02-Internet

Internet i globalizacija poslovnih

procesa

Internet i globalizacija poslovnih procesa

Internet se smatra nosiocem novog talasa digitalne
revolucije.
Ogroman kapital je usmeren na razvoj Interneta,
globalnog informatinog projekta, jedinstvenog
informatikog prostora.
Internet je infrastrukturna i komunikacijska pretpostavka
koncepta svetske ekonomske globalizacije, modernog
e-poslovanja.

Istorija Interneta

RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

1980s

1990s

2000s
Service-Oriented
Computing

Internet /
E-Business
Client-Server
Computing
Mainframe
Computing

Karakteristike
perioda

komercijalizovane
aplikacije & pakirane

klijent-server
aplikacije

od vrha do dna,
proceduralni razvoj

razvoj orijentisan ka
predmetu

centralizovani raunski preduzee-centralna

modeli
kompjuterizacija
nedistribuirane
solucije

Internetsko
umreavanje

nastanak tehnologija
na bazi pc

aplikacije e-komerca

web aplikacije
web usluge & softverske komponente
montiranje aplikacija u realnom vremenu
brz razvoj i menadment

Istorija
1957. Rusi lansiraju Sputnjik I, prvi vetaki
satelit
1958. US Presednik Ajzenhauer reaguje
osnivanjem dve vladine agencije za razvoj
svemirskih tehnologija, oruja i komunikacionih
sistema:
Advanced Research Projects Agency (ARPA)
http://www.arpa.mil/
National Aeronautics and Space Administration
(NASA) http://www.nasa.gov
5

Mree
Razvoj ezdesetih omoguio je meusobno povezivanje
raunarskih komponenti u telekomunikacione mree.
1961. Leonard Kleinrok iz MIT pie prvi rad iz teorije
paketskih komutatora pod naslovom "Information Flow in
Large Communication Nets."
Rusija alje prvog oveka u svemir,
Postavlja se Berlinski zid.

1962. J.C.R(Joseph Carl Robnett) Licklider (1990), sa

MIT Univerziteta prvi opisuje koncept globalne
raunarske mree u radu "OnLine Man Computer
Communication Galactic Network.
6

Mree
Veliki svetski proizvoai raunara - ideja
o povezivanju vie centralnih raunara u
mree za razmenu podataka.
Usled nedostataka standarda u ovoj
oblasti dolo je do pojave mnogih,
meusobno nekompatibilnih mrenih
tehnologija.
7

Mree
IBM je poetkom sedamdesetih godina ozvaniio
sopstvenu standardnu arhitekturu mrea - SNA
(Standard Network Architecture).
DEC je krenuo u razvoj DNA (Digital Network
Architecture)
Nedostatak svake od navedenih arhitektura bio je taj to
su navedene arhitekture meusobno bile
nekompatibilne.
Ovaj nedostatak nije predstavljao veliki problem u vreme
dok je ukupan broj raunara u svetu bio relativno mail.
Potreba za mreama otvorene arhitekture.
8

ARPANET
Rad na razvoju mree, koja bi povezala
centralne raunare (host computers) odreenih
institucija amerike armije u jedinstvenu mreu
ARPANET.
Arpanet je mrea koja je zasnovana na principu
komutacije paketa (packet switching).

IMP ureaji
IMP ureaji (Interface Message Processor)
obavljali su funkciju usmeravanja podataka od
polaznog ka odredinom host raunaru.
IMP komutatori, meusobno povezani putem
javnih ili posebnih telekomunikacionih mrea,
inili su jedinstvenu mreu, kojom je bilo
mogue preneti podatke izmedu bilo koja dva
host raunara, povezana na bilo koji komutator u
mrei.
10

Arhitektura ARPANET-a
Arhitekturu ARPANET-a inila su dva sloja:
pristupni sloj - u kome je definisan nain povezivanja
host raunara i IMP ureaja, i
mreni sloj - kojim je odreen nain meusobnog
povezivanja samih IMP ureaja.

Da bi se realizovala ova mrea bilo je

neophodno obezbediti dva neophodna elementa
hardversko-softversku implementaciju IMP
komutatora,
kao i neophodan komunikacioni softver.
11

Implementacija ARPANET-a
Specifikacija ARPANET-a zavrena je krajem 1968. godine.
Posao oko izrade IMP ureaja poveren je kompaniji BBN.
Istovremeno, univerziteti UCLA i Stanford institut (SRI) vre
pripreme za postavljanje prva dva IMP ureaja u pilot mrei, zajedno
sa vorovima na Univerzitetu Santa Barbare (UCSB) i Juta
Univerzitetu.
Kraj 1969. godine predstavlja godinu u kojoj je uspeno zavrena
realizacija 4 vora ARPANET mree.

12

Implementacija ARPANET-a
Povezano je prvih 4 ARPANET host-ova, Hanivel
DDP-516 minikompjutera sa 12K memorijom, dok je
US Telekom kopanija AT&T obezbedila 50 kbps linije
za povezivanje. vorovi (Node) su bili:
Node 1: UCLA (septembar)
Node 2: Stanford Research Institute (SRI) (oktobar)
Node 3: University of California Santa Barbara
(novembar)
Node 4: University of Utah (decembar)

13

Protokoli
Grupa istraivaa okupljena pod nazivom NWG (Network Working
Group) zavrila je sve poslove oko izrade protokola i softvera.
Tokom sledee godine (1970), ova grupa objavljuje prvu verziju
protokola koji je omoguavao da bilo koja dva host raunara u mrei
razmenjuju podatke, pod nazivom NCP (Network Control Protocol).
Ista grupa objavljuje i protokole za prenos datoteka (FTP) i
interaktivan rad na udaljenom raunaru (Telnet).
1972. godina predstavlja godinu u kojoj je prvi put prvobitna
ARPANET mrea predstavljena javnosti.

14

Nedostaci NCP protokola

NCP nije posedovao mogunost hijerarhijskog
adresiranja raunara koji nisu bili direktno povezani na
IMP ureaje
Samim tim, ukupan broj raunara po jednoj lokaciji bio je
ogranien brojem portova na paketskom komutatoru
(BBN ureaji imali su po 16 portova predvienih za host
raunare).
Ovim protokolom nisu bili predvieni nikakvi mehanizmi
end-to-end provere integriteta i ispravnosti podataka koji
pristiu.
15

Nedostaci NCP protokola

Samo vorovi prikljueni na istu mreu
mogu meusobno da komuniciraju

16

TCP/IP protokol
1974. Vinton Cerf i Bob Kan objavljuju "A Protocol for
Packet Network Intercommunication" koji specificira
arhitekturu Transmission Control Protocol-a (TCP).
Poruke su inkapsulirane u datagram-ima.
1978. TCP se razdvaja na TCP i na IP. Ovaj par postaje
poznat kao TCP/IP (IP v4).
Zadatak IP protokola je da obezbedi mehanizme
jednoznanog adresiranja raunara u mrei, kao i
trasiranje puta od polaznog ka odredinom raunaru u
mrei.

17

TCP/IP standard
Ovako definisan standard je omoguavao:
decentralizaciju mree, u pogledu njene topologije i
upravljakih funkcija;
robusnost mree na otkaze pojedinih njenih delova;
mogunost uspostavljanja redundantnih linkova
izmeu pojedinih njenih delova;
hijerarhijsku organizaciju;
mogunost povezivanja kompletnih regionalnih mrea
korienjem samo jednog linka ka ostatku globalne
mree.
18

ARPANET i TCP/IP
1982. Prelazak ARPANET-a na TCP/IP i prihvatanje TCP/IP
protokola kao standarda za amerike armijske mree od strane
Ministarstva odbrane SAD.
Formira se MILNET (vojna mrea), i odvaja od ARPANET-a
(naunoistraivake institucije).
Pojava rutera i gatway-a
1986. Backbone mrea monih raunara kao okosnica globalne
mree finansira ga NSF (National Science Foundation)
Postavlja se prva definicija INTERNETA kao povezanog skupa
mrea, posebno onih koje koriste TCP/IP.

19

Hijerarhijska struktura

20

10

Dalji razvoj
1984. Domain Name System (DNS) stvara se
6 velikih domena: edu, gov, mil, com, org, net
1988. Robert Moris, sin eksperta za
kompjutersku bezbednost iz US Nacionalne
Agencije za Bezbednost alje virus preko
Interneta kojim se zarazilo 6.000 od 60.000
host-ova. On je isprogramirao da virus (crv)
reprodukuje sam sebe ime je zaguio memorije
raunara.
CERT (Computer Emergency Response
Team) se osniva od strane US ministarstva
odbrane kao odgovor na Morisovog crva.
21

Dalji razvoj
1990. 28. Februara ARPANET se i formalno
ukida.
1991. GOPHER , program za navigaciju na
Internetu razvijaju Pol Lindner i Mark MekKahil
sa Univerziteta u Minesoti.
Tim Berner-Li sa CERN-a iz eneve izmislio
World-Wide Web (WWW).
Kreiran je HyperTextMarkup Language
(HTML), koji koristi specifikacije za URL
(Uniform Resource Locators) za web adrese.
22

11

Dalji razvoj
1993. Realizovan MOSAIC, jedan od prvih
Internet pretraivaa sa godinjom stopom rasta
od 341%.
1994. Dvojica doktoranata sa Stanforda, Deri
Jang i Davida Filo osnivaju Yahoo (Yet Another
Hierarchical Officious Oracle)
1995. Internet dolazi u Srbiju
23

Internet arhitektura

24

12

Raunarske mree

Otvoriti fajl 03 EP_Mreze.pdf

Vrste mrea (peer-to peer, klijent-server, VPN)
Ureaji i topologija
Adresiranje IP adrese
DNS
Protokoli TCP/IP
Arhitektura interneta
Povezivanje na Internet (fiziko, logiko)
Internet servisi (www, e-mail, FTP, VoIP, VPN)
Budunost Interneta (Internet 2.0, Web 2.0)
25

IP adrese
IP adresa jedinstveno identifikuje svaki host (raunar,
ruter, hab) u TCP/IP mrei.
Duina IP adrese je 32 bita
Nacin zapisivanja:
4 bajta koji se razdvajaju tackama
svaki bajt se zapisuje kao decimalni broj (0 255)

Primer:
11000000 11100111 10001001 00000101
192
.
231 .
145
.
5
26

13

Mrena adresa
IP adresa se deli na mreni deo adrese i adresu
hosta.
Na istom mrenom segmentu svi hostovi dele
istu adresu mree.
Postoji pet skupova IP adresa koji odreuju
klase IP adresa.
Samo se prve tri mogu dodeliti hostovima na
mrei.
27

Klase IP adresa

28

14

Klasa A
Koristi 8 bitova za mreni deo adrese i 24 bita za host.
Koriste se za mree sa velikim brojem hostova.
Prvi oktet ima vrednosti od 1 do 126
raspoloivo 7 bitova za formiranje ID mree 128
adrese 0 i 127 (sve jedinice) se ne mogu koristiti

Ovim se moe obezbediti 126 razliitih mrea sa 16 774

214 hosta po mrei.
224 = 16 777 216
broj hosta ne moe biti 0 i 255 (sve jedinice)
29

Pregled broja mrea i hostova

Prvi oktet

Max mrea

Max
hostova

1-126

126

16M

128-191

16K

65K

192-223

2M

254

224-239

240-255

Klasa A - za velike mree, klasa C za male

mree

30

15

Klasa D
D klase nemaju mreni deo
Rezervisane su za multicast adrese
Multicast adresa je adresa po kojoj se paketi alju grupi
korisnika
Adresa u klasi D poinje bitima 1110
U decimalnoj notaciji prvi oktet D klase je iz intervala 224
239 (11100000 11101111)
31

IP adresiranje
Svi hostovi na istoj fizikoj mrei moraju imati isti mreni ID.
Svaki host na mrenom segmentu mora imati jedinstvenu IP adresu.
Mreni broj ne moe biti 127 rezervisano za loopback funkciju (za
testiranje).
Host ID ne moe biti 255 oznaava broadcast adresu mree.
Mreni broj ne moe biti 0 oznaava lokalnu mreu
ID hosta ne moe biti 0 obino se mrea predstavlja mrenim
brojem i nulama na mestu host adrese.

32

16

Specijalne IP adrese
Adresa mree se predstavlja mrenim ID i
nulama za hosta
klasa A
klasa B
klasa C

w.0.0.0
w.x.0.0
w.x.y.0

Brodkast adrese (svi hostovi primaju poruku)

A
B
C

w.255.255.255
w.x.255.255
w.x.y.255

IP adresa 255.255.255.255 je rezervisana za

brodkast na lokalnoj mrei.
33

Mrene maske
Odreuju bitove IP adrese koji ukazuju na
mreni deo adrese
A klasa: 255.0.0.0
B klasa: 255.255.0.0
C klasa: 255.255.255.0

34

17

Maskiranje podmrea
esto se deava situacija kada mrea mora da se
segmentira korienjem maske koja je razliita od
difolt mrene maske.
Npr. ako smo dobili adresu klase A, a potrebno nam
je da imamo 8 podmrea, moramo da izdvojimo 3
bita iz dela za adresiranje hostova da bismo imali 8
ID-ova za podmree.
11111111 11100000 00000000 00000000
Biti koji
odreuju
podmreu

35

Zadatak
Potrebno je projektovati kompanijsku
mreu sa 12 podmrea. Koliko bita u IP
adresi je potrebno rezervisati za
adresiranje mree (mrenu masku), ako
su na raspolaganju adrese klase C? Koliko
e svaka podmrea imati hostova?

36

18

Povezivanje na Internet
Fiziki prikljuak
Logiki prikljuak
Aplikacije (softverski programi) za
interpretiranje i prikazivanje sadraja

37

Fiziki prikljuak
PC
Adapter
mrena kartica
modem za prenoenje digitalnih
podataka preko analogne mree

38

19

Logiki prikljuak
Protokol
skup pravila i konvencija koja opisuju
kako ureaji komuniciraju u mrei
TCP/IP grupa protokola
Transmission Control Protocol / Internet
Protocol ugraeni u operativni sistem
39

Aplikacije
alju i primaju podatke preko Interneta
Interpretiraju i prikazuju sadraj u razumljivom obliku
Web browser prikazuje HTML (Hyper Text Markup
Language) kao web stranicu
Internet Explorer
...
File Transfer Protokol (FTP) slui za prenoenje
fajlova
Elektronska pota
Audio i video streaming
40

20

Web browser

Uspostavlja vezu sa Web serverom

Zahteva informacije
Prima informacije
Prikazuje informacije, interpretira HTML
Hyperlink-ovi za prelazak na drugu stranicu

Koriste plug-in aplikacije

prikazivanje fajlova sa razlicitim formatima
Flash za multimedijalne fajlove napravljeni sa
Macromedia Flash
Quicktime za video fajlove (Apple)
...
41

Mrena kartica
NIC - Network interface card
Prikljuivanje PC u lokalnu mreu (LAN)
NIC za PC
tampana ploica, dodaje se u slot ili
integrisana na matinoj ploi
NIC za laptop
integrisana
PCMCIA ( Personal Computer Memory Card
International Association) PC kartica za ekstenziju
42

21

Mrena kartica za desktop

Svaki Ethernet mreni kontroler ima jedinstveni 48-bitni serijski broj
koje se zove MAC (Media Access Control) adresa koje je smetena
u read-only memoriji na kartici.
Svaki raunar na Eternet mrei mora imati bar jedan kontroler.

43

Mrena kartica
Protokol
Ethernet najzastupljeniji, bus topologija
Token Ring kruna topologija
FDDI (Fiber Distributed Data Interface) dual ring
mree, za povezivanje mrea na nivou grada (MAN
Metropolitan Area Network)

Tip medijuma

uvijena parica (UTP)

koaksijalni kabl
optiki kabl
beina
44

22

Modem
Modem modulator / demodulator
Prikljucivanje preko
telefonske linije

56 kbps modem
ISDN (Integrated Services Digital Network), 128 kbps
DSL modemi (Digital Subscriber Line), dve osnovne
varijante:
ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line)
Download: 64 kbps 24 Mbps, Upload: 16 kbps 3,3 Mbps
SDSL (Symmetric Digital Subscriber Line)
Download: 1,544 2 Mbps, Upload: 1,544 2,048 Mbps

kablovski modem

30 40 Mbps u jednom TV kanalu irine 6MHz

45

Protokoli
Komunikacioni protokol je sistem koji definie format poruka i pravila
za razmenu tih poruka izmeu raunarskih i telekomunikacionh
sistema.
Protokoli su definisani kao otvoreni sistemi.
Koncept otvorenog sistema je nastao iz potrebe standardizacije.
Cilj standardizacije da sprei vezivanje za jednog proizvoaa i da
smanji raznolikost njihovih specifinih reenja.
Izbor pojedinog reenja treba da se obavi tek posle izvedenog
projekta reenja.
Takoe, mora postojati mogunost promene korienog proizvoda
bez promene postojee mrene infrastrukture.
46

23

Slojni modeli
Funkcije rada mree se dele na jednostavnije elemente.
Omoguuju proizvoaima da se bave razvojem
odreenih segmenata.
Obezbeuje da se slojevi ne menjaju ukoliko se neki
drugi mreni sloj izmeni.
Obezbeuje okruenje za mreni razvoj.
Dele kompleksnost mree na lako shvatljive podskupove
mrenih funkcija.
47

Protokoli

48

24

Protokoli
ISO OSI
Arhitektonski model mrenih komunikacija
Uveden 1978 (ISO)
sedam slojeva

TCP/IP
industrijski standard za protokole koji
obezbeuju komunikaciju u heterogenom
okruenju
etiri sloja
49

ISO OSI protokol

50

25

ISO OSI protokol

Svaki sloj ima definisanu funkciju u mrei.
Svaki sloj komunicira sa slojem iznad i ispod
sebe.
Sloj sedam obezbeuje servise programima koji
ele da pristupe mrei (npr. e-mail, web
browser).
Prvi i drugi sloj definiu fiziki medijum i zadatke
u vezi s njim.
51

TCP/IP Protokol

52

26

TCP/IP
U sloju mrenog interfejsa se koriste samo MAC (Media Access
Control) adrese za adresiranje.
U internet sloju IP adrese mapiraju fizike MAC adrese (i IP adrese
su jedinstvene).
Svi protokoli koji se koriste u transportnom sloju i internet sloju su
sastavni deo operativnog sistema.
Svi protokoli i softver koji se koriste u aplikacionom sloju su
karakteristini za samu aplikaciju.
Protokol koji se nalazi ispod se moe zameniti i aplikacije e
nastaviti nesmetano da rade.

53

Mreni sloj
Koristi se za prenos paketa izmeu dva
hosta u istoj lokalnoj mrei.
Dodaje zaglavlje i CRC proveru radi
provere integriteta paketa.
Format paketa zavisi od izabrane mrene
topologije.
54

27

Internet sloj
Prua tri osnovne funkcije: adresiranje, pakovanje i rutiranje.
Internet Protocol (IP) je deo ovog sloja.
Omoguuje isporuku bezkonekcionog tipa i ne izvrava provere
IP dodaje zaglavlje koje sadri:

Izvornu IP adresu
Odredinu IP adresu
Transportni protokol (TCP ili UDP)
Kontrolni zbir (checksum)
Vreme postojanja (Time to live - TTL) oduzima se 1 pri svakom
prolasku kroz ruter

55

Transportni sloj
Obezbeuje krajnju komunikaciju izmeu
raunara koristei portove.
Koristi dva protokola:
TCP Transmission Control Protocol, konekcionog
tipa, uspostavlja se sesija
UDP User Datagram Protocol, bezkonekcionog tipa
(za streaming)

Izbor protokola je odreen na viim nivoima.

Npr, FTP zahteva TCP protokol.
56

28

Aplikacioni sloj
Aplikacioni sloj se odnosi na protokole vieg nivoa koje koristi
veina aplikacija za komunikaciju na mrei, kao to su FTP ili SMTP
protokoli.
Poto TCP/IP stek protokola ne ukljuuje slojeve izmeu
aplikacionog i transportnog sloja, aplikacioni sloj mora ukljuiti
protokole koji funkcioniu kao OSI prezentacioni sloj i sloj sesije.
Protokoli aplikacionog sloja su njaee povezani s klijent-server
aplikacijama, a serveri koji se esto koriste povezani imaju
specifine brojeve portova koji su im dodeljeni, npr. HTTP je na
portu 80, Telnet na 23, a SMTP na 25.

57

ISO OSI i TCP/IP

TCP/IP model ne pravi razliku
izmeu fizikih ureaja i njihovih
drajvera na najniem nivou.
TCP/IP Internet sloj odgovara
mrenom sloju OSI modela.
Transportni slojevi kod oba modela
moguavaju krajnju komunikaciju u
mrei (end-to-end).
TCP/IP aplikacioni sloj definie
nain na koji su podaci
predstavljeni i kako se odrava
sesija.
58

29

Protokoli TCP/IP steka

59

Protokoli u Internet sloju

ARP (Address Resolution Protocol) vri pretvaranje IP adrese u
MAC adresu
IP (Internet Protocol) obezbeuje sve logike adrese raunarima u
mrei.
ICMP (Internet Control Message Protocol) obezbeuje mehanizam
prijave greki i kontrolnih poruka.
IGMP (Internet Group Management Protocol) za multicast slanje
poruka grupi raunara
DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) za dinamiko
odreivanje IP adresa.

60

30