1

Robert Kiosaki eron Lehter

BOGATI OTAC
SIROMANI OTAC
Ne radite za novac, neka novac radi za vas

Beograd, 2001.
Naslov originala
Robert T. Kiyosaki with Sharon L. Lehter Rich Dad, Poor Dad
Autorska prava za Jugoslaviju Branislav Marii
Izdava
FINESA, Rada Konara 1a, Beograd Tel./fax 011/437127;
064/1130088
www.flnesa.edu.yu

Za izdavaa Branislav Marii

Urednik Branislav Marii

Tehniki urednik Nenad urii

Lektor Dobrila urii

Prevodilac Tanja Milosavljevi

Korektor Zorica Marii

tampa SKRIPTA Internacional, Beograd

Tira

500 primeraka

ISBN 8682683148

POSVETA
Ova je knjiga posveena svim roditeljima, sveta, jer su oni
najvanji uitelji svojoj deci.
2

REI ZAHVALNOSTI:
Kako da ovek kae ,,hvala" kada je potrebno zahvaliti tako velikom
broju Ljudi? Oigledno, ova je knjiga ,,hvala" mojoj dvojici oeva koji
su mi bili veliki uzori u ivotu i mojoj majci koja me je nauila ljubavi i
dobroti.
Ipak, meu onima koji su najzasluniji za realizaciju ove knjige jeste
moja supruga Kim, ena bez koje moj ivot ne bi bio potpun. Kim je moj
brani, poslovni i ivotni partner. Bez nje bih bio izgubljen. Hvala njenim
roditeljima, Vini i Bilu Mejeru, to su odgajili tako divnu kerku.
Dugujem zahvalnost eron Lehter, koja je iz mog kompjutera
pokupila i objedinila delove ove knjige. Takoe i njenom suprugu
Majku, jer je odlian advokat, kao i njihovoj deci Filipu, eli i Riku, na
sudelovanju i saradnji. Hvala Kejt Kaningem za fmansijsku mudrost i
nadahnue; Lariju i Lizi Klark za prijateljstvo i podrku kojima su me
darivali; Rolfu Parti za njegov tehniki genij; Ani Nevin, Bobiju
Deporteru i Dou aponu na saznanjima o uenju; Disi i Donu
Harisonu, Deni Tej, Sendi Ku, Riardu i Veroniki Ten. Piteru
Donstonu i Suzi Dafhis, aklini Siu, Najlu Hensonu. Majklu i Moneti
Hemlin, Edvinu i Kamili Ku, Kisiju i Desiki Si za protesionalnu
podrku; Kevinu i Sari iz Insinka za fenomenalnu grafiku; Donu i ari
Barli, Bilu i Sindi opov, Vanu Tarpu, Dajani Kenedi, S. V. Alenu,
Merilu Dinjan, Kim Arijes i Tomu Vajzenbornu za njihova izvidanja u
oblasti fmansija. Semu Dordu, Entoniju Robinsu, Inid Vin, Lorensu i
Dejni TejlorVest, Alanu Rajtu, Zigu Ziglaru za njihove jasne misli; D.
V. Vilsonu, Marti Veber, Rendiju Kraftu, Donu Mileru, Bredu Vokeru,
Bleru i Ajlin Singer, Vejnu i Lin Morgan, Mimi Brenan, Deromu
Samersu, dr Piteru Pauersu, Vilu Hepbernu, dr Enrikeu Tojeru, dr
Robertu Manu, Beti Ojster, Duli Belden, Dejmiju Denfortu, eri
Klark, Riku Meriku, Doji Ditahid, Defu Basetu, dr Tomu Bamsu i
Bilu Gelvinu za veliko prijateljstvo i podrku pruenu ovom projektu;
direktorima Centra i desetinama hiljada diplomaca programa Novac i
vi i Poslovne kole za preduzetnike; i, naposletku, Frenku Kreriju, Klintu
Mileru, Tomasu Alenu i Normanu Longu, zato to su tako dobri partneri
u poslu.

SADRAJ

Uvod
Potreba postoji

11

LEKCIJE
Bogati
23
Prva lekcija
Bogati

otac,

ne

siromani

rade

za

otac

platu

33
Druga lekcija
Zato je vana finansijska pismenost?

65

Trea lekcija
Gledajte svoja posla
etvrta lekcija
Istorija poreza i moi korporacija

101

Peta lekcija
Bogati pronalaze novac

113

esta lekcija
Radite za znanje a ne za novac

135

93

POECI
Prevazilaenje prepreka

151

Poetak 169
elite jo?

193

Kako da za kolovanje deteta na koledu

platite svega sedam hiljada dolara

199

UVOD

POTREBA POSTOJI
Da li kola priprema decu za stvarni ivot? ,,Vredno ui i imaj dobre
ocene, pa e nai dobro plaen posao s odlinim beneficijama",
obiavali su da kau moji roditelji. Njihov ivotni cilj bio je da mojoj
starijoj sestri i meni obezbede kolovanje na koledu, ne bi li nam tako
maksimalno poveali izglede da uspemo u ivotu. Kad sam 1976.
konano diplomirala s vrlo visokom prosenom ocenom, meu
najboljima u toj generaciji Ekonomskog fakulteta pri Dravnom
univerzitetu Floride cilj mojih roditelja je bio ostvaren. U skladu s
njihovim ,,velikim planom", raunovodstvena firma ,,Big 8" ponudila
mi je posao, tako da sam mogla da se radujem dugogodinjoj
karijeri i izgledima da mlada zaradim penziju.
Slinim putem je iao i moj suprug Majkl. Oboje potiemo iz
porodica u kojima se vredno radi, s umerenim materijalnim
mogunostima i veoma razvijenim radnim navikama. Majkl je takoe
diplomirao s visokom prosenom ocenom, ali dva puta: prvo je dobio
diplomu ininjera, a zatim i pravnika. Vrlo brzo ga je regrutovala
ugledna advokatska firma iz Vaingtona D.C., specijalizovana za
patentno pravo, tako da je njegova budunost izgledala blistava,
pravac karijere vrlo odreen, a rano penzionisanje zagarantovano.
Premda oboje imamo veoma uspene karijere, one se ipak ne
kreu u potpunosti onako kako smo oekivali. Oboje smo nekoliko
puta menjali radno mesto uvek iz opravdanih razloga ali nijednom
od nas niko ne uplauje u penzioni fond. To inimo iskljuivo nas
dvoje, izdvajanjem iz primanja.
Majkl i ja imamo divan brak i troje divne dece. Dok ovo piem,
dvoje su na koledu, a jedno je upravo krenulo u srednju kolu.
Potroili smo bogatstvo nastojei da svojoj deci pruimo najbolje
mogue obrazovanje.
Jednog dana 1996. godine, jedno od njih se razoarano vratilo kui
iz kole. Moj sin je konstatovao da je uenje dosadno i zamomo. ,,Zato
da gubim vreme na uenje predmeta koji mi nikad u ivotu nee biti
potrebni?" pobunio se.
Ne razmiljajui, odgovorila sam: ,,Zato to se bez dobrih
ocena nee moi upisati na koled."
,,Iaone iao na koled", odvratio je, ,,biu bogat."
Ako ne bude stekao diplomu koleda, nee moi dobro da
se zaposli", odgovorila sam mu, s prizvukom panike i majinske
brige u glasu. ,,A bez dobrog posla, kako planira da se obogati?"
Moj sin se pomalo zlobno osmehivao i lagano odmahivao
5

glavom, kao da se blago dosaduje. Ovaj smo razgovor vodili ve

mnogo puta. Spustio je glavu i kolutao oima. Moje rei, pune
majinske mudrosti, ponovo nisu nailazile na razumevanje.
Mada pametan i jake volje, uvek je bio utiv mladi, pun potovanja.
,,Mama", zaustio je. Sada je na mene bio red da odsluam
predavanje. ,,Uskladi korak s vremenom u kome ivimo! Pogledaj oko
sebe: oni najbogatiji se nisu obogatili zahvaljujui obrazovanju. Vidi
samo Majkla Dordana i Madonu. Bil Gjts koji je izbaen sa Harvarda,
da osnovao je Majkrosoft; danas je najbogatiji ovek Amerike, a
nema ni etrdeset godina. Ima i jedan igra bejzbola koji zarauje vie
od etiri miliona dolara godinje iako ga smatraju blago retardiranim."
Oboje smo na neko vreme zautali. Shvatala sam polako da sam
sinu davala isti onaj savet koji su moji roditelji dali meni. Svet oko
nas se promenio, ali savet nije.
Sticanje dobrog obrazovanja i dobrih ocena vie nije garancija
uspeha, ali kao da niko to ne primeuje, sem nae dece.
,,Mama", nastavio je, "ne elim da radim tako naporno kao ti i otac.
Zaraujete mnogo i ivimo u ogrormnoj kui punoj svega i svaega.
Budem li se pridravao tvog saveta, zavriu kao i vi, radei sve vie i
vie samo da bih plaao jo vei porez i na kraju se jo naao u
dugovima. Posao vie ne garantuje sigurnost; znam sve o
smanjivanju trokova i svodenju u realne okvire. Takoe znam da oni
s diplomama koleda danas zarauju manje nego to si ti u svoje vreme
zaraivala. Pogledaj samo lekare. Ne zarauju ni blizu kao nekada.
Znam da se u pogledu penzije ne mogu osloniti ni na socijalno ni na
firmu. Potrebni su mi novi odgovori."
Bio je u pravu. Zaista su mu trebali novi odgovori, a i meni takoe.
Savet mojih roditelja je moda bio dobar za one roene pre 1945, ali
je mogao biti katastrofalan za nas koji smo na svet doli u vremenima
rapidnih promena. Svojoj deci ne mogu vie da ponavljam: ,,Idite u
kolu, dobijte dobre ocene i potom potraite siguran, stalan posao."
Bilo mi je jasno da moram da potraim neke nove naine za
usmeravanje obrazovanja svoje dece.
Kao majku, ali i kao raunovou, brine me nedostatak flnansijskog
obrazovanja u naim kolama. Mnogi dananji mladi poseduju kreditne
kartice jo u srednjoj koli, a ne samo da nikada nisu uili o novcu
ili kako da ga investiraju, nego nemaju ni najosnovniju predstavu o
funkcionisanju sloenog interesa u sistemu kreditnih kartica.
Jednostavno reeno, bez osnovne flnansijske pismenosti i znanja o
tome kako novac funkcionie, oni nisu spremni da se suoe sa svetom
koji ih eka, svetom u kome je troenje na prvom, a tednja tek na
drugom mestu.
Kad je moj najstariji sin, kao bruco na koledu, napravio
beznadenu zbrku sa svojim kreditnim karticama, ne samo da sam
mu pomogla da ih poniti ve sam se dala i u traganje za programom
6

koji bi mi pomogao da svoju decu pouim finansijama.

Prole godine, moj suprug me jednog dana pozvao iz
kancelarije. ,,Mislim da bi trebalo da upozna nekog", rekao je.
,,Zove se Robert Kiosaki. On je poslovan ovek i investitor, a doao je
da patentira obrazovno sredstvo. Mislim da je to ono to trai."
Upravo ono to sam traila
Moj suprug Majkl je bio toliko oduevljen CASHFLOWOM,*
novim obrazovnim sredstvom koje je razvijao Robert Kiosaki, da je
sredio da oboje uestvujemo u testiranju prototipa. Budui da je re o
edukativnoj igri, zamolila sam i svoju devetnaestogodinju kerku,
studentkinju prve godine na lokalnom univerzitetu, da uzme udela i
ona je pristala.
U testu je sudelovalo petnaestak osoba, podeljenih u tri gupe.

Gotovinski tok (prim. prev.).

Majkl je bio u pravu. Ovo obrazovno sredstvo bilo je upravo ono to

sam traila. Ali, postojala je i zakoljica: igra je liila na arenu tablu
za monopol, na sredini koje se nalazio dinovski, lepo obuen pacov.
Za razliku od monopola, meutim, ona je imala dve staze: jednu unutranju
i jednu spoljanju. Cilj igre sastojao se u tome da se izae sa unutranje
staze to je Robert nazivao ,,trkom pacova" i stigne na spoljanju ili
,,brzu prugu". Robert je rekao da ,,brza pruga" predstavlja
simulaciju naina na koji u stvarnosti igraju bogati ljudi.
Potom nam je dao definiciju ,,trke pacova".
,,Pogledate li ivot proseno obrazovane osobe koja mnogo
radi, videete slinu stazu. Dete se raa i polazi u kolu. Ponosni
roditelji su uzbueni jer se ono istie, dobija odline ocene i biva
primljeno na koled. Dete diplomira, odradi moda i postdiplomski,
a zatim napreduje tano prema zacrtanom programu: trai siguran i
stabilan posao ili karijeru. Dete nalazi taj posao, kao lekar, moda, ili
advokat, ili odlazi u vojnu slubu ili radi za dravu. Kako god bilo,
dete poinje da pravi pare, kredine kartice poinju masovno da
pristiu i kupovina poinje, ako nije ve ranije poela.
,,Imajui novca kao pleve, dete odlazi na mesta na kojima se
kreu mladi Ljudi nalik njemu, susree ih, zabavljaju se i katkada
stupaju u brak. Tek tada ivot postaje divan, jer danas i mukarci i
ene rade. Dva prihoda predstavljaju pravo blaenstvo. Oseaju se
uspenima, njihova budunost je svetla i odluuju da kupe kuu. kola.
televizor, da odlaze na putovanja i imaju decu. Sreni zamotuljak
pristie. Zahtev za gotovinom je ogroman. Sreni par odluuje da su
njihove karijere od ivotnog znaaja i poinje jo vie da radi, jurei za
unapreenjima i poviicama. Stiu poviice, a s njima i jo jedno
dete i potreba za veom kuom. Rade jo vrednije, postaju bolji
radnici, jo posveeniji poslu. Upisuju sledei stepen kolovanja ne
7

bi li stekli jo uu specijalizaciju koja bi im omoguila da zarauju jo

vie novca. Moda ponu paralelno da rade i drugi posao. Njihovi
prihodi se penju, ali isto tako i poreski razred u kome se nalaze, i
porez na njihovu veliku novu kuu, i trokovi socijalnog osiguranja, i
svi ostali nameti. Dobijaju svoju veliku platu i pitaju se gde im odlaze
pare. Poinju da ulau novac preko nekih investicionih banaka i
plaaju bakaluk kreditnom karticom. Deca navravaju pet ili est
godina, a potreba za tednjom novca za koled raste zajedno s
potrebom za stvaranje uteevine za stare dane.
,,Taj sreni par, roen pre trideset i pet godina, sada je zarobljen
u ,,trci pacova" i ostae tamo dokle god radi. A rade za vlasnike
kompanije, za dravu kojoj plaaju porez i za banku kojoj orplauju
hipoteku i kreditne kartice.
,,Potom, savetuju svoju decu da ,,vredno ue, imaju dobre ocene i
nau siguran i stabilan posao ili karijeru". O novcu ne ue nita, sem
od onih koji profitiraju na njihovoj naivnosti, i celog ivota teko rade.
Proces se ponavlja u sledeoj generaciji vrednih radnika. To je ,,trka
pacova".
Jedini nain da izaete iz ,,trke pacova" jeste da dokaete svoju
umenost u raunovodstvu i investiranju, dva predmeta kojima se
verovatno najtee ovladava. Kao kolovani raunovoda koji je
nekada radio za ,,Big 8", bila sam iznenaena injenicom da je
Robert uspeo da uenje ova dva predmeta uini zabavnim i
uzbudljivim. Proces je bio tako dobro prikriven da smo, marljivo
nastojei da se izvuemo iz ,,trke pacova", brzo zaboravili da zapravo
uimo.
Uskoro se testiranje novog proizvoda pretvorilo u zabavno
poslepodne s mojom kerkom i razgovor o stvarima o kojima nikada
ranije nismo razgovarale. Kao raunovoi, lako mi je bilo da igram
igru koja je zahtevala obraun prihoda i bilans stanja. Tako sam
imala vremena da pomognem svojoj kerki i ostalim igraima za
stolom, konceptima koje oni nisu razumevali. Bila sam prva i jedina
u celoj grupi koja je tog dana uspela da se izvue iz ,,trke pacova".
Izala sam iz nje u roku od pedeset minuta, mada je igra trajala
gotovo tri sata.
Za mojim stolom su sedeli bankar, trgovac i kompjuterski
programer. Ono to me je veoma uznemirilo bila je injenica koliko
su malo ti Ljudi znali o svojim poslovnim knjigama ili investiranju,
stvarima i te kako bitnim za njihov ivot. Pitala sam se kako li
uspevaju da u stvarnom ivoru izau na kraj sa svojim fmansijskim
poslovanjem. Bilo mi je shvatljivo da moja devetnaestogodinja
kerka ne razume, ali ovo su sve bili odrasli Ljudi, najmanje dva puta
stariji od nje.
Poto sam se izvukla iz ,,trke pacova", sledea dva sata sam
gledala svoju kerku i ove obrazovane, imune odrasle ljude kako
bacaju kockicu i pomeraju svoje figurice. Premda sam bila
8

zadovoljna to svi toliko mnogo ue, istovremeno me je uznemiravalo

to to odrasli Ljudi jedva da imaju pojma o osnovama jednostavnog
raunovodstva i investiranja. Imali su tekoa da shvate odnos izmeu
svog obrauna prihoda i bilansa stanja. Kupujui i prodajui imovinu,
esto su zaboravljali da svaka transakcija moe da utie na njihov
meseni gotovinski tok. Pitala sam se, koliko se miliona Ljudi u
stvarnosti bori s finansijskim problemima samo zbog toga to ih niko
nikada nije nauio osnovama raunovodstva i investiranja?
Hvala bogu to se zabavljaju i misle samo o tome kako da
pobede. pomislila sam. Poto je Robert okonao igru, pustio nas je da
petnaestak minuta meusobno razgovaramo i kritikujemo
CASHFLOW.
Trgovac koji je sedeo za mojim stolom nije bio zadovoljan. Igra mu
se nije dopala. ,,Nemam potrebe da znam ovo", izjavio je glasno.
,,Plaam raunovoe, bankare i advokate da mi kau ono to mi je
potrebno."
Na to je Robert odgovorio: ,,Da li ste ikada primetili da mnoge
raunovoe nisu bogate? Jednako kao ni mnogi bankari, advokati,
berzanski dileri i trgovci nekretninama? Oni mnogo znaju i mahom su
veoma pametni Ljudi, ali veinom nisu bogati. Poto se u naim
kolama ne ui ono to znaju bogati, traimo savet od tih Ljudi. Ali,
jednog dana, vozite vi tako drumom i pokuavate da se probijete kroz
saobraajnu guvu ne biste li stigli na posao, pogledate desno i vidite
svog raunovou kako se isto tako bori da se izvue iz te guve.
Pogledate levo i vidite svog bankara. To bi trebalo da vam kae
neto."
Kompjuterski programer takoe nije bio impresioniran igrom:
,,Mogu da kupim softver koji e me nauiti ovome."
U bankaru se, meutim, neto pokrenulo. ,,Uio sam o ovome u
koli to jest, ovaj deo o raunovodstvu ali nikada nisam umeo da ga
primenim u svakodnevnom ivotu. Sad umem. Moram da se
izvuem iz ,trke pacova'."
Ipak, najvie me dirnuo komentar moje kerke. ,,Zabavljala sam se
uei", rekla je. ,,Nauila sam mnogo o tome kako novac zapravo
funkcionie i kako da ga investiram."
Zatim je dodala: ,,Sada znam da mogu da odaberem profesiju u
skladu s onim to elim da radim, a ne zbog sigurnog posla,
beneficija ili dobre plate. Ako nauim ono emu ui ova igra, slobodna
sam da radirn i studiram ono to mi srce eli... umesto da srudiram
neto samo zbog toga to vlada potranja za odreenom profesijom.
Ako nauim ovo, neu morati da brinem o tome koliko je posao
siguran i o socijalnom osiguranju na nain na koji ve brine veina
mojih kolskih drugova."
Poto smo zavrili igru, nisam mogla da ostanem i porazgovaram
s Robertom, ali smo se dogovorili da se kasnije naemo i detaljnije
9

popriamo o njegovom projektu. Znala sam da eli da upotrebi igru

kako bi drugima pomogao da ponu bolje da razumevaju fmansije i
bilo mi je stalo da ujem vie o njegovim planovima.
Moj suprug i ja smo se s Robertom i njegovom suprugom
dogovorili da idue nedelje zajedno veeramo. I mada je to bilo nae
prvo okupljanje, inilo nam se kao da se ve godinama znamo.
Otkrili smo da imamo mnogo zajednikog. U razgovoru smo se
dotakli svega, od sporta i pozorinih predstava. do restorana i
drutvenoekonomskih problema. Pnali smo o svetu koji se menja.
Proveli smo mnogo vremena diskutujui o tome kako mnogi
Amerikanci imaju malu ili nikakvu utedevinu za stare dane, kao i o
injenici da su Socijalno osiguranje i Fond za zdravsrvenu zatitu
starih lica na ivici bankrotstva. Da li e se od moje dece zahtevati da
plaaju za penzije 75 miliona bejbibumera?* Pitali smo se da li Ljudi
shvataju koliko je riskantno zavisiti od penzionog fonda.
Roberta je najvie brinuo sve vei jaz izmeu onih koji imaju i
onih koji nemaju, u Americi i irom sveta. Kao samouk preduzetnik
koji je bez tue pomoi uspeo u ivotu, Robert je bio u mogunosti da
se penzionie u svojoj etrdeset i sedmoj godini. Ponovo se, meutim,
aktivirao zbog istih onih briga koje su muile mene u pogledu moje
dece. Zna da se svet menja, ali se obrazovanje ne menja u skladu s
njim. Prema Robertovim reima, deca provode godine i godine u
zastarelom obrazovnom sistemu, uei predmete koji im nikada nee
zatrebati, pripremajui se za svet koji vie ne postoji.
,,Najopasniji savet koji danas moete dati detetu jeste da ide u
kolu, ima dobre ocene i nae siguran i stabilan posao", voli da
kae. ,,To je stari savet, i lo savet. Da moete da vidite ta se deava u
Aziji, Evropi, Junoj Americi, bili biste zabrinuti koliko i ja."
Smatra to loim savetom, jer ,,ako svome detetu elite
finansijski sigurnu budunost, ono ne sme da se ponaa u skladu sa
starim pravilima. To je naprosto suvie riskantno".
Pitala sam ga ta podrazumeva pod ,,starim pravilima".
* Bejbibumeri generacije Amerikanaca roene izmeu 1941. i
1961. godine, u vreme naglog porasta nataliteta, podstaknutog velikim
ekonomskim napretkom SAD posle Drugog svetskog rata.
,,Ljudi poput mene ponaaju se u skladu s pravilima koja se
razlikuju od onih koja vi potujete", rekao je. ,,ta se deava kad
korporacija objavi da namerava da smanji trokove?"
,,Ljudi bivaju otputeni", odvratila sam. ,,Porodice stradaju.
Nezaposlenost raste."
,,Da, ali ta se deava s kompanijom, pogotovo s javnom
kompanijom, na berzi?"
,,Cena hartija od vrednosti obino raste kad se objavi
smanjivanje trokova", rekla sam. ,,Tritu prija kad kompanija
smanji trokove za radnu snagu, bilo poveanjem automatizacije ili,
naprosto, optim konsolidovanjem radne snage."
10

,,Tako je", ree on. ,,A kad cena deonica skoi, Ljudi kao ja,
deoniari, postaju bogatiji. To je ono o emu govorim kada
pominjem drugaija pravila. Zaposleni gube; vlasnici i ulagai
dobijaju."
Robert je opisivao ne samo razliku izmeu zaposlenog i
poslodavca ve i razliku izmeu kontrolisanja sopstvene sudbine i
preputanja te kontrole nekome drugom.
,,Ali, veini Ljudi je teko da shvate zbog ega se to deava",
rekoh. ,,Oni jednostavno smatraju da to nije fer."
,,Upravo zato je glupo naprosto rei detetu da ,,stekne dobro
obrazovanje'", odvratio je. ,,Glupo je pretpostaviti da e obrazovanje
koje prua kolski sistem pripremiti vau decu za svet s kojim e se
suoiti nakon diplomiranja. Svakom detetu je potrebno vie
obrazovanja. Drugaijeg obrazovanja. I mora da zna pravila.
Drugaija pravila."
,,Postoje pravila o novcu po kojima igraju bogati, i postoje
pravila po kojima igra preostalih devedeset i pet odsto populacije",
nastavio je. ,,A tih devedeset i pet odsto pravila je nauilo kod kue i
u koli. Zato je danas rizino jednostavno rei detetu da ,vredno ui i
trai posao'. Deteru je danas potrebno sofisticiranije obrazovanje, a
postojei sistem ne isporuuje tu robu. Briga me koliko su kompjutera
smestili u uionicu ili koliko novca troe kole. Kako obrazovni sistem
moe da pouava o neemu to ni sam ne zna?"
A kako, onda, da roditelji ue svoju decu onome emu ih kola
ne ui? Kako da nauite dete raunovodstvo? Zar mu nee biti
dosadno? I kako da ga pouavate o investicijama kada se kao roditelj
protivite riziku? Umesto da svoju decu uim da jednostavno igraju na
sigurno, reila sam da je najbolje da ih nauim da igraju pametno.
,,Dakle, kako biste pouavali dete o novcu i svemu ovome o emu
smo razgovarali?" upitala sam Roberta. ,,Kako da olakamo roditeljima,
naroito onda kada ni sami ne razumeju materiju?"
,,Napisao sam knjigu o tome", odvratio je.
,,Gde je?"
,,U mom kompjuteru. Ve godinama je tamo, u nepovezanim
delovima. Povremeno dodam poneto, ali nikad se nisam latio da je
sredim. Poeo sam da je piem nakon to je prethodna postala bestseler,
ali je nikada nisam dovrio. Sva je u delovima."
I zaista je bila u delovima. Proitavi te rasute beleke,
zakljuila sam da je knjiga dobra i da zasluuje da se ita, pogotovo u
ovim promenljivim vremenima. Dogovorili smo se da budem koautor
Robertove knjige.
Pitala sam ga ta misli, koliko je finansijskih informacija
potrebno jednom detetu. Odgovorio je da to zavisi od deteta. Jo kao
mali je znao da eli da bude bogat, a imao je tu sreu da je ovek kogaje
smatrao drugim ocem bio bogat i spreman da mu pokae put.
Obrazovanje je osnova uspeha, rekao je Robert. Ba kao to je kolsko
11

znanje od vitalnog znaaja, jednako toliko je znaajna vinost u

fmansijama i komunikacijama.
Sledi pria o Robertova dva oca, bogatom i siromanom, koja
objanjava vetine koje je on tokom ivota razvio. Kontrast izmeu
dva oca prua vanu perspektivu. Knjigu sam podrala, objedinila i
priredila za tampu. Raunovoama koji itaju ovu knjigu:
suspendujte nakratko svoje znanje iz udbenika i otvorite um za
teorije koje prezentuje Robert. Mada se mnoge od njih ne uklapaju u
osnovne opteprihvaene principe raunovodstva, pruaju vredan uvid
u nain na koji pravi investitori analiziraju svoje odluke o
investicijama.
Kada kao roditelji savetujemo svoju decu da ,,idu u kolu,
vredno ue i nau dobar posao", esto to inimo iz navike svojstvene
kulturi iz koje potiemo. To je oduvek bilo ispravno postupanje.
Upoznavi Roberta, u poetku sam bila iznenaena njegovun idejama.
Poto su ga vaspitavala dva oca, bio je uen da tei ka dva razliita
cilja. Njegov obrazovani otac ga je savetovao da radi za korporaciju.
Njegov bogati otac ga je savetovao da poseduje korporaciju. Oba ta
ivotna puta iziskivala su obrazovanje, ali su predmeti studija bili
potpuno drugaiji. Obrazovani otac je podsticao Roberta da bude
pametan. Bogati otac ga je podsticao da zna kako da zaposli pametne
ljude.
Imati istovremeno dva oca stvaralo je brojne probleme.
Robertov pravi otac bio je kolski inspektor savezne drave Havaji.
Kada je Robertu bilo esnaest godina, pretnja da ,,ako ne bude imao
dobre ocene, nee nai dobar posao" nije imala mnogo efekta. Tada je
ve znao da ce se njegova karijera razvijati u pravcu posedovanja
korporacija, a ne rada za njih. tavie, da nije bilo mudrog i upornog
savetnika u njegovoj srednjoj koli, Robert moda i ne bi upisao koled.
On to i priznaje. udeo je da pone sa stvaranjem sopstvenog imetka,
ali se naposletku sloio da bi mu obrazovanje steeno na koledu
moglo biti od koristi.
Istini za volju, ideje iz ove knjige su verovatno suvie
nepraktine i radikalne za veinu dananjih roditelja. Nekima vec
dovoljno teko pada da nateraju svoju decu da uopte idu u kolu.
Meutim, u svetlu ovih naih promenljivih vremena, kao roditelji
moramo biti otvoreni prema novim i odvanim idejama. Podsticati
decu da se zaposle kod nekog znai savetovati ih da tokom ivota plaaju
vei deo poreza nego to im stvarno pripada, uz male ili nikakve
izglede na penziju. I, istina je da porez ini nae najvee trokove.
tavie, veina porodica od januara do sredine maja radi samo za
dravu, da bi platila porez. Potrebne su nove ideje, a ova knjiga obiluje
njima.
Robert tvrdi da bogati svoju decu drugaije ue. Oni to rade kod
kue, za postavljenim stolom. Ove ideje moda nisu one koje biste vi
odabrali da o njima diskutujete sa svojom decom, ali hvala vam to
12

ste ih sasluali. I, savetujem vam da i dalje tragate. Kao majka,

diplomirani ekonomista i ovlaeni raunovoa, smatram da je
koncept sakupljanja dobrih ocena i nalaenja dobrog posla prevaziena
ideja. Potrebno je da svoju decu savetujemo uz vei stepen
sofisticiranosti. Potrebne su nam nove ideje i drugaije obrazovanje.
Moda i ne bi bilo tako loe savetovati decu da tee da budu dobri
radnici ako ih istovremeno savetujemo da streme ka posedovanju
sopstvene investicione korporacije.
Kao majka, nadam se da e ova knjiga biti od pomoi ostalim
roditeIjima. Robertova nada je da e informisati Ijude o tome da svako
moe da prosperira, samo ako se na to odlui. Ako ste danas batovan ili
nastojnik, ili ak nezaposleni, sposobni ste da se obrazujete i pouite one
koje volite kako da finansijski brinu o sebi. Upamtite da je finansijska
inteligencija mentalni proces kojim reavamo svoje finansijske
probleme.
Globalne i tehnoloke promene s kojima se danas suoavamo
vee su od svih s kojima se svet ikada suoio, ili u najmanju ruku
barem to

13

like. Niko od nas nema kristalnu kuglu, ali jedno je sasvim izvesno:
promene koje su pred nama prevazilaze nae poimanje. Ko zna ta nam
donosi budunost? Ali, ta god da se desi, imamo dva osnovna
izbora: igrati na sigurno, ili igrati pametno tako to emo se
pripremiti, obrazovati i probuditi svoj i deji finansijski genij.
eron Lehter

14

BOGATI OTAC, SIROMANI OTAC

Pria Roberta Kiosakija
Imao sam dva oca, bogatog i siromanog. Jedan je bio izuzetno
obrayovan i inteligentan; bio je doktor nauka, a etvorogodinje
redovne studije okonao je za svega dve godine. Potom je otiao na
univerzitet Stenford, u ikagu, i univerzitet Nordvestern, na
postdiplomske studije za koje je dobio punu stipendiju. Drugi otac
nikada nije zavrio osmi osnovne.
Obojica su imali izuzetno uspene karijere i celog ivota su
vredno i naporno radili. Obojica su stekli znatan imetak. Ipak, jedan se
celog ivota borio s finansijskim problemima. Drugi je postao jedan od
najbogatijih Ljudi na Havajima. Jedan je umro ostavivi iza sebe
desetine miliona dolara svojoj porodici, dobrotvornim ustanovama i
crkvi. Drugi je za sobom ostavio samo neplaene raune.
Obojica su bili jaki, harizmatini i uticajni. Obojica su me
savetovali, ali ne iste stvari. Obojica su imali snanu veru u
obrazovanje, ali nisu preporuivali iste studije.
Da sam imao samo jednog oca, bio bih primoran da prihvatim ili
odbacim njegov savet. injenica da sam ih imao dvojicu omoguila mi
je da biram izmeu dva suprotna stanovita; jednog koje je
zastupao bogat ovek i drugog koje je zastupao siromah.
Umesto da naprosto prihvatim ili odbacim neko od njih, zatekao
sam sebe kako vie razmiljam, poredim ih i potom vrim izbor.
Problem je bio u tome to bogata jo uvek nije bio bogat, a
siromah jo uvek nije bio siromaan. Obojica su tek otpoinjala svoje
karijere i obojica su se borila za novac i porodicu. Meutim, njihova
gledita u vezi s novcem veoma su se razlikovala.
Na primer, jedan otac je imao obiaj da kae da je ,,ljubav prema
novcu koren svakog zla". Drugi je, pak, govorio da je ,,nedostatak novca
koren svakog zla".
Kao mlad deko, teko sam se nosio s uticajem dva snana oca.
eleo sam da budem dobar sin i da sluam, ali dva oca nisu govorila
iste stvari. Suprotstavljenost njihovih stanovita, naroito kada je re
bila o novcu, bila je toliko ekstremna da je podstakla moju radoznalost
i zainteresovala me. Poeo sam da se bavim dugim razmiljanjima o
onome to je svaki od njih govorio.
Vei deo svoga slobodnog vremena provodio sam razmiljajui,
postavljajui sebi pitanja kao to je: ,,Zato on to kae?" i potom
ponavljajui ista povodom neke izjave drugog oca. Bilo bi
jednostavnije da sam naprosto rekao: ,,Aha, u pravu je. Slaem se s
njim." Ili da sam to gledite jednostavno odbacio, reima: ,,Stari
pojma nema o emu govori." Umesto toga, injenica da sam imao dva
oca koja sam voleo primorala me je da mislim i naposletku odaberem
15

sopstveni nain razmiljanja. Proces biranja se ispostavio kao mnogo

vredniji na duge staze, vredniji od pukog prihvatanja ili odbijanja
nekog stanovita.
Jedan od razloga to bogati postaju jo bogatiji, siromani jo
siromaniji, a srednja klasa grca u dugovima, jeste taj to se novac kao
predmet izuava kod kue, a ne u koli. Veina nas o novcu ui od
svojih roditelja. A ta moe siromaan roditelj rei svome detetu o
novcu? Takvi naprosto kau: ,,Dri se kole i ubijaj se uei." Dete e
moda diplomirati s najboljim ocenama, ali sa psihikim sklopom i
finansijskim programiranjem siromane osobe. Tako je nauilo jo kao
vrlo malo.
O novcu se u kolama ne ui. kole se usredsreuju na kolska i
profesionalna znanja, ali ne i na fmansijska. Time je objanjeno kako to
da pametni bankari, lekari i raunovoe, koji su imali odline ocene u
toku kolovanja, celog veka imaju finansijskih problema. Za na
zapanjujui nacionalni dug moemo u velikoj meri da ,,zahvalimo"
visokoobrazovanim politiarima i vladinim zvaninicima koji donose
finansijske odluke, a da je pri tom njihova obuenost u pogledu novca
bedna ili nikakva.
esto se zagledam u novi milenijum, pitajui se ta e se dogoditi
kada budemo imali milione Ljudi kojima e biti potrebna fmansijska
i medicinska pomo. Oni e, u pogledu finansijske podrke, zavisiti
od svojih porodica ili drave. ta e biti kada Socijalnom osiguranju i
Fondu za zdravstvenu zatitu starih lica ponestane sredstava? Kako e
nacija opstati ako roditeljima ostane da pouavaju decu o pitanjima
novca a veina tih roditelja e biti (ili ve jeste) siromana?
Budui da sam imao dva uticajna oca, uio sam od obojice.
Morao sam da razmiljam o savetima i jednog i drugog i, inei tako,
stekao sam dragocenu spoznaju o snazi i efektu koje misli neke osobe
imaju na njen ivot. Na primer, jedan otac je imao naviku da kae:
,,Ne mogu to sebi dapriutim." Drugi je, pak, zabranio da se te rei
izgovaraju. On je insistirao da govorim: ,,Kako to sebi da priutim?"
Prvo je konstantacija, a drugo je pitanje. Prvo te ostavlja na miru, a
drugo primorava da razmilja. Moj otac, onaj koji je uskoro imao da
postane bogat ovek. objasnio bi to rekavi da automatskim
izgovaranjem rei ,,Ne mogu to sebi da priutim" mozak prestaje da
radi. Postavljanjem pitanja ,,Kako da sebi to priutim?" mozak se
stavlja u pogon. I pri tom nije mislio na kupovanje svega to ti srce
poeli. Bio je fanatik u pogledu vebanja uma. tog najjaeg
kompjutera na svetu. ,,Moj mozak svakog dana postaje sve moniji, zato
to ga vebam. A to je moniji, to vie novca mogu da zaradim."
Verovao je da automatsko izgovaranje ,,Ne mogu to sebi da priutim"
predstavlja znak lenosti psihe.
Premda su oba moja oca naporno radila, opazio sam da jedan od
njih ima naviku da, kada se potegne pitanje novca, naprosto uspava
mozak, a da drugi obiava da svoj mozak veba. Dugoroni rezultat bio
16

je taj da je jedan od njih finansijski sve vie jaao, a drugi sve vie slabio.
To umnogome nalikuje razlici izmeu dveju osoba od kojih jedna
redovno odlazi u teretanu da veba, a druga samo sedi na kauu i gleda
televiziju. Pravilna fizika aktivnost poveava vae izglede da postanete i
ostanete zdravi, a pravilna intelektualna aktivnost poveava vae
izglede da postanete i ostanete bogati. Lenjost negativno utie i na
zdravlje i na bogatstvo.
Moja dva oca imala su dijametramo razliite stavove. Jedan je
smatrao da bi bogati trebalo da plaaju vei porez i na taj nain pomognu
onima koji su imali manje sree. Drugi je govorio: ,,Porez je kazna za
produktivne i nagrada za neproduktivne."
Jedan otac je preporuivao da vredno uim kako bih jednog
dana naao dobru kompaniju u kojoj u se zaposliti. Drugi je
preporuivao da vredno uim kako bih jednog dana naao dobru
kompaniju koju u kupiti.
Jedan je govorio: ,,Nisam bogat, deco, zato to imam vas." Drugi
je govorio: ,,Moram da budem bogat, deco, zato to imam vas."
Jedan nas je podsticao da za veerom razgovaramo o novcu i
poslovima. Drugi je zabranjivao da se za vreme jela nainju takve
teme.
Jedan je rekao: ,,Kada je re o parama, igraj na sigurno, ne rizikuj."
Drugi je rekao: ,,Naui da kontrolie rizik."
Jedan je smatrao da je ,,na dom naa najvea investicija i
najvee imanje". Drugi je smatrao: ,,Moja kua je moja obaveza, a
ako je vaa kua vaa najvea investicija, u nevolji ste."
I jedan i drugi otac su na vreme plaali raune, mada je jedan to
inio pre svega, a drugi tek naposletku.
Jedan je otac verovao u to da e kompanija ili drava brinuti o
meni. Uvek je bio zabrinut zbog poviica plate, penzionog fonda,
zdravstvenih beneficija, bolovanja, godinjeg odmora i drugih
posrednih privilegija. Bio je impresioniran dvojicom svojih strieva
koji su bili armijski oficiri i koji su posle dvadeset godina aktivne
slube dobili penziju i paket privilegija. Dopadala mu se pomisao o
zdravstvenim beneficijama i kupovanju u jeftinim garnizonskim
prodavnicama koje je vojska omoguavala svojim penzionerima.
Voleo je i sistem stalnih zaposlenja koji je s univerzitetskom diplomom
postajao dostupan. Ideja o doivotno garantovanom zaposlenju i
beneficijama koje ono donosi povremeno mu se inila vanijom od
samog zaposlenja. esto je umeo da kae: ,,Poteno obavljam posao
za dravu i stekao sam pravo na te benefici
je."
Drugi je otac bio ubeen da ovek finansijski mora biti u
potpunosti upuen na samog sebe. Agitovao je naokolo protiv
mentaliteta ,,steenih prava", govorei kako on srvara finansijski slabe
osobe. Nedvosmisleno je zastupao stanovite da je neophodno biti
finansijski kompetentan.
17

Jedan otac se upinjao da utedi nekoliko dolara. Drugi je

jednostavno investirao.
Jedan me je otac nauio kako da napiem impresivnu biografiju,
da bih mogao da naem dobro zaposlenje. Drugi me je nauio kako da
napiem snane poslovne i fmansijske planove, da bih mogao da dajem
zaposlenja.
Kao proizvod dvojice jakih oeva, mogao sam sebi da dozvolim
luksuz da posmatram efekte koje razliita razmiljanja imaju na neiji
ivot. Opazio sam da Ljudi zaista uobliavaju svoj ivot kroz svoje
misli.
Na primer, moj siromani otac je uvek govorio: ,,Nikada neu
biti bogat." Moj bogati otac je, s druge strane, sebe uvek oznaavao
kao bogatog oveka. Rekao bi, na primer: ,,Ja sam bogat ovek, a
bogati Ljudi ne rade takve stvari." ak i kada je posle jednog velikog
finansijskog neuspeha potpuno bankrotirao, nastavio je da sebe
smatra bogatim ovekom. To je opravdavao reima da ,,izmeu
siromatva i bankrotsva postoji razlika: bankrotstvo je privremeno, a
siromatvo je zauvek".
Moj siromani otac govorio je i da ga ,,novac ne interesuje" ili
da ,,novac nije vaan". Moj bogati otac je uvek govono da je ,,novac
mo".
Snaga naih misli moda nikada nee biti izmerena ili cenjena, ali
meni je jo kao deaku postalo oigledno da moram biti svestan
svojih misli i toga kako se izraavam. Primetio sam da moj siromani
otac nije bio siromaan zbog sume novca koju je zaraivao, a koja je
bila znatna, ve zbog svojih misli i postupaka. Kao mali, imajui dva
oca, postao sam akutno svestan da moram paljivo da vodim rauna o
tome koje misli prihvatam kao svoje sopstvene. Koga da posluam
svog bogatog ili svog siromanog oca?
Premda su oba ta oveka gajila ogromno potovanje prema
obrazovanju i uenju, nisu se slagala o tome ta je vano nauiti.
Jedan je od mene traio da vredno uim, dobijem diplomu i naem
dobar posao, kako bih zaraivao novac. eleo je da studiram da bih se
bavio nekom profesijom, advokaturom ili raunovodsrvom, ili da
pohaam poslovnu kolu i magistriram. Drugi me je podsticao da
uim kako da se obogatim. da shvatim kako novac funkcionie i
nauim kako da ga nateram da radi u moju korist. ,,Ne radim ja za
novac!" bile su rei koje je neprestano ponavljao. ,,Novac radi za
mene!"
Kada mi je bilo devet godina, odluio sam da o novcu sluam i uim
od svog bogatog oca. Na taj nain, odabrao sam da ne sluam svoga
siromanog oca, mada je on bio onaj koji je imao diplomu koleda.

Lekcija Roberta Frosta

18

Robert Frost je moj omiljeni pesnik. Premda volim mnoge njegove

pesme, najdraa mi je ,,Put kojim ne krenuh". Njene poruke koriste mi
gotovo svakog dana:

Put kojim ne krenuh

U umi zlatnoj behu puta dva,

A tuan to nisam niz oba kren'o,
Dugo sam stajao na jednom ja
I gledao niz drugi, kako zavija
tamo daleko u ipraju zelenom.
Prvim se uputih, koraka ila,
Jer bee sav ist i zelen;
Trava je uspravna i nedirnuta bila,
Al' od stopa mojih se svila
I za mnom osta put ugaen.
I oba se jednako pruahu tog jutra
U neokaljanom liu to leae na tlu.
Oh, uvao sam onaj drugi za sutra!
Al' znajui da sudbina je udna
Sumnjah da ikada vratiu se tu.
Kad prou godine i starost me sputa,
Priau o ovome s uzdahom ja;
Kroz umu se ravahu dva puta
Al' krenuh onim kud niko drugi ne luta,
U tome bee sva razlika.
Robert Frost (1916)

U tome bee sva razlika.

Tokom godina esto sam razmiljao o Frostovoj pesmi. Odluka da
ne sledim savete svoga visokoobrazovanog oca i njeaova stanovita u
pogledu novca bila je bolna, ali takva kakva je bila formirala je ceo moj
dalji ivot.
Poto sam reio koga u sluati, poelo je moje obrazovanje u
oblasti novca. Bogati otac pouavao me je vie od trideset godina, sve do
moje trideset i devete. Prestao je im je shvatio da znam i u potpunosti
razumem sve to je nastojao da utuvi u moju esto vrlo tvrdu glavu.
Novac je jedan vid moi. Meutim, biti finansijski obrazovan
predstavlja jo veu mo. Novac dolazi i odlazi, ali ako imate obrazovanje
19

koje vam omoguava da znate kako on funkcionie, stiete mo i moete

da ponete da gomilate bogatstvo. Pozitivno miljenje samo za sebe
nije uvek dovoljno i to je razlog to veina Ljudi ide u kolu i nikada ne
shvati kako novac funkcionie, i tako ceo ivot provede radei za platu.
Poto sam imao svega devet godina kada je poinjao da me pouava,
lekcije mog bogatog oca bile su jednostavne. A kada je sve bilo reeno i
uinjeno, svelo se na est osnovnih lekcija koje su se ponavljale tokom
trideset godina. Tih est lekcija su tema ove knjige i napisane su to je
mogue jednostavnije, ba onako kako se moj bogati otac trudio da ih
saopti. One nisu zamiljene kao odgovori na pitanja ve pre kao putokazi.
Putokazi koji e vama i vaoj deci pomoi da postanete bogatiji, bez
obzira na sve to se deava u ovom sve promenljivijem i neizvesnijem
svetu.

20

Lekcija 1
2

Bogati ne rade za platu Lekcija

Zato je vana finansijska pismenost?

Lekcija 3

Gledajte svoja posla Lekcija 4

Istorija poreza i moi korporadja

Lekcija 5

Bogati pronalaze novac Lekcija 6

Radite za znanje a n e za novac

PRVA LEKCIJA

BOGATI NE RADE ZA PLATU

21

,,Tata, moe li da mi kae kako da se obogatim?" Moj

otac je odloio svoje veernje novine. ,,A zato bi eleo da
se
obogati, sine?"
,,Jer se danas Dimijeva mama dovezla u njihovom novom kadi
laku i otili su da provedu vikend u svojoj kui na obali. Poveo je
tri svoja druga, ali Majka i mene nije pozvao. Rekli su nam da ne
moemo s njima zato to smo ,sirotinja'."
,,Tako su vam rekli?" upitao je otac s nevericom.
,,Aha, ba tako", odgovorio sam, a moj glas je odavao povredenost.
Otac je bez rei odmahnuo glavom. namestio naoari na nosu i
vratio se itanju novina. Ja sam stajao i ekao odgovor.
Bila je 1956, a ja sam imao devet godina. Igrom sudbine, iao sam
u istu dravnu kolu u koju su bogatai upisivali svoju decu. Na
grad je uglavnom iveo od velike plantae eera. efovi plantae i
ostali imuni Ljudi iz grada, kao to su lekari, trgovci i bankari,
putali su da njihova deca idu u dravnu kolu od prvog do estog
razreda. Posle toga su ih uglavnom prebacivali u privatne kole. Poto
je moja porodica ivela na strani ulice koja je podruno pripadala toj
koli, i ja sam iao u nju. Da sam iveo na drugoj strani ulice, iao
bih u drugu kolu, s decom koja su poticala iz porodica slinijih
mojoj. Nakon estog razreda, mene i njih je ekala dravna nia i via
srednja kola. Za nas nije bilo privatnih kola.
Otac je napokon spustio novine. Video sam da razmilja.
,,Dakle, sine", poeo je polako, ,,ako eli da se obogati, mora
da naui kako se pravi novac."
,,A kako se pravi novac?" upitao sam.
,,Sinko, mora malo da mune glavom", odvratio je smeei se.
Osmeh je, u stvari, znaio: ,,To je sve to u ti rei" ili ,,Ne znam
odgovor i nemoj da me zbunjuje."

Partnerstvo je roeno
Sledeeg jutra sam svom drugu Majku ispriao ta mi je otac rekao.
Koliko sam znao, Majk i ja smo bili jedini siromani klinci u naoj
koli. On se u njoj naao kao i ja, igrom sudbine. Nekome je zadrhtala
ruka dok je povlaio liniju koja je oznaavala podrunu pripadnost i
mi smo se zatekli u koli punoj bogatake dece. Ne moe se zaista
rei da smo bili siromani, ali tako smo se oseali, jer su drugi
deaci imali nove rukavice za bejzbol, nove bicikle, sve novo.
Mama i otac su nam pruali osnovno: hranu, krov nad glavom,
odeu. Ali, to je otprilike bilo sve. Moj otac je obiavao da kae: ,,Ako
neto eli, mora da radi za to." Naravno da smo svata eleli, ali
posla za devetogodinje deake nije bilo ba na svakom koraku.
22

,,Kako emo onda da napravimo pare?" pitao je Majk.

,,Pojma nemam", rekao sam. ,,Ali, hoe li da bude moj partner?"
Pristao je i tako je toga subotnjeg jutra Majk postao moj prvi
poslovni partner. Celo prepodne smo proveli mozgajui kako da
napravimo pare. Tu i tamo bismo razmenili koju re o ,,frajerima"
koji se zabavljaju u Dimijevoj vikendici na obali. Bolelo je, ali bio je
to koristan bol, jer nas je inspirisao da istrajemo u razmiljanju na
temu pravljenja novca. Konano, tog poslepodneva, sinulo nam je.
Bila je to ideja koju je Majk dobio iz neke knjige koju je proitao.
Ceptei od uzbuenja, rukovali smo se i biznis je poeo.
Nekoliko narednih nedelja Majk i ja smo jurcali po komiluku,
kucali na svaka vrata i molili komije da nam ostavljaju ispranjene
tube od paste za zube. Nita ne razumevajui, veina odraslih je sa
smekom pristajala na nau molbu. Neki su nas pitali ta radimo. ,,Ne
moemo da vam kaemo", odgovarali smo na to. ,,To je poslovna
tajna."
Kako su nedelje odmicale, moja mama je postajala sve nervoznija.
Za skladite svoje sirovine odredili smo mesto neposredno pored njene
maine za ve. U smeoj kartonskoj kutiji, u kojoj su se nekada nalazile
boce s keapom, polako je narastala naa gomila praznih tuba od zubne
paste.
Konano je mami bilo svega dosta. Smuilo joj se da gleda
zguvane i zgnjeene komijske tube. ,,Momci, ta vi to radite?"
pitala je. ,,Neu vie ni re da ujem o tamo nekoj poslovnoj tajni.
Uinite neto s ovom guvom ili sve leti u ubre."
Majk i ja smo kumili i molili, objanjavajui da emo uskoro
imati dovoljno da zaponemo proizvodnju. Obavestili smo je da
ekamo jo samo da neke komije potroe svoje zubne paste da
bismo uzeli tube. Mama je pristala da nas pusti jo nedelju dana.
Dan poetka proizvodnje se bliio. Napetost je rasla. Moj prvi
ortakluk, a ve je pretilo prinudno iseljenje iz skladita, i to od
strane moje roene majke. Majk je imao dunost da pouruje komije
da bre potroe pastu, podseajui ih da ih je zubar svakako
savetovao da to ee peru zube. Ja sam poeo da pravim proizvodnu
liniju.
Kada se moj otac jednog od narednih dana dovezao kui zajedno s
nekim prijateljem, na svom kolskom prilazu zatekao je dva
devetogodinjaka i proizvodnu liniju koja je radila punom parom. Sve
je bilo isposipano nekim belim prahom. Na dugakom stolu nalazile
su se male kartonske kutije u kojima je nekada bilo mleko, a na
porodini portabl rotilj bio je zagrejan do usijanja.
Otac je polako priao peke, jer je kola morao da parkira na ulici
poto mu je proizvodna linija blokirala prilaz. Prilazei, on i njegov
prijatelj mogli su da vide elino lone na usijanom rotilju, puno tuba
koje su se topile. Zubna pasta se tada nije pakovala u plastine ve u
olovne tube. Boju smo sagorevali na plamenu i potom takve tube
23

ubacivali u lone, topili ih dok olovo ne postane sasvim teno i zatim

ga, drei vrelo lone pomou maminih kuhinjskih krpa, sipali kroz
malu rupu na vrhu kutije od mleka.
Kutije za mleko bile su napunjene gipsom. Onaj beli prah rasut
oko nas bio je gips, pre no to smo ga pomeali s vodom. U zanosu sam
prevrnuo dai, tako da je sada izgledalo kao da je dvorite bilo
pogoeno snenom olujom. Kutije za mleko predstavljale su
spoljanje omotae gipsanih modli.
Moj otac i njegov prijatelj paljivo su nas posmatrali dok smo
sipali teno olovo kroz malu rupu na vrhu gipsane kocke.
,,Paljivo", ree otac.
Klimnuo sam potvrdno, ne diui pogled.
Zavrivi sa sipanjem, spustio sam lone i osmehnuo se ocu.
,,ta radite, momci?" pitao je, uz osmeh pun opreza.
,,Ono to si mi rekao. Hoemo da budemo bogati", rekoh.
,,Aha", dodade Majk, iroko se smeei i potvrdno klimajui
glavom. ,,Mi smo partneri."
,,A ta se nalazi u ovim gipsanim modlama?" postavio je otac novo
pitanje.
,,Gledaj", rekoh. ,,Trebalo bi da je ispalo dobro."
Malim ekiem kuckao sam po avu koji je delio kocku napola.
Vrlo paljivo podigao sam gornju polovinu gipsane modle i iz nje je
ispao olovni novi.
,,Gospode Boe!" ree moj otac. ,.Ti pravi novie od olova."
,,Tako je", potvrdi Majk. ,,Radimo ono to ste nam rekli. Pravimo
pare."
Oev prijatelj je prsnuo u smeh. Otac se nasmeio i odmahnuo
glavom. Pred njim je bila vatra, kutija puna praznih tuba od zubne
paste i dva deaka pokrivena belom prainom, usana razvuenih u
osmeh od uha do uha.
Rekao nam je da ostavimo sve i sednemo s njim na stepenice. S
osmehom, strpljivo nam je objasnio ta znai re ,,falsifikovanje".
Nai snovi rasprsli su se kao mehur od sapunice. ,,Hoete da kaete
da je ovo nezakonito?" pitao je Majk drhtavim glasom.
,,Pusti ih", ree oev prijatelj. ,,Moda su klinci prirodno
talentovani."
Otac ga je samo iskosa pogledao.
,,Tano, nezakonito je", nastavio je blagim glasom. ,,Ali, vi ste,
momci, pokazali veliku kreativnost i doli na zaista originalnu
zamisao. Samo napred. Zaista sam ponosan zbog vas."
Razoarani, Majk i ja smo utke sedeli narednih dvadesetak
minuta, da bismo potom poeli da raiavamo nered koji smo
napravili. Na posao je propao na dan otvaranja. istei metlom rasuti
gips, pogledao sam Majka i rekao: ,,Izgleda da su Dimi i njegovi
drugovi u pravu. Mi jesmo siromani."
24

Moj otac je upravo odlazio kad sam to izgovorio. ,,Momci",

ree, ,,siromani ste samo ako se sada predate. Najvanije je da ste
neto pokuali. Veina Ljudi samo pria i sanja o tome da se obogati.
Vi ste neto uinili. Veoma se ponosim vama dvojicom. Ponovo vam
kaem: samo napred. Ne predajte se."
Majk i ja smo utali. Bile su to lepe rei, ali mi i dalje nismo znali
ta da radimo.
,,Tata, kako onda ti nisi bogat?" upitao sam.
,,Zato to sam odluio da budem nastavnik. Nastavnici zaista ne
misle o bogaenju. Mi jednostavno volimo da uimo decu. da
predajemo. Voleo bih da mogu da vam pomognem, ali zaista ne znam
kako se zarauje novac."
Majk i ja smo se okrenuli i nastavili s ienjem.
,,Znam", dodade otac. ,,Ako vas dvojica hoete da nauite kako da
se obogatite, ne pitajte mene. Popriajte s tvojim tatom, Majk."
,,S mojim tatom?" zaudio se ovaj.
,,Da, s tvojim tatom", ponovio je s osmehom moj otac. ,,Tvoj tata
i ja imamo istog bankara, koji je oduevljen njime. Nekoliko puta mi
je priao kako tvoj tata ume briljantno da zaradi novac."
,,Moj tata?" opet je pitao Majk, ne verujui. ,,A to mi onda
nemamo lepa kola i lepu kuu kao ona bogataka deca u koli?"
,,Lepa kola i lepa kua ne znae odmah i da si bogat ili da ume da
,pravi pare'", odvratio je moj otac. ,,Dimijev tata je zaposlen na
plantai. On se ne razlikuje mnogo od mene. On radi za kompaniju, a
ja za dravu. Njemu kompanija kupuje kola. eerana ima fmansijskih
problema i Dimijevom tati bi uskoro moglo da se desi da nema vie
nita. Tvoj otac, Majk, je neto drugo. ini se da je on na putu da
izgradi carstvo i vemjem da e za koju godinu biti veoma bogat
ovek."
uvi ovo, nas dvojica smo opet ivnuli. S novim arom nastavili
smo da raiavamo guvu uzrokovanu svojim prvim, sada ve
propalim biznisom. istei, planirali smo kako i kada da razgovaramo
s Majkovim ocem. Problem je bio u tome to je on radio po ceo dan i
esto se kasno vraao kui. Majkov otac je posedovao skladita,
graevinsku kompaniju, lanac prodavnica i tri restorana. Upravo zbog
restorana se i zadravao kasno uvee.
Kad smo zavrili s ienjem, Majk je uhvatio autobus i otiao
kui. Njegov zadatak je bio da saeka oca kad se te veeri vrati kui i
zamoli ga da nas naui kako da se obogatimo. Obeao mi je da e me
pozvati odmah posle tog razgovora, ak i ako bude kasno.
U pola devet uvee, telefon je zazvonio.
,,OK", rekoh. ,,Sledee subote." Spustio sam slualicu. Majkov otac
se sloio da popria s nama dvojicom.
U subotu ujutru, u pola osam, uhvatio sam autobus koji je iao
u siromani deo grada.
25

Poetak pouavanja
,,Plaau vam deset centi na sat. "
ak i po platenim standardima koji su vaili 1956, deset centi
na sat bilo je malo.
Majkl i ja smo se s njegovim ocem nali tog jutra u osam.
Njegov radni dan je poeo pre vie od jednog sata i on je ve bio
uveliko u poslu. Dok sam prilazio njihovoj jednostavnoj. maloj i
urednoj kui, predradnik s jednog od njegovih gradilita upravo je
odlazio svojim kamionetom. Majk me je saekao na ulazu.
,,Otac razgovara telefonom i rekao je da priekamo iza, na tremu",
ree, otvarajui vrata.
Stari drveni pod je zakripao dok sam ulazio u ovu davno
sagraenu kuu. Odmah iza praga nalazio se jeftin otira, postavljen
da bi sakrio tragove habanja od bezbrojnih stopa onih koji su ovuda
hodali. Premda ist, ipak je bio zreo za bacanje.
Osetio sam klaustrofobiju uavi u dugu i uzanu dnevnu sobu,
ispunjenu starim, buavim tapaciranim nametajem koji bi danas
verovatno zainteresovao nekog kolekcionara. Na kauu su sedele dve
ene. malo starije od moje majke. Preko puta njih sedeo je
mukarac u radnom odelu. Na sebi je imao pantalone i koulju kaki
boje, uredno opeglane, ali neutirkane, i dobro uglancane radne
izme. Bio je desetak godina stariji od mog oca; rekao bih da je
imao nekih etrdeset pet godina. Osmehnuli su se dok smo Majk i ja
prolazili pored njih na putu prema kuhinji, iz koje se izlazilo na terasu
koja je gledala na zadnje dvorite. Stidljivo sam im uzvratio osmeh.
,,Ko su ovi Ljudi?" zapitao sam.
,,O, oni rade za mog tatu. Onaj stariji ovek vodi njegova skladita,
a ene su efice restorana. Jednog predradnika si video, on
rukovodi izgradnjom druma oko pedeset milja odavde. Drugi
predradnik, koji kontrolie izgradnju bloka stambenih kua, otiao je
jo pre no to si ti stigao."
,,Je F to kod vas stalno ovako?" pitao sam.
,,Nije stalno, ali prilino esto", ree Majk, smekajui se dok
je dovlaio stolicu da bi seo pored mene.
,,Pitao sam ga da li bi hteo da nas naui da pravimo pare", nastavi
Majk.
,,I ta je rekao na to?" pitao sam, Ijubopitljivo i istovremeno
oprezno.
,,Pa, prvo je napravio neku udnu facu, a onda je rekao da e da
nam da ponudu."
,,O",izustih, zaklativi se na stolici i naslonivi se na zid; sedeo
sam tako, pustivi da stolica poiva na dvema zadnjim nogama.
Majk je uinio isto.
,,Zna li o kakvoj je ponudi re?" pitao sam ga.
,,Ne, ali saznaemo uskoro."
Iznenada, kroz rasklimatana kuhinjska vrata, na terasu je zakoraio
26

Majkov otac. Zateeni, obojica smo poskoili kao opareni.

,,Jeste li spremni, momci?" ree, privlaei stolicu.
Klimnuli smo potvrdno dok smo odmicali stolice od zida da
bismo seli ispred njega.
Bio je krupan ovek, visok oko metar i devedeset i teak stotinjak
kilograma. Moj otac je bio vii, iste teine i pet godina stariji od
Majkovog oca. Nekako su liili, mada je njihovo etniko poreklo bilo
razliito. Moda je njihova energija bila slina.
,,Majk kae da hoete da vas nauim kako se prave pare. Je li
to tano, Roberte?"
Uzvratio sam brzim potvrdnim klimanjem glavom, malice
uplaen. Njegove rei i osmeh prikrivali su veliku snagu.
,,OK, evo moje ponude. Pouavau vas, ali neu da vam pravim
nikakvu uionicu. Ako radite za mene, uiu vas. Ako ne radite za
mene, neu vas uiti. Bre u vas pouavati ako radite, a ako samo
sedite i sluate, kao u koli, gubim vreme. To je moja ponuda. Uzmite
ili ostavite."
,,Ovaj... mogu li prvo da pitam neto?" izustih.
,,Ne. Uzmi ili ostavi. Imam previe posla da bih gubio vreme. Ako
ne moe da se odlui u presudnom trenutku, znai da nikada nee ni
nauiti kako se prave pare. anse dolaze i odlaze. Vano je znati kada
je potrebno brzo doneti odluku. Ima ansu koju si traio. kola poinje
ili se zatvara za deset sekundi", ree Majkov otac s izazivakim
osmehom na licu.
,,Uzimam", rekoh.
,,Uzimam", ree Majk.
,,Dobro", nastavi Majkov otac. ,,Gospoa Martin stie za deset
minuta. Kad zavrim s njom, odvee vas u mali supermarket i moete
da ponete da radite. Plaau vam deset centi na sat, a radiete po tri
sata svake subote."
,,Ali, ja danas imam utakmicu", zaustih.
Majkov otac je spustio glas do neumoljivosti. ,,Uzmi ili ostavi",
ree.
,,Uzimam", odvratih, reivi da radim i uim umesto da igram
bejzbol.
Trideset centi kasnije
Tog divnog subotnjeg jutra, oko devet, Majk i ja smo radili kod
gospoe Martin. Bila je to strpljiva i ljubazna ena. Uvek je govorila da
je podseamo na njena dva sina koja su odrasla i otila svojim putem.
Premda Ijubazna, verovala je u vredan rad i pazila da ne zabuavamo.
Ona je bila na nadzornik. Proveli smo tri sata skidajui konzerve s
polica, istei ih od praine perjanim praherom i potom ih ponovo
uredno slaui na police. Bio je to bolno dosadan posao.
Majkov otac, koga zovem svojim bogatim ocem, posedovao je
devet ovakvih malih supermarketa s prostranim parkiralitima. Bila je
27

to rana verzija prodavnica meovite robe s produenim radnim

vremenom, malih bakalnica u komiluku, u kojima je narod kupovao
stvari kao to su hleb, mleko, maslac i cigarete. Problem je bio u
tome to erkondin na Havajima tada jo nije bio obavezna pojava pa
radnje nisu mogle da dre vrata zarvorena zbog vruine. Postojala su
irom otvorena vrata na dvema stranama prodavnice, prema drumu i
prema parkiralitu. Kad god bi neka kola prola drumom ili stala da
se uparkiraju, dizala se praina koja je ulazila u prodavnicu.
Prema tome, za nas je bilo posla dok god se ne uvede erkondin.
Tri nedelje smo se Majk i ja subotom javljali gospoi Martin i radili
tri sata. Zavravali smo oko podneva, kada bi nam ona svakom
izbrojala na dlan po tri majuna novia. Jeste da sam imao svega
devet godina i da je bila 1956, ali trideset centi ipak nije bilo povod ni
za kakvo pusto oduevljavanje. Stripovi su tada kotali deset centi, tako
da bih za svoje pare obino kupio stripove i tada odlazio kui.
U sredu etvrte nedelje bio sam spreman da dam otkaz. Pristao
sam da radim samo zato to sam eleo da od Majkovog oca nauim
kako se prave pare, a sada sam robovao za deset centi na sat. Povrh
svega, Majkovog oca nisam ni video jo od one prve subote.
,,Odustajem". saoptio sam Majku za vreme odmora. Ruak u
kolskoj kantini je bio nikakav. kola je bila dosadna, a vie ni suboti
nisam mogao da se radujem. Ali, ono to mi se stvarno smuilo bilo
je onih trideset centi.
Ovaj put se Majk nasmeio.
,,ta je smeno?" upitao sam ljutito, onako frustriran.
,,Otac je rekao da e se to desiti. Rekao je da ete se videti kad
bude spreman da odustane."
,,ta?" rekoh ogoreno. ,,Je l' to on ekao da mi se sve smui?"
,,Tako nekako", ree Majk. ,,Moj otac nije kao drugi. On
poduava drugaije od tvog tate. Tvoji roditelji vole da dre
predavanja. Moj otac je utljiv ovek i ne pria mnogo. Saekaj do
subote. Rei u mu da si spreman."
,,Hoe da kae da ste mi ovo namestili?"
,,Ne, nije sasvim tako. Moda. Objasnie ti otac u subotu."
Subota: ekanje na red
Bio sam spreman da se suoim s njim. ak je i moj pravi otac
bio ljut na njega. Moj pravi otac, onaj kog nazivam siromanim,
smatrao je da onaj bogati kri zakone koji brane izrabljivanje dece i
da bi ga trebalo tuiti.
Moj obrazovani siromani otac rekao mi je da zahtevam ono
to zasluujem. Najmanje 25 centi na sat. Moj siromani otac rekao mi
je i da, ako ne dobijem poviicu, dam odmah otkaz.
,,Ionako ti nije potreban taj glupavi posao", rekao je, s
indignacijom, moj siromani otac.
28

U subotu, u osam ujutru, proao sam kroz ista ona rasklimatana

vrata na Majkovoj kui.
,,Sedi i saekaj svoj red", dobacio mi je Majkov otac dok sam
ulazio. Okrenuo se i nestao u svojoj maloj kancelariji koja se nalazila
odmah pored spavae sobe.
Gledao sam okolo, ali nigde nisam video Majka. Oseajui se
nekako udno, oprezno sam seo pored iste one dve ene koje sam
ovde video pre etiri nedelje. Nasmeile su se i napravile mi mesta na
kauu.

29

Prolo je etrdeset i pet minuta i poeo sam da se puim od

ljutine. Dve ene su obavile svoje i otile jo pre pola sata. Pre
dvadeset minuta je i stariji gospodin bio u kancelariji, zavrio posao i
takode otiao.
Kua je bila prazna, a ja sam to divno, sunano havajsko
prepodne provodio sedei u njegovoj memljivoj, mranoj dnevnoj
sobi, ekajui da razgovaram sa tvrdicom koji eksploatie decu.
Mogao sam da ga ujem kako se muva po kancelariji, pria telefonom i
ignorie me. Bio sam spreman da odem, ali iz nekog udnog razloga
sam i dalje sedeo tu.
Naposletku, petnaest minuta kasnije, tano u devet sati, bogati
otac je ietao iz svoje kancelarije i pokretom ruke, bez rei, pozvao
me da uem u tu sumornu prostoriju.
,,Koliko sam shvatio, ti trai poviicu ili e dati otkaz", ree
bogati otac, vrtei se u svojoj rotirajuoj stolici.
,,Pa, vi se ba i ne drite svog dela pogodbe", izustio sam, gotov
da zaplaem. Za devetogodinjeg deaka je suprotstavljanje odrasloj
osobi bilo zaista zastraujue.
,,Rekli ste da ete me pouavai ako radim za vas. E. pa, ja sam
radio za vas. Vredno sam radio. Odrekao sam se zbog toga i svojih
bejzbol utakmica. A vi niste odrali re. Niemu me niste nauili. Vi
ste lopua, ba kao to i misle svi u gradu. Vi ste pohlepni. Hoete sav
novac samo za sebe i nije vas briga za one koji rade za vas. Pustili
ste me da ekam i ekam i nimalo me ne potujete. Ja jesam samo
mali deak, ali zasluujem da se prema meni ponaate bolje."
Bogati otac se okrenuo prema meni, naslom'o glavu na dlan i
nekako se zagledao u mene. Kao da me je prouavao.
,,Nije loe", ree. ,,Za manje od mesec dana poeo si da zvui
kao veina mojih radnika."
,,Molim?" rekoh. Ne shvatajui ta on to pria, nastavio sam sa
svojom alopojkom. ,,Mislio sam da nameravate da se drite svog
dela pogodbe i poduavate me. Umesto toga, vi me maltretirate? To
je okrutno. To je stvarno okrutno."
,,Ali ja te uim", ree bogati otac tiho.
,,A emu to? Niemu!" odvratih ljutito. ,,Re niste progovorili
sa mnom jo od onda kad sam pristao da radim za onaj sitni. Deset
centi na sat! Ha! Trebalo bi da vas prijavim.
Ima zakona, znate, koji brane izrabljivanje dece. Moj otac radi
za dravu, da znate i to."
,,Au!" ree na to bogati otac. ,,Sada zvui kao veina onih koji
vie ne rade za mene. Ili sam ih otpustio ili su dali otkaz."
,,Dakle, ta imate da kaete?" insistirao sam, oseajui se
prilino odvano za jednog klinca. ,,Lagali ste me. Radio sam za vas,
a vi niste odrali re. Niemu me niste nauili."
,,Kako zna da te niemu nisam nauio?" smireno upita bogati otac.
,,Tako, nikada niste priali sa mnom. Tri nedelje sam radio za
1

vas, a vi me niemu niste nauili", odgovorio sam nadureno.

,,Da li uenje za tebe znai prianje ili predavanje?" upita me on.
,,Pa, da", odvratih.
,,Tako vas ue u koli", odgovori on, smeei se. ,,Ali, ivot ne
ui tako, a rekao bih da je ivot najbolji uitelj. On uglavnom ne pria
s tobom. On te jednostavno cima naokolo, maltretira. Sa svakim
cimanjem kae ti: ,Probudi se. Ima neto to hou da naui'."
,,O emu govori ovaj ovek?" pitao sam se u sebi. ,,ivot me
cima okolo, ivot pria sa mnom?" Sada sam bio naisto da bi trebalo
da dam otkaz. Razgovarao sam s nekim kome je trebalo posmatranje.
,,Ako naui ivotne lekcije, dobro e proi. Ako ne, ivot e i
dalje da te maltretira. Ljudi rade dve stvari. Neki dozvole ivotu da ih
cima. Drugi se naljute i vraaju. Ali vraaju svom efu, svom poslu,
muu ili eni. Ne shvataju da je ivot onaj koji ih cima."
Nisam imao predstavu o emu on to pria.
,,ivot nas sve maltretira. Neki se predaju. Drugi se bore. Malo
ih je koji naue lekciju i nastavljaju dalje. Njima je drago kad ih
ivot cimne. Za tu nekolicinu, to znai da im je potrebno i da ele da
naue neto. Naue i nastavljaju dalje. Veina odustaje, a oni kao ti,
oni malobrojni, oni se bore."
Bogati otac je stajao i zatvarao stari, kripavi drveni prozor koji
je vapio za opravkom. ,,Ako naui ovu lekciju, izrae u pametnog,
bogatog i srenog mladog oveka. Ako ne, celog ivota e krivicu za
svoje probleme svaljivati na svoj posao, malu platu ili svog efa.
ivee nadajui se nekakvom velikom ,,neemu" koje e reiti sve
svoje novane probleme."
Bogati otac je bacio pogled na mene, da vidi da li ga jo uvek
sluam. Oi su nam se srele. Netremice smo se gledali, komunicirajui
bez rei. Konano, upivi njegovu poslednju poruku, skrenuo sam
pogled. Znao sam da je u pravu. Njega sam krivio, a sam sam traio
da uim. Borio sam se.
Bogati otac je nastavio. ,,A ako si od onih koji nemaju petlju.
onda se naprosto preda kad god te ivot cimne. Ako si takav, celog
ivota e igrati na sigurno, radei sve ispravno, uvajui se za neto
to se nikada nee dogoditi. Umree kao dosadan starac. Imae
mnogo prijatelja koji e te voleti ba zato to si uvek bio dobar
ovek koji je naporno radio. Proveo si ivot igrajui na sigurno i
radei ispravno. Istina je, meutim, da si dozvolio ivotu da te pokori.
Duboko u sebi, uasavao si se rizika. eleo si da pobedi, ali je strah
od poraza bio jai od uzbuenja koje donosi pobeda. Duboko u dui,
ti i samo ti znae da nikada nisi ni pokuao. Jer, izabrao si da igra na
sigurno."
Nae oi su se ponovo srele. Gledali smo se desetak sekundi,
skrenuvi pogled tek poto je poruka bila primljena.
,,Vi ste me maltretirali?" pitao sam.
,,Neki bi i tako rekli", osmehnuo se bogati otac. ,,Ja bih rekao
2

da sam ti dao da okusi ivot."

,,Da okusim ivot?" pitao sam, i dalje ljutito, ali sad ve s
prilino radoznalosti. ak spreman da uim.
,,Vas dvojica ste prvi koji su ikada od mene traili da ih nauim
kako se prave pare. Imam vie od sto pedeset zaposlenih i niko od njih
me nikad nije pitao ta znam o novcu. Trae od mene posao i platu,
ali ne i da ih nauim neto o novcu. Zato veinom provedu svoje
najbolje godine radei za novac, ali ne shvatajui zapravo ta je to za
ta rade."
Sedeo sam i paljivo sluao.
,,Stoga, kada mi je Majk ispriao da eli da ui kako se prave
pare, odluio sam da smislim kurs blizak stvarnom ivotu. Mogao
sam ja da priam dok ne pomodrim, ali nita od toga ne bi doprlo do
tebe. Zato sam odluio da pustim da te ivot malice cimne, kako bi
me sasluao. To je razlog to sam ti plaao svega deset centi."
,,I koju sam ja to lekciju nauio radei za vas za deset centi na
sat?" pitao sam. ,,Da ste loi i da iskoriavate svoje radnike?"
Bogati otac se u svojoj stolici ponovo okrenuo prema meni i od
srca nasmejao. Konano, prestavi da se smeje, ree: ,,Bolje bi bilo
da promeni miljenje. Prestani da krivi mene i veruje da sam ja
problem. Ako smatra da sam ja problem, onda mora da me
promeni. Ako shvati da si ti problem, moe da promeni sebe,
naui neto i postane pametniji. Veina ljudi bi svakog promenila,
samo sebe ne bi. Ali, da ti kaem, lake je menjati sebe nego druge."
,,Ne shvatam", rekoh.
,,Ne krivi mene za svoje probleme", ree bogati otac, sad ve
pomalo nestrpljivo.
,,Ali vi me plaate samo deset centi."
,,I emu te to ui?" upita s osmehom bogati otac.
,,Da ste loi", odvratih, smekajui se lukavo.
,,Vidi, ti misli da sam ja problem", ree bogati otac.
,,Vi i jeste problem."
,,Dakle, nastavi tako i nita nee nauiti. Bude li ostao pri
tome da sam ja problem, ta je onda tvoj izbor?"
,,Pa, ako mi ne poveate platu ili mi ne pokaete vie potovanja
i poduavate me, dau otkaz."
,,Lepo reeno", ree bogati otac. ,,Ba ono to ini veina Ljudi.
Daju otkaz i krenu u potragu za drugim poslom, boljom ansom i
veom platom, iskreno mislei da e novi posao ili vea plata reiti
problem. U veini sluajeva, meutim, ne biva tako."
,,A ta e da rei problem?" upitah. ,,Da prihvatim tih bednih
deset centi na sat i smekam se?"
Bogati otac se osmehnuo. ,,Drugi tako postupe. Naprosto
prihvate platu, svesni da e njihova porodica finansijski jedva
preivljavati. Ali, ipak to ine i onda ekaju na poviicu, mislei kako
3

e vie novca reiti njihov problem. Uglavnom prihvataju, a neki

potrae i dopunski posao i jo vie rade, ali opet za malu platu."
Sedeo sam i buljio u pod, poevi polako da izvlaim lekciju iz
onoga to mi je govorio bogati otac. Mogao sam da osetim ukus
ivota. Konano, podigao sam pogled i ponovio pitanje. ,,ta e da
rei problem?"
,,Ovo", ree on, pomilovavi me neno po glavi. ,,Ovo to
ima unutra."
I upravo tada mi je rekao neto, jedno svoje stanovite po kojem
se razlikovao od svih koji su radili za njega i od mog siromanog
oca stanovite koje ga je naposletku uinilo jednim od najbogatijih
Ljudi na Havajima, dok se moj visokoobrazovani, ali siromani otac
celog veka borio s finansijskim nedaama. Ta jedna jedina misao
bila je u stanju da uini ivot potpuno drugaijim.
Bogati otac ponavljao ju je opet i opet, tu misao koju u
nazvati Lekcijom br. 1.
,,Siromani i osrednje imuni rade za novac. Bogati su naterali
novac da radi za njih."
Tog sunanog subotnjeg jutra nauio sam neto to se
dijamerralno razlikovalo od onoga emu me je uio moj siromani
otac. U devetoj godini ivota postao sam svestan da oba oca ele da
uim. Obojica su me podsticala da uim... ali ne iste stvari.
Moj visokoobrazovani otac preporuivao mi je da idem
njegovim stopama. ,,Sine, hou da vredno ui i ima dobre ocene, da
bi mogao da nae siguran i stabilan posao u dobroj kompaniji. I
povedi rauna da to bude neka koja prua maksimalne beneficije."
Moj bogati otac je eleo da nauim kako funkcionie novac, tako da
bih mogao da ga nateram da radi za mene. Te lekcije, meutim,
nisam uio u uionici ve kroz ivot, rukovodei se njegovim
savetima.
Moj bogati otac je nastavio s prvom lekcijom. ,,Drago mi je to
si se naljutio zbog onih deset centi na sat. Da se nisi naljutio, da si to
oberuke prihvatio, morao bih da ti kaem da te neu poduavati.
Vidi, za istinsko uenje potrebna je energija, strast, gorua elja.
Bes je veliki deo te formule, jer je strast kombinacija besa i ljubavi.
Kada je re o novcu, veina Ljudi eli da igra na sigurno i osea se
bezbedno. Stoga oni nisu voeni strau, ve strahom."
,,I zbog toga prihvataju slabo plaen posao?" upitao sam.
,,Da" odvrati bogati otac. ,,Neki kau da ja eksploatiem ljude
zato to su plate kod mene manje nego na plantai ili u dravnoj
slubi. A ja kaem da Ljudi sami sebe eksploatiu. Oni se plae, ne
ja."
,,Ali, zar ne mislite da bi trebalo bolje da ih plaate?" pitao sam.
,,Ne moram. Pored toga, vie novca nee reiti problem.
Pogledaj samo svog oca. On lepo zarauje, ali ipak ne uspeva da plati
4

sve raune. Veina Ljudi se, kad im da vie novca, samo uvali u jo
vee dugove."
,,Zato sam, znai, dobijao deset centi na sat", osmehnuo sam
se. ,,To je deo lekcije."
,,Tano", uzvratio mi je osmeh bogati otac. ,,Vidi, tvoj otac je
iao u kolu i stekao odlino obrazovanje, kako bi mogao da nae
dobro plaen posao. To je i uinio. Ali, on i dalje ima novanih
problema, jer u koli nije nauio nita o novcu. Povrh svega, on
veruje u rad za platu."
,,A vi ne verujete?" upitah.
,,Ne, ne ba", odgovori bogati otac. ,,Ako eli da naui da
radi za platu, ostani u koli. Tamo te odlino naue tome. Meutim,
ako eli da naui kako da natera novac da radi za tebe, onda u te
ja tome nauiti. Ali samo ako eli da ui."
,,Zar ne bi svako poeleo to da naui?" pitao sam.
,,Ne", ree bogati otac. ,,Jednostavno zato to je lake raditi za
platu, a naroito ako je strah tvoja primarna emocija u trenucima
kada se raspravlja o novcu."
,,Ne razumem", namrtio sam se.
,,Zasada nemoj da brine o tome. Dovoljno je da zna da je strah
ono to veinu Ljudi tera da se dre nekog zaposlenja. Strah da nee
moi da plate svoje raune. Strah od otputanja. Strah da nee imati
dovoljno para. Strah od novog poetka. To je cena koja se plaa kada
se ui profesija ili zanat i potom radi za platu. Veina Ljudi pone da
robuje novcu... a zatim pone da besni na svog efa."
,,Naterati novac da radi za mene, to je sasvim drugaiji
predmet izuavanja?" upitah.
,,Naravno", odgovori bogati otac. ,,Potpuno drugaiji."
Zautali smo, a napolju je jo uvek trajalo divno havajsko jutro.
Moji drugovi su verovatno upravo poinjali utakmicu u malom
bejzbolu. Ali, iz nekog meni nepoznatog razloga, sada mi je bilo
drago to sam odluio da prihvatim posao za deset centi na sat. Slutio
sam da sam na putu da nauim neto to moji drugovi nee nauiti u
koli.
,,Jesi li spreman za uenje?" zapita bogati otac.
,,Kao zapeta puka", nacerio sam se.
,,Drim svoje obeanje. Uim te, ali posredno", ree moj bogati
otac. ,,U devetoj godini ivota okusio si kako je to raditi za platu.
Pomnoi poslednjih mesec dana sa pedeset godina i imae predstavu
kako protie ivot veine Ljudi."
,,Ne shvatam", rekoh.
,,Kako si se oseao dok si ekao da dode tvoj red da te primim?
Jednom da bi dobio posao i drugi put da bi traio veu platu?"
,,Grozno", odvratih.
,,Ako odlui da radi za platu, ivot e ti biti ba takav, kao i
5

mnogima", ree bogati otac.

,,A kako si se oseao kad bi ti gospoa Martin spustila na dlan tri
novia za tri sata rada?"
,,Smatrao sam da nije dovoljno. inilo se bedno. Bio sam
razoaran", rekoh.
,,Tako se osea veina zaposlenih kada dobije platu. Pogotovo
poto im odbiju porez i ostale odbitke. Ti si barem dobijao ceo
iznos."
,,Hoete da kaete da veina zaposlenih ne prima celu platu?"
zaprepastio sam se.
,,Zaboga, ne!" ree bogati otac. ,,Drava uvek prvo uzme svoj deo."
,,Kako to radi?" pitao sam.
,,Porezi", odvrati bogati otac. ,,Oporezuje se sve to zarauje.
Oporezuje se sve to troi. Oporezuje se sve to utedi. Oporezuju te
i kad umre."
,,Zato Ljudi dozvoljavaju da im drava to radi?"
,,Bogati ne dozvoljavaju", ree sa smekom bogati otac.
,,Siromani i osrednje imuni dozvoljavaju. Kladim se da zaraujem
vie od tvog oca, pa ipak on plaa vei porez."
,,Kako je to mogue?" pitao sam. Kao devetogodinjaku. inilo
mi se da to nema nikakvog smisla. ,,Zato bi iko dozvoljavao dravi da
mu to radi?"
Bogati otac je sedeo i utao. Valjda je eleo da sluam umesto
da brbljam.
Naposletku sam se ipak smirio. Nije mi se dopalo to to sam
uo. Znao sam da se moj otac stalno ali da plaa veliki porez, ali u
stvari pojma nisam imao o emu je tu re. Je l' to njega ivot
maltretira?
Bogati otac se polako, bez rei okrenuo zajedno sa stolicom i
pogledao me.
,,Jesi li spreman da ui?" upitao me.
Potvrdio sam laganim klimanjem glavom.
,,Kao to rekoh, ima tu mnogo da se ui. Studije na kojima ui
kako da natera novac da radi za tebe traju ceo ivot. Obrazovanje
veine se zavrava posle etiri godine koleda. Ja ve znam da e
moje prouavanje novca trajati dok sam iv jer, to vie znam,
otkrivam sve vie onoga to je potrebno da znam. Veina nikada ne ui
o tome. Idu na posao, dobijaju platu, vode rauna da ne preu iznos na
tekuem raunu i to je to. A zatim se pitaju otkud im toliki novani
problemi. I onda poveruju kako e s vie novca reiti probleme. Tek
malobrojni shvate da problem zapravo lei u njihovom nedostatku
fmansijskog obrazovanja."
,,Znai, moj otac ima problema s porezom zato to se ne razume
u pare?" zbunjeno sam pitao.
,,Vidi", ree bogati otac. ,,Porezi su samo deo onoga to mora
da zna ako hoe da novac radi za tebe. Ovog asa elim samo da
6

otkrijem da li u tebi jo uvek tinja strast da ui o novcu. Nje u

veini Ljudi nema. Oni ele da idu u kolu, osposobe se za neku
profesiju, rade zabavan posao i zarauju mnogo para. Jednog dana,
trgnu se iz sna, do gue u finansijskim problemima i vie ne mogu da
prestanu da rade. To je cena koju plaa ako jedino zna da radi za
platu umesto da natera novac da radi za tebe. Tinja li, dakle, jo uvek
u tebi strast za uenjem?" pitao je bogati otac.
Klimnuo sam potvrdno.
,,Dobro", ree on. ,,A sad, natrag na posao. Ovog puta, neu ti
platiti ni centa."
,,ta?" zapanjio sam se.
,,uo si me. Ni centa. Nastavie da radi svake subote po tri
sata, ali vie ti neu plaati deset centi na sat. Rekao si da eli da
naui da ne radi za platu, prema tome, neu ti platiti nita."
Nisam verovao svojim uima.
,,O ovome sam s Majkom ve razgovarao. On upravo radi, brie
prainu i slae konzerve za dabe. Bolje da pouri i vrati se tamo."
,,To nije fer", viknuo sam. ,,Morate neto da platite."
,,Rekao si da hoe da ui. Ako sada ne naui ovo, bie kao
one dve ene i onaj stariji ovek koje via u mojoj dnevnoj sobi, koji
rade za plate i mole Boga da ih ne otpustim. Ili kao tvoj otac, koji
zarauje mnogo samo zato da bi grcao u dugovima i nada se da e
poviica reiti sve probleme. Ako je to ono to ti eli, vratiemo se
na nau prvu pogodbu, deset centi na sat. A moe da uini i ono to
bi veina uinila. Poali se da te ne plaam dovoljno, da otkaz i ode
da trai novi posao."
,,Ali, ta da radim?" pitao sam.
Bogati otac me je pomilovao po glavi. ,,Upotrebi ovo" ree.
,,Ako ga dobro upotrebi, bie mi uskoro zahvalan to sam ti pruio
ansu i odrae u pametnog oveka."
Stajao sam tamo ne verujui kakva mi je nepravedna pogodba
ponuena. Doao sam da traim poviicu, a on mi kae da od sada
radim dabe.
Bogati otac me pomilova po glavi i ree: ,,Upotrebi ovo. A
sada brii na posao."
LEKCIJA 1: Bogati ne rade za platu
Svome siromanom ocu nisam rekao da radim bez plate. On to
ne bi razumeo, a ja nisam eleo da se uvaljujem u objanjavanje neega
to ni sam nisam shvatao.
Tri naredne nedelje Majk i ja smo svake subote odraivali svoja
tri sata bez ikakve plate. Sam posao nije mi teko padao i s
vremenom je ak postajao laki. Ali, bilo mi je ao proputenih
bejzbol utakmica i zbog toga to vie nisam mogao sebi da kupim ni
one stripove.
Bogati otac je navratio da nas obie tree nedelje, negde oko
7

podneva. uli smo kako parkira kamionet i pucketanje tek ugaenog

motora. Uao je u radnju i srdanim zagrljajem pozdravio gospou
Martin. Poto se raspitao o poslovanju prodavnice, otiao je do
friidera za sladoled, izvadio dva tapia, platio za njih i mahnuo
Majku i meni.
,,Ajmo u etnju, momci."
Preli smo preko ulice, izbegavi nekoliko nailazeih automobila,
i odetali na prostranu poljanu na kojoj je nekolicina odraslih igrala
bejzbol. Seli smo podalje od njih, za jedan izletniki sto, gde nam
je dao sladolede.
,,Momci, kako ide?"
,,OK", rekao je Majk.
Ja sam se sloio s tim, klimnuvi glavom.
,,Da li ste neto nauili u meuvremenu?" pitao je bogati otac.
Majk i ja smo se pogledali, slegnuli ramenima i istovremeno
odmahnuli glavom.
Izbegavanje jedne od najveih ivotnih zamki
,,Dakle, momci, bilo bi dobro da ponete da razmiljate. Jedna od
najveih ivotnih lekcija vam je pred nosom. Ako je savladate,
uivaete u ivotu punom slobode i sigurnosti. Ako ne, zavriete
poput gospoe Martin i veine ovih Ljudi koji igraju bejzbol u ovom
parku. Oni veoma naporno rade, za malu platu, grevito se dre
iluzije o sigurnom poslu, jedva ekaju one tri nedelje godinjeg
odmora i oskudnu penziju nakon etrdeset i pet godina rada. Ako vam
to zvui uzbudljivo, dau vam poviicu: dvadeset pet centi na sat."
,,Ali, ovo su sve dobri i vredni Ljudi. Zato ih ismevate?" hteo
sam da znam.
Osmeh je ozario lice bogatog oca.
,,Gospoa Martin mi je kao majka. Nikad ne bih bio tako
okrutan. Moda zvuim okrutno, jer se iz petnih ila trudim da vam
ukaem na neto. elim da proirim vae vidike kako biste neto
uvideli. Neto to veina nikada nije imala privilegiju da vidi, jer im je
vidik suvie uzan. Veina nikada ne primeti zamku u koju je upala."
Majk i ja smo samo utke sedeli, jer nismo bili sasvim sigurni
ta hoe da nam kae. Jeste zvuao okrutno, ali oseali smo kako
oajniki eli da neto shvatimo.
Smeei se, bogati otac je rekao: ,,Zar dvadeset i pet centi na sat
ne zvui dobro? Zar ne ini da vam srce odmah bre zakuca?"
Odmahnuo sam glavom za ,,ne", ali u stvari je bilo tako.
Dvadeset pet centi na sat za mene su bile dobre pare.
,,OK, dau vam dolar na sat", s lukavim osmehom na licu.
Moje srce je poelo da lupa kao ludo, a mozak je urlao: ,,Uzmi.
Uzmi." Nisam verovao svojim uima. Ipak, i dalje nisam ni re
progovarao.
,,OK, dva dolara na sat."
8

Moj mali devetogodinji mozak i srce samo to nisu

eksplodirali. Napokon, bila je 1956. i sa dva dolara na sat bio bih
najbogatiji klinac na svetu. Nisam mogao ni da zamislim da
zaraujem tolike pare. eznuo sam da kaem ,,da". eleo sam da
prihvatim tu ponudu. U mislima sam video novi bicikl, novu rukavicu
za bejzbol i strahopotovanje na licima svojih drugova kad iz depa
izvadim gomilu kea. A povrh svega, Dimi i njegovi bogati drugari
vie me nikada ne bi mogli nazvati ,,siromanim". Ali, svejedno
nisam davao glasa od sebe.
Moda mi se mozak pregrejao, pa mu je iskoio osigura.
Meutim, duboko u dui, arko sam eleo ta dva dolara.
Sladoled se topio i curio mi niz ruku. Na tapiu nije bilo vie
niega, a lepljiva barica vanile i okolade predstavljala je pravu
gozbu za mrave. Bogati otac je posmatrao dvojicu deaka koji su mu
uzvraali pogled, irom otvorenih oiju i praznih mozgova. Znao je
da nas testira i znao je da deo naih emocija eli da prihvati ponudu.
Znao je da u dui svakog ljudskog bia postoji crta slabosti i
siromatva koja dozvoljava da bude kupljena. A znao je i da u dui
svakog ljudskog bia postoji onaj snaan i odluan deo koji se nikada
ne da potkupiti. Pitanje je bilo samo koji e od ta dva dela prevladati.
On je u svom ivotu testirao hiljade dua. Testirao je due svaki put
kad bi nekoga pozvao na razgovor u vezi s poslom.
,,OK, pet dolara na sat."
Odjednom se sve u meni utialo. Neto se promenilo. Ponuda je
bila previsoka i postalaje smena. Godine 1956. nije bilo mnogo
odraslih koji su zaraivali pet dolara na sat. Iskuenje je prolo i
ustupilo mesto smirenosti. Lagano, okrenuo sam se nalevo da bih
pogledao Majka. Uzvratio mi je pogled. Onaj slabi i siromani deo
moje due je zautao. Prevladao je onaj nepotkupljivi deo, onaj koji
nije imao cenu. U moj mozak i duu uselili su se nekakav mir i
sigurnost u pogledu novca. Znao sam da je i Majk doao do te take.
,,Dobro", ree bogati otac meko. ,,Veina Ljudi ima svoju cenu.
A imaju je zahvaljujui ljudskim emocijama koje se zovu strah i
pohlepa. Pre svega, strah da emo ostati bez novca motivie nas da
naporno radimo, a kad ponemo da dobijamo platu, pohlepa ili udnja
nas podstaknu na razmiljanje o svim onim divnim stvarima koje se
novcem mogu kupiti. I tako se formira obrazac."
,,Kakav obrazac?" pitao sam.
,,Ustaje, ide na posao, plaa raune, ustaje, ide na posao,
plaa raune... Do kraja ivota bivaju voeni dvema emocijama,
strahom i pohlepom. Ponudi im vie novca i nastavie da se vrte u tom
krugu tako to e troiti jo vie. To je ono to ja nazivam ,,trkom
pacova".
,,Postoji li i drugi nain?" pitao je Majk.
,,Da", ree polako bogati otac. ,,Ali ga tek nekolicina otkrije."
,,Koji je to nain?" pitao je dalje Majk.
9

,,Onaj za koji se nadam da ete ga vi, momci, otkriti i uiti uz mene.

Zato sam prestao da vas plaam."
,,A da nam da neki nagovetaj?" nastavio je Majk. ,,Pomalo
smo umorni, pogotovo zato to radimo za dabe."
,,Dakle, prvi korak jeste rei istinu", ree bogati otac.
,,Mi nismo nita lagali", rekao sam.
,,Nisam ni rekao da ste lagali. Rekao sam ,rei istinu'," ponovio
je bogati otac.
,,Istinu o emu?" pitao sam.
,,O vaim oseanjima", odgovori bogati otac. ,,Ne morate je rei
nikome drugom. Samo sebi."
,,Hoete da kaete da Ljudi u ovom parku, oni koji rade za vas,
gospoda Martin, da oni to ne znaju?" upitao sam.
,,Sumnjam da znaju", odvrati bogati otac. ,,Umesto toga,
oseaju strah da nee imati novca. Umesto da se suprotstave tom
strahu, reaguju umesto da misle. Reaguju emotivno urresto da
upotrebe mozak", ree bogati otac, milujui nas po kosi. ,,A onda,
kad dou do nekog dolara, opet ih ponesu oseanja radosti i udnje i
pohlepe, i opet reaguju umesto da misle."
,,Znai, njihova oseanja misle za njih", ree Majk.
,,Tako je", odgovori bogati otac. ,,Umesto da kau istinu o tome
kako se oseaju, oni reaguju u skladu s tim oseanjima, bez
razmiljanja. Plae se, idu na posao s nadom da e novac ublaiti
strah, ali nita od toga. Taj stari strah ih progoni i nastavljaju da odlaze
na posao nadajui se da e novac uiniti da straha nestane. meutim,
on i dalje ne nestaje. Strah ih dri zarobljene i oni rade, zaraduju,
rade, zarauju i stalno se nadaju da e strah nestati. Ali, svakog
dana ustaju, a strah se budi zajedno s njima. Milionima Ljudi ne
dozvoljava da spavaju, jer su suvie nemirni i zabrinuti. I oni ponovo
ustaju i idu na posao, nadajui se da e plata odagnati strah koji im
razdire duu. Novac gospodari njihovim ivotima, a oni nee da
priznaju da je tako. On kontrolie njihova oseanja, a na taj nain i
njihove due."
Bogati otac je ovo izgovorio tiho, putajui da nam se njegove
rei ureu u pamenje. Majk i ja smo uli ta je rekao, ali nismo u
potpunosti shvatili ta je hteo da kae. Znao sam samo da sam se
esto udio zbog ega odrasli tako ure na posao. Nije mi delovalo
da se bogzna kako zabavljaju tamo i nikad nisu izgledali specijalno
sreni, ali neto ih je teralo da stalno ure na posao.
Shvativi da smo apsorbovali onoliko koliko smo mogli od
onoga to nam je govorio, bogati otac ree: ,,Hou da vi, momci,
izbegnete tu zamku. Tome zapravo i elim da vas nauim. Ne samo
da budete bogati, jer bogatstvo nije reenje problema."
,,Nije?" upitao sam.
,,Ne, nije. Dozvoli da kaem neto o drugoj emociji, udnja. Neki
je nazivaju pohlepom, ali ja vie volim da kaem udnja. Savreno
10

je normalno udeti za neim boljim, lepim, zabavnijim ili

uzbudljivijim. Dakle, Ijude i udnja tera da rade za novac. ude za
novcem jer misle da njime mogu da kupe radost. Meutim, ta radost
je esto kratkog daha i ubrzo im je potrebno vie novca, za vie
radosti, vie zadovoljstva, vie udobnosti, vie bezbednosti. I onda
nastavljaju da rade, mislei da e novac smiriti njihovu strahom i
udnjom rastrzanu duu. Ali, novac to ne moe."
,,To vai i za bogate Ijude?" upita Majk.
,,Da, i za njih", odvrati bogati otac. ,,tavie, razlog to su
mnogi bogatai postali bogati nije udnja nego strah. Oni zaista
veruju da novac moe da odagna taj strah od nedostatka novca, od
nematine, i onda ga gomilaju na tone, samo da bi otkrili da se strah
pojaava. Zatim pornju da se plae da e izgubiti novac. Imam
prijatelje koji se i dalje ubijaju poslom iako imaju veoma mnogo.
Znam Ijude koji su danas, kad poseduju milione, uplaeniji nego onda
kad nisu imali nita. Uasnuti su mogunou da izgube sav svoj
novac. Strahovi koji su ih naterali da se obogate postali su jo
izraeniji. Onaj slab i siromaan deo njihove due se sada u stvari jo
glasnije uje. Oni ne ele da izgube svoje velike kue, automobile,
ivot na visokoj nozi koji im novac omoguava. Zabrinuti su zbog
onoga to bi njihovi prijatelji mogli reci ako oni izgube sav svoj novac.
Mnogi su oajni i neurotini, premda izgledaju bogati i imaju stalno
sve vie novca."
,,Znai li to da su siromani sreniji?" upitah.
,,Ne, mislim da nisu", odvrati bogati otac. ,,Izbegavanje novca je
isto tako poremeeno kao i vezanost za njega."
Kao naruen, pored naeg stola proao je jedan beskunik,
zaustavio se kod velike korpe za otpatke i poeo da pretura po njoj.
Nas trojica smo ga posmatrali s velikim interesovanjem, mada bismo
ga do pre pola sata verovatno sasvim ignorisali.
Bogati otac je izvadio jedan dolar iz novanika i mahnuo starcu.
Videi novac, beskunik je priao ne asei ni asa, uzeo novanicu i,
ne prestajui da zahvaljuje bogatom ocu, odjurio blagosiljajui svoju
sreu.
,,Ovaj se ne razlikuje ba mnogo od veine mojih radnika", ree
bogati otac. ,,Upoznao sam mnoge koji tvrde kako ih novac uopte ne
interesuje. A ovamo, svakog dana provode osam sati na poslu. To je
poricanje istine. Ako ih novac ne interesuje, to onda rade? Ta je
vrsta razmiljanja verovatno poremeenija nego ovek koji gomila
novac."
Dok sam sedeo i sluao svog bogatog oca, moj um se priseao
koliko sam puta uo svog tatu da kae: ,,Mene novac ne zanima."
esto je ponavljao te rei, a bila je tu i jo jedna reenica iza koje se
uvek krio: ,,Radim zato to volim svoj posao."
,,Onda, ta emo?" pitao sam. ,,Da ne radimo za novac sve dok
ne nestanu svi tragovi straha i pohlepe?"
11

,,Ne, to bi bilo gubljenje vremena", odgovori bogati otac.

,,Oseanja nas ine ljudima. ine nas stvarnima. Re ,emocija'
oznaava energiju u pokretu. Budi iskren u pogledu svojih oseanja i
koristi ih, u sprezi s mozgom, u svoju korist, a ne protiv sebe."
,,Sporije!" uzviknu Majk.
,,Neka te ne brine ovo to sam rekao. S godinama, bie ti
jasnije. Jednostavno, budi posmatra svojih emocija, a ne njihov
reaktor. Veina Ljudi nije ni svesna da dozvoljava emocijama da
razmiljaju umesto njih. Vaa oseanja su vaa oseanja, ali morate
da nauite da razmiljate."
,,Moete li da mi date neki primer?" pitao sam.
,,Naravno", odvrati bogati otac. ,,Kada neko kae da mora da
nae posao, vrlo je verovatno da je dozvolio oseanju da razmilja za
njega. Ono to generie tu misao jeste strah da nee imati novca."
,,Ne razumem", ree Majk.
,,Na primer", ree bogati otac, ,,ako strah od nematine raste,
umesto da odmah izjure ne bi li nali posao i zaradili nekoliko dolara
kojima e uguiti taj strah, mogli bi da se zapitaju sledee: ,Da li je
posao najbolje reenje za odagnavanje straha na duge staze?' Po mom
miljenju, odgovor je ,ne'. Pogotovo ako pogleda neiji ivot. Posao
je zapravo kratkorono reenje dugoronog problema."
,,Ali, moj tata uvek govori: ,Dr' se kole i imaj dobre ocene, pa
e moi da nae siguran i stabilan posao'," upao sam, pomalo
zbunjen.
,,Da, shvatam to", ree bogati otac. ,,Veina Ljudi to
preporuuje, i uglavnom to i jeste dobra ideja. Meutim, ta preporuka
proistie upravo iz straha."
,,Mislite, moj otac to kae jer se plai?"
,,Da", odgovori bogati otac. ,,Uasava se mogunosti da nee biti
u stanju da zaradi novac i uklopi se u drurvo. Nemoj me pogreno
razumeti. On te voli i eli ti samo najbolje. Mislim da njegov strah jeste
opravdan. Obrazovanje i posao su vani. Meutim, oni ne pomau
da strah nestane. Vidi, isti onaj strah koji ga tera da svakog jutra
ustane i ode na posao jeste strah koji ga ini tako fanatinim u pogledu
tvog kolovanja.",,I ta vi preporuujete?" pitao sam.
,,elim da vas nauim da ovladate snagom novca, a ne da ga se
plaite. Taj predmet se ne ui u kolama. Ali, ako ne nauite, postaete
robovi novca."
Konano je poelo da dobija smisao. On je eleo da proirimo
vidike. Da vidimo ono to nije videla gospoa Martin, to nisu videli
njegovi radnici, pa ak ni moj otac. Primeri koje je naveo zvuali su
mi tada okrutno, ali ih nikada nisam zaboravio. Moj se vidik tog dana
proirio i poinjao sam da vidim tu zamku koja je leala ispred veine
Ljudi.
,,Vidi, svi smo mi na ovaj ili onaj nain zaposleni, ali naprosto
radimo na razliitim nivoima", ree bogati otac. ,,elim samo da vi,
12

klinci, imate ansu da izbegnete zamku. Zamku prouzrokovanu dvema

emocijama, strahom i udnjom. Upotrebite ih u svoju korist, a ne na
svoju tetu. Tome elim da vas nauim. Nije moj cilj da vas nauim
da zaradite brdo para. One nee pomoi da izaete na kraj sa strahom
ili udnjom. Ako ne umete da izaete na kraj sa strahom i udnjom, a
obogatite se, biete samo bogato plaen rob."
,,Kako emo izbei tu zamku?" pitao sam.
,,Glavni uzrok siromatva ili fmansijskih problema jesu strah i
neznanje, a ne ekonomija, vlada ili bogati. Taj samonametnuti strah i
neznanje dre Ijude u klopci. Zato vi, momci, valja da idete u kolu i
kasnije diplomirate na koledu. Aja u vas nauiti kako da ne
upadnete u klopku."
Delovi slagalice polako su poeli da se uklapaju. Moj
obrazovani otac imao je visoko obrazovanje i divnu karijeru. Ali, u
koli mu nikada nisu rekli kako da ovlada novcem ili svojim
strahovima. Postalo mi je jasno da od dva oca mogu da nauim
razliite i vane stvari.
,,Znai, ti govori o strahu od nematine. Kako udnja za
novcem utie na nae razmiljanje?" upitao je Majk.
,,Kako ste se oseali kad sam vas iskuavao poviicom? Da li
ste opazili kako vaa udnja raste?"
Klimnuli smo potvrdno.
,,Oduprevi se svojim oseanjima, bili ste u stanju da odloite
reakciju i razmiljate. To je najvanije. Uvek e se u nama nalaziti
oseanja straha i pohlepe. Od sada pa nadalje najbitnije je da oseanja
upotrebite u svoju korist, i to na duge staze, a ne da im jednostavno
dopustite da vas vode tako to e kontrolisati vae razmiljanje.
Mnogi Ljudi upotrebljavaju strah i udnju na svoju tetu. To je
poetak neznanja. Veina ivi jurei za platama, poviicama i
sigurnim poslom, upravo zbog toga to osea udnju i strah, ne
pitajui se kuda ih vodi to emocijama diktirano razmiljanje. To je kao
slika magarca koji vue kola, a gazda mae argarepom ispred
njegovog nosa. Gazda tog magarca moda i ide tamo kuda je krenuo,
ali magarac kaska za iluzijom. Sutra mu sleduje samo nova
argarepa."
,,Hoe da kae, kada pomislim o novoj rukavici za bejzbol,
slatkiima i igrakama, to je isto to i argarepa za magarca?" upita
Majk.
,,Aha. A to stariji postaje, igrake bivaju sve skuplje. Nova
kola, amac i velika kua koja e impresionirati tvoje prijatelje". ree,
smeei se, bogati otac. ,,Strah te gura kroz vrata, a udnja te
provocira. Neosetno te vodi prema stenama. U tome je zamka."
,,ta je reenje?" upita Majk.
,,Ono to pojaava strah je neznanje. To je razlog zbog ega se
bogati Ljudi, to vie novca imaju, sve vie plae. Novac je argarepa,
iluzija. Kada bi mogao da vidi celu sliku, magarac bi se moda
13

predomislio i ne bi jurio argarepu."

Bogati otac je nastavio, objanjavajui kako je ljudski ivot
borba izmeu neznanja i prosvetljenja.
Kada ovek prestane da traga za informacijama i znanjem o
sebi, objanjavao je, dolazi do neznanja. Borba je niz odluka koje se
donose iz trenutka u trenutak da li emo prema neemu biti otvoreni
ili zatvoreni.
,,Vidite, kola je veoma, veoma vana. U kolu idete da biste se
osposobili za vetinu ili profesiju kojom ete doprinositi drutvu.
Svakoj su kulturi potrebni uitelji, lekari, mehaniari, umetnici, kuvari,
poslovni Ljudi, policajci, vatrogasci, vojnici. Oni se koluju da bi se
kultura razvijala i cvetala", priao je bogati otac. ,,Naalost, kola je
za mnoge kraj, a ne poetak."
Usledila je duga tiina. Bogati otac se smeio. Nisam najbolje
shvatio sve to nam je toga dana rekao. Ali, kao to je sluaj s
mnogim velikim uiteljima, ije rei nastavljaju da budu poune jo
godinama, esto i kada njih vie nema, njegove rei su i dan danas sa
mnom.
,,Danas sam bio pomalo okrutan", nastavio je bogati otac. ,,S
razlogom. elim da uvek pamtite ovaj na razgovor. elim da uvek
mislite o gospoi Martin. elim da uvek mislite na magarca. Nikad
ih ne zaboravljajte, jer vas dve vae emocije, strah i udnja. mogu
odvesti u najveu ivotnu klopku ukoliko niste svesni da imaju
tendenciju da utiu na vae razmiljanje. A provesti ivot u strahu,
nikada ne istraiti sopstvene snove to je okrutno. Napomo raditi za
platu, verujui da ete novcem moi da kupite stvari koje e vas
usreiti, takode je okrutno. Buditi se usred noi, uasnuti zbog rauna
koji ekaju da budu plaeni, jeste grozan nain ivota. ivot koji
diktira broj na platnoj listi zapravo i nije ivot. Misliti da e posao
obezbediti da se oseate sigurni jeste laganje samog sebe. To je
okrutno, i to je klopka koju elim da izbegnete, ako je ikako mogue.
Gledam kako novac upravlja ivotima Ljudi. Nemojte dozvoliti da se
vama to desi. Molim vas, ne dozvolite da vaim ivotom upravlja
novac."
Pod sto za kojim smo sedeli dokotrljala se lopta za bejzbol.
Bogati otac se sagnuo, dohvatio je i bacio igraima.
,,Kakve veze ima neznanje s pohlepom i strahom?" upitah.
,,Zato to upravo neznanje o novcu izaziva svu tu pohlepu i
strah", ree bogati otac. ,,Dau ti neke primere. Lekar, elei da zaradi
vie novca za svoju porodicu, podie cene svojih usluga. Zbog toga
zdravstvena zatita postaje skuplja za sve. To najvie pogada one
siromane, pa zato i jesu loijeg zdravlja nego oni koji imaju novca.
,,Poto moraju skuplje da plate usluge lekara, advokati podiu
cene svojih usluga. Poto su advokati podigli svoje cene, nastavnici i
profesori trae poviice, koje doprinose poveanju poreza koji
plaamo, i tako dalje, i tako dalje. Uskoro e izmeu bogatih i
14

siromanih postojati tako veliki jaz da e nastati pravi haos, to e

dovesti do propasti jo jedne velike civilizacije. Jer, velike civilizacije
su propadale kada je razlika izmeu onih koji imaju i onih koji nemaju
postajala suvie velika. Amerika takoe ide tim putem, dokazujui
ponovo da se istorija ponavlja zbog toga to ne uimo na njenim
primerima. Pamtimo samo istorijske datume i imena, ne i pouke."
,,Zar nije normalno da cene rastu?" pitao sam.
,,Ne u obrazovanom drutvu s dobro voenom dravom. Cene
bi zapravo trebalo da padaju. Razume se, to je esto tako samo
teoretski. Cene rastu zbog pohlepe i straha izazvanih neznanjem.
Kad bi Ljudi u kolama uili o novcu, bilo bi ga vie, a cene bi bile
nie; ali, kole se usredsreuju na to da ue Ijude da rade za novac, a
ne kako da ga upregnu."
,,Ali, zar nema kod nas poslovnih kola?" pitao je Majk. ,,Zar me
ti ne hrabri da jednog dana, kao postdiplomski, upiem poslovnu
kolu?"
,,Da", odgovori bogati otac. ,,Meutim, poslovne kole i suvie
esto obuavaju radnike koji su zapravo samo soflsticirani brojai
kuglica na raunaljci.* Sauvaj boe da jedan od takvih preuzme
posao. Oni jedino umeju da gledaju u cifre, otputaju Ijude i
upropaavaju posao. Znam, jer i ja zapoljavam takve. Sve o emu
oni misle jeste kresanje trokova i podizanje cena, to samo dovodi
do novih problema. Raunovodstvo je vano. Voleo bih da se vie
Ljudi razume u njega, ali ni ono nije sve", dodao je ljutito bogati
otac.
,,Da li je u tome odgovor?" upita Majk.
,,Da", odvrati bogati otac. ,,Nauite da koristite emocije da
biste razmiljali, nemojte misliti emocijama. Kad ste vas dvojica
savladali svoje emocije, prvo tako to ste pristali da radite bez plate,
znao sam da za vas ima nade. Kad ste im se ponovo oduprli onda
kada sam vas iskuavao poviicom, ponovo ste nauili da mislite
uprkos emotivnom naboju. To je prvi korak."
,,Zbog ega je taj korak tako vaan?" pitao sam.
,,To morate sami da otkrijete. Ako hoete da uite, momci,
poveu vas kroz trnje. Njega svi izbegavaju. Poveu vas onuda kuda
se veina boji da proe. Krenete li sa mnom, napustiete ideju o
radu za plaru i umesto toga ete nauiti kako da naterate novac da
radi za vas."
,,ta dobijamo ako poemo s vama? ta ako se sloimo da
uimo uz vas? ta mi dobijamo?" pitao sam.
,,Isto to je dobio Bata Zeka", ree bogati otac. ,,Osloboenje
od Katranbebe."**
,,Postoji li trnovita staza?" pitao sam.
,,Da", ree bogati otac. ,,Trnje je na strah i naa pohlepa.
Suprotstavljanje strahu, pohlepi, slabosti i siromarvu predstavlja
izlaz. A put prema izlazu ide kroz um, biranjem misli."
,,Biranje misli?" upita zbunjeno Majk.
15

,,Da. Bolje da biramo ta mislimo nego da reagujemo na

oseanja. Umesto da naprosto ustajemo i odlazimo na posao da bismo
reili probleme, samo zbog toga to se plaimo da neemo moi da
platimo raune. Razmiljati znai dati sebi vremena da se neto
upitamo. Na primer,
* U originalu bean counter, izraz koji u am. slengu oznaava
fmansijskog direktora ili raunovou (prim. prev.).
** Likovi iz pripovetke J.C. Harisa, pripovedaa am. Juga (prim. prev.).
sledee: ,Da li je naporan rad najbolje reenje ovog problema?' Veina
Ljudi se uasava istine da ih strah kontrolie toliko da ne mogu da
misle, nego umesto toga pobegnu kroz vrata. Katranbeba kontrolie
siruaciju. To mislim kada kaem da valja da kontroliete svoje rnisli."
,,Kako da to uinimo?" upita Majk.
,,Tome u vas ja uiti. Uiu vas da imate izbor misli koje moete
da razmotrite, radije nego da reagujete automatski, kao kada ujutru na
brzinu progutate kafu i istrite kroz vrata."
,,Setite se onoga to sam ve rekao: posao je samo kratkorono
reenje dugoronog problema. Veina Ljudi ima na umu samo jedan
problem, i to kratkoroan. To su meseni rauni, Katranbeba. Danas
novac upravlja naim ivotima. Ili, bolje reeno, strah i neznanje u
pogledu novca. Zato Ljudi postupaju kao to su posrupali i njihovi
roditelji, ustaju svakog jutra i odlaze da rade za platu. Nemaju ni
vremena da se zapitaju: ,Postoji li i drugaiji nain?' Ne razmiljaju
glavom ve srcem."
,,Moe li da se razlikuje razmiljanje glavom od razmiljanja
oseanjima?" upita Majk.
,,Svakako. Neprestano nailazim na to". odgovori bogati otac.
,,ujem, recimo, stvari kao ,Dobro, svako mora da radi', ili ,Bogati su
lopue'. Ili, ,Nai u drugi posao. Zasluujem poviicu. Ne moete vi
tako sa mnom'. Ili ,Volim ovaj posao jer je siguran'. Umesto: ,Ima li
ovde moda neto to ne razumem', to razbija lanac emotivnih misli
i daje vremena da se jasno razmisli."
Moram da priznam, bila je to vrlo zanimljiva lekcija. Nauiti
da razlikuje kad neko govori podstaknut emocijama, a kad su
njegove rei posledica jasnog razmiljanja. Bila je to lekcija koja mi
je itavog ivota vredela. Pogotovo onda kada sam ja bio onaj koji je
govorio podstaknut oseanjima, bez razmiljanja.
Dok smo se vraali u prodavnicu, bogati otac nam je objasnio da
su bogati nekada zaista ,,pravili pare". Nisu radili za njih. Kada smo
Majk i ja izlivali petoparce od olova, objanjavao nam je, mislei da
pravimo pare, bili smo vrlo blizu naina na koji razmiljaju bogati.
Problem je bio u tome to je nama tako neto zakonom zabranjeno.
Zakon to omoguava dravi i bankama, ali ne nama. Objasnio je da
postoje zakoniti i nezakoniti naini pravljenja novca.
Bogati otac je nastavio, priajui nam kako bogati znaju da je
16

novac iluzija, ba kao to je argarepa za magarca. Snagu iluzije o

novcu kod milijardi Ljudi koji veruju da je novac stvaran odravaju
samo strah i pohlepa. Novac je, u srvari, izmiljen. Kua od karata koja
se nije sruila samo zbog neznanja masa i iluzije o pouzdanosti.
,,tavie", rekao je, ,,ona magareva argarepa na vie naina je bila
vrednija od novca."
Priao je o zlatnom standardu Amerike, i o tome kako svaki
dolar ima svoje pokrie u srebru. Ono to ga je brinulo bile su glasine
da zlatni standard jednog dana nee vie vaiti i da dolar vie nee
imati svoje srebrno pokrie.
,,Kad se to desi, klinci, otvorie se vrata pakla. Sirotinji,
srednjoj klasi i neukima ivot e biti uniten jednostavno zato to ce
nastaviti da veruju da je novac stvaran i da e kompanija za koju
rade, ili drava, voditi rauna o njima."
U stvari, nismo razumeli nita to nam je ispriao tog dana, ali,
s godinama, dobijalo je sve vie i vie smisla.
Videti ono to drugi ne vide
Penjui se u kamionet, parkiran ispred njegove male
prodavnice, rekao je: ,,Nastavite da radite, klinci, i to pre zaboravite
na platu, pa e vam ivot biti laki kad porastete. Nastavite da
upotrebljavate mozak, radite bez plate i uskoro e vam va um
pokazati naine za pravljenje novca, to je vie od najvee plate koju
bih vam mogao dati. Videete stvari koje drugi nikada ne vide. anse
koje im stoje pred nosom. Veina Ljudi nikada ne primeuje anse
zbog toga to trai novac i sigurnost, tako da je to sve to dobije.
Onog asa kad ugledate ansu, neete vie propustiti nijednu, do
kraja ivota. im se to desi, poeu da vas uim neto drugo.
Nauite to, i izbei ete jednu od najveih zamki ivota. Neete se
nikada ni oeati o Katranbebu."
Majk i ja smo pokupili svoje stvari iz prodavnice i mahnuli na
pozdrav gospoi Martin. Otili smo natrag u park, za isti onaj izletniki
sto, i narednih nekoliko sati proveli u razmiljanju i razgovoru.
Na isto smo utroili i celu sledeu nedelju u koli. Jo dve
nedelje posle toga razmiljali smo, razgovarali i radili bez plate.
Na kraju druge subote opet sam se pozdravio s gospc \ Martin,
upuujui dug, enjiv pogled u pravcu police sa stripovima. Ono
alosno u vezi s izostankom onih trideset centi bila je injenica da vie
nisam imao novca ni za stripove. Iznenada, dok nam je otpozdravljala,
primetio sam da gospoa Martin radi neto to nisam ranije video.
Mislim, jesam je video, ali nisam obraao panju.
Gospoa Martin je sa stripova odsecala gornju polovinu
naslovne stranice, a ostatak bacala u veliku kartonsku kutiju. Kad sam
je pitao ta radi s tim stripovima, odgovorila je: ,,Bacam ih. Ovaj deo
korica koji odsecam dajem distributeru kad donese nove brojeve, kao
17

dokaz da nisu svi primerci prodati. Trebalo bi da bude ovde za sat

vremena."
Majk i ja smo saekali. Distributer je uskoro stigao i pitao sam
ga moemo li da uzmemo stripove. Odgovorio je: ,,Moete, ako
radite u ovoj prodavnici i ako ih neete preprodavati."
Nae partnerstvo je ponovo oivelo. Majkova mama je u
podrumu imala jednu sobicu koju niko nije koristio. Poistili smo je i
poeli u nju da gomilamo stotine srripova. Ubrzo smo svoju
biblioteku otvorili za javnost. Kao bibliotekarku, zaposlili smo
Majkovu mlau sestru koja je volela da ui. Ona je ulaz naplaivala
deset centi. a biblioteka je bila otvorena svakog dana posle kole, od
pola tri do pola pet. Nai klijenti, klinci iz komiluka, mogli su da
proitaju onoliko siripova koliko je to mogue za dva sata. Za njih je to
bilo veoma povoljno, budui da su stripovi u prodaji kotali deset
centi primerak, a oni su za iste pare mogli da proitaju pet ili est
brojeva.
Majkova sestra bi ih pregledala na izlazu. za sluaj da se neko
odluio da pozajmi strip. Vodila je i knjige. u koje je upisivala koliko
se dece pojavilo u toku dana, koja su to deca bila, kao i eventualne
predloge i prigovore. Majk i ja smo tokom tri meseca ostvarili
prosenu nedeljnu zaradu od devet i po dolara. Njegovoj sestri plaali
smo dolar nedeljno i dozvoljavali joj da besplatno ita stripove, to je
ona retko inila jer je veito uila.
Majk i ja smo se drali pogodbe i svake subote smo radili u
prodavnici, a sakupljali smo i stripove iz drugih prodavnica. Drali
smo se i dogovora s distributerom i nismo se bavili preprodajom.
Kad bi se stripovi suvie pohabali, spaljivali smo ih. Pokuali smo da
otvorimo i ogranak biblioteke, ali nikad nismo uspeli da naemo
nekog tako posveenog poslu, kao to je bila Majkova sestra, kome
smo istovremeno mogli da verujemo.
Jo kao klinci otkrili smo kako je teko nai dobro osoblje.
Tri meseca posle otvaranja biblioteke, u sobici je izbila tua.
Neke siledije iz drugog kraja grada ule su na silu i poele guvu.
Majkov je otac predloio da zatvorimo. Tako se okonao na posao sa
stripovima, a prestali smo i da radimo subotom u prodavnici. Ipak,
bogati je otac bio uzbuen jer je bilo novih stvari kojima je eleo da
nas naui. Bilo mu je drago to smo tako dobro nauili svoju prvu
lekciju. Nauili smo da nateramo novac da radi za nas. Poto za rad u
prodavnici nismo bili plaeni, bili smo primorani da upotrebimo
matu kako bismo identifikovali priliku da zaradimo. Poevi
sopstveni posao, biblioteku sa stripovima, drali smo pod kontrolom
sopstvene finansije i nismo bili zavisni ni od kakvog poslodavca.
Najbolje je bilo to to je posao donosio novac i onda kada nismo bili
fiziki prisutni. Na novac je radio za nas. Umesto da nas plaa
novcem, bogati otac nam je dao mnogo vie.
18

DRUGA LEKCIJA

ZATO
JE
VANA
FINANSIJSKA PISMENOST?

odine 1990. moj najbolji prijatelj Majk preuzeo je oevu imperiju i

radi jo bolje nego to je radio njegov otac. Viamo se jednom ili
dvaput godinje na terenu za golf. On i njegova supruga su bogatiji
nego to se moe zamisliti. Imperija bogatog oca je u odlinim
rukama, a Majk sada priprema svog sina da preuzme njegovo mesto, ba
kao to je Majkov otac pripremao nas dvojicu.
Ja sam se 1994. penzionisao u etrdeset i sedmoj godini ivota.
Mojoj supruzi Kim bilo je trideset i sedam. Penzija, meutim, ne znai
nerad. Za moju suprugu i mene ona znai da, osim u sluaju
nepredvienih kataklizmi, moemo da radimo ili da ne radimo, ali
da se nae bogatstvo automatski uveava i da nema anse da ga
inflacija ugrozi. To je, valjda, sloboda. Imetakje dovoljno veliki da se
uveava sam od sebe. Kao kada posadite drvo. Godinama ga zalivate i
onda mu jednog dana vie niste potrebni. Korenje je otilo dovoljno u
dubinu. A kronja je dovoljno razgranata da moete da uivate u
hladovini.
Majk je odabrao da rukovodi imperijom, a ja sam odabrao da
se penzioniem.
Kad god govorim grupama Ljudi, esto me pitaju ta bih im
preporuio ili ta da rade. ,,Kako da ponem?" ,,Ima li neka dobra
knjiga koju biste preporuili?" ,,ta da radimo da bismo pripremili
svoju decu?" ,,Koja je tajna uspeha?" ,,Kako da zaradim milione?"
Uvek se setim lanka koji sam jednom dobio. On glasi ovako.

19

NAJBOGATIJI BIZNISMEN
Godine 1923, grupa najveih voa i najbogatijih biznismena okupila
se na sastanku u hotelu Edvoter Bi u ikagu. Meu njima su bili i arls
vab, glava najvee nezavisne kompanije koja je poslovala elikom;
Semjuel Insal, predsednik najvee svetske kompanije za pruanje
komunalnih usluga; Hauard Hopson, glava najvee kompanije koja se
bavila gasom; Ivan Kruger, predsednik Intemeenel Me Ko., jedne od
najveih kompanija na svetu u to vreme; Leon Frejzer, predsednik banke
Interneenel Setlment; Riard Vitni, predsednik njujorke berze; Artur
Koton i Desi Livermor, koji su spadali meu najjae berzanske
spekulante; i Albert Fol, lan kabineta predsednika Hardinga. Dvadeset i
pet godina kasnije. devetorica njih su zavrila na sledee naine: vab je
umro siromaan kao crkveni mi, poto je pet godina iveo od
pozajmljenog novca. Insal je bankrotirao i umro u inostransrvu. Kruger i
Koton su takoe bankrotirali i umrli. Hopson je siao s uma. Vitni i
Albert Fol samo to su izali iz zatvora. Frejzer i Livermor su izvrili
samoubistvo.
Sumnjam da iko moe sa sigurnou rei ta se zaista desilo s
ovim ljudima. Godina 1923. je neposredno prethodila slomu berze
1929. i velikoj depresiji, dogaajima za koje ja smatram da su imali
velikog uticaja na ove Ijude i njihov ivot. Poenta je sledea: vremena u
kojima mi danas ivimo bremenita su brim i veim promenama nego
to su bile one koje su zadesile ove Ijude. Verujem da e se tokom
sledeih dvadeset i pet godina zbiti mnogi usponi i padovi, koji e
moi da se porede s onima s kojima su se oni suoili. Zabrinjava me
injenica da se suvie mnogo Ljudi preterano usredsreuje na novac, a
ne na obrazovanje, svoje najvee bogatstvo. Ako su Ljudi spremni da
budu fleksibilni, irokogrudi i da ue, iz svake promene e izai
bogatiji. Ukoliko misle da e novcem reiti probleme, bojim se da e
im biti prilino teko. Inteligencija reava probleme i proizvodi
novac. Novac bez finansijske inteligencije, to je novac koji brzo
nestaje.
Mnogi ne uspevaju da shvate da u ivoru nije bitno koliko
novca uspe da zaradi, ve koliko od toga uspe da zadri. Svi smo
uli prie o dobitnicima na lutriji koji su bili siromani, pa se obogatili,
pa ponovo postali siromasi. Dobili su milione, ali su se vrlo brzo vratili
tamo odakle su i krenuli. Ili prie o profesionalnim sportistima koji u
dvadeset etvrtoj godini ivota zarauju milionske sume, a u trideset
etvrtoj spavaju ispod mosta. Jutros sam u novinama proitao priu o
mladom koarkau koji je pre godinu dana imao milione dolara.
Danas tvrdi da su mu novac oteli prijatelji, advokat i raunovoa, a on
radi u perionici automobila i zarauje minimalac.
Ima svega dvadeset devet godina. Otpustili su ga iz perionice jer je
odbio da u toku radnog vremena skida prsten koji je dobio kada je
njegov tim osvojio ampionat. Tako je pria i dospela u novine.
Podneo je tubu zbog prestanka radnog odnosa, loih uslova rada i
20

diskriminacije. Prsten je, kae, sve to mu je ostalo i, ako mu i on bude

oduzet, to e za njega znaiti konaan slom.
Danas, 1997, znam za mnogo Ljudi koji su postali instantmilioneri.
Kao da se ponavljaju lude dvadesete. I mada mi je milo to su Ljudi
sve bogatiji, bojim se, ipak, da nije stvar u tome koliko zarauje ve u
tome koliko od toga uspeva da zadri, i koliko e generacija to uspeti
da zadri.
Zato, kad me pitaju odakle da ponu ili kako da se brzo obogate.
Ljudi su esto razoarani mojim odgovorom. Ja im jednostavno kaem
ono to je moj bogati otac rekao meni kad sam bio klinac. ,,Ako hoete
da se obogatite, morate biti fmansijski pismeni."
Utuvljivao mi je to u glavu kad god smo bili zajedno. Kao to
rekoh, moj obrazovani otac naglaavao je vanost itanja knjiga, dok
je moj bogati otac naglaavao potrebu za ovladavanjem finansijskom
pismenou.
Ako mislite da sagradite Empajer stejt bilding, prvo to morate
da uinite to je da iskopate duboku rupu i nalijete snaan temelj. Ako,
pak, mislite da gradite blok stambenih kua negde u predgrau, sve to
vam je potrebno to je petnaest centimetara debela betonska ploa.
Na kolski sistem, stvoren jo u agrarnoj eri, jo uvek veruje u
kue bez temelja. Zemljani podovi su jo uvek privremena moda. I
tako klinci zavravaju kole praktino bez ikakvog znanja iz oblasti
finansija. Jednog dana, ne spavajui i grcajui u dugovima, ivei
svoj ameriki san, zakljuuju da reenje za njihove finansijske
probleme lei u brzom bogaenju.
Izgradnja nebodera poinje. Napreduje brzo i uskoro, umesto
Empajer stejt bildinga, imamo Krivi toranj iz predgraa. Besane noi
se vraaju.
to se Majka i mene tie, na izbor je bio mogu jer smo jo
kao mali nauili da finansijska osnova mora da bude jaka.
Dobro, mogue je da je raunovodstvo najdosadniji predmet na
svetu. Moe da bude i krajnje zbunjujue. Ali ako elite da budete
bogati i da to potraje, moglo bi da bude najvanije. E, sad, pitanje je
kako da taj dosadan i zbunjujui predmet izloite svojoj deci? Odgovor
glasi: uprostite ga. Pouavanje ponite prvo pomou slika.
Moj bogati otac je za Majka i mene izlio snaan finansijski temelj.
Budui da smo jo bili deca, smislio je jednostavan nain pouavanja.
etiri godine je samo crtao slike i koristio rei. Majk i ja smo
razumevali jednostavne crtee, argon, kretanje novca, a bogati otac je
narednih godina poeo da ubacuje i brojeve. Danas Majk vlada
mnogo sloenijim i sofisticiranijim raunovodstvenim analizama, zato
to mora. Nalazi se na elu imperije vredne milijardu dolara. Ja nisam
toliko sofisticiran, jer je moje carstvo manje, pa ipak imamo isti
jednostavan temelj. Na stranama koje slede, pokazau vam iste
proste crtee koje je Majkov otac crtao za nas. Mada sasvim
jednostavni, ti crtei su dvojici deaka pomogli da izgrade veliko
21

bogatstvo koje lei na vrstim i dubokim temeljima.

Prvo pravilo. Morate znati razliku izmeu aktive i pasive i
kupovati aktivu. Ako elite da budete bogati, to je sve to je potrebno
da znate. To je Pravilo br. 1. To je jedino pravilo. Mogue je da zvui
apsurdno prosto, ali mnogi i ne shvataju koliko je ono duboko. Veina
prolazi kroz finansijske probleme zbog toga to ne zna razliku izmeu
aktive i pasive.
,,Bogati stiu aktivu. Sirotinja i srednja klasa stiu pasivu, ali misle
da je to aktiva."
Kada je bogati otac objasnio ovo Majku i meni, mislili smo da se
ali. Bili smo tinejderi i ekali smo da nam otkrije tajnu bogaenja, a
on nam je odgovorio ovako. Bilo je toliko jednostavno da smo morali
dobro da razmislimo.
,,taje aktiva?" pitao je Majk.
,,Ne brini sada o tome", odgovorio je bogati otac. ,,Pusti da ti se
misao uree upamenje. Bude li shvatio jednostavnost, tvoj ivot e
imati plan i biti finansijski lak. Prosto je; zato mnogi ovo i ne uoe."
,,Mislite, sve to moramo da znamo jeste taje aktiva, steknemo je
i postajemo bogati?" upitao sam.
Bogati otac je klimnuo glavom. ,,Prosto ko pasulj."
,,Ako je tako prosto, to onda nisu svi bogati?" pitao sam dalje.
Bogati otac se osmehnuo. ,,Zato to Ljudi ne znaju razliku
izmeu aktive i pasive."
Seam se da sam pitao: ,,Kako mogu odrasli da budu toliko glupi?
Ako je tako vano, to onda svi ne ele da to otkriju?"
Naem bogatom ocu trebalo je svega nekoliko minuta da nam
objasni ta su to aktiva i pasiva.
Danas, kao odrastao ovek, imam problema da to objasnim drugim
odraslim ljudima. Zato? Zato to su odrasli pametniji. U veini
sluajeva, jednostavnost ideje izmie mnogim odraslima zbog toga to
su drugaije obrazovani. Svoje obrazovanje stekli su od drugih
obrazovanih profesionalaca, kao to su bankari, raunovoe, trgovci
nekretninama, finansijski planeri i tome slino. Tekoa lei u tome to
od njih traim da zaborave naueno, ili da ponovo postanu deca.
Inteligentnoj odrasloj osobi se obraanje panje na jednostavne defmicije
esto ini poniavajuim.
Bogati otac je verovao u princip ,,jednostavno do gluposti" i
nastojao da dvojici deaka sve prikae krajnje uproeno, to je i
stvorilo snaan finansijski temelj.
Dakle, ta izaziva zbrku? Ili, kako neto tako prosto moe da
bude tako uvrnuto? Zato bi neko kupio aktivu koja je zapravo pasiva.
Odgovor lei u osnovnom obrazovanju.
Koncentriemo se na re ,,pismenost", a ne na izraz ,,fmansijska
pismenost". Ono neto to defmie aktivu kao aktivu, a neto drugo
22

pasivu kao pasivu, nisu rei. tavie, ako elite da se do kraja zbunite,
potraite u reniku rei ,,aktiva" i ,,pasiva". Znam da kolovanom
raunovoi definicija moe da zvui sasvim u redu, ali za prosenu
osobu je ona besmislena. Meutim, mi odrasli smo esto previe
ponosni da bismo priznali da nam neto zvui besmisleno.
Kao klincima, bogati otac nam je rekao: ,,Ono to definie
aktivu nisu rei ve brojevi. A ako ne umete da itate brojeve, ne
moete da razlikujete aktivu od rupe u zemlji."
,,U raunovodstvu", obiavao je da kae bogati otac, ,,nisu
bitni brojevi, ve ono to nam oni saoptavaju. Isto kao rei. Nisu
bitne rei, ve ono to nam se njima govori."
Mnogi Ljudi itaju, ali ne razumevaju mnogo. To se zove
razumevanje proitanog. A svi imamo razliite sposobnosti kada je re
o razumevanju proitanog. Na primer, ja sam nedavno kupio novi
videorikorder. Uz njega sam dobio uputstvo u kome je bilo
objanjeno kako se programira. Hteo sam samo da snimim svoju
omiljenu emisiju petkom uvee. Gotovo sam izludeo pokuavajui da
razumem uputstvo. U mom svetu nema nieg sloenijeg od uenja
kako da programiram videorikorder. Umeo sam da proitam rei, ali
nita nisam shvatao. I mada bih za prepoznavanje rei dobio peticu, za
razumevanje proitanog sledila mi je ista jedinica. Za veinu Ljudi
isto vai za fmansijski obraun.
,,Ako hoete da budete bogati, morate da itate i razumevate
brojeve." Od svoga bogatog oca ovo sam uo najmanje hiljadu puta. Isto
kao i: ,,Bogati stiu aktivu, a siromani i srednja klasa stiu pasivu."
Evo kako da uoite razliku izmedu aktive i pasive. Veina
raunovoa i profesionalaca iz oblasti fmansija ne slae se s
definicijom, ali ovi jednostavni crtei predstavljaju poetak rada na
jakim fmansijskim temeljima dvojice deaka.
Da bi pouavao dva klinca koja se jo nisu primakla ni
tinejderskom dobu, bogati otac je sve maksimalno uprostio, sveo rei
na minimum, a brojeve godinama nije ni pominjao.

Obrazac gotovinskog toka aktive

23

24

Gornji pravougaonik predstavlja obraun prihoda, koji se esto

naziva i obraun dobitaka i gubitaka. To je prikaz prihoda i trokova.
Novac koji pritie i novac koji odlazi. Donji dijagram je zakljuni
raun ili bilans. Zove se tako zbog toga to bi trebalo da predstavlja
ravnoteu aktive i pasive. Mnogi poetnici na polju finansija ne znaju
odnos izmeu obrauna prihoda i zakljunog rauna. Taj odnos je od
vitalnog znaaja.
Primarni uzrok finansijskih problema jeste jednostavno
nepoznavanje razlike izmeu aktive i pasive. Uzrok zbrke lei u
definiciji dveju rei. Ako elite pouku iz zbrke, potraite u reniku
rei ,,aktiva" i ,,pasiva".
Za kolovane raunovoe tada stvari poinju da dobijaju smisao.
ali kada je re o prosenim osobama, moglo bi isto tako da bude
napisano i na kineskom. Umete da proitate rei koje sadri
definicija, ali teko vam je da je razumete.
Kao to sam ve rekao, moj bogati otac je dvojici dekia rekao
jednostavno da ,,aktiva donosi novac". Lepo, jednostavno i
primenljivo.

Obrazac gotovinskog toka pasive

Sad kada su aktiva i pasiva defmisane slikama, moda e vam biti

lake da razumete moje definicije date reima. Aktiva je neto to
25

donosi novac.

26

Pasiva je neto to odnosi novac.

To je otprilike sve to je potrebno da znate. Ako elite da budete
bogati, naprosto valja da provedete ivot kupujui aktivu. Ako elite da
budete siromani ili srednja klasa, provedite ga kupujui pasivu.
Nepoznavanje razlike je ono to u stvarnosti uzrokuje najvei broj
finansijskih problema.
Neumenost u itanju rei i brojeva jeste osnova finansijskih
problema. Ako Ljudi imaju finansijskih potekoa, znai da postoji
neto to ne umeju da proitaju, bilo da je re o reima ili ciframa.
Neto je pogreno shvaeno. Bogati su bogati zato to njihova
pismenost obuhvata drugaiju oblast u odnosu na Ijude koji se bore s
fmansijskim problemima. Prema tome, ako hoete da postanete i
ostanete bogati, vano je da budete fmansijski pismeni, kako na polju
rei, tako i na polju cifara.
Strelice na dijagramima predstavljaju protok gotovine, ili
,,gotovinski tok". Brojevi sami po sebi imaju mali znaaj. Vana je
pria. U finansijskim izvetajima, itanje brojeva je potraga za
zapletom, pria. Pria o tome kuda se kree novac. U sluaju
osamdeset odsto porodica, finansijska pria je pria o tekom radu u
elji da se napreduje. Ne zato to ne zarauju. Ve zbog toga to ivot
provode kupujui pasivu umes
to aktive.
Evo primera gotovinskog toka siromane osobe, ili mlade osobe
koja jo uvek ivi s roditeljima:

27

28

Ovo je obrazac gotovinskog toka osobe koja pripada srednjoj

klasi:

29

Ovo je obrazac gotovinskog toka bogate

osobe:

30

Oigledno je da su svi ovi dijagrami veoma, veoma

pojednostavljeni. Svi imaju trokove ivota, moraju da jedu, stanuju i
oblae se.
Dijagrami pokazuju gotovinski tok u ivotu siromane, osrednje ili
bogate osobe. Taj gotovinski tok pria priu. To je pria o tome na koji
nain osoba rukuje novcem, ta radi s novcem koji dobije u ruke.
Onu priu o najbogatijim ljudima Amerike ispriao sam da bih
ilustrovao greku u razmiljanju tako velikog broja Ljudi. Greka je u
verovanju da e novac reiti sve probleme. To je razlog to se najeim
svaki put kad mi Ljudi upute pitanje kako da se jo bre obogate. Ili,
odakle da ponu. esto ujem: ,,Imam dugove i moram da ponem da
zaraujem vie para."
Medutim, vie para esto ne reava problem: tavie, moe i da ga
uvea. Novac esto ini oiglednima nae tragine ljudske mane. On
esto ukazuje na ono to ne znamo. Zbog toga se suvie esto dogaa
da se Ljudi koji iznenada dou do velike gotovine recimo, dobiju
nasledstvo, poviicu ili premiju na lutriji ubrzo ponovo nau u istim
finansijskim problemima, katkada ak i gorim od onih u kojima su bili
pre no to su dobili novac. Novac samo akcentuje obrazac
gotovinskog toka koji se odvija u vaoj glavi. Ako taj obrazac kae da
valja da potroite sve to vam dopadne aka, porast gotovine e
najverovatnije rezultovati porastom troenja. Odatle i poslovica da se
,,budala i njegove pare brzo rastaju".
Mnogo puta sam rekao da u kolu idemo da bismo stekli kolsko i
profesionalno znanje, a i jedno i drugo je veoma vano. Uimo kako da
zaradimo uz pomo svoje profesije. ezdesetih godina, kada sam ja
iao u srednju kolu, ako je neko imao odline ocene, Ljudi bi gotovo
odmah pretpostavili da e taj sjajan ak postati lekar. esto niko nije
ni pitao dete da li eli da se bavi medicinom. To se uzimalo zdravo za
gotovo, jer je re bila o profesiji s izgledima na najveu finansijsku
korist.
Danas se lekari suoavaju s finansijskim neprilikama koje ne bih
poeleo ni svom najgorem neprijatelju: osiguravajue kompanije
preuzimaju kontrolu nad njihovim poslovanjem, upravljaju
zdravstvenom zatitom, drava intervenie, svako ima pravo da ih tui
za nesavesno leenje,... i jo more toga. Dananji klinci ele da budu
koarkake zvezde, igrai golfa poput Tajgera Vudsa, kompjuterski
magovi, filmske i rok zvezde, misice i misteri lepote ili trgovci iz Vol
strita, naprosto zato to je to ono sa ime idu slava, novac i presti. To je
i razlog to je danas tako teko motivisati decu u koli, jer im je jasno da
profesionalni uspeh vie nije vezan iskljuivo za akademski uspeh, kao
to je nekada bilo. Budui da studenti sa fakulteta izlaze nevini
finansijama, milioni obrazovanih Ljudi uspeno se bave svojim
profesijama, ali se kasnije ipak nau u finansijskim nedaama. Rade
jo napornije, ali ne napreduju. Ono to nedostaje njihovom
obrazovanju nije znanje kako da zarade novac ve kako da ga potroe
31

ta da rade s njim poto ga zarade. To se naziva finansijskom

sposobnou ta radite s novcem kada ga zaradite, kako se uvate da
vam ga drugi ne oduzmu, koliko dugo uspevate da ga zadrite, i koliko
dobro taj novac radi za vas. Veina Ljudi ne ume da kae otkud im
finansijski problemi, jer ne razume gotovinski tok. Osoba moe da
bude visoko obrazovana, uspena u svojoj profesiji i finansijski
nepismena. Takvi Ljudi esto rade napornije nego to im je potrebno jer
su nauili kako se naporno radi, ali ne i kako da nateraju novac da
radi za njih.
Pria o tome kako se traganje za finansijama iz snova pretvara u
finansijski komar
Sliku po sliku, prei emo obrazac koji formiraju Ljudi koji
vredno i naporno rade. Tek venan, srean, visokoobrazovan par
poinje da ivi zajedno, u jednom od svojih skuenih iznajmljenih
stanova. Odmah shvataju da tede novac, jer dvoje mogu da ive od
novca koji je ve odvajalo jedno.
Problem je u tome to je stan tesan. Odluuju da tede da bi
kupili kuu svojih snova, u kojoj e izroditi decu. Sad imaju dva
prihoda i poinju da se usredsreuju na svoje karijere.
Njihovi prihodi poinju da rastu.
Rastom prihoda...

32

33

Za veinu Ljudi porez predstavlja prvu stavku trokovnika.

Mnogi misle da je to porez na prihod, ali, za najvei broj Amerikanaca,
najvei namet predstavlja socijalno osiguranje. Zaposlenom se ini da
socijalno osiguranje, udrueno sa zdravsrvenim, iznosi nekih sedam i
po odsto, ali je u stvari re o itavih petnaest procenata, budui da
poslodavac mora da parira iznosu koji se odvaja za socijalno. U sutini,
to je novac koji vam poslodavac ne moe dati. Povrh svega, i dalje
morate da plaate porez na deo prihoda koji se od vae plate odbija na
ime socijalnog osiguranja, onaj deo koji nikada ne primate jer odlazi
direktno socijalnom.
Potom raste i njihova pasiva.

34

Ovo emo najbolje da demonstriramo ako se vratimo mladom

paru. Kao rezultat porasta njihovih prihoda, raa se odluka da odu i
35

kupe svoju kuu iz snova. Kupivi kuu, poinju da plaaju jo jedan

porez, koji se naziva porez na imovinu. Zatim kupuju nova kola, nov
nametaj i nove kune aparate koji pristaju novoj kui. Sledi naglo
buenje iz snova i spoznaja da je njihova kolona pasive puna
hipotekarskog duga i dugova napravljenih kreditnim karticama.
Sada su zarobljeni u trci pacova. Dolazi i dete. Rade jo vie.
Proces se ponavlja. Vie novca i vei porez, to se naziva jo i jezom
izazvanom pomeranjem poreskog razreda navie. Potom dobijaju
kreditnu karticu. Upotrebljavaju je. Prelaze dozvoljeni maksimum.
Kompanija ija je kartica zove ih i kae da njihovo najvee ,,imanje",
njihov dom, dobija u vrednosti. Nudi im zajam za ,,konsolidovanje
rauna", jer su izuzetno kreditno sposobni, i kae kako inteligentan
postupak podrazumeva namirivanje potroakog duga optereenog
visokom kamatom, i to isplatom celog iznosa s kreditne kartice. Uz to,
interes na kuu se odbija od poreza. Padaju na to, i otplauju one
kreditne kartice s visokom kamatom. Malo lake diu. Kreditne kartice
su isplaene. Svoj potroaki dug su sada pretvorili u hipoteku na
kuu. Rate su neto nie jer su rok otplate produili na trideset godina.
To je bilo pametno.
Komija ih poziva da zajedno odu u kupovinu poela je
rasprodaja u ast Dana seanja na poginule. ansa da se utedi neto
novca. Kau sebi da nee nita kupovati, da idu samo da razgledaju.
Ali, za svaki sluaj, stavili su u novanik svoju novu kreditnu karticu.
Neprestano naleem na ovaj mladi par. Njihova imena se
menjaju, ali finansijska dilema je ista. Dolaze da uju ta ja to imam
da kaem. Pitaju me: ,,Moete li nam rei kako da zaradimo vie
novca?" Njihove potroake navike su ih naterale da tragaju za veim
prihodima.
Oni i ne znaju da se nevolja zapravo krije u nainu troenja novca
koji imaju i da je to stvarni uzrok njihovih fmansijskih problema. On je
prouzrokovan njihovom finansijskom nepismenou i nerazumevanjem
razlike izmeu aktive i pasive.
Viak novca retko kada reava neije novane probleme. Njih
reava inteligencija. Ima jedna izreka koju jedan moj prijatelj uvek kae
onima koji zapadnu u dugove.
,,Ako zakljui da sam sebi kopa rupu... prestani da kopa."
Kao detetu, moj otac mi je esto govorio da Japanci uvek imaju
na umu tri sile: ,,Silu maa, dragulja i ogledala."
Ma simbolizuje snagu oruja. Amerika je potroila silne milijarde
dolara na naoruanje i zahvaljujui tome predstavlja najveu vojnu silu
na svetu.
Dragulj simbolizuje snagu novca. Ima donekle istine u onome:
,,Seti se zlatnog pravila. Onaj koji ima zlato diktira pravila."
Ogledalo simbolizuje snagu samospoznaje. To spoznavanje sebe,
prema japanskoj legendi, bilo je najvie cenjeno od ovo troje.
36

Siromani i srednja klasa suvie esto doputaju da ih kontrolie

snaga novca. Jednostavnim ustajanjem i sve napornijim radom, ne
pitajui se ima li ikakvog smisla, bukvalno pucaju sebi u nogu svakog
jutra kad odlaze na posao. Ne razumevajui u potpunosti novac,
ogromna veina Ljudi dozvoljava strahotnoj snazi novca da ih
kontrolie. Snaga novca je iskoriena protiv njih.
Kad bi upotrebili snagu ogledala, upitali bi se: ,,Ima li ovo
smisla?" Suvie esto, umesto da poveruje svojoj unutranjoj
mudrosti, geniju u sebi, veina Ljudi pusti da ih gomila povue. Radi
neto zbog toga to to rade i drugi. Povinuju se, radije no da
postavljaju pitanja. esto tupavo ponavljaju ono to im je reeno.
Ideje kao to su ,,proirite investicije" ili ,,va dom je vae imanje".
,,Va dom je vaa najvea investicija." ,,Odbie vam od poreza zbog
toga to vam se poveava dug." ,,Naite siguran posao." ,,Nemojte
praviti greke." ,,Nemojte rizikovati."
Kau da je strah od javnog istupanja kod mnogih jai nego strah
od smrti. Psihijatri tvrde da je taj strah izazvan strahom od ostrakizma,
strahom od iznoenja svog miljenja, strahom od kritike, strahom od
izoptavanja. Strah od toga da budu drugaiji veinu Ljudi spreava
da potrae nove naine reavanja svojih problema.
Zbog toga je moj obrazovani otac govorio da Japanci najvie cene
silu ogledala, jer mi Ljudi jedino pogledom u ogledalo otkrivamo istinu.
A strah je glavni razlog to mnogi kau da valja ,,igrati na sigurno". To
vai za sve, bilo da je re o sportu, sentimentalnim vezama, karijeri,
novcu.
Isti taj strah, strah od ostrakizma, tera Ijude da se povinuju i da
ne postavljaju nikakva pitanja u pogledu opteprihvaenih miljenja ili
popularnih trendova. ,,Va dom je vae imanje." ,,Dobijte zajam za
konsolidaciju rauna i izvucite se iz dugova." ,,Radite vie." ,,To je
unapreenje." ,,Jednog dana, biu potpredsednik." ,,tedite novac."
,,Kada dobijem poviicu, kupiemo veu kuu." ,,Investiciona banka je
siguma." ,,Ovih lutaka vie nema na zalihama, ali sluajno pozadi imam
jednu po koju muterija nije dola."
Mnogi veliki fmansijski problemi nastali su zbog povoenja za
gomilom i pokuaja da se odri korak s prvim komijom. Povremeno
nam je svima potrebno da se pogledamo u ogledalo i iskreno se
obratimo svojoj unutranjoj mudrosti, radije nego svojim strahovima.
Sa svojih esnaestak godina, Majk i ja smo poeli da imamo
problema u koli. Nismo mi bili loi klinci. Samo smo poeli da se
odvaja mo od gomile. Posle nastave i vikendom, radili smo za
Majkovog oca. Nas dvojica smo esto, nakon posla, sate provodili
samo sedei za stolom dok je njegov otac drao sastanke sa svojim
bankarima, advokatima, raunovoama, brokerima, investitorima,
direktorima i slubenicima. Gledali smo kako ovek koji je sa
trinaest godina napustio kolu izdaje nareenja, daje instrukcije i
postavlja pitanja obrazovanim ljudima. Skakali su na svaki njegov
37

mig i povlaili se kad se nije slagao s njima.

To je bio ovek koji se nije povodio za gomilom. To je bio
ovek koji je mislio svojom glavom i gnuao se rei: ,,Moramo da
radimo na ovaj nain, jer svi drugi rade tako." Takoe, mrzeo je
izraz ,,ne mogu". Ako ste hteli da uradi neto, bilo je dovoljno da
kaete: ,,Mislim da ti to ne moe."
Majk i ja smo vie nauili sedei sa strane na njegovim
sastancima nego tokom svih godina kolovanja, ukljuujui i one
provedene na koledu. Majkov otac nije imao kolsko obrazovanje, ali
je zato bio finansijski obrazovan, a njegov uspeh je bio rezultat toga.
,,Inteligentna osoba zapoljava ijude inteligentnije od sebe'", obiavao
je da ponavlja. I tako smo Majk i ja imali privilegiju da satima
sluamo i u tom procesu uimo od inteligentnih Ljudi.
Meutim, upravo zbog toga nijedan od nas dvojice nije mogao da se
sloi sa standardnim dogmama koje su propovedali nai profesori. A to
je prouzrokovalo probleme.
Kad god bi profesor rekao: ,,Ako ne dobijete dobre ocene, nee
vam dobro ii u stvarnom svetu", Majk i ja bismo samo podigli
obrve. Kad su nam rekli da se pridravamo ustanovljenih procedura i
ne odstupamo od pravila, shvatili smo da taj proces kolovanja zapravo
gui kreativnost. Poeli smo da shvatamo zato nam je na bogati otac
rekao da je kola smiljena tako da proizvodi dobre slubenike, a ne
poslodavce.
Tu i tamo, Majk i ja bismo svoje profesore pitali o
primenljivosti onoga to smo uili, ili zato nikada ne uimo o novcu i
kako on funkcionie. Na ovo poslednje pitanje esto smo dobijali
odgovor da novac nije vaan i da e, ako se budemo isticali
obrazovanjem, on doi sam od sebe.
to smo vie znali o moi novca, sve vie smo se udaljavali od
profesora i ostalih aka.
Moj visokoobrazovani otac nikada me nije pritiskao zbog
ocena. esto sam se pitao otkud to. Meutim, poeli smo da se
svaamo zbog novca. U esnaestoj godini ivota verovatno sam se
bolje razumeo u fmansije nego moji roditelji. Umeo sam da vodim
knjige, sluao sam raunovoe koje su se bavile izraunavanjem
poreza, korporativne advokate, bankare, trgovce nekretninama,
investitore itd. Moj otac je razgovarao s profesorima.
Jednog dana, otac mi je priao kako je naa kua njegova
najvea investicija. Kad sam mu pokazao zato se ne slaem s tim
njegovim miljenjem, izmeu nas je dolo do ne ba prijatne
rasprave.
Dijagram koji sledi ilustmje razliku shvatanja koja su moja dva
oca imala o svojim kuama. Jedan je svoju kuu smatrao imanjem, a
drugi je smatrao pasivom.
38

Seam se da sam svom ocu nacrtao ovaj dijagram, elei da mu

prikaem gotovinski tok. Takoe sam mu prikazao trokove vezane za
posedovanje kue. Vea kua je znaila i vee trokove i gotovinski tok
se neprestano kretao izlaznom linijom kroz kolonu trokova.

39

Jo uvek zagovaram stanovite da kua nije aktiva. A znam da je

ona najvei san mnogih Ljudi, i njihova najvea investicija.
Naposletku, posedovati sopstvenu kuu je bolje nego ne posedovati
nita. Ja naprosto nudim alternativan nain gledanja na ovu popularnu
dogmu. Ako bismo moja supruga i ja bili u prilici da kupimo veu i
raskoniju kuu, shvatili bismo da ona ne bi bila aktiva ve pasiva,
budui da bi nam odnosila novac iz depa.
Naveu i argumente. Uopte ne oekujem da se veina sloi s
njima, jer je lepa kua stvar oseanja. A kada je novac u pitanju, jaka
oseanja imaju tendenciju da smanjuju fmansijsku inteligenciju. Iz
linog iskustva znam da novac ima naina da svaku odluku uini
emocionalnom.
1. Kad je re o kuama, ukazujem na to da veina Ljudi celog veka plaa
za kuu koju nikada ne poseduje. Drugim reima, veina svakih
nekoliko godina kupuje novu kuu, diui svaki put novi zajam na
trideset godina da bi otplatila prethodnu.
2. Mada Ljudi dobijaju poreske olakice na kamatu za otplatu hipoteke,
sve svoje trokove plaaju dolarima koji im ostanu poto plate porez.
ak i kad otplate hipoteku.
40

3. Porezi na imovinu. Roditelji moje supruge bili su okirani kad je

njihov porez na imovinu dostigao hiljadu dolara meseno. To se desilo
nakon njihovog penzionisanja; poveanje je predstavljalo pritisak na
njihov penzioni budet i, mada nerado. reili su da se presele.
4. Vrednost kuama ne raste uvek. Sada je 1997; imam prijatelje koji
duguju milion dolara za kuu koju danas mogu da prodaju za svega
sedamsto hiljada.
5. Proputene anse predstavljaju najvee gubitke. Ako vam je novac
zarobljen u kui, moete biti primorani da napornije radite jer novac
nastavlja da istie kroz kolonu trokova. umesto da pritie kroz
kolonu aktive, to je klasian obrazac gotovinskog toka srednje klase.
Kada bi mladi par u poetku unosio vie novca u aktivu, kasnije bi
mu bilo lake, naroito ukoliko planira da poalje dete na koled.
Njihova aktiva bi rasla i pomogla bi da se pokriju trokovi. Kua i
suvie esto slui samo kao sredstvo za dizanje zajma za koji se
garantuje njenim otplaenim delom, kako bi se platili nagomilani
trokovi.
Sve u svemu, krajnji rezultat donoenja odluke da se poseduje
kua koja je suvie skupa umesto da se na vreme otpone s
investiranjem, na pojedinca utie na najmanje tri sledea naina:
1. Gubi se vreme za koje bi ostala aktiva mogla da dobije veu
vrednost.
2. Gubi se dodatni kapital, koji bi mogao da se investira umesto da slui
za otplaivanje visokih trokova odravanja vezanih direktno za kuu.
3. Gubi se obrazovanje. Vrlo esto, Ljudi raunaju svoju kuu, uteevinu
i penzioni plan kao jedino to imaju u koloni aktive. Budui da nemaju
novca za investicije, naprosto ne investiraju. To ih kota iskustva u
investiranju. Veina nikada ne postane ono to u svetu investicija
nazivaju ,,sofisticiranim investitorima". A najbolje investicije se
obino prodaju upravo ,,sofisticiranim investitorima", koji ih potom
prodaju ljudima koji igraju na sigurno.
Lini finansijski obraun mog obrazovanog oca najbolje
prikazuje ivot nekoga ko je zarobljen u trci pacova. Njegovi
rrokovi, kako izgleda, dre korak s njegovim prihodima, nikada mu
ne dozvoljavajui da investira u aktivu. Rezultat toga je da je njegova
pasiva kao to su hipoteka i dugovanja na ime kreditnih kartica vea
od njegove aktive. Slika koja sledi vredna je hiljadu rei:

41

42

S druge strane, finansijski obraun mog bogatog oca odraava

rezultat ivota posveenog investicijama i smanjivanju pasive:

Pregled finansijskog obrauna bogatog oca otkriva zato bogati

postaju jo bogatiji. Kolona aktive generie vie nego dovoljno
prihoda za pokrivanje trokova, s bilansom koji se reinvestira u istu tu
kolonu. Kolona aktive nastavlja da raste i, stoga, prihodi koje donosi
rastu zajedno s njom.

43

Srednja klasa se nalazi u stanju konstantne fmansijske borbe.

Njen prihod potie prvensrveno od plate, a poveanje plate sa sobom
nosi poveanje poreza. Trokovi imaju tendenciju da se poveavaju
jednakim inkrementom kao i plata; oruda i fraza ,,trka pacova".
Srednja klasa svoju kuu tretira kao svoju primarnu aktivu, umesto
da investira u aktivu koja proizvodi prihod.

44

Ovaj obrazac u kojem se kua tretira kao investicija i filozofija

da poviica plate znai da moete kupiti veu kuu ili troiti vie
predstavljaju osnovu dananjeg prezaduenog drutva. Proces
poveanog troenja baca porodice u jo vei dug i goru fmansijsku
neizvesnost, ak i ako napreduju na poslu i redovno dobijaju platu.
Re je o ivotu visokog rizika, izazvanom loim finansijskim
obrazovanjem.
Masovno gubljenje zaposlenja devedesetih godina kresanje
trokova biznisa obelodanilo je stvarnu finansijsku krhkost srednje
klase. Odjednom se penzioni planovi kompanija zamenjuju
planovima 401k. Socijalno osiguranje je oigledno u nevolji i na
njega se ne moe gledati kao na izvor penzije. U redove pripadnika
srednje klase uselila se panika. Dobra strana svega toga je da mnogi
danas shvataju postojanje ovih problema i poinju da ulaze u
poslove s investicionim bankama (kompanijama). Ovo poveanje
investicija je umnogome odgovorno za veliku guvu koju viamo na
berzi. Danas se formira sve vie zajednikih investicija (uzajamnih
fondova), kao odgovor na zahtev srednje klase.
Zajedniko investiranje, kroz investicione banke ili kompanije,
popularno je jer predstavlja sigumost. Proseni kupci takvih
investicija prezauzeti su radom kojim plaaju porez i otplauju
hipoteku, stvaraju uteevinu za kolovanje dece i plaaju svoje
kreditne kartice. Nemaju vremena da ue kako se investira, stoga se
oslanjaju na ekspertizu strunjaka iz investicione kompanije.
Takoe, budui da ta kompanija podrazumeva mnogo razliitih
45

vrsta investiranja, veruju da je njihov novac sigurniji jer je

,,diversifikovan" (raznovrsno uloen).
Ova grupa obrazovanih pripadnika srednje klase dri se dogme
o ,,diversifikovanju" koju nameu brokeri iz investicionih
kompanija i fmansijski planeri. Igrati na sigurno. Izbegavati rizik.
Stvarna tragedija je u tome to pomanjkanje fmansijskog
obrazovanja stvara rizik s kojim se suoavaju proseni pripadnici
srednje klase. Razlog to moraju da igraju na sigumo jeste taj to su
njihove finansijske pozicije u najeem sluaju slabe. Njihov
zakljuni raun nije u ravnotei. Krcati su pasivom, bez stvarne
aktive koja bi stvarala prihode. Tipino, njihov jedini izvor prihoda
je plata. Njihov ivot postaje u celosti zavisan od njihovog
poslodavca.
Prema tome, kad naie pravi ,,posao ivota", ti isti Ljudi ne
mogu da iskoriste priliku koja im se prua. Moraju da igraju na
sigurno. naprosto zato to mnogo rade, oporezovani su do
maksimuma i do gue u dugovima.
Kao to sam rekao na poetku ovog poglavlja, najvanije
pravilo jeste poznavanje razlike izmeu aktive i pasive. im shvatite
tu razliku, koncentriite svoje napore iskljuivo na kupovanje aktive
koja stvara prihod. To je najbolji nain da se krene putem
bogaenja. Ustrajte u tome, i vaa kolona aktive e rasti.
Usredsredite se na odravanje niske pasive i trokova. Na taj nain e
vie novca moi kontinuirano da pritie u aktivu. Ubrzo, baza aktive
e biti tako duboka da ete moi sebi da priutite da se latite i
spekulativnijih investicija, onih koje mogu da vrate sto odsto
uloenog kapitala, ali i mnogo vie od toga. Investicije vredne pet
hiljada dolara ubrzo se pretvore u milion ili vie. Investicije koje
srednja klasa naziva ,,suvie rizinim". Nedostatak finansijske
inteligencije, koji poinje fmansijskom nepismenou, jeste ono to
ini osobu uplaenom od ,,suvie rizika".
Ako radite ono to rade mase, dobijate sledeu sliku.

46

Vai radni napori kao zaposlenog koji radi za nekog drugog

izgledaju uglavnom ovako:
47

1. Radite za nekoga drugog. Veina Ljudi, radei za plaru, doprinosi

bogaenju vlasnika firme ili deoniara. Vai napori i uspesi pomoi
e da vlasnik firme bude uspean i da bezbrino eka penziju.
2. Radite za dravu. Ona uzima svoj deo vae plate jo pre no to je vi
i vidite. Radei jo napornije, samo poveavate iznos koji vam se
od strane drave odbija na ime poreza najvei broj Ljudi od
januara do maja radi iskljuivo za dravu.
3. Radite za banku. Posle poreza, sledei troak po veliini obino je
vaa hipoteka i dug napravljen kreditnom karticom.
Kada se trudite da radite vie i bolje, stvara se sledei problem:
svako od ovo troje uzima vei deo tih vaih poveanih napora.
Morate da nauite kako da ti napori donose korist direktno vama i
vaoj porodici.
Poto ste se koncentrisali na to da brinete o sopstvenom poslu,
kako odreujete svoje ciljeve? Najvei broj Ljudi mora da se i dalje
bavi svojom profesijom i oslanja na platu da bi sticao aktivu.
S porastom aktive, kako se odreuju razmere uspenosti? U
kom trenutku neko shvata da je bogat, da poseduje bogatstvo? Kao to
imam sopstvene definicije aktive i pasive, tako imam i svoju definiciju
bogatstva. Zapravo, pozajmio sam je od oveka po imenu Bakminster
Fuler. Jedni ga nazivaju arlatanom, a drugi ivim genijem. Pre
mnogo godina zatalasao je svet arhitekture zahtevom za patentiranje
neega to se zvalo geodezijska kupola. Meutim, Fuler je u svojoj
molbi rekao i neto o bogatstvu. Isprva to zvui prilino zbunjujue,
ali poto se proita nekoliko puta poinje da dobija smisao: Bogatstvo
je sposobnost osobe da preivi toliko i toliko dana unapred... ili, ako
bih danas prestao da radim, koliko dugo bih mogao da preivim?
Za razliku od neto vrednosti razlike izmeu vae aktive i pasive,
koja je esto krcata skupim glupostima i miljenjima o tome zbog
ega su stvari vredne ova definicija stvara mogunost razvijanja
istinski tane mere. Sada bih mogao da izmerim i stvarno saznam
kako stojim u pogledu svog cilja da postanem finansijski nezavisan.
Premda neto vrednost esto ukljuuje i aktivu koja ne proizvodi
gotovinu, poput stvari koje ste kupili a koje sada ame u garai,
bogatstvo se meri iznosom novca proizvedenog novcem i, prema tome,
i vaa mogunost finansijskog opstanka.
Bogatstvo je merilo gotovinskog toka iz kolone aktive u
poreenju s kolonom trokova.
Upotrebiemo jedan primer. Recimo da gotovinski tok iz moje
aktive iznosi hiljadu dolara meseno. A moji meseni trokovi su dve
hiljade dolara. Koliko je moje bogatstvo?
Vratimo se na defmiciju Bakminstera Fulera. Po njoj, koliko
dana unapred mogu da preivim? Uzmimo da mesec ima trideset dana.
Po toj definiciji, imam gotovinski priliv dovoljan za pola meseca.
48

Kad gotovinski priliv iz moje aktive bude iznosio dve hiljade

dolara, biu imuan.
Prema tome, jo uvek nisam bogat, ali sam imuan. Svakog
meseca imam prihod koji potie od aktive i koji u potpunosti pokriva
moje mesene trokove. Ukoliko elim da poveam te trokove, prvo
moram da poveam gotovinski priliv iz aktive da bih sauvao ovaj
nivo bogatstva. Imajte na umu da vie ne zavisim od plate.
Usredsredio sam se na izgradnju aktive, uspean sam u tome i to me
ini finansijski nezavisnim. Ako bih danas dao otkaz na poslu, bio bih
u stanju da gotovinskim prilivom iz aktive pokrijem svoje mesene
trokove.
Moj sledei cilj je da imam viak gotovinskog priliva iz aktive,
koji u ponovo da uloim u aktivu. to vie novca odlazi u aktivu, ona
postaje sve vea. to je moja aktiva vea, raste moj gotovinski
priliv. A dokle god su moji trokovi manji od gotovinskog priliva iz
aktive. postajau sve bogatiji, sa sve veim i veim prihodima iz
drugih izvora, a ne od svog fizikog rada.
Dok se proces reinvestiranja nastavlja, na dobrom sam putu da
postanem bogat. Prava defmicija bogatstva je u oku posmatraa.
Nikada ne moete da budete suvie bogati.
Samo upamtite ova jednostavna opaanja:
Bogati kupuju aktivu.
Siromani imaju samo trokove.
Srednja klasa kupuje pasivu za koju veruje da je aktiva.
Prema tome, kako da ponem da gledam svoja posla? ta je
odgovor? Posluajte osnivaa Mekdonaldsa.

49

TREA LEKCIJA

GLEDAJTE SVOJA POSLA

Rej Krok, osniva Mekdonaldsa, zamoljen je 1974. da govori
studentima poslovne kole pri Teksaskom univerzitetu u
Ostinu. Moj dragi prijatelj Kit Kaningem bio je tada jedan od tih
studenata. Nakon snanog i inspirativnog govora, po zavretku asa,
studenti su zamolili Reja da im se pridrui u njihovom omiljenom
sastajalitu na ai piva. Rej je ljubazno prihvatio.
,,Kakvim se ja poslom bavim?" upitao je Rej kada je cela grupa
sedela u kafiu s pivom u ruci.
,,Svi su se nasmejali", priao je Kit. Veina srudenata je mislila
da se Rej ali s njima."
Niko nije odgovorio, te je Rej ponovio pitanje. ,,Kakvim
poslom mislite da se ja bavim?"
Studenti su se opet nasmejali i jedan se konano ohrabrio da
uzvikne: ,,Rej, ima li na svetu neko ko ne zna da se ti bavi prodajom
hamburgera?"
Rej se zadovoljno nasmejao. ,,I mislio sam da ete to rei."
Zastao je, a potom brzo rekao: ,,Dame i gospodo, ja se ne bavim
prodajom hamburgera. Moj biznis su nekretnine."
Kit je priao da je Rej proveo dosta vremena objanjavajui svoje
stanovite. Mada je znao da je, prema utvrenom poslovnom planu,
prodavanje licenci za prodaju hamburgera na odreenim
teritorijama njegov osnovni biznis, nikada nije izgubio iz vida
lokaciju svake pojedine franize. Znao je da su nekretnina i njena
lokacija od presudnog znaaja za uspeh svake franize. U osnovi,
osoba koja je kupovala franizu istovremeno je za Krokovu
organizaciju kupovala i plaala plac na kome se franiza nalazila.
Danas je Mekdonalds najvei iskljuivi vlasnik nekretnina na
svetu, koji poseduje vie i od same Katolike crkve. U njegovom
vlasnitvu su neke najvrednije raskrsnice i uglovi ulica u Americi, ali i
u ostalim delovima sveta.
Kit je rekao da je to bila jedna od najvrednijih lekcija koje je u
ivotu dobio. On danas poseduje lanac perionica automobila, ali
njegov biznis su zapravo placevi na kojima se te perionice nalaze.
Prethodno poglavlje smo zavrili dijagramima koji ilustruju
kako veina Ljudi radi za sve, samo ne za sebe. Prvo rade za
vlasnika kompanije, zatim za dravu (preko poreza). i naposletku za
banku koja je vlasnik njihove hipoteke.
Kad sam bio klinac, u naem kraju nije bilo Mekdonaldsovih
restorana. Ipak, moj bogati otac se porrudio da Majka i mene naui
50

istom onome o emu je Rej Krok govorio na teksaskom

Univerzitetu. To je trea tajna bogatih.
Ona glasi: ,,Gledajte svoja posla." Finansijske nedae su
direktan rezultat toga to Ljudi celog ivota rade za nekoga drugog.
Mnogi na kraju svog radnog veka nee imati nita.
Opet je slika vredna hiljadu rei. Ovo je dijagram obrauna
prihoda i bilansa koji najbolje opisuju savet Reja Kroka:

51

Na sadanji obrazovni sistem usredsreen je na to da priprema

mlade za dobijanje dobrih poslova za koje je potrebno kolsko znanje.
Njihov ivot e se okretati oko plate ili, kao to smo ranije opisali, oko
kolone prihoda. A poto steknu kolsko znanje, odlaze na vie nivoe
obrazovanja na kojima razvijaju profesionalne sposobnosti. Ue da
postanu inenjeri, naunici, kuvari, policajci, umetnici. pisci. i tako
dalje. Njihove profesionalne vetine omoguavaju im da postanu deo
radne snage i rade za platu.
Postoji velika razlika izmeu vae profesije i vaeg biznisa.
esto pitam Ijude: ,,Kojim se biznisom bavite?" A oni kau: ,,O, ja
sam bankar." Potom ih pitam da li to znai da poseduju banku.
Odgovor obino glasi: ,,Ne, samo radim za nju."
U tom sluaju, posredi je brkanje profesije s biznisom. Mogue
je da je re o profesiji bankara, ali to jo uvek nije sopstveni biznis.
Rej Krok je vrlo jasno naglasio razliku izmeu njegove profesije i
biznisa. Profesija je uvek bila ista: bio je prodavac. U jednom
trenutku je prodavao miksere za milk ejk, da bi ubrzo preao na
trgovinu franizama za prodaju hamburgera. Meutim, dok je njegova
profesija bila trgovina franizama, njegov biznis je bio kupovina
nekretnina koje donose prihode.
Problem sa kolom je to to esto postanete ono to uite.
Prema tome, ako uite, recimo, kulinarstvo, postajete kuvar. Ako
studirate pravo, postajete advokat, a ako uite automehaniku, to vas
ini automehaniarem. Ono to je u celoj stvari pogreno, to je to
mnogi zaboravljaju da valja da gledaju svoja posla. Provedu ceo vek
brinui se o tuim poslovima i poveavajui tue bogatstvo.
Da bi stekla finansijsku sigurnost, osoba mora da gleda svoja posla.
Va biznis se vrti oko vae aktive, umesto oko kolone prihoda. Kao to
sam ve rekao, pravilo broj 1 jeste poznavanje razlike izmeu aktive i
pasive i potreba kupovine aktive. Bogati se usredsreuju na svoju
kolonu aktive, a svi ostali na svoj obraun prihoda.
Zbog toga esto ujemo: ,,Potrebna mi je poviica." ,,Da mi je
da dobijem unapreenje." ,,Nastaviu kolovanje, kako bih mogao da
dobijem bolji posao." ,,Radiu prekovremeno." ,,Moda bih mogao da
naem i neki dodatni posao." ,,Za dve nedelje dajem otkaz. Naao
sam bolje plaen posao."
U nekim krugovima, ovo su razumne ideje. Pa ipak, ako sluate
Reja Kroka, jo uvek ne gledate svoja posla. Sve ove ideje su i dalje
usmerene ka koloni prihoda, tako da osoba moe da povea svoju
finansijsku sigurnost iskljuivo ako dodatni novac upotrebi za
kupovinu aktive koja e joj donositi prihode.
Primarni razlog to je veina Ljudi fiskalno konzervativna to
znai, ,,ne mogu sebi da priutim rizike" jeste taj to nemaju
finansijsku osnovu. Moraju grevito da se dre posla. Moraju da igraju
na sigurno.
Kad je kresanje trokova postalo ,,in" postupak, milioni radnika
52

su otkrili da ih njihovo takozvano najvee imanje, njihova kua,

upropaava. Njihova aktiva, zvana kua, i dalje ih je stajala novca
svakog meseca. Automobil, drugo ,,imanje", takoe ih je ive jeo.
One palice za golf ostavljene u garai vie nisu vredele hiljadu
dolara, koliko su bile plaene. Bez posla koji im je davao sigurnost,
nisu imali na ta da se oslone. Ono za ta su verovali da predstavlja
aktivu nije moglo da im pomogne da prebrode fmansijsku krizu.
Pretpostavljam da je veina nas nekad u banci popunila molbu
za kredit za kupovinu kue ili automobila. Pogled u kolonu ,,neto
vrednost" uvek je zanimljiv. Zanimljiv, zbog onoga to ustaljena
bankovna i raunovodstvena praksa omoguava ljudima da smatraju
aktivom.
Jednog dana, moj fmansijski poloaj se nije inio dovoljno
dobrim za dobijanje zajma. Zato sam u kolonu aktive, da bih
pojaao cifru, dodao svoje nove palice za golf, kolekciju umetnikih
dela, knjige, stereo, televizor, Armanijeva odela, rune satove, cipele i
ostale line stvari.
Meutim, odbili su me zbog mog velikog ulaganja u nekretnine.
Odboru za dodelu zajma nije se dopadalo to to sam zaraivao
mnogo para izdavanjem stanova u zgradama koje sam posedovao.
Hteli su da znaju zbog ega nemam normalan posao koji donosi
platu. Nisu pitali odakle Armanijeva odela, palice za golf ili kolekcija
umetnikih dela. ivot je ponekad teak kad se ne uklapate u
,,standardan" profil.
Najeim se kad god mi neko kae da je njegova neto vrednost
milion dolara, ili sto hiljada, ili bilo koliko. Jedan od glavnih razloga
to neto vrednost nije tana jeste taj to vama nametnu porez na dobit
onog trenutka kad ponete da prodajete svoju aktivu.
Zato mnogi zapadnu u ozbiljne fmansijske nevolje kad im
ponestane prihoda. Da bi dobili gotovinu, prodaju aktivu. Pre svega,
njihova lina imovina se uglavnom moe prodati tek za deo one
vrednosti koja je navedena u linom bilansu. Ili, ako uspeju da
prodajom ostvare dobit, ta dobit biva oporezovana. Drava opet uzima
svoj deo kolaa, smanjujui tako iznos koji bi ljudima pomogao da se
izvuku iz dugova. Zbog toga ja uvek kaem da je neija neto vrednost
esto ,,manje vredna" nego to taj neko misli.
Ponite da gledate svoja posla. Zadrite zaposlenje, ali ponite
da kupujete stvarnu aktivu, a ne pasivu ili line stvari koje gube
vrednost im ih iznesete iz prodavnice. Vrednost novog automobila
opada za dvadeset pet procenata onog asa kad startujete motor da biste
ga odvezli s prodajnog placa. Automobil nije prava aktiva, ak i ako
vam va bankar dozvoli da ga ubeleite kao takvog. Moja nova palica
za golf s titanijumskom glavicom, koju sam platio etiri stotine dolara,
pala je na sto pedeset dolara onog asa kad sam zamahnuo njome.
Odraslima: odravajte nizak nivo trokova, smanjite pasivu i
marljivo gradite temelj solidne aktive. Vano je da roditelji svoju
53

decu na vreme, dok se jo nisu osamostalila, naue razlici izmeu

aktive i pasive. Valja da ih navedu da ponu s gradnjom solidne
aktive pre nego to krenu u ivot van roditeljske kue, stupe u brak,
kupe kuu, dobiju decu i zaglave se u nekom fmansijskom kripcu,
grevito se drei zaposlenja i kupujui sve na kredit. Viam mnogo
mladih parova koji se venaju i zarobe nainom ivota koji im tokom
najveeg dela njihovog radnog veka ne dozvoljava da se izvuku iz
dugova.
U veini sluajeva, im dete ode svojim putem, roditelji shvate
da se nisu adekvatno pripremili za penziju i poinju da se dovijaju
kako da na brzinu skupe neto uteevine. Potom se njihovi sopstveni
roditelji razbole i oni se nau suoeni s novim odgovornostima.
Koja je to aktiva koju vam predlaem da steknete? U mom
svetu, prava aktiva spada u nekoliko razliitih kategorija:
1. Poslovi koji ne iziskuju moje prisustvo. Ja sam vlasnik, ali njima
upravljaju ili ih vode neki drugi Ljudi. Kad bih morao da radim
tamo, to ne bi bio biznis. To bi onda postalo zaposlenje.
2. Hartije od vrednosti.
3. Obveznice.
4. Investicione kompanije.
5. Nekretnine koje donose prihod.
6. Menice (dunike).
7. Autorska prava od intelektualnog vlasnitva kao to su muzika,
skripta, patenti.
8. I sve ostalo to ima vrednost, donosi prihod ili je cenjeno na
tritu.
Kao malog deaka, moj obrazovani otac me je podsticao da
naem siguran posao. Moj bogati otac me je, s druge strane,
podsticao da ponem da stiem aktivu koju volim. ,,Ako je ne voli.
nee voditi rauna o njoj." Skupljao sam nekretnine prosto zato to
volim graevine i zemlju. Volim da ih kupujem. Mogao bih da ih
razgledam celog dana. Kad nastanu problemi, oni nisu tako strani
da bih ja zbog njih poeo manje da volim nekretnine. Oni koji
nekretnine ne vole ne bi trebalo ni da ih kupuju.
Volim deonice malih kompanija, pogotovo onih koje su tek
poele da posluju. Razlog tome je to to sam preduzemik, a ne
korporativac. Kad sam poinjao, radio sam za velike organizacije kao
to su kalifornijski Standard Oil, Pomorskodesantne snage armije
SAD, kao i za Kseroks korporaciju. Uivao sam u vremenu koje
sam tamo proveo i imam veoma lepe uspomene, ali duboko u dui
znam da nisam tip za kompaniju. Volim da osnivam kompanije, ne
da ih vodim. Zato obino kupujem deonice malih kompanija, a
54

ponekad i osnujem neku i iznesem je u javnost. Izdanja novih hartija

od vrednosti radila su za zgrtanje bogatstva, a ja oboavam da igram
tu igru. Mnogi se plae malih kompanija i smatraju da su rizine, to
one, u sutini, i jesu. Meutim, rizik se uvek smanjuje kada volite ono
to neka investicija predstavlja, razumete je i znate pravila igre. Moja
investiciona strategija u pogledu malih kompanija jeste da u roku od
jedne godine rasprodam sve deonice. S druge strane, moja strategija
u pogledu nekretnina jeste da poinjem od male i napredujem ka
veoj imovini i tako odlaem plaanje poreza na dobit. To
omoguava dramatino poveanje vrednosti. Nekretnine uglavnom
zadravam u vlasnitvu manje od sedam godina.
Godinama, ak i dok sam bio marinac i radio za Kseroks, inio
sam ono to je preporuivao moj bogati otac. uvao sam zaposlenje,
ali nisam prestajao da gledam svoja posla. Bio sam aktivan u koloni
aktive.
Trgovao sam nekretninama i deonicama malih kompanija. Bogati otac
je uvek naglaavao vanost finansijske pismenosti. to sam bolje
shvatao raunovodstvo i rukovanje gotovinom, sve sam bolji bivao u
analiziranju investicija, te sam naposletku poeo da stvaram sopstvenu
kompaniju.
Ne bih nikoga podsticao da stvara sopstvenu kompaniju sem ako
to stvarno ne eli. Znajui ono to znam o voenju kompanije. taj
zadatak ne bih nikome poeleo. Biva da Ljudi ne mogu da nau posao
i reenje vide u osnivanju sopstvene kompanije. Izgledi na uspeh
nisu veliki: devet od deset kompanija propada u roku od pet godina.
Od onih koje preive prvih pet godina, takoe opstaje samo svaka
deseta. Prema tome, moja je preporuka da sopstvenu kompaniju
osnujete samo ako to zaista elite. U suprotnom, uvajte zaposlenje i
gledajte svoja posla.
Kad kaem da gledate svoja posla, mislim da gradite i odravate
jaku aktivu. im dolar ue u nju, ne dajte mu da izae napolje. Mislite
o tome na ovaj nain: kad dolar ue u vau kolonu aktive, on
postaje va slubenik. Najbolja stvar u vezi s novcem jeste ta to on
radi dvadeset etiri sata dnevno i moe da radi generacijama.
Obavljajte svoj svakodnevni posao, budite vredan radnik, ali nastavite
da gradite svoju aktivu.
Porast vaeg gotovinskog priliva omoguava vam da priutite i
poneki luksuz. Ima jedna vana razlika, a to je da bogati kupuju
luksuzne predmete tek naposletku, a siromani i osrednji su skloni da to
uine pre svega. Siromani i osrednji esto kupuju luksuzne srvari kao
to su velike kue, dijamanti, krzna, nakit ili jahte, budui da ele da
izgledaju bogati. I zaista izgledaju tako, ali su zapravo samo upali u
jo vee dugove. Ljudi koji su nasledili porodino bogatstvo, koji su
oduvek bogati, prvo popunjavaju kolonu aktive. Tek zatim, prihodom
koji generie aktiva, priute sebi neki novi luksuz. Siromani i osrednji
na luksuz troe sopstvenu krv i znoj, i nasledstvo svoje dece.
55

Istinski luksuz je nagrada za ulaganje i razvijanje stvarne

aktive. Na primer, kad smo moja supruga i ja dodatno zaradili od
naih stambenih zgrada, ona je otila i kupila sebi mercedes. To nije
iziskivalo nikakav dodatni rad ili rizik s njene strane, budui da su
stambene zgrade kupile kola. Ona je, meutim, morala da saeka etiri
godine dok naa ulaganja u nekretnine nisu poela da donose dovoljno
ekstra profita kojim su mogla da se plate kola. Ali, luksuz mercedes
bio je istinska

56

nagrada jer je dokazala da zna kako se stvara aktiva. Taj automobil joj
danas znai mnogo vie od naprosto lepih kola. To znai da je
upotrebila svoju finansijsku inteligenciju da bi mogla da ga sebi
priuti.
Ono to veina Ljudi radi jeste impulsivna kupovina na kredit,
novih kola ili neeg drugog isto tako luksuznog. Moda im je
dosadno i samo ele novu igraku. Kupovina luksuza na kredit esto
dovodi do toga da se oveku kasnije taj luksuz praktino smui jer
dug postaje finansijsko optereenje.
Poto ste strpljivo ulagali i izgraivali sopstveni biznis, sada
ste spremni da dodate malu aroliju najveu tajnu bogatih. Tajnu
koja bogate stavlja na elo. Nagradu na kraju puta za marljivost i
strpljivo gledanje svog posla.

57

ETVRTA LEKCIJA

ISTORUA
POREZA
KORPORACIJA

MOI

eam se prie koju su nam priali u koli, prie o Robinu Hudu

i njegovim veselim odmetnicima. Moj je nastavnik smatrao da
je to divna pripovetka o romantinom junaku s licem Kevina
Kostnera, koji je pljakao bogate da bi davao siromanima. Moj
bogati otac. pak, Robina Huda uopte nije smatrao herojem. Nazivao
ga je lopovom.
Robin Hud je odavno mrtav, ali njegovi sledbenici nastavljaju
da ive. Koliko sam samo puta uo kako Ljudi kau: ,,Zato bogati ne
plate za to?" Ili ,,Bogati bi trebalo da plaaju vei porez od koga bi se
odvajalo za siromane."
Upravo ta ideja o Robinu Hudu, ili uzimanju od bogatih da bi
se davalo siromanima, donosi najvie bola siromanima i srednjoj
klasi. Srednja klasa je tako teko oporezovana zbog tog ideala o
Robinu Hudu. Stvarna situacija je da bogati nisu oporezovani.
Srednja klasa je ta koja plaa za siromane, naroito onaj njen visoko
obrazovani deo koji ima vee prihode.
Da bismo u potpunosti shvatili kako to biva, opet moramo da
bacimo pogled na istorijsku perspektivu. Moramo da ujemo istoriju
poreza. Mada je moj visoko obrazovani otac bio strunjak u oblasti
istorije obrazovanja, moj bogati otac je sebe uinio strunjakom za
istoriju poreza.
Objasnio je Majku i meni da u Engleskoj i Americi nekada
nisu postojali porezi. Tu i tamo su se razrezivali privremeni porezi
kojima su se fmansirali ratovi. Kralj ili predsednik bi objavio stvar i
od svako ga traio da ,,uloi". Porez je u Engleskoj bio razrezan da
bi se prikupio novac za ratovanje protiv Napoleona, od 1799. do 1816.
U Americi su porezi bili nametnuti u svrhu finansiranja Graanskog
rata, od 1861. do 1865.
Engleska je obavezno plaanje poreza na prihod nametnula
svojim graanima 1874. Porez na prihod je postao obavezan i u
Sjedinjenim Dravama 1913, usvajanjem 16. amandmana na Ustav
SAD. Jedno vreme su Amerikanci bili protiv svih poreza. Upravo je
prekomerno velik porez na aj doveo do uvene Bostonske ajanke,
dogaaja koji je inicirao ameriku revoluciju. Bilo je potrebno da
proe oko pedeset godina da bi u Engleskoj i Sjedinjenim
Dravama zaivela ideja o redovnom plaanju poreza na prihod.
Ono to se ne vidi iz ovih istorijskih podataka jeste injenica da
58

su ovi porezi u poetku bili razrezani jedino bogatima. Upravo to je

bilo ono to je bogati otac eleo da Majk i ja shvatimo. Objasnio nam
je da je ideja o porezima uinjena popularnom i bila prihvaena od
veine tako to je siromanima i srednjoj klasi reeno da su porezi
stvoreni samo da bi bogati bili kanjeni. Na taj nain je postignuto da
mase glasaju za zakon i omoguena je njegova ustavnost. Mada je
namera zakona bila da se kazne bogati, u stvarnosti su kanjeni bili
upravo oni koji su za njega glasali, siromani i srednja klasa.
,,im je drava osetila ukus novca, njeni apetiti su porasli",
rekao je bogati otac. ,,Tvoj otac i ja predstavljamo suprotnosti. On je
dravni slubenik, deo birokratije, a ja sam kapitalista. Obojica
zaraujemo, ali merilo nae uspenosti je potpuno suprotno ponaanje.
Njega plaaju da troi novac i zapoljava Ijude. to vie potroi i to
vie Ljudi zaposli, njegova organizacija postaje sve vea. Drava ga
zbog toga sve vie potuje. S druge strane, u mojoj organizaciji, stiem
vee potovanje svojih investitora ako troim to manje novca i
zapoljavam to manje Ljudi. Zbog toga ba ne miriem dravne
slubenike. Njihovi ciljevi se razlikuju od ciljeva veine poslovnih
Ljudi. S poveavanjem dravnog aparata, za njegovo izdravanje bie
potrebno sve vie i vie novca namaknutog porezima."
Moj obrazovani otac je iskreno verovao da drava treba da
pomae ljudima. Voleo je Dona F. Kenedija, a naroito ideju o
mirovnim snagama. Toliko mu se ta ideja dopadala da su i on i mama
radili za mirovne snage, obuavajui dobrovoljce koji su odlazili u
Maleziju, Tajlandu i na Filipine. Stalno je radio na dodatnim
subvencijama i poveanjima svog budeta kako bi mogao da zaposli
jo vie Ljudi, i na poslu koji je obavljao za Ministarstvo obrazovanja i
na onom koji je radio za mirovne snage. To je bio njegov posao.
Od svoje desete godine sluao sam od svog bogatog oca kako
su dravni slubenici samo gomila lenjih lopua; moj siromani otac,
pak, neprestano je govorio da su bogati pohlepne varalice koje bi
trebalo da plaaju vee poreze. I jedan i drugi stav bili su donekle
opravdani. Nije bilo nimalo lako raditi za jednog od najveih
kapitalista u gradu i onda se vratiti kui, ocu koji je bio istaknuti
dravni slubenik. Bilo je teko opredeliti se kome da poklonim
poverenje.
Ipak, kad prouite istoriju poreza, na povrinu izranja jedna
zanimljiva perspektiva. Kao to rekoh, porezi su proli samo zato to
su mase verovale u robinhudovsku ekonomsku teoriju koja glasi da
treba oduzimati od bogatih i davati svima ostalima. Problem je bio u
tome to su apetiti drave za novcem bili tako veliki da su porezi
uskoro morali biti nametnuti i srednjoj klasi, a odatle su ,,prodirali" u
sve nie slojeve drutva.
Bogati su, s druge strane, ugledali ansu za sebe. Oni ne igraju po
istim pravilima. Ve sam pomenuo da su znali za korporacije, koje
su postale popularne u danima jedrenjaka. Bogati su stvorili
59

korporacije kao sredstvo ograniavanja rizika za dobra koja su se

prevozila. Ulagali su svoj novac u korporacije da bi finansirali
putovanje. Korporacija je potom unajmljivala posadu iji je zadatak
bio da otplovi u Novi svet i traga za blagom. Ukoliko bi se brodu
neto desilo, posada je ginula, ali je gubitak bogatih bio ogranien
samo na onoliko novca koliko su uloili u to jedno putovanje.
Dijagram koji sledi pokazuje kako je korporativna struktura smetena
izvan vaeg linog obrauna prihoda i zakljunog rauna.

60

Poznavanje pravne strukture korporacije daje bogatima

ogromnu prednost nad siromanima i srednjom klasom. Budui da
su me pouavala dva oca jedan socijalista, a drugi kapitalista brzo
sam poeo da shvatam da za mene, u fmansijskom pogledu,
filozofija kapitaliste ima vie smisla. inilo mi se da socijalisti na
kraju kanjavaju same sebe, to je posledica pomanjkanja
finansijskog obrazovanja. Bez obzira na to ta bi smislila gomila
,,uzimaj od bogatih", bogati su uvek nalazili naina da ih nadmudre.
Tako su porezi naposletku pali na lea srednje klase. Bogati su
nadmudrili intelektualce, i to iskljuivo zato to su razumevali mo
novca, taj predmet koji se ne ui u koli.
Kako su to bogati nadmudrili intelektualce? Poto je porez
,,uzimaj od bogatih" proao, gotovina je poela da se sliva u depove
drave. U poetku, ljudima je bilo drago zbog toga. Novac je odlazio
dravnim slubenicima i bogatima. Dravnim slubenicima je odlazio
u vidu zaposlenja i penzija. Bogatima je odlazio preko njihovih
fabrika koje su

61

sklapale ugovore s vladom. Drava je postala veliki rezervni

novani fond, ali je fiskalno upravljanje tim novcem predstavljalo
problem. Nije bilo prave recirkulacije. Drugim reima, dravna
politika, ako ste dravni birokrata, bila je izbegavanje posedovanja
vika novca. Ako ste propustili da potroite sredstva koja su vam
dodeljena, riskirali ste da budete preskoeni u sledeoj raspodeli
budeta i svakako ne biste dobili pohvalu za efikasnost. Poslovni
Ljudi, s druge strane, bivaju nagraeni za viak novca i cenjeni su
zbog svoje efikasnosti.
Dok se ovaj ciklus rastue dravne potronje nastavljao, zahtev
za novcem je rastao i ideja ,,uzimaj od bogatih" poela je da se
prilagoava kako bi obuhvatila i nie prihode, pa ak i Ijude koji su je
izglasali, to jest, siromane i srednju klasu.
Istinski kapitalisti su koristili svoje finansijsko znanje naprosto
da bi pronali izlaz. Pourili su narrag, u zatitniko krilo korporacije.
Korporacija titi bogate. Ali, ono to ne znaju mnogi koji nikada
nisu formirali korporaciju to je da korporacija nije stvar. Korporacija
je u stvari fascikla koja sadri neka pravna dokumenta i koja se
nalazi u nekoj advokatskoj kancelariji, registrovana kod dravnih
organa. Nije to neka velika zgrada na kojoj stoji naziv korporacije.
Nije ni fabrika, niti grupa Ljudi. Korporacija je samo jedan pravni
dokument kojim se formira pravno telo bez due. Bogatstvo bogatih
je jo jednom zatieno. Upotreba korporacija je ponovo postala
popularna poto su proli zakoni o stalnim prihodima zbog toga to
je stopa poreza na prihod korporacije bila nia od stope poreza na
individualni prihod. Pored toga, kao to smo ve opisali, odreeni
rrokovi su rnogli da se podmiruju i od zaraenog novca pre odbitka
poreza, unutar korporacije.
Ovaj rat izmeu onih koji imaju i onih koji nemaju traje ve
stotinama godina. Gomila ,,uzimaj od bogatih" protiv bogatih. Bitka se
vodi kad god i gde god se stvaraju zakoni; ta bitka e se voditi dok je
sveta i veka. Problem je taj to gube oni koji nisu informisani. Oni
koji svakog dana porane, vredno odlaze na posao i plaaju porez. Kad
bi samo shvatili nain na koji bogati igraju igru, mogli bi i sami da je
igraju. U tom sluaju, nali bi se na putu sopstvene finansijske
nezavisnosti. Zbog toga se najeim svaki put kad ujem kako roditelji
savetuju decu da idu u kolu da bi mogla da nau siguran i stabilan
posao. Slubenik koji ima siguran i stabilan posao, a nema dara za
finansije, nema izlaza.
Proseni Amerikanci danas rade pet do est meseci u toku
godine samo da bi zaradili za porez. Po mom miljenju, to je mnogo
vremena. to vie radite, to vie plaate dravi. Zbog toga i mislim da se
ideja ,,uzimaj od bogatih" obila o glavu ba onima koji su glasali za
nju.
Kad god Ljudi pokuaju da kazne bogate, ovi se ne povinuju
ve reaguju. Imaju novac, mo i nameru da menjaju srvari. Nisu od
62

onih koji samo sede i dobrovoljno plaaju vei porez. Tragaju za

nainima kako da smanje svoja poreska optereenja. Unajmljuju
pametne advokate i raunovoe i ubeuju politiare da menjaju
zakone ili pronalaze rupe u zakonima. Imaju sredstava da sprovedu
promene u delo.
Poreski propisi SAD omoguavaju i druge naine utede pri
plaanju poreza. Najvei deo tih naina je svima dostupan. ali obino
su bogati ti koji tragaju za njima, budui da gledaju svoja posla. Na
primer, ,,1031" je argonski naziv za Stav 1031 Federalnog zakona o
porezima, koji omoguava prodavcu da odloi plaanje poreza na
nekretninu koja je prodata zarad kapitalne dobiti zamenom za neku
skuplju nekretninu. mvestiranje u nekretnine je jedan od naina koji
omoguavaju tako veliku poresku olakicu. Dokle god trgujete za
veu vrednost, dobit vam nee biti oporezovana, sve do izrade
zavrnog rauna. Ljudi koji ne koriste ove zakonom omoguene utede
poreza proputaju veliku ansu za stvaranje sopstvene aktive.
Siromani i srednja klasa nemaju takvu snalaljivost. Samo sede
i ekaju da im se dravna igla zabode u ruku i pone dobrovoljno
davanje krvi. Ne prestaje da me okira broj Ljudi koji plaaju vei
porez ili imaju manje odbitaka, naprosto stoga to imaju strah od
drave. Aznam kako zastraujui i pretei mogu da budu vladini
poreski agenti. Imao sam prijatelje iji je biznis bio uniten i koji su
morali da zatvore vrata, da bi kasnije otkrili da je drava pogreila.
Sve ja to shvatam. Ali, crnenje od januara do sredine maja samo za
porez suvie je visoka cena koja se plaa zbog tog straha. Moj
siromani otac nije nikad ni pokuao da se bori. Nije ni moj bogati
otac. Ali, on je povlaio pametnije poteze u toj igri, i to kroz
korporacije najveu tajnu bogatih.
Moda se seate prve lekcije koju sam nauio od svoga
bogatog oca. Bio sam devetogodinji deki koji je morao da sedi i
eka dok on ne izvoli da mi se obrati. esto sam sedeo u njegovoj
kancelariji i ekao da ,,doe moj red". To njegovo ignorisanje imalo
je svoju svrhu. Hteo je da shvatim koliku mo ima i poelim da
jednog dana i sam budem isto tako moan. Svih onih godina koje
sam proveo uei od njega, stalno me je podseao da je znanje mo. A
novac sa sobom donosi veliku mo koja iziskuje odgovarajue znanje
da bi se sauvala i poveavala. Bez tog znanja, svet vas cima okolo.
Bogati otac je neprestano podseao Majka i mene da najvei siledija
nisu ni ef ni nadglednik ve tip iz poreskog. Taj e vam uvek uzeti
to vie moe, samo ako ga pustite.
U prvoj lekciji, koja govori o tome kako da naterate novac da
radi za vas umesto da vi radite za novac, zapravo se sve vrti oko moi.
Poto smo nauili kako da mo novca radi za nas, bogati otac je
od nas traio da budemo fmansijski mudri i ne dozvolimo
siledijama da nas maltretiraju. Morate da poznajete zakone i nain
funkcionisanja sistema. Ako ste neznalice, lako vas je maltretirati. Ako
63

znate o emu priate, imate ansu da se borite. Zbog toga je tako

dobro plaao pametne poreske raunovoe i advokate. Bilo je jeftinije
plaati njima nego dravi. Najbolja pouka koju mi je dao, koje sam se
drao najvei deo ivota, bila je: ,,Budi pametan i nee moi da te
maltretiraju." Poznavao je zakon jer je bio poten graanin koji ga se
pridravao. Poznavao je zakon jer bi ga nepoznavanje stajalo
novca. ,,Ako zna da si u pravu, nee se bojati da uzvrati udarac."
ak i ako ste spremni da se sremete s Robinom Hudom i njegovim
veselim odmetnicima.
Moj visoko obrazovani otac uvek me je ohrabrivao da potraim
dobar posao u jakoj korporaciji. Govorio je o vrlinama ,,napredovanja
uz korporacijsku lestvicu sopstvenim radom". Nije shvatao da bih,
oslanjanjem iskljuivo na platu koju bi mi davala korporacija, bio
poput dobroudne krave spremne za muu.
Kad sam svome bogatom ocu rekao ta mi moj siromani otac
savetuje, samo se tiho nasmejao. ,,A zato da ti ne bude vlasnik te
lestvice?" rekao je.
Bio sam samo deak i nisam shvatao ta je bogati otac
podrazumevao pod posedovanjem sopstvene korporacije. Ideja je
izgledala nemogua i zastraujua. Premda sam bio uzbuen njome,
rnoja mladost mi nije dozvoljavala da sagledam mogunost da
odrasli jednog dana rade za kompaniju iji bih ja bio vlasnik.
Stvar je u tome da bih ja, da nije bilo mog bogatog oca, verovatno
sledio savet svog obrazovanog oca. Samo su povremena
podseanja bogatog oca u meni odrala elju da jednog dana
posedujem sopstvenu korporaciju i uinila da ne krenem drugaijim
putem. Kad mi je bilo petnaestesnaest godina, znao sam da neu
nastaviti putem koji mi je preporuivao moj obrazovani otac. Nisam
znao kako to da izvedem, ali bio sam reen da ne idem pravcem
kojim je ila veina mojih kolskih drugova. Ta odluka je promenila
moj ivot.
Imao sam dvadeset i koju godinu kada su saveti mog bogatog
oca poeli da dobijaju smisao. Tek sam napustio marince i radio
sam za Kseroks. Zaraivao sam mnogo, ali, svaki put kad bih dobio
platu, oseao sam razoarenje. Odbici su bili ogromni i, to sam vie
radio, bivali su sve vei. Postajao sam sve uspeniji i moji efovi su
pominjali unapreenja i poviice. To je bilo laskavo, ali prosto sam
mogao da ujem svog bogatog oca kako mi apue na uho: ,,Za koga
radi? Ko se bogati na raun tvog rada?"
Godine 1974, dok sam jo uvek radio za Kseroks, formirao
sam svoju prvu korporaciju i poeo da ,,gledam svoja posla". Ve sam
imao neto imovine zabeleene u koloni aktive, ali sam bio reen da
je poveam. One platne liste s nabrojanim poreskim odbicima dale su
konaan smisao svemu to mi je bogati otac godinama govorio.
Shvatio sam da za mene ima budunosti ukoliko se budem
pridravao njegovih saveta.
64

Mnogi poslodavci misle da savetovanje njihovim radnicima da

gledaju svoja posla nanosi tetu biznisu. Siguran sam da je to u nekim
sluajevima mogue. Ja sam, meutim, poevi da se
usredsreujem na sopstveni biznis i razvijam aktivu postao jo bolji
radnik. Sad sam imao cilj. Dolazio sam rano i radio vredno, zaraivao
to sam vie mogao, da bih to ulagao u nekretnine. Havaji su se
upravo spremali na svoj privredni uspon i postojale su sve anse da se
stekne bogatstvo. to sam bolje shvatao da se nalazimo u poetnoj
fazi poslovnog buma, prodavao sam sve vie Kseroksovih maina. to
sam vie prodavao, vie sam novca zaraivao i, razume se, vie su mi
odbijali od plate na ime poreza. Bilo je to inspirativno. Toliko sam
udeo da se iskobeljam iz te klopke koju je predstavljao rad za
drugog da sam samo radio vie, nikako manje. Do 1978. vie puta
sam se naao meu pet najboljih prodavaca u kompaniji, a esto sam
bio prvi na listi. eznuo sam da se izvuem iz trke pacova.
Za manje od tri godine, u svojoj maloj korporaciji holding
kompaniji koja se bavila nekretninama zaraivao sam vie nego
radei za Kseroks. A novac koji sam zaraivao u svojoj koloni
aktive, u svojoj sopstvenoj korporaciji, bio je novac koji je radio za
mene. Nije imao veze s mojim kucanjem na vrata i prodavanjem
kopirmaina. Savet mog bogatog oca sada je imao jo vie smisla.
Uskoro je gotovinski priliv koji je priticao iz mog imetka bio tako
snaan da mi je moja kompanija kupila moj prvi pore. Moje kolege
prodavci iz Kseroksa mislile su da prodajem svoje provizije. Ali,
nisam. Svoje provizije sam ulagao u aktivu.
Moj novac je naporno radio da zaradi vie novca. Svaki dolar u
mojoj koloni aktive bio je odlian slubenik koji je vredno radio da
bi stvorio jo istih takvih slubenika i kupio svom gazdi novi
pore, od dolara na koje jo nisu stigli da obraunaju porez. Poeo
sam jo vrednije da radim za Kseroks. Plan je uspevao, a dokaz za to
je bio pore.
Uz pomo lekcija koje sam nauio od svog bogatog oca, bio sam
u stanju da se veoma mlad izvuem iz ,,poslovine trke pacova" u
kojoj sam se nalazio kao tui slubenik. To je bilo mogue
zahvaljujui jakom fmansijskom znanju koje sam stekao iz tih lekcija.
Bez tog finansijskog znanja, koje ja zovem kvocijentom finansijske
inteligencije. moj put do finansijske nezavisnosti bio bi mnogo tei.
Sada ja drim seminare o finansijama, na kojima pouavam druge, u
nadi da u uspeti da im prenesem svoje znanje. Kad god govorim,
podseam Ijude da je kvocijent finansijske inteligencije napravljen
od znanja iz etiri oblasti ekspertize.
Br. 1 je raunovodsrvo. Ono to nazivam fmansijskom
pismenou. Sutinski vana vetina, ako hoete da izgradite carstvo.
to je vei iznos novca za koji ste odgovorni, iziskuje se vea tanost,
ili e se kua s treskom sruiti. To je leva strana mozga. Detalji.
65

Finansijska pismenost jeste sposobnost da proitate i shvatite

fmansijski obraun. Ta sposobnost vam dozvoljava da odredite snage
i slabosti svakog biznisa.
Br. 2 je investiranje. Ono to nazivam naukom o novcu koja
pravi novac. Podrazumeva strategije i formule. To je desna strana
mozga. Kreativna strana.
Br. 3 je razumevanje trita. Nauka o ponudi i potranji.
Potrebno je poznavanje ,,tehnikih" aspekata trita, koji su voeni
emocijama; lutka kakljivi Elmo je o Boiu 1996. bila oigledan
primer tehnikog ili emocijama voenog trita. Drugi trini faktor
je ,,fundamentalni" ili ekonomski smisao ulaganja. Da li ulaganje ima
ili nema smisla zavisi od trenutnih uslova na tritu.
Mnogi veruju da su koncepti investiranja i razumevanja trita
suvie sloeni da bi ih deca mogla shvatiti. Ne vide da deca te srvari
intuitivno znaju. Za one kojima nije poznata lutka Elmo: re je o liku iz
Ulice sezam koji je na sav glas reklamiran neposredno pred Boi.
Veina dece je elela da je ima i stavila je na sam vrh svoje boine
liste. Mnogi roditelji su se pitali da li je kompanija namerno ne
izbacuje na trite, dok je istovremeno reklamira ba pred Boi.
Usled velike potranje i malih zaliha, dolo je do prave panike. Poto
se lutka nije mogla nai u prodavnicama, preprodavci su videli ansu
da se obogate na raun oajnih roditelja. Nesrene mame i tate koji
nisu uspeli da u radnjama nau lutku, bili su primorani da deci kupe
neto drugo kao boini poklon. Neverovatna popularnost lutke Elmo
za mene nije imala nikakvog smisla, ali predstavlja odlian primer
ekonomije ponude i potranje. Isto vai za trite hartija od vrednosti,
obveznica, nekretnina i sliica sa likovima igraa bejzbola.
Br. 4 je zakon. Na primer, iskoriavanje korporacije,
skoncentrisano oko tehnikih vetina raunovodstva, investiranja i
potranje, moe da doprinese eksplozivnom razvoju. Pojedinac koji
se razume u poreske olakice i zatiru koju prua korporacija moe da
se obogati mnogo bre od nekoga ko radi kao neiji slubenik ili je
jedini vlasnik malog biznisa. To je kao razlika izmeu nekog ko
hoda i nekog ko leti. Kada je re o dugoronom bogatstvu, razlika je
veoma velika.
1. Poreske olakice: Korporacija moe mnogo ta to pojedinac
ne moe. Recimo, da plati trokove pre no to plati porez. To je
veoma uzbudljiva oblast ekspertize, ali u nju se nije neophodno
uputati ukoliko ne posedujete znatnu aktivu ili biznis.
Zaposleni zarauju, plaaju porez i potom nastoje da ive od
onoga to im ostane. Korporacija zarauje, troi sve to moe i biva
oporezovana na ono to joj preostane. Re je o jednoj od najveih
rupa u poreskom zakonu koju koriste bogati. Korporacije se lako
66

stvaraju i nisu skupe ukoliko posedujete investicije koje proizvode

dobar priliv gotovine. Na primer: ako imate sopsrvenu korporaciju
godinji odmori su sastanci upravnog odbora na Havajima. Otplate
za kola, osiguranje i opravke su trokovi kompanije. lanstvo u
rekreativnom klubu je troak kompanije. Veina rukova i veera po
restoranima su parcijalni trokovi. I tako dalje i tako dalje ali, inite
to legalno, dolarima na koje jo nisu obraunati poreski odbici.
2. Zatita od sudskih procesa. ivimo u drutvu koje voli da se
parnii. Svako eli deo vaeg kolaa. Bogati skrivaju veliki deo svog
imetka koristei sredstva kao to su korporacije i trustovi, kojima
tite svoju aktivu od kreditora. Kad neko rui bogaru osobu, esto se
susree s viestrukim vidovima pravne zatite, a esto otkriva i da ta
bogata osoba u stvari nita ne poseduje. Bogati kontroliu sve, ali ne
poseduju nita. Siromani i srednja klasa nastoje da poseduju sve i
onda im to oduzme drava ili njihovi sugraani koji vole da rue
bogate. Nauili su to iz prie o Robinu Hudu. Uzmi od bogatih, daj
siromanima.
Namera ove knjige nije da se bavi detaljima o posedovanju
korporacija. Meutim, moram rei da bih se ja, ukoliko posedujete bilo
kakvu zakoniru aktivu, na vaem mestu to pre pozabavio time da
saznam vie o beneficijama i zatiti koje prua korporacija. O tome
je napisano mnogo knjiga u kojima su te beneficije detaljno opisane,
pa ak naveden i kompletan postupak koji je neophodno proi da bi
se formirala korporacija. Izdvojio bih naroito knjigu Inc. and Grow
Rich (Inkorporirajte se i postanite bogati), koja prua odlian uvid u
mo personalnih korporacija.
Kvocijent finansijske inteligencije jeste zapravo sinergija vie
vetina i talenata. Ali, rekao bih da je kombinacija etiri nabrojane
tehnike vetine ono to ini osnovnu finansijsku inteligenciju.
Ukoliko teite velikom bogatstvu, ta kombinacija moe znatno da
pojaa vau finansijsku inteligenciju.

67

REZIME

Bogati
koji poseduju korporacije
za korporacije

Ljudi koji
rade

1.Zarauju

l.Zarauju

2. Troe
porez

2.

3. Plaaju porez

3. Troe

Plaaju

Srdano vam preporuujemo da, kao deo svoje ukupne

finansijske strategije, posedujete sopstvenu korporaciju koja ce
obuhvatati celu vau aktivu.

68

PETA LEKCIJA

BOGATI PRONALAZE NOVAC

SS

ino sam se odmarao od pisanja i gledao na televiziji emisiju

o ivotu mladog oveka po imenu Aleksandar Grejem Bel.
Bel je upravo bio patentirao telefon i nije stizao da odgovori svim
zahtevima za svoj novi pronalazak. Bila mu je potrebna vea
kompanija i otiao je tadanjem gigantu, Vestern unionu, i pitao ih da li
su raspoloeni da otkupe njegov patent i njegovu malu firmu. Za ceo
paket je traio sto hiljada dolara. Predsednik Vestern uniona mu se
narugao i odbio ga, rekavi da je cena smeno visoka. Ostalo je
istorija. Nastalaje indusrrija vredna vie milijardi dolara i roen je
AT&T.
Posle prie o Aleksandru Grejemu Belu, na programu su bile
veernje vesti. U njima se nala reportaa o jo jednom kresanju
trokova u lokalnoj kompaniji. Zaposleni su bili ljuti i alili su se da
vlasnici kompanije ne postupaju fer. Otputeni direktor, ovek od
nekih etrdeset i pet godina, imao je enu i dvoje male dece i
preklinjao je uvare da mu dozvole da razgovara s vlasnicima, kako bi
ih zamolio da ponovo razmotre odluku o njegovom otputanju. Upravo
je kupio kuu i bojao se da e da ostane bez nje. Kamera je fokusirala
njegovo preklinjanje, tako da je ceo svet mogao da ga vidi. Ne moram
ni da naglaavam da je to privuklo moju panju.
Od 1984. profesionalno se bavim dranjem predavanja. To je
jedno lepo i korisno iskustvo. Meutim, istovremenc je i
uznemirujua profesija, jer sam pouavao hiljade ljudi i vidim da svi
oni, ukljuujui i mene, imaju neto zajedniko. Svi imamo ogroman
potencijal i svi smo blagosloveni talentom. Pa ipak, neto to nas sve
koi jeste izvestan stepen sumnje u sebe. Ne bih to okarakterisao kao
manjak tehnikih informacija, ve pre kao manjak samopouzdanja.
Neki su time pogoeni vie od drugih.
Kad zavri kolu, veina nas dobro zna da ono to je bitno
nema mnogo veze s diplomom koleda ili dobrim ocenama. U
stvarnom svetu, izvan teorija, trai se jo neto sem ocena. uo sam
vie naziva za to: ,,petlja", ,,muda", ,,drnost", ,,lukavost", ,,ilavost",
,,smelost", ,,briljantnost". Taj faktor, ma kako ga nazivali, na kraju
odluuje o neijoj budunosti mnogo vie od kolskih ocena.
Unutar svakog od nas ui jedan od tih hrabrih, briljantnih i
smelih likova. Istovremeno je, meutim, prisutna i druga strana tog lika:
spremnost da se klekne i preklinje, ako je potrebno. Poto sam
godinu dana proveo u Vijetnamu kao marinacpilot, blisko sam
upoznao oba ta lika u samom sebi. Jedan nije bolji od drugog.
69

Ipak, kao predava, shvatio sam da nita toliko ne umanjuje genij

oveka koliko prekomeran strah i sumnja u sebe. Srce mi se cepalo
kada bih video studente koji znaju odgovore, a ipak se boje da delaju
u skladu s njima. U stvarnom svetu, esto onaj koji napreduje nije
pametan ve odvaan.
Po mom linom iskustvu, va fmansijski genije zahteva i
tehniko znanje i hrabrost. Ako je strah suvie jak, genij biva
potisnut. Na svojim asovima, dajem sve od sebe da podstaknem
studente da naue da rizikuju, da budu odvani, da dozvole svom
geniju da strah preobrati u hrabrost i briljantnost. Kod nekih to deluje,
ali druge naprosto uasava. Doao sam do spoznaje da najvei broj
Ljudi, kada je novac na tapetu, radije igra na sigurno. Morao sam da
uvedem pitanja kao to su: Zbog ega da rizikujem? Zato da se
gnjavim razvijanjem svog kvocijenta finansijske inteligencije? Zato
bih postao finansijski pismen?
I na sva ta pitanja davao sam isti odgovor: ,,Samo zato da bih
imao vie opcija."
Nailaze mnoge promene. Poeo sam priom o mladom pronalazau
Aleksandru Grejemu Belu, ali u godinama koje dolaze bie ih mnogo
nalik njemu. Postojae stotine Ljudi kao to je Bil Gejts, a izuzetno
uspene kompanija kao to je Majkrosoft nicae svake godine, irom
sveta. Ali, bie i mnogo vie bankrotstava, otputanja radnika i
kresanja trokova.
Stoga, zato da se muite i poveavate svoj kvocijent finansijske
inteligencije? Na to pitanje ne moe da vam odgovori niko sem vas.
Ipak, mogu da vam kaem zato ja sam to inim. Zato to su ovo
najuzbudljivija vremena u istoriji. A ja bih radije da pozdravljam
promene nego da ih se grozim. Radije bih da uivam zaraujui
milione nego da brinem zbog poviice koju nikako da mi daju. Period
u kome ivimo po uzbudljivosti nema presedana u istoriji
oveanstva. Ljudi iz dalekih buduih generacija e se osvrtati unazad
i govoriti kako ovo mora da je bila ludo uzbudljiva era. Bila je to smrt
starog i raanje novog. Bilo je puno nemira i bilo je uzbudljivo.
Prema tome, zato da se muite i poveavate svoj kvocijent
finansijske inteligencije? Zato to ete, ako to budete inili, veoma
prosperirati. A ako ne budete, ovaj period e za vas biti zastraujui.
Bie to period u kome e se jedni odvano kretati napred, dok e se
drugi grevito drati okova propadajueg naina ivota.
Zemlja je pre tri stotine godina znaila bogatstvo. Prema tome,
osoba koja je posedovala zemlju posedovala je bogatstvo. Potom,
bogatstvo su znaile fabrike i proizvodnja, i Amerika je poela da
dominira. Bogatstvo su posedovali industrijalci. A danas informacije
predstavljaju bogatstvo. Osoba koja je u pravo vreme naoruana
informacijama poseduje bogatstvo. Problemje u tome to informacije
obleu svet brzinom svetlosti. Novo bogatstvo se ne moe zadrati
nikakvim granicama i ogranienjima, kao to je to bio sluaj sa
70

zemljitem i fabrikama. Promene e biti bre i dramatinije. Doi e

do dramatinog poveanja broja novih multimilionera. Ali, bie i onih
koji e biti izostavljeni.
Gledam danas mnoge koji se zlopate, esto radei veoma naporno,
samo zato to se grevito dre starih ideja. ele da stvari ostanu kakve
su i bile: opiru se promenama. Znam ljude koji su ostali bez posla ili
svojih kua, a za to krive tehnologiju ili ekonomiju ili svog efa.
Naalost, ne uviaju da bi problem mogao biti u njima samima. Stare
ideje su njihova najvea pasiva. Pasiva su naprosto zato to oni ne
shvataju da, iako su te ideje ili nain na koji se neto radilo jue
predstavljali aktivu, toga , jue" vie nema.
Jednog poslepodneva drao sam predavanje o investicijama,
koristei igru koju sam izmislio, CASHFLOW, kao nastavno sredstvo.
Prijateljica je dovela nekog da prisustvuje predavanju. Ta prijateljiina
prijateljica bila je upravo razvedena, iz brakorazvodnog procesa izala
je kao finansijski oteena strana i sada je tragala za nekim
odgovorima. Naa zajednika prijateljica mislila je da bi predavanje
moglo da joj pomogne.
Igra je bila osmiljena tako da pomogne ljudima da naue,kako
funkcionie novac. Igrajui igru, ue o interakciji obrauna prihoda i
zakljunog rauna (bilansa). Ue kako ,,tee" gotovina izmeu njih i
kako put do bogatstva vodi kroz nastojanje da se meseni gotovinski
tok iz kolone aktive povea do take u kojoj premauje mesene
trokove. Poto to postignete, u stanju ste da izadete iz ,,trke pacova" i
ukljuite se u ,,brzu prugu".
Kao to sam ve rekao, nekima se igra dopada, nekima ne, a neki
ne shvataju njenu poenru. ena koju sam pomenuo propustila je
odlinu priliku da neto naui. U prvom krugu je izvukla karticu
,,kojetarije", na kojoj se nalazio brodi. U poetku se radovala. ,,O,
imam brodi." Potom, dok je njena prijateljica pokuavala da joj
objasni kako funkcioniu brojevi na njenom obraunu prihoda i
zakljunom raunu, frustrirala se, jer nikada nije volela matematiku.
Ostali za stolom su ekali dok je prijateljica nastavljala da joj
objanjava odnos izmeu obrauna prihoda, bilansa i mesenog
gotovinskog toka. Odjednom je shvatila kako funkcioniu brojevi i
sinulo joj je da je brodi zapravo upropaava. Kasnije tokom igre,
desilo joj se i da bude zahvaena ,,kresanjem trokova" i da ima dete.
Za nju je to bila uasna igra.
Posle predavanja, njena prijateljica je dola da mi kae kako se ona
uznemirila. Dola je da bi nauila neto o investicijama i nije joj se
dopala ideja da gubi toliko vremena na igranje neke glupave igre.
Prijateljica je pokuala da joj kae da pogleda unutar sebe i vidi da
li se igra na bilo koji nain ,,odrazila" na nju. Posle te sugestije, ena je
traila svoj novac natrag. Rekla je da je smena i sama ideja da bi igra
mogla biti njen odraz. Novac joj je bio odmah vraen i otila je.
71

Od 1984. zaradio sam milione jednostavno radei ono to kolski

sistem ne radi. U koli, veina nastavnika dri predavanja. Kao student,
ja sam predavanja mrzeo; brzo bih poeo da se dosaujem i misli bi mi
odlutale.
Godine 1984. poeo sam da predajem kroz igre i simulacije. Uvek
sam ohrabrivao odrasle studente da na igre gledaju kao na odraz onoga
to znaju i onoga to valja da naue. Najvanije je to se igra odraava
na ponaanje pojedinca. Re je o sistemu trenutnih povratnih
informacija. Umesto da vam predava dri predavanje, igra vam daje
lekciju koja se odnosi samo na vas.
Prijateljica ene koja je otila pozvala me kasnije da bi me
obavestila o razvoju dogaaja. Rekla mi je da se njena drugarica
smirila i da se dobro osea. Tokom perioda smirivanja uvidela je da
nekakva veza izmeu igre i njenog ivota zaista postoji.
Mada ona i njen suprug nisu posedovali brodi, imali su sve drugo
to se moe zamisliti. Bila je ljuta zbog razvoda, kako zbog toga to je
on otiao s mlaom enom, tako i zbog toga to su tokom dvadeset
godina braka sakupili vrlo malo onoga to bi se moglo nazvati
aktivom. Praktino, nisu imali ta da dele. Dvadeset godina njihovog
braka bile su neverovatno zabavne, ali su za to vreme stekli samo
gomilu kojetarija.
Shvatila je da ju je baratanje ciframa obraun prihoda i bilans
ljutilo jer se oseala neprijatno zbog toga to ih ne razume. Smatrala je
da su fmansije muki posao. Ona je vodila rauna o kui i zabavljala
goste, a on je vodio rauna o finansijama. Sada je bila prilino sigurna
da je tokom poslednjih pet godina krio novac od nje. Bila je ljuta na
samu sebe to nije bila vie svesna gde odlazi novac, kao i zato to nije
znala za drugu enu.
Ba kao i igra, svet nam uvek uzvraa trenutnim povratnim
informacijama. Mogli bismo mnogo da nauimo ako bismo ih vie
sluali. Nedavno sam se svojoj supruzi poalio kako su mi se
pantalone, izgleda, smanjile na hemijskom ienju. Ona se blago
nasmeila i potapala me po stomaku da bi me obavestila da se nisu
pantalone smanjile, ve da se neto drugo povealo: ja!
Igra CASHFLOW je osmiljena upravo tako da svaki igra
dobije linu povratnu informaciju. Njena svrha je da vam daje opcije.
Ako ste izvukli karticu s brodiem i zbog toga zapali u dugove,
pdstavlja se pitanje ,,ta sad". Koliko razliitih finansijskih opcija
moete da smislite? To je svrha igre: da igrai naue da misle i
stvaraju nove i raznovrsne finansijske opcije.
Gledao sam vie od hiljadu ljudi kako igraju ovu igru. Oni koji
najbre izau iz ,,trke pacova" to su oni koji razumeju brojeve i imaju
finansijski kreativan um. Oni prepoznaju razliite fmansijske opcije.
Ljudi kojima treba vie vremena, to su ljudi kojima brojevi nisu bliski
i koji esto ne shvataju mo investicija. Bogati su preteno kreativni i
72

preuzimaju sraunat rizik.

Ima i onih koji u igri zarade mnogo para, ali ne znaju ta da urade
s njima. Veina njih ni u stvarnom ivotu nema finansijskog uspeha. Kao
da svi osim njih napreduju, mada su oni ti koji imaju novac. A to je
istina i u stvarnom ivotu. Ima mnogo Ljudi koji imaju mnogo para,
a ne ostvaruju nikakav finansijski napredak.
Ograniavanje opcija je isto to i dranje za stare ideje. Imam
prijatelja iz srednje kole koji danas istovremeno ima tri zaposlenja.
Pre dvadeset godina bio je najbogatiji od svih mojih kolskih drugova.
Kad se zatvorila lokalna plantaa eera, kompanija za koju je radio
propala je zajedno s njom. Njegov um je znao zajednu jedinu opciju, a
to je bila ona stara: naporan rad. Problem je bio u tome to nije
mogao da nae posao koji je odgovarao rukovodeem mestu koje je
imao u staroj kompaniji. Kao rezultat, njegove kvalifikacije su
previsoke za poslove koje sada obavlja, tako da ima malu platu.
Trenutno radi tri posla da bi zaradio dovoljno da preivi.
Gledam kako se Ljudi, igrajui CASHFLOW. ale kako im
nikako ne nailaze kartice s ,,pravim" ansama. I samo sede za
stolom. Znam Ijude koji se i u stvarnom ivotu ponaaju tako. ekaju
da naide ,,prava" ansa.
Gledam kako Ljudi dobiju karticu s ,,pravom" ansom i onda
nemaju dovoljno novca. Zatim se vajkaju kako bi se sigurno izvukli iz
,,trke pacova" da su imali vie novca. I samo sede za stolom. Znam
Ijude koji to ine i u stvarnom ivotu. Znaju koji su poslovi odlini,
ali nemaju para.
Gledam i Ijude koji izvuku karticu s odlinom ansom, proitaju
je glasno i pojma nemaju da je to odlina ansa. Imaju para, trenutak
je pravi, imaju karticu, ali ne vide ansu koju dre u aci. Proputaju
da uvide kako se ona uklapa u njihov finansijski plan za izlazak iz
,,trke pacova". A takvih je vie nego svih ostalih zajedno. Veini ljudi
se ivotna prilika ukae pred samim nosom, a oni je ne vide. Posle
godinu dana, poto su se svi drugi ve obogatili, shvate da je to bilo
to.
Finansijska inteligencija znai naprosto vie opcija. Ako vam anse
ne nailaze u susret, ta moete da uradite kako biste poboljali svoj
fmansijski poloaj? Ako vam ansa padne pravo u krilo, a nemate para
i banka nee ni da pria s vama, ta moete da uradite da biste tu ansu
ipak iskoristili? Ako je vaa slutnja pogrena i ono na ta ste raunali se
ne deava, kako da kiselo groe pretvorite u milione? To je
finansijska inteligencija. Nije toliko stvar u onome to se deava, ve
u tome koliko razliitih finansijskih solucija moete da smislite kako
biste kiselo groe pretvorili u milione. Re je o tome koliko ste
kreativni u reavanju finansijskih problema.
Veina ljudi zna samo za jednu soluciju: ubijaj se od rada, tedi i
zajmi.
Prema tome, zato biste eleli da poveate svoju finansijsku
73

inteligenciju? Zbog toga to elite da budete kova svoje sree.

Prihvatate sve to se deava i onda tq poboljavate. Malobrojni
shvataju da se srea stvara. Ba kao i novac. A ako elite da budete
sreniji i stvarate novac umesto da se ubijate od rada, onda je fmansijska
inteligencija veoma vana. Ako ste, pak, osoba koja eka da se desi
,,prava" stvar, moda ete ekati veoma dugo. To je kao da ekate da
na put krenete tek kad na svim semaforima deset kilometara unapred
bude zeleno svetlo.
Kad smo bili klinci, bogati otac je Majku i meni stalno ponavljao
da ,,novac nije stvaran". Povremeno nas je podseao koliko smo blizu
prili tajni novca onog prvog dana kad smo se uortaili i poeli da
,,pravimo pare" u gipsanim modlama. ,,Siromani i srednja klasa rade za
pare", imao je obiaj da kae. ,,Bogati prave pare. to stvarnijim
smatra novac, to e napornije da radi za njega. Bre e se obogatiti
ako ukapira da novac nije stvaran."
,,ta je to?" Majk i ja smo se esto vraali na to pitanje. ,,ta je
novac ako nije stvaran?"
,,On je ono to se mi dogovorimo", bilo je sve to je bogati otac
odgovarao na to.
Najmonija aktiva koju posedujemo jeste na um. Ukoliko je
dobro obuen, moe da stvori ogromno bogatstvo za naizgled veoma
kratko vreme. Bogatstvo koje daleko premauje snove kraljeva i
kraljica od pre tri stotine godina. Neobuen um moe da stvori krajnje
siromatvo koje traje generacijama, jer to je ono emu ui svoju
porodicu.
U dobu informacija novac raste eksponencijalno. Ima pojedinaca
koji su postali neverovatno bogati ni od ega, samo od ideja i
dogovora. Ako pitate ljude koji za ivot zarauju trgujui hartijama
od vrednosti ili drugim investicijama, oni stalno gledaju takve stvari.
Milioni esto nastaju u trenutku, ni od ega. A kad kaem ni od ega,
to znai da nije dolo ni do kakve novane razrnene. Sve se radi
dogovorom: znak rukom iz ,,rupe";* signal na ekranu irgovca u
Lisabonu, poslat sa ekrana trgovca u Torontu, i onda prosleen dalje
iz Lisabona; poziv mom brokeru da kupi i trenutak kasnije da proda.
Novac nije preao iz ruke u ruku. Samo dogovori.
Prema tome, zato valja razvijati fmansijski genij? Samo vi moete
da odgovorite na to. Ja mogu da vam kaem zbog ega ja razvijam tu
oblast svoje inteligencije. inim to jer elim brzo da napravim pare. Ne
to tako moram, nego to tako hou. To je fascinantan proces
saznavanja. Razvijam svoj kvocijent fmansijske inteligencije jer
elim da sudelujem u najveoj i najbroj igri na svetu. A na svoj
sopstveni mali nain, eleo bih da budem deo dosad neviene
evolucije oveanstva, ere u kojoj ljudi obavljaju umni, a ne fiziki
rad. Pored toga, tu je akcija. To je ono to se dogaa. To je ,,in". To
je zastraujue. I, to je zabavno.
Zbog toga ulaem u svoju finansijsku inteligenciju i razvijam
74

najjau aktivu koju posedujem. elim da budem meu ljudima koji

odvano idu napred. Ne elim da budem meu onima koji zaostaju.
Naveu vam jednostavan primer stvaranja novca. Poetkom
devedesetih ekonomija Feniksa je bila katastrofalna. Gledao sam
TVemisiju ,,Dobro jutro, Ameriko" u kojoj je gost, finansijski planer,
poeo da prorie stravu i uas. Njegov je savet bio da se ,,tedi
novac". ,,Ostavite svakog meseca sto dolara na stranu", rekao je, ,,i za
etrdeset godina biete multimilioneri."
Dobro, ostavljanje ,,belih para za crne dane" i nije loa ideja. To je
jedna opcija opcija kojoj se priklanja veina ljudi. Problem je sledei:
ovek postaje slep za ono to se zaista dogaa. Proputa fenomenalne
prilike za znamo poveanje svog novca. Svet prolazi pored njega.
Kao to sam rekao, ekonomija je bila oajna u to vreme. Za
investitore, to je bilo savreno stanje trita. Gro mog novca se
nalazio na berzi i bio uloen u stambene zgrade. Nedostajalo mi je
gotovine. Poto su svi prodavali, ja sam kupovao. Nisam tedeo novac;
ulagao sam ga. Moja supruga i ja smo na tritu imali uloenih vie
od milion dolara koji su se brzo umnoavali. Prilika za ulaganje bila je
bolja nego ikada. Ekonomija je bila uasna. Naprosto nisam mogao da
propustim toliku silu malih poslova.
* Deo berze za trgovanje odreenom vrstom robe (prim. prev.).

Kue koje su nekada kotale sto hiljada dolara, sada su se mogle

kupiti za sedamdeset i pet hiljada. Ali, umesto da to inim u lokalnoj
agenciji za trgovinu nekretninama, poeo sam da kupujem u
kancelarijama advokata koji su se bavili steajima, ili na stepenicama
suda. Na tim mestima su se kue od sedamdeset pet hiljada dolara
ponekad mogle dobiti i za dvadeset hiljada ili manje. Dve hiljade
dolara, koje mi je poznanik pozajmio na devedeset dana uz deset
odsto interesa, dao sam advokatu kao prvu ratu, u vidu blagajnikog
eka. im je poeo proces prenosa vlasnitva, otrao sam i dao u
novine oglas da za ezdeset hiljada dolara prodajem kuu vrednu
sedamdeset i pet hiljada, bez kaparisanja. Telefon je zvonio kao lud.
Proveravao sam potencijalne kupce i, im je kua bila zakonski moja,
svima sam omoguio da odu i pogledaju je. To je bila prava pomama.
Kua je bila prodata za nekoliko minuta. Traio sam proviziju od dve i
po hiljade dolara, koju su mi rado dali, a odatle je stvar preuzela firma
koja se bavila jemstvom i tapijama. Vratio sam poznaniku njegove
dve hiljade dolara, sa dve stotine dolara kamate. On je bio
zadovoljan, kupac kue je bio zadovoljan, advokat je bio zadovoljan i
ja sam bio zadovoljan. Za ezdeset hiljada dolara prodao sam kuu
koja me je stajala dvadeset hiljada. etrdeset hiIjada dolara je nastalo
od novca iz moje aktive, u vidu priznanice od kupca. Ukupno radno
vreme: pet sati. Poto ste sada finansijski pismeni i umete da itate
brojeve, pokazau vam na koji je nain ovo primer ,,pronalaska"
novca.
75

Tokom ove depresije na tritu, moja supruga i ja smo u svom

slobodnom vremenu uspeli da obavimo est ovakvih jednostavnih
transakcija. Dok je glavnina novca bila uloena u vea vlasnitva i
trite hartija od vrednosti, uspeli smo da stvorimo jo stotinu i
devedeset hiljada dolara aktive (menice na deset odsto interesa)
pomou ovih est ,,kupi, stvori i prodaj" transakcija. To se svodi na
otprilike devetnaest hiljada dolara prihoda godinje, od kojih je
najvei deo prikriven u naoj privatnoj korporaciji. Najvei deo od tih
devetnaest hiljada odlazi na kupovinu i odravanje kompanijskih
automobila, benzin, putovanja, osiguranje, veere s klijentima i druge
stvari. Kad drava dobije ansu da oporezuje taj prihod, on je ve
potroen na zakonom dozvoljene pretporeske trokove.

76

Ovo je bio jednostavan primer kako se novac pronalazi,

stvara i titi uz korienje fmansijske inteligencije.
Upitajte se koliko bi vam vremena bilo potrebno da utedite
stotinu i devedeset hiljada dolara. Da li bi vam banka dala deset
odsto interesa na va novac? A priznanica vai trideset godina.
Nadam se da mi nikada nee platiti tih stotinu i devedeset hiljada
dolara. Ako mi plate glavnicu, morau da platim porez, a, uz to,
devetnaest hiljada dolara puta trideset godina predstavlja dobit od
neto vie od pet stotina hiljada dolara.
Neki me pitaju ta biva ako vam osoba ne plaa. To se deava, i
to je dobra vest. Trite nekretnina u Feniksu je od 1994. do 1997.
bilo najee u Americi. Ta kua od ezdeset hiljada dolara bila bi
uzeta natrag i ponovo prodata za sedamdeset hiljada, uz novih dve i
po hiljade provizije. U oima novog kupca to bi i dalje bio odlian
posao. I proces bi se nastavio.
Dakle, kad sam prvi put prodao kuu, vratio sam dve hiljade
koje sam pozajmio. Tehniki, nisam uloio ni centa u transakciju.
Moj profit je beskonaan. To je primer kako nimalo novca moe da
napravi mnogo novca.
U drugoj transakciji, prilikom ponovne prodaje, stavio bih u
dep dve hiljade dolara i ponovo protegao zajam na trideset godina.
77

Koliki bi bio moj profit ako mi plaaju da bih zaradio? Ne znam, ali
svakako vie od sto uteenih dolara meseno, koji su zapravo sto
pedeset dolara, budui da je re o prihodu na koji je ve obraunat
porez za etrdeset godina sa pet odsto, a oporezovani ste i na tih pet
odsto. To nije ba inteligentno. Moda je sigurno, ali pametno nije.
Sad je 1997. i, dok piem ovu knjigu, trini uslovi su
dijametralno suprotni od onih od pre pet godina. Trite nekretnina u
Feniksu je predmet zavisti cele Amerike. Kue koje smo prodavali za
ezdeset hiljada sada vrede stotinu i deset hiljada dolara. Jo uvek
ima izgleda za ponitenje prava na osloboenje od hipoteke, ali to bi
stajalo dosta aktive, mog vremena i potrage za njima. Tako neto je
sada retkost. Danas, meutim, na hiljade kupaca traga za takvim
prilikama. a vrlo ih je malo koje fmansijski imaju smisla. Trite se
promenilo. Vreme je da se krene dalje i traga za novim prilikama za
popunjavanje kolone aktive.
,,To ovde ne prolazi." ,,To je protivzakonito." ,,Laete."
Ove komentare ujem mnogo ee nego: ,,Moete li da mi
pokaete kako se to radi?"
Matematika je prosta. Ne treba vam algebra niti raun. Ne
piem mnogo, zato to kompanija koja se bavi jemstvima obavlja
zakonsku transakciju i servisira otplate. Nemam nikakvu obavezu da
popravljam krovove ili otpuujem kanalizacione cevi, jer to ine
vlasnici. To je njihova kua. Ponekad neko i ne plati. to je odlino, jer
onda mora da plati vie, ili se iseljava i objekat se ponovo prodaje. O
tome se ve pobrine sudski sistem.
A moda u vaem kraju ovo ne bi ilo. Moda su uslovi trita
drugaiji. Meutim, primer ilustruje kako jednostavan finansijski
proces moe da stvori stotine hiljada dolara od malo novca i uz mali
rizik. To je primer kako umesto novca funkcionie dogovor. Svako ko
ima diplomu srednje kole ume da uradi tako neto.
Ipak, veina Ljudi to nee uraditi. Veina Ljudi sledi standardni
savet da ,,vredno radi i tedi novac".
Za oko trideset sati posla, stvoreno je u koloni aktive oko stotinu
i devedeset hiljada dolara i na njih nije plaen nikakav porez.
ta vam od ovoga zvui tee?
1. Naporno raditi, plaati pedeset odsto na ime poreza, tedeti ono to
preostane. Vaa uteda potom zarauje pet odsto koji se takoe
oporezuju.
Ili:
2. Odvojiti malo vremena za razvijanje svoje finansijske inteligencije i
upregnuti snagu svog mozga i kolonu aktive.
Tome dodajte koliko bi vam vremena bilo potrebno, a vreme
spada u vau najvredniju aktivu, da utedite stotinu i devedeset hiljada
dolara ako se odluite za opciju broj jedan?
Sada moda shvatate zato samo utke odmahnem glavom kad
78

ujem kako roditelji kau: ,,Mom detetu dobro ide u koli i dobija
dobro obrazovanje." Moda to obrazovanje zaista jeste dobro, ali, da
li je adekvatno?
Znam da navedena strategija ulaganja spada u one male.
Upotrebljena je upravo da bi se ilustrovalo kako malo moe da
naraste u mnogo. Ponavljam, moj uspeh odraava vanost snane
finansijske osnove, koja poinje jakim finansijskim obrazovanjem.
Ovo sam ve rekao, ali nije zgorega ponoviti finansijsku inteligenciju
ine ove etiri osnovne finansijske vetine:
1. fmansijska pismenost. Umee itanja brojeva;
2. strategije ulaganja. Nauka o novcu koji pravi novac;
3. trite. Ponuda i potranja. Aleksander Grejem Bel je imao ono to se
trailo na tritu. Isto tako i Bil Gejts. Kua vredna sedamdeset i pet
hiljada dolara, kupljena za dvadeset hiljada i prodata za ezdeset takoe
je bila rezultat iskoriavanja anse koju je stvorilo trite. Neko je
kupovao, a neko je prodavao;
4. zakon. Svest o raunovodstvenim, korporativnim, dravnim i
federalnim propisima i zakonima. Preporuujem da igrate u okviru
pravila.
Taj osnovni temelj, ili kombinacija ove etiri vetine, jeste ono to
je potrebno da biste bili uspeni u trci za bogatstvom, bilo da to
inite kupovinom malih kua, velikih apartmana, kompanija, hartija
od vrednosti, obveznica, zajednikih ulaganja, dragocenih metala,
kartica s likovima igraa za bejzbol ili slinog.
Godine 1996. trite nekretnina je oivelo i svi su se ukljuivali
u njega. Trite hartija od vrednosti doivljavalo je pravi bum i svi su
se ukljuivali u njega. Amerika ekonomija se ponovo dizala na noge.
Poeo sam da prodajem 1996. i putovao sam u Peru, Norveku,
Maleziju i na Filipine. Investicije su se promenile. to se tie kupovine,
nismo vie na tritu nekretnina. Sada samo posmatram kako u koloni
aktive raste vrednost i krajem ove godine verovatno u poeti da
prodajem. To zavisi od nekih zakonskih promena koje e moda proi
u Kongresu. Mislim da e neki od onih poslova sa est malih kua
poeti da se prodaju i da e menice vredne etrdeset hiljada dolara biti
pretvorene u gotovinu. Morarn da pozovem svog raunovou i kaem
mu da se pripremi za priliv gotovine i smisli neki nain da je
prikrijemo.
Ono to elim da kaem jeste da investicije dolaze i odlaze,
trite napreduje i opada, ekonomije doivljavaju procvate i slomove.
Svet nam uvek prua ivotne prilike, svakog dana naeg ivota, ali
suvie esto ih ne vidimo. Meutim, one su tu. A to se vie
menjaju svet i tehnologija, bie i vie ansi koje e vama i vaoj
porodici omoguiti da obezbedite finansijsku sigurnost ak i narednim
generacijama.
Prema tome, zato da se gnjavite razvijanjem svoje finansijske
79

inteligencije? Ponavljam, vi ste jedini koji moete da odgovorite na to

pitanje. Znam zato ja nastavljam da uim i razvijam svoje znanje.
inim to jer znam da dolaze promene, a radije bih da ih pozdravim
nego da se grevito drim prolosti. Znam da e biti uspona i padova
trita. Hou kontinuirano da razvijam svoju fmansijsku
inteligenciju jer e se sa svakom promenom na tritu neki Ljudi
nai na kolenima i preklinjati za posao. Drugi e za to vreme uzeti ono
kiselo groe koje im ivot prua a to nam se svima ponekad desi i
pretvoriti ga u milione. To je finansijska inteligencija.
esto me pitaju o tom kiselom grou koje sam pretvorio u
milione. Meutim, moram da napomenem da oklevam da navedem jo
mnogo linih primera. Oklevam zato to se bojim da e ispasti da se
razmeem, a to mi nije namera. Primere koristim samo kao
numerike ili hronoloke ilustracije aktuelnih i jednostavnih sluajeva.
Koristim ih zato to elim da shvatite koliko je lako. A jo je lake
ako znate koja su etiri stuba finansijske inteligencije.
Lino, koristim dva osnovna sredstva za finansijski razvoj:
nekretnine i male deonice. Nekretnine su moj temelj. Dan po dan,
moja imovina mi obezbeuje priliv gotovine i povremeni porast
vrednosti. Deonice malih kompanija koriste se za brzi rast.
Ne preporuujem nita to ja radim. Primeri su samo primeri i
nita vie. Ako je ansa suvie sloena i ne shvatam investiciju, ne
uputam se u nju. Prosta matematika i zdrav razum su sve to vam je
potrebno da biste finansijski dobro prolazili.
Ima pet razloga za korienje primera:
1. da bi se ljudi podstakli da vie ue;
2. da bi se ljudima dalo do znanja da je lako ako se ima dobar osnov;
3. da bi se pokazalo da svako moe da stekne veliko bogatstvo;
4. da bi se pokazalo da postoje milioni naina da postignete svoje
ciljeve;
5. da bi se pokazalo da to nije nikakva via matematika.
Tokom 1989. imao sam obiaj da dogiram kroz jedan lep deo
Portlanda, u Oregonu. Bilo je to predgrae puno ivopisnih kua.
Bile su male i ljupke. Gotovo da sam oekivao da vidim Crvenkapicu
kako skakue trotoarom na svom putu do bakine kue.
Na sve strane bilo je tabli s natpisom ,,na prodaju". Trite
drvene grae bilo je nikakvo, berza je upravo pretrpela krah, a
ekonomija je stagnirala. U jednoj ulici opazio sam tablu kojom se
oglaavala prodaja, a koja se tu nalazila due od veine ostalih.
Izgledala je staro. Dogirajui pored nje jednog dana, naleteo sam na
vlasnika koji je delovao prilino zabrinuto.
,,Koliko traite za tu kuu?" upitao sam ga.
Vlasnik se okrenuo prema meni i slabano osmehnuo. ,,Koliko
80

nudite?" odvratio je pitanjem. ,,Prodaje se ve vie od godinu dana.

Vie niko ne dolazi ni da je pogleda."
,,Ja bih da je pogledam", rekao sam, i pola sata kasnije kupio
kuu za dvadeset hiljada dolara manje nego to je traio.
Bio je to lep mali dom sa dve spavae sobe i ivopisnom
ornamentikom na svim prozorima. Bila je svetloplava sa sivim
detaljima, izgraena 1930. Unutra se nalazio divan kameni kamin,
kao i dve malene spavae sobe. Bila je to savrena kua za izdavanje.
Vlasniku sam dao pet hiljada dolara kapare za kuu koja je
kotala etrdeset i pet hiljada, a vredela ezdeset i pet, s tim to niko
nije eleo da je kupi. Vlasnik se iselio za nedelju dana, presrean to
je se oslobodio. Odmah zatim uselio se moj prvi stanar, profesor na
lokalnom koledu. Poto bih otplatio hipoteku, trokove i komunalne
takse, meseno sam u dep stavljao nepunih etrdeset dolara. To nije
bilo naroito uzbudljivo.
Godinu dana kasnije, uspavano trite nekretnina u Oregonu
poelo je da se budi. Investitori iz Kalifornije, puni novca zaraenog
na njihovom tritu nekretnina koje je cvetalo, kretali su se prema
severu i kupovali u Oregonu i Vaingtonu.
Tu kuicu sam za devedeset i pet hiljada dola'a prodao
jednom mladom paru iz Kalifornije, koji je verovao da je napravio
odlian posao. Moja kapitalna dobit od otprilike etrdeset hiljada
dolara bila je ubaena u okvire Stava 1031, a ja sam poao u potragu
za mestom na koje u smestiti svoj novac. Za oko mesec dana
pronaao sam kuu sa dvanaest apartmana, odmah pored fabrike
Intel u Bivertonu, Oregon. Vlasnici su iveli u Nemakoj, pojma nisu
imali koliko kua vredi i eleli su samo da je se oslobode. Ponudio
sam dvesta sedamdeset pet hiljada za kuu vrednu etiri stotine
pedeset hiljada dolara. Kupio sam je i zadrao dve godine. Iskoristivi
ponovo Stav 1031. prodali smo zgradu za etiri stotine devedeset pet
hiljada dolara i kupili zgradu sa trideset stanova u Feniksu, u Arizoni.
Tada smo se ve bili preselili u Feniks da bismo pobegli od kiovitog
vremena i svakako smo morali da prodamo. Kao nekada trite u
Oregonu, trite nekretnina u Feniksu je stagniralo. Cena zgrade sa
trideset stambenih jedinica u Feniksu iznosila je osam stotina
sedamdeset i pet hiljada dolara, a traena je uplata od dve stotine
dvadeset i pet hiljada. Gotovinski priliv od trideset apartmana
iznosio je neto vie od pet hiljada dolara meseno. Arizonsko trite je
poelo da se oporavlja i, 1996, investitor iz Kolorada nam je za zgradu
ponudio 1,2 miliona dolara.
Supruga i ja smo razmiljali da li da prodamo, ali smo ipak reili da
saekamo i vidimo da li e Kongres prihvatiti izmene zakona o
kapitalnoj dobiti. Ako te promene prou, smatramo da e vrednost
zgrade porasti za nekih petnaest do dvadeset odsto. Pored toga, pet
hiljada dolara meseno predstavlja sasvim pristojan gotovinski priliv.
81

Ovim primerom eleo sam da ukaem na to kako mali iznos

moe da naraste u veliki. I opet, to je stvar razumevanja finansijskih
obrauna, strategije ulaganja, smisla za trite i zakone. Ako ljudi nisu
verzirani u ovim pitanjima, onda se oigledno moraju pridravati
standardne dogme, po kojoj valja igrati na sigurno, diversifikovati i
ulagati iskljuivo u sigurne investicije. Problem sa ,,sigurnim"
investicijama lei u tome to su esto dezinfikovane. To jest,
napravljene su toliko sigurnim da je i dobit manja.
Veina velikih brokerskih kua nee ni da pipne spekulativne
transakcije, kako bi zatitila sebe i svoje klijente. To je mudra politika.
Zaista odlini poslovi se ne nude poetnicima. Vrlo esto, one
najbolje pogodbe, koje bogate ine jo bogatijima, rezervisane su za
one koji se razumeju u igru. Tehniki je nelegalno takve spekulativne
poslove ponuditi nekome ko se smatra ,,nesofisticiranim", ali, naravno,
i to se deava.
to ,,sofisticiraniji" postajem, vie mi ansi nailazi u susret.
Drugi razlog da s godinama razvijate svoju finansijsku inteligenciju
je to to vam se jednostavno ukazuje vie ansi. A to je vea vaa
finansijska inteligencija, lake je rei da li je re o dobrom poslu.
Vaa inteligencija je ona koja moe da spazi lo posao, ili da lo posao
uini dobrim. to vie uim a ima mnogo da se ui vie novca
zaraujem, jednostavno zato to s godinama stiem iskustvo i
mudrost. Imam prijatelje koji igraju na sigurno, naporno rade u
svojoj profesiji i ne stiu finansijsku mudrost, kojoj odista treba
vremena da se razvije.
Moja globalna filozofija jeste da seme valja sejati u kolonu aktive.
To je moja formula. Poinjem od malog i sejem. Neto poraste;
neto ne.
Unutar nae korporacije koja se bavi nekretninama imamo
imovinu vrednu nekoliko miliona dolara. To je na sopstveni trust
investicija u nekretnine. Ovim hou da kaem da je veina naih
miliona nastala od investicija vrednih pet ili deset hiljada dolara.
Sve te uplate su imale sreu da uhvate trite u brzom usponu, ne
budu oporezovane i budu vie puta zamenjivane uz doplatu i
prodavane.
Posedujemo i hartije od vrednosti, unutar korporacije koju
supruga i ja zovemo sopstvenom investicionom kompanijom. Imamo
prijatelje koji posluju iskljuivo s ulagaima kao to smo mi, koji
svakog meseca imaju svee gotovine za ulaganje. Na berzama hartija
od vrednosti u SAD i Kanadi kupujemo visokorizine, nesigurne
privatne kompanije koje tek treba da se pojave u javnosti. Primer za
brzo sticanje dobiti moe da bude sto hiljada deonica kupljenih za dva
centa po jednoj deonici, pre no to kompanija izae u javnost. est
meseci kasnije kompanija je registrovana i od onih sto hiljada
deonica sada svaka vredi dva dolara. Ako se kompanijom dobro
upravlja, cena nastavlja da raste i cena deonica moe da ode i na
82

dvadeset dolara po deonici. Deava se i da naih dvadeset pet hiljada

dolara ode na milion za manje od jedne godine.
Ako znate ta radite, to nije kockanje. Ali, jeste kockanje ako
samo bacite novac na neki posao i onda sedite i molite se. Uvek i u
svemu valja da upotrebite svoje tehniko znanje, mudrost i ljubav
prema ign, kako biste smanjili rizik i poveali izglede na uspeh.
Razume se, rizik uvek postoji. Finansijska inteligencija je ona koja
poboljava izglede. Prema tome, ono to je za nekog rizino, za
nekoga drugog ba i nije. To je primarni razlog to stalno podstiem
ljude da vie ulau u finansijsko obrazovanje nego u hartije od
vrednosti, nekretnine ili druga trita. to ste pametniji, imate vie
ansi da ostvarite dobit.
Hartije od vrednosti u kakve ja ulaem, za veinu ljudi su
krajnje visokog rizika i apsolutno ih ne preporuujem. U toj igri
sudelujem od 1979. i lanarina u tom klubu stajala me je prilino
novca. Ali, ako ponovo proitate zbog ega su takve investicije za
veinu Ljudi visokorizine, moda ete moi drugaije da uredite svoj
ivot, tako da sposobnost da uzmete dvadeset pet hiljada i pretvorite
ih u milion dolara za vas ne predstavlja suvie veliki rizik.
Kao to sam ve rekao, nita to sam ovde napisao nije
preporuka. Navedeno je samo kao primer onoga to je jednostavno i
mogue. Ono ime se ja bavim vrlo je sitno u nekim optim
okvirima, pa ipak, za prosenu osobu, sto hiljada dolara godinje je
lep pasivni prihod i nije ga teko ostvariti. U zavisnosti od trita i
vae pameti, to moete da postignete za pet do deset godina. Ako
odravate umerene trokove ivota, sto hiljada dolara dopunskog
prihoda prija, bez obzira na to da li ste negde zaposleni ili niste. Ako
hoete, moete da zadrite posao, a moete i da se odmarate ukoliko
elite i iskoristite dravni poreski sistem u svoju korist, radije no na
svoju tetu.
Moja lina osnova su nekretnine. Volim ih jer su stabilne i sporo
se kreu. Svoju osnovu odravam solidnom. Gotovinski tok je
stabilan i, ako se njime pravilno upravlja, ima dobre anse da
povea vrednost. Lepota solidne osnove koju ine nekretnine jeste u
tome to mi omoguavaju da neto vie rizikujem sa nesigurnijim
deonicama koje kupujem.
Ako dobro profitiram na tritu hartija od vrednosti, na dobit
plaam porez na kapitalnu dobit i ostatak potom investiram u
nekretnine, opet dalje osiguravajui svoj temelj sainjen od aktive.
Jo samo nekoliko rei o nekretninama. Putujem po celom sveru
i drim predavanja o investicijama. U svakom gradu sluam ljude
kako govore da ne mogu da kupe jeftine nekretnine. To ne odgovara
mom iskustvu. ak i u Njujorku ili Tokiju, ili na samim obodima
grada, ima odlinih poslova koje veina ljudi proputa da vidi. U
Singapuru, gde su cene nekretnina trenutno visoke, jo uvek mogu da
se sklope odlini poslovi na maloj udaljenosti od gradskog jezgra.
83

Prema tome, kad god ujem kako neko kae da ,,ovde to ne moe",
ciljajui na mene, podseam ga da bi moda trebalo da preformulie
izjavu i kae da ,,ne zna kako bi se to ovde moglo uraditi... zasad".
Velike anse se ne vide oima. One se vide umom. Veina ljudi
se nikada ne obogati naprosto zato to nisu finansijski obrazovani da
prepoznaju anse koje im stoje pred nosom.
esto me pitaju: ,,Kako da ponem?"
U poslednjem poglavlju navodim deset taaka koje sam ja sledio
na putu do sopstvene finansijske nezavisnosti. Ali, nikada ne
zaboravite da se zabavljate. Ovo je samo igra. Ponekad dobijate,
ponekad uite. Ali, uvek se zabavljajte. Veina ljudi nikada ne
pobeuje jer se vie boji poraza nego to se raduje pobedi. Upravo
zbog toga i smatram da je kola besmislena. U njoj nas ue da su
greke loe i kanjavaju nas ako ih pravimo. Ipak, ako pogledate na
koji nain ljudi ue, shvatiete da to ine upravo pravei greke.
Uimo da hodamo tako to padamo. Ako nikada ne padnemo,
neemo nikada ni prohodati. Isto vai i za vonju bicikla. Jo uvek
imam oiljke na kolenima, ali danas vozim bicikl bez razmiljanja. A
isto vai i za sticanje bogatstva. Naalost, glavni razlog to veina
ljudi nije bogata jeste to to se uasavaju da izgube. Pobednici se ne
plae poraza. Ali, gubitnici se plae. Neuspeh je deo procesa
postizanja uspeha. Ljudi koji izbegavaju neuspeh izbegavaju i uspeh.
Na novac gledam veoma slino kao na partiju tenisa. Igram
estoko, greim, ispravljam greke, greim jo vie, opet ispravljam
greke i postajem sve bolji. Ako izgubim me, pruim ruku preko
mree i rukujem se s protivnikom, nasmejem se i kaem: ,,Vidimo se
sledee subote."
Postoje dve vrste investitora.
1. Prvu i najeu vrstu ine Ljudi koji kupuju investiciju u paketu.
Pozovu maloprodajno odeljenje neke kompanije koja se bavi
nekretninama, ili nekog berzanskog brokera, ili finansijskog planera, i
neto kupe. To mogu da budu investiciona kompanija (banka), trust
investicija u nekremine, hartije od vrednosti ili obveznice. To je
dobar, ist i jednostavan nain ulaganja. Primer za to bio bi kupac koji
odlazi u prodavnicu kompjutera i kupuje onaj koji se nalazi na polici.
2. Druga vrsta investitora su oni koji stvaraju investicije. Takav investitor
obino sastavlja posao, umnogome nalik na Ijude koji kupuju
kompjuterske komponente i od njih sastavljaju kompjutere. To je kao
prilagoavanje. Ja pojma nemam o spajanju kompjuterskih
komponenata. Ali vrlo dobro znam kako se sastavljaju delovi dobre
prilike, ili poznajem Ijude koji to umeju.
Ovu drugu vrstu investitora ine mahom profesionalni
investitori. Moj bogati otac me je podsticao da postanem upravo taj
drugi tip. Ponekad su potrebne godine da bi svi delii doli na svoje
mesto. A ponekad se to nikada ne desi. Vano je nauiti kako se
84

sastavljaju delii, jer u tome lee veliki dobici, a katkada i veliki

gubici, ako vas ponese nepovoljna struja.
Ako elite da postanete drugi tip investitora, morate kod sebe
da razvijete tri osnovne vetine. Te vetine su dopuna onima koje su
potrebne da biste postali finansijski inteligentni:
1. Kako da uvidite ansu koju su svi drugi prevideli. Umom vidite ono
to drugi ne vide oima. Jedan moj prijatelj, na primer, kupio je staru,
oronulu kuu. Delovala je prosto sablasno. Svi su se pitali zbog ega
ju je uopte kupio. Ono to je on video, a mi nismo, bilo je da su uz
nju ila jo etiri prazna placa. To je shvatio kad je otiao u
kompaniju za jemstva i tapije. Kupivi kuu, dao je da se srui i
zatim prodao pet placeva nekom preduzetniku za iznos tri puta vei
od onog koji je sam uloio. Zaradio je sedamdeset i pet hiljada
dolara za samo dva meseca posla. To nije gomila novca, ali je
zasigurno bolje od minimalca, a tehniki nije teko izvodljivo.
Kako da namaknete novac. Prosena osoba zna samo da ode u banku.
Oni koji spadaju u drugu vrstu investitora moraju da znaju kako da
namaknu kapital, a ima mnogo naina koji ne podrazumevaju banku.
Da bih se uputio u posao, nauio sam kako se kue kupuju bez
meanja banke. Nije tos toliko u kuama, ve u nauenoj vetini
prikupljanja kapitala koja nema cenu.
Tako esto ujem da Ljudi kau: ,,Banka nee da mi pozajmi
novac." Ili da ,,nemaju novca da neto kupe". Ako elite da budete
drugi tip investitora, morate da nauite kako da uinite ono na emu
veina drugih zastaje. Drugim reima, veina Ljudi dozvoljava da ih
nedostatak novca sprei da sklope posao. Ako umete da izbegnete
tu prepreku, biete milione dolara ispred onih koji ne naue ove
vetine. Mnogo puta je bivalo da sam kupio kuu, hartije od
vrednosti ili stambenu zgradu bez i jednog jedinog centa u banci.
Jednom sam kupio stambenu zgradu za 1,2 miliona dolara. Uradio
sam to putem tzv. vezivanja, pisanim ugovorom izmeu prodavca i
kupca. Potom sam pribavio sto hiljada dolara kapare, koji su mi
kupili dodatnih devedeset dana da namaknem ostatak novca. Zato
sam to uradio? Jednostavno zato jer sam znao da zgrada vredi dva
miliona. Novac nikada nisam prikupio. Umesto toga, osoba koja mi je
dala onih sto hiljada platila mi je pedeset hiljada dolara provizije za
nalaenje pogodbe; preuzeo je moje mesto, a ja sam otiao iz posla.
Ukupno radno vreme: tri dana. Ponavljam, ono to zna, vanije je od
onoga to kupuje. Ulaganje nije kupovanje. Ono je vie znanje.
Kako da organizujete pametne Ijude. Inteligentni Ljudi su oni koji
saraduju s osobama inteligentnijim od sebe, ili ih unajmljuju. Kad vam
je potreban savet, pobrinite se da mudro odaberete savetodavca.
Ima mnogo da se ui, ali nagrada moe biti astronomska. Ako
ne elite da nauite ove vetine, onda vam srdano preporuujem da
budete prvi tip investitora. Ono to znate je vae najvee bogatstvo.
85

Ono to ne znate je va najvei rizik.

Rizik uvek postoji, stoga nauite da ga kontroliete umesto da
ga izbegavate.

86

ESTA LEKCIJA

RADITE ZA ZNANJE A NE ZA NOVAC

1995. pristao sam da dam intervju jednim singapurskim
gGodine
novinama. Mlada novinarka je dola na vreme i odmah smo
poeli razgovor. Sedeli smo u predvorju luksuznog hotela, pijuckali
kafu i diskutovali o svrsi mog dolaska u Singapur. Trebalo je da
podelim govornicu sa Zigom Ziglarom. On je govorio na temu
motivacije, a ja o ,,Tajnama bogatih".
,,elela bih da jednog dana budem autor bestselera, poput vas",
rekla je. Video sam neke lanke koje je pisala za novine i bio sam
impresioniran. Pisala je estokim i jasnim stilom. Njeni lanci su
privlaili interesovanje italaca.
,,Imate odlian stil", odvratio sam. ,,ta vas spreava da ostvarite
svoj san?"
,,Moj rad kao da nikuda ne vodi", rekla je tiho. ,,Svi kau da su
moji romani odlini, ali nita se ne deava. Zato se drim posla u
novinama. On mi makar omoguava da platim raune. Imate li vi nekih
sugestija?"
,,Da, imam", rekao sam veselo. ,,Jedan moj prijatelj ovde u
Singapuru dri kolu u kojoj se Ljudi obuavaju za prodaju. On dri
kurseve prodaje za mnoge velike singapurske korporacije, i mislim da
bi pohaanje jednog od tih kurseva uveliko poboljalo vau karijeru."
Ukrutila se. ,,Kaete da bi trebalo da idem u kolu da bih nauila
da prodajem?"
Klimnuo sam potvrdno.
,,Ne govorite ozbiljno, zar ne?"
Ponovo sam klimnuo. ,,ta nije u redu s tim?" Poeo sam da se
povlaim. Neto ju je uvredilo, i eleo sam da nita nisam rekao.
Pokuavajui da budem od pomoi naao sam se u poziciji da
opravdavam svoj predlog.
,,Magistrirala sam engleski jezik i knjievnost. Zato bih sada
ila u kolu u kojoj se obuavaju prodavci? Ja sam profesionalac.
kolovala sam se za odreenu profesiju, upravo zato da ne bih
morala da budem prodavaica. Mrzim prodavce. Sve to ele je
novac. Recite mi, onda, zato bi trebalo da uim o prodaji?" Poela je
uurbano da pakuje svoju aktovku. Intervju je bio zavren.
Na stoiu za kafu nalazio se jedan primerak mog prethodnog
bestselera. Uzeo sam ga u ruke, zajedno s njenim belekama. ,,Vidite li
ovo?" rekao sam, pokazujui joj beleke.
Pogledala ih je. ,,ta", rekla je, zbunjena.
87

Opet sam joj pokazao na beleke. U njima je pisalo ,,Robert

Kiosaki, najprodavaniji pisac".
,,Pie ,najprodavaniji pisac', a ne ,najbolji pisac'."
Rairila je oi.
,,Ja sam nikakav pisac. Vi ste odlian pisac. Ja sam pohaao
kolu za prodavce. Vi ste magistar. Saberite dva i dva i dobiete
,najprodavanijeg' i ,najboljeg' pisca."
Ljutina joj je sevala iz oiju. ,,Nikada se neu spustiti tako
nisko kao to je uenje da prodajem. Ne znam zato se uopte ljudi
poput vas petljaju u pisanje. Ja sam kolovan pisac, a vi ste prodavac.
To nije fer."
Spremila je i ostatak svojih beleaka i kroz velika staklena
vrata brzim koracima nestala u vlanom singapurskom prepodnevu.
Ali, barem sam sledeeg jutra u novinama naao njen fer i
povoljan napis o meni.
Svet je pun pametnih, talentovanih, obrazovanih i obdarenih
ljudi. Sreemo ih svaki dan. Oni su svuda oko nas.
Pre neki dan, moj automobil je neto poeo da kaljuca.
Skrenuo sam u jedan servis, gde ga je mlad mehaniar popravio za
svega nekoliko minuta. Znao je gde je kvar im je oslunuo rad
motora. Bio sam zadivljen.
alosna istina, medutim, glasi da talenat nije dovoljan.
Ne prestaje da me okira injenica koliko malo zarauju
talentovani Ljudi. Pre neki dan sam uo da manje od pet odsto
Amerikanaca zarauje vie od sto hiljada dolara godinje. Susreem
briljantne, visokoobrazovane Ijude ija godinja zarada iznosi manje
od dvadeset hiljada dolara. Poslovni savetnik, specijalizovan za
trgovinu u oblasti medicine, ispriao mi je kako mnogi lekari, zubari i
kiropraktori grcaju u fmansijskim problemima. A ja sam sve vreme
mislio da oni, poto diplomiraju, samo anju dolare. Od tog savetnika
sam uo frazu: ,,Oni su jednu vetinu daleko od bogatstva."
Ono to se eli rei tom frazom jeste daje veini Ljudi potrebno
samo da naue i savladaju jo jednu vetinu i onda bi se njihov
prihod eksponencijalno poveao. Ve sam pomenuo da fmansijska
inteligencija predstavlja sinergiju raunovodstva, investiranja,
marketinga i zakona. Kombinujte ove etiri tehnike vetine i
pravljenje novca novcem postae lake. Kada je o novcu re, jedina
vetina koju veina Ljudi zna jeste naporan rad.
Klasian primer sinergije vetina bila je ta mlada novinarka. Kad
bi se potrudila da naui vetinu prodaje i marketinga, njen prihod bi
dramatino skoio. Da sam na njenom mestu, upisao bih se na neke
kurseve pisanja reklamnih tekstova, kao i kurseve prodaje. A zatim,
umesto da radim za novine, potraio bih posao u reklamnoj agenciji.
ak i ako bi to znailo manju platu, nauila bi kako se komunicira
,,preicama" koje se koriste u uspenom reklamiranju. Provela bi i
neko vreme uei se odnosima s javnou, jo jednoj vanoj vetini.
88

Nauila bi kako da stekne milione dolara vredan besplatan publicitet.

A uvee i vikendom mogla bi da pie svoj veliki roman. Kada ga
zavri, umela bi da ga proda. I ubrzo bi bila ,,najprodavaniji pisac".
Kad sam se pojavio kod njega sa svojom prvom knjigom Ako
elite da budete bogati i sreni, nemojte ii u kolu (If You Want To
Be Rich and Happy, Don 't Go to School), izdava mi je predloio da
promenim naslov i nazovem je ,,Ekonomija obrazovanja". Odgovorio
sam mu da bih s takvim naslovom prodao itava dva primerka: jedan
svojoj porodici, a drugi svom najboljem prijatelju. Problem je samo u
tome to bi oni oekivali da ih dobiju na poklon. Nepodnoljivi
naslov Ako elite da budete bogati i sreni, nemojte ii n kolu, bio je
odabran jer smo znali da e privui ogroman publicitet. Ja sam za
obrazovanje i verujem u obrazovnu reformu. Zato bih, inae, nastavio
da se estoko zalaem za promene naeg zastarelog obrazovnog
sistema? Stoga sam se odluio za naslov koji e me odvesti na vie
televizijskih i radio emisija, jednostavno zato to sam bio spreman da
budem kontroverzan. Mnogi su mislili da sam neki ekscentrini
ludak, ali se knjiga svejedno prodavala kao luda.
Kada sam 1969. diplomirao na Akademiji trgovake mornarice
SAD, moj obrazovani otac bio je presrean. Kalifornijski Standard Oil
zaposlio me je u svojoj floti tankera. Bio sam trei oficir, ija je
plata bila mala u poreenju s platama mojih kolskih drugova, ali
bilo je sasvim u redu za prvi pravi posao nakon koleda. Moja
poetna plata bila je etrdeset dve hiljade dolara godinje, ukljuujui
i prekovremeni rad, a radio sam svega sedam meseci godinje, uz
petomeseni godinji odmor. Da sam hteo, mogao sam se na brodu
neke male trgovake kompanije otisnuti u pravcu Vijetnama i lako
zaraditi dve svoje plate umesto da se pet meseci odmaram.
Preda mnom je stajala odlina karijera, pa ipak sam nakon est
meseci dao ostavku u kompaniji i pristupio marincima, da bih postao
pilot. Moj obrazovani otac bio je oajan. Bogati otac mi je estitao.
U koli i na radnom mestu, popularno miljenje je ideja o
,,specijalizaciji". To jest, da biste zaradili vie novca ili dobili
unapreenje, morate da se ,,specijalizujete". Zbog toga lekari odmah
ponu da jure za specijalizacijom iz ortopedije ili pedijatrije. Isto
vai i za raunovoe, arhitekte, advokate, pilote i ostale.
Moj obrazovani otac je verovao u tu dogmu. Zbog toga je bio
strano uzbuen kad je konano doktorirao. esto je priznavao da kola
zapravo nagraduje one koji sve vie i vie ue o sve manjoj i manjoj
oblasti znanja.
Bogati otac me je podsticao da uradim upravo suprotno. ,,eli
da zna pomalo o mnogim stvarima", bila je njegova sugestija. Zbog
toga sam godinama radio u razliitim delovima njegove kompanije.
Neko vreme sam radio u raunovodstvu. Mada verovatno nikad ne bih
ni postao raunovoa, hteo je da nauim ,,osmozom". Bogati otac je
89

znao da u pokupiti ,,argon" i oseaj ta je vano, a ta nije. Takoe

sam radio kao pomonik konobara u restoranu, kao radnik na
gradevini, a zatim i u prodaji, na rezervacijama i u marketingu.
Vebao" je Majka i mene. Zbog toga je insistirao i da sedimo na
njegovim sastancima s bankarima, advokatima, raunovoama i
berzanskim brokerima. Hteo je da znamo poneto o svim aspektima
njegove imperije.
Kad sam napustio svoj dobro plaen posao u Standard Oilu, moj
obrazovani otac je iskreno porazgovarao sa mnom. Bio je zbunjen. Nije
mogao da shvati moju odluku da se odreknem karijere koja je nudila
veliku platu, odline beneficije, mnogo slobodnog vremena i
mogunost unapreenja. Kad me je jedne veeri upitao: ,,Zato si dao
otkaz?", nisam mogao to da mu objasnim, ma koliko sam nastojao.
Moja i njegova logika nisu imale dodirnih taaka. Veliki problem je
predstavljalo to to je moja logika zapravo bila logika mog bogatog
oca.
Siguran posao je za mog obrazovanog oca znaio sve. Uenje je za
mog bogatog oca znailo sve.
Obrazovani je otac mislio da se ja kolujem da budem brodski
oficir. Bogati otac je znao da se kolujem da bih uio o meunarodnoj
trgovini. Zato sam kao student radio na velikim teretnim brodovima,
naftnim tankerima i putnikim laama koje su plovile put Dalekog
istoka i Junog Pacifika. Bogati otac je naglaavao da valja da se
drim Pacifika umesto da se ukrcavam na brodove koji plove za
Evropu, jer je znao da se ,,dolazee nacije" nalaze u Aziji, a ne u
Evropi. Dok se veina mojih kolskih drugova, ukljuujui i Majka,
zabavljala na urkama svojih studentskih bratstava, ja sam prouavao
trgovinu, Ijude, stilove poslovanja i kulture u Japanu, Tajvanu,
Tajlandu, Singapuru, Hongkongu, Vijetnamu, Koreji, na Tahitiju,
Samoi i Filipinima. I ja sam se zabavljao, ali ne u nekom studentskom
domu. Ja sam brzo odrastao.
Obrazovani otac jednostavno nije shvatao zato sam odluio da dam
otkaz i pristupim marincima. Rekao sam mu da elim da postanem
pilot, ali zapravo sam eleo da nauim da vodim trupe. Bogati otac mi
je objasnio da je rukovoenje ljudima najtei deo upravljanja
kompanijom. On je proveo tri godine u armiji; moj obrazovani otac bio
je izuzet od regrutacije. Bogati otac mi je priao o tome koliko je
dobro umeti rukovoditi ljudima u opasnim situacijama.
,,Komandovanje je ono to valja sledee da naui", rekao je. ,,Ako
nisi dobar voda, dobie metak u lea, ba kao u biznisu."
Vrativi se 1973. iz Vijetnama, dao sam ostavku na vojnu slubu,
mada sam voleo letenje. Naao sam posao u kompaniji Kseroks.
Tamo sam otiao iz jednog jedinog razloga, a to sigurno nisu bile
beneficije. Bio sam stidljiv, i pomisao na prodavanje za mene je bila
najstranija na svetu. A Kseroks je imao jedan od najboljih programa
za obuavanje u oblasti prodaje u celoj Americi.
90

Bogati otac je bio ponosan na mene. Moj obrazovani otac me

se stideo. Budui da je bio intelektualac, smatrao je da prodavci nisu
njegov nivo. Radio sam za Kseroks etiri godine, sve dok nisam
prevladao svoj strah od kucanja na vrata i odbijanja. Kad sam konano
osvojio stalno mesto u postavci od pet najuspenijih prodavaca, opet
sam dao otkaz i krenuo dalje, ostavljajui za sobom perspektivnu
karijeru u odlinoj kompaniji.
Godine 1977. oformio sam svoju prvu kompaniju. Bogati otac
je Majka i mene pripremao da preuzimamo kompanije. Zato sam sada
morao da nauim da ih formiram i stvaram. Moj prvi proizvod,
novanik od najlona i iaktrake, izraivan je na Dalekom istoku i
prevoen u skladite u Njujorku, nedaleko od moje kole. Moje je
formalno obrazovanje bilo zavreno i dolo je vreme da isprobam svoja
krila. Ako ne uspem, ne gine mi bankrotstvo. Bogati otac je smatrao da
je najbolje bankrotirati jo pre tridesete. ,,Tada jo ima dovoljno
vremena da se povrati", bio je njegov savet. Uvee, na moj trideseti
roendan, moj prvi tovar je krenuo iz Koreje put Njujorka.
I dandanas poslujem na meunarodnom planu. Drei se saveta
svog bogatog oca, nastavljam da tragam za dolazeim nacijama. Moja
kompanija danas ulae u Junu Ameriku, Aziju, Norveku i Rusiju.
Ima jedan otrcani klie koji glasi da je ..zaposlenje drugi izraz za
malo vie od sirotinje". Naalost, rekao bih da se on odnosi na milione
Ljudi. Budui da kola finansijsku inteligenciju ne smatra
inteligencijom, veina radnika ivi ,,prema svojim mogunostima".
Rade i plaaju raune.
Ima jo jedna odvratna teorija menadmenta koja glasi da ,,radnici
rade dovoljno naporno da ne budu otputeni, a gazde ih plaaju taman
dovoljno da ne daju otkaz". A ako bacite pogled na raspon plata u
veini kompanija, rekao bih da i u toj izjavi ima istine.
Ukupan rezultat je to da veina radnika nikada ne napreduje. Oni
ine ono to su naueni: ,,trae siguran posao". Veinom se
usredsreuju na rad za platu i beneficije koje neto znae na kratke
staze, ali su esto katastrofalne ako se sagledaju na dui rok.
Umesto toga, mladima preporuujem da tragaju za poslom na
kome e neto nauiti, makar i ne bili bogzna kako plaeni. Neka
gledaju malo dalje i uvide koje vetine ele da steknu pre nego to se
odlue za konkretnu profesiju i upadnu u klopku ,,trke pacova".
Poto postanu zarobljeni doivotnim procesom plaanja rauna,
Ljudi postanu nalik na one majune hrke koji jure unutar onih
malih metalnih tokova. Njihove siune, krznom pokrivene noice
pokreu se neverovatnom brzinom, toak se okree kao lud, ali, kad
svane novi dan, oni su i dalje u istom kavezu: odlino zaposlenje.
U filmu Deri Megvajer (Jerry Maguire), s Tomom Kruzom u
glavnoj ulozi, ima mnogo odlinih duhovitih reenica. Verovatno je
najpoznatija ona ,,Pokai mi novac". Ali, ima jedna reenica koju
smatram veoma istinitom. ujemo je u sceni u kojoj Tom Kruz
91

naputa firmu. Upravo su ga otpustili i on celoj kompaniji postavlja

pitanje: ,,Ko eli da poe sa mnom?" A oko njega vlada ledena tiina.
Samo jedna ena ustaje i kae: ,,Ja bih rado, ali za tri meseca sam na
redu za unapreenje."
Ova izjava je verovamo najistinitija izjava u celom filmu. To je
ona vrsta izjave koju Ljudi upotrebljavaju da bi sebe zaokupili
neim dok odrauju posao kojim plaaju raune. Znam da moj
obrazovani otac jedva eka svoju redovnu godinju poviicu, kao i to
da se svake godine ponovo razoara. Prema tome, trebalo bi da se dalje
koluje i stekne jo vee kvalifikacije, kako bi mogao da ostvari
pravo na jo jednu poviicu, ali to bi bilo samo novo razoarenje.
esto pitam ljude: ,,Kuda vas vodi ta svakodnevna aktivnost?"
Poput onog hrka od maloas, pitam se da li Ljudi uopte znaju kuda ih
vodi njihov naporan rad. ta nosi budunost?
Siril Brikfild, bivi izvrni direktor Amerikog udruenja
penzionera, izvetava da su: ...line penzije u stanju haosa. Pre svega,
pedeset odsto dananje radne snage uopte nema penziju. To je ve
samo po sebi dovoljan razlog za zabrinutost. A sedamdeset i pet do
osamdeset odsto od one dmge polovine ima potpuno nedelotvorne
penzije koje se kreu od pedeset i pet do tri stotine dolara meseno."
U svojoj knjizi Mit o penzionisanju (The Retirement Myth), Kreg
S. Karpel pie: ,,Posetio sam upravu najvee amerike firme koja se
bavi penzijskim konsaltingom i sreo se s generalnim direktorom,
damom koja se specijalizovala za izradu bajnih penzionih planova za
najvie rukovodioce. Kad sam je pitao kakve penzije mogu da
oekuju oni koji ne sede u luksuznim kancelarijama, uputila mi je
poverljiv osmeh i rekla: ,Srebrni metak'."
,,Upitao sam je ta je to srebrni metak.
,,Slegla je ramenima: ,Ako bejbibumeri zakljue da pod stare dane
nee imati od ega da ive, uvek mogu da prosviraju sebi mozak'."
Karpel dalje objanjava razliku izmeu starih planova o defmisanim
penzijama i novih planova, tzv. 401K, koji su riskantniji. Za mnoge
dananje zaposlene, to nije nimalo lepa perspektiva. A to je samo
penzija. Kad se tom prizoru dodaju eventualni trokovi leenja i
trokovi dugotrajnog boravka u domu za stare, on postaje upravo
zastraujui. U svojoj knjizi, izdatoj 1995, on ukazuje na to da se cene
boravka u domovima za stare kreu od trideset do sto dvadeset i pet
hiljada dolara godinje. Otiao je u jedan dom za stare u kraju u kome
ivi. ist, ali krajnje jednostavan i neoptereen bilo kakvim luksuzom;
otkrio je da je cena boravka osamdeset i osam hiljada dolara za 1995.
godinu.
Ve sada mnoge bolnice u zemljama u kojima drutvo snosi
trokove leenja moraju da donose teke odluke, kao to je ona ko e
iveti, a ko umreti. Takve odluke donose se na osnovu toga s koliko
novca raspolae bolnica i koliko je pacijentu godina. Ako je pacijent
star, esto se medicinski zbrinjava neko mlai. Onaj stariji se vraa na
92

zaelje reda. I tako e bogati, isto kao to mogu sebi da priute bolje
obrazovanje, biti u stanju da odre sebe u ivotu, dok e oni s malim
imetkom umirati.
Pitam se, onda, da li radnici gledaju u budunost ili ne vide dalje
od sledee plate, ne pitajui se nikada kuda to idu?
Kada se obraam odraslima koji ele da zarade vie novca, uvek
im preporuujem isto. Predlaem im da pomno proue sopstveni ivot.
Umesto da jednostavno rade za novac i sigurnost, za koje priznajem
da su bitni, predlaem da se poduhvate i dodatnog posla, na kome e
nauiti jo jednu vetinu. esto preporuujem rad u nekoj od
kompanija koje imaju marketinku mreu, zvanu i vieslojni
marketing, ako ele da naue vetinu prodaje. Neke od tih kompanija
imaju odline programe obuke koji ljudima pomau da prevaziu strah
od neuspeha i odbijanja, koji su glavni razlozi neuspeha. Dugorono
gledano, obrazovanje je vrednije od novca.
Kad predloim ovako neto, obino dobijem odgovor: ,,O, to je
prevelika gnjavaa", ili ,,Hou da radim samo ono to me interesuje".
Na izjavu da je to ,,prevelika gnjavaa" obino uzvraam pitanjem:
,,Znai, radije biste celog veka polovinu svoje zarade davali dravi?" Na
drugu izjavu da bi ,,radili samo ono to ih interesuje" odgovaram da
me odlazak u teretanu ne interesuje, ali da ipak odlazim tamo jer elim
da se oseam bolje i ivim due.
Na nesreu, ima zrno istine u onoj staroj poslovici da ,,starog psa
ne moe nauiti novim trikovima". Osim ako osoba nije naviknuta na
promene, one joj teko padaju.
Ali, onima koji se moda premiljaju kada je re o zamisli da
se radi da bi se nauilo neto novo, dajem sledei podsticaj: ivot
umnogome nalikuje odlaenju u teretanu. Najtee je odluiti se da
ponete. Kad to preturite preko glave, kasnije je lako. Ima dana kad se
grozim odlaska u teretanu, ali kad se naem unutra i ponem da
vebam, prija mi. Posle vebanja uvek mi je drago to sam sebe ipak
nagovorio da odem tamo.
Ako niste spremni da nauite neto novo i umesto toga insistirate
na specijalizaciji unutar svoje oblasti, povedite rauna da zaposlenje
potraite u kompaniji koja ima ugovor sa sindikatom. Sindikati rada su
smiljeni tako da tite specijaliste.
Kada je moj obrazovani otac pao u nemilost kod guvernera. postao
je rukovodilac sindikata prosvetnih radnika na Havajima. Rekao mi je
da nikada nije radio tei posao. Moj bogati otac, s druge strane. celog
ivota je davao sve od sebe ne bi li spreio da sindikati uu u neku od
njegovih kompanija. Uspevalo mu je. Premda su sindikati bili vrlo
blizu, bogati otac je nekako uvek uspeo da im se odupre.
Lino ne navijam ni za jedno ni za drugo, jer uviam potrebu i
korist od obeju strana. Ako se ponaate onako kako preporuuje
kola i postanete usko specijalizovani, onda potraite zatitu sindikata.
93

Na primer, da sam nastavio da gradim svoju letaku karijeru, morao

bih da potraim kompaniju koja ima jak sindikat pilota. Zato? Zato to
bi moj ivot bio posveen uenju vetine koja ima vrednost samo u
jednoj delatnosti. Ako ne bih ostao unutar te delatnosti, to to ja znam
ne bi vredelo u nekoj drugoj delatnosti. Stariji pilot koji iz nekog
razloga izgubi posao sa sto hiljada sati leta u putnikom ili teretnom
saobraaju i zaradom od sto pedeset hiljada dolara godinje vrlo bi
teko naao ekvivalentno dobro plaen posao u prosveti. Potrebe za
odreenim vetinama razlikuju se od zanimanja do zanimanja, jer ono
za ta su piloti plaeni u avionskom saobraaju nije ni izbliza tako
vano u, recimo, kolskom sistemu.
Isto danas vai i za lekare. Uz sve promene na polju medicine,
mnogi lekari specijalisti moraju da se povinuju medicinskim
organizacijama kao to je HMO.* Nastavnici u kolama neizostavno
moraju da budu lanovi sindikata. Danas je u Americi prosvetni
sindikat najvei i najbogatiji. Nacionalna obrazovna asocijacija
ima ogroman politiki uticaj. Nastavnicima je sindikalna zatita
potrebna jer njihovo znanje ima ogranienu vrednost izvan oblasti
obrazovanja. Stoga nepisano pravilo glasi: ,,Ako se odlui za usku
specijalizaciju, postani lan sindikata." To je pametan potez.
Kad polaznike svojih seminara pitam: ,,Koliko vas ume da
spremi bolji hamburger nego Mekdonalds", gotovo svi podignu
ruke. Zatim postavim sledee pitanje: ,,Kako to da onda
Mekdonalds zaraduje vie od vas?"
Odgovor je oigledan: Mekdonalds se odlino razume u
poslovne sisteme. Razlog to su mnogi talentovani Ljudi siromani
jeste taj to se usredsreuju na to da naprave bolji hamburger, dok o
poslovnim sistemima znaju vrlo malo ili nita.
Jedan moj prijatelj na Havajima je veliki umetnik. On zarauje
prilino mnogo. Jednog dana pozove ga majin advokat i kae mu da
njegovo nasledstvo posle majine smrti iznosi trideset pet hiljada
dolara. Toliko je ostalo od njene imovine poto su advokat i drava
uzeli svoj deo. On je odmah uvideo mogunost da proiri svoj
biznis, tako to e neto od tog novca utroiti na reklamiranje. Dva
meseca kasnije, u skupom asopisu za bogatu klijentelu, izala je
njegova prva kolor reklama, na celoj jednoj stranici. Reklama je
ila tri meseca. Niko se nije javio na ponudu koja se reklamirala, a
utroio je celo svoje nasledstvo. Sada namerava da tui asopis zbog
neadekvatnog predstavljanja.
Ovo je kolski primer nekog ko zna da napravi odlian
hamburger, ali nema pojma o biznisu. Kad sam ga pitao ta je iz
ovoga nauio, sve to mi je odgovorio bilo je da su ,,svi koji se bave
marketingom pravi lopovi". Zatim sam ga pitao da li bi se upisao na
kurs obuke za prodaju i kurs za direktni marketing. Njegov odgovor
je bio : ,,Nemam vremena i neu da bacam pare."
94

Health Maintenance Organisation (Organizacija za odravanje zdravlja); korporacija koja

se finansira od premija osiguranja; njeni lanovi, lekari opte prakse i specijalisti, u
okvirima odreenih finansijskih, geografskih i profesionalnih ogranienja pruaju
preventivnu zdravstvenu negu i lee dobrovoljno ulanjene pojedince i porodice
(prim.prev.).

Svet je krcat talentovanim siromanim ljudima. Najee su

siromani ili imaju finansijskih problema ili zarauju manje nego to bi
mogli ne zbog onoga to znaju, nego zbog onoga to ne znaju.
Usredsreuju se na usavravanje svojih vetina na pravljenje boljeg
hamburgera umesto da se usavre u vetini prodavanja i isporuivanja
hamburgera. Moda Mekdonalds i ne pravi najbolje hamburgere, ali
sigurno ume najbolje da proda i isporui tu osnovnu, prosenu
pljeskavicu.
Siromani otac je eleo da ja postanem specijalista. To je bilo
njegovo stanovite u vezi sa poveanjem zarade. ak i kad mu je
guverner drave Havaji rekao da vie ne moe da radi dravni posao
koji je dotad obavljao, moj obrazovani otac je nastavio da me podstie
na specijalizaciju. Prihvatio se posla u prosvetnom sindikatu i poveo
kampanju za jo veu zatitu i beneficije visoko obuenih i
obrazovanih profesionalaca. esto smo raspravljali o tome, ali znam
da se nikada nije sloio da je suvie uska specijalizacija upravo ono
to je i stvorilo potrebu za sindikalnom zatitom. Nikada nije shvatio
da specijalizacija, to je ua, vie zarobljava oveka i dovodi ga u
zavisniji poloaj.
Bogati otac je savetovao Majku i meni da se ,,vebamo".
Mnoge korporacije rade to isto. Nau nekog mladog, pametnog
studenta, postdiplomca na poslovnoj koli, i ponu da ga ,,vebaju"
da jednog dana preuzme kompaniju. Zato se ti mladi Ljudi ne
specijalizuju za rad u jednom odeljenju; oni se sele iz odeljenja u
odeljenje da bi ovladali svim aspektima poslovnih sistema. Bogati
esto tako ,,vebaju" svoju decu ili decu drugih. Na taj nain, ta deca
stiu globalno znanje o poslovnim operacijama i meusobnim
odnosima razliitih odeljenja.
Generacija koja pamti Drugi svetski rat smatrala je da to skakanje
iz kompanije u kompaniju ne valja. Danas se tako neto smatra
pametnim. A poto Ljudi radije prelaze iz kompanije u kompaniju
nego da idu na suavanje specijalnosti, zato onda ne teiti ka veem
znanju radije nego ka veoj zaradi? Na kratke staze, moda ete manje
zaraivati. Na duge staze, isplatie vam se, i to dobro.
Osnovna znanja iz oblasti menadmenta potrebna za uspeh jesu:
1. menadment gotovinskog toka;
2. menadment sistema (ukljuujui samog sebe i vreme provedeno s
porodicom);
3. menadment Ljudi.
Najvanije vetine koje valja specijalizovati jesu prodaja i
razumevanje trita. Sposobnost prodaje dakle, komuniciranja s

95

drugim ljudskim biem, bila to muterija, slubenik, ef, brani drug

ili dete predstavlja osnovnu vetinu potrebnu za lini uspeh. Vetine
komuniciranja, kao to su pisanje, govorenje i pregovaranje, od
kljunog su znaaja za uspean ivot. Konstantno radim na tim
vetinama, pohaam kurseve ili kupujem edukativne trake pomou
kojih proirujem svoje znanje.
Kao to sam pomenuo, moj obrazovani otac je, s poveanjem
svog obrazovanja, sve napornije radio. I sve je vie upadao u klopku.
Premda je njegova plata rasla, imao je sve manje izbora. Ubrzo nakon
to je prestao da radi za dravu, otkrio je koliko je zapravo
profesionalno ranjiv, veoma nalik profesionalnim sportistima koji se
iznenada povrede ili postanu prestari za aktivno bavljenje sportom.
Odlino plaenog poloaja vie nema, a znanja na koja se mogu
osloniti ograniena su. Mislim da se zbog toga moj otac kasnije toliko
posvetio sindikalnom radu. Shvatio je koliko je njemu samom sindikat
mogao biti od koristi.
Bogati otac je Majka i mene podsticao da nauimo o svemu
poneto. Ohrabrivao nas je da radimo s ljudima pametnijim od sebe i
dovodimo pametne ljude da rade s nama u timu. Danas bi se to
nazvalo sinergijom profesionalnih specijalnosti.
Sreem danas bive nastavnike koji godinje zarauju na stotine
hiljada dolara. Zarauju toliko jer su pored nastavnikog stekli i
druga znanja. Mogu da poduavaju, ali i da prodaju i bave se
marketingom. Ne znam ni za kakva druga znanja koja su vanija od
prodaje i marketinga. Dodue, oni su za veinu teki, prvenstveno zbog
straha od odbijanja. to bolje umete da komunicirate, pregovarate i
savladate svoj strah od odbijanja, ivot vam je laki. Ba kao to sam
savetovao novinarku koja je elela da postane ,,najprodavaniji pisac",
tako savetujem i svakog drugog. Tehnika specijalnost ima svoje
dobre i loe strane. Imam prijatelje koji su genijalni, ali ne umeju
efikasno da komuniciraju s drugim ljudima i, kao rezultat toga, ne
zarauju bogzna koliko. Savetujem im da provedu jednu godinu samo
uei kako se prodaje. Cak i ako ne zarauju nita, nauie bolje da
komuniciraju. A to je od neprocenjive vrednosti.
Pored toga to smo dobri u uenju, prodaji i marketingu,
moramo da budemo dobri uitelji i dobri uenici. Ako hoemo da
budemo istinski bogati, moramo umeti da dajemo jednako onako
dobro kao to primamo. U sluajevima finansijskih ili profesionalnih
problema, esto se ispoljava nedostatak davanja ili primanja. Znam
mnoge ljude koji su siromani zato to nisu dobri uenici niti dobri
uitelji.
Oba moja oca bila su velikoduni ljudi. Obojica su praktikovala
da pre svega daju. Poduavanje je bio jedan od njihovih naina da to
ine. to su vie davali, vie su primali. Upadljiva razlika, meutim,
bila je u davanju novca. Moj bogati otac je davao mnogo novca.
Crkvi, dobrotvornim organizacijama, svojoj fondaciji. Znao je da novac
96

mora davati da bi ga i primao. Davanje novca je tajna veine bogatih

porodica. To je razlog to postoje organizacije kao to su Rokfelerova
ili Fordova fondacija. One su osmiljene tako da uzimaju njihovo
bogatstvo i poveavaju ga, kao i da ga kontinuirano poklanjaju.
Moj obrazovani otac je uvek govorio: ,Kad budem imao vika novca,
poklanjau ga." Problem je bio u tome to vika nikad nije bilo. Zato
je jo napornije radio da bi zaradio vie para, umesto da se usredsredio
na najvaniji zakon novca: ,,Daj i bie ti dato." Umesto toga, verovao
je u: ,,Kad dobije, tek onda daj."
Posledica svega je da liim na oba svoja oca. Deo mene je
okoreli kapitalista koji voli igru u kojoj novac pravi novac. Druga strana
je drutveno odgovoran uitelj, duboko zabrinut zbog sve veeg jaza
izmeu onih koji imaju i onih koji nemaju. Lino smatram da je za to
prvenstveno odgovoran zastareli obrazovni sistem.

97

POECI
PREVAZILAZENJE PREPREKA

oto ue i postanu finansijski pismeni, ljudima se ipak moe

desiti da se suoe s preprekama na putu prema finansijskoj
nezavisnosti. Ima pet osnovnih razloga zbog kojih finansijski
pismeni Ljudi ponekad i dalje ne uspevaju da stvore izdanu
kolonu aktive. Onu kolonu aktive koja proizvodi velike iznose
gotovinskog priliva. Kolonu aktive koja im moe dati slobodu da
ive onako kako su oduvek sanjali, umesto da puno radno vreme
rade samo za raune. Tih pet razloga su:
1.
2.
3.
4.
5.

strah,
cinizam,
lenost,
loe navike,
oholost.

Razlog br. 1

Prevazilaenje straha od gubitka novca. Nikad nisam upoznao

nekoga ko voli da gubi novac. I nisam nikada upoznao bogatu osobu
koja nikada nije izgubila novac. Ali zato znam siromane Ijude koji
nikad ni cent nisu izgubili... na investicije, to jest.
Strah od gubitka novca je realan. Svi ga imamo. ak i bogati.
Ali, on nije problem. Problem je kako podnosite strah. Problem je
kako podnosite gubitak. Problem je kako podnosite gubitak koji
menja ivot. To vai za sve u ivotu, ne samo za novac. Primarna
razlika izmeu bogate i siromane osobe jeste u nainu na koji
podnose taj strah. Sasvim je u redu plaiti se. U redu je biti
kukavica kada je re o novcu. Jo uvek moete biti bogati. Svi smo
junaci u nekim stvarima i kukavice u nekim drugim. Supruga jednog
mog prijatelja je medicinska sestra na urgentnom odeljenju. Kad vidi
krv, ona smesta stupa u akciju. Kad joj ja pomenem investicije, ona
bei od mene. A ja, kad vidim krv, ne beim. Ja padnem u nesvest.
Moj bogati otac je imao razumevanja za fobije u vezi s novcem.
98

,,Neki ljudi se groze zmija. Neki se groze mogunosti da izgube novac. I

jedno i drugo su fobije", imao je obiaj da kae. Njegovo reenje za
fobiju od gubitka novca bilo je: ,,Ako mrzi rizik i brigu... poni na
vreme."
Zbog toga banke preporuuju da se u mladosti pone stvaranje
uteevine, kako bi se stvorila navika. Ako ponete na vreme, mladi,
lako ete se obogatiti. Neu da zalazim u to, ali postoji velika razlika
izmeu osobe koja pone da tedi u dvadesetoj godini ivota i one
koja to pone u tridesetoj. Zapanjujua razlika.
Kau da je mo sloenog interesa jedno od svetskih uda. Za
kupovinu ostrva Menhetn vai da je bila jedna od najboljih pogodbi
svih vremena. Njujork je kupljen za dvadeset etiri dolara u
triarijama i staklenim perlicama. A da su ta dvadeset etiri dolara bila
uloena, uz interes od osam odsto godinje, 1995. bi vredela vie od
dvadeset osam triliona dolara. Menhetn bi mogao da bude otkupljen, a
ostatkom novca mogao bi se kupiti vei deo Los Anelesa, pogotovo
po cenama nekretnina koje su vladale 1995.
Moj komija radi za jednu veliku kompjutersku kompaniju. U
njoj je ve dvadeset pet godina. Jo etiri godine, i napustie
kompaniju sa etiri miliona dolara u svom 401k penzionom planu. Taj
novac je uglavnom investiran preko investicionih kompanija, a te
investicije on namerava da pretvori u obveznice i vrednosne papire
drave. Imae samo pedeset i pet godina kad prestane da radi, a
njegov pasivni gotovinski priliv iznosie preko tri stotine hiljada dolara
godinje, vie nego to zarauje na ime plate. Znai, to moe da se
izvede, ak iako mrzite gubitak ili rizik. Meutim, morate poeti na
vreme i definitivno reiti pitanje penzionog fonda, kao i unajmiti
finansijskog planera u koga imate poverenja, da vas posavetuje pre
ulaganja u bilo ta.
Ali, ta ako pred sobom nemate mnogo vremena, ili biste eleli
da se ranije penzioniete? Kako da u tom sluaju podnesete strah od
gubitka novca?
Moj siromani otac nije uinio nita. Onje jednostavno
izbegavao to pitanje, odbijajui svaki razgovor na tu temu.
Moj bogati otac, s druge strane, preporuivao mi je da
razmiljam onako kako to ine Teksaani. ,,Volim Teksas i
Teksaane", obiavao je da kae. ,,U Teksasu je sve vee. Kad
Teksas pobeuje, onda pobeuje. A kad gubi, gubi spektakularno."
,,Oni vole da gube?" pitao sam.
,,Nisam to rekao. Niko ne voli da gubi. Pokai mi jednog
srenog gubitnika i ja u ti pokazati pravog gubitnika", ree bogati
otac. ,,Govorim o stavu Teksaana u pogledu rizika, nagrade i
neuspeha. O tome kako upravljaju ivotom. Oni ga zaista ive. Ne kao
veina Ljudi ovde kod nas, koji se, kada na red doe pitanje novca,
ponaaju kao bubavabe. Bubavabe se uasavaju mogunosti da ih
dokai traak svetlosti. Cvile kad im bakalin zakine etvrt dolara na
99

kusuru."
Bogati otac je nastavio s objanjenjem.
,,Ono to najvie volim jeste teksaski stav. Oni su ponosni kad
pobeuju i razmetljivi kad gube. Teksaani imaju jednu izreku:
,,Ako e ve propasti, propadni u velikom stilu." Nee da prizna
da ti je propao posao s dupleksom. Veina ovdanjeg sveta je
strano uplaena od gubitka, jer nema dupleks koji bi otiao na taj
gubitak."
Neprestano je ponavljao Majku i meni da je najvei razlog
izostanka finansijskog uspeha to to Ljudi igraju na previe sigumo.
,,Ljudi su toliko uplaeni da e izgubiti, da onda zaista i gube", bile
su njegove rei.
Frenk Tarkenton, nekadanji bek nacionalne fiidbalske lige,
govorio je to isto, samo malo drugaije: ,,Pobeivati znai ne plaiti
se poraza."
U sopstvenom ivoru primetio sam da pobeda obino usledi
nakon nekog poraza. Pre no to sam konano nauio da vozim bicikl,
pao sam valjda milion puta. Nikad nisam sreo igraa golfa koji
nikada nije izgubio lopticu. Nikad nisam upoznao sreno zaljubljene
koji u nekom periodu nisu patili zbog neuzvraene ljubavi. I nikada
nisam upoznao nekoga bogatog ko nije nekada izgubio novac.
Kod veine Ljudi, dakle, razlog to ne ostvaruju finansijske
pobede jeste taj to je muka zbog eventualnog gubitka novca
mnogo vea od radosti koju donosi bogatstvo. Ima jo jedna
zanimljiva teksaska izreka: ,,Svi ele da odu u raj, ali niko ne eli
da umre." Veina Ljudi sanja o tome da se obogati, ali se uasava
gubljenja novca. I tako nikad ne stignu u raj.
Bogati otac je imao obiaj da Majku i meni pria o svojim
putovanjima u Teksas. ,,Ako stvarno elite da nauite kakav stav
treba da zauzmete da biste podneli rizik, gubitak i neuspeh, idite u
San Antonio i posetite Alamo. Alamo je velika pria o hrabrim
ljudima koji su odabrali da se bore iako su znali da nema nade da se
uspeno izbore sa silom kojaje napadala. Radije su umrli nego da se
predaju. To je inspirativna pria vredna prouavanja; ali, bez obzira
na to, i dalje je tragian vojni poraz. Bili su pregaeni. Zovite to
neuspehom, ako hoete. Izgubili su. A kako Teksaani podnose
poraz? I dalje na sav glas viu: ,,Setite se Alamoa!""
Majk i ja smo mnogo puta uli ovu priu. Iznova nam je priao
svaki put kad je trebalo da zakljui neki vaan posao, to ga je inilo
nervoznim. Kad god bi uinio sve to je bilo mogue uiniti i ekao da
vidi da li e ispasti ,,opa ili tropa", priao nam je ovu priu. Kad god
se bojao da e moda napraviti greku, ili izgubiti novac, priao nam
je ovu priu. Ona mu je davala snagu, jer ga je podseala da
finansijski poraz uvek moe da se pretvori u finansijsku pobedu.
Bogati otac je znao da ga neuspeh moe samo ojaati i opametiti. To ne
znai da je eleo da bude poraen; naprosto, bio je svestan ko je i kako
100

e podneti poraz. Pretvorie ga u pobedu. To i jeste bilo ono to je

njega inilo pobednikom, a ostale gubitnicima. To mu je davalo
hrabrost da pree crtu onda kad su se svi ostali povlaili. ,,Zato toliko
volim Teksaane. Oni su od poprita krvavog poraza napravili Meku
za turiste na kojoj zgru milione."
Meutim, one njegove rei koje mi danas verovatno najvie
znae su ove: ,,Teksaani ne skrivaju svoje neuspehe. Oni iz njih
crpu inspiraciju. Prervaraju ih u bojne poklie. Neuspeh inspirie
Teksaane da postanu pobednici. Ali, oni nisu jedini za koje vredi ta
formula. To je formula za sve pobednike."
Ba kao to sam i ja rekao da je padanje s bicikla bilo deo
savladavanja vetine vonje. Seam se da su me padovi uinili samo
jo vie reenim da nauim da vozim bicikl. I nita manje od toga.
Takode sam rekao da jo nisam upoznao igraa golfa koji nikada nije
izgubio lopticu. Profesionalnog igraa, gubitak loptice ili poraz na
turniru samo inspiriu da bude jo bolji, da vie trenira, da vie ui.
To je ono to ga ini boljim. Porazi inspiriu pobednike. Gubitnike
poraavaju.
Da citiram Dona D. Rokfelera: ,,Uvek nastojim da svaku
katastrofu prervorim u dobru priliku."
A poto sam Amerikanac japanskog porekla, mogu da kaem
sledee. Mnogi kau da je Perl Harbor bio amerika greka. Ja
tvrdim da je bio japanska. U filmu Tora, Tora, Tora, natmureni
japanski general kae svojim potinjenima koji ve poinju da
slave: ,,Bojim se da smo probudili uspavanog diva." ,,Setite se Perl
Harbora" postalo je bojni pokli. Prervorilo je jedan od najveih
amerikih poraza u razlog za pobedu. Ovaj veliki poraz dao je
Americi snagu, i ona je ubrzo pokazala da je svetska sila.
Porazi inspiriu pobednike. A gubitnike poraavaju. To je
najvea tajna pobednika. Ona tajna koju gubimici ne znaju.
Najvea tajna pobednika je da neuspeh nadahnjuje pobedu; prema
tome, oni se njega ne boje. Ponoviu rei Frena Tarkentona:
,,Pobeivati znai ne plaiti se poraza." Ljudi kao Fren Tarkenton ne
boje se da izgube jer znaju ko su. Ne vole da gube, stoga znaju da e
ih poraz samo inspirisati da postanu bolji. Mrzeti poraz i plaiti se
poraza dve su veoma razliite stvari. Veina Ljudi se toliko boji
gubitka novca da ga zaista i gubi. Bankrotira zbog kue na dva
sprata. Finansijski, igraju na suvie sigurno, sa suvie sitnim ulozima.
Kupuju velike kue i velike automobile, ali ne i velike investicije.
Osnovni razlog to devedeset odsto Amerikanaca ima fmansijskih
problema jeste to to igraju tako da ne izgube. Ne igraju na pobedu.
Odlaze svojim finansijskim planerima ili raunovoama ili
berzanskim brokerima i kupuju uravnoteen paket investicija.
Mnogi imaju mnogo gotovine uloene u oroene uloge, obveznice
koje donose mali prihod, zajednika ulaganja kojima se moe
trgovati unutar dotine investicione kompanije, i neto malo
101

pojedinanih deonica. To je siguran i razborit paket. Ali, to nije

pobedniki paket. To je paket nekoga ko igra tako da ne izgubi.
Nemojte me pogreno shvatiti. Taj je paket verovatno bolji nego
to ga ima sedamdeset odsto populacije, ali to upravo i jeste ono
zastraujue. Jer, siguran paket je bolji nego nikakav. To je odlian
paket za nekog ko voli da je bezbedan. Ali, igranje na sigurno i
kupovina ,,uravnoteenih" investicija nije nain na koji uspeni
investitori igraju ovu igru. Ako imate malo novca i elite da se
obogatite, morate prvo da budete ,,usredsreeni", a ne
,,uravnoteeni". Pogledajte nekog uspenog i videete da u poetku
nije bio uravnoteen. Uravnoteeni Ljudi nikuda ne idu. Oni tapkaju
u mestu. Da biste napredovali, prvo morate da postanete
neuravnoteeni. I videete da stvari kreu s mrtve take.
Tomas Edison nije bio uravnoteen. Bio je usredsreen. Bil Gejts
nije bio uravnoteen. Bio je usredsreen. Donald Tramp je usredsreen.
Dord Soros je usredsreen. Dord Paton nije pustio svoje
tenkove da se razmile na sve strane. Usredsredio ih je i probio se kroz
slabe take u nemakim redovima. Francuzi su se rasplinuli na liniji
Maino i znate ta se s njima desilo.
Ako imalo eznete da se obogatite, morate da se usredsredite.
Podelite gomilu jaja u malo korpi. Ne inite ono to ine siromani i
srednja klasa: nemojte stavljati malo jaja u mnogo korpi.
Ako ne volite da gubite, igrajte na sigurno. Ukoliko vas poraz
ini slabijim, igrajte na sigurno. Drite se uravnoteenih investicija.
Ako ste stariji od dvadeset i pet godina i uasavate se rizinih poteza,
ostanite takvi kakvi jeste. Igrajte na sigurno, ali ponite na vreme.
Ponite na vreme da skupljate jaja u svoje gnezdo, jer to ume da
potraje.
Ali, ako sanjate o slobodi o tome da se izvuete iz trke pacova
prvo pitanje koje sebi morate da postavite je: .,Kako reagujem na
neuspeh?" Ako vas neuspeh inspirie na pobedu, moda bi trebalo da
pokuate ali samo moda. Ako vas neuspeh slabi ili zbog njega
pobesnite poput razmaenog deriteta koje zove advokata da bi
presavilo tabak i podiglo tubu svaki put kad neto ne ide kako ono
hoe onda igrajte na sigumo. Zadrite svoje zaposlenje. Ili kupite
obveznice ili zajednike investicije. Ali, upamtite, i ti su fmansijski
instrumenti takode skopani s rizikom, mada jesu bezbedniji.
Priam vam sve ovo, pominjem Teksas i Frena Tarkentona, jer
je punjenje kolone aktive zapravo lako. To je, u stvari, igra koja ne
iziskuje preteranu sposobnost. Za nju nije potrebno veliko
obrazovanje. Matematika iz petog osnovne je sasvim dovoljna. Ali,
stavljanje na kocku kolone aktive, to je igra koja zahteva poseban
stav. Za nju vam trebaju petlja, strpljenje i odlian stav u odnosu na
neuspeh. Gubitnici izbegavaju neuspehe. A neuspeh pretvara
gubitnike u pobednike. Setite se samo Alamoa.
102

Razlog br. 2
Prevazilaenje cinizma. ,,Nebo se rui. Nebo se rui." Mnogi od
nas znaju priu ,,Malo pile", o piletu koje je tralo po dvoritu
upozoravajui druge na preteu kob. Svi poznajemo ponekog takvog.
Meutim, u svakom od nas ui po jedno ,,malo pile".
Kao to sam ve rekao, cinik je zapravo pomalo kukavica. Svi
smo pomalo kukavice u trenucima kad nam strah i sumnja zamagle
misli.
Svi ponekad sumnjamo. ,,Nisam preterano pametan." ,,Nisam
dovoljno dobar." ,,Taj i taj je bolji od mene." Ili nas nae sumnje esto
paralizuju. Igramo se pitalice ,,ta ako". ,,ta ako doe do kraha
ekonomije poto ja uloim novac?" ,,ta ako izgubim kontrolu i ne
budem mogao da vratim pozajmljeno?" ,,ta ako se stvari ne budu
razvijale po planu?" Ili imamo prijatelje ili porodicu koji ne
proputaju da nas podsete na nae nedostatke, iako ih nismo pitali za
miljenje. Od njih esto ujemo: ,,Odakle ti ideja da e uspeti u
tome?" Ili ,.Ako je to tako pametna zamisao, kako se onda niko drugi
nije ve ranije setio?" Ili ,,To nema anse da upali. Nema pojma o
emu pria." Ove rei sumnje esto bivaju tako glasne da
proputamo trenutak kada je rrebalo da delamo. U stomaku se gomila
onaj uasan oseaj. Ponekad ne moemo da spavamo. Ne uspevamo
da krenemo dalje. Drimo se onog to je bezbedno, a anse prolaze
pored nas. Gledamo kako nas ivot mimoilazi dok sedimo
nepomino, s teskobom u dui. Svi smo se ponekad tako oseali,
mada neki vie i ee nego drugi.
Piter Lin, iz investicione kompanije Fideliti Magelan, ona
upozorenja na nebo koje se rui naziva ,,bukom" koju svi ujemo.
,,Buka" nastaje u naim glavama ili dolazi spolja. esto od
strane prijatelja, porodice, saradnika ili medija. Lin se prisea
perioda tokom pedesetih godina, kada je pretnja nuklearnog rata bila
toliko prisutna u vestima da su Ljudi poeli da grade atomska
sklonita i skladite hranu i vodu. Da su taj novac mudro investirali u
trite, umesto u izgradnju atomskih sklonita. danas bi verovatno bili
finansijski nezavisni.
Kad su pre nekoliko godina izbili nemiri u Los Anelesu,
prodaja oruja je porasla u celoj Americi. ovek umre od posledica
konzumiranja nedopeenog hamburgera u dravi Vaington, a
arizonski Sekretarijat za zdravstvo naredi restoranima da govedina
sme da se slui samo dobro peena. Farmaceutska kompanija
reklamira na nacionalnoj televiziji lek protiv nazeba, prikazujui u
reklami Ijude obolele od nazeba i gripa. Reklama ide u februaru. Broj
obolelih od nazeba raste, ba kao i prodaja njihovog leka.
Veina Ljudi je siromana jer je svet, kada je re o investicijama,
pun malih pilia koji jurcaju okolo viui da e nam nebo pasti na
glavu. Ta njihova dreka ima efekta, jer u svima nama ivi po jedno
malo pile. esto je potrebna velika hrabrost da ne dozvolimo
103

glasinama i priama o propasti da utiu na jaanje naeg straha i

sumnje.
Moj prijatelj Riard, iz Bostona, doao je u Feniks da nas
poseti 1992. Bio je impresioniran onim to smo postigli poslujui
deonicama i nekreminama. Cene nekremina u Feniksu su u to vreme
bile opale. Proveli smo dva dana pokazujui mu ono to smo smatrali da
su odline prilike za gotovinski priliv i poveanje kapitala.
Moja supruga i ja nismo agenti koji se bave kupoprodajom
nekretnina. Mi smo strogo investitori. Poto smo nali jednu kuu u
rezidencijalnom delu grada, pozvali smo agenta koji ju je istog
popodneva prodao Riardu. Cena je bila svega etrdeset i dve hiljade
dolara. za gradsku kuu sa dve spavae sobe. Sline kue su se
prodavale za ezdeset i pet hiljada. Bio je to odlian pazar. Uzbuen,
kupio je kuu i vratio se u Boston.
Dve nedelje kasnije, agent nas je pozvao i obavestio da se na
prijatelj povukao. Odmah sam telefonirao Riardu i pitao zato. Sve
to je rekao bilo je da je razgovarao sa svojim komijom i da mu je
ovaj rekao da je to lo posao. Da je previe platio.
Pitao sam Riarda da li se njegov komija bavi investicijama.
Odgovorio je ,,ne". Kad sam ga upitao zato ga uopte slua, Riard je
postao defanzivan i jednostavno rekao da eli da nastavi da trai.
Na triru nekretnina u Feniksu je dolo do promena, tako da se
ta kua 1994. izdavala za hiljadu dolara meseno pa ak i za dve i po
hiljade tokom zimskih meseci. Ve 1995. kua je vredela devedeset i
pet hiljada dolara. ARiard je trebalo samo da uplati pet hiljada, to je
bilo sasvim dovoljno da pone da se izvlai iz trke pacova. Ni do
dandanas nije uradio nita. U Feniksu jo uvek ima odlinih ansi za
dobar posao s nekretninama; treba samo dobro potraiti.
Riardovo povlaenje me nije iznenadilo. Naziv za to je
,,kupevo kajanje" i svi smo ponekad pogoeni time, kad nas sustigne
sumnja. Malo pile je pobedilo, a ansa za slobodu bila je izgubljena.
Drugi primer: jedan mali deo svoje aktive drim u vidu
sertifikata o pravu pridraja poreza, umesto kao oroene uloge. Na
uloeni novac dobijam esnaest odsto interesa godinje, to je svakako
mnogo vie od onih pet odsto koje nudi banka. Sertifikati su
garantovani nekretninama i zatieni dravnim zakonom, to su
takoe bolji uslovi od onih koje nudi veina banaka. Bezbednim ih
ini formula prema kojoj se kupuju. Manjka im samo likvidnost. Zato
ja na njih gledam kao na uloge oroene na dve do sedam godina.
Gotovo svi kojima kaem za to, naroito oni koji preferiraju oroene
uloge, konstatuju da je re o rizinom nainu ulaganja. Priaju mi
zato ne bi trebalo to da radim. Kad ih pitam odakle im ta informacija,
kau, od prijatelja ili iz nekog asopisa koji se bavi temom investicija.
Oni nikada nisu uradili tako neto, i svakome ko to radi priaju zbog
ega ne bi trebalo da se uputa u to. Najnii prihod koji prihvatam
104

iznosi esnaest odsto, dok su Ljudi puni sumnje spremni da prihvate

pet odsto. Sumnja kota.
Hou da kaem da su sumnja i cinizam ti koji veinu Ljudi
navode da ostanu siromani i igraju na sigurno. Stvarni svet naprosto
eka da se obogatite. Samo je sumnja u oveku ono to ga i dalje dri
siromanim. Kao to rekoh, izlazak iz trke pacova je tehniki lak. On
ne zahteva mnogo obrazovanja, ali veinu Ljudi sumnja upravo
paralie.
,,Cinici nikad ne pobeuju", govorio je bogati otac.
,,Neproverena sumnja i strah stvaraju cinika. Cinik kritikuje, a
pobednik analizira", bilaje jo jedna od njegovih omiljenih izreka.
Objanjavao nam je zato kritika zaslepljuje, dok analiza otvara oi.
Analiza pobedniku omoguava da vidi da je kritiar slep, kao i da vidi
anse koje su svima drugima promakle. A opaanje onoga to
drugima promie jeste klju uspeha.
Nekretnine su odlian vid investiranja za sve koji tee finansijskoj
nezavisnosti ili slobodi. Jedinstven vid investiranja. Pa ipak, kad
god pomenem nekretnine kao sredstvo, ujem: ,,Ne elim da
popravljam klozete." To je ono to Piter Lin naziva ,,bukom". To je
ono to bi moj bogati otac nazvao cinizmom. Neko ko kritikuje, a ne
analizira. Neko ko doputa da mu sumnje i strahovi zatvore um,
umesto da mu otvore oi.
Stoga, kad neko kae: ,,Ne elim da popravljam klozete", poelim
da mu odbrusim: ,,A na osnovu ega mislite da ja elim?" Oni
zapravo govore da je klozet vaniji od onoga to ele. Ja govorim o
oslobaanju iz trke pacova, a oni priaju o klozetima. To je obrazac
razmiljanja koji veinu Ljudi ostavlja u siromatvu. Kritikuju umesto
da analiziraju.
,,Rei ,ne elim' dre kljueve rvog uspeha", imao je obiaj da
kae bogati otac.
Poto ni ja ne elim da popravljam klozete, pomno pazim koga
zapoljavam kao upravnika imanja koji brine o popravljanju klozeta.
Nalaenjem odlinog upravnika imanja, koji se stara o zgradama ili
apartmanima, moj gotovinski priliv raste. Ali, to je jo vanije,
odlian upravnik imanja mi omoguava da kupim jo nekretnina jer
ne moram da popravljam klozete. Odlian upravnik imanja je klju
uspeha u poslovanju nekretninama. Nalaenje takve osobe za mene je
mnogo vanije od same nekretnine. Odlian upravnik imanja esto
uje o dobrim poslovima pre samih agenata, to ga ini jo vrednijim.
To je ono to je bogati otac hteo da kae govorei: ,,Rei ,ne elim'
dre kljueve tvog uspeha." Budui da zaista ne elim da popravljam
klozete, smislio sam nain da kupujem jo nekretnina i ubrzam svoje
oslobaanje iz trke pacova. Ljudi koji i dalje ponavljaju da ,,ne ele da
popravljaju klozete" esto liavaju sebe ovog odlinog vida
investiranja. Pitanje klozeta je za njih vanije od njihove slobode.
Na tritu hartija od vrednosti esto ujem kako Ljudi kau:
105

,,Ne elim da izgubim novac." Dakle, na osnovu ega oni misle da se

meni ili bilo kome drugom dopada da izgubi novac? Oni ne zarauju
novac jer su odabrali da ga ne gube. Umesto da analiziraju, stvaraju
sebi predrasudu u pogledu jo jednog odlinog vida investiranja,
trita hartija od vrednosti.
Decembra 1996. vozio sam se s jednim prijateljem pored
oblinje benzinske pumpe. Podigao je pogled uvis i ,,video" da e
cena goriva da se povea. Moj prijatelj je, inae, neprestano zabrinut,
pravo ,,malo pile". Za njega, nebo uvek preti da e pasti, i obino i
padne na njega.
Kad smo stigli kui, pokazao mi je sve statistike na osnovu kojih
je zakljuio da e cena goriva tokom nekoliko narednih godina
konstantno da se poveava. Te statistike do tada nisam imao prilike da
vidim, iako sam ve posedovao znatnu koliinu deonica postojee
naftne kompanije. Saznavi tu informaciju, odmah sam poeo da traim,
i naao sam, novu i potcenjenu naftnu kompaniju koja je upravo bila na
putu da otkrije novo nalazite nafte. Moj broker je bio oduevljen tom
novom kompanijom i kupio sam petnaest hiljada deonica, za ezdeset
pet centi po komadu.
Februara 1997. isti prijatelj i ja smo prolazili kolima pored iste
one benzinske pumpe. U meuvremenu je cena goriva zaista skoila,
gotovo petnaest procenata po galonu. I opet je ,,malo pile" brinulo i
kukalo. Ja sam se smeio, jer je u januaru 1997. ona mala naftna
kompanija pronala naftu i one deonice su skoile na vie od tri
dolara po komadu od onog dana kad mi je dao obavetenje. A ako je
istina ono to pria moj prijatelj, cena goriva e nastaviti da raste.
Umesto da analiziraju, ,,mali pilii" zatvaraju svoj um. Kada bi
Ljudi shvatili kako fimkcionie ,,stop" pri investiranju na tritu
hartija od vrednosti, bilo bi ih vie koji investiraju da bi dobili nego
onih koji investiraju tako da ne izgube. ,,Stop" je obina kompjuterska
komanda koja automatski prodaje vae deonice ukoliko cena pone da
pada, pomaui na taj nain da se to vie smanji va gubitak i
maksimalno poveaju neke dobiti. Re je o odlinom sredstvu za one
koji se uasavaju gubljenja.
Stoga, kad god ujem Ijude kako se usredsreuju na svoje ,,ne
elim", radije nego na ono to ele, znam da ,,buka" u njihovim
glavama mora da je glasna. Malo pile je prevladalo u njima i vie:
,,Nebo se rui, a klozeti su zapueni." Zato izbegavaju ono to ,,ne
ele", ali plaaju visoku cenu za to. Moda nikada nee dobiti ono
to ele od ivota.
Bogati otac mi je pruio jedan nain gledanja na malo pile.
,,Samo radi ono to je radio i pukovnik Sanders." Kada mu je bilo
ezdeset est godina, biznis mu je propao i poeo je da ivi od socijalne
pomoi. Ona mu nije bila dovoljna, pa je poeo da putuje Amerikom
i prodaje svoj recept za prenu piletinu. Bio je odbijen tano hiljadu
devet puta pre no to je neko rekao ,,da". Neumorno je radio dalje i
106

postao multimilioner u godinama u kojima se veina Ljudi povlai iz

posla. ,,Bio je hrabar i uporan ovek", rekao je bogati otac o Harlanu
Sandersu.
Stoga, kad vas mui sumnja i oseate se pomalo uplaeni,
jednostavno uinite ono to je pukovnik Sanders uradio svome malom
piletu. Isprite ga.

Razlog br. 3
Lenost. Zauzeti Ljudi su esto oni koji su najvie lenji. Svi smo
uli prie o biznismenu koji mnogo radi da bi zaradio novac. Mnogo
radi da bi obezbedio ivot svojoj supruzi i deci. Provodi mnogo
vremena u kancelariji u toku dana, a radi i kod kue preko vikenda.
Jednog dana se vraa i zatie praznu kuu. ena gaje napustila i
odvela decu. Znao je da meu njima ima problema, ali umesto da
se pobrine da ojaa vezu izmeu njih, zakopava se u posao.
Poraen, poinje da podbacuje na poslu i dobija otkaz.
Danas esto sreem Ijude koji su suvie zauzeti da bi poveli
rauna o svom bogatstvu. A ima i Ljudi previe zauzetih da bi
poveli rauna o svom zdravlju. Razlog tome je isti. Zauzeti su i
ostae zauzeti, samo da bi izbegli neto sa ime ne ele da se suoe.
Ne mora niko da im kae. Duboko u sebi, oni znaju. tavie, ako ih
podsetite, esto reaguju ljutito ili nervozno.
Ako nisu zauzeti poslom ili decom, esto su zauzeti gledanjem
TV, pecanjem, igranjem golfa ili kupovanjem. Ipak, duboko u dui
znaju da izbegavaju neto vano. To je najei oblik lenosti.
Lenost koja se ispoljava neprestanom zauzetou.
ta je, onda, lek za lenost? Odgovor glasi: malo pohlepe.
Mnogi od nas su vaspitani tako da udnju ili pohlepu
smatraju loom. ,,Pohlepni Ljudi su loi Ljudi", govorila je moja
mama. Ipak, u sebi svi eznemo da imamo lepe, nove ili uzbudljive
stvari. Stoga, da bi kontrolisali taj oseaj udnje, roditelji esto nau
naina da ga potiskuju pomou oseaja krivice.
,,Samo na sebe misli. Zar ne zna da ima brau i sestre?" bio
je omiljeni nain moje mame. Ili: ,,Hoe da ti kupim... ta?"
najee je govorio moj otac. ,,Izgleda da ti misli da smo puni para.
Zar veruje da novac raste na drveu? Zna, mi nismo nikakvi
bogatai."
Stvar nije bila toliko u reima, koliko u onom ljutitom
nabacivanju krivice koje je proimalo rei koje su dopirale do mene.
Obrnuti proces je bio: ,,Ti ne zna koliko se ja rtvujem da
bih ti ovo priutio. Kupujem ti jer sam to nisam imao kad sam bio
dete." Imam komiju koji nema ni prebijene pare, ali zato ne moe da
utera kola u garau. Garaa je krcata dejim igrakama. Ta
razmaena deriad uvek dobiju ono to ele. ,,Neu da znaju kako
je to eleti neto", ponavljao je. Nije utedeo novac s kojim bi ih
107

mogao poslati u koled, niti neto za svoje stare dane, ali su zato
njegova deca imala sve igrake koje su ikada napravljene.
Nedavno su mu potom poslali novu kreditnu karticu i on je odmah
potrpao klince u kola i odveo ih u Las Vegas. ,,inim to zbog njih",
rekao je, verujui kako se silno rtvuje.
Bogati otac je zabranio rei ,,ovo ne mogu da priutim".
Kod kue, pak, gotovo nita drugo nisam sluao. Umesto toga,
bogati otac je od svoje dece traio da govore: ,,Kako da ovo priutim?"
Njegov rezon je bio da rei ,,ovo ne mogu da priutim" iskljuuju
mozak. Jer, posle njih nema o emu da se razmilja. ,,Kako da ovo
priutim?" ukljuuje mozak. Primorava ga da misli i traga za
odgovorima.
Najvanije je, meutim, to to je on smatrao da su rei ,,ovo ne
mogu da priutim" ista la. I da ljudski duh to zna. ,,Ljudski duh
je veoma, veoma moan", govorio je. ,,On zna da moe sve." Ako
imate lenj um koji kae: ,,Ovo ne mogu da priutim", u vama poinje
rat. Va duh se ljuti, a va lenji um mora da brani svoju la. Duh vriti:
,,Hajde. Idemo u teretanu da vebamo." A lenji um odgovara: ,,Umoran
sam. Celog dana sam rintao kao pas." Ili, ljudski duh kae: ,,Smuilo
mi se da budem siromaan. Hajde da se pokrenemo i postanemo
bogati." Lenji um na to odgovara: ,,Bogati su gramzivi. Pored toga.
to je prevelika sekiracija. Nije bezbedno. Mogao bih da izgubim
novac. Ionako mnogo radim. Svakako ve imam previe posla. Vidi
samo ta veeras moram da uradim. Moj ef hoe da ovo bude ujurru
gotovo."
,,Ovo ne mogu da priutim" ini oveka tunim. Dovodi do
oseanja bespomonosti, a ono do utuenosti i, esto, depresije.
Drugi izraz za to je ,,apatija". ,,Kako da ovo priutim" otvara vrata
mogunostima, uzbuenju i snovima. Bogati otac nije bio naroito
zabrinut oko toga ta ste eleli da kupite, ali ono ,,Kako da ovo
priutim" stvaralo je snaniji um i dinaminiji duh.
Stoga je retko davao neto Majku i meni. Umesto toga je pitao:
,,Kako ete sebi to priutiti," a u ,,to" je spadao i koled, koji smo
sami plaali. Ono to je on eleo da savladamo nije bio cilj ve
proces postizanja tog cilja kome smo teili.
Problem koji danas oseam je taj da postoje milioni Ljudi koji
oseaju krivicu zbog svoje gramzivosti. Re je o automatizovanoj
reakciji formiranoj u detinjstvu. ele da imaju one lepe stvari koje
ivot prua, ali veinu njihova podsvest navede da kau: ,,Ne moe
ovo da ima," ili ,,Ovo nikada nee moi da ima."
Kad sam odluio da izaem iz trke pacova, jednostavno sam
postavio sebi pitanje: ,,Kako da sebi priutim da nikada vie ne
moram da radim?" Zatim je moj um poeo da se bori s odgovorima i
solucijama. Najtei deo je predstavljala borba s dogmom mojih
roditelja, koja je glasila: ,,0vo ne moemo da priutimo." Ili,
,,Prekini da misli samo na sebe". Ili, ,,to ne misli malo i na
108

druge", i ostale rei smiljene tako da podstaknu u meni oseanje

krivice koje e potisnuti udnju.
Dakle, kako da pobedite lenost? Odgovor glasi: pomou
malo pohlepe. To je ona radiostanica WIIFM, odnosno ,,What's In
ItFor Me?" (ta u ja imati od toga?) Osoba mora da sedne i
upita: ,,ta u ja imati od toga to u biti zdrav, seksi i zgodan?"
Ili: ,,Kakav e moj ivot biti ako nikada vie ne budem morao da
radim?" Ili: ,,ta bih radio kad bih imao sav novac koji mi je
potreban?" Bez te sitne gramzivosti, udnje da imamo neto bolje,
nema progresa. Ovaj svet napreduje jer svi udimo za boljim
ivotom. Novi pronalasci nastaju jer elimo neto bolje. Stoga, kad
god zateknete sebe kako izbegavate neto to znate da bi trebalo da
uinite, valja da postavite sebi samo jedno pitanje: ,,ta u ja imati
od toga?" Budite malo gramzivi. To je najbolji lek za lenost.
Suvie pohlepe, meutim, nije dobro kao ni bilo ta drugo to
je preterano. Ali, setite se samo reenice koju Majkl Daglas
izgovara u filmu Vol strit (Wall Street). ,,Pohlepa je dobra." Bogati
otac je to neto drugaije rekao: ,,Krivica je gora od pohlepe. Jer,
krivica telu oduzima duu." to se mene tie, to je najbolje rekla
Elinor Ruzvelt: ,,inite ono to u srcu oseate da je ispravno jer
ete svakako biti kritikovani. Osuivae vas ako inite tako,
osudivae vas ako ne budete inili tako."

Razlog br. 4
Navike. Na ivot je odraz naih navika, vie nego naeg
obrazovanja. Poto je video film Konan (Conan), sa Arnoldom
varcenegerom u glavnoj ulozi, jedan moj prijatelj je rekao:
,,Voleo bih da imam telo kao varceneger." Veina prisutnih
mukaraca klimnula je glavom u znak da se slae s tim.
,,uo sam da je nekada bio slabaan i mrav", dodao je drugi
moj prijatelj.
,,Aha, i ja sam to uo", dodao je trei. ,,uo sam i da ima naviku
da gotovo svakog dana veba u teretani."
,,Aha, kako da ne."
,,Ma, kakvi", sloila se veina cinino. ,,Kladim se da je
takav i roen. Nego, hajde da mi lepo ne priamo vie o Arnoldu i
da popijemo po pivce."
Ovo je primer kako navike upravljaju ponaanjem. Seam se da
sam svom bogatom ocu postavio pitanje o navikama bogatih. Umesto
da mi direktno odgovori, hteo je da nauim kroz primer, kao i obino.
,,Kad tvoj otac plaa raune?" pitao je.
,,Prvog u mesecu", odgovorio sam.
,,Da li mu neto ostane posle toga?" pitao je dalje.
,,Vrlo malo", rekao sam.
,,To je osnovni razlog njegovih nedaa", nastavio je bogati
otac. ,,Ima loe navike."
109

,,Tvoj otac prvo plati svima drugima. Sebi plati poslednjem, ali
samo u sluaju da mu neto ostane."
,,to uglavnom nije sluaj", dodao sam. ,,Ali, on mora da plati
raune, zar ne? Je l' vi to kaete da ne mora da ih plati?"
,,Naravno da ne", rekao je bogati otac. ,,vrsto verujem da
raune valja plaati na vreme. Ja prvo isplatim sebe. Pre nego to
platim dravi."
,,Ali, ta biva ako nemate dovoljno para?" pitao sam. ,,ta onda
radite?"
,,Isto", odvratio je. ,,I dalje isplaujem prvo sebe. ak i ako sam
kratak s parama. Moja kolona aktive je za mene mnogo vanija od
drave."
,,Ali", rekoh, ,,zar oni ne dolaze onda po vas?"
,,Da, ako ne platim", odgovori bogati otac. ,,Vidi, nisam rekao
da ne treba plaati. Samo kaem da prvo isplatim sebe, ak iako
nemam dovoljno novca."
,,Ali", opet sam rekao, ,,kako to radite?"
,,Ne ,kako'. Pitanje je ,zato'", rekao je bogati otac.
,,OK, zato?"
,,Motivacija", odgovorio je bogati otac. ,,ta misli, ko e se
glasnije aliti ako im ne platim ja ili moji poverioci?"
Vai e poverioci svakako galamiti glasnije od vas", rekao
sam, jer to je bilo sasvim oigledno. ,,Vi ne biste nita rekli ako ne
isplatite sebe."
,,Vidi, dakle, poto isplatim sebe, pritisak da isplatim porez i ostale
poverioce tako je veliki da me to prisiljava da tragam za drugim
oblicima prihoda. Pritisak da platim postaje moja motivacija. Radio
sam dodatne poslove, osnivao nove kompanije, trgovao hartijama od
vrednosti sve, samo da ne dou i ne ponu da viu na mene. Taj
pritisak je doprineo da jo vrednije radim, primorao me je da mislim
i, sve u svemu, uinio me pametnijim i aktivnijim u pogledu novca.
Da sam sebi platio poslednjem, onda ne bih oseao nikakav pritisak,
ali bih bio bez prebijene pare."
,,Znai, motivie vas strah od drave ili drugih Ljudi kojima
dugujete novac?"
,,Tano", odvratio je bogati otac. ,,Vidi, dravni uterivai dugova
su velike siledije. Takvi su uterivai dugova uopte. Veina se Ljudi
predaje pred njima. Plate njima, a sebi ne. Zna priu o slabiu od
etrdeset pet kilograma koga gaaju peskom u lice?"
Klimnuo sam. ,,U stripovima stalno objavljuju tu reklamu za
asove bodibildinga i dizanja tereta."
,,Dakle, veina Ljudi dozvoljava da im siledije bacaju pesak u
lice. Odluio sam da svoj strah od siledija upotrebim da bih ojaao.
Drugi postaju slabiji. Primoravati sebe na razmiljanje kako da zaradi
jo novca, to je kao odlazak u teretanu i vebanje s tegovima. to vie
vebam svoje mentalne miie, ja sam sve jai. Sada se vie ne bojim
110

onih siledija."
Dopadalo mi se ono to je govorio bogati otac. ..Znai, ako
isplatim prvo sebe, postajem finansijski. psihiki i fiskalno jai?"
Bogati otac je potvrdno klimnuo glavom.
,,A ako sebe isplatim na kraju, ili uopte ne isplatim, postajem
slabiji. Onda me Ljudi kao to su efovi, direktori, poreznici, uterivai
dugova i stanodavci cimaju naokolo celog ivota. Samo zato to
nemam dobre navike u pogledu novca."
Bogati otac je ponovo potvrdno klimnuo. ,,Kao onaj slabi od
etrdeset i pet kilograma."

Razlog br. 5
Oholost. Oholost je ego plus neznanje.
,,0no to znam zarauje mi novac. Ono to ne znam uzima mi
novac. Svaki put kad sam bio ohol, imao sam finansijskih gubitaka.
Jer, kada sam ohol, iskreno verujem da ono to ne znam nije ni vano",
esto mi je govorio bogati otac.
Otkrio sam da mnogi Ljudi oholou nastoje da prikriju
sopstveno neznanje. To se esto deava kad razgovaram o
fmansijskom obraunu s raunovoom ili nekim drugim
investitorima.
Priaju prazne prie. Jasno mi je da ne znaju o emu priaju.
Ne lau, ali ne govore istinu.
Mnogo je onih u svetu novca, finansija i investicija koji nemaju
ni najbleu predstavu o onome o emu govore. Veina Ljudi se
poput prodavaca polovnih kola razmee vrednou ostvarenih
prodaja.
Ako znate da neto ne znate, ponite da se obrazujete tako to
ete nai nekog ko je strunjak u toj oblasti ili se naoruajte
dobrom knjigom na tu temu.

111

POETAK

oleo bih da mogu da kaem da mi je bilo lako da steknem bogatstvo, ali

nije.
Stoga, kao odgovor na pitanje ,,Kako da ponem?" nudim
misaoni proces kroz koji svakodnevno prolazim. Zaista je lako
pronai dobre poslove. Kunem vam se. To je kao vonja bicikla.
Posle malo kolebanja, prosto ko pasulj. Ali, kada je re o novcu,
odluka da se proe kroz kolebanje je neto vrlo lino.
Da bismo otkrili poslove vredne milion dolara, ,,poslove
ivota", moramo aktivirati svoj fmansijski genij. Smatram da on
postoji u svakom od nas. Problem je u tome to na fmansijski genij
lei uspavan i eka da ga pozovemo. Lei uspavan, jer nas naa
kultura ui da je ljubav prema novcu koren svakog zla. Podstie nas da
se kolujemo za odreenu profesiju kako bismo mogli da radimo za
plaru, ali nas ne ui kako da nateramo novac da radi za nas. Ui nas
da ne brinemo o svojoj finansijskoj budunosti, jer e se naa
kompanija ili drava brinuti o nama kada zavrimo svoj radni vek.
Medutim, naa deca, obrazovana u tom istom kolskom sistemu, jesu
oni koji e na kraju platiti zbog toga. Poruka jo uvek glasi da vredno
radimo, zaraujemo novac i troimo ga, a kad nam ga ponestane,
uvek moemo da pozajmimo jo.
Naalost, devedeset procenata zapadnog sveta pridrava se
navedene dogme, naprosto zato to je lake nai posao i raditi za
platu. A ako niste samo jedan iz gomile, nudim vam postupak buenja
vaeg finansijskog genija u deset taaka. Ako elite da sledite neke
od njih, odlino. Ako ne, smislite neke sopstvene. Va finansijski genj
voljno je pametan da napravi sopstveni spisak.
Dok sam bio u Peruu, sa etrdesetpetogodinjim rudarom koji je
kopao zlato, pitao sam ga kako moe da bude tako siguran da e nai
zlatni rudnik. Odgovorio mi je: ,,Zlata ima svugde. Veina Ljudi
nije nauena da ga vidi."
Rekao bih, odista, da je to istina. Kada je o nekreminama re, ja
mogu da izaem i za dan doem do etiri ili pet potencijalno
odlinih poslova, dok e prosena osoba takoe izai, ali nee nai
nita. ak i ako traimo u istom kraju grada. Razlog je to to ona nije
odvojila malo vremena da razvije svoj finansijski genij.
Nudim vam sledeih deset taaka, kao proces kojim ete
razvijati svoje bogomdane moi. Moi kojima samo vi moete da
vladate.

1. POTREBAN MI JE RAZLOG VEI OD STVARNOSTI:

Snaga duha. Na pitanje da li ele da budu bogati ili fmansijski
slobodni, veina Ljudi e vam odgovoriti sa ,,da". Ali, tu uskae
stvarnost. Put se ini suvie dug, s mnogo planina na koje se valja
112

uzverati. Lake je samo raditi za platu i viak predavati brokeru.

Sreo sam jednom mladu enu koja je sanjala da ue u
olimpijsku plivaku reprezentaciju SAD. U stvarnosti. ona je
morala svakog jutra da ustane u etiri sata, da bi pre odlaska u
kolu rri sata trenirala plivanje. Ona se nije zabavljala s drutvom
subotom uveee. Morala je da ui da bi imala dobre ocene, kao i
svako drugi.
Kad sam je pitao odakle joj takva nadljudska ambicija i
spremnost na rtve, jednostavno je rekla: ,,Radim to za sebe i
Ijude koje volim. Ljubav je ta koja mi pomae da preem prepreke
i podnesem rtve."
Razlog ili svrha jeste kombinacija ,,elim" i ,,ne elim". Kada
me Ljudi pitaju koji je moj razlog to elim da budem bogat, to je
kombinacija duboko emotivnih ,,elim" i ,,ne elim".
Nabrojau neke od njih. Prvo ,,ne elim", jer od njih nastaju
,,elim". Ne elim da celog veka radim. Ne elim ono emu su teili
moji roditelji, siguran posao i kuu u predgrau. Ne volim da
budem niiji slubenik. Mrzeo sam to to je moj otac veito
proputao moje fudbalske utakmice jer je bio suvie zauzet svojom
karijerom. Mrzeo sam to to je celog veka naporno radio, a drava
je posle njegove smrti uzela najvei deo onoga to je zaradio. Nije
mogao ni da nam ostavi ono za ta je toliko teko radio. Bogati to ne
rade tako. Oni vredno rade i ostave to svojoj deci.
A sada ,,elim". elim da budem slobodan da putujem
svetom i ivim onako kako mi se dopada. elim da budem mlad
dok to inim. Jednostavno, elim da budem slobodan. elim da
upravljam svojim vremenom i svojim ivotom. elim da novac radi
za mene.
To su moji duboko ukorenjeni, emotivni razlozi. Koji su vai?
Ako nisu dovoljno jaki, onda stvarnost puta koji pred vama lei
moe biti jaa od vaih razloga. Mnogo puta sam gubio novac i
vraao se nekoliko koraka unazad, ali su me ti duboko emotivni
razlozi odrali na nogama i naterali da nastavim dalje. eleo sam da
postanem slobodan do etrdesete, ali ipak je potrajalo dok nisam
napunio etrdeset i sedmu, uz mnogo iskustva steenog na putu.
Kao to rekoh, eleo bih da mogu da kaem da je bilo lako. Nije,
ali nije bilo ni teko. Meutim, bez jakog razloga ili svrhe, sve je u
ivotu teko.
AKO NEMATE JAK RAZLOG, NEMA SMISLA DA ITATE DALJE.
ZVUAE VAM SUVIE KOMPLIKOVANO.
2. SVAKOG DANA PONOVO BIRAM: Snaga izbora. To je osnovni
razlog to Ljudi ele da ive u slobodnoj zemlji. Hoemo da imamo
mo izbora.
113

S finansijskog gledita, sa svakim dolarom koji nam dolazi u

ruke, dobijamo mo da biramo svoju budunost: da li hoemo da
budemo bogati, siromani ili srednja klasa. Siromani Ljudi naprosto
imaju loe potroake navike.
Kao deak, imao sam sree to sam voleo da igram monopol.
Niko mi nije rekao da je monopol samo za decu, stoga sam
nastavljao da ga igram kao odrastao. Imao sam i bogatog oca koji
mi je ukazao na razliku izmeu aktive i pasive. Stoga sam pre mnogo
vremena, kao deak, odabrao da budem bogat, i znao sam da sve to
treba da nauim jeste da stiem aktivu, pravu aktivu. Moj najbolji
drug, Majk, dobio je tu aktivu od svog oca, ali je ipak morao da
naui kako da je sauva. Mnoge bogate porodice u sledeoj
generaciji izgube svoju aktivu, jednostavno zato to niko nije nauio
kako da bude dobar domain te aktive.
Mnogi odaberu da ne budu bogati. Za devedeset odsto
populacije, biti bogat predstavlja ,,samo gomilu nevolja". Stoga
sroe neto poput:
,,Nisam zainteresovan za novac." Ili: ,,Nikada neu biti bogat." Ili:
,,Ne moram da brinem, jo sam mlad." Ili: ,,Misliu o budunosti
kad zaradim neto novca." Ili: ,,Moj mu/ena brine o finansijama."
Problem s ovakvim izjavama lei u tome to osoba koja odabere da
misli na takav nain liava sebe dveju stvari: jedna je vreme, koje je
va najdragoceniji imetak, a druga je uenje. To to nemate novca
nije izgovor da ne uite. Ali, to je izbor koji svi vrimo svakog dana:
ta emo raditi sa svojim vremenom, sa svojim novcem, ta emo
utuviti u glavu. To je mo izbora. Svi imamo izbor. Ja sam
jednostavno odabrao da budem bogat i taj izbor ponavljam svakog
dana.
PRVO INVESTIRAJTE U OBRAZOVANJE: U stvarnosti,
jedina aktiva koju imate jeste va um, najjae sredstvo kojim
gospodarimo. Ba kao to sam rekao i za mogunost izbora, svako od
nas, ko je dovoljno odrastao, moe da bira ta e ubaciti u svoj
mozak. Moete celog dana da gledate MTV, ili da itate asopise o
golfu, ili da pohaate asove grnarstva, ili asove finansijskog
planiranja. Izbor je va. Veina Ljudi naprosto kupuje investicije,
umesto da prvo investira u to da naui neto o investicijama.
Mojoj prijateljici, inae bogatoj eni, nedavno su provalili u
stan. Lopovi su odneli televizor i videorikorder. ali nisu ni pipnuli
knjige koje je itala. Svi imamo taj izbor. Ipak, devedeset odsto
populacije kupuje televizore, dok svega deset odsto kupuje knjige o
biznisu ili trake na kojima je re o investiranju.
A ta ja radim? Idem na seminare. Volim kad traju barem dva
dana, jer uivam u tome da se udubim u temu. Jednog dana, 1973,
gledao sam TV i video tog oveka kako reklamira trodnevni seminar o
kupovini nekretnina bez uplaivanja u gotovu. Platio sam tri stotine
114

osamdeset pet dolara, ali sam uz pomo onoga to sam nauio na

tom kursu zaradio najmanje dva miliona dolara, ako ne i vie. Ali,
to je jo vanije, sa tih tri stotine osamdeset pet dolara kupio sam
ivot. Zahvaljujui tom jednom kursu, vie nikada u ivotu ne
moram da radim. Godinje pohaam najmanje dva takva seminara.
Volim audiotrake. Razlog: brzo se premotavaju. Sluao sam
traku Pitera Lina; rekao je neto sa im nikako nisam mogao da se
sloim. Umesto da postanem arogantan ili kritiki nastrojen, ja sam
jednostavno pritiskao taster na kasetofonu, premotavao traku unazad
i potom taj petominutni odlomak sluao najmanje dvadeset minuta.
Moda i due.
Ali, odjednom se moj um otvorio i shvatio sam zbog ega je rekao
ono to je rekao. Bilo je to poput magije. Stekao sam izuzetno
duboku spoznaju o tome koliko je ogromno njegovo obrazovanje i
iskustvo.
Ukupni rezultat: jo uvek imam svoj stari nain razmiljanja, ali
sad imam i Piterov nain gledanja na isti problem ili situaciju.
Imam dve misli umesto jedne. Jedan vie nain analiziranja
problema ili trenda, a to je neprocenjivo. Danas esto kaem: ,,Kako
bi Piter Lin uinio ovo, ili Donald Tramp, ili Voren Bafet, ili
Dord Soros?" Jedini nain na koji mogu da se pribliim njihovoj
ogromnoj intelektualnoj moi jeste da budem dovoljno skroman i
itam ili sluam sve to imaju da kau. Oholi ili kritiki nastrojeni
Ljudi su esto Ljudi s malim samopouzdanjem koji se plae da
riskiraju. Vidite, ako nauite neto novo, od vas se trai da pravite
greke kako biste u potpunosti shvatili ta ste nauili.
Ako ste dovde proitali, oholost nije jedan od vaih problema.
Oholi Ljudi retko kad itaju knjige ili kupuju trake. Zato bi? Oni su
centar sveta.
Ima mnogo ,,inteligentnih" Ljudi koji se svadaju ili prelaze u
defanzivu kad se neka nova ideja sudari s njihovim nainom
razmiljanja. U tom sluaju, njihova tzv. inteligencija plus oholost
jednako je neznanje. Svako od nas poznaje Ijude koji su visoko
obrazovani, ili smatraju da su pametni, ali njihov zavrni raun
oslikava sasvim drugaiju sliku. Istinski inteligentna osoba
pozdravlja nove ideje, jer one dopunjavaju sinergiju drugih
akumuliranih ideja. Sluanje je vanije od prianja. Da to nije istina,
Gospod nam ne bi dao dva uha i samo jedna usta. Previe Ljudi
misli ustima umesto da apsorbuje nove ideje i mogunosti.
Raspravljaju umesto da postavljaju pitanja.
Paljivo gledam svoje bogatstvo. Ne padam na ,,kako se brzo
obogatiti" mentalitet, koji karakterie veinu onih koji igraju na lutriji
ili se kockaju po kockarnicama. Nekad mi s hartijama od vrednosti
ide bolje, nekad gore, ali ja uim dok sam iv. Ako elite da
nauite da vozite avion, savetujem da prvo uzimate asove
115

letenja. Uvek me okiraju Ljudi koji kupuju hartije od vrednosti ili

gotovinu, ali nikad ne ulau u svoj najdragoceniji imetak, um. To
to ste kupili jednu ili dve kue ne ini vas strunjakom za
nekretnine.
3. PALJIVO BIRAJTE PRIJATELJE: Mo udruivanja. Pre svega,
svoje prijatelje ne biram prema njihovim finansijskim obraunima. Imam
prijatelje koji su se bukvalno zavetovali da e ostati siromani, kao i
one koji svake godine zarauju milione. Poenta je u tome da uim od
svih njih i da se svesno trudim da tc zaista i inim.
Moram da priznam da ima Ljudi koje sam traio zbog njihovog
novca. Ali, nije me interesovao njihov novac; meni je trebalo njihovo
znanje. Neki od tih Ljudi su potom zaista postali moji dragi prijatelji,
ali ne svi.
Meutim, postoji jedna distinkcija na koju bih voleo da
ukaem. Primetio sam da moji prijatelji koji imaju novca govore o
njemu. Pri tom ne mislim na razmetanje. Njih zanima ta tema. Stoga
ja uim od njih, a oni od mene. Moji prijatelji, za koje znam da se
nalaze u finansijskom kripcu, ne priaju o novcu, biznisu ili
investiranju. Oni ak esto smatraju da je to neutivo ili da ne pristaje
intelektualcima. Tako ja uim i od svojih prijatelja koji imaju
finansijskih problema. Otkrivam ta ne treba da radim.
Imam nekoliko prijatelja koji su jo kao relativno mladi zaradili
preko milijardu dolara. Troje od njih govore o istoj pojavi: njihovi
prijatelji koji nemaju novca nikad nisu doli do njih i upitali ih kako im
je to uspelo. Meutim, dolaze da trae jednu od sledee dve stvari: 1.
zajam, ili 2) posao.
UPOZORENJE: Ne sluajte siromane ili uplaene Ijude. Imam
takvih prijatelja i mnogo ih volim, ali oni su ,,mali pilii" ivota. Kad se
potegne pitanje novca, pogotovo investicija, ,,nebo se uvek rui". Uvek
znaju da vam objasne zato neto nee funkcionisati. Problem je u tome
to ih Ljudi sluaju, ali oni koji slepo prihvataju informacije o slomu
i propasti takoe su ,,mali pilii". Kao to kae stara poslovica,
,,pilii istog perja isto kokodau".
Ako gledate CNBC, koji je pravi zlatni rudnik informacija o
investicijama, oni esto daju paneldiskusije tzv. strunjaka. Jedan
strunjak tvrdi da e doi do sloma trita, a drugi kae da e trite
procvetati. Ako ste pametni, sluaete obojicu. Neka vam um bude
otvoren za sve pametno to doe s obeju strana. Naalost, mnogi
siromani Ljudi sluaju ,,malo pile".
Deavalo mi se da mnogi bliski prijatelji pokuaju da me
nagovore da ne ulazim u neki posao ili investiciju. Pre nekoliko
godina, prijatelj mi je sav uzbuen rekao da je otkrio gde se dobija
est odsto interesa na oroene uloge. Rekao sam mu da ja dobijam
esnaest procenata od dravne vlade. Sledeeg dana poslao mi je
lanak u kome se objanjavalo zbog ega su takve investicije
116

rizine. Godinama ve dobijam tih svojih esnaest procenata, a on

jo uvek dobija svojih est.
Rekao bih da je jedna od najteih stvari u vezi s izgradnjom
bogatstva biti svoj i spreman da se ne bude samo jedan iz gomile. Jer,
na tritu, obino je gomila ta koja stigne kasno i ne uspe. Ako se
vest o dobrom poslu nalazi na naslovnoj strani, u veini sluajeva je
suvie kasno. Potraite neto drugo. Kao to kau surferima:
,,Uvek dolazi sledei talas." Ljudi koji u urbi prekasno uzjau talas
obino su oni koji bivaju zbrisani s daske.
Pametni investitori ne mere vreme na tritu. Ako propuste
neki talas, tragaju za drugim i na vreme zauzimaju poloaj. Ovo je
veini investitora teko jer im kupovanje onoga to nije popularno
deluje zastraujue. Stidljivi investitori su kao ovce koje idu u stadu.
Ili ih uhvati pohlepa onda kad su pametni investitori ve uzeli svoj
profit i nastavili dalje. Pametni investitori kupuju investiciju dok
jo nije popularna. Znaju da se profit srvara kupovinom, ne
prodajom. Strpljivo ekaju. Kao to rekoh, oni ne mere vreme na
tritu. Poput surfera, zauzimaju poloaj na vreme i ekaju naredni
veliki talas.
Sve je to ,,poslovanje upuenih". Postoje oblici tog poslovanja
koji nisu legalni, kao i oni koji su legalni. Ali, kako god bilo, to je
poslovanje upuenih. Jedina razlika je u tome koliko ste daleko od
sri stvari. Razlog zbog kojeg elite da imate bogate prijatelje koji su
bliski ,,unutranjim poslovima" jeste taj to se tamo prave pare.
Prave se od informacija. elite da ujete o sledeem bumu, uete i
izaete pre sledeeg hapenja. Ne kaem da radite bilo ta
nezakonito, ali to pre saznate, bolji su vai izgledi na profit, uz
minimalan rizik. Za to slue prijatelji. I, to je fmansijska
inteligencija.

117

4. OVLADAJTE FORMULOM I ZATIM NAUITE NOVU:

Mo brzog uenja. Da bi napravio hleb, svaki pekar se dri recepta,
makar onog koji postoji samo u njegovoj glavi. Isto vai i za
zaradivanje para. Zato se novac u argonu esto i naziva ,,testo".*
Uglavnom svi znamo za izreku ,,Ono si to jede." Ajaje
parafraziram, pa kaem: ,,Postaje ono to ui." Drugim reima,
pazite ta uite, jer je mozaK toliko moan da postajete ono to
stavljate sebi u glavu. Na primer, ako uite kulinarstvo, imate
tendenciju da kuvate. Postajete kuvar. Ukoliko vie ne elite da
budete kuvar, onda morate da uite neto drugo. Recimo, za
uitelja. Posle obino odete da predajete deci u koli. I tako dalje.
Paljivo birajte ta ete uiti.
Kada je re o novcu, mase uglavnom imaju jednu osnovnu
formulu koju su nauile u koli. A to je rad za novac. Formula za
koju vidim da prevladava na svetu jeste da svakog dana milioni
Ljudi ustaju i odlaze na posao, zarauju platu, plaaju raune,
sravnjuju iznose u ekovnoj knjiici, kupuju neke zajednike
investicije i vraaju se na posao. To je osnovna formula, ili recept.
Ako ste se umorili od onoga to radite. ili ne zaraujete
dovoljno, sve to je potrebno jeste da promenite formulu na
osnovu koje zaraujete.
Pre mnogo godina, kad mi je bilo dvadeset i est, vikendom
sam pohaao teaj pod nazivom ,,Kako da kupite pravo na otkup
hipoteke". Nauio sam formulu. Sledei trik je bio u disciplini da
delam u skladu s onim to sam nauio. To je taka na kojoj se
veina Ljudi zaustavlja. Tokom tri godine, koliko sam radio za
Kseroks, slobodno vreme sam provodio uei kako da ovladam
umetnou otkupljivanja hipoteka. Sluei se tom formulom
zaradio sam vie miliona dolara , ali danas je to suvie sporo i suvie
Ljudi se time bavi.
Zato, kad sam ovladao tom formulom, krenuo sam u potragu
za drugim formulama. to se tie mnogih teajeva, nisam direktno
primenio nauenu informaciju, ali sam uvek nauio neto novo.
Prisustvovao sam najrazliitijim teajevima i esto sedeo u
prostorijama punim ljudima s doktoratima iz nuklearne fizike i nauka
o kos
Dough, engl. "testo", ali i "lova" (prim. prev.).

mosu. Ipak, nauio sam mnogo ta to je moje investiranje u hartije

od vrednosti i nekretnine uinilo smislenijim i unosnijim.
Na mnogim niim i dravnim koledima dre se predavanja iz
finansijskog planiranja i kupovanja tradicionalnih investicija. To su
118

odlina mesta da se pone.

I tako, uvek tragam za brom formulom. Zahvaljujui tome, za
dan uglavnom zaradim vie nego veina Ljudi celog ivota.
Jo jedna usputna napomena. U svetu koji se danas tako brzo
menja, vie nije toliko vano ta znate, jer je vae znanje esto
zastarelo. Vano je koliko brzo uite. Ta vetinaje neprocenjiva. Ona
je od neprocenjive vrednosti u otkrivanju brih formula recepata,
ako hoete, za pripremu testa. Naporan rad za platu je zastarela
formula koja potie jo iz kamenog doba.
5. ISPLATITE PRVO SEBE: Mo samodiscipline. Ako ne moete
da sauvate kontrolu nad sobom, nemojte ni pokuavati da se
obogatite. Mogli biste prvo pokuati da se prijavite u marince ili neki
verski red, kako biste nauili da se kontroliete. Nema smisla
ulagati, zaraivati pare i bacati ih. Pomanjkanje samodiscipline
dovodi mnoge dobitnike na lutriji do toga da ubrzo poto dobiju
milione ostanu bez prebijene pare. Pomanjkanje samodiscipline je
ono to prouzrokuje da Ljudi koji dobiju poviicu odmah odu i
kupe novi automobil ili karte za krstarenje.
Teko je rei koja je od deset taaka najvanija. Ali, ovu je
verovatno najtee savladati ukoliko ve nije deo vaeg sklopa.
Usudio bih se da kaem da je nedostatak line samodiscipline
faktor br.l koji deli bogate, siromane i srednju klasu.
Jednostavno reeno, Ljudi koji poseduju malo samopouzdanja i
imaju nizak prag tolerancije kada je re o fmansijskom pritisku, ne
mogu se nikad ponavljam, nikad obogatiti. Kao to sam rekao,
lekcija koju sam nauio od svog bogatog oca bila je da nas ,,svet
cima naokolo". Svet cima Ijude ne zato to su drugi Ljudi siledije,
" Ve zbog toga to pojedincu nedostaje unutranje kontrole i
discipline. Ljudi kojima neodstaje unutranje snage esto postaju
rtve onih koji po. ju samodisciplinu.
Na teajevima preduzetnitva na kojima predajem, konstantno
podseam Ijude da se ne usredsreuju na svoj proizvod, bez obzira na
to dali se radi o robi ili uslugama, ve da se usredsrede na razvijanje
vetine upravljanja. Tri najvanije vetine upravljanja (menadmenta),
koje su vam neophodne da biste otpoeli sopstveni biznis, jesu:
1. upravljanje gotovinskim tokom;
2. upravljanje ljudima;
3. upravljanje sopstvenim vremenom.
Rekao bih da se ove tri vetine odnose na sve, a ne samo na
preduzetnike. One su bitne u odnosu na va nain ivota kao pojedinca,
ili kao dela porodice, biznisa, dobrotvorne organizacije, grada ili
nacije.
Svaka se od ovih vetina pojaava temeljnim ovladavanjem
samodisciplinom. Ja rei ,,prvo isplati sebe" ne shvatam olako.
119

Ta reenica, inae, potie iz knjige Dorda Klasena

Najbogatiji ovek Vavilona (The Richest Man in Babylon). Ta knjiga
je prodata u milionima primeraka. Meutim, dok mnogi bez zazora
ponavljaju tu snanu reenicu, tek nekolicina se i vlada u skladu s
njom. Kao to rekoh, finansijska pismenost omoguava oveku da ita
brojeve. a oni su ti koji priaju priu. Uvidom u neiji obraun
prihoda i bilans. odmah vidim da li Ljudi koji drugima dre
predavanje da bi trebalo da ,,prvo isplate sebe" zaista i praktikuju tu
svoju propoved.
Slika vredi hiljadu rei. Stoga, hajde da jo jednom uporedimo
finansijski obraun Ljudi koji prvo isplauju sebe s obraunom onih
koji ne rade tako.

Prouite dijagrame i pokuajte da uoite neke razlike. Ponovo

napominjem da je razumevanje gotovinskog toka ono koje pria priu.
Mnogi Ljudi se koncentriu na brojeve i onda im promakne poenta
prie. Ukoliko zaista ponete da poimate mo koju ima gotovinski tok.
ubrzo ete shvatiti ta nije u redu sa slikom na sledeoj strani, ili
zbog ega devedeset odsto Ljudi celog svog ivota teko radi, a kad
jednog dana to vie nisu u stanju potrebna im je podrka drave u vidu
socijalne pomoi.
Uviate li to? Gornji dijagram odraava posrupke pojednca koji
je odabrao da prvo isplauje sebe. Svakog meseca on prvo dodeljuje
novac svojoj koloni aktive, da bi tek potom platio mesene trokove. I
mada su milioni Ljudi proitali Klasenovu knjigu i razumeli rei
120

,,isplati prvo sebe", u stvarnosti sebe isplauju poslednje.

Lepo ujem kako galamite vi koji iskreno verujete da ovek
prvo mora da plati sve svoje raune. A ujem i sve one ,,odgovorne"
koji plaaju svoje raune na vreme. Ja ne kaem da valja da budete
neodgovorni i preskaete plaanje rauna. Kaem samo da inite
ono to pie u knjizi, a to je ,,isplatite prvo sebe". Gornji dijagram, a
ne onaj na sledeoj strani, predstavlja taan raunovodstveni prikaz
takvog posrupka.

121

Moja supruga i ja smo zapoljavali brojne knjigovode,

raunovode i bankare kojima je ovaj nain gledanja na stvari,
,,isplati prvo sebe", predstavljao veliki problem. Razlog tome je to
to ti finansijski profesionalci zapravo ine ono to i mase, isplauju
sebe tek na kraju. Prvo isplauju sve druge.
U mom ivotu bilo je meseci kadaje, iz ovih ili onih razloga,
priliv gotovine bio manji od iznosa na mojim raunima. I pored
toga sam isplaivao prvo sebe. Moj raunovoa i knjigovoa su
padali u paniku. ,,Krenue na vas. Poreznici e vas strpati u
zatvor." ,,Unitiete svoj kredibilitet u banci." ,,Isei e nam struju." I
pored toga sam isplaivao prvo sebe.
Pitate zato? Zato to je to upravo ono o emu govori
Najbogatiji ovek Vavilona. Mo samodiscipline i unutranje
snage. Narodski reeno, petlja. Kao to me je moj bogati otac
nauio jo onog prvog meseca kada sam radio za njega, veina Ljudi
doputa svetu da ih cima naokolo. Uterivai dugova vas zovu i
kau: ,,Plati, ili..." Onda platite, ali ne isplatite sebe. Prodavac vam
kae: ,,Nema veze, staviemo to na va raun." Va agent iz
kompanije za promet nekretninama kae vam: ,,Samo napred drava
vam dozvoljava odbitak od poreza na raun kue u kojoj ivite." O
tome govori ta knjiga. O petlji da krenete u susret plimi i obogatite se.
Moda vi i niste slabi, ali, kad se potegne pitanje novca, mnogi
postanu plaljivi.
122

Ne kaem vam da budete neodgovorni. Razlog to mi preko

kreditne kartice ne odobravaju veliki ,,minus" niti odobravaju
troenje na triarije jeste to to hou da isplatim prvo sebe. Razlog to
umanjujem svoj prihod u stvari je to to ne elim da ga dajem dravi.
To je i razlog, za vas koji ste odgledali moju videotraku Tajne
bogatih (The Secrets of the Rich), to moj prihod potie iz moje
kolone aktive. kroz korporaciju Nevada. Ako radim za novac, onda
ga uzima drava.
Premda su rauni poslednji na redu za plaanje. finansijski sam
dovoljno mudar da se ne uvaljujem u probleme. Ne volim
potroake kredite. Posedujem, zapravo, pasivu koja je vea od one
koju ima devedeset devet procenata populacije, ali ja ne plaam za nju;
za nju plaaju drugi. Oni se zovu zakupci. Prema tome. ako hoete da
isplaujete prvo sebe, pravilo br. 1 glasi da, pre svega. ne upadate u
dug. lako su rauni poslednje to plaam, sve sam sredio tako da imam
samo male i nevane raune koji moraju da se plate.
Drugo, kad mi povremeno manjka gotovine, i dalje isplaujem
prvo sebe. Putam poverioce, pa ak i dravu, da galame koliko im je
volja. Dopada mi se da ih ljutim. Zato? Zato to mi zapravo ine
uslugu. mspiriu me da zaraujem jo vie. Stoga prvo isplatim
sebe, uloim novac i pustim poverioce da galame. Svakako i njima,
uglavnom, odmah plaam. Moja supruga i ja imamo odlinu
reputaciju u poslovnom svetu. Naprosto, ne doputamo sebi da
podlegnemo pritisku i troimo svoju uteevinu ili likvidiramo hartije
od vrednosti da bismo platili potroaki dug. To nije fmansijski
inteligentno.
Prema tome, odgovor je sledei:
1. Ne uvaljujte se se u velike dugove, jer svaki dug mora da se vrati.
Odravajte nizak nivo trokova. Prvo akumulirajte aktivu. Tek potom
kupite veliku kuu ili lepa kola. Zaglaviti se u trci pacova nije nimalo
inteligentno.
2. Desi li se da ste trenutno ,,kratki" s gotovinom, pustite neka pritisak
raste i ne dirajte uteevinu niti svoje investicije. Neka pritisak
nadahne va fmansijski genij da iznae nove naine za zaraivanje jo
vie novca i onda platite raune. Poveaete svoju sposobnost da
zaradite vie, kao i svoju finansijsku inteligenciju.

Mnogo puta mi se desilo da dospem u fmansijski kripac, ali

sam upotrebio mozak da bih srvorio vei prihod, nepokolebljivo
branei svoju aktivu. Moj knjigovoa je dizao galamu i traio
pokrie, ali ja sam se ponaao kao dobar vojnik koji brani tvravu,
tvravu aktive.
Siromani Ljudi imaju loe navike. Najea loa navika ima
vrlo bezazlen naziv ,,trpkanje uteevine". Bogati znaju da se
uteevina koristi samo da bi se zaradilo jo vie novca, a ne za
plaanje rauna.
123

Znam da to prilino tvrdokorno zvui, ali, ako niste vrsti

iznutra, svet e vas svakako cimati naokolo.
Ukoliko vam se ne dopada pomisao na finansijski pritisak, onda
pronaite formulu koja kod vas funkcionie. Dobra formula
podrazumeva kresanje trokova, stavljanje novca u banku, plaanje
vie nego izdanog poreza na imovinu, kupovinu bezbednih
zajednikih investicija i zavetovanje na prosenost. Meutim, time
se kri pravilo ,,isplati prvo sebe".
To pravilo ne podstie samortvovanje ili finansijsku
apstinenciju. Ono ne znai da isplatite prvo sebe i potom gladujete.
ivot nam je dat da bismo u njemu uivali. Ako prizovete svoj
finansijski genij, moete da imate sve dobre stvari koje ivot prua,
postanete bogati i plaate raune, a da pri tom ne rtvujete lep ivot.
A to je finansijska inteligencija.
6. DOBRO PLAAJTE SVOJE BROKERE: Mo dobrog saveta.
esto viam Ijude kako ispred svoje kue postavljaju tablu s
natpisom ,,Na prodaju bez posrednika". Ili, na televiziji danas
moe da se vidi mnogo Ljudi koji se predstavljaju kao ,,diskontni
brokeri".
Moj bogati otac nauio me je da primenjujem suprotnu
taktiku. Smatrao je da profesionalce treba plaati dobro, i ja sam s
poverenjem prigrlio tu politiku. Danas upoljavam skupe advokate,
raunovoe, dilere nekretnina i berzanske brokere. Zato? Zato to
bi njihove usluge, ako podvlaim ako su profesionalci, trebalo da
vam donesu novac. A to vie novca zarade oni, vie ga zaraujem i
ja.
ivimo u dobu informacija. Informacije su od neprocenjive
vrednosti. Dobar broker bi trebalo da vam dobavlja informacije,
kao i da odvoji malo vremena da vas poui. Imam vie brokera koji su
spremni da ine to za mene. Neki su me pouavali i onda kad sam
imao malo ili nimalo novca, i ja ih i danas imam pored sebe.
Ono to plaam brokeru u stvari je malo u poreenju s novcem
koji mogu da zaradim na osnovu informacije koju mi dobavi. Volim kad
moj berzanski broker ili diler nekretnina dobro zarauje. Jer, to obino
znai da ja dobro zaraujem.
Pored toga to mi zarauje pare, dobar broker tedi moje vreme
recimo, kao kad sam kupio prazan plac za devet hiljada dolara i
odmah ga prodao za dvadeset i pet hiljada, pa sam mnogo bre
mogao da kupim svoj pore.
Brokeri su vae oi i ui na tritu. Oni su tamo svakog dana,
stoga ja ne moram da budem. Vie volim da igram golf.
Takoe, Ljudi koji se sami poduhvate prodaje svoje kue ne
smeju suvie vrednovati sopsrveno vreme. A zato bih eleo da
utedim nekoliko dolara kad bih to vreme mogao da upotrebim da
124

zaradim pare ili ga provedem s onima koje volim? Nalazim da je

smeno to mnogi siromani ili pripadnici srednje klase insistiraju da
u restoranu daju napojnicu u vrednosti petnaest do dvadeset odsto od
usluge, a ale se zbog tri do sedam odsto koliko uzimaju brokeri.
Uivaju da daju napojnice ljudima iz kolone trokova i cicijae na
ljudima iz kolone aktive. To nije finansijski inteligentno.
Nisu svi brokeri isti. Na nesreu, veina brokera su samo
prodavci. Rekao bih da su najgori oni koji se bave trgovinom
nekretninama. Oni prodaju, ali sami poseduju malo ili nimalo
nepokretne imovine. Postoji ogromna razlika izmeu brokera koji
prodaje kue i brokera koji prodaje investicije. A isto vai i za
brokere koji trguju hartijama od vrednosti, obveznicama, zajednikim
investicijama ili osiguranjem, koji sebe nazivaju finansijskim
planerima. Kao u bajci, morate da poljubite mnogo aba da biste
pronali jednog princa. Setite se samo stare poslovice: ,,Nikad ne
pitajte prodavca enciklopedija da li vam je potrebna enciklopedija."
Kad god pozovem nekog profesionalca na razgovor u vezi sa
zaposlenjem, prvo ga pitam koliko imovine ili hartija od vrednosti
poseduje i koliki procenat poreza plaa. To se odnosi na mog
poreskog advokata jednako kao i na mog raunovou. Gospoa
koja je moj raunovoa ima sopstveni biznis. Njena profesija je
raunovodstvo, ali njen biznis su nekretnine. Nekad sam imao
raunovou koji je imao neki svoj mali biznis, ali nije posedovao
nekretnine. Prekinuo sam saradnju, jer nas nije interesovao isti
biznis.
Naite brokera kome e va najbolji interes leati na srcu.
Mnogi brokeri e odvojiti vremena da vas poue i bie moda
najbolja aktiva koju ste ikada imali. Budite fer i veinom e i oni biti
fer prema vama. Ako ne razmiljate ni o emu drugom nego o tome
kako da smanjite njihovu proviziju, zato bi onda uopte eleli da rade
za vas? Logika je vrlo jednostavna.
Kao to sam ve pomenuo, jedna od vetina upravljanja jeste
upravljanje ljudima. Mnogi umeju da upravljaju samo ljudima za
koje im se ini da su manje pametni od njih samih i nad kojima imaju
mo, kao to su potinjeni u smislu radnog mesta. Mnogi direktori s
manjim obimom ovlaenja to i ostaju, ne bivaju unapreeni, jer
znaju kako da se ophode s ljudima koji su im potinjeni, ali ne i sa
svojim pretpostavljenima. Stvarna vetina upravljanja ogleda se u
dobrom plaanju ljudi koji su u nekoj tehnikoj oblasti pametniji od
vas. To je razlog to kompanije imaju direktorske odbore. I vi bi
trebalo da imate jedan takav. I to je fmansijska inteligencija.

7. UZIMAJTE BEZ DAVANJA: To je mo koja znai dobijati neto

ni za ta. Kad su prvi beli doseljenici doli u Ameriku, bili su
iznenaeni obiajima nekih amerikih Indijanaca. Na primer, ako je
doseljeniku bilo hladno, mdijanac mu je davao ebe. Pogreno
125

shvativi da je re o poklonu, belac je umeo da se uvredi kada bi

Indijanac traio svoje ebe natrag.
I Indijanci su se ljutili kad bi shvatili da belac ne namerava da
im vrati ebe. Meutim, re je bila naprosto o razliitosti kultura.
U svetu ,,kolone aktive" od vitalnog je znaaja da umete da
dobijate neto za nita. Prvo pitanje sofisticiranih investitora je:
,,Koliko brzo mogu da povratim uloeno?" Takoe, hoe da znaju i
ta dobijaju dabe, to se jo naziva i deo kolaa.
Na primer, naao sam mali stan u vlasnitvu, nekoliko ulica od
moje kue, s mogunou otkupa hipoteke. Banka je traila ezdeset
hiljada, a ja sam ponudio pedeset, to su i uzeli, jer je s mojom
ponudom iao i blagajniki ek na taj iznos. Shvatili su da mislim
ozbiljno. Mnogi investitori bi to prokomentarisali kao vezivanje
velikog gotovinskog iznosa i da bi moda bilo bolje podii zajam. U
ovom sluaju, odgovor je ne. Moja investiciona kompanija taj stan
zimi izdaje turistima, ,,pticama selicama" koje tada dolaze u
Arizonu, i to za dve i po hiljade dolara meseno tokom etiri zimska
meseca. Van sezone, izdaje se za hiIjadu meseno. Svoj novac sam
vratio za oko tri godine. Sad posedujem tu aktivu, koja iz meseca u
mesec ,,tancuje" novac za mene.
Isto je i s hartijama od vrednosti. Veoma esto moj broker me
pozove i preporui da uloim znatnu sumu u deonice kompanije
za koju smatra da e povui neki potez koji e podii vrednost
deonica, recimo, objaviti izbacivanje novog proizvoda na trite.
Ulaem novac na nedelju do mesec dana, dok vrednost deonica
raste. Zatim, povlaim poetni ulog i ne brinem vie o
fluktuacijama trita, jer je ono to sam uloio u mom depu,
spremno da bude uloeno u neku drugu aktivu. Dakle, moj novac
ulazi u igru i izlazi iz nje, a ja posedujem aktivu koja me, tehniki
gledano, nije kotala nita.
Istini za ljubav, mnogo puta biva i da izgubim novac. Ali, u igru
ulazim samo s onoliko novca koliko mogu da dozvolim sebi da
izgubim. Rekao bih da, na deset prosenih investicija. dve ili rri se
pokau kao pun pogodak, od pet ili est ne bude nita, a na dve do tri
gubim. Meutim, svoje gubitke ograniavam iskljuivo na novac
kojim tog trenutka raspolaem.
Ljudi koji mrze rizik neka dre novac u banci. Na due staze,
tedeti je ipak bolje nego ne tedeti. Meutim, dugo traje dok ne
povratite uloeno, a u veini sluajeva, ne dobijate nita dabe.
Nekad su poklanjali tostere, ali danas to retko rade.
Svaka moja investicija ima i neku prednost, to jest neto za
dabe. Stan u vlasnitvu, miniskladite, komad zemljita, kua,
deonice, poslovni prostor. I mora da bude ogranien rizik, ili ideja
skopana s malim rizikom. Postoje knjige koje se bave iskljuivo
ovom temom, ali neu sada o njima. Rej Krok, vlasnik
126

Mekdonaldsa prodavao franize za hamburgere ne zato to je

voleo hamburgere ve zato to je eleo da dabe dobije zemljite na
kome se nalazi franiza.
Stoga, mudri investitori moraju da gledaju malo dalje nego samo
na povratak uloenog: bitna je imovina koju dobijate besplatno poto
vratite uloeni novac. To je fmansijska inteligencija.
8. AKTIVA KUPUJE LUKSUZ: Mo usredsredivanja. Sin mog
prijatelja imao je runu naviku da razbacuje novac.
esnaestogodinjak, sasvim prirodno je eleo sopstvena kola.
Izgovor: ,,Svim mojim drugovima su roditelji kupili kola." Klinac je
hteo da uzme od svoje uteevine da bi uplatio prvu ratu. Tada me je
njegov otac pozvao.
,,Misli li da bi trebalo to da mu dozvolim? Ili da postupim kao
i ostali roditelji i jednostavno mu kupim kola?"
Odgovorio sam mu: ,,Moda bi to donekle ublailo pritisak,
nakratko, ali ta bi ga time nauio na due staze? Moe li da upotrebi
tu njegovu udnju za kolima i inspirie ga da neto naui?"
Odjednom, lampica mu se upalila i pourio je kui.
Dva meseca kasnije ponovo smo se videli. ,,Je l' tvoj sin dobio
svoja nova kola?" pitao sam.
,,Ne, nije. Ali, onomad sam mu dao tri hiljade da ih kupi.
Rekao sam mu da upotrebi taj novac umesto novca koji ostavljamo
za njegovo kolovanje."
,,Dakle, vrlo velikoduno od tebe". primetio sam.
,,Ba i nije. Uz novac je ila i zakoljica. Posluao sam tvoj
savet da iskoristim snagu njegove elje da ima kola i upotrebim je da
bih ga neto nauio."
,,U emu je bila zakoljica?" pitao sam.
,,Dakle, prvo smo izvadili onu tvoju igru, CASHFLOW.
Igrajui, obavili smo dugaak razgovor o mudroj upotrebi novca.
Zatim sam mu poklonio pretplatu na Vol strit urnal, i nekoliko knjiga
o trgovini hartijama od vrednosti."
,,I onda?" pitao sam. ,,U emu je bila zakoljica?"
,,Rekao sam da su te tri hiljade njegove, ali da njima ne moe
direktno da kupi kola. Mogao je da ih upotrebi da kupuje i prodaje
deonice, nae svog brokera i, kada s te tri zaradi est hiljada, imae
novac za kola, a preostale tri hiljade idu u fond za koled."
,,I, koji su rezultati?" upitao sam.
,,Dakle, u poetku mu se posreilo, ali je sve to je dobio izgubio
posle nekoliko dana. Zatim se zaista zainteresovao. Danas, rekao bih,
ima dve hiljade manje, ali je njegovo interesovanje u porastu.
Proitao je sve knjige koje sam mu kupio i stalno odlazi u biblioteku po
jo. Doslovce guta Vol strit urnal, trai indikatore, a umesto
MTVja gleda CNBC. Ostalo mu je samo hiljadu dolara, ali njegovo
interesovanje i uenje nemaju granice. Zna da e, ako izgubi novac,
127

jo dve godine biti peak. Ali, kao da ga nije briga. ak deluje

nezainteresovano za kupovinu kola jer mu se ova igra ini
zabavnijom."
,,ta biva ako izgubi sav novac?" pitao sam.
,,Taj most emo prei kad doemo do njega. Vie volim da
sada izgubi sve nego da riskira da mu se to dogodi jednog dana kad
bude u naim godinama. Pored toga, kada je re o njegovom
obrazovanju, to su tri najpametnije potroene hiljade dolara. Ono to
sada ui valjae mu celog ivota, a kao da stie novo potovanje za
mo novca. Mislim da ga vie ne razbacuje."
Kao to sam rekao u odeljku ,,Prvo isplatite sebe", ako ovek
ne moe da ovlada samodisciplinom, bolje da i ne pokuava da se
obogati. Jer, dok proces priliva gotovine iz kolone aktive izgleda
teoretski lak, intelektualna vrstina u usmeravanju novca je onaj tei
deo. Usled spoljanjih iskuenja, u dananjem potroakom svetu
mnogo je lake izbaciti novac kroz kolonu trokova. Zbog nedostatka
intelektualne vrstine, taj novac tee linijom manjeg otpora. To je
uzrok siromatva i finansijskih problema.
Dao sam ovaj numeriki prikaz finansijske inteligencije, u
ovom sluaju sposobnosti da se novac usmeri tako da pravi jo
novca.
Ako bismo stotini Ljudi dali po deset hiljada dolara na poetku
godine, evo ta ja mislim da bi se na kraju godine dogodilo:
Njih osamdesetoro ne bi imalo vie nita. tavie, mnogi bi jo bili u
dugovima, jer bi novac iskoristili da uplate nova kola, friider,
televizor, videorikorder ili godinji odmor.
Njih esnaestoro bi uvealo tih deset hiljada za pet do deset procenata.
etvoro bi taj iznos povealo na dvadeset hiljada, moda na milione.
U kolu idemo da bismo se osposobili za profesiju i potom
zaposlili i zaraivali novac. Po mom miljenju, jednako je vano da
nauite i kako da novac radi za vas.
Volim luksuz, nita manje nego bilo ko drugi. Razlika je u tome
to neki do luksuznih stvari dolaze na kredit. To je ona zamka u koju ih
uvaljuje nastojanje da odre korak s okolinom i elja da imaju ono
to i neko drugi. Kad sam hteo da kupim pore, laki put je bio da
pozovem svog bankara i dobijem zajam. Ali, umesto da se fokusiram
na kolonu pasive, ja sam se fokusirao na kolonu aktive.
Po navici, svoju udnju za potronjom koristio sam da
inspiriem svoj finansijski genij i motiviem ga da investira.
Danas se previe esto usredsreujemo na to da pozajmimo
novac za stvari koje elimo, umesto da se usredsredimo na stvaranje
novca. Prvo je lake na kratke, ali tee na duge staze. Re je o looj
navici koju smo razvili kao pojedinci i kao nacija. Upamtite, laki put
esto postaje onaj tei, a tei put esto postaje laki.
to pre sebe i one koje volite nauite da gospodare novcem, to
128

bolje. Novac je mona sila. Naalost, Ljudi tu mo koriste protiv sebe.

Ako je vaa fmansijska inteligencija mala, novac e vas pregaziti.
Bie pametniji od vas. A ako je novac pametniji od vas, radiete za
njega celog veka.
Da biste bili gospodar novca, morate da budete pametniji od
njega. Onda e novac da radi ta mu se kae. Pokoravae vam se.
Umesto da budete njegov rob, biete njegov gospodar. To je
finansijska inteligencija.
9. POTREBA ZA HEROJIMA: Mo mita Kad sam bio klinac,
oboavao sam Vilija Mejsa, Henka Erona, Jogija Bera.* Oni su bili
moji heroji. Igrao sam u maloj ligi i eleo da budem kao oni. uvao
sam sliice s njihovim likovima kao blago. Hteo sam da znam sve o
njima. Znao sam statistike, sve proseke po utakmicama, njihove
prosene uinke, koliko su bili plaeni, i kako su se popeli iz druge u
prvu ligu. Hteo sam sve da znam jer sam eleo da budem poput njih.
Svaki put kad sam kao deveto ili desetogodinjak igrao udaraa ili
hvataa, to nisam bio ja. Bio sam Jogi ili Henk. To je jedan od
najboljih naina da nauimo da emo kao odrasli esto gubiti. Gubimo
svoje heroje. Gubimo svoju naivnost.
:

Nekadanje bejzbolzvezde (prim. prev.).

Gledam danas klince iz mog kraja kako igraju koarku. Na

terenu, oni nisu mali Doni; oni su Majkl Dordan, ser arls ili Klajd.
Podraavanje ili uivljavanje u ulogu heroja veoma je dobar nain da
se neto naui. Upravo zbog toga se die tolika povika kad neko poput
O. Deja padne u nemilost.
Ima tu vie od pukog sudskog procesa. Re je o gubitku heroja.
Nekog s kim su Ljudi odrastali, na koga su se ugledali i eleli da budu
kao on. Sad odjednom moramo da isteramo tu linost iz svog sistema.
Sad sam stariji i imam nove heroje. To su igrai golfa poput
Pitera Jakobsena, Freda Kaplsa i Tajgera Vudsa. Imitiram njihove
zamahe i dajem sve od sebe da proitam sve to se o njima pie.
Takoe, imam i heroje kao to su Donald Tramp, Voren Bafet, Piter
Lin, Dord Soros i Dim Roders. Iako nisam dete, znam njihove
statistike, ba kao to sam znao sve o svojim bejzboljunacima. Pratim u
ta ulae Voren Bafet, i proitam sve to mi padne aka o njegovom
miljenju o tritu. itam knjigu Pitera Lina da bih shvatio kako on
bira hartije od vrednosti. A itam i o Donaldu Trampu, pokuavajui
da razumem kako on pregovara i sklapa poslove.
Ba kao to ja nisam bio ja kad sam se spremao da zamahnem
palicom za bejzbol, kad sam na tritu ili pregovaram u vezi s nekim
129

poslom, podsvesno delam sa hrabrou jednog Trampa. Ili, kad

analiziram trend, gledam ga oima Pitera Lina. Imajui heroje,
prikljuujemo se na bogat izvor sirovog genija.
Meutim, inspiracija nije sve to nam dolazi od heroja. Oni ine
da stvari izgledaju lake. Upravo to je ono zbog ega smo ubeeni da
elimo da budemo poput njih. ,,Ako mogu oni, mogu i ja."
Kada je re o investiranju, previe je onih koji ine da to zvui
teko. Umesto toga, naite heroje koji e uiniti da izgleda lako.
10.UI DRUGE I BIE TI DATO: Mo davanja. Oba moja oca bili su
uitelji. Moj bogati otac me je nauio lekciju koja me prati celog
ivota, a to je potreba da se bude milosrdan, da se daje. Moj
obrazovani otac je davao mnogo, u smislu svog vremena i znanja, ali
gotovo nikada nije davao novac. Pomenuo sam ve, obino je govorio
da bi dao da ima vika novca. Naravno, vika je retko kad bilo.
Moj bogati otac je poklanjao novac kao i obrazovanje. vrsto je
verovao u davanje desetine. ,,Ako neto hoe da ima, mora prvo da
da", uvek je govorio. Kad mu je nedostajalo gotovine, naprosto bi
davao novac svojoj crkvi ili omiljenoj dobrotvornoj ustanovi.
Kad bih mogao da uinim da upamtite samo jednu jedinu
zamisao, bila bi to ova. Kad god oseate ,,nedostatak" neega ili
,,potrebu" za neim, prvo dajte to isto i vratie vam se obilato. To vai
za novac, osmeh, ljubav, prijateljstvo. Znam da je to esto poslednja
stvar koju ovek eli da uini, ali je meni uvek upalilo. Naprosto
verujem u istinitost principa reciprociteta i dajem ono to i sam elim.
elim novac, onda dajem novac i vraa mi se viestruko umnoen.
elim veze, onda pomognem nekom da stekne veze i, kao magijom,
veze mi dou same. Pre mnogo godina, uo sam izreku koja glasi:
,,Gospod nema potrebu da prima, ali Ljudi moraju da daju."
Moj bogati otac je esto govorio: ,,Siromani su gramziviji od
bogatih." Objanjavao je da ovek, ako je bogat, obezbeuje neto to
drugi Ljudi ele. Celog ivota, kad god sam imao potrebu za neim,
kad mi je nedostajalo novca, kad mi je bila potrebna pomo, naprosto
bih u svom srcu naao ono to elim i odluivao da prvo to dam. A kad
sam davao, uvek mi se vraalo.
To me podsea na priu o oveku koji u ledenoj noi sedi
ispred pei s punim narujem drva i vie na malu okruglu pe: ,,Kad
ti meni bude dala malo toplote, onda u i ja da ubacim u tebe koje
drvo." A kad je re o novcu, ljubavi, srei, prodaji i vezama, sve to
ovek mora da upamti je da prvo da ono to sam eli, pa e mu se
obilato vratiti. esto i samo razmiljanje o tome ta elim i kako bih to
mogao dati nekom drugom oslobaa bujicu velikodunosti. Kad god
mi se ini da mi Ljudi uskrauju osmehe, naprosto ponem da se
smeim i pozdravljam druge i, kao magijom, oko mene se odjednom
nae mnogo vie Ljudi s osmehom na licu. iva je istina da je tvoj
svet tvoje ogledalo.
130

Dakle, zato kaem: ,,Ui druge i bie ti dato." Otkrio sam da to

iskrenije pouavam one koji ele da naue, i sam vie uim. Ako elite
da nauite o novcu, pouavajte nekog drugog. Bujica novih ideja i
boljeg uspeha krenue sama od sebe.
Bivalo je da sam davao i da zauzvrat nisam dobio nita, ili bar ne ono
to sam eleo. Ali, kad bolje pogledam i zaeprkam po dui, u tim
sluajevima sam davao upravo da bih primio, a nisam davao zarad
davanja.
Moj otac je uio uitelje, i postao je majstoruitelj. Moj bogati otac
je uvek pouavao mlade o svom nainu voenja biznisa. Kad se
osvrnem unazad, to velikoduno poklanjanje onoga to su znali uinilo
ih je pametnijima. Postoje na ovom svetu sile pametnije od nas. Tamo
kuda ste naumili moete stii i sami, ali s tim silama je lake. Morate
samo da budete velikoduni s onim to imate, i sile e biti velikodune
prema vama.

131

ZELITE JO?
EVO TA TREBA DA URADITE

oda mnogi nee biti zadovoljni s mojih deset taaka. ini im

se da je pre re o filozofiji nego o akciji. Ja, pak, smatram da
je razumevanje filozofije vano koliko i akcija. Ima mnogo Ljudi
koji ele da delaju umesto da razmiljaju, a ima i onih koji misle, ali
ne ine nita. Rekao bih da se na mene odnosi i jedno i drugo. Volim
nove ideje, a volim i akciju.
Stoga, za one koji ele da znaju ta im je initi da bi poeli,
naveu, u kraoj formi, neke od stvari koje ja radim.
Prestanite da radite ono to radite. Drugim reima, predahnite malo
i utvrdite ta funkcionie, a ta ne. Ludilo je, po definiciji,
ponavljanje iste radnje i oekivanje drugaijeg rezultata. Prestanite s
onim to ne funkcionie i potraite sebi novi posao.
Tragajte za novim idejama. Kad su mi potrebne nove ideje u vezi s
investicijama, ja zaem po knjiarama i potraim knjige o
razliitim i jedinstvenim temama. Zovem ih formulama. Kupujern
knjige koje sadre uputstva o formuli o kojoj nemam pojma. Na
primer, u knjiari sam pronaao knjigu esnaestoprocentni rastvor
(The 16 Percent Solution)* od Doela Moskovia. Kupio sam je i
proitao.
PREDUZMI NETO! Sledeeg etvrtka uinio sam upravo
ono to je pisalo u knjizi. Korak po korak. Uinio sam to i tako to
sam u advokatskim kancelarijama i bankama naao neke odline
poslove s nek
* Igra rei; znai i "Reenje od esnaest procenata" (prim. prev.).

retninama. Veina Ljudi ne preduzima nita, ili dopuste da ih neko

odgovori od neke nove formule koju prouavaju. Moj komija mi je
rekao zato esnaest procenata nee upaliti. Nisam ga sluao, jer on
sam nikada nije probao.
Naite nekog ko je ve uradio ono to vi nameravate da uradite.
Odvedite ga na ruak. Zamolite ga da vam da neki savet, da vam otkrije
neku malu poslovnu caku. to se tie onog prava zaloga koje je
donosilo esnaest procenata, otiao sam u optinsko poresko odeljenje
i naao dravnu slubenicu koja je tamo radila. Otkrio sam da je i ona
takoe ulagala u prava zaloga. Bilo joj je drago da mi kae sve to je
znala o tome. Posle ruka, odvojila je celo poslepodne da me upozna
sa svime. Sledeeg dana, uz njenu pomo naao sam dva odlina
imanja i od tada gomilam interes od esnaest odsto. Knjigu sam
proitao za dan, jo dan mi je trebao da preduzmem neto, sat
132

vremena sam utroio na ruak, plus dan za sklapanje dva odlina

posla.
Uzimajte asove i kupujte trake. Ja u novinama tragam za novim i
zanimljivim teajevima. Mnogi su besplatni. ili se plaa neto malo.
Nije mi ao da platim i skup seminar kada elim neto da nauim. Bogat
sam i osloboen potrebe da jurim zaposlenje upravo zahvaljujui
teajevima koje sam pohaao. Imam prijatelje koji nisu hteli da idu
na teajeve i govorili su mi da bacam pare, a i dandanas su zaposleni
na istom radnom mestu.
Pravite mnogo ponuda. Kad elim neku nekretninu, pogledam ih
mnogo i gotovo po pravilu dajem pismene ponude. Ako vi ne znate
koja je prava ponuda, ne znam ni ja. To je posao agenta za nekretnine.
On daje ponude. Ja radim to je manje mogue.
Jedna prijateljica me je zamolila da joj pokaem kako da kupi
stambenu zgradu. Tako smo jedne subote ona, njen agent i ja obili est
stambenih zgrada. etiri nisu vredele nita, a dve su bile valjane.
Rekao sam joj da napie ponude za svih est, nudei polovinu onoga
to su vlasnici traili. Ona i njen agent gotovo da su dobili infarkt.
Smatrali su tako neto neutivim, neim to bi moglo uvrediti
prodavce, ali ja zapravo mislim da je agenta mrzelo da to uradi.
Tako nisu uradili nita i nastavili su da trae bolju pogodbu.
Nijedna ponuda nije data, a ta osoba jo uvek traga za
,,pravom" pogodbom po pravoj ceni. Dakle, vi ne moete znati koja
je cena prava sve dok nemate i drugu stranu koja eli da sklopi posao
s vama. Veina prodavaca trai previe. Retko se deava da
prodavac zaista trai cenu koja je nia od prave vrednosti.
Naravouenije: Dajte ponude. Ljudi koji se ne bave
investicijama nemaju predstavu kako je to kad pokuavate neto da
prodate. Imao sam nekretninu koju sam mesecima eleo da prodam.
Doekao bih s dobrodolicom bilo ta. Mogli su da mi ponude deset
svinja i bio bih srean. Ne zbog ponude, nego zbog toga to se neko
interesuje. Reagovao bih, moda bih ih uzeo za neku buduu
farmu svinja. Ali, igra tako funkcionie. Igra kupovanja i
prodavanja je zabavna. Imajte to na umu. Zabavna je i samo igra.
Dajte ponude. Moda e neko kazati ,,da".
Ponude uvek formuliem tako da postoji i izlazna klauzula. Kad
je re o nekretninama, uvek sastavljam ponudu tako da u njoj
stoji ,,potrebno odobrenje poslovnog partnera". Nikad ne navodim
ko je taj poslovni partner. Veina Ljudi ne zna da je moj parrner
moja maka. Ako prihvate ponudu, a ja ne elirn taj posao, pozovem
kuu i priam sa svojom makom. Ovo je apsurdno, ali iznosim to
da bih ilustrovao koliko je sama igra apsurdna i jednostavna. Toliko
je mnogo Ljudi koji stvari ine suvie tekima i uzimaju ih suvie
ozbiljno.
133

Nalaenje dobrog posla, pravog biznisa, pravih Ljudi, pravih

investitora, bilo ega, lii otprilike na izlaenje na sastanke. Morate
da izaete na trite i razgovarate s mnogo Ljudi, date mnogo
ponuda, protivponuda, pregovarate, odbijate i prihvatate. Znam
usamljene Ijude koji sede kod kue i ekaju da im zazvoni telefon,
ali sem ako niste Sindi Kraford ili Tom Kruz, mislim da bi bilo bolje
da izaete na trite, makar u samoposlugu. Traganje, ponuda,
odbijanje, pregovaranje i prihvatanje, to su sve delovi procesa koji
vai za gotovo sve u ivotu.
Dogirajte, etajte ili se provozajte desetak minuta kroz neki kraj
jednom meseno. Neke od najboljih poslova s nekretninama
pronaao sam dogirajui. Dogirau odredenim krajem tokom
godinu dana. Ono to traim je promena. Jer, da bi posao doneo
profit, moraju da postoje dva elementa: dobar pazar i promena. Ima
mnogo dobrih pazara, ali je promena ono to od tog dobrog pazara
pravi profitabilnu ansu. Stoga, kad dogiram, dogiram po kraju u
koji bih moda voleo da uloim. Ponavljanje je ono to mi
omoguava da uoim sitne razlike. Opaam table ,,na prodaju" koje
stoje ve due vreme. To znai da je prodavac moda spremniji
da obavi taj posao. Gledam ima li kamiona koji se koriste za
selidbe. Stajem da bih popriao s vozaima. Priam s potarima.
Zapanjujue je koliko oni znaju o tom kraju.
Naem neki lo kraj, naroito kraj koji je ocrnjen u vestima.
Provezem se njime nekoliko puta godinje, ekajui na znake da se
neto menja nabolje. Priam s trgovcima na malo, posebno onim
novim, i otkrivam zato su doli tu. Potrebno je samo nekoliko
minuta meseno, a utroim ih dok radim neto drugo, recimo, dok
vebam ili idem u prodavnicu.
to se hartija od vrednosti tie, dopada mi se knjiga Pobediti ulicu
(Beating the Street), od Pitera Lina, zbog formule za odabiranje
deonica kojima vrednost raste. Otkrio sam da su principi otkrivanja
vrednosti isti, bez obzira na to da li je re o nekretninama, hartijama
od vrednosti, zajednikim investicijama, novim kompanijama, novom
kunom ljubimcu, novoj kui, novom branom drugu, ili
superjeftinom praku za pranje vea.
Proces je uvek isti. Morate da znate ta hoete i da odete da to i
traite!
Zbog ega e potroai uvek biti siromani. Kad supermarket
organizuje rasprodaju, recimo, toaletnog papira, potroai se guraju da
uu i nakupuju zalihe. Kad berza hartija od vrednosti organizuje
rasprodaju, koja se najee naziva krahom ili korigovanjem,
potroai bee od nje. Kad supermarket podigne cene, potroai
ponu da kupuju drugde. Kad berza hartija od vrednosti podigne cene,
134

potroai ponu da kupuju.

_

Tragajte na pravim mestima. Komija je kupio stan za sto hiljada

dolara. Ja sam kupio isti takav, vrata do njega, za pedeset hiljada.
Rekao mi je da je ekao da cena skoi. Ja sam njemu rekao da se profit
osrvaruje kupovinom, a ne prodajom. Kupovinu je obavio preko
dilera nekretnina koji sam ne poseduje nikakvu nekretninu. Ja
pazarim u hipotekarnom odeljenju banke, tamo gde se otkupljuju
hipoteke. Platio sam pet stotina dolara za teaj na kojem sam nauio
kako se to radi. Moj je komija smatrao da je pet stotina dolara suvie
novca za teaj o investicijama. Rekao je da on to sebi ne moe da
priuti, i da nema ni vremena za gubljenje. I tako je ekao da cena ode
gore.
Prvo tragam za ljudima koji hoe da kupe, a zatim za nekim ko bi da
proda. Jedan prijatelj je tragao za odreenim zemljitem. Imao je
pare, ali nije imao vremena. Naao sam veliki plac, vei nego to je on
eleo da kupi, vezao ga opcijom, pozvao svog prijatelja i pitao ga da li
eli deo tog placa. Zatim sam mu prodao taj deo i kupio ostatak
zemljita, praktino besplatno. Naravouenije: kupi pitu i iseci je na
parie. Veina Ljudi trai ono to moe da priuti, tako da traga za
suvie malim. Kupuju samo pare pite, pa zavre plaajui vie za
manje. Mali mislioci ne dolaze do velianstvenih zakljuaka. Ako
hoete da postanete bogatiji, mislite na veliko.
Trgovci na malo vole da daju popust na koliinu, jednostavno zato
to veina poslovnih Ljudi voli velike troadije. Stoga, ako ste i
mali, uvek moete da mislite na veliko. Kad je moja kompanija
tragala na tritu za kompjuterima, pozvao sam nekoliko prijatelja i
pitao ih da li bi moda i oni hteli da kupe. Zatim smo otili kod
velikih dilera i napravili odlian posao, upravo zato to smo kupovali
mnogo. Isto radim i sa hartijama od vrednosti. Mali Ljudi ostaju mali
jer misle na malo; delaju sami, ili ne delaju uopte.
Uite od istorije. Sve velike kompanije na berzi hartija od vrednosti
poele su kao male kompanije. Pukovnik Sanders se nije obogatio
sve dok sa svojih ezdesetak godina nije izgubio sve to je imao. Bil
Gejts je posto jedan od najbogatijih Ljudi na svetu pre no to je navrio
tridesetu.
Delati je uvek bolje nego ne delati.
Ovo su samo neke stvari koje sam inio i nastavljam da inim
da bih prepoznao anse. Kljune rei su ,,inio" i ,,inim". Kao to
sam u ovoj knjizi vie puta ponovio, morate da preduzmete neto da
biste osvojili fmansijske nagrade. Preduzmite odmah!

135

EPILOG

KAKO DA ZA KOLOVANJE DETETA

NA KOLEDU PLATITE SVEGA
SEDAM HILJADA DOLARA

oto se knjiga pribliava kraju i danu objavljivanja, eleo bih da

podelim s vama jo jednu misao.
Ovu sam knjigu napisao pre svega zato da bih s vama podelio
spoznaje o tome kako poveana finansijska inteligencija moe da se
upotrebi za reavanje mnogih svakodnevnih ivotnih problema. Bez
finansijske obuke, svi mi previe esto primenjujemo standardne
formule za prolaenje kroz ivot, kao to su teak rad, tednja,
pozajmice i plaanje preterano velikog poreza. Danas su nam
potrebne bolje informaci
je
Priu koja sledi koristim kao poslednji primer finansijskog
problema s kojim se danas suoava mnogo mladih porodica. Kako da
svojoj deci priutite dobro obrazovanje i obezbedite sopstvenu starost?
Re je o primeru korienja fmansijske inteligencije umesto tekog
rada, a da bi se postigao isti cilj.
Jedan moj prijatelj se jednog dana alio kako je teko utedeti
novac s kojim bi njegovo etvoro dece moglo da se koluje na
koledu. Svakog meseca je ulagao tri stotine dolara u zajedniku
investiciju i do sada je skupio oko dvanaest hiljada. Procenjivao je da
mu je potrebno nekih etiri stotine hiljada dolara ako hoe da sve
etvoro imaju diplome koleda. Imao je pred sobom jo dvanaest
godina da to postigne, jer je njegovom najstarijem detetu bilo est
godina.
Bila je 1991, a trite nekretnina u Feniksu je bilo uasno. Ljudi
su doslovno poklanjali kue. Predloio sam svome kolskom drugu da
deo novca iz zajednike investicije utroi na kupovinu kue. Ideja ga
je zainteresovala i poeli smo da razgovaramo o toj mogunosti.
Najvie ga je brinulo to to mu banka nee dati zajam da kupi kuu,
jer je ionako previe optereen. Uverio sam ga da postoje i drugi
naini da se fmansira kupovina nekretnine, osim preko banke.
Dve nedelje smo tragali za odgovarajuom kuom, onom koja bi
se uklopila u sve kriterijume koje smo postavili. Izbor je bio veoma
veliki, tako da je kupovina bila na neki nain zabavna. Naposletku,
pronali smo kuu sa tri spavae sobe i dva kupatila, u odlinom
kraju. Vlasnik je bio rtva kresanja trokova u firmi i morao je da
proda tog dana, jer se s porodicom selio u Kaliforniju gde ga je
136

ekalo drugo zaposlenje.

Traio je stotinu i dve hiljade dolara, ali smo mu ponudili samo
sedamdeset i devet. Odmah je pristao. Kua je bila optereena
takozvanim neogranienim zajmom, to je znailo da svaka
besposlena skitnica moe da je kupi bez odobrenja banke. Vlasnik
je dugovao sedamdeset i dve hiljade, tako da je moj prijatelj morao da
da svega sedam hiljada dolara, razliku izmeu dugovanja i ostvarene
prodajne cene. im se vlasnik iselio, moj prijatelj je poeo da izdaje
kuu. Poto bi platio sve trokove, ukljuujui i hipoteku, u dep je
svakog meseca stavljao oko stotinu dvadeset i pet dolara.
Planirao je da zadri kuu dvanaest godina i neto bre
otplauje hipoteku, dodajui svakog meseca stotinu dvadeset i pet
dolara vie. Raunali smo da e za dvanaest godina biti otplaen
lavovski deo hipoteke i da bi kad prvo dete upie koled mogao imati
osam stotina dolara meseno. Mogao bi i prodati kuu ako bi joj
porasla vrednost.
Tokom 1994, na tritu nekretnina u Feniksu dolo je do naglog
preokreta i zakupac te kue, koji ju je u meuvremenu zavoleo,
ponudio mu je za nju stotinu pedeset i est hiljada dolara. Ponovo je
potraio moje miljenje i ja sam mu, razume se, odgovorio da proda,
na osnovu stava 1031, obustavljanja od poreza.
Odjednomje imao gotovo osamdeset hiljada u operativi. Pozvao
sam drugog svog prijatelja, iz Ostina, u Teksasu, koji je potom taj od
poreza obustavljen novac uloio u jedno miniskladite. U roku od tri
meseca poeo je da prima ekove sa gotovo hiljadu dolara
mesenog prihoda, koje je potom prebacivao u fond za kolovanje
dece, koji je sada mnogo bre rastao. Godine 1996, miniskladite je
prodato i on je dobio ek na gotovo tri stotine hiljada dolara, kao
zaradu od prodaje, koje je ponovo uloio u novi projekat koji mu sada
donosi preko tri hiljade dolara mesenog prihoda koji se odmah sliva
u fond za kolovanje dece. Sada je vrlo siguran da e njegov cilj od
etiri stotine hiljada biti lako postignut, a sve to je trebalo bilo je
sedam hiljada za poetak i malo finansijske inteligencije. Njegova
deca e moi da dobiju obrazovanje koje ele, a aktivu koja je sve to
omoguila, zatienu njegovom korporacijom, upotrebie za stvaranje
penzionog fonda. Kao rezultat ove uspene investicione strategije,
moi e rano da se penzionie.
Hvala vam to ste proitali ovu knjigu. Nadam se da sam vam
dao uvid u to kako da iskoristite mo novca i navedete ga da radi za vas.
Danas je i za puko preivljavanje potrebna vea finansijska
inteligencija. Zamisao da je potreban novac da bi se zaradio novac
jeste razmiljanje fmansijski nesofisticiranih Ljudi. To ne znai da oni
nisu inteligentni. Jednostavno, nisu ovladali naukom o zaraivanju
novca.
Novac je samo ideja. Ako elite vie novca, naprosto promenite
nain razmiljanja. Svako ko je u ivotu uspeo bez tue pomoi
137

poeo je od male ideje, koju je potom pretvorio u neto veliko. Isto vai
za investicije. Potrebno je samo nekoliko dolara za poetak, koji e
potom izrasti u neto veliko. Sreem mnogo Ljudi koji ceo ivot
provedu jurei za velikim poslom ili u nastojanju da skupe gomilu
novca da bi uli u neki veliki posao, ali za mene je tako neto
budalasto. Previe esto viam nesofisticirane investitore kako ulau
veliku sumu u jedan jedini posao i potom za veoma kratko vreme
izgube najvei deo tog novca. Moda su ti Ljudi dobri radnici, ali nisu
dobri investitori.
Obrazovanje i mudrost u pogledu novca imaju veliku vanost.
Ponite na vreme. Kupite knjigu. Pohaajte seminar. Primenite u
praksi. Ponite neim manjim. Ja sam za manje od est godina
pretvorio pet hiljada dolara gotovine u milion dolara vrednu aktivu
koja mi donosi pet hiljada dolara mesenog prihoda. Ali, poeo sam
da uim kao klinac. Podstiem vas da uite jer to nije teko. tavie,
prilino je lako kad ponete da hvatate konce.
Mislim da sam bio jasan. Ono to imate u glavi odreuje ta
ete imati u rukama. Novac je samo ideja. Postoji odlina knjiga koja
se zove Razmiljaj i obogati se (Think and Grow Rich). Naslov ne
glasi ,,Teko radi i obogati se". Nauite kako da naterate novac da teko
radi za vas i ivot e vam biti laki i sreniji. Danas, ne igrajte na
sigurno; igrajte pametno.

138

PREDUZMITE NETO!

vima su vam data dva velika poklona: va um i vae vreme. Na

vama je da s oboje inite to vam drago. Sa svakim dolarom koji
vam doe u ruke, vi i samo vi imate pravo da odredite svoju sudbinu.
Troite ih uludo i odabrali ste siromatvo. Troite ih na aktivu i ui
ete u srednju klasu. Uloite u svoj um i nauite kako da stiete aktivu
i odabrali ste bogatstvo kao svoj cilj i svoju budunost. Izbor je va i
niiji vie. Svakog dana, sa svakim dolarom, odluujete da li ete
biti bogati, siromani ili srednja klasa.
Ako odluite da ovo znanje prenesete svojoj deci, znai da ste
odluili da ih pripremite za svet koji ih eka. Niko drugi to nee
uiniti.
Budunost vas i vae dece odredie izbor koji napravite danas, a
ne sutra.
elimo vam veliko bogatstvo i mnogo sree s tim divnim
darom zvanim ivot.
Robert Kiosaki Seron Lehter

139

EDUKATIVNA
KIOSAKIJA

REKLAMA

ROBERTA

Tri prihoda
U svetu raunovodstva postoje tri razliita tipa prihoda. To su:
1. zaraeni prihod;
2. pasivni prihod;
3. prihod od grupe investicija.
Govorei mi da ,,idem u kolu, dobijem dobre ocene i naem
siguran i stalan posao", moj obrazovani otac mi je savetovao da
radim za zaraeni prihod. Govorei mi da ,,bogati ne rade za novac
nego novac radi za njih", on je priao o pasivnom prihodu i prihodu od
grupe investicija. Pasivni prihod, u veini sluajeva, jeste prihod koji
se dobija od investiranja u nekretnine. Prihod od grupe investicija
jeste prihod koji se dobija od tzv. papirne aktive... kao to su hartije
od vrednosti, obveznice i uzajamni fondovi. Prihod od grupe
investicija, a ne zaraeni prihod, jeste prihod koji je Bila Gejtsa uinio
najbogatijim ovekom na svetu.
Bogati otac je imao obiaj da kae: ,,Klju za stvaranje
bogatstvaje sposobnost da se zaraeni prihod to je mogue bre
pretvara u pasivni prihod i/ili prihod od grupe investicija." Govorio
je: ,,Najvie se oporezuje zaradeni prihod. Najmanji porez se plaa
na pasivni prihod. To je jo jedan razlog da eli da tvoj novac teko
radi za tebe. Drava vie oporezuje onaj prihod za koji ti teko radi
nego prihod za koji tvoj novac teko radi."

140

U svojoj drugoj knjizi, Kvadrant gotovinskog toka (The

CASHFLOW Quadrant), dajem objanjenje o etiri vrste Ljudi koje
ine svet biznisa. To su Zzaposleni, Ssamozaposleni, Bbiznismeni i
Iinvestitori. Veina Ljudi ide u kolu da bi postala ,,Z" ili ,,S".
Kvadrant gotovinskog toka govori o sutinskim razlikama izmeu
etvoro Ljudi i tome kako oni mogu da dovedu do promena u
kvadrantu. tavie, veina naih proizvoda je stvorena za Ijude iz ,,B"
i ,,I" kvadranta.
U Vodiu kroz investicije (Rich Dad's Guide To Investing), treoj
knjizi iz serije Bogati otac, detaljno zalazim u vanost pretvaranja
zaraenog prihoda u pasivni prihod i prihod od grupe investicija.
Bogati otac je govorio: ,,Sve to pravi investitor radi jeste pretvaranje
zaraenog prihoda u pasivni prihod i prihod od grupe investicija.
Ako znate ta radite, investiranje nije rizino. Re je naprosto o
zdravom razumu."

Klju finansijske slobode

Klju finansijske slobode i velikog bogatsrva jeste sposobnost ili
umenost oveka da zaraeni prihod pretvara u pasivni i/ili prihod od
grupe investicija. Bogati otac je proveo mnogo vremena uei Majka
i mene toj vetini. Posedovanje te vetine je razlog to smo moja
supruga Kim i ja fmansijski slobodni i to nikad vie ne moramo da
radimo. S radom nastavljamo jer smo tako odluili. Pasivni prihod
ostvarujemo preko svoje kompanije koja se bavi nekretninama, a
sudelujemo u privatnim plasmanima i poetnim javnim ponudama
hartija od vrednosti koji donose prihod od grupe investicija.
Vratili smo se i svom radu s naim partnerom eron Lehter, kako
bismo izgradili ovu kompaniju koja se bavi finansijskim
obrazovanjem i objavljuje knjige, trake i drutvene igre. Svi nai
edukativni proizvodi osmiljeni su tako da ue istim vetinama
kojima je moj bogati otac nauio mene, vetinama pretvaranja
zaraenog prihoda u pasivni prihod i prihod od grupe investicija.
Igre koje smo osmislili vane su jer nas ue onome ega nema u
knjigama. Na primer, itajui knjige nikada neete nauiti da vozite
bicikl. Nae igre za finansijsko edukovanje, CASHFLOW 101,
sofisticirana igra za odrasle, i CASHFLOW za decu (CASHFLOW for
Kids), osmiljene su tako da igrae naue osnovnim vetinama
investiranja, tj. pretvaranju zaraenog prihoda u pasivni prihod i
prihod od grupe investicija. Takoe, iz njih se mogu nauiti i naela
raunovodstva i finansij

141

ske pismenosti. Ove drutvene igre su jedini edukativni proizvodi u

svetu pomou kojih se simultano razvijaju ove vetine.
CASHFLOW 202 je unapreena verzija CASHFLOW 10L igra
se na tabli od 101 i, da bi se igrala, zahteva potpuno razumevanje igre
101. CASHFLOW101 i CASHFLOW za decu poduavaju principima
fundamentalnog investiranja. CASHFLOW202 poduava principima
tehnikog investiranja. Tehniko investiranje ukljuuje poboljane
tehnike trgovanja, kao to su disparitetna prodaja, opcije kupovine
deonica ili robe po naznaenoj ceni u naznaenom roku, opcije
prodaje ugovorene koliine deonica ili hartija od vrednosti u
dogovorenom roku po utvrenoj ceni, kao i opcija kupovine ili prodaje
specifine aktive. kao to je paket deonica, po ranije utvrenoj ceni
pre odredenog datuma.* Osoba koja shvati ove poboljane tehnike, u
stanju je da zaradi kad trite raste kao i kad opada. to bi rekao moj
bogati otac: ,,Pravi investitor stvara novac bez obzira na stanje
trita. Zbog toga i zarauje tako mnogo." Jedan od razloga to vie
zarauju svakako je i to to jednostavno imaju vie samopouzdanja.
Bogati otac je govorio: ,,Imaju vie samopouzdanja jer se manje
plae gubitka." Drugim reima, prosean investitor ne zarauje toliko
novca upravo zato jer se plai gubitaka. Prosean investitor ne zna
kako da se zatiti od gubitaka, a to je ono emu poduava
CASHFLOW 202.
Prosean investitor smatra da je investiranje rizino, jer nije
formalno obuen da bude profesionalan investitor. Kao to kae
Voren Bafet, najbogatiji investitor Amerike: ,,Rizik postoji kad ne
znate ta radite." Moje igre na zabavan nain poduavaju prostim
principima fundamentalnog i tehnikog ulaganja.
Ponekad ujem kako neko kae: ,,Vae edukativne igre su skupe."
(CASHFLOW 101 staje 195$, CASHFLOW 202 staje 145$, a
CASHFLOW za decu staje 79$, u SAD). Sve nae igre predstavljauju
kompletne programe za uenje i ukljuuju audiokasete, videotrake i/ili
knjige. (Razlog to su cene malo vie uglavnom je taj to godinje
proizvodimo samo ogranien broj primeraka.) Klimnem potvrdno i
odgovorim: ,,Da, jesu... naroito u poreenju s drutvenim igrama
koje su osmiljene iskljuivo kao zabava." A zatim pomislim: ,,Ali
moje igre nisu skupe kao kolovanje na koledu, naporan rad kroz
ceo ivot za
Sve poznato pod nazivom premije a la hausse (prim. prev).

142

zaraeni prihod, plaanje ogromnog poreza i potom ivljenje u

strahu od gubitka sveg svog novca na tritu investicija."
Kad te povremene osobe odu gunajui zbog cene, prosto
ujem svog bogatog oca kako kae: ,,Ako eli da bude bogat,
mora da zna za kakvu vrstu prihoda si spreman da teko radi, kako
e ga ouvati i kako e se zatititi od gubitka. To je klju sticanja
velikog bogatstva." Bogati otac je govorio i: ,,Ako ne zna po emu se
razlikuju tri vrste prihoda i ne naui vetine sticanja i zatite tih
prihoda, verovatno e celog ivota zaraivati manje nego to moe
i raditi vie nego to bi trebalo."
Moj siromani otac me je uio da su dobro obrazovanje, dobro
zaposlenje i godine tekog rada sve to je potrebno da bi se
postigao uspeh. Moj bogati otac je priznavao znaaj dobrog
obrazovanja, ali je njemu bilo vano i da Majk i ja spoznamo razlike
izmeu tri vrste prihoda, kao i za koji od njih elimo da radimo. Za
njega, to je bila osnova finansijskog obrazovanja. Spoznavanje
razlike izmeu tri vrste prihoda i sticanje znanja o vetinama
investiranja potrebnim za ostvarivanje razliitih prihoda jeste
osnovno obrazovanje za svakog ko tei sticanju velikog bogatstva
i postizanju fmansijske slobode... posebne vrste slobode koju e tek
nekolicina ikada spoznati. Kao to kae bogati otac, u lekciji br. 1:
,,Bogati ne rade za platu. Oni znaju kako da nateraju novac da
naporno radi za njih." Bogati otac je rekao: ,,Zaraeni novac je
novac za koji radi, a pasivni prihod i prihod od grupe investicija to
je novac koji radi za tebe." Znam da je mala razlika u prihodima
bila znaajna u mom ivotu. Ili, kao to se zavrava pesma
Roberta Frosta: ,,U tome bee sva razlika."

Koji je najbolji i najlaki nain uenja?

Godine 1994, poto sam postao finansijski slobodan, tragao sam
za nainom da nauim i druge onome emu je moj bogati otac
nauio mene. To je ono to moe da se naui itanjem, za razliku
od vonje bicikla. Sinulo mi je da me je bogati otac uio kroz
ponavljanje. Zbog toga sam i poeo da pravim edukativne drutvene
igre. One su, po mom miljenju, najlaki i najbolji nain za uenje
prilino sloenih predmeta.
Ako ste spremni da uite kako da ostvarite vei pasivni prihod i
prihod od grupe investicija, CASHFLOW igre mogu da budu vaan
prvi korak. Ako ste spremni da poboljate svoje fmansijsko
obrazovanje, isko

143

ristite ansu isprobavanja naih igara, na devedeset dana bez

ikakvog rizika. Sve to traim je da, poto dobijete igru, tokom tih
devedeset dana odigrate s prijateljima najmanje est kompletnih partija.
Ukoliko budete smatrali da niste nita nauili ili da je igra suvie
teka, vratite je u dobrom stanju i bie nam drago da vam vratimo va
novac.
Da bi se shvatila pravila i strategije, potrebno je odigrati
najmanje dve partije. Posle druge partije, igra postaje laka za igranje,
bie vam zabavnije i uiete mnogo bre. Ako kupite neku od
drutvenih igara CASHFLOW i ne igrate je, onda onajeste vrlo skupa
igra. Ako je odigrate est puta, mislim da ete otkriti da je svaka od
ovih igara od neprocenjive vrednosti.

144

Beleka o autorima
Robert T. Kiosaki
,,Glavni razlog finansijskih problema koji more Ijude jeste taj to se
godinama koluju, ali ne naue nita o novcu. Rezultat toga je da naue da
rade za novac... ali nikad ne naue kako da nateraju novac da radi za
njih", kae Robert.
Roen i odrastao na Havajima, Robert je etvrta generacija
Amerikanaca japanskog porekla. Potie iz porodice uglednih prosvetnih
radnika. Njegov otac je bio na elu sekretarijata za obrazovanje savezne
drave Havaji. Posle srednje kole, Robert se kolovao u Njujorku, a nakon
diplomiranja prijavljuje se u Pomorskodesantne snage SAD i kao
pilotmarinac odlazi u Vijetnam, gde slui kao oficir i pilot borbenog
helikoptera.
Vrativi se iz rata, Robert otpoinje svoju karijeru u biznisu. Godine
1977. osnovao je kompaniju koja je prva izbacila na trite ,,surferske"
novanike od najlona i iaktrake, koji su prerasli u svetski poznat
proizvod prodat u multimilionskoj vrednosti. On i njegovi proizvodi
pojavljivali su se u najeminentnijim amerikim i svetskim asopisima.
Napustivi svet biznisa, 1986. postaje suosniva meunarodne
edukativne kompanije koja je poslovala u sedam zemalja, i dri
predavanja na temu biznisa i investicija desetinama hiljada polaznika
njegovih seminara.
Poto se s navrenih etrdeset i sedam godina ivota penzionisao,
Robert zna u emu najvie uiva... u investiranju. Zabrinut zbog rastueg
jaza izrneu onih koji imaju i onih koji nemaju, Robert je osmislio drutvenu
igru CASHFLOW, kroz koju se ui igra s novcem, koju su ovde ranije znali
samo bogati.
Premda se Robertov biznis zasniva na nekretninama i investiranju u
male kompanije, njegova istinska ljubav i pasija jeste poduavanje. Delio je
govorniki podijum s takvim veliinama kao to su Og Mandino, Zig
Ziglar i Entoni Robins. Poruka Roberta Kiosakija je jasna. ,,Primite
odgovornost za sopstvene finansije ili primajte nareenja celog ivota. Ili
ste gospodar novca ili ste njegov rob." Robert dri teajeve koji traju od
jednog do tri dana, na kojima poduava lIjude tajnama bogatih. Premda
se bavi mnogim predmetima, meu kojima su: visokoprofitabilne
investicije malog rizika; nauite svoje dete kako da se obogati; osnivanje i
prodaja kompanija, Robert ima jednu osnovnu poruku, koja glasi:
,,Probudite svog uspavanog finansijskog genija. On samo eka na to."

145

Svetski poznat govornik i pisac Entoni Robins o Robertovom radu kae:

,,Obrazovni rad Roberta Kiosakija je snaan, dubok i moe da promeni
ovekov ivot. Pozdravljam njegove napore i od srca ga preporuujem."
A u ovim vremenima velikih ekonomskih promena, Robertova poruka
je od neprocenjive vrednosti.

eron L. Lehter
Supruga i majka troje dece, profesionalni menader i savetnik u
industriji igraaka i izdavatvu, eron Lehter je svoje profesionalne napore
usmerila u oblast obrazovanja.
Diplomirala je s najviim ocenama ekonomiju, smer raunovodstva,
na Dravnom univerzitetu Floride. Postala je prva ena koja je primljena u
redove jedne od tadanjih osam najjaih raunovodstvenih firmi, glavni
finansijski direktor obrtne kompanije u kompjuterskoj industriji, poreski
direktor u kompaniji za nacionalno osiguranje i osniva i pridrueni izdava
prvog regionalnog enskog asopisa u Viskonsinu, ni u jednom trenutku ne
gubei svoje profesionalne akreditive ovlaenog raunovoe.
Dok je gledala kako raste njeno troje dece, svoje interesovanje je ubrzo
usredsredila na obrazovanje. Bilo je naporno naterati ih da itaju, jer oni bi
radije gledali TV.
Zato je udruila snage s pronalazaem prve elektronske ,,knjige koja
govori" i pomagala u ekspanziji industrije elektronskih knjiga na dananje
multimilionsko meunarodno trite. I dalje je pionir u oblasti razvoja novih
tehnologija, u elji da vrati knjigu u ivot dece.
Bila je uvek u toku obrazovanja svoje dece. Postala je poznat aktivista
u oblastima obrazovanja iz matematike, kompjutera, itanja i pisanja.
,,Na sadanji obrazovni sistem ne moe da odri korak s globalnim i
tehnolokim promenama u dananjem svetu. Moramo da nauimo nae
mlade Ijude vetinama, kolskim i fmansijskim, koje e im trebati ne samo da
bi preiveli ve i da bi napredovali u svetu s kojim se suoavaju."
Kao koautor knjige Bogati otac, siromani otac i Kvadrant
gotovinskog toka, ona sada svoje napore usredsreduje na pomo u
srvaranju edukativnih sredstava za sve one koji se interesuju za poboljanje
sopstvenog finansijskog obrazovanja.

146

CASHFLOW Technologies, Inc.

Robert Kiosaki, Kim Kiosaki i eron Lehter udruili su snage

kao
direktori CASHFLOW Technologies, Inc. da bi proizveli
inovativna
sredstva iz oblasti finansijskog obrazovanja.
Moto njihove kompanije je: ,,Za poveano
finansijsko blagostanje oveanstva."

147

UM
IP ,,Finesa" pokrenula je biblioteku UM sa namerom da naoj italakoj
publici prezentira ekskluzivna svetska izdanja iz oblasti razvoja
mentalnih sposobnosti. U njenim okvirima nai e se dela svetskih
autoriteta koji piu o razvoju uenja, pamenja, kreativnosti...
Prvo kolo:
1. Toni Buzan BRZO ITANJE
2. Toni i Bari Buzan MAPE UMA
3. Toni Buzan SAVRENO PAMENJE
4. Lana Izrael, Toni Buzan MO DEJEG UMA
5. Majkl Gelb, Toni Buzan POUKA IZ UMETNOSTI ONGLIRANJA
6. Grejem Fuler KAKO NAUITI STRANI JEZIK
7. Dejvid Ejkres KAKO POLOITI ISPIT
8. Toni Buzan KORISTITE OBE HEMISFERE MOZGA

MISAO
IP ,,Finesa" pokrenula je biblioteku MISAO kako bi naoj italakoj
publici pribliila najvanija svetska dostignua u istraivanju fenomena
razmiljanja i njihovoj primeni u svim oblastima ljudske egzistencije pre
svega u domenu posla i uenja. U prvom kolu biblioteke nai e se mahom
dela jednog od najveih svetskih autoriteta za razmiljanje Edvarda de
Bona.
Prvo kolo:
1. Edvard de Bono
2. Edvard de Bono
3. Edvard de Bono
4. Edvard de Bono

EST EIRA ZA RAZMILJANJE

PETODNEVNI KURS RAZMILJANJA
LATERALNO RAZMILJANJE
LOGIKA VODE

USPEH
IP ,,Finesa" pokrenula je biblioteku USPEH sa namerom da naoj
italakoj publici prezentira ekskluzivna svetska izdanja o postizanju
uspeha u svim segmentima ivota kao to su materijalno, emocionalno i
duhovno bogatstvo.
Prvo kolo:
1. Radia Dobrodolac MLM VODI ZA SARADNIKE
2. Robert Kiosaki i eron Lehter BOGATI OTAC, SIROMANI OTAC
3. Robert Kiosaki i eron Lehter TOK GOTOVOG NOVCA
4. Robert Kiosaki i eron Lehter VODI ZA INVESTIRANJE
5. Robert Kiosaki i eron Lehter BOGATO DETE, PAMETNO DETE

148

159.947.3
Bogati otac, siromani otac: ne radite za novac, neka novac
radi za vas / Robert Kiosaki, eron Lehter; (prevodilac Tanja
Milosavljevi). Beograd: Finesa, 2001 (Beograd: Skripta
internacional). 212 str.: graf. prikazi; 24 cm
Prevod dela: Rich Dad, Poor Dad / Robert T. Kiyosaki with Sharon
L. Lehter. Tira 500. Beleka o autorima: str. 211212.
ISBN 8682683148
1 . 65.012.4

ID = 90722060

149