KAZUNCZY FERENC (1759-1831)

Bez njega je nezamisliv razvoj modern madjarske knjizevnosti. To je kraj 18.veka i pocetak
19.do 1820.god. on je glavni organizator knjizevnog zivota. Imao je veliki uticaj na madjarsku
knjizevnost. Bio je veliki esteta.bio je optuzen za ucesce u Jakobinskoj zaveri.
Pacyra emlekezete je memoarsko delo secanja. Sve sto je doziveo do zenidbe tu je napisao, o
detinjstvu I svemu..na njega je dosta uticao njegov deda. Deda je bio Jozsef, bio je veoma
obrazovan, ali blag I pripremao ga je za pisca. Od njega je naucio nemacki. Ferenc je rodjen u
zupaniji Bihar, tu se nalazi Saros Patok I tu Kazinci uci od 1769. Tu upisuje reformatski
kolegijum, a kasnije u Kosicama, u Pesti. Slusa prava, umetnost, muziku, ples, teologiju, flautu I
klasicne jezike. Bio je svestran, obrazovan. Crtao je I slikao. Prvi put se zaljubio u Eperjesu.
Svoje prvo delo je objavio u mladosti uz pomoc majke, pod njenim uticajem. Kao mlad se
upoznao sa modernom madjarskom I nemackom savremenom knjizevnoscu. Posle studija
zaposlio se u zupaniji Abauj a kasnije u Kosicama. Bio je skolski inspektor. Pokrece casopis
Madjarski muzej 1788.god. 8 brojeva je izaslo. Izlazio je do 1792.i posle su prestali sa radom
zbog finansijskih poteskoca I sukoba izmedju osnivaca.
Prevodi Sternovo Sentimentalisticko putovanje. Najveci uticaj na njega imao je nemacki
klasicizzam I Gete. Napisao je sabrana pisma-sentimentalni roman 1789. To je pomadjarena
varijanta Geteovog Vertera. Cilj je bio sirenje umetnickog ukusa. Prevodi cak I Hamleta, Rusoa..
Prikljucio se Jakobinskom pokretu. Uhapsen je 1794. Postoji njegovo memoarsko delo o tome. 6
meseci ceka smrtnu presudu.1795.je pomilovan a tek 1801.oslobodjen. njegov dnevnik o
zarobljenistvu izasao je 1931. Nije bio revolucionar u pravom smislu ali je zeleo promene.
1804.se ozenio Zsofijom. 1805.posvecuje svoj rad Programu knjizevnih reformi. Jedna od
glavnih tema je reforma jezika. U toj reformi postojala su 2 tabora: ORTOLOZI I NEOLOZI.
Ortolozi su bili tradicionalisti, a Neolozi progresivni, oni su za prmene.
U reformi su nastale nove reci. Kazinci uvodi studiju 1819. Ortologus es neologus nalunk es mas
nemzetekel, I tako se zavrsava borba. Sa jedne strane opravdava reform, ali sa druge strane
priznaje vaznost jezickih tradicija drugog tabora.
Na kraju veoma uspesno zavrsava bitku za obnovu jezika a njegob\va kuca postaje knjizevni
centar to je bio salon.
Bio je poznat po prepisci koja je objavljena u 23 toma. To je najveca vrednost njegovog rada.
Pesnicki gajevi-tu ce objaviti hasanaginicu na madjarskom, ali prema Geteovom prevodu.
21.avgusta 1831.god umire od kolere. Posmrtni govor je u akademiji drzao Kelcei.