Mihail Bulgakov Zojkin Stan

Mihail Bulgakov - Zojkin stan
Mihail Bulgakov
Zojkin stan
Komad u etiri ina

Preveo Milan oli
LICA
ZOJA DENISOVNA PELC, zakupac stana i vlasnik radionice
MANJUKA, sobarica
PORTUPEJA, ANISIM ZOTIKOVI, predsednik kunog saveta
AMETISTOV, ALEKSANDAR TARASOVI, Zojkin roak
OBOLJANJINOV, PAVEL FJODOROVI, grof
GUSAN, BORIS SEMJONOVI, komercijalni derektor
HANDAZALIN i HERUVIM, Kinezi
KROJAICA
PRVA DAMA
DRUGA DAMA
TREA DAMA
VALJA
ALA VADIMOVNA
MARIJA NIKIFOROVNA
LIZA
MADAM IVANOVA
PRVI NEZNANAC
DRUGI NEZNANAC
TREI NEZNANAC
MRTVO TELO
ROBER
PRVI IN
Vide se predsoblje, salon i spavaa soba u Zojkinom stanu. U prozorima majski
zalazak sunca. S druge strane prozora dvorite ogromne zgrade svira i tutnji
kao jeziva muzika kutija. Gramofon peva. Na zemlji je sav rod ljudski!...
Neko vie. Kupujemo primuse..., drugi. Otrimo noeve, makaze!..., trei:
Opravljamo samovare!..., gramofon: Potuje jedan idol sveti! Povremena
buka tramvaja. Retki zvuci automobilskih sirena. Pakleni koncert. On se malo
smiruje i harmonika svira veselu polku.
Page 1

ZOJA (presvlaei se kraj ormara sa ogledalom, pevui istu polku) Krenimo,
krenimo, anele mili... Papiri imam!... Dobila sam ga... Papiri imam!
MANJUKA (iznenadno se pojavljujui) Zoja Denisovna! Portupeja se uvukao
kod nas!
ZOJA (apatom) Oteraj ga, oteraj! Reci mu da nisam kod kue!
MANJUKA: Prokletnik, kroz sporedan ulaz je...
ZOJA: Izbaci ga! Izbaci! Reci da sam otila. (Krije se u ormaru)
PORTUPEJA (iznenada upada) Zoja Denisovna, da li ste kod kue?
MANJUKA: Nije ovde, rekla sam vam. I kako vi to, drue Portupeja, pravo u
spavau sobu jedne dame!
PORTUPEJA: Sovjetske vlasti nisu predvidele spavae sobe. Moda bi i ti
odvojenu spavau sobu? Kada e se vratiti?
MANJUKA: A otkud ja znam? Meni se ne ispoveda.
PORTUPEJA: Sigurno je otrala svom momku?
MANJUKA: Kako ste samo nevaspitani, drue Portupeja, o kome to vi
govorite?
PORTUPEJA: Nemoj, Marija, da se prenemae! Vai poslovi su nam dobro
poznati. Kunom savetu je jasno sve kao na dlanu. Kuni savet je oko koje
nikad ne drema. Jednim okom spavamo, drugim sve vidimo. Zato i jesmo tu.
MANJUKA: Bilo bi najbolje da odete odavde, Anisime Zotikoviu, da se ne
uvlaite u spavau sobu.
PORTUPEJA: Zar ne vidi da nosim tanu? S kim to razgovara? Znai da svuda
mogu ui. Ja sam zvanino lice, neprikosnoveno. (Pokua da zagrli Manjuku)
MANJUKA: E pa rei u ja onda vaoj supruzi i ona e vae zvanino lice
krvavo da izgrebe!
PORTUPEJA: Ali stani, ludo!
ZOJA (iz ormara) Portupeja, vi ste svinja!
MANJUKA: Ah! (Pobegne)
ZOJA (izaavi iz ormara) Nema ta, odlian predsednik kunog saveta! Ba
dobar!
PORTUPEJA: Mislio sam da odista niste ovde. Zato ona lae? I to ste vi, Zoja
Denisovna, lukavi...
ZOJA: A to ste vi, Portupeja, olo! Kao prvo, govorite gadosti. ta to znai momak? Vi to o Pavlu Fjodoroviu?
PORTUPEJA: Ja sam prost ovek. Na univerzitetu nisam bio.
ZOJA: teta. Kao drugo, ja nisam odevena, a vi ste se ukipili u spavaoj sobi. A
kao tree, nisam kod kue.
PORTUPEJA: Kako niste? To je odista udno.
ZOJA: Ukratko - zato sam vam potrebna? Ponovo hoete nekoga da mi
ubacite u stan?
PORTUPEJA: Samo se po sebi razume. Vi ste sami, a imate est soba.
ZOJA: Kako to sama, a Manjuka?
PORTUPEJA: Manjuka je - posluga, ona uz kuhinju ima esnaest arina.
ZOJA: Manjuka!
MANJUKA (pojavljuje se) ta je bilo, Zoja Denisovna?
ZOJA: Ko si ti?
Page 2

MANJUKA: Vaa roaka, Zoja Denisovna.
PORTUPEJA: Kako ti to oslovljava Zoju Denisovnu?
MANJUKA: Ma tant.
PORTUPEJA: O, gadna devojko!
ZOJA: Moe da ide, Manjuka. (Manjuka otperja)
PORTUPEJA: Ovako se to, Zoja Denosovna, ne moe. Stalno neto izvrdavate!
Manjuka - roaka!... Ako vam je ona roaka, onda sam ja tetka!
ZOJA: Portupeja, vi ste obian grubijan!
PORTUPEJA: Prva soba je takoe prazna!
ZOJA: Izvinite, ali on je na slubenom putu.
PORTUPEJA: ta to priate, Zoja Denisovna! Pa on uopte nije u Moskvi! Da
budemo objektivni, on vam je doturio papiri iz porcelan-trusta i kidnuo iz
Moskve. Mitska linost. A meni je zbog vas zbor stanara priredio takve ovacije
da sam jedva noge uspeo da izvuem.
ZOJA: ta hoe ta banda?
PORTUPEJA: O kome vi to tako?
ZOJA: O tom vaem zboru stanara.
PORTUPEJA: Znate, Zoja Denisovna, da je neko drugi na mome mestu...
ZOJA: U tome i jeste stvar to ste vi na svome mestu, a ne neko drugi.
PORTUPEJA: Odlueno je da vam se neko ubaci. a polovina urla da bi vas
trebalo potpuno odavde najuriti!
ZOJA: Najuriti? (Pokazuje mu ipak)
PORTUPEJA: Kako to da shvatim?
ZOJA: Shvatite kao ipak!
PORTUPEJA: Dobro! Crkao da bog da ovde gde sam, ako vam jo koliko sutra
nekog radnika ne ubacim! Videemo kako ete i kome ete ipak da
pokazujete! Izvinite, molim. (Poe)
ZOJA: Portupeja, dajte mi potvrdu. Zato je to ovde u kui stambenog
odeljenja mesje Gusan Teretni u mezaninu zauzeo osam soba?
PORTUPEJA: Izvinite, ali Gusan je stan zakupio po ugovoru. On e nam grejati
celu kuu.
ZOJA: Izvinite za neskromno pitanje: koliko vam je on lino dao da otmete
stan od Firsova.
PORTUPEJA: Zoja Denisovna, malo lake - jer ja sam odgovorno lice!
ZOJA: U unutranjem depu vaeg prsluka je novac. Serija VM, prvi broj je
425900, proverite.
PORTUPEJA (otkopava sako, izvlai novac, zapanjen)
ZOTA: Hop, hop!
PORTUPEJA: Vi ste, Zoja Denisovna, povezani sa neistom silom, odavno sam
to ve zapazio. (Pauza)
ZOJA: Dakle, znai - Manjuka i mitsku linost odbraniti.
PORTUPEJA: Verujte mi, Zoja Denisovna, Manjuku ne mogu! Cela kua zna da
je ona posluga!
ZOJA: Pa, dobro, verujem. Jednog oveka u primmti.
PORTUPEJA: A one druge sobe, ta emo sa njima?
ZOJA: Dr'te ovo!
Page 3

PORTUPEJA: (ita) Ovim se dozvoljava graanki Pelc da otvori uzornu krojaku
radionicu i kolu... Ohoho!... za ivenje odee enama radnika i slubenika...
dopunska kvadratura... boga mu jokinog! Ovu ispravu vam je Gusan dobavio,
jel'te?
ZOJA: Zar je to vano? Pa, eto, potovani drue, kopiju ove stvarice dajte
vaim banditima, i razume se, mene nema!
PORTUPEJA: Pa, razume se, sa ovakvim papirom se stvari pojednostavljuju!
ZOJA: Uzgred budi reeno, kod Mjura sam danas dobila kao kusur novanicu
od pedeset rubalja, a ispostavilo se da je falsifikovana. Pogledajte, vi ste
strunjak za novanice.
PORTUPEJA: Ah, jezik! (Razgleda novanicu) Ispravna.
ZOJA: A ja kaem da je lana. Uzmite i bacite je!
PORTUPEJA: Dobro, baciemo je.
ZOJA: Dakle, dragoviu moj, napred mar! Moram da se obuem.
PORTUPEJA (kree) Samo vi jo koliko danas odluite koga ete da primite,
navratiu kasnije.
ZOJA: Dobro.
(Negde poinje da svira klavir i glas peva: Ne pevaj lepotice preda mnom
pesme Gruzije tune...)
PORTUPEJA (zaustavivi se kraj vrata, tupim i tunim glasom) Kako to sad
ispada - Gusan daje novac, a brojeve belei?
ZOJA: Nego ta ste mislili? (Portupeja odlazi kroz trpezariju i hodnik, a u istom
trenutku se pojavi Obonjanjinov. Izgleda uasno)
OBOLJANJINOV: Zojka, mogu li? (Baca eir i tap)
ZOJA: Pavlik! Razume se da moe. ta je, Pavlik, opet?
OBOLJANJINOV: Ne mogu da se borim protiv samoga sebe... Kod Kineza
poaljite... Kod Kineza, molim vas...
ZOJA: Dobro, dobro... (Vie) Manjuka! (Manjuka se pojavi) Pavlu Fjodoroviu
nije dobro, otri odmah do Kineza! (Mrak. Zojkin stan nestaje. Pojavi se
odvratna suterenska prostorija, osvetljena petrolejkom. Ve okaen konopcu.
Handzalin nad upaljenom piritusnom lampom. Pred njim - Heruvim)
HANDZALIN: Ti valalica sineska, bandita! Posue si usrao, gde si nestao? Saso
da ti veruje, i so?
HERUVIM: Malomalo, mli! I sama jesi bandita!
HANDZALIN: Gubi se odma' iz veselaja, ti lopuza!
HERUVIM: Sta? Sta? Teras jadan Sinez? Sta? Mene usrali Cesucu na Svetnom
bulevalu, sosain mi oduzela bandita, malamala mene ubila, vidi. (Pokazuje
oiljak) Ja tebe ladio, a ti moja telas. Sta jede jadan Sines u Moskva? Los dlug.
Ubiti tebe mala jeste.
HANDZALIN: Ti ako ubijati mene bude, tebe komunista polisija uzeti. Bolje biti
pliznati sve.
HERUVIM: Sta? Pomosnik telas? Na vlatima ja se obesiti!
HANDZALIN: Ti budes dalja klasti?
HERUVIM: Ne! Ne!
HANDZALIN: Ti kazi: tako meni boga!
HERUVIM: Tako meni boga.
Page 4

HANDZALIN: Ti kazes: tako meni boga, jos!
HERUVIM: Tako meni boga, tako meni boga, gospoda!
HANDZALIN: Navlasi halat, budes laditi!
HERUVIM: Gladan jesam, dva dana jeo nisam, daj hlebesa!
HANDZALIN: Ti izeti hlebesa vleca iz. (Kucanje na vratima) Ko, ko, ko to jeste?
MANJUKA (iza vrata) Otvaraj, Handzaline, nai smo.
HANDZALIN: Aa, Manuska! (Otvara vrata)
MANJUKA (ue) Zato se zakljuava? I to mi je neki veeraj, ne moe da se
nakuca na vratima!
HANDZALIN: O, Manuska, zdlavo, zdlavo!
MANJUKA: Dakle, Handzaline, idemo naima. Oboljanjinov se opet razboleo.
HANDZALIN: Moja ne moze sada ide, ja tebi dati lek jeste.
MANJUKA: Ne, ne, mora sam da poe, pred njima da sve rastvori, jer
inae kau da ti suvie razblauje.
HERUVIM: Sta? Molfijem? (Handzalin govori neto np kineskom. Heruvim mu
isto tako odgovara)
HANDZALIN: Manuska, on poi jeste, on usiniti sto tleba.
MANJUKA: A ume li to on?
HANDZALIN: Umeti, ne bojati se jeste ti. (Izvlai iz kuta kutiju, daje je
Heruvimu, neto mu govori na kineskom)
HERUVIM: Sto ti mene usiti. Idemo devojso!
HANDZALIN (Heruvimu) Ti sebe doblo ponasati, pet rubala doneti. Paziti ti.
MANJUKA: Zato ga grdi? On je miran, kao pravi heruvim!
HAIDZALIN: Joj, heluvimcic, bandit!
MANJUKA: Hajde, do vienja, Hazoline!
HANDZALIN: Dovidzena Manuska! A kada se ti udati za mene budes?
MANJUKA: I! Pa zar sam ti se obeala?
HANDZALIN: A, Manuska! A ko je gsvolio?
MANJUKA: Ruku poljubi dami, a u usta se ne uvlai! Idemo! (Manjuka odlazi
sa Heruvimom)
HANDZALIN: Dobla devojsa, Manuska. Ususna devojsa Manuska! (Poinje
neto tuno da pevui, na kineskom. Lampa se gasi, a isto tako i piritusna
lampa. Mrak. Veernice nestaje. Pojavi se spavaa soba, trpezarija i hodnik
Zojkinog stana. U spavaoj sobi Oboljanjinov, Heruvim i Zoja. Oboljanjinov
zakopava manetu, popravlja rukav, ivnuo je)
OBOLJANJINOV: Koliko ti treba dati, ljubazni Kinezu?
HERUVIM: Sedam lubala.
ZOJA: Zato sedam, a ne pet? Razbojnici!
OBOLJANJINOV: Neka, Zoja, neka! On je pristojan Kinez! (Lupka se po
depovima)
ZOJA: Ja u platiti, Pavlik, ekajte! (Daje novac Heruvimu)
HERUVIM: Hvala...
OBOLJANJINOV: Obratite panju, Zoja, kako se on smeka! Pravi Heruvim!
Talentovani Kinez...
HERUVIM: Talenat malamala... (Intimno) Hoces svaki dan ja dolaziti? Ti
Page 5

Handzalini nista ne govoli... sve imamo - molfijumi, alsohol... Hoces lepo cltati
budemo. (Otkriva grudi, pokazuje tetovau - drakon postaje jeziv i straan)
OBOLJANJINOV: Zapanjujue! Zojka, pogledajte samo!
ZOJA: Kakav uas! To si sam radio?
HERUVIM: Sama. U Sanhaju ladio.
OBOLJANJINOV: Sluaj, moj Heruvime, moe li da dolazi kod nas svaki dan?
Nisam zdrav, treba morfijumom da se leim. Ti da priprema rastvor, ta veli?
HERUVIM: Moze!
ZOJA: Opreznije, Pavlik, to moe da bude i nekakva skitnica!
OBOLJANJINOV: ta vam je, nije!... Na licu mu stoji da je dobar ovek iz Kine.
Ti nisi lan partije, reci mi, Kinezu?
HERUVIM: Moja ves pele.
ZOJA: Ve? Doi za jedan sat, dogovoriu se sa tobom, ti e da pegla za
moju radionicu.
HERUVIM: Doblo...
ZOJA: Manjuka, isprati Kineza!
MANJUKA (pojavi se) Izvolite! (Odlazi sa Heruvimom u predsoblje.
Oboljanjinov otvara alone u spavaoj sobi i vidi se vee nad Moskvom. Prve
svetiljke. um i buka postaju malo prigueniji. Glas poinje: Podseaju me
oni... i nestaje)
HERUVIM (u predsoblju) Dovidzena, Manuska, za jedan sat ja doci opet. Ja,
Manuska, svaki dan dolaziti jesam, ja Obolanu sluziti posnem.
MANJUKA: Kakvu to sluba?
HERUVIM: Lek ja donositi budem jesam njemu. Polubi mene, Manuska!
MANJUKA: Moi e nekako i bez toga, izvolite... (Otvara vrata)
HERUVIM (tajanstveno) Kada bogat budem, ti mene polubiti budes? Lep,
bogat...
MANJUKA: Idi, s milim bogom... (Heruvim odlazi)
MANJUKA: Ba je originalan.
OBOLJANJINOV (kraj prozora u spavaoj sobi) Podseaju me oni...
ZOJA: Pavlik, dobila sam potvrdu. (Pauza) Grofe, zato ne odgovarate dami?
OBOLJANJINOV: Izvinite, zamislio sam se neto. Molim vas, ne nazivajte me
grofom.
ZOJA: Zato to?
OBOLJANJINOV: Danas je dolazio tamo nekakav u lovakim izmama, i kae
mi: Vi ste bivi grof...
ZOJA: Pa?
OBOLJANJINOV: Bacio sam opuak na pod... krenem k vama, tramvajem se
vozim pored zoolokog vrta i vidim natpis - prikazuje se biva kokoka... Pitam
uvara - ta je ona sada? A on mi odgovara: sada je ona pevac. Nita ne
shvatam...
ZOJA: Ah, Pavlik, Pavlik... (Pauza) Pa, Pavlik, odgovorite mi ve jednom,
pristajete li (apatom) da radimo?
OBOLJANJINOV: Sad mi je sve svejedno... pristajem. Ne mogu vie da gledam
bive kokoke! Napolje odavde, po bilo koju cenu!
Page 6

ZOJA: Ah, da! Vi se ovde topite! Odveu vas u Pariz! Do Boia emo imati
milion franaka, garantujem vam to.
OBOLJANJINOV: Ali kako e nam poi za rukom da se izvuemo?
ZOJA: Gusan e nam pomoi.
OBOLJANJINOV: Bivi gusan... ini mi se da je svemogu! edan sam, Zoja.
Da nemats sluajno piva?
ZOJA: Manjuka! (Manjuka se pojavi)
ZOJA: Idi, kupi pivo!
MANJUKA: Odmah u doneti. (Odleti u trpezariju, odatle u predsoblje, tamo
prebacuje maramu preko ramena i izlazi zaboravivi da zatvori za sobom
vrata)
OBOLJANJINOV: Odjednom sam se uplaio. Ne bojite se da e vas uhvatiti?
ZOJA: Radiemo pametno, nee nas otkriti. Hajdemote, Pavlik, kod mitske
linosti, ne elim ovde otvoreno da razgovaram. (Zoja odlazi sa
Oboljanjinovom kroz trpezariju i zatvara vrata za sobom. Iza vrata nejasno se
uju glasovi Oboljanjinova i Zoje. Negde u dvoritu glup i visok glas poinje da
peva. Vee je bilo, zvezde su sjale. Napolju mraz je pucao. Iao sam
ulicom...)
AMETISTOV (ulazi u predsoblje) Malecna! (Tuno) Pomodreo sam i sav drhtim!
(Ostavlja blatom isprskan kofer na pod, osvre se. Na njemu pocepane akire,
umaen mundir, apka na glavi, nekakav medaljon na grudima) Fuj, avo te
odneo, da bog da! Prei sa Kurske eleznike stanice etiri vrste s koferom i to
je neto, dozvolite da vam kaem! Sada bi trebalo popiti malo piva! Eh, sudbo
moja gorka, ponovo si me odvukla na etvrti sprat! ta e ovde sada da mi
da? (Baca pogled u kuhinju kroz vrata) Ej, drugovi, ima li koga ovde? Je li
Zoja Denisovna kod kue? Hm... (Baci pogled u trpezariju, uje glasove Zoje i
Oboljanjinova, prikrada se blie, prislukuje) Ono, tano sam na vreme stigao.
MANJUKA (ulazi u hodnik s flaama piva) Gospode boe moj! Pa ja to vrata
nisam zatvorila! (Ametistov se vraa u hodnik) ta je to? ta hoete?
AMETISTOV: Pardon, pardon! Ne uzbuujte se, drugarice! Pivo! Tano na
vreme. Od Kurske eleznike stanice sanjam o pivu!
MANJUKA: Koga traite?
AMETISTOV: Zoju Denisovnu. A s kim imam ast da razgovaram?
MANJUKA: Ja sam roaka Zoje Denisovne.
AMETISTOV: Drago mi je! I to odista izuzetno! Nisam ni sanjao o tome da
Zojeka ima tako zgodnu roaku. Ja sam roak Zoje Denisovne. (Ljubi
Manjuki ruku)
MANJUKA (zapanjivi se) Zoja Denisovna! Zoja Denisovna!
AMETISTOV (tri za Manjukom u trpezariju sa koferom. Na povik Manjuke u
trpezariju ulaze Zoja i Oboljanjinov) Draga moja roako. e vu sali.
ZOJA (skamenila se)
AMETISTOV: Upoznajte me, draga roako, sa graaninom...
ZOJA: To si ti... ti... ti... Pavele Fjodoroviu, ovo je moj roak Ametistov...
AMETISTOV: Pardon, pardon... (Oboljanjinovu) Putinkovski, vanpartijac, bivi
plemi.
OBOLJANJINOV (zapanjeno) Drago mi je...
Page 7

AMETISTOV: Roako, dozvolite da vas zamolim za dve rei a par!
ZOJA: Pavlik, izvinite, treba da razmenim nekoliko rei sa Aleksandrom
Tarasoviem...
AMETISTOV: Pardon, pardon, sa Vasilijem Ivanoviem... Prolo je tako malo
vremena, a vi ste ve uspeli da zaboravite i moje ime, draga moja roako!
Gorko mi je da to ujem, odista!
OBOLJANJINOV: Izvolite, samo izvolite... (Ode. Manjuka ode. Pauza)
ZOJA: Streljali su te u Bakuu?
AMETISTOV: Pardon, pardon, pa ta onda? Ako su me streljali u Bakuu, znai li
to da ni u Moskvu ne mogu da doem? Mene su grekom streljali, potpuno sam
bio nevin...
ZOJA: U glavi je poelo da mi se vrti.
AMETISTOV: Od radosti?
ZOJA: Nita ne shvatam...
AMETISTOV: Pa, prirodno, obuhvatila me majska amnestija... Uzgred budi
reeno, kakva ti je to roaka?
ZOJA: Kakva roaka! To je moja sobarica, Manjuka.
AMETISTOV: Tako, tako, shvatam, da ouva stan. (Jetko) Manjuka!
(Manjuka dolazi sva izgubljena) Draga moja. Donesi mi piva, umirem od ei!
Kakva si ti roaka, vrag da te nosi! (Zapanjena, Manjuka ode) A ja sam joj
ruku poljubio! Kakva sramota!
ZOJA: Gde e da odsedne? Imaj na umu da u Moskvi vlada stambena kriza.
AMETISTOV: Znam. Prirodno, kod tebe.
ZOJA: A ako ti kaem da ne mogu da te primim?
AMETISTOV: Tako, znai? Postaje bezobrazna! Pa dobro, budi i takva! Tera
brata od ujaka, koji je peice stigao sa Kurske eleznike stanice? Siroe?
Teraj, teraj! Pa nita, otii u... (Uzima kofer) ak ni pivo neu da popijem...
Samo ete zaaliti zbog ovoga, draga roako...
ZOJA: A, hoe da me uplai? Ne, to nee proi!
AMETISTOV: Zato da te plaim? Ja sam pristojan ovek, pravi dentlmen
(apatom) i neka ja ne budem koji sam ako ovog asa ne odem u GPU i ne
obavestim o tome kakvu e radionicu da smesti u svome stanu. Ja sam,
draga moja Zoja Denisovna, sve uo! (Kree)
ZOJA: Stani! Kako si to uao, a da nisi ni zvonio?
AMETISTOV: Do avola sve te uver... nisam te ak ni poljubio, draga moja
kuzino!
ZOJA (odgurne ga) Sudbino. to si ti! (Manjuka ue, unese flau piva i au)
Manjuka, ti vrata nisi zatvorila? Ah, Ma? njuka!... Nita. Idi, izvini se Pavlu
Fjodoroviu... (Manjuka ode)
AMETISTOV (pije pivo) U, kako je dobro! Moskva ima prvoklasno pivo! Stan si
sauvala, kao to vidim, sila si, Zojka!
ZOJA: Sudbina!... Prema svemu, morau da nosim svoj krst!
AMETISTOV: eli da se uvredim i odem?
ZOJA: Ne! ta hoe, kao prvo?
AMETISTOV: Kao prvo - pantalone.
ZOJA: Zar je mogue da pantalona nema? A kofer?
Page 8

AMETISTOV: U koferu je est pilova karata i knjiga Postoje li uda?. Neka je
hvala tim udima. Da nije bilo njih, crkao bih od gladi! Zar je to ala,
putnikoteretnim vozom od Bakua do Moskve!... Shvata li, uzeo sam u Bakuu,
u kulturnom odeljku, za dugo seanje sto broura Postoje li uda? i prodavao
sam ih po jednu rublju u vozu... Postoje uda, Zoja, ja sam ovde!... Odista
divno pivo! Drugovi, kupite brouru!
ZOJA: A karte su obeleene?
AMETISTOV: Za koga me vi to, madam, smatrate?
ZOJA: Okani se toga, Ametistove! Gde si bio svih ovih sedam godina?
AMETISTOV: Eh, roako... Devetnaeste godine sam u ernjigovu bio ef
Odeljenja za umetnost... (Zoja poinje da se previja od smeha) Doli su beli...
Meni, znai, crni dali novac za evakuaciju u Moskvu, a ja se evakuiem kod
belih u Rostov i stupim kod njih u slubu... Od belih dobijem za evakuaciju i odem kod crvenih, ponem da radim kao rukovodilac agitacione grupe. Crveni
mi dali novac za evakuaciju, a ja otiao kod belih na Krim, tamo sam,
jednostavno, radio kao upravnik restorana u Sevastopolju... naletim na jedno
drutvo, uzmu mi za jednu no pedeset hiljadarki na ajncu...
ZOJA: Tebi? E, znai da su bili zaista izuzetni strunjaci!
AMETISTOV: Tamni Arapi, kaem ti, tamni!... A onda jasno, posle belih crveni, i ponem da gnjuram i da se snalazim u sovjetskom drutvu. U
Stavropolju - u vatrogasnoj brigadi, u Voronjeu sam rukovodio - odeljenjem
za snabdevanje... Na kraju sam se uverio da nemam nikakvog talenta za
sticanje karijere i odluio sam da krenem partijskom linijom. Daj, pomislio
sam, da taj birokratizam unitim, te razne staeve. I, tako, preminuo u mojoj
sobi prijatelj moj, emodanov Karl Petrovi, svetla linost, partijac...
ZOJA: U Voronjeu?
AMETISTOV: Ma ne, to je ve bilo u Odesi. Pomislio sam: kakva teta za
partiju? Jedan umro, a drugi odmah na njegovo mesto stupa u partijske
redove. Pustio sam suzu nad pokojnikom, uzeo njegovu partijsku knjiicu - i
pravo u Baku. Mislio sam - mesto je tiho, mirno, mendefer moe da krene.
Dolazim, tako i tako - ja sam emodanov. I, znai, otvaraju se vrata, i prijatelj
emodanov - est... tablo! On devetku, a ja - boju... Ja ka prozoru, a prozori
na prvom spratu...
ZOJA: Odlino, odista!
AMETISTOV: Ne, nisam imao sree, ma ta rekla! Na sudu sam rekao
poslednju re, verovala ili ne, nisu samo intelektualci - profesori, ve su ak i
uvari plakali! Eto, streljali me... Ali, ta da se radi? Treba krenuti u Moskvu.
Eh, Zojka, oguglala si ti u svome stanu! Odvojila si se! Odvojila se od masa!
ZOJA: Hajde, dobro. Da li si sve uo?
AMETISTOV: Imao sam sree, Zojeka!
ZOJA: Ostaviu te ovde.
AMETISTOV: Zojeka!
ZOJA: uti. Dobie mesto efa radionice, ali pazi, Ametistove, ako naini neki
trik, sve u rizikovati, ali u ti smrsiti konce! uvaj se, Ametistove, suvie si o
sebi ispriao!
AMETISTOV. Znai, tunu pripovest lutalice poverio sam zmiji? Mon dje!
Page 9

ZOJA: Zavei, budalo! Gde je ogrlica koju si pred sam odlazak uzeo da proda?
AMETISTOV: Orglica? Stani, stani... Ona, sa sitnim brilijantima?
ZOJA: E, jesi ordinarna stoka...
AMETISTOV: Mersi, madam! Jeste li videli kako Zojka doekuje roake?
ZOJA: Ima li isprave?
AMETISTOV: Isprava imam pun dep, pitanje je samo Karl emodanov - o
tome ne moemo ni da govorimo koja je isprava najsveija... (Izvlai iz depa
papirie) Siguradze Antoi... ne, ne valja.
ZOJA: To je uas, na asnu re. Pa ti si Putnjikovski!
AMETISTOV: Ne, Zojeka, nisam nita pobrkao. Putnjikovski u Moskvi - to u
potpunosti otpada. Najbolje e biti da upotrebim svoje pravo prezime. Nadam
se da su ga za ovih sedam godina u Moskvi ve potpuno zaboravili. Dri, upii i
prijavi onda Ametistova! Stani, tu sam, to se tie vojske, na elucu imao ir...
(Izvlai potvrdu)
ZOJA (izvlai iz ormara fantastine pantalone) Oblai pantalone.
AMETISTOV: Bog neka blagoslovi tvoje dobro srce! Sestrice, okreni se!
ZOJA: Mnogo si mi pa potreban! Potrudi se da pantalone vrati, to su
pantalone Pavla Fjodorovia.
AMETISTOV: Morganatski suprug?
ZOJA: Ponaaj se prema njemu utivo, to je moj suprug!
AMETISTOV: Kako se preziva?
ZOJA: Oboljanjinov.
AMETISTOV: Grof? E!... estitam, sestrice! Uostalom, sigurno mu nita nije
ostalo. Sudei po fizionomiji, kontrarevolucionar... (Izlazi iza paravana, divi se
pantalonama koje je navukao) Odista humane pantalone. U takvim
pantalonama se odmah osea na platformi...
ZOJA: Sam se izvlai to se tie prezimena... dovodi me u odvratnu situaciju.
Pavlik! (Ue Oboljanjinov)
ZOJA: Izvinite, Pavlik, imali smo poslovni razgovor.
AMETISTOV: Zaneli smo se uspomenama iz detinjstva... jer, Zojka i ja smo
zajedno odrasli. Maloas sam plakao... pogledajte pantalone... pardon, pardon,
pokrali me usput... maznuli mi u Taganrogu drugi kofer, prava groteska!
Nadam se da neeti imati nita protiv? Meu plemstvom ne bi trebalo...
OBOLJANJINOV: Izvolite, izvolite samo, drago mi je odista...
ZOJA, Dakle, Pavlik, Aleksandar Tarasovi e kod nas raditi kao administrator.
Nemate nita protiv toga?
OBOLJANJINOV: Molim vas, drago mi je... ako vi preporuujete Vasilija
Ivanovia...
AMETISTOV: Pardon, pardon, Aleksandra Tarasovia... udite se? To je moje
pozorino ime, na pozornici sam - Vasilij Ivanovi Putnjikovski, a u ivotu Aleksandar Tarasovi Ametistov. Poznata porodica, mnogi njeni predstavnici su
streljani od strane boljevika... to je vie nego roman! Cmizdriete kad vam
budem priao...
OBOLJANJINOV: Drago mi je. Odakle ste izvoleli stii?
Page 10

AMETISTOV: Ja? Odakle sam stigao? Pitate me? Iz Saratova sam doputovao, u
ovom sluaju. To je pravi roman, ridaete...
OBOLJANJINOV: Vi ste vanpartijac, dozvolite da vas upitam?
AMETISTOV: Kel kestjon! ta vam je?
OBOLJANJINOV: A na grudima vam je bio... onako... uostalom, to mi se moda
samo uinilo.
AMETISTOV: A ne, ne, to je za putovanje. Znate, u vozu mnogo pomae, kartu
preko reda da ovek dobije, jedno, drugo...
MANJUKA (pojavivi se) Stigao je Portupeja.
ZOJA: Pozovi ga ovamo. (Ametistovu) Imaj na umu - predsednik kunog
saveta.
PORTUPEJA: Dobar dan, Zoja Denisovna, dobar dan, graanine Oboljanjinove.
Onda, ta ste odluili, Zoja Denisovna?
ZOJA: Da, evo isprava. Upiite Aleksandra Tarasovia Ametistova, samo to je
doputovao. On e biti ef radionice.
PORTUPEJA: Aha, da slui, mislite?
AMETISTOV: Tako, tako, kako da ne... Hoete li au piva, potovani drue?
PORTUPEJA: Mersi. Neu da odbijem. Vruina je, a sad su svi na nogama...
AMETISTOV: Da, vreme je odista uasno, kako se to kae. Ogromna vam je
kua, dragi moj drue... odista ogromna!...
PORTUPEJA: Bolje i da ne govorimo, pravo muenje! A to se tie vojne
obaveze, imate ir?
AMETISTOV: Ba tako. (Prua potvrdu) Vi ste partijac, drue?
PORTUPEJA: Ja sam pristalica.
AMETISTOV: A, drago mi je! (Stavlja znaku) A ja sam bivi lan partije. (Tiho
Oboljanjinovu) Devan le an... lukavstvo...
PORTUPEJA: A zato vie niste?
AMETISTOV: Sitne frakcionake nesloge... Ne slaem se sa mnogim stvarima...
Bacim pogled oko sebe, vidim da nije u redu! Tada sam direktno rekao pravo u
oi...
PORTUPEJA: Pravo u oi?
AMETISTOV: A ta bih mogao da izgubim, osim lanaca? Jedno vreme sam igrao
izuzetno vanu ulogu... Ne, rekao sam, to nije ono pravo! Skrenuli smo - to je
kao prvo. Izgubili smo istou linije - kao dva. Izgubili smo zavete! A, tako,
kau? Pa mi emo tebe... ustar narod! U vae zdravlje!
OBOLJANJINOV: Genijalan je, kunem se!
ZOJA (tiho) Pravi gad! Ali dosta politike! Kao to vidite, drue Portupeja, od
sutra poinjem da radim.
AMETISTOV: Dakle, poinjemo! Za uspeh radionice i za zdravlje upravitelja
Zoje Denisovne, drugarice Pelc! Ura! (Pije pivo) A sad za zdravlje naeg
potovanja dostojnog predsednika kunog saveta i pristalice... (tiho) Kako se
zove?
ZOJA (tiho) Anisim Zotikovi Portupeja.
AMETISTOV: Tako i kaem: Anisima Zotikovia Portupeja! Ura! (U dvoritu
pone da drnda klavir, deca poinju da pevaju Mnogaja ljeta...) Potpuno
tano! Mnogaja ljeta! Mnogaja ljeta!
Page 11

(Zavesa)
DRUGI IN
Trpezarija u Zojkinom stanu pretvorena u radionicu. Lutke kartonskih lica,
gomile tkanina. valja ije na maini, krojaica sa centimetrom oko vrata. Tri
dame.
PRVA DAMA: Ah, ne, draga moja!... itav nabor treba izvui, izvui, jer se
inae dobija utisak kao da nemam dva rebra! Tako vam boga, izvadite,
izvadite!...
KROJAICA: Dobro...
DRUGA DAMA (toroe treoj) I zamislite samo, kae. pre svega, madam, vi
morate da se oiate. Tog istog trenutka sam, razume se, odjurila na
Kuznjecki, anu, oiala se, jurim k njoj, ona navlai na mene spartri i, zamisli
samo, fizionomija mi istog asa postaje nalik na lonac!
TREA DAMA: Hihihi.
DRUGA DAMA: Ah, draga moja, vama je to smeno!
PRVA DAMA: Skut, draga moja, skut!
KROJAICA: Nemojte, madam...
DRUGA DAMA: I kakve li samo drskosti! Kae da je to zbog toga to kao imam
iroke jagodice!
(uje se zvono)
AMETISTOV (utrava) Pardon, pardon, ja nita ne gledam...
DRUGA DAMA: Mesje Ametistov, ta kaete, da li ja imam iroke jagodice?
AMETISTOV: Vi? Keske vu dit, madam? Vi uopte nemate jagodice. (Nestaje)
PRVA DAMA: Ko je to?
KROJAICA: Glavni administrator kole.
PRVA DAMA: Posao je iroko postavljen.
AMETISTOV (vraajui se) Pardon, pardon, ne gledam nita... Va mantil je
oaravajui!
DRUGA DAMA: Kako to oaravajui! Zar mi je takva pozadina?
AMETISTOV: Potpuno pravilna, pozadina na svome mestu, madam. (Zvono. U
stranu) Ah, crkao da bog da! Pardon, Pardon! (Odleti)
PRVA DAMA (skida mantil) Pa onda, za petak?
KROJAICA: Nemogue, madam. Varvara Nikolajevna mee uspeti da dovri.
PRVA DAMA: O, to je uasno! A za subotu?
KROJAICA: Za sredu, madam.
PRVA DAMA: Do vienja. (Ode. valja prua zaveljaj drugoj dami)
DRUGA DAMA: Zahvaljujem.
AMETISTOV (uleti) Orekoar, madam! (Zvono. U stranu) Pa ta je sad ovo?
Pardon, pardon... (Odleti. Druga dama ode)
VALJA (zamotava sveanj u papir, prua treoj dami) Evo, izvolite vau
pelerinu.
TREA DAMA: Mersi. (Ode)
KROJAICA (izmuena, seda) Uf...
Page 12

AMETISTOV: Dakle, drage drugarice, zatvarajte radnju! Dosta! (valja i
krojaica se spremaju da pou) Odmarajte se, drage drugarice, saglasno
zakonu o radu... Otidite na Vrapija brda, tamo je sad zlatna jesen, lie...
VALJA: Kakvo lie, Aleksandre Tarasoviu!... Samo da stignem do kreveta!
AMETISTOV: Ah, kako vas samo dobro razumem! I sam matam samo o
jednom - da to pre legnem! Proitau neto pred spavanje iz istorije
materijalistike filosofije i zaspau! Ne spremajte, drugarice! Drugarica
Manjua e sve to urediti. (valja i krojaica odu) Izmuile me, prokletnice!
Pred oima mi sve same zadnjice i raznorazne trake! (Izvlai iz ormara flau
konjaka i aicu, pije) Fuj, avo te odneo! (Ulazi Zoja) Dakle, Zoja, draga moja
direktorko, evo kako: da li mi daje Alu Vadimovnu po hitnom postupku?
ZOJA: Od toga nee nita biti!
AMETISTOV: Pardon, pardon... sasluaj me irvo. Koliko ti je sad duna?
ZOJA: Tri hiljade.
AMETISTOV: Eto ti i aduta!
ZOJA: Platie.
AMETISTOV: Nee platiti, kad ti kaem, oi su joj tako kreditno nesposobne. Po
oima se uvek vidi ima li ovek novaca ili ga nema. Ja to io sebi sudim, kad
sam prazan, tada sam zamiljen, razne me misli more, ka socijalizmu me vue.
Kaem ti, ena je zamiljena, novac joj je hitno potreban, a novca nema!
Pomisli samo, kakav je to primerak, pravi ukras za stan! Sluaj Ametistova!
Ametistov je veliki ovek! (Zvono) Opet nekoga donosi neista sila!
MANJUA: Ala Vadimovna pita, moe li kod vas?
AMETISTOV: Eto ti! Pritegni je, pritegni!
ZOJA: Dobro, ne uzrujavaj se! (Manjuki) Zamoli je da ue.
ALA (ulazi) Dobar dan, Zoja Denisovna!
ZOJA: Drago mi je da vas vidim, Ala Vadimovna.
AMETISTOV: Rukoljub, oboavana Ala Vadimovna! Ala Vadimovna, samo da
vidite modele koje smo danas dobili iz Pariza! Izbaciete jednostavno vau
haljinu kroz prozor! Dajem vam re biveg oklopnika.
ALA: Vi ste bili oklopnik?
AMETISTOV: Mez ui. Letim, naputam vas. (Nestaje, namignuvi prethodno
Zoji)
ALA: Imate predivnog administratora, Zoja Denisovna. Recite mi, zar je on
odista bivi oklopnik?
ZOJA: Na alost, ne bih mogla tano da vam kaem... sedite, Ala Vadimovna.
ALA: Zoja Denisovna, dola sam do vas zbog jedne vane stvari.
ZOJA: Sluam vas...
ALA: Ah, kako mi je samo neprijatno... Trebalo je danas da vam platim... tako
me je stid, Zoja Denisovna, ali ja... moje finansije u poslednje vreme su dosta
loe... prinuena sam da vas zamolim da me malo saekate... (Pauza) Ubijate
me svojim utanjem, Zoja Denisovna!
ZOJA: A ta bih mogla da vam kaem, Ala Vadimovna? (Pauza)
ALA: Do vienja, Zoja Denisovna, u pravu ste, samo se po sebi razume... Pa
ta, upotrebiu sve svoje napore da doem do novca i da vam platim... Do
vienja, Zoja Denisovna.
Page 13

ZOJA: Sve najbolje, Ala Vadimovna. (Ala kree ka vratima) Jesu li stvari ba
tako loe?
ALA: Ah, Zoja Denisovna, duna sam vam, ali vam to ipak ne daje prava da
govorite sa mnom takvim tonom!...
ZOJA: E ne, Aloka, tako ne ide! Upravo je stvar u tonu. Zar je malo ko kome
duan? Kada biste doli kod mene jednostavno i rekli: stvari mi loe idu zajedno bismo porazmislile kako da se ispetljamo iz te situacije... Ali vi ste
doli kod mene kao statua... Ja sam, eto, svetska dama, a vi ste krojaica... A
kad stvari ve tako stoje, ta onda treba traiti od krojaice?
ALA: Zoja Denisovna, to vam se samo uinilo, na asnu re. Jednostavno sam
bila optereena svojim dugom, tako da nisam znala ni kako u oi da vam
pogledam.
ZOJA: Dosta o dugu! Dakle, novaca nemate? Odgovorite mi jednostavno i
prijateljski. Koliko vam je potrebno?
ALA: Mnogo mi treba. ak mi knedla u grlu zastaje koliko mi je mnogo
potrebno!
ZOJA: A zato to? (Pauza)
ALA: Hou da idem u inostranstvo.
ZOJA: Jasno. Znai, ovde vam nita ne polazi za rukom.
ALA: Apsolutno nita.
ZOJA: A on... Ne elim da znam ko je on, njegovo ime mi nije potrebno...
Dakle, jednom reju, zar on nema novaca da vas ovde bolje smesti?
ALA: Od kako mi je umro mu, nema nikoga, Zoja Denisovna.
ZOJA: Joj!...
ALA: Istina je!
ZOJA: Nije vam polo za rukom da otputujete onda, pre tri meseca?
ALA: Nije mi polo za rukom.
ZOJA: Ja se prihvatam da vam to sredim.
ALA: Ako uspete da to uradite obavezaete me na ceo ivot!
ZOJA: Ne uzbuujte se, drugarice!... A novac, ako ba elite - mogu vam
pruiti mogunost da ga zaradite, moi ete tako da isplatite dug.
ALA: Zoja, draga moja, ja u Moskvi nemam nikakvih mogunosti da bilo ta
zaradim. To jest, iole pristojnim radom.
ZOJA: Zato? U radionici kod mene je rad sasvim pristojan. Stupite kod mene
kao manekenka, pozivam vas.
ALA: Zoja, draga moja, ali to se bedno plaa!
ZOJA: Bedno! To je dosta rastegljiv pojam... Nudim vam hiljadu rubalja
meseno, anuliram na dug, a pored toga u vam jo pomoi da odete odavde.
Biete zaposleni samo uvee, svaki drugi dan. Dakle?
(Pauza)
ALA: Svaki drugi dan?... Uvee?... (Shvata) Vi se alite!
ZOJA: Do Boia je jo samo etiri meseca. Za etiri meseca ste slobodni,
novac je isplaen i niko, ujete li me, niko i nikad nee znati da je Ala radila
kao maneken. U prolee ete videti Velike Bulevare. (Negde iza prozora glas u
pratnji klavira poeo prigueno da peva: Napustiemo mi zemlju, gde smo
toliko patili... apatom) U Parizu vam je voljeni ovek...
Page 14

ALA: Da...
ZOJA: Na prolee ete se etati sa njim ruku podruku, i on nikad nita nee
saznati.
ALA: To je radionica! To je odista radionica! Rad samo uvee... Znate li vi,
Zojka, ko ste vi? Vi ste - avo! Ali - nikom i nikad!
ZOJA: Kunem se. (Pauza) Ali, kao kada skaete u vodu, odmah glavom nadole!
Ale...
ALA: Pristajem. Doi u za tri dana.
ZOJA: Hop! (Otvara ormar, u njemu se upali zaslepljujua svetlost, kojom su
osvetljene pariske toalete) Birajte - moj poklon, koju hoete! (Mrak. Zoja i Ala
nestaju u njemu. Posle toga se pomalja upaljena stojea lampa. Nastupilo je
vee. Kraj lampe - Ametistov i Zoja)
AMETISTOV: Jesi li videla ta je Aleksandar Ametistov? Jesam li ti govorio?
ZOJA: Nisi glup, Aleksandre Ametistove.
AMETISTOV: Zojka, imaj na umu da sam polovinu tvog bogatstva ja nainio
svojim rukama! Nee napustiti svog roaka! Hoe li me povesti sa sobom? A?
Ah, Nica, Nica, kad u da te ugledam! Modro more, i ja na obali u belim
pantalonama!
ZOJA: Jedno u te samo moliti - ne govori francuski. Barem ne pred Alom. Jer
ona oi izbulji u tebe!
AMETISTOV: ta to treba da znai? Moda loe govorim?
ZOJA: Ne govori loe, nego je ono to govori pravi komar!
AMETISTOV: Bezobrazluk, Zoja, parol d'oner! Ja od svoje desete godine igram
men de fer i, eto ti ga na, sad odjednom loe govorim francuski!
ZOJA: I jo neto. Zato neprekidno lae? Hajde, reci mi, molim te, kakav si ti
to oklopnik? I kome je to uopte potrebno?
AMETISTOV: Ne moe ti da pronae vee zadovoljstvo nego oveku da
kaem neku pakost. Da mi je vlast kojim sluajem u rukama, ja bih te samo
zbog karaktera prognao u Narim.
ZOJA: Prestani ve jednom da lupeta! Ne zaboravi, sad e doi Gusan. Idem
da se presvuem. (Ode)
AMETISTOV: Gusan? Pa zato uti? (Upanii se) Gusan! Gusan! I gde je to
lastino gnezdo, ta nebeska imperija?! Roako Manjuka!
MANJUKA (pojavi se) Ovde sam!
AMETISTOV: Interesuje me odista, ta ti to tamo radi? Treba li ja sve ovo
ovde da pomeram s mesta?
MANJUKA: Prala sam posue.
AMETISTOV: Imae vremena za posue. Pomai! (Poinje da sprema stan,
pali sijalice. Ulazi Oboljanjinov. U fraku je)
OBOLJANJINOV: Dobro vee.
AMETISTOV: Maestro, moje potovanje!
OBOLJANJINOV: Izvinite, odavno sam ve hteo da vas zamolim da me
oslovljavate imenom i prezimenom.
AMETISTOV: ta vam je, zato ste se uvredili? Vrlo ste udni. A ljudi vaeg
kruga... A i ta je loe u rei maestro?
OBOLJANJINOV: Jednostavno mi ta neuobiajena re para uvo, kao i re
Page 15

drug.
AMETISTOV: Pardon, pardon! U tome je velika razlika! Uostalom, kad je re o
razlici, da nemate koju cigaretu?
OBOLJANJINOV: Izvolite.
AMETISTOV: Mersi boku. (Osvre se po stanu) Voala! Pa to je pravi raj! Grofe,
razveselite se! Zato sedite kao nave?
OBOLJANJINOV: A ta su to nave?
AMETISTOV: Pa, s vama se ovek nee razveseliti! ta kaete za stan?
OBOLJANJINOV: Veoma komforan. Podsea me neim na moj preanji stan.
AMETISTOV: A je li bio dobar?
OBOLJANJINOV: I te kako, samo su mi ga oduzeli!
AMETISTOV: Zar?
OBOLJANJINOV: Doli nekakvi riobradi i iZbacili me...
AMETISTOV: Ko bi mogao i da pomisli!... Ne recite, molim vas! To je odista
tuna pria...
ZOJA (izlazi) Pavlik! Dobar dan, dragi moj! Poimo k meni! (Ode sa
Oboljanjinovom. Ugovoreno zvono: tri puta dugo, dva puta kratko)
AMETISTOV: Evo ga! avo ga odneo! (Manjuka tri ka vratima. Posle malo
vremena ulazi Heruvim)
AMETISTOV: Gde si dosad bio?
HERUVIM: Ja mala mala susnja peglala.
AMETISTOV: Idi do vraga sa tvojim suknjama. Jesi li doneo kokain?
HERUVIM: Da.
AMETISTOV: Daj ga, daj ovamo! Sluaj, Sampijemaj, gledaj me pravo u oi!
HERUVIM: Gledala ja tebi plavo oci.
AMETISTOV: Odgovori poteno: da li si dosuo malo aspirina?
HERUVIM: Nisam jesam, nisam!
AMETISTOV: O, znam ja tebe, pravi si bandit! Ali, ako si ga sipao, bog e te
kazniti!
HERUVIM: Malamala hoce kazni. .
AMETISTOV: Nee malamala, ve e te On na mestu ubiti! Lupie te po potiljku
i jednostavno nema vie Kineza! Ne sipaj aspirin u kokain!... Ne, kokain je
odista dobar. (Heruvim oblai kinesku bluzu i kapicu)
AMETISTOV: Ovo je sad neto sasvim drugo! I kog vraga vi Kenezi uopte
brijete glave? Sa kosom biste imali sasvim drugu cenu! (Ugovoreni znak
zvonom. Ulazi Marija Nikiforovna)
MARIJA NIKIFOROVNA: Dobar dan, Aleksandre Tarasoviu! Dobar dan,
Heruvimiku!
AMETISTOV: Idite, oblaite se, Marija Nikiforovna, jer je ve kasno.
Prikazivaemo nove modele.
MARIJA NIKIFOROVNA: Poslali su ih! Ah, divota! (Ode. Heruvim pali kineski
fenjer u nii, poinje da kadi)
AMETISTOV: Ne navaljuj suvie.
HERUVIM: Necu navalujem suvise... (Ode. Ugovoreni znak. Ue Lizanjka)
LIZA: Pozdrav administratoru ovog manastira!
AMETISTOV: Bon soar... (Liza ode. Ugovoreno zvono. Ametistov, kad ga
Page 16

zauje, pritrava ogledalu, doteruje se. Ulazi madam Ivanova. Veoma zgodna,
nadmena ena) Dobro vee, madam Ivanova!
IVANOVA: Dajte mi cigaretu.
AMETISTOV: Manjuka! Cigaretu! (Manjuka utrava, nudi cigaretama Ivanovu.
Pauza) Je li napolju hladno?
IVANOVA: Nije.
AMETISTOV: A mi imamo iznenaenje: stigli modeli iz Pariza.
IVANOVA: To je lepo.
AMETISTOV: Izvanredni!
IVANOVA: Aha.
AMETISTOV: Tramvajem ste doli?
IVANOVA: Da.
AMETISTOV: Tramvaj je sigurno prepun?
IVANOVA: Da. (Pauza)
AMETISTOV: Ugasila vam se... ibicu...
IVANOVA: Hvala. (Ode)
AMETISTOV (Manjuki) Ovo je ena, tako mi boga! Ceo ivot moe sa njom
da proivi i nee ti biti dosadno! A ti neprekidno zvoca, zvoca...
(Gospodstveno zvono) Ovo je on! Poznajem rukopis komercijalnog direktora!
Predivno zvoni! Otvaraj! A posle trk, presvlai se. Heruvim e da pomogne.
HERUVIM (dotrava) Ide Gusan!
MANJUKA: Gospode! Gusan! (Otri)
AMETISTOV: Zoja. Gusan! Primaj, ja se gubim! (Nestaje)
ZOJA (u veernjoj toaleti) Kako mi je drago, dragi Borise Semjonoviu!
GUSAN: Da ste mi zdravi, Zoja Denisovna, da ste mi zdravi!
ZOJA: Sedite ovde, ovde je udobnije... Ts, ts, odista se loe vladate! Sused,
dobar prijatelj - barem biste mogli pokatkad da navratite...
GUSAN: Verujte mi, sa zadovoljstvom bih, ali...
ZOJA: alim se. Znam da imate posla preko glave.
GUSAN: I ne spominjite mi, prosto sam poeo da patim od nesanice.
ZOJA: Jadnie, premorili ste se, trebalo bi malo da se razgalite.
GUSAN: O tome da se razgaljujem ne moe biti ni govora. (Osvre se oko sebe
po sobi) A kod vas je odista vrlo udobno.
ZOJA: Radionica za svoje postojanje treba vama da bude zahvalna.
GUSAN: To su sve sitnice. Uzgred budi reeno, o radionici. Delimino sam kod
vas doao i poslovno. Samo, ovo meu nama. Potrebna mi je pariska toaleta.
Znate, nekakav modni krik, za jedno tridesetak ervonaca.
ZOJA: Shvatam. Poklon?
GUSAN: Meu nama budi reeno.
ZOJA: Ah, vrae jedan, zaljubili ste se? Dakle, priznajte, jeste li se zaljubili?
GUSAN: Meu nama budi reeno.
ZOJA: Ne bojte se, neu rei supruzi. Ah, mukarci, mukarci! Pa, dobro. Moj
administrator e vam pokazati sad modele, i vi ete izabrati sve to vam se
dopadne. A posle toga emo da veeramo. Danas ste moj i nikud vas neu
pustiti!
GUSAN: Mersi. Ali, zar vi imate i administratora? Da vidimo, kakav vam je taj
Page 17

administrator?
ZOJA: Sad ete ga videti. (Nestane)
AMETISTOV (pojavi se iznenada u fraku) Kan on parl de solej, on vua se rejon,
to u prevodu na ruski jezik znai: kad se govori o suncu, vide se njegovi zraci.
GUSAN: Vi to meni o zracima?
AMETISTOV: Vama, dubokopotovani Borise Semjonoviu! Dozvolite da vam se
predstavim - Ametistov!
GUSAN: Gusan.
AMETISTOV: eleli biste da imate toaletu? Dobru ste stvar zamislili,
dubokopotovani Borise Semjonoviu. Mogu da vas uverim da takav izbor
neete nai nigde u Moskvi. Heruvime!
GUSAN: Stanite, ali to je Kinez!
AMETISTOV: Tano, ba tako - Kinez, sa vaom dozvolom i vaim
blagoslovom! Ne obraajte panje na njega, potovani Borise Semjonoviu.
Najobiniji sin Nebeske imperije i odlikuje ga samo jedna osobina - izuzetno
potenje.
GUSAN: A ta e vam Kinez?
AMETISTOV: Odani moj stari lakej, dragi moj Borise Semjonoviu. Doveo sam
ga iz angaja, gde sam dugo boravio, skupljajui materijale.
GUSAN: Fantastino. Kakve to materijale?
AMETISTOV: Za veliki etnografski rad, jednom u vam kasnije ispriati nekako
o svojim lutanjima, najpotovaniji Borise Semjonoviu. Ridaete jednostavno.
Heruvime, daj nam neto da se malo rashladimo.
HERUVIM: Odmas. (Nestane i odmah se pojavi sa ampanjcem)
AMETISTOV: Izvolite.
GUSAN: ampanjac? Odista, odlino ste postavili posao, graanine
administratore.
AMETISTOV: e pans! Kad ovek radi kod Pakena u Parizu, moe da stekne
nekakve navike.
GUSAN: Radili ste u Parizu?
AMETISTOV: Pet godina, dragi moj Borise Semjonoviu! Heruvime, moe da
ide.
GUSAN:, Znate, kad bih verovao u zagroban ivot, rekao bih da je on odista
heruvim.
AMETISTOV: Gledajui ga, ovek mora da pone da veruje u to! U vae
zdravlje, potovanja dostojni Borise Semjonoviu! A takoe i u zdravlje vaeg
trusta tekotopljivih metala! Ura! Ne! Do dna! Ne vreajte firmu!
GUSAN: Odlino ste postavili posao.
AMETISTOV: Mersi, mersi! Pa, je li ona plavua? Ili crnka?
GUSAN: Ko to?
AMETISTOV: Pardon, pardon... Ona potovana osoba za koju je predviena
toaleta?
GUSAN: Meu nama reeno, ona je svetla plavua.
AMETISTOV: O, pa vi imate ukusa. Molim vas, jo jednu au, a takoe bih vas
zamolio da ustanete. Za ovu posetu plavua sama kao da se namee. Ogroman
Page 18

vam je ukus, Borise Samjonoviu! Heruvime! (Heruvim se pojavi)
AMETISTOV: Zamoli maestra, a takoe madmazel Lizu.
HERUVIM: Odmas. (Nestane. Oboljanjinov ue, seda za klavir)
AMETISTOV: Smestite se to udobnije, najdrai Borise Semjonoviu, hoete li
uzgred malo prenog badema? (Lupi dlanom o dlan) Atelje! (Oboljanjinov
poinje da svira. Zavesa se otvara i na osvetljenom podijumu se pojavi Liza u
raskonoj i dosta razgolienoj toaleti. Gusan je posmatra zapanjeno)
LIZA (apatom) Da se gubim?
AMETISTOV: Gubi se, Lizice! (Zavesa se zatvara) ta ete mi rei, dragi Borise
Semjonoviu?
GUSAN: Da...
AMETISTOV: Jo jednu aicu?
GUSAN: Vi ste predivan administrator!
AMETISTOV: ta vam je, Borise Semjonoviu, doterali su me kada je trebalo,
na dvoru sam se ilifovao...
GUSAN: Bili ste pri dvoru?...
AMETISTOV: Eh, Borise Semjonoviu! Jednom u vam ispriati neke tajne,
uguiete se u suzama!... Atelje! (Zavesa se otvara i na podijumu se pojavi u
veoma dekoltovanoj haljini Marija Nikiforovna. Oboljanjinov svira. Marija
Nikiforovna se po zvucima muzike ritmino kree podijumom)
AMETISTOV: Vie ivota. (Tiho) Gub' se!
MARIJA NIKIFOROVNA (tiho) Bitango!
AMETISTOV: Vu zet tre zemabl. (Zavesa se zatvara. Oboljanjinov svira Sija
mesec, na podijumu Manjuka u ruskoj narodnoj nonji, veoma dekoltovanoj,
igra)
HERUVIM (iznenada pomalja glavu, govori apatom) Manuska, kad iglas, mene
gledas, gost ne gledas...
MANJUKA (apatom) Gubi se, sotono ljubomorna!
OBOLJANJINOV (iznenada) Ja sviram, sobarica na iodijumu igra, ta se to
deava?
AMETISTOV: Pssst... (apatom) Manjuka, gubi se sa podijuma, brzo postavljaj
za veeru! (Zavesa se zatvara)
GUSAN (iznenada) Atelje!
AMETISTOV: Potpuno tano, Borise Semjonoviu! Atelje! (Zavesa se otvara.
Oboljanjinov svira lagani valcer. Na podijumu madam Ivanova u haljini
dekoltovanoj koliko je to mogue na sceni. Ametistov skae na podijum, igra
sa madam Ivanovom, govori joj apatom) U sutini sam nesrean, madam
Ivanova... moj san je da sa voljenom enom otputujem u Nicu...
IVANOVA (apatom) Brbljive! (Valcer se zavrava)
AMETISTOV: Madmazel, pokaite mesjeu haljinu... (Nestane. Madam Ivanova
silazi sa pozornice, kao figura iz rama, okree se pred Gusanom)
GUSAN (izgubljeno) Odista, ja sam vam jako zahvalan... do dubine due...
IVANOVA: Ne gledajte me tako! Vi ste drski!
GUSAN (zbunjeno) Ko vam je rekao da vas gledam?
IVANOVA: Ne, vi ste drski, u vama ima neeg afrikog. Dopadaju mi se takvi
kakvi ste vi. (Iznenada nestane iza zavese)
Page 19

GUSAN (izbezumljeno) Atelje!
AMETISTOV (iznenada se pojavi, lampe se pale) Pardon, pauza!
(Zavesa)
TREI IN
Sumoran dan. Ametistov pogruen sedi u trpezariji kraj telefona.
AMETISTOV (tucnuvi) Fuj, avo ga odneo! Nikako da ga se otarasim! (Pauza.
Ulazi Oboljanjinov, dosauje se. Ametistov tucne) Pardon! (Zvoni telefon)
Heruvime, telefon!
HERUVIM (die slualicu) Slusam... na... tebi Gusan zvati. (Ode)
AMETISTOV (na telefonu) Drug Gusan? Dobar dan, Borise Semjonoviu. Kako
ste mi? Jeste li mi dobro?... Kako da ne, obavezno... ekamo, ekamo...
satima. (Iznenada tucne) Pardon, neko me spominje... kako? Tajna, tajna,
iznenaenje, eka vas, Borise Semjonoviu... Klanjam se. (tucne)
OBOLJANJINOV: Izuzetno vulgaran ovek taj Gusan, zar ne mislite i vi?
AMETISTOV: Ne, ne smatram. ovek koji zarauje pet stotina ervonaca
meseno ne moe da bude vulgaran. (tuca) Ko me to samo spominje, da mi
je znati? Kome sam to vragu sad potreban? Da, potujem ja Gusana... Ko se to
peice po Moskvi vue? Vi.
OBOLJANJINOV: Izvinite, mesje Ametistov, ja se ne vuem, ja idem.
AMETISTOV: Ma ne vreajte se, ovee! Odista ste udni, tako mi boga!
Dobro, idete, a on se kolima vozika. Vi sedite u jednoj sobi, pardon, moda je
izraz sedite - nepristojan u najviem drutvu, dobro boravite, a Gusan - u
sedam. Vi u toku meseca moete da izmuzete... pardon da isvirate na vaim
klavirima deset ervonaca, a Gusan - pet stotina. Vi svirate, a Gusan - igra!
OBOLJANJINOV: I to sve zbog toga, to je ova vlast stvorila takve uslove za
ivot u kojima pristojan ovek jednostavno nije u stanju da ivi.
AMETISTOV: Pardon, pardon. Pristojan ovek moe da postoji u bilo kakvim
uslovima. Ja sam pristojan ovek, ali postojim. Ja sam, ale, u Moskvu stigao
bez akira, a eto...
OBOLJANJINOV: Izvinite, ali kakav sam vam ja to ale?
AMETISTOV: Ma nemojte da ste tako fini! Kakvi su to nesporazumi meu
plemiima?
OBOLJANJINOV: Izvinite, ali da li ste vi odista plemi?
AMETISTOV: Dopada mi se to pitanje! Pa zar sami ne vidite a? (tucne) Ah, do
avola...
OBOLJANJINOV: Vae prezime, vidite, nikad ranije nisam susretao.
AMETISTOV: Zar je to vano to ga niste susretali! uvena penzenska
porodica. Ah, senjor! Kad biste samo znali ta sam ja sve podneo od
boljevika!... Eh, imanje mi opljakali, kuu spalili...
OBOLJANJINOV: U kojoj ste guberniji imali imanje?
AMETISTOV: Ja? O kome imanju govorite, od toga zavisi...
OBOLJANJINOV: Ono koje su vam spalili...
AMETISTOV: A, to... ne elim da se priseam, jer mi je teko... Beli stubovi,
Page 20

kao sada se seam... sedam stubova, jedan lepi od drugoga... E, ta da
kaem! A plemenita stoka! A ciglana!
OBOLJANJINOV: Moja tetka Varvara Nikolajevna imala je predivnu konjunicu.
AMETISTOV: Kakva Varvara, kakva tetka! Pa ja sam lino takvu imao! Ali zato
ste mi se to raalostili, trgnite se, ale!
OBOLJANJINOV: Rastuio sam se!
AMETISTOV: Zamislite samo, i ja takoe! Zato? Ne znam! Neko
predoseanje... Karte tu najbolje pomau...
OBOLJANJINOV: Ja ne volim karte, ja volim konje. Imao sam konja po imenu
Faraon... (Potmuli glas poinje da peva. Podseaju me oni...)
AMETISTOV: A voleo sam da krenem Faraona...
OBOLJANJINOV:... crveni prsluk, rukavi uti, crni opasa... Faraon...
AMETISTOV:... eh, partner poe da vas obori, a vas prijatelju moj, oblije
hladan znoj! Ali zato ga odmah adutom preseete, tras! Lei kao poseen!... Ko
me je to rastrojio?! Eh! Treba otii iz Moskve to pre!
OBOLJANJINOV: Da! Da! to pre! Ja ovde ne mogu da ivim!...
AMETISTOV: Ne nervirajte se, bratac! Jo samo tri meseca pa odosmo u Nicu.
Da li ste bili u Nici, grofe?
OBOLJANJINOV: Bio sam, i to ne jednom.
AMETISTOV: I ja sam, razume se, bio, samo kad sam bio sasvim mali.
Ehhehe... moja pokojna mamica me je tamo vozila... dve guvernante su s
nama putovale, dadilja. Ja sam, znats, imao loknice... Interesantno, ima li
varalica i u Monte Karlu?
OBOLJANJINOV: Ne znam... O, nita ne znam...
AMETISTOV: Steglo je! Odista, egzotina biljka! Grofe, kolega! Kad doe Zoja,
da odemo malo u Bavarsku?
OBOLJANJINOV: Vi me jednostavno zapanjujete svojim reima. U pivnicama je
prljavo, tamo su sve sami gadovi...
AMETISTOV: Ziai da niste videli rakove, koje su jue doneli u Bavarsku! Svaki
rak je velik... dobro, da vas ne slaem - kao gitara! Heruvime! (Heruvim se
pojavi)
AMETISTOV: Sluaj, dragi maordom ute rase, ako doe Zoja Denisovna, reci
joj da smo grof i ja otili na koji minut u Tretjakovsku galeriju. Krenimo, ale!
Rakovi su evo koliki. (Ode zajedno sa Oboljanjinovom)
HERUVIM: Manuska! Otisli jesu!
MANJUKA (utrava, ljubi Heruvima) ime si mi se to samo dopao nikako da
utuvim! ut si kao pomoranda, a dopao si mi se! Vi ste Kinezi sigurno
Luteranci?
HERUVIM: Lutelani, malamala ves pelemo... slusaj Manuska, vlo vazna stval.
Mi skolo putovati budemo, Manuska! Ja tebe vozim Sanhaj.
MANJUKA: A ja u angaj neu.
HERUVIM: Hoces, podzes ti.
MANJUKA: ta mi tu komanduje? Jesam li ti ja ena, a?
HERUVIM: Ja tebe ozeniti, Manuska, u Sanhaj.
MANJUKA: Treba me prvo pitati da li u da poem za tebe ili neu. Jesam li
ugovor s tobom potpisala, a, kosooki?
Page 21

HERUVIM: Ti mozda Handzalini zeniti hocesa?
MANJUKA: Moda i Hanzolina. Ja sam slobodna devojka, to si izbeio svoje
kineske oi, ne bojim tebe!
HERUVIM: Handzalin?
MANJUKA: Okani se, okani.
HERUVIM (postaje jeziv) Handzalini?
MANJUKA: ta ti je? ta ti je?
HERUVIM (hvata Manjuku za grlo, izvlai no) Ja tebe sad budem klala. (Davi
Manjuku) Kazi, Handzalin lubila ti jesi?
MANJUKA: Joj, pusti mi grlo, anele... spomeni, Gospode, robinju tvoju
Mariju...
HERUVIM: Lubila jesi? Lubila jesi?
MANJUKA: Heruvimiku moj kristalni... nisam ljubila... ne kolji siroticu...
saali se nad mojim mladim ivotom...
HERUVIM (ostavlja no) Oces ti zeniti Handzalini budes?
MANJUKA: Ne, ne, ne!...
HERUVIM: Mene zeniti budes ti jeste?
MANJUKA: Ne... hou, hou. ta mi to on, drugovi radi?
HERUVIM: Ja tebe jesam plosila.
MANJUKA: I to mi je prosidba! Mladoenja s noem... Pa ti si razbojnik,
Heruvime!
HERUVIM: Nije biti... ja nisam jesam lazbojnik, ja bio tuzan... telaju... zatvol
hoce stlpati Kinesa kokain zbog... Handzalini mene malamala mucila... ves plao
celu noc... sam novac bucima, meni cetldest kopejki dao... ja patio hladan...
Kinezi ne moze zivi hladna Moskva... Kinezi Sanhae kolisno ziveti... slusaj
Manuska, ti sada splemaj jesi sebe, mi blzo klenuti hocemo, ja smislio kako
mlogo celvonaca dobiti jesam...
MANJUKA: Joj, Heruvime, ta si to smislio? Bojim se za tebe! (Zvono) Gubi se
u kuhinju! (Otvara vrata) Joj, Gospode boe moj!
HANDZALIN: Zdlavo, Manuska!
MANJUKA: Joj! Idi, Hazoline...
HANDZALIN: Ne! Ja zasto odlazim? Ja ne otici. Ti sama jesi, Manuska? Ja
dosao tebe plositi.
MANJUKA: Idi, Gazoline!
HANDZALIN: Ne, zato? Ti meni sta jesi govolila, a? Govolila jesi volis. Plevalila
Handzalini?
MANJUKA: to lae? Nita ja tebi nisam govorila. Sada u pozvati Zoju
Denisovnu...
HANDZALIN: Ti lagati jesi. Ona nije kod kuce. Ti, Manuska, mnogo lagati jesi!
Ja tebe voleti!
MANJUKA. Ima li no? Govori otvoreno, ako si s noem...
HANDZALIN: Ja noz imati. Plositi dosao.
HERUVIM (pojavi se iznenada) Ko to plositi dosla?
HANDZALIN: Aa! Eto moj pomosnik! A, ti...
HERUVIM: Idi ti iz stana, idi... To je moja stan, Zojkin, moja!
MANJUKA: Boe moj, ta e sad da bude?
Page 22

HANDZALIN: Tvoja? Bandit? Stan ceo uklao. Kao pseto ti jesi bila? A ti... ja
plositi budem Manuska!
HERUVIM: Ja vec to ladila. Ona moja zena. Ona mene voli.
HANDZALIN: Okani se toga. Ona moja zena, ona mene voli!
MANJUKA: Lae on, Heruvimiku, on sve lae!
HERUVIM: Idi ti jesi iz mog stana!
HANDZALIN: Ti odlazi! U miliciji sve isplica kakav ti jesi kineski tip!
HERUVIM: Miliciji... (Poinje da iti)
HANDZALIN (iti)
MANJUKA: Zeii, dragi moji! Samo se ne koljite, avoli jedni!
HERUVIM: Aaa! (Iznenada izvue no, baci se na Handzalina)
MANJUKA: U pomo! U pomo! U pomo!
HANDZALIN (uleti u ormar sa ogledalom, zalupi vrata za sobom. Zvono)
MANJUKA: U pomo! Baci taj no, sotono! (Zvono)
HERUVIM: Ja njega posle jesam zaklala. (Zakljuava ormar kljuem, klju strpa
u dep. Nestane. Manjuka otvara vrata i u predsoblje ulaze dva neznanca u
civilu, obojica s tanama u rukama)
PRVI NEZNANAC: Dobar dan, drugovi! Jesu li to kod vas zvali u pomo?
MANJUKA: ta vam je, kakva pomo! Ja sam pevala...
DRUGI NEZNANAC: Aaaa...
MANJUKA: A ta hoete, drugovi?
PRVI NEZNANAC: Mi smo, drugarice, komisija. Doli smo da pregledamo vau
radionicu.
MANJUKA: Rukovodilac sad nije ovde... danas ne radimo...
PRVI NEZNAIAC: A ko ste vi?
MANJUKA: Ja sam uenicamodelar.
DRUGI NEZNANAC: Pa, eto, vi ete nam sve pokazati. Jeo, zato dva puta da
dolazimo.
MANJUKA: Dobro, onda izvolite...
PRVI NEZNANAC: ta je ovo ovde?
MANJUKA: Ovo je prostorija za uzimanje mere.
PRVI NEZNANAC: Lepa soba, nema ta, a ta je ovo, zar se na njima proba?
(Pokazuje na lutke)
MANJUKA: Nego kako, na lutki...
PRVI NEZNANAC: A manekenke, za ta su one?
MANJUKA: Kad se proba kako haljina stoji dok se neko kree, onda se ona
proba na uenici.
PRVI NEZNANAC: Aha.
DRUGI NEZNANAC (otvara zavesu. Iza zavese Heruvim s peglom u ruci) Hm.
Kinez!
MANJUKA: To kod nas iz veernice dolazi, pegla suknje...
PRVI NEZNANAC: Aha. (Heruvim pljucne na peglu i ode s njom)
PRVI NEZNANAC: Dobro, idemo dalje. (Polazi, za njim Manjuka)
DRUGI NEZNANAC (ostavi sam brzo izvlai kljueve iz depa, otvara jedna
ormar, razgleda ga, zakljuava ga, otvara drugi, odskoi. U ormaru, skulivi se,
sedi Handzalin s noem u ruci) Drugi! Psssst... sedi?
Page 23

HANDZALIN: Sedim.
DRUGI NEZNANAC (apatom) A ta ovde inae radi?
HANDZALIN (planim glasom) Ja malamala saklila jesam... mene sada Heluvim
bandit klati bude... spasi mene malamala...
DRUGI NEZNANAC: Tie! Spaemo te, spasti. A ko si ti?
HANDZALIN: Ja jesam biti Handzalin, posteni Sinez, Ja sobalici jesam luku
plosio, a on mene zamalo zaklao nije! On ovde opium dovlaci, u ovaj stan.
DRUGI NEZNANAC: Aha, tako, tako... iskai iz ormara. Idi u odeljenje milicije,
saekaj me tamo. Samo i ne pomiljaj da pobegne, pronai u te i na dnu
mora.
HANDZALIN: Ja nece bezi, samo Heluvima povedi, on jeste bila bandit! (Iskae
iz ormara, izgubi se kroz hodnik. Drugi neznanac odlazi tamo gde su otili
Manjuka i Prvi neznanac. Posle izvesnog vremena sve troje se vraa)
PRVI NEZNANAC: Pa eto! Sve je predivno, i svetlo i jasno. Uzorno sreena
radionica.
DRUGI NEZNAIAC: Nema ta da se kae!
PRVI NEZNANAC (Manjuki) Pa, dakle, drugarice, prenesite efovici da je bila
kod vas komisija i konstatovala da se radionica nalazi u uzornom redu.
Poslaemo vam i pismeni nalaz.
DRUGI NEZNANAC: Ostajte zdravo. (Obojica odlaze u predsoblje. Manjuka
zakljuava za njima vrata)
HERUVIM (uleti kao vetar, s noem u ruci) Aa, otisli jesu? Miliciji isplica? Ja tebi
isplica! (Juri ka ormaru)
MANJUKA: avo! U pomo! U pomo! U pomo!
HERUVIM (otvara ormar i ostaje zapanjen) Stoka! On kluc imao jeste!
(Zavesa)
ETVRTI IN
No. Zojkin salon, osvetljen lampama pod abaurima. U nii gori kineski fenjer.
Heruvim sedi u svojoj egzotinoj odori u nii nalik na malog boga. S druge
straie vrata se uje zvuk dve git&re, uje se kako nekoliko glasova poluglasno
peva. Eh, raz, jeo raz! Lutke stoje, smekaju se, ovek ne moe da
razazna da li su ive ili mrtve. Mnogo cvea po vazama.
AMETISTOV (promolivi glavu kroz vrata) Heruvime! ampanjac!
HERUVIM: Odmas! (Ode. Posle izvesnog vremena se g,raa i ponovo seda u
niu. Zvuk gitare zamenjuje klavir, na kome neko svira fokstrot. Iz vrata izlazi
MRTVO TELO, tuno se osvre oko sebe i kree ka Heruvimu)
MRTVO TELO: Dozvolite da vas upitam, madam!
HERUVIM: Ja nisam jeste madama...
MRTVO TELO: Kog vraga!... (Prilazi jednoj lutki) Jednu igru, madam... Ne
elite? Kako hoete... Smekajte se, molim vas... samo pazite da posle ne
plaete... (Prilazi drugoj lutki) Madam... (Grli lutku oko struka, igra s njom)
Nikad u ivotu nisam u rukama drao takav strui... (Zagleda se u lutku, gura
je od sebe, poinje gorko da plae)
Page 24

AMETISTOV (iskae iz vrata) Ivane Vasiljeviu! Pardon, pardon... zato ste se
iznervirali? ta vam jo nedostaje u ivotu?
MRTVO TELO: Podlae! Ti!
AMETISTOV: Ivane Vasiljeviu, ja u vam usuti dvetri kapljice amonijaka...
MRTVO TELO: Iova uvreda!... Svima ampanjac - a meni kapljice...
AMETISTOV: Ivane Vasiljeviu, najroeniji moj... (Za vreme te scene vrata u
dubini Zojkine poluosvetljene spavae sobe otvaraju se i u spavaoj sobi se
pojavljuje potpuno neujno Portuleja, krije se iza zastora i posmatra ta se
danje deava. Iz vrata se pomalja Rober)
ROBER: Ivane Vasiljeviu, ta je to s tobom?
MRTVO TELO: Kapljicama me napijaju!
MARIJA NIKIFOROVNA (pojavi se u trpezariji) Ivane Vasiljeviu, najdrai moj!
MRTVO TELO: Ostavite me svi na miru!... (U trpezariji se pojavi Zojka)
ROBER: Zoja Denisovna, primite moje najdublje izvinjenje, a takoe i u ime
Ivana Vasiljevia. ZOJA: To su sve sitnice, deava se to.
AMETISTOV: Preite u akciju, uzmite ga da igrate s njim. (Marija Nikiforovna
odvlai ka vratima Mrtvo telo koje rida, za njima ide Ametistov)
ROBER: Zoja Denisovna, vaa veerinka je odista predivna! Da, uzgred budi
reeno, da ne zaboravim... koliko sam vam duan?
ZOJA: Mi prireujemo te veeri onako, korporativno... dve stotine rubalja.
ROBER: Razumem... platiu i za Ivana Vasiljevia. Znai, dve stotine i dve
stotine...
ZOJA: etiri stotine...
ROBER: Razumem... (Daje novac) Mersi. Zoja Denisovna, jednu igru.
ZOJA: Ah ne, ja ne igram.
ROBER: Ah, Zoja Denisovna, a zato? (Ode. Heruvim se odjednom pomerio,
bacio pogled prema predsoblju. Tamo se pomoli Manjuka, daje nekakav znak.
Zoja klima glavom. Tog istog asa iz vrata se pomoli Ala Vladimovna. U kaputu
je i sa velom)
ZOJA (apatom) Dobar dan, Aloka! (Manjuki) Odvedi Alu Vladimovnu u svoju
sobu, obuci je. (Manjuka ode sa Alom kroz spavau sobu. Heruvim nestane
potpuno neujno. Portupeja pomie zastor i pojavi se)
ZOJA (trgne se, ustukne jedan korak) ta to treba da znai, Portupeja? Kako
ste dospeli ovamo?
PORTUPEJA (apatom) Kroz sporedni ulaz. Imam kljueve od svih stanova. Eh,
Zoja Denisovna! Eh, i to mi je radionica! Sve je sad jasno!
ZOJA (daje novac Portupeji) Gubite se, utite! Kad se raziu, doite ponovo!
PORTUPEJA: Zoja Denisovna, opreznije!...
ZOJA: Odlazite! (Portupeja odlazi kroz spavau sobu. Zoja za njim. uje se tih
fokstrot s druge strane vrata. Iz vrata izlazi Gusan. Namrgoen)
GUSAN: Gusane, ti si pijan!... Koliko si pijan, ti, komercijalni direktore
tekotopljivih metala, to nije u stanju da izrazi ak ni tvoj jezik!... Ti jedini zna
zato si pijan... ali to nikom nee rei, jer si ponosit!... Oko tebe se vrte ene i
vesele direktora, ali ti nisi veseo... Dua ti je mrana... (Lutki) Ah, lutko! (Zoja
se neujno pojavi u spavaoj sobi) Samo u tebi, utljiva lutko, poveriti svoju
tajnu: ja sam...
Page 25

ZOJA: Zaljubljen!
GUSAN: A, Zojka! Prislukivala si me? E, pa ta... Zojka! Zmija mi se obavila
oko srca... Ah, Zojka, oseam da je ona gadura... ali me je pobedila!
ZOJA: Zar se vredi muiti, dragi moj Gusane? Nai e drugu.
GUSAN: Ah, ne, nikad! Ali, svejedno, Zoja, pokai mi bilo koga, da bar
privremeno zaboravim na nju i izbacim je iz svog srca... Zoja, ona me ne voli!
ZOJA: O, moj Gusane, moj stari prijatelju, saekaj samo nekoliko trenutaka i
ugledae enu, takvu enu da e zaboraviti sve na ovome svetu! I ona e biti
tvoja, jer koja ena moe da ti se suprotstavi, Gusane?
GUSAN: Hvala ti, Zojka, na dobrim reima! (Iz vrata izlaze Oboljanjinov i
Ametistov, obojica u frakovima) elim da te nagradim. Koliko sam ti duan?
ZOJA: Gusane, od tebe neu nita da primim.
GUSAN: Ti nee da uzme, a ja elim da ti dam. Uzmi pet stotina rubalja!
ZOJA: Mersi.
GUSAN (Ametistovu) Aa! Administrator! Ti si nainio ovaj raj u kome se
odmorila izmuena dua! Uzmi ovo!
AMETISTOV: Danke zer.
GUSAN (Oboljanjinovu) Grofe! Predivno ste odista svirali klavir! Molim vas!
(Prua mu novac)
OBOLJANJINOV: Mersi. Kad se situacija promeni, poslau vam moje
sekundante.
GUSAN: Dau! I njima u dati!
AMETISTOV: Bravo! Borise Semjonoviu! Borise Semjonoviu, panja!
Promena dekora! Sad e se prikazivati nova toaleta! Svetlost! (Iskljuuje
svetlost. Nekoliko trenutaka je ceo stan u potpunom mraku, a posle toga
sijalice poinju da se ispunjavaju slabom svetlou. U salonu sede: Zoja,
Gusan, Rober, Mrtvo telo, Marija Nikiforovna, Lizanjka i madam Ivanova.
Oboljanjinov za klavirom. Kraj zavese, kojom je prekrivena nia, pojavi se
Ametistov)
AMETISTOV: Panja! LJubiasta toaleta! Prikazana u Parizu! Cena est hiljada
franaka! Atelje! (Oboljanjinov poinje da svira valcer. Ala na podijumu pone
da se kree uz zvuke muzike)
SVI: Bravo!
GUSAN: ta je to?
ALA: Ah, to ste vi? Kako ste vi dospeli ovamo?
GUSAN: Kako vam se ovo dopada? Ona pita mene kako sam ja ovamo dospeo?
A, u samoj stvari, ja bih trebalo nju da upitam kako je ona ovamo dospela?
ALA: Stupila sam kao manekenka.
GUSAN: Manekenka! ena koju volim! ena kojom hou da se oenim, da
napustim enu i dvoje dece, poinje da radi kao manekenka. Zna li ti,
nesrenice, gde si poela da radi?
ALA: U ateljeu.
GUSAN: Pa da, pie se atelje, a izgovara - kua veselja!
ROBER: ta je bilo, ta je bilo?
GUSAN: Jeste li videli, dragi drugovi, takav atelje, u kome se modeli prikazuju
nou, uz zvuke muzike?
Page 26

MRTVO TELO: Pravilno!... Zato muzika? Budite dobri.
AMETISTOV: Pardon, pardon...
ZOJA: Aha, sad je sve jasno! (Imitira Alu) Ja nikoga nemam, Zoja Denisovna,
od kako mi je umro mu... Ah vi, prevrtljivice, prevrtljivice obina! Pa ja sam
vas pitala, upozoravala vas! Hvala vam, Aloka, za skandal!
GUSAN: Zoja Denisovna, vi ste mi kao manekenku prikazali moju nevestu.
ALA: Ja vam nisam nevesta!
GUSAN: Ona je moja ljubavnica, meu nama budi reeno!
MRTVO TELO: Hvala neka je bogu, razveselili smo se!...
OBOLJANJINOV: Molim vas da ne vreate enu!
GUSAN: Pijanisto, okani me se!
ZOJA: Gospodo, posredi je samo mali nesporazum, koji e se odmah srediti.
Molim vas, gospodo, izvolite u salu... Budite tako dobri, izvolite, Ametistove!
AMETISTOV: Pardon, pardon, izvolite gospodo, molim vas! Zajedniki
grandiozni fokstrot. A sada malo intimno objanjenje... Takvi dogaaji nisu
retki u visokom drutvu... Ivane Vasiljeviu! Lizo, preduzmite potrebne mere!
(ene odvlae mukarce iza vrata, sa njima odlaze Ametistov i Oboljanjinov.
Zoja ostaje u nii i slua razgovor)
GUSAN: Ti si u ateljeu?
ALA: A kako ste vi dospeli u ovaj atelje?
GUSAN: Ja? Pa ja sam mukarac! Imam iantalone! A ne haljinu, raseenu du
pupka! Dolazim ovamo, zato to si mi ti isisala svu krv! A zato ti dolazi?
ALA: A ja dolazim zbog novca.
GUSAN: ta e ti novac?
ALA: elim da odem u inostranstvo.
GUSAN: Za to neu dati. Ponovo to proklsto inostranstvo!
ALA: Ovde sam htela da zaradim.
GUSAN: Imala si u Moskvi sve, i od ptice mleko! Sedam puta sam te prosio! U
inostranstvo... Kako da ne, u inostranstvu te svi ekaju, ak se i sam
predsednik u Parizu uznemirio to Ala Vadimovna ne dolazi!
ALA: Da, uznemirio se, ali ne predsednik, nego moj verenik!
GUSAN: Ko? Verenik? Verenik? Dakle, zna, ako ima verenika, ti si... ti si...
ubre!
ALA: Ne vreajte me. Ja jesam to sakrila, tano je. Ali nisam mogla ni
pretpostaviti da ete vi da se zaljubite u mene! Htela sam da vam uzmem
novac za inostranstvo, da kidnem!...
GUSAC: Uzmi ga, samo ostani!
ALA: Ne, ni po koju cenu!
GUSAN: Aa, sad!... Kada si s mojim prstenjem, ni po koju cenu!... Pogledaj
samo svoje prste!
ALA (skida prstenje, baca ga na pod) Evo vam! Evo!
GUSAN: Do vraga i prstenje! Odgovaraj, hoe li se udati za mene ili nee?
ALA: Ne, neu!
GUSAN: Brojim do tri. Jedan! Dva!... Brojim do deset!
ALA: Pustite to, Borise Semjonoviu, ne brojte. Neu da se udam za vas. Ja
vas ne volim.
Page 27

GUSAN: Raspusnice!
ALA: Kako se samo usu...
ZOJA (u nii) Uh, budalo jedna!
AMETISTOV (iznenada se pojavi) Pardon, pardon, Borise Semjonoviu!
GUSAN: Gub' se!
AMETISTOV: Pardon, pardon, Borise Semjonoviu!... Ala Vadimovna, izvolite,
trebalo bi da se odmorite... smirite se...
ALA (poe) Zoja Denisovna, vrlo mi je ao to sam bila uzronik skandala.
Toaletu u vam vratiti.
ZOJA: Poklanjam vam je za glupost vau, idiotkinjo!
GUSAN: Stoj! Kuda e? U inostranstvo?
ALA: Cri u, ali u pobei! (Ametistov prebaci preko ramena Ali ogrta i ona
nestane)
GUSAN: Neu ti dati da to uini.
ZOJA: Smiri ga malo.
AMETISTOV: Dobro, dobro, smiriu ga ve. Idi gostima... (Zoja ode, zatvori
vrata za sobom)
GUSAN (u prostor) Prodavae stvari na Smolenskoj pijaci, dospee u bolnicu!
I videu kako e u svojoj ljubiastoj haljini... (Iznemogao, pada na tepih)
AMETISTOV: Borise Semjonoviu, tepih je prljav!... Sve e se srediti! Zar je
ona jedina na svetu? Pljunite na sve to! Ona ak nije ni lepa, antr nu sua, tako,
neto ordiner.
GUSAN: Idi, ja patim...
AMETISTOV: Odlino! Tugovaete malo. Evo vam likera i cigarete. (Nestane.
Iza pozornice fokstrot)
GUSAN (tuguje) Gusan tuguje... Zato tuguje, jadnie? Zbog toga to je
pretrpeo nepopravljivu dramu... Ah, bedan li sam! Sve sam postigao, to je
samo moglo da se postigne, a, eto, otrovna ljubav me ubi i sad leim na ilimu.
I gde to? U javnoj kui!... Ala! Vrati se! (Glasno) Ala! Vrati se!
AMETISTOV (pojavi se) Tie, Borise Semjonoviu, dole proletarijat sve uje...
(Nestane, zatvorivi vrata za sobom. Heruvim se pojavi neujno i prilazi
Gusanu)
GUSAN: Idi, tuan sam...
HERUVIM: Zasto tugujes malamala?
GUSAN: Ne mogu da vidim ni jedno ljudsko lice, samo si mi ti simpatian...
Heruvim, kineski ovek... Tuga me mui i zato sam na ilimu...
HERUVIM: Tuga... I ja sam tuzan...
GUSAN: Ah, Kinezu! Zato bi ti bio tuan? Sve je pred tobom...
HERUVIM: Madam te plevalila jeste? Sve madame su jako nedoble malamala...
Ali sta! Dlugu madamu uzmes... Mnogo madama u Moskva...
GUSAN: Ne mogu da naem drugu madamu!
HERUVIM: Ti novac nemas imati?
GUSAN: Ah, dragi moj Kinezu! Zar bi se moglo desiti da ja ne mogu da doem
do novca? Ali jedno ne moe da smisli moja glava, a to je kako da novac
pretvori u ljubav! Gledaj! (Izbacuje iz depova debele svenjeve velikih
novanica) Izjutra sam dobio pet hiljada! A uvee udarac, koji me je oborio s
Page 28

nogu! I, evo, leim sad na velikom putu, i neka pobeenog Gusana svako
pljuje, kao to ja pljujem novac!
HERUVIM: Plujes novac? Smesno! Ti novac jeste imati, madama nemati!... Ja
madama imati, a novac gde? Daj da milujem cervonce...
GUSAN: Miluj ih...
HERUVIM: Ah, cervonci, cervonci dlagi moji... (Iznenada udari pod lopaticu
kamom Gusana. Gusan se smiri bez i jednog zvuka) Cervonci... i topao Sangai!
(Trpa ervonce, skida s Gusana lanac sa satom, prstenje sa prstiju, brie no o
kaput Gusanov, die Gusana, stavlja ga u fotelju, smanjuje svetlost, govori
apatom) Manuska!
MANJUKA (pomoli se) ta hoe?
HERUVIM: Psst... Sada odmas Sangai bezimo... Stanica...
MANJUKA: ta si to, sotono, poinio?
HERUVIM: Ja Gusana pleklala...
MANJUKA: Ah... avole!... avole!...
HERUVIM: Pozuli, jel u i tebe da kolem! Odmas bude mokla nesleca!...
MANJUKA: Gospode! Gospode! (Nestaje zajedno sa Heruvimom)
AMETISTOV (ulazi tiho) Borise Semjonoviu, doao sam samo na trenutak, da
vidim... Kako se oseate? Eh, kako ste se iznervirali! Ruka vam je ledena...
(Zagleda se malo bolje) ta? Kukin maak! Bandit! Ukantan je! Pa to, graani
moji dragi, u programu nije bilo! Kako i ta sada da se radi, a? Propao sam!
Gotovo je! Heruvim! Da... razume se, opljakao i odmah kidnuo... A! A ja sam
obian idiot! Eto ti i Nice! Eto ti i inostranstva! (Pauza. Mahinalno) Vee je bilo,
zvezde su sjale... A zato ja ovde sedim! Kidaj! (Skida brzo frak, kravatu, ulee
u Zojkinu spavau sobu, otvara pisai sto, uzima odatle nekakve papire i
novac, trpa u dep, izvlai ispod postelje stari kofer i iz njega - mundir, oblai
ga, na glavu stavlja kaket) Verni drue moj, koferu, ponovo smo zajedno.
Objasnite mi drugovi, kuda da krenem? Ah, zvezdo moja neutena!... Ah,
sudbo moja! Zbogom Zojka, izvini! Drugaije nisam mogao da postupim!
Zbogom Zojkin stane! (Nestane s koferom. Pauza. Vrata koja vode u spavau
sobu tiho se otvaraju i ulaze Prvi i Drugi neznanac, a za njima jo dva
neznanca)
ZOJA (pojavivi se u trpezariji) Borise Semjonoviu, da li ste sami? A gde je
Ametistov? (Zagledavi se malo bolje) O, boe moj, boe! Pa mi smo propali!
O, boe! (Tiho prema vratima) Pavele Fjodoroviu! (Oboljanjinov ulazi)
ZOJA: Pavlik, desila se nesrea! Pogledajte samo! (Pokazuje Gusana)
OBOLJANJINOV (zagledavi se) ta je to bilo?
ZOJA: Nesrea, Pavlik! To je sve Kinez! On sa Ametistovom! Pavlik, beati!
Ovog istog asa! Ovog asa pobei!
OBOLJANJINOV: Kako to pobei?
ZOJA: Pavlik, osvestite se, shvatite da se u stanu desilo ubistvo! Ma ta mi je
sada... Ah, novac je u spavaoj sobi! Pobei!
PRVI NEZNANAC (izlazei) Mirno graanko, ne mo ete da beite!
ZOJA: A ko ste vi?
PRVI NEZNANAC: Mirno, graanko, mi smo sa mandatima.
OBOLJANJINOV: Zojka, ta se to deava u stanu?
Page 29

ZOJA: Ah, shvatam! Pavlik, to je kraj! Budite mukarac. Imajte na umu, mi
nismo krivi!
DRUGI NEZNANAC: Ko to tamo igra?
ZOJA: Moji gosti. Zapamtite, mi nemamo nikakve veze sa ubistvom. To su
Kinez i Ametistov.
PRVI NEZNANAC: Mirno, graanko. (Ide ka vratima, otvara ih) Vae isprave,
graani! (Pomrina. Lagano se scena osvetljava. Prvi neznanac sedi za stolom,
Drugi neznanac pregleda sobu, Trei neznanac stoji kraj vrata, pui. Iza vrata,
koja vode u spavau sobu, lagano se pojavljuje Portupeja, ulazi u trpezariju,
zauen je)
PRVI NEZNANAC: ta elite, graanine?
PORTUPEJA: Odista udnovato. Ja sam taj koji bi mogao da upita: ta radite
ovde, u ovom stanu? Ja sam predsednik kunog saveta.
PRVI NEZNANAC: A, drago mi je.
PORTUPEJA: Potrebna mi je Zoja Denisovna.
DRUGI NEZNANAC: Odmah. (Odlazi, vraa se sa Zojom i Oboljanjinovom.
Oboje su bledi, utljivi. Zoja dri pod ruku Oboljanjinova. Portupeja je
zapanjen)
DRUGI NEZNANAC: No, ta si to hteo da kae Zoji Denisovnoj?
PORTUPEJA (osetivi da neto nije u redu) A ko ste vi?
PRVI NEZNANAC: Jesi li poznavao Gusana?
PORTUPEJA: Kako da ne, oni kod nas u kui stanuju.
DRUGI NEZNANAC: iveli su.
PORTUPEJA (zadrhtavi) Drugovi, odavno sam ja zapaao da je ovaj stan
sumnjiv... Sutra sam hteo da podnesem prijavu...
ZOJA: Gade! Ja sam mu plaala! On i sada ima moje ervonce u cepu!
PORTUPEJA (pokuava da proguta novanicu)
DRUGI NEZNANAC (oduzimajui mu novanicu) Da nisi moda malo onako?
Novac dere?
PRVI NEZNANAC: Pod tvojim nosem Gusana kolju, a ti novanice mezeti!
PORTUPEJA (pada na kolena) Drugovi! Ja sam ovek nedovoljno svestan!... (Sa
patosom) Drugovi, uzimajui u obzir moju neprosveenost i neznanje, to je
naslee carskog reima, treba presudu smatrati za uslovnu!... ta govorim ne
znam ni sam...
PRVI NEZNANAC: No, dobro, dii se. (Zoji) Oblaite kaput, madam, vreme je
da se krene. (Portupeja rida)
PRVI NEZNANAC: Ne cmizdri, zajedno emo krenuti.
ZOJA (pokazuje na Oboljanjinova) Imajte na umu da mi je mu bolestan!
Obratite panju na njega...
PRVI NEZNANAC: NJega e u bolnicu smestiti...
ZOJA: Zbogom, zbogom moj stane!...
OBOLJANJINOV: U glavi mi se sve muti... Smoking... krv... (Drugom neznancu)
Izvinite, molim vas, hteo sam neto da vas upitam, zato ste u smokinzima?
DRUGI NEZNANAC: Hteli smo kod vas kao gosti da doemo.
OBOLJANJINOV: Izvinite, molim vas, ali uz smoking nn u kom sluaju ne idu
ute cipele.
Page 30

DRUGI NEZNANAC (Prvom neznancu) Jesam li ti govorio?!
(Zavesa)
Page 31

Mihail Bulgakov Zojkin Stan

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mihail Bulgakov Zojkin Stan

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mihail Bulgakov - Zojkin stan

Komad u etiri ina