PSIHIKI IVOT

(PSIHIKE OSOBINE I PSIHIKI PROCESI)

Rije PSIHOLOGIJA je grka kovanica

psiho duh
logos nauka
PSIHOLOGIJA-nauka o dui

Svaka nauka je definisana predmetom i metodama.

Predmet predstavljaju pojave kojima se ta nauka bavi, a metode su naini otkrivanja i
prouavanja tih pojava
Psihologija se bavi prouavanjem psihikog ivota ljudi i ivotinja(predmet) a na osnovu
prouavanja ponaanja i neposrednog iskustva(metod)
PSIHIKI IVOT
Psihiki procesi
Psihike osobine
Manifestacije u ponaanju

Psihiki ivot obuhvata:

1.Psihike procese
Psihiki procesi mogu biti:
saznajni opaanje, pamenje, zaboravljanje i sl
emocionalni sloena i jednostavna oseanja
motivaciono-voljni proces odluivanja, akciono usmereno ponaanje i sl.

2.Psihike osobine /dispozicije/ (relativno trajne neuromentalne odrednice naih doivljaja i

naeg ponaanja, kao to su sposobnosti interesovanja, crte linosti, temperament, karakter
i sl. Postoje dve vrste pojava pomou kojih psihologija prouava psihiki ivot oveka:
Postupci kao reakcije pojedinca, koje mogu opaati ostali ljudi, tj. manifestovano
ponaanje ljudi koje je mogue objektivno posmatrati
Sadraji svesti ljudi, tj. unutar nje neposredno spoznavanje , koje imamo mi sami i koje
imaju i drugi ljudi
-navike,interesovanja...

PSIHIKI PROCESI
Osjeaji i opaaji
Opaanje sadri brojne i raznovrsne ulne utiske-boje,zvuke,ukuse,mirise,
dodire,bol itd.Ali,ti culni utisci odraslom coveku nisu dati neuredjeni i haoticni,vec su
organizovani u jedan uredjen svet objekata.
Postoje dva kriterijuma za razlikovanje osjeaja i opaaja.
-Prema prvom kriterijumu,osjeaj se definie kao ist,neposredan,sirov ulni podatak,koji
nastaje kao rezultat drai na ulne organe i koji je lien interpretacije osmiljavanja na
osnovu predhodnog iskustva.
Kod OPAZAJA prostim culnim podacima, pridruzuje se i izvesno znanje i znacenje,dok su
osecaji neposredno dati,opazaji sadrze i znanje o tim prostim culnim podacima.
Prema ovom shvatanju,samo bebe u kollijevci mogu imati iste osjeaje.
Odrastao,iskusan ovijek nikad nema iste osjeaje,ve opaaje objekata i ulnih kvaliteta.
Prema drugom kriterijumu,opaaj se odnosi na cijelinu predmeta,osjeaj na pojedina
svojstva te cjeline.Odnos opaaja i osjeaja je slian odnosu predmeta i njegovih osobina i
odnosu cjeline i djelova.
Do osjeaja se dolazi tako,to se vjetaki izdajaju pojedina svojstva iz jedinstvenog
opaaja.
Primjer:
Opaamo automobil kao cjelinu,ta cjelina je prvo to se namee naoj svijesti.Meutim,iz te
cjeline mogu se analizom izdvojiti pojedina njena svojstva-boja,oblik,vrstina lima itd..

Osjet,osjeaj i osjeanje U svakodnevnom govoru,esto se mijeaju znaenja termina

osjet,osjeaj i osjeanje.Osjet i osjeaj su dvioje rijei za jedan psihiki doivljaj-za proste
ulne kvalitete,kao to su plavo,crveno,kiselo,gorko,tvrdo,
hladno..itd..Osjeanja su razliiti doivljaji od osjeta i osjeaja.Osjeanja su
alost,radost,bijes,prijatnost,neprijatnost itd.
PAMCENJE:- trajanje onog sto je ucenjem prethodno steceno, pamcenje je trajanje
(zadrzavanje ili retencija) upisanih tragova u mozgu.
3 manifestacije pamcenja:
1.secanje ili obnavljanje ranijih utisaka,
znanja-reprodukcija,
2.prepoznavnaje ili rekognicija-svest da je sada opazani objekat nekad bio u nasem
iskustvu,
3.usteda pri ponovnom ucenju- kada se vise ne secamo nekog gradiva, ako ga ucimo po
drugi put, naucicemo ga lakse i brze.
Kvalitativne promene u pamcenju: englez Bartlet je pokazao da secenja sadrzi praznine,
odstupanja i novine, secanje je rekonstrukcija onogo sto je ostalo od originala, a ne
reprodukcija proslosti, pri cemu smo mi uvereni da imamo vernu sliku proslosti. Secanje je
rekonstrukcija na osnovu
opste eme(opsti utisak, smisao zbivanja, afektni momenti, opste raspolozenje)i uz pomoc
nekoliko istaknutih detalja (upecatljivi, karak. detalji, npr upadljiva fraza ili rec).
Racionalizacija pamcenja- izraz teznje
ili napora za osmisljavanjem. Asimilacija kod pamocenja- ono sto se opaza ili pamti postaje
slicno starom
iskustvu, pod uticajem teznje za osmisljavanjem.
ZABORAVLJANJE-ranije nauceni materijal se ne moze vise reprodukovati ili prepoznati,ili
kada nema ili ima malo ustede pri ponovnom ucenju., slabljenje ili nestajenje tragova u
mozgu.
Uzroci zaboravljanja:
spontano(ako se jednom nauceno ne ponavlja i ne obnavlja ili ne upotrebljava, postace
nesegirno i polako ce nesati; dogadjaji koji ispunjavaju vreme i procesi razmene materija su
uzrok zaboravljanja) i aktivno(je
rezultat medjusobnog ometanja ili sukobljavanja 2 gradiva; retroaktivna
inhibicija(interferencija)-sadasnje ucenje ometa pamcenje ranije naucenog; proaktivna

inhibicija- ranije nauceno ometa pamcenje sada

ucenog). Pretpostavka o vecitosti pamcenja hipermenzije(preterana, bogata i ziva secanja,
koja se cesto javljaju u situacijama opasnim po zivot, kada se zivot odmota za nekoliko sec,
sa velikom br detalja),
hipnoticka hipermenzija(u hipnozi se pamcenje moze poboljsati, mogu se izazvati i secanja
iz prvih godina zivota), elektricna drazenja kore velikog mozga(blagim drazenjem na
slepoocni deo mozga javljaju se ziva
secanja, odvija se filmska traka sopstvene proslosti u svesti pacijenta , kada se drazenje
naglo prekida i nizovi secanja se prekidaju; kada se sadrzaj nadje u dugorocnom pamcenju,
pravog zaboravljanja nema,
samo manja ili veca trajna nesposobnost reprodukcije.
POTISKIVANJE: aktivno, namerno zaboravljanje, kojeg ljudi nisu svesni, potiskivanje je
mehanizam odbrane od secanja sa negativnim emocijama; prema Frojdu dogadjaji potisnuti
iz svesti nisu zaboravljeni, ni pasivni, ispoljavaju se u snovima, omaskama u
govoru i pisanju.
Uenje
UENJE (POJAM VRSTE I KARAKTERISTIKE)

Prema tradicioalnom shvatanju uenje je:

1. svesna namerna aktivnost
2. svrha mu je sticanje znanja ili vetina
3. najee je vezano za namerno ponavljanje.
Piholozi danas definiu uenje,mnogo ire:
To je trajna,ili bar relativno trajna promjena individue,koja se pod odredjenim uslovim moe
manifestovati u njenoj aktivnosti i koja je rezultatpredhodne aktivnosti individue.
Oblici ili vrste uenja (koji su najbolje proueni)
1. senzitizacija i habitacija
2. klasino uslovljavanje(uslovni refleks)
3. instrumentalno uenje (uenje putem pokuaja i greke)
4. uenje uvianjem
5. uenje po modelu

6. sticanje senzo-motornih vetina- uenje motornih radnji (vetina)

7. verbalno uenje
8.uenje putem otkria (stvaralako uenje)

1. Senzitizacija i habituacija
Senzitizacija i habituaciaj su najprostiji oblici uenja
Senzitizacija(pretjerana osjetljivost) je poveanje osetljivosti organizma, nastalo usled
ponavljanja intenzivnih i opasnih drai (opekotina.....)
Habituacija (privikavanje) je smanjene osetljivosti reagovanja organizma na drai koje se
ponavljaju a nisu od nekog znaaja (buka....)Kod habituacije ili privikavanja,organizam se
ui da ne reaguje na drai,zato se habituacija nekad naziva negativnim uenjem.
Ako senzitizacija i habituacija nisu kratkorona stanja ve traju neko vreme, moe se
govoriti o oblicima uenja.
2. Klasino uslovljavanje
Osnovni uslov uenja (stvaranja) uslovne reakcije jeste dodir dve drai u vremenu
(vremenska blizina dve drai) Tada neutralna dra postaje uslovna dra i izaziva uslovnu
reakciju.
Uslovne reakcije mogu biti sledee:
1. sposljane motorne reakcije ( na zvuk pas die apu......)
2. reakcije unutranjih organa (luenje pljuvake, luenje eludanog soka)
3. imunoloke reakcije
1. Refleks je reakcija na dra bez uea volje i svesti (pri vrelom predmetu odmah se trgne
ruka). Ovo su bezuslovni i uroeni refleksi.primer psa i Pavlovog eksperimenta. Kada pas
vidi hranu odmah lui pljuvaku.
Ako dete slua roditelje, obino dobije nagradu, a ako ne slua kanjava se (grdi). Zato dete
zadrava naine ponaanja za koje se nagrauje. Kod uenja govora roditelji podstiu samo
one glasove deteta koje imaju neki znaaj i dete poinje da proizvodi samo one glasove na
koje roditelji reaguje.
Osim fiziolokog postoji i emocionalno uslovljavanje.

Emocionalno uslovljavanje (oblik klasinog uslovljavanja)

Veza eksperiment sa veoma jakim zvukom i belim pacovom ( posle nekoliko ponavljanja
stvorena je emocionalna reakcija straha,kod jedanaestomjesecne bebe,na pojavu belog
pacova, zato to je pri ranijim pojavama nju pratio izuzetno jak zvuk)
Pokazivanje pacova-neutralna dra
Jak zvuk-bezuslovna dra,na urodjen,bezusolvan nain izaziva emociju straha
Najznaajnije karakteristike emocionalnog uslovljavanja su:
1. nastaje veoma brzo (nekad je dovoljan i samo jedan snaan doivljaj)
2. lako se iri i uoptava (generalizuje)mali Albert je poeo da se plai bijele boje
uopte,krznenih stvari...
3. jednom steena uslovna reakcija veoma se teko gasi.
Neutralne drai koje su prisutne u trenutku javljanja neke emocije asociraju se (vezuju se)
za tu emociju. Kada se nekom kasnijom prilikom jave, te drai tee da izazovu asociranu
emociju. (fobije.....)
Primjer fobija
Poslije I sv.rata est sluaj fobija od zatvorenog prostora(klaustofobije)
Agorafobija, skup strahova u svezi s javnim mjestima, otvorenim prostorom i mnotvom
ljudi
3. Instrumentalno uenje (uenje putem pokuaja i greke)
Torndajkovi ogledi
-slijepi pokuaji
-sluajni uspjesi(inteligencija ne uestvuje)
-zakon efekta
Nain instrumentalnog uenja, se svodi na taktiku nagraivanja za ponaanje koje se eli
uvrstiti, a kanjavanja za ponaanje koje se eli eliminisati.
Kod razvijenih organizama, a naroito kod ljudi, u instrumentalno uenje se upliu i
kognitivni procesi, pre svega pamenje prethodnih zbivanja. Kad se nau u istoj ili slinoj
situaciji, vri se ista ili slina radnja kako bi opet doli do eljene nagrade. Dakle radnja nije
automatska ve uz uee pamenja.
Stalnim ponavljanjem ovih radnji, deca i odrasli ljudi postepeno usvajaju one naine
ponaanja koji postaju nekad i njihova trajna lina karakteristika.
Ovaj nain uenja je jedan od najvanijih elemenata vaspitnog postupka.Oduvek su se

roditelji i vaspitai sluili nagradama i kaznama da bi nauili decu da se ponaaju na jedan,

a ne na drugi nain, da razviju jedne, a ne druge osobine linosti.
2.Vii oblik uenja od refleksnog. Pri instrumentalnom uenju ne daje se nagrada sve dok se
ne izvri postavljeni zadatak. Dete mora da kae molim, pre nego to dobije jelo. Maka
pokuava da otvori vrata, da bi dola do hrane. Nakon mnogobrojnih bezuspenih pokuaja
desi se sluajni uspeh, odnosno kod ovog uenja ne uestvuje inteligencija. Broj pogrenih
reakcija se vremenom smanjuje. ovekovo uenje motornih vetina je tipino uenje putem
pokuaja i pogreaka. Taktika je da ponaanje koje elimo da uvrstimo treba nagraivati.
Nastavnici koji pohvaljuju deja pitanja pre e izgraditi intelektualnu radoznalost kod deteta
nego oni koji ih uutkuju.
Znaaj instrumentalnog uenja
Neke osobine intelekta,takoodje s emogu formirati instrumentalnim uenjem.Potrebno je da
anstavnik pozitivno ocjenjuje i pohvaljuje uenje sa razumijevanjem,originalne ideje,itanje
ire literature.Stalno gleanje kroz prste,ima opte negativne posledice,ono
postepeno,neprimjetno izgradjuje stavkako emo-lako emo....
4. Uenje uvianjem
Reavanje problema uvianjem je u stvari reavanje problema miljenjem, odnosno
inteligentno reavanje problema (uvianje i shvatanje i razumevanje odnosa predstavlja
osnovnu karakteristiku miljenja odnosno inteligencije). Problem postoji onda,kada
postojea znanja nisu dovoljna za ostvarenej eljenog cilja.
Karakterie ga naglost u reavanju problema odnosno izostanak pogrenih, neuspenih
radnji( za razliku od Torndajkovog uenja preko pokuaja i greaka)
Pojam uvianja uveo je njemaki psiholog Keler,da bi njime opisao nain rjeavanja
problema kod antropoidnih majmuna.Ono to se uvia,jesu odnosi u datoj situaciji ,na
primjer odnos sredstava i cilja.
Primer kavez,impanze, banana i tapa. Majmun se mui, ode u ugao da se odmori, sine mu
ideja i odmah tri do tapa i dohvata bananu. Uzima sredstvao i njime dodje do cilja.Naglost
u reavanju problema uzima se kao znak uea miljenja i inteligencije. Majmun ne
ponavlja vie greke.
Rjeenje problema uvianjem,dovodi do trajnih promjena u ponaanju.
Uenje uvianjem (miljenjem)je dominatan nain uenja kod oveka
5. Uenje po modelu

ezdesetih godina ameriki psiholog Albert Bandura uveo je pojam uenja po

modelu ili,kako je u naem jeziku lake rei,uenja ugledanjem na uzor.
To je uenje ugledanjem na uzor neke osobe,koju druga osoba imitira (spolja vidljivo
oponaa) i sa kojom se identifikuje (poistoveuje),unutranja svojstva ovijeka-crte
karaktera.
Uzori su najpre unutar porodice (roditelji...) a kasnije izvan nje,neke znaajne i istaknute
osobe vrijedne panje i potovanja,pa i divljenja.
6. Sticanje senzo-motornih vetina
Kod sticanja motornih vetina koriste se razliiti oblici uenja a pre svega uenje putem
pokuaja i pogreaka i uenje ugledanjem na uzor. to je vetina sloenija, uee
kongitivnih procesa je sve vee.
Proces sticanja motornih vetina se odvija na sledei nain:
1. upoznaje se sa vetinom koja se eli nauiti posmatranjem uzora koji tu vetinu izvodi.
Na taj nain se stvara vizuelna predstava radnje.
2. vre se brojna ponavljanja najpre pojedinih radnji a zatim kompletne celine to dovodi do
automatizacije
3. sagledavaju se povratne informacije pri emu su najvanije one koje dobijamo od
strunog lica (trenera, instruktora....)
7. verbalno uenje
To je uenje verbalnog gradiva. Moe biti
1. uenje napamet ili memorisanje (bubanje)
2. uenje s razumevanjem, odnosno uenje uvianjem, razmiljanjem
Verbalno uenje je uenje podataka (rei, brojevi, besmisleni slogovi,..) i koristi se naroito
u kolskom radu. Postoje dve vrste:
-mehaniko uenje tj. memorisanje (uenje pesama, istorijskih imena, datuma, ...). Posle
jednog ponavljanja verbalnog materijala naui se samo ogranieni deo tog materijala.
Verbalno uenje zavisi i od uzrasta (deca najslabije pamte besmislene slogove a studenti
najbolje). I kod pamenja besmislenih slogova pokuavamo da koristimo osmiljavanje radi
lakeg uenja (postupak mnenotehnike)
-uenje sa razumevanjem, razmiljanjem tj uvianjem koje koristimo za uenje smisaonog
materijala.
Izvor:razni autori....koje sam koristila u pripremi mog strucnog ispita