Prenos informacija

1.

PRENOS INFORMACIJA

1.1.

UVOD

41

Pretpostavi}emo da ste pro~itali uvodno predavawe i ove dve celine

koje se ti~u mobilne telefonije. [ta je bio na{ ciq sa tim materijalom?
Ciq nam je bio da Vas zainteresujemo za ovu oblast. Da Vas zainteresujemo ali,
u isto vreme, i da Vam uka`emo da, i pored toga {to Vi svi veoma uspe{no
koristite blagodeti te tehnike, ipak ne poznajete tu tehniku tako dobro da bi
mogli da budete samostalni u poslovima koji su vezani za re~enu tehniku. ^ak
ne znamo ni ta~na zna~ewa mnogih izraza koje ~esto koristimo. A u poslu, koji
nas o~ekuje po zavr{etku {kolovawa, }emo koristiti te izraze i morati ne{to
~ak i da radimo. Jasno je {ta }e se desiti ako ne znamo ni zna~ewe neke
naredbe pretpostavqenog ili zna~ewe nekog uputstva. E, pa kada je to tako, to
nama slu`i kao putokaz da moramo da Vas postupno uvedemo u tu oblast.
Postupno - zna~i da moramo da po|emo od osnovnih definicija poruke i
signala da bi preko wihovih opisa do{li i do osnova analize.
Naravno, ovaj predmet se predaje studentima sa dva usmerewa. Jedni
studenti su ve} odslu{ali nastavu iz predmeta Telekomunikacije i na taj
na~in se upoznali sa osnovama, sa analognim delom struke. Studenti sa drugog
usmerewa nisu imali u svom do sada{wem {kolovawu priliku da se upoznaju sa
osnovama. Zbog `eqe da sve studente uputimo u ovaj deo struke, odlu~ili smo da
prvih nekoliko poglavqa posvetimo, na izgled, suvi{nom ponavqawu nekih
osnovnih znawa. Taj deo materijala }e se na predavawima obraditi sa detaqima
koji su neophodni za potpuno razumevawe osnova struke i za uspe{no pra}ewe
materije koja se izla`e u ostalom delu kursa.
Da ponovimo - u ovoj i nekoliko slede}ih delova polazimo od osnovnih
definicija poruke i signala da bi preko wihovih opisa do{li i do osnova
analize.
1.2.

PORUKA I SIGNAL

U telekomunikacijama je uobi~ajeno da se informacije nazivaju porukama.

Fizi~ka predstava informacije naziva se signal. Signal je elektri~ni lik
poruke.
Zadatak telekomunikacionog sistema je da omogu}i prenos `eqene poruke
na velike razdaqine, i da, pri tome, obezbedi {to ve}i stepen sigurnosti veze.
Mi uobi~ajavamo da ka`emo: Zadatak telekomunikacionog sistema je da
omogu}i pouzdan ali i efikasan prenos `eqene poruka.
Te poruke ne moraju da budu samo op{te poznat govor (telefonski
razgovor), radio ili televizijski signal, ili signal podataka vezan za

42

Prenos informacija

bankarske operacije - ve} mogu da budu i razli~iti merni podaci, podaci o

stawu nekog procesa koje treba preneti do mesta gde }e se vr{iti obrada tih
rezultata merewa.
Prenos svih ovih razli~itih vidova informacija vr{i se posredstvom
elektri~nih signala.
Za uspe{an prenos treba poznavati kako osobine informacija koje se
prenose, tako i osobine signala kojima se kao pomo}nim sredstvom ove
informacije prenose. Pored osobina tih signala koji su nosioci informacija
treba poznavati i osobine prenosnih puteva i na~ine organizacije tih puteva.
Prema na~inu nastajawa signali se mogu klasifikovati u dve osnovne
kategorije. Jednu kategoriju ~ine prirodni signali (tu svakako spadaju signali
govora, muzike, delimi~no i signali slike). Druga, pak, kategorija su tehni~ki
signali (tu mogu da spadaju razli~iti merni i drugi podaci, podaci iz ra~unara
i sli~no).
Prirodni signali se, izme|u ostalog, razlikuju i po brzini promene
odre|enih parametara ili karakteristika. Kod nekih signala je brzina promene
parametara mala (na primer, za govorni signal promena polo`aja ustiju uti~e
na osobine signala i te promene su spore). U tom slu~aju, to su signali sa
korelisanim, to zna~i sa me|usobno statisti~ki povezanim, vrednostima. Kod
drugih signala brzine promene parametara su vrlo velike (na primer, TV slika
u kojoj su prelazi sa jedne konture na drugu nagli). Kod takvih signala
trenutne vrednosti signala nisu me|usobno povezane na isti na~in kao u
prethodnom slu~aju. Unutar jedne konture mo`e da postoji mala brzina promene
signala pa }s i to, na odre|en na~in, biti korelisan signal.
Kao primer prenosa statisti~ki nepovezanih signala, recimo ra~unarskih
podataka, mo`e da se posmatra slu~aj prenosa podataka izme|u ra~unara koji se
odnose na stawa bankarskih ra~una razli~itih korisnika. Ovo su nekorelisani
signali.
Prema svojoj prirodi signali se mogu podeliti na:
deterministi~ke i
slu~ajne.
Deterministi~ki signali su signali ~iji je vremenski oblik uvek poznat.
Na primer, deterministi~ki signal je signal sinusoidalnog oblika ili povorka
pravougaonih impulsa. Osnovna karakteristika deterministi~kih signala je da
ako se poznaje wihov izgled koji su imali u pro{losti, onda se za bilo koji
trenutak u budu}nosti mo`e odrediti vrednost signala. Zbog toga deterministi~ki signal ne mo`e da prenosi poruke: on samo nosi informaciju o svom postojawu i o zakonu po kome se pona{a.
Slu~ajni signali su signali koji se ne mogu opisati matemati~kim
izrazom zbog toga {to su trenutne vrednosti ovakvih signala slu~ajnog karaktera. Druga~ije re~eno, trenutne vrednosti slu~ajnih signala se ne mogu
potpuno precizno predvideti. Poznavawe pona{awa slu~ajnog signala u
pro{losti ne omogu}ava da se odredi wegova trenutna vrednost u nekom

Prenos informacija

43

narednom trenutku vremena. Za preno{ewe poruka mogu da se koriste iskqu~ivo

slu~ajni signali. Tipi~ni primeri slu~ajnih signala su govorni signal ili
signali podataka.
Ovde }emo odmah ote`ati na{ `ivot. Pitawe je {ta zna~i tvrdwa da
}emo ote`ati `ivot? Pa, jednostavno: i slu~ajni signali mogu da se opi{u
nekim matemati~kim izrazom koji defini{e wihov oblik. Signal ima slu~ajnu
prirodu ako ne poznajemo ta~an trenutak pojavqivawa tog signala i ako }e
nama, kada se on pojavi, wegov oblik biti poznat. Zna~i, mi }emo morati da
prou~imo osobine signala poznatog oblika i osobine signala ~iji oblik nama
nije poznat.
1.3.

OPIS SIGNALA

Matemati~ki je pokazano da svaki signal, koji se mo`e opisati nekom

funkcijom zavisnom od vremena, ozna~imo tu funkciju sa s(t), mo`e da se opi{e
ne samo u vremenskom ve} i u frekvencijskom domenu. Uo~imo da se u tehnici
koristi i opis signala u vremenskom domenu i opis signala u domenu
u~estanosti. U vremenskom domenu signal s(t) se mo`e predstaviti kao zbir
velikog broja komponenata (sabiraka). Iako ove komponente mogu da budu ma
kakve funkcije, uobi~ajeno je da za ove komponente uzmemo jednostavne
komponente - prostoperiodi~ne komponente. Razlog ovom je jednostavnost
matemati~kih izraza koji se pri tome koriste. Dakle, svaki signal se mo`e
opisati kao zbir vrlo velikog, teoretski neograni~eno velikog, broja
prostoperiodi~nih komponenata. Ako se posebno posmatra jedna od tih
komponenata, analiti~ki izraz kojim se mo`e opisati ta jedna komponenta je
oblika:
si ( t ) = S i sin( i t + i )

U ovom izrazu indeks i ozna~ava da se posmatra ita komponenta. Sa Si je

ozna~ena amplituda, sa i kru`na u~estanost, a sa i po~etna faza te
komponente.
Pored
ovog
analiti~kog
izraza,
koji
opisuje
jednu
prostoperiodi~nu komponentu slo`enog signala, za opisivawe ove komponente
koristi se, s obzirom da je i = 2fi, i izraz:
si ( t ) = S i sin( 2f i t + i )

U ovom izrazu je uvedena nova oznaka fi koja ozna~ava u~estanost ili

frekvenciju posmatrane komponente signala.
Re~eno je da je broj komponenata kojima se opisuje slo`eni signal vrlo
veliki. Ipak, i tu mogu da postoje dva slu~aja. Ili u~estanosti tih
komponenata stoje u nekom celobrojnom odnosu, pa se signal naziva harmonijski,
ili postoje komponente svih mogu}ih u~estanosti. U prvom slu~aju ka`e se da
signal sadr`i komponente diskretnih harmonijskih u~estanosti koje se tada
nazivaju harmonici, a u drugom slu~aju to su komponente ~ije se u~estanosti
kontinualno mewaju. U svakom slu~aju, i amplitude Si tih komponenata i

Prenos informacija

44

po~etne faze tih komponenata i stoje u nekom odre|enom odnosu. U tehnici je

uobi~ajeno da se posebno posmatra zavisnost amplituda Si od u~estanosti, a
posebno zavisnost po~etnih faza ovih prostoperiodi~nih komponenata od
u~estanosti.
Zavisnost amplituda Si od u~estanosti nazivamo amplitudskim spektrom
ili spektrom amplituda signala. Zavisnost po~etnih faza i od u~estanosti
nazivamo faznim spektrom.
Da, lepo je to re~eno. Me|utim, treba da se i malo boqe upoznamo sa tim
pojmovima.
Zbog toga se ovde ne}emo baviti svim mogu}im oblicima analiti~kih
izraza za ove spektre ve} }emo prou~iti spektre posebno za slu~aj kada je
spektar diskretan i harmonijski, a posebno kada je spektar kontinualan.
1.4.

ANALIZA PERIODI^NIH SIGNALA

Svaku periodi~nu funkciju, ~ija je perioda T , uz neka za nas sada ne

mnogo bitna ograni~ewa sa matemati~ke strane, mo`emo da predstavimo u
obliku harmonijskog Furijeovog reda, mo`emo da ga rastavimo u Furijeov red
koji ima oblik:
s (t ) =

a0
+ (Qn cos n1t + Pn sin n1t ) .
2 n =1

Ovo, stvarno, predstavqa zbir jednosmerne komponente signala (to je i

matemati~ki i fizi~ki sredwa vrednost signala) koja se izra~unava po obrascu:
T

a0 1 2
= s (t ) dt
2 T T
2

i neograni~enog broja prostoperiodi~nih komponenata oblika:

Qn cos n1t i Pn sin n1t
~ije su amplitude date izrazima:
T

2 2
2 2
Pn = s (t ) sin n1t dt i Qn = s (t ) cos n1t dt .
T T
T T
2

Osnovna kru`na u~estanost, ili u~estanost osnovnog ili prvog harmonika,

data je izrazom:

2
= 2 f1 .
T
Iz ovog se vidi da se perioda T prvog harmonika poklapa sa periodom
datog signala s (t ) .
1
Po{to je u~estanost prvog harmonika f1 = , u~estanost n -tog harmonika
T
je f n = n f1 a wegova kru`na u~estanost n = n 1 = n 2 f1 .

1 =

Osim ovog oblika Furijeovog reda, kojim mo`e da se predstavi lik nekog
signala, postoji i drugi, ne{to jednostavniji, oblik koji se vrlo ~esto koristi,
i koji predstavqa sa`et vid prvog oblika Furijeovog reda:

Prenos informacija

45

s (t ) =

a0
+ S n cos(n1t + n ) .
2 n =1

U ovom slu~aju se sredwa vrednost signala, ili ~lan

a0
, ra~una po ve}
2

navedenom izrazu, a amplituda n -tog harmonika je data izrazom:

S n = Pn2 + Qn2

gde su Pn i Qn odre|eni prvim oblikom Furijeovog reda.

Ugao n predstavqa fazni stav n -te harmonijske komponente signala u
po~etnom trenutku vremena i dat je izrazom:
tgn =

Pn
.
Qn

Furijeov red mo`e da se predstavi i u kompleksnom obliku relacijom:

s (t ) = S n eint .

U ovom izrazu kompleksna amplituda harmonika se odre|uje prema

obrascu:
1
T
(Qn jPn ) , za n > 0
1
.
S n = s (t )e jnt dt = 2
1
T 0
(Qn + jPn ) , za n < 0
2

Za ovaj oblik Furijeovog reda va`i da je:

S n = S n e j n

gde je sa S n ozna~ena amplituda n -tog harmonika Furijeovog reda u

kompleksnom obliku a sa n po~etna faza n -tog harmonika.
^esto je prilikom re{avawa prakti~nih zadataka, a naro~ito kada je
potrebno da se tokom rada vr{e operacije diferencirawa ili integrirawa,
mnogo zgodnije da se koristi kompleksan oblik Furijeovog reda nego prva dva
trigonometrijska oblika.
Skup veli~ina Sn ili Pn i Qn naziva se amplitudski spektar ili spektar
amplituda a skup veli~ina n naziva se fazni spektar posmatranog signala s (t ) .
Ova dva spektra potpuno karakteri{u dati signal.
Po{to se ~esto koristi samo amplitudni spektar, to }emo wega i zvati
prosto spektar.
Spektar periodi~ne funkcije mo`e se i grafi~ki predstaviti. Za to
uzimamo koordinate Sn i ili n1 . ^esto se na apscisnoj osi prikazuje
koordinata f ili nf1 .
U ovom koordinatnom sistemu spektar je predstavqen skupom diskretnih
ta~aka gde svakoj vrednosti n1 odgovara samo jedna vrednost Sn . Ovakav
spektar je predstavqen na slici 1.1, no, po{to on nije prakti~an za rad,
usvojeno je da se amplitude pojedinih harmonika predstavqaju, u odre|enoj
razmeri, odse~cima normala iz ta~aka diskretnog spektra na osu u~estanosti, te
ovako modifikovan spektar ima oblik kao na slici 1.2.

Prenos informacija

46
Sn(f)

f1 2 f1 3f1

Slika 1.1. Amplitudni spektar jednog periodi~nog signala.

Spektar je diskretan, ima neograni~en broj komponenata, harmonika,
~ije u~estanosti stoje u odre|enom odnosu. Ovaj spektar naziva se
diskretan harmonijski spektar.
Sn(f)

f1 2 f1 3f1

Slika 1.2. Amplitudni spektar jednog periodi~nog signala,

nacrtan na uobi~ajen na~in. Spektar je diskretan, ima neograni~en
broj komponenata, harmonika, ~ije u~estanosti stoje u odre|enom
harmonijskom odnosu.
Potpuna analogija postoji i za fazne spektre.
Va`no je uo~iti da za razne oblike Furijeovog reda amplituda jednosmernog ~lana u svim tim razli~itim oblicima ima istu vrednost i da su svi
oblici reda me|usobno povezani te lako mo`e da se prelazi iz jednog oblika
reda na drugi.
Amplituda svake spektralne komponente trigonometrijskog oblika Furijeovog reda, ~ija je u~estanost n , u stvari, predstavqa zbir amplituda komponenata ~ije su u~estanosti n i n iz kompleksnog oblika Furijeovog reda,
dok su faze tih komponenata iste za n > 0 . Iz ovoga mo`e da se vidi da je
amplitudni spektar parna funkcija a da je fazni spektar neparna funkcija
u~estanosti.
Razlagawe pojedinih funkcija u Furijeove redove mo`e da se znatno uprosti ako imamo u vidu slede}e osobine funkcije s (t ) :
1. Ako je s (t ) funkcija koja ima iste povr{ine koje s (t ) ograni~ava ispod
a
i iznad apscisne ose, onda je jednosmerni ~lan jednak nuli 0 = 0 .
2

2. Ako je s(t ) parna funkcija, s(t ) = s(t ) , onda imamo samo harmonike
kosinusoidalnog oblika, (~lanovi Pn su jednaki nuli zbog toga {to je integral
neparne funkcije u simetri~nim granicama jednak nuli);
3. Ako je s (t ) neparna funkcija, s (t ) = s (t ) , onda Furijeov red sadr`i
samo sinusoidalne komponente odnosno harmonike (Qn = 0) ;
4. Ako je s(t ) simetri~na funkcija u odnosu na apscisnu osu ako izmenimo

Prenos informacija

47

T
2

mesta wenim dvema poluperiodama, tj. Ako je s (t ) = s(t + ) , onda Furijeov red
ima samo neparne harmonike.
Pri rastavqawu funkcija u Furijeove redove moramo da imamo na umu:
1. da je potrebno da funkciju s(t ) posmatramo u intervalu od jedne cele
periode, pri ~emu ovaj interval mo`e da se uzme po~ev od bilo koje ta~ke na
apscisi,
2. da je pri odre|ivawu amplituda harmonika parnih ili neparnih funkcija dovoqno da funkciju posmatramo u intervalu od samo jedne poluperiode,
3. da pomerawe apscise gore-dole du` ordinatne ose mewa samo jednu
komponentu i to jednosmernu komponentu, i
4. da pomerawe ordinatne ose levo-desno uti~e samo na fazu harmonika.
Ako neki prostoperiodi~ni elektri~ni signal s (t ) deluje na neki otpor
R , na tome otporu se razvija snaga koja je proporcionalna sa kvadratom
efektivne vrednosti tog signala, dakle:
P S eff2 .
Ako, me|utim na taj isti otpor deluje istovremeno vi{e prostoperiodi~nih signala, svaki od tih signala doprinosi ukupnoj snazi pa je ukupna
snaga koja se razvija na tome otporu data zbirom ovih parcijalnih snaga:
Puk

S12eff

+ S 22eff + . . .

Neka je sada, zbir svih ovih prostoperiodi~nih komponenata, u stvari,

na{ signal s (t ) , koji smo rastavili u Furijeov red.
Neposredno dobijamo da je ukupna sredwa snaga slo`enoperiodi~nog
signala s (t ) data izrazom:

1
s 2 (t ) dt = S n2
T 0
n =0
T

koji je poznat pod nazivom Parsevalova teorema.

Na slici 1.2, koju opet ponavqamo, nacrtan je amplitudni spektar koji je
diskretnog tipa. Na ordinatnoj osi su date amplitude pojedinih komponenata
signala, a na apscisnoj osi je predstavqena u~estanost tih komponenata.
Sn(f)

f1 2 f1 3f1

Slika 1.2. Amplitudni spektar jednog periodi~nog signala.

Spektar je diskretan, ima neograni~en broj komponenata, harmonika,
~ije u~estanosti stoje u odre|enom odnosu. Ovaj spektar naziva se
diskretan harmonijski spektar.

Prenos informacija

48

1.5.

ANALIZA NEPERIODI^NIH SIGNALA

Neperiodi~ne signale, i funkcije koje predstavqaju elektri~ne likove

ovih signala, mo`emo da predstavimo u obliku sume spektralnih komponenata
primenom Furijeovog integrala u trigonometrijskom ili u kompleksnom obliku.
Kompleksan oblik Furijeovog integrala glasi:

s (t ) =

1
e jt d s (t ) e jt dt .
2

Drugi integral u ovom izrazu nazivamo spektralnom karakteristikom,

obele`avamo ga sa F ( ) , a izra~unavamo ga po obrascu:

s(t ) e

F ( ) =

jt

dt .

Sada za Furijeov integral mo`emo da napi{emo izraz:

s (t ) =

1
F ( ) e jt d .
2

Ovaj izraz predstavqa sumu beskona~no velikog broja komponenata ~ije su

kompleksne amplitude:
1
F ( ) d
2

S ( ) =

a u~estanosti dve susedne komponente se razlikuju za d .

Ovi izrazi se nazivaju: direktna i inverzna Furijeova transformacija.
Direktna Furijeova transformacija, tj. odre|ivawe spektralne karakteristike, F ( ) , za signal s(t ) , direktnim uvo|ewem izraza za s(t ) u predhodni
obrazac, mo`e da se izvede samo u slu~aju kada je s(t ) apsolutno integrabilna
funkcija u granicama od do (ovo zna~i da postoji

s(t ) dt

i da ima odre|enu i kona~nu vrednost) i ako s(t ) ispuwava Dirihletove uslove,

odnosno ako je s(t ) neprekidna funkcija u intervalima kona~ne du`ine.
Skoro svi likovi neperiodi~nih signala koji se koriste u telekomunikacijama, mogu, pogodnim pomerawem koordinatnog po~etka, da se dovedu na
oblik da je:
s (t ) = 0 za t < 0 .
Na taj na~in izraz za spektralnu karakteristiku, ovako definisanog
signala s(t ) , postaje:

F ( ) = s (t ) e jt dt ,
0

zbog toga {to je u intervalu < t < 0 podintegralna funkcija, signal s(t ) = 0 .
Dakle, ovaj izraz za direktnu Furijeovu transformaciju mo`e uvek da se
koristi.
Ako vremenska funkcija, koja predstavqa lik signala s(t ) , nije integrabilna u granicama od do , ovo zna~i da je grani~na vrednost signala s(t )

Prenos informacija

49

u beskona~nosti razli~ita od nule, odnosno da je:

lim s(t ) 0 .
t

Ovo, , zna~i da i spektralna karakteristika ne}e mo}i da se

direktno dobije. Da bi, ipak, odredili Furijeov integral i ovakvih funkcija,
mi }emo funkciju s(t ) pomno`iti sa ~iniocem et , gde je ~inilac pozitivan,
> 0 , i ne zavisi od t . Uz pretpostavku da postoji takva vrednost za pri
kojoj integral:

s(t ) dt

konvergira, mo`emo da ka`emo da je:

s (t ) = lim e t s (t ) .
0

Direktna Furijeova transformacija sada dobija oblik:

F ( + j ) = s (t ) e ( + j )t dt .
0

Ovaj izraz }emo sada koristiti i za odre|ivawe spektralne karakteristike i za odre|ivawe inverzne Furijeove transformacije.
Na kraju, posmatramo izraz:
s (t ) = lim e t s (t )
0

i odre|ujemo izraze za spektralnu karakteristiku F ( ) kao i za original

funkcije s(t ) .
Ovako modifikovana Furijeova transformacija, gde smo sa p = + j
obele`ili kompleksnu u~estanost, naziva se direktna Laplasova transformacija:

F ( p ) = e p t s (t ) dt .
0

Ova transformacija je primenqiva na sve funkcije s(t ) koje ispuwavaju

Dirihletove uslove.
Ako na lik na{e funkcije s(t ) primenimo direktnu Laplasovu
transformaciju i uzmemo grani~nu vrednost ( lim ) dobijamo direktnu Furijeovu
0

transformaciju na{ega signala.

Za Laplasove transformacije postoje ve} sre|ene tablice koje daju vezu
izme|u F ( p) i s(t ) .
F ( p ) se naziva Laplasova transformacija vremenske funkcije s (t ) , a s (t )
se naziva originalom.
Naj~e{}e Laplasove transformacije date su u tabeli koja sledi:
Original s (t )

1
t

Transformacija F ( p )
1
p
1
p2

Original s (t )

sin(0 t )

Transformacija F ( p )

0
p + 02
2

cos(0 t )

p
p + 02
2

Prenos informacija

50

sin(0 t + )

n!
p n +1

cos(0 t + )

1
2

2

p
1
p +

e t

e t sin(0 t )
e t cos(0 t )

t e t

1
( p + )2

1 e t

sh( t )

p(p +)
p
( p + )2

ch( t )

(1 t ) e

p sin + 0 cos
p 2 + 02
p cos + 0 sin
p 2 + 02

0
( p + )2 + 02
p +
( p + )2 + 02

2
p 2
p
p 2
2

Spektralna karakteristika F ( ) je kompleksna veli~ina:

F ( ) = F ( ) e j ( )

gde moduo spektralne karakteristike F ( ) (amplitudna spektralna karakteristika) daje amplitude a fazni ugao ( ) (fazna spektralna karakteristika) daje
po~etne faze komponenata. Ove veli~ine su analogne sa S n = S n i n kompleksnog oblika Furijeovog reda.
Rezultati dobijeni analizom signala preko Furijeove transformacije
obi~no se daju sre|eni u obliku spektralnih dijagrama-spektara.
Po{to su komponente neperiodi~nih signala na me|usobnoj udaqenosti ,
to je ovaj spektar gust i zamewuje se anvelopom.
^esto se amplitudni spektar crta u normalizovanom obliku:
F ( )
F (0)

a na faznom spektru se unose fazni uglovi ( ) sa svojim znakom.

U nekim opsezima u~estanosti se mewa znak spektralnih komponenata.
Ovo se ura~unava tako {to se u tom opsegu u~estanosti fazni ugao ( ) pove}a
ili smawi za .
Od faznih uglova ( ) > 2 odbacuje se ceo broj umno`aka veli~ine 2
tj. n 2 , a uglovi ( ) > se zamewuju komplementarnim uglom koji ~ini
dopunu do 2 , sa suprotnim znakom. Ove operacije ne mewaju spektralnu
karakte-ristiku.
Za fizi~ki realne signale, gde je s (t ) = 0 za t < 0 , eksponencijalni oblik
Furijeovog integrala prelazi u odgovaraju}i trigonometrijski oblik
Furijeovog integrala:
s (t ) =

F ( ) cos[ t + ( )] d .
0

Ovo se mo`e uraditi pod uslovom da je F ( ) parna funkcija a ( )

neparna funkcija od , {to je u praksi i naj~e{}i slu~aj.

Prenos informacija

51

Trigonometrijski oblik spektralne karakteristike glasi:

F ( ) = ( _ + j ( )

gde je:

( ) = s(t ) cos( t ) dt

( ) = s(t ) sin( t ) dt .

Odavde se dobija:
F ( ) = 2 ( ) + 2 ( )

( )
.
( )
Oblici spektralne karakteristike F ( ) za karakteristi~ne likove
signala s(t ) imaju slede}e osobine:
a) ako je s(t ) funkcija parna po t imamo da je:
tg ( ) = +

F ( ) = 2 s (t ) cos( t ) dt
0

b) ako je s (t ) funkcija neparna po t imamo da je:

F ( ) = j 2 s (t ) sin( t ) dt .
0

To bi bio imaginarni spektar.

Na slici 1.3 nacrtan je amplitudni spektar neperiodi~nih signala za
slu~aj kada je neharmonijski spektar kontinualan i za slu~aj kada je
neharmonijski spektar diskretan.
Sada treba posebno naglasiti neke osobenosti ovih spektara. Namerno su
ovi spektri nacrtani tako da imaju u osnovi isti oblik. Jedan spektar je
diskretan a drugi je kontinualan. Kontinualan spektar odgovara jednom
usamqenom signalu, jednom usamqenom impulsu. Diskretan spektar odgovara
povorci impulsa, to jest nizu signala istog oblika, kao {to je oblik
usamqenog impulsa koji ima istu periodu ponavqawa T0 koja odgovara i
u~estanosti f1 prvog harmonika sa slike. U~estanosti svih komponenata signala
su celobrojni umno{ci ove osnovne u~estanosti. Osnovni oblici signala kojima
odgovaraju amplitudni spektri sa slika 1.2 i 1.3 dati su na slikama 1.4 i 1.5.
[ta daqe mo`e da se zakqu~i posmatrawem svih ovih slika? Mo`e da se
zakqu~i da signali imaju neku snagu, da nose neku energiju. Ova snaga se
raspodequje na sve komponente signala srazmerno amplitudama (preciznije
re~eno: kvadratima amplituda) tih komponenata. Zbog toga {to je energija
signala kona~na, amplitude signala za slu~aj kada je spektar signala
kontinualan bi}e vrlo male, matemati~ari ka`u - infinitezimalno male.
U~estanosti komponenata se kontinualno mewaju, {to zna~i da u ma kako

Prenos informacija

52

uzanom opsegu u~estanosti postoji neograni~eno veliki broj komponenata, a one

ukupno nose kona~nu energiju. U slu~aju da je signal koji se posmatra takav da
je spektar tog signala diskretan, amplitude tih komponenata }e imati kona~nu,
merqivu, vrednost. U tome je sadr`an i jedan vrlo va`an stav iz teorije
analize signala. Zna~i, signal se predstavqa zbirom komponenata, a snaga i
energija signala raspodequju se na te komponente. Ovo je, u stvari, sadr`ina
Parsevalove teoreme koja glasi:

Ukupna snaga signala jednaka je zbiru snaga svih komponenata signala.

Si(f)
(a)

Si(f)
S1
(b)
S2
0

f1

f1

Slika 1.3. Amplitudni spektar neperiodi~nog signala: (a) Slu~aj

kada je spektar kontinualan i ima neograni~en broj komponenata,
~ije u~estanosti se kontinualno mewaju. Ovakav spektar naziva se
kontinualan spektar. (b) Slu~aj kada je spektar diskretan i ima
samo dve komponente ~ije su u~estanosti f1 i f1.
Treba uo~iti oblik dijagrama na slikama 1.2 i 1.3. Ono {ta je za wih
zajedni~ko je da postoji neki op{ti zakon promene amplituda spektralnih
komponenata. Stoga je uobi~ajeno da se spektar i periodi~nih i neperiodi~nih
signala opisuje anvelopom (ili obvojnicom) spektra. Na slici 1.2 anvelopa
spektra je predstavqena isprekidanom linijom. Uo~ava se da u spektru postoje
neke komponente signala koje imaju zna~ajno velike amplitude, a postoje i
komponente ~ije amplitude su mnogostruko mawe od drugih komponenata. Postoje
komponente koje zna~ajno doprinose ukupnoj snazi i energiji signala, a postoje
i komponente ~iji je doprinos mawe zna~ajan. Iskustvo je pokazalo da za veran
prenos signala nije neophodno da se prenesu sve komponente signala ve} samo
zna~ajne komponente signala. Postoji mogu}nost dogovora da se koristi jedan
od, recimo, dva principa za prenos. Ili }e se prenositi samo odre|en deo
energije signala (recimo 90% energije) ili }e da se prenose samo komponente
koje le`e do prve nule spektra. (Prva nula spektra je ona u~estanost pri kojoj
prvi put anvelopa spektra pada na nulu.)

Prenos informacija

53
s(t)

t
per i oda To

per i oda To

per i oda To

Slika 1.4. Oblik signala ~iji je amplitudni spektar pokazan na

slici 1.2, (uo~ite da je signal periodi~an niz impulsa!).
s(t)
(a)
t

s(t)

s(t)=s1(t)+s2(t)

4
s2(t)=sin(0t)

s1(t)=sin(0t)

(b)

2
0

-2
-4

Slika 1.5. (a) Oblik signala ~iji je amplitudni spektar pokazan

na slici 1.3a (signal je usamqen prasak, impuls ili usamqen niz
impulsa!), (b) oblik signala ~iji je amplitudni spektar pokazan na
slici 1.3b, kada je S1 = S2 = 1 (ovde je signal aperiodi~an, samo dve
spektralne komponente
racionalnom odnosu!).

ali

wihove

u~estanosti

ne

stoje

Naj~e{}e se za prenos koristi kriterijum prve nule i iz wega

izvedeni kriterijumi. Kao primer, posmatra}emo jedan signal koji
ima oblik pravo-ugaonog impulsa. Neka se taj impuls ponavqa tako
da formira povorku jedno-smernih, unipolarnih impulsa, amplitude
E, trajawa i periode ponavqawa T. Oblik ovog signala, odnosno
povorke impulsa izgleda}e kao na slici 1.6, a spektar ove povorke
ima}e oblik kao na slici 1.7. Namerno je uzeta za primer povorka
pravougaonih impulsa, jer se taj signal naj~e{}e koristi za prenos
podataka, a i analiti~ki izrazi koji su vezani za opis tog signala
su jednos-tavni.
s(t)

E
T

Slika 1.6. Povorka pravougaonih impulsa ~iji je amplitudni

spektar pokazan na slici 1.7.

Prenos informacija

54

Dakle, na slici 1.7 se vidi da postoji jedna u~estanost pri kojoj anvelopa
spektra postaje jednaka nuli. Ova u~estanost za povorku pravougaonih impulsa
je sa trajawem impulsa vezana relacijom:
fg =

S(f)

1/

f0

Slika 1.7. Amplitudni spektar signala, povorke impulsa koja je

pokazana na slici 1.6. Spektar je diskretan i harmonijski, sli~an
spektru pokazanom na slici 1.2 i ima neograni~en broj harmonika.
Prva nula spektra je na u~estanosti fg = 1/.
Ako je dogovoreno da se prenose samo komponente signala iz opsega
u~estanosti od 0 do neke odre|ene grani~ne u~estanosti fg, signal na prijemnom
kraju veze ne}e biti isti kao originalni signal. Zbog toga {to se ukinudaju,
{to se ne prenose, neke komponente signala, prijemni signal }e biti
izobli~en. Kakva su ta izobli~ewa? Zbog toga {to su ukinute brzo promenqive
komponente pretpostavqa se da }e i nedostajati upravo brze promene u
prijemnom signalu. Zaista, ako se oblik prijemnog signala aproksimira
odse~cima pravih linija, on }e imati oblik trapeza, odnosno trapezoidalnog
impulsa. Oblik prijemnog impulsa, za slu~aj kada se prenosi upravo spektar do
grani~ne u~estanosti

fg =

, pokazan je na slici 1.8 zajedno sa oblikom

originalnog predajnog signala. Pri tome smo zanemarili vreme prenosa signala
kroz prenosni sistem.
S(t))

Originalni,
predajni signal

Prijemni,
izobli~eni signal

us

is

Slika 1.8. Oblik idealnog pravougaonog signala i pribli`an

oblik pravougaonog signala ~iji je amplitudni spektar ograni~en
do prve nule spektra.
Strmina predwe i zadwe ivice impulsa, tj. vreme uspostavqawa (us) i
i{~ezavawa (is) impulsa, je sa grani~nom u~estano{}u prenosnog sistema vezana
relacijom:

Prenos informacija

us = is =

55

1
=
2 fg 2

Prema izgledu trapeznog impulsa sa slike 1.8, vidi se da je impuls

izobli~en. To je signal koji je nastao od pravougaonog impulsa trajawa i
amplitude E. On se razlikuje od originalnog impulsa. To je uo~qivo. Me|utim,
sada dolazi do izra`aja ekonomi~nost. Po{to je sav prenos signala stvar
dogovora, to je i za ovaj primer dogovoreno da se prenos vr{i posredstvom
pravougaonih impulsa. Naime, na prijemnoj strani ure|aja nije ni va`an oblik
signala, ali se zna da je poslan pravougaoni impuls. Na prijemnoj strani je
bitno da se otkrije da li u dolaze}em talasu postoji koristan signal. Ako
postoji, on }e biti pravougaoni impuls. Signal druga~ijeg oblika nije
dogovoreno da se {aqe pa, ako ima korisnog signala, lako }e se, na prijemnoj
strani, lokalno generisati isti takav signal, originalan signal, i poslati
na daqu obradu. S te strane gledi{ta, i ovaj oblik signala (koji li~i na
trapezoidalni impuls) predstavqa preveliki luksuz. Lako se mo`e razumeti da
na prijemnoj strani odluka o prisustvu korisnog signala mo`e da se donese
merewem trenutne vrednosti prijemnog talasa. Ukoliko trenutna vrednost
prijemnog signala dosti`e vrednost E mo`e da se smatra da postoji koristan
signal. Ukoliko se trenutna vrednost smawuje na vrednost 0 smatra}e se da
nema korisnog signala. Jasno je da nije neophodno da se signal zadr`ava na
vrednosti E toliko dugo kako to pokazuje slika broj 1.8. Signal mo`e i samo u
jednom trenutku da dostigne maksimalnu vrednost E. Zna~i, signal mo`e da u
krajwem slu~aju ima oblik kao na slici 1.9.
Ako se pa`qivo posmatra slika 1.9, {ta se na woj vidi? Ona jasno
pokazuje: vreme uspostavqawa impulsa mo`e da bude ~ak i:
us =
Originalni,
predajni signal

s(t)

Prijemni,
izobli~en signal
t

us

Slika 1.9. Oblik idealnog pravougaonog signala i pribli`an

oblik pravougaonog signala ~iji je amplitudni spektar ograni~en
do polovine prve nule spektra.
Ako je to tako, koji se deo spektra signala tada prenosi? Na osnovu
relacije
us =

1
=
2 fg

jasno je da je nova grani~na u~estanost, obele`ena sa fg, sada

f g' =

1
2

Prenos informacija

56

Ova grani~na u~estanost se naziva Nikvistova u~estanost.

Sve ovo odnosi se na prenos kontinualnih signala, na takozvani analogni
prenos. Odnosi se na prenos signala koji mogu da se opi{u kontinualnom funkcijom vremena. Me|utim, nisu ovo jedini signali koji mogu da se prenose.
Postoje i signali druga~ijeg tipa diskretni signali. Prenos diskretnih
signala se naziva diskretan prenos. Do pojma i osobina ovog vida prenosa
signala do}i }emo postupno.
Posmatra}emo samo jednu prostoperiodi~nu komponentu slo`enog signala.
Wen analiti~ki izraz je ve} dat:
si ( t ) = S i sin( 2f i t + i )

Ako znamo da je ta komponenta prostoperiodi~na i da je to sinusoida,

onda je za weno potpuno poznavawe neophodno da se znaju tri parametra:
amplituda, u~estanost i po~etna faza. Dakle, ako se zna da u~estanost jedne
komponente ne mo`e da pre|e neku odre|enu vrednost, mogu se na osnovu tri
trigonometrijske jedna~ine sa po tri nepoznate veli~ine odrediti svi ovi
parametri. Ako se zna vrednost te komponente, tog elementarnog signala kako
se naziva ta prostoperiodi~na komponenta, u tri odvojena trenutka vremena, to
jest ako se zna si(t1), si(t2) i si(t3), mogu da se odrede i Si i fi i i. Ovo zna~i da
je prostoperiodi~an signal potpuno odre|en sa tri svoje trenutne vrednosti,
uzete unutar jedne periode tog signala. Ukoliko se ovo sada ukomponuje u
slo`eni signal i koncentri{e pa`wa upravo na komponente iz oblasti
najvi{ih u~estanosti, onda se mo`e zakqu~iti da ako je usvojeno da se ove tri
ta~ke uzmu u toku jedne periode one komponente signala ~ija je u~estanost
najvi{a sve ostale komponente signala, koje imaju u~estanosti ni`e od ove,
ima}e periodu koja je du`a od periode ove najvi{e komponente ulaznog signala
i sa tako odabranim trenucima t1, t2 i t3 bi}e odre|ene na osnovu tri i vi{e
ta~aka u toku jedne periode. Zamisli}emo eksperiment u kome komponenta
najvi{e u~estanosti ima upravo u~estanost fg, a wena amplituda je upravo nula.
Dakle, ba{ ta komponenta i ne postoji. Ukoliko je dogovor da se upravo prema
periodi ove komponente uzimaju dve vrednosti signala u toku jedne periode ove
komponente, to zna~i vrednosti u trenucima t1 i t2, ne}e se mo}i odrediti sva
tri parametra koji defini{u komponentu u~estanosti fg. Me|utim, sve ostale
komponente signala ima}e periode koje su du`e od periode ove komponente pa
}e u toku jedne periode svake komponente biti uzimano bar po tri vrednosti.
Zna~i, sve te komponente }e biti dovoqno precizno odre|ene. Sada je
definisana i jedna od fundamentalnih, osnovnih, teorema poznata pod nazivom
teorema o odmeravawu, teorema o odabirawu ili [enonKoteqnikovqeva
teorema o odmeravawu. Ona, u stvari, ka`e: signal ograni~enog spektra do neke
u~estanosti fg jednozna~no je odre|en sa 2fg ta~aka, tj. sa 2fg trenutnih
vrednosti signala (uzetih ravnomerno).
Ovu tvrdwu treba pojasniti jednom slikom. Na slici 1.10 pokazan je
vremenski oblik jednog proizvoqnog signala ~iji je spektar ograni~en do neke
u~estanosti fg. Teorema o odmeravawu ka`e da }e signal biti jednozna~no

Prenos informacija

57

opisan sa 2fg svojih trenutnih vrednosti u jedinici vremena. Ovo predstavqa,

upravo, i osnovu celokupnih digitalnih telekomunikacija.
s(t)

Originalni signal
Odmerci signala

Slika 1.10. Vremenski oblik kontinualnog signala ~iji je spektar

ograni~en do u~estanosti fg i odmerci signala koji jednozna~no
opisuju taj signal.
1.6.

VEZA IZME\U ANALOGNIH I DIGITALNIH SIGNALA

Re~eno je da signali posmatrani u vremenu mogu biti kontinualni ili

diskretni.
Kontinualni signal u posmatranom vremenskom intervalu postoji u svakom
trenutku (slika 1.11). Na primer, pri direktnom razgovoru govor se prenosi
promenom vazdu{nog pritiska. Pri tome se vazdu{ni pritisak mewa
kontinualno. U slu~aju telefonskog razgovora neophodno je izvr{iti
prilago|avawe signala sredini kroz koju se signal prenosi, u na{em primeru
to je fizi~ki vod. Zbog toga je na otpremnoj strani neophodno pretvoriti
govorni signal, tj. promenu vazdu{nog pritiska, u elektri~ni signal, a na
prijemnoj strani izvr{iti inverznu operaciju.
s(t)

Kontinualni signal

Slika 1.11. Vremenski oblik kontinualnog signala ~iji je spektar

ograni~en do u~estanosti fg.
U ovom primeru mikrofon slu`i kao pretvara~ koji na izlazu daje
elektri~ni lik signala koji predstavqa mawe ili vi{e vernu sliku
originalnog fizi~kog signala koji deluje na ulaz mikrofona, tj. promene
vazdu{nog pritiska. Na prijemnoj strani ulogu pretvara~a ima zvu~nik. Na
izlazu zvu~nika stvara se promena vazdu{nog pritiska koja odgovara promenama
elektri~nog signala na ulazu zvu~nika. U opsegu trenutnih vrednosti signal
mo`e da uzme bilo koju vrednost {to zna~i da signal mo`e da ima beskona~an
broj razli~itih trenutnih vrednosti. Oblast koja sadr`i sve mogu}e vrednosti
amplituda signala naziva se dinami~ki opseg signala. Kontinualni signali se
nazivaju i analogni signali. Prenos koji se obavqa kontinualnim (analognim)
signalima naziva se analogni prenos, a ure|aji koji proizvode i obra|uju

Prenos informacija

58

kontinualne signale nazivaju se analogni ure|aji.

Diskretni signali su signali koji postoje samo u odre|enim trenucima
vremena, pa se ~esto nazivaju i impulsnim signalima, odnosno signalima
diskretnim po vremenu (slika 1.12). O~igledno je da impulsni signal mo`e
imati bilo koju vrednost u datom opsegu od Smin do Smax. Prema tome, i
analogni signali i signali diskretni po vremenu su kontinualni po trenutnim
vrednostima.
Iako su na prvi pogled potpuno razli~iti, kontinualni i diskretni
signali su me|usobno povezani.
s(t)

Diskretni signal

Slika 1.12. Vremenski oblik diskretnog signala.

U do sada{wim razmatrawima su amplitude signala, bez obzira na to da
li je re~ o vremenski kontinualnim ili diskretnim signalima, bile
kontinualnog karaktera, tj. mogle su da imaju bilo koju vrednost iz datog
kontinuuma trenutnih vrednosti. Signali, me|utim, mogu da budu diskretni ne
samo po vremenu ve} i po trenutnim vrednostima.
Ako u posmatranom intervalu vremena signal postoji u svakom trenutku,
ali ima samo kona~an broj trenutnih vrednosti, onda je to signal kontinualan
po vremenu, a diskretan po trenutnim vrednostima (slika 1.14a). Po{to signal
mo`e da uzme kona~an broj trenutnih vrednosti, to svaka trenutna vrednost
signala mo`e da se predstavi odgovaraju}im simbolom (slovom ili brojem) {to
zna~i da mo`e da se izvr{i kodovawe signala.
Operacija kojom se simboli jedne azbuke predstavqaju simbolima druge
azbuke naziva se kodovawe (ili prevo|ewe ili preslikavawe). Pri tome se
mora voditi ra~una da preslikavawe, tj. predstavqawe simbola jedne azbuke
simbo-lima druge azbuke, bude jednozna~no. Jasno je da na prijemu mora da se
izvr{i inverzni postupak koji se naziva dekodovawe.
U jednom komunikacionom sistemu mo`e da do|e do vi{estrukog uzastopnog kodovawa i dekodovawa. U primeru telefonskog razgovora izme|u dve
osobe vr{i se preslikavawe, tj. kodovawe signala zvu~nog pritiska u elektri~ni signal. Na prijemnoj strani vr{i se dekodovawe, tj. transformacija elektri~nog signala u govorni signal.
Ako signal postoji samo u diskretnim vremenskim trenucima, a pri tome
mo`e da uzima samo kona~an broj trenutnih vrednosti, onda je re~ o signalu
koji je diskretan i po vremenu i po trenutnim vrednostima (slika 1.14b).
Po{to je svaki signal kona~nog trajawa, to u datom vremenskom intervalu
postoji kona~an broj trenutaka u kojima signal postoji. Kako je i broj
trenutnih vrednosti koje signal mo`e da ima tako|e kona~an, to se, o~igledno,

Prenos informacija

59

ovakav signal mo`e predstaviti kona~nim brojem cifara, odnosno digita

(latinski: digitus = prst, cifra).
Ako dinami~ki opseg diskretnog signala uzima trenutne vrednosti iz
kona~nog skupa vrednosti ka`e se da se radi o diskretnom kvantovanom prenosu.
Poseban slu~aj diskretnog prenosa je tzv. digitalni (ili cifarski)
prenos. Po{to u slu~aju prenosa diskretnih kvantovanih signala signal mo`e
da uzme samo kona~an broj vrednosti, mogu}e je svaku vrednost amplitude predstaviti nekim brojem koji pripada kona~nom skupu brojeva. Danas se naj~e{}e
ovi brojevi predstavqaju kombinacijom dve cifre, 0 i 1, odnosno pomo}u
signala koji ima samo dve mogu}e vrednosti amplituda. Zato se ovakav prenos
naziva binarni digitalni prenos. Sistemi koji proizvode i u kojima se obra|uju digitalni signali nazivaju se digitalni sistemi.

(a)

(b)

(v)

(g)

Slika 1.13. Grafi~ki prikaz uzajamne povezanosti kontinualnih i

diskretnih signala.
Da bi se izvr{ilo digitalizovawe diskretnog signala, mora se obaviti
kodovawe, tj. diskretne trenutne vrednosti signala treba predstaviti grupom
cifara. Digitalizovan signal se obi~no predstavqa pomo}u dijagrama ili
pomo}u tabele (slika 1.15).

Prenos informacija

60

(a)

(b)

Slika 1.14. Grafi~ki prikaz: (a) signala kontinualnog po

vremenu a diskretnog po trenutnim vrednostima; (b) signala
diskretnog i po vremenu i po trenutnim vrednostima.
Binarno digitalizovan signal mo`e da se tabelarno predstavi binarnim
brojevima, a grafi~ki grupama impulsa koji reprezentuju binarne brojeve iz
tabele. U primeru sa slike 1.15 maksimalna vrednost signala u datom
vremenskom intervalu je 4 {to zna~i da se trenutna vrednost signala mora
predstaviti sa najmawe tri binarne cifre, odnosno kombinacijom od tri
impulsa ~ije je trajawe , a ~ije amplitude mogu da imaju vrednost ili E ili 0
(slika 1.16).
4
3

s(t)

(b)

(a)

Slika 1.15. Predstavqawe digitalizovanog signala: (a) pomo}u

dijagrama; (b) tabelarno.
s(t)

t
(a)

(b)

Slika 1.16. Predstavqawe binarno digitalizovanog signala: (a)

tabelarno; (b) pomo}u grupa impulsa iste amplitude i trajawa.
Digitalni postupak prenosa signala je do`iveo nagli razvoj posle II
svetskog rata. Me|utim, digitalni na~in prenosa diskretnih signala je prvi
(najstariji) postupak koji je po~eo da se primewuje u savremenim
telekomunikacijama i to u telegrafiji. Analogni postupak prenosa
kontinualnog signala uveden je u telekomunikacije sa pojavom telefonije i dugo
vremena je bio dominantan oblik prenosa. [ta vi{e, smatralo se da su

Prenos informacija

61

digitalni i analogni postupak prenosa potpuno razli~iti i me|usobno

nespojivi. Tek pre II svetskog rata otkriveno je da se kontinualni signal mo`e
digitalizovati, {to je dovelo do neslu}enog razvoja digitalnih
telekomunikacija tokom posledwe tri decenije.
PITAWA I ZADACI
1. U ~emu je razlika izme|u poruke i signala?
2. [ta je zadatak telekomunikacionog sistema?
3. Navesti primere nekih prirodnih i nekih tehni~kih signala.
4. Kada se mo`e smatrati da su signali sa korelisanim vrednostima?
5. [ta su to deterministi~ki signali? [ta su to slu~ajni signali?
6. [ta je to amplitudni spektar signala, a {ta fazni spektar signala?
7. U ~emu je razlika izme|u spektara periodi~nih i neperiodi~nih signala?
8. Ako postoji anvelopa nekog poznatog periodi~nog signala koja je ista kao
anvelopa nekog nama nepoznatog neperiodi~nog signala, da li mo`emo da
zakqu~imo da je spektar tog neperiodi~nog signala diskretan ili
kontinualan.
9. Nacrtati pribli`an oblik pravougaonog impulsa trajawa ako je {irina
propusnog opsega sistema fg = 1/(2).
10. U ~emu je su{tina Parsevalove teoreme?
11. U ~emu je su{tina teoreme odmeravawa?
12. Kolika treba da je u~estanost odmeravawa za govorni signal ~iji je
spektar ograni~en do u~estanosti fg = 4[kHz]?
13. U ~emu je razlika izme|u kontinualnih i diskretnih signala?
14. Zbog ~ega je neophodno da kodovawe bude jednozna~no?
15. U ~emu je razlika izme|u diskretnih i digitalnih signala?