Smo1 (10.

02)
Definicija SMO-a
Predmet, funkcija I uloga kao naucne discipline je da analizira, tumaci I razjasnjava
dinamiku medjunarodnih odnosa izmedju postojecih drzava u savremenom svetu, te
izmedju drzava I drugih subjekata SMO-a, regionalnih I medjunarodnih organizacija,
NVO I pojedinaca.
SMO nastoji da te odnose prouci I utvrdi pravilnosti I tendencije ili eventualne
zakonitosti I da na bazi tih saznanja predvidi buduce smerove razvoja SMO-a.
Neznanje, predrasude I emocije uticu na mnjenje.
Misljenje- zasnovano na saznanju (prvenstveno na naucnom).
Cinjenica- da bi nesto bilo cinjenica, mora da prethodi cin.
Sud-utvrdjivanje cinjenica.
Kratak pregled istorijata SMO-a
- Tukidid (anticka grcka)- najpoznatiji istoricar
istorija peloponeskih ratova (5. V. p. n. e)
On analizira ratove izmedju Atine, Sparte, Sicilije, Korinta
..analizira sa pozicije saveznistva, neprijateljstva, interesa, nadmoci I dr.
kategorija
..proucavao snagu I velicine drzave, moc , prijateljstva, neprijateljstva sa drugim
drzavama
- Platon I Aristotel
..proucavaju odnose antickih drzava
Proucavali I spoljnu pol. I unutrasnju ( ustav, srzavno uredjenje..)
Smo2 (17.02)
(nastavak istorijata..)
- N. Makijeveli (vladalac iz porodice Medici)
..bavio se tehnikama dolaska na vlast I kako ostati I usavrsiti vlast.
Makijevelizam cilj opravdava sredstvo politici I drzavi sve dopusteno u
ostvarivanju politickih interesa..kasnije nije potpuno precizna I tacna vise je bio
tehnicki nivo uskladjenosti cilja I sredstva (praksioloska dimenzija)..a kasnije
aksioloska(vrednosna) konotacija.
Moderni period razvoja smo
Ubrzano razvijanje smo-a kao naucne discipline krece nakon svetskog rata
1. Brz razvoj vojnih tehnologija
2. Brzi razvoj medjunarodnih kontakata medju drzavama
..sredstva komunikacije se razvijala
3. Neravnomerni ekonomski razvoj
..uzrok sukoba u svetu
..podela na siromasne I bogate
..faktor destabilizacije medjunarodnih odnosa
4. Proces globalizacije (novi svetski poredak)
Faktori : sirenje sfere komunikacije, sirenje kulture, sirenje
sistema vrednosti
1

Glavna meta globalizacije: model nacionalne drzave

5. Brzina razvoja ekoloskih problema
-zivimo na rubu ekoloske katastrofe, crpimo resurse zivotne
sredine
-covek sam sebe stavio u centar iako nije jedini
-tehnologija kojom to radi je destruktivna za okolinu
SMO je najrazvijenija kao disciplina na univerzitetima u SADu, pod nazivom svetska
politika, medjunarodna politika ili diplomatija.
1919. formira se prva katedra za SMO u Velsu.
- izucavani su SMO iz sledecih aspekata: -porasta nacionalizma; - porasta geopolitike;
- vojne sile; -medjunarodnog prava
1949. formiran nato pakt
1955. formiran Varsavski pakt
Teorija ciklizma-usponi I padovi socijalizma
Interes Amer. da Saveznu Republiku Nemacku sto pre stavi pod svoje u odnosu na
Sovjetski Savez.
Veza SMO sa aktuelnom politikom I diplomatijom
-

Henri Kisindzer prof. Hardvardskog univeriteta, drzavni

sekretar SADa u vreme Niksona. teoreticar SMO I
geopoliticar
Zbigdnjev Bzezinski poljak. najpoznatiji Amer. geopoliticar.
autor teorije sahovske table
Madlen Olbrajt drzavni sekretar
Gondoliza Rajs
Semjuel Hantington autor knjige sukob civilizacija
Frensis Fuknjami

Srodne discipline SMO

1. Medjunarodno pravo
2. Geopolitika
3. Diplomatija
4. Medjunarodni ekonomski odnosi
5. Savremeni politicki sistemi
6. Medjunarodna politika
Znacaj SMO
Poznavanje SMO je vazno za donosenje kvalitetnih odluka svake drzavne politike,
zbog toga je nuzno aktivno pracenje dinamike promena SMO.

Najvazniji principi u proucavanju SMO

1. Da se smo ne zasniva na prijateljstvu I bratskim odnosima,
vec samo na interesnom principu.
2. Smo se ne zasniva na emocijama, osim ako one nisu sredstva
propaganda I manipulacije.
3. Nepostojanje cvrstih I slepih zakonitosti u smo, one su
promenljive, fleksibilne I podlozne promenama I uticajima.
4. Princip realistickog pristupa smo.
5. Globalizacija kao princip analize u smo.
6. Iskljucivanje pristrasnosti I iskljucivosti u analizi smo.
7. Princip relativizacije pojmovno-kategorijalnog aparata smo
8. Uloga velikih sila u smo
9. Uloga manjih zemalja, odnosno, nacija u smo.
10.
Princip odsustva pravicnosti I principijalnosti u smo.
11.
Princip nametanja hegemonije, moci ivlastitih interesa.
12.
Princip vojne nadmoci
(trka u naoruzanju)
13.
Princip postavljanja novog svetskog poredka u smo.