Meunarodni sistem jedinica

Meunarodni sistem jedinica (skraeno: SI na francuskom) predstavlja moderni oblik

metrikog sistema, i uopteno govorei, to je sistem formiran na osnovu osobina broja
deset. Ovaj merni sistem je najstariji na svetu, i najee se koristi, kako u
svakodnevnoj trgovini, tako i u nauci.
U sastav starijeg metrikog sistema ulo je nekoliko grupa jedinica. SI je obrazovan
1960. godine, na osnovu starog metar-kilogram-sekund (mks) sistema, a ne na
osnovu centimetar-gram-sekund sistema (cgs), koji je, opet, dobio nekoliko oblika.
Budui da se tehnologija, kao i preciznost merenja razvijaju, dolazi do promena i u
ovim jedinicama. Zahvaljujui injenici da SI nije statian, obrazuju se jedinice, i stoga
se definicije menjaju na meunarodnom planu, uz dogovor izmeu mnogih drava.
Ovaj sistem se koristi na globalnom nivou, i veina drava ak i ne zadrava zvanine
definicije drugih jedinica. Znaajan izuzetak su SAD, gde se, zajedno sa
Meunarodnim sistemom jedinica, jo uvek koriste i standardne jedinice. U
Ujedinjenom kraljevstvu upotreba metrikih jedinica je proizvod Vladine politike, ali
prelazak na ove jedinice nije u potpunosti zavren. Zemlje koje jo uvek koriste
jedinice van SI-ja (npr. SAD i Velika Britanija) su svoje tradicionalne jedinice
preformulisale u jedinice SI-ja.
Vano je napraviti razliku izmeu definicije jedinice i njene realizacije. Definicija svake
osnovne jedinice SI-ja je paljivo sastavljena, tako da bude jedinstvena i obezbedi
ispravnu teorijsku osnovu za najpreciznija i REPRODUCIBLE merenja. Realizacija
definicije jedinice je proces u kome definicija moe posluiti za utvrivanje vrednosti i
merne nesigurnosti veliine koja je iste vrste kao i jedinica. Kako se definicije nekih
vanih jedinica ostvaruju u praksi, moe se videti na BIPM vebsajtu.
Koherentna izvedena jedinica SI-ja moe se izraziti osnovnim SI jedinicama, bez
numerickog faktora osim broja jedan. Na primer, koherentna izvedena Si jedinica
otpora, om se jedinstveno definie vezom
= m 2 x kg x s-3 x A-2, koja proizilazi
iz definicije koliine elektrinog otpora. Meutim, svaki metod u skladu sa zakonima
fizike moe se koristiti za realizaciju bilo koje SI jedinice.
Metriki sistem je osmislila grupa naunika (izmeu ostalih Antoan Loren Lavoazje,
poznat kao ''otac moderne hemije'', koga je francuski kralj Luj XVI angaovao da
napravi jedinstven, racionalan sistem mera).Nakon Francuske revolucije, ovaj sistem
je usvojila nova vlada.
Nacionalnom konvencijom je prvog avgusta 1793. godine usvojena nova privremena
decimalna jedinica ''metar'', kao i ostale decimalne jedinice, i njihove preliminarne
definicije i termini. Termini ''gram'' i ''kilogram'' su sedmog aprila 1795. zamenili
nekadanje termine ''gravet'' (ispravno ''miligrav'') i grav''. Metriki sistem je

konano usvojen u Francuskoj, mesec dana nakon Napoleonovog dravnog udara,

desetog decembra 1799. godine.
Razvoj metrikog sistema doneo je brojne varijacije, ija se upotreba proirila po
svetu, i zamenila mnoge tradicionalne merne sisteme. Na kraju Drugog svetskog rata
se u svetu koristilo nekoliko razliitih sistema merenja. Neki od njih su predstavljali
oblike metrikog sistema, dok su se drugi zasnivali na standardnim sistemima.
Prihvaen je stav da se moraju preduzeti dodatni koraci, kako bi se promovisao
globalni sistem merenja. Stoga su uesnici Devete generalne konferencije teina i
mera (CGPM) 1948. godine zatraili od Meunarodnog komiteta za teine i mere
(CIPM) da sprovede meunarodno istraivanje o potrebama merenja naunih,
tehnikih i obrazovnih zajednica.
Na osnovu rezultata ovog istraivanja, uesnici Desete generalne konferencije teina i
mera 1954. godine su odluili da e meunarodni sistem biti izveden od est osnovnih
jedinica, kako bi se obezbedilo merenje temperature i optikog zraenja, pored
mehanikih i elektromagnetnih veliina. Predloeno je est osnovnih jedinica: metar,
kilogram, sekund, amper, stepen Kelvina (kasnije preimenovan u kelvin) i kandela. Na
Jedanaestoj generalnoj konferenciji teina i mera 1960. godine sistem je dobio naziv
Meunarodni sistem jedinica, skraeno SI, od francuskog naziva ''le systme
international d'units''. Sedma osnovna jedinica, mol, je dodata 1971. godine, na
etrnaestoj konferenciji.
ISO 31 sadri preporuke za upotrebu Meunarodnog sistema jedinica. to se tie
elektrinih APPLICATIONS (instalacije-ureaji?), mora se uzeti u obzir i IEC 60027. Od
2008. godine traje proces ujedinjenja oba standarda u zajedniki standard Veliine i
jedinice, u kome se veliine i jednaine koriene u okviru SI-ja oznaavaju kao
Meunarodni sistem veliina (ISQ).
Meunarodni sistem jedinica se sastoji od skupa jedinica i od skupa prefiksa. Jedinice
SI-ja se mogu podeliti u dva podskupa. Postoji sedam osnovnih jedinica. Svaka od ovih
osnovnih jedinica, barem u principu, predstavlja razliite vrste fizikih veliina. Od
ovih sedam osnovnih jedinica izvodi se nekoliko drugih jedinica. Pored jedinica SI-ja,
postoji i skup jedinica koje ne pripadaju SI-ju, ali se koriste uporedo sa SI jedinicama.
U tabeli ispod se nalazi raspored ovih jedinica.
Naziv
metar
kilogram
sekund
amper
Kelvin

Simbol
m
kg
s
A
K

kandela
mol

cd
m

Veliina
duina
masa
vreme
elektrina struja
termodinamika
temperature
jaina svetlosti
koliina supstance

Tabela 7.1. SI jedinice

Sada emo videti definicije koje se odnose na SI sistem merenja.
VREME se definie kao trajanje izmeu dva dogaaja. U Meunarodnom sistemu
jedinica sekund (s) je osnovna jedinica vremena, i definie se kao vreme potrebno
jednom atomu cezijuma (Cs) da izvede
9 192 631 770 kompletnih
oscilacija. Zemlja se oko svoje ose okrene za 86400 sekundi, ovo vreme iznosi jedan
dan, a 86400.-ti deo jednog dana je sekund.
to se tie DUINE, u Meunarodnom sistemu jedinica jedan metar (m) je osnovna
jedinica za duinu, i definie se kao daljina koju svetlost pree za 1/(299 792 458)
sekundi.
Kada govorimo o MASI, u Meunarodnom sistemu jedinica, kilogram (kg) je osnovna
jedinica mase, i jednaka je masi valjka od platine i iridijuma, koji se uva u
Meunarodnom birou za teine i mere u Parizu.
STRUJA. U Meunarodnom sistemu jedinica amper (A) je osnovna jedinica elektrine
struje. Definie se kao stalna struja, koja bi, kada bi se odravala u dva prava
paralelna provodnika, neograniene duine i zanemarljivo malog krunog preseka,
koji se nalaze u vakuumu na meusobnom rastojanju od jednog metra, prouzrokovala
meu tim provodnicima silu jednaku 2x10-7 njutna (N) po metru duine.
to se tie jedinice TERMODINAMIKE TEMPERATURE, moe se rei sledee. Kelvin
(K), jedinica termodinamike temperature, iznosi 1/273,16 termodinamike
temperature trojne take vode.
Dve stvari treba istai o KOLIINI SUPSTANCE: 1. Mol (mol) je koliina supstance koja
sadri onoliko elementarnih jedinki, koliko ima atoma u 0,012 kg ugljenika 12; 2. kada
se koristi mol, elementarne jedinke moraju biti odreene, i mogu biti atomi, molekuli,
joni, elektroni, druge estice ili odreene grupe takvih estica.
Sledea je JAINA SVETLOSTI. Kandela (cd) je jedinica jaine svetlosti u odreenom
pravcu izvora koji emituje monohromatsko zraenje, frekvencije 540x1012 herca, i ija
je jaina zraenja u tom pravcu 1/0683 vata po steradijanu.
Postoje i izvedene jedinice, kao to je NAELEKTRISANJE. SI jedinica naelektrisanja je
kulon (c), i iznosi
1 A x s (amper puta sekund). Zatim, imamo BRZINA. SI jedinica
brzine je m/s, odnosno metar po sekundi.
SILA: SI jedinica za silu je njutn (N), koji je ime dobio po Ser Isaku Njutnu. Iznosi 1 kg x
m/s2.
ENERGIJA: SI jedinica za energiju je dul (J). Osnovne jedinice dula iznose: kg x m/s2
= N x m. Jedan dul se definie kao rad ili energija potrebna da se izvri sila od jednog
njutna na duini od jednog metra.

PRITISAK: SI jedinica pritiska je paskal (Pa). Paskalove osnovne jedinice su N/m 2 or kg

x m/s2.
Zadatak 1. Odgovorite na sledea pitanja.
1. Kako biste definisali Meunarodni sistem jedinica?
2. Kako je osmiljen SI?
3. Koliko ima osnovnih jedinica? Nabrojte ih.
4. Definiite vreme.
5. Definiite duinu.
6. Definiite struju.
7. Definiite termodinamiku temperaturu.
8. Definiite jainu svetlosti.
Zadatak 2. Sastavite reenice, koristei sledee rei: termodinamika
temperatura, elektrina struja, koliina supstance, jaina svetlosti.

Njutnovi zakoni
Njutnovi zakoni kretanja su tri zakona fizike koji predstavljaju osnovu klasine
mehanike, direktno povezujui sile koje deluju na telo sa kretanjem tela. Najpre ih je
objavio Ser Isak Njutn, u svojoj knjizi Philosophiae Naturalis Principia matematica, koja
je prvi put objavljena petog jula 1687. godine. Njutn ih je iskoristio da objasni i istrai
kretanje mnogih fizikih objekata i sistema. Npr. u treem tomu teksta Njutn je
pokazao da ovi zakoni, udrueni sa njegovim zakonom univerzalne gravitacije,
objanjavaju Keplerove zakone kretanja planeta.
Kada je Isak Njutn sastavio njutnovsku mehaniku, otkrio je i tri osnovna zakona
kretanja. Kasnije je Albert Ajntajn dokazao da su ovi zakoni samo zgodna priblinost.
Ovi zakoni, meutim, dosta pojednostavljuju raunicu, i koriste se pri prouavanju tela
ije su brzine male u poreenju sa brzinom svetlosti.
Sa druge strane, trenje je sila koja se suprotstavlja relativnom kretanju ili tendenciji
relativnog kretanja izmeu dve povrine, u kontaktu koji je predstavljen silom. Kada
se dve povrine relativno kreu jedna prema drugoj, ili imaju tendenciju da se
relativno kreu jedna prema drugoj, na taki (ili povrini) kontakta nastaje sila
suprotna relativnom kretanju ili tendenciji relativnog kretanja izmeu dve povrine u
kontaktu. Deluje na obe povrine u kontaktu, jednakih intenziteta I suprotnih pravaca
(Trei Njutnov zakon). Sila trenja pokuava da zaustavi relativno kretanje izmeu dve
povrine u kontaktu, ukoliko ono postoji, i kada su dve povrine u kontaktu u stanju
relativnog mirovanja, sila trenja pokuava da zadri ovo relativno mirovanje. Sila

trenja moe imati intenzitet manji od odreenog maksimalnog intenziteta, koji se

naziva LIMITING (ogranicavajuce?) statiko trenje, neophodno za odravanje
relativnog mirovanja izmeu dve povrine u kontaktu. Zbog ovog trenja, ova sila je
SELF-ADJUSTING (samopodeavajua?).
Nekada se verovalo da trenje nastaje kao posledica hrapavosti dve povrine u
kontaktu. Meutim, moderna teorija tvrdi da je uzrok trenja Kulonova sila izmeu
atoma prisutnih na povrini delova koji su u kontaktu.
Prvi Njutnov zakon kretanja (zakon inercije). Prema ovom zakonu, ''svako
statino telo ostaje u stanju mirovanja, ako na njega ne deluje neka sila, ili zadrava
konstantnu brzinu, ukoliko je u pokretu.
Ovo, u sutini, znai da do ubrzanja nee doi bez prisustva sile. Telo tei da ostane u
stanju kretanja. Ako miruje, ostae u stanju mirovanja, a ako se kree nekom brzinom,
onda nastavlja da se kree istom brzinom. Ova tendencija tela da odri stanje
kretanja se poveava sa poveanjem mase. ''Masa'' je, stoga, mera inercije tela.
U stanju ravnotee, kada telo miruje ili se kree konstantnom brzinom, sila koja deluje
u bilo kom pravcu mora biti jednaka nuli.
Kod konstantne brzine, ukljuujui i brzinu jednaku nuli, zbir sila jednak je nuli. Ukoliko
zbir sila nije jednak nuli, telo ubrzava, odnosno menja brzinu tokom vremena.
Vredno je panje i to da se ovaj zakon moe primeniti jedino u inercijalnim
koordinatnim sistemima. Ovo je posledica drugaije percepcije sile u inercijalnim
sistemima. Na telo u sistemu ravnotene sile u jednom referentnom okviru, npr. na
osobu koja stoji u liftu koji ubrzava, deluje sila Zemljinog referentnog okvira.
Inercija je tendencija tela da odri svoju brzinu, odnosno da se odupre ubrzanju. Ipak,
inercija nije sila. Pored toga, inercija se menja u skladu sa promenom mase.
Drugi Njutnov zakon kretanja. Prema ovom zakonu: Promena vremena u
momentu sile je proporcionalna sili koja deluje, i odvija se u pravcu te sile. I:
Ubrzanje tela je proporcionalno sili koja deluje na njega.
Drugim reima, ova dva iskaza znae isto, I predstavljeni su u sledeem osnovnom
obliku. Bira se takav system mera, da konstanta proporcionalnosti iznosi jedan, kao
to se moe videti:
FORMULA (8.1)
Proizvod mase i brzine, ili mv se naziva. Stoga je sila koja deluje na esticu jednaka
promeni impulsa estice u toku vremena. Uopteno, masa tela koje posmatramo je
konstantna, I moe se izraunati iz izraza:
FORMULA (8.2)

Sila je jednaka proizvodu mase I ubrzanja. Ovaj oblik Drugog Njutnovog zakona
kretanja pretpostavlja da se masa tela ne menja tokom vremena, I kao takva ne
predstavlja opti matematiki oblik zakona. Stoga se ova jednaina ne moe primeniti
npr. na raketu u pokretu, ija se masa smanjuje (odbacivanjem zadnjih delova rakete)
tokom vremena.
Primer: ako hoemo da izraunamo gravitacionu silu Zemlje koja deluje na neko telo,
koristimo sledeu formulu:
FORMULA (8.3)
Dakle, ako m zamenimo vrednou mase, I pomnoimo je sa 9,806 65 m/s 2, dobiemo
vrednost sile kojom gravitacija deluje na dato telo, izraenu u njutnima (drugim
reima, teinu tela).
Trei Njutnov zakon kretanja. Prema treem zakonu, sile se pojavljuju u parovima
jednakog intenziteta, ali suprotnog pravca. To znai da sila kojom telo B deluje na telo
A, isto tako deluje I na telo B, samo u suprotnom pravcu. Ovo proizilazi iz injenice da
sile mogu delovati na neko telo samo preko drugog tela. Bitno je zapamtiti da par sila
deluje na dva razliita tela, i utie na njihovo stanje kretanja.
Takoe je bitno istai da ne postoje spontane sile. Veoma je vano rei da sile
Njutnova tri para opisane iznad, nikada ne mogu delovati na isto telo. Jedna deluje
na A, druga na B. Tipina je greka pretpostaviti da su sila gravitacije koja deluje na
telo u stanju mirovanja, i kontaktna sila, kojom povrina na kojoj se telo nalazi
deluje na samo telo, jednake prema treem Njutnovom zakonu. Ovo nije tano. One
mogu biti jednake, ali zbog drugog zakona njihov zbir mora biti jednak nuli, budui da
telo ne ubrzava, a ne zbog treeg zakona.
Njutnova tri para sile gravitacije (Zemljine tee) na telo jednaka su sili kojom telo
privlai Zemlju navie.
Pogledajte sledee jednaine:
FORMULE
Jednaine (8.4) i (8.5) koristimo da izraunamo brzinu.
Sledeu jednainu koristimo da izraunamo silu, kada se masa promeni:
FORMULA (8.6)
Izraunavanje sile kada je masa konstantna:
FORMULA (8.7)
Promenljive
F - Sila (N)

m - masa (kg)
a - ubrzanje (m/s2)
p - impuls (kg x m/s)
t - vreme (s)
T - napon (N)
g - ubrzanje prouzrokovano gravitacijom blizu Zemljine povrine FORMULA

Definicije
Sila (F): Sila je jednaka promeni impulsa u toku vremena. (Drugi Njutnov zakon).
Vektor; jedinica: njutn (N)
Njutn (N): definie se kao koliina sile potrebne za ubrzanje mase jednog kilograma
kroz jedan metar u sekundi na kvadrat, odnosno udar, potreban da se jedan kilogram
ubrza od stanja mirovanja do brzine 1 m/s u jednoj sekundi. 1N = 1kg x m/s 2
Masa (m): Naziva se jo i inercija. To je tendencija tela da se odupre promeni
kretanja i odgovor tela na gravitaciono polje. Skalar; jedinica: kilogram (kg)
Ubrzanje (a): Kolinik promene brzine (simbol) i vremena (t). Vektor; jedinica: metar
po sekundi na kvadrat (m/s2)
Impuls (p): Proizvod mase i brzine. Izraava kretanje tela i otpor promeni tog
kretanja. Vektor; jedinica: kg x m/s
Zadatak 1. Odgovorite na sledea pitanja.
1. ta prema tekstu formiraju Njutnovi zakoni?
2. ta izraava Prvi Njutnov zakon?
3. ta izraava Drugi Njutnov zakon?
4. ta izraava Trei Njutnov zakon?
5. Definiite silu.
6. Definiite masu.
7. Definiite ubrzanje.
8. Definiite impuls.

Zadatak 2. Sastavite reenice od sledeih izraza: Njutnova mehanika,

fundamentalni zakoni kretanja, telo u stanju mirovanja, konstantna brzina, kretanje
planeta, brzina svetlosti.
Zadatak 3. Definiite sledee izraze: trenje, kretanje, inercija, ubrzanje,
promenljiva.
CLOZE TEST