Epbr2 2005

Dragan P.
Popovi}
Generalizovana metoda
upravljanja tokovima aktivnih snaga
u elektroenergetskim interkonekcijama
Prethodno saop{tenje
UDK: 621.31; 621.315
Rezime:
U radu se izlaè jedna generalizovana metoda za upravljanje tokovima aktivnih snaga pomo}u energetskih i stati~kih transformatora za regulaciju ugla i upravljane serijske kompenzacije reaktanse elemenata. Ona je bazirana na nestandardnom modelu tokova snaga, {to obezbe|uje precizniju kvantifikaciju njihovih relevantnih tehni~kih efekata. Razvijena generalna forma metode omogu}uje obuhvatanje niza kombinacija primene ovih kontrolera. Karakteristike i mogu}nosti razvijene metode utvr|ene su na primeru realne elektroenergetske interkonekcije.
Klju~ne re~i: generalizovana metoda, energetski transformatori za regulaciju ugla,
serijski FACTS kontroleri, upravljanje tokovima snaga, realna interkonekcija
Abstract:
GENERALIZED ACTIVE POWER FLOW CONTROL METHOD
IN ELECTRIC POWER INTERCONNECTIONS
This paper presents a generalized active power flow control method by use of energy and static phase
shifting transformer and controlled series compensation of element reactance. It is based on nonstandard
load-flow model, which enables more accurate evaluation of the relevant technical effects. The general form
of method developed makes it possible to include a set of combination of application of those controllers.
The characteristics and possibilities of developed method have been established on the example of real interconnection.
Key words: generalized method, energy phase shifting transformer, series FACTS controller,
power flow control, real interconnection
1. UVOD
Procesi liberalizacije trì{ta elektri~ne energije
uneli su veoma {irok spektar novih metodolo{kih i
prakti~nih aspekata, a naro~ito u pogledu novih zahteva i izazova u planiranju, eksploataciji i upravljanju, sada ne samo pojedinih EES-a, ve} i elektroe-
nergetskih interkonekcija u kojima se oni nalaze. U

pomenutim procesima, problematika sigurnosti, odnosno problem utvr|ivanja grani~nih prenosnih kapaciteta u okviru realnih interkonekcija [1,2], kao i
problemi upravljanja (congestion management) i
prognoze (congestion forecast) zagu{enjima u
prenosnim mreàma [3,4], dobijaju prvorazredni
Prof. dr Dragan P. Popovi}, nau~ni savetnik Instituta Nikola Tesla, 11 000 Beograd, Koste Glavini}a 82,
e-mail: dpopovic@ieent.org
ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
prakti~ni zna~aj. U dokumentu [5], koji se odnosi na

evropsku praksu, u cilju pove}anja prenosnih kapaciteta na kriti~nim deonicama, odnosno u cilju eliminacije zagu{enja, preporu~uje se upotreba, uz
postoje}e energetske transformatore za regulaciju
ugla, serijskih FACTS kontrolera, kao tzv. soft measures, koja, kako se to tvrdi u pomenutom dokumentu, ne zahteva zna~ajnije investicije.
Kao {to je op{te poznato, akronim FACTS podrazumeva {iroki krug specijalno koncipiranih kontrolera, u osnovi namenjenih pove}anju fleksibilnosti funkcionisanja i upravljanja EES-a, kroz upravljanje osnovnim veli~inama koje karakteri{u prenos elektri~ne snage i energije naizmeni~nom strujom: uglovima, modulima napona i impedansama.
Nesumnjiva atraktivnost, {iroke mogu}nosti i
izazovi koje mogu da pruè FACTS kontroleri, a koji se i dalje intenzivno razvijaju i usavr{avaju, uticali su na veliko interesovanje i stru~njaka iz elektroprivreda u pogledu utvr|ivanja realnih mogu}nosti
dometa i efekata njihove neposredne prakti~ne primene, u kontekstu skoro svih segmenata planiranja,
pogona i upravljanja EES-a (tokovi snaga i naponske prilike, stati~ka sigurnost, ekonomski dispe~ing,
odnosno optimizacija pogona, stati~ka i tranzijentna
stabilnost, odnosno prigu{enje oscilacija i dr.).
Ovaj rad bavi se, pored tzv. klasi~nih, energetskih transformatora za regulaciju ugla (Energy Phase Shifting Transformer - u daljem tekstu EPST),
elektronskim, tiristorski upravljanim stati~kim transformatorima za regulaciju ugla (Static Phase Shifting Transformer - u daljem tekstu SPST) i upravljanom (tako|e, tiristorski) serijskom kompenzacijom
reaktanse dalekovoda (Controlled Series Compensation - u daljem tekstu CSC). Za EPST, SPST i CSC,
u daljem tekstu, bi}e upotrebljen termin - kontroleri
tokova snaga (uz napomenu da SPST i CSC pripadaju kategoriji tzv. serijskih FACTS kontrolera tokova snaga) jer imaju mogu}nost da upravljaju tokovima snaga (i to, neposredno, tokovima aktivnih
snaga). U mnogim radovima ~esto se isti~e da se pri
tome prakti~no ne menjaju uspostavljeni vozni redovi izvora (sem minimalnih promena, koje su
uslovljene razlikama u gubicima aktivnih snaga, nastalih usled promena tokova snaga), kao i postoje}a
topologija elektri~ne mreè.
Me|utim, u uslovima otvorenog trì{ta elektri~ne energije i utvr|ivanja energetske efikasnosti u
prenosu, u kojima se sve kvantifikuje, a zatim i valorizuje, otvara se pitanje kako da se izvr{i preciznija kvantifikacija relevantnih tehni~kih efekata primene ovih kontrolera, da bi se zatim izvr{ila korektna tehno-ekonomska analiza. Drugim re~ima, neophodno je, izme|u ostalog, da se preciznije kvantifikuju nastale promene u gubicima snage, kao i da se
4
izvr{e ta~nije analize sigurnosti, posebno u slu~ajevima gubitka ve}ih injektiranja.

Evidentno je da za te svrhe klasi~ni model tokova snaga (prisustvo jednog referentnog ~vora, koji
istovremeno ima i ulogu balansnog ~vora) nije pogodan. Razlog za to leì u ~injenici da se sve promene (uklju~uju}i i promene u gubicima aktivne snage
u odnosu na polazno stanje) lociraju samo na jedan generatorski (balansni) ~vor, a {to ne odgovara
realnoj pogonskoj praksi.
U ovom radu daje se prikaz jedne generalizovane metode za upravljanje tokovima snaga, odnosno
metode za automatsko pode{enje ugla regulacije
EPST i SPST i automatsko pode{enje stepena kompenzacije reaktanse, primenom CSC, za unapred zadate tokove aktivnih snaga na izabranim elementima, odnosno dalekovodima. Ona je, u modelskom
smislu, bazirana na generalizovanom injekcionom
modelu transformatora, izloènog u [6].
Ova generalizovana metoda predstavlja ekstenziju metode izloène u radu [7], koja je bazirana na
klasi~nom modelu tokova snaga, i u kojoj su samo
tretirani SPST. Tako|e, ona predstavlja i ekstenziju
metode izloène u radu [8], u kome su tako|e samo
tretirani SPST, ali koja je bazirana na nestandardnom modelu tokova snaga, u kome svi ~vorovi imaju karakter balansnog. Time je eliminisan prethodno
navedeni nedostatak klasi~nih prilaza, odnosno u
tim uslovima, kako je to pokazano, bila je mogu}a
preciznija evaluacija relevantnih tehni~kih efekata
primene SPST.
Kako }e to biti pokazano u daljem tekstu ovoga
rada, razvijena generalna forma metode omogu}uje
obuhvatanje niza kombinacija primene EPST, SPST
i CSC, u tzv. aktivnom i pasivnom modu. Aktivni mod primene je kada se vr{i automatsko pode{avanje ugla regulacije EPST i SPST, odnosno
stepena kompenzacije reaktanse, u slu~aju primene
CSC, za unapred zadate tokove aktivnih snaga na
izabranim elementima. U slu~aju pasivnog moda
primene, unapred se zadaju fiksne vrednosti ugla regulacije, odnosno stepena kompenzacije, a zatim se
odre|uju tokovi snaga za fiksno pode{enje ovih regulacionih parametara.
Na bazi izloènog generalizovanog matemati~kog modela upravljanja tokovima aktivnih snaga i
razvijene tehnike njegovog re{avanja, u Institutu
Nikola Tesla razvijen je ra~unarski program UTOKOVIG (Upravljanje TOKOVIma, G - generalizovana verzija). Karakteristike i mogu}nosti ovoga ra~unarskog programa utvr|ene su na primeru realne
elektroenergetske interkonekcije, koju sa~injavaju
EES Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine (isto~ni deo), Makedonije, Rumunije, Bugarske, Gr~ke i
Albanije.
2. MODELSKI ASPEKTI
2.1. Generalna forma
injekcionog modela transformatora
U radu [6] izvedena je generalna forma injekcionog modela transformatora. To }e najbolje biti ilustrovano slikom 1 i njenom daljom matemati~kom
interpretacijom. Na njoj je dat najop{tiji slu~aj zamenske {eme stati~kog transformatora sa regulacijom ugla ~ija je admitansa yt, priklju~enog na po~etku dalekovoda, predstavljenog uobi~ajenom P {emom (redna admitansa ykm, oto~ne admitanse yok,
yom).
IIkk
kk
VVkk
yytt
1:t
1:t
yykm
km
yyok
ok
IImm
Pck=-gkmVk2(1-t2 )+ gkmVkVm[(tc-1)coskm-tssinkm]
+ bkmVkVm [(tc-1)km +tscoskm]
(1)
Qck=gkmVkVm[(tc-1)sinkm+tscoskm]-bkmVk(1-t 2)bkmVkVm[(tc-1)coskm-tssinkm]
(2)
m
m
V
Vmm
yyom
om
Pcm=-gkmVkVm[(tc-1)coskm-tssinkm]b kmVkVm[tscoskm+(tc-1)sinkm]
(3)
Qcm= -g kmVkVm[(tc-1)sinkm+tscoskm]
+b kmVkVm[tssinkm-(tc-1)coskm]
(4)
gde je
Slika 1. Zamenska {ema dalekovoda

i stati~kog transformatora sa regulacijom ugla
U slu~aju energetskog transformatora sa regulacijom ugla, priklju~enog na ~vorove k i m (dakle, tu

nema dalekovoda kao u slu~aju serijskog FACTS
kontrolera, ve} je u pitanju sam transformator sa
svojom admitansom yt), tada vaì da je ykm=yt, a izostavljaju se oto~ni elementi yok i yom.
U koncipiranju injekcionog modela transformatora, polazi se striktno od zamenske {eme date na
slici 1, sa ciljem da se, saglasno slici 2, odrede injektiranja u krajnjim ta~kama k i m, koja }e u potpunosti ta~no kvantifikovati efekte ovih transformatora.
kk
U uslovima uvaàvanja i konduktansi, efekti

energetskih transformatora svih tipova, ~iji su krajnji ~vorovi k i m, i efekti SPST, priklju~enog na
po~etku elementa k-m, valorizuju se uvo|enjem
injektiranja u ~vorove k i m, koja su data preko
slede}ih relacija [6]:
ykm
y'
km
m
m
V mm
V
V kk
V
SSckck
SSccm
m
Slika 2. Model transformatora

izraèn preko injektiranih snaga S ck i S cm
gkm, b km - konduktansa i susceptansa elemenata

k-m;
km - razlika uglova fazora napona na po~etku Vk
i kraju Vm elementa k-m ;
- ugao regulacije EPST, odnosno SPST;
t - moduo kompleksnog prenosnog odnosa EPST,
odnosno SPST.
tc =t cos, a ts=t sin.
Kako je to pokazano u [6], prikazani matemati~ki oblik injekcionog modela transformatora ima
generalizovani oblik, jer iz njega mogu da proiza|u sve postoje}e vrste energetskih transformatora
(sa realnim i kompleksnim prenosnim odnosima),
uklju~uju}i i stati~ke transformatore za regulaciju
ugla (tzv. serijski FACTS kontroleri tokova snaga).
Pri tome, kori{}en je odgovaraju}i model injektiranih snaga, jer on ne ugroàva po~etnu simetri~nost
matrice admitansi ~vorova, {to je svakako veoma
zna~ajno u prakti~nom smislu sa aspekta izrade odgovaraju}eg algoritma i potrebnog vremena obavljanja simulacija.
2.2. Energetski transformatori za regulaciju ugla
Prikazana generalna forma injekcionog modela
omogu}uje predstavljanje bilo kog postoje}eg tipa
energetskih transformatora za regulaciju ugla. Kao
karakteristi~ni primeri bi}e apostrofirana tri slede}a
njihova tipa, koja su prisutna u poznatom i {iroko
kori{}enom ra~unarskom programu CLF-OPF [9]:
tip 3, kod koga je prenosni odnos fiksan i jednak
nominalnom (t =1), a zadaje se samo ugao regulacije ,
5
tip 4, kod koga se zadaje veli~ina r, a ugao iznosi 60;

tip 5, kod koga se tako|e zadaje veli~ina r, a ugao
iznosi 120.
Kod tipova 4 i 5 , veze izme|u zadatih veli~ina
r i ugla , sa veli~inama prenosnog odnosa t i ugla
regulacije , su slede}e:
~vorova EPST. Kako je to ve} re~eno, u slu~aju tipa

3 , prenosni odnos t=1, a ugao regulacije se zadaje, a za tipove 4 i 5, prenosni odnos t se odre|uje posredstvom relacije (5), a ugao regulacije , posredstvom relacije (6).
(5)
Do sada, uobi~ajena praksa modelovanja upravljanje serijske kompenzacije (CSC) obavlja se na

veoma jednostavan na~in, korekcijom reaktanse dalekovoda xkm u funkciji uvedenog stepena njene
kompenzacije kse. Pri tome dolazi do odgovaraju}ih
promena u matrici admitansi ~vorova EES-a, u odnosu na stanja kada ove redne kompenzacije nema,
ali ona (matrica) i dalje zadràva simetri~nu strukturu, uz sve pogodnosti takve njene osobine.
Me|utim, u prora~unima u kojima se istraùje
ve}i broj potencijalnih elemenata sa CSC, kao i poèljni opsezi stepena kompenzacije, bila bi neophodna korekcija matrice admitansi u svakoj od varijanti. Stoga se prirodno nametnula ideja da se i ovaj
tip kontrolera oproba sa odgovaraju}im modelom
injektiranih snaga, koji bi striktno kvantifikovao
njegove efekte.
1 rcos
arc tg
rsin
rsin
1 rcos
(6)
Na taj na~in, za ove tipove transformatora, poznavaju}i veli~ine r i , odnosno sra~unavanjem

prenosnog odnosa t i ugla regulacije posredstvom
datih relacija (5) i (6), omogu}ena je neposredna komunikacija sa izvedenim generalizovanim injekcionim modelom transformatora, datim preko relacija
(1)-(4).
2.3. Injekcioni model SPST
Kod ovih transformatora postoji slede}a veza
izme|u prenosnog odnosa t i ugla regulacije - t.
Respektuju}i dati odnos, relacije (1)-(4) dobijaju
slede}i oblik:
Pck= -gkmVk2tan 2 - gkmVkVmtansinkm +
bkmVkVmtancoskm
(7)
Qck=gkmVkVmtancoskm+bkmVk2tan 2
+b kmVkVmtansinkm
2.4. Injekcioni model CSC
yykkm
km
IIkk
kk
VVkk
yyok
ok
IImm
mm
yyom
Vmm
(8)
Pcm= -gkmVkVmtan sinkm - bkmVkVmtan coskm (9)

Qcm= -gkmVkVmtan coskm + bkmVkVmtan sinkm (10)
Slika 3. Zamenska {ema dalekovoda sa CSC
k, m NSPST
gde NSPST ozna~ava broj, odnosno skup krajnjih
~vorova elemenata na kojima su priklju~eni SPST.
Dalje, u kontekstu modelovanja efekata SPST
preko injektiranih snaga, aktuelna vrednost toka aktivne snage na elementu k-m, na ~ijem je po~etku
instaliran SPST, odre|uje se preko slede}e relacije:
kk
yykm
km
m
m
VV
m
VVkk
Pckm =g kmt2 Vk2 - tVkVm[gkmcos (km+)

+bkmsin(km+f)]
k, m NSPST
(11)
Prethodno data relacija odre|uje i tok aktivne

snage kroz EPST, s tim {to tada - k, m NEPST,
gde NEPST ozna~ava broj, odnosno skup krajnjih
6
SScckk
SSccm
m
Slika 4. Model CSC izraèn preko injektiranih snaga

Analognim postupkom kao u slu~aju SPST-a, a

saglasno slikama 3 i 4, kako je to pokazano u radu
[10], injektirane aktivne i reaktivne snage koje
kvantifikuju uticaj CSC imaju slede}i oblik:
Pck=gkmV2 k-gkmVkVmcoskm-bkmVkVmsinkm (12)
Qck=-gkmVk-Vmcoskm-bkmV2k+bkmVkVmcoskm (13)
Pcm=gkmV2m-gkmVkVmcoskm-bkmVkVmsinkm (14)
Qcm=gkmVkVmsinkm-bkmV2 m+bkmVkVmcoskm (15)
k, m NCSC
gde je:
NCSC - oznaka skupa krajnjih ~vorova elemenata
na kojima je uvedena CSC;
gkm, bkm - korekcije konduktanse i susceptanse
elemenata k-m usled uvedene serijske kompenzacije.
Relacije (12) - (15) predstavljaju matemati~ki
model injektiranih snaga u krajnje ~vorove elementa (dalekovoda) k-m, sa nepromenjenom rednom
admitansom, koji kvantifikuje efekte CSC instalisane na njemu.
Dalje, u kontekstu modelovanja efekata CSC
preko injektiranih snaga, aktuelna vrednost toka aktivne snage na elementu k-m, na kome se vr{i serijska kompenzacija reaktanse, odre|uje se preko
slede}e relacije:
Pckm = gkmV2k -VkVm(gkmcos km + bkmsin km) +
gkmV2k -VkVm(gkmcos km + bkmsinkm);
k, m NCSC
(16)
3. GENERALIZOVANI MODEL
UPRAVLJANJA TOKOVIMA SNAGA
3.1. Generalno
Generalna matemati~ka formulacija problema
upravljanja tokovima snaga je odre|ivanje vektora
upravlja~kih varijabli u, koji }e zadovoljiti slede}a
dva sistema jedna~ina:
SP
F(x, u) = F
(17)
G(x, u, d) = 0
(18)
uz simultano zadovoljenje uslova:

u
U
(19)
Veli~ina x je vektor stanja, a veli~ina u je vektor upravlja~kih varijabli. U konkretnom slu~aju to

su - ugao regulacije EPST i SPST i ksc - stepen serijske kompenzacije reaktanse elementa, odnosno
dalekovoda, u slu~aju primene CSC, u opsegu dozvoljenih, odnosno mogu}ih vrednosti U (-30 el <
< 30 el , odnosno ksc 40 % ). Veli~ina d je vektor tzv. zadatih (demand) varijabli.
Upravljanje tokovima aktivnih snaga modeluje
se posredstvom sistema jedna~ina oblika (17). U njima, veli~ina FSP je vektor unapred zadatih tokova
aktivnih snaga po odabranim elementima (transformatorima u slu~aju EPST), odnosno dalekovodima
(u slu~aju SPST i CSC).
Sistem jedna~ina oblika (18) je merodavan za
ravnote`no stanje, odnosno to su jedna~ine balansa
snaga u ~vori{tima razmatrane interkonekcije.
U radu [7] stacionarno stanje je modelovano
posredstvom konvencionalnog modela tokova snaga, a u radu [8] se, umesto konvencionalnog modela, operisalo sa nestandardnim modelima tokova
snaga, odnosno modelima tokova snaga u karakteristi~nim postdinami~kim kvazistacionarnim stanjima, prisutnim u metodologiji, odnosno ra~unarskom
programu STATIC [11].
3.2. Formulacija generalizovanog modela
upravljanja tokovima aktivnih snaga
Generalna forma modela upravljanja obuhvata
NUEPST (NUEPST= NEPST/2) EPST kontrolera,
NUSPST (NUSPST= NSPST/2) SPST kontrolera i
NUCSC (NUCSC= NCSC/2) CSC kontrolera.
Od toga su NEPSTA aktivni EPST kontroleri,
a NEPSTP, pasivni EPST kontroleri (NUEPST=NEPSTA+NEPSTP). Dalje, od toga su
NSPSTA aktivni SPST kontroleri, a NSPSTP, pasivni SPST kontroleri (NUSPST=NSPSTA +
NSPSTP). Tako|e, od toga su NCSCA aktivni
CSC kontroleri, a NCSCP, pasivni CSC kontroleri (NUCSC=NCSCA+NCSCP).
Saglasno prethodno datoj generalnoj formi modela upravljanja tokovima aktivnih snaga, sistem
jedna~ina (17), u slu~aju prisustva NEPSTA aktivnih EPST kontrolera, ima}e slede}i oblik:
Pci=PciSP-Pckm=0; i NEPSTA; k,mNEPST (20)
u kojima veli~ina PciSP predstavlja specificirani tok
aktivne snage kroz EPST, ~iji su krajnji ~vorovi
k i m, a veli~ina Pckm predstavlja aktuelni tok
aktivne snage kroz EPST, koji se, uz prethodno
date napomene vezane za tipove (3, 4 i 5) ovih transformatora, odre|uje posredstvom relacije (11).
7
Sistem jedna~ina (17), u slu~aju prisustva

NSPSTA aktivnih SPST kontrolera, ima}e slede}i
oblik:
Pci=PciSP-Pckm=0; iNSPSTA; k,mNSPST (21)
u kojima veli~ina PciSP predstavlja specificirani tok
aktivne snage po elementu k-m, a veli~ina Pckm
predstavlja aktuelni tok aktivne snage po tom elementu, koji se tako|e odre|uje posredstvom relacije
(11).
U slu~aju prisustva NCSCA aktivnih CSC
kontrolera, jedna~ine (17) ima}e slede}i oblik:
Pci=PciSP-Pckm=0; iNCSCA; k,mNCSC (22)
u kojima veli~ina PciSP tako|e predstavlja specificirani tok aktivne snage na elementu k-m, a veli~ina
Pckm predstavlja aktuelni tok aktivne snage na tom
elementu, koja se odre|uje posredstvom relacije
(16).
Dakle, upravljanje tokovima aktivnih snaga
kroz energetske transformatore za regulaciju ugla,
odnosno upravljanje tokovima aktivnih snaga po
elementima (dalekovodima), na kojima su ugra|eni
serijski FACTS kontroleri, modeluje se posredstvom
sistema jedna~ina oblika (20), odnosno (21) i (22).
Njih ima onoliko, koliko ima aktivnih kontrolera,
odnosno NLUT = NEPSTA +NSPSTA + NCSCA.
Prethodno date jedna~ine upravljanja tokovima
aktivnih snaga trebalo bi da budu simultano zadovoljene sa odgovaraju}im jedna~inama balansa snaga,
~ija je generalna forma data preko sistema jedna~ina
oblika (18).
Kako je to ve} nagla{eno, za te svrhe kori{}en
je nestandardni model, u kome jedna~ine balansa za
generatorske ~vorove imaju slede}i oblik [11]:
Pi
Qi
PGOi k pi f
QGOi
Pi
0, iNG
V
V
QG Oi GOi Gi
sViVGOi
Qi
(23)
0, iNSV (24)
koje moraju da zadovolje slede}a, tzv. tvrda ograni~enja:
PG m i ni
QG m i ni
PGi
QGi
PG maxi , iNG
QG maxi , iNG
(25)
(26)
U prethodno navedenim relacijama, uvedene

oznake imaju slede}a zna~enja:
NG - ukupan broj, odnosno oznaka skupa generatorskih ~vorova;
NSV - ukupan broj, odnosno oznaka skupa generatora koji imaju stati~ku karakteristiku napon reaktivna snaga;
PGO, QGO - aktivna i reaktivna snaga generatora u
polaznom ustaljenom stanju;
VGO - napon na krajevima generatora u polaznom
ustaljenom stanju;
kp - primarna regulaciona konstanta u~estanosti
agregata;
sV - statizam primarne regulacije napona generatora;
=0 - odstupanje kvazistacionarne vrednosti
jedinstvene u~estanosti razmatrane interkonekcije od svoje vrednosti iz polaznog ustaljenog stanja 0;
P, Q - injektirana aktivna i reaktivna snaga.
Jedna~ine balansa za potro{a~ke ~vorove, koji
nisu obuhva}eni neposrednim uticajem kontrolera
tokova snaga, imaju slede}i oblik:
Pi= PLi (Vi,f) - Pi = 0
(27)
Qi=QLi(Vi,f)-Qi=0; iNL/NCU
(28)
gde je :
NL - ukupan broj, odnosno oznaka skupa svih neproizvodnih ~vorova (NL=N-NG);
N - ukupan broj, odnosno oznaka skupa svih ~vorova EES-a;
PL (V,), QL (V,) - aktivna i reaktivna snaga potro{a~a kao sloène nelinearne
funkcije od napona i u~estanosti;
Prisustvo kontrolera tokova snaga (EPST, SPST
i CSC), kojih u generalnom slu~aju ima NC
(NC=NUESPT+NUSPST+NUCSC), predstavljenih
posredstvom prethodno prikazanih modela injektiranih snaga, za krajnja ~vori{ta elemenata na kojima
su oni instalirani, dovodi do slede}ih jedna~ina balansa:
PiC= PLi (Vi,f) - Pi - Pci = 0
(29)
QiC=QLi(Vi,f)-Qi-Qci=0; iNCU
(30)
Data ograni~enja za snage generatora, za razliku od uobi~ajenih prilaza, nisu konstantne, unapred gde NCU (NCU=NESPT+NSPST+NCSC) predstazadate veli~ine, ve} su funkcije aktuelnog stanja i vlja skup, odnosno ukupan broj krajnjih ~vorova
parametara agregata.
svih elemenata na kojima su instalirani ovi kontrole8
ri, bez obzira na to da li su u tzv. aktivnoj ili pasivnoj ulozi.

Prethodno date jedna~ine balansa neposredno
proizilaze iz same prirode uvedenih modela injektiranih snaga. Tako|e, priroda ovih modela, kako je to
ve} bilo nagla{eno, obezbe|uje nepromenjenu matricu admitansi ~vorova EES-a, dakle i njenu po~etnu simetri~nost, {to ima veliki prakti~ni zna~aj sa simulacionih, odnosno numeri~kih aspekata.
Da bi formulacija generalne forme metode
upravljanja bila dovedena do kraja, potrebno je da se
defini{u upravlja~ke varijable. U slu~aju ESPST i
SPST to se moè uraditi veoma jednostavno, odnosno na eksplicitni na~in, preko ugla regulacije , uz
neophodnost prera~unavanja prenosnog odnosa t,
kod EPST, tipa 4 i 5, saglasno relacijama (5) i (6).
Me|utim, u slu~aju CSC to ne moè da se uradi na eksplicitan na~in, preko stepena kompenzacije
reaktansi elementa na kome je on instaliran. To moè da se uradi samo na posredan na~in, preko promene susceptansi b km, koja je korelisana aktuelnoj
vrednosti stepena kompenzacije. O tome detaljnije
bi}e re~i u narednom potpoglavlju rada, koje se bavi tehnikom re{avanja formiranog generalnog modela upravljanja.
Na taj na~in, generalna forma modela za upravljanje tokovima aktivnih snaga pomo}u EPST,
SPST i CSC svodi se na jedinstveni sistem simultanih nelinearnih algebarskih jedna~ina (sa~injavaju
ga jedna~ine balansa oblika (20)-(24) i (27)-(30), uz
striktno zadovoljenje uslova (25) i (26)). U njima figuri{u slede}e dve grupe nepoznatih varijabli:
vektor upravlja~kih variabli, koji ima dva subvektora: prvi - , dimenzije NEPSTA+NSPSTA, i
drugi - bkm,, dimenzije NCSCA;
vektor stanja koji sadrì subvektore - i V dimenzija (N-1) i (NSV + NL), respektivno, i skalar f.
Dakle, potrebno je da se odredi vektor upravljanja, ~ija je dimenzija jednaka ukupnom broju aktivnih kontrolera NLUT (u okviru prethodno pomenutih dozvoljenih granica U) tako da jedna~ine specificiranih (upravljanih) tokova aktivnih snaga (20),
(21) i (22) i jedna~ine balansa snaga (jedna~ine (23)(24) i (27)-(30)), uz zadovoljenje uslova (25) i (26),
budu simultano zadovoljene.
U odnosu na prilaz, dat u radu [7], izvr{ena je
ekstenzija modela upravljanja tokovima aktivnih
snaga, uvo|enjem EPST i CSC, s tim da je omogu}eno pra}enje efekata primarne regulacije u~estanosti (jedna~ina balansa oblika (23)) i primarne regulacije napona (jedna~ine(24)). To je svakako zna~ajno pobolj{alo ta~nost evaluacije relevantnih tehni~kih efekata primene tretiranih kontrolera tokova
snaga, u odnosu na prilaz, baziran na klasi~nom modelu tokova snaga.
4. METODA RE[AVANJA FORMIRANOG

GENERALIZOVANOG MODELA
UPRAVLJANJA TOKOVIMA SNAGA
4.1. Uvodne napomene
Sasvim je sigurno da formirani generalni model
upravljanja tokovima snaga moè uspe{no da se re{ava primenom metode Newton-Raphsona [12],
imaju}i u vidu op{te poznate njene dobre osobine,
prvenstveno vezane za pouzdane karakteristike kvadratne konvergencije.
Me|utim, posebni izazov u pogledu traganja za
jednostavnijim, ali i dalje efikasnim tehnikama re{avanja, pruào je sam na~in modelovanja efekata
kontrolera tokova snaga (EPST, SPST i CSC), pri
kome elementi matrice admitansi ~vorova EES-a
ostaju nepromenjeni po ugradnji kontrolera, uz o~uvanje njene po~etne simetrije. U pomenutom kontekstu, inspiraciju za postavljeni cilj dao je op{te poznati brzi raspregnuti postupak Scott-Alsaca [13],
koji je u osnovi bio razvijen za re{avanje tzv.konvencionalnog modela tokova snaga.
Dakle, razvoj tehnike re{avanja formiranog generalizovanog modela upravljanja tokovima aktivnih snaga, po{ao je od oblika re{enja koji daje primena metode Newton-Rhapsona [12] na prethodno
date jedna~ine balansa snaga (jedna~ine (20)-(24) i
(27)-(30)).
Dalje, polaze}i od tako dobijenog oblika re{enja, uvodi se niz opravdanih upro{}enja i pretpostavki kod formiranja odgovaraju}ih submatrica koeficijenata. Ona su pokazala svoju punu opravdanost
u analizama stati~kih stanja [10], u analizama karakteristi~nih postdinami~kih kvazistacionarnih stanja
[6], kao i u analizama kratkotrajnih i dugotrajnih dinami~kih procesa [14].
Pri tome, trebalo bi posebno da se naglasi, da
su uvedena upro{}enja i pretpostavke bili samo u cilju pojednostavljenja same tehnike re{avanja (jer
re~ je samo o odgovaraju}im modifikacijama po~etne matrice Jakobijana), a ne samog modela upravljanja tokovima snaga pomo}u EPST, SPST i CSC,
koji je sa~uvao svoju autenti~nost.
4.2. Uvedene pretpostavke i upro{}enja
Za razmatrani generalizovani model upravljanja, a u pomenutom cilju pojednostavljenja tehnike
re{avanja, najpre se zanemaruje, tokom pojedine iteracije, uticaj promene napona na aktivne snage, kao
i uticaj promene ugla na reaktivne snage. Time odgovaraju}e submatrice u matrici Jakobijana postaju
nula matrice, odnosno izvr{eno je rasprezanje varijabli tokom pojedine iteracije. Tako|e, zanemaruje
9
se uticaj karakteristika potro{a~a na odgovaraju}e

elemente Jakobijana, odnosno sada ve} submatrica
koeficijenata.
Slede}a uvedena upro{}enja (dakle, samo kod
formiranja matrica koeficijenata, a ne kod odre|ivanja injektiranih snaga) proiza{la su iz uobi~ajenog
odnosa konduktansi i susceptansi u realnim visokonaponskim mreàma. Zatim, u submatricama koeficijenata za aktivnu snagu za module napone se usvaja nominalna vrednost, odnosno Vn =1 r.j.
U radu [10] su detaljno prikazana uvedena
upro{}enja i njihov rezultat kod formiranja metode
odre|ivanja tokova snaga, u slu~aju prisustva samo
pasivnih serijskih FACTS kontrolera. Ona su na{la upori{te imaju}i u vidu najpre realne opsege ugla
regulacije SPST (-15 el < < 15 el) i stepena kompenzacije CSC (kse 40 %), koji se susre}u u praksi. Tako|e, dalja upro{}enja kod formiranja submatrica koeficijenata na{la su upori{te u uobi~ajenim
vrednostima razlike uglova fazora napona (km <
15 el) u realnim pogonskim uslovima.
Dalje, u radu [7] su detaljno prikazana uvedena
upro{}enja i njihov rezultat kod formiranja metode
upravljanja tokovima snaga, primenom SPST, baziranoj na konvencionalnom modelu tokova snaga. U
radu [8], to je isto prikazano kod formiranja metode
upravljana tokovima snaga, primenom SPST, baziranoj na nestandardnom modelu tokova snaga. Imaju}i u vidu veliku podudarnost injekcionih modela
za EPST i SPST, prethodno navedena upro{}enja su
u potpunosti vaè}a i za primenu EPST.
Novi momenat, u odnosu na dosada ura|eno i
publikovano, je prisustvo aktivnih CSC kontrolera, uz napomenu da je njihovo tzv. pasivno prisustvo obra|eno u radu [10]. Ve} je bilo istaknuto u
prethodnom tekstu da se definisanje upravlja~kih
varijabli u slu~aju CSC nije moglo da uradi na eksplicitan na~in, preko stepena kompenzacije reaktansi elementa na kome je on instaliran, ve} je to ura|eno na posredan na~in, preko promene susceptansi
bkm, koja je korelisana aktuelnoj vrednosti promene stepena kompenzacije.
Dakle, u ovom modelu, promene susceptanse
bkm,, uslovljene uvo|enjem serijske kompenzacije
reaktanse, imaju karakter upravlja~ke varijable. To
prakti~no zna~i da }e se u obliku re{enja koji daje
primena metode Newton-Rhapsona [12] na prethodno date jedna~ine balansa snaga (jedna~ine (20)(24) i (27)-(30)), pojaviti u matrici Jakobijana novi
elementi, koji su asocirani novo uvedenoj varijabli
b, saglasno jedna~inama balansa.(22), (29) i (30), uz
respektovanje injekcionog modela CSC, datog preko relacija (12) - (15).
U slu~aju CSC kontrolera ugra|enog na elementu k-m, ekstenzija odgovaraju}ih dijagonalnih
10
elemenata matrice koeficijenata, koji se odnose na

debalans aktivne snage (29), a asociran je uglovima
fazora napona u krajnjim ~vorovima elementa na
kome se nalazi CSC, imala bi oblik (uz podse}anje
da je za submatricu koeficijenata za aktivnu snagu
za module napone usvojena nominalna vrednost):
bckk = bkk -
g km sin
bcmm = bmm + g km sin
km
+ bkm cos
km
(31)
km
+ bkm cos
km
(32)
k, m NCSC
Ekstenzija odgovaraju}ih dijagonalnih elemenata matrice koeficijenata, koji se odnose na debalans reaktivne snage (30), a asociran je modulima
fazora napona, imala bi oblik:
b ckk = b kk + g km sin
b cmm = b mm -
g km sin
(33)
km
+ 2 bkm - b km cos
km
km
+ 2 b km -
km
b km cos
(34)
k, m NCSC
Imaju}i u vidu realne opsege stepena kompenzacije CSC (kse 40 %) koji se susre}u u praksi, kao
i uobi~ajene vrednosti razlike uglova fazora napona
(km < 15 el) u realnim pogonskim uslovima,
mogu}e je opravdano da se zanemare ostali ~lanovi
u relacijama (31) - (34), s obzirom na dominantnu
ulogu elemenata bkk, bmm, b kk i b mm. Potpuno je
analogna situacija i sa odgovaraju}im vandijagonalnim elementima, odnosno, opravdano se vr{i zanemarenje ~lanova, koji su bili generisani usled prisustva CSC.
Me|utim, uvo|enje aktivnih CSC kontrolera
dovodi do tri nove submatrice u matrici Jakobijana,
s obzirom na to da je uvedena nova varijabla (upravlja~ka) b, korelisana sa uvedenim jedna~inama balansa oblika (22).
Prva je submatrica Bpb , dimenzije (N-1) x
NCSCA, koja je asocirana jedna~inama balansa (29)
i uvedenoj varijabli b. U slu~aju aktivnog CSC
kontrolera ugra|enog na dalekovodu k-m, elemenat ove submatrice koji odgovara ~voru k imao bi
slede}i oblik:
bpbkk = bkk
(35)
Druga je submatrica Bb, dimenzije NCSCA x

(N-1), koja je asocirana jedna~inama balansa (22) i
uglovima fazora napona, u krajnjim ~vorovima elementa na kome se nalazi aktivni CSC. U slu~aju
njegove ugradnje na dalekovodu k-m, elemenat ove

submatrice, asociran uglu k imao bi slede}i oblik:
tivne kontrolere, odnosno na elemente na kojima se

èli ostvariti zadati tok aktivne snage. Ovi subvektori se odre|uju posredstvom relacija (20) za EPST,
(21), za SPST i (22), za CSC. Skalar Pr/V odgovabb Qkm=gkmsinkm-bkmcoskm+
ra referentnom ~voru, koji se bira proizvoljno i koji
+ gkmsinkm - bkm coskm
(36) ima fiksnu vrednost ugla (uobi~ajeno je da je to nulta vrednost), a uveden je radi eliminacije singulariTre}a je kvadratna submatrica B bb , reda teta.
NCSCA, koja je asocirana jedna~inama balansa (22)
U sistemu jedna~ina (40), koji se odnosi na rei uvedenoj varijabli b, koja ima samo dijagonalne aktivne snage, subvektor debalansa Qc/V, dimenzielemente oblika:
je NSV + NL, odre|uje se saglasno prethodno datim
relacijama (24), (28) i (30).
bbb = sinkm
(37)
Na taj na~in, do traènih vrednosti regulacionih
parametara aktivnih kontrolera, koji obezbe|uju
Tragaju}i za daljim mogu}im upro{}enjima, zadate tokove aktivnih snaga na odabranim dalekoprostor je na|en kod relacija (36) (opravdano zane- vodima, i tokova snaga u svim ostalim elementima
marivanje ~lanova sa sinkm,, sa kojima je povezana razmatrane interkonekcije, dolazi se sukcesivnim
konduktansa g km i njena promena gkm, kao i zane- iterativnim re{avanjem dva raspregnuta sistema jedmarenje ~lana sa promenom susceptanse bkm). Ta - na~ina (39) i (40).
ko|e, opravdano uvode}i da je coskm 1, elementi
U njima, {to se posebno nagla{ava, elementi
submatrice Bb ima}e slede}i, veoma jednostavni svih prisutnih submatrica koeficijenata B, Bp,
oblik:
Bpb, Bp, B,, Bb, Bbb, Br , F, Fr i B imaju konstantne vrednosti, za nepromenjenu topologiju. Pri
bb km=-bkm
(38) tome, postoji slede}i identiteti: Bp=BpT i Bpb =
Bb T (T - oznaka za transpoziciju), a submatrice B
4.3. Brzi postupak sa razdvajanjem varijabli
i Bbb imaju samo dijagonalne elemente.
Submatrice Bp, Bp i B, dimenzija (NESPTA
Uz sve prethodno ura|eno, koriste}i ideju izlo- +NSPSTA) x (N-1), (N-1) x (NEPSTA+NSPSTA) i
ènu u [13] (u submatrici koeficijenata koja se odno- (NEPSTA+NSPSTA) x (NESPST+NSPSTA), resi na aktivne snage zanemaruju se rezistanse, a u spektivno, imaju slede}e elemente:
submatrici koja se odnosi na reaktivne snage, dupli1
raju se {antovi), dobijaju se slede}a dva sistema ras1 ;
b 'p ki
b 'p mi
;
pregnutih jedna~ina, koja se sukcesivno iterativno
xkm
x km
re{avaju (smisao uvedenih subiteracionih indeksa k
i l):
1 ;
1 ;
(41)
b'
b'
p ki
k
P c/V
Ppst/V
Pcsc/V
P rc/V
k+1
B'
B'p
B'pb
B' p
B'
B'b
B'bb
(b)
Br
Fr
(f)
Qc /V1 = B V1+1
b ' ki
(39)
(40)
U dobijenom sistemu jedna~ina (39), koji se odnosi na aktivne snage, subvektor debalansa (mismatches) Pc/V, dimenzije N-1, odre|uje se saglasno prethodno datim relacijama (23), (27) i (29).
Subvektori Ppst/V i Pcsc/V, dimenzija (NEPST+
NSPSTA) i NCSCA respektivno, odnose se na akELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
p mi
xkm
xkm
1
;
x km
i (NEPSTA+NSPSTA), k, m (NESPT+ NSPST)

gde je xkm - reaktansa elementa k-m
Zatim, submatrice Bpb, Bb i Bbb, dimenzija
(N-1) x NCSCA, NCSCA x (N-1), (NCSC) x
(NCSC), respektivno, imaju slede}e elemente:
b 'pbki
1 ;
xkm
b 'pbmi
1
;
xkm
'
b ki
1 ;
xkm
'
b mi
1 ;
xkm
(42)
bbb = sinkm
i NCSCA k, m NCSC
Dalje, submatrica F, dimenzije (N-1) x 1 ima
slede}e elemente:
11
Fi
k pi
0
i
i
NG
NL
(43)
a kvadratna submatrice B, dimenzije (N-1) je identi~na odgovaraju}oj submatrici u poznatoj brzoj dekuplovanoj metodi [13].
Tako|e, kvadratna submatrica B, dimenzije
(NSV+NL), je identi~na odgovaraju}oj submatrici u
pomenutoj metodi. Jedina razlika je u uve}anoj dimenziji submatrice B (sada je NSV+NL), i pro{irenju dijagonalnih elemenata vezanih za generatore
koji imaju stati~ku karakteristiku napon - reaktivna
snaga (pro{irenje za veli~inu QGoi / (sViVGoi2)).
Na kraju, potrebno je posebno da se naglasi i istakne, da se u odnosu na prilaz izloèn u [7], koji je
baziran na klasi~nom modelu tokova snaga, sada javljaju submatrice F i Fr, koje su asocirane kvazistacionarnoj vrednosti jedinstvene u~estanosti f. Indeks
r govori da se radi o referentnom ~voru. Me|utim,
za razliku od klasi~nog modela tokova snaga, u kome referentni ~vor (uveden iz istih razloga - eliminacija singulariteta) je istovremeno i balansni, sada
svi ~vorovi imaju karakter balansnog. Odnosno, u
uspostavljanju novog stanja dobijenog u~inkom
(pasivnim ili aktivnim) kontrolera, u~estvuju
svi generatorski ~vorovi (srazmerno svojim primarnim regulacionim konstantama) i svi potro{a~ki
~vorovi (u skladu sa svojim zavisnostima od napona
i u~estanosti). Ova osobina razvijene metode je krucijalna, jer, kako }e to biti pokazano, omogu}uje ta~niju evaluaciju relevantnih tehni~kih efekata primene razmatranih kontrolera tokova snaga (energetski
transformatori za regulaciju ugla, stati~ki transformatori za regulaciju ugla i upravljana serijska kompenzacija reaktanse).
4.4. Tok odvijanja iterativne procedure
U prethodnom izlaganju je obja{njen racionalan
razlog uvo|enja promene susceptansi kao upravlja~ke varijable, kada su u pitanju aktivni CSC kontroleri. To je zahtevalo da se ta promena susceptanse tokom iterativne procedure (bkmk+1 ) stavi u korelaciju sa odgovaraju}im stepenom kompenzacije
reaktanse dalekovoda (kk+1sckm). To je u~injeno re{avanjem kvadratne jedna~ine, ~iji su koeficijenti:
a= (b kmk+1 - b km) x2 km
sin
tg k 1
tg k 1cos
(44)
(45)
da bi se primenom relacije (5) do{lo do traènih

vrednosti prenosnog odnosa t k*1.
5. POSEBNI SLUÂJEVI
GENERALIZOVANE METODE
UPRAVLJANJA TOKOVIMA
AKTIVNIH SNAGA
Da je u pitanju generalna forma razvijene metode, govori mogu}nost generisanja niza posebnih slu~ajeva. Tako, na primer, posebni slu~aj prethodno
date generalne formulacije upravljanja tokovima
snaga je slu~aj kada postoje samo NEPST i/ili
NSPSTP pasivnih EPST, odnosno SPST kontrolera i NCSC pasivnih CSC kontrolera. Tada se samo
utvr|uju efekti ovih pasivnih kontrolera, koji imaju unapred zadatu fiksnu vrednost ugla regulacije,
odnosno unapred zadatu fiksnu vrednost stepena
kompenzacije reaktanse, odnosno tokom prora~una
tokova snaga ovi kontroleri ne menjaju unapred pode{enu vrednost svojih regulacionih parametara.
U ovom slu~aju, nema vi{e submatrica Bp,
Bp, Bpb , Bp, B,, Bb i Bbb, jer uglovi regulacije i promene susceptansi b nisu vi{e upravlja~ke
varijable, tako da se tokovi snaga odre|uju iterativnim re{avanjem slede}ih sistema raspregnutih jedna~ina:
k
k+1
P /V
=
B'
Br
Fr
Qc/V1 = B'' V1+1
gde zkm predstavlja impendansu elementa k-m, pre

kompenzacije.
12
rk
Pr/V
b= [1-zkmxkm (b kmk+1 - bkm)]xkm

c= (bkmk+1 - b km)z2km - xkm
Na bazi ove nove vrednosti stepena kompenzacije kk+1 sckm i poznatih vrednosti za aktivnu otpornost i reaktansu elementa k-m , odre|uje se i nova
vrednost promene konduktansi gk*1 , ~ime je obezbe|eno da se nesmetano obavlja iterativna procedura re{avanja sistema jedna~ina (39) i (40).
Dalje, u slu~aju EPST, tipa 4 i 5, neophodno je
da se tokom iterativne procedure re{avanja sistema
jedna~ina (39) i (40), na bazi dobijenih vrednosti za
ugao regulacije k*1, vr{i prera~unavanje prenosnih
odnosa t k*1. U tom cilju, odre|uje se najpre aktuelna vrednost parametara r k*1, saglasno relaciji (6), na
slede}i na~in:
(f)
(46)
(47)
Kako je to ve} re~eno, kvadratne submatrice B

i B sa konstantnim elementima, dimenzija (N-1) i
(NSV + NL), respektivno, su identi~ne odgovaraju}im submatricama u poznatoj brzoj dekuplovanoj
metodi [13]. Jedina razlika je u uve}anoj dimenziji

submatrice B (sada je NSV+NL), odnosno razlike
su kod dijagonalnih elemenata submatrice vezanih
za generatore koji imaju stati~ku karakteristiku napon - reaktivna snaga (pro{irenje dijagonalnog elementa za veli~inu QGoi / (sViVGoi2 )). Dakle, tokom
iterativne procedure vr{i se odre|ivanje novih vrednosti vektora debalansa PC i QC, saglasno datim
relacijama (23), (24) i (27)-(30) (relacije (20), (21) i
(22) sada nisu u funkciji).
U slu~aju analognom prethodnom, ali se koristi
konvencionalni model tokova snaga, aktuelni su slede}i sistemi raspregnutih jedna~ina:
Osnovne mogu}nosti, odnosno funkcije ovog

ra~unarskog programa, koje potvr|uju da je u pitanju generalna forma modela, odnosno metode upravljanja tokovima aktivnih snaga, su slede}e:
A. Odre|ivanje tokova snaga u slu~aju kada je NUEPST =NUSPST = NUCSC = 0, odnosno kada u
razmatranoj interkonekciji nema instaliranih
kontrolera tokova snaga ;
B. Odre|ivanje tokova snaga u slu~aju kada postoje
samo NEPST pasivnih EPST i/ili NSPSTP
pasivnih SPST kontrolera. Tada se samo utvr|uju efekti ovih pasivnih kontrolera, koji imaju unapred zadatu fiksnu vrednost ugla regulacije;
P c/V k=B k+1
(48) C. Odre|ivanje tokova snaga u slu~aju kada postoje
samo NCSCP pasivnih CSC kontrolera. Tada
Qc/V l= BV l+1
(49)
se samo utvr|uju efekti ovih pasivnih kontrolera, koji imaju unapred zadatu fiksnu vrednost steNa kraju, u slu~aju da u razmatranoj interkopena kompenzacije reaktanse;
nekciji ne postoje kontroleri tokova snaga, ali se i D. Odre|ivanje tokova snaga u slu~aju kada postoje
dalje koristi konvencionalni model tokova snaga, sisamo NEPST pasivnih EPST i/ili NSPSTP
stemi jedna~ina se transformi{u (uz prethodnu datu
pasivnih SPST kontrolera i NCSC pasivnih
napomenu o submatrici B) u poznati brzi raspregCSC kontrolera. Tada se samo utvr|uju efekti
nuti postupak [13]:
ovih pasivnih kontrolera, koji imaju unapred
zadatu fiksnu vrednost ugla regulacije, odnosno
k
k+1
P/V =B
(50)
unapred zadatu fiksnu vrednost stepena kompenzacije reaktanse;
l
l+1
Q/V =BV
(51)
E. Odre|ivanje tokova snaga u slu~aju kada postoje
samo NEPST i/ili NSPSTA aktivnih EPST, odnosno SPST kontrolera. Tada se utvr|uju efekti
6. RAÛNARSKI PROGRAM UTOKOVIG
ovih kontrolera, koji automatski pode{avaju svoj
ugao regulacije, za zadati tok aktivne snage na
Na bazi izloènog generalizovanog matemati~elementima na kojima su instalirani;
kog modela upravljanja tokovima aktivnih snaga i
F.
Odre|ivanje
tokova snaga u slu~aju kada postoje
razvijene tehnike njegovog re{avanja, u Institutu
samo
NCSCA
aktivnih CSC kontrolera. Tada se
Nikola Tesla razvijen je ra~unarski program UTOutvr|uju
efekti
ovih kontrolera, koji automatski
KOVIG (Upravljanje TOKOVIma, G - generalizopode{avaju
stepen
kompenzacije reaktanse, za zavana verzija, u odnosu na verziju ra~unarskog prodati
tok
aktivne
snage
na elementima na kojima
grama UTOKOVI, koja je bazirana na klasi~nom
su
instalirani;
modelu tokova snaga [7]).
Ova generalizovana verzija, koja pored glavnog G. Odre|ivanje tokova snaga u slu~aju kada postoje
NEPST i/ili NSPSTA aktivnih EPST, odnosno
program ima 21 potprogram tipa subroutine, omoSPST kontrolera i NCSCA aktivnih CSC kongu}uje tretiranje interkonekcija sa 10 000 ~vorova,
trolera. Tada se utvr|uju efekti ovih kontrolera,
30 000 grana, 2 000 generatora, 4 000 transformatokoji automatski pode{avaju svoj ugao regulacije,
ra, 200 regulacionih basena i 100 EPST, 100 SPST i
odnosno stepen kompenzacije, za zadati tok ak100 CSC a, uz jednu veoma va`nu napomenu, da su
tivne snage na elementima na kojima su instalisve ulazne datoteke, preko kojih se defini{e polazno
rani;
stanje u potpunosti kompatibilne sa odgovaraju}im
datotekama koje koristi unapre|ena verzija ra~unar- H. Odre|ivanje tokova snaga u slu~aju kada postoji
niz kombinacija prisustva aktivnih i pasivnih
skog programa STATIC [15, 16]. Ta ~injenica je poEPST i/ili SPST kontrolera. Tada se utvr|uju
sebno apostrofirana, jer govori o prakti~noj mogu}nosti udobne komplementarne primene ra~unarskih
efekti kontrolera, koji automatski pode{avaju
svoj ugao regulacije, za zadati tok snage na eleprograma STATIC, UTOKOVI [7] i UTOKOVIG,
mentima na kojima su instalirani i efekti onih
{to nesumnjivo moè da bude veoma korisno u praksi.
kontrolera koji imaju fiksni ugao regulacije;
13
I. Odre|ivanje tokova snaga u slu~aju kada postoji

CSC kontrolera. Tada se utvr|uju efekti kontrolera, koji automatski pode{avaju stepen kompenzacije, za zadati tok snage na elementima na kojima
su instalirani i efekti onih kontrolera koji imaju
fiksni stepen kompenzacije;
J. Odre|ivanje tokova snaga u slu~aju kada postoji
EPST, SPST i CSC kontrolera. Tada se utvr|uju
efekti kontrolera, koji automatski pode{avaju
svoje regulacione parametre, za zadati tok snage
na elementima na kojima su instalirani i efekti
onih kontrolera koji imaju fiksne vrednosti ovih
parametara;
Opcija A odgovara prora~unu tzv. konvencionalnih tokova snaga, a sve ostale opcije u primeni
ovoga ra~unarskog programa B - J obuhvataju postojanje kontrolera tokova aktivnih snaga (energetskih transformatora za regulaciju ugla i serijskih
FACTS kontrolera). Za opcije B, C i D, to su samo
tzv. pasivni kontroleri, a za opcije E, F i G, to su
samo aktivni kontroleri. Ostale opcije H, I i J, pruàju Korisniku ovoga programa mogu}nost razmatranja niza kombinacija primene aktivnih i pasivnih SPST i CSC kontrolera. Koliko sve to ima upotrebnu vrednost, pokaza}e vreme koje dolazi, u kome se sa razlogom o~ekuje da }e se ovim kontrolerima posvetiti posebna pa`nja.
Na kraju, potrebno je napomenuti da se u svim
opcijama, u kojima su prisutni aktivni kontroleri,
odvijanje ra~unarskog programa zaustavlja, ukoliko
tokom prora~una uglovi regulacije EPST i SPST i
stepen kompenzacije, u slu~aju primene CSC, prevazi|u raspoloìvi opseg. To istovremeno predstavlja upozorenje Korisniku da preispita adekvatnost
formulisanog problema upravljanja tokovima snaga.
7. PRIMERI PRAKTI^NE PRIMENE
RAZVIJENOG PROGRAMA UTOKOVIG
Autor ovog rada bio je voljan da izabere takav
primer, koji }e respektovati ~injenicu ponovnog povezivanja sa glavnim delom UCTE mreè, koje je
uspe{no obavljeno 10. oktobra 2004. godine [17].
Me|utim, potrebni podaci za to za sada nisu pristupa~ni {irem auditorijumu. Naravno, kada oni budu
pristupa~ni, autoru ovoga rada bi}e veliki izazov, ali
i veliko zadovoljstvo da stavi u isku{enja razvijeni
ra~unarski program UTOKOVIG u njegovoj konkretnoj primeni na primeru realne interkonekcije u
jugoisto~noj Evropi i njenom {irem okruènju.
Iz pomenutih razloga, prakti~na primena razvijenog ra~unarskog programa UTOKOVIG izvr{ena
je na primeru Druge UCTE sinhrone zone, koji je
14
formirao Naru~ilac Studije [15]. U pitanju je realna

interkonekcija sa 1 059 ~vorova (175 generatora i
1 413 grana), koju sa~injavaju EES Srbije i Crne
Gore (SCG), Bosne i Hercegovine (isto~ni deo)
(BH), Makedonije (MK), Rumunije (RO), Bugarske
(BG), Gr~ke (GR) i Albanije (AL). Modelovane su
kompletne visokonaponske mreè 220 i 400 kV u
pomenutim EES (u EES Gr~ke, relevantni delovi
mreè 150 kV), uz napomenu da je kompletno modelovana mreà 110 kV u EES Srbije i Crne Gore.
Dakle, sasvim odgovaraju}a dimenzije problema za potrebe sagledavanja karakteristika i mogu}nosti razvijene nove generalizovane metode, odnosno ra~unarskog programa UTOKOVIG. Konkretni
prakti~ni primeri su tako birani da u prvom redu dovedu do velikih isku{enja razvijenu novu metodu u
pogledu karakteristika konvergencije, a zatim da se
izvr{i komparacija sa rezultatima koje daje, u komplementarnoj primeni, ra~unarski program UTOKOVI, koji je, kako je to ve} re~eno, baziran na klasi~nom modelu tokova snaga [7].
Jedan od takvih primera (naravno, krajnje hipoteti~nog) koji je veoma indikativan u pogledu karakteristika konvergencije iterativne procedure re{avanja sistema raspregnutih jedna~ina (39) i (40) je simultano prisustvo svih ovih kontrolera (EPST,
SPST i CSC) .
EPST (tip 3) je postoje}i transformator 400/220
kV/kV, 800 MVA u Kozlodui (BG), sa zadatkom da
automatski podesi svoj ugao regulacije 1, da bi tok
aktivne snage, umesto postoje}ih 289 MW, iznosio
450 MW. Dalje, SPST je instaliran na po~etku interkonektivnog dalekovoda 400 kV Blagoevgrad (BG) Thessaloniki (GR) sa zadatkom da automatski podesi
svoj ugao regulacije 2, da bi tok aktivne snage,
umesto postoje}ih 238 MW, iznosio 400 MW. Zatim,
na interkonektivnom dalekovodu 400 kV Sofija (BG)
- Ni{ (SCG) instalirana je CSC, sa stepenom kompenTabela 1.
Maksimalne vrednosti debalansa snaga, vrednosti

korekcija uglova regulacije EPST i SPST i vrednosti korekcija odstupanja jedinstvene u~estanosti
tokom iterativne procedure re{avanja sistema
jedna~ina (39) i (40)
Broj max
itera||
cije (MW)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
max
|Q|
(Mvar)
max
|P c|
(MW)
(f)
(el)
(el)
(Hz)
161,810 88,477 161,800

24,616 3,266 -4,600
3,008 0,652
-0,20
0,575 0,500 0,000
0,186 0,250 0,000
0,076 0,098 0,000
4,54
0,03
0,00
0,00
0,00
0,00
11,54 0,000 38
0,18 0,000 09
0,05 0,000 11
0,00 -0,000 02
0,00 0,000 01
0,00 0,000 00
zacije reaktanse 20 %, a tok aktivne snage, pre uvo|enja ove kompenzacije je iznosio - 45 MW.
Za ovaj primer, tabela 1 daje kretanje maksimalnog odstupanja snaga (the maximum power mismatches) tokom iterativne procedure re{avanja sistema jedna~ina (39) i (40), korekcije uglova regulacije EPST ( 1) i SPST ( 2), kao i korekcije odstupanja jedinstvene u~estanosti ((f )).
Dakle, uo~avaju se veoma dobre karakteristike
konvergencije iterativne procedure re{avanja sistema raspregnutih jedna~ina (39) i (40), jer je bilo potrebno svega {est iteracija za zahtevanu ta~nost od
0,1 MW, odnosno Mvar. Pri tome, potrebno je napomenuti da je iterativna procedura startovala od utvr|enog stanja interkonekcije pre ugradnje razmatranih kontrolera, i sa nultim vrednostima uglova regulacije.
U novo dobijenom stanju, tok aktivne snage
kroz transformator 400/220 kV/kV, 800 MVA u
Kozlodui (BG) je iznosio èljenih 450 MW, s tim da
njegov ugao regulacije 1 bude pode{en na 4,57
el. Tako|e, tok aktivne snage na interkonektivnom
dalekovodu 400 kV Blagoevgrad (BG) - Thessaloniki (GR) iznosi èljenih 400 MW, koji je posledica
automatski odre|ene vrednosti ugla regulacije SPST
u iznosu 2 = 11,77 el, a na interkonektivnom dalekovodu 400 kV Sofija (BG) - Ni{ (SCG), na kome
je instalirana CSC, sa stepenom kompenzacije reaktanse 20 %, novi tok aktivne snage iznosi - 165 MW,
uz podse}anje da je tok aktivne snage, pre uvo|enja
ove kompenzacije, iznosio - 45 MW.
U slu~aju da po~etak iterativne procedure ima
tzv. flat(miran) start (nominalne vrednosti napona u svim PQ ~vorovima i nulta vrednost za sve
uglove, uklju~uju}i i uglove regulacije SPST-a, bilo
je porebno ukupno deset iteracija.
Naredna tabela 2 daje uporedni pregled rezultata dobijenih primenom ra~unarskih programa UTOKOVIG i UTOKOVI. Ti rezultati se odnose na slu~aj kada EES GR uvozi 700 MW iz SCG (350 MW)
i RO (350 MW), a aktivni SPST su instalirani na
po~etku interkonektivnih dalekovoda 400 kV Blagoevgrad (BG) - Thessaloniki GR) ( 1) i Skoplje
(MK)-Kosovo (SCG) ( 2).
U njoj se daju relativni odnosi promena, u odnosu na stanje bez ovih kontrolera, ukupnih gubitaka gubitaka aktivne (Pg) i reaktivne (Qg ) snage i
relativni odnosi dobijenih vrednosti ugla regulacije
1 i 2, za ~etiri varijante zadatih tokova aktivnih
snaga na pomenutim dalekovodima. U varijanti I, na
prvom dalekovodu je zadato 500 MW, a na drugom
-200 MW, u varijanti II, 400 i -300 MW, u varijanti
III, 300 i -400 MW i u varijanti IV, 200 i -400 MW.
Analiziraju}i date pokazatelje, uo~avaju se zna~ajne razlike, posebno kod dostignutih vrednosti
uglova regulacije, za zadate iznose tokova aktivnih

snaga na razmatranim dalekovodima sa aktivnim
SPST. Dakle, ako se nastoji da se {to ta~nije odre|uju vrednosti uglova regulacija SPST, za unapred zadate tokove aktivnih snaga, neophodna je primena
prilaza zasnovanom na nestandardnom modelu tokova snaga, koji je najbliì realnoj pogonskoj praksi.
Tabela2.
Uporedni pregled rezultata dobijenih primenom

ra~unarskih programa UTOKOVIG
(gornji indeks g) i UTOKOVI
g
Varijanta
I
II
III
IV
P g
Pg
0,871
1,009
0,777
0,924
Qg g
Qg
0,989
0,950
1,026
1,018
1 g
1
1,160
0,743
0,930
0,952
2g
2
0,950
0,930
0,823
1,590
Razlike u dobijenim rezultatima sprovedenih

analiza stati~ke sigurnosti su jo{ drasti~nije, posebno u slu~ajevima gubitka ve}ih injektiranja (ispadi
generatora velikih jedini~nih snaga), iz ve} obja{njenog razloga da se kod klasi~nog prilaza sve locira na jedan jedini, referentni (tada i balansni)
~vor. To je bilo i o~ekivano, imaju}i u vidu da kod
prilaza, baziranog na nestandardnom modelu tokova
snaga, u uspostavljanju novog, postdinami~kog kvazistacionarnog stanja u~estvuju svi generatorski
~vorovi (srazmerno svojim primarnim regulacionim
konstantama) i svi potro{a~ki ~vorovi (u skladu sa
svojim zavisnostima od napona i u~estanosti), saglasno realnoj pogonskoj praksi.
Na kraju, trebalo bi posebno da se naglasi da }e
prava isku{enja u pogledu ocena mogu}nosti ra~unarskog programa UTOKOVIG tek nastati u njegovoj neposrednoj prakti~noj primeni, ako se u budu}nosti u okviru intenzivnijeg funkcionisanja regionalnog trì{ta elektri~ne energije u jugoisto~noj Evropi
i planiranog {irenja interkonekcije UCTE na Istok,
pokaè tehno-ekonomska opravdanost primene ovih
FACTS kontrolera tokova snaga. Za sada, ovaj ra~unarski program moè biti od prakti~ne koristi kod
razmatranja efekata energetskih transformatora za
regulaciju ugla, kojih ima u neposrednom okruènju
EES-a Srbije (u EES Rumunije i Bugarske).
8. ZAKLJU^CI
U radu je prikazana jedna nova, generalizovana metoda upravljanja tokovima aktivnih snaga pomo}u energetskih transformatora za regulaciju ugla
(EPST) i serijskih FACTS kontrolera tokova snaga
(stati~ki transformatori za regulaciju ugla (SPST) i
15
upravljana serijska kompenzacija reaktanse dalekovoda (CSC)). Ona je bazirana na nestandardnom

modelu tokova snaga, u kome, za razliku od klasi~nog modela tokova snaga, svi ~vorovi imaju karakter balansnog, odnosno, u uspostavljanju novog stanja kao rezultat efekta ovih kontroler tokova snaga,
u~estvuju svi generatorski ~vorovi (srazmerno svojim primarnim regulacionim konstantama i statizmima primarne regulacije napona) i svi potro{a~ki
~vorovi (u skladu sa svojim zavisnostima od napona
i u~estanosti). Ova osobina razvijene metode je krucijalna, jer omogu}uje ta~niju evaluaciju relevantnih tehni~kih efekata primene EPST, SPST i CSC.
Istovremeno, kako je to pokazano u radu, razvijena generalna forma metode omogu}uje obuhvatanje niza raznovrsnih kombinacija simultane primene
EPST, SPST i CSC, kako u tzv. aktivnom, tako u
tzv pasivnom modu primene.
Karakteristike i mogu}nosti razvijenog ra~unarskog programa UTOKOVIG, baziranog na izloènoj generalizovanoj metodi, utvr|ivane su na primeru realne elektroenergetske interkonekcije. Rezultati komplementarne prakti~ne primene ovoga programa sa programom UTOKOVI, baziranog na klasi~nom modelu tokova snaga, ~iji je samo manji
obim izloèn u ovom radu, evidentno govore da je za
ta~nije utvr|ivanje relevantnih tehni~kih efekata
ovih kontrolera neophodna primena prilaza zasnovanog na nestandardnom modelu tokova snaga, koji je najbliì realnoj pogonskoj praksi.
Naravno, prava isku{enja u pogledu ocena mogu}nosti ra~unarskog programa UTOKOVIG nasta}e u u njegovoj neposrednoj prakti~noj primeni,
ako se u budu}nosti u okviru intenzivnijeg funkcionisanja regionalnog trì{ta elektri~ne energije u jugoisto~noj Evropi i {irenja interkonekcije UCTE na
Istok, pokaè tehno-ekonomska opravdanost primene ovih FACTS kontrolera tokova snaga.
9. PRILOG: UVEDENE OZNAKE ZA VRSTE ^VOROVA I KONTROLERA
N ukupan broj, odnosno oznaka skupa svih ~vorova interkonekcije;
NG ukupan broj, odnosno oznaka skupa generatorskih ~vorova;
NSV ukupan broj, odnosno oznaka skupa generatora koji imaju stati~ku karakteristiku napon reaktivna snaga;
NL ukupan broj, odnosno oznaka skupa svih neproizvodnih
~vorova (NL=N-NG);
NCU=NESPT+NSPST+NCSC oznaka skupa, odnosno ukupan broj krajnjih ~vorova svih elemenata na kojima su instalirani kontroleri, bez obzira na to da li su u tzv. aktivnoj ili pasivnoj ulozi;
NEPST ukupan broj, odnosno skup krajnjih ~vorova elemenata na kojima su priklju~eni EPST;
NSPST ukupan broj, odnosno skup krajnjih ~vorova elemenata na kojima su priklju~eni SPST;
16
NCSC ukupan broj, odnosno skup krajnjih ~vorova elemenata

na kojima je uvedena CSC;
NUEPST=NEPSTA+NEPSTP ukupan broj EPST kontrolera,
NEPSTA ukupan broj aktivnih EPST kontrolera,
NEPSTP ukupan pasivnih EPST kontrolera
NUSPST=NSPSTA+NSPSTP ukupan broj SPST kontrolera,
NSPSTA ukupan broj aktivnih SPST kontrolera;
NSPSTP ukupan broj pasivnih SPST kontrolera;
NUCSC=NCSCA+NCSCP ukupan broj CSC kontrolera;
NCSCA ukupan broj aktivnih CSC kontrolera;
NCSCP -ukupan broj pasivnih CSC kontrolera;
10. LITERATURA
[1] DEFINITIONS OF TRANSFER CAPACITIES IN
LIBERALIZED ELECTRICITY MARKETS, Final
Report, ETSO, April, 2001.
[2] PROCEDURES FOR CROSS-BORDER TRANSMISSION CAPACITY ASSESSMENTS, ETSO,
October, 2001.
[3] EVALUATION OF CONGESTION MANAGEMENT METHODS FOR CROSS-BORDER
TRANSMISSION, ETSO, Florence Regulators
Meeting, November, 1999.
[4] Mijailovi} S. V. , Vujasinovi} Z. , Apostolovi} M. ,
PREGLED AKTUELNIH METODA ZA UPRAVLJANJE ZAGU[ENJIMA U PRENOSNOJ
MRE@I U EVROPI, ~asopis Elektroprivreda, br.
1, 2004, str. 40-55.
[5] ANALYSIS OF ELECTRICITY NETWORK CAPACITIES AND IDENTIFICATION OF CONGESTION, IAEW and CONSENTEC, Final Report,
Aachen, December 2001.
[6] Popovi} D. P., GENERALIZOVANI MODEL
TRANSFORMATORA I TOKOVI SNAGA, ~asopis Elektroprivreda, br. 1, 2003, str. 3-14.
[7] Popovi} D. P., JEDNA METODA UPRAVLJANJA
TOKOVIMA SNAGA POMO]U STATI^KIH
TRANSFORMATORA ZA REGULACIJU UGLA,
~asopis Elektroprivreda, br. 3, 2004, str. 24 34.
[8] Popovi} D. P., EVALUACIJA RELEVANTNIH TEHNI^KIH EFEKATA PRIMENE STATI^KIH TRANSFORMATORA ZA REGULACIJU UGLA, XLIX
Konferencija ETRAN-a, Budva, 5 10 juni, 2005.
[9] C. Dechamps, R. Nuytten, J. Vankelecom, CONSTRAINED LOW FLOW OPTIMUM POWER
FLOW, CLF-OPF: USER GUIDE, Systems-Europe
S. A. Publication Bruxelles, 1997.
[10] Popovi} D. P. , JEDNA METODA PRORA~UNA
TOKOVA SNAGA U ELEKTROENERGETSKIM
SISTEMIMA SA SERIJSKIM FACTS KONTROLERIMA, ~asopis Elektroprivreda, br. 1, 1998,
str. 11-22.
[11] Popovi} D. P. , AN EFFICIENT METHODOLOGY
FOR STEADY-STATE SECURITY ASSES SMENT OF POWER SYSTEMS, Int. Journal of
Electrical Power and Energy Systems, Vol. 10, No.
2, April 1988, pp. 110-116.
[12] Tinney W. F. and Hart C. E. , POWER FLOW SOLUTION BY NEWTONS METHOD, IEEE Trans.
on PAS, Vol. PAS-86, No. 11, November 1967, pp.
1449-1467.
[13] Stott B. and Alsac O., FAST DECOUPLED LOAD
FLOW, IEEE Trans. on PAS, Vol. PAS-93, No. 3,
May/June 1974, pp. 856-869.
[14] Popovi} D. P. , METODE ODRE\IVANJA TOKOVA SNAGA U EES SA SERIJSKIM FACTS KONTROLERIMA, U USLOVIMA KARAKTERISTI^NIH DINAMI^KIH PROCESA , ~asopis
Elektroprivreda, br. 3,1998, str. 7-13
[15] RAZVOJ I PRAKTI^NA PRIMENA METODOLOGIJE I RAÛNARSKOG PROGRAMA ZA
AUTOMATSKI PRORAÛN PRENOSNIH MOGU]NOSTI ELEKTROENERGETSKIH INTERKONEKCIJA, Studija Instituta Nikola Tesla, Beograd, 2004.
[16] Popovi} D. P. , Dobrijevi} \. M, Mijailovi} S. V. ,
Vujasinovi} Z. @. , AUTOMATIC CROSS-BORDER TRANSMISSION CAPACITY ASSESSMENT IN THE OPEN ELECTRICITY MARKET
ENVIRONMENT, 24 Session CIGRE, Paris, 29
August- 3 September 2004, paper C2-209
[17] Tubi} D. , Stojkovi} B. , PONOVNO POVEZIVA NJE SA GLAVNIM DELOM UCTE MRE@E, âsopis Elektroprivreda, br. 3, 2004, str. 3-8
Rad je primljen u uredni{tvo 01. 04. 2005. godine
Dragan P. Popovi} ro|en je 1943. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. Diplomirao je 1965. godine na Energetskom odseku, magistrirao 1981. godine na
smeru Elektroenergetski sistemi, a doktorsku tezu odbranio maja 1984. godine, sve na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Po diplomiranju, zaposlio se u Elektrotehni~kom Institutu Nikola Tesla, gde se i sada nalazi na radnom mestu vi{eg savetnika u centru Elektroenergetski sistemi. Godine 1997. izabran je u najvi{e nau~no-istraìva~ko zvanje nau~ni savetnik. Kao autor (prete`no) ili koautor do sada je objavio jednu monografiju, preko 160 nau~nih i stru~nih radova i razvio je ve}i broj ra~unarskih programa za analizu relevantnih stati~kih i dinami~kih stanja elektroenergetskih interkonekcija.
17
Zoran Vujasinovi},
Aleksandar Kur}ubi} i Marija \or|evi}
Analiza i utvr|ivanje uslova

za rad elektroenergetskog sistema Albanije
u jedinstvenoj mreì UCTE
Stru~ni rad
UDK: 621.31; 621.315
Rezime:
U radu su predstavljeni rezultati analiza tokova snaga, naponskih prilika i kriterijuma sigurnosti vezani za uslove povezivanja, odnosno nastavka sinhronog rada elektroenergetskog sistema Albanije u jedinstvenoj mreì UCTE-a.
Analizirano je vi{e reìma razmena Albanije i ostalih sistema za dve topologije albanske mreè: jedinstven sistem i sistem razdvojen u tri radijalne oblasti, {to predstavlja naj~e{}e zastupljenu topologiju albanske mreè u poslednjih nekoliko godina. Prora~unat je Neto prenosni kapacitet za istovremeni uvoz sistema
Albanije, Makedonije i Gr~ke pri razli~itim topologijama mreè. Ukratko su analizirani i efekti eventualne
izgradnje novog 400 kV dalekovoda Podgorica-Elbasan. Na kraju su grupisani zaklju~ci pomenutih analiza, koji mogu da daju vi{e svetla na ovu aktuelnu i jedinstvenu problematiku.
Klju~ne re~i: Albanija, UCTE, topologija, NTC, Kardia-Zemlak, Podgorica-Elbasan
Abstract:
CONDITIONS FOR THE OPERATION OF ALBANIAN POWER SYSTEM
WITHIN THE JOINT UCTE NETWORK
Load-flow analysis, voltage conditions and transfer capabilities
The results of load-flow, voltage, and system security analyses related to the conditions of connection,
i.e. continuation of synchronous operation of electric power system of Albania within joint UCTE interconnection are presented in this paper.
Several regimes with different exchange programs were analysed, for the two topologies of Albanian
network: joint network and network separated in three radial areas, which was the usual topology of Albanian network in the last few years. The Net transfer capacity for the simultaneous import of Albania, Greece and Macedonia has been calculated for the different network topologies. The effects of the possible construction of new 400 kV line Podgorica-Elbasan are briefly analysed. The conclusions of all analyses, which
could put more light on this current and unique issue, are grouped at the end.
Key words: Albania, UCTE, topology, NTC, Kardia-Zemlak, Podgorica-Elbasan
Zoran Vujasinovi}, dipl. el. ing., Elektroenergetski koordinacioni centar, 11 040 Beograd, Vojvode Stepe 412
Aleksandar Kur}ubi}, dipl. el. ing, mr Marija \or|evi}, dipl. el. ing, Elektroprivreda Srbije, 11 040 Beograd, Vojvode Stepe 412
18
1. UVOD
Iako nije ~lan UCTE organizacije, Albanija je u
raznim oblicima radila povezana sa sistemima u
UCTE-u jo{ od osamdesetih godina. Tako|e, Albanija je radila sinhrono u okviru druge UCTE sinhrone zone u periodu septembar 1991oktobar 2004,
pri ~emu je u poslednjih nekoliko godina ~esto bila
radvojena u dve ili tri radijalne oblasti. Sinhroni rad
Albanije u UCTE-u nastavljen je i nakon ponovnog
povezivanja dveju UCTE sinhronih zona u oktobru
2004, {to je ponovno aktuelizovalo pitanje njenog
punopravnog ~lanstva u UCTE-u, a time i pitanje
tehni~kih uslova za njen rad u okviru ove interkonekcije.
U okviru ovog rada predstavljeni su rezultati
analiza tokova snaga, naponskih prilika i kriterijuma
stati~ke sigurnosti vezani za uslove povezivanja, odnosno nastavka sinhronog rada EES Albanije u jedinstvenoj mreì UCTE-a, kao kandidata za punopravno ~lanstvo u ovoj organizaciji.
Poseban osvrt je dat na pore|enje stanja u prenosnoj mreì za razli~ite topologije albanske mreè:
Albanija razdvojena u tri radijalne oblasti, {to
predstavlja naj~e{}e zastupljenu topologiju iz
prethodnih nekoliko godina i
Albanija kao jedinstven sistem, {to se smatra neophodnim uslovom za nesmetano uklju~enje Albanije u mreù UCTE-a.
Problematika rada Albanije je jedinstvena po tome {to nema drugih primera ovakvog rada sistema
podeljenog u vi{e radijalnih oblasti u mreì UCTE-a.
Analize tokova snaga ra|ene su prvo za uslove
nultih razmena sistema u regionu, te za uslove uvoza Albanije od 250 i 300 MW. Posebna pa`nja je
obra}ena na uticaj proizvodnje u TE Kosovo B i TE
Kosovo A na tokove snaga po interkonektivnim dalekovodima Albanije.
Pored toga, ura|en je prora~un NTC (Net Transfer Capacity Neto prenosni kapacitet) pri fiksnom
uvozu Albanije od 300 MW, Makedonije od 150
MW, dok je uvoz Gr~ke pove}avan od 500 MW navi{e.
Analizirana je jednovremenost potreba za uvozom sistema Albanije, Makedonije i Gr~ke na primeru perioda oktobar 2003 septembar 2004.
Analiziran je uticaj eventualne izgradnje 400 kV
dalekovoda Podgorica-Elbasan na tokove po albanskim interkonektivnim dalekovodima i na NTC ju`nog Balkana.
Ispitivane su naponske prilike u Albaniji, Makedoniji, Gr~koj, Srbiji i Crnoj Gori, kod uvoza Albanije od 300 MW, a naponi su pore|eni za razdvojenu i spojenu topologiju albanske mreè.
U poslednjem poglavlju su dati zaklju~ci pomenutih analiza, koji mogu da daju vi{e svetla na ovu
aktuelnu i jedinstvenu problematiku.
Kao osnova za analize kori{}en je model UCTE
mreè za region jugoisto~ne Evrope za tre}u sredu u
novembru 2004. u 10:30 ~, prilago|en za pojedine
analize.
Modelovani su sistemi:
Albanije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Gr~ke,
Hrvatske, Makedonije, Ma|arske, Rumunije, Slovenije, Srbije i Crne Gore, Turske (1 ~vor) i Ukrajine
(Bur{tinsko ostrvo).
Ostatak mreè UCTE-a predstavljen je fiksnim
injektiranjima na poveznim dalekovodima (ka Slova~koj, Austriji i Italiji).
Izvor podataka (modela) je redovna razmena
DACF (Day-Ahead Congestion Forecast Prognoza zagu{enja dan unapred) modela mreè u okviru
UCTE-a. Ostali podaci uzeti su iz EKC-ovog godi{njeg izve{taja za 2003. godinu [1] i iz EKC-ove baze podataka, kreirane na osnovu podataka dobijenih
od elektroprivreda Srbije, Crne Gore i Makedonije.
Za analize tokova snaga i naponskih prilika kori{}en je PTI-ev program PSS/E 29, a za analize kriterijuma sigurnosti n-1 i prora~un NTC-a kori{ten je
EKC-ov program PSA. Autori napominju da su ove
analize ra|ene u kratkom vremenskom roku, na
osnovu ograni~enog skupa podataka i iskustveno
odabranih stanja u mreì, te da shodno tome predstavljaju samo preglednu, a ne i studijsku analizu posmatrane problematike, za koju se i pored toga nadaju da }e biti od velike koristi.
2. POSTOJE]E STANJE SISTEMA ALBANIJE
Prenosna mreà Albanije i okolnih sistema je
prikazana na slici 1. Isprekidanim linijama ozna~ene
su dve severne radijalne oblasti, kao naj~e{}e zastupljena topologija Albanije nekoliko godina unazad
(konkretno stanje od 19. novembra 2004. godine).
U Albaniji su od proizvodnje daleko najzastupljenije hidroelektrane (90 % od instalisane snage,
98 % proizvodnje u 2003. godini) koje su sme{tene
na severu zemlje. Prema podacima iz 2003. godine,
u Albaniji je proizvedeno 4 827 GWh, dok je godi{nja potro{nja bila 5 753 GWh.
Tabela 1.
Podaci o vr{nim potro{njama

za sve mesece 2003. godine
Tabela maksimalne snage 2003. godine
MW
I
II
III
IV
KESH 1 172 1 243 1 214 1 167 981
VI
VII VIII
IX
XI
XII
928
903 1 022 1 127 1 186 1 219 1 254
19
SCG
Srbija
SCG
Crna Gora
400kV
kV
400
220kV
kV
220
Slika 1. Prenosna mreà Albanije i okolnih sistema
U~e{}e hidro/termo proizvodnje

u Albaniji u 2003. godini
Pokrivanje konzuma u 2003. godini (GWh)

Termo 80
Uvoz 925
Termo
2%
Hidro
98 %
Konzum = 5 752
Hidro 4 747
Slika 2. Proizvodnja i pokrivanje konzuma u Albaniji (2003. godina)

20
Potrebe za uvozom su veoma zavisne od hidrologije, te Albanija tokom ve}eg dela godine, a posebno u su{nim periodima uvozi zna~ajne koli~ine
energije, pri ~emu su maksimalni programi uvoza
zabeleèni u prethodnom periodu do 300 MW.
mi razmena modelovani su za EES: Albanije, BiH,

Bugarske, Rumunije, Makedonije, Gr~ke, Srbije i
Crne Gore, linearnim pomeranjem proizvodnje u
elektranama navedenih sistema, {to se moè videti u
tabeli 3.
Tabela 2.
Podaci o glavnim elektranama u Albaniji

Naziv
Pnom
UCTE kod
elektrane
(MW)
HE Koman
AKOMAN2
4153
HE Fierze
AFIERZ2
4125
HE Vau Dejes AVDEJA2
550
TE Fieri
212+325+60
Pnom
(MW) zbir
612
500
250
159
Zbog geografskog rasporeda proizvodnje

(uglavnom na severu) i potro{nje (ve}ina u sredi{njem delu i na jugu zemlje), te zbog ~injenice da je
najja~a interkonektivna veza Albanije 400 kV dalekovod Kardia (GR)-Zemlak(AL), ve}i deo razmena
elektri~ne energije Albanije sa susedima odvija se
preko te veze. Ostale interkonektivne veze su 220 kV
dalekovodi Podgorica (CG)-Vau Dejes (AL) i Prizren (SR)-Fierza (AL).
Poznato je da je u prethodnih nekoliko godina
EES Albanije naj~e{}e radio razdvojen na tri (ponekad i dve) radijalne oblasti, povezane sa interkonekcijom preko interkonektivnih dalekovoda, pri ~emu
je ju`na radijalna oblast najve}a. Takva topolo{ka
podela je napravljena zbog ograni~enja razmene po
dalekovodu Zemlak-Kardia na zahtev gr~kog partnera, da bi se omogu}io ve}i uvoz EES Gr~ke iz
pravca Bugarske i Makedonije. Formiranjem radijalnih oblasti sa odre|enim totalom razmene kontrolisani su tokovi snaga na tri albanske interkonektivne veze, pri ~emu je razmena po dalekovodu Ze mlak-Kardia ograni~avana na tipi~no 100 MW u
dnevnim ~asovima. Posledica je ta da je pri ispadu
bilo koje od tri interkonektivne veze dolazilo do delimi~nih raspada albanskog sistema, po{to kriterijum sigurnosti n-1 nije mogao biti ispunjen u takvim
uslovima rada. Tako|e je i sigurnost rada susednih
sistema (Crne Gore, juga Srbije) bila ugroèna pri
ovakvoj topologiji.
Ovde predstavljene analize polaze od pretpostavke da je za budu}i paralelan rad Albanije u okviru UCTE-a neophodno objediniti albansku mreù,
{to odgovara osnovnim standardima sigurnosti napajanja potro{a~a.
Podaci o modelovanim sistemima

kod nultih razmena
Zemlja
AL
BG
GR
RO
MK
SR
CG
BA
HU
HR
SI
UA
TR
X
Proizvodnja Potro{nja
537
3 582
6 057
6 253
748
4 281
517
1 060
2 486
552
1 418
1 056
0
0
529
3 546
5 914
6 118
742
4 209
574
1 053
3 573
981
345
541
0
81
Gubici
8
33
144
123
6
72
44
7
26
13
14
14
0
24
Tabela 3.
Total
razmene
0
0
0
0
0
0
0
0
-1 114
-342
1 059
501
0
-105
Tokovi snaga na interkonektivnim i nekim va`nijim dalekovodima u regionu, za dva reìma rada EES
Albanije, pri nultim programima razmena, dati su u
slede}oj tabeli. Zna~ajno je napomenuti da je dalekovod Zemlak - Kardia i pri nultim programima razmena optere}en sa 106,4 MW u smeru od Gr~ke prema Albaniji. Primetan je i zna~ajan tok snage po 220
kV dalekovodu od Fierze ka Prizrenu (115,2 MW).
3. PRIRODNI TOKOVI SNAGA

Prvo je bilo potrebno uraditi prora~un tokova
snaga za nulte programe razmena, kada je EES Albanije razdvojen i kada je jedinstven. Nulti prograELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
Slika 3. Tokovi aktivnih snaga kod nultih razmena

21
Tabela 4.
Tokovi aktivnih snaga kod nultih razmena

^vor 1
Kardia
Prizren
Podgorica
Bajina Ba{ta
Poèga
Sremska Mitrovica
Kosovo B
Kosovo B
[andorfalva
Porfile de Fier
Tintareni
Tintareni
Blagoevgrad
Dobrudà
Sofija
Trebinje
Trebinje
Vi{egrad
Dubrovo
Bitola
Ni{
^vor 2
GR
SR
CG
SR
SR
SR
SR
SR
HU
RO
RO
RO
BG
BG
BG
BA
BA
BA
MK
MK
SR
Zamlak
Fierza
Vau Dejes
Pljevlja
Pljevlja
Ernestinovo
Ribarevine
Skoplje
Subotica
\erdap
Kozloduj
Kozloduj
Solun
Isa~ea
Ni{
Podgorica
Peru}ica
Vardi{te
Solun
Meliti
Kosovo B
AL
AL
AL
CG
CG
HU
CG
MK
SR
SR
BG
BG
GR
RO
SR
CG
CG
SR
GR
GR
SR
Iz ove analize moè se zaklju~iti da postoji prirodno

kruènje snage sa severa Albanije (Fierza) ka Srbiji
(Prizren), koja se raspodeljuje na pravce iz Srbije ka
Bugarskoj (51 MW) i Makedoniji (49 MW), te se
opet sabira u Gr~koj i vra}a u Albaniju preko dalekovoda Kardia-Zemlak.
Podaci o tokovima snaga pri razdvojenoj mreì
Albanije dati su tako|e u tabeli, ali je nepotrebno
porediti ih sa tokovima kod spojene Albanije, po{to
oni umnogome zavise od veli~ine formiranih radijalnih oblasti (koja je ovde nasle|ena od polaznog
modela za novembar 2004. godine).
4. UTICAJ PROIZVODNJE
TERMOELEKTRANA KOSOVO A i B
22
Broj
kV
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
400
220
220
220
220
400
400
400
400
400
400
400
400
400
400
400
220
220
400
150
400
Razdvojeno
(MW)
-47,0
30,0
44,0
57,4
-32,3
226,6
53,2
-64,3
59,1
73,5
104,3
104,3
-23,6
139,3
118,9
45,9
-57,6
4,8
-70,7
4,6
118,8
Spojeno
(MW)
106,4
-115,2
8,8
49,7
-37,3
200,8
26,1
49,1
58,0
62,4
120,0
120,0
57,7
130,5
50,8
46,3
-75,1
10,1
33,0
16,0
77,9
Da bi se na neki na~in smanjio broj nepoznatih

u ovoj analizi, bilo je potrebno istraìti i uticaj nivoa
proizvodnje u termoelektranama Kosovo B i Kosovo A na tokove snaga u regionu. U narednoj analizi
posmatrani su razli~iti programi razmena (nulte razmene, albanski uvoz od 250 MW i od 300 MW), te
razli~iti jednovremeni nivoi proizvodnje TE Kosovo
B (520 MW i 0 MW), i TE Kosovo A (220 MW i
0 MW). U svim posmatranim reìmima albanska
mreà je objedinjena.
Kod reìma nultih razmena promene angaòvanja Kosova B (sa 520 MW na 0 MW) kompenzovane su podizanjem drugih elektrana u Srbiji, dok su u
ostalim reìmima sve promene kompenzovane pomeranjem proizvodnje globalnog balansnog ~vora
(u Sloveniji).
Iz tabele 5 se vidi da razli~iti nivoi proizvodnje
u ovim elektranama imaju veoma mali uticaj na tok
aktivne snage na dalekovodu Kardia-Zemlak, a ne{to zna~ajniji je uticaj na 220 kV dalekovode Podgorica-Vau Dejes i Prizren-Fierza. Zna~ajno je primetiti da se angaòvanjem TE Kosovo A (priklju~ene
na 220 kV mreù) sa 220 MW rastere}uje pravac Fierza-Prizren za 33 MW, a optere}uje pravac Podgorica-Vau Dejes za 26,5 MW.
Suprotno od toga, angaòvanje TE Kosovo B
(priklju~ene na 400 kV mreù) izaziva dodatno optere}enje tih pravaca i to za 34 MW na pravcu
Tabela 5.
Uticaj rada kosovskih elektrana na tokove snaga

AL=-250 (spojena)
GR=-500, MK=-150
^vor 1
^vor 2
KosB 520 KosB 0
Razlika
Kardia
Zemlak
168,8
162,1
-6,7
Prizren
Fierza
-4,5
-38,7
-34,2
Podgorica Vau Dejes
86,0
126,5
40,5
Sum:
250,0
250,0
0
Uticaj Kosova B
AL=-300 (spojena)
GR=-500, MK=-150
KosB 520 KosB 0
Razlika
183,8
177,8
-6
7,9
-26,4
-34,3
108,5
148,6
40,1
300,0
300,0
0
AL=-250 (spojena)
GR=-500, MK=-150
KosB=0
^vor 1
^vor 2
KosB 520
KosB 0
Razlika
Kardia
Zemlak
154,0
162,1
-8,1
Prizren
Fierza
-5,7
-38,7
-33,0
Podgorica Vau Dejes
100,0
126,5
26,5
Sum:
248,0
250,0
2
Uticaj Kosova A
Fierza-Prizren, a 40 MW na pravcu Podgorica-Vau

Dejes.
Me|utim, po{to je u fokusu ove analize tok po
Kardia-Zemlak, a pokazalo se da angaòvanje kosovskih elektrana ima mali uticaj na njega, u daljim
analizama su posmatrana fiksna angaòvanja TE
Kosovo B (520 MW) i TE Kosovo A (0 MW), budu}i da ovakva angaòvanja izazivaju najve}i tok po
predmetnom dalekovodu.
5. TOKOVI SNAGA ZA RAZLIÎTE
TOPOLOGIJE I PROGRAME RAZMENA
U ovom delu data je analiza tokova snaga za
uvoze Albanije od 250 i 300 MW, {to treba da predstavlja vr{ne vrednosti potreba Albanije za uvozom
u toku godine. Istovremeno je posmatran uvoz Makedonije od 150 MW i Gr~ke od 500 MW.
Tabela 6.
Totali modelovanih sistema (AL -300)

Zemlja
Proizvodnja
Potro{nja
Gubici
AL
BG
GR
RO
MK
SR
CG
BA
HU
HR
SI
UA
TR
X
235
4 426
5 873
6 900
596
3 850
250
1 440
2 486
652
850
1 056
0
0
529
3 546
5 914
6 118
742
4 209
574
1 053
3 573
981
345
541
0
81
7
53
159
124
4
78
18
10
27
13
12
13
0
39
Total
razmene
-300
824
-500
647
-150
23
-341
377
-1 114
-342
493
502
0
-120
Nulte razmene, AL spojena

KosB 520
106,4
-115,2
8,8
0
KosB 0
164,7
-140,9
36,3
0
Razlika
-1,7
-25,7
27,5
0
Od 500 MW uvoza Gr~ke, u posmatranom reìmu se 300 MW prosle|uje ka Italiji preko kabla jednosmerne struje Araktos-Galatina.
Iz tabele 6 se vidi da su glavni izvoznici u regionu sistemi Bugarske, Rumunije i Ukrajine u ovom
reìmu, a sli~no je i za druge reìme tokom godine.
Tabela 7.
Tokovi snaga
po albanskim interkonektivnim dalekovodima
Tokovi snaga za razli~ite
uvoze Albanije
^vor 1
Kardia
Prizren
Podgorica
^vor 2
Zemlak
Fierza
Vau Dejes
AL=-250
GR=-500
MK=-150
MW
168,8
-4,5
86,3
AL=-300
GR=-500
MK=-150
MW
183,8
7,9
108,5
Kod uvoza Albanije od 300 MW, mala snaga te~e

po pravcu Prizren-Fierza (7,9 MW). Zna~ajnija je razmena po pravcu Podgorica-Vau Dejes (108,5 MW),
a najve}i je tok snage po pravcu Kardia-Zemlak, i to
od 183,8 MW. Budu}i da je uvoz Albanije od 300
MW maksimum koji bi trebalo da podmiri njihove
potrebe za uvozom u najkriti~nijim periodima u toku godine, ovaj tok snage po Kardia-Zemlak od
183,8 MW bi trebalo da predstavlja i maksimum toka za normalno uklopno stanje.
6. ANALIZA ISPUNJENOSTI KRITERIJUMA
SIGURNOSTI N-1 ZA UVOZ ALBANIJE
OD 300 MW
Ura|ena je detaljna analiza eventualne neraspoloìvosti interkonektivnih i drugih zna~ajnih dalekovoda u regionu Albanije, Makedonije, Gr~ke, Bugarske, Srbije i Crne Gore. Posmatrani su ispadi svih
dalekovoda u sistemu Albanije. Kao osnova je kori{}en reìm uvoza Albanije od 300 MW.
Uo~eno je da nema ispada dalekovoda koji bi
doveli do preoptere}ivanja nekih drugih elemenata
prenosne mreè, te da je kod ovakvih programa kriterijum sigurnosti n-1 zadovoljen.
23
Od ispada transformatora, problemati~ni su ispadi 400/220 kV/kV transformatora u Ni{u i Kosovu B, ali oni predstavljaju lokalne probleme od malog uticaja na predmetnu analizu.
Posebna pa`nja je obra}ena na eventualna isklju~enja albanskih interkonektivnih dalekovoda
(Isklj u desnom delu tabele). Ovde je od zna~aja
primetiti da isklju~enje dalekovoda Podgorica-Vau
Dejes izaziva pove}anje toka snage na dalekovodu
Kardia-Zemlak za 60 MW (sa 183,8 MW na 244,2
MW).
Osim toga, isklju~enje dalekovoda Kardia-Zemlak izaziva pove}anje toka snage na dalekovodu
Podgorica-Vau Dejes za 105 MW (sa 108,5 MW na
213,7 MW).
Tabela 8.
Tokovi snaga kod neraspoloìvosti pojedinih

albanskih interkonektivnih dalekovoda
Tokovi snaga za
razli~ite uvoze Albanije
^vor 1
Kardia
Prizren
Podgorica
AL=-300
GR=-500
MK=-150
^vor 2
MW MW Razlika
Zemlak
168,8 183,8 4
Fierza
-4,5 7,9
Vau Dejes 86,3 108,5 3
MW Razlika MW
244,2 60 Isklj.
56,2 48
86,1
Isklj.
213,7
Razlika
78
105
Me|utim, nijedna od promena ne dovodi do

ugroàvanja rada sistema, po{to su pri ovim isklju~enjima preostali dalekovodi optere}eni dosta ispod
svoje prenosne mo}i.
7. PRORAÛN
NETO PRENOSNOG KAPACITETA
ZA UVOZ JU@NOG BALKANA
U prethodnim analizama polazili smo od maksimalnog uvoza Albanije (300 MW) i realnih uvoza
Makedonije (150 MW) i Gr~ke (500 MW). Budu}i
da je region ju`nog Balkana deficitaran sa energijom, po{li smo od pomenutih programa razmene
(ukupan uvoz 950 MW), i prora~unali mogu}nost
dodatnog uvoza energije, pri ~emu smo podizali

proizvodnju na severu modelovanog regiona (Rumunija, Ma|arska) a spu{tali proizvodnju u Gr~koj,
u koracima od 10 MW. Po{to smo u svakom od koraka proveravali ispunjenost kriterijuma n-1, time
smo u stvari do{li do vrednosti TTC1)-a [2] za uvoz
ju`nog Balkana, jer po definiciji TTC je maksimalni program razmene izme|u dve oblasti, pri ~emu su
uvaèni sigurnosni standardi. Ako od TTC-a oduzmemo TRM2) (margina koja uvaàva nesigurnosti u
prora~unu TTC-a), dobijamo vrednost NTC3) za posmatrani pravac; NTC = TTC - TRM.
Tipi~na vrednost TRM kori{}ena u prora~unima
NTC u regionu jugoisto~ne Evrope za granice sa
400 kV dalekovodima je 100 MW, pa smo uzeli tu
vrednost u cilju dobijanja vrednosti NTC-a.
Kod svih narednih prora~una NTC-a, javili su
se isti rezultati u pogledu ispada transformatora
400/220 kV/kV u TS Ni{ 2 i TS Kosovo B ve} pomenuti u prethodnom poglavlju (kao preoptere}enja
u baznom slu~aju), ali po{to predstavljaju lokalne
probleme, ovi ispadi transformatora nisu uzimani u
obzir kao ograni~enja za vrednost NTC-a.
7.1. Spojena albanska mreà
Prvo je posmatrana topologija sa spojenom
albanskom mreòm:
Iz gornje tabele vidimo da u posmatranom reìmu
Albanija, Makedonija i Gr~ka mogu uvesti 920 MW
bez naru{avanja kriterijuma sigurnosti i uz uvaàvanje margine pouzdanosti prora~una kroz TRM od
100 MW.
Za pove}anje od 80 MW (ukupan uvoz 1 030 MW,
a NTC 930 MW), ispad dalekovoda 400 kV Kosovo
B-Skoplje 5 izazvao bi preoptere}enje dalekovoda
400 kV Blagoevgrad-Solun od 1 % iznad dozvoljene vrednosti struje, {to nije prihvatljivo.
Po{to u baznom reìmu ovi sistemi uvoze ukupno 300+150+500 = 950 MW, pokazuje se da je njihov
uvoz iznad prora~unate vrednosti NTC-a za 30 MW,
ukoliko bi se uvaìo TRM od 100 MW.
Neto prenosni kapacitet ju`nog Balkana kod spojene mreè Albanije

Albanija spojena, uvozi 300 MW
Kriti~no
I/I doz. E max BCE
NTC na pravcu: Kriti~ni ispad:
preoptere}enje:
%
(MW) (MW)
Nema
Nema
70
950
Sever
DB 400 kV
DB 400 kV
GR (+AL+MK)
101 %
80
950
Kosovo B-Skoplje Blagoevgrad-Solun
Tabela 9.
TTC TRM NTC

Komentar
(MW) (MW) (MW)
1 020 100
920 Prihva}eno
Nije
1 030 100
930
prihva}eno
1)
TTC (Total Transfer Capacity) - Totalni prenosni kapacitet

TRM (Transmission Reliability Margin) - Margina pouzdanosti prenosa
3)
NTC (Net Transfer Capacity), Neto prenosni kapacitet
2)
24
za Gr~ku, jer se pokazuje da nije neophodno ograni~avati tok po Kardia-Zemlak i zbog toga razdvajati
Ako bismo izra~unali NTC za iste sisteme, ali mreù Albanije da bi se omogu}io ve}i uvoz Gr~ke
pri topologiji albanske mreè razdvojene u tri radi- na severnoj granici.
jalne oblasti, rezultat bi mnogo zavisio od veli~ine
Posebno je bitno napomenuti da je ova analiza
tih oblasti, odnosno rasporeda albanskih ~vorova u ura|ena za maksimalni uvoz Albanije (300 MW) konjima, koji bi uslovili fiksne tokove po interkonek- ji u pravilu nije zastupljen tokom cele godine, tako
tivnim dalekovodima Albanije. Pri tom je od presud- da prora~unatih 920 MW zbirne mogu}nosti uvoza
nog zna~aja ju`na radijalna oblast spojena sa ostat- Albanije, Makedonije i Gr~ke moè i druga~ije da se
kom interkonekcije preko dalekovoda Kardia-Ze - raspodeli, u korist uvoza Makedonije i Gr~ke.
mlak. S obzirom na to da je za prora~un ovog TTCa kriti~an ispad dalekovoda Kosovo B-Skoplje, (da- 8. ANALIZA JEDNOVREMENOSTI
kle veze sever-jug), koji izaziva preoptere}enje paPOTREBA ZA UVOZOM ALBANIJE,
ralelne veze Blagoevgrad-Solun, veli~ina ju`ne alGR^KE I MAKEDONIJE (2003-2004)
banske oblasti, odnosno tok po Kardia-Zemlak direktno uti~e na veli~inu posmatranog TTC-a.
U prethodnom poglavlju do{li smo do rezultata
Za ovaj prora~un podesili smo veli~inu radijal- NTC-a za uvoz ju`nog Balkana od 920 MW, pri sponih oblasti tako da ju`na oblast uvozi 100 MW, od- jenoj mreì Albanije, pri fiksnom uvozu Albanije od
nosno tako da je tok po Kardia-Zemlak 100 MW, {to 300 MW i Makedonije od 150 MW, dok se uvoz
odgovara i tipi~nom ograni~enju do sada postavljaGr~ke podiè po~ev{i od 500 MW. Treba napomenom od strane Gr~ke za tok po ovom dalekovodu u
nuti dve ~injenice:
dnevnim ~asovima.
1. Rezultat prora~una NTC u principu nije jednoKao prvo treba naglasiti da samom podelom Alzna~an za svaki reìm, a posebno ne za svaku rasbanije u tri radijalne oblasti kriterijum sigurnosti
podelu uvoza izme|u pomenutih zemalja. Me|un-1 ne moè biti ispunjen za same ispade pojedinih
tim, iz iskustva je poznato da se ograni~enja jainterkonektivnih dalekovoda Albanije (~ime radijalvljaju redovno na istim elementima (Blagoevne oblasti gube vezu s ostatkom interkonekcije i rasgrad-Solun, Kosovo B-Skoplje, Ni{-Kosovo B,
padaju se), tako da je iluzorno govoriti o proveri kriDubrovo-Solun) odnosno naj~e{}e na 400 kV daterijuma n-1 u ovoj situaciji.
lekovodima na pravcu sever-jug koji povezuju
Me|utim, ako bismo zanemarili tu ~injenicu,
pomenuto podru~je juga Balkana sa snabdeva~ikod prora~una NTC-a ekvivalentnom prora~unu za
ma sa severa, te se s pravom moè smatrati da bi
spojenu Albaniju opisanom pod a), dolazimo do ini za druga~ije raspodele po~etnih uvoza ova tri siteresantnog zaklju~ka da je NTC za dodatni uvoz
stema prora~un NTC-a dao sli~an rezultat.
Gr~ke u posmatranom reìmu ~ak ve}i u slu~aju
2.
êsto su potrebe za uvozom sistema Gr~ke i Maspojene Albanije, nego kod razdvojene Albanije, pa
kedonije iz pravca severa mnogo ve}e od navede~ak i sa ograni~enim tokom po Kardia-Zemlak na
nih 150 i 500 MW respektivno, pa je bilo potreb100 MW. NTC je ve}i samo za 10 MW kod spojene
no uraditi analizu jednovremenosti potreba za veAlbanije (920 MW u odnosu na 910 MW), ali se
likim uvozom ova tri sistema.
ovom analizom pokazuje da pozitivan uticaj postoIz razloga navedenog pod 2, ura|ena je analiza
janja zatvorene (iako relativno slabe) petlje preko
potreba
za uvozom pomenuta tri sistema, gde su poprete`no 220 kV mreè Albanije kod spojene toposmatrani
njihovi planirani programi razmene sa inlogije, potpuno nadome{ta ograni~avanje uvoza po
Kardia-Zemlak na 100 MW pri razdvojenoj topolo- terkonekcijom u periodu 1. oktobar 200330. sepgiji Albanije. Ovo moè biti interesantna ~injenica tembar 2004.
7.2. Razdvojena albanska mreà
Totalni prenosni kapacitet ju`nog Balkana za razdvojenu mreù Albanije
Tabela 10.
Albanija razdvojena, uvozi 300 MW, ju`na radijalna oblast (na Kardia-Zemlak) uvozi 100 MW
Kriti~no
I/I doz. E max BCE TTC TRM NTC
NTC na pravcu: Kriti~ni ispad:
Komentar
preoptere}enje:
%
(MW) (MW) (MW) (MW) (MW)
Nema
Nema
60
950 1 010 100
910 Prihva}eno
Sever
DB 400 kV
DB 400 kV
Nije
GR (+AL+MK)
100 %
70
950 1 020 100
920
Kosovo B-Skoplje Blagoevgad-Solun
prihva}eno
25
Ovde nije posmatrana razmena Gr~ke sa Italijom preko kabla jednosmerne struje, koja se u toku
ve}eg dela godine odvija u pravcu Italije (reda 200300 MW), tako da je deo ovde posmatranog uvoza
Gr~ke sa severa u stvari plasman energije za Italiju,
{to opet ~ini da ova analiza bude na strani sigurnosti. U kra}em periodu godine, odnosno u letnjim mesecima, a posebno u periodu Olimpijskih igara u
Gr~koj ~iji period odràvanja je obuhva}en analizom, Gr~ka je uvozila elektri~nu energiju iz pravca
Italije (reda 300 MWh/h), tako da su u tim ~asovima
potrebe za uvozom Gr~ke bile i ve}e, ali taj uvoz iz
pravca Italije ne zauzima nikakve kapacitete na gr~kim severnim vezama, tako da opet nije od zna~aja
za ovu analizu.
8.1. Razmene Albanije
(oktobar 2003-septembar 2004)
zom u toku zimskih meseci. U toku novogodi{njih

praznika (31. 12. 2003 - 8. 1. 2004) javljale su se
najve}e vrednosti uvoza (od 380 MW do 532 MW),
a ako izuzmemo taj specifi~an period, maksimalna
vrednost uvoza Makedonije je bila 350 MW, opet u
zimskom periodu. U ostalom delu posmatranog perioda, makedonski satni uvozi su uglavnom do
200 MW.
8.3. Razmene Gr~ke
Gr~ka je uvozila energiju na svojim severnim
granicama u toku ~itavog posmatranog perioda (razmena sa Italijom nije uklju~ena u analizu). U letnjim
mesecima (posebno pre i za vreme Olimpijskih igara koje su obuhva}ene u ovom periodu posmatranja)
potrebe za uvozom Gr~ke na severu su bile i iznad
600 MW, sa najve}om satnom vrednosti uvoza od
684 MW. Osim u tom periodu, uvoz Gr~ke od oko
550 MW na severnim granicama zadovoljava njene
potrebe.
Albanija je u posmatranom periodu prete`no

uvozila energiju u jesenjim i zimskim mesecima, a u
prole}e i leto bilo je i izvoza energije. Maksimalna
vrednost uvoza je 308 MW (ako odbacimo ekstremume 520, 410 i 397 MW koji su se javili samo u
po jednom satu), tako da je u principu uvoz Albani- 8.4. Ukupne razmene Makedonije, Albanije i
Gr~ke (oktobar 2003-septembar 2004)
je od oko 300 MW zadovoljavao njene potrebe u posmatranom periodu.
Na dijagramu koji pokazuje zbir uvoza u posmatranom periodu vidi se da su jednovremene po8.2. Razmene Makedonije
trebe za uvozom ove tri zemlje tokom ~itave godine
uglavnom manje od prora~unatog NTC-a kao tehMakedonija je u ~itavom posmatranom periodu ni~kog ograni~enja za njihov skupni uvoz (izuzev
prete`no uvozila elektri~nu energiju, sa najve}im uvo- tokom nekih perioda u zimskim mesecima).
100
0
-100
-200
-300
-400
-500
-600
-700
-800
-900
-1 000
-1 100
-1 200
-1 300
AL+MK+GR satni totali (MW): oktobar 2003septembar 2004. godine
Slika 4. Zbirni satni programi razmene Albanije, Makedonije i Gr~ke (oktobar 2003 - septembar 2004)
26
NTC je u nekim letnjim reìmima mnogo manji

od prora~unatih 920 MW, u toku remonata prenosnih kapaciteta na pravcu sever-jug. Me|utim, ti radovi obi~no traju oko nedelju dana po dalekovodu,
pri ~emu elektroprivrede mogu harmonizovati remonte u skladu sa energetskim potrebama pojedinih
sistema u kriti~nim periodima. Tako|e, sa dijagrama
se vidi i da su zbirne potrebe za uvozom ovih sistema mnogo manje u toku leta.
Moè se konstatovati da su skupne potrebe uvoza Albanije, Makedonije i Gr~ke uglavnom zadovoljene izra~unatim NTC-om od 920 MW.
9. EFEKTI EVENTUALNE
IZGRADNJE 400 kV DALEKOVODA
PODGORICA-TIRANA-ELBASAN
Izgradnja planiranog dalekovoda 400 kV Podgorica-Tirana-Elbasan bi u odre|enoj meri razre{ila
ograni~enja oko uvoza Albanije i ostalih zemalja ju`nog Balkana. Za istraìvanje uticaja eventualne izgradnje 400 kV pravca Podgorica-Elbasan na sve
aspekte rada EES u regionu potrebna je detaljna studija, a ovde }emo pokazati osnovne efekte izgradnje
dalekovoda u do sada ve} posmatranim reìmima.
U tabeli 11 dat je uticaj ulaska u pogon dalekodova Podgorica-Elbasan na tokove po ostalim albanskim interkonektivnim dalekovodima, kod (ve}
posmatranog) reìma uvoza Albanije od 300 MW. Iz
tabele se vidi da se ulaskom u pogon ovog dalekovoda rastere}uju svi ostali pravci, tako da novim daTabela 11.
Tokovi snaga sa 400 kV dalekovodom

Podgorica-Elbasan u pogonu
Tokovi snaga sa i bez 400 kV
DB Podgorica-Elbasan
^vor 1
Kardia
Prizren
Podgorica
Podgorica
^vor 2
Zemlak
Fierza
Vau Dejes
Elbasan
kV
400
220
220
400
AL=-300, GR=-500,
MK=-150
Bez
Sa
Razlika
MW
MW
MW
183,8 138,0
-45,8
7,9
-0,4
-8,3
108,5
82,2
-26,3
Isklju~eno
79,9
/
lekovodom te~e 80 MW ka Albaniji, dok se tok po

Kardia-Elbasan smanjio za 45,8 MW, po Prizren-Fierza za 8,3 MW i promenio smer, a tok po Podgorica-Vau Dejes se smanjio za 26,3 MW.
9.1 Neto prenosni kapacitet ju`nog Balkana
sa dalekovodom Podgorica-Elbasan
Ako kao i u jednom od prethodnih poglavlja izra~unamo NTC za uvoz sistema Albanije, Gr~ke i
Makedonije, za spojeni sistem Albanije i sa novim
dalekovodom Podgorica-Elbasan u pogonu, dobijamo slede}e rezultate:
Izra~unati NTC je 980 MW, pri ~emu je ograni~enje za 10 MW ve}i NTC ispad dalekovoda Ni{Kosovo B koji izaziva preoptere}enje dalekovoda
Blagoevgrad-Solun.
Ovaj NTC je samo za 60 MW ve}i od NTC-a
bez dalekovoda Podgorica-Elbasan. Zna~ajna za
ovaj rezultat je i ~injenica da ve}ina elektri~ne energije u posmatranom reìmu dolazi sa istoka (Bugarska) i severoistoka (Rumunija), te se time vi{e terete postoje}i 400 kV pravci, a ne novi dalekovod koji je na severozapadnom pravcu.
10. NAPONSKE PRILIKE
U ovom delu analizirane su naponske prilike u
sistemu Albanije i susednim sistemima. U narednoj
tabeli dati su naponi u 400 i 220 kV ~vorovima za
reìm uvoza Albanije od 300 MW, kod spojene topologije.
Svi naponi u 150 kV ~vorovima Gr~ke su u
okvirima dozvoljenim za normalne uslove rada
Iz tabela se vidi da su svi naponi u dozvoljenim
granicama za normalne uslove rada. Primetni su niski naponi u 400 i 220 kV ~vorovima Crne Gore i
Srbije, me|utim pore|enjem sa naponima kod razdvojene topologije Albanije pokazuje se da su ti, a i
ostali naponi dosta niì u slu~aju razdvojene Albanije. To pore|enje dato je u slede}oj tabeli, gde su prikazani ~vorovi u kojima se napon razlikuje za vi{e
od 3 kV kod ove dve topologije.
Tabela 12.
Neto prenosni kapacitet ju`nog Balkana za spojenu mreù Albanije, sa Podgorica-Elbasan u pogonu
Albanija spojena, uvozi 300 MW, DB 400 kV Podgorica-Elbasan u pogonu
NTC na pravcu:
Sever
GR (+AL+MK)
Kriti~ni ispad:
Kriti~no
preoptere}enje:
Nema
Nema
DB 400 kV
Ni{-Kosovo B
DB 400 kV
Blagoevgrad-Solun
I/I dozvo- E max BCE TTC TRM NTC

Komentar
ljeno % (MW) (MW) (MW) (MW) (MW)
100 %
130
950 1 080 100
980 Prihva}eno
140
950 1 090 100
990
Nije
prihva}eno
27
Tabela 13.
Naponske prilike pri spojenoj albanskoj mreì

^vor (400 kV)
Zemlak
Elbasan
Podgorica
Ribarevine
Pljevlja
Meliti
Amindeo
Ag. Dimitrios
Kardia
Solun
Ni{
Kosovo B
Skoplje 5
Skoplje 4
kV
AL
AL
CG
CG
CG
GR
GR
GR
GR
GR
SR
SR
MK
MK
411,0
410,1
387,3
385,2
381,8
411,5
411,0
409,6
409,5
404,1
385,2
383,1
386,6
390,2
^vor (220 kV)

Koman
AL
231,6
Vau Dejes
AL
229,4
Fierza
AL
229,1
Burel
AL
225,8
[are
AL
224,2
Elbasan 2
AL
223,6
Elbasan 1
AL
223,3
Tirana
AL
223,3
Ra{bul
AL
219,9
Fieri
AL
217,4
Tabela 14.
Pore|enje napona za dve topologije

AL uvozi 300 MW
^vor
Ime
U nom Zemlja
Kosovo B
400
SR
Skoplje 5
400
MK
Ribarevine
400
CG
Pljevlja
400
CG
Skoplje 4
400
MK
Podogorica
400
CG
Ni{
400
SR
Fierza 2
220
AL
Burel 2
220
AL
Prizren
220
SR
Vau Dejes 2 220
AL
Glogovac
220
SR
Kosovo A
220
SR
Kosovo B
220
SR
Podujevo
220
SR
Podgorica
220
CG
Kru{evac
220
SR
Mojkovac
220
CG
Razdvojeno Spojeno
kV
375,5
381,9
380,5
377,6
386,2
383,6
382,2
195,9
195,1
196,4
219,1
203,4
204,0
204,5
202,2
221,8
197,9
223,1
kV
383,1
386,6
385,2
381,8
390,2
387,3
385,2
229,1
225,8
216,3
229,4
221,8
211,9
212,4
208,9
225,7
201,5
226,1
Razlika
(>3kV)
kV
7,6
4,8
4,7
4,2
4,0
3,7
3,0
33,1
30,7
20,0
10,2
9,4
7,9
7,9
6,7
4,0
3,6
3,0
400 kV mreà:
Prime}uje se da je usled spojene topologije Albanije napon u Kosovu B ve}i za 7,6 kV. Pove}anje od
3-5 kV primetno je i u Ni{u, Skoplju i u Crnoj Gori.
220 kV mreà:
Pove}anje napona usled spajanja Albanije u jedinstvenu mreù jo{ je zna~ajnije na 220 kV mreì. Tako napon u Fierzi i Burelu (AL) raste i za preko 30
kV. U Prizrenu napon raste za 20 kV. Primetno je po28
kV
^vor (220 kV)

Piva
Pljevlja
Peru}ica
Mojkovac
Podgorica
Bajina Ba{ta
Prizren
Ni{
Glogovac
Kosovo B
Kosovo A
Podujevo
Kru{evac
kV
CG
CG
CG
CG
CG
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
229,7
229,1
228,3
226,1
225,7
224,8
216,3
213,3
212,8
212,4
211,9
208,9
201,5
ve}anje napona od 3-10 kV i u ostalim 220 kV ~vorovima na jugu Srbije i u Crnoj Gori.
Iz date tabele se vidi i da su neki naponi ispod
dozvoljenih granica kod razdvojene topologije (Fierza, Burel, Prizren, Kru{evac).
11. ZAKLJU^CI
Ovde prikazane analize polaze od pretpostavke
da je za budu}i paralelan rad Albanije u okviru UCTE-a neophodno objediniti albansku mreù, {to odgovara osnovnim standardima sigurnosti napajanja
potro{a~a.
Analiza tokova snaga kod nultih razmena pokazuje da postoji prirodno kruènje snage sa severa
Albanije ka Srbiji, koje se raspodeljuje na pravce iz
Srbije ka Bugarskoj i Makedoniji, te se opet sabira
u Gr~koj i vra}a se u Albaniju preko dalekovoda
Kardia-Zemlak. Dakle, pokazuje se da je dalekovod
Zemlak-Kardia i kod nultih razmena sistema u regionu optere}en sa ne{to vi{e od 100 MW u smeru od
Gr~ke prema Albaniji, {to je posledica prirodnog
rasporeda proizvodnji i potro{nji u regionu. Primetan je i zna~ajan tok snage po 220 kV dalekovodu od
Fierze ka Prizrenu (115,2 MW).
Razli~iti nivoi proizvodnje u TE Kosovo A i TE
Kosovo B imaju veoma mali uticaj na tok aktivne
snage na dalekovodu Kardia-Zemlak, a ne{to zna~ajniji je uticaj na 220 kV dalekovode Podgorica-Vau
Dejes i Prizren-Fierza. Angaòvanjem TE Kosovo A
(priklju~ene na 220 kV mreù) od 220 MW rastere}uje se pravac Fierza-Prizren za 33 MW, a optere}uje pravac Podgorica-Vau Dejes za 26,5 MW.
Suprotno od toga, angaòvanje TE Kosovo B
(priklju~ene na 400 kV mreù) izaziva dodatno opteELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
re}enje tih pravaca i to za 34 MW na pravcu FierzaPrizren, a 40 MW na pravcu Podgorica-Vau Dejes.

Kod uvoza Albanije od 300 MW, mala snaga te~e po pravcu Prizren-Fierza (7,9 MW). Zna~ajnija je
razmena po pravcu Podgorica-Vau Dejes (108,5
MW), a najve}i je tok snage po pravcu Kardia-Zemlak, i to od 183,8 MW. Budu}i da je uvoz Albanije
od 300 MW maksimum koji bi trebalo da podmiri
njihove potrebe za uvozom u najkriti~nijim periodima u toku godine, ovaj tok snage po Kardia-Zemlak
od 183,8 MW bi trebalo da predstavlja i maksimum
toka snage za normalno uklopno stanje.
Kod analize zadovoljenosti kriterijuma sigurnosti n-1 pri uvozu Albanije od 300 MW ne uo~avaju se kriti~na stanja, odnosno nema ispada dalekovoda koji bi doveli do preoptere}ivanja nekih drugih
elemenata prenosne mreè, te da je kod ovakvih programa kriterijum sigurnosti n-1 zadovoljen.
Kod eventualnih isklju~enja albanskih interkonektivnih dalekovoda prime}uje se da isklju~enje
dalekovoda Podgorica-Vau Dejes izaziva pove}anje
toka snage na dalekovodu Kardia-Zemlak za 60 MW
(sa 183,8 MW na 244,2 MW).
Osim toga, isklju~enje dalekovoda Kardia-Zemlak izaziva pove}anje toka snage na dalekovodu
Podgorica-Vau Dejes za 105 MW (sa 108,5 MW na
213,7 MW).
Kod prora~una NTC-a za uvoz ju`nog Balkana krenulo se od po~etnog uvoza Albanije od 300
MW, Makedonije od 150 MW i Gr~ke od 500 MW.
Za ovu analizu prvo je posmatrana spojena albanska mreà. U posmatranom reìmu, NTC za uvoz Albanije, Makedonije i Gr~ke iznosi 920 MW, dakle 30
MW manje nego u baznom modelu, ukoliko se uvaì
margina sigurnosti TRM od 100 MW.
Samom podelom Albanije u tri radijalne oblasti, kriterijum sigurnosti n-1 ne moè biti ispunjen za
same ispade pojedinih interkonektivnih dalekovoda
Albanije.
Ako bismo zanemarili tu ~injenicu, kod prora~una NTC-a za razdvojenu Albaniju, dolazimo do
zaklju~ka da je pozitivan uticaj postojanja zatvorene (iako relativno slabe) petlje preko prete`no 220
kV mreè Albanije kod spojene topologije, {to pot-
puno nadome{ta ograni~avanje uvoza po KardiaZemlak na 100 MW pri razdvojenoj topologiji Albanije. Pokazuje se da nije neophodno ograni~avati
tok Kardia-Zemlak i zbog toga razdvajati mreù Albanije da bi se omogu}io ve}i uvoz Gr~ke na severnoj granici.
Osim toga, prora~un NTC-a je ra|en za maksimalni uvoz Albanije (300 MW) koji u pravilu nije zastupljen tokom cele godine, tako da raspodela prora~unatih 920 MW zbirne mogu}nosti uvoza Albanije, Makedonije i Gr~ke moè i druga~ije da se raspodeli, u korist uvoza Makedonije i Gr~ke.
Jednovremena potreba za uvozom Albanije,
Makedonije i Gr~ke je tokom ve}eg dela godine manja od prora~unatog NTC-a (920 MW) kao tehni~kog ograni~enja za njihov skupni uvoz.
Evenutalna izgradnja planiranog dalekovoda
400 kV Podgorica-Tirana-Elbasan bi rasteretila
ostale albanske interkonektivne dalekovode, a u reìmu uvoza Albanije od 300 MW, po novom dalekovodu bi teklo 80 MW ka Albaniji.
NTC za uvoz sistema Albanije, Gr~ke i Makedonije, za spojeni sistem Albanije i sa novim dalekovodom Podgorica-Elbasan u pogonu iznosi 980 MW,
dakle samo 60 MW vi{e od NTC-a bez dalekovoda
Podgorica-Elbasan. Za ovakav rezultat je zna~ajna
i ~injenica da ve}ina elektri~ne energije u posmatranom reìmu dolazi sa istoka (Bugarska) i severoistoka (Rumunija), te se time vi{e terete postoje}i 400 kV
pravci, a ne novi dalekovod koji je na severozapadnom pravcu.
[to se naponskih prilika ti~e, pokazuje se da
objedinjavanje mreè Albanije zna~ajno popravlja
naponsku situaciju u 400 i 220 kV mreì Albanije,
Crne Gore, Makedonije i juga Srbije.
12. LITERATURA
[1]
[2]
ANNUAL REPORT FOR SOUTHEASTERN EUROPEAN POWER UTILITIES, EKC Beograd,

2003.
DEFINITIONS OF TRANSFER CAPACITIES IN
LIBERALIZED ELECTRICITY MARKETS, Final
Report, ETSO, 2001.
Zoran Vujasinovi} je ro|en 1974. godine u Kninu. Diplomirao je 1999. godine na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu na smeru za Elektroenergetske sisteme. Od juna 2000. godine je zaposlen u Elektroenergetskom koordinacionom centru u Beogradu, gde sada radi kao inènjer za analizu. Osnovne oblasti kako stru~nog interesovanja,
tako i angaòvanja u okviru EKC-a su mu razvoj i primena prora~una NTC, prognoze zagu{enja (DACF) i metodologija za upravljanje zagu{enjima. ^lan je SETSO/SUDEL radne grupe Pristup mreì, upravljanje zagu{enjima i tokovi snaga, ~iji prvenstveni zadatak je primena pomenutih aktivnosti u regionu jugoisto~ne Evrope. Radio je na pripremnim analizama za povezivaELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
29
nje dveju UCTE sinhronnih zona i koautor je studija o efektima izgradnje 400 kV dalekovoda Ni{-Skoplje,
TEN studije vezane za uticaj novih dalekovoda Ni{-Skoplje i Podgorica-Elbasan, te studije o reviziji pode{enja prekostrujne za{tite na 400 kV koridoru sever-jug. Kao autor ili koautor je objavio ~etiri rada na doma}im CIGRE savetovanjima, a autor je i po jednog rada na makedonskim i BiH CIGRE savetovanjima.
Koautor je jednog rada na pariskoj CIGRE konferenciji, i dva rada u listu Elektroprivreda.
Aleksandar Kur}ubi} je ro|en 1970. godine u Novoj Varo{i. Diplomirao je 1998. godine
na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu na smeru za Elektroenergetske pretvara~e i pogone. Od oktobra 1998. godine je zaposlen kao inènjer za operativno
upravljanje elektroenergetskim sistemom u EPS-u u Beogradu. Od novembra 2003. godine
radi kao inènjer za planiranje i analizu rada elektoenergetskog sistema.
Marija \or|evi}, ro|ena je 1972. godine u â~ku. Diplomirala je 1997. godine, a magistrirala 2003. godine na primeni ekvivalenata u analizi pouzdanosti EES na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 1998. godine radi u JP EPS u Direkciji za razvoj
i investicije na problematici kratkoro~ne hidro-termo koordinacije, modelovanje pomo}u neuralnih mreà i klastera u EES. Od 2003. godine radi u direkciji za upravljanje EES na problematici prora~una tokova snaga, NTC, razvoju modela za DACF i projektu EMS/SCADA
sistema. Predstavnik je EPS u UCTE grupi Network Modeling & Load Forecasting i u SECI
grupi za dinamiku EES. Objavila je radove u JUKO CIGRE i Simopis.
30
Du{an B. Arnautovi}
Modeliranje
hidrauli~kog udara
u cevovodima hidroelektrana
Pregledni rad
UDK: 621.21
Rezime:
U radu je dat pregled matemati~kih modela hidrauli~kih instalacija hidroelektrana. Izloèn je op{ti nelinearni matemati~ki model hidrauli~kog sistema, koji obuhvata dve osnovne jedna~ine koje opisuju prelazne pojave pri protoku fluida (jedna~inu kretanja i jedna~inu kontinuiteta). Dat je pregled metoda za re{avanje ovih jedna~ina, sa posebnim osvrtom na metodu karakteristika, kao naj~e{}e kori{}enu metodu za
analize nestacionarnih protoka fluida. Posebno su izloèni prostiji modeli koji koriste teoriju elasti~nog i
krutog vodenog udara. Izvr{ena je analiza uticaja elasti~nosti vode na rezultate prora~una hidrauli~kog
udara i dat je uporedni pregled karakteristika izloènih metoda.
Klju~ne re~i: matemati~ki modeli, hidrauli~ki sistemi, hidroelektrane, metode analize
Abstract:
HYDRAULIC WATERHAMMER MODELLING IN HYDRO POWER PLANTS PIPELINES
The review of the mathematical models of hydraulic instalations in hydro power plants is given in the
paper. A general nonlinear mathematical model of hydraulic system is presented, consisting of two basic
differential equations for transient water flow: equations of motion and continuity. The review of the methods available for their solution are discussed, especially the method of characteristics, as the most used
method for hydraulic unsteady flow analyses. Also, the more simple models based on elastic and rigid
waterhammer theory are presented. The review of their characteristics is presented, including the impact of
water elasticity on waterhammer analyses.
Key words: mathematical models, hydraulic systems, hydro power plants, analysis methods
1. UVOD
Hidroelektrane, s obzirom na prirodne uslove,
mogu biti vrlo raznolike: hidroelektrane sa Francisovim, Peltonovim, Kaplanovim i drugim tipovima
turbina, proto~ne i akumulacione hidroelektrane, reverzibilne hidroelektrane i dr. Jedna od njihovih karakteristika je i postojanje veoma razli~itih hidrau-
li~kih instalacija, odnosno razli~itih kombinacija razli~itih elemenata hidrauli~ke instalacije.

Za analizu rada hidroelektrana, u op{tem slu~aju, potrebno je formirati odgovaraju}e matemati~ke
modele elemenata od kojih se sastoji, i te matemati~ke modele povezati u jednu celinu. U ovom radu posmatra}e se samo jedan element hidroelektrane, i to
hidrauli~ka instalacija, odnosno hidrauli~ki sistem.
Dr Duan Arnautovic, dipl.ing.

Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, 11 000 Beograd, Koste Glavini}a 8a, e-mail: adusan@ieent.org.
31
Matemati~ki modeli hidrauli~kog sistema razlikuju se po svojoj sloènosti i po pretpostavkama koje se uvode pri njihovom izvo|enju. Sloènost matemati~kog modela zavisi od vrste analize koja se èli
sprovesti. Prvo je formiran op{ti nelinearni matemati~ki model, koji polazi od dve osnovne jedna~ine
koje opisuju prelazne pojave pri protoku fluida: jedna~ine ravnoteè sila (jedna~ina kretanja) i jedna~ine kontinuiteta. Za re{avanje ovih jedna~ina izloèn
je pregled metoda za re{avanje. Posebno je izloèn
metod karakteristika, kao naj~e{}e kori{}en metod
analize nestacionarnog protoka fluida.
U velikom broju slu~ajeva, a posebno kada se
posmatraju sloèni elektroenergetski sistemi (EES),
gde hidroelektrane predstavljaju samo jedan element sistema, nije potrebna tolika ta~nost modela i
zato se koriste upro{}eniji modeli. Posebno je izloèn model koji koristi teoriju elasti~nog vodenog
udara, a potom i prostiji model koji koristi teoriju
krutog vodenog udara. Sprovedena je analiza uticaja elasti~nosti vode na rezultate prora~una hidrauli~kog udara i dat uporedni pregled karakteristika izloènih metoda.
2. METODE ANALIZE
NESTACIONARNIH PROTOKA FLUIDA
Dve osnovne diferencijalne jedna~ine koje opisuju prelazne pojave pri protoku fluida su jedna~ina
ravnoteè sila (jedna~ina kretanja) i jedna~ina kontinuiteta [1,2,3]. Pri izvo|enju ovih jedna~ina u~injene su slede}e pretpostavke:
a) protok u cevi je jednodimenzionalan i brzina je
uniformna na preseku cevi,
b) zidovi cevi i fluid su nelinearno elasti~ni, tj. napon je proporcionalan naprezanju,
c) formule za izra~unavanje gubitaka trenja u stacionarnom stanju vaè za vreme prelaznih stanja.
Jedna~ina ravnoteè sila glasi
gH x
gde su:
VVx
Vt
fV V
2D
(1)
f koeficijent trenja o zidove cevovoda Darcy

Weisbacha
V brzina protoka fluida
D pre~nik cevi
g ubrzanje zemljine teè
H pad
x,t kao indeksi ozna~avaju parcijalne izvode po
duìni i vremenu
V = VVx + Vt - brzina promene proticanja fluida
(Vx = V/x, Vt = V/t)
32
Jedna~ina kontinuiteta (koja se izvodi uz pretpostavku b i za male deformacije) glasi:
a2
V
g x
V Hx
sin
Ht
(2)
gde su:
ugao nagiba cevovoda
a brzina prostiranja talasa
Jedna~ine (1) i (2) mogu se izraziti preko protoka Q,
umesto brzine V. Tada je
SgH x
a2
Qx
gS
Q&
Hx
fQ
Q
2 DS
sin
0
Ht
(1)
(2)
gde je S popre~ni presek cevi.

Razli~ita zanemarenja u (1) i (2), kao {to su zanemarenje VVx u (1) i V(Hx + sin) u (2), kao i zanemarenje trenja fVV/2D u (1), dovode do razli~itih metoda za re{avanje ovih osnovnih jedna~ina.
Za re{avanje ovih jedna~ina postoji ~itav niz
metoda [1,3]:
1. aritmeti~ki metod
2. grafi~ki metod
3. metod karakteristika
4. algebarski metod (linearna analiza)
5. metod impedansi
6. metod kona~nih prira{taja (implicitni metod)
7. ostale metode.
Pregled metoda i pretpostavki pod kojima vaè,
dat je u tabeli 1.
Metod karakteristika predstavlja jedan op{ti i
mo}an metod analize nestacionarnih protoka fluida.
Danas se ovaj metod naj~e{}e koristi pri detaljnijim
analizama nestacionarnih protoka fluida [1,2,3,9,15,
21,22,24]. Parcijalne jedna~ine:
L1
L2
fV
V
2D
sin ) H t
gH x VVx V t
a2
Vx
g
V (H x
(3)
pretvaraju se u ~etiri obi~ne diferencijalne jedna~ine. Ove se jedna~ine potom izraàvaju u formi kona~nih prira{taja, koriste}i metod specificiranih vremenskih intervala, i re{enje se dobija kori{}enjem
ra~unara.
Model koji koristi metodu karakteristika (ili
metodu kona~nih prira{aja, tj. implicitnu metodu)
omogu}uje detaljno posmatranje prelaznih pojava u
hidrauli~kim sistemima pri nestacionarnim protocima. Samo re{avanje jednog tako velikog sistema
jedna~ina zahteva vrlo obiman i zametan ra~un. âk
i uz upotrebu savremenih digitalnih ra~unara potrebELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
na memorija i vreme ra~unaja su vrlo veliki. Ovako

detaljni modeli, koji polaze od najsloènijih oblika
jedna~ine ravnoteè sila i kontinuiteta, koriste se pri
projektovanju hidroelektrana i detaljnom ispitivanju
uslova njihovog rada.
U zavisnosti od svrhe i cilja istraìvanja, koriste
se i modeli razli~ite sloènosti. U velikom broju slu~ajeva, a pogotovu kada se posmatraju sloèni elektroenergetski sistemi, gde hidroelektrana predstavlja
samo jedan elemenat sistema, nije potrebna tolika
ta~nost modela. Nas interesuju upro{}eni modeli,
pogodni za ra~unsku obradu i dovoljno ta~ni, tako
da se za odgovaraju}e analize rada EES-a mogu dobiti rezultati zadovoljavaju}e ta~nosti.
g
H
a2 t
Vx
(4)
a u jedna~ini ravnoteè sila (1) se zanemari ~lan za

trenje i VVx i V:
Hx
1
Vt
g
(5)
dobijaju se dve linearne diferencijalne jedna~ine koje se mogu re{iti.

Uzimaju}i parcijalni izvod jedna~ine (4) po x i
jedna~ine (5) po t i elimini{u}i ~lan Htx, dobija se:
Vtt
a 2 Vxx
(6)
Na sli~an na~in elimini{u}i Vtx dobija se:
3. ELASTI^NI VODENI UDAR

Partikularna re{enja parcijalnih diferencijalnih
jedna~ina dobijaju se uvo|enjem razli~itih upro{}avaju}ih pretpostavki. Ovde se posmatra re{enje kada
se dobijaju op{te jedna~ine talasa [1].
Kada se u jedna~ini kontinuiteta (2) zanemari
srednji ~lan [4]:
H tt
(7)
a 2 H xx
Op{te re{enje ove dve jedna~ine je oblika:
H - H0
x
a
F t
f t -
x
a
(8)
Tabela 1.
Pregled metoda i uvaènih pretpostavki

Metoda
Aritmeti~ki
metod
Grafi~ki
metod
Metod
karakteristika
Algebarski
metod
Metod
impedansi
Metoda
kona~nih
prira{taja
(implicitna
metoda)
Zanemarenje
trenja u (1)
DA
DA*
linearizovan ~lan za trenje
Zanemarenje
VVx u (1)
DA
DA
DA
DA
Zanemarenje
V (Hx+sin)
u (2)
DA
DA
DA
DA
Pretpostavka
Oblik
jedna~ine
(1)
Oblik
jedna~ine
(2)
Hx
H
a
g
1
V
g t
g
2 Ht
a
gH x V
fV
V
2D
gH x Vt
0*
fV
V
2D
0* H x
1
Qt
gS
Koristio se do
30-tih godina
(istorijski prvi se
Napomene
pojavio)- Vaì
za horizontalne
cevi
Vx
a2
Vx V(H x sin ) H t
g
0*
a2
Vx H t
g
Najprakti~niji
metod analize
do 60-tih
Poseban slu~aj metode
godina*
* Upro{}eni metod karakteristika karakteristika, gde se
Moè se uvesti
za VVx=0 i V(Hx+sin)=0
svaka cev posmatra
trenje preko
kao jedna sekcija
naknadne korekcije
Qx
fQ n
2 gDS n
gS
2 Ht 0
a
Vaì za male
poreme}aje
(1)
(2)
Sli~na
metodi karakteristika
33
V - V0
g
F t
a
x
a
f t-
x
a
Funkcije F (t + x/a) i f (t x/a) su potpuno proizvoljne i mogu se izabrati tako da zadovolje uslove na
krajevima cevi.
Jedna~ine (8) i (9), mogu se koristiti u izvo|enju jedna~ina vodenog udara grafi~kom metodom,
kao i pri direktnom kori{}enju u aritmeti~koj metodi. Jedna~ine (4) i (5) su polazne jedna~ine za grafi~ku metodu.
Deljenjem jedna~ina (8) i (9) dobija se:
x
x
) f (t - )
a
a
Q
x
x
F (t
) - f (t - )
a
a
F(t
a
gS
(10)
Kada se posmatraju krajnje ta~ke cevovoda, tada

~lan x/a postaje L/a, gde je L duìna cevovoda.
Kada se uvede pretpostavka da su F i f u odgovaraju}im trenucima istog intenziteta (ova pretpostavka zna~i da talasi po intenzitetu ne slabe, tj. zanemareni su kineti~ki gubici, gde je energija gubitaka u
cevovodu srazmerna kvadratu protoka Hc = KcQ2c,
koji se izraàvaju kao promena pada), sledi:
L
L
) H (t - )
a
a
L
L
) H (t - )
a
a
H (t
a
Q
gS
H (t
U ameri~koj literaturi [6] je:
(9)
Tw
q th pTe
Te
(14)
gde su:
Te - vreme putovanja talasa
Tw - vremenska konstanta cevovoda.
êsto se koristi i oblik jedna~ine (14) kada se
preko koeficijenta trenja F uzima trenje u obzir [7].
Tada je:
-h
Tw
q th (Te p
Te
F)
(15)
Jedna~ina elasti~nog vodenog udara (14) ili

(15) se upro{}ava razvojem u red funkcije th x. Kada se funkcija th x = sh x/ch x razvije u Maklorenov
red, dobija se iz (14) izraz [8]:
1
h - pTw
1
22
24 q
22
p2
8
p2
(16)
odnosno iz (15) sa trenjem [7]:
6 3F 2
TwTe 2 p3
6F
TwTe p 2
6F F 3
Te 3 p3
6F 3F 2
Te 2 p 2
3
T wp
(11)
3F
Q
Te p
(17)
gde je H jedini~na funkcija ~istog ka{njenja.

Razlomak u gornjoj jedna~ini moè se pisati u
operatorskoj formi kao:
koja se pretvara u tri jedna~ine u prostoru stanja po
q1 , q 2 i q 3.
L
L
p
-p
Kada se u jedna~ini (14) th x aproksimira Padea
a
e
e
L
ovom aproksimacijom prvog reda:
th p
L
a
-p
-e
L
a
e-x
pa je:
a
gS
Q th p
L
a
(12)
Jedna~ina (12) je jedna~ina elasti~nog vodenog

udara u operatorskom obliku.
U ruskoj literaturi [5], ova jedna~ina u relativnim jedinicama je oblika:
h - 2 g th
gde su:
34
1
p
2
aQ
aV
- karakteristika cevovoda
gHS
gH
2L - trajanje faze udara
2
a
(13)
1 - x/2
1 x/2
dobija se:
h
q
-T w
th pTe
Te
odnosno:
Tw x
- Tw p
Te 2
h - Tw pq
(18)
Jedna~ina (18) predstavlja jedna~inu za kruti

(tvrdi) vodeni udar. Do ove jedna~ine se moè do}i
i preko jedna~ina kontinuiteta i ravnoteè sila.
4. KRUTI VODENI UDAR
Posmatra se jedna~ina kontinuiteta (2) u kojoj
je zanemaren srednji ~lan:
Qx
gS
H
a2 t
(19)
Vidi se da je promena protoka sa rastojanjem

osetna (velika), tek kada je promena pada u vremenu velika. êsto se uvodi pretpostavka o nesti{ljivosti vode i apsolutnoj krutosti cevovoda [4,6,9,
10,17], kada postaje:
krutog udara je znatno jednostavniji, pa je zna~ajno

odrediti granicu primenljivosti ovih upro{}enih izraza. To je najjednostavnije utvrditi na primeru prostog cevovoda pri linearnoj promeni protoka sa vremenom Q (t).
Kada se uvedu Tw, i vreme zatvaranja i otvaranja zatvara~a na kraju cevovoda Tz , relativni porast
pritiska usled hidrauli~kog udara je:
h
h0
U ovom slu~aju iz jedna~ine (19) sledi:
hi,k - hi,0
hi,0
(23)
broj faza zatvaranja

te jedna~ina kontinuiteta nestaje.
Jedna~ina ravnoteè (1) u kojoj se zanemaruje
trenje prelazi u znatno prostiji oblik:
(20)
Pretpostavka o nesti{ljivosti vode i apsolutnoj
krutosti cevovoda opravdana je u slede}im slu~ajevima:
kada su promene pritiska sasvim male, pa se ~lan
Hx moè zanemariti,
kada je cevovod kratak,
kada su promene pritiska i protoka srazmerno spore (kao {to je npr. slu~aj kod dovodnog tunela).
Kada se jedna~ina (20) integrali po duìni i
pre|e na relativne vrednosti, dobija se:
odnosno:
(21)
gde je:
vremenska konstanta inercije
cevovoda
Za slu~aj kada se cevovod sastoji iz vi{e delova
razli~itog preseka je:
(22)
a u najprostijem slu~aju, kada celom duìnom L
imamo presek S:
4.1. Uticaj elasti~nosti na rezultate

prora~una hidrauli~kog udara
Hidrauli~ki udar se moè razmatrati kao kruti
udar ili elasti~ni udar. Prora~un pomo}u jedna~ina
protok
, relativni
Kada se gornji izrazi zamene u jedna~ine:
hB,(K
hB,(K
hA,K
1)
hA,K
1)
dobija se:
B,K
A, (K 1)
ai
[Q
gAi B,(K
ai
[QB,(K
gAi
1)
- QA,K ]
(24)
1)
- QA,K ]
2 (qB,K - q A,(K 1) )
(25)
x A,K- x B,(K+1)= - 2m(q A,K - qB,(K+1))

Jedna~ine (25) su rekurentne jedna~ine pogodne za numeri~ko sra~unavanje. Na osnovu njih se za
razne vrednosti T w/Tz = const moè sra~unati pri
razli~itom broju faza n, {to prakti~no zna~i za razli~ite vrednosti brzine prostiranja talasa a. Na slici 1
dat je dijagram sra~unatih vrednosti [16].
Sa slike 1 moè se zaklju~iti :
Brzina prostiranja talasa nema uvek uticaja na veli~inu promene pritiska (zona desno od crtkaste linije abc).
Pri otvaranju cevovoda (turbine) kada je 2Tw/Tz 0,
porast pritiska H/H0 > 0 pri n > 3-4 ne zavisi vi{e od broja faza n. Za 2Tw/Tz < 0,8-0,4 elasti~nost
sistema nema uticaja na udar ako je n > 4-6. Kada
je 2Tw/Tz < 0,4 uticaj elasti~nosti je zanemarljiv
ako je n > 6-8.
Pri otvaranju cevovoda (turbine) pad pritiska
H/H0 < 0 ne zavisi od brzine prostiranja talasa za
sve vrednosti n.
4.2. Pregled karakteristika
Dalja dopuna izloènih metoda sa pretpostavkama pod kojima vaè, i karakteristikama data je u tabeli 2.
35
pn 2
36
2Tw
n
Tz
2Tw
Tz
Ivica Paunovi} i Jovan Nahman
Prora~un prostorne raspodele polja

magnetne indukcije na teritoriji
elektroenergetskih objekata primenom
metode kona~nih elemenata
Originalni nau~ni rad
UDK: 621.013
Rezime:
Predmet ovog rada je prora~un prostorne raspodele kvazistacionarnog polja magnetne indukcije u
oblasti elektroenergetskih postrojenja.
Detaljno se modeluje stvarna trodimenzionalna geometrija provodnika elektri~ne struje unutar postrojenja pomo}u kona~nih elemenata i prikazuju rezultati verifikacije predloène metode na realnom razvodnom postrojenju 400 kV HE \erdap 1.
Klju~ne re~i: polje magnetne indukcije, prostorna raspodela, razvodno postrojenje, metoda kona~nih elemenata
Abstract:
CALCULATION OF THE SPATIAL DISTRIBUTION OF MAGNETIC INDUCTION
FIELD WITHIN THE SITE OF POWER SUBSTATIONS USING THE FINITE ELEMENT METHOD
The paper deals with the determination of the spatial distribution of quasi-stationary magnetic induction field within the site of power substations.
The actual three-dimensional geometry of all current carrying conductors is modeled in detail by finite elements. The proposed method has been applied in the case of HPP \erdap 1 and successfully verified by comparison with available experimental results.
Key words: magnetic induction field, spatial distribution, substation, finite element method
1. UVOD
Brojni su prakti~ni problemi kod kojih je potrebno znati prostornu raspodelu elektri~nog i magnetnog polja. U poslednje vreme puno se radi na uticaju elektromagnetnog polja na ìve organizme i ~oveka, kako sa aspekta {tetnog delovanja tako i sa
aspekta primene u medicini - za le~enje. Projektovanje konstrukcija za za{titu ~oveka od elektromagnetnog polja kao i projektovanje samog postrojenja zadaci su gde je prora~un elektri~nog i magnetnog po-
lja od primarnog zna~aja. Prora~un vihornih struja

ili prora~un indukovanih elektromotornih sila u kolima niskog napona primeri su kod kojih je potrebno
poznavati vremensku promenu prostorne raspodele
magnetnog polja.
Kompaktizacija elektroenergetskih postrojenja
ili ure|aja, smanjivanje mase provodnika elektri~ne
struje ili problem uticaja spolja{njeg elektromagnetnog polja na rad pace-maker-a ugra|enog u srce
~oveka - sve su to samo neka od prakti~nih pitanja
Dr Ivica Paunovi} - EPS JP \erdap, 19 320 Kladovo, Trg kralja Petra 1

Prof. dr Jovan Nahman - Elektrotehni~ki fakultet, 11 000 Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 73
40
DV 405
Rumunija
DV 402
Bor
SA blok
transformatora B3
SA blok
transformatora B2
DV 401/2
Beograd
(Drmno)
SA blok
transformatora B1
Slika 1. Jednopolna {ema RP 400 kV HE \erdap 1
gde je poznavanje elektromagnetnog polja od su{tinskog zna~aja.

Dok klasi~ne metode prora~una polja magnetne
indukcije u blizini elektroenergetskih objekata pretpostavljaju da su svi provodnici pravolinijski, beskona~ne duìne i paralelni povr{ini zemlje, savremeni radovi [3] ukazuju na neophodnost ta~nog uvaàvanja pojedinih geometrijskih parametara provodnika.
Predmet ovog rada je ta~an prora~un kvazistacionarnog polja magnetne indukcije u oblasti elektroenergetskih postrojenja.
Predlaè se do tan~ina detaljno modelovanje
stvarne trodimenzionalne geometrije strujnih provodnika postrojenja pomo}u kona~nih elemenata i
prikazuju rezultati verifikacije predloène metode
na realnom razvodnom postrojenju 400 kV HE
\erdap 1.
Na slici 1 prikazana je jednopolna {ema postrojenja u kojem je ra~unata raspodela polja magnetne
indukcije. Postrojenje je dimenzija 202 m x 104 m i
sastoji se od ukupno 8 polja koja su {iroka po 24 m.
Ograda postrojenja udaljena je sa svih strana po 5 m
od osa najbliìh metalnih konstrukcija postrojenja.
Svi susedni fazni provodnici, paralelni u horizontalnoj, odnosno vertikalnoj ravni, na me|usobnom su
rastojanju od po 6 m. Normalno se elektri~na energija u postrojenje dovodi u transformatorska polja iz
elektrane, sa blok-transformatora, preko dovodnih
nadzemnih vodova. Elektri~na energija iz postrojenja se nadzemnim vodovodima odvodi u tri pravca:
Beograd (Drmno), Bor i Rumunija.
Razvodno postrojenje ima dva sistema sabirnica koji se sastoje od po ~etiri raspona duìna 48 m.
Za ovo postrojenje karakteristi~na je primena poELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
vratnog voda iznad sabirnica u dalekovodnim poljima, ~ime se {tedelo u duìni postrojenja.
Tako|e, treba pomenuti i prisustvo obilaznih rastavlja~a pomo}u kojih se u odre|enim situacijama
(kvar dalekovodnog prekida~a) dalekovod moè priklju~iti direktno na drugi sistem sabirnica.
2. MODEL RAZVODNOG POSTROJENJA
2.1. Modelovanje geometrije
razvodnog postrojenja
Svaki fazni provodnik modelovan je sa po dva
uèta u snopu na me|usobnom rastojanju od ds=40
cm, kao {to je zaista slu~aj u posmatranom RP 400
kV HE \erdap 1.
Za aktuelne mehani~ke parametre (tabela 1) primenjenih uàdi i aktuelne ta~ke u~vr{}ivanja provodnika formirane su jedna~ine (1) koje opisuju geometriju provodnika (jedna~ine lan~anica) za svaki
raspon postrojenja (tabele 2, 3 i 4). U ovom radu geometrija provodnika odgovara temperaturi ambijenta od a =40 C pri kojoj su ugibi primenjenog uèta
najve}i (za sve raspone modelovanog postrojenja).
C1
y
ch
C2
(1)
gde su:
(daN/m,mm2 ) - specifi~na teìna provodnika,
(daN/mm2) - naprezanje provodnika na zatezanje,
- prostorna koordinata X ili Z
C1 , C2 - koeficijenti koji se odre|uju iz koordinata ta~aka u~vr{}enja provodnika: (1,y1 ), ( 2,y2),
i(X,Z).
41
Svako uè modelovano je pravolinijskim kona~nim elementima (bez debljine) ~ija je duìna
L11m u slu~aju duìh raspona (kao {to su sabirnice, prvi povratni vodovi iznad sabirnica i povratni
vodovi do prekida~a), dok je u slu~aju kra}ih provodnika (kao {to su polukru`ne veze kod u~vr{}enja
na zatezne izolatore, veze izme|u rasklopnih ure|aja i potpornih izolatora, veze izme|u potpornih izolatora, veze izme|u odre|enih rasklopnih ure|aja i
Tabela 4.
Visine ovesi{ta na portalima

Naziv
Visina (mm)
Ulazni portal
22 500
Srednji stub
18 500
Izlazni portal
22 500
Sabirni~ki portal
13 500
Tabela 1.
Karakteristike uèta primenjenog

za fazne provodnike Al~ 2 x 490/65 mm 2
Oznaka uèta
Ra~unski presek, S (mm 2)
Ra~unski pre~nik, d (mm2)
Specifi~na masa uèta, (kg/m,mm 2)
Specifi~na masa dodatnog tereta,
0,18 d (kg/m,mm2)
Masa uèta, g (kg/m)
Specifi~na masa uèta sa dodatnim teretom, gNDT (kg/m,mm2)
Al~ 490/65 mm2

553,9
30,6
0,003 37
Modul elasti~nosti, E (daN/mm2)

Toplotni koeficijent linearnog {irenja,
(1/ C)
Naprezanje u postrojenju,
max1 (kg/mm2)
Naprezanje na vezama, max2 (kg/mm2)
7 063
0,001 8
1,866
2,862
19,2 10-6
3
Slika 2. RP 400 kV HE \erdap 1. Geometrija

kompletnog modela pomo}u kona~nih elemenata
Tabela 3.
Visine do ta~ke ve{anja kod rasklopne

i merne opreme i potpornih izolatora
Naziv
Visina (mm)
Prekida~
6 869
Rastavlja~
6 590
Strujni transformator
6 125
Kapacitivni naponski transformator
6 490
Potporni izolator
6 590
AB
AB C
C
Slika 3. Model RP Pogled sa leve strane
Tabela 2.
Geometrijski podaci o rasponima postrojenja

Raspon
Naziv
Sabirnice 400 kV
Transformatorsko polje - srednji stub
Dalekovodno polje - Ulazni-Izlazni portal
Spojno polje - Ulazni-Izlazni portal
Veze: potporni izolator - potporni izolator;
potporni izolator-rasklopni/merni aparat
Veze: kod zateznih izolatora
42
Totalni
îst
Naprezanje
(kg/mm 2)
48
54
89
89
39
45
80
80
0,878 9
0,991 8
1,453 0
1,453 0
0,731
0,862
1,862
1,862
0,014 7
1,042 0
Uèta
2
6
0
0
Ugib (m)
Izolatorskog
lanca
1,020
0,945
0,816
0,816
-
Ukupni
1,751 2
1,807 6
2,678 0
2,678 0
1,042 0
Polukrug radijusa 4,5m

druge priklju~ne veze) duìna kona~nih elemenata

je
L2 0,5 m
Kod mernih i rasklopnih ure|aja ima se maksimalno pribliàvanje provodnika sa strujom do tla.
Zato se posebno isti~e da se ovde radi o potpunom
modelu koji uklju~uje i merne i rasklopne aparate,
njihove odgovaraju}e veze kao i sve ostale veze me|u kojima postoje i nisko locirane kao {to su veze
preko potpornih izolatora koji su visoki 6 590 mm
(tabela 3).
Model se sastoji od 11 466 kona~nih elemenata
sa 11 315 nodalnih ta~aka. U 5 409 nodalnih ta~aka
ra~unato je polje magnetne indukcije, tako da model
ukupno sadrì 16 724 nodalne ta~ke.
Na slici 2 prikazana je geometrija kompletnog
modela, dok su na slikama 3 i 4 prikazane projekcije samo razvodnog postrojenja. Na slici 5 uve}ano je
prikazan jedan deo postrojenja radi ilustracije detaljnosti modela.
2.2. Elektromagneti~ki model
razvodnog postrojenja
Iz elektromagnetike je poznato da su linije polja magnetne indukcije pravog provodnika, kru`nog
popre~nog preseka, kru`nice sa centrom na osi provodnika, a da je vektor magnetne indukcije, u vakuumu (odnosno vazduhu) odre|en Bio-Savarovim zakonom:
B
Slika 4. Model RP Pogled odozgo
I dl r
3
l 4 r
(2)
gde su:
0 magnetna permeabilnost u vakuumu
I struja posmatranog provodnika
dl vektor duìne elementa provodnika usmeren
prema smeru proticanja struje
r vektor rastojanja ta~ke u kojoj se odre|uje magnetna indukcija od elementa provodnika, usmeren od elementa ka ta~ki.
Pri tome se uzima da je struja koncentrisana u osi
provodnika.
Kada je svako uè podeljeno na odgovaraju}i
broj kona~nih elemenata (strujnih segmenata) tako
da se dobro modeluje aktuelna geometrija uèta, u
svakoj ta~ki prostora mogu}e je odrediti vektor
magnetne indukcije primenom (2) i (3):
B
M NM
BXji i
j 1 i 1
BYji j
j 1 i 1
M NM
Slika 5. Detalj modela RP 400 kV HE \erdap 1
M NM
(3)
BZji k
j 1 i 1
43
gde su:
BXji, BYji, BZji komponente vektora magnetne indukcije u pravcu X, Y, Z-ose, od segmenta i u rasponu j.
i=1,2,,NM broj segmenata posmatranog raspona
j=1,2,,M broj posmatranih raspona
zanemarljivo mali udeo u ukupnom polju magnetne

indukcije na teritoriji od interesa (slika 6). Zato su svi
fazni provodnici nadzemnih vodova modelovani
upro{}eno, kao pravolinijski i to po jedan raspon.
i , j , k jedini~ni vektori pravougaonog koordinatnog sistema
3.1. Ulazni podaci
3. VERIFIKACIJA METODE
Za verifikaciju modela iskori{}eni su merni rezultati

navedeni u [4].
Kada je u pitanju polje magnetne indukcije od
Zahvaljuju}i
sistemu za akviziciju pogonskih
prostoperiodi~nih struja, primenom jedna~ina (2) i
veli~ina
u
HE
\erdap
1, bili su raspoloìvi i digi(3) odre|uje se posebno realna komponenta (BRe) i
talni
zapisi
snaga
i
struja
izvoda: blok-transformatoposebno imaginarna komponenta (BIm) vektora
ra
i
dalekovoda,
u
vreme
vr{enja merenja [4]. Tipimagnetne indukcije. Tada je ukupni intenzitet vekto~an
oblik
struja
blok-transformatora
i dalekovoda,
ra magnetne indukcije:
za u ovom radu posmatrani period, prikazan je na
2
2
B
B Re
BIm
B 2X
BY2 BZ2
(4) slici 7.
Za posmatrani vremenski period (dana 30. 07.
2003.
godine, izme|u 10 43 h i 11 35 h) struje izvoda
odnosno:
koje su bile pribli`no konstantnih efektivnih vrednoB
sti prikazane su u tabelama 6 i 7 .
Za ~itav period od interesa usvojene su ra~un( B 2X Re B 2X Im ) ( BY2 Re BY2 Im ) ( BZ2 Re BZ2 Im )
ske struje blok-transformatora (IB1, IB2 i IB3) i dalekovoda (IDV401, IDV402 i IDV405) prikazane u tabeli 5.
BRe dobija se re{avanjem sistema sa realnim kom- U istoj tabeli
navedena su, procentualno, i relativna
ponentama struja uzetim za eksitaciju sistema, odstupanja struja () od usvojenih ra~unskih vredBIm dobija se re{avanjem sistema sa imaginarnim nosti.
komponentama struja uzetim za eksitaciju sistema.
Tabela 5.
Usvojene ra~unske struje izvoda
Po{to je zbir struja u provodnicima postrojenja
I eff
Ieff
jednak nuli, povratne struje u tlu zanemarljivo su

Naziv
Naziv
male, te je uticaj zemlje kao povratnog provodnika
(A)
(%)
(A)
(%)
zanemaren.
2.2.1. Modeli nadzemnih vodova
Polje magnetne indukcije od nadzemnih vodova
priklju~enih na posmatrano razvodno postrojenje ima
Polje magnetne indukcije za reìm: I B1=I B2=IB3=200 A, I DV401=300 A,
IDV402=100 A, I DV405=200 A. Svi izvodi su na prvom sistemu sabirnica
4,5
4
3,5
3
2,5
2
1,5
1
0,5
0
0
50
100 d(m) 150
200
Sva transformatorska polja
Sva DV
polja
I sistem
sabirnica
Svi
vodovi
Ukupno
Slika 6. Realni deo vektora magnetne indukcije

za jedan radni reìm, na sredini transportne staze
44
IB1
425
10,6
I DV401
610
8,2
IB2
I DV402
675
5,9
IB3
410
8,5
I DV405
-450
10,0
Radni napon bio je konstantan, U=420 kV. Faktori snage svih izvoda bili su u opsegu vrednosti
0,972 5 < cos <0,975. Za sve izvode usvojen je isti
ra~unski faktor snage.
3.2. Uporedni prikaz mernih
i ra~unskih rezultata
Posmatrana su merna mesta na slede}im pravcima:
a) Pravac (ta~ka A na slici 3) koji prolazi iza prekida~a; Na sredini, izme|u prekida~a i rastavlja~a u
dalekovodnim poljima, odnosno izme|u prekida~a i kapacitivnog naponskog transformatora
(KNT) u transformatorskim poljima.
b) Pravac (ta~ka B na slici 3) koji je normalan na

prekida~e i prolazi njihovom sredinom. Merna
mesta su izme|u prekida~a faza.
c) Pravac (ta~ka C na slici 3) koji prolazi sredinom
transportne staze. Merna mesta su ispod faznih
provodnika dalekovodnog polja DV 402.
800
700
600
Pravci pod a) i b) su pravci na kojima se o~ekuju visoke vrednosti polja magnetne indukcije a pravac c) je pravac na kojem je naj~e{}e kretanje pogonskog osoblja.
Rezultati merenja [4] prikazani su u tabeli 8 zajedno sa rezultatima dobijenim metodom kona~nih
elemenata na detaljnom modelu razvodnog postrojenja koji je opisan u odeljku 2. Prikazani su ra~unski rezultati dobijeni za visine H=1,0 m i H=1,8 m
iznad tla. Na slikama 8 i 9 grafi~ki su predstavljeni
rezultati dobijeni na modelu za kompletnu teritoriju
razvodnog postrojenja. Ovi rezultati su za ta~ke koje su ravnomerno raspore|ene u ravni na visini
H=1,8 m od povr{ine tla, sa me|usobnim rastojanjem po horizontalnim koordinatnim pravcima
X=Y=2 m.
DV 402
DV 401
500
400
-DV 405
300
200
100
0
10 h 41 00
11 h 00 00
Vreme
Slika 7. Tipi~an oblik struja izvoda. Snimak vremenskih

promena efektivnih vrednosti struja dalekovoda
Tabela 6.
Pregled struja dalekovoda u periodu od interesa

Vremenski
period
Struje dalekovoda (A)
Odnosi struja
I DV402 / IDV401 IDV402 / I DV405 I DV401 / IDV405
IDV401
I DV402
IDV405
10 41 - 1100
620 30
675 35
- 445 45
1,09
1,52
1,39
10 05 - 1125
630 30
690 25
- 450 45
1,10
1,53
1,40
10 25 - 1135
600 40
670 45
- 445 45
1,12
1,51
1,35
Ukupno:
10 41 - 1135
610 50
675 40
-450 45
1,10
1,50
1,34
Usvojeno:
610
675
- 450
1,10
1,50
1,34
Pregled struja blok-transformatora u periodu od interesa

Struje blok-transformatora (A)
Vremenski
period
Tabela 7.
Odnos struja
IB1
I B2
IB3
I B1 / I B3
10 43 - 1100
415 15
407 15
1,020
10 05 - 1125
430 20
415 15
1,040
10 25 - 1135
400 20
395 20
1,010
Ukupno:
10 43 - 1135
425 45
410 35
1,037
Usvojeno:
425
410
1,037
45
Komparativni prikaz mernih i ra~unskih rezultata

Merno
Redni mesto
broj prema Izmereno
(B M)
(4)
1.
M120
1,98
2.
M121
2,32
3.
M122
1,84
4.
M123
1,63
5.
M124
2,93
6.
M130
19,39
7.
M131
21,03
8.
M132
17,39
9.
M134
21,15
10. M135
20,30
11. M136
9,84
12. M137
12,45
13. M138
11,54
14. M143
15,58
15. M144
14,14
16. M145
13,03
17. M146
16,63
18. M147
16,16
19. M152
16,16
20. M153
20,36
21. M154
17,68
22. M156
18,91
23. M157
19,25
24. M158
5,91
25. M159
9,18
26. M160
8,41
B (T)
Izra~unato (B R)
H=1,0 m
1,866 2
2,753 3
1,852 3
1,848 6
2,868 5
15,840 2
19,698 5
14,940 1
18,854 7
18,416 5
7,644 4
10,477 5
8,895 7
13,256 9
13,327 1
11,615 2
14,690 2
11,679 5
13,116 1
17,527 0
14,690 2
13,087 7
16,956 9
5,267 8
8,751 2
8,289 9
Tabela 8.
Gre{ka
H=1,8 m H=1,0 m
1,974 8 -11,4
2,974 1 -18,7
2,114 5
+0,7
2,021 1 +13,4
3,175 0
-2,1
19,677 9 -18,3
24,172 7
-6,3
18,841 0 -14,1
23,291 1 -10,9
22,814 3
-9,3
8,450 7 -22,3
11,661 0 -18,8
9,686 0 -22,9
16,031 1 -14,9
16,096 1
-5,7
13,984 9 -10,9
17,667 2 -11,7
14,073 0 -27,7
16,742 0 -18,8
21,619 4 -13,9
18,042 0 -16,9
20,119 0 -14,9
20,877 0 -11,9
5,814 7 -10,9
9,729 8
-4,7
9,069 2
-1,4
Lokacija mernog mesta u razvodnom postrojenju

H=1,8 m
-0,3
+28,2
+14,9
+24,0
+8,4
+1,5
+14,9
+8,3
+10,1
+12,4
-14,1
-6,3
-16,1
+2,9
+13,8
+7,3
+6,2
-12,9
+3,6
+6,2
+4,2
+6,4
+8,5
-1,6
+6,0
-7,8
Transformatorsko polje B2. Izme|u prekida~a faze 0 i faze 4

Transformatorsko polje B2. Izme|u prekida~a i KNT faze 0
Polje DV 402. Izme|u prekida~a i rastavlja~a faze 0
Polje DV 402. Izme|u prekida~a faza 0 i 4
Polje DV 402. Transportna staza. Ispod faze 0
Magnetno polje u RP 400 kV HE \erdap 1 na visini h=1,8 m, prilikom merenja
X(m)
Y(m)
Slika 8. Intenzitet vektora magnetne indukcije za ispitni reìm rada RP 400 kV HE \erdap 1.
Rezultati dobijeni ra~unski na predloènom modelu
46
Pogled spreda: Magnetno polje u RP 400 kV HE \erdap 1 na visini h=1,8 m, prilikom merenja
Y(m)
Slika 9. Intenzitet vektora magnetne indukcije za ispitni reìm rada RP 400 kV HE \erdap 1.
Rezultati dobijeni ra~unski na predloènom modelu. Pogled spreda
3.3. Diskusija
U tekstu Izve{taja [4] kao ispitna visina navedena je visina H=1 m. Me|utim, izjava merenjima prisutnog radnika JP \erdap kao i ispitiva~a ETI
Nikola Tesla, zatim zahtev kod nas prihva}ene
preporuke [5] i kona~no, rezultati ovog rada - govore da je ispitna visina zapravo bila H=1,8 m (u visini glave ispitiva~a) kao {to je uobi~ajeno kod
ovih merenja i kao {to zahteva preporuka [5].
Dakle, iako se moè smatrati da je u Izve{taju [4]
oma{kom umesto H=1,8 m navedena visina H=1 m,
u ovom radu su razmatrane obe visine.
strojenja ne predstavlja ve}i problem, u predloènom modelu iste nisu modelovane. Naime, prethodno teorijsko znanje i iskustvo, kao i sami merni rezultati [4] kazuju na to da pri industrijskoj frekvenciji f=50 Hz, ~eli~ni re{etkasti portali i postolja aparata vr{e malu, lokalnu, deformaciju polja magnetne
indukcije koja prakti~no ne uti~e na op{tu raspodelu
polja magnetne indukcije u postrojenju.
3.3.3. Pore|enje mernih i ra~unskih rezultata
Na osnovu mernih i ra~unskih rezultata, prikazanih u tabeli 8, moè se zaklju~iti slede}e:

1. Ra~unski rezultati dobijeni za H=1,8 m slaù se
3.3.1. Izvori gre{aka mernih rezultata
sa izmerenim vrednostima sa relativnom gre{kom
g=15 % i srednjom vredno{}u gsr=8,1 % (Od1. Merne efektivne vrednosti struja menjale su se u
ba~ena su dva najlo{ija podatka, osen~ena u tabeopsegu 10 %. To zna~i da se u najgorem slu~aju
li 8). Imaju}i u vidu navedeno pod 3.1. i 3.3.1.
moè o~ekivati koincidencija doga|aja da se u sumoè se konstatovati vrlo dobro slaganje ra~unsednim poljima (dalekovodno i transformatorsko
skih i mernih rezultata.
polje) imaju maksimalna odstupanja istog odno- 2. Ra~unski rezultati dobijeni za H=1 m slaù se sa
sno suprotnog predznaka.
izmerenim vrednostima sa relativnom gre{kom
2. Merni ure|aj dràn je rukama ispitiva~a pa se
g=23 % i srednjom vredno{}u gsr=11,3 %
usled zamora ispitiva~a (kompletno ispitivanje
(odba~en je jedan od najlo{ijih podataka, osen~en
trajalo je oko 4,5 h) moè o~ekivati i poneko meu tabeli 8). Imaju}i u vidu navedeno pod 3.1. i
renje na visini H<1,8 m.
3.3.1. moè se konstatovati dobro slaganje ra~un3. Lociranje mernog mesta u postrojenju dimenzija
skih i mernih rezultata.
202 m x 104 m moè biti izvor gre{ke. Me|utim,
u slu~aju u ovom radu iskori{}enih merenja, naOvde treba primetiti da su gre{ke ra~unskih povedeni izvor gre{aka je od sporednog zna~aja. dataka za H=1 m dominantno negativne, a u slu~aju
Naime, sva merna mesta su takva da se dosta pre- H=1,8 m, dominantno pozitivne. To upu}uje na zacizno lociraju: a) na sredini transportne staze - isklju~ak da je stvarna ispitna visina bila u proseku
pod faznog provodnika; b) Izme|u prekida~a i ra- mo`da ne{to nià od 1,8 m.
stavlja~a iste faze - na sredini - ispod faznog provodnika
3.3.4. Kona~ni zaklju~ak o ta~nosti metode
4. Gre{ke pri o~itavanju mernog instrumenta i beleènju mernih vrednosti uvek su mogu}e.
Imaju}i u vidu sve dosad navedeno u odeljku 3,
moè se zaklju~iti da se rezultati dobijeni na predlo3.3.2. Izvori gre{aka kod predloènog modela
ènom modelu RP 400 kV HE \erdap 1 vrlo dobro slaù sa mernim rezultatima, te da je metoda priIako za primenjenu metodu kona~nih elemena- menljiva za odre|ivanje kvazistacionarnog polja
ta modelovanje uzemljenih ~eli~nih konstrukcija po- magnetne indukcije na teritoriji elektroenergetskih
47
objekata sa ta~no{}u barem na nivou mernih rezultata.

4. PREDNOSTI METODE PRI PRORAÛNU
POLJA MAGNETNE INDUKCIJE
I NJENA UPOTREBNA VREDNOST
4.1. Prednosti metode
1. Relativno je lako modelovanje stvarne trodimenzionalne geometrije provodnika kojima proti~e
elektri~na struja.
2. Polje magnetne indukcije svakog kona~nog elementa odre|eno je Bio-Savarovim zakonom koji
je egzaktan.
3. Metodom kona~nih elemenata, dobijaju se jednovremeno re{enja u svim èljenim ta~kama trodimenzionalnog prostora.
4. Na istom kompletnom modelu, lako je softverski
promeniti uklopno stanje aparata, odnosno radnu
uklopnu {emu postrojenja.
5. Pri prou~avanju uticaja promene optere}enja na
raspodelu polja magnetne indukcije unutar postrojenja, nije potrebno voditi ra~una o preraspodelama strujnih tokova kroz elemente postrojenja.
Dovoljno je samo promeniti radne struje injektirane u slobodne krajeve nadzemnih vodova.
6. Primenjenom metodom kona~nih elemenata, moè se uklju~iti uticaj drugih objekata sa r 1 i to
na dva na~ina:
a) Kada je uticaj drugih objekata sa r 1 lokalan,
re{enja dobijena na modelu bez objekta sa r >>
1, izra~unata za odre|enu zatvorenu povr{inu oko
tog objekta, koja moè biti proizvoljnog / potrebnog oblika, predstavljaju grani~ne uslove za novi,
mnogo manji model koji obuhvata objekat sa
r >> 1. Ovakav postupak bio bi korisna modifikacija napredne tehnike podmodelovanja (koja se
moè primeniti i na klasi~an na~in).
b) Prisustvo drugih objekata sa r >> 1 moè se modelovati odmah, ~ime se formira veliki model
kompletnog sistema. Tada se, u slu~aju izuzetno
velikih modela, moè primeniti napredna tehnika
kondenzovanja, odnosno substruktuiranja.
Pomenute napredne tehnike prakti~no omogu}avaju re{avanje problema bilo kakve sloènosti.
7. Mogu}e je analizirati fizi~ke promene (magnetni
fluks, vihorne struje, efekat blizine, promenu
temperature ) u fizi~kim telima koja se nalaze u
postrojenju a sastoje se od delova sa razli~itim
elektromagnetnim (, , r) svojstvima materijala
(uklju~uju}i i ljudsko telo, {to je zahvaljuju}i brzom razvoju ra~unarske tehnike posebno aktuelizovana tema [7]).
48
8. Isti model moè se prilagoditi i nadograditi te iskoristiti za prora~une elektri~nog polja na teritoriji elektroenergetskog objekta, kada se, naravno, u
model mora uklju~iti i prisustvo uzemljenih metalnih masa analiziranog elektroenergetskog objekta.
Predloèna metoda, u slu~aju analize raspodele
kvazistacionarnog polja magnetne indukcije na teritoriji elektroenergetskih objekata obuhvata sve bitne
~inioce koji uti~u na ta~nost rezultata.
Njena ta~nost zavisi od ta~nosti ulaznih podataka i od usvojenog broja kona~nih elemenata kod
modelovanja strujnih provodnika.
4.2. Upotrebna vrednost metode
Autori ocenjuju upotrebnu vrednost primenjene
metode kao vrlo dobru. Neke od navedenih prednosti u odeljku 4.1. ujedno predstavljaju i va`ne upotrebne vrednosti metode. To su mogu}nosti metode
navedene pod 3 do 8 u odeljku 4.1.
Tako|e, neke od mogu}ih prakti~nih primena
navedene su ve} u samom uvodu ovog rada. Kada se
radi o elektroenergetici, va`na primena predloènog
na~ina modelovanja elektroenergetskih objekata za
prora~un kvazistacionarnog polja magnetne indukcije bila bi u procesu projektovanja, i to sa aspekta
kompaktizacije elemenata EES, kako razvodnih postrojenja tako i nadzemnih vodova, budu}i da savremeni trendovi: potrebe za prenosom sve ve}e energije sa jedne i neraspoloìvost odnosno visoka cena
gra|evinskog prostora sa druge strane, name}u zahtev za kompaktnim postrojenjima odnosno nadzemnim vodovima.
Osim toga, interesantno pitanje za svakodnevnu
praksu jeste uticaj elektromagnetnog polja na ~oveka [7]. Metoda kona~nih elemenata jedan je od
osnovnih alata za analizu promena odgovaraju}ih fizi~kih veli~ina na detaljnom modelu ljudskog tela.
Predloèni model omogu}ava simuliranje realnih
uslova kada se posmatra ljudsko telo koje se nalazi
u elektroenergetskom objektu.
Zato {to je u poslednje vreme bio poja~an interes za nivo elektri~nog i magnetnog polja u postrojenjima na{eg elektroenergetskog sistema (EES),
zbog ~ega su vr{ena brojna merenja, ovde se posebno isti~e slede}e:
Dok je izbor èljenog ispitnog reìma rada
(uklopna {ema i radne struje) realnog postrojenja u
okviru EES oteàn ili nemogu}, zbog zahteva koji
dolaze od EES, predloènom metodom promena
uklopnog stanja i/ili radnih struja je jednostavna, a
rezultati prora~una polja magnetne indukcije su ta~ni, barem na nivou merenja kakva se izvode u praksi.
4.2.1. Jedan primer prakti~ne primene

predloènog modela
Pomo}u modela koji je opisan u odeljku 2 i ~ija je verifikacija data u odeljku 3 ovog rada izvr{ena je analiza jednog hipoteti~kog maksimalnog reìma rada za istu, ina~e uobi~ajenu, uklopnu {emu RP
400 kV HE \erdap 1.
Definicija hipoteti~kog reìma rada:
a) Struje dalekovoda
Struja svakog od dalekovoda jednaka je nominalnoj zbirnoj struji ~itave elektrane HE \erdap 1,
odnosno projektovanoj maksimalno dozvoljenoj
struji:
I DV 401
I DV 402
I DV 405 1 650 A
Dalekovodi su optere}eni jednovremeno (kao

da postoje tri elektrane).
b) Struje blok-transformatora
Svaki od transformatorskih dovoda optere}en je
nominalnom snagom blok-transformatora (Maksimalni normalni reìm elektrane).
c) Struje sabirnica
Posmatrana su dva slu~aja:
1. Injektirane su nominalne struje svih blok-transformatora a odvode se samo preko DV 401.

2. Injektirane su nominalne struje svih blok-transformatora a odvode se samo preko DV 405.
U oba slu~aja struje dovodnih izvoda su: .
I B1
I B2
IB 3
550 A
Ukupna prostorna raspodela vektora magnetne

indukcije odre|ena je kao vektorska suma raspodela
vektora magnetne indukcije dobijenih posebno od
dalekovodnih polja, posebno od transformatorskih
polja, zatim od prvog sistema sabirnica i, kona~no,
od svih nadzemnih vodova. Ovakvom postupku se
pribeglo zato {to analizirani slu~aj nije realan tj. ne
zadovoljava I Kirhofov zakon: suma struja svih dalekovoda ve}a je od sume injektiranih struja bloktransformatora.
U slu~aju 1 ima se ve}i ukupni intenzitet vektora magnetne indukcije na teritoriji postrojenja.
Na slici 10 prikazan je 3D grafik intenziteta
vektora magnetne indukcije na ~itavoj teritoriji razvodnog postrojenja, na visini H=1,8 m iznad tla, za
slu~aj 1, a na slici 11 prikazana je ista raspodela, gledano spreda.
Magnetno polje u RP 400 kV HE \erdap 1 na visini h=1,8 m, za jedan hipoteti~ki maksimalan reìm
X(m)
Y(m)
Slika 10. Polje magnetne indukcije u slu~aju jednog hipoteti~kog radnog reìma
49
Pogled spreda: Magnetno polje u RP 400 kV HE \erdap 1 na visini h=1,8 m, za jedan hipoteti~ki maksimalan reìm
Y(m)
Slika 11. Polje magnetne indukcije u slu~aju jednog hipoteti~kog radnog reìma. Pogled spreda
Najve}e vrednosti dobijene su, prema o~ekivanju, u blizini prekida~a i rastavlja~a dalekovodnih polja. Op{ti maksimum za ovaj reìm je Bmax =61,52 T
i nalazi se daleko ispod dozvoljenih maksimalnih
vrednosti koja prema [5] za teritoriju postrojenja iznosi Bmax,doz 1 =500 T. Izra~unata maksimalna
vrednost intenziteta magnetne indukcije manja je
~ak i od grani~ne vrednosti Bmax ,doz 2=100 T preporu~ene [5] za teritoriju izvan razvodnog postrojenja.
Kona~no, prikazani rezultati su jaka indicija da
u RP 400 kV HE \erdap 1 u nijednom radnom reìmu nije mogu}a pojava magnetnih polja ni blizu
grani~ne vrednosti odre|ene kod nas kori{}enom
preporukom [5], te da dalja merenja magnetnog polja uop{te nisu potrebna, dokle god se koristi navedena preporuka, odnosno dok postrojenje ne pretrpi
eventualne bitne rekonstrukcije.
pomo}u pravolinijskih, beskona~no tankih, kona~nih elemenata malih duìna i re{avanje modela primenom Bio-Savarovog zakona koji je egzaktan.
Predloèni na~in modelovanja verifikovan je na
realnom razvodnom postrojenju 400 kV HE \erdap 1, pore|enjem sa mernim rezultatima.
U radu su dati svi relevantni podaci potrebni za
modelovanje pomenutog postrojenja i primenu
predloène metode i prikazana je komparativna
analiza mernih i ra~unskih rezultata.
Konstatovano je vrlo dobro slaganje mernih i
ra~unskih rezultata.
U nastavku rada navedene su prednosti primene predloène metode pri analizama kvazistacionarnog polja magnetne indukcije, kao i njene upotrebne vrednosti za re{avanje prakti~nih problema, a zatim je prikazana jedna njena prakti~na primena.
5. SMERNICE ZA BUDU]I RAD
7. LITERATURA
Predloèni na~in modelovanja strujnih provodnika elektroenergetskih objekata kona~nim elementima za prora~un kvazistacionarnog polja magnetne
indukcije odmah je primenljiv za prakti~nu primenu
i budu}i rad sastojao bi se upravo u njegovoj primeni u analizama i re{avanju prakti~nih problema, od
kojih su neki i navedeni u ovom radu.
[1]
[2]
[3]
6. ZAKLJUÂK
U ovom radu, za prora~une prostorne raspodele kvazistacionarnog polja magnetne indukcije na
teritoriji elektroenergetskih objekata, predloèno je
ta~no, detaljno, modelovanje stvarne geometrije
svih strujnih provodnika elektroenergetskih objekata
50
[4]
J. Surutka, ELEKTROMAGNETIKA, Gra|evinska

knjiga, Beograd,1986.
K. H. Huebner, and E. A. Thornton, THE FINITE
ELEMENT METHOD FOR ENGINEERS, Wiley,
NewYork, 1986.
M. Savi}, A. Rankovi}, UVA@AVANJE POJEDINIH GEOMETRIJSKIH PARAMETARA PROVODNIKA NA TA^NOST PRORAÛNA MAGNETNOG POLJA U BLIZINI ELEKTROENERGETSKIH OBJEKATA, JUKO CIGRE, Banja Vru}ica-Tesli}, 2003, Ref. 36-03.
Elektotehni~ki institut Nikola Tesla, Beograd, IZVE[TAJ BROJ 3403133, MERENJE JAÎNE MAGNETSKOG POLJA U HE \ERDAP 1, Beograd, avgust 2003.
[5]
[6]
ICNIRP, GUIDELINES FOR LIMITING EX POSURE TO TIME-VARYING ELECTRIC,

MAGNETIC, AND ELECTROMAGNETIC FIELDS (UP TO 300GHz), Health Physics, 74(4),
1998.
Energoprojekt, Beograd, HIDROENERGETSKI
I PLOVIDBENI SISTEM \ERDAP -GLAVNI
[7]
PROJEKAT ELEKTROMA[INSKIH URE\AJA

RP 400 kV - Sveska II (Projektni dokument E.5.2).
N. Siauve, R. Scorreti, N. Burias, L. Nicolas, A. Nicolas, ELECTROMAGNETIC FIELDS AND HUMAN BODY: A NEW CHALLENGE FOR ELECTROMAGNETIC FIELD COMPUTATION, COMPEL, Vol. 22, No. 3, 2003.
Ivica Paunovi} diplomirao je 1992. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Skoplju, na

Elektroenergetskom odseku. Zvanja magistra i doktora nauka stekao je na Elektrotehni~kom
fakultetu u Beogradu 1997. odnosno 2003. godine na odseku za elektroenergetska postrojenja i opremu. Od 1992. godine zaposlen je u JP \erdap, Kladovo.
Jovan Nahman diplomirao je 1960. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu,
na Energetskom odseku. Zvanje doktora nauka stekao je na istom fakultetu 1969. godine. Do
2001. godine radio je kao nastavnik na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Kao redovni
profesor u penziji izvodi nastavu na postdiplomskim studijama na Elektrotehni~kom fakultetu.
51
Dejan Ivezi},
Marija @ivkovi} i Nenad \aji}
Analiza
uticajnih parametara na primenu
malih kogeneracionih postrojenja
Stru~ni rad
UDK: 621.43.068.1; 621.31
Rezime:
U radu je formiran model za odre|ivanje ekonomske isplativosti ulaganja u mala kogeneraciona postrojenja sa motorom sa unutra{njim sagorevanjem kao pogonskim agregatom i prirodnim gasom kao energentom. Pri evaluaciji profitabilnosti kori{}eni su pokazatelji zasnovani na sada{njoj vrednosti. Izvr{ena je
analiza osetljivosti investicije na razli~ite odnose cena elektri~ne energije i prirodnog gasa, a za razli~ite
kapacitete kogeneracionih postrojenja i godi{nju duìnu rada. U razmatranje je uklju~ena i ekolo{ka u{teda kao nov~ani ekvivalent ekolo{kih prednosti primene kogeneracije.
Klju~ne re~i: kogeneracija, ekonomski model, ekolo{ka u{teda
Abstract:
ANALYSIS OF EFFECTIVE PARAMETERS TO SMALL COGENERATION UNIT APPLICATION
In this paper, a model for economic validation of investments in small cogeneration units, with internal
combustion engine as a prime driving force and natural gas as a fuel, is presented. For profitability evaluation, indicators based to present value are used. Sensitivity analysis is presented for various parity of electrical energy and natural gas prices, different unit capacity and annual duration of operation. Ecological
saving, as monetary equivalent of environmental advantages of cogeneration application, is considered.
Key words: cogeneration, economic model, ecological saving
1. UVOD
Energija je jedan od osnovnih ~inilaca postojanja i napretka savremenog dru{tva. Racionalno
upravljanje energijom, kroz maksimalno kori{}enje
primarne energije, jedna je od klju~nih pretpostavki
odrìvog razvoja [1]. U tom smislu se primena kogeneracionih postrojenja, zbog visokog ukupnog
stepena iskori{}enja, javlja kao energetski i ekolo{ki
racionalno re{enje, pa je u EU i SAD promovisana u
jednu od bitnih mera za postizanje zadovoljavaju}e

energetske efikasnosti i smanjenja emisija gasova
staklene ba{te. U tom smislu je do{lo i do promene
strukture goriva koja se koriste u kogeneraciji, pri
~emu je prirodni gas postao dominantan. Mada je liberalizacija trì{ta elektri~ne energije u EU pretila
da zaustavi razvoj kogeneracije, ona je donela i neophodnost racionalizacije proizvodnje, tj. porast primene efikasnijih tehnologija. Evropska asocijacija
za promociju kogeneracije je u [2] razmatrala mogu-
Doc. dr Dejan Ivezi}, dipl. ing. ma{., Marija @ivkovi} dipl. ing. ma{., prof. dr Nenad \aji}, dipl. ing. ma{.
Rudarsko-geolo{ki fakultet, 11 000 Beograd, \u{ina 7, e-mail: ivezic@rgf.bg.ac.yu, tel. 3219-159
52
}e scenarije razvoja ove oblasti u Evropi. Izuzev u

scenariju apsolutne liberalizacije energetskog trì{ta
(koji je poguban sa stanovi{ta odrìvog razvoja),
predvi|en je rast u~e{}a kogeneracije u ukupnoj proizvodnji elektri~ne energije. Pri tome je posebna pa`nja posve}ena konceptu distribuirane proizvodnje
elektri~ne energije, gde kogeneraciona postrojenja
male snage (do 1 MWe prema klasifikaciji iz [3])
igraju zna~ajnu ulogu u pokrivanju potreba potro{a~a za elektri~nom i toplotnom energijom.
Za razliku od kogeneracionih postrojenja snage
iznad 1 MWe koja se uglavnom projektuju prema
specifi~nim zahtevima korisnika, kogeneraciona postrojenja male snage su danas dostupna kao standardna re{enja koja svojim karakteristikama u pogledu kompaktnosti, jednostavnosti ugradnje i odràvanja otvaraju {iru perspektivu primene, kako u
manjim industrijskim procesima, tako i za potrebe
{iroke potro{nje. Pri tome su takva kogeneraciona
postrojenja naj~e{}e bazirana na primeni motora sa
unutra{njim sagorevanjem koji kao gorivo koriste
prirodni gas.
Neekonomske cene svih energenata, a posebno
elektri~ne energije su uslovile skoro potpunu stagnaciju u instalaciji kogeneracionih postrojenja u Srbiji
u poslednjih 15 godina. Dono{enje Zakona o energetici stvara preduslove neophodne za trì{no poslovanje u ovoj oblasti, i pravne okvire za {iru primenu
distribuirane proizvodnje elektri~ne energije. S obzirom na stepen ekonomske snage na{e zemlje, dominantna razmi{ljenja pri uvo|enju novih tehnologija bi trebalo da budu vezana za njihovu ekonomsku opravdanost. U tom smislu, u ovom radu je postavljen tehno-ekonomski model valorizacije ulaganja u male kogeneracione kapacitete. Pri tome su
kao osnovni ekonomski pokazatelji uzeti neto sada{nja vrednost i period povra}aja investicije. Izvr{ena
je analiza osetljivosti investicije na promenu cene
elektri~ne enrgije i prirodnog gasa, a za razli~ite kapacitete kogeneracionih postrojenja i godi{nju duìnu rada. S obzirom na postoje}e i budu}e zahteve
EU, u razmatranje ekonomi~nosti rada kogeneracionih postrojenja uklju~en je ekolo{ki aspekt, tj. nov~ano su valorizovane ekolo{ke prednosti kogeneracije.
2. MALA KOGENERACIONA POSTROJENJA
Intenzivan razvoj u prethodne dve decenije je
u~inio komercijalno dostupnim relativno veliki broj
razli~itih kogeneracionih postrojenja u oblasti snaga
od 10 do 1 000 kWe. U ovom opsegu snaga danas su
naj~e{}e primenjena kogeneraciona postrojenja sa
motorima sa unutra{njim sagorevanjem (Oto i Dizel
ciklus) kao pogonskim agregatima, ~iji je toplotni
izlaz para niskog pritiska, odnosno vrela voda srednje i niske temperature [35]. Njihova prednost je
visok elektri~ni stepen korisnosti pri {irokom rasponu optere}enja, mogu}nost rada sa razli~itim gorivima (prirodni gas, biogas, dizel, mazut, lo` ulje), brzo postizanje radnog optere}enja, fleksibilnost na
promenu optere}enja, pogodnost odràvanja i relativno niska cena [3]. Neki od nedostataka ovakvih
postrojenja, vezano za prisustvo buke i vibracija se
mogu uspe{no re{iti primenom gotovih kogeneracionih sklopova (motor, generator, razmenjiva~ toplote u akusti~nom kontejneru). Visina tro{kova odràvanja kogeneracionih postrojenja sa SUS motorima
je zna~ajno iznad postrojenja sa drugim pogonskim
agregatima.
Za postrojenja sa SUS motorima je karakteristi~na neophodnost hla|enja pri radu, o ~emu treba
voditi ra~una pri definisanju toplotnog konzuma.
Toplota koja nastaje pri radu SUS motora pribli`no
ravnomerno se predaje izduvnim gasovima i rashladnoj te~nosti. Dok su izduvni gasovi temperature
i preko 400 C, temperatura rashladne te~nosti je
mnogo nià, tako da je rekuperativni zagreja~ naj~e{}e kaskadnog tipa i obezbe|uje paru niskog pritiska
ili vrelu vodu. Zbog toga su mala kogeneraciona postrojenja sa SUS motorima pogodna, pre svega, za
primenu u stambenom sektoru, hotelima, bolnicama
i poslovnim objektima najrazli~itije namene, ali i za
potrebe grejanja staklenika, manjih industrijskih korisnika i dr. Oblast primene i veli~ina razmatranih
postrojenja odre|uju prirodni gas, zbog svojih poznatih energetskih i ekolo{kih prednosti, kao optimalno gorivo.
3. MODEL EKONOMSKOG VREDNOVANJA
KOGENERACIONOG POSTROJENJA
Model tehno-ekonomske analize je razvijen u
Microsoft Excel okruènju sa delimi~nim kori{}enjem MATLAB paketa za razvoj odre|enih aplikacija. Model podrazumeva odre|ivanje investicionih
tro{kova i neto godi{njeg profita, a na osnovu toga i
parametara ekonomske evaluacije za razli~ite vrednosti cena elektri~ne energije i prirodnog gasa, razli~ite duìne rada kogeneracionog postrojenja u toku
godine i razli~ite veli~ine kogeneracionih postrojenja.
3.1. Na~in rada kogeneracionog postrojenja
Da bi se formirao model ekonomskog vrednovanja kogeneracionog postrojenja, neophodno je
razmotriti na~in njegovog vo|enja. Kogeneraciona
postrojenja se projektuju prema razli~itim zahtevima za pokrivanjem toplotnog i elektri~nog optere}e53
nja, pa se u skladu sa tim i formiraju osnovne strategije njihovog vo|enja [4]:

Vo|enje prema toplotnom optere}enju (thermal
tracking). Kogeneraciono postrojenje se projektuje i radi prema toplotnim potrebama potro{a~a.
Vi{ak proizvedene elektri~ne energije se isporu~uje (prodaje) u mreù, dok se eventualni manjak
elektri~ne energije uzima (kupuje) iz mreè.
Vo|enje prema elektri~nom optere}enju (electric
tracking). Kogeneraciono postrojenje se bira prema potrebama elektri~ne energije i moè biti potpuno autonomno u odnosu na elektroenergetski sistem (ruralne sredine). Rad kogeneracionog postrojenja prati potro{nju elektri~ne energije potro{a~a. Eventualni manjak toplote se nadokna|uje klasi~nim kotlom, dok se u slu~aju vi{ka ona ispu{ta u okolinu.
Vo|enje s obzirom na ekonomsku opravdanost
(economic tracking). Kogenereciono postrojenje se dimenzioni{e tako da je u pogonu samo kada je cena elektri~ne energije takva da omogu}uje
ekonomi~an rad. Pokrivanje vr{nog optere}enja je
jedan od primera ovakvog vo|enja.
Strategija vo|enja prema toplotnom optere}enju je energetski najefikasnija, jer obezbe|uje kori{}enje ukupne koli~ine proizvedene energije. S obzirom na veli~inu razmatranih kogeneracionih postrojenja i njihovu mogu}u primenu, bi}e postavljen
model ekonomskog vrednovanja za taj slu~aj. Vo|enje postrojenja prema druga dva scenarija je, s obzirom na visoka investiciona ulaganja, ograni~eno, ali
ih je neophodno uzeti u obzir pri razmatranju razli~itih, specifi~nih slu~ajeva.
Me|utim, nesumnjiv je drasti~an pad jedini~ne cene

sa pove}anjem snage agregata, koji je naro~ito izraèn za postrojenja snage do100 kWe dok je za postrojenja ve}e snage ne{to blaì.
Struktura investicionih tro{kova
u mala kogeneraciona postrojenja
Tabela 1.
Kogeneraciona jedinica sa rekuperativnim

razmenjiva~em
55 %
Merno-regulaciona oprema
15 %
Pomo}ni sistemi
5%
Povezivanje na elektro mreù
5%
Gra|evinski radovi i/ili akusti~na za{tita
10 %
Dozvole i instalacija
5%
Tro{kovi projekta
5%
3 000
2 500
2 000
1 500
1 000
500
10
100
Elektri~na snaga postrojenja (kW) logaritamska skala
1 000
Slika 1. Zavisnost investicionih tro{kova

od snage postrojenja
3.2. Investicioni tro{kovi i godi{nja neto dobit

Kogeneraciona postrojenja su kapitalno zahtevne investicije. U zavisnosti od veli~ine postrojenja
udeo pojedinih tro{kova varira. Struktura tro{kova
ulaganja u mala kogeneraciona postrojenja je data u
tabeli 1 [3]. Udeo tro{kova pogonskog agregata po
pravilu raste sa porastom snage postrojenja, dok je
kod manjih postrojenja procentualno zna~ajniji udeo
tro{kova merno-regulacione opreme, ma{inskih radova i tro{kova projektovanja. Za ta~nu strukturu i
visinu investicionih tro{kova neophodno je razmotriti svaki konkretan slu~aj, ali za inicijalno vrednovanje malih kogeneracionih postrojenja sa prirodnim gasom kao pogonskim gorivom moè koristiti
grafik investicionih ulaganja svedenih na jedini~nu
snagu (slika 1). Grafik je formiran na osnovu literaturno dostupnih podataka o ukupnim investicionim
tro{kovima izgradnje ovakvih postrojenja [3,6,7] i
treba ga shvatiti kao aproksimaciju koja od vrednosti za konkretni slu~aj moè da odstupa i 2025 %.
54
Profitabilnost rada kogeneracionih postrojenja

leì u mogu}nosti supstitucije kupovine elektri~ne
energije iz mreè sopstvenom proizvodnjom uz istovremeno iskori{}enje toplote koja se u klasi~nim
elektroenergetskim izvorima gubi. Da bi finansijski
efekat bio optimalan, ostvarena u{teda bi morala pored pokrivanja uve}anih tro{kova goriva (u odnosu na
klasi~an na~in zadovoljenja ekvivalentnih toplotnih
potreba), da u {to kra}em roku otplati relativno visoke investicione tro{kove. Da bi se procenila isplativost ulaganja u kogeneraciono postrojenje neophodno je odrediti, u nov~anim jedinicama, tro{kove i prihode (u{tede) rada postrojenja na godi{njem nivou.
Evaluacija ovih finansijskih tokova moè biti razli~ita u zavisnosti od toga da li se vr{i sa stanovi{ta samog (nezavisnog) projektnog re{enja, ili sa stanovi{ta
pore|enja sa nekim drugim na~inom zadovoljenja
ekvivalentnih potreba elektri~ne i toplotne energije.
Prvi pristup razmatra investiciju u kogeneraciono postrojenje nezavisno od drugih mogu}ih re{enja
i daje odgovor na pitanje da li je i pod kojim uslovima investiranje u razmatrano kogeneraciono postrojenje isplativo. U ovom slu~aju, investicioni tro{ak
(Tinv ) obuhvata cenu kupovine i instalacije kogeneracionog postrojenja (Tinv.kog). Pri tome, ovim modelom nisu u obzir uzeti razli~iti kreditni aran`mani
kupovine postrojenja.
Tinv = T inv.kog
(1)
Godi{nja neto dobit (ft) se dobijaja kao razlika

u{teda (zarada) i tro{kova u toku godine, tj.
ft = (Uee + Zee + Utopl - Tgor - Todr + Ueko )t (2)
gde su
Uee - u{teda zahvaljuju}i sopstvenoj proizvodnji
elektri~ne energije (bez kogeneracije ovo bi
bili tro{kovi kupovine elektri~ne energije iz sistema),
Zee - zarada od prodaje elektri~ne energije (ukoliko
postoji),
Utopl - u{teda na osnovu sopstvene proizvodnje toplotne energije (bez kogeneracije ovo bi bili
tro{kovi preuzete toplote),
Tgor - tro{kovi goriva potrebnog za rad kogeneracionog postrojenja,
Todr - operativni tro{kovi (izuzev goriva) i tro{kovi
odràvanja kogeneracionog postrojenja,
Ueko - ekolo{ka dobit,
t - godina (t = 1, 2, ..., N),
N - ekonomski vek postrojenja (vremenski period
na kom se vr{i ekonomska evaluacija - usvojen
15 godina [3,8]).
U{teda koja je rezultat kori{}enja elektri~ne
energije iz sopstvenih izvora je jednaka tro{ku elektri~ne energije koja bi se kupila iz sistema da nema
kogeneracionog postrojenja. Veli~ina ove u{tede (u
nov~anom iznosu) zavisi od snage i broja ~asova rada kogeneracionog postrojenja i tarifne politike distributera elektri~ne energije. U ovom modelu u{teda zbog kori{}enja elektri~ne energije iz sopstvenih
izvora je definisana tako da je linearno zavisna od
cene elektri~ne energije.
Odre|ivanje eventualne zarade od prodaje elektri~ne energije u na{im uslovima je sloèno, jer u
ovoj oblasti tarifni sistem ne postoji, a trenutna
praksa je direktna pogodba proizvo|a~a i distributera. Zbog toga je ova zarada izuzeta iz modela, a pretpostavljeno je da je konzum takav da sva proizvedena elektri~na energija tro{i na licu mesta. Ova pretpostavka obuhvata i slu~aj naturalne razmene elektri~ne energije (kilovat za kilovat) izme|u proizvo|a~a i distributera, koji je prisutan u praksi u Srbiji. Dakle, vaì:
Uee + Zee = ceeP []
(3)
U{tedu na osnovu sopstvene proizvodnje toplotne energije, je te{ko u na{im uslovima egzaktno
nov~ano valorizovati preko cene kWh ili J proizvedene toplote. Zbog toga je taj vid u{tede prezentovan u ovom modelu kao u{teda prirodnog gasa koji
bi sagoreo u klasi~nom kotlu da bi se obezbedila
ekvivalentna koli~ina toplote.
U topl c pg
P
PHR
kHd
[]
(4)
Tro{kovi goriva direktno zavise od veli~ine postrojenja i godi{nje duìne rada

Tgor
c pg
P
PHR
kHd
[]
(5)
Ostali operativni tro{kovi obuhvataju tro{kove

rada i usluga neophodnih za normalan rad postrojenja i tro{kove odràvanja. Ove tro{kove je relativno
te{ko unapred odrediti. Ve}ina proizvo|a~a ima u
ponudi dugoro~ne ugovore o odràvanju, sa ciljem
koji smanjenja rizika krajnjeg korisnika, ali i mogu}nosti kalkulacije tro{kova odràvanja. Generalno, zbog ve}eg broja pokretnih delova i prisutnog
habanja, tro{kovi odràvanja kogeneracionih postrojenja sa SUS motorima, su vi{i u odnosu na postrojenja sa drugim pogonskim agregatima. Oni zavise
od veli~ine kogeneracionog postrojenja, njegove
snage i uslova rada. Zavisnost specifi~nih tro{kova
odràvanja od veli~ine postrojenja je data na slici 3
[3,7]. Pretpostavka je da je visina tro{kova odràvanja dovoljna da obezbedi rad u predvi|enom ekonomskom veku postrojenja i moè se uspostaviti slede}a relacija:
T odr = kodrP []
(6)
kodr - specifi~ni tro{kovi odràvanja [/kWh];

0,016
0,014 0.016
0,012
0.014
0,010
0,008
0.012
0,006 0.01
10
100
1 000
Slika 2. Zavisnost specifi~nih tro{kova odràvanja

od snage postrojenja
Drugi pristup razmatranju profitabilnosti rada

kogeneracionih postrojenja polazi od ~injenice da je
55
za razmatrani objekat neophodno zadovoljiti toplotne potrebe izgradnjom bilo klasi~nog sistema centralnog grejanja, bilo kogeneracionim postrojenjem.
Zato se i isplativost rada kogeneracionog postrojenja u ovom slu~aju procenjuje u odnosu na klasi~no
kotlovsko postrojenje, ekvivalentnog toplotnog optere}enja. Dakle, u ovom slu~aju visina investicije i
neto godi{nji tro{kovi se odre|uju kao:
su na odvojene sisteme snabdevanja - energetska i

ekolo{ka u{teda,
kori{}enja prirodnog gasa, koji predstavlja ekolo{ki najprihvatljivije gorivo, zahvaljuju}i manjem
sadràju ugljenika i ve}em sadràju vodonika u
odnosu na ostala goriva - ekolo{ka u{teda (tabela
2) [9].
Tinv = Tinv.kog - Tinv.kot
(7)
Koeficijenti emisije ugljendioksida za neka goriva
ft = (Uee + Z ee - Tgor - Todr + Ueko )t
(8)
gde su:
Tinv.kot - tro{ak investicije u sistem centralnog grejanja
Tgor - uve}anje tro{kova goriva zbog kogeneracije.
Tabela 2.
Koeficijent emisije, kgCO2 /GJ
Gorivo
Biomasa*
109,6
Treset
106,0
Lignit
101,2
Kameni ugalj
94,6
Dizel
77,4
Sirova nafta
74,1
Kerozin
73,3
Benzin
71,5
Te~ni naftni gas
63,1
Prirodni gas
56,1
+*Nekontrolisana se~a bez po{umljavanja
Evaluacija tro{kova u drugom pristupu zahteva

poznavanje konkretnog slu~aja za koji postoji dilema da li pristupiti klasi~noj toplifikaciji ili se opredeliti za primenu kogeneracije [9]. S obzirom na to
da je cilj rada davanje na~elnog odgovora o mogu}nosti primene malih kogeneracionih postrojenja u
Emisija ugljendioksida kogeneracionog postrona{im uslovima, usvojen je prvi (projektni) pristup.
jenja
odre|ena je ukupnim stepenom korisnosti, vePri tome }e se celokupan prora~un sprovesti po 1 kW
li~inom
i duìnom rada postrojenja u toku godine
instalisane elektri~ne snage, a kao neophodne teh(gorivo
je
prirodni gas):
ni~ke karakteristike, usvojene su vrednosti za elek1
tri~ni stepen korisnosti (e=0,35) i odnos proizvede1
ne elektri~ne energije i toplote (PHR = 0,6).
kgCO2
PHR k
mCO 2 kog P
(9)
CO 2 gas
Pored toga {to je energetski racionalno, primena kogeneracije je i ekolo{ki prihvatljivo re{enje.
Problemi efekta staklene ba{te i globalnog zagrevanja nametnuli su potrebu smanjenja emisije {tetnih gasova, sa ciljem stabilizacije koncentracije gasova staklene ba{te u atmosferi na odre|enom nivou. U tom smislu su za razvijene zemlje uvedene
dozvoljene kvote emisije {tetnih gasova, {to je stvorilo mogu}nost uspostavljanja trgovine, ~ime su
{tetni gasovi postali roba. Time su stvoreni uslovi da
ekolo{ka u{teda postane ekonomska dobit.
S obzirom na to da je najzastupljeniji gas staklene ba{te ugljendioksid, i da je preko 90 % ugljendioksida emitovanog kao posledica ljudskih aktivnosti rezultat sagorevanja fosilnih goriva, dalja razmatranja ekolo{ke u{tede odnosi}e se samo na smanjenje emisije ugljendioksida.
Primena kogeneracije omogu}ava smanjenje
emisije ugljendioksida na osnovu:
istovremene proizvodnje elektri~ne i toplotne
energije, odnosno manje potro{nje goriva u odno56
god
KP
3.3. Ekolo{ka u{teda
Pri snabdevanju energijom iz odvojenih sistema

emisija ugljendioksida jednaka je zbiru emisija pri
proizvodnji elektri~ne energije u elektro sistemu i
ekvivalentne toplotne energije (gorivo ne mora biti
prirodni gas):
mCO2odv
kCO2EL
1
PHR
kCO2 gor
kg CO2
(10)
god
Emisija ugljendioksida pri proizvodniji 1 kWh

elektri~ne energije u elektroenergetskom sistemu
odre|ena je strukturom njegovih proizvodnih kapaciteta (termoelektrane na ugalj, termoelektrane na
te~na i gasovita goriva, nuklearne elektrane, hidroelektrane), njihovim stepenima korisnosti kao i sastavom goriva koja se u njima koriste. Za potrebe ovog
rada, za odre|ivanje koeficijenta emisije ugljendioksida pri proizvodnji 1 kWh elektri~ne energije EPSa kori{}eni su podaci o proizvodnji energije, koli~ini isporu~enog goriva i toplotnoj mo}i doma}eg lignita objavljeni u Godi{njim izve{tajima EPS-a [10],
kao i podaci o koeficijentu emisije ugljendioksida

doma}ih lignita (kCO2=94,50 kg/GJ) [11]. Na osnovu raspoloìvih podataka, odre|eno je da se pri proizvodnji 1 kWh elektri~ne energije iz postrojenja
EPS-a emituje oko 0,66 kg CO2 .
Razlika emisije ugljendioksida pri proizvodnji
energije kogeneracijom u odnosu na odvojene sisteme snabdevanja na godi{njem nivou je:
mCO 2
mCO 2odv
mCO 2kog
P kCO 2
kgCO2 (11)
god
Ovako odre|ena u{teda emitovanog ugljendioksida moè predstavljati i nov~anu dobit:

U ek
c CO 2 mCO
[]
(12)
Trgovina ugljendioksidom u svetu ve} sada je

realnost, tako da ostvarena u{teda emisije moè
predstavljati nov~anu dobit. Iako u na{im uslovima
ovakva praksa ne postoji, za prikazivanje efekata
ekolo{ke u{tede na ekonomiju, usvojena je vrednost
cene na svetskom trì{tu. Cena tone ugljendioksida
je promenljiva i trenutno se kre}e u rasponu 5-13,4
[12,13]. Za potrebe prora~una u radu je usvojena
cena od 10 .
U slu~aju kada pri proizvodnji elektri~ne energije zna~ajan udeo imaju hidroelektrane, nuklearne
elektrane ili obnovljivi izvori energije, razlika emitovanog ugljendioksida data izrazom (11) moè biti
negativna, pa tada nema ekolo{ke u{tede.
3.4. Ekonomska evaluacija
Osnovni aspekt svake ekonomske evaluacije je
element vremena, s obzirom na to da period implementacije i ekonomski vek svakog projekta obuhvata ve}i broj godina. Vremenska vrednost novca je
klju~ni koncept koji omogu}ava da se tokovi prihoda i tro{kova koji se pojavljuju kroz vreme mogu
upore|ivati svo|enjem na ekvivalentnu osnovu. Sada{nja vrednost je jedan od naj~e{}e kori{}enih kriterijuma za evaluaciju projekta, koji uzima u obzir
ceo vek projekta, odnosno za evaluaciju se vr{i analiza diskontovanih tokova. Po definiciji, sada{nja
vrednost je onaj iznos koji bi, da je primljen sada,
bio jednak vrednosti svih budu}ih tokova projekta
tokom njegovog veka trajanja. Budu}i tokovi diskontuju se odgovaraju}om diskontnom stopom u
smislu napred pomenute vremenske vrednosti novca.
Izbor diskontne stope (ds) je jedno od bitnih pitanja u evaluaciji projekta, s obzirom na to da od
njene visine zavisi ocena o prihvatljivosti projektnog re{enja, ili rangiranje opcija. Ako se kod ocene
uklju~i visoka diskontna stopa, to zna~i da postoji
opredeljenje za rigorozniju, selektivniju politiku investiranja. Nià stopa zna~i ublaàvanje kriterijuma
i ~esto se primenjuje tamo gde se, pored ~isto finansijskih rezultata, o~ekuju poèljni drugi indirektni
efekti. U nekim slu~ajevima diskontna stopa se izjedna~ava sa kamatom na trì{tima kapitala ili kamatom koja je uklju~ena u dobijeni kredit. U ovom
slu~aju usvojena je diskontna stopa od 10 % [14].
Za ekonomsku evaluaciju su odre|eni slede}i
kriterijumi ekonomskog vrednovanja:
Neto sada{nja vrednost
(NPV): NPV
Net Present Value
N
t 0(1
ft
ds )t
(13)
Ovaj kriterijum daje evaluaciju projektnog re{enja na bazi diskontovanih neto priliva, odnosno odre|uje vrednost prihoda ili gubitka nakon usvojenog
ekonomskog veka projekta, ali svedeno na sada{nju
nov~anu vrednost. Kriterijum za prihvatanje je pozitivna vrednost ili ve}a vrednost (kod rangiranja opcija). Evaluacija je u ovom radu izvr{ena sa stanovi{ta samog projektnog re{enja (investicije su tro{ak u
momentu nastajanja f0 = -T inv , nezavisno iz kog izvora se finansiraraju).
Diskontovani period
povra}aja
N min
(DPB):
Discount payback period t
DPB
0
ft
( 1 ds )t
(14)
Generalno, projektno re{enje sa kra}im periodom povra}aja je povoljnije od projekta sa duìm

periodom. Ovim kriterijumom, me|utim, ne uzimaju se u obzir tokovi prihoda i tro{kova nakon perioda povra}aja. Sa stanovi{ta obezbe|enja nov~anih
sredstava za investiciju kroz razli~ite kreditne linije
koristan pokazatelj je i interna stopa prinosa [15].
4. ANALIZA OSETLJIVOSTI
Za razli~ite veli~ine kogeneracionog postrojenja, duìna rada postrojenja u toku godine, cene
elektri~ne energije i cena prirodnog gasa kori{}enjem formiranog modela, odre|eni su pokazatelji
ekonomske opravdanosti ulaganja u kogeneraciona
postrojenja. Svi dobijeni rezultati podrazumevaju
rad postrojenja sa maksimalnim kapacitetom uz
kompletan plasman elektri~ne i toplotne energije
(vo|enje prema toplotnom optere}enju).
Ve} samim sagledavanjem modela jasno je da
veli~ina postrojenja uti~e direktno na investicione
tro{kove, a proizvod snage postrojenja i duìne godi{njeg rada na veli~inu godi{njeg prihoda. Na slici 3
je prikazana zavisnost diskontovanog perioda povra57
}aja od snage postrojenja za razli~ite duìne rada godi{nje. Pri tome je kalkulacija sprovedena za cenu
elektri~ne energije od 0,04 /kWh i cenu prirodnog
gasa od 0,15 /m3. O~igledno je da uspe{na primena
kogenerativnih postrojenja zahteva {to je mogu}e
duì period rada u toku godine. To je posebno izraèno kod manjih postrojenja koja pri kra}em godi{njem kori{}enju ne uspevaju da otplate ni vrednost
sopstvene investicije za ~itav ìvotni vek. Npr. diskontovani period povra}aja investicije u postrojenjima od 500 kWe je u rasponu od 5,5 do 13,5 godina u
zavisnosti od toga da li radi 8 000 ili 4 500 sati godi{nje. Jasno je da kra}i godi{nji rad ~ini ovo postrojenje ekonomski neisplativim. Visina ostvarenog profita, odnosno gubitka nakon 15 godina data preko neto sada{nje vrednosti svedene na kW instalisane snage prikazana je na slici 4. Radi pore|enja, na istoj sli-
ci je dat i iznos investicionog ulaganja za data postrojenja. Duìna rada u toku godine direktno uti~e i
na stepen profitabilnosti, koji se za postrojenje od
500 kW npr. kre}e u rasponu od 5 % (4 500 sati) do
87 % (8 000 sati) od vrednosti investicije. Evidentno
je za oba pokazatelja da je njihova relativna promena manje izraèna pri ve}im duìnama rada.
Promena cene elektri~ne energije i prirodnog
gasa imaju suprotan efekat na kori{}enje kogenerativnih kapaciteta. Niska cena prirodnog gasa i visoka cena elektri~ne energije predstavljali bi idealan
ekonomski ambijent za primenu ove tehnologije. Za
razli~ite veli~ine instalisanih kapaciteta, na slici 5,
prikazane su granice izme|u oblasti profitabilnog i
neprofitabilnog poslovanja za razli~ite cene elektri~ne energije i prirodnog gasa, a pri 6 000 sati rada godi{nje. Jasno je da ve}i kapaciteti mogu ekonomski
1515
44.000
000 sati
DPB
DPB
(godina)
(godina)
55.000
000 sati
44.500
500 sati
6 6.000
000 sati
7 000
sati
7.000
1010
8 000
sati
8.000
55
10
100
1 000
Slika 3. Diskontovani period povra}aja za razli~ite duìne godi{njeg rada

0,1
0.1
0,08
0.08
1 250
NPV
1250
()
750 NPV ()
250
-250-
Oblast profitabilnog poslovanja NPV>0

0,06
0.06
50 kW
100 kW
300 kW
500 kW
1 MW
750
250
0,12
-750
50 kW
500 kW
Oblast neprofitabilnog
poslovanja NPV<0
0,16
0,18
0,2
Cena prirodnog gasa (/m 3)
0,22
0,02
0.02
100 kW
1250
800 kW
1250
Slika 4. Neto sada{nja vrednost

za razli~ite duìne godi{njeg rada
58
0,14
0,04
0.04
Slika 5. Granice profitabilnosti za razli~itu veli~inu kapaciteta (pri 6 000 sati rada godi{nje)*
* Ve}a udaljenost od grani~ne linije zna~i i ve}u NPV, tj. vii
stepen profitabilnosti
da podnesu i ne{to niù cenu elektri~ne energije, odnosno vi{u cenu prirodnog gasa. Kra}e vreme godi{njeg rada drasti~no pogor{ava ekonomiku rada, pa
i fleksibilnost na promene cena elektri~ne energije i
prirodnog gasa. Taj uticaj, slu~aj postrojenja snage
1 MW, prikazan je na slici 6.
0,10
0.1
Oblast profitabilnog poslovanja NPV>0
1 500 sati
0,08
0.08
2 000 sati
0,06
0.06
4 000 sati
0,04
0.04
6 000 sati
0,12
Oblast neprofitabilnog
poslovanja NPV<0
0,02
0.02
0,14
0,16
0,18
0,20
0,22
Cena prirodnog gasa (/m3)
Slika 6. Granice profitabilnosti za razli~itu

godi{nju iskori{}enost kapaciteta (od 1 MWe)*
Gornja razmatranja nisu uzela u obzir ekolo{ki

faktor primene kogeneracije, tj. ekolo{ku u{tedu. Na
slici 7 je prikazana neto sada{nja vrednost za konkretno postrojenje i za razli~ite periode rada u toku
godine, sa i bez uzimanja u obzir ekolo{ke u{tede.
Evidentno je da uklju~enje ekolo{ke komponente
doprinosi ekonomi~nosti rada. U konkretnom slu~aju omogu}ava profitabilnost postrojenja i pri 4 000
sati rada godi{nje, a pri duèm radu zna~ajno uve}ava rentabilnost. Naravno, ekolo{ku komponentu je
mogu}e tretirati i kroz podizanje cene elektri~ne
energije za iznos odgovaraju}ih ekolo{kih taksi, a to
svakako pogoduje primeni kogeneracionih postrojenja.
800
NPV
600 800
()
400
200
-200
400
h
200
Bez ekolo{ke u{tede
U radu je dat tehno-ekonomski model vrednovanja investiranja u mala kogeneraciona postrojenja bazirana na motorima sa unutra{njim sagorevanjem koji kao pogonsko gorivo koriste prirodni gas.
Pokazatelji zasnovani na sada{njoj vrednosti (neto
sada{nja vrednost i diskontovani period povra}aja)
su iskori{}eni za kvantitativno odre|ivanje pogodnosti investiranja. S obzirom na to da vrednost investicije i tro{kovi odràvanja zna~ajno zavise od veli~ine kogeneracionog postrojenja analiza modela je
izvr{ena po 1 kW instalisane elektri~ne snage. Me|utim, model je tako koncipiran da je u potpunosti
primenljiv i za razmatranje konkretnih slu~ajeva
mogu}e primene kogeneracije.
Rezultati sprovedene analize jasno ukazuju na
to da bez obzira {to je visina investicije u postrojenje zna~ajna stavka, krucijalni element za uvo|enje
malih kogeneracionih postrojenja je obezbe|enje
njihovog kontinualnog rada u {to duèm periodu u
toku godine. Ukoliko ne postoje toplotne potrebe u
minimum 4 500 sati godi{nje, uz obezbe|en plasman
elektri~ne energije, kogeneracija nema smisla. S obzirom na doma}e klimatske uslove, ovaj zahtev je u
sektoru {iroke potro{nje te{ko ispuniti samo kroz zadovoljenje potreba u grejanju, ali zato postoje mogu}nosti kroz kori{}enje za potrebe klimatizacije,
proizvodnje tople vode i sl. U sektoru industrije,
ukoliko je izabran tehnolo{ki proces zahtevan u pogledu toplote, ovaj zahtev je jednostavnije ispuniti.
Odnos cena elektri~ne energije i prirodnog gasa je
drugi element koji defini{e ekonomiku rada. Sa stanovi{ta primene malih kogeneracionih postrojenja,
neophodno je podizanje sada vrlo depresirane cene
elektri~ne energije u Srbiji (posebno za potro{a~e u
industriji). Nov~ano vrednovanje ekolo{kih prednosti doprinosi povoljnosti ulaganja u kogeneraciju. U
tom smislu u radu je formiran model odre|ivanja
ekolo{ke u{tede i pokazan uticaj na isplativost ulaganja u kogenerativne kapacitete.
6. SPISAK KORI[]ENIH OZNAKA:
600
5. ZAKLJUÂK
Sa ekolo{kom u{tedom
Slika 7. Uticaj ekolo{ke u{tede u visini neto sada{nje

vrednosti (snaga 500 kW, cena elektri~ne energije
0,04/kWh, cena prirodnog gasa - 0,15 /m3 )
cee - cena elektri~ne energije, [/kWh]

cpg - cena prirodnog gasa, [/m3]
P - instalisana elektri~na snaga, [kWe]
PHR - odnos proizvedene elektri~ne energije i toplote
e - elektri~ni stepen korisnosti
KP - ukupan stepen korisnosti kogeneracionog postrojenja, [/]
k - stepen korisnosti klasi~nog, kotlovskog postrojenja (usvojeno 0,85)
t - broj sati rada postrojenja godi{nje
Hd - donja toplotna mo} prirodnog gasa (usvojeno 33 400 kJ/Nm3)
kCO2 gor - koeficijent emisije ugljendioksida odre|enog goriva,
kCO2 EL - koeficijent emisije ugljendioksida elektroenergetskog sistema,
cCO2 - cena ugljendioksida, [/kg].
59
7. LITERATURA
[8] Tom{i} M., Mer{e S., VPLIV TAKSE NA EMISIJE
[1] N. \aji}, ENERGIJA ZA ODR@IVI SVET, Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd, 2002.
[2] The future of CHP and European Market - THE
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
EUROPEAN COGENERATION STUDY - PUBLISHABLE SUMMARY, The European Association for the Promotion of Cogeneration, 2001, published on: http://fecs.energyprojects.net/links/final
publishable report.pdf
EDUCOGEN - AN EDUCATIONAL TOOL FOR
COGENERATION, The European Association for
the Promotion of Cogeneration, Second edition,
2001, published on: http://www.cogen.org/projects/educogen.htm
S. C. Acle Jones, MICROCOGENERATION OPTIMAL DESIGN FOR SERVICE HOT WATER
THERMAL LOADS, Georgia Institute of Technology, June 1999, published on: http://www.me.gatech.edu/energy/sophia/
M. Jennekens, LEARNING FROM EXPERIENCES WITH SMALL-SCALE COGENERATION,
Centre for the Analysis and Dissemination of Demonstrated Energy Technologies, Den Haag, 1989.
M. [unji}, EFIKASNOST KOGENERACIJSKIH
POSTROJENJA, Energetika marketing, Zagreb 1996.
Reciprocating Engines, published on www.epa.gov
/CHP/pdf/EPA_RecipEngines_final_5_16_02.pdf
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
CO 2 NA DONOSNOST SOPOIZVODNJE ELEKTRI^NE IN TOPLOTNE ENERGIJE, Komunalna

energetika-Power Engineering, Maribor, 1999.
REVISED 1996 IPCC GUIDELINES FOR NATIONAL GREENHOUSE GAS INVENTORIES ,
www. ipcc.nggip.iges.or.jp/public/public.htm`
GODI[NJI IZVE[TAJI ZA 2000, 2001, 2002, 2003.
GODINU www.eps.co.yu/publikacije/godisnji.php
M. Radovanovi}, M. Adì}, D. Simi}, V. Jovanovi},
S. Milinkovi}, UGLJENDIOKSID KAO KLJU^NI
FAKTOR EFEKTA STAKLENE BA[TE, Monografija povodom memorijalnog skupa turboma{ine,
grejanje i klimatizacija, str 291-301, Beograd 1992.
www.emissionstrading.blogspot.com
/2004_11_01_emissiontrading_archive.html
www.carbonexpo.com/wdeubsch/carbonexpo2
/presse/virtuelles_pressezentrum/pressemeldungen/33_weltbanks.html
KAMATNE STOPE NBS, http://www.nbs.yu/serbian/monetarno/index.htm
D. Ivezi}, M. @ivkovi}, ELECTRICAL ENERGY
AND NATURAL GAS PARITY PRICES INFLUENCE TO CO-GENERATION IN SERBIA, International Conference on Development in the Gas
Industry of South and East European Countries in
Transition - Gas 2004, Belgrade, 2004.
Dejan Ivezi} ro|en je 1970. godine u Kruevcu. Diplomirao je 1994. godine, a magistrirao 1999. godine na Smeru za automatsko upravljanje Mainskog fakulteta u Beogradu. Na
istom fakultetu je odbranio doktorsku tezu 2004. godine. U periodu 1995-1997. bio je
zaposlen u Saobra}ajnom institutu CIP na poslovima projektanta. Od 1998. godine zaposlen
je na Rudarsko-geolokom fakultetu kao asistent na predmetima Automatizacija i upravljanje procesima i Obrada metala. Njegov nau~ni i stru~ni interes obuhvata teoriju
linearnih sistema, modelovanje i simulaciju sistema i teoriju i primenu multivarijabilnog robusnog upravljanja. Kao saradnik Centra za energetiku Rudarsko-geolokog fakulteta bavi se problematikom primene prirodnog gasa, kogeneracionih postrojenja i novih i obnovljivih izvora energije. Autor je
preko 40 nau~nih i stru~nih radova objavljenih u zbornicima radova i ~asopisima.
Marija @ivkovi} (ro|. Jovi}) ro|ena je 1972. godine u Kruevcu gde je zavrila osnovnu
kolu i Gimnaziju. Na Mainskom fakultetu u Beogradu diplomirala 1998. godine na smeru
termotehnika. Student je na postdiplomskim studijama na Mainskom fakultetu na smeru sagorevanje. Zaposlena je kao asistent-pripravnik na Rudarsko-geolokom fakultetu u Beogradu na Katedri za opte mainstvo i termodinamiku.
Nenad J. \aji} ro|en je 1941. godine. Mainski fakultet zavrio je 1965. godine, poslediplomske studije na Tehnoloko-metalurkom fakultetu zavrio je 1974. godine, a doktorsku
disertaciju iz energetike odbranio je na Rudarsko-geolokom fakultetu 1976. godine. Na Rudarsko-geolokom fakultetu izabran je 1970. godine za asistenta, 1976. godine u zvanje docenta, 1982. godine za vanrednog profesora, a 1988. godine izabran je za redovnog profesora
za predmete Termodinamika i Toplotni motori i energetska postrojenja. Generalni je
60
sekretar i redovni ~lan Akademije inènjerskih nauka Srbije i Crne Gore, redovni ~lan i sekretar Odelenja
tehni~kih nauka Nau~nog drutva Srbije, predsednik nacionalnog komiteta Svetskog saveta za energiju,
~lan Direktorijuma Nacionalnog programa za energetsku efikasnost MNTR RS, redovni profesor i rukovodilac energetskih studija Evropskog centra Univerziteta Ujedinjenih nacija za mir i razvoj u Beogradu.
Objavio je monografiju Energija za odrìvi svet, 2 monografije kao koautor (Merenje i regulacija prirodnog gasa i Proizvodnja i kori}enje geotermalne energije) i 3 univerzitetska ud`benika (Toplotni
motori,Energetski izvori i postrojenja i Maine i ure|aji za eksploataciju nafte i gasa - koautor). Pu blikovao je ili saoptio samostalno ili kao koautor vie od 400 radova, od ~ega na va`nijim me|unarodnim
skupovima ili ~asopisima preko 60. Rukovodio i/ili u~estvovao u izradi preko 160 studija i projekata, recenzovao 12 univerzitetskih ud`benika i monografija i vie od 130 studija i projekata iz oblasti energetike.
61
Slobodan Vuji},
Svetozar Maksimovi} i An|ica Kri~kovi}
Eksploatacija uglja energetski potencijali,

konkurentnost, restrukturisanje,
tranzicione smetnje, budu}nost
Pregledni rad
UDK: 553.96
Rezime:
Eksploataciji uglja, u radu se prilazi sa aspekta energetskih potencijala ovog dela mineralno-sirovinskog kompleksa, njegovog strate{kog zna~aja. Analizira se sada{nje stanje, politika cena i konkurentnost,
problemi i iskustva restrukturisanja, budu}i razvoj i smetnje u razvoju industrije uglja. Rad se dominantno
oslanja na radove 10 i 11 citirane u literaturnom odeljku.
Klju~ne re~i: rudarstvo, geologija, ugalj, energetske mineralne sirovine, mineralno-sirovinski kompleks, Srbija,
tranzicija, strukturno prilago|avanje, restrukturisanje, razvoj
Abstract:
EXPLOITATION OF COAL - ENERGY POTENTIALS, COMPETITIVENESS, RESTRUCTURING,
TRANSITION DIFFICULTIES AND FUTURE
Exploitation of coal is considered in this paper from the aspects of energy potential of this part of mineral raw-material complex, its strategy significance, analysis of the state of the art, policy of prices and
competitiveness, problems and experience in restructuring, future development and difficulties occurring in
development of coal industry. The paper is predominantly based on papers 10 and 11 cited in literature.
Key words: mining, geology, coal, energy mineral materials, mineral-raw material complex, Serbia,
transition, structural adatability, restructuring, development
1. UVOD
Mineralne sirovine su jedan od strate{kih privrednih stubova na{e zemlje. Rudarstvo je kao substruktura svih civilizacija delilo sudbinu ~ove~anstva, na na{im prostorima sudbinu istorije na{eg naroda. Imalo je velike uspone i stagnacije, ali je opstajalo i postoji u kontinuitetu. Tek u XX veku, a naro~ito posle Drugog svetskog rata, mineralno-sirovinski kompleks u Srbiji dobija svoju modernu fizi-
onomiju, adekvatnu ekonomsku i dru{tvenu dimenziju i zna~aj.

U sagledavanju privrednog, ekonomskog i op{teg razvoja zemlje, mineralne sirovine i njihova
eksploatacija predstavljaju strate{ku osnovu, na kojoj se bazira razvoj ekstraktivne industrije, odnosno
razvoj poljoprivrede, energetike, industrije gra|evinskih materijala, elektronske i elektro industrije,
vodoprivrede, {umarstva, farmaceutske industrije,
re{avaju demografsko-socijalni problemi dru{tva,
Prof. dr Slobodan Vuji}, Rudarsko-geolo{ki fakultet, \u{ina 7, 11 000 Beograd

Svetomir Maksimovi}, dipl. ing. rud., An|ica Kri~kovi}, dipl. ing. rud. Elektroprivreda Srbije, 11 000 Beograd, Vojvode Stepe 412
62
pozitivno uti~e na spoljnotrgovinske odnose, ukupnu privrednu i dru{tveno-politi~ku stabilnost zemlje,

smanjuje osetljivost privrede i celokupne ekonomije
zemlje od spoljnih geopoliti~kih i ekonomskih poreme}aja i rizika. Srbija je u periodu od {ezdesetih do
devedesetih godina pro{log veka imala relativno
razvijenu mineralnu ekonomiju. Ovakva ocena po~iva na argumentima vezanim za rezerve mineralnih
sirovina u naturalnom izrazu, dostignutom nivou
eksploatacije najva`nijih mineralnih sirovina me|u
kojima posebno mesto zauzimaju energetske mineralne sirovine (pre svega ugalj) i obojeni metali,
udelu energetskih mineralnih resursa u energetskom
bilansu zemlje, udelu mineralne ekonomije u spoljnotrgovinskom prometu, u~e{}u mineralno-sirovinskog kompleksa u industriji zemlje, ekonomskovrednosnoj oceni mineralnog bogatstva i sl.
U svetu se eksploati{u energetske, metali~ne i
preko 100 vrsta nemetali~nih mineralnih sirovina
(stena i minerala). Godi{nje se u svetu proizvede
oko 23,6 milijardi tona nemetali~nih mineralnih sirovina i oko 1,57 milijardi tona metali~nih mineralnih sirovina. Od ukupnih svetskih energetskih godi{njih potreba, koje iznose oko 14 milijardi tona
ekvivalentnog uglja (jednom kg ekvivalentnog uglja
odgovara 29 308 kJ energije), proizvodnjom uglja
podmiruje se oko 26 %.
Rudnici uglja u Srbiji su do sada proizveli preko milijardu tona uglja, dana{nje trì{ne vrednosti
oko 20 milijardi dolara, {to je 20 % ukupne direktne
vrednosti proizvodnje mineralno-sirovinskog kom-
pleksa Srbije. Ovo govori o potencijalu, vrednosti i

zna~aju uglja u nacionalnoj ekonomiji.
Merila ekonomskog vrednovanja proizvodnje
uglja variraju od zemlje do zemlje. Uo~ljivo je da
zemlje koje su najve}i proizvo|a~i uglja: SAD, Kina, Rusija, JAR, Indija, Nema~ka, Australija, Indonezija i neke druge, permanentno ulaù u inoviranje,
odràvanje, revitalizaciju i podizanje doma}e proizvodnje. Na tom polju Kina izrazito prednja~i poslednjih godina.
Kao {to je u svetskim razmerama evidentan dugogodi{nji trend stalnog nau~nog i tehni~kog napretka, tako je, u skladu sa ovim tokovima, prisutan
i stalan napredak u razvoju novih i inoviranju postoje}ih tehnologija eksploatacije, pripreme i kori{}enja uglja. Ovo je velikim delom uslovljeno svetskim
ekonomskim i industrijskim kretanjima, iskazanim
prema energetskom mineralno-sirovinskom kompleksu kroz naglo rastu}e zahteve za energentima.
Tokovi trenutnog razvoja energetskog mineralno-sirovinskog kompleksa su vi{eslojni i sloèni sa dominiraju}im uticajima procesa globalizacije i tranzicije (potencijalno opasnim procesima za male zemlje), u toku kojih se geopoliti~kim prestrojavanjima uspostavlja i kontrola nad strate{ki zna~ajnim
mineralnim resursima kao {to su energetski.
Danas se pojavljuju i globalni ekolo{ki zahtevi
da se mineralne sirovine eksploati{u i koriste u skladu sa koncepcijom trajno odrìvog (uravnoteènog)
razvoja i sve o{trijih zahteva okruènja da se negativni ekolo{ki efekti ublaè ili potpuno elimini{u. Pri
Svetske rezerve visokokalori~nih ugljeva

Zemlja
Australija
Brazil
Nema~ka
Indija
Indonezija
Kanada
Kazahstan
Kolumbija
Poljska
Rusija
Ju`noafri~ka Republika
Ukrajina
SAD
Venecuela
Kina
Ukupno 15 zemalja
Ostale zemlje
Ukupno
Ukupne rezerve ekvivalentnog uglja

(%)
(106 t)
181 080,0
3,3
21 815,2
0,4
197 400,0
3,6
112 762,9
2,0
7 514,0
0,1
52 821,0
1,0
27 217,1
0,5
21 712,1
0,4
106 240,7
1,9
2 962 640,0
53,8
37 854,8
0,7
61 248,0
1,1
809 973,0
14,7
4 005,6
0,1
487 440,0
8,8
5 091 724,4
92,4
416 394,6
7,6
5 508 119,0
100,0
Tabela 1.
Eksploatacione rezerve ekvivalentnog uglja

(%)
(106 t)
44 280,0
9,1
9 560,0
2,0
22 560,0
4,6
51 640,4
10,6
1 404,0
0,3
5 506,2
1,1
6 209,3
1,3
6 344,1
1,3
9 935,7
2,0
6 000,0
3,3
33 604,8
6,9
6 534,0
1,3
183 451,8
37,7
383,2
0,1
69 048,0
14,2
466 461,5
95,8
20 422,5
4,2
486 884,0
100,0
63
ovome nije samo u pitanju za{tita ìvotne sredine

ve} i refleksija ovih zahteva na tro{kove eksploatacije i cene mineralnih sirovina.
2. SVETSKE I DOMA]E REZERVE UGLJA
Procenjuje se da su svetske rezerve uglja oko
6 668 milijardi tona ekvivalentnog uglja, od ~ega se
1 160 milijardi tona ekvivalentnog uglja odnosi na
lignite i oko 5 508 milijardi tona ekvivalentnog uglja
na kameni, mrki i antracit. Preovla|uje mi{ljenje da
je eksploatabilno samo 8,4 % ili 558 milijardi tona
ekvivalentnog uglja, tj. da su to stvarne rezerve. Ove
koli~ine obuhvataju 71 milijardu tona ekvivalentnog
lignita i oko 487 milijardi tona ekvivalentnih kvalitetnih visokokalori~nih ugljeva (tabela 1).Trenutna godi{nja svetska proizvodnja uglja iznosi oko 4 milijarde tona (ukupno svih ugljeva), {to pokriva 23,5 %
svetske potro{nje energije. U svetskoj trgovini energentima kameni ugalj u~estvuje sa 15 %.
Za razliku od npr. leì{ta nafte i gasa, prostorno
posmatrano leì{ta uglja su {iroko i u~estalo rasprostranjena u svetu, iako je 95,8% od ukupnih rezervi
koncentrisano u samo 15 dràva. Ugalj je zbog toga
prakti~no dostupan svugde i na relativno kratkim
transportnim rastojanjima.
Svetska proizvodnja uglja u prethodih 10 godina na godi{njem nivou porasla je za oko 100 miliona tona, ili oko 2,6 %. Nasuprot tome, u deceniji ispred, porast proizvodnje iznosio je 730 miliona tona
ili oko 26 %. Obja{njenje za sporiji rast treba traìti
u restrukturisanju proizvodnje, odnosno restrukturisanju industrije uglja u Rusiji, Isto~noj Evropi i Kini. Uprkos ovim doga|anjima, ove zemlje se i danas
ubrajaju u 10 najve}ih svetskih proizvo|a~a uglja
(tabela 2). Na ove zemlje, zajedno sa SAD, Indijom,
Tabela 2.
Deset najve}ih svetskih proizvo|a~a

visokokalori~nih ugljeva
Godi{nja
proizvodnja
(106 t/godi{nje)
Kina
1 235,6
SAD
936,0
Indija
303,1
Ju`noafri~ka Republika
222,8
Australija
210,5
Rusija
148,6
Poljska
116,9
Ukrajina
73,7
Kazahstan
67,0
Indonezija
59,7
Ukupno 10 zemalja
3 373,9
Ostali
281,9
Ukupno
3 655,8
Redni
Zemlja
broj
1.
2
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
64
U~e{}e
(%)
34
26
8
6
6
4
3
2
2
2
92
8
100
JAR, Australijom i Indonezijom otpada 92% godi{nje svetske proizvodnje.

U Srbiji je registrovano 16 leì{ta kamenog uglja, 9 leì{ta mrkog uglja, 17 leì{ta lignito-mrkih
ugljeva i tri basena lignita. U ukupnim energetskim
potencijalima Srbije ugalj ima dominantno mesto, u
proizvodnji elektri~ne energije u~estvuje sa preko
50 %. Ukupne bilansne rezerve uglja Srbije (bez
Kosova) iznose oko 1,92 milijarde tona ekvivalentnog uglja ili 0,34 % svetskih bilansnih rezervi. Radi
komparativnog sagledavanja i ocena potencijala na{ih leì{ta uglja, treba imati u vidu da Srbija i Crna
Gora imaju 0,17 % stanovni{tva u odnosu na svetsku populaciju. U tabeli 3 prikazane su geolo{ke i
bilansne rezerve ekvivalentnog uglja Srbije.
Tabela 3.
Rezerve uglja Srbije

Vrsta uglja
Kameni
Mrki
Mrko-lignitski
Lignit
Ukupno
Ekvivalentni ugalj (103 t)

Geolo{ke
78 526
84 293
348 223
*5 373 988
2 245 940
*5 885 035
2 756 982
Bilansne
16.390
24.625
200 011
*4 802 788
1 674 901
*5 043 815
1 915 927
U~e{}e bilansnih rezervi

(%)
0,855
1,285
10,439
87,421
100,000
Napomena: * Sa Kosovom;
U ukupnim rezervama uglja Srbije izraèn je

nepovoljan odnos kvalitetnih visokokalori~nih
ugljeva, koji u~estvuju sa oko 12,6 % i lignita ~ije je
u~e{}e u ukupnoj strukturi oko 87,4 %.
3. POLITIKA CENA
I KONKURENTNA SPOSOBNOST
Dana{nje svetsko trì{te uglja kao i mineralnih
sirovina uop{te, globalno posmatrano karakteri{e
surova konkurencija velikog broja ponu|a~a. Procenjuje se da u svetu ima oko 350 kompanija koje se
bave trì{nom proizvodnjom uglja, od ~ega je 250 u
SAD, a oko 170 se bavi izvoznom trgovinom uglja.
Ova globalna slika divergira i odstupa kod berzanskih mineralnih sirovina i onih koje su pod kontrolom velikih multinacionalnih kompanija i kartela
poput npr. OPEC-a u oblasti nafte. Za njih je karakteristi~no da ve{ta~kim stvaranjem nesta{ica i dogovorom o cenama elimini{u konkurenciju. Prema tome, cene mineralnih sirovina, pa i uglja, ne odre|uje uvek ponuda i potra`nja.
Op{te pravilo je da se prvo eksploati{u leì{ta
sa najpogodnijim uslovima. Kada se ona iscrpe, naELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
12
12
10
10
Milion tona ekvivalentnog uglja
stavlja se sa leì{tima koja su manje bogata i sa geolo{kim uslovima teìm za eksploataciju ili skuplja
za otvaranje, razvoj i izvo|enje eksploatacionih radova. Ova nepogodnost se neutrali{e ve}om produktivno{}u.
Dugoro~ni grani~ni tro{kovi proizvodnje predstavljaju opredeljuju}u determinantu kod ocene eksploatabilnosti leì{ta. Trend dugoro~nih tro{kova
ima u principu oscilatoran karakter, ~ije kretanje zavisi izme|u ostalog i od stvarne ponude i potra`nje
na trì{tu, ali i od npr. trì{nih {pekulacija, interaktivnih uticaja, proizvodno-nov~anih tokova, ekonomske politike dràve, itd.
S druge strane, ovo ima direktan uticaj na kori{}enje rudni~kih kapaciteta. Tako npr. kretanje cena
sirove nafte ili prirodnog gasa imaju limitiraju}i uticaj na cenu uglja (slika 1). Navedeni faktori, u velikoj meri su me|usobno zavisni. Na primer, naftna
kriza 1979/80. godine uzrokovala je veliku potra`nju uglja, {to je dovelo do potpunog kori{}enja proizvodnih kapaciteta rudnika uglja, velikog pove}anja izvoza uglja, istaklo zahteve za pro{irivanjem
postoje}ih kapaciteta i otvaranja novih rudnika. Ovo
je rezultiralo i porastom cena uglja. Slu~aj suprotnog trenda desio se u periodu izme|u 1983. i 1987.
godine, cena nafte je padala, {to je izazvalo pad cene uglja, ~ak na nivo iz 1979. godine. Sli~ni cikli~ni
procesi de{avaju se na trì{tu i u proizvodnji drugih
mineralnih sirovina.
88
66
44
22
00
2003.
Ugalj
Elektri~na
energija
2006.
2009.
2012.
2015.
Nafta
Gas
Nov izvor
Ukupno
Slika 2. Struktura energenata

u projekciji finalne energije u Srbiji
kade zemlje. Dva su resursa odràla zemlju, jedan je

hrana, odnosno poljoprivreda, a drugi energija iz
uglja. Ovo iskustvo nije rezultiralo adekvatnim poukama i zaklju~cima o dve kategorije isplativosti
energetskog resursa kao {to je ugalj, trì{noj i nacionalnoj. Cena uglja je va`na, ali su daleko va`niji
strate{ki interesi zemlje. Ozbiljne dràve rudnike
uglja tretiraju kao strate{ke objekte i odlu~uju se za
3,5
3,5
razli~ite oblike podr{ke, subvencija (tabela 4) i pokri}a eventualnih gubitaka u proizvodnji, ~uvaju}i
3,03
kroz njihove proizvodne kapacitete sigurnost i suverenitet. Tako, na primer u 1992. godini, ukupne do2
,
5
2,5
tacije ~lanica Evropske zajednice industriji uglja iz2,02
nosile su 6,5 milijardi dolara, ili 35 dolara po toni
kamenog uglja. Drugi primer, elektrane u Nema~koj
1,5
1,5
nadokna|uju po toni uglja razliku u ceni izme|u
uvoznog mazuta i doma}eg uglja (tzv. fening za
1
1,0
ugalj), koja u proseku iznosi oko 12 % od cene
0,5
0,5
elektri~ne energije.
Suprotno ovakvim pristupima, kod nas su pri0,00
1990.
1993.
1995.
sutne pojednostavljene tvrdnje da npr. rudnike sa
1990
1993
1995
podzemnom eksploatacijom uglja, kao nerentabilUgalj
Gas
Mazut
nom, treba zatvoriti. Ovakve stavove nije te{ko
osporiti, problem je uspostaviti argumentovanu
Slika 1. Promena proporcije cena gasa i mazuta
stu~nu raspravu.
u odnosu na cenu tone ekvivalentnog uglja
Uprkos ekonomskim analizama i raspoloìvim
prognozama,
procene budu}ih trendova kretanja poU prelaznim periodima ka trì{noj ekonomiji, u
nude
i
potra`nje
za ugljem u svetu moèmo ozna~ikojem se na{a zemlja nalazi, vrlo je va`na uloga drti
kao
neizvesne.
Razlog tome, izme|u ostalog, su i
àve, ona bi morala istovremeno da vodi ra~una o
stalne
promene
ekonomskih
i politi~kih uslova u
razvoju trì{nih mehanizama za obrazovanje cena
svetu.
Sada{nje
prognoze
doseù
uglavnom do
energetskog kompleksa i da ~uva strate{ki nacional2030.
godine.
Tako
npr.
prema
IEA
(International
ni interes u ovom domenu. Dobar primer ovome je
Energy
Agency)
svetske
potrebe
za
ugljem
ima}e
na{e iskustvo iz vremena sankcija i ekonomske bloELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
65
Tabela 4.
Oblici dràvne podr{ke industriji uglja

Zemlja
Rusija
Kanada
Nema~ka
Indija
Ju`na Koreja
[panija
Velika Britanija
Kolumbija
Venecuela
Proizvodnja
+
+
+
+
+
+
+
-
Socijalna podr{ka Kapitalna ulaganja

+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
generalni godi{nji rast do 2030. godine po stopi oko

2 (%). Prognoze su da }e ukupne svetske potrebe za
energijom u 2030. godini iznositi 16 487 miliona tona ekvivalentnog uglja, odnosno da }e u odnosu na
2002. godinu porasti za 59,37 %. Na slici 3 prikazan
je grafik prognoze promena tra`nje za energentima
do 2030. godine.
18 000
16 487
16 000
14 000
12 000
10 345
10 000
8 000
5 766
6 000
4 000
3 601
2 389
2 190
2 000
0
4 130
3 676
692 764
Ugalj
Nafta
2002. godina
2 226
1 398
Prirodni Nuklearna Hidro i obnov- Ukupno

ljivi izvori
gas
energija
2003. godina
Slika 3. Prognoza tra`nje za energentima u svetu

do 2030. godine (Prema IEA)
Na slici 2, grafi~ki je prikazana struktura energenata (ugalj, nafta, gas, elektri~na energija, novi izvori, ukupna energija) u energetskoj projekciji Srbije do 2015. godine. U periodu koji predstoji do
2015. godine predvi|a se rast energetskih mineralnih resursa, za ugalj i naftu je jednako 19,4 %, ili na
godi{njem nivou oko 2 %, i za gas 38,37 %, godi{nje
oko 4 %.
Jedan od specifi~nih ciljeva kojem teè globalni u~esnici jeste da se zaustavi prekomerna ponuda
na svetskom trì{tu pojedinih mineralnih resursa,
kako bi se kontrolisale, odnosno dràle cene. Posledica ovakvih nastojanja je restrukturisanje, koje vodi ka integracijama i ukrupnjavanju multinacionalnih rudarskih kompanija, sa ciljem da se broj global66
Cene
+
+
+
-
Ograni~enje uvoza
+
+
+
+
-
nih u~esnika ograni~i. Nafta i gas su ve} uveliko zavr{ili ovaj proces.
Karakteristi~no je tako|e da se nijedna zemlja
iz kruga tehnolo{ki najrazvijenijih ne odri~e svog
energetskog mineralno-sirovinskog kompleksa. Naprotiv, one vode ra~una o racionalnom gazdovanju
svojim resursom i o nacionalnoj strategiji njihove
eksploatacije. Istovremeno, one pokazuju veliku zainteresovanost i spremnost za ulaganja u eksploataciju energetskih mineralnih sirovina {irom sveta
(ekonomska diplomatija).
Imaju}i sve ovo u vidu, kao i ~injenicu da je iscrpljenost mineralnih resursa zemalja Evropske zajednice visoka, potvr|uje se ve} izneti zaklju~ak da
mineralne sirovine u naj{irem smislu, a tu su i energetske mineralne sirovine sa ugljem kao najzna~ajnijim resursom, predstavljaju realan kapital kojim
na{a zemlja raspolaè u ovom te{kom tranzicionom
periodu.
4. RESTRUKTURISANJE
INDUSTRIJE UGLJA
Restrukturisanje industrije uglja je karakteristika savremene ekonomije velikog broja zemalja.
Razlozi i pobude procesa restrukturisanja mogu se
generalno svrstati u ~etiri grupe:
Izmenjena situacija na me|unarodnom trì{tu
energetskih resursa;
Neophodan prelaz na tehnologije koje obezbe|uju
ve}u proizvodnost, komfor rada, i koje su ekolo{ki
prihvatljivije;
Prelaz mnogih zemalja sa planskog na trì{no privre|ivanje;
Pove}anje konkurentske sposobnosti i sl.
Razli~iti pobudni motivi i ciljevi restrukturisanja industrije uglja sistematizovano su prikazani na
slici 4, i u principu oni se razlikuju od zemlje do zemlje. Proces prate i negativne posledice kao {to su
socijalne traume usled smanjivanja broja zaposlenih. Tako npr. u SAD je od 1960. do 1996. godine
porasla proizvodnja uglja sa 370 miliona tona na milijardu, a broj zaposlenih se smanjio sa 230 na 110
hiljada. U Kini je tako|e proizvodnja uglja porasla,
a broj zaposlenih smanjio (nema ta~nih podataka), u
JAR je 1989. godine radilo 85,6 hiljada ljudi, a
1994. godine 52,6 hiljada. Od 60-tih pa do 1995. godine u Nema~koj se broj zaposlenih smanjio sa 490
na 90 hiljada. U periodu 1988. do 1990. godine u
[paniji broj zaposlenih se smanjio za 13,2 hiljade ili
za 34 %. Za nas su posebno interesantna iskustva
slede}ih zemalja: U ê{koj broj zaposlenih u industriji uglja smanjivao se godi{nje od 15 % do 17 %;
u Poljskoj od 1989. do 1995. godine broj zaposlenih
se smanjio sa 415,7 na 274,9 hiljada; u Ma|arskoj je
broj zaposlenih smanjen za 32,2 hiljade u periodu
1989-1992. godina; U Rumuniji je pre 1995. godine
u industriji uglja radilo 73,5 hiljada ljudi, 1995. godine ostalo je 52 hiljade.
dràve prema mineralnom bogatstvu, i jasnom strategijom sa obezbe|enim instrumentima za njenu efikasnost i efektivnost. Eliminisanjem smetnji stvorili
bi se uslovi za promene odnosa prema rudarstvu u
celini, {to bi dalo neposredne efekte u konsolidaciji
rudarske privrede i proizvodnji uglja, olak{alo tranzicioni proces i privatizaciju, a kroz pove}anje sigurnosti ulaganja i dono{enje neophodnih investicija.
Strategija privrednog i energetskog razvoja:
Na globalizovanom svetskom trì{tu, bez granica i
za{tite, {to potencijalno predstavlja veliku opasnost
za male zemlje kao {to je na{a, realno se mora proceniti mesto privrede Srbije u celini, posebno elektroenergetskog kompleksa i na~in efikasnog i efektivnog uklju~ivanja. Ovo je primarno va`no ako se
zna da je privreda oronula, da ima malo finalnih proizvoda, sa markom i kvalitetom za svetsko trì{te.
Sa druge strane energetske i ostale mineralne sirovine su direktno ili indirektno (preko
elektri~ne energije, sirovinskih
komponenata i materijala) uklju~ene u sve privredne tokove. To isti~e potrebu interaktivnog planiranja
razvoja i proizvodnje energetskog
mineralno-sirovinskog kompleksa
kao temeljnog dela ukupnog privrednog i ekonomskog ambijenta
zemlje. Zato smatramo da je pitanje planiranja i celovitog sagledavanja privrednog i energetskog
razvoja su{tinska pretpostavka
strategije eksploatacije i kori{}enja
energetskih i drugih mineralnih resursa zemlje i odrìvog razvoja mineralno-sirovinskog kompleksa.
Politi~ke implikacije: Odsustvo koncepcije za realno vrednovanje energetskih ali i ostalih mineralno-sirovinskih resursa zemlje
i nepostojanje jasno definisane politike prema ovoj oblasti.
Zakonska regulativa i standardi: Zakonska regulativa i propisi nisu me|usobno sinhronizovani, usagla{eni, parcijalno posmatrano nisu na nivou potreba vremeSlika 4. Pobudni motivi i ciljevi restrukturisanja u industriji uglja
na.
5. TRANZICIONE SMETNJE
Institucionalni problemi: Podela nadle`nosti u
dràvnoj administraciji nije funkcionalna, tako npr.
Uslov re{avanja nagomilanih problema daljeg jedno ministarstvo je nadle`no za prirodne resurse, a
razvoja proizvodnje uglja, kao i mineralno sirovin- drugo za rudarstvo i energetiku. Tu su i problemi
skom kompleksu Srbije u celini, je identifikacija i kao {to je neadekvatna metodologija procene vreduklanjanje smetnji koje sputavaju ili u potpunosti nosti rudnog bogatstva i neu~e{}e kompetentnih ruonemogu}avaju razvoj. Karakter smetnji je takav, da darskih i geolo{kih stru~njaka u ovim aktivnostima,
se one mogu prevazi}i samo izmenjenim odnosom zatim te{ko}e pri dobijanju prava na eksploataciju i
67
koncesije i spora implementacija adaptivnih inostranih iskustava, i sl. Nepostojanje dràvne agencije ili
sli~ne institucije za mineralno-sirovinske resurse i
rudnike je problem od ~ijeg re{avanja u velikoj meri zavisi dalji razvoj mineralno-sirovinskog kompleksa.
Zablude: Prva zabluda je da su eksploatacija
uglja i rudarstvo uop{te nekonjukturne, nazadne,
prevazi|ene delatnosti, da nemaju budu}nost, da
pripadaju pro{losti i da ih se treba odre}i. Druga zabluda je da rudarstvo kontaminira i trajno zaga|uje
sredinu. Tre}a zabluda, kojoj se priklanja deo rudarskih stru~njaka je mogu}nost povratka na rudarstvo
finansirano od strane dràve. Velika zabluda i gre{ka
planera i privrednih stratega je da sve mineralne sirovine sa aspekta ekonomskog i dru{tvenog zna~aja
tretiraju na isti na~in. Optere}eni isklju~ivo ekonomskim-~esto nedovoljno sagledanim kriterijumom, ne uo~avaju zna~aj nacionalne isplativosti pojedinih mineralnih resursa, posebno energetskih.
Informacione smetnje: Nepostojanje sistema
namenskog informisanja, odnosno ra~unarski podrànih informacionih sistema, ~ime bi se stvorili bolji uslovi za podr{ku odlu~ivanju u proizvodnji uglja
i prate}im aktivnostima.
Smetnje pri dono{enju odluka: Nepostojanje
sinergetskog i konzistentnog sistema strate{kog i
operativnog planiranja i odlu~ivanja na nivou dràve i u proizvodnim kompanijama. Nedostatak kadrova za dono{enje visokostru~nih odluka. Nepostojanje razvijenih mehanizama provera i stru~nih ocena re{enja na kojima po~iva odlu~ivanje.
Za{tita okoline: Prema rezoluciji iz Rio de
@aneira, odrìvost razvoja mora biti usmerena ne samo na ekolo{ku brigu ve} isto tako i na socijalni i
ekonomski razvoj. U tom smislu nedostaje adekvatna normativna regulativa sa jasnim prakti~nim
prilazima problemu. Nedostaje finansijska podr{ka
istraìvanjima i razvoju ekolo{ki naprednijih tehnologija. Nedostaju mehanizmi koji bi favorizovali i
stimulisali uvo|enje ekolo{ki bezbednijih i naprednijih re{enja.
Edukacija i razvojna istraìvanja: Postoje}i
sistem {kolovanja visoko stru~nih rudarskih i geolo{kih kadrova po~iva na koncepciji postavljenoj pre
{ezdeset godina, te je zastareo i anahron vremenu.
Slabo interesovanje mladih za studije rudarstva i geologije. Neophodna hitna, celovita, strukturna, organizaciona i nastavno-sadràjna reforma visokoobrazovnih rudarskih i geolo{kih {kola.
Nedostatak poslova i op{ta ekonomska situacija
uzrokuje osiroma{enje materijalne baze, veliki pad
li~nih dohodaka, odliv kadrova sa fakulteta, instituta i ozbiljnih projektantskih ku}a, pojavu na trì{tu
malih stru~no nekompetentnih projektantskih ku}a 68
koje pona{anjem i nelojalnom konkurencijom uru{avaju vrednosni sistem. Ovakvi tokovi dovode i do
formiranja interesnih grupa, njihovog autisti~nog
zatvaranja radi izbegavanja kriti~kog odnosa stru~ne
javnosti, {to dovodi i do drugih negativnih efekata
~ije }e se ozbiljne posledice po struku videti tek u
vremenu koje dolazi.
6. ZAKLJUÂK
Industrija uglja Srbije ima sve osnovne pretpostavke za uspe{an rad i razvoj. Ona je bila i moè biti jedan od temeljnih oslonaca na{eg privrednog i
dru{tvenog napretka u vremenu koje predstoji. Da li
}e se to ostvariti, zavisi od ambijentalnih uslova koje joj treba omogu}iti.
7. LITERATURA
[1]
Aksenov, E. M., Vedernikov, N. N., Chuprina, N. S.,

Rybakin, V. V., (2000), AGROCHEMICAL AND
ORE RAW MATERIALS OF THE THRESHOLD
OF THE XXI CENTURY, Mineral Resources of
Russia, 5-6, Moscow, 1-4.
[2] Balazik, R.F., McCartain, L., Morse, D.E., Sibley,
S.F., (2002), THE UNITED STATES 2001, Min.
Eng., 5, 17-26.
[3] Barker, J.M., (1997), THE IMPORTANCE OF
TRANSPORT TO IM PRODUCTION, IM Logistic
Supplement, 8, London, 5-17.
[4] China, MINERAL RESOURCES MANAGE MENT, http://www.mlr.gov.cn., 2000.
[5] Grus, H., H.W. Schiffer and J.H. Gallisch, (2000),
WORLD MARKET FOR HARD COAL, Rheinbraun News, 46.
[6] Hore-Lacy, J., THE SUSTAINABLE SUPPLY OF MINERAL RESOURCES. A MINERALS INDUSTRY
PERSPECTIVE, http://www.uic.com.au/sustew.hbm.
[7] Kuzvart, M., (2000), INDUSTRIAL MINERALS
SUPPORT ECONOMIC GEOLOGY IN A GLOBALIZED WORLD, http://www.min.ruclausthal.de/www/sg/news 12 artl.
[8] Lignite-An Industry Takes a Bow, DEBRIV Bundesverband Braunkohole, 1999, 54.
[9] Mali{ev Ju.N. i dr. (1996), RESTRUKTURISANJE
PRIVREDE UGLJA, Kompanija Rosugolj, Moskva, (531).
[10] Vuji}, S. i dr. (2003), MINERALNO SIROVINSKI
KOMPLEKS SRBIJE I CRNE GORE NA RAZME\I DVA MILENIJUMA; RGF, AINSCG i IT,
Beograd, (632).
[11] Vuji}, S. i dr. (2004), UGALJ-POTENCIJALI,
STRUKTURNA PRILAGO\AVANJA, BUDU]I
RAZVOJ, Simpozijum Termoelektrane, Vrnja~ka
Banja.
Slobodan B. Vuji}, redovni profesor i {ef Katedre za primenu ra~unara Rudarsko-geolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Sam ili kao koautor objavio je preko 260 nau~nih i stru~nih radova, 12 monografija, 14
stru~nih knjiga i priru~nika, rukovodio je realizacijom 37 nau~nih i razvojno-istraìva~kih
projekata, izradom preko 70 privrednih projekata, studija i investicionih programa, vi{e od
55 ekspertskih ocena i revizija projektne dokumentacije, 29 softverskih paketa sa vi{e od 115
programa. Godi{nja citiranost u proseku je ve}a od 25.
Stvarala~ka i inènjerska delatnost S. Vuji}a, odvija se u multidisciplinarnoj oblasti projektovanja rudnika, istraìvanja, razvoja i primene u rudarstvu i geologiji, matemati~ko-modelskih i simulacionih metoda, operacionih istraìvanja, sistemskih nauka i ra~unarski integrisanih tehnologija.
Redovni je ~lan i sekretar Odeljenja rudarskih i geolo{kih nauka Akademije inènjerskih nauka Srbije
i Crne Gore, inostrani je ~lan Akademije prirodnih nauka Rusije i ~lan Balkanske akademije nauka mineralnih tehnologija.
Svetozar Maksimovi}, dipl. ing. rud. je diplomirao na Rudarsko-geolo{kom fakultetu u
Beogradu 1976. godine na smeru za povr{insku eksploataciju leì{ta mineralnih sirovina. Iste
godine se zapo{ljava u REIK Kolubara, PK Tamnava-Isto~no polje, gde je u po~etku radio u Rudarskom Institutu, na izradi projektne dokumentacije za PK Tamnava-Isto~no polje, a potom na mestu smenskog inènjera u rudarskoj operativi, rukovodioca rudarskih radova, rukovodioca pripremnih radova i odvodnjavanja, pomo}nika upravnika kopa, sve do
1995. godine kada prelazi na PK Tamnava-Zapadno polje na mesto pomo}nika direktora
za tehni~ke poslove.
Od 1998. godine radi u Direkciji za proizvodnju uglja na mestu pomo}nika direktora direkcije za povr{insku eksploataciju, a potom na mestu pomo}nika direktora direkcije za rudarsku opremu i sada se nalazi na mestu vode}eg inènjera u sektoru za proizvodnju uglja.
Samostalno ili sa drugim autorima objavio je vi{e od 40 stru~nih radova, u~estvovao je u izradi vi{e
projekata, studija i {est monografija.
An|ica Kri~kovi}, dipl. ing. rud. je zavr{ila gimnaziju u Ni{u, a Rudarsko-geolo{ki fakultet u Beogradu. Diplomirala je 1975. godine na smeru za povr{insku eksploataciju leì{ta
mineralnih sirovina i, na istom smeru, magistrirala 2003. godine Po diplomiranju se zapo{ljava u Industrijsko-Energetskom Kombinatu Kostolac, gde je radila u Tehni~kom sektoru
Kombinata i na povr{inskim kopovima ]irikovac i Drmno do 1990. godine Sa mesta rukovodioca Tehni~ko-tehnolo{ke pripreme za rudarstvo, 1991. godine dolazi u Beograd kao
predstavnik Kombinata Kostolac za oblast rudarstva u Direkciju za proizvodnju uglja gde i
sada radi kao vode}i inènjer slu`be za unapre|enje proizvodnje.
U periodu 1981-1984. godine radila je u MKS-u Smederevo na mestu rukovodioca Biroa za inovacije
i racionalizacije u okviru Istraìva~ko-razvojnog centra Kombinata.
Osnovna oblast njenog rada je rudarska tehnologija i odvodnjavanja povr{inskih kopova uglja i prate}ih mineralnih sirovina kao i za{tita ìvotne sredine.
Samostalno ili sa drugim autorima objavila je preko 30 stru~nih radova, a u~estvovala je u izradi brojnih projekata, studija i vi{e monografija.
69
Petar Vukelja,
Radomir M. Naumov, Jovan Mrvi} i Dejan Hrvi}
Eksperimentalna istraìvanja
prelaznih napona i struja u mreàma
industrijskih postrojenja
Stru~ni rad
UDK: 621.3.06.064
Rezime:
U radu su prikazani rezultati eksperimentalnih istraìvanja prelaznih napona i struja u mreàma industrijskih postrojenja. Prelazne naponske i strujne pojave su istraìvane pri operacijama sklopnih aparata,
koje su ~este u takvim postrojenjima, kao i pri uspostavljanju i prekidanju zemljospoja. Rezultati istraìvanja su pokazali da pojedini prelazni naponi i struje zna~ajno napreù opremu u postrojenjima i predloène
su mere i sredstva za smanjenje tih naprezanja.
Klju~ne re~i: mreà, prenapon, struja, prekida~, zemljospoj
Abstract:
EXPERIMENTAL INVESTIGATIONS ON TRANSIENT VOLTAGES
AND CURRENTS IN THE NETWORKS OF INDUSTRIAL FACILITIES
The results of experimental investigations on transient voltages and currents in the networks of industrial facilities are presented in the paper. Transient voltage and current phenomena have been investigated during operations of switching devices which are frequent in such facilities, as well as during establishment and interruption of earth fault. The results of investigations have shown that individual transient
overvoltages and currents considerably stress the equipment in the facilities, and the measures and means
for decreasing these stresses are suggested.
Key words: network, overvoltage, current, circuit-breaker, earth fault
1. UVOD
Elektroenergetske mreè velikih industrijskih
postrojenja su kablovske, naj~e{}e napona 35 kV, 10
kV i 6 kV. Napajaju se iz mreè 110 kV preko adekvatnih energetskih transformatora, uglavnom 110
kV/35 kV, 110 kV/10 kV i 110 kV/6 kV, koji se nalaze u krugu industrijskih postrojenja. Mreè 35 kV
i 10 kV su uzemljene preko metalnog otpornika ili
su sa izolovanom neutralnom ta~kom. Mreè 6 kV
su sa izolovanom neutralnom ta~kom ili su uzemljene preko prigu{nice.

Pouzdanost rada industrijskih mreà mora da
bude znatna, jer tehnolo{ki procesi pojedinih pogona zahtevaju neprekidnost napajanja u duèm periodu vremena. U suprotnom nastaju velike {tete i gubici.
Raznovrsnost rada pogona u industrijskim postrojenjima uslovljava i razli~ite naponske i strujne
pojave. Svojim delovanjem one napreù opremu u
Dr Petar Vukelja dipl.ing., Radomir M.Naumov dipl. ing., Jovan Mrvi} dipl.ing., Dejan Hrvi} dipl. ing.
Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla 11 000 Beograd, Koste Glavini}a 8a
70
mreàma 35 kV, 10 kV i 6 kV, a mogu da dovedu do

o{te}enja i prekida napajanja pogona.Prenaponske
pojave, koje se pojavljuju u ovim mreàma, su raznovrsne i sa ve}om ~estinom nego u mreàma visokih napona 110 kV, 220 kV i 400 kV. Sre}u se prenaponi sa trajanjem od nekoliko stotina ns do nekoliko stotina ms, a mogu i trajno da se zadrè. Vremena ~ela prenapona se kre}u od nekoliko desetina ns
do nekoliko ms. Tako|e se pojavljuju rezonansni i
ferorezonansni fenomeni.
Pojave ~e{}ih kvarova, a posebno onih ve}eg
obima (havarija), inicirale su eksperimentalna istraìvanja prelaznih naponskih i strujnih pojava u mreàma vi{e velikih industrijskih postrojenja. U ovom
radu su prezentirani rezultati istraìvanja u mreàma
sedam takvih postrojenja, koja je izvr{io Institut
Nikola Tesla.
2. EKSPERIMENTALNA ISTRA@IVANJA
Prenaponske pojave u mreàma industrijskih
postrojenja su ~este. Naj~e{}i su sklopni prenaponi.
Operacije sklopnih aparata se vr{e svakodnevno.
Pojedini aparati se uklju~uju i isklju~uju i vi{e puta
u toku dana. Prenaponi su locirani uglavnom u konfiguracijama koje se uklju~uju i isklju~uju i prvenstveno napreù izolaciju opreme u njima.
Zemljospojevi nisu ~esta pojava. Me|utim, kada se dogode, prenaponi pri njihovom uspostavljanju i isklju~enju napreù izolaciju opreme u celoj
mreì.
U mreàma sedam velikih industrijskih postrojenja izvr{ena su obimna eksperimentalna istraìvanja prenapona. Istraìvanja su izvr{ena zbog pojave
~e{}ih kvarova opreme ili havarija. Proboji ili preskoci na nekoj od faza su nastajali uglavnom u toku
normalnog rada mreè ili pri uklju~enju pojedinih
njenih delova. Ostvareni zemljospojevi su u nekim
slu~ajevima dovodili do dvofaznih ili trofaznih kratkih spojeva, pa i do havarijskih doga|aja. Dvofazni
kratki spojevi su se de{avali kada je zemljospoj nastajao probojem ~vrste izolacije. Naj~e{}e odmah po
pojavi zemljospoja u jednoj fazi, dolazilo je do proboja izolacije u drugoj fazi na nekom drugom mestu
u mreì. Trofazni kratki spojevi, kao posledice zemljospoja, su nastajali u mreàma sa ve}im strujama
zemljospoja. Uspostavljanje kratkog spoja se de{avalo uglavnom na slede}i na~in. Zemljospoj je nastupao preskokom po povr{ini izolacione konstrukcije ili preskokom u vazduhu izme|u faznog provodnika i uzemljiva~a. Ostvareni elektri~ni luk se
naglo pro{irio i obuhvatio na istom mestu druga dva
fazna provodnika. Velike struje kratkog spoja dovodile su do zna~ajnih dinami~kih naprezanja opreme,
pa i do havarijskih doga|aja. Za ve}inu kvarova, koELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
ji su se pojavljivali u mreàma industrijskih postrojenja, pretpostavljalo se da su uzroci bili prenaponi.

Istraìvanja prenapona u mreàma industrijskih
postrojenja izvr{ena su pri uspostavljanju i prekidanju zemljospoja i pri radu sklopnih aparata. U toku
istraìvanja, snimani su osciloskopima i tranzijent rikorderima prelazni fazni naponi i prelazne struje u
mreàma. Prelazni fazni naponi su snimani koriste}i
kapacitivne merne sisteme koji verno prenose pojave
od nekoliko Hz do najmanje 1 MHz. Prelazne struje
pri uklju~enju i isklju~enju visokonaponskih motora,
kao i struje zemljospoja, snimane su koriste}i postoje}e ili posebno ugra|ene strujne transformatore, ~ija je vernost prenosa najvi{e do 5 kHz. Prenaponi su
izraèni u relativnim jedinicama (r.j.) kao odnosi
maksimalnih vrednosti prelaznih faznih napona i
ustaljenih temenih vrednosti faznih napona.
Na snimcima napona i struja u ustaljenom reìmu rada uo~ena su njihova znatna izobli~enja. Posebno su bila izraèna u mreàma 6 kV, a u jednom
postrojenju i u mreì 35 kV. Analizama je ustanovljeno prisustvo ve}eg broja vi{ih harmonika.
2.1. Uspostavljanje i prekidanje zemljospoja
U mreàma 35 kV, 10 kV i 6 kV {est velikih industrijskih postrojenja izvr{ena su obimna istraìvanja prenapona pri uspostavljanju i prekidanju zemljospoja. Vr{ena su uklju~enja na izvedeni metalni
zemljospoj i izvo|en je intermitiraju}i zemljospoj.
Metalni zemljospoj je izvo|en na jednoj od faza izabranog kablovskog voda mreè njenim spajanjem sa uzemljiva~em. Spajanje je izvo|eno obi~no
preko posebnog strujnog transformatora, kada je
snimana struja zemljospoja, ili direktno preko kratkih {inskih veza. Uspostavljanje i prekidanje metalnog zemljospoja je izvo|eno uklju~enjem i isklju~enjem prekida~a kablovskog voda na kome je zemljospoj izveden.
Intermitiraju}i zemljospoj je izvo|en pribliàvanjem i udaljavanjem uzemljenog metalnog dela
pomo}u motke za uzemljenje jednoj od faza mreè.
Na dovoljno bliskom rastojanju javljao se elektri~ni
luk, koji se udaljavanjem i pribliàvanjem uzemljenog metalnog dela prekidao i ponovo uspostavljao.
Pri izvo|enju intermitiraju}eg zemljospoja dolazilo
je do vi{e desetina pa i stotina uspostavljanja i prekidanja zemljospoja.
Uklju~enja i isklju~enja metalnog zemljospoja
su izvr{ena u dve mreè 35 kV [6,14], u dve mreè
10 kV [12,13] i u sedam mreà 6 kV [1, 3, 6, 8,12,
13, 15, 17]. Dve mreè 35 kV i jedna mreà 10 kV su
uzemljene preko metalnog otpornika, tri preko prigu{nice, a sve ostale su sa izolovanom neutralnom
ta~kom. Intermitiraju}i zemljospoj je izvo|en u jed71
5 ms
5 ms
Detaljnije prikazan deo (kao na slici 6)

Slika 1. Prelazni fazni naponi u R, uS i uT u mreì 6 kV
sa izolovanom neutralnom ta~kom pri pojavi zemljospoja u fazi S
noj mreì 35 kV, u dve mreè 10 kV i u tri mreè

6 kV [1, 2, 6, 8, 12].
Uklju~enjem na metalni zemljospoj menja se simetri~an sistem faznih napona, dok sistem me|ufaznih napona prakti~no ostaje isti. Napon faze na kojoj je uspostavljen zemljospoj naglo pada na nulu.
Naponi druge dve faze, posle kra}eg oscilatornog
prigu{enog procesa (naj~e{}e ne duèg od nekoliko
ms) sa faznih prelaze na me|ufazne napone (slika
1). U~estanost oscilatornih prenaponskih procesa nije visoka, najvi{e do nekoliko kHz.
Isklju~enjem zemljospoja, napon na fazi na kojoj je bio zemljospoj odmah dobija fazni napon, ili
to postiè posle prigu{enog oscilatornog procesa
u~estanosti obi~no nekoliko Hz. Me|ufazni naponi
na ostale dve faze odmah prelaze na fazne napone,
ili se to de{ava tako|e posle prigu{enog oscilatornog
procesa, kao i na fazi na kojoj je bio zemljospoj.
Ukupno je izvr{eno oko 100 uklju~enja na metalni zemljospoj jedne faze u mreàma 35 kV, 10 kV
i 6 kV i oko 100 isklju~enja metalnog zemljospoja.
Dobijeno je oko 300 ~lanova uzorka prenapona
pri uklju~enju i isto toliko pri isklju~enju zemljospoja. Srednja vrednost prenapona pri uklju~enju u
uzorku je ispod 2,00 r.j., a maksimalni prenapon u
uzorku je 2,60 r.j. Prenaponi pri isklju~enju nisu prelazili vrednost 1,80 r.j.
Intermitiraju}i zemljospoj je dovodio do ne{to
vi{ih prenapona nego onih koji su se javljali pri
uklju~enju i isklju~enju metalnog zemljospoja. Najvi{i izmereni nije prelazio 3,3 r.j.
U mreàma sa izolovanom neutralnom ta~kom,
posle vi{e slu~ajeva isklju~enja metalnog zemljospoja i posle prestanka intermitiraju}eg zemljospoja,
fazni naponi se nisu vratili u normalno stanje. Na72
stupala je druga subharmonijska ferorezonansa koja

se naj~e{}e trajno odràvala [2, 6, 8, 12]. Me|ufazni
naponi ostaju nepromenjeni i mreà normalno napaja potro{a~e. Me|utim, naponi prema zemlji su vi{i
od normalnih (slika 2). Pored osnovnog harmonika
(50 Hz) sadrè istofazni veoma izraèn drugi subharmonik (25 Hz) i harmonik ne{to manje izraène
u~estanosti delova Hz do nekoliko Hz.
Trajna struja zemljospoja je razli~ita u istraìvanim mreàma i po obliku i po amplitudi. U mreàma
sa izolovanom neutralnom ta~kom i u mreàma uzemljenim preko prigu{nice (potkompenzovane mreè) ona je ~isto kapacitivna, a u mreàma uzemljenim preko metalnog otpornika sadrì aktivnu i kapacitivnu komponentu. Struja zemljospoja je izobli~ena (slika 3). Pored osnovnog harmonika (50 Hz) sadrì vi{e harmonike ~ije su amplitude ponekad ve}e
od amplitude osnovnog harmonika (slika 4). Struje
zemljospoja u nekim mreàma sa izolovanom neutralnom ta~kom su znatne (iznad 10 A za mreù 35
kV, iznad 20 A za mreù 10 kV i blizu 30 A za mreù 6 kV) [3, 6,8].
U jednoj od mreà 6 kV, pri izvo|enju zemljospoja na jednoj fazi, do{lo je do pojave dvofaznog
kratkog spoja probojem izolacije strujnog transformatora u drugoj fazi [1]. Kada je nastupio proboj,
prenapon na toj fazi je bio 3,1 r.j..
2.2. Operacije sklopnim aparatima
Istraìvanja sklopnih prenapona su izvr{ena u
mreàma 35 kV, 10 kV i 6 kV, kao i u samim postrojenjima 110 kV iz kojih su se napajale mreè preko
odgovaraju}ih transformatora. Prenaponi su istraìvani pri uklju~enjima i isklju~enjima: neoptere}enih
a)
b)
Slika 2. Fazni naponi u R, uS i uT u mreì 6 kV sa izolovanom neutralnom ta~kom

za vreme trajanja druge subharmonijske ferorezonanse (a) i u normalnom stanju (b)
kablovskih vodova, optere}enih i neoptere}enih

transformatora, kao i kablovskih vodova optere}enih transformatorom ili visokonaponskim motorom.
2.2.1. Uklju~enja i isklju~enja
neoptere}enih kablovskih vodova
Istraìvanja su izvr{ena u po jednoj mreì 35 kV,
10 kV i 6 kV [1, 4, 10, 13]. Izvr{eno je oko 120
uklju~enja i toliko isklju~enja neoptere}enih kablovskih vodova duìne od 100 m do 2 000 m. Prekida-
~i sa kojima su uklju~ivani su malouljni. Najvi{i

prenapon pri uklju~enju u uzorku od 380 ~lanova je
2,80 r.j. Prenaponi pri uklju~enju su ispod 2,00 r.j.,
ako se uklju~enja vr{e kada na vodu nema preostalog napona. Isklju~enja neoptere}enih kablovskih
vodova se odvijaju prakti~no bez prenapona, osim u
slu~ajevima kada dolazi do ponovnih nastajanja
elektri~nog luka izme|u kontakta prekida~a. To se
de{avalo pri isklju~enju starijih tipova malouljnih
prekida~a. Me|utim, ni pri tom nema visokih prenapona. Najvi{i izmereni je 1,8 r.j.
Slika 3. Struja zemljospoja u trajnom reìmu u mreì 35 kV sa izolovanom neutralnom ta~kom

73
50,0
(A)
iR
37,5
25,0
12,5
0,0
-12,5
-25,0
-37,5
-50,0
10
20
30
(ms)
40
50
Slika 4. Struja zemljospoja u trajnom reìmu rada u mreì 6 kV

uzemljenoj preko prigu{nice 70 kVA, 20 A (potkompenzovana mreà)
2.2.2. Uklju~enja i isklju~enja optere}enih i

neoptere}enih transformatora
Istraìvanja su izvr{ena pri uklju~enju i isklju~enju neoptere}enih transformatora: 110 kV/10,5 kV,
35 kV/2 x 0,43 kV, 35 kV/22,5 kV/12,5 kV, 10 kV/6 kV
i 10 kV/0,4 kV, kao i pri uklju~enju i isklju~enju op-
tere}enog i neoptere}enog transformatora

110 kV/11 kV/10 kV [4, 5, 11, 12, 14]. Prekida~i sa
kojima su uklju~ivani i isklju~ivani su malouljni.
Prenaponi su snimani naj~e{}e na niènaponskoj
strani transformatora. Ukupno je izvr{eno preko 120
operacija uklju~enje - isklju~enje malouljnih prekida~a. Prenaponi pri uklju~enju nisu visoki. Najvi{i
UT
US
UR
a)
b)
Slika 5. Fazni naponi u R, uS i uT na 10,5 kV priklju~cima neoptere}enog transformatora 110 kV/10,5 kV za vreme
trajanja druge harmonijske ferorezonanse (a) (nastala pri uklju~enju transformatora) i u normalnom stanju (b)
74
u0
u4
u8
Detaljnije prikazan deo prelaznog

faznog napona u 4 u toku 12,5 ms
Slika 6. Prelazni fazni naponi u0 , u4 i u8 na ulazu u 110 kV kablovski vod sa transformatorom 110 kV/20 kV
optere}enim elektroredukcionom pe}i pri njegovom isklju~enju pneumatskim prekida~em
izmereni je 1,9 r.j., a srednja vrednost prenapona u

uzorku od 360 ~lanova je oko 1,2 r.j. Pri uklju~enju
transformatora, koji napajaju mreè sa izolovanom
neutralnom ta~kom (transformatori 110 kV/10,5 kV
i 10 kV/6 kV), do{lo je na njihovoj niènaponskoj
strani do pojave druge harmonijske ferorezonanse
koja se trajno zadràla [12]. Naponi prema zemlji
pored osnovnog harmonika (50 Hz) imaju dominantno izraèn drugi harmonik (100 Hz) i jedan subharmonik ~ija je u~estanost nekoliko Hz (slika 5). Visina faznih napona za vreme trajanja druge harmonijske rezonanse je od 3,0 r.j. do 3,3 r.j. Eksperimentalnim istraìvanjima u sli~nim mreàma fazni naponi
za vreme trajanja druge harmonijske ferorezonanse
mogu da budu jo{ vi{i [8]. U toku isklju~enja pojedinih transformatora dolazilo je do pojave vi{estrukog
ponovnog nastajanja elektri~nog luka izme|u kontakta prekida~a i do se~enja struje pre njenog prolaska kroz prirodnu nulu. Prenaponi pri tom su u nekim slu~ajevima visoki, posebno u slu~ajevima kada
su isklju~enja izvo|ena neposredno posle njihovog
uklju~enja. Najvi{i izmereni prenapon je 4,35 r.j..
2.2.3. Uklju~enja i isklju~enja kablovskih vodova
sa neoptere}enim ili optere}enim
transformatorom
Istraìvanja prenapona su izvr{ena pri uklju~enju
i isklju~enju kablovskih vodova duìne do nekoliko
stotina metara sa neoptere}enim transformatorom: 35
kV/2 x 0,43 kV, 35 kV/1 kV, 6 kV/1 kV i 6 kV/0,4 kV,
kao i kablovskih vodova sa optere}enim transformaELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
torima 110 kV/14 kV/0,5 kV i 110 kV/20 kV [4, 6,

10]. Transformatori su bili optere}eni ili elektrolu~nim ili elektroredukcionim pe}ima ili kondenzatorskim baterijama. Prekida~i sa kojima su uklju~ivani
i isklju~ivani su malouljni, SF6, pneumatski i hidromatski. Prelazni fazni naponi su snimani na ulazu u
kablovski vod. Ukupno je izvr{eno oko 100 operacija uklju~enje-isklju~enje prekida~a. Prenaponi pri
uklju~enju nisu visoki. Najvi{i izmereni je 1,9 r.j., a
srednja vrednost prenapona u uzorku od preko 300
~lanova je oko 1,15 r.j.. U toku isklju~enja dolazilo
je do ponovnih nastajanja elektri~nog luka izme|u
kontakta pojedinih tipova prekida~a (pneumatski,
malouljni). Pri tome su nastajali i visoki prenaponi.
Najvi{i izmereni je 3,7 r.j. (isklju~enje pneumatskim
prekida~em kablovskog voda 110 kV sa transformatorom 110 kV/20 kV optere}enim elektroredukcionom pe}i - slika 6).
Uklju~enja i isklju~enja kablovskih vodova sa
neoptere}enim transformatorom su izvr{ena i kada
je bio prisutan zemljospoj u mreì. Prenaponi koji se
javljaju pri ovim operacijama prekida~a su znatno
vi{i nego kada nema zemljospoja.
2.2.4. Uklju~enja i isklju~enja kablovskih vodova
optere}enih visokonaponskim motorom
Istraìvanja prenapona su izvr{ena pri uklju~enju
i isklju~enju 6 kV kablovskih vodova duìne od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara optere}enih visokonaponskim motorom snage od 170 kW do
2 MW [7, 9, 13, 16], kao i istraìvanja prenapona pri
75
uS
0,20
0,25
(s) 0,30
0,25
(s) 0,30
0,27
0,231
(s)
0,235
uT
0,20
0,227
0,231
(s)
0,235
Slika 7. Prelazni fazni naponi uS i uT na ulazu u kablovski vod 6 kV motora,

500 kW pri njegovom isklju~enju u zaletu
uklju~enju i isklju~enju transformatora 10 kV/6 kV

optere}enog 6 kV visokonaponskim motorom 515 kW
[13]. Prekida~i sa kojima su uklju~ivani i isklju~ivani
su malouljni i vakuumski. Prelazni fazni naponi su
snimani na ulazu u kablovski vod, a prelazne struje
preko strujnih transformatora tako|e na ulasku u ka-
blovski vod. Izvr{eno je oko 50 operacija uklju~enjaisklju~enja. Od toga 30 % operacija isklju~enja prekida~a je izvr{eno u toku zaleta motora. Pri uklju~enju
najvi{i izmereni prenapon je 1,90 r.j., a srednja vrednost prenapona u uzorku od 120 ~lanova je oko 1,2
r.j. Najvi{i izmereni prenapon pri isklju~enju u toku
s1-002
s1-002
0,0 s
200,0 s
a)
400,0 s
600,0 s 0,0 s
10,0 s
20,0 s
b)
30,0 s
Slika 8. Prelazni napon jedne od faza na ulazu u kablovski vod 6 kV motora, 600 kW
pri njegovom uklju~enju vakuumskim prekida~em (a) i napon u ustaljenom stanju posle uklju~enja (b)
76
(A) 700
525
350
175
0
-175
-350
-525
-700
(A)
700
iS
iR
200
500
800
ir
1 100
1 400
1 700
(ms) 2 000
525
350
iR
iR
175
iS
iT
iS
0
-175
iT
-350
-525
-700 238
243
248
253
258
263
268 10
1 985
1 990
1 995 (ms) 2 000
Slika 9. Prelazne struje iR, i S i iT pri uklju~enju motora 6 kV, 500 kW
normalnog rada je 1,80 r.j., a u toku zaleta 4,65 r.j. Na

slici 7. dat je prelazni naponski proces u dve faze pri
isklju~enju motora u zaletu. Kod starijih konstrukcija
malouljnih prekida~a pri isklju~enju u procesu zaleta
motora javljaju se ponovna nastajanja elektri~nog luka izme|u njegovih kontakata, kao i pojava se~enja
struje pre njenog prolaska kroz prirodnu nulu [9]. Pri
uklju~enju vakuumskog prekida~a, de{avaju se prethodna paljenja elektri~nog luka izme|u njegovih
kontakata (slika 8). Pojavljuje se vi{e desetina veoma
kratkih, ne tako visokih, ali strmih impulsa sa vremenom ~ela i ispod 1 s [7, 9].
Struje pri uklju~enju su veoma velike. Njihove

udarne komponente u pojedinim slu~ajevima su prelazile desetostruke vrednosti amplitude struje u normalnom radu visokonaponskog motora (slika 9). Posebno su velike pri uklju~enju transformatora
10 kV/6 kV optere}enog visokonaponskim motorom 6 kV, 515 kW.
2.3. Harmonici napona i struja
U toku rada raznih pogona u industrijskim postrojenjima pojavljuju se harmonici u naponima i
12
16
(ms)
20
Slika 10. Fazni napon mreè 35 kV sa izraènim jedanaestim harmonikom

pri radu pogona u jednom industrijskom postrojenju
77
13
17
21
(ms)
25
Slika 11. Fazni napon mreè 35 kV sa izraènim tridesetpetim i tridesetsedmim harmonikom

pri radu pogona u jednom industrijskom postrojenju
strujama. Promene reìma rada pogona su ~esto veoma brze. Kod pojedinih optere}enje poraste i do nekoliko desetina puta u trajanju nekoliko sekundi, a
zatim naglo pada. Ove promene dovode do znatnih
izobli~enja napona i struja, odnosno do pojave vi{ih
harmonika. Istraìvanje harmonika u naponima i
strujama izvr{eno je u mreàma 6 kV, 10 kV, 35 kV
i 110 kV dva industrijska postrojenja [13,18]. U mreàma 6 kV i 35 kV jednog od postrojenja ustanovljeni su izrazito visoki harmonici, koji su se prenosili i
u mreù 110 kV. Na slikama 10 i 11 data je jedna perioda faznog napona u mreì 35 kV pri radu dva razli~ita pogona u jednom industrijskom postrojenju.
Ukupna harmonijska distorzija napona dostizala je u
mreàma 6 kV i 35 kV i do 10 %, a visina pojedinih
harmonika i iznad 6 % osnovnog harmonika (50 Hz).
Ukupna harmonijska distorzija struja dostizala
je i 25 %, a visina pojedinih harmonika i iznad 15 %
osnovnog harmonika. Izraziti harmonici su bili: peti, jedanaesti, trinaesti, ali su se pojavljivali i harmonici na primer: tridesetsedmi, ~etrdesettre}i, ~etrdesetdeveti, ~ije u~e{}e u ukupnoj harmonijskoj distorziji napona i struja nije bilo malo.
podnosivi sklopni udarni naponi izolacije u mreàma napona ispod 245 kV. Definisani su samo podnosivi atmosferski udarni naponi i podnosivi kratkotrajni naponi industrijske u~estanosti. Oni iznose za
mreè napona 110 kV, 35 kV, 10 kV i 6 kV respektivno:
atmosferski: 550 kV, 170 kV, 75 kV i 60 kV,
kratkotrajni industrijske frekvencije: 230 kV,
70 kV, 28 kV i 20 kV.
Pretpostavlja se da podnosivi sklopni udarni naponi za novu opremu ne bi trebalo da budu niì od
temenih vrednosti standardizovanih podnosivih
kratkotrajnih napona industrijske u~estanosti. Izraèni u relativnim jedinicama iznose:
3. MERE I SREDSTVA ZA POVE]ANJE

POUZDANOSTI RADA MRE@A
INDUSTRIJSKIH POSTROJENJA
u ps
Eksperimentalnim istraìvanjima u kablovskim

mreàma 35 kV, 10 kV i 6 kV industrijskih postrojenja, kao i postrojenjima 110 kV iz kojih se one napajaju preko odgovaraju}ih transformatora, dobijen
je veliki broj podataka o visinama, oblicima, strminama i u~estanostima prenapona i struja.
Po obliku prenaponi se mogu svrstati u sklopne,
osim onih koji nastaju pri prethodnim paljenjima
elektri~nog luka izme|u kontakta prekida~a pri njegovom uklju~enju. Oni su bliski atmosferskim prenaponima. Standardima (JUS, IEC) nisu definisani
78
u ps
u ps
u ps
230
123/ 3
3,24 r. j. za mreù 110 kV,
70
3,37 r. j. za mreù 35 kV,
36/ 3
28
4,04 r. j. za mreù 10 kV i
12/ 3
20
4,81r . j . za mreù 6 kV.
7,2/ 3
Tokom eksploatacije dolazi do starenja izolacije, pa

time i do sniènja njenih podnosivih napona, posebno ako je bila izloèna ~estim termi~kim, dielektri~nim i dinami~kim naprezanjima. Prema tome, podnosivi sklopni udarni naponi izolacije u eksploataciji su verovatno niì od napred navedenih za novu
izolaciju.
Istraìvanjima je ustanovljeno da prenaponi
mogu biti visoki (u nekim slu~ajevima bliski podnosivim sklopnim naponima za novu izolaciju), da su
struje zemljospoja velike u mreàma sa izolovanom
neutralnom ta~kom i da su velike struje uklju~enja
visokonaponskih motora. Sve napred navedene poELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
jave su mogu}i uzro~nici degradacije izolacije opreme, njenog mogu}eg o{te}enja i prekida rada pogona u industrijskim postrojenjima. Zato je potrebno
preduzeti mere i sredstva, kako bi se njihov uticaj
smanjio, a time pove}ala pouzdanost rada mreà.
3.1. Prenaponi i harmonici
Visoki prenaponi su ustanovljeni pri isklju~enju
prekida~a u odre|enim konfiguracijama mreà, naro~ito na nivou 110 kV. Stvaraju ih prekida~i kod
kojih su prisutne pojave ponovnih nastajanja elektri~nog luka izme|u njihovih kontakta i pojave se~enja struje pre njenog prolaska kroz prirodnu nulu.
Nepoèljni su i veoma strmi prenaponi koji se javljaju pri uklju~enju visokonaponskih motora kada
su kod prekida~a prisutne pojave prethodnih paljenja elektri~nog luka izme|u njihovih kontakta; zna~ajno napreù me|uzavojnu izolaciju namotaja statora motora. Ustanovljene ferorezonansne oscilacije
u mreàma sa izolovanom neutralnom ta~kom su
opasne po izolaciju opreme i uzrokuju velika termi~ka naprezanja naponskih transformatora.
Prenaponi pri uspostavljanju i prekidanju zemljospoja su uobi~ajenih visina i u~estanosti kao i u
drugim sli~nim mreàma. Intermitiraju}i zemljospoj
dovodi do pojave vi{ih prenapona koji znatno napreù izolaciju opreme u mreàma.
Mere i sredstva koji se mogu koristiti za sniènje, ograni~enje i eliminisanje ustanovljenih prenapona u istraìvanim mreàma industrijskih postrojenja su slede}i:
izbegavati isklju~enja transformatora optere}enih
specijalnim potro{a~ima (elektrolu~ne pe}i, elektroredukcione pe}i i sli~no); isklju~enja vr{iti sa
prekida~ima na niènaponskoj strani transformatora, ako postoje i ako su za to predvi|eni;
izbegavati isklju~enja i uklju~enja delova mreè u
kojoj je prisutan zemljospoj osim onog kablovskog voda na kome je nastao;
onemogu}iti uklju~enja prekida~a visokonaponskih motora ako nisu ispunjeni svi uslovi za rad
pogona koji oni pokre}u, da ne bi dolazilo do njihovih ispada u toku zaleta;
zameniti prekida~e starih tipova, koji pri isklju~enju stvaraju visoke prenapone na izolaciji namotaja statora visokonaponskih motora, kvalitetnijim
ili ograni~iti prenapone ugradnjom odvodnika prenapona na priklju~ke motora ili na ulaz u kablovski vod motora;
postaviti kondenzatorsku bateriju sa izolovanom
neutralnom ta~kom na ulaz kablovskog voda visokonaponskog motora ili R-C kola u sklopu prekida~a, ako se pri njegovom uklju~enju javljaju veoma strmi prenaponi usled prethodnih paljenja luELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
ka i ugroàvaju me|unavojnu izolaciju namotaja

statora motora;
spre~iti pojavu ferorezonanse priklju~enjem otpornika na krajeve trougla sekundarnih namotaja
garnitura naponskih transformatora u mreàma sa
izolovanom neutralnom ta~kom; vrednost otpornosti otpornika sa kojom se to postiè je obi~no u
granicama 20-40 ;
obezbediti pouzdanost i selektivnost za{tita od zemljospoja, jer se time onemogu}ava pojavljivanje
ve}eg broja prenapona pri uspostavljanju intermitiraju}eg zemljospoja; kra}e trajanje zemljospoja
smanjuje naprezanje izolacije opreme u fazama
koje nisu u zemljospoju i smanjuje mogu}nost ve}ih o{te}enja na mestu zemljospoja.
Harmonici napona i struja dovode do termi~kih
i drugih naprezanja opreme u mreàma u kojima se
pojavljuju, kao i do pove}anja gubitaka energije.
Izazvani radom jednog pogona mogu da ometaju rad
drugog pogona u istoj mreì. Kod nas nisu definisane dozvoljene granice za harmonijsku distorziju pojedinih harmonika napona i za ukupnu harmonijsku
distorziju napona. U ve}ini razvijenih zemalja dozvoljene granice ukupne harmonijske distorzije napona u mreàma od 1 kV do 35 kV su izme|u 3 % i
6 %. Utvr|eni harmonici napona u pojedinim mreàma su bili izrazito visoki. Ukupna harmonijska
distorzija napona je dostizila i do 10 %. Neophodno
je da se u takvim mreàma ugrade filterska postrojenja za smanjenje ili eliminisanje onih harmonika koji najvi{e doprinose pove}anju ukupne harmonijske
distorzije napona.
3.2. Struje zemljospoja u mreàma
sa izolovanom neutralnom ta~kom
Trajna struja zemljospoja je razli~ita u istraìvanim mreàma i po obliku i po amplitudi. Prema vaè}em Pravilniku o tehni~kim normativima za
elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1 000 V za mreè sa izolovanom neutralnom
ta~kom napona 6 kV, 10 kV i 35 kV ova struja ne bi
trebalo da pre|e granicu 30 A, 20 A i 10 A respektivno. Ukoliko prelazi preporu~uje se razdvajanje
mreè ili njeno uzemljavanje. Jedan broj mreà napona 6 kV ima struju blisku vrednosti 30 A. Tako|e,
mreè 35 kV imaju struju zemljospoja ve}u od 10 A.
Kada je struja zemljospoja ve}a, manja je verovatno}a njenog samoga{enja, a pove}ava se verovatno}a prerastanja zemljospoja u dvofazni i trofazni kratak spoj. U ve}ini mreà struja zemljospoja je izobli~ena; pored osnovnog harmonika (50 Hz) javljaju
se vi{i harmonici ~ije amplitude u nekim slu~ajevima dostiù pa i prelaze amplitudu osnovnog harmonika struje. Za mreè, u kojima su u strukturi struje
79
zemljospoja veoma izraèni vi{i harmonici, potrebno je da granice za struje zemljospoja, iznad kojih
se predlaè razdvajanje mreè ili njeno uzemljavanje, budu niè.
U postoje}im mreàma sa izolovanom neutralnom ta~kom jedina prava mera za smanjenje struje
zemljospoja je razdvajanje mreè na vi{e nezavisnih
delova i napajanje istih preko posebnih energetskih
transformatora. Izuzetak je ako energetski transformator ima dva sekundara, jer se tada dva nezavisna
dela mreè mogu napajati preko jednog transformatora.
U budu}im mreàma sa izolovanom neutralnom
ta~kom, pored mere razdvajanja mreà ili njenog
uzemljavanja preko metalnog otpornika, za smanjenje struje zemljospoja moè da se koristi kao sredstvo prigu{nica sa automatskom regulacijom induktivnosti, postavljena u zvezdi{te sekundara energetskog transformatora. Induktivnost bi se regulisala u
skladu sa promenom kapacitivnosti mreè, tako da
vrednost struje zemljospoja bude minimalna.
Ako se u postoje}im mreàma sa izolovanom
neutralnom ta~kom ne moè primeniti mera razdvajanja, tako da struja zemljospoja u svakom delu bude manja od grani~ne, neophodno je da za{tita {to
pre elimini{e zemljospoj u mreì. Ovo treba primenjivati i u mreàma u kojima je struja zemljospoja
bliska grani~noj, naro~ito ako su u njoj prisutni vi{i
harmonici.
izbegavanjem izvo|enja odre|enih operacija prekida~a koje u pojedinim konfiguracijama stvaraju

visoke prenapone,
kori{}enjem kvalitetnih prekida~a,
primenom odvodnika prenapona za ograni~enje
prenapona,
primenom kondenzatorskih baterija sa izolovanom neutralnom ta~kom ili R-C kola za efikasno
smanjenje strmina prenapona kada se u procesu
uklju~enja prekida~a javljaju prethodna paljenja
elektri~nog luka,
spre~avanjem ferorezonansnih oscilacija,
ugradnjom filterskih postrojenja za smanjenje ili
eliminisanje dominantnih harmonika napona i
struja,
pouzdanom, kvalitetnom i selektivnom za{titom od
zemljospoja,
smanjenjem vrednosti struja zemljospoja u mreàma sa izolovanom neutralnom ta~kom njenim razdvajanjem, ili uzemljavanjem mreà preko metalnog otpornika ili prigu{nice.
3.3. Struje uklju~enja visokonaponskih motora
[2]
Istraìvanjima je ustanovljeno da su udarne

struje uklju~enja visokonaponskih motora velike,
neke i iznad desetostruke amplitude struje u toku
normalnog rada motora. Revizijama pojedinih motora, izvr{enim nakon eksperimentalnih istraìvanja,
konstatovano je o{te}enje kaveza njihovih rotora.
Smanjenje struja uklju~enja visokonaponskih motora moè se posti}i rekonstrukcijom kaveza njihovih
rotora ili pak ugradnjom rednih prigu{nica na ulazu
u njihove kablovske vodove.
Ne treba koristiti re{enja u kojima se transformator optere}en visokonaponskim motorom uklju~uje i isklju~uje prekida~em na njegovoj vi{enaponskoj strani. Potrebno je ugraditi prekida~ motora na
niènaponskoj strani transformatora.
4. ZAKLJU^CI
Eksperimentalna istraìvanja prelaznih naponskih i strujnih pojava u mreàma industrijskih postrojenja su pokazala da iste svojim delovanjem izazivaju dielektri~ka, termi~ka i dinami~ka naprezanja
opreme. Smanjenje ovih naprezanja se moè posti}i:
80
5. LITERATURA
[1]
[3]
[4]
[5]
[6]
Z. Zdravkovi}, P. Vukelja, N. Petkovi} i drugi:

EKSPERIMENTALNA ISTRA@IVANJA PRENAPONA U RAZVODNOM POSTROJENJU FABRIKE CELULOZE I PAPIRA MATROZ U SREMSKOJ MITROVICI, Izve{taj br. 381V30, Institut
Nikola Tesla, Beograd, 1981, str.107.
P. Vukelja, M. Vu~ini}, R. Naumov, N. Jokanovi}:
MERENJE PRENAPONA I STRUJA PRI INTERMITENTNOM ZEMNOM SPOJU NA IZDVOJENOM 10 kV-NOM KABLU U KOMBINATU ALUMINIJUMA TITOGRAD, Izve{taj br. 383V20, Institut Nikola Tesla, Beograd 1983, str. 27.
P. Vukelja, M. Vu~ini}, N. Jokanovi}: MERENJE
PRELAZNIH FAZNIH NAPONA PRI ZEMLJOSPOJU I TRAJNE STRUJE ZEMLJOSPOJA VISOKONAPONSKOG RAZVODA 6 kV NATRON MAGLAJ, Izve{taj br. 328405, Institut
Nikola Tesla, Beograd 1984, str. 45
M. Cvetkovi}, P. Vukelja, M. Vu~ini}, N. Jokanovi}: PRENAPONI U RP 35 kV MKS-HLADNA
VALJAONICA PRI KOMUTACIJAMA PREKIDAÂ 35 kV, Izve{taj br. 318501, Institut Nikola
Tesla, Beograd, 1985, str. 56.
P. Vukelja, R. Naumov, M. Vu~ini}, D. Hrvi}: ISTRA@IVANJA SKLOPNIH PRENAPONA U TS
110 kV/35 kV/1 kV KOMBINATA ALUMINIJUMA TITOGRAD, Izve{taj br. 328807, Institut
Nikola Tesla, Beograd 1988, str.76.
P. Vukelja, R. Naumov, M. Vu~ini}: ISTRA@IVANJE
PRENAPONA I STRUJA ZEMLJOSPOJA U RAZVODNIM POSTROJENJIMA TS JUG I TS SEELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
VER @ELEZARE SKOPJE, Izve{taj br. 328909, Institut Nikola Tesla, Beograd, 1989, str. 113.
[7] P. Vukelja, R. Naumov, D. Filipovi}, D. Hrvi}: ISTRA@IVANJA PRENAPONA PRI UKLJUÊNJU
I ISKLJUÊNJU MOTORA DIMOSOSA BR. 2, 6
kV, 2 MW/0, 5MW U RAZVODU 6 kV MKS
SMEDEREVO, Izve{taj br. 329102, Institut Nikola Tesla, Beograd, 1991, str. 42.
[8] P. Vukelja, R. Naumov, M. Vu~ini}, P. Budi{in:
EKSPERIMENTAL INVESTIGATION OF OVERVOLTAGES IN NEUTRAL ISOLATED NETWORKS, IEE Proceedings-C, Vol.140, No. 5, September 1993, 343-350.
[9] P. Vukelja, R. Naumov, M. Vu~ini}, P. Budi{in:
EXPERIMENTAL INVESTIGATIONS OF HIGH
VOLTAGE MOTOR SWITCHING SURGES, IEE
Proceedings - Generation, Transimission and Distribution, Vol. 142, No. 3, May 1995, 233-239.
[10] P. Vukelja, M. Gavri}, J. Mrvi}, D. Hrvi}: ISPITIVANJE RAZVODNOG POSTROJENJA 35 kV TANDEM PRUGA U HLADNOJ VALJAONICI @ELEZARE SARTID SMEDEREVO, Izve{taj br. 319714,
Institut Nikola Tesla, Beograd, 1997, str. 33.
[11] P. Vukelja, R. Naumov, M. Vu~ini}: PRENAPONSKE POJAVE U INDUSTRIJSKOJ TRANSFORMATORSKOJ STANICI 110 kV/11 kV, Elektroprivreda br. 2, Beograd, 2001, 23-28.
[12] P. Vukelja, M. Vu~ini}, J. Mrvi}, D. Radulovi}:
SWITCHING OVERVOLTAGES IN AN INDUSTRIAL SUBSTATION 10 kV AND 6 kV NETWORKS, Fourth International Power Systems Conference, Romania, Timisoara, November 8-9, 2001,
pp. 485-488.
[13] P. Vukelja, D. Jelovac i drugi: ISTRA@IVANJA

PRELAZNIH RE@IMA PRI POJAVI ZEMLJOSPOJA I PRI SKLOPNIM OPERACIJAMA U 10
kV MRE@I KOMBINATA ALUMINIJUMA PODGORICA, Izve{taj br. 310105, Institut Nikola Tesla, Beograd, 2001, str. 126.
[14] P. Vukelja, J. Mrvi}, D. Hrvi}: PRELAZNI NAPONSKI I STRUJNI PROCESI U MRE@I 35 kV
SARTID-a PRI POJAVI ZEMLJOSPOJA, ZBORNIK RADOVA ELEKTROTEHNI^KOG INSTITUTA NIKOLA TESLA, knjiga 14, Beograd,
2003.
[15] P. Vukelja, J. Mrvi}, D. Hrvi}, M. [upi}, M. Petrovi}: PRENAPONI I STRUJE PRI POJAVI ZEMLJOSPOJA U MRE@AMA 6 kV SARTID-a,
ZBORNIK RADOVA ELEKTROTEHNI^KOG
INSTITUTA NIKOLA TESLA, knjiga 16, Beograd 2004 god, 69-78.
[16] P. Vukelja, J. Mrvi}, D. Hrvi}, N.Simi}: PRENAPONI I STRUJE PRI UKLJUÊNJU I ISKLJUÊ NJU VISOKONAPONSKIH MOTORA U MRE@I
6 kV SARTID-a, Zbornik radova Elektrotehni~kog
instituta Nikola Tesla, knjiga 16, Beograd, 2004,
79-90.
[17] P. Vukelja, R. Naumov, M. Vu~ini}: UZROCI KVA ROVA U ELEKTROENERGETSKIM MRE@AMA INDUSTRIJSKIH POSTROJENJA, 26. savetovanje JUKO CIGRE, R 33-01, 25-30 maj 2003,
Banja Vru}ica
[18] P. Vukelja, J. Mrvi}, D. Hrvi} i drugi: HARMONICI U MRE@AMA 6 kV, 35 kV I 110 kV, Elaborat
br. 310407, Institut Nikola Tesla, Beograd, 2004,
str. 34.
Petar Vukelja je ro|en 02. 01. 1947. godine u Prnjavoru (Republika Srpska). Osnovnu
{kolu i gimnaziju je zavr{io u Srpcu i Derventi. Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu je upisao
1965. godine i diplomirao 1969. godine. Na istom fakultetu je magistrirao 1977. godine i
doktorirao 1998. godine. Po diplomiranju se zaposlio u Elektrotehni~kom institutu Nikola
Tesla u Beogradu, gde i danas radi. Objavio je vi{e od sto radova u doma}im i me|unarodnim ~asopisima i zbornicima doma}ih i me|unarodnih skupova.
Radomir M. Naumov je ro|en 12. 05. 1946. godine u ôki (Vojvodina). Osnovnu {kolu
i gimnaziju zavr{io je u Zrenjaninu. Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu je upisao 1964. godine, energetski smer, i diplomirao 1969. godine. Po diplomiranju zaposlio se 1969. godine
u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Beogradu. U periodu od 1992. do 1999. godine bio je direktor Elektrotehni~kog instituta Nikola Tesla. Objavio je preko 50 stru~nih i
nau~nih radova na konferencijama, u ~asopisima i monografijama, kod nas i u inostranstvu. Predsednik je
Jugoslovenskog komiteta Me|unarodne konferencije za velike elektri~ne mreè (CIGRE).
81
Jovan Mrvi} je ro|en 11. 04. 1965. godine u Beogradu, gde je i zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu je upisao 1984. godine, a diplomirao je 1993.
godine. Po diplomiranju se zaposlio u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Beogradu, gde i danas radi. Objavio je vi{e od pedeset radova u doma}im ~asopisima i zbornicima
doma}ih i me|unarodnih skupova.
Dejan Hrvi} je ro|en 04. 06. 1961. godine u Beogradu, gde je i zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu je upisao 1981. godine, a diplomirao je 1986.
godine. Po diplomiranju se zaposlio u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Beogradu, gde i danas radi. Objavio je vi{e od trideset radova u doma}im ~asopisima i zbornicima
doma}ih i me|unarodnih skupova.
82
@arko Markov
Trideset godina rada

telefonskih centrala
ETCE
Pregledni rad
UDK: 621.395.722
Rezime:
Rad podse}a na jedan zajedni~ki poduhvat Elektronske industrije i doma}e Elektroprivrede koga ~ini
razvoj, proizvodnja i kori{}enje doma}ih elektroprivrednih telefonskih centrala ETCE koji ove godine navr{ava trideset godina od svoga po~etka. U radu se ukratko opisuju osnovna svojstva elektroprivredne telefonske mreè, analognih i digitalnih telefonskih centrala i mogu}i koraci u izgradnji paketske telefonske
mreè.
Klju~ne re~i: Elektroprivredna telefonija, IP telefonija
Abstract:
THE 30TH ANNIVERSARY OF POWER LINE TELEPHONE EXCHANGES ETCE
On the occasion of the 30th anniversary, we remember the successful attempt of developing, manufacturing and exploiting domestic power line telephone exchanges ETCE. The Yugoslav (Serbian) power line
telephone network, analogue and digital exchanges are described in this short paper. The future IP telephone network is also discussed.
Key words: Power line telephony, IP telephony
1. UVOD
Ove godine se navr{ava 30 godina od isporuke
prvih centrala ETCE (Elektronska Telefonska Centrala za Elektroprivredu), tada, jugoslovenskoj elektroprivredi tj. Elektroistoku. To su bile centrale za
TS Valjevo 1, TS Mitrovica 2 i TS Vala~. (Prva od
ovih centrala je zamenjena ve}om centralom, druga
radi i danas, a o tre}oj ne postoje sveì i pouzdani
podaci). U vreme isporuke ovih centrala, u mreì
Elektroistoka je radilo samo par centrala doma}ih
proizvo|a~a. Treba re}i da su u to vreme elektronske
centrale bile apsolutna tehnolo{ka novost. Ova cen-
trala sa elektronskim upravlja~kim organom i komutacionim poljem sa~injenim od elektromehani~kih

prekida~a, tzv. rid (reed, trska, cev) relea, je nazivana elektronskom, mada je i u to vreme postojao izraz poluelektronska centrala koji je vi{e odgovarao
stvarnosti. Centrale su razvijene i proizvedene u tada{njem Ei OOUR IR Institutu. Kao pokazatelj protoka vremena i promena koje ono nosi, moè se navesti da je od tada razvijeno jo{ tri tipa ovih centrala, a firme proizvo|a~a i korisnika ovih centrala su
pretrpele brojna preure|enja i promene. Svaka verzija centrale ETCE je dobila atest JUGEL-a. U vremenskom razdoblju od prvih centrala do danas pro-
Prof. dr @arko Markov, dipl. ing, Iritel, 11 080 Zemun, Batajni~ki put 23
83
izvedeno je stotinak centrala, od kojih je polovina

instalirana u mreì sada{njeg EPS-a, polovina u
ostalim republikama biv{e Jugoslavije, a ~etiri centrale su prodate stranim elektroprivrednim organizacijama (nekada{nji Sovjetski Savez i nekada{nja êhoslova~ka), [1]. (Interesantan je podatak da je prva
digitalna centrala ETCE - D prodata be~koj firmi
Asea Brown Boveri za opremanje TS Banja Luka Rami}i).
U ovom skromnom radu se, pored navo|enja
jubilarnih podataka, daju osnove rada telefonske
mreè elektroprivrede (TMEP), osnovna svojstva
analognih i digitalnih elektroprivrednih centrala po
kojima se one razlikuju od obi~nih ku}nih centrala,
njihovo upore|enje i predvi|anje mogu}nost izgradnje TMEP u paketskoj tehnici.
ku}nih centrala, {to uklju~uje postojanje komandno telefonskog posredni~kog ure|aja;

centrale moraju imati mogu}nost nadgledanja va`nih veza prema susednim energetskim objektima;
operatoru, tj. lokalnom dispe~eru je omogu}eno
da za svoje potrebe rezervi{e kanalske veze i da
prekida ve} uspostavljene veze;
veze moraju biti upotrebljive u dvosmernom radu,
tj. svi kanali su i odlazni i dolazni;
svaka promena u ispravnosti i raspoloìvosti va`nih veza se mora prikazivati na posredni~kom
ure|aju;
svaka centrala ima mogu}nost tzv. rada u ispadu,
tj. ostvarivanja va`nijih veza u slu~aju kvara va`nih delova centrale;
zadovoljenje prethodnog uslova nametalo je kori{}enje (i) jednostavne i pouzdane signalizacije;
2. TELEFONSKA MRE@A JUGEL-a I EPS-a
centrale moraju mreì obezbediti rad bez ponovljenih poziva, tj. pozivi upu}eni zauzetom traèTelefonska mreà JUGEL-a je bila zami{ljena
nom ili zauzetom kanalu (za koga nema vi{e obikao korporacijska mreà ~ije je osnovno svojstvo vilaznih upu}ivanja) se zavr{avaju na posredni~kom
soka raspoloìvost. Da bi se zadovoljio ovaj zahtev,
ure|aju gde operator drugim sredstvima ostvaruje
mreà je morala da ispuni bar slede}a tri uslova.
vezu;
Mreà mora imati posebna svojstva koja se zadovoljenje prethodnog uslova nametalo je uvoostvaruju preko svojstava centrala.
|enje posebnih funkcija koje nisu postojale u javPrenosni putevi moraju biti vlasni{tvo elektronoj mreì, kao {to je biranje posle dobijanja tonprivredne organizacije, {to je nametalo zahtev da se
skog signala zauzeto;
ostvaruju u zajedni{tvu sa energetskim prenosnim centrale moraju imati mogu}nost ostvarivanja veputevima.
za sa javnom mreòm i u trenucima neispravnosti
Sve druge mreè, a pre svih javna telefonska
delova mreè;
mreà, se koriste kao ispomo} ili jedan od obilaznih centrale su morale imati mogu}nost odvajanja vaputeva.
`nijih kanalskih veza od centrale u vanrednim siPosebna svojstva centrala, kojima se ostvaruje
tuacijama;
visoki stepen raspoloìvosti, mogu se ukratko opisa- visoka raspoloìvost je zahtevala efikasno koriti kao skup sredstava koja omogu}avaju telefonsku
{}enje resursa, tako da je vezu mogao prekinuti i
vezu iz energetskog objekta u svakom trenutku, bez
pozivaju}i i pozvani u~esnik u vezi,
obzira na ispravnost tehni~kih sredstava. Kao i uvek mreà ima svoj imenik i mogu}nost nadgledanja
kada se govori o raspoloìvosti, pretpostavlja se da
poziva iz drugih mreà.
je verovatno}a istovremene neispravnosti vi{e od
Prenosni putevi su skoro isklju~ivo bile tzv. VF
jednog ure|aja u mreì zanemarljiva. Pojedina~no, veze po vodovima visokog napona tj. dalekovodiova sredstva su slede}a:
ma. U najve}em broju slu~ajeva, to su bile jednoka telefonske centrale omogu}avaju obilazno upu}i- nalne veze sa amplitudnom modulacijom, koje su
vanje (alternate routing) telefonskih poziva kroz zauzimale opseg po 4 kHz (iskoristiv deo od 300 Hz
mreù;
do 3 400 Hz) u svakom smeru a na u~estanostima od
posledica prethodnog zahteva je da mreà mora da 20 kHz do 500 kHz. Svaka veza je kori{}ena i za gobude organizovana u jednom sloju tj. organizacija vor i za podatke na osnovu podele opsega. Telefonmreè je nehijerarhijska;
ski govorni signal je, zbog ugroènosti {umom, pre posledica prethodnog stava je da svaka centrala, no{en kroz mreù sa komprimovanom dinamikom.
sem retkih rubnih ili krajnjih centrala, mora da Skromni skup signala telefonske signalizacije (zauima svojstva i korisni~ke (krajnje) i tranzitne cen- zimanje, potvrda zauzimanja, bira~ki impulsi, pretrale;
kid, potvrda prekida) su preno{eni jednom u~estano posledica zahteva za obilaznim upu}ivanjem je si- {}u van govornog opsega. Promena nivoa signala
stem zatvorene numeracije;
ve}a od dozvoljene na prijemnom kraju VF veze se
centrale moraju imati mogu}nost prospajanja veza tuma~i kao signal alarma i ima dve posledice. Jedna
od strane manipulanta tj. moraju imati mogu}nosti je bila izostavljanje te veze iz skupa veza za alterna84
tivno upu}ivanje nekog broja. Druga je bila momentalna signalizacija alarma kako bi se kvar {to pre otklonio.
Veze sa javnom mreòm su se ostvarivale preko
pretplatni~kih linija javne mreè, kao i kod svih
pretplatni~kih centrala tog vremena. Dve posebnosti
ovih veza u elektroprivrednoj mreì su bile slede}e.
Linija javne mreè je do povezivanja na elektroprivrednu telefonsku centralu prolazila kroz elektroenergetsko podru~je, te je morala posebno biti za{ti}ena od prenaponskih smetnji. Ukoliko je postojala
mogu}nost povezivanja vi{e linija javne mreè,
prednost su imale linije koje su bile pretplatni~ke linije razli~itih centrala javne mreè. Time se, naime,
pove}avao broj alternativnih veza elektroprivrednog
objekta.
upotrebljene tehnologije logi~kih kola je bila relativno velika otpornost na prenaponske smetnje.
Ve} je re~eno da su, po tehni~kim uslovima,
elektroprivredne centrale morale biti, re~eno terminima uobi~ajenim u Telekomu: krajnje, tranzitne,
pretplatni~ke i manuelne. Pored ovoga, centrale su
imale jo{ dve posebnosti.
Prva je da se u njima komutirao govorni signal
u prirodnom i komprimovanom dinami~kom opsegu. Naime, tehni~ki uslovi su zahtevali da se govorni signal, zbog smanjenja {uma, prenosi preko dalekovoda sa komprimovanom dinamikom govornog
signala (dgs), ali i da se postupak komprimovanja i
dekomprimovanja tj. ekspandovanja u jednoj vezi
moè izvr{iti samo jedanput. Po{to su se kompresor
i ekspandor nalazili u sastavu VF veze, jasno je da je
govorni signal u polaznoj i dolaznoj analognoj centrali (AC1 i AC3) komutiran u prirodnom (p) opsegu, a u tranzitnim centralama (AC2) u komprimovanom (k) opsegu, slika 1.
Ovaj zahtev centrali, tj. interfejsima VF veza,
name}e potrebu upravljanja kompresorima i ekspandorima (skra}eno: kompandorima).
Druga posebnost je da je govorni put (gp) u polaznoj i dolaznoj centrali komutiran dvoì~no (2`) a
u tranzitnoj centrali ~etvoroì~no, (4`), jer je i ra~valica bila sastavni deo VF veze. To je zahtevalo da u
centrali postoje dva komutaciona polja i mogu}nost
upravljanja ra~valicama.
3. ANALOGNE CENTRALE ETCE

Sama analogna centrala ETCE se sastojala od
komutacionih polja: dvoì~nog i ~etvoroì~nog koja
su izgra|ena od tzv. rid relea. To su hermeti~ki zatvorene staklene cev~ice sa kontaktima od plemenitih metala u atmosferi plemenitog gasa. Pobuda je
vr{ena strujom koja je propu{tana kroz namotaj.
Upravlja~ki organ je bio sa~injen od memorije i prekida~kih kola (DTL tehnologije). Na~elo rada upravlja~kog organa je bila podela ciklusa rada na korisni~ke vremenske kanale u kojima su vr{ene promene stanja priklju~aka. Prednost ovog re{enja je ~vrsta
povezanost korisni~kog kanala i njegovog memorijskog registra, ~ak i u slu~aju da je korisnik neaktivan. Svaka smetnja je mogla biti ispravljena u slede}em kanalu tj. za nekoliko milisekundi, {to je dovoljno kratko vreme da je korisnik i ne primeti. Prednost
VF1
T1
2`
Digitalna centrala ETCE - D je centrala sa komutacijom digitalnih kanala protoka 64 kb/s, procesorskim upravljanjem i svojstvima koja joj omogu-
VF2
Dalekovod
AC1
4. DIGITALNE CENTRALE ETCE
VF3
AC2
VF4
Dalekovod
AC3
4`
2`
T2
gp
p
dgs
Slika 1. Govorni put i dinamika govornog signala u analognoj telefonskoj mreì

85
OT1
T1
OT2
Dalekovod
DC1
T2
DC2
4`
2`
2`
gp
dgs
Slika 2. Govorni put i dinamika govornog signala u digitalnoj telefonskoj mreì

OT1
T1
DC1
VF1
OT2
Dalekovod
DC2
VF2
Dalekovod
AC1
4`
2`
T2
2`
gp
k
p
dgs
Slika 3. Govorni put i dinamika govornog signala u me{ovitoj telefonskoj mreì
}avaju rad u elektroprivrednoj telefonskoj mreì bilo kao digitalnom ostrvu, bilo u me{ovitom digitalno analognom okruènju bilo u potpuno digitalnoj
mreì, [2].
86
Pored su{tinske razlike u obliku govornog signala koji se {alje kroz mreù, najve}a razlika izme|u digitalnih i analognih centrala je u ~etvoroì~noj
komutaciji kod digitalnih centrala.
Naime, digitalni signal se (sem na telefonskoj

pretplatni~koj liniji ISDN, Integrated Services Digital Network, ili DSL, Digital Subscriber Line) uvek
prenosi ~etvoroì~no, jer se postupci semplovanja,
kvantovanja, kodovanja i multipleksiranja govornog
signala vr{e jednosmernim kolima. Ra~valica za govorni signal se nalazi na linijskom kolu centrala, slika 2. Kompresija dinamike govornog signala zbog
smanjenja {uma se na prenosnom putu ne vr{i, pa se
moè smatrati da se govorni signal prenosi u prirodnom (p) opsegu. Terminali sistema prenosa kao {to
su, na primer, opti~ki terminali (OT) ne sadrè, dakle, ni ekspandore ni ra~valice. Zbog ove ~injenice,
,primena digitalnih centrala u me{ovitoj digitalno
analognoj mreì nailazi na neuobi~ajen slu~aj prikazan na slici 3. Na slici se vidi da je u kanalskom ure|aju VF1 uklju~en kompandor, a isklju~ena ra~valica, slu~aj koji ne postoji u ~isto analognoj mreì.
Ovaj presedan zahteva da se digitalna centrala
za rad u me{ovitoj mreì opremi softverom koji }e
razlikovati jednoobraznu tranzitnu vezu (analogno analogno, digitalno - digitalno) i me{ovitu tranzitnu
vezu (analogno - digitalno). Kada mreà postane
potpuno digitalna, ovaj softver }e postati nepotreban, jer }e se svi slu~ajevi svesti na ~istu digitalno digitalnu tranzitnu vezu.
Skra}enice na slici 3, koje nisu opisane u tekstu,
imaju zna~enja kao i na prethodnim slikama: DC digitalna centrala, AC - analogna centrala.
5. UPORE\ENJE CENTRALA
Digitalne i analogne centrale se mogu upore|ivati po svojstvima koja imaju pojedini delovi centrala.
Upore|enje komutacije donosi samo jednu neznatnu prednost analognim centralama. To je brzina
prenosa govornog signala. Kroz analogni komutacioni organ ovaj signal ima brzinu prostiranja jednaku
brzini elektri~nih signala u metalnim provodnicima.
Digitalna komutacija unosi neznatno ka{njenje (desetice s), {to korisnik ne moè primetiti. Po svim ostalim svojstvima ({umovi, slabljenje, preslu{avanje i
sl.) digitalna komutacija je u zna~ajnoj prednosti.
Komutaciona polja analognih centrala su bili
najskuplji delovi centrala, jer su zahtevali veliki broj
kvalitetnih (dakle, skupih) komutacionih elemenata.
Pored toga, postojala su dva polja: ~etvoroì~no i
dvoì~no. S druge strane, cena ovih elemenata je odre|ivala da su komutaciona polja bila uvek sa gubicima.
Digitalno komutaciono polje (uvek jedno i to
~etvoroì~no) malih centrala je zanemarljive cene u
odnosu na cenu ure|aja. Zbog toga se ono po pravilu gradi kao polje bez gubitaka (non blocking).
Numeracija se u procesorski upravljanim centralama moè lak{e prilago|avati potrebama nego u

analognim centralama koje imaju tzv. oì~eni program rada.
Signalizacije digitalnih centrala pruàju velike
mogu}nosti u ostvarivanju raznih korisni~kih funkcija. Ove signalizacije se ostvaruju digitalnim porukama, rad je sa potvrdom, a skup poruka je dovoljno veliki da se mogu ostvariti razne funkcije. Ove
signalizacije se kroz mreù prenose od ta~ke do ta~ke (link by link) pa ne mogu biti brze kao neke stare
signalizacije koje koriste na~elo od po~etka do kraja (end to end). Sa gledi{ta primene u elektroprivrednoj telefonskoj mreì, neke od savremenih signalizacija imaju nedostatke koji proisti~u iz njihove
namene javnoj telefonskoj mreì. Neki od ovih nedostataka su slede}i.
Signalni sistem CCS7 (Common Channel Signaling 7) je namenjen vi{im slojevima hijerarhijske
javne mreè, pa kao takav skoro da ne poznaje rad
sa krajnjim (tzv. izolovanim) centralama kakve se
~esto nalaze u TMEP.
Savremene signalizacije rade u ciklusima ~iji se
koraci kre}u od biranja korisnika do uspe{nog ili
neuspe{nog ishoda. Posle neuspe{nog ishoda se
moè samo ponoviti poziv, ali ne i dodatno birati,
{to je uobi~ajena funkcija u TMEP.
Savremene signalizacije su suvi{e sloène da bi se
mogle koristiti u slu~ajevima kada neki od vitalnih
delova centrale ne rade. Kod jednostavnih signalizacija je obrnuti slu~aj.
Jo{ jednom svojstvu digitalnih centrala mora da
se posveti pa`nja. To je osetljivost na prenaponske
smetnje. Naime, savremene centrale se prave od
komponenata ~ije su karakteristike velika brzina rada i visoka gustina elektronskih komponenata. Ove
osobine su neminovno povezane sa pove}anom osetljivo{}u na prenaponske udare, pa ovom pitanju treba posvetiti posebnu pa`nju u elektroenergetskim
objektima.
6. [TA SE MO@E OÊKIVATI
U BUDU]NOSTI
Prelaz od digitalnih telefonskih mreà sa vremenskim multipleksom (TDM, Time Division Multiplex) ka mreàma sa paketskom tehnologijom se
naziva migracijom od TDM ka IP. U hijerarhijskim
javnim telefonskim mreàma ova migracija se odvija po nekim pravilima:
na paketsku tehnologiju se prelazi postepeno i po
slojevima,
najvi{i sloj (tranzitni) prvi prelazi na novu tehnologiju, jer je po funkcijama najjednostavniji (samo
komutacija),
87
po{to je velika, javna mreà }e u procesu migracije provesti zna~ajno vreme,

zbog potrebe relativno dugog vremenskog perioda
zajedni~kog rada delova TDM i IP javne mreè,
razvijeni su brojni postupci za povezivanje ovih
mreà, za prenos TDM signala kroz IP mreù
(TDMoIP), za prenos korisni~kih i mre`nih telefonskih signalizacija preko IP dela mreè (tuneliranje i IP trunk), za prenos signalizacije CCS7
kroz IP mreù (SIGTRAN), itd.,
delovi javne klasi~ne TDM mreè u tranzicionom
periodu se dora|uju da bi korisnicima pruìle mogu}nosti tzv. mreà nove generacije (na primer:
prenosivost broja),
zbog velikog broja korisnika i velikog optere}enja, javna IP telefonska mreà }e koristiti tehnike
pobolj{avanja svojstava ove mreè (na primer:
MPLS, Multi Protocol Label Switching),
u korisni~kom sloju }e u periodu migracije raditi
me{ovita mreà koja }e se sastojati od relativno
novih centrala u TDM tehnologiji i delova u paketskoj tehnologiji koji }e zameniti stare centrale.
Uvo|enje paketske telefonije u TMEP ne mora
slediti scenario migracije koji se preporu~uje za javnu mreù. Razlozi za ovo su razli~itosti mreà po
veli~ini, strukturi i nameni.
1. Paketska telefonska mreà EPS-a }e biti ostvarena kroz privatnu paketsku mreù (Intranet) kod
koje se od strane vlasnika moè kontrolisati optere}enje. Na taj na~in }e kvalitet paketske telefonije mo}i da se postigne bez dodatnih mera.
2. Izgradnja paralelne telefonske paketske mreè
moè da se ostvari kroz EPS-ovu paketsku mreù,
Intranet. Na taj na~in paketska telefonska mreà
EPS-a bi u po~etku predstavljala alternativnu
mreù u odnosu na postoje}u, sli~no kao {to je to
danas javna mreà u odnosu na postoje}u
TMEPS-a.
3. Zbog relativno malog broja priklju~aka u operativnoj telefonskoj mreì EPS-a, ova mreà moè
da se izgradi na na~elima jedne vrste IP telefonske signalizacije, [3], sa istom vrstom kodera kompresora i sa jednim (za{ti}enim od otkaza)
centralnim upravlja~kim organom mreè (gatekeeper, softswitch).
4. Numeracija u me{ovitoj mreì moè u daljoj budu}nosti predstavljati problem zbog toga {to se
Internet adrese ne mogi birati sa obi~nog telefona.
Da bi se mogao koristiti univerzalni imenik koji
bi se primenio i na obi~ne telefone i na IP telefone (IPfon), potrebno je da svaki korisnik telefona
(obi~nog i IPfona) ili nekog internetskog terminala poseduje tzv. kvalifikovani telefonski broj, [4].
To je broj koji zadovoljava strukturu opisanu u
ITU - T preporuci E.164 (kod zemlje, me|umesni
88
kod, pretplatni~ki broj). Ovakav problem ne postoji u javnoj mreì u kojoj korisnici ve} imaju
pozivne brojeve saglasne sa E.164.
5. Kao privatna paketska mreà, EPS-ov Intranet }e
biti za{ti}en od neovla{}enih pristupa, tako da }e
i operativna IP telefonska mreà imati istu za{titu.
Delovi javnog Interneta koji }e se koristiti, tako|e }e imati posebnu za{titu.
7. KO SU ZAÊTNICI DOMA]E
ELEKTROPRIVREDNE TELEFONIJE
Setimo se, s po{tovanjem, ljudi koji su bili najzaslu`niji {to je program doma}e elektroprivredne
telefonije zapo~et i uspe{no nastavljen.
To su: Mihajlo Manojlovi} iz JUGEL-a, Biljana Radoman iz Elektroprivredne zajednice Srbije,
Vojislav Brki} i Tomislav Savovi} iz Elektroistoka,
Stanislav Mati} i Ilija Petkovi} iz Ei Instituta (sada Iritel). Nezamenljiva je podr{ka doma}em razvoju koju su pruìli pomenuti i jo{ mnogi drugi saradnici elektroprivrednih organizacija. Neki od njih nisu vi{e me|u nama, ali ih nikada ne}emo zaboraviti.
8. ZAKLJUÂK
U ovom skromnom radu se podse}amo na jedan
uspeli inènjerski poduhvat koji je ostvaren zajedni~kim snagama, kako doma}eg razvoja, tako i Elektroprivrede kao korisnika. Da je poduhvat uspeo pokazuje telefonska mreà elektroprivrede, njen rad od
1975. godine do danas, a naro~ito u vanrednim
okolnostima 1999. godine, nekoliko projekata i
granskih standarda, nekoliko desetina stru~nih radova [1], iskustva sa prenaponskom za{titom, poneka knjiga, par magistratura i doktorata. Jedini neuspe{ni deo ovog poduhvata je bio izvoz, mada je i
ovaj posao u par navrata bio na korak od uspe{nog
ishoda.
Rad na razvoju prvog tipa centrale ETCE - A je
nagra|en Oktobarskom nagradom Beograda 1977.
godine a razvoj digitalne centrale ETCE - D nagradom Privredne komore Beograda 1998. godine.
9. LITERATURA
[1]
[2]
[3]
http://www.iritel.com/english/products/pro ducts.html
T. Savovi}, B. Banjac, D. Maksi}, M. Stanojevi}, D.
Jovanovi}, Z. Nedelicki, B. Trenki}, @. Markov:
TELEFONSKA CENTRALA ETCE-D: TA^KA
SUÊLJA ANALOGNIH, DIGITALNIH I PA KETSKIH VEZA, Beograd, Telfor 2003
@. Markov: [TA JE TO IP TELEFONIJA?, DTK
EPS, 2004
[4]
@. Markov: O NUMERACIJI U TELEFONSKOJ

MRE@I EPS-a, Elektroprivreda, 1/2005
[5]
ITU-T RECOMMENDATION E.164, 05/97
@arko Markov ro|en 1946. godine. Diplomirao 1969, magistrirao 1975. godine i doktorirao 1976. godine na Elektrotehn~kom fakultetu u Beogradu. Radi u Iritelu na razvoju i proizvodnji telefonskih centrala za elektroprivrednu telefonsku mreù (videti:
www.iritel.com/english/products/products.html ). Autor nekoliko desetina radova objavljenih
u zemlji i inostranstvu, od kojih se petnaestak odnosi na elektroprivrednu telefoniju. U~estvovao u izradi Tehni~kih uslova za elektroprivredne telefonske centrale i u projektima digitalne
telefonske mreè EPS-a. Objavio nekoliko knjiga i ud`benika. Ima nau~no zvanje nau~nog savetnika i nastavno zvanje vanrednog profesora. Dobitnik nagrade za elektroniku iz fonda Prof. Branko
Rakovi} za 1997. godinu.
89
Prikaz knjige
Tiristorski pretvara~i
Autor: mr Radojlo Radeti}
Izdava~: NAUKA
Bulevar kralja Aleksandra 314, Beograd
Knjiga Tiristorski pretvara~i autora

mr Radojla Radeti}a, dipl. ing. tretira savremene probleme energetske elektronike vezane
za primenu sna`nih komponenti - tiristora i
dioda. Izlaganje je podeljeno u 8 poglavlja,
koja logi~no prate konfiguraciju energetskih
pretvara~a i obja{njavaju deo po deo.
U prvom poglavlju ukratko su opisane najva`nije karakteristike sna`nih dioda i
komponenata iz familije tiristora, dok su u
drugom predstavljena osnovna kola sa diodama
i tiristorima. U tre}em poglavlju obja{njeni su
fazno upravljani pretvara~i, pre svega razna
re{enja ispravlja~a. Detaljno su obja{njeni
polutalasni i punotalasni ispravlja~i u verziji
neupravljivih, poluupravljivih i punoupravljivih
konfiguracija. Pored toga, data su i ~etvorokvadrantna re{enja, kao i uputstva vezana za
prora~un transformatora. êtvrto poglavlje se
odnosi na analizu napona, struje i snage na
ulazu i izlazu ispravlja~a, kao i na pojavu vi{ih
harmonika u talasnim oblicima struje i napona.
Ovo poglavlje daje ~itav niz aktuelnih matemati~kih i empirijskih izraza pogodnih za
prakti~nu analizu. Peto poglavlje razmatra
problem komutacije tiristora, s obzirom na to da
tiristor nema mogu}nost davanja komande
blokiranja preko upravlja~ke elektrode.
Obja{njen je samo proces prisilne komutacije,
po{to je proces prirodne komutacije opisan u
sklopu tre}eg poglavlja. U petom poglavlju su
analizirani i direktni DC/DC pretvara~i 90
~operi. [esto poglavlje pri~a o pretvara~ima

naizmeni~nog napona ciklokonvertorima,
monofaznim i trofaznim regulatorima napona.
U sedmom poglavlju su predstavljeni autonomni invertori u obliku strujnih i naponskih konfiguracija. Osmo poglavlje daje detaljna uputstva i obja{njenja o realizaciji upravlja~kih kola
za tiristore koriste}i re{enja sa pojedina~nim
komponentama i integrisanim kolima. Data su
re{enja za uobi~ajene probleme kod pogona
tiristora, kao i konkretne {eme upravlja~kih
kola. Na kraju knjige je data literatura.
Knjiga predstavlja redak poku{aj da se
opi{u i stru~noj publici pribliè pojedini aspekti
problematike energetske elektronike. Iako je
ova oblast danas u ìì interesovanja nau~nika,
inènjera u razvojnim institutima, proizvo|a~a
industrijske opreme i inènjera i tehni~ara u
eksploataciji, ovo je jedna od malobrojnih knjiga na srpskom jeziku. Ona sumira vi{egodi{nje
iskustvo autora u istraìvanju i bavljenju energetskim pretvara~ima, regulisanim elektromotornim pogonima i elektri~nim ma{inama, kao i
znanja iz obimne citirane literature. Ona }e biti
jedinstveno {tivo za sve inènjere i tehni~are,
koji se bave aplikacijom tiristora i sna`nih
dioda ili èle da se upoznaju sa problematikom
tiristorskih pretvara~a.
Prof. dr Vladimir Kati}, dipl. ing.
Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad
Prikaz knjige
Visokonaponski rasklopni aparati

Autor: prof. dr Milan Savi}
Izdava~ AKADEMSKA MISAO
Bulevar kralja Aleksandra 73, Beograd
Knjiga Visokonaponski rasklopni aparati

autora prof. dr Milana Savi}a, dipl. ing. je proistekla iz obimnog materijala koji je izlagan na vi{egodi{njim predavanjima u okviru predmeta Visokonaponska oprema na redovnim i postdiplomskim
studijama na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i iz materijala koji je izlagan u
okviru predmeta Tehnika visokog napona. Izlaganja
u knjizi su podeljena u 11 poglavlja.
U prvom poglavlju data je podela sklopnih
aparata po funkciji i po nazna~enom naponu i dat je
opis delova sklopnog aparata. Drugo poglavlje
predstavlja elektri~ne kontakte. Sadrì: podelu kontakta, fizi~ko tuma~enje kontaktnog otpora, provla~ni otpor ta~kastog kontakta, prora~un slojnog
otpora kontakta, kontakt sa vi{e ta~aka dodira,
zagrevanje kontakta i kontaktne materijale. Tre}e
poglavlje opisuje pojavu elektri~nog luka izme|u
kontakta sklopnih aparata. Daje njegovo fizi~ko
tuma~enje, volt-ampersku karakteristiku, temperaturu stabla i uspostavljanje dielektri~ne ~vrsto}e izme|u kontakta sklopnih aparata. Tako|e opisuje ga{enje luka u kolima jednosmerne struje. Principi
rada vakuumskih, malouljnih i SF6 prekida~a dati su
u poglavlju ~etiri. U istom poglavlju opisani su prekida~i sa vi{e prekidnih mesta, kao i primena pogonskih mehanizama za pokretanje njihovih kontakata.
Peto poglavlje obuhvata sklopne prenapone. Razmatraju se prenaponi: pri uklju~enju neoptere}enih
vodova, pri prekidanju kapacitivnih struja, pri brzim
automatskim ponovnim uklju~enjima nadzemnih
vodova, pri isklju~enju malih induktivnih struja, kao
i prenaponi koji se javljaju pri radu rastavlja~a.
Opisane su pojave: se~enja struje pre njenog prirodELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.
nog prolaska kroz nulu, ponovnih paljenja luka i

proboja koji se javljaju izme|u kontakta sklopnih
aparata pri njihovom isklju~enju. Sve ove pojave
mogu da dovedu do visokih prenapona opasnih za
izolaciju opreme u elektroenergetskom sistemu. Tako|e su opisane pojave prethodnih paljenja elektri~nog luka koje se de{avaju izme|u kontakta odre|enih vrsta sklopnih aparata pri njihovom uklju~enju;
u toku pribliàvanja njihovih kontakta elektri~ni luk
se pali i gasi, ~ak i vi{e desetina puta. Pri tome se
javljaju veoma strmi prenaponi koji mogu biti opasni za me|unavojnu izolaciju transformatora, visokonaponskih motora i reaktora. U {estom poglavlju
opisane su pojave koje se de{avaju pri prekidanju
struja kratkog spoja. Razmatrani su: kratak spoj na
sabirnicama visokonaponskih postrojenja, blizak
kratak spoj na nadzemnom vodu, kratak spoj neposredno iza transformatora i kratak spoj u blizini generatora. Sedmo poglavlje opisuje naprezanja prekida~a u toku ga{enja elekri~nog luka pri prekidanju
velikih struja. Odràvanje sklopnih aparata, procena njihovog ìvotnog veka i starenje njihovih elemenata su dati u osmom poglavlju. Deveto poglavlje
obra|uje na~in izbora prekida~a. Ispitivanja prekidne mo}i rasklopnih aparata: direktna, indirektna i
sinteti~ka opisana su u poglavlju deset.
Knjiga je namenjena {irokom krugu ~italaca od
studenata do iskusnih inènjera koji rade u oblastima: odràvanja, proizvodnje, projektovanja i ispitivanja sklopnih aparata. Obogatila je stru~nu literaturu na srpskom jeziku iz oblasti sklopnih aparata i
sklopnih prenapona.
Dr Petar Vukelja, dipl. ing.
Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, Beograd
91

Epbr2 2005

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Epbr2 2005

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dragan P.

nergetskih interkonekcija u kojima se oni nalaze. U

prakti~ni zna~aj. U dokumentu [5], koji se odnosi na

izvr{e ta~nije analize sigurnosti, posebno u slu~ajevima gubitka ve}ih injektiranja.

Slika 1. Zamenska {ema dalekovoda

U slu~aju energetskog transformatora sa regulacijom ugla, priklju~enog na ~vorove k i m (dakle, tu

U uslovima uva`avanja i konduktansi, efekti

Slika 2. Model transformatora

gkm, b km - konduktansa i susceptansa elemenata

tip 4, kod koga se zadaje veli~ina r, a ugao iznosi 60;

~vorova EPST. Kako je to ve} re~eno, u slu~aju tipa

Do sada, uobi~ajena praksa modelovanja upravljanje serijske kompenzacije (CSC) obavlja se na

Na taj na~in, za ove tipove transformatora, poznavaju}i veli~ine r i , odnosno sra~unavanjem

2.4. Injekcioni model CSC

Pcm= -gkmVkVmtan sinkm - bkmVkVmtan coskm (9)

Pckm =g kmt2 Vk2 - tVkVm[gkmcos (km+)

Prethodno data relacija odre|uje i tok aktivne

Slika 4. Model CSC izra`en preko injektiranih snaga

Analognim postupkom kao u slu~aju SPST-a, a

uz simultano zadovoljenje uslova:

Veli~ina x je vektor stanja, a veli~ina u je vektor upravlja~kih varijabli. U konkretnom slu~aju to

Sistem jedna~ina (17), u slu~aju prisustva

koje moraju da zadovolje slede}a, tzv. tvrda ograni~enja:

U prethodno navedenim relacijama, uvedene

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.

ri, bez obzira na to da li su u tzv. aktivnoj ili pasivnoj ulozi.

4. METODA RE[AVANJA FORMIRANOG

se uticaj karakteristika potro{a~a na odgovaraju}e

elemenata matrice koeficijenata, koji se odnose na

bcmm = bmm + g km sin

Druga je submatrica Bb, dimenzije NCSCA x

njegove ugradnje na dalekovodu k-m, elemenat ove

tivne kontrolere, odnosno na elemente na kojima se

i (NEPSTA+NSPSTA), k, m (NESPT+ NSPST)

da bi se primenom relacije (5) do{lo do tra`enih

Qc/V1 = B'' V1+1

gde zkm predstavlja impendansu elementa k-m, pre

b= [1-zkmxkm (b kmk+1 - bkm)]xkm

Kako je to ve} re~eno, kvadratne submatrice B

metodi [13]. Jedina razlika je u uve}anoj dimenziji

Osnovne mogu}nosti, odnosno funkcije ovog

I. Odre|ivanje tokova snaga u slu~aju kada postoji

formirao Naru~ilac Studije [15]. U pitanju je realna

Maksimalne vrednosti debalansa snaga, vrednosti

161,810 88,477 161,800

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.

uglova regulacije, za zadate iznose tokova aktivnih

Uporedni pregled rezultata dobijenih primenom

Razlike u dobijenim rezultatima sprovedenih

upravljana serijska kompenzacija reaktanse dalekovoda (CSC)). Ona je bazirana na nestandardnom

NCSC ukupan broj, odnosno skup krajnjih ~vorova elemenata

Rad je primljen u uredni{tvo 01. 04. 2005. godine

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.

Analiza i utvr|ivanje uslova

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.

Podaci o vr{nim potro{njama

KESH 1 172 1 243 1 214 1 167 981

903 1 022 1 127 1 186 1 219 1 254

Slika 1. Prenosna mre`a Albanije i okolnih sistema

U~e{}e hidro/termo proizvodnje

Pokrivanje konzuma u 2003. godini (GWh)

Slika 2. Proizvodnja i pokrivanje konzuma u Albaniji (2003. godina)

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2005.