Prirunik za poslodavce

ZATO I KAKO
ORGANIZOVATI
PRAKSU

Univerzitet u Beogradu
Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata
Studentski trg 1
11000 Beograd
Tel. 011 32 07 419
centar@raz vojkarijere.bg.ac.rs

2828

w w w. r a z vo j k a r i j e re. b g. a c. r s

29

55

54
Pred vama je prirunik koji smo pripremili u nastojanju da pruimo podrku
kompanijama i organizacijama da uspenije koncipiraju i realizuju program strune
prakse za studente i mlade ljude. Pokuali smo da predoimo naa dosadanja iskustva
u radu sa brojnim organizacijama na polju realizacije studentske prakse nudei, pre svega,
preporuke i savete.

SADRAJ

Tokom nae saradnje sa poslodavcima, uspostavili smo partnerski odnos sa brojnim institucijama, od
Privredne komore Srbije i Amerike privredne komore, preko organizacija kao to su H.art People and

ZATO ORGANIZOVATI PRAKSU?

PREPORUKE ZA ORGANIZACIJU PRAKSE

se zahvaljujemo to su otvorili svoja vrata mladim ljudima i omoguili im da steknu prva radna iskustva.

STRUKTURA I TRAJANJE PRAKSE

Specijalnu zahvalnost dugujemo kompaniji Polimark, Centru za strane jezike Equilibrio i JP

MENTORSTVO I MENTORSKI STILOVI

10

REGRUTACIJA / SELEKCIJA

13

ORGANIZACIJA I REALIZACIJA PRAKSE

14

Faza 1: selekcija kandidata i priprema

Faza 2: orijentacija
Faza 3: rad na jednostavnijim zadacima
Faza 4: rad na sloenijim zadacima, projektu ili timskom zadatku
Faza 5: kraj prakse

14
14
15
16
16

PRAVNA REGULATIVA PRAKSE

18

PRIMERI DOBRE STUDENTSKE PRAKSE

20

Companies Development Center, Smart Kolektiv, Vazduhoplovni Savez Srbije, Bovan Consulting,
Pricewaterhouse Coopers, Asocijacija za alternativno porodino staranje o deci Familija, graevinska
kompanija Alpine doo, do kompanija kao to su InBev, Apatinska pivara i Telenor. Ovom prilikom im

Elektromrea Srbije na ukazanom poverenju naem Centru prilikom koncipiranja i realizovanja

studentske prakse. Sam Centar je do sada ugostio blizu 30 praktikanata u pet cilkusa prakse i ispitao
preporuke i savete u realnom radnom okruenju.
Ovo je ujedno i prilika da pomenemo i nae praktikante zahvaljujui kojima smo izali na kraj
sa svakodnevnim obavezama i efektivno se posvetili sastavljanju ovog prirunika, a posebno
hvala naoj mladoj saradnici Mariji Lazi. Zahvaljujemo se i Kancelariji za mlade to je
omoguila da se ovaj priprunik nae pred vama.
Autori: Dejana Lazi, Jelena Kurjak, Marija Jovanovi

PRILOZI:

55

KORISNI LINKOVI

22

PRIMER EVALUACIJE STUDENTA

24

PRIMER EVALUACIJE POSLODAVCA

27

54

53

52

ZATO ORGANIZOVATI PRAKSU?

elite da zaposlite ili ste ve zapoljavali diplomce bez radnog iskustva, ali
Vam je potrebno mnogo vremena da ih osposobite za radne zadatke u Vaoj
organizaciji?
Niste jedini. Veina poslodavaca se susrela sa tim problemom. Kvalitetnom organizacijom prakse moete
da predupredite ovaj problem i da ujedno promoviete poslovnu kulturu drutvene odgovornosti. Dajte
ansu mladima i budite u poziciji da prepoznate profil kandidata koji Vam je potreban, struan i odan.
Organizovanje prakse postaje jedan od najboljih naina za regrutaciju novih kadrova.
Ne znate zato da organizujete praksu?
Praktikanti su mladi ljudi, puni znanja i elana, spremni da se prilagode i naue niz novih vetina. Na Vama je
da ih iskoristite na najbolji mogui nain. Oni donose nove ideje koje mogu biti primenjene u modernizaciji
Vae organizacije. Takoe, neki od njih se mogu potvrditi kao veoma korisni saradnici ili lanovi Vaeg tima
koji e Vas motivisati da stalno radite na sopstvenom usavravanju i unapreenju poslovanja. Pruanje prilike
mladim ljudima da ue od profesionalaca i da svoja teoretska znanja primene u praksi upravo i jeste odlian
primer drutveno odgovornog poslovanja.
Mislite da mladi ne ele da rade besplatno?
Besplatan rad u smislu organizovane strune prakse mladi prepoznaju kao svojevrsnu investiciju u sopstvenu
budunost: stalno usavravanje pojedinca postaje imperativ, obavljanje prakse je faza koja prethodi prvom
zaposlenju, uspeno obavljena praksa vodi dobijanju preporuka od kompanija, a neretko i ponude za
zaposlenje. Mladi su svega toga svesni i zato su spremni da investiraju dodatno vreme i energiju.

51

50

PREPORUKE ZA ORGANIZACIJU PRAKSE

elite da organizujete praksu a nemate iskustva u tome?
Ni u tome niste jedini! Ipak, imamo za Vas dobru vest: postoje organizacije koje Vam u tome mogu pomoi
(npr. Univerzitetski centri za razvoj karijere, razliite studentske organizacije i sl.), a u Vaim rukama je i
prirunik za prvu pomo u organizaciji prakse koji moe da Vam prui osnovna uputstva za uspeno
organizovanje prakse i orijentir u procesu osmiljavanja i realizacije prakse.
elite da organizujete praksu i kontaktirate mlade ljude sa univerziteta, ali ne znate kome da se
obratite za organizaciju prakse?
Ponovo dobra vest za Vas. Univerzitet u Beogradu je pre tri godine osnovao novu organizacionu jedinicu,
Univerzitetski Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata (www.razvojkarijere.bg.ac.rs). Jedan od ciljeva
Centra je da poslodavcima slui kao spona ka kvalitetnom kadru i da im omogui da studente zaposle ili ih
prime na praksu. Slini centri osnovani su u poslednje dve godine i na Univerzitetu u Kragujevcu, Univerzitetu
u Novom Sadu i Univerzitetu u Niu, a neki od privatnih univerziteta i fakulteta takoe imaju svoje karijerne
centre na koje se moete osloniti. Svi ovi centri poslodavcima nude itav niz usluga radi breg i lakeg
pronalaenja odgovarajueg kadra za slobodna radna mesta i strunu praksu, ime i promoviu politiku
zapoljavanja mladih.
Jo jedan nain da stupite u kontakt sa mladim ljudima predstavlja Sajam praksi koji organizuje Kancelarija
za mlade grada Beograda. U pitanju je specijalno dizajnirana manifestacija koja Vam omoguuje da na
jednom mestu, u toku jednog dana, prikupite prijave kandidata zainteresovanih za obavljanje prakse u Vaoj
organizaciji.
Pitate se ta moe za Vas da uradi Centar za razvoj karijere?
Sa take gledita Centra, saradnja sa kompanijom koja je zainteresovana za organizaciju prakse podrazumeva
itav niz koraka: od koncipiranja plana prakse i davanja preporuka o duini trajanja prakse, periodu realizacije,
stepenu i nainu ukljuivanja polaznika, opisa poslova, promovisanja programa prakse, oglaavanja i ciljanog
slanja konkursa kandidatima, preko predselekcije kandidata, do monitoringa prakse.
Pitate se kako izgleda praksa koja moe da odgovori i oekivanjima poslodavca, i oekivanjima
studenata? ta je to mentorstvo? Kakva je uloga mentora, a kakva studenta?
Praksa koja ima osmiljenu strukturu i obezbeenu mentorsku podrku, po pravilu, moe da ispuni
oekivanja i studenata i poslodavaca. Da bi praksa bila korisna i poslodavcu i studentu najpreporuljivije je
da trajanje prakse ne bude krae od tri meseca. To je dovoljno dug period da student proe kroz razliite
strukturalne celine koje mogu da se modifikuju shodno specifinostima radne organizacije koja organizuje
praksu.

49

48

STRUKTURA I TRAJANJE PRAKSE

Moemo grubo izdvojiti pet faza u realizaciji prakse: fazu pripreme, fazu orijentacije i obuke, rad na
jednostavnijim zadacima, rad na sloenijim zadacima, projektu ili timskom zadatku i zavrnu fazu. O svim tim
fazama bie vie rei kasnije.
Ne moe se oekivati da mlada osoba na praksi u prvoj fazi kvalitetno doprinese poslovnom procesu. Ipak, za
oekivati je da, kako se postepeno kree od faze nesigurnosti ka savladavanju sve kompleksnijih i samostalnih
zadataka, i organizacija u kojoj obavlja praksu bude na dobitku, pre svega zahvaljujui visokoj motivaciji,
sveini ideja i spremnosti praktikanta da steeno teorijsko znanje primeni u konkretnim radnim zadacima.
Vano je praktikantima dodeliti zadatke, to jest delegirati aktivnosti koje omoguavaju merljive rezultate i
esto organizovati sastanke na kojima e studentima biti omogueno da podnose izvetaje o svom radu, da
postavljaju pitanja, da uju ta se od njih oekuje u predstojeem periodu i da uvide u kojoj meri je njihov
radni zadatak doprineo celokupnom poslu.
Evo nekoliko predloga aktivnosti za praktikante koje omoguavaju merljive rezultate:

Pisanje prirunika ili broura

Izrada postera, grafikih reenja, grafikona, itd.
Izvoenje modifikacija na hardveru i softveru
Rad na istraivanju trita, anketiranju, studijama sluaja i dr.
Asistiranje na treninzima
Razvoj slajdova za prezentacije
Kompilovanje tehnikih izvetaja
Izrade predloga za nastavne planove, projekte i sl.
Sastavljanje marketing planova
Priprema budeta i finansijskih izvetaja

MENTORSTVO I MENTORSKI STILOVI

47

46

MENTORSTVO I MENTORSKI STILOVI

Student koji obavlja praksu e gledati na svog mentora kao na osobu koja e mu pomoi tokom njegovog
prelaska iz uionice u radno okruenje. Takoe, u mentoru e student najee videti osobu na koju treba da
se ugleda. Prema tome, preporuujemo da mladim ljudima svojim ponaanjem date primer kako se treba
ponaati u radnom okruenju.

Kljuno za dobru ogranizaciju prakse je i izbor dobrog mentora. Mentor bi trebalo da bude osoba koja voli
da prenosi znanja i ima neophodne kapacitete za to a ukoliko nije nikada radila neto slino, mogue je i
poeljno pruiti joj adekvatan know-how, obuku, trening ili podrku u vidu konsultacija tokom koncipiranja i
pripreme programa prakse.

Sam mentorski stil moe biti razliit i mogue je i prilagoditi ga datim okolnostima. U osnovi, postoje dva
stila mentorstva:

Vie uspeha imae mentori koji se redovno bave mentorskim radom, ali je i mentorstvo mogue nauiti.
Vano je na mentorstvo gledati kao na dvosmerni odnos u koji su ukljuene celovite linosti, te kao proces
razmene znanja i iskustva. Oni koji su bili ili jesu mentori znaju kakvo je to iskustvo ono prua priliku i za
vlastiti razvoj i otvara nove vidike, te omoguuje da se pozitivno utie na nove generacije mladih strunjaka.
Neophodne vetine dobrog mentora su:

Liderstvo
Motivisanje saradnika
Delegiranje poslova
Komunikativnost
Sklonost ka razvoju i treningu
Evaluiranje

Prvi je direktno mentorstvo i ovaj stil se koristi kada praktikanti nemaju iskustvo u poslu ili kada njihove
performanse moraju da se poprave. Mentor praktikante upuuje u najefikasniji nain obavljanja odreenih
zadataka. Direktnim mentorstvom se praktikantima pruaju i svi potrebni odgovori, kako o poslovnoj
strategiji organizacije, tako i o konkretnim radnim zadacima.
Drugi tip mentorskog stila je mentorstvo zasnovano na podrci, gde je mentor uglavnom vodi ili pomaga.
Na ovaj nain, praktikantu se prua pomo u reavanju problema, a budui da mentor pokazuje da veruje
osobi koja obavlja praksu i prua joj pozitivne povratne informacije nakon dobro obavljenog posla, time
izgrauje i njeno samopouzdanje. Ovaj mentorski stil podstie praktikante da ue samostalno, podrazumeva
delegiranje zadataka koji su odgovorniji raunajui i na mogunost greke. Kada bi se iz procesa uenja
iskljuio element greke, teko da bismo ita nauili.
Quae nocent, saepe docent Ono to kodi esto poduava
Errando discimus Na grekama se ui
(latinske poslovice)

Mentorske vetine obino poseduju dobri menaderi. U repertoar vetina neophodnih za maksimalni uinak
mentora spadaju: aktivno sluanje, postavljanje pravih pitanja, pruanje povratne informacije, primanje
povratne informacije i postizanje dogovora. One ine jezgro uspene komunikacije uopte.
ta jeste, a ta nije mentorstvo?
JESTE: sredstvo za uenje i razvoj
NIJE: ansa da se neije ponaanje ili postupci poprave
JESTE: pruanje pomoi nekome da pronae put ka ostvarenju svojih ciljeva
NIJE: narediti nekome da preduzme odreene postupke da bi ostvario ciljeve
JESTE: obostrana razmena iskustava i miljenja sa ciljem da se ostvare dogovoreni rezultati
NIJE: biti ekspert ili supervizor koji ima sve odgovore
Od posebnog znaaja za svakog mentora:

10

Odravati otvoren kanal komunikacije formalnim i neformalnim sastancima. Potrudite se da praktikanti

budu zauzeti i upueni u ono to treba da naue. Oni e se ee aliti da su zaludni nego da su
preoptereeni poslom. Omoguite im priliku da vremenom preuzimaju sve veu odgovornost.

Ohrabrite profesionalizam pomaui praktikantu da razvije kolegijalne odnose, vetinu donoenja

odluka i rada u skladu sa politikom kompanije.

Zapamtite: za praktikanta, Vi ste uzor.

11

45

44

REGRUTACIJA / SELEKCIJA
Kako izgleda selekcija kandidata za praksu ?
Selekciji kandidata za praksu treba pristupiti ozbiljno, to jest na isti nain kao da je u pitanju selekcija
kandidata za posao. Praktikanti se neretko pokau kao odlian kadar i lako se moe dogoditi da oni postanu
Vai zaposleni po okonanju prakse. Takoe, osobe koje primite na praksu bie Vaa iva reklama i treba
imati u vidu da e oni govoriti o svom iskustvu kolegama, prijateljima, porodici, a to kako e o tome govoriti
zavisi od programa prakse i osobe koja e im biti dodeljena kao mentor.
Kakav praktikant je dobar praktikant?
Svakako, onaj koji je spreman da ui, zna da prihvati povratnu informaciju, ume da komunicira, zna kada da
zatrai pomo, odgovoran je, posveen...

12

13

43

42

ORGANIZACIJA I REALIZACIJA PRAKSE

Za potrebe ovog prirunika, predstavili smo faze u organizaciji i realizaciji studentske prakse dajui im duple
nazive, nastojei da ukaemo na smisao svakog od perioda, gledajui ih oima i poslodavca i studenata
praktikanata. Ba zato, opis svake faze prakse ukljuuje oekivanja studenata, ulogu mentora, ali i mogui
opseg i prirodu zadataka koji mogu biti dodeljeni praktikantu.
Faza 1: SELEKCIJA KANDIDATA I PRIPREMA
/za studenta, faza: Iekivanje prakse/
U naim uslovima, ova faza se u mnogome poklapa sa fazom finalne selekcije kandidata, budui da se kroz
razgovor sa najuim izborom kandidata postie razumevanje oko ciljeva i programa prakse.
Student u ovoj fazi ima visoku motivaciju, esto nerealna oekivanja, a ponekad i sumnju u sebe.
Mentor u ovoj fazi prepoznaje prilike, ogranienja i uslove za rad praktikanta na lokaciji, a u skladu sa
njegovim interesovanjima pravi opis posla i osmiljava zadatke.
Vano je da mentor odvoji vreme da zajedno sa studentom koji obavlja praksu pregleda opis poslova, ukratko
mu opie glavne projekte i porazgovara sa njim o oekivanjima od njega.
Od posebnog znaaja je upoznavanje sa oekivanjima studenta koji obavlja praksu.
Faza 2: ORIJENTACIJA
/za studenta, faza: Otkrivanje novog identiteta/
Prvih mesec dana, studenti se orijentiu, upoznaju sa kompanijom, pravilima, sistemom rada. Vano je
studenta od samog poetka uputiti u njegove zadatke, u sve relevantne informacije o kompaniji, upoznati ga
sa radnim prostorom, kolegama, sistemom izvetavanja.
Nuno je da se studenti detaljno upoznaju sa programom, planom i satnicom prakse. Nakon toga, od njih se
moe oekivati vie samoinicijativnosti i fleksibilnosti, a samim tim i vie produktivnosti.
Praksa moe obuhvatati tzv. optu obuku, tokom koje se studenti na praksi upoznaju sa procesima rada i
sistemom, i to kroz etnju po sektorima, bilo uivo, bilo putem prezentacije.
Mentori, odnosno menaderi, na kraju opte obuke odluuju gde e studenti biti upueni na drugi deo
prakse, a u skladu sa interesovanjima, motivacijom i kvalifikacijama.
Na poetku, praktikanta treba uputiti u njegovo radno mesto, upoznati ga sa organizacijom (istorijat, vizija,
usluge/proizvodi) i kolegama, objasniti mu ta ko radi i ta e biti njegove dunosti.

14

Ova faza orijentacije je povoljno vreme da se praktikantu prue i druge korisne informacije, kao to su:

o posebnom poslovnom ili industrijskom argonu,

o posebnim radnim standardima i postupcima,
o prihvatljivom nainu oblaenja i ponaanja,
o izvetajima u kojoj formi, u kom roku i kome se podnose,
o pristupu supervizoru ili mentoru (dani, vreme, trajanje sastanaka),
o zadacima koji se mogu zavriti bez odobrenja mentora,
o detaljima u vezi sa zadacima i vremenskim rokovima,
o telefonu, elektronskoj poti i sistemima za slanje pote,
o odobrenim vidovima korespondencije,
o pitanjima sigurnosti, bezbednosti i poverljivosti,
o politici interakcije sa klijentima, korisnicima i/ili saradnicima.

Prvi dani praktikanta su od presudnog znaaja za celu praksu. Zato je vano da praktikant na poetku shvati
vanost i ciljeve zadataka koje e obavljati.
Kada otpone rad praktikanta na zadacima, poinje i supervizija i mentorstvo studenata. Praktikantu treba
pruiti ili ga uputiti na neophodne resurse.
Potrebno je da praktikant razume da je vaan i da Vi elite da on bude tu. Dobro je da obavlja posao za
svojim stolom, da zna gde ta stoji, koga ta da pita, i da dobija povratnu informaciju o onome to je uradio
pohvalu ili sugestiju kako da se popravi.
Drite praktikanta na oku obratite panju na znake dosade ili zbunjenosti. Njihova tiina esto ne znai da
su zauzeti, ve da se ne usuuju da neto pitaju, a mogue je i da su, na primer, odlutali u nekoj internetpretrazi. Oni e se ee aliti da su zaludni nego da su preoptereeni poslom.
Najvanije je davati puno povratnih informacija. Podstaknite studenta da postavlja pitanja.
Faza 3: RAD NA JEDNOSTAVNIJIM ZADACIMA
/za studenta, faza: Usklaivanje oekivanja sa realnou/
Za studenta, u ovoj fazi realnost postaje jasna ona moe da bude drugaija od idealistikih oekivanja koja
je imao na poetku.
Uloga mentora u ovoj fazi jeste da pomogne studentu da ponovo proceni oekivanja, identifikuje nove,
realne ciljeve i potvrdi dobre stvari koje je do tada na praksi video.
Od posebnog stratekog znaaja za mentora u ovoj fazi jeste da postepeno podeava i zadatke koje dodeljuje
praktikantu tako da vremenom iziskuju vie nezavisnosti i otvorenosti.
Dobro je obezbediti rezervne zadatke kada je primarni posao u zastoju.
Takoe, trebalo bi omoguiti studentu uvid u celinu kako bi mogao da sagleda svoj posao u irem kontekstu i
kako bi uvideo smisao onoga to radi.

15

41

40
Trebalo bi studentu, u situaciji kada je to adekvatno, pruiti povratnu informaciju pohvaliti ga.
Na motivaciju praktikanta moe znaajno da utie ukoliko ga pitate za miljenje o nekom projektu ili
problemu. Moete biti i prijatno iznenaeni onim to ete uti.
Faza 4: RAD NA SLOENIJIM ZADACIMA, PROJEKTU ILI TIMSKOM ZADATKU
/za studenta, faza: Produktivnost i samostalnost/

Studenta valja upoznati sa ljudima koje poznajete, sa ciljem uspostavljanja kontakata. Moete mu omoguiti
da poseti druga odeljenja. Lepo je i proslaviti kraj prakse.
Uloga mentora u ovoj fazi je pruanje podrke studentu u pripremi za ono to sledi zaposlenje, ili pisanje
diplomskog rada.
Mentor bi mogao da napie pismo preporuke za studenta koji je obavljao praksu, a ukoliko je zadovoljan
naporima koje je praktikant uloio i rezultatima koje je postigao, da razmotri i mogunost da mu ponudi dalji
angaman ili posao.

U ovoj fazi, student na praksi postie produktivnost, a energija mu je usredsreena na obavljanje zadataka i
postizanje ciljeva. Studenti sada mogu biti ukljueni u razliite timove, lake prihvataju kritike, samopouzdani
su i svesniji svojih pojedinih kvaliteta.
Uloga mentora u ovoj fazi jeste da iskoristi trenutak u kojem e oceniti napredak studenta i isplanirati
postizanje dodatnih ciljeva. U ovoj fazi je od posebnog stratekog znaaja za mentora da izabere zadatak
koji za studenta predstavlja izazov, da javno pohvali njegov rad, da ga pozove na sastanke i izvan kompanije,
da podstakne davanje komentara o planiranju projekata i da eventualno ponudi studentu da prisustvuje
edukativnim i profesionalnim seminarima.
Preporuljivo je da se, na polovini perioda koji je predvien za praksu, obavi obostrana evaluacija
(studenta i mentora) kako bi se do kraja prakse otklonili eventualni problemi i postigli bolji rezultati na
obostrano zadovoljstvo.
Korisno je s vremena na vreme realizovati evaluacije one mogu biti formalne, u pisanoj formi (na primer,
svake 3-4 nedelje), ili neformalne, u susretima tokom ruka ili kafe. Struktura evaluacije zavisi od korporativne
kulture organizacije. Evaluiranje praktikanata je veoma korisno ako kasnije odluite da nekadanjeg praktikanta
pozovete na razgovor za posao, a moe da Vam poslui i za sastavljanje potvrde ili preporuke. Sa druge strane,
ne zaboravite da je za Vas veoma korisno i da praktikanti realizuju evaluaciju Vae organizacije i organizovane
prakse. Moete organizovati exit-intervju. Ovaj razgovor po zavretku prakse prua uvid u steene utiske
praktikanta sa kojima odlazi. Na taj nain, organizacija moe tako dobiti veoma koristan feed-back.
Faza 5: KRAJ PRAKSE
/za studenta, faza: Kuda krenuti/
Za studenta, ovo moe da bude teak period. Neki studenti koji su obavili praksu mogu imati oseaj da je
njihov dolazak i odlazak proao neprimeeno. Drugi mogu izgubiti entuzijazam ili fokus, da ne znaju kako da
odu ili da osete ljubomoru zbog sledeeg studenta koji e moda nastaviti tamo gde su oni stali.
Uloga mentora u ovoj fazi jeste da pomogne studentu da dokumentuje ono to je nauio i da razmilja o
uticaju ovog iskustva na budue planove i poslove.
Za mentora je, u ovoj fazi, od posebnog stratekog znaaja da razgovara sa studentom o razvoju karijere,
prilikama i optem planiranju karijere, kao i o tome kako e student primeniti steeno iskustvo na drugim
radnim mestima.

16

17

39

38

PRAVNA REGULATIVA PRAKSE

Naalost, u Srbiji jo uvek ne postoji adekvatna pravna regulativa koja bi definisala pravila organizovanja
prakse na jedinstven nain.
Zakon o radu ne poznaje praksu kao oblik rada, dok se volonterski rad pominje u ovom zakonu. Zakon o
volontiranju trenutno je u proceduri.
Kompanije zainteresovane za organizaciju praksi postupie najpravilnije ukoliko potpiu ugovor o saradnji na
organizaciji prakse sa obrazovnom institucijom (kao to je, na primer, Univerzitet u Beogradu). Tim ugovorom
e se definisati: predvieno trajanje i tip prakse (na primer, letnja ili zimska praksa, izrada diplomskih radova
i sl.), obaveze ugovornih strana, organizacione jedinice koje e izvravati definisane obaveze (na primer,
Odeljenje za ljudske resurse i Univerzitetski Centar za razvoj karijere) itd.
ak i kada praksa nije plaena (to je najee sluaj), preporuljivo je da se za studente na praksi obezbedi
osiguranje i i nadoknada za prevoz i topli obrok.
Detalje eventualnog ugovora sa studentom na praksi najbolje je definisati sa pravnom slubom Vae radne
organizacije.
Na Univerzitetu u Beogradu jo uvek ne postoji jedinstven sistem ili pravilnik za organizovanje studentske
prakse.
Imajui u vidu viestruki znaaj prakse, veliki znaaj integrativne funkcije univerziteta, kao i veliku pravnu
neujednaenost po pitanju organizacije prakse na fakultetima, Centar za razvoj karijere je pokrenuo
inicijativu za sastavljanje Pravilnika o studentskim praksama kojim bi se stvorio okvir za reavanje ovog
problema i olakao proces unapreenja programa studija u skladu sa postojeim tendencijama i vladajuim
potrebama na tritu rada.
Trenutna situacija uistinu vapi za sistematskim reenjem.
Danas na pojedinim fakultetima postoji potpuno prepoznavanje znaaja aktivne saradnje sa privredom (na
primer, u sluaju Fakulteta organizacionih nauka, koji ima preko 150 potpisanih ugovora sa kompanijama gde
studenti tokom studija obavljaju praksu).
Na drugim fakultetima postoji snano stremljenje ka hvatanju koraka sa Evropom u svim aspektima (na
primer, u sluaju Pravnog fakulteta koji je organizovao Pravnu kliniku gde studenti imaju prilike da
primenjuju teorijska znanja i usavravaju praktine vetine).
Na pojedinim fakultetima jo uvek postoji nedovoljno uvaavanje postojeih napora koje ulau studentske
organizacije da se problem nedostatka prakse rei na sistematski nain: na nekim fakultetima praksa se
definie posebnim pravilnicima, ne boduje se ili se boduje, dobija se uput ili se samostalno pronalazi, itd.

18

19

37

36

PRIMERI DOBRE STUDENTSKE PRAKSE

Dobar primer domae kompanije koja je po prvi put organizovala praksu uz pomo Univerzitetskog Centra
za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu je kompanija Polimark. Njihov
program praksi traje 2 meseca i osmiljen je tako da mlade strunjake postepeno uvodi i upoznaje sa
radom kompanije. Svi praktikanti dobijaju mentora koji ih usmerava i koji im pomae. U zavrnoj fazi, svi
praktikanti uestvuju u timskom projektu, to je prilika da primene steeno znanje i da pokau svoje vetine
i kompetencije, kao i sposobnosti analize i reavanja problema. Istovremeno, studenti se oprobavaju i u
timskom radu. U ovaj program strune prakse u dva ciklusa u maju 2007. i decembru 2008. bilo je ukljueno
16 mladih ljudi razliitih obrazovnih profila, a nakon prakse zaposleno je 6 osoba. U treem ciklusu, od 100
prijavljenih, njih 8 je primljeno na tromeseenu praksu.
Dobar primer strukturisane prakse predstavlja i praksa koju je za studente Filolokog fakulteta organizovao
Centar za strane jezike Equilibrio. U ovom programu, uestovovalo je 40 studenata, apsolvenata i
diplomaca Filolokog fakulteta. Tokom prvog meseca, praktikanti su uestvovali u brojnim kreativnim
radionicama, kao to su: radionice iz oblasti didaktike, metodike, poslovnog bontona i Kako izgleda inhouse training, a zatim su rasporeeni po grupama i pruena im je prilika da, kroz samostalnu pripremu
kompletnog nastavnog plana i izvoenje nastave, pokau ta su nauili.
USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije pripremio je Vodi za radne prakse primeri programa iz
Srbije, gde je pregledno prikazan nain organizacije prakse u nekoliko razliitih organizacija u Srbiji (Infostud,
KPMG, Oracle, USAID, H.art, Holcim, CTRS). Vredi pogledati.

20

21

35

34

KORISNI LINKOVI

Univerzitet u Beogradu,
Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata

www.razvojkarijere.bg.ac.rs
Univerzitet u Kragujevcu,
Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata:

www.razvojkarijere.kg.ac.rs
Univerzitet u Novom Sadu,
Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata:

www.razvojkarijere.uns.ac.rs
Univerzitet u Niu,
Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata:

www.karijera.ni.ac.rs
Vodi za radne prakse primeri programa iz Srbije,
USAID Projekat za razvoj konkurentnosti, 2010.

http://compete.rs/files/Brochure_Internship_Models_2010_1.pdf

22

23

33

32

PRIMER EVALUACIJE STUDENTA

(Upitnik za mentore)

Da li je praktikant ispoljio posveenost i efikasnost u obavljanju posla?

DA

NE

Da li je bio zainteresovan da postavlja pitanja?

Proveli ste odreeni vremenski period radei sa praktikantom. Imali ste priliku da posmatrate praktikanta u
radnom okruenju. Molimo Vas da pruite iskrenu povratnu informaciju o uinku praktikanta: ime ste bili
zadovoljni, a ta bi praktikant trebalo da promeni u buduem radu. Molimo Vas da informacija koju pruate
bude konstruktivna, pozitivna i produktivna, kako bi bila od koristi osobi koja je obavljala praksu u njenom
daljem profesionalnom ivotu.
Naziv kompanije/organizacije:

DA

NE

DA

NE

Da li je bio odgovoran?

Da li se dobro snalazio u timu?

DA

Funkcija mentora:

NE

Da li je traio povratnu informaciju o svom ponaanju i uinku tokom prakse?

DA

Ime i prezime studenta na praksi:

NE

Da li je praktikant dobro reagovao na zamerke/predloge koje je dobio od Vas?

Pozicija na kojoj je radio praktikant:

Navedite vremenski period tokom kojeg je praktikant obavljao praksu:

DA

NE

Ukoliko praktikant zatrai od Vas da ga preporuite buduem poslodavcu, da li biste dali svoju preporuku?
DA

Kratak spisak dunosti i aktivnosti praktikanta:

NE

Molimo Vas da navedete primer kako je praktikant reio neki problem:

Pitanja o ponaanju praktikanta tokom obavljanja prakse
Da li je dolazio na vreme svakog dana?
NE

Da li je javio da nee doi u sluaju da je bio bolestan/spreen?

DA

NE

Da li smatrate da je tokom obavljanja prakse pruio svoj maksimum?

Ime i prezime mentora:

DA

DA

NE

Molimo Vas da navedete primer na koji nain je praktikant pokazao inicijativu:


Molimo Vas da navedete primer jednog uspeno obavljenog zadatka:

Da li je potovao propisan nain oblaenja u Vaoj kompaniji/organizaciji?

DA

NE

Da li smatrate da je pokazao pozitivan stav prema praksi?

DA

NE

DA

NE

Da li biste bili spremni da i u budunosti budete mentor praktikantima?
DA

NE

Da li je radio sa entuzijazmom?

24

Hvala Vam na vremenu koje ste izdvojili za popunjavanje ovog upitnika.

25

31

30

PRIMER EVALUACIJE POSLODAVCA

(Upitnik za studente)
Da bismo imali to bolji uvid u kvalitet realizacije Vae prakse, molimo vas da odgovorite na sledea pitanja:
Da li ste zadovoljni praksom? Zato?

Koliko ste zadovoljni saznanjima steenim tokom prakse? Zato?

Koja su bila Vaa oekivanja od prakse?

Koliko su Vaa oekivanja ispunjena? Zato?

Da li ste imali neko negativno iskustvo tokom prakse? Ako da, koje?

Mislite li da imate budunost u ovoj organizaciji? Zato?

Imate li neku sugestiju, napomenu ili biste eleli neto da dodate?

Hvala na saradnji!
Ime i prezime:
Kontakt-telefon:
E-mail:
Sektor u kojem ste obavljali praksu:
Pozicija na kojoj ste obavljali praksu:

26

27

56
56