Inenjering proizvodnih procesa

Seminarski rad

Inenjerski pristup organizaciji Panevo Film Festivala

Profesor: eljko Grujii

Student: Aleksandra Hrib

Asistent: Zorica ujovi

Broj indeksa: 4 FIM

Beograd, decembar 2014.

Sadraj
1. UVOD.................................................................................................................. 3
1.1 Filmski festivali kao rezultat vrhunca globalizacije...........................................3
1.2 Filmski festival kao vaan medij kulture...........................................................3
1.3 Odrivost kultura i umetnosti filma kroz festivale............................................3
2. SRPSKA SCENA FILMSKIH FESTIVALA..................................................................5
2.1 Borba za umetnost filma u Srbiji i problem kulturnih navika............................5
3. PANEVO FILM FESTIVAL.................................................................................... 6
3.1 O Festivalu........................................................................................................ 6
3.2 Rezultati........................................................................................................... 7
4. PROCESNI PRISTUP ORGANIZACIJI FESTIVALA....................................................8
4.1 Glavni procesi (kljuni, ema, opis svakog)......................................................8
4.2 Proces planiranja.............................................................................................. 9
4.3 Proces realizacije............................................................................................ 11
4.4. Proces upravljanja......................................................................................... 14
4.5 Proces evaluacije............................................................................................ 15
5. Paralelnost odvijanja procesa...........................................................................17
6. ZAKLJUAK....................................................................................................... 18
6.1 Panevo Film Festival kao primer odrivosti Kreativnih industrija..................18
7. LITERATURA...................................................................................................... 19

1. UVOD
1.1 Filmski festivali kao rezultat vrhunca globalizacije
Filmski festivali danas igraju vanu ulogu u razvijanju kulturoloke globalizacije.
Naime, oni su razvijjanjem globalizacije i nastali, zbog postojanja tenje da se umetnici
umree i razmene svoja znanja o ovoj umetnosti. Ovde se radi o velikim strunjacima iz polja
filma, produkcije ali i drugih vrste umetnosti, jer se podrazumeva da film predstavlja spoj
razliitih vrsta umetnikog izraavanja. Takoe, do spoznaje da umetnost ima kljunu ulogu u
svetskoj komunikaciji je dolo zbog dominacije trinih sila tokom skoranjeg perioda, to
predstavlja i pravi fenomen kada se radi o spoju umetnosti i ekonomije. Zbog toga to svi
filmski festivali imaju za cilj spajanje svetskih filmskih velikana i mladih neostvarenih
reisera, smatra se da su oni bitni zbog konstantne edukacije koja se ne razmenjuje samo
izmeu reisera, ve i izmeu stvaraoca filma i publike, ali i lanova publike meusobno.
Sistem svakog filmskog festivala jeste odriv ukoliko se on prvenstveno temelji na edukaciji i
ljudskim pravima.

1.2 Filmski festival kao vaan medij kulture

Festivali poput Cannes Film Festival, Toronto Film Festival, Sundance Film Festival,
Berlin International Film Festival i posebno Venice Film Festival, predstavljaju vodee
filmske festivale u svetu. Ono to su ovi festivali postigli jeste vrhunski kvalitet ne samo
filmova koji se prikazuju, ve i visokog nivoa kvaliteta usluge. Kao takvi, oni su direktan
prozor u modernu kulturu i umetnost, to znai da su ujedno i najbolji mogu medij filma, ali
i vaan medij kulture. Svaki festival se bazira na spajanju razliitih kultura kroz filmove i
edukaciji o razliitosti i uopte, vanosti iste. Fokus je svakako na filmovima reisera na
svetskom glasu koji iza sebe imaju dugaku listu filmografije. No, glavna ideja se ne gubi,
tako da se na svakom filmskom festivalu javlja sve vei broj mladih reisera sa suprotnih
strana sveta. Predstavljanje svog porekla, drave i umetnikog pravca mladim reiserima daje
veliku motivaciju i snaniju elju za stvaranjem kvalitetnijih filmova jae poruke, te se
njihovim radom poveava kvalitet emitovanih radova kao i same usluge.

1.3 Odrivost kultura i umetnosti filma kroz festivale

Zbog sjedinjavanja i meanja razliitih kultura dolazi i do njihovog ouvanja i
odrivosti. Filmovi se redovno arhiviraju, a nakon njihovog prikazivanja obavezno dolazi do
prilike da se razgovara sa filmskom ekipom i da se upozna itav proces stvaralatva, odabira
poruke ali i njene vanosti. Na ovaj nain reiseri imaju priliku da objasne svoje ideje i stanu
iza svog miljenja, to se odigrava u standardnom dogaaju filmskih festivala, poznatom pod

nazivom Q&A (Questions and Answers). Sa druge strane, reiseri koji su uveliko poznati
edukuju uesnike o novim znanjima kinematografije, novim tehnologijama koje se koriste, ali
i kljunim svetskim temama. Neki filmovi su iskljuivo bazirani na kulturi jednog naroda, te
su festivali odlina prilika za naglaavanje njihovog postojanja i trajanja. Sa druge strane,
unutar samog festivala, u organizaciji, se javlja posebna odrivost kulture poslovanja,
razmene znanja, kulture volontiranja itd

Slika 1 - slika levo, film Ida (2014, Pawel Pawlikowski), slika desno - film
Neposluni (2014, Mina uki); independent filmovi sa inostranih filmskih
festivala

2. SRPSKA SCENA FILMSKIH FESTIVALA

2.1 Borba za umetnost filma u Srbiji i problem kulturnih navika
Kinematografija je uvek bila bitna u Srbiji. Do 90tih godina srpski reiseri su pratili
trendove stvaranja filma i filmske kinematografije. Bitno je naglasiti da su kulturne navike
bile na visokom nivou i da je narod teio veoj koliini znanja i viem kvalitetu istog. Usled
ekonomske i ratne krize dolazi do drastinog opadanja kulturnih navika to je za oekivati.
Ipak, nakon svega toga dolazi oekivan oporavak; blag oporavak ekonomije i psiholoke
svesti naroda, ali ne dolazi do oporavka nivoa kulturnih navika. Radilo je 152 bioskopa u
kojima je odrano 64.348 predstava, od kojih 6.188 domaeg filma i 58.160 inostranog. Ove
filmove je gledalo ukupno 3.545.000 gledalaca, od kojih domai film 725.000, a inostrani,
uglavnom ameriki, 2.820.000. to se tie posete, domai film je proporcijalno bio u
prednosti. Gledalo ga je u proseku 118 gledalaca po projekciji, a strani 48. Sve prema
podacima Saveznog zavoda za statistiku tada jo uvek postojee SRJ. U narednih nekoliko
godina dolo je do porasta interesovanja za domai film pa je 2005. godine njega gledalo ak
955.000 gledalaca, na 13.672 predstave, a strani svega 1.144.000, na 49.831 predstave.
Meutim, posle te godine dolazi do naglog i drastinog opadanja broja filmskih gledalaca,
posebno domaeg filma, iako moemo da kaemo da je za to vreme njegova proizvodnja
relativno zadovoljavajua, 15-20 filmova godinje. Tako 2010. godine domai film gleda
svega 178.117 gledalaca, na 4.505 odranih projekcija, a strani 1.767.875, na 58.944
projekcija. Uz to sada je domai film gledalo 39,5 gledalaca po predstavi, a strani 30. I sve to
u samo 67 bioskopa koji su te godine putali filmove. Sve prema podacima Statistikog
godinjaka Srbije. Zanimljivo je napomenuti da do ovakvog rapidnog pada gledanosti
domaeg filma, ali i stranog, dolazi u vreme promaene privatizacije najveeg srpskog
prikazivaa, Beograd filma (2006.), kasnijeg propadanja i zatvaranja svih njegovih bioskopa,
kao i osnivanja Filmskog centra Srbije (2005.), noseeg stuba domaeg kinematografskog
sistema, bar je tako bilo zamiljeno i planirano da bude. Poslednjih par godina se uviaju
naznake oporavka i to se ne ogleda samo u broju posletilaca, ve i u njihovim zahtevima.
Ipak, ono to i dalje najvie koi oporavak kinematografske scene jeste Zakon o
kinematografiji, koji je donet krajem 2011. godine koji kroz svoju primenu donosi potekoe,
a ove godine nije izmenjen iako se izmena nagovetavala ve dui period. Potekoe su
prouzrokovale nekolicinu pojedinaca koji se zalau za kulturnu proaktivnost te se ovog
meseca moglo videti i uveno buenje naputenog bioskopa Zvezda, to samo pokazuje
injenicu da je narodu potrebna ira kinematografska scena vieg kvaliteta. Pokrenute su
razliite inicijative kako bi se za kinematografiju svakako izborilo, to se ogleda u buenju

bioskopa, ali i organizaciji jaih i meusobno povezanih filmskih festivala. Pored

najpoznatijih festivala poput Pali Film Festivala (koji traje vie od dvadeset godine),
festivala Cinema City (u trajanju od est godina) i FEST-a (koji traje ve etiri decenije),
nastao je i nov festival, istih ciljeva, u Panevu Panevo Film Festival.

3. PANEVO FILM FESTIVAL

3.1 O Festivalu
Panevo Film Festival (PAFF), predstavlja internacionalni festival dugometranog i
kratkog filma, ije se prvo izdanje odralo u Panevu, u toku prve nedelje septembra 2014.
godine (tanije od 03.09.2014. do 07.09.2014. godine). Festival je osnovala grupa mladih
filmskih stvaraoca, filmofila i entuzijasta iz Paneva i Beograda, koji su imali prilike da
uestvuju na svetskim festivalima. Osnivai su Tatjana Krstevski i Ognjen Glavoni. Misija
ove grupe, ali i samog festivala, jeste da predstavi, istrai i proiri ideje i pitanja ta sve
kinematografija danas moe da bude, ali i da, kroz prisustvo mladih talentovanih autora na
festivalu, promovie i prui podrku novoj generaciji filmskih umetnika. Tokom ovih pet dana
Panevo je postalo grad festival, sa ne samo bogatim filmskim programom, ve i muzikim,
likovnim, strip i edukativnim programima. U okvirima festivala se nalo 2 takmiarska i 2
revijalna filmska programa sa ukupno pedeset filmova, izlobe, urke, film i strip radionice,
Q&A programi, predavanja i koncerti, i to sve rasporeeno u ak pet dana i oko 10 lokacija.
Programi su za cilj imali predstavljanje primenjene i umetnike scene kroz razliite medije.
Edukativni program je bio namenjen svima, podrazumevajui decu predkolskog, kolskog i
srednjokolskog uzrasta, ali i studente i sve ostale zainteresovane ljude. Grupu gostiju, pored
mladih i afirmisanih filmskih umetnika, su inili i novinari, teoretiari, kritiari, predstavnici
filmskih akademskih institucija do raznih gostiju iz raznih sfera umetnosti, kulture i
obrazovanja. Ova grupa je inicirala i uticala na formiranje i razvoj nove filmske publike koja
utoite nalazi upravo na ovakvim nezavisnim festivalima filma.

Slika 2 - osnivai i glavni tim PAFF-a; s leva na desno: Ognjen Glavoni, Monika
Husar Tolkin, Tatjana Krstevski, Sneana uruvija

3.2 Rezultati
Festival, odran od 03. do 07. septembra ove godine, ostvaren je zahvaljujui
pokroviteljstvu Grada Paneva i Ministarstva kulture i informisanja, i partnerstvu sa
Kulturnim centrom, Domom omladine ali i sa kompanijama poput Microsoft, Oracle
Telekom, DHL, Tanjug, RTS itd. Pored pokrovitelja i partnera koji su pomogli realizaciju
festivala, u njegovoj organizaciji uestvovalo je preko stotinu ljudi, od toga vie od ak
pedeset volonterski orijentisanih. Uprkos loem vremenu koje se provlailo kroz sve dane
festivala, festival je odran na svim odreenim lokacijama, osim na jednoj, koja je planirana
za odravanje Open-air programa festivala. Ulaz na sve programe festivala je bio besplatan,
to je privuklo veliki broj ljudi ne samo iz Paneva, ve i drugih gradova Srbije. Otvaranju
samog festivala veliki broj ljudi nije mogao da prisustvuje zbog nedovoljno velikog kapaciteta
Panevakog bioskopa, to pokazuje visok nivo zainteresovanosti za festival. Poseenost na
svim programima se broji u hiljadama ljudi, to pokazuje veoma dobre rezultate za festival ali
i samu kulturu uprkos tome da se festival prvi put realizovao, ali i uprkos loem vremenu i
nenaviknutosti publike na umetnost i independent filmsku scenu. Sa druge strane, sam tim
festivala je na vrlo brz nain uspostavio optimalan nain komunikacije i sinergije. Festival je
dobio vrlo pozitivne kritike od kulturnih ustanova irom Srbije, drugih festivala iz
inostranstva, inostranih reisera koji su gostovali, ali i srpskih glumakih uzora poput
Bogdana Diklia, Neboje Glogovca, Nikole urika, Sergeja Trifunovia itd.

4. PROCESNI PRISTUP ORGANIZACIJI FESTIVALA

4.1 Glavni procesi (kljuni, ema, opis svakog)
Na Slici 3 su crteom prikazani osnovni ili ti glavni procesi organizacije filmskog
festivala poput PAFF-a. Isto tako, ovaj prikaz se moe posmatrati i kao osnovni ablon koji se
gotovo uvek koristi u procesu proizvodnje, bilo da je u pitanju proizvodnja robe ili usluge.
Kako je jasno da se tei pojednostavljenju i to optimalnijem ureenju proizvodnih procesa,
najbolje idejno reenje jeste povratak na osnovni, ablonski prikaz, kako bi se procesi
razgraniavanjem jasnije uoili. Dakle, glavni proces koji je oznaen kao proces organizacije
filmskog festivala se razgraniava na etiri osnovna procesa koja su navedena odreenim
redosledom: 1) Proces planiranja, 2) Proces realizacije, 3) Proces upravljanja i 4) Proces
evaluacije. Ono to se naglaava u priruniku za organizovanje filmskog festivala jeste da
kljuno uoiti razlog zato e se festival realizovati i filmovi prikazivati, ali i ta e se uopte
raditi sa tim filmovima. Veoma je bitno da se filmski festival bazira na cilju edukacije,
promocije ljudskih prava, pokretanju politikih i drutvenih tema ili problema, da nae nain
za ostvarenje jake veze sa civilnim ili NGO sektorom, da tei stvaranju podrke i uestvuje u
promenama, da naglasak ne samo na prikazivanju filma ve i na otvorenim diskusijama i
debatama nakon projekcije istog itd. Sve ovo je neophodno definisati pre samog poetka
procesa organizacije. Tim koji radi na stvaranju ovakvog festivala mora prvenstveno znati
prioritete i koliinu vanosti koju prinose drutvenim potrebama kroz sopstveni festival.

Slika 3 - glavni procesi organizacije filmskog festivala

4.2 Proces planiranja

Ovaj proces prilino jasno objanjava sutinu nalaenja na prvom mestu. Od
planiranja sve poinje i neophodno je da svako ko radi u organizaciji razume i shvata vanost
ovog procesa. Na Slici 4 je jasno prikazana procesna ema procesa planiranja koja
podrazumeva njegovu podelu na sledee podprocese: 1) Planiranje 1, 2) Planiranje 2, 3)
Planiranje 3 i 4) Planiranje 4. Broj podprocesa predstavlja optimalan broj podprocesa
neophodnih za realizaciju jednog filmskog festivala poput PAFF-a. Svaki podproces se deli na
operacije oznaene brojevima (Operacija 1, 2, 3, 4) koje sadre neophodne osnovne korake za
ispunjavanje kriterijuma i potreba podprocesa planiranja.

Slika 4 - podprocesi, operacije i osnovni koraci procesa planiranja

~ Planiranje 1: Ovaj podproces predstavlja sam poetak procesa planiranja. Ovaj

podproces je nuan zbog toga to se u njemu uviaju kljuni prioriteti i ciljevi za organizaciju
i postojanje samog festivala. U ovom planiranju postoji jedna operacija koja podrazumeva
korake standardne startne pozicije poput definisanja vizije, misije, ciljeva, razloga postojanja,
istraivanja kljunih tema, osmiljavanja imena, potencijalnog dizajna ili slogana. Ono to
timu koji organizuje festival moe pomoi u stvaranju misije i temeljnog identiteta jesu
kljune teme koje se javljaju na svim filmskim festivalima poput zapostavljanja ljudskih
prava, istine, pravde, globalnih promena i izazova, uticaja globalne ekonomije, siromatva,
potrage za istinom, prava ena i dece, prava nacionalnih manjina, drutva u tranziciji itd.
Takoe, u koraku definisanja misije, vizije i ciljeva, se okvirno moe odrediti vremenski
period trajanja samog festivala, ko su potencijalni pokrovitelji, partneri i mediji koji bi
pokrivali festival od samog poetka procesa stvaranja do kraja festivala. Ono to je
neophodno razumeti kod odreivanja vremenskog perioda stvaranja festivala jeste
izbegavanje datuma koji je blizu nekog drugog filmskog festivala, tokom letnjih ili zimskih
raspusta ili praznika ali i takoe tokom ispitnih rokova ili kljunih perioda kolovanja. Isto
tako je neophodno obratiti panju na potencijalne reisere goste i u tom sluaju je potrebno
istraiti na kojim filmskim festivalima gostuju i izbegavati zvanje istih ukoliko su
preoptereeni poseivanjem nekih drugih festivala. Kada se sumiraju sve date injenice, jasno

10

je da nema puno preostalih vremenskih perioda, to je i povoljno, zato to se lake moe

odrediti datum odravanja festivala.
~ Planiranje 2: Takoe podrazumeva jednu operaciju sa osnovnim koracima koji se
baziraju na stvaranju poslovne strategije koja je veoma vana kako bi se postigao optimum
performansa tokom celog perioda organizacije festivala. Zatim, strategija je takoe bitna jer
se kroz nju festival moe povezati sa nekim drugim filmskim festivalom i tako dobiti
neophodnu pomo u vidu saveta za organizaciju, razmenu ljudskih resursa, neophodne
kontakte itd. Jedan od koraka je i procesno i sistemsko planiranje, koje omoguava
pojednostavljenje svih ema procesa i lake delegiranje zadataka pri stvaranju ljudskih resursa
ali i boljoj raspodeli finansijskih resursa i vremena. Finansijska strategija se takoe stvara tj.
pravi se osnovni nacrt budeta, ali iskljuivo nakon procesnog i sistemskog planiranja, kada
su poznati detalji. Isto tako se selektuju potencijalni pokrovitelji i partneri. Na osnovu
procesnog i sistemskog planiranja se utvruju neophodni resursi, planira se njihova nabavka i
koliina koja je potrebna.
~ Planiranje 3: Podrazumeva jednu operaciju istog broja i osnovne korake koji se
raslanjuju potom. Nakon prikupljenih podataka vri se okvirno planiranje projekta uz izradu
projektnih alata i alata kvaliteta koji e omoguiti pospeenje i bolju kontrolu svih sledeih
procesa, podprocesa, operacija i koraka. Radi postizanja optimizacije performansa i ureenja
sistema najbolje je koristiti se osnovnim alatima poput gantograma, histograma, Iikava
dijagrama, kontrolnih lista itd. Kako je jasno da je stvoren plan poslovanja i realizacije,
neophodno je realizovati i tzv. Back up plan koji e omiguiti efektivnije reavanje
potencijalnih rizinih dogaaja tokom bilo kog segmenta procesa organizacije. U ovoj fazi se
takoe formira i tano odreen budet sa informacijama na osnovu neophodnih resursa i
njihove koliine.
~ Planiranje 4: Ista forma kao prethodna tri podprocesa. Kroz jednu operaciju vie
osnovnih koraka koji ine izgradnju sistema kontrole kroz izradu osnovne dokumentacije,
dokumentacije projekta i tehnoloke na osnovu neophodnih resursa, procesnog i sistemskog
plana, podataka utvrenih na osnovu alata projekta i kvaliteta i formiranog budeta. Svi
podaci se sumiraju u dokumentaciji, podaci o misiji, viziji, ciljevima, procesni i sistemski
plan, budet, mesta odravanja, glavne teme, broj filmova, broj uesnika sa brojem gostiju,
koliinom ljudskih resursa, koliinom neophodnih materijalnih, tehnolokih i finansijskih
resursa, broj partnera, medijska strategija itd. Na samom kraju faze se zapoinje pisanje
konanog projekta i popunjavanje projektne dokumentacije. U sluaju Panevo Film
Festivala, ova dokumentacija je bila kljuna u prikupljanju finansijskih sredstava putem
konkursa Ministarstva kulture i informisanja i Grada Paneva. Nakon ovoga se odmah kree u
proces realizacije, iako se ovaj podproces ne zavrava zbog toga to je, ponovo u ovom
sluaju, festival ekao na rezultate konkursa.

11

4.3 Proces realizacije

Podrazumeva sve podprocese, operacije i osnovne korake unutar direktnog
ostvarivanja ili ti realizacije procesnog i sistemskog plana i projektnog nacrta festivala. Na
Slici 5 je prikazana ema glavnog procesa realizacije sa podprocesima, operacijama i
osnovnim koracima procesa koji se kasnije mogu raslanjivati po potrebama projekta.
Ukoliko je nakon finalne kontrole procesa planiranja uoeno da nema velikih odstupanja u
vremenu ili greaka, ulazi se u proces realizacije koji prema ablonu traje najdue i iziskuje
najvie trokova. Optimalno je podeliti proces prema vremenu realizacije festivala, te se na
slici vidi da je proces realizacije podeljen na: 1) Realizaciju pre festivala, 2) Realizaciju
neposredno pre festivala i 3) Realizaciju tokom festivala. Isto tako se uoava da je ema
izraena po istom principu kao i ema glavnog procesa planiranja.

Slika 5 - podprocesi, operacije i osnovni koraci procesa realizacije

~ Realizacija pre festivala: Podrazumeva poetak ostvarenja planova prema idejnom

projektu koja moe poeti i pre nego to se zavri glavni proces planiranja. Ovaj prvi
podproces podrazumeva prvenstveno kompletnu kontrolu dokumentacije i potencijalno
ispravljanje ili dodavanje neophodnih informacija, da kasnije ne bi dolo do odstupanja.
Ostali koraci podrazumevaju poetak prikupljanja resursa koji se potom proima kroz sve
procese realizacije, jer su oni najneophodniji za odrivost jednog sistema. U priruniku je to
naglaeno kao ,,Fundraising, fundraising and fundraising to mu dodatno daje na vanosti.
Dakle, prikupljanje resursa mora biti stalno i mora obuhvatiti veliki broj uesnika. Operacija 1
takoe podrazumeva korake poput konanog formiranja programa, njegovu izradu ali i izradu
vremenskog plana, satnice. Nakon ovoga obavezno sledi proces kontrole i simulacije rizinih
dogaaja radi stvaranja Back up plana. Zatim se prelazi na kontaktiranje primarnih uesnika

12

poput predavaa, muziara, umetnika, fotografa, snimatelja i naravno, reisera. Poto se

podrazumeva da ve postoji spisak traenih filmova, reiseri istih se kontaktiraju radi potvrde
ili odbijanja, a potom radi kupovine ili doniranja autorskih prava za potrebe festivala. Ovi
koraci obino mogu dugo trajati pogotovo nakon dopremanja filmova za koje postoje autorska
prava jer zatim slede dodatni koraci poput prevoda i titlovanja filma, tako da je jasno da je
potreban odreen broj prevodilaca za potrebe festivala. Pod kontaktiranjem sekundarnih
uesnika se podrazumevaju mediji i za to je zaduen PR tim koji ve ima formiranu strategiju
promovisanja i javne komunikacije iz procesa planiranja. Takoe, u ovom periodu se
kontaktiraju ostali uesnici u vidu sporednih partnera koji obezbeuju odreena materijalna
sredstva ili tehnoloka sredstva, a takoe na osnovu toga postoji budet u materijalnom obliku
koji se menja u zavisnosti od trokova. Komunicira se i sa uesnicima poput volontera ali i sa
javnou kroz stvaranje web stranice ili razliitih socijalnih mrea. Radi se na stilu i izgledu
festivalskog logo-a, dizajnira se tzv. appearance i radi se na snimanju reklama i promo video
materijala.

Slika 6 - logo Panevo Film Festivala

~ Realizacija neposredno pre festivala: Istog oblika, kroz najsitnije osnovne procese
obuhvata period od mesec ili dva pre glavnog dogaaja u kome se nastavlja vrenje nabavke
resursa tj. fundraising, vri se agresivnija komunikacija sa publikom i medijima, javno se
objavljuje program i satnica, ali se i radi kontrole zbog hosting slube proverava
dokumentacija svih gostiju, pogotovo onih iz inostranstva (provera satnice letova, smetaja,
prevoza, itd). Proverava se i takoe dokumentacija u vezi sa partnerima i pokroviteljima kako
bi se uoilo da li postoje odstupanja od ugovora o partnerstvu/pokroviteljstvu. Nakon
pristizanja materijalnih i tehnolokih resursa se vri finalna kontrola rada, generalne probe,
pilot projekti i manji dogaaji kako bi se publika pripremila i kako bi se pratilo njeno
reagovanje. U ove svrhe, tim Panevo Film Festivala je organizovao nekoliko pilot project
projekcija filmova u gerontolokom centru, domu za naputenu decu, ak i u zatvoru. Isto

13

tako su odrane konferencije za novinare na Evropskom Film Festivalu Pali, specijalna

konferencija za novinare u Mikser House-u i konferencija u Kulturnom centru u Panevu.
Mlaoj publici se pristupa kroz kole u cilju edukacije o kinematografiji. Kljuno je
delegiranje zadataka svim uesnicima poput volontera ili honorarnih radinka. Optimalno
reenje problema pretrpanosti podacima je formiranje mrene eme ljudskih resursa tima
svakog segmenta radi lake meusobne komunikacije. Neophodno je odrediti tim lidera svake
grupe i osobu zaduenu za komunikaciju i reavanje rizinih situacija koja e efikasno
upotrebiti ve osmiljen Back up plan.
~ Realizacija tokom festivala: U sluaju Panevo Film Festivala, koji je prvi put
odran ove godine, neophodno je bilo samouspostavljenje celokupnog sistema. Kako bi
sistem funkcionisao, potrebno bi bilo uspostaviti i sistem kontrole to podrazumeva korienje
alata kvaliteta koji mogu biti upotrebljivani od strane onih ljudskih resursa koji obavljaju
kljune zadatke. Primer: Upotreba kontrolnih lista bi bila najbolje reenje kod timova koji
obavljaju korake finalne nabavke, hosting gostiju ili komuniciraju sa medijima. Isto tako je
neophodno sve proveriti dva puta da bi se osigurao dobar ishod. Jedan od koraka je i
optimalno rasporeivanje svih pristiglih resursa, ali i njihova upotreba. Podrazumeva:
nametanje tehnologije, prikljuivanje, odravanje, rasporeivanje resursa namenjenih
gostima, ljudskim resursima, medjiskim pokroviteljima, partnerima, komunikaciju sa
javnou na terenu tokom samog dogaaja, komunikaciju preko interneta. Pod optimalnim
reavanjem rizinih dogaaja spadaju oni koraci koji su navedeni u Back up planu i koji su
namenjeni iskljuivo za realizaciju ukoliko doe do greaka, veih odstupanja, neplaniranih
dogaaja itd.

4.4. Proces upravljanja

Jedan od najbitnijih glavnih procesa, koji se odvija paralelno sa glavnim procesima
planiranja i realizacije. Podrazumeva pet podprocesa u zavisnosti od tipa resursa kojim se
upravlja i oni su prikazani na Slici 7.

14

Slika 7 - podprocesi, operacije i osnovni koraci procesa upravljanja

~ Upravljanje finansijskim sredstvima: ini ga jedna operacija sa osnovnim

koracima procesa fundraising-a, i raznim finansijskim procesima poput procene trokova u
kojoj se procenjuju razliiti tipovi trokova, zatim kontrola procenjenih trokova i njihovo
merenje, evidencija i arhiviranje dokumentacije o istim, konano upravljanje budetom koje
podrazumeva konstantno unoenje izmena na osnovu upravljanja i kontrole procenjenih
trokova ali i finansijskih resursa koji su dospeli prilikom procesa fundraisinga.
~ Upravljanje ljudskim resursima: Jedna operacija koja podrazumeva korake poput
procesa HR menadmenta: raspisivanje potrebnih resursa, primanje ponuda, analizu,
regrutovanje resursa, vrenje ispitivanja i analiza potencijalnih resursa, selekciju. Zatim se
nakon selekcije delegiraju zadaci kroz korake delegiranja prema odreenom tipu posla ili
jednostavnije, prema pripadnosti odreenom timu. Ljudski resursi se kontroliu kroz
posmatranje, analizu performansa itd. Svaki korak se jasno mora dokumentovati radi visokog
kvaliteta arhive koja kasnije moe posluiti u brem formiranju timova i prikupljanju ljudskih
resursa preko baza podataka. Performansi se konstantno prate i dokumentuju, taj korak je
specijalno naglaen jer se on mora odvijati u kontinuitetu, ne samo na kraju obavljeniih
zadataka.
~ Upravljanje tehnologijom: Operacija podrazumeva korake procesa nabavke
tehnologije, koja se vri preko sitnijih koraka poput definisanja resursa i koliine iz

15

projektnog plana, raspisivanja tendera itd. Tehnologija se mora odravati, bilo da je kupljena
ili iznajmljena, kako ne bi dolo do trokova, koji u ovom sluaju, mogu biti velikih razmera
pa ak i probiti trokove. Trokovi tehnike i njene nabavke su najvii kada se radi o filmskim
festivalima zbog toga to je uvek neophodna najmodernija tehnika visokog kvaliteta radi
boljeg doivljaja tokom projekcije.Tehnologija se mora kontrolisati redovno, tokom svakog
procesa njenog predkorienja, korienja ili nakon korienja da bi se smanjio broj greaka
tokom performansi.
~ Upravljanje dokumentacijom: Operacija koja je kljuna, odvija se paralelno uz
procese planiranja, podrazumeva korake formiranja dokumentacije na osnovu potreba,
trenutnog stanja i oekivanog stanja, radi kasnije evaluacije. Podrazumeva i korake
arhiviranja i uvanja na lokaciji sigurnoj od pojavljivanja rizinih dogaaja. U sluaju
Panevo Film Festivala, dokumentacija je uvana iskljuivo u Kulturnom centru Paneva, gde
se najvei deo glavnih procesa upravo i odvijao. Takoe, postoje i kopije dokumenata,
odreenih ugovora itd. koje su arhivirane u Gradskoj Upravi Paneva, ostalih partnera, ali i
ljudskih resursa organizacije na visokim pozicijama.

4.5 Proces evaluacije

Predstavlja finalni tj. poslednji proces ogranizacije filmskog festivala, koji se odvija
na kraju samog projekta. Na Slici 8 je tano prikazano etiri podprocesa sa istim brojem
operacija oznaenim brojevima i neophodnim koracima. Ovaj proces je vaan zbog toga to je
rezultat konana ocena uspenosti projekta a informacije dobijene su vie nego korisne u
organizaciji naredne edicije festivala.

16

Slika 8 - podprocesi, operacije i osnovni koraci procesa evaluacije

~ Evaluacija performansa HR (ljudskih resursa): Nakon festivala se vri analiza

prikupljenih podataka i formirane dokumentacije o nainu rada i funkcionisanja ljudskih
resursa, zatim se vri uporeivanje oekivanih rezultata i performansi sa dobijenim rezlutatom
i stvarnim performansama a nakon toga se jednostavno donosi ocena o celokupnom radu
timova, njihovoj sinergiji i performansima pojedinaca. Nakon toga se sumirana
dokumentacija moe koristiti u svrhe breg nabavljanja ljudskih resursa bez korienja
dokumentacije o ljudskim resursima iz svih procesa, ve samo upotrebom podataka o
najistaknutijim pojedincima timova.
~ Konani finansijski obraun: Podrazumeva analizu finansijske dokumentacije,
budeta, uporeivanje trokova sa dobijenim ishodom i donoenje ocene i sve je sjedinjeno
unutar jedne operacije.
~ Evaluacija poseenosti: Kroz Operaciju 3 podrazumeva analizu statistikih
podataka o poseenosti koja je praena kroz sam festival, analiziraju se podaci o zadovoljenju
korisnika (kroz naglaavanje potrebe za feedback-om, ankete itd.), uporeuju se oekivani
rezultati sa misijom, vizijom i ciljevima i uviaju se poklapanja ili odstupanja. Donosi se
konana ocena o uspenosti kompletnog projekta na osnovu tri prethodna parametra.
~ Izrada zavrne dokumentacije: Podrazumeva jednu operaciju sa koracima pisanja
finalnog izvetaja tj. popunjavanja zavre dokumentacije koja se u nekoliko primeraka
dodeljuje pokroviteljima i arhivira za sopstvene potrebe.

17

5. Paralelnost odvijanja procesa

Na Slici 9 se nalazi vremenski prikaz glavnih procesa i podprocesa korienjem

projektnog alata gantograma. Sa leve strane prikazani su procesi, poetak i kraj aktivnosti
kao i trajanje istih izraeno u danima. Glavni procesi se razlikuju po bojama. Isto tako se u
ovu tabelu mogu dodati i navedeni osnovne operacije kako bi se prikazao taan vremenski
period obavljanja svakog koraka unutar operacija.

Slika 9 - vremenski prikaz procesa i podprocesa korienjem projektnog alata

gantograma

Sa desne strane iste slike se nalazi gantogram, koji prikazuje vremenski period obavljanja
svakog procesa i podprocesa ali i njihovu meusobnu zavisnost. Tako se uoavaju sledee
zavisnosti: podproces planiranja 2 zavisi iskljuivo od podprocesa 1, te on moe poeti tek
nakon zavretka prvog podprocesa. Podproces planiranje 3 zavisi od podprocesa planiranje 2,
ali se neki startne operacije ovog procesa mogu odvijati paralelno uz zavrne operacije
podprocesa 2. Podproces planiranje 4 zavisi od podprocesa planiranje 2, i neophodno je da se
taj podproces zavri kako bi ovaj drugi zapoeo. to se tie procesa realizacije, on zavisi od
procesa planiranja ali ne u potpunosti. Dakle, nije kljuno da ovaj proces zapone nakon
procesa planiranja, ve se sa realizacijom ve moe poeti nakon obavljanja odreenog nivoa
posla iz podprocesa planiranja 3 i 4. Ovo se, naravno, odnosi samo na podproces realizacije
pre festivala. Podproces realizacije neposredno pre festivala zavisi iskljuivo od podprocesa

18

realizacije pre festivala, te se on moe zapoeti nakon ostvarenja prethodnog podprocesa.

Poslednji podproces realizacije, u ovom sluaju tokom samog festivala, zavisi od sebi
prethodnog podprocesa i on moe startovati tek nakon zavretka prethonog podprocesa.
Proces upravljanja zajedno sa svojim podprocesima zavisi jedino od podprocesa planiranja 2 i
moe trajati paralelno sa svim ostalim podprocesima planiranja a i celokupnim procesom
realizacije. Tanije, neophodno je da traje tokom ovih procesa kako bi se postigao optimum
performansa. Proces evaluacije zavisi od procesa realizacije i procesa upravljanja i sa njim se
moe startovati jedino nakon zavreta navedenih procesa.

6. ZAKLJUAK
6.1 Panevo Film Festival kao primer odrivosti Kreativnih industrija
Jasno je da kreativne industrije spajaju privredu i kulturu i umetnost, te spoj
inenjerskih znanja iz polja upravljanja projektom i operacionog menadmenta moe imati
iskljuivo povoljne uticaje na razvoj kulture uopte. U Srbiji je potencijal kreativnih industrija
veliki i neiskorien, pogotovo kada se radi o organizaciji kulturno-umetnikih manifestacija.
Ovaj potencijal se svakako treba iskoristiti, posebno u mladim organizacijama koje tek
zapoinju svoj ivotni vek. Upotreba inenjerskih alata je povoljna za projekte manjeg ili
srednjeg obima poput predstava, izlobi, konferencija, knjievnih programa, a ukoliko iza njih
stoje struni ljudski resursi onda i za projekte velikog obima poput filmskog, pozorinog ili
umetnikog festivala, festivala umetnosti kao to je Mikser itd. Organizacija poput Panevo
Film Festivala je trenutno jedna od najpovoljnijih kulturnih organizacija u kojoj se moe
eksperimentisati sa razliitim tipovima menadmenta i estim fokusima na odreene naine i
vrste poslovanja i planiranja projekta. Ukoliko se ova pria nadovee na uvod o odrivosti
kulture i umetnosti, jasno je da se jedino kroz primenu razliitih znanja i jednostavnijih
pristupa organizacionom menadmentu moe doi do postizanja odrivosti i konstantnog
kulturolokog irenja ali i visokog nivoa kvaliteta kulturoloke usluge.

19

7. LITERATURA
~ http://en.wikipedia.org/wiki/Film_festival, pristupljeno u decembru 2014.

~ http://www.cahiersducinema.com/Evenement-Festivals-Cultural.html,
decembru 2014.

pristupljeno

~ http://www.pancevofilmfestival.com/, pristupljeno u decembru, 2014.

~ https://www.facebook.com/pancevofilmfestival, pristupljeno u decembru, 2014.

~ http://www.oneworld.cz/2014/, pristupljeno u decembru, 2014.

~ ,,Setting Up A Human Rights Film Festival, published by People In Need, Prague 2009,
donirano od strane organizatora Panevo Film Festivala
~ ,,Prezentacija PAFF, donirano od strane organizatora Panevo Film Festivala, 2014.

~ http://www.novifilmograf.com/zarko-dragojevic-srpski-film-i-kinematografija-u-ogledalustatistike/, pristupljeno u decembru, 2014.

20