www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON
O SPREAVANJU ZLOSTAVLJANJA NA RADU
("Sl. glasnik RS", br. 36/2010)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet
lan 1
Ovim zakonom ureuju se: zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom; mere za spreavanje
zlostavljanja i unapreenje odnosa na radu; postupak zatite lica izloenih zlostavljanju na radu i u vezi sa
radom i druga pitanja od znaaja za spreavanje i zatitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Svi pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u mukom rodu podrazumevaju iste pojmove u enskom rodu.

Primena Zakona
lan 2
Odredbe ovog zakona odnose se na poslodavce, zaposlene u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad,
zakonom kojim se ureuju prava i obaveze dravnih slubenika i nametenika i zakonom kojim se ureuju
prava i obaveze zaposlenih u jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i na lica
angaovana van radnog odnosa, kao to su lica koja obavljaju privremene i povremene poslove ili poslove
po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lica na dopunskom radu, lica na strunom osposobljavanju i
usavravanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa, volontere i svako drugo lice koje po bilo
kom osnovu uestvuje u radu poslodavca (u daljem tekstu: zaposleni).

lan 3
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na sluajeve seksualnog uznemiravanja, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje rad.

Stvaranje zdrave i bezbedne radne okoline

lan 4
Poslodavac je duan da, u cilju stvaranja uslova neophodnih za zdravu i bezbednu radnu okolinu,
organizuje rad na nain kojim se spreava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i zaposlenima
obezbeuju uslovi rada u kojima nee biti izloeni zlostavljanju na radu i u vezi sa radom od strane
poslodavca, odnosno odgovornog lica ili zaposlenih kod poslodavca.

Zabrane u vezi sa zlostavljanjem

lan 5
Zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom (u daljem tekstu: zlostavljanje), kao i
zloupotreba prava na zatitu od zlostavljanja.

Pojam zlostavljanja i izvrioca zlostavljanja

lan 6
Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponaanje prema zaposlenom ili grupi
zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda,
linog i profesionalnog integriteta, zdravlja, poloaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara
neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje, pogorava uslove rada ili dovodi do toga da se
zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkae ugovor o radu ili drugi
ugovor.
Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste i podsticanje ili navoenje drugih na ponaanje iz stava 1. ovog
lana.
Izvriocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizikog lica ili odgovorno lice kod poslodavca
sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vri zlostavljanje iz st. 1. i 2.
ovog lana.

II PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I ZAPOSLENIH

U VEZI SA ZLOSTAVLJANJEM
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca
lan 7
Poslodavac je duan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vrenja
zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom
zlostavljanja, u skladu sa ovim zakonom.
Poslodavac je duan da, u cilju prepoznavanja, prevencije i spreavanja zlostavljanja, sprovodi mere
obavetavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i
posledice vrenja zlostavljanja.

lan 8
Poslodavac je duan da zaposlenog zatiti od zlostavljanja, u skladu sa ovim zakonom.

lan 9
Poslodavac odgovara za tetu koju odgovorno lice ili zaposleni vrei zlostavljanje prouzrokuje drugom
zaposlenom kod istog poslodavca, u skladu sa zakonom.
Poslodavac koji je naknadio tetu koju je prouzrokovalo odgovorno lice ili zaposleni ima pravo da od tog
lica ili zaposlenog zahteva naknadu iznosa isplaene tete.

Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog

lan 10
Zaposleni ima pravo da pismenim putem bude upoznat sa zabranom vrenja zlostavljanja i pravima,
obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja.
Zaposleni ima pravo da kod poslodavca ostvari zatitu od ponaanja koje predstavlja zlostavljanje.

lan 11
Zaposleni je duan da se uzdri od ponaanja koje predstavlja zlostavljanje i ponaanja koje predstavlja
zloupotrebu prava na zatitu od zlostavljanja.

Zaposleni koji vri zlostavljanje, kao i zaposleni koji zloupotrebi pravo na zatitu od zlostavljanja,
odgovoran je za nepotovanje radne discipline, odnosno povredu radne dunosti.
Zloupotrebu prava na zatitu od zlostavljanja, u smislu ovog zakona, ini zaposleni koji je svestan ili je
morao biti svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zatitu od zlostavljanja, a
pokrene ili inicira pokretanje tog postupka sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili
nematerijalnu korist ili da nanese tetu drugom licu.

lan 12
Zaposleni koji sazna za ponaanje za koje opravdano veruje da predstavlja zlostavljanje ima pravo da
inicira pokretanje postupka za zatitu od zlostavljanja obavetavanjem lica ovlaenog za podnoenje
zahteva za pokretanje tog postupka, u skladu sa ovim zakonom.

III POSTUPAK ZA ZATITU OD ZLOSTAVLJANJA KOD POSLODAVCA

Pokretanje postupka
lan 13
Ako se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizikog
lica, zaposleni koji smatra da je izloen zlostavljanju podnosi obrazloeni zahtev za pokretanje postupka
za zatitu od zlostavljanja neposredno tom licu.
Zahtev iz stava 1. ovog lana moe podneti i predstavnik sindikata, lice nadleno za poslove bezbednosti i
zdravlja na radu, predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu ili odbor za bezbednost i
zdravlje na radu, uz pismenu saglasnost zaposlenog koji smatra da je izloen zlostavljanju.

Kada nije obavezno pokretanje postupka za zatitu od zlostavljanja kod poslodavca

lan 14
Ako se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizikog
lica, zaposleni koji smatra da je izloen zlostavljanju moe podneti zahtev za pokretanje postupka
posredovanja neposredno tom licu.
Ako se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizikog
lica, zaposleni koji smatra da je izloen zlostavljanju moe, do isteka roka zastarelosti za pokretanje

postupka za zatitu od zlostavljanja kod poslodavca utvrenog ovim zakonom, i bez podnoenja zahteva
za pokretanje postupka posredovanja kod poslodavca, pokrenuti postupak pred nadlenim sudom.

Ponuda posredovanja i odreivanje, odnosno izbor posrednika

lan 15
Poslodavac je duan da, po prijemu zahteva iz lana 13. ovog zakona, u roku od tri dana, stranama u
sporu predloi posredovanje kao nain razreenja spornog odnosa.
Poslodavac moe da prihvati zahtev za posredovanje iz lana 14. ovog zakona, u roku od tri dana.
Zaposleni koji smatra da je izloen zlostavljanju, zaposleni koji se tereti za zlostavljanje i predstavnik
poslodavca (lan 13. ovog zakona), odnosno poslodavac i zaposleni koji smatra da je izloen zlostavljanju
(lan 14. ovog zakona) sporazumno odreuju ili biraju lice za voenje postupka posredovanja (u daljem
tekstu: posrednik), u roku od tri dana od dana prijema predloga poslodavca.

lan 16
Za posrednika moe biti odreeno, odnosno izabrano lice koje uiva poverenje strana u sporu.
Posrednik se moe izabrati sa spiska posrednika koji se vodi kod poslodavca - u skladu sa kolektivnim
ugovorom, odnosno kod organa, organizacije ili ustanove za posredovanje - u skladu sa zakonom.
Posrednik se moe izabrati i sa spiska posrednika socijalno-ekonomskog saveta sainjenog na predlog
socijalnih partnera, kao i spiska udruenja graana iji su ciljevi usmereni na poslove posredovanja,
odnosno zatite od zlostavljanja.
Posrednik je neutralna osoba koja posreduje izmeu strana u sporu u cilju reavanja njihovog spornog
odnosa.
Posrednik je duan da postupa nezavisno i nepristrasno.

Sprovoenje postupka posredovanja

lan 17
Postupak posredovanja je hitan.
Postupak posredovanja sprovodi se tako to posrednik stranama u sporu pomae da postignu sporazum.

U postupku posredovanja, na zahtev strane u sporu, moe da uestvuje i predstavnik sindikata.

Postupak posredovanja zatvoren je za javnost. Podaci prikupljeni u toku posredovanja tajna su i mogu se
saoptavati samo uesnicima u postupku i nadlenim dravnim organima u vezi sa postupkom za zatitu
od zlostavljanja.

lan 18
Strane mogu da se sporazumeju o nainu na koji e se postupak posredovanja sprovesti.
Ako strane ne postignu sporazum o nainu sprovoenja postupka, posrednik e sprovesti postupak
posredovanja na nain koji smatra da je odgovarajui, imajui u vidu okolnosti spornog odnosa i interese
strana u sporu, uz potovanje naela hitnosti.
Posrednik moe da vodi zajednike i odvojene razgovore sa stranama u sporu, kao i da uz saglasnost
jedne strane drugoj prenese i predoi predloge i stavove o pojedinim pitanjima.
Posrednik moe da daje predlog moguih naina za reavanje spora, ali ne moe stranama u sporu da
namee reenje.
Ukoliko oceni da preti opasnost od nastupanja nenaknadive tete zaposlenom koji smatra da je izloen
zlostavljanju, posrednik moe poslodavcu dostaviti obrazloenu inicijativu za preduzimanje mera iz lana
24. ovog zakona - do okonanja postupka za zatitu od zlostavljanja.

Okonanje postupka posredovanja

lan 19
Postupak posredovanja okonava se u roku od osam radnih dana od dana odreivanja, odnosno izbora
posrednika:
1) zakljuivanjem pismenog sporazuma izmeu strana u sporu;
2) odlukom posrednika, posle konsultacije sa stranama, da se postupak obustavlja, jer dalji postupak nije
opravdan;
3) izjavom strane u sporu o odustajanju od daljeg postupka.
Iz opravdanih razloga rok za okonanje postupka posredovanja moe se produiti na maksimalno 30 dana
od dana odreivanja, odnosno izbora posrednika.

Kad postupak posredovanja nije uspeo

lan 20
Smatra se da postupak posredovanja nije uspeo ako:
1) strane u sporu ne odrede, odnosno ne izaberu posrednika u skladu sa lanom 15. stav 3. ovog zakona;
2) se postupak posredovanja okona na nain iz lana 19. ta. 2) i 3) ovog zakona.
U sluaju iz stava 1. taka 1) ovog lana, poslodavac je duan da podnosiocu zahteva iz lana 13. ovog
zakona i zaposlenom koji smatra da je izloen zlostavljanju ako nije podnosilac tog zahteva, dostavi
obavetenje da postupak posredovanja nije uspeo.
U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana posrednik je duan da, najkasnije u roku od tri dana od dana
isteka roka iz lana 19. ovog zakona stranama u sporu i poslodavcu dostavi odluku o obustavljanju
postupka, odnosno obavetenje da je jedna od strana u sporu odustala od daljeg postupka.

Sadraj sporazuma o reavanju spornog pitanja

lan 21
Sporazum naroito sadri mere koje su usmerene na prestanak ponaanja koje predstavlja zlostavljanje,
odnosno iskljuenje mogunosti nastavljanja takvog ponaanja - zlostavljanja.
Dejstvo sporazuma postignutog u postupku posredovanja zavisi od volje strana u sporu, ako je
sporazumom obuhvaeno ureivanje ponaanja u njihovom meusobnom odnosu.
Sporazum moe sadrati preporuke poslodavcu u pogledu otklanjanja mogunosti nastavljanja
zlostavljanja (premetaj zaposlenog u drugu radnu okolinu ili druge mere koje se tiu statusa i prava
strana u sporu).
Poslodavac moe prihvatiti preporuke iz stava 3. ovog lana ako su u skladu sa zakonom i njegovom
poslovnom politikom.

Rokovi zastarelosti
lan 22

Pravo na podnoenje zahteva za zatitu od zlostavljanja kod poslodavca (lan 13. i lan 14. stav 1. ovog
zakona) zastareva u roku od est meseci od dana kada je zlostavljanje uinjeno.
Rok iz stava 1. ovog lana poinje da tee od dana kada je poslednji put izvreno ponaanje koje
predstavlja zlostavljanje.
Za vreme trajanja roka iz stava 1. ovog lana i za vreme voenja postupka posredovanja ne teku rokovi
zastarelosti propisani zakonom za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za nepotovanje radne discipline,
odnosno povredu radne dunosti.

Postupak za utvrivanje odgovornosti zaposlenog

lan 23
Poslodavac je duan da, ako postupak posredovanja ne uspe, a postoji osnovana sumnja da je izvreno
zlostavljanje ili je zloupotrebljeno pravo na zatitu od zlostavljanja, pokrene postupak za utvrivanje
odgovornosti zaposlenog za nepotovanje radne discipline, odnosno povredu radne dunosti, u skladu sa
zakonom.
Poslodavac moe zaposlenom koji je odgovoran za nepotovanje radne discipline, odnosno povredu
radne dunosti iz stava 1. ovog lana, pored sankcija propisanih zakonom, da izrekne jednu od sledeih
mera:
1) opomena;
2) mera udaljenja sa rada od etiri do 30 radnih dana bez naknade zarade;
3) mera trajnog premetaja u drugu radnu okolinu - na iste ili druge poslove, odnosno radno mesto, u
skladu sa zakonom.
Ako zaposleni, kome je zbog vrenja zlostavljanja izreena mera iz stava 2. ovog lana, u roku od est
meseci ponovo izvri zlostavljanje, poslodavac moe da mu otkae ugovor o radu, odnosno izrekne meru
prestanka radnog odnosa, u skladu sa zakonom.

Mere za spreavanje zlostavljanja do okonanja postupka

lan 24

Ako zaposlenom koji smatra da je izloen zlostavljanju prema miljenju slube medicine rada preti
neposredna opasnost po zdravlje ili ivot ili ako mu preti opasnost od nastanka nenaknadive tete,
poslodavac je duan da, do okonanja postupka za zatitu zaposlenog od zlostavljanja kod poslodavca,
zaposlenom koji se tereti za zlostavljanje izrekne jednu od sledeih mera:
1) premetaj u drugu radnu okolinu - na iste ili druge poslove, odnosno radno mesto, u skladu sa
zakonom;
2) udaljenje sa rada uz nadoknadu zarade, u skladu sa zakonom.

lan 25
Na postupak iz l. 23. i 24. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe odgovarajuih zakona kojima se
ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa.

Pravo na odbijanje rada

lan 26
Zaposleni, kome prema miljenju slube medicine rada preti neposredna opasnost po zdravlje ili ivot, ima
pravo da odbije da radi ako poslodavac ne preduzme mere iz lana 24. ovog zakona.
U sluaju iz stava 1. ovog lana zaposleni je duan da, bez odlaganja, obavesti poslodavca i inspekciju
rada o odbijanju rada.
Za vreme odbijanja rada zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosene zarade koju je ostvario
u prethodna tri meseca.
Zaposleni koji je odbio da radi duan je da se vrati na rad po preduzimanju mera iz lana 24. ovog zakona
od strane poslodavca, a najkasnije do okonanja postupka zatite od zlostavljanja kod poslodavca.
Zaposlenom koji je odbio da radi ne moe da se otkae ugovor o radu, odnosno izrekne mera prestanka
radnog odnosa.

Zatita uesnika u postupku

lan 27
Pokretanje postupka za zatitu od zlostavljanja, kao i uee u tom postupku ne moe da bude osnov za:
stavljanje zaposlenog u nepovoljniji poloaj u pogledu ostvarivanja prava i obaveza po osnovu rada,

pokretanje postupka za utvrivanje disciplinske, materijalne i druge odgovornosti zaposlenog, otkaz

ugovora o radu, odnosno prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa po osnovu rada i proglaavanje
zaposlenog vikom zaposlenih, u skladu sa propisima kojima se ureuje rad.
Pravo na zatitu iz stava 1. ovog lana ima i zaposleni koji ukae nadlenom dravnom organu na
povredu javnog interesa utvrenog zakonom, uinjenu od strane poslodavca, a osnovano sumnja da e
biti izloen zlostavljanju.
Zaposleni, za koga se u skladu sa zakonom utvrdi da je zloupotrebio pravo na zatitu od zlostavljanja, ne
uiva zatitu u smislu stava 1. ovog lana.

Pravila ponaanja poslodavaca i zaposlenih

lan 28
Pravila ponaanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zatitom od zlostavljanja na radu
propisuje ministar nadlean za rad.

IV SUDSKA ZATITA
Pokretanje postupka
lan 29
Zaposleni koji smatra da je izloen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizikog lica ili
odgovornog lica u pravnom licu moe protiv poslodavca da podnese tubu pred nadlenim sudom u roku
iz lana 14. stav 2. ovog zakona.
Pravo da podnese tubu protiv poslodavca zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom ima i zaposleni
koji nije zadovoljan ishodom postupka zatite od zlostavljanja kod poslodavca, u roku od 15 dana od dana
dostavljanja obavetenja, odnosno odluke iz lana 20. st. 2. i 3. i lana 23. ovog zakona.
Tubom iz st. 1. i 2. ovog lana ne moe se pobijati zakonitost pojedinanog akta poslodavca kojim je
reavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog iz radnog odnosa. Protiv tog akta
zaposleni ima pravo na sudsku zatitu - u skladu sa posebnim zakonom kojim je propisana sudska zatita.
Spor iz st. 1. i 2. ovog lana jeste radni spor.

Ako ovim zakonom nisu predviena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zatite zbog
zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje parnini
postupak.

Sadrina tube
lan 30
U postupku pred nadlenim sudom zaposleni koji smatra da je izloen zlostavljanju moe da zahteva:
1) utvrenje da je pretrpeo zlostavljanje;
2) zabranu vrenja ponaanja koje predstavlja zlostavljanje, zabranu daljeg vrenja zlostavljanja, odnosno
ponavljanja zlostavljanja;
3) izvrenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja;
4) naknadu materijalne i nematerijalne tete, u skladu sa zakonom;
5) objavljivanje presude donete povodom tubi iz ta. 1 - 4. ovog lana.

Teret dokazivanja u sudskom postupku

lan 31
Ako je u toku postupka tuilac uinio verovatnim da je izvreno zlostavljanje iz lana 6. ovog zakona, teret
dokazivanja da nije bilo ponaanja koje predstavlja zlostavljanje je na poslodavcu.

Hitnost postupka
lan 32
Postupak u parnicama za ostvarivanje zatite od zlostavljanja jeste hitan.
Sud e tubu sa prilozima dostaviti tuenom na odgovor u roku do 15 dana od dana prijema tube.

Privremene mere
lan 33

U toku postupka sud moe, po predlogu stranke ili po slubenoj dunosti, odrediti privremene mere radi
spreavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenaknadive tete.
U privremene mere naroito spadaju zabrana pribliavanja, kao i zabrana pristupa u prostor oko mesta
rada zaposlenog koji uini verovatnim da je izloen zlostavljanju.
Sud e odluku o odreivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana
predaje predloga.
Protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba.

V NADZOR
lan 34
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona kod poslodavca vri inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija.
U vrenju nadzora inspekcija iz stava 1. ovog lana postupa u skladu sa zakonom kojim se ureuju njena
ovlaenja.

VI KAZNENE ODREDBE
lan 35
Novanom kaznom u iznosu od 200.000 do 800.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa
svojstvom pravnog lica, ako:
1) ne izrekne meru za spreavanje zlostavljanja do okonanja postupka (lan 24);
2) otkae ugovor o radu, odnosno izrekne meru prestanka radnog odnosa suprotno odredbama ovog
zakona (lan 26. stav 5);
3) postupi suprotno odredbama ovog zakona o zatiti uesnika u postupku za zatitu od zlostavljanja (lan
27).
Novanom kaznom od 100.000 do 400.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se
preduzetnik.
Novanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno
lice u pravnom licu.

lan 36
Novanom kaznom u iznosu od 100.000 do 400.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa
svojstvom pravnog lica, ako ne upozna zaposlenog sa zabranom vrenja zlostavljanja u skladu sa
odredbama ovog zakona (lan 7. stav 1. i lan 37).
Novanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik.
Novanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno
lice u pravnom licu.

VII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 37
Poslodavac je duan da obavezu iz lana 7. stav 1. ovog zakona izvri prema zaposlenima koji su kod
njega u radnom odnosu na dan poetka primene ovog zakona, u roku od 30 dana od dana poetka
primene ovog zakona.

lan 38
Podzakonski akt iz lana 28. ovog zakona ministar e doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.

lan 39
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a
primenjivae se po isteku 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu.