Mile Petkovi}

VOZ ZA ZAPAD
ILI
RA\AWE SIN\ELI]A

160

Mile Petkovi}

MILE PETKOVI] je ro|en u Kragujevcu 1939. godine. Maturirao je u Svilajncu.

Studirao Filozofski fakutet u Beogradu. Pisao filmska scenarija, humoristi~ke pri~e i de~iju prozu.
Od osamdesetih godina pi{e dramske tekstove. U produkciji
Scena Crwanski" izvedena mu je komedija Drmatorovo prase
(1982). Igrali su Milan Srdo~ i Mirko Dautovi} (72 izvo|ewa).
U produkciji Sobno pozori{te ku}a \ure Jak{i}a" izvedena mu
je monodrama Dejvi Kroket iz Kragujeva~ke Ra~e (1985), (58 izvo|ewa). Na sceni Pozori{ta na Terazijama igrana mu je monodrama Kraq grebatora u izvo|ewu glumca Veselina Stijovi}a
(1989), (preko 300 izvo|ewa).
Aktuelni dramski tekstovi u srpskim pozori{tima: Ujko, se}a{ li se \alme, Qubi majka sina dilera, Voz za zapad ili ra|awe
Sin|eli}a, Sa buketom u kosi.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

161

Mile PETKOVI]

VOZ ZA ZAPAD
ILI
RA\AWE SIN\ELI]A

LICA
ROKI doma}i prevarant. Neiskori{}eni materijal. Nije ga pogurio
rad, ve} duga no}na ban~ewa. Dakle, poguren. Sve {to ima na sebi i pri
sebi skupo je i otmeno, ali to je sve. Dakle, besku}nik. Roki po vozovima
vara lakoverne qude sa tri kutije od {ibica.
OBRAD Banijac. Selo Qubi~, kod Gline. Gor{tak od tvrdog materijala.
Visoka rasta, {irokih ple}a, `ute, umorne ko`e. Seqak od tamnosme|e
zemqe i sa ogromnim {aketinama. Govori s mukom. Kada treba ne{to
va`no da ka`e stisne zube. ^esto stiska zube. Nosi bolnu traumu iz
detiwstva. Sawa no`. Kao dete prisustvovao je stravi~nom pokoqu cele
porodice od usta{ke kame. U ovom ratu izgubio je sina, isto od usta{ke
kame, isto na zverski na~in. Po{to mu je imovina u zavi~aju uni{tena
putuje nazad da je obnovi.
MARA iz okoline Gora`da. Nesre}nica. Na silu odvedena u javnu ku}u
za muslimanske i usta{ke vojnike. Tamo pre`ivela razne strahote. Nemaju}i hrabrost i snagu, stide}i se, dr`i SMM u zabludi u vezi o~instva.
[UGER za{ao u godine, ali jo{ uvek jak. Biv{i bokser. Stari podzemqa{. Reklo bi se da je bez skrupula, ali to je samo varka. Rokija voli
posebnom qubavqu. Uvek mu je pri ruci. Ina~e, tvrdokorni oponent
vlasti i zaneseni polit-diskutant. Dr`i vagon-bife na `eleznici.

162

Mile Petkovi}

Dr DUJKA LUJKA vi{e nego ekstravagantna. I pona{awe i obla~ewe

odre|uje joj izvesnu devijantnost. To je i obja{wewe wenih bliskih veza
sa qudima sa dna. Nosi ih ne`no u srcu, mada na grub na~in.
STANI[I] MLAD MAJOR oficir~ina, kockar~ina, lumpera{, delija, juna~ina, dobri~ina. Ne ume da misli zlo ~oveku. Stalno se smeje.
Smeje se {iroko, so~no, zavodqivo. U ovim qudima sa dna na{ao je
pouzdane prijateqe. U zrelim godinama, u vihoru rata iskreno i ne`no se
zaqubio u Maru. U tekstu SMM.
SIKSA zao ~ovek. Sa lica mu ne silazi cini~an osmeh. Negovan.
Neradnik i varalica sa bogatim iskustvom. Nema svetiwu. Tip zlo~inca.
Nekada boss u podzemqu, sada na zalasku karijere. Rokijev pomaga~ u
prevarama.
TAPIROV strastven kockar, vetropir, galamyija. Dobre naravi. Da
nije proklete kocke verovatno bi bio uzoran gra|anin. Sav u re~i, u
nervu, uvek {vorc, tj. tapi, i nije |ubre, ka`e [uger. Rokijev obra|iva~ i nabaciva~ ov~ica.
UNPRI mlad Amerikan~i}. Simpati~an. Nekom prilikom jednostavno
zbrisao iz UNPROFOR-a, dezertirao, prikqu~io se dru`ini, i odli~no
se uklopio u novu sredinu. Svi ga vole, ali po na{em obi~aju, sprdaju s
wim. Mentor mu je Tapirov.
PAGANINI sve je u~inio da pojavom li~i na velikog majstora. Strastven i dosledan oponent re`imu, pa iako {kolovan temeqno, prinu|en je
da svirucka qudima po vozovima.
OBRADOVA @ENA sva jadna i uvela od te{kog `ivota i goropadnog
mu`a. ^ini se da nema snage ni za smrt, ali kada oseti da treba da istupi
u odbranu porodice, istupa i mudro i hrabro, mada uvek dobije batine.
MILICAJAC BOGUNOVI] vi{e vispren milicajac.
MILICAJAC STOJIQKO mawe vispren milicajac.
Zgodna `ena, Prvi vojnik, Drugi vojnik, Kondukter,
Prolaznici ispred voza, Putnici u vagonu, i drugi.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

163

Radwa se doga|a na `elezni~koj stanici, ispred kompozicije voza i u

vagon-bifeu.
[uger kroz prozor vagon-restorana posmatra Rokijevo {ibicarewe Tapirova, Unprija i Sikse.
Ovo {ibicarewe se odvija uz galamu i niz komi~nih detaqa.
TAPIROV:

([ugeru)
Furtum, furtum, Ajdov~ina, vitamini, preparati, drvoredi, vodoskoci, {ugijana, trubijana, Roki, Umpri,
pevnuo mi Mi{ko ufuri{ko, [ugi zaqubi{ko u Daru
prdaru, u Dar~e prdar~e, sre}u nemo na kocki. Roki i
Umpri, kunem vam se. Furtum, furtum, Ajdov~ina, [ule,
[ule, }orak Miki, a? E, keve mi ja bi se ukantao! Bra}o,
otvorila se faca za ve~eru, ~epi maksimalno i... kewao
celu no} kako je u ru`ama, kako ga cepaju {uqevi, kako ga
ste`e i{ijas, kao usamqen do bola, a ova jadnica
uvenula, vrat joj je poplaveo, `eludac prevrnuo, ma `ena
izgubila apetit!

[UGER:

Tapirko, ludirko, mame ti ga usvirko, grdan si dilkan.

ROKI:

On sve vi{e odlepquje, jebo te.

Pored wih prolazi Zgodna prolaznica. Proprate je pogledima.

[UGER:

Marni je za buqona, ima{ sto marona.

TAPIROV:

Koje meso, sine. Dr`te me bra}o! [ule, nema{ vara{?

[UGER:

Nema.

Tapirov otr~i do `ene, obema rukama je uhvati za kukove, opona{a

sno{aj. @ena iznena|ena, poku{ava da se brani. Tapirov je pusti i vrati
se nazad. Svi se smeju.
ROKI:

E, jesi manijak.

[UGER:

Bra}o, ovaj put najozbiqnije pitam: Jel ovaj Tapirov

stvarno nikad nije bio u ludari?

TAPIROV:

Odjebi ludaru. Marone na sunce!

[UGER:

Koje marone?

TAPIROV:

Va`i. A zna{ kad ti vra}am gold~uku?

164

Mile Petkovi}

[UGER:

(Pru`a nov~anicu)
A, jeba}u ti mamicu olo{ku.

TAPIROV:

(Uzme nov~anicu)
To, to brate, sad te vi{e cenim.

Tapirov trijumfalno svima ma{e nov~anicom ispred lica, svi poku{aju

da mu otmu, ali on hitro i ve{to izmi~e nov~anicu.
Pored ovih prolaze Obrad, Obradova `ena i unu~i}i. Oni su
pretovareni koferima, torbama, zave`qajima. Obrad buqi u karte u rukama, pa u brojeve na vagone. Qutito gun|a.
UNPRI:

(Tapirovu lektor)
Vidi ovo ~ove~e.

TAPIROV:

Moj je pa bo`iji.

Prilaze im milicajci Stojiqko, Bogunovi} i malopre|a{wa Zgodna

prolaznica.
STOJIQKO:

Dobro jutro.

BOGUNOVI]: Gospo|o, poka`ite nam toga napasnika.

ZGODNA
(Uperi prst u Tapitova)
PROLAZNICA:Ovaj.
STOJIQKO:

Fala, gospo|o.

BOGUNOVI]: [ta se to ovde desilo?

TAPIROV:

[ta se desilo? Ni{ta se nije desilo, sre}e mi.

ZGODNA
Kako ni{ta? Qudi, to nije ni manijak, ni ludak, ja ne
PROLAZNICA:znam {ta je. Eno onde, javno pred svima... Pa na{ta to
li~i?
STOJIQKO:

Li~nu kartu, molim.

TAPIROV:

(Pretura po yepovima)
Ja sam ratno siro~e. Ja sam dete palog borca. Moj je Papa
bio kupler-komesar ratne pic-brigade pri Vrhovnom
{tabu. Li~no ga upucao ]opa iz pozla}enog kolta koji
mu je poklonio wegov ortak ^er~il, a zato {to mu je
kresnuo jednu brigadirku, jednu opasnu minyuqu.

BOGUNOVI]: Gospo|o, mo`ete i}i. Va{e podatke imamo. Protiv ovog

sileyije postupi}emo po slu`benoj du`nosti.
ZGODNA
Gospodo milicajci, sve mi je jasno. Hvala na uslu`nosti
PROLAZNICA:i qubaznosti.
Prolaznica se qutito udaqi.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

STOJIQKO:

165

Pa dobro Tapirove luda~e, dokle, bre, muda nam crvene

zbog tebe?

BOGUNOVI]: Tapirko, bre, smiri se ~ove~e. Zla su vremena. Skinu}e

te neko ko yivyana.
STOJIQKO:

Kako je Roki?

BOGUNOVI]: Imal narod pare?

ROKI:

Tanko brate, tanko, ni{ta.

SIKSA:

Al, naleti. Ko tra`i lovu, on je i na|e.

STOJIQKO:

Do|i Roki, ne{to bi nasamo s tobom.

Izdvoje se korak, dva.

STOJIQKO:

Brate, di`emo tarifu.

ROKI:

Koliko?

STOJIQKO:

Tri glave.

ROKI:

Koliko?!

STOJIQKO:

Po tri glave i meni i Bogunovi}u. To ti je {est glava.

ROKI:

U jebo te...

STOJIQKO:

[ta ti mogu brate, sve poskupelo, svi podigli. @ao mi

te Roki, dobar si ortak, ali mora{ da prizna{ da ipak
dosta rizikujemo. Jeste sve ovo mrak, niko nikog vi{e ne
jebe, ali ako padnemo...

ROKI:

OK, va`i.

Roki i Stojiqko se vrate.

[UGER:

(Bogunovi}u)
Brate, {ta misli{ dokle }e ovaj voz da stigne?

BOGUNOVI]: Do Drine, nema frke, al posle mo`e biti dr` da

nabijem.
[UGER:

Pa jesu li vam ne{to rekli?

BOGUNOVI]: Ko da nam ka`e? [ta da nam ka`e? Pa vidi{ i sam da se

ne zna ko koga roka.
[UGER:

U, kevu mu jebem...

STOJIQKO:

[ta se ~udi{, ~ove~e? Meni uvaquju i fal{ metke za

ovu utoku. Sad mogu da duvam.

ROKI:

Kako bre fal{?

STOJIQKO:

Tako lepo. Ja okinem ono ni{ta.

166

Mile Petkovi}

[UGER:

Pa {ta }e{ sad?

STOJIQKO:

Pa, ni{ta, kupujem metke na crno, eto {ta }u.

[uger se o~ima dogovara sa Stojiqkom i Bogunovi}em.

STOJIQKO:

Tapirove, da te ne{to pitam.

Stojiqko navodi Tapirova, prema spremnom [ugeru, prikrade se Bogunovi}, ~vrsto obuhvati Tapirova oko pasa, naglo ga izdigne, a [uger
mu udari jaku ~vrgu. Tapirov jaukne, dr`i se za glavu. Svi se slatko smeju.
TAPIROV:

(Jau~e i dr`i se za glavu)

A, jeba}u vam mamicu, kvarnu drotovsku. A ti fosilu,
~uvaj se!

Na prili~noj udaqenosti, o{tro kora~aju}i pribli`ava im se osoba u

maskirnoj uniformi. Tek kada se pribli`i u osobi prepoznaju Dr Dujku
lujku. Prvo se iznenade, pa prsnu u glasan smeh.
DR DUJKA:

[ta je magarci. [ta je {tajgeri. [ta je tripera{i. [ta

je prevaranti. [ta se cerite ko pizde? Jel me~ka igra?

Svi, osim Sikse, joj pri|u, zdrave se, qube je, razdragano s qubavqu, uz
po{alice.
[uger joj kroz prozor pru`a ruku, ali je ona niska, pa je Tapirov podigne,
pri tom je pipne za zadwicu.
DR DUJKA:

Tapirove olo{e, ne fa}kari me za buqu. E jeba}u ti

mamicu za ovo, kad tad!

Poku{a da ga o{amari, ali on ve{to izbegne.

[UGER:

Di si to po{la dada Duj~e? [ta ti je to u tim rancima?

DR DUJKA:

U rat [ule, u rat, tamo gde se nalazi sav po{ten srpski

svet. Tamo gde qudi miri{u na bosiqak. Ovde se sve
usmrdelo, ovde vlada op{ti smrad, ne mogu da di{em,
idem na ~ist vazduh. Idem da le~im prave qude: junake,
viteze, srpske Obili}e. [ta je magar~ine? [ta ste
zanemeli ko somovi? Tamo nam ~ere~e i testeri{u
bra}u, i na kolac nabijaju. Devoj~ice, srpkiwice na
~engele razapiwu. A vi, a vi, ~ime se vi bavite? Odvajate
mlade ribe, {qokate fina pi}a, svoj narod u nevoqi
varate...
(Krene, zastane)
Gde pokupiste ovo unprofor~e? Jel Amer? Vidi {to je
sladak.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

ROKI:

167

To je Unpri. On je Bilijev bratanac.

Dr Dujka se zdravi sa Unprijem.

TAPIROV:

(Unpriju lektor)
Pozdravi se sa doktorkom, zna{ kako sam te u~io, jebo te
otac amerski.

UNPRI:

(U~tivo lektor)
Krk, krk, u buqu.

Svi se smeju.
DR DUJKA:

Mar{ Tapirove, olo{e

(Unpriju lektor)
to je ru`no, bezobrazno, mnogo ste pametni, kulov~ine,
lepo ga u~ite.
(Krene)

BOGUNOVI]: A bolovawe dada Duj~e? Ja teo prekosutra da se javim.

STOJIQKO:

A moj triper?

DR DUJKA:

More koji va{i triperi, koja va{a bolovawa, ej, bre,

milicajci, strpam vi ga majci, va{a dada Duj~e pali u
rat. Dolazim na jedan drink, samo da se negde {teknem.

Udaqi se.
Vagoni se karakteristi~no sudare i voz lagano krene. Ovi usko~e u
vagon.
Vagon-bife. U {anku [uger ne{to posluje, Roki `va}e debeo sendvi~ i
pije rakiju, u uglu Tapirov, Unpri i Siksa igraju karte.
[UGER:

Druska ova krntija, druska, kurve i kulove pojim. Jo{ se

izdiru na mene. ^ove~e, zna{ {ta mi ovi klinci ka`u:
Sipaj matori. Sine, meni udara~u sa 68 me~eva, od kojih
52 nokautom. [ta sam do`iveo. Stari paw, ni ku~eta, ni
ma~eta. @ena zbrisala, deca zbrisala, serem se na takav
`ivot. I sad mi jo{ uvalili ovu nedo|iju da me tamo
izbu{e ko sito. More nekog }u slatko da nokautiram.
Sine, da te pitam: gde pokupi ovog smrada Siksu?

ROKI:

Znam da je smrad, ali nema{ frku.

[UGER:

Ne{to se de{ava sa tobom, sine, ne{to ti fali, treba li

ti lova?

ROKI:

Hvala ti [ugo. Ne treba mi ni{ta.

[UGER:

Du`e te posmatram, oti{o su u kurac. O ~emu se radi?

168

Mile Petkovi}

ROKI:

U te{kom sam bedaku. Ako nekom prijavim, prijavi}u

tebi, boqeg ortaka od tebe nemam.

TAPIROV:

Ajde, Unpri, delkaj br`e kove, nemoj pakuje{. [ta imam?

Ja ful, al si mangup. Za tebe pu{ka kenta. Ko deli?
Siksa, {kartiraj to ogledalce, bri{i bre, o}e{
`draka{ kove. O, bo`e dal je mogu}e da me tako ne}e. On
~ovek stalno ful, a ja sino} vodim onog gabora na
ve~eru.
(Vi~e)
Gde je jedna kova, mame vam ga nabijem. Amer, diluj novo.
^ove~e, {ta meni sve ovo treba?!

ROKI:

[ta je Tapirove? Jo{ se tu smuca{, pali na {qaku,

pizda ti materina!

TAPIROV:

(Lektor)
Poqubim ti strinu Hili u oko amersko.

UNPRI:

(Lektor)
Ne voli mu{ko.

TAPIROV:

(Lektor)
Pa {ta onda voli?

UNPRI:

(Lektor)
@ensko.

TAPIROV:

(Lektor)
A onaj glavowa stric Bili, on voli onda mu{ko.

UNPRI:

(Lektor)
Ne znam.

Tapirov pri|e {anku.

TAPIROV:

Jao brate, ovaj Amer nije normalan, al pakuje, keve mu

jebem, kako mu rade prsti, ojadi me bre!

ROKI:

Ma jesi li me bre, ~uo?!

TAPIROV:

Evo, oti{ao sam, samo da `drakne{ kako leti perje sa

biv{eg nokautera.

Tapirov zauzme karate stav, ma{e dlanovima ispred [ugerovog lica,

pocupkuje, pu{ta neke krike...
[UGER:

Koji mu je moj?

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

ROKI:

169

Pa vidi{ da je sasvim odlepio. Glumi karatistu.

Tapirov uzmeri {ake prema Rokiju, ovaj mu ih odgurne.

ROKI:

Nosi se bre, dilejo!

Tapirov neve{to izvodi karate pokrete, svi zgranuti. [uger se prekrsti.

TAPIROV:

[ule, jesil gledao Razjarenog zmaja sa Brus Lijem u

Glaviwaku. E, taj sam!

[uger naglo izleti iz {anka. Ve{to, znala~ki, amortizuju}i udarce

meko boksuje po Tapirovu. Ovaj se neve{to brani, sav je razbaru{en.
[UGER:

Ovo ti je Razjareni zmaj u originalu, kulov~ino jedna.

Po{to mu udari nekoliko bezazlenih {amara, povu~e za nos i u{i,

ostavi Tapirova i vrati se u {ank.
Tapirov popravqa ode}u, name{ta kosu, polazi ka vratima..
TAPIROV:

Jedi govna, matori. Oronuo si ~ovek, ina~e bi te odro od

batina.

Tapirov iza|e iz vagona.

Roki sipa pi}e, sipa drugo.
[UGER:

A ti bi mogao da smawi{ doznu.

ROKI:

Znam [ugo. Imam opasnu frku. Sam od sebe te{ko sam

ka`wen.
(Pije)
Ko grom ti ova rakija.

[UGER:

[to mi, sine, ne ka`e{ o ~emu se radi. Mo`da mogu da

pomognem.

Roki ga gleda dugo, nemo.

ROKI:

(Unpriju i Siksi)
Vas dvojica, prekidaj igru!

SIKSA:

[ta ti je bre, samo jo{ tri ruke, gazi me Amer za tri

glave.

ROKI:

Ne fr~i se sa mnom, uradi {ta sam ti reko.

SIKSA:

Amer~i}u, leptiri}u, daj da te marnem za buqona, za

trista marona.

170
UNPRI:

Mile Petkovi}

(Lektor)
Jedi govna, kulov~ino!

Siksa poku{a da ga uhvati za zadwicu.

UNPRI:

(Lektor)
Otka~i se, bre!

Siksa navaquje, Unpri izvu~e no`-skakavac i zama{e Siksi pred licem.

Ovaj upla{en, poludignutih ruku uzmi~e nazad.
[UGER:

To sine, qubi te tvoj }ale. Izbu{i govno. Siksa, tra`i{

zlo i to sa sve}om.

ROKI:

Alal vera. Unpri, ko bude rekao da su Ameri pi~ke,

jeba}u mu kevu.

[uger ne{to posluje u {anku, Roki zami{qen pije i }uti, a u vagon

bu~no u|e Stani{i} mlad major (SMM), Mara i dva vojnika.
[UGER:

(Obradovan)
Roki, vidi ko nam dolazi, sre}e ti: Stani{i} mlad major
([uger i Roki pevaju)
Stani{}i}u, mlad majore, komandante Crne Gore...

SMM:

(I on pevaju}i)
\e ste bra}o, |e ste sokolovi. \e ste junaci, [uger,
Roki, bra}o moja...

Sa ovima se qubi so~no, glasovito. Siksa ne pri|e.

ROKI:

Stani{i}u mlad majore, otkud ti? [to se ~o~e ne oglasi,

zar o tvojim juna{tvima iz novina da saznajemo. Alal
vera juna~e, alal vera sokole. Kosi{ ih ko mlado seno.

SMM:

Ni{ta ti je to, jadan ne bio. To su jo{ odavno zaslu`ili.

[UGER:

[ta ti pije vojska? Predstavi nam mladu damu.

SMM:

Junaci, {ta }ete popit?

Vojnici se zagledaju, snebivaju...

VOJNIK:

Pivo, gospodine majore.

SMM:

Daj im [uger jednu gajbu.

[uger iz {anka podigne jednu gajbu piva i stavi je na {ank.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

[UGER:

171

Evo, ako zafali, znate gde smo.

Vojnici iza|u iz vagona nose}i gajbu sa pivom.

SMM:

Ovo su moja |eca, moji sinovi, moji junaci. [ta sve

pre`ivje{e ta |eca.

ROKI:

Predstavi nam mladu damu.

[UGER:

^ime mogu da vas poslu`im?

SMM:

Ovo je bra}o moja Mara, moj an|eo, moje sunce {to me

grije, moje sve {to imam. Zaqubi se bra}o ko balavac.

[UGER:

Ih, Stani{i}u mlad majore...

ROKI:

Pri~aj nam o tome, Stani{i}u mlad majore.

SMM:

Ona je an|eo. Dolete mi pravo iz pakla, iz Gora`da. To je

moja Amazonka, moja ratna drugarica. Ona se ni po ~em
ne razlikuje od vojnika: i puca, i juri{a, i zale`e ko
tigrica, bra}o.

[UGER:

A prinova? Kad o~ekujete?

SMM:

Ka`i ti, qepotice moja.

MARA:

(Stidqivo)
Pa za koji dan. Bli`i se.

SMM je ne`no grli i miluje po licu.

SMM:

Rodi}e mi junaka, vojnika, na{qednika.

[UGER:

Mandu{i}a, mlad majore.

ROKI:

Mo`e i Sin|eli}a.

SMM:

Mo`e Roki, mo`e. Sin|eli}a, Sin|eli}a, Stevana Sin|eli}a. Prihvatam kume rod.

ROKI:

I ja prihvatam od sveg srca, moj kuma{ine.

Tri puta se poqube.

SMM:

E, Maro, sre}o moja, i kuma na|osmo. Maro, an|elu moj,

ovo su moji dragi prijateqi. Ne odvajam i od bra}e.

[UGER:

Snajka, ~ime mogu da te poslu`im? A {ta }e{ ti, ~o~e?

172

Mile Petkovi}

SMM:

Woj daj neki vitamin, treba}e joj, a meni, zna se, ako
ima{ onu tvoju yibru.

[UGER:

Ih, za tebe...

[uger im sipa pi}e.

SMM:

Maro, zlato, izvadi de onaj wegu{ki.

Mara iz ranca vadi ogroman pr{ut i stavqa ga na {ank.

SMM:

Ka grom ti je ova rakija. Qepotice, {ta veli{? Roki,

brate, more kuma{ine, imal {ta novo? Igrate li
pokericu?

ROKI:

Slabo, moj kuma{ine, ovaj rat razjurio i kockare.

SMM:

Kod mene sasvim druk~e. Pun sam, zelenba}a od kad

do|o{e ovi Umproforci. Veze ti oni nemaju sa pokerom.
Ogulismo im ko`u, bra}o. Ku}u }e mi podignut u
Kola{inu, viletinu, ka hotel. Pa vas pitam bra}o,
po{teno: mo`e li nam ko {ta?

[UGER:

Opet nas koqu, opet rade kamom po srpskim grlima, dete

im krvavo u kolevku jebem, opet Stani{i}u mlad majore,
opet. Pa dokle, dokle, pitam te?

SMM:

Mr~no vrijeme, moj [ugeru, ali bogomi, bogomi ovaj put

ne}e pro} ka {to su nau~ili.

[UGER:

Slabo je to, slabo. Ne umemo mi Srbi da rukujemo kamom

kao oni. Kad nas sad ovako koqu, kako li su nas tek klali
u pro{losti, kad smo bili bez ikakve za{tite, ko ovce
nas vodili na klawe, zlotvori jedni. I sad opet, opet, pa
dokle bre?

SMM:

Moralo je, moj [ugeru, moralo je sve ovo da se dogodi.

ROKI:

Do{o si mu ko kec na banku, kuma{ine. Ispostio se, dugo

nije yakao o politici. S nama ne}e, slabi smo mu
partneri.

[UGER:

Mlad majore, re~e da je moralo ovako, ne bi se s tobom

slo`io.

SMM:

Drugog na~ina nije bilo, jadan. Il da nas nestane sa

zemaqske kugle.

[UGER:

Mogli ste mnogo `e{}e da ih puknete, da im prsne

glavuya. Na isto bi se svelo.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

173

SMM:

Zna{ li, moj [ugeru, kako izgleda stado bez ~obana? E,

jado moj, nare|ewa smo morali izvr{avat od na{eg
direktnog neprijateqa, pa se sna|i u toj seleva~koj
jeba~ini.

ROKI:

Jebo te, mlad majore...

SMM:

E, moj Roki, sitnica je to, {ta se sve doga|alo. Nego,

reci mi, |e na|e ovu fukaru Siksu? Namesti mi igricu
pro{li put, al jeba sam mu oca, kad tad.

ROKI:

Ma teraj ga u pizdu materinu.

SMM:

(Gledaju}i prema Unpriju i Siksi)

Sve da vi priupitam, bra}o, koji vam je ono Unproforac?
Koji je to novi igra~?

[UGER:

Ma pokupismo ga jedan dan u Zvorniku na mostu i

po{teno ga usvojismo.

SMM:

^ekni brate [ule, zna~i mali je dezertira iz Unprofora?

[UGER:

Ba{ to.

SMM:

A tra`e li ga wegovi?

[UGER:

Ma jok bre. Isto luda ku}a ko i kod nas.

Roki o~ima da znak Unpriju da pri|e. Unpri prekida kockawe sa Siksom,

zate`e uniformu, doteruje kosu. Pri|e {anku.
[UGER:

(Unpriju lektor)
Ovo je major srpske vojske Mili} Stani{i}, na{ dragi
prijateq.

UNPRI:

(Stane mirno lektor)

^ast mi je gospodine majore.

SMM:

(Lektor)
I meni sinko, izabra si pravu stranu. Ajde popi jednu
lozu!

[uger sipa pi}e.

UNPRI:

(Pije na eks lektor)

@ivela Srbija!

Svi prisutni piju na eks: @ivela Srbija!

SMM:

(Lektor)
Svi|a{ mi se, momak, odakle si?

174

Mile Petkovi}

UNPRI:

(Lektor)
Iz ^ikaga, gospodine majore, iz ~asne vojni~ke porodice. Moj deda Bil Preston, borio se u Evropi protiv
Nemaca u Drugom svetskom ratu. Moj otac Yory, borio se
u Koreji i Vijetnamu, a ja u Granadi i Iraku, pa do|oh i
ovde, ali odmah shvatih da sam na pogre{noj strani.

SMM:

[to vi{e slu{am, to vi{e volim ovog |eti}a.

Izmewuju upaqa~e. SMM pru`i Unpriju skupoceni Dipon, a Unpri iz

yepa vadi dedin trofejni Zio.
ROKI:

(Lektor)
Dobro, bre Unpri, koliko ti ja ve} tra`im taj upaqa~.

UNPRI:

(Lektor)
Izvini, brate Roki, major je ne{to drugo.

ROKI:

(Lektor)
Unpri, ka`i majoru kako je ime Tapirovu.

UNPRI:

(Lektor)
Bilmezenko Mamlazonovi}.

Smeju se.
ROKI:

(Lektor)
A {ta je Tapirov?

UNPRI:

(Lektor)
Tapirov je kulov.

ROKI:

(Lektor)
A koja je tvoja pesma? Daj otpevaj nam.

UNPRI:

(Peva lektor)
Soj~ice devoj~ice...

Ulazi Paganini, svira na violini i peva: Stani{i}u mlad majore...

Do|e do {anka i peva SMM na uvo. SMM u`iva u pesmi, uzme sa {anka
~a{u i razbije je.
[UGER:

To, Stani{i}u mlad majore!

ROKI:

Rokaj, kuma{ine.

Paganini zavr{i pesmu, odlo`i violinu, zdravi se i tri puta qubi sa

SMM.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

175

PAGANINI:

\e si Stani{i}u mlad majore, |e si juna~ino? [to

Dubrovnik, svetski biser nagrdi, {to od Vukovara
Hiro{imu na~ini, {to skr{i Ba{ ~ar{iju? [to Alijinu bazi~nu industriju uni{ti? [to izazva svetsku
krizu yezvica, pa sad Hili mora Biliju kuhat kahvu u
srpskim bakra~ima, bolan. Kako si brate, Crnogor~e, po
novome Srbine?

SMM:

Vazda bilo Srbine.

PAGANINI:

Di si, Roki, orlu{ino stara? Unpri,

(Unpriju lektor)
jo{ nisi zbriso u tvoju Ameriku?

SMM:

A sa kumom se, jado, ne pita{? [ta je to?

PAGANINI:

Sa kojim kumom?

ROKI:

Raskumqeno kumstvo.

SMM:

E, to ne mo` bit. A za{to?

ROKI:

Zbog politike i stranaka.

SMM se smeje glasno, {iroko...

SMM:

Ama jel mogu}e, [uger? Paganini, jel stvarno?

PAGANINI:

Danas, mlad majore, nema nemogu}e. Kad sam se ja okumio

sa ovim tipom, on je bio normalan ~ovek, a sad je skroz
crven.

SMM:

Ko crven? [uger? Nemoj me zasmejavati, Paganini. Od

kad ga znam on samo psuje komuware.

PAGANINI:

E, sad vi{e nije tako. Sad crvene di`e u nebesa, a

Milo{evi}a je proglasio za Boga.

[UGER:

Kume moj lepi, koliko bre puta moram da ti ponovim da

je Sloba Milo{evi} posledwi na spisku Srba krivaca
za ovu materijalnu i moralnu propast srpskog naroda.
Opet izgleda moram da te propitujem ko |a~e: kriv li je
Sloba Milo{evi} {to neki najboqi Srbi izmisli{e
Svetozara, Tucu, Tri{u i ostalu neradni~ku tevabiju,
koja zapo~e sa trovawem du{e srpskoga naroda. Kriv li
je bre ili nije? Kratko mi odgovaraj.

PAGANINI:

Nije.

176
[UGER:

Mile Petkovi}

Kriv li je Sloba Milo{evi} {to jedna srpska oficirska zadribanda preuraweno i mimo svakog politi~kog rezona obu~i onog bosanskog slinavka gimnazijalca da barata oru`jem, {to prouzrokova prvi veliki
svetski pomor, u kome nastrada svaka {esta srpska glava.
Kriv li je ili nije?

PAGANINI:

Nije.

[UGER:

Kriv li je Sloba {to 1. decembra 918, Srbi, bolesni od

opake bolesti meningitis jugoslovenikus, odbi{e da
uzmu {to im je po{teno nu|eno, a zbog ~ega se sada opet
lije srpska krv, {to uze{e najve}e krvnike svoga naroda
za ortake i {to iskopa{e ogromnu jamu svome narodu. Jel
i za to Sloba Milo{evi} kriv? Odgovaraj kume!

PAGANINI:

Nije.

[UGER:

Kriv li je Sloba Milo{evi} {to 27. marta 41 Srbi,

isto bolesni od opake bolesti meningitis politikus,
vajni patrioti, a za {aku funti sterlinga prodado{e
svoj narod, zbrisa{e u toplo i meko, ~ak se tamo i
`eni{e i u~i{e da pilotiraju, a svoj narod ostavi{e
Anti i Josipu da ga koqu i mrcvare. Jel i za to kriv
Sloba?

PAGANINI:

Nije.

[UGER:

Ne krivim ja mnogo Josipa. On je bio Hrvat na zadatku.

Kakve je kerove Srbe imao oko sebe, Mogao je da zatre
semence srpskom narodu. A, nije, hvala mu. A o tim
tvojim opozicionar~i}ima i lider~i}ima, ne}u da
tro{im re~i: wih Sloba mo`e da sma`e za jedan doru~ak.
Nego do|i da se lepo izmirimo, da nam se qudi ne smeju.

Paganini mu pri|e, so~no se qube, SMM, Roki i Unpri pqeskaju, Mara

uzme ~a{u sa {anka i tresne je o pod.
ROKI:

To, kumo!

[UGER:

Bravo snajka, evo ti jo{ jedna.

Mara razbije i drugu ~a{u.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

MARA:

177

Stani{i}u mlad majore, tako li te zovu, qudi, odjebite

bre politiku, dosta mi je fijuka granata i jauka
iskasapqenih qudi. Dajte bre veseqe. Paganini, svirka!

Paganini na uvo svira Mari setnu pesmu. Ona razbije ~a{u, pa lan~ano
razbiju SMM, pa Roki, pa [uger, i na kraju Unpri.
MARA:

Ko si ti Paganini? I gde si u~io svirku? Od Boga je

grehota da se smuca{ po vozovima.

PAGANINI:

Ja sam samo Paganini, zar je to bitno gde sam u~io

svirku. A svirucka}u qudima po vozovima dok komuware
vladaju!

Lumperajka krene. Pije se i mezeti. Pi}e dejstvuje, tenzija raste, ve} se

grle i qube. Paganinijeva violina iski}ena nov~anicama.
SMM:

Stoj! Stani!
(Namah ti{ina)
Bra}o, nema nama vi{e na{eg So}e vr~inca. Nema vi{e
onog klempavka, onog divnog trapavka, koga nisi moga
videt natmurenog. On je, bra}o, bio najhrabriji ~ovek u
ovom ratu. On je jedini smio stajat na grudobran i broja
do deset, a broja je mnogo sporo, bra}o, meci mu nagrde
vetrovku u rite, a on stoji, ne mrda i psuje i ka pse. Ludo
dete, luda glava. Pro{le godine u maju, kod Negoslavaca,
zakrvismo se `estoko sa usta{ama. Spojilo se nebo i
zemqa, samo grmi i fiju~e. [estoricu izgubismo. Tu je
strada i Fi}o maratonac, laka mu zemqa, glavu je
iskupia. Juna~ina bia. Mo`da mi gre{na du{a {to
ranije ne naredih povla~ewe. Crni ka gavrani od dima i
baruta, prebrojavamo se nema So}e. Nema ga sat, nema ga
dva, a sam tija i wemu pripalit svije}u, kad ete ga u veseo
~as, zaprtio dva mitraqeza, pogrbio se pod wima, a za
wim, a za wim, bra}o moja, Usta{a isto klempav ka i on
kotrqa se, a u rukama dvije kofe pune bombe. Isekosmo
se bra}o, Usta{a samo jednu da kotrqne, svi odosmo... A
So}a }e, ladan ka {pricer: Jedva na|o ovog Usta{u da
mi prenese ovo oru`je, treba}e nam. E, taj muwa od
~oveka pogibe ka civil, ubi ga jedna pijana budala na
prelazu. Paganini, svirka za So}u.

Paganini svira, ali dru{tvo te{ko dolazi u raspolo`ewe.

SMM:
Sve se uti{a.

Stoj! Stani!

178

Mile Petkovi}

SMM:

E, ne znam bra}o jeste l ~uli {ta je uradia mali Baron.

E, to niko nije uradia u ovome ratu. Niko nije tako
zajeba Usta{e kao on, da jebe oca. Zaluta jedan metak,
potrefi ga u obraz i razbuca mu sve zube. A znate li {ta
je uradia Baron? ^asti mi to je vidra: sa mrtvog Usta{e
skine od ga}a i ~arapa pa obu~e na sebe, a Usta{u obu~e u
svoje. Do|u Usta{e, pokupe ga i odvedu ga u Zagreb, i to
bra}o u Rebro, u najelitniju bolnicu. Izle~e ga ka
grofa, nameste mu najboqe zube, one amerske,
porcelanske, sijaju ka sunce. Ene ga na Majevici, samo se
kezi i pokazuje kqove.

ROKI:

Mamu mu mandovsku, {ta se setio.

[UGER:

E, alal mu vera.

Smeju se, piju pi}a, svi su pomalo pod alkoholom.

SMM:

Stoj! Ti{ina!

Svi zamuknu.
U vagon u|u Obrad i Tapirov.
SMM:

Bra}o, nema nama na{ega Peka. Nema vi{e onog setnog

Dor}olca, onog na{eg Hamleta. Bra}o, u Erdut do|o{e
~etiri qepotice iz Vaqeva ka vile, da nam rane vidaju.
Peka se zatekao u ambulanti, previja je onog kikireza
@ileta, onu muvaru belosvetsku. Bilo ga malo okrznulo.
\evojke zbuwene, jadnice, pobrkaju Peka sa qekarem, a
ovaj im naredi da se svuku do gola, kao da ih pregleda, kao
takav je propis. One ga poslu{aju, i Peka im se namera~i
sisa i butina. Pukne bruka ka bomba. Ja ga pozovem na
odgovornost, o{tro ga ukorim,
(Tronut)
i... pripalim mu...
(Pla~e)
vojni~ku {amar~inu,
(Pla~e)
i za kaznu ga po{aqem u patrolu.
(Jeca)
Bo`e... bo`e... tamo nalete na usta{ku zasedu
(Jeca)
i kako su ih kasapili...
(Rida)
Ruko, prokletnice...
(Grize svoju ruku)

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

179

Osu{ila se do ramena, dabogda. Bo`e, ako te ima, vrati

mi Peka, ponizno te molim, da mu sve `enetine na svetu
svu~em do gola.
Voz prelazi preko Drine.
TAPIROV:

Qudi, Drina!

Prisutni se sjure na prozore vagona.

[UGER:

(Krsti se)
A sad pomozi Bo`e i moja slavo Sveti Nikola!

Voz pre|e preko Drine, qudi se vrate za {ank.

Kod {anka su sada Tapirov i Obrad.
OBRAD:

([ugeru)
Rakiju, mu~enicu, da izgorim creva ovom danu.

TAPIROV:

Dve @ute ose.

OBRAD:

[ta ti je to?

TAPIROV:

Probaj pa ka`i.

OBRAD:

Prava. Kako re~e da se zove?

TAPIROV:

@uta osa.
(Kri{om Rokiju)
Debela ovca. Marke ko pleva.
(Okrene se prema Obradu)
@iveli ro|a~e!

Ispijaju pi}a.
OBRAD:

Jo{ dve ove rakije.

[UGER:

Imam ja za tebe, ro|a~e, boqu.

Sipa im pi}e, Obrad i Tapirov uzmu ~a{ice, kucaju se, piju.

OBRAD:

Sve boqa od boqe. Gde qudi nalazite ove dobre rakije?

[UGER:

Tu i tamo. Gde putuje{?

180

Mile Petkovi}

OBRAD:

U Baniju, u moje selo Qubi~. Dosta sam se ovde smucao, a

i ono zgari{te da ra{~istim.

[UGER:

Gde ti je taj Qubi~?

OBRAD:

Kod Gline.

[UGER:

Osiwe gnezdo.

OBRAD:

Quta usta{ija.

[uger mu sipa pi}e, Obrad pije.

[UGER:

Kako ti se sve ovo ~ini?

OBRAD:

Ovaj put im [vabe o{tre kame uz pomo} Amerikanaca.

Al su sad o{tra~i mawe vi~ni poslu nego pre.

[UGER:

Ne razumem te.

OBRAD:

Ro|a~e, mnogo mi ladno oko srca kad se mo}ni zajebavaju

sa slabijima. Tu uvek ispadne belaj.

[UGER:

Mogu li nam {ta?

OBRAD:

Zavisi...

[UGER:

Ne vrdaj, zna{ {ta te pitam.

OBRAD:

Semence da nam zatru ipak ne mogu.

[UGER:

To ti je tvrdo uverewe?

Dugo se gledaju nemo.

[UGER:

Za kim si u `alosti?

OBRAD:

Pro{le godine kod Tewa umori{e mi sina. Dobrovoqac

je bio ko jabuka. Uhvatili ga sa jo{ dvojicom, {ta im sve
nisu radili zlotvori, pas im se mesa napotezo, o~i im
kopali, ruke i noge testerisali, maqevima dokraj~ivali,
zlotvori qudski. To su zveri, to nisu qudi. Drugi mi je u
Banijskom korpusu, juna~ki se bije protiv zlotvora. Od
wega imam dva unu~eta.

[UGER:

Da su ti `ivi i zdravi.

OBRAD:

Hvala ti. Kad Bog ho}e sve mo`e.

[UGER:

Moj ro|a~e, moj ro|a~e...

OBRAD:

Crno ro|a~e, crwe ne mo`e biti. Ja odkad sebe pamtim

no` sawam. Sjajan. Ima rozikaste korice od sedefa, i
zelenkaste {are po sredini. Pri vrhu malo povijen, a
se~ivo bilo ko `ilet. Tim no`em mi je Josa rukac zaklao
celu familiju. Josa rukac, prvi kom{ija i kum, i kum moj
ro|a~e. Srbin, unijat, gde li mu je du{a...

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

181

Uhva}en alkoholom govori glasno. @amor u vagonu se uti{a. Svi slu{aju.

OBRAD:

Mnogo lep dan bio, Sveti Ilija, drugi avgust 43, imao
sam 4 godine. Na prevaru domamili moga oca i sve nas u
crkvenu portu, a tamo, a tamo... vrte se jagawci na ra`wu
a zlikovci piju rakiju iz balona. Kad nas vide{e po~e{e
da podvriskuju i podcupkuju od radosti. Izobli~eni ko
besni psi, ko bo`e mi oprosti, |avoli, prokleti bili,
pas im se mesa napotezo. Prvo mi sobali{e mater i dve
starije sestre, pa se re|ali, re|ali, gomila ih bila, puna
porta. Majka mi pod wima ispusti du{u, bog da je prosti
i laka joj crna zemqa.
(Pije na iskap)
Moj veseli otac rikao, brda odjekivala. Kad zavr{i{e
ovaj sotonski posao iskasapi{e mi mrtvu majku, sestrama
dojke poseko{e, i u wih neke ra`weve... zveri u qudskom
liku. Nas je bilo osmoro.
(Pije)
^etiri sestre i ~etiri brata... Posle se ko zveri
ustremi{e na stariju bra}u, junaci bili, glas nisu
pustili. Otac mi ve} nije bio ni za klawe, pogled mu bio
mutan, a pena udarila na usta. Opirao se jadnik ko
zverka, jedva ga ~etvorica savladali. Posledweg su
zaklali mog brata Milo{a, bio je godinu dana stariji od
mene, rajska du{a, bog mu vaqda dao zemqu. Bio do{o red
na mene. Bra}o, qudi, ja se svega ovoga se}am, ali se sebe
ne se}am, ovoga mi krsta.
(Krsti se)
To je mnogo ~udno. Ba{ kad jedan zlikovac krenu ka meni,
ba{ tada u portu u|e {aren, otvoren automobil. Iz
automobila ~ila koraka isko~i mlad, ~ini mi se nao~it
nema~ki oficir. Pri|e i po~e da razgleda onu klanicu.
Mene primeti kako drhtim ko mlado {ibqi~e. Ovi
zlotvori odlo`ili alat i stali mirno. Usta{a me cimnu
ka sebi, ne da me, oficir i{~upa pi{toq iz futrole i
uperi ga u Usta{u, uze me u naru~je, odnese u auto i dugo
mi {aputao na {vapskom ne{to mnogo ne`no.

U vagonu grobna ti{ina. ^uje se samo kloparawe to~kova voza.

182
OBRAD:

Mile Petkovi}

Ih qudi, ja vam pokvarih raspolo`ewe. Ej, dabogda nije

mi to bila namera.
(Pije)
@iveli! Ja sam Obrad Stoku}a, Banijac, selo Qubi~ kod
Gline, mu~enik, Srbin, ali volim pesmu i veseqe.
(Paganiniju)
Ti tamo }emane u {ake, veseqe bre da padne!

Svi nemi pod utiskom pri~e.

Mara krikne i uhvati se za stomak. Jau~e. Svi upla{eni, a najvi{e SMM.
On je zagrli.
SMM:

[ta ti je, an|ele?

MARA:

Mi{o, Mi{o, krenulo je, krenulo je, pomozi mi, pomozi

mi!

Svi pometeni. Ne znaju {ta da preduzmu.

[UGER:

(Uspani~en)
Tapirko, tr~i brzo i na|i doktorku Dujku, videsmo je na
peronu. Ej, stani, na|i i Stojiqka i Bogunovi}a, oni u
slu`benom imaju nosila. Stani, ponesite i }ebe...

Tapirov hitro istr~i iz vagona.

Mara jau~e, SMM je dr`i u naru~ju. [uger stavqa na pod neku ode}u.
[UGER:

Roki, pomozi Stani{i}u!

SMM i Roki polo`e Maru na ode}u. [uger od priru~nih predmeta

napravi jastuk i stavqa joj pod glavu. SMM klekne pored Mare, ne`no je
grli i qubi. Mara mu uzvra}a. O~i joj pune suza. Tronuta.
MARA:

Bo`e, za{to si me tako kaznio?

SMM:

[ta ti je, ludo jedna, sve }e biti u redu, otr~ali po

doktorku Dujku, na{u drugaricu, tu je negde u vozu.

MARA:

Bo`e, bo`e, {ta sam ti zgre{ila?

SMM:

[ta ti je Maro, {ta ti je, sunce moje?

MARA:

Mi{o, ne}u da ga rodim, ne}u...

Poku{ava da se udara po stomaku, SMM joj dr`i ruke.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

183

SMM:

[ta ti je Maro, za{to to ~ini{?

MARA:

Mi{o, volim te, volim te ko svoje o~i. Ti si najdivniji

~ovek na svetu. Mi{o, ne}u da ga rodim, ne}u qubavi
moja. Bo`e, {ta sam ti zgre{ila?

Mara pla~e, koprca se u Stani{i}evim rukama.

[uger, Roki, Obrad, Paganini i Unpri uzbu|eno prate ovu scenu, a Siksa
po strani nezainteresovano uvla~i dimove cigarete i pravi kolutove.
U vagon grune Dr Dujka sa doktorskom torbom u ruci i duga~kom
mu{tiklom u zubima. Za wom Tapirov, a za wim Stojiqko i Bogunovi}
sa nosilima i gomilom }ebadi.
DR DUJKA:

Gde je porodiqa? A tu si, Stani{i}u tutaw!

SMM poslu{no ustane, a Dr Dujka klekne i po~ne odmah sa pregledom.

DR DUJKA:

Kako se zove{ pile moje? An|elu moj, dobro je, brzo }e,
ne brini, zlato.

Otvara torbicu, vadi instrumente, iz kle~e}eg stava...

DR DUJKA:

Tutaw bre kulovi, tutaw prevaranti, {ta zevate ko

volovi, sikter bre, o, jebo te...

Svi pokuweni povla~e se nazad i krenu ka vratima vagona. SMM ostaje.

DR DUJKA:

I ti mlad majore, i ti, ne brini, odli~no je krenulo.

[uger ti ostani. [uger ima{ toplu vodu ima{. Ima{
~ist ~ar{av ima{, ho}u da se sjakti, a drpi{ li mi
slu~ajno mu{tiklu guja }e da te ujede. Jasno?
(Mari)
Ja sam, pile moje, doktorka Dujka. Ovi me kowoslavi zovu
Dujka Lujka, nije bitno, a ti me zovi kako ho}e{, zovi me
dada Duj~e. Napni se sad!

MARA:

Ne}u da ga rodim dada Duj~e, ne}u, od zlikovca je, od

koqa~a, od krvnika.

DR DUJKA:

[ta to pri~a{, zlato? Napni se, pile, napni se.

MARA:

Ne}u da ga rodim, ne}u, molim te, u~ini mi najve}u

uslugu u `ivotu: doktorka, molim te, uni{ti ga.

DR DUJKA:

(Miluje je po licu i gazom bri{e ~elo)

[ta se to s tobom de{ava, golubice moja?

MARA:

Nije od mog Mi{e, nije majorovo.

DR DUJKA:

Pa od koga je, pile moje?

184

Mile Petkovi}

MARA:

Ja sam Mara Veqovi} iz sela Blagaja kod Gora`da.

DR DUJKA:

Pri~aj mi, zlato, pri~aj mi sre}o, ali se napni.

MARA:

Pro{le godine u aprilu, rano ujutru banu u moju ku}u

Mustafa Delihasanovi}, zloglasni Mujo, naoru`an do
zuba, pijan i izludeo od qudske krvi.

DR DUJKA:

Lijepa si ti, draga moja, lijepa si ti. Napni se zlato, i

pri~aj mi, i pri~aj mi...

MARA:

Kao zver, kao zver... o~i su mu bile krave, iz usta mu

tekle bale, i u`asno je zaudarao... kao zver, dada Duj~e,
kao zver... Ne}u da ga rodim, ne}u...

DR DUJKA:

Kosa ti je kao stado koza, koje pasu na gori Golanu...

MARA:

Toga jutra u{la sam u qudski pakao. Odveo me je u Livno,

prokleto bilo, u javnu ku}u za Alijine i Tu|manove
krvnike.

DR DUJKA:

O~i su ti kao u golubice izme|u vitica tvojih. Di{i

duboko.
(Bri{e joj ~elo gazom)
Napni se, napni se...

MARA:

Ne}u da ga rodim. Uni{ti ga doktorka, sre}e ti. Stidim

se, stidim se svakog deli}a svoga tela.

DR DUJKA:

Zubi su ti kao stado ovaca, koje se blizne, a nijedne nema

jalove.

MARA:

[ta mi sve nisu radili, zlotvori qudski. I meni i

ostalim `enama. Srpkiwice, jo{ devoj~ice, mlade kao
rosa, razapiwali na ~engele, zlotvori qudski. [ta smo
im to na`ao u~inili.

DR DUJKA:

(Mu~i se da zaustavi suze)

Zubi su ti kao konac skerleta.
(Pla~e)
Napni se du{o, napni se, zlato.

Voz klopara. [uger stoji pored jednog prozora. Suze mu teku niz obraze.
Grize pesnicu.
MARA:

Po pedeset zlikovaca smo primale dnevno. Doktorka,

dada Duj~e, od otupelosti nema{ snage ni da jaukne{.

DR DUJKA:

(Pla~e)
Dojke su ti kao dva laneta blizanca, koja pasu me|u
qiqanima. Sad se napni, jo{ malo zlato, jo{ malo...

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

185

MARA:

Najgori su raweni i kqakavi...

DR DUJKA:

Glava je tvoja kao karmil...

MARA:

Oni grizu, ujedaju, kidaju...

DR DUJKA:

A kosa tvoja kao carska porfira...

MARA:

Ne}u da ga rodim, ne}u, nije po{teno prema Mi{i, on ne

zna ni{ta.

DR DUJKA:

Mi{ino je, du{o, Mi{ino je...

MARA:

Nije po{teno, nije qudski, Mi{a je divan ~ovek.

DR DUJKA:

(Pla~e)
Vrat ti je kao kula od slonove kosti. Napni se. Mi{ino
je, majorovo je, shvati, zapamti, utuvi: otac tvoga deteta
je major Mili} Stani{i} i niko drugi. Zapamti za
svagda: postoje la`i koje su neophodne, koje donose sre}u
i blagostawe. Napni se jo{ malo, jo{ malo...

Mara grca u suzama.

[uger pla~e i grize pesnicu.
DR DUJKA:

Kako su lepe noge tvoje, bedra kao grivne...

Mara se previja i jeca.

[uger grize pesnicu.
DR DUJKA:

Utuvi: otac je Stani{i} mlad major, tvoj Mi{a, a moj

dragi drug. Ne utuvi{ li to, zlo, zlo, zlato moje.

Mara jeca, [uger grize pesnicu.

DR DUJKA:

Pupak ti je kao ~a{a okrugao, a trbuh kao stog p{enice

ogra|en qiqanima, k}eri kne`evska, carice sveta,
besmrtnice. Tako, tako, jo{ samo malo, i utuvi, ne igraj
se, otac je major Mili} Stani{i}, jo{ malo, sad, sad,
gotovo.

Dr Dujka, iz kle~e}eg stava se izdigne, u ruci dr`i dete, koje {qepka po

zadwici. Dete pla~e, najpre tiho, pa sve glasnije. Dr Dujka trijumfalno
dr`i dete u ruci.
DR DUJKA:

Ala se ovaj mali drip~i} dere, jebo te.

[UGER:

(Bri{e rukom suze, vikne)

Mu{ko, mu{ko, Stevan Sin|eli}, Stevan Sin|eli} se
rodio.

DR DUJKA:

[uger, nikog ne pu{taj unutra, dok ne ka`em.

186

Mile Petkovi}

[uger iza|e iz vagona.

U hodniku se sudari sa SMM. Zagrle se i so~no qube.
[UGER:

Sin, sin, Stani{i}u mlad majore, sin, ratnik, naslednik,

osvetnik, Sin|eli}!

SMM do krajnosti uzbu|en poku{ava da zaustavi suze i pokazuje `equ da

u|e u vagon.
[UGER:

Ne sad, ne sad, dok je Dujka ne sredi. Ne sad, molim te.

U hodniku: Roki, Tapirov, Obrad, Unpri, Paganini, Stojiqko, Bogunovi}, vojnici i dr. Svi ska~u, grle se, galame. SMM se sa svima grli i
qubi.
TAPIROV:

Vojnici, mirno!

Vojnici zauzmu stav mirno.

TAPIROV:

(Dere se)
Oru`je na gotovs!

Vojnici podignu ma{inke...

[UGER:

Ovo je qudi skroz izludeo ~ovek.

TAPIROV:

Jedi govna matori. Pluton za Stevana Stani{i}a

Sin|eli}a. Pali!

Vojnici kroz prozore hodnika ispale plotun.

Na voz paqba. U hodniku nastane panika. Svi tra`e zaklon. Vojnici
kroz prozor odgovaraju na paqbu.
TAPIROV:

(Peva iz sveg glasa)

Oj, vojvodo Sin|eli}u, srpski sine od Resave ravne...

Pevaju u raznim polo`ajima, neko u ~u~e}em, a neko u le`e}em.

[UGER:

Izginu}emo zbog ovog manijaka, mame mu ga blesave.

TAPIROV:

Prpa, prpa matori.

[UGER:

E, slatko }u da te odrobijam, mamu ti ludu.

Svi pevaju pesmu o Sin|eli}u.

TAPIROV:

Mamu im tursku lojavu jebem, jo{ cvikaju od Sin|eli}a.

Pucwava jewava, opasnost prolazi. Iz raznih polo`aja se izdi`u u

normalan stav.
DR DUJKA:

(Iz vagona)
[uger mo`e, [uger mo`e...

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

187

U vagon grune prvi SMM, za wim ostali. SMM pri|e Mari, klekne, uzima
povijenu bebu, grli i bebu i Maru.
SMM:

Maro, Maro, zlato, za{to pla~e{, sre}o moja, pa sve je u

redu.

DR DUJKA:

(Opona{a SMM)
Maro, zlato, za{to pla~e{. Pusti tu `enu da se odmori.

SMM zbuwen. Dr`i bebu u naru~ju.

DR DUJKA:

[ta me gleda{, kowoslave majorski. @enu pred poro|ajem poveo u ovu nedo|iju.

SMM:

Ona htela da se porodi u svojoj zemqi.

DR DUJKA:

(Opona{a)
Ona htela, ona htela...
(Svima)
[ta zevate u mene pizda vam materina mu{ka. Jebo vas
onaj ko vas sakupi, ni{ta drugo i ne znate nego da se
bijete. [ta vi mu{ki uop{te znate o `ivotu?

Svi je zapaweno gledaju, ona brizne u histeri~an pla~, hitro joj pri|e
[uger, i ona ga ~vrsto zagrli. ^uje se samo kloparawe to~kova voza, iz
daqine eksplozije i Dujkino jecawe.
TAPIROV:

Jebo te, u ovom ratu svi }emo da odlepimo.

Dr Dujka s naporom zaustavqa pla~, iza|e iz [ugerovog zagrqaja, peva...

DR DUJKA:

Maro resavkiwo, gujo prisojkiwo...

Svi prihvate pesmu. Mara pla~e. SMM grli bebu i tako|e pla~e.
Na voz po~iwe paqba spoqa. Ovi u vagonu pevaju, ne mewaju}i polo`aj.
Kada zavr{e pesmu i paqba prestane.
DR DUJKA:

[uger, suni svima pi}e, da nazdravimo Stevanu. Ja sam

tvrdo odlu~ila da se sa Marom i Stevanom vratim u
Beograd. Nek pri~ekne malo moj ratni raspored.

SMM:

Idem i ja, dada Duj~e.

DR DUJKA:

[ta }e{ nam ti? Ajde ka`i {ta }e{ nam? Furaj ti gde
mora{, radi taj va{ mu{ki krvavi poso, ako to tako
mora, a za Maru i Stevana ne brini.

SMM:

Moram i ja.

DR DUJKA:

Ne mora{ Stani{i}u mlad majore. Imam veliki stan,

imam lekove koji su Mari potrebni.

188

Mile Petkovi}

(Tiho)
Mara mora da je pod lekarskim nadzorom izvesno vreme.
SMM upla{en.
DR DUJKA:

(Qubi ga)
Ma sve je u redu, ludo jedna majorska. Nema{ potrebu da
se vra}a{. Mara i dete su ti na sigurnom.

Kucaju se, nazdravqaju, piju. Smeh, galama. SMM dr`i bebu u naru~ju. Svi
cok}u bebi. Mara pla~e.
Prvo [uger stavi veliku stranu nov~anicu preko bebe, zatim Roki, pa
svi ostali.
DR DUJKA:

To, to, tako vas volim mu{ki prevaranti, bitange,

vaqatori, {ibicari.
(Qubi ih sve redom)
Ali vi znate da vas va{e Duj~e luj~e ne bi mewalo ni za
koje druge qude na svetu.

[UGER:

Stani{i}u mlad majore, da se beba i Mara prenesu u

slu`beni kupe kod Stojiqka i Bogunovi}a.

SMM upitno pogleda u Stojiqka i Bogunovi}a.

STOJIQKO:

Mlad majore, jo{ pita{. Kako da ne mo`e, ~ove~e.

Stojiqko i Bogunovi} postavqaju Maru i bebu na nosila i iznose.

DR DUJKA:

Ti Meri od Resavije da prestane{ da cmizdri{, a ti

Stive Si|oni {ta ka`e{, ne pro|osmo lo{e. Marke ko
pleva.

Stojiqko i Bogunovi} iznose Maru i bebu na nosilima iz vagona. Galama,

smeh, svi cok}u bebi i ma{u joj. Iz vagona iza|e i Dr Dujka i SMM.
Siksa, koji se u pro{lim scenama nije video, pri|e Rokiju.
SIKSA:

Jel }e{ ti da baca{ danas ili ne}e{?

Roki ga gleda mutno.

SIKSA:

Ako ne}e{ da baca{, za{to si me onda poveo na put.

Sine, zabole mene za sve. Ja sam profesionalac.

Siksa se udaqi. Roki tupo zuri ispred sebe.

ROKI:

Moram da bacam, ja moram da radim svoj poso. Ili da ne

bacam, {ta mi savetuje{ [ule?

[UGER:

Ne znam sinko. Sam odlu~i.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

189

ROKI:

Ja sam, moj [ugeru, niko i ni{ta i sa lovom, a {ta sam

tek bez love. Odgovori mi, molim te.

[UGER:

Ne znam sinko moj, mnogo sad tra`i{ od mene.

Roki razmi{qa, lomi se. Iz yepa izvadi tri kutije od {ibica i kuglicu
i stavi na {ank. Tupo zuri u wih. U vagonu ti{ina. Svi uprli poglede u
Rokija.
ROKI:

Ajde qudi da se malo zabavqamo, ima dosta do Bjeqine.

Tapirov, Siksa i Unpri diskretno pri|u, gledaju u kutije. Roki ve{to

me{a kutije sa kuglicom.
ROKI:

Dobro gledajte. Ko poga|a ispod koje je kutije kuglica?

Siksa krene rukom prema jednoj kutiji, Roki mu uhvati tuku.

ROKI:

Ne vredi burazeru bez love.

SIKSA:

Molim?

ROKI:

Ova igra se igra u novac.

SIKSA:

Pa u koliko?

ROKI:

Recimo u deset maraka.

SIKSA:

Mnogo je to.

ROKI:

Ma ti nema{ lovu!

SIKSA:

Ko nema lovu?

Siksa vadi novac iz yepa, odvoji 10 maraka i stavi ih na {ank.

Siksa podigne kutiju, ispod kuglica. Roki nevoqno vadi novac iz yepa,
daje mu.
Obrad radoznalo pri|e i stane pored Tapirova. Pomno prati Rokijeve
prste koji me{aju kutije.
ROKI:

Idemo daqe.

SIKSA:

Va`i.

Roki me{a kutije, Siksa prati. Siksa podigne kutiju, ispod kuglica.
ROKI:

Nisi lo{, burazere.

Daje novac Siksi. Me{a kutije.

ROKI:

Mo`e u duplo, u 20 maraka?

SIKSA:

Ne}u vi{e. Meni dosta.

ROKI:

Ho}e neko?

190

Mile Petkovi}

UNPRI:

(Lektor)
U isto?

ROKI:

Va`i.

Unpri podigne kutiju ispod prazno.

UNPRI:

(Lektor)
Mamu mu.

Pru`a nov~anicu Rokiju. Roki me{a kutije.

ROKI:

Mo`e u 20?

UNPRI:

(Lektor)
Mo`e.

Unpri otkrije kutiju, ispod prazno. Pru`i nov~anicu Rokiju.

TAPIROV:

Slabo vidi{ Umproforac, pusti mene.

ROKI:

U koliko?

TAPIROV:

U 10.

ROKI:

Va`i.

Tapirov otkrije kutiju, ispod kuglica. Roki daje nov~anicu Tapirovu.

Me{a kutije.
ROKI:

Da pove}amo, {ta ti je 10 maraka.

TAPIROV:

Koliko?

ROKI:

Aj doma}inski, u 50, pa ya ili bu.

TAPIROV:

Mnogo.

ROKI:

Mnogo kad biju.

Tapirov se kao dvoumi...

TAPIROV:

Al samo tri ruke.

ROKI:

Va`i.

Roki me{a kutije, Tapirov pa`qivo prati. Obrad, bez daha prati rad
Rokijevih prstiju. Tapirov podigne kutiju ispod kuglica. Roki me{a
kutije.
ROKI:

Mamu mu! Mo`e duplo, da se vadim.

TAPIROV:

Rekli smo samo tri ruke.

ROKI:

U redu, ova tre}a neka bude u stotku, pa kom opanci kom

obojci.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

191

Tapirov se dvoumi.
TAPIROV:

Pru`am ti {ansu.

Roki me{a kutije, Tapirov pa`qivo prati, dvoumi se, ~as krene rukom
prema jednoj kutiji, ~as prema drugoj, podigne kutiju, ispod kuglica.
Tapirov uzbu|en, radostan.
TAPIROV:

Jebo te, preznojih se.

Roki mu pru`a nov~anicu.

ROKI:

Opeqe{i me, burazere. Ho}e{ jo{?

TAPIROV:

Meni 200 maraka puna kapa. Ne}u vi{e.

Obrad ustreptao, ste`e novac u {aci.

OBRAD:

Mogu ja burazere?

UNPRI:

(Lektor)
Izvini, ja sam na redu.

OBRAD:

Ti si ve} igrao.

UNPRI:

(Lektor)
Jeste. I izgubio.

TAPIROV:

Pusti ~oveka, ti }e{ posle.

Roki me{a kutije, Obrad upro pogled u Rokijeve prste.

ROKI:

U koliko }emo, ro|a~e?

OBRAD:

U 10, more u 20.

ROKI:

Va`i.

Roki me{a kutije, Obrad prati. Podigne kutiju ispod kuglica. Roki
mu pru`a nov~anicu.
ROKI:

Ba{ me danas ne}e.

OBRAD:

(Zagleda nov~anicu)
Da sam ju~e odapeo, ovo ne bih znao, da ima leba i bez
motike.

Roki stavqa kutije u yep, broji novac.

ROKI:

(Vi{e sebi)
Ba{ lepo. Lepu paricu izgubih.
(Svima)
Ako neko ho}e u 100 maraka, pa ili da se vadim, ili
na~isto da propadnem.

192

Mile Petkovi}

Tapirov, Unpri, Siksa dr`e nov~anice u rukama. Kao dvoume se, oklevaju.
Obrad cepti, tako|e stegao novac u {ake.
OBRAD:

Ja }u, ro|a~e, po~iwi.

Roki vadi iz yepa kutije, me{a ih.

ROKI:

Ovajdi se bar ti, ro|a~e.

Obrad u gr~u prati rad Rokijevih prstiju. Obrad dugo zuri u kutije,
podigne jednu, ispod prazno. Roki mu uzme nov~anicu.
ROKI:

Ne pogodi, ro|a~e.

OBRAD:

Kako bre, ba{ sam dobro gledao.

Roki vra}a kutije u yep.

ROKI:

Ja se malo izvadih. Imam ra~una i da viknem turu. [uger,

sipaj, Paganini svirka!

OBRAD:

Koja bre tura, koja svirka. Pa ja izgubih 100 maraka.

ROKI:

[ta je to?

OBRAD:

Kako {ta je to. Me{aj te kutije.

Roki sporo vadi kutije, stavqa ih na {ank, sporo me{a.

ROKI:

U koliko sad?

OBRAD:

U 100.

ROKI:

Va`i.

Roki me{a kutije, Obrad bez daha zuri u wegove prste. Obrad se dvoumi
dugo, podigne kutiju, ispod prazno.
OBRAD:

Uh, bogovu mu majku, jel mogu}e?

Obrad sporo pru`a nov~anicu Rokiju.

ROKI:

Nisi dobro gledao.

OBRAD:

Mamu mu jebem, 200 maraka gubim. Nemam vi{e pri sebi.

Idem po pare, da se niste mrdnuli odatle.

Obrad izjuri iz vagona. Ti{ina. Roki zuri ispred sebe. [uger kao ne{to
posluje u {anku. Tappirov i Unpri zbuweni. Siksa blista.
SIKSA:

Jesi dilea Tapirove, ali za ovce si akademik.

Roki ga mrko pogleda.

ROKI:

[uger, ne{to krije{ o~i.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

[UGER:

Sinko, ovaj put me izuzmi.

OBRAD:

U redu [ugo, stari moj.

193

Zajapuren, u vagon uleti Obrad sa hrpom nov~anica u {aci.

OBRAD:

Me{aj te kutije, i to brzo.

ROKI:

Polako ro|a~e.

OBRAD:

Nema polako.

ROKI:

U koliko?

OBRAD:

U sve, u sve, u 200 maraka.

Roki me{a kutije.

ROKI:

Da polo`imo pare.

OBRAD:

Da polo`imo. I zapamti: Stoku}e nikada nisu

prevarili.

ROKI:

Ne sumwam, ali takva su pravila.

Stavqaju nov~anice ispod piksle. Roki me{a kutije. Obrad zuri u

wegove prste.
ROKI:

Dobro gledaj.

Obrad napregnut, kratko di{e, ~elo oro{eno znojem.

OBRAD:

Oko sokolovo imam. Niko u Qubi~u nije imo boqi vid od

mene. Ne mogu da proma{im.

Obrad podigne kutiju ispod prazno. Obrad se zanese.

OBRAD:

To je nemogu}e, dobro sam gledao, kuku {ta se ovo de{ava.

Obrad d Rokiju nov~anicu, ovaj stavqa kutije u yep, okre}e se prema

[ugeru. Obrad ga povu~e za rame.
OBRAD:

Gde }e{ more?

ROKI:

Ne razumem te.

OBRAD:

[ta me ne razume{, me{aj te kutije.

ROKI:

Da nije mnogo?

OBRAD:

Kako mnogo?

ROKI:

Kako }emo sad?

OBRAD:

U sve, u sve, u 400 maraka.

194

Mile Petkovi}

Roki me{a kutije, Obradovo lice izobli~eno, blene u Rokijeve prste.

Obrad dugo zuri u kutije, lice u znoju. Podigne kutiju ispod prazno.
OBRAD:

[ta je ovo qudi, {ta je ovo. Gubim pare. Ej, kukavac

siwi. Me{aj bre te kutije. Moram da povratim pare.

ROKI:

U koliko?

OBRAD:

U sve, u sve, u 800, u 800!

Roki me{a kutije.Obrad izmezumqen. Sav u znoju. Op~iwen gleda kutije.

Dugo zuri. Podogne kutiju, ispod prazno. Slomqen jedva govori...
OBRAD:

Me{aj za 1600.

Roki me{a kutije, Obrad u znoju zuri u kutije. Op~iweno drekne...

OBRAD:

Ova!

Ispod kutije prazno prazno. Obrad slomqen, pogled mutan.

OBRAD:

Me{aj za 3200.

ROKI:

Siguran si da ho}e{?

OBRAD:

Siguran. Ovaj put sigurno poga|am.

Roki tako|e uzbu|en, prsti mu drhture.

ROKI:

Dobro gledaj.

Obrad drhti, znoj mu se sliva niz lice. Razroga~enih o~iju blene u

Rokijeve prste.
U vagon u|u Obradova `ena i unu~i}i. Obrad se instinktivno okrene i
ugleda ih. Izobli~enog lica im pri|e.
OBRAD:

Ku{, crkotino! [ta }e{ ti ove?! Ko te zvao?!

@ena dostojanstveno pri|e {anku. S visine i s prezrewem zagleda

Rokija, Siksu, Tapirova, Unprija, pa sve ostale. Zadr`i pogled na
kutijama i novcu ispod piksle. Obrad joj pri|e, uhvati je za pe{eve od
ode}e, i odnese je kod dece. Deca upla{ena povla~e se nazad.
OBRAD:

A vi, {ta vi tra`ite ovde?

Ruka mu krene na udarac, ali se zaustavi u vazduhu. ^u~ne, zagrli ih, kroz
suze {apu}e.
OBRAD:

Deda mora da pogodi, deda mora da pogodi.

Krene prema {anku.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

OBRADOVA
@ENA:

195

Kuda Obrade?

OBRAD:

Ku{ crkotino.

OBRADOVA
@ENA:

Obrade ~ove~e moj i hranitequ na{, nikad ti ne}e{ da

pogodi{.

Obrad se besno okrene, udari `eni jak {amar. @ena se zanese.

OBRADOVA
@ENA:

Udri ~ove~e, udri, ali ne poga|aj, ne sramoti se, ostavi

krvnicima te pare, ti si ih zaradio.

Obrad je izbezumqeno drmusa za ramena.

OBRAD:

Otkud ti zna{ da je na mogu da pogodim?

OBRADOVA
@ENA:

Ne znam otkud, ali znam da te ovaj

(Pokazuje na Tapirova)
nije doveo ovde da te daruju, ve} da ti pokupe na{u muku i
znoj.
(Unese mu se u lice)
Obrade, jel ti neko ne{to dao u `ivotu?
(Miluje mu lice)
Daj im te pare, neka su im bogom proste, daj im, ne
poga|aj, da si ti nama `iv i zdrav, hranitequ na{.

Obrad stoji skamewen, `ena mu miluje lice. Prisutni bez daha prate ovu
scenu. Roki upro pogled u pod. Obrad se prene, gleda prisutne, ali
stalo`eno, sigurno.
OBRAD:

Ne}u da poga|am. Neka ti te pare. Hajdemo.

Obrad, `ena i deca krenu ka vratima.

ROKI:

Stani ~ove~e, stani, gde }e{?

OBRAD:

(Okrene se)
[ta }u ti?

ROKI:

Do|i, ~ove~e, do|i. Sve je ovo bila prevara. Dr`i pare.

SIKSA:

[ta ti je dileo, mamicu ti krvavu jebem.

196

Mile Petkovi}

Siksa udari glavom Rokija, ovaj posrne, ispusti nov~anice, koje se

raspr{e po vagonu. Roki se izvije, sko~i na Siksu, i udari ga svom snagom.
Gruba, mu{ka, nemilosrdna tu~a. Izme|u wihovih nogu, sapli}u}i ih
bauqa Obradova `ena, skupqa nov~anice, i trpa ih u nedra. Roki nadja~a
Siksu i tu~e ga, ovaj izvu~e no`-skakavac i zarije mu ga u stomak. Roki
ispusti bolan, prodoran krik, i kao vre}a sru~i se na pod. Siksa ma{e
no`em ispred sebe, prisutni zate~eni, pobegne iz vagona. Za wim prvi
istr~i Obrad, pa [uger, Tapirov i Unpri. [uger se vrati Rokiju. Sa
rukama preko stomaka, sav u krvi, oslowen o zid vagona na podu sedi
Roki. [uger mu pri|e, skine belu bluzu kojom prekrije Rokijev stomak.
[UGER:

(Vi~e)
Tr~ite po Dujku, hitno je dovedite.

ROKI:

Proburazi me, [ugice, ko Mi{a Murata, od u~kura do

bijela grla, mamu mu |ubretarsku jebem.

[UGER:

(O~i suzne)
]uti, ne govori, sad }e da do|e Duj~e.

ROKI:

Ne foliraj se, koje Duj~e. Dolijao sam stari moj dru`e,

skon~avam.

[UGER:

Samo te recnuo, sinko moj. Nije to ni{ta. ^uje{ kako

tamo pr{ti. Tamo se gine, sinko moj.

ROKI:

Do ki~me, do ki~me me recnuo. [ule, ne bojim se ja

smrti...

U vagon u`urbano u|u Dr Dujka, SMM, Tapirov. Dr Dujka hitro klekne

pored Rokija, iz torbe vadi vatu, radi oko Rokijeve rane.
ROKI:

Yabe se trudi{, dada Duj~e.

DR DUJKA:

(Pla~e)
Nije to ni{ta, dru`e moj.

ROKI:

Ba{ rekoh [ugeru: ne pla{im se ja smrti, a bilo je lepo,

kunem ti se, dada Duj~e da je bilo lepo.

Dr Dujka pla~e, poqubi tri puta Rokija, i istr~i iz vagona.

ROKI:

Qudi, nisam ja va`an, znate {ta je va`no: ovaj voz ipak

fura na zapad.

[UGER:

(Pla~e)
]uti, ne sme{ da se zamara{.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a

ROKI:

197

Kad }u da pri~am, ako ne}u sada: qudi, da se pozdravimo,

i oprostite mi ako sam vas nekad povredio.

Rokiju pri|e SMM, sa suzama u o~ima i tri puta ga poqubi.

ROKI:

Opra{taj kuma{ine.

SMM:

Sve ti je opro{teno, kume moj.

ROKI:

Stani{i}u mlad majore, da mi ~uva{ kum~e Stevana ko

o~i u glavi.

SMM pla~u}i iza|e iz vagona.

Rokiju pri|e tako|e sa suzama u o~ima Tapirov, poqubi ga tri puta.
ROKI:

Tapirko, nemirko, mame ti ga usvirko, ~uvaj mi [ugera.

Sa suzama u o~ima Tapirov iza|e iz vagona.

Rokiju pri|e Obrad. I wemu o~i pune suza.
ROKI:

Oprosti mi, Obrade. Shvati ~ove~e, to je moj poso.

OBRAD:

(Ganut)
Sve ti je opro{teno. Vaqda tako bog hteo.

Obrad iza|e iz vagona.

ROKI:

(Tiho)
Paganini, zagudi mi malo ono moje.

Pla~u}i Paganini na uvo svira i peva Rokiju.

ROKI:

Hvala ti Paganin{tino, najboqi violinisto Balkana.

Pla~u}i Paganini poqubi tri puta Rokija, jedanput u ruku, vra}a

violinu u futrolu i ganut iza|e iz vagona.
[uger zakqu~a vrata, spusti zavesice, sedne pored Rokija. Sami su.
ROKI:

[ugo, nije smrt tako stra{na kao {to se smatra.

[UGER:

Koja smrt, sinko moj?

ROKI:

Dolijao sam, dru`e moj. Krivo mi je {to je moj otac

ta~no potrefio kako }u da riknem. Ina~e, on je jedna
obi~na budala i lo{ ~ovek... [ugo, pomene da mi daje{ u
crkvi Ru`ici, oko te crkve sam se igrao kao dete... Kod
Mece taksiste mi le`e tri hiqadarke, te{ko ~upa
lovu...

[UGER:

I{~upa}e, ne brini.

ROKI:

Moja majka Olga je najboqa `ena na svetu...

[UGER:

Znam Roki.

198

Mile Petkovi}

ROKI:

Da ode{ na VMA, i da pita{ koju doktorku rawenici

zovu Majka, molim te.

[UGER:

Ho}u sinko.

ROKI:

(Te{ko di{e)
Moj otac Milovan Basari} je jedna obi~na pukovni~ka
zamlata. Zbog wega sam i isfurao na ulicu... Kod Pre`e
u Hajatu imam deset hiqadarki, nema frke...

[UGER:

Nema frke.

ROKI:

Zna{ da moj budalasti otac onog hoh{taplera jo{ zove

moj mar{al... Kod istra`nog Radojka le`e pet hiqadarke, ne bi smelo da omane.

[UGER:

Ne bi smelo.

ROKI:

Znam da je to ni{ta: ovu lovu prilo`i nekom fondu za

decu stradalu u ovom ratu...

[UGER:

Ho}u Roki.

ROKI:

(Te{ko di{e)
Sd mi je jedino krivo {to ne odoh kod Arkana da riknem
ko ~ovek. A sad da ti ispri~am moju frku: ja sam pre
kratkog vremena saznao da je moja majka Hrvatica. Ja sam
[ugi pola Hrvat, i to me vi{e pe~e nego ova rana.
(Te{ko di{e, lice u znoju)
Moja majka, moja majka je najne`nija i najplemenitija
`ena na svetu. [ugo, ona sad u`asno pati. [ugo, [ugo
obe}aj mi, molim te, obe}aj mi, idi ~esto kod moje majke
Olge, i uvek joj pri~aj, i uvek joj pri~aj, da svi Hrvati
nisu zlikovci, molim te, molim te...

Roki ste`e [ugerovu ruku, u~ini nekoliko trzaja i umre. ^uju se

nekoliko pucweva, zatim jako lupawe po vratima. [uger pla~e, zaklopi
mu o~ne kapke {akom. Ustane, tetura se, ste`e pesnice, udari po
sto~i}u za stajawe i odvali gorwi deo. Raskrvavi pesnicu. Pri|e
vratima i otkqu~a ih. U vagon u|e usplahireni Unpri sa pi{toqem u
ruci, zatim Obrad, Tapirov, SMM, Paganini i ostali. Za wima sa
nosilima u|u Stojiqko i Bogunovi}, stavqaju Rokija na nosila i iznose
iz vagona. U vagonu `alosna ti{ina. Po~ne jaka pucwava. Meci fiju~u.
Voz juri...

KRAJ