Deadjektivne Imenice

DEADJEKTIVNA IMENICA
KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE (U PUBLICISTIKOM

STILU STANDARDNOG SRPSKOG JEZIKA)1
NATAA BUGARSKI
UDC 811.163.41'367.622
Kratak sadraj. U ovom radu analizirane su sintaksiko-semantike karakteristike deadjektivnih imenica upotrebqenih kao
sredstva kondenzacije reeninog sadraja. Osnovni ciqevi bili
su da se rekonstruiu reenini sadraji u semantikoj bazi deadjektivnih imenica, te da se utvrdi kojoj vrsti subordiniranih ili
koordiniranih reenica oni pripadaju s obzirom na svoje znaewe
i funkciju koju obavqaju, kao i da se prema strukturi precizno
utvrde tipovi predikata u rekonstruisanim dubinskim reeninim
strukturama. Iako je graa ekscerpirana iz publicistikog stila
savremenog srpskog jezika, zadatak rada bio je da se opiu osnovne
karakteristike i osobenosti deadjektivne imenice kao sredstva nominalizacije, a ne karakteristike ovog funkcionalnog stila.
Kqune rei: deadjektivna imenica, nominalizacija, transformacioni test, sintaksa, semantika, srpski jezik.
. UVOD
1. Uvodne napomene. Predmet ovog rada jeste deadjektivna imenica u
funkciji kondenzatora reeninog sadraja. Deadjektivna imenica jeste imenica izvedena od prideva procesom sufiksalne tvorbe rei.
Sam proces reenine kondenzacije podrazumeva pojavu nereeninih
jezikih sredstava u funkciji saoptavawa reeninog sadraja. Jezika sredstva koja imaju funkciju kondenzatora predstavqaju povrinska, dakle (u generativnom smislu) sekundarna jezika obrazovawa, iju
semantiku bazu u dubinskoj strukturi iskaza zastupaju, u stvari primarna, razvijena reenina obrazovawa od kojih su, zapravo, reenini kondenzatori u generativnom smislu i derivirani" (Radovanovi 1990: 1314). S obzirom na to da li su direktno ili indirektno
derivirana iz odreene dubinske reenine strukture sa predikatom u
finitnom glagolskom obliku, sva jezika sredstva u funkciji kondenzatora u srpskom jeziku Milorad Radovanovi (1990: 14) podelio je u dve
1 Prvobitna verzija ovog teksta predstavqa magistarsku tezu pod istim naslovom,
odbrawenu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, 10. juna 2004. godine. Ovaj tekst sadri izmene koje su unesene zahvaqujui dragocenim sugestijama prof. dr Ivane Antoni, prof. dr Milorada Radovanovia i prof. dr Jovana Jerkovia.
298
NATAA BUGARSKI
grupe. Prvu grupu ine verbidi, odnosno infinitiv i glagolski prilozi, proli i sadawi, zatim deverbativna imenica, engleski gerund, deverbativni prilozi, deverbativni pridevi i deadjektivna imenica. S druge strane, kao kondenzatori ija je semantika baza odnosno
predikacija samo implicirana i rekonstruie se na osnovu pravila
date jezike kompetencije, a u zavisnosti od konkretnog lingvistikog
i ekstralingvistikog konteksta, pojavquju se apozitivna obrazovawa,
imenice koje nisu ni deverbativne niti deadjektivne, leksiki signali presupozicije, prosentencijalizatori, reenini ekvivalenti. Proces u kome se umesto verbalnih struktura, tj. struktura sa finitnim
glagolskim oblikom pojavquju nominalne jedinice, odnosno deverbativne i deadjektivne imenice, u lingvistici se naziva nominalizacija. Stoga e se u daqem izlagawu deadjektivne imenice pomiwati kao
rezultati reenine kondenzacije, kao opteg procesa, ili kao rezultati procesa nominalizacije, shvaenog kao tip procesa kondenzacije.
Osnovni ciqevi ovog rada jesu upravo 1) da se rekonstruiu reenini sadraji u semantikoj bazi deadjektivnih imenica, 2) i da se
utvrdi kojoj vrsti subordiniranih ili koordiniranih reenica oni
pripadaju s obzirom na svoje znaewe i funkciju koju obavqaju, 3) te
da se prema strukturi precizno utvrde tipovi predikata u dubinskoj
strukturi deadjektivnih imenica. Zbog ogranienog obima rada ne mogu
se uspostaqati paralele i praviti poreewa sa ostalim sredstvima
kondenzacije, osim u sluaju kada je u pitawu deverbativna imenica,
kao jezika jedinica koja je prema svojim gramatikim svojstvima najblia deadjektivnoj imenici.
Zadatak ovog rada jeste da ukae na osnovne karakteristike i osobenosti deadjektivne imenice kao sredstva nominalizacije u savremenom srpskom jeziku, budui da ovaj problem u domaoj literaturi nije
detaqnije razmatran. Na taj nain ovaj rad bi trebalo da doprinese
prouavawu itavog sistema kondenzacionih sredstava u srpskom jeziku.
Pri tom moja namera nije bila da opisujem karakteristike funkcionalnog stila iz kojeg je graa bila ekcerpirana.
2. Prikaz literature. Na proces reenine kondenzacije, rasprostrawen u svim indoevropskim jezicima, skrenuli su pawu predstavnici Prake lingvistike kole i od tada wegovom prouavawu pristupalo se na razliite naine, a u duhu aktulenih lingvistikih pravaca. Iscrpan prikaz svetske i domae literature vezane za problem
kondenzacije u jeziku izneo je Milorad Radovanovi (1977a, 1977b) u
svojoj doktorskoj tezi odbrawenoj 1976. godine. Ovaj autor, izmeu ostalog, ukazuje na to da je u svojim ranim fazama generativna gramatika dala znaajan doprinos na poqu reenine kondenzacije. Pokazalo se da
su neka metodoloka reewa nekih generativista posebno pogodna za
prouavawe dubinskih reeninih struktura i wihovih povrinskih
eksponenata. Znaajna su i wihova zapaawa koja se tiu mogunosti
derivacije povrinskih nominalnih struktura iz dubinskih verbalnih. Kako navodi Radovanovi, prouavawa generativista u ovoj obla-
DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE
299
sti idu u tri pravca. Tako predstavnici jednog pravca u svom nastojawu da definiu prirodu dubinskih struktura u jeziku pawu posveuju
subordiniranim nereeninim povrinskim sintaksikim elementima tipa komplementizator" (npr. infinitiv, gerundi, deverbativna
imenica, i sl.), koje u dubinskoj strukturi zastupaju subordinirane
klauze odreene vrste. S druge strane, oni se posebno okreu prouavawu nominalizovanih iskaza i transformacijama koje prevode dubinske
reenine strukture u povrinske nominalne, a ustanovqava se i opti pojam nominalizacije, kao vaan teorijski konstrukt. Zatim, iz
logike preuzimaju pojam presupozicije (= pretpostavke), koji, kada se
odnosi na jezik, podrazumeva nereenine jezike elemente kao povrinske eksponente dubinske reenine presupozicije. Kada je pak re
o prouavawu deadjektivnih imenica, istiu se radovi Pemysla Adameca (1973, 1973a), Z. Vendlera (1968), F. Boweresa (1969) i J. S. Bowersa
(1975).
Zanimqiv pristup prouavawu deadjektivnih imenica u okvirima
kategorijalne gramatike postoji u monografiji pod naslovom Categorial
Grammar and Word-Formation: The De-adjectival Abstract Noun in English
(Reichl 1982). Iako je ve iz naslova jasno da je u sreditu pawe morfoloka analiza deadjektivnih imenica, derivacija deadjektivnih imenica dovedena je u vezu sa wihovom funkcijom kao sredstvom nominalizacije, i pri tom su posmatrane osobenosti deadjektivnih imenica
kao delova leksikona jednog jezika.
Kada je u pitawu prouavawe procesa kondenzacije u srpskom odnosno srpskohrvatskom jeziku, moe se konstatovati da su pojedini problemi u potpunosti rasvetqeni. Tako su opisane karakteristike deverbativnih imenica: Imenica u funkciji kondenzatora , (Radovanovi
1977a: 63144, 1977b: 81160), O kondenzaciji reenice" kao jezikom
postupku, O nominalizaciji" kao jezikom postupku, O znaewu rei i
gramatikom tumaewu nominalizovanih iskaza", O nominalnom i verbalnom stilu" u jeziku (Radovanovi 1990: 1350),2 Nominalizacija i negacija (Radovanovi 1990a: 407416), On nominal and verbal style: cultures and languages in contact? (Radovanovi 2001: 4148), Iskazivawe
agensa uz deverbativne imenice (Tanasi 1996: 7987), O nominalizaciji
i nasleivawu strukture argumenata (Raki 1998: 1533), i verbidi,
odnosno infinitiv: Problematika srpskohrvatskog infinitiva (Ivi
1972: 115138), Infinitiv u srpskom i maarskom jeziku (Zveki-Duanovi 2001: 2595),3 i glagolski prilozi, proli i sadawi: O srpskohrvatskim gerundima (Ivi 1995: 153174), Prilog vremena sadaweg
u delima Dobrice osia (Vukovi 1969: 6179), Znaewe i funkcija glagolskih priloga u romanu Usta puna zemqe" Branimira epanovia (Su2 etiri prethodno navedena rada nalaze se u kwizi Spisi iz sintakse i semantike
(Radovanovi 1990).
3 Duanka Zveki-Duanovi nije se direktno bavila ifinitivom kao reeninim
kondenzatorom, ve je izvrila kontrastivnu analizu moguih upotreba infinitiva u
dva jezika, u srpskom i u maarskom.
300
NATAA BUGARSKI
boti 19771978: 5357), Srpskohrvatski priloki participi neke

karakteristike (Feleko 1981: 139146).
Ono to pada u oi svakome ko traga za literaturom vezanom za ovu
problematiku jeste da se o deadjektivnim imenicama kao sredstvu nominalizacije, odnosno kondenzacije u srpskom jeziku moe malo toga pronai. Deadjektivna imenica svakako je u tom smislu ostala na marginama nae nauke o jeziku, i autoru ovog rada na raspolagawu su bile samo
pojedinaene napomene u okviru radova koji se bave kondenzacijom i
procesima s tim u vezi, poput dekomponovawa predikata, birokratizacije jezika i sl.
S obzirom na ovu iwenicu osnovna literatura koriena u ovom
radu jeste ona koja se tie konkurentnih, boqe prouenih, jezikih
sredstava kojima se kondenzuje reenini sadraj, pre svega literatura
vezana za deverbativnu imenicu kao sintaksiki najsliniju deadjektivnoj imenici, ali i u vezi sa glagolskim prilozima i infinitivom.
3. Postavqawe problema. Metodoloka reewa. U skladu sa u ovom
radu postavqenim ciqevima, koji obuhvataju analizu karakteristika i
ponaawa konstrukcija sa deadjektivnim imenicama u funkciji kondentzatora reeninog sadraja, i rekonstrukciju wihove semantike
baze, opredelila sam se za test parafraze. Princip analize koji podrazumeva rekonstrukciju dubinske strukture reenice koju u povrinskoj
strukturi reprezentuje predloko-padena konstrukcija sa deadjektivnom imenicom, pokazao se kao izuzetno dobar u analizi razliitih tipova kondenzatora.4 Provedena sintaksiko-semantika analiza primera kao krajwi ciq ima utvrivawe generativnog porekla5 odnosno semantike baze iskaza. Govorei o deverbativnim imenicama u fukciji
kondenzatora, Milorad Radovanovi (1977a: 85) konstatovao je da redovna mogunost da se, u povrinskoj strukturi iskaza, nominalna
konstrukcija sa deverbativnom imenicom kao kondenzatorom reeninog znaewa zameni odgovarajuom verbalnom, tj. reeninom formacijom, jasno upuuje na generativnu sekundarnost takvih sintaksikih
obrazovawa, odnosno na jedan od vidova ispoqavawa sintaksiko-semantike pojave poznate pod nazivom nominalizacija". Ovaj zakquak u
potpunosti se odnosi i na deadjektivne imenice u istoj funkciji. Kao
osnovni postupak u analizi bie primewivan transformacioni test
koji podrazumeva, dakle, rekonstrukciju dubinske strukture i koji e
grafiki biti prikazan na sledei nain: [ ].
Rekonstruisane dubinske reenine strukture iji su povrinski
eksponenti deadjektivne imenice bie analizirane s obzirom na svoje
sintaksiko-semantike karakteristike. Reenice u semantikoj bazi
deadjektivnih imenica odreuju se prema funkciji u reeninom kom4 Ovo metodoloko reewe uspeno su primenili u svojim radovima Milka Ivi
(1972, 1995: 153174), Milorad Radovanovi (1977a, 1977b, 1990: 1350, 1990a), Gordana
Vukovi (1968), Qiqana Suboti (19771978), Kazimje Feleko (1981).
5 Termin generativno poreklo (u sinhronom, a ne u genetskom ili dijahronom smislu) koristi se u znaewu koje mu pridaje generativna gramatika.
301
pleksu, a u odnosu na korelativnu predikaciju,6 kao i prema svom znaewu. Formalni kriterijum prema kojem bi veznika sredstva bazinih
reeninih sadraja bila relevantna za wihovu tipologiju, nije primewivan u ovom radu. Odabrani kriterijumi analize uslovili su i raspodelu grae u samom radu, to znai da graa nije razvrstavana prema
padenim oblicima u kojima su deadjektivne imenice u povrinskoj
reenici upotrebqene, ve prema tipovima, odnosno znaewima i funkcijama reenica koje se rekonstruiu u semantikoj bazi deadjektivnih
imenica u dubinskoj strukturi iskaza. Vano je istai da sam prilikom transformacije povrinskih struktura obavezno navodila minimalni kontekst u dubinskoj strukturi, neophodan za wihovu pravilnu
interpretaciju. Posebno su isticani reenini elementi u neposrednoj vezi sa analiziranom deadjektivnom imenicom, pri tom se pre svega misli na upravnu, korelativnu, predikaciju, od ijih sintaksikih
i semantikih karakteristika esto zavisi upotreba deadjektivnih imenica, ali i na ostale delove povrinske reenice:
Vrednost proizvodwe iznosi 40 miliona US dolara, [ to koliko
je proizvodwa vredna iznosi 40 miliona US dolara]; I sama ivim od malog
ekrana; i posle etvrt veka staa imam zazor od kamere, od odgovornosti,
vagam teinu svake rei, [ zazirem od toga da budem odgovorna]; Sva
oseawa ugroenosti slivaju se u masovnu borbenost, spremnost za odluan
boj, do konanog reewa". [ to kako [qudi] oseaju ugroenost sliva se
u masovnu borbenost to kako [qudi] oseaju da su ugroeni sliva se u masovnu borbenost]; Moda je to, misle sociolozi, jedno od objawewa iwenice da esi na ulazak u EU ne gledaju sa oduevqewem, mada 61 procenat ispitanika to prihvata kao nunu neophodnost. [ 61 procenat ispitanika to prihvata kao da je [to] nuno nepohodno].
3.1. Osnovni kriterijum prilikom izbora grae jeste morfoloki.

Analizirane su imenice koje su sufiksalnom tvorbom direktno izvedene od prideva. Osim ovih imenica postoje i one koje se sa odreenim
pridevom mogu dovesti samo u semantiku vezu, to se vidi na osnovu
rekonstrukcije wihove semantike baze u kojoj se nalazi kopulativno-imenski predikat sa pridevom u leksikom jezgru, npr. imenice qubomora, sloga, itd. Budui da deadjektivne imenice u savremenom srpskom jeziku nisu dovoqno istraene, i kako je interpretacija dubinskih reeninih struktura reprezentovanih na povrinskom nivou deadjektivnim imenicama uslovqena lingvistikim i izvanlingvistikim kontekstom, smatrala sam da bi najpre trebalo precizno opisati
osobine i upotrebu samo imenica direktno deriviranih od prideva.
Takva analiza predstavqala bi onda teorijsku bazu u koju bi tek potom
trebalo ukquiti i ostale imenice koje su u semantikoj vezi sa pridevima.
6 Pod terminom korelativna predikacija ili korelativni predikat bie podrazumevan suodnos dva predikata u okviru reeninog kompleksa sa integracijom ili bez integracije, odnosno predikacije koje se u sloenoj reenici neposredno odnose jedna na
drugu.
302
NATAA BUGARSKI
Analiza koja sledi pokazae da ak i deadjektivne imenice direktno izvedene od prideva odstupaju od nekih polaznih pretpostavki u vezi sa wihovim karakteristikama. Tako je, na primer, Milorad Radovanovi (1977a, 1990) uputio na konstrukcije sa deadjektivnim imenicama
u ijoj se semantikoj bazi nalaze reenine strukture sa kopulativnim
predikatom tipa Cop + Lex(Adj). Iz primera: Verujem u realnost telepatije" [ Verujem da je telepatija realna], vidi se da je dolo do kondenzacije kopulativne predikacije sa inherentnom leksikom semantikom pridevskog tipa (1977a: 86). Deadjektivne imenice mogu se, meutim, dovesti u semantiku vezu sa prilozima, odnosno u wihovoj semantikoj bazi mogu biti impersonalne reenice sa kopulativno-prilokim predikatom tipa S = X(Adv) je (Posebna zanimqivost je iwenica
da u Srbiji tek 8 do 12 odsto populacije koristi internet [ to to
je posebno zanimqivo je[ste] iwenica]), i sa glagolima, kada je u wihovoj semantikoj bazi prost glagolski predikat (ova ekipa Partizana
ima vrednost, uostalom to emo i pokazati optimista je Danko Lazovi [ ova ekipa Partizana vredi]). Ovakve interpretacije dubinskih
reeninih struktura reprezentovanih na povrinskom nivou deadjektivnim imenicama uslovqene su lingvistikim i izvanlingvistikim
kontekstom. Upravo stoga smatram da je neophodno najpre precizno opisati osobine i upotrebu pravih deadjektivnih imenica, da bi se tek
potom analiza mogla proiriti i na ostale nedeadjektivne imenice
koje se dovode u semantiku vezu sa pridevima.7
3.2. Iz analize su izostavqeni pojedini tipovi deadjektivnih imenica, pre svega lina imena (npr. Dragan, Milan, Dobrica, ivko, Milica, Novka i sl.) ili nazivi ivotiwa izvedeni na osnovu wihovih
osobina (belka, aruqa, sivowa) i imenice iz klase nomina attributiva
ili imenice sa znaewem nosioca osobine mukog odnosno enskog
roda (prostak, glupan, mladi, lentina, istunka, ludaa, vetica,
starica), budui da ove imenice nemaju funkciju kondenzatora. Imenice iz klase nomina attributiva, kao i nazivi ivotiwa, primarno ne
oznaavaju predikaciju ve nosioca osobine kome se zapravo pripisuje
neka osobina. Predikacija je kod ovih imenica tek sekundarno imenovana:
ini mi se da je neki smean udak, neto kao krotiteq tigrova
[ ini mi se da je neki ovek koji je udan i [smean] ]; Struwaci irom sveta pokuavali su da naprave okoladu u vrstom stawu. [ qudi ko7 Karl Rajkl (Reichl 1982: 157190) pokazao je da se deadjektivne imenice u engleskom jeziku mogu razlikovati upravo s obzirom na wihovu derivaciju. Sve deadjektivne
imenice podelio je na etiri vrste. U prvoj grupi se nalaze deadjektivne imenice koje se
samo semantiki, ali ne i derivaciono, mogu dovesti u vezu sa pridevima (bliss), u drugoj
su grupi imenice kod kojih u engleskom jeziku ne postoji odgovarajui pridev od koga su
izvedene (velocity), treu vrstu ine deadjektivne imenice izvedene od derivaciono prostih prideva (badness), i u etvrtoj grupi nalaze se deadjektivne imenice izvedene od
prideva koji i sami predstavqaju izvedenice (decentralizibility, notedness), pri tom pridev
u osnovi deadjektivne imenice moe biti izveden od drugog prideva, od imenice ili od
glagola.
303
ji su struni irom sveta pokuavali su da naprave okoladu u vrstom

stawu].
Deadjektivne imenice kao delovi razliitih idiomatizovanih struktura ili fraza, takoe nisu analizirane zbog neralawivosti takvih
izraza, kao i zbog visoke metaforinosti tako upotrebqenih deadjektivnih imenica:
To nije zato to neko eli da trenira strogou nad sopstvenim narodom; Al Xama je svojevremeno preuzela odgovornost za pokuaj ubistva
Gadafija 1996. godine; Tek kada su u mranom skrovitu obe ruke ulisiene, izveden je na svetlost dana; treba da pokuamo da, u granicama svojih
mogunosti, u Srbiji proizvedemo deo ili komponentu
3.3. Deadjektivne imenice karakterie mogunost razliitog stepena udaqavawa znaewa od znaewa prideva od kojih su izvedene.8 Takve deadjektivne imenice nisu vie u funkciji reeninih kondenzatora, pa su stoga izostavqene iz analize sprovedene u ovom radu. Kod
pojedinih deadjektivnih imenica, na primer, vie se ne moe uspostaviti veza sa odgovarajuim pridevom, odnosno takve imenice izgubile
su motivaciju: okolnost, umetnost, delatnost, jedinstvo, i sl., dok se
znaewa jednog broja deadjektivnih imenica u mawem ili veem stepenu
udaqavaju od znaewa prideva koji im se nalaze u osnovi: linost, javnost, veina, mawina, pogodnost, i sl. Takoe se uoavaju primeri deadjektivnih imenica kod kojih se umesto apstraktnog znaewa razvijaju
konkretna imenika znaewa: sveanost svetkovina, mladost omladina, bogatstvo imovina, ili pak oni kod kojih ostaje samo imeniko
znaewe: sadawost, budunost, unutrawost, pojedinost, itd.9 S druge
strane, u najveem broju sluajeva, stepen leksikalizacije zavisi od neposrednog konteksta. Znaewe takvih deadjektivnih imenica u pojedinim primerima dovodi se u vezu sa nekim od znaewa prideva od kojih
su izvedene, i tada se one ponaaju kao kondenzatori reeninog sadraja, a pri tom postoje i primeri u kojima je znaewe tih istih deadjektivnih imenica leksikalizovano, i one tada nisu u funkciji reeninih kondenzatora:
I danas, kada mi dou prijateqi, smatram da mi je dunost da ih posluim nekom dobrom hranom, pravim za wih raviole, woke, kanelone, i
pri tom pazim da se nita od hrane ne baci, jer je bacawe hrane za mene i
sada veliki greh. [ smatram da sam duna da ih posluim]; Na dunosti
episkopa zapadnoamerikog Jovan Mladenovi je proveo osam godina nakon ega je ove godine na redovnom zasedawu Svetog Arhijerejskog sabora
izabran za episkopa umadijskog.10
8 O ovom problemu pisao je Tvrtko Pri (1997) u svojoj kwizi Semantika i pragmatika rei u poglavqu 5. Secifinosti znaewa polimorfemskih leksema.
9 O ovome videti u najnovijoj kwizi Ivana Klajna (2003) Tvorba rei u savremenom
srpskom jeziku. Drugi deo. Sufiksacija i konverzija.
10 U prvom primeru imenica dunost izvedena je od prideva duan upotrebqenog
ovde u znaewu koje se u reniku SANU navodi kao drugo znaewe pod b: 2.b. koji iz neke
304
NATAA BUGARSKI
Ve je kupqeno nekoliko grla nesporne vrednosti. [ ve je kupqeno

nekoliko grla koja su nesporno vredna]; Ton koji glavne politike stranke
nameu na samom poetku ustavne rasprave vie ide u tom pravcu ko e
vladati Srbijom a ne kako Srbija treba da bude ureena i na kojim vrednostima treba da se zasniva wen poredak.11
Posle tih rei, suewe je zatvoreno za javnost, ali je mnoge u Beogradu uznemirila mogunost da se na atentat u Interkontinentalu baci vie
svetlosti. [ ali je mnoge u Beogradu uznemirilo to da je moguno da se na
atentat u Interkontinentalu baci vie svetlosti]; Ceo decembar prethodne i januar 2001. koristio sam svaku mogunost, kada baba i deda nisu
tu, da pozovem hot-lajn i ujem glas jedne devojke. Da vidimo sad koliko su
mawe mogunosti graanina Srbije od graanina Slovenije ili Hrvatske.12
3.4. Iako morfoloka analiza nije ciq ovog rada, ipak je za neka
daqa prouavawa deadjektivnih imenica vaan podatak o sufiksima
pomou kojih se izvode deadjektivne imenice u slubi reeninih kondenzatora. Svakako najfrekventniji sufiks jeste -ost (mladost, nezavisnost), u znatno mawem broju sluajeva pojavquju se imenice izvedene
sufiksima -ina (brzina, teina), -stvo (zadovoqstvo, siromatvo), -oa
(masnoa, tekoa), -ota (dobrota, istota), -izam (primitivizam, neutralizam), -ilo (crnilo, slepilo), -cija (kompetencija, elegancija), a kao
sufiksi kojima je izvedena samo jedna imenica u korpusu pojavquju se
sufiksi -luk (bezobrazluk), i -ica (krivica). Osnove na koje se dodaju
ovi sufiksi mogu biti: neizvedeni jednosloni i viesloni pridevi (bahatost, blagost, brzina, lukavstvo), pridevi sa sufiksom -(a)n/
-ni (zavisnost, leernost, neminovnost), osnova radnog glagolskog prideva (radoznalost), osnove trpnih glagolskih prideva na -n i -t (vezanost, zapawenost, ganutost, zategnutost) ili od skraenih pridevskih
osnova (bezobrazluk).13
3.4.1. Ovome bih dodala jednu vanu napomenu. Naime, imenice izvedene od trpnih glagolskih prideva, kao to je reeno, ubrajaju se u
deadjektivne imenice, budui da trpni glagolski pridevi imaju sve
osobine pravih prideva. S druge strane, ako se pogleda upotreba trpnog
glagolskog prideva, uoava se da on moe biti u leksikom jezgru kopulativno-participskog predikata u reenicama sa pasivnom dijatezom
obaveze (obiajne, moralne, drutvene) treba da se uini, da se ukae, da se ima". U drugom
primeru dolo je do uspostavqawa konkretnog znaewa imenice dunost: 2.a. redovan
posao, sluba; poloaj, zvawe u slubi; poziv, zanimawe".
11 U prvom primeru imenica vrednost izvedena je od prideva vredan upotrebqenog
ovde u znaewu koje se u reniku SANU navodi kao drugo znaewe: 2. koji je od vrednosti,
dragocen", a ne u wegovom prvom znaewu: 1. koji radi s qubavqu i istrajnou, marqiv,
radan". U drugom primeru imenica vrednost upotrebqava se u znaewu pozitivnih osobina
ili vrlina. Tu je dolo do razvijawa konkretnog imenikog znaewa, i ne moe se govoriti o kondenzaciji.
12 U prvom primeru imenica mogunost izvedena je od prideva moguan upotrebqenog ovde u znaewu koje se u reniku SANU navodi kao prvo znaewe pod a: 1.a. izvodqiv, ostvarqiv". Drugi i trei primer pokazuju imenicu mogunost u konkretizovanom
znaewu: 1.v. povoqna okolnost, povoqan uslov, pogodnost; prilika, zgoda; sredstvo, nain".
13 O svemu ovome detaqnije videti u: Klajn 2003.
305
(gde trpni pridev dovodimo u semantiku vezu sa glagolom), ili u leksikom jezgru kopulativno-imenskog predikata aktivne reenice (kada
trpni pridev ne dovodimo u semantiku vezu sa glagolom). Ovaj drugi
sluaj javqa se ukoliko se izgubi svest o aktualizovanosti radwe, a
trpni pridev pone da se ponaa kao pravi pridev koji oznaava stawe
ili osobinu koji se pripisuju subjektu reenice.14 Bez obzira na postojawe ove dve upotrebe, trpni glagolski pridevi imaju sve morfoloke
karakteristike prideva, te je sasvim opravdano imenice od wih izvedene svrstati u grupu deadjektivnih imenica, a ne meu deverbativne
imenice. Analiza e pokazati da li se ove deadjektivne imenice ponaaju drugaije od ostalih deadjektivnih imenica.
4. Izvori grae. Nakon postavqawa problema i utvrivawa osnovnih ciqeva ovog rada bilo je potrebno odabrati odgovarajuu jeziku
grau koja bi pruila dovoqno materijala za samu analizu. Prethodna
bavqewa procesom nominalizacije u standardnom srpskom jeziku, a prvenstveno radovi Milorada Radovanovia, pokazala su da ovaj proces
karakterie odreene funkcionalne stilove kao to su novinarski ili
publicistiki, pravni, administrativni, nauni, politiki i sl. Na
izbor nominalizovanih namesto verbalnih struktura u ovim funkcionalnim stilovima bitno utiu izvanlingvistiki momenti koji se vezuju za wih. Tu se prvenstveno misli na intelektualizovanost, uoptenost i apstraktnost tematike onog domena kojem dati funkcionalni
stilovi slue kao referencijalni instrument. Otuda jeziki izraz u
tim stilovima karakteriu: ekonominost, sintetinost, bezlinost
ili anonimizovanost, neovremewenost, nemodalnost, statinost, itd.
(Radovanovi 1990: 15). Kako se upotrebom deadjektivnih imenica umesto odgovarajuih predikacija izostavqaju podaci o kategorijama lica i
vremena, a pri tom se ni podatak o nosiocu osobine ili stawa ne mora
eksplicirati, sasvim je jasno da su deadjektivne imenice pogodna jezika sredstva kojim se lako postiu navedene karakteristike jezikog
izraza u pojedinim funkcionalnim stilovima. Budui da obim magistarskog rada ne dozvoqava analizu svih navedenih stilova u kojima nominalizacija iskaza dominira, odluila sam se za analizu primera koji pripadaju samo jednom funkcionalnom stilu novinarskom ili publicistikom. Pri tom sam se trudila da u korpusu budu zastupqeni
primeri iz svih novinarskih anrova i iz razliitih vrsta tampe,
od dnevnih i nedeqenih novina, pa sve do mesenih asopisa (Dnevnik,
Politika, Nedeqni telegraf, Nin, Vreme, Jefimija, Republika). Graa je
ekscerpirana sa ukupno 281 stranice navedenih publikacija.
5. Skraenice i simboli. U radu su korieni internacionalni
simboli za oznaavawe vrsta rei, sintaksikih jedinica i sintaksikih odnosa. Stoga su oni, uprkos tome to je rad pisan irilicom, u
14 O kriterijumima na osnovu kojih se utvruje da li konstrukcija Cop + part. pass.
predstavqa participski pasiv ili se radi o kopulativno-imenskom predikatu u ijem se
leksikom jezgru nalazi trpni glagolski pridev koji se ponaa kao pravi pridev videti u radovima Ksenije Miloevi (1972, 1973, 1974, 1978) i Srete Tanasia (1982).
306
NATAA BUGARSKI
tekstu navoeni latininim pismom. Isto vredi i za simbolike izraze, i kada sadre i kada ne sadre jezike elemente.
N
NDeadj
NDev
V
Vtranz
Vcomplex. tranz
Adj
Adv
S
P
Cop
Lex
ODet
Nom
Gen
Dat
Acc
Instr
Loc
[ ]
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
=
imenica
deadjektivna imenica
deverbativna imanica
glagol
tranzitivni glagol
kompleksno-tranzitivni glagol
pridev
prilog
reenica
predikat
glagolska kopula
leksiko jezgro kopulativnog predikata
obavezni determinator
nominativ
genitiv
dativ
akuzativ
instrumental
lokativ
odsustvo odreene jezike jedinice u povrinskoj
reenici
= rekonstruisana semantika baza na dubinskom nivou
. DEADJEKTIVNA IMENICA U FUNKCIJI

GRAMATIKOG SUBJEKTA
1. Deadjektivna imenica moe da zauzme poziciju gramatikog subjekta reenice. Wome se u tom sluaju imenuje postojawe nekog svojstva, osobine ili stawa. Klauza15 koju rekonstruiemo u semantikoj
bazi deadjektivnih imenica u poziciji povrinskog, gramatikog subjekta naziva se subjekatskom klauzom. Ovaj se tip zavisnih reenica
prema tradicionalnoj gramatici odreuje kao vrsta odnosnih, relativnih, ili kao vrsta izrinih, tj. dopunskih reenica. Drugaije tumaewe statusa subjekatske klauze dala je Ivana Antoni (2000a) govorei o
jednom tipu subjekatskih klauza sa veznikom kada. Ova autorka ukazuje
na specifinu poziciju subjekatske klauze u okviru reeninog kompleksa,16 u koji se ona implementira popuwavajui centralnu sintak15 Pod terminom klauza podrazumeva se konstrukcija proste reenice obavezno sintaksiki nesamostalne, koja po pravilu sadri veznik kao znak wene sintaksiko-semantike zavisnosti. U daqem tekstu bie upotrebqavani termini zavisna ili subordinirana
reenica kao sinonimi termina klauza.
16 Termin reenini kompleks odnosi se na sloenu reeninu strukturu sa integracijom ili bez integracije.
307
siku poziciju poziciju subjekta, saglasno tome, wenoj se predikaciji pridaje status tzv. nezavisnog reeninog konstituenta subjekatskog implementa" (2000a: 31). Iz ovoga proizilazi, zakquuje autorka, da subjekatske klauze zapravo i nisu subordinirane iako su strukturirane po tom modelu, budui da one ne funkcioniu kao subordinirani reenini konstituenti tipa determinatora i komplementizatora.
Dubinska subjekatska klauza, nominalizovana deadjektivnom imenicom na povrinskom nivou, uvodi se svojevrsnim veznikim spojem
u ijem se prvom delu nalazi pokazna zamenica to, koja, kao informaciono redundantna, u pojedinim kontekstima moe biti izostavqena,
dok se u drugom delu mogu, u zavisnosti od informacije koja se deadjektivnom imenicom prenosi, nai da, to, kad, koliko. Slino kao i kada su deverbativne imenice u pitawu (Radovanovi 1977b: 132), ako se
samo konstatuje postojawe nekog stawa ili osobine, upotrebie se vezniki spoj (to) da,17 ali ukoliko je implicirana i neka dodatna informacija o sadraju bie upotrebqen neki od veznikih spojeva (to)
to, (to) kad, (to) koliko.18
Deadjektivna imenica pojavquje se u poziciji gramatikog subjekta
podjednako i u reenicama sa aktivnom i u reenicama sa pasivnom dijatezom. U oba sluaja u wenoj semantikoj bazi nalazi se subjekatska
klauza. Razlika je, naravno, u tome to se u pasivnoj reenici u semantikoj bazi deadjektivne imenice nalazi subjekatska klauza koja ujedno
predstavqa semantiki objekat korelativne predikacije.19 Meutim, kako je ciq ovoga rada da se uoe osnovne karakteristike deadjektivne
imenice kao jednog od sredstava kondenzacije reeninog sadraja, kao
i da se utvrdi koje to vrste reenica ona moe kondenzovati, nema
osnova za odvojeno posmatrawe deadjektivne imenice kao subjekta aktivne ili pasivne reenice, jer se u oba sluaja u dubinskoj strukturi
rekonstruie isti reenini tip subjekatska klauza.
S druge strane, uoeno je da se kao relevantan semantiki kriterijum za razlikovawe deadjektivnih imenica u subjekatskoj poziciji pojavquje iskazanost odnosno neiskazanost nosioca osobine. Naime, kao
to je ve reeno, deadjektivna imenica upotrebqena u ovoj funkciji
imenuje postojawe nekog svojstva, osobine ili stawa, dok podatak o tome ko je ili ta je nosilac imenovanog stawa ili osobine moe biti
poznat, i pri tom ekspliciran ili impliciran, moe biti anonimizovan, ili postoje situacije kada nosilac osobine ne moe da se uspostavi, odnosno ne postoji. S obzirim na tu iwenicu, deadjektivne
17 U ovom radu spojeve (to) da, (to) to, (to) kad, (to) koliko, i sl. uslovno u nazivati vezniki spojevi.
18 O kojim se tano dodatnim informacijama radi, bie rei prilikom same analize primera.
19 Deadjektivna imenica moe se pojaviti u ulozi subjekta i u reenicama sa refleksivnim i u reenicama sa participskim pasivom. Poto je i pasiv jedno od sintaksiko-semantikih sredstava za postizawe anonimizacije iskaza, upotreba deadjektivne
imenice samo pojaava taj efekat.
308
NATAA BUGARSKI
imenice bie analizirane u okviru dve velike grupe: u jednoj e se nai primeri u kojima nosilac imenovane osobine nije poznat, a u drugoj
e biti primeri u kojima deadjektivna imenica imenuje stawe ili osobinu iji je nosilac poznat.20
2. U uvodnom delu ovoga rada ukazano je na anonimizaciju iskaz
kao na jednu od tipinih osobina publicistikog stila. Takoe je reeno da se anonimizacija postie, izmeu ostalog, nominalizacijom
reeninih sadraja, kao jednim od najproduktivnijih procesa u tom
smislu. Prikupqeni korpus pokazao je da postoji veliki broj primera
upotrebe deadjektivnih imenica u subjekatskoj funkciji u kojima je
upravo potreba za anonimizacijom iskaz uslovila da se nosioci osobina imenovanih deadjektivnom imenicom ne iskazuju. Ova pojava uoava se, pri tom, kako kod deadjektivnih imenica bez determinatora, tako
i kod onih sa kongruentnim i inkongruentnim determinatorima.
2.1. Kada deadjektivna imenica u poziciji subjekta nema uz sebe neki od determinatora atributskog ili apozitivnog tipa, u najveem broju sluajeva signal nosioca osobine u povrinskoj strukturi nije ekspliciran. Takve nominalizovane forme transformiu se na dubinskom nivou na dva naina: u impersonalne reenine strukture ili u
reenice u kojima je nosilac osobine ili stawa anonimizovan upotrebom prvog lica mnoine ili imenicom qudi, koja predstavqa neodreeno, uopteno mnotvo, odnosno, imenicom ovek koja ukazuje na neodreenog pojedinca.
2.1.1. U primerima koji slede deadjektivna imenica u funkciji povrinskog subjekta jeste eksponent reenice kojom se konstatuje postojawe nekog stawa u drutvu ili u prirodi. Ove deadjektivne imenice
semantiki su ekvivalentne sintagmama koje ine pridev i imenica veoma apstraktnog i uoptenog znaewa, Adj + N: stabilnost stabilna
situacija, neizvesnost neizvesna situacija, revolucionarnost revolucionarno ponaawe / shvatawe, gorina gorak oseaj, slinost
slina stvar / pojava / situacija, novina nova stvar / pojava, mogunost mogue tumaewe / situacija, kompleksnost kompleksna situacija. Primenom transformacionog testa u dubinskoj strukturi od deadjektivne imenice u poziciji povrinskog subjekta dobijamo impersonalnu reenicu sa strukturnim likom S = X(Adv) je. Ukoliko, meutim,
poemo od pretpostavke da su deadjektivna imenica i sintagma Adj + N
semantiki ekvivalenti, onda je na dubinskom nivou mogua jo jedna
interpretacija semantike baze deadjektivne imenice u semantikoj
bazi mogu se tada nai jedna impresonalna i jedna personalna reenica
sa ekspliciranim gramatikim subjektom i kopulativnim predikatom
ije leksiko jezgro popuwava pridev. Kada se ovim deadjektivnim imenicama konstatuje smo postojawe neke osobine ili nekog stawa, kada
se, dakle, deadjektivna imenica upotrebqava nereferencijalno, u du20 O problemu anonimizacije i uoptenosti agensa videti radove Milke Ivi Kategorija man-stze" u slovenskim jezicima (19621963) i Milorada Radovanovia O bezlinoj reenici" (1990: 209219).
309
binskoj strukturi rekonstruie se subjekatska klauza sa veznikim spojem (to) da. Meutim, ako se imenuje neka konkretna osobina ili stawe, odnosno kada se deadjektivna imenica upotrebi referencijalno, u
tom sluaju dubinska subjekatska klauza uvodi se veznikim spojem (to)
to.21
Sada je dostignuta stabilnost, najslobodnija smo zemqa na svetu [
sad je dostignuto to da je stabilno; sad je dostignuto to da je situacija
stabilna] (N. telegraf, 15);22 Meunarodna zajednica pokazuje voqu da se
okona stvarawe novih drava, ali neizvesnost u tom pogledu i daqe postoji, [ ali to da je neizvesno u tom pogledu i daqe postoji; ali to
da je situacija neizvesna u tom pogledu i daqe postoji] (Republika, 37);
Iza svega je gorina. [ iza svega je to da je gorko; iza svega je to da je
oseaj gorak] (N. telegraf, 18); Verovao sam da e revolucionarnost postati i radni, a ne samo ratni pojam, [ verovao sam da e to to je revolucionarno postati i radni, a ne samo ratni pojam; verovao sam da
e to to je ponaawe revolucionarno postati i radni, a ne samo ratni
pojam] (Nin, 61); Istina, wihova situacija nije ista jer Maqkovi ima
posao i moe da bira gde e raditi, slinost je u ansi koja se ukazuje jednom ili dvaput u karijeri. [ to to je slino je[ste] u ansi; to to
je slina situacija je[ste] u ansi] (Vreme, 53); Novina je u tome to fiskalne kase, zahvaqujui ogromnom napretku digitalne tehnologije, pamte
veoma dugo a jedino poreznici imaju pristup memoriji, to lairawe
prometa ini gotovo nemoguim. [ to to je novo je u tome to fiskalne
kase pamte veoma dugo; to to je nova pojava je u tome to fiskalne kase pamte veoma dugo] (Vreme, 14); Posle tih rei, suewe je zatvoreno za
javnost, ali je mnoge u Beogradu uznemirila mogunost da se na atentat u
Interkontinentalu baci vie svetlosti. [ ali je mnoge u Beogradu uznemirilo to to je mogue da se na atentat u Interkontinentalu baci vie
svetlosti; ali je mnoge u Beogradu uznemirilo to to je mogua situacija23 da se na atentat u Interkontinentalu baci vie svetlosti] (Vreme,
29); , ali na taj nain da obuhvata irok spektar fenomena bez zajednikog jezgra i da je stoga wen pokuaj da stvori klasifikaciju jedini nain
da se savlada ta kompleksnost. [ da je stoga wen pokuaj da stvori klasifikaciju jedini nain da se savlada to to je kompleksno; da se savlada
to to je situacija kompleksna] (Republika, 24).
Suprotstavqawe dve semantike baze upravo dokazuje da na povrinskom nivou ove deadjektivne imenice i nominalne sintagme, koje
se dovode sa wima u vezu, nisu pravi sinonimi, ve semantiki pri21 Ovakva distribucija veznikih spojeva (to) da i (to) to ista je u svim primerima u kojima se rekonstruie subjekatska klauza.
22 Prilikom transformacije povrinskih reenica u kojima se u poziciji subjekta
pojavquje deadjektivna imenica, na dubinskom nivou rekonstruiu se dve korelativne
predikacije. Pri tom predikat upravne reenice dobija obeleja impersonalnosti: tree
lice jednine sredweg roda (sredwi rod je obeleje sloenih glagolskih oblika koji se
grade od radnog glagolskog prideva i trpnog glagolskog prideva, odnosno, kada se radi o
kopulativno-imenskom predikatu ije leksiko jezgro popuwava pridev), uz odsustvo kongruencije izmeu predikata i gramatikog subjekta, namesto koga se realizuje subjekatska
klauza.
23 Ovo je samo jedno od mnogobrojnih znaewa imenice mogunost.
310
NATAA BUGARSKI
blino ekvivalentne strukture, od kojih se ove prve pojavquju onda kada postoji potreba za visokim stepenom anonimizacije.
Takoe, ako pridev determninie deadjektivnu imenicu, i pri
tom u povrinskoj strukturi ne postoji podatak o nosiocu stawa ili
osobine, u semantikoj bazi deadjektivne imenice bie impersonalna
reenica sa strukturom S = X(Adv) je, to pokazuje da se deadjektivna
imenica, ovako upotrebqena, zapravo dovodi u semantiku vezu sa prilogom, a ne sa pridevom, te se i u ovakvim primerima uoava odstupawe
od pretpostavke da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica nalazi
kopulativno-imenski predikat sa pridevom u leksikom jezgru.24 Pri
tom, u transformaciji povrinske reenice u kojoj pridev determinie deadjektivnu imenicu, u dubinskoj reenici taj pridev po pravilu
mewa vrstu rei i prelazi u prilog:
S = Adj + NDeadj(Nom) + V
S = Cop + Adv + Adv
Sledea nejasnoa je uloga Vlade Srbije u celom poslu. [ to to je

sledee nejasno je uloga Vlade Srbije u celom poslu] (Nin, 21); Osim debelih lanova, sastancima prisustvuju i mravi koje u klubu smatraju simpatizerima debelih", a jedina neprijatnost su prodavci sredstava za mravqewe koji, iako nikada nisu nita prodali, i daqe uporno dolaze. [
to to je jedino neprijatno su prodavci sredstava za mravqewe] (Nin,
6); Posebna zanimqivost je iwenica da u Srbiji tek 8 do 12 odsto populacije koristi internet [ to to je posebno zanimqivo je iwenica]
(Vreme, 54); Po meni najvea opasnost preti od Ausa Dalmaua. [ to to
je najvie opasno preti od Ausa Dalmaua] (Dnevnik, 13); Ta simpatina zanimqivost, naalost, propraena je runim i nepotrebnim opaskama g.
Gojka Mikovia, predsednika NVO Otvoreni licej" iz Sombora, o hajdukoj istoriji i reevropeizaciji Vojvodine. [ to to je simpatino zanimqivo propraeno je runim i nepotrebnim opaskama] (Dnevnik, 15);
Mogu li se uopte stabilizovati institucije kada se ovako svesno rui
svaka politika doslednost? [ kada se ovako svesno rui to to je politiki dosledno] (Republika, 4); U wegovom ekspozeu 5. oktobra 1998. godine
u Skuptini Jugoslavije izgovorena je jedna korisna nejasnoa", na osnovu koje je 24. marta 1999. savezna vlada proglasila ratno stawe. [ izgovoreno je to to je korisno nejasno"] (Vreme, 16).
2.1.2. Vaqalo bi jo ukazati na jednu zanimqivu pojavu koja se tie

determinacije imenica uopte, te stoga nije usko vezana za temu ovoga
rada. Naime, pokazne zamenice u funkciji povrinskog determinatora
imenice, u naem sluaju deadjektivne imenice, u poziciji gramatikog subjekta ukazuju jedino na poznatost pojma u poziciji subjekta, odno24 Radovanovi (1990: 29) kae da se umesto deadjektivnih imenica u semantikoj
interpretaciji primera po pravilu rekonstruie klauza, sada sa kopulativnim predikatom sloenim s pridevom (N Cop + Adj)". Slino odreewe predikata u semantikoj
bazi deadjektivnih imenica daje Noam omski: de-adjectival abstracts are transformationally
derived from sentences where the adjective functions as the predicate" (citirano prema Reichl
1982: 2425), kao i Karl Rajkl (1982: 157): The basis for de-adjectival abstract noun is the
predicative adjective".
311
sno da se o wemu zna na osnovu ireg konteksta. Najee je pojam u

poziciji subjekta ve pomenut u iskazima koji prethode. Ovakva upotreba pokaznih zamenica odgovara upotrebi odreenog lana. Pokazne zamenice ponaaju se kao gramatike rei, te stoga u semantikoj bazi
deadjektivnih imenica ne bivaju posebno iskazane:25
Ova napetost se posebno iskazuje u stavovima graana o politici i
politiarima. [ to da je napeto posebno [se] iskazuje u stavovima graana o politici i politiarima] (Republika, 53); Sreom, sada su odrasli
i te opasnosti vie ih ne vrebaju. [ to to je opasno vie ih ne vreba]
(Jefimija, 40); Ta je sklonost odavala pesnika i onda kada je pokuavao da
iskorai iz pesnikovog govora i ozraja ostvarujui se u prozi, recimo.
[ to to je bio sklon (neemu) odavalo je pesnika] (Politika, ); Posle
fotografisawa, primetila sam da je ta leernost verovatno stvar godina,
temperamenta, a sve to meni izgleda kao poseta zubaru. [ to to je leerna verovatno [je] stvar godina] (Jefimija, 111).
2.1.3. Drugu veliku grupu primera ine oni kod kojih deadjektivna
imenica imenuje neku osobinu ili stawe koji se mogu pripisati qudima uopte, odnosno kod kojih je nosilac imenovane osobine ili stawa
uopteno, neodreeno mnotvo. U dubinskoj stukturi, stoga, nosilac
svojstva ili stawa moe biti ekspliciran imenicom qudi (mogue je da
se pojavi i imenica ovek koja oznaava neodreenog pojedinca kao nosioca osobine) ili uopteno mnotvo biva iskazano upotrebom prvog
lica mnoine.26 Budui da su deadjektivne imenice u ovim primerima
upotrebqene nereferencijalno, dubinske reenice se uvode veznikim
spojem to da, ili, ukoliko je impliciran neki vremenski period ili
eventualno kondicionalnost, pojavquje se veznika struktura to kad.
Otvarawe nae zemqe i privrede prema Evropi i svetu ima niz
prednosti za daqi razvoj drutva u celini, ali obazrivost, kad su u pitawu trite i zatita domaih privrednika, naravno, na ravnopravnim i
trinim odnosima, nije na odmet. [ to da qudi budu obazrivi / to da
budemo obazrivi / biti obazriv nije na odmet] (Dnevnik, 4);27 I pored
neskrivenog zazora prema nastajuoj novoj eliti, u privredi i u republi25 O problemu odreenog i neodreenog lana u srpskom jeziku pisale su Milka
Ivi (1971, 1973), Ivona ibreg (1984).
26 Kada je u povrinskoj reenici prisutan najvei stepen uopavawa, odnosno kada se deadjektivnom imenicom iskazuje neko opte svojstvo svih qudi ili svih pripadnika neke grupe, onda je ona eksponent reenice u kojoj se kao subjekat pojavquje imenica
qudi. Prvo lice mnoine pojavie se u rekonstruisanoj dubinskoj klauzi ukoliko je implicirana informacija da je onaj koji izrie iskaz i sm pripadnik qudskog roda ili
pak odreene grupe kojoj se pripisuje neko svojstvo. Koje e od sredstava uoptavawa nosioca stawa ili osobine biti primeweno u mnogome zavisi od lingvistikog i nelingvistikog konteksta.
27 U mnogim primerima na dubinskom nivou rekonstruie se pored subjekatske
klauze i konstrukcija sa infinitivom u poziciji subjekta, semantiki dopuwenog pridevom. Ovo je jedna od upotreba infinitiva, tzv. subjekatski infinitiv. Videti detaqno o
tome u (Ivi 1972). Transformacija sa infinitivom ovde je prihvatqiva iz stilskih
razloga, posebno jer se infinitivom postie visok stepen anonimizacije iskaza. Infinitiv u semantikoj bazi deadjektivne imenice moe se rekonstruisati samo ukoliko de-
312
NATAA BUGARSKI
kama, agresivnost nije toliko usmerena prema wima koliko prema kulturnoj eliti [ to da su qudi agresivni nije toliko usmereno prema wima
koliko prema kulturnoj eliti] (Republika, 33); Neki misle da je odanost
narodu" ono to definie populizam. [ to da su qudi odani narodu" /
biti odan narodu" [jeste] ono to definie populizam] (Republika, 21);
, u prvi plan istiu drutvene okolnosti u kojima nastaje usamqenost.
[ u prvi plan istiu drutvene okolnosti u kojima nastaje to da su qudi
usamqeni] (Politika, ); , ministar spoqnih poslova Jap de Hop efer
primetio je da su, kao i za baletsku umetnost, i za jaawe bezbednosti i
saradwe potrebne umenost i preciznost. [ za jaewe bezbednosti i saradwe potrebno [je] to da su qudi umeni i precizni / biti umean i precizan] (Vreme, 47); Nezaposlenost u Hrvatskoj je opta kategorija, ali ipak
je mnogo tee pripadniku nacionalne mawine da doe do posla. [ to
to su qudi nezaposleni / biti nezaposlen u Hrvatskoj je opta kategorija]
(N. telegraf, 19); Brutalnost je karakteristika eliminacije suparnika
[ to kad su qudi brutalni / biti brutalan je karakteristika eliminacije
suparnika] (Republika, 31); Mladost je ipak doba kad se stvari lake podnose, elim da verujem u to. [ to kad su qudi mladi je ipak doba kad se
stvari lake podnose] (Jefimija, 116); Popularnost se teko nosi" kada
je neko za wu nepripremqen iako je o tome verovatno godinama sawao. [
to kad je ovek popularan teko [se] nosi"] (Jefimija, 30).
Neto je drugaije kod deadjektivnih imenica izvedenih od opisnih prideva sa znaewem mere, jer se u wihovoj semantikoj bazi pojavquje neodreena imenika zamenica neko ili neto, takoe pokazateqi uoptenosti nominalizovanog iskaza:
Dakle, sama veliina, sloiete se sa mnom, i nije neka prednost,
ona je pre nedostatak. [ to da je neko/neto velik(o) i nije neka prednost] (Jefimija, 119).
3. Ako u povrinskoj reenici postoji ekspliciran signal nosioca osobine, on e se u dubinskoj strukturi nai u poziciji gramatikog
subjekta nominalizovane reenine strukture. Subjekatske klauze u semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica uvode se veznikim spojevima (to) da, (to) to, (to) koliko (ako je impliciran podatak o kvantitetu ili kvalitetu osobine ili stawa koji se pripisuju nosiocu stawa ili osobine).
3.1. Podatak o nosiocu osobine moe biti dat u upravnoj reenici, moe biti ekspliciran prisvojnom zamenicom ili opisnim pridevom uz deadjektivnu imenicu, ili poznat iz ireg konteksta.
a) Podatak o nosiocu osobine iskazan u upravnoj reenici:
adjektivna imenica vri funkciju povrinskog gramatikog subjekta. Ostaje za neka daqa istraivawa da se ispitaju uslovi pod kojima je ovakva transformacija mogua. Ono
to se, meutim, odmah uoava jeste to da u pasivnim reenicama, u semantikoj bazi deadjektivne imenice u poziciji subjekta ne moe da se nae infinitiv.
313
Veoma ih je teko kontrolisati i organizovati, nedostaje im doslednost, a rast i opadawe wihove aktivnosti smewuju se neverovatnom frekvencijom. [ nedostaje im to da budu dosledni] (Republika, 21); Crnogorski novogodiwi program takoe je karakterizovala visoka ispolitizovanost, samo bez smokvinog lista koji se zove skrivena kamera. [ crnogorski novogodiwi program takoe je karakterizovalo to to je bio visoko
ispolitizovan] (Vreme, 40); Fizika nesigurnost je i jedan od najveih
problema homoseksualaca u Srbiji. [ to da su fizini nesigurni je i jedan od najveih problema homoseksualaca u Srbiji] (Vreme, 57); No, Kosti se najautentinije i najtrajnije ostvario u poeziji, a sklonost ka lirskom govoru i slici prepoznatqiva je u wegovim poznim delima. [ to da
je sklon lirskom govoru i slici prepoznatqivo je u wegovim poznim delima]
(Politika, ); Za nepunih deset godina stvorio je respektibilno poslovno
carstvo ija ga vrednost, po svim parametrima, stavqa meu prvih deset jugoslovenskih biznismena. [ to koliko je respektabilno poslovno carstvo
vredno stavqa [ga] meu prvih deset jugoslovenskih biznismena] (N. telegraf, 25); Uzrok wegove prilagodqivosti lei u praznoj dui" populizma: populizmu nedostaje odanost kqunim vrednostima. [ populizmu nedostaje to da je odan kqunim vrednostima] (Republika, 21); Kod nekih je
ogorenost zbivawima dovela do obrtawa predznaka, tako da Srbi postaju
posebni u negativnom smislu. [ kod nekih je to to su ogoreni zbivawima dovelo je do obrtawa predznaka] (Republika, 56); Pored znawa i strunog umea od nove Folksvagenove" radne elite se oekuje i spremnost da
kreativno radi u grupama. [ od nove Folksvagenove" radne elite oekuje
se da bude spremna] (Politika, A4); Ali, to je bilo za drugu svrhu da se
predupredi malodunost meu borcima za novi kurs i otkloni sumwa u zrelost radnike klase i wenu otpornost na liberalizam. [ da se predupredi to da borci budu maloduni] (Nin, 58).
b) Podatak o nosiocu osobine iskazan prisvojnom zamenicom koja

determinie deadjektivnu imenicu:
Uviamo da se deak, ako je to deak (Vilkvist kae da on ima trideset godina), ponaa udno, ali je jo uvek wegova retardiranost za nas
tajna. [ ali je jo uvek to to je [on] retardiran za nas tajna] (Republika, 59); U ekoj je wegova vanost bila produena do 2000. godine. [ u
ekoj je to da je [on] vaan bilo produeno do 2000. godine] (Jefimija,
24); Tvrdoglav sam, moja upornost ponekad ume da se pretvori u tvrdoglavost i ne umem da sluam druge, ponekad odlutam. [ to da sam [ja] uporan
ponekad ume da se pretvori u tvrdoglavost] (Jefimija, 197); Moete li sada jasno, na osnovu nataloenog iskustva, u seawu da otpratite kako se taj
va mladalaki zanos s poetka karijere, sklonost ka riziku, hazardu, s
vremenom bruen iskustvom, pretapao u pravu vetinu i znawe? [ moete li da otpratite kako se to to ste bili mladalaki zaneseni [na poetku karijere], to da ste [Vi] skloni riziku pretapalo u pravu vetinu
i znawe] (Jefimija, 123); Mirko Tepavac kae da mu je taj oreol darovala naa ideoloka iskquivost. [ da mu je taj oreol darovalo to
to smo [mi] bili ideoloki iskquivi] (Nin, 41).28
28
U ovom primeru vezniko spoj to to implicira nijansu uzronog znaewa.
314
NATAA BUGARSKI
v) Podatak o nosiocu osobine iskazan opisnim pridevom koji determinie deadjektivnu imenicu:29
Qudska glupost me takoe zasmejava. [ to to su qudi glupi takoe
[me] zasmejava] (Jefimija, 178); Od zapostavqawa podruja mentalnog zdravqa qudska usamqenost sve vie zanima istraivae, jer je ovaj zagonetni fenomen problem za veliki deo populacije. [ to to su qudi usamqeni sve vie zanima istraivae] (Politika, ); Ali, odnose sa Sjediwenim Dravama najvie kvari Hag, neto mawe Ustavna poveqa, odnosi u
DOS-u (politika nestabilnost) i tako u krug sve do Iraka. [ odnose
sa Sjediwenim Dravama najvie kvari to to je politiki nestabilno
odnose sa Sjediwenim Dravama najvie kvari to to je politika
situacija nestabilna] (Politika, A9);30 Mi smo iskreno opredeqeni za jedinstvo vlasti, a za DS je veoma vana politika stabilnost kako bi se
sprovele reforme u zemqi", istakao je ivkovi. [ za DS je veoma vano
to da je politiki stabilno za DS je veoma vano to da je politika
situacija stabilna] (Politika, A7); Posle svake procene ratne opasnosti
i neprijateqskog delovawa u zemqi rasla je politika napetost, postojali
su vani provereni kadrovi", [ u zemqi je raslo to da je politiki
napeto u zemqi je raslo to da je politika situacija napeta] (Nin, 61).
g) Podatak o nosiocu osobine poznat iz ireg konteksta:

Pored potrebe za novcem, postoji i neki poremeaj u psihi jaka
emotivna vezanost za oca i frustracija tim povodom. [ postoji i neki
poremeaj u psihi to da je jako emotivno vezan za oca] (Politika, A8);
Da bi se demonstrirala strogost, pravqeni su kompromisi [ da bi se
demonstriralo to da je iri strog] (Nin, 37); Vana su tehnika i psihofizika stabilnost. [ vani su tehnika i to da su vozai psihofiziki
stabilni] (Jefimija, 127); Znai, za trke je potrebna i izuzetno dobra fizika spremnost. [ za trke je potrebno da [voza] bude izuzetno dobro fiziki spreman] (Jefimija, 123).
3.2. U subjekatskim sintagmama iji je upravni lan deadjektivna

imenica, podatak o nosiocu osobine moe da prenese i zavisni lan
sintagme, koji je u nekom od kosih padea. Podatak o nosiocu osobine
moe biti iskazan determinatorom u obliku bespredlokog i predlokog genitiva i lokativom sa predlogom u.
29 U korpusu nije uoen nijedan primer u kojem je prisvojnim pridevom uz deadjektivnu imenicu u subjekatskoj funkciji iskazan nosilac stawa ili osobine, ali e takvih
sluajeva biti u daqoj analizi upotrebe deadjektivnih imenica, npr. kod znaewa uzroka
u poglavqu: gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti za Milutinovievu postpetooktobarsku kooperativnost (), nego i [ gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost
vlasti zato to je Milutinovi bio kooperativan [posle petog oktobra]].
30 Prilikom rekonstrukcije semantikih baza deadjektivnih imenica determinisanih pridevom politiki uoava se jedna meufaza do konane transformacije u dubinskoj
strukturi. Naime, nakon prve transformacije dobija se impersonalna reenica tipa S =
X(Adv) je, ija je predikacija determinisana prilogom politiki. Ipak, u ovim reenicama implicirana je informacija da se zapravo politikoj situaciji pripisuje odreena
osobina ili stawe, to se vidi na osnovu krajwe transformacije na dubinskom nivou.
315
a) Nosilac osobine iskazan determinatorom u genitivu bez predloga uz deadjektivnu imenicu u poziciji gramatikog subjekta:
Dok eka na odluku Agencije, nelikvidnost preduzea neprestano raste. [ to da su preduzea nelikvidna neprestano raste] (Nin, 23); U ovoj
zbirci ogleda Vojislav Kotunica je procenio uverqivost tvrdwe da su
trajnost i odrivost drutvenih struktura povezani sa principima koji
potvruju ivotnu snagu drave, [ da je to to su drutvene strukture trajne i odrive povezano [je] sa principima] (Politika, ); Posebnu
tekou ini neprozirnost svakodnevnog jezika kojim intervjuisani govore, bez analitike preciznosti ali sa uoqivim kritikim sadrajem. [
posebnu tekou ini to to je svakodnevni jezik neproziran] (Republika,
53); Nepismenost naeg naroda je katastrofalna. [ to koliko je na narod
nepismen je katastrofalno] (Nin, 42); Sa druge strane, stalno otvorene mogunosti odgovora na vena pitawa o sutini qudske prirode i sudbini
oveka u kosmosu postojae veno i u vremenima pozorinih stvaralaca
koji dolaze. [ to da su odgovori na vena pitawa uvek moguni postojae veno] (Politika, ); jedino nee moi da hapsi, to je, kada je
visina i neumitnost kazne u pitawu, slaba uteha. [ kada je to koliko je
kazna visoka i neumitna u pitawu] (Vreme, 15); Multietninost vlade
obezbeena je po formuli osam ministara Srba, pet Bowaka i tri Hrvata. [ to da vlada bude multietnina obezbeeno je po formuli] (Nin, 49);
Morala bi da se dobro proveri i psihika sposobnost svakog oveka koji
bi da upravqa kolima brzo, odnosno da uestvuje u trkama. [ moralo bi da
se dobro proveri to da li je svaki ovek psihiki sposoban] (Jefimija, 126).
b) Nosilac osobine iskazan determinatorom u genitivu sa predlogom od uz deadjektivnu imenicu u poziciji gramatikog subjekta:
Opasnost od Francuza e se pokazati savim osnovana, jer naslednik
prestola, kraq Luj H 1499. godine osvaja milansko vojvodstvo i proteruje
porodicu Moro. [ to da su Francuzi opasni pokazae se savim osnovano]
(Politika, V).31
v) Nosilac osobine iskazan determinatorom u lokativu sa predlogom u uz deadjektivnu imenicu u poziciji gramatikog subjekta:
Na to ju je, kako kae, navela neverovatna slinost u pozi, izradi
slike, a pre svega u samoj fizionomiji lika. [ na to ju je navelo to
to su poze neverovatno sline] (Politika, ); Iako jedna celovito zamiqena istorija zadubinarstva kod Srba jo nije napisana, sklonost ka
zadubinarstvu u srpskom narodu istaknuta je u naem celokupnom drutvenom razvoju, i ve od samog poetka stvarawa nae sredwevekovne drave uoena kao in od trajne vrednosti [ to da je srpski narod
sklon ka zadubinarstvu istaknuto je u naem celokupnom drutvenom
razvoju] (Politika, A13); Posledwa odluka je, kako kae Kanovan, ta da je
pokuaj da se postigne i irina u opsegu i hrabrost u konceptualizaciji
dovela do zakquka da je populizam u sutini razlomqen koncept. [ po31 Ovo je samo jedna od moguih interpretacije, budui da je za razumevawe ovog
primera potreban uvid u iri kontekst.
316
NATAA BUGARSKI
kuaj da se postigne to da opseg bude irok i da konceptualizacija bude

hrabra] (Republika, 24).
3.3. Situacije opisane u odeqcima 2 i 332 veoma su vane i kod

svih ostalih vrsta reenica koje su kondenzovane deadjektivnim imenicama, budui da se u wima pojavquju dve mogunosti: (1) da agens ili
nosilac stawa upravne predikacije i nosilac stawa ili osobine imenovan deadjektivnom imenicom budu identini, (2) da agens ili nosilac stawa upravne predikacije i nosilac stawa ili osobine imenovan
deadjektivnom imenicom budu razliiti. Upravo u sluaju wihove neidentinosti relevantna je priroda nosioca osobine imenovanog deadjektivnom imenicom. On moe biti anonimizovan ili da uopte ne
postoji (vidi odeqak 2) ili moe biti iskazan razliitim sintaksiko-semantikim ili pragmatikim sredstvima (vidi odeqak 3).
4. Daqe, uoen je jedan primer koji pokazuje da u pasivnoj reenici
(u pitawu je participski pasiv) deadjektivna imenica u instrumentalu, iako nema funkciju gramatikog subjekta, nosi znaewe izazivaa
neke akcije. Ovo znaewe jeste podtip subjekatskog instrumentala, i
nosi ga pojam koji u reenici ne stupa direktno u neku akciju ve samom svojom pojavom izaziva neko stawe. Takvi su pojmovi koji oznaavaju psihika i fizioloka stawa, kao i pojmovi prirodnih elemenata
kao to su voda, vatra, vetar, grom, i sl. ukoliko imaju obeleje samoaktivnosti. Termin izaziva ili kauzativ bie korien u ovom radu
samo za pojave toga tipa u subjekatskoj funkciji u pasivnim reenicama,
upravo da bi se izbegla mogunost interferencije sa znaewem izazivaa" koje Milka Ivi svrstava u uzrono semantiko poqe. Naime, ova
autorka navodi da pojmovi, osim pojmova bia,33 koji dolaze u obzir
kao eventualni vrioci u pasivnoj situaciji" [bold je intervecija autora ovog rada] jesu uglavnom pojave kao napr. qudska oseawa, raspoloewa ili takve pojave kao glad, e, umor i sl. (isp. recimo: ubijen tugom, ohrabren uspehom, izmuen gladovawem i sl.), jednom reju, svi oni
pojmovi koji se javqaju u prirodi, pa sledstveno tome i u jeziku, prvenstveno kao pojmovi izazivai izvesnog stawa, tj. kao pojmovi koji, ne
stupajui direktno ni u kakvu akciju, izazivaju samom prirodom svojom
dato stawe" (Ivi 1954a: 63). S druge strane, pod terminom izaziva"
Milka Ivi (1954a: 72) podrazumeva iste ove pojmove koji u aktivnoj
reenici dobijaju drugaiju, ali blisku, funkciju. Tu se radi o instrumentalu uzroka", koji se takoe odnosi na pojave koje samom svojom
prirodom izazivaju neku akciju.34 Milorad Radovanovi (1977a) terminoloki je odredio uzrono znaewe izazivaa" neke radwe ili stawa
kao direktni uzrok tipa efektor. Ovaj autor je, preuzevi tipologiju
32 Kada se u daqem tekstu poziva na 2 i 3 ovog poglavqa, misli se na sve paragrafe u okviru wih.
33 Slobodni instrunetal u funkciji izazivaa nekog stawa, a kojim su oznaeni
pojmovi bia, vie se ne koristi u savremenom srpskom jeziku (Ivi 1954: 59).
34 Dodaje se, pri tom, i to da se kategorija izazivaa" u savremenom srpskom jeziku
obeleava ablativnom konstrukcijom sa predlogom od (Ivi 1954a: 72).
317
uzronog znaewa od Milke Ivi,35 ponudio odgovarajua terminoloka reewa u okviru tog semantikog poqa (Radovanovi 1977a).36
4.1. Deadjektivne imenice u instrumentalu sa znaewem izazivaa
nekog stawa kondenzuju subjekatsku klauzu, kojom je imenovano postojawe
svojstva ili stawa koji izazivaju pojavu nekog drugog stawa. Upravo zbog
semantike baze tako upotrebqenih deadjektivnih imenica, one su nale svoje mesto u okviru ovog poglavqa.37
Poznati italijanski glumac Beniwo tumai ulogu bolniara Havijera
Kamere, on o Aliciji govori kao da s wom razgovara, zaqubqen je u wu od
kad je video wene prve baletske korake i opiwen je wenom senzualnou.
[ opinila [ga] je wena senzualnost opinilo [ga] je to to je ona senzualna] (Jefimija, 131);38 Drugi predstavnici mlade generacije na koarkakoj utakmici, voeni violentnom agresivnou, urlali su na sportske
protivnike svojih koarkaa [ drugi predstavnici mlade generacije
[koje je] vodila violentna agresivnost, urlali su drugi predstavnici
mlade generacije [koje je] vodilo to to su violentno agresivni, urlali
su] (Republika, 15);39 Uasnuta mogunou da mogu ga izgubim. [ uasnula [me je] mogunost da mogu ga izgubim uasnulo [me je] to to je moguno da mogu ga izgubim] (Nin, 35).
5. U posmatranom korpusu uoen je odreeni broj primera koji bi

trebalo da se, prema tumaewu Jovana Kaia, nau u grupi u kojoj se
analiziraju deadjektivne imenice u funkciji objekatskih dopuna. Naime, Kai je analizirajui uslovqenost forme objekatske dopune znaewem glagola imati konstatovao da ukoliko je glagol imati upotrebqen sa znaewem 'postojati, egzistirati, biti', iskquena je mogunost wegovog kombinovawa sa objektom u akuzativu, a veza imati + genitiv sing. moe se ostvariti samo onda kada imenica oznaava pojam
koji se moe partitivno interpretirati" (Kai 1973: 134). S druge
strane, Vladislava Petrovi (1990: 359) je prilikom semantike analize glagolske fraze ukazala na grupu glagola sa egzistencijalnom" semantikom komponentom koji se ne mogu realizovati bez nominativne
35 Milka Ivi iznela je tipologiju uzoronog zaewa u dva svoja dela: Uzrone konstrukcije s predlogom ZBOG, OD, IZ u savremenom kwievnom jeziku (1954) i Znaewa srpskohrvatskog instrumentala i wihov razvoj (1954a).
36 Detaqnije o tome videti u poglavqu ovog rada koje govori o deadjektivnim
imenicama sa uzronim znaewem.
37 Deverbativne imenice u ovoj funkciji Milorad Radovanovi (1977b: 128) posmatra u okviru semantikih dopuna uz trpne glagolske prideve. Ovaj autor smatra da se u
wihovoj semantikoj bazi nalaze dopunska, subordinirana, klauza sa veznikom time to
(kako). Takoe, isti autor deverbativne imenice u instrumentalu u pasivnim konstrukcijama koje se mogu zameniti nominativom subjekta, odreuje kao konstrukcije sa znaewem uzroka odnosno sredstva, budui da u wihovoj semantikoj bazi rekonstruie klauze
tipa Zato // Time to (1977a: 141).
38 O tome da li konstrukcija Cop + part. pass. predstavqa participski pasiv ili se
radi o kopulativno-imenskom predikatu u ijem se leksikom jezgru nalazi trpni glagolski pridev koji se ponaa kao pravi pridev, videti u radovima Ksenije Miloevi
(1972, 1973, 1974, 1978) i Srete Tanasia (1982).
39 U ovom i u narednom primeru pasivna reenica je u povrinskoj strukturi redukovana.
318
NATAA BUGARSKI
dopune. Glagolima tipa postojati, nastati, nestati, trajati, i sl.

iskazuje se dogaajnost" u objektivnoj ili subjektivnoj datosti.
Deadjektivne imenice koje se pojavquju uz glagole ove semantike
mogue je interpretirati i drugaije. U korpusu su uoene impersonalne reenice sa glagolom imati u znaewu postojati.40 Deadjektivne
imenice se u takvim reenicama pojavquju u genitivu, ali one u ovom
radu nee biti posmatrane ni kao objekatske dopune niti kao dopune
glagolima sa egzistencijalnim znaewem. Ukoliko se impersonalne reenice sa glagolom imati transformiu u semantiki ekvivalentne
personalne reenice sa glagolom postojati u funkciji predikata, deadjektivna imenica dolazi u poziciju gramatikog subjekta41 i u tom sluaju se ponaa kao kondenzator subjekatske klauze. Rekonstruisane dubinske reenice mogu biti besubjekatske odnosno impersonalne (vidi
odeqak 2), a ukoliko se radi o personalnim reenicama signal agensa
ekspliciran je na neki od naina opisanih u odeqku 3 ovog poglavqa.
Nema, dakle, opasnosti da neko drugi bude ja. [ ne postoji opasnost
da neko drugi bude ja ne postoji to da je opasno da neko drugi bude ja]
(Nin, 27);42 Bacili smo akcenat na razvoj malog biznisa bez ega nema
stabilnosti privrede. [ bez ega ne postoji stabilnost privrede bez
ega ne postoji to da je privreda stabilna] (Dnevnik, 2); ini, na primer, kae da kada meu politikim akterima nema saglasnosti o strategiji
reforme vlada mora da bude odlunija u sprovoewu reformskog kursa. [
kae da kada meu politikim akterima ne postoji saglasnost o strategiji
kae da kada meu politikim akterima ne postoji to da su oni saglasni
o strategiji] (Republika, 3); , dok se sputava kritika javnost i uvaavawe naelne opozicije, bez ega nema stvarne izborne smenqivosti vlasti.
[ bez ega ne postoji stvarna izborna smenqivost vlasti bez ega ne
postoji to da je vlast stvarno izborno smenqiva] (Republika, 26); Takoe
nema preterane sklonosti politike elite da se ta Pandorina kutija otvori. [ takoe ne postoji preterana sklonost politike elite takoe ne
postoji to da je politika elita preterano sklona] (Jefimija, 26); Bilo je
u tome i mnogo perfidnosti. [ postojalo je u tome i mnogo perfidnosti
postojalo je u tome i to da su qudi veoma perfidni] (Jefimija, 39);43 Naravno da Festivala ne bi bilo da nije razumevawa i izdanosti tadaweg
vlasnika kqueva crnogorske kase premijera Mila ukanovia. [ Festivala ne bi bilo da nije postojala izdanost tadaweg vlasnika Festivala ne bi bilo da nije postojalo to da je tadawi vlasnik bio izdaan]
(Jefimija, 58).
40 O karakteristikama reenice sa glagolom imati u egzistencijalnom znaewu u
naim novijim publikacijama pisali su Nada Arsenijevi (1993) i Andrew Corin (1998).
41 Pod pojmom gramatikog subjekta podrazumeva se svaka imeniki upotrebqena
re u obliku nominativa koja ne ulazi u leksiki sastav predikata" (Ivi 1995:60). Logiki, semantiki ili dubinski subjekat jeste imenska re koja predstavqa nosioca neke
situacije, a koja je iskazana u nekom od kosih padea i ne kongruira sa reeninim predikatom (Stanoji 1989: 236).
42 Transformacija ovog tipa impersonalnih reenica zapoiwe wihovim prebacivawem u personalne reenice da bi se daqa analiza deadjektivne imenice, koja se tako
nala u funkciji gramatikog subjekta, u dubinskoj strukturi vrila na neki od naina
opisanih u ovom poglavqu.
43 Glagol imati sa egzistencijalnim znaewem upotrebqava se samo u prezentu. U
perfektu i futuru namesto wega u funkciji predikata pojavquje se glagol biti.
319
5.1. Ukoliko je u poziciji predikata impersonalne reenice egzistencijalnog tipa glagol imati u prezentu, odnosno glagol biti u perfektu i futuru, poziciju logikog subjekta na povrinskom nivou, odnosno gramatikog subjekta u rekonstruisanoj dubinskoj strukturi sa
glagolom postojati u funkciji predikata, moe popuwavati itava konstrukcija, koja predstavqa perifrastini ili analitiki komparativ
tipa: vie nego.44 Deadjektivna imenica koja je deo takve konstrukcije u semantikoj bazi ima reeninu strukturu tipa vie toga da, ako je
u prvom delu konstrukcije u kojem se nalazi osobina ili stawe, fizoloko ili psihiko, koji se porede, odnosno, reeninu strukturu tipa
nego toga da, ako je u drugom delu u kojem je iskazano stawe ili osobina
sa kojim se neto poredi. U primeru koji sledi deadjektivna imenica
nalazi se u drugom delu perifrasine komparativne konstrukcije imenujui odreeno stawe, a klauza u wenoj semantikoj bazi po svojoj
strukturi predstavqa poredbenu klauzu tipa nego toga da. Meutim, kako je ona deo vee strukture koja ima funkciju subjekta, ona ne moe biti posmatrana izolovano. To je i osnovni razlog zbog kojeg se ovakva
upotreba deadjektivne imenice razmatra upravo u okviru ovog poglavqa.
Uprkos svemu, u meni je jo bilo vie nade nego ogorenosti. [ u
meni je jo postojalo vie nade nego toga da sam ogorena] (Nin, 61).
6. Deadjektivna imenica u genitivu bez predloga moe se u povrinskoj reenici pojaviti uz deverbativne imenice izvedene od intranzitivnih ili od tranzitivnih glagola, i pri tom imati subjekatsko
znaewe odnosno znaewe agensa. Deadjektivne imenice sa tim znaewem kondenzuju subjekatsku klauzu. Realizacija ovog znaewa genitiva
uslovqena je inherentnom leksikom semantikom samog glagola, od koga
je deverbativna imenica izvedena, i semantikom imenice u genitivu.
Vano je da pojam u genitivu u tom sluaju mora imati obeleje ivo
(+) i obeleje samoaktivnost (+). Deadjektivna imenica, budui apstraktna imenica, ne moe imati ova semantika obeleja. Meutim,
kako je ona sredstvo nominalizacije, nosilac stawa ili osobine45 reenine strukture koju deadjektivna imenica na povrinskom nivou
reprezentuje, bilo da je ekspliciran ili impliciran, jeste pojam koji
nosi neophodna semantika svojstva (samoaktivnost (+), ivo (+)) koja
mora imati pojam sa znaewem genitiva agensa. Subjekatska klauza koju
kondenzuju ove deadjektivne imenice uvodi se vezniikim spojem to da
i to to.46
Podrobno ispitivawe bolne tranzicije" obuhvata privredne, politike i kulturne probleme koji se saimaju u bujawu etnike mrwe, eko44 O perifrastinoj komparaciji vidi radove Miloa Kovaevia (2001) i Jugoslave Arsovi (1994).
45 O sredstvima za iskazivawe nosioca stawa uz deadjektivnu imenicu vidi drugo
poglavqe, odeqke 2 i 3.
46 O upotrebi ova dva veznika spoja videti u ovo poglavqe 2.1.1.
320
NATAA BUGARSKI
nomske nejednakosti, verske zadrtosti i kriminala. [ koji se saimaju u

tome da bujaju ekonomska nejednakost, verska zadrtost koji se saimaju u tome da buja to da su qudi ekonimski nejednaki, i verski zadrti] (Republika, 28); Smatra se takoe da je jedan od uzroka pedofilije smawewe
sposobnosti rasuivawa, [ da je jedan od uzroka pedofilije to to se
smawuje sposobnost rasuivawa da je jedan od uzroka pedofilije to to
se smawuje to da su qudi sposobni za rasuivawe] (Vreme, 23); Meutim,
primetno je odsustvo agresivnosti. [ primetno je to da odustvuje agresivnost primetno je to da odustvuje to da su qudi agresivni] (Republika,
56); U zemqi koja grevito pokuava da odgovori na neka pitawa, koja se
ne odnose na istinu, odgovornost i pomirewe, kombinacija pritisaka
prijateqskih zemaqa i unutraweg nezadovoqstva bi svakako mogla da uzdrma pozicije novih vlasti. [ to da kombinovano pritiskaju prijateqske
zemqe i unutrawe nezadovoqstvo svakako bi moglo da uzdrma pozicije
to da kombinovano pritiskaju prijateqske zemqe i to da su qudi (iz)nutra
nezadovoqni svakako bi moglo da uzdrma pozicije] (Nin, 12); Sve se vraa
kao bumerang opadawa ugleda i kredibilnosti aktuelne demokratske vlasti
u oima meunarodne zajednice. [ sve se vraa kao kad opadaju ugled i
kredibilnost aktuelne demokratske vlasti sve se vraa kao kad opadaju
ugled i to da je aktuelna demokratska vlast kredibilna] (Politika, A2).
7. Kako analiza korpusa u ovom radu poiva pre svega na sintaksikom i semantikom kriterijumu, smatrala sam da deadjektivne imenice u odeqcima 4, 5, i 6 koje u navedenim primerima nemaju karakteristina obeleja gramatikog subjekta, ali semantiki predstavqaju
subjekat reenice, tanije logiki ili dubinski subjekat, i pri tom
kondenzuju subjekatsku klauzu, treba da imaju svoje mesto upravo u okviru ovog poglavqa.
. DEADJEKTIVNA IMENICA U FUNKCIJI LEKSIKOG

JEZGRA KOPULATIVNOG PREDIKATA
1. Deadjektivna imenica kao sredstvo nominalizacije moe se nai u poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata. Reenini sadraj u semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica ima formu zavisne reenice koja se uvodi nekim od veznikih spojeva to da (kada se
konstatuje postojawe nekog stawa ili osobine), to to, to kad, to kako, ono to, neto to, u zavisnosti od dodatnog sadraja koji prenosi deadjektivna imenica, i pri tom prvi elemenat veznikih spojeva
ovih klauza funkcionie kao prosentencijalizator kataforskog tipa.
S obzirom na svoju funkciju ove zavisne klauze odrediemo kao klauze
u poziciji leksikog jezgra kopulativno-imenskog predikata.
Predikacijama koje saiwavaju kopula jesam/biti i deadjektivna
imenica mogu se prenositi razliiti sadraji. Wima se vri karakterizacija47 ili identifikacija pojma u poziciji subjekta personalne
47 Termin karakterizacija upotrebqavae se kao sinonim terminu kvalifikacija,
budui da je utvrivawe semantike razlike meu ovim terminima veoma sloen problem
koji izlazi izvan okvira ovog rada.
321
reenice, dok je znaewe koje prenosi predikat neto specifinije

ako se radi o reenicama u kojima se predikat ne moe povezati sa gramatikim subjektom, tj. o impersonalnim reenicama. Deadjektivna imenica u poziciji leksikog jezgra moe biti u nominativu ili u nekom
od kosih padea, to e posluiti kao poetni kriterijum za razlikovawe tipova predikata.
1) Deadjektivna imenica u nominativu u funkciji
leksikog jezgra kopulativnog predikata
2. Govorei o predikacijama saiwenim od kopule jesam/biti i
imenice ili zamenice u nominativu, Milka Ivi (1995) ukazuje na relevantan semantiki kriterijum za wihovo razlikovawe. Veoma je vano da li je pojam koji se nalazi u poziciji subjekta upotrebqen referencijalno ili generiki.48 Autorka pod referencijalnou podrazumeva svojstvo rei da ne imenuju uopteno, ve da iskazuju konkretne,
pojedinane datosti" (1995: 86). Ukoliko se radi o referencijalnom
pristupu, Milka Ivi ukazuje na vanost posmatrawa vrsta rei koje
popuwavaju poziciju subjekta i leksikog jezgra kopulativnog predikata.
Funkcionalni stil, kome pripadaju primeri prikupqeni za ovaj rad,
verovatno je uslovio apsolutnu dominaciju referencijalno upotrebqenih pojmova u subjekatskoj poziciji, i samo jedan primer generike
upotrebe.49 Naravno, ovo moe biti samo sluajnost, ali to ne bi vaqalo zanemariti prilikom opisa funkcionalnih stilova srpskog jezika.
U svakom sluaju, to nije predmet ovoga rada, te tako ostaje za neka druga istraivawa.
Poznato je da se predikatom ije leksiko jezgro ini pridev pojmu u funkciji subjekta pripisuje neko svojstvo, dok se predikatom ije
leksiko jezgro popuwava imenica u nominativu moe identifikovati
i karakterisati subjekatski pojam.50 Ono to nas ovde zanima jeste kako
se ponaaju deadjektivne imenice u poziciji leksikog jezgra predikata s obzirom na svoju semantiku vezu sa pridevima. Potrebno je utvrditi koje informacije prenosi predikat sa deadjektivnom imenicom, s
obzirom na iwenicu da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica
nalazi reenica iji predikat najee ima strukturu: P = Cop + Lex;
Lex = Adj. U analizi koja sledi primeri e biti podeqeni prema tome
da li funkciju subjekta obavqa imenica ili neka zamenika re. Kako
pojam u poziciji subjekta upravne reenice nije identian nosiocu
stawa u klauzi koju kondenzuje deadjektivna imenica, vano je utvrditi
48 Imenica u poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata takoe moe biti
upotrebqena referencijalno ili generiki (Ivi 1995: 98100).
49 U daqem izlagawu posebno e biti istaknuta samo generika priroda subjekta,
poto se ona pojavquje u samo jednom primeru.
50 Opirnije o ovome videti u radu Milke Ivi Srpskohrvatske reenice s predikatom ije je leksiko jezgro imenica ili zamenica u nominativu (1995).
322
NATAA BUGARSKI
ko je nosilac imenovanog stawa. U tom smislu treba pogledati odeqke 2

i 3 u drugom poglavqu ovog rada.
2.1. Poi emo od reenica u kojima poziciju subjekta popuwavaju
apstraktne imenice. Kopulativnim predikatom konkretizuje se znaewe
tih imenica, odnosno vri se wihova identifikacija tako to im se
pripisuje neko svojstvo ili stawe. Ovo pokazje i transformacija kojom
se rekonstruie klauza sa veznikim spojevima to da ili to to51 u
poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata namesto deadjektivne
imenice. Prvi deo ovih veznikih spojeva moe biti izostavqen kao
informaciono redundantan u pojedinim kontekstima, ve i zbog toga
to on istovremeno vri funkciju prosentencijalizatora kataforskog
tipa.52 Postoji, takoe, tendencija da se vezniki spoj to da pojavquje u
klauzama koje se rekonstruiu od nereferencijalno upotrebqenih deadjektivnih imenica u poziciji leksikog jezgra predikata, dok s druge
strane vezniki spoj to to uvodi klauzu koja ini semantiku bazu
referencijalno upotrebqene deadjektivne imenice.
etvrti element je usmerenost populizma ka prolosti, na taj nain
to pokuava da vrati drevne vrednosti u savremeni svet. [ etvrti element je to da je populizam usmeren ka prolosti] (Republika, 23); Jedan je
put pregalatvo, kritiko promiqawe stvarnosti, odbrana javne slobode, posveenost interesima zajednice, rtve za demokratizaciju drutva,
za normalizaciju zemqe. [ jedan je put to da su qudi posveeni interesima zajednice] (Republika, 2); na osnovu jednog istraivawa koje je pokazalo da su graani u velikoj meri nezadovoqni radom optinskih slubi kao i ponaawem zaposlenih prema wima, ija je ocena uglavnom bila
nequbaznost i mrzovoqnost. [ ija je ocena bila (to) da su zaposleni
nequbazni i mrzovoqni] (Politika, A7); Ove godine osnovna emocija bila je
zgaenost nad ovim trenutkom i strah od dolazeih. [ ove godine osnovna
emocija bila je (to) to su qudi zgaeni nad ovim trenutkom] (Vreme, 60);
Wen najvei protivnik bie ona sama, odnosno wena sposobnost da pliva
u vodama dnevne politike, [ wen najvei protivnik bie to to je ona
sposobna da pliva] (Vreme, 50); Po svemu sudei, jedan od motiva Jovanovievog ubistva je wegova kriminalna prolost i umeanost u neke unosne
poslove. [ jedan od motiva Jovanovievog ubistva je (to) to je [on] bio
umean u neke unosne poslove] (Politika, A12); Wegov problem je bio i
ostao nezadovoqstvo uticajne krajwe desnice koja smatra da mere odmazde
protiv palestinskih samoubica koliko god bile otre nisu dovoqne.
[ wegov problem je bio i ostao to to je krajwa desnica nezadovoqna]
(Politika, A2).
2.2. S druge strane, ukoliko se u poziciji subjekta nae deverbativna imenica ili infinitiv, kopulativni predikat e karakterisati
imenovanu radwu. Pri tom se klauza u semantikoj bazi deadjektivne
imenice uvodi veznikim izrazom neto to. Za razliku od primera
koji prethode, prvi deo ovog veznikog spoja ne moe se izostaviti, jer,
51
Videti fusnotu 17.

Ovo takoe vai i kada su u pitawu ostali vezniki spojevi iji prvi deo zauzima zamenica to.
52
323
kako analiza pokazuje, karakterizacija radwe ili nekog stawa iskazanih

deverbativnom imenicom ili infinitivom zahteva pojavu nominalnog
elementa u poziciji leksikog jezgra predikata. To je u ovom sluaju deadjektivna imenica ili u dubinskoj strukturi neodreena zamenica neto determinisana relativnom klauzom sa veznikom to.
Predsednik Skuptine Vojvodine Nenad anak izjavio je danas da je
pomerawe termina informativnih emisija programa na jezicima nacionalnih mawina na Televiziji Novi Sad (TV NS) ist bezobrazluk" i da
e biti kawen". [ pomerawe termina je neto to je krajwe bezobrazno] (Dnevnik, 2); Ni izborni uspeh gospodina eeqa u Vojvodini nije
neka novost. [ ni izborni uspeh gospodina eeqa nije neto to je
novo] (N. telegraf, 2); Biti eh nije nikakva posebnost, a to to moramo
poslati pare svoje slobode u Brisel nije problem za one koji su sigurni
u svoju slobodu", kae ovaj komentator. [ biti eh nije neto to je posebno] (Politika, A4).
2.3. U posmatranom korpusu naao se samo jedan primer koji, budui da se radi o definiciji, ima generiki upotrebqen subjekat, ali i
generiki upotrebqen predikat, kojim se definie, odnosno opisnim
putem odreuje pojam u poziciji subjekta (Ivi 1995: 110):
Pedofilija (gr. pais dete, filein voleti) je seksualna sklonost prema deci istog ili suprotnog pola koja se najee sree kod ostarelih mukaraca. [ pedofilija je (to) kad su qudi seksualno skloni prema
deci istog ili suprotnog pola] (Vreme, 23).
3. Drugu grupu primera ine oni kod kojih leksiko jezgro kopulativnog predikata zauzima deadjektivna imenica, a poziciju subjekta povrinske reenice popuwavaju zamenice: demonstrativne zamenice to
i ono i odnosne zamenice koji ili to (odnosne zamenice koji i to
istovremeno imaju i funkciju veznika relativnih klauza). U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica nalaze se klauze, koje takoe popuwavaju poziciju leksikog jezgra predikata. U zavisnosti od sadraja na
koji zamenice upuuju, imenski predikati vre razliite funkcije.
Pogledajmo najpre primere u kojima je subjekat zamenica to:
To je glupost. [ to je ono to je glupo] (Nin, 40); Da, to je ne samo
izborana obaveza, to je i politika nunost ako hoemo modernu dravu
Srbiju i wenu evropsku budunost. [ to je ono to je i politiki nuno]
(Nin, 17); To, kao slovo na papiru, i nije neka novost: [ to i nije
neto to je novo] (Vreme, 14); To je mogunost da trener Borusije (D) Matijas Zamer zameni svog nekadaweg efa" Hicfelda. [ to je neto
to je mogue] (Politika, A19); Upitan da li e kao predsednik Srbije
inicirati promenu republikog Ustava, on je odgovorio odreno, navodei da to nije ustavna nadlenost predsednika republike". [ to nije ono
za ta je ustavno nadlean predsednik republike] (Dnevnik, 3);53 Ipak, iz53
Upotreba ovog oblika veznikog spoja uslovqena je rekcijom prideva nadlean.
324
NATAA BUGARSKI
neo sam i slabosti tog poglavqa, a to je jednostranost u prikazivawu dogaaja iz 1971. i 1981. godine [ to je ono to je jednostrano] (Vreme, 59).
Demonstrativna zamenica to ne upuuje na neki odreeni entitet

stvarnosti, ve se odnosi na prethodno izreeni sadraj. Ona zapravo
vri funkciju prosentencijalizatora anaforskog tipa. U tom sluaju
imenski predikat ije leksiko jezgro popuwava deadjektivna imenica,
predstavqa vrstu komentara koji se iznosi povodom sadraja na koji
upuuje prosentencijalizator, odnosno, poiqalac poruke vri subjektivnu karakterizaciju prethodnog sadraja. To se jasnije moe videti
kada se rekonstruie semantika baza deadjektivne imenice koju saiwava klauza sa sloenim veznikim spojevima ono to i neto to.54
Veoma slinu funciju obavqa kopulativni predikat sa deadjektivnom imenicom u leksikom jezgru u povrinskoj relativnoj atributskoj
klauzi, kada subjekatsku poziciju zauzimaju relativizatori koji i to.
Oni imaju svoj antecedent u upravnoj reenici ili upuuju na sadraj
itave upravne reenice, tako da se predikatom relativne atributske
klauze vri subjektivna karakterizacija pojma u nadreenoj reenici,
odnosno daje se komentar na prethodno iskazani reenini sadraj:
Pored toga to doprinose spektakularnosti i ludakom karakteru
predstave to su, inae, wene glavne vrednosti ovakvi prostorni odnosi imaju i izvesnu znakovitost [ to je ono to je kod we glavno
vredno] (Vreme, 42); Time su ove stanice svrstane u najozbiqnije radijske
igrae, to i nije neka novost, budui da je takvo stawe u etru ve vieno.
[ to i nije neto to je novo] (Nin, 63); Pored ove rasistike patologije koja ovde i nije neka novost u posledwih desetak godina, ali ipak govori da ovo drutvo i pored odlaska zloinakog reima ne prezdravquje, [ koja ovde i nije neto to je novo] (Republika, 7).
Ukoliko pak poziciju subjekta zauzima demonstrativna zamenica

ono, ve semantiki determinisana relativnom klauzom, imenski predikat sa deadjektivnom imenicom konkretizovae sadraj na koji zamenica ukazuje. U pitawu je, dakle, identifikacija subjekatskog sadraja:
Ja zaista vie ne mogu da se oslonim na zonske lige, razne klanove i
saplitawa, jer ono to mene zanima u muzici nisu meuqudski odnosi i
qudska glupost. [ ono to mene zanima u muzici nisu meuqudski odnosi i to to su qudi glupi] (Jefimija, 16); Pink je veselo postao simbol
prostote () u kojem sada gostuju svi, nema vie razlike izmeu politike
i estrade, izmeu pozicije i opozicije; ki i banalnost suvereno vladaju
naim TV ekranima, mada ono novo, vaskrslo, ono to posebno smeta, jeste agresivnost i netolerancija. [ ono to posebno smeta jeste to to
su qudi agresivni] (Republika, 14); Ono to se uoava im se ue u prodavnicu je wena ureenost. [ ono to se uoava im se ue u prodavnicu
je[ste] to kako je prodavnica ureena] (Jefimija, 119).
54 Prvi deo ovog veznikog spoja ne moe se izostaviti. Videti o veznikom spoju
neto to u ovom poglavqu u 2.2.
325
4. Deadjektivna imenica moe se nai u funkciji leksikog jezgra

kopulativnog predikata u impersonalnim reenicama, ija se tipologija zasniva na strukturi predikata.55
4.1. Deadjektivna imenica moe zauzimati poziciju leksikog jezgra predikata koji predstavqa minimalnu reeninu strukturu,56 ali
ona tada nema funkciju kondenzatora reeninog sadraja.57 Nasuprot
ovim slobodnim reeninim strukturama postoje i dva tipa vezanih
predikata58 u impersonalnim reenicama: sa obaveznim logikim, odnosno semantikim ili dubinskim subjektom: S = P(X je) + Dat/Acc/Loc,
i sa obaveznom dopunom u vidu infinitiva odnosno dopunske klauze,
koji popuwavaju poziciju subjekta reenice S = P(X je) + Inf/Cl.
4.1.1. U impersonalnim reenicama sa vezanim predikatom i logikim subjektom, predikacijom se oznaava neko psihofiziko stawe
ili raspoloewe koje se pripisuje logikom subjektu. U dubinskoj strukturi ovih impersonalnih reenica nalaze se personalne reenice. Semantiki subjekat ekspliciran u povrinskoj reenici biva iskazan
nominativom u semantikoj bazi ove vrste impersonalnih reenica,
dok ulogu predikata u dubinskoj strukturi uzima kopulativni predikat
ije leksiko jezgro ini pridev:
I danas, kada mi dou prijateqi, smatram da mi je dunost da ih posluim nekom dobrom hranom, pravim za wih raviole, woke, kanelone, i
pri tom pazim da se nita od hrane ne baci, jer je bacawe hrane za mene i
sada veliki greh. [ smatram da sam ja duna da ih posluim] (Jefimija,
90); Sada je odgovornost na svim politikim akterima da uine sve da se izbori regularno zavre, [ sada su svi politiki akteri odgovorni] (N.
telegraf, 10).
4.1.2. Impersonalnim reenica koje imaju uz sebe infinitiv ili

dopunsku klauzu u funkciji subjekta vrednuje se neka pojava sa stanovita opteprihvaenih normi. Tu se, dakle, ne radi o karakterizaciji
ili identifikaciji, ve o vrednovawu (sa razliitih aspekata) pojave
koja je oznaena dopunom:59
55
Videti o impersonalnim reenicama u: Ivi 1963.

Minimalna reenina struktura predstavqa slobodnu impersonalnu reenicu
saiwenu samo od glagolskog predikata: S = P; P = V, ili od kopulativnog predikata u
ijem leksikom jezgru se nalazi prilog ili imenica: S = P(X je); X = Adv/N.
57 Ovim impersonalnim reenicama vri se karakterizacija jednog trenutka u prirodi ili u drutvu: Iako je bila paklena vruina, blizu etrdesetog podeqka, svi pozvani
su doli na promociju parfema princeze Jelisavete, u umetnikom paviqonu Cvijeta Zuzori" na Kalemegdanu. (Jefimija, 22, 148); Bila je savrena tiina i tog trenutka sam prelazila most, nije bilo vetra i ula sam svoje korake. (Jefimija, 22, 49). Inkongruentni kopulativni predikat sa deadjektivnom imenicom u poziciji leksikog jezgra predstavqa
sintaksiko-semantiki ekvivalent takoe inkongruentnom kopulativno prilokom predikatu: bila je vruina bilo je vrue, bila je tiina bilo je tiho.
58 Pod terminom vezani predikat u impersonalnim reenicama podrazumeva se obaveznost kombinovawa predikata sa odreenim sintaksikim jedinicama.
59 Videti o ovome u radu Vladislave Petrovi (1994) Sintaksike uloge imenice
iwenica" u sloenoj reenici.
56
326
NATAA BUGARSKI
Retkost je da se u jednom prevashodno lirskom pesnikom opusu mogu

prepoznati toliki tragovi vremena kao to je to kod Kostia sluaj. [ ono
to je retko je[ste] da se u jednom prevashodno lirskom pesnikom opusu mogu prepoznati toliki tragovi vremena] (Politika, ).
2) Deadjektivna imenica u kosim padeima u funkciji

leksikog jezgra kopulativnog predikata
5. Predloko-padena konstrukcija, koju saiwavaju predlog i deadjektivna imenica, kada se nae na mestu leksikog jezgra kopulativnog predikata moe da prenese razliite informacije u vezi sa subjektom. Obino se ovakvim predikatom karakterie subjekat tako to mu
se pripisuje svojstvo imenovano deadjektivnom imenicom u leksikom
jezgru. Meutim, poto su primeri ekscerpirani iz publicistikog
stila, mora se ukazati na jedan proces koji uslovqava pojavu predikata
ovakve strukture. Radi se, naime, o sve prisutnijoj birokratizaciji jezika koju, izmeu ostalog, karakterie pojava ovetalih fraza, ablonizovani nain izraavawa, a sve to esto sa ciqem da se postigne eufemistiki izraz i anonimizacija agensa tako to se podatak o wemu
izostavi ili da se on prosto marginalizuje u reenici. Jedno od najeih sredstava birokratizacije jezika upravo je nominalizacija.60
Naredni primeri pokazuju da predikatima sa deadjektivnom imenicom moe da se kvalifikuje subjekat, ali da je pojava deadjektivne imenice namesto prideva od kojeg je izvedena uslovqena iskquivo stilskim razlozima, a ne semantikim ili sintaksikim. U tom sluaju deadjektivna imenica se pojavquje umesto prideva, a ne umesto neke reenine strukture. Deadjektivne imenice upotrebqene na ovaj nain pojavquju se u prikupqenom korpusu u sledeim predloko-padenim konstrukcijama od + ODet + NDeadj(Gen) i u + NDeadj(Loc):
OD + ODet + NDeadj(Gen)
, Dejan Medakovi je ukazao na istorijat te ideje, na wenu istrajnost pogotovu u vreme turske vladavine kada je, upravo u doba tue i nenaklowene civilizacije", nikao itav niz zadubina ija je uloga od nemerqive vrednosti kao nosioca ideje o vaskrsewu srpske drave. [ ija je
uloga nemerqivo vredna] (Politika, A13).
U + NDeadj(Loc)
Ali, ovo ne znai da se slaem sa nainom na koji je u pomenutom
uxbeniku predstavqen Drugi svetski rat niti je iako prisutan na konferenciji, u suprotnosti sa onim to iznosi profesor ivojinovi, stekao taj utisak. [ niti je iako prisutan na konferenciji suprotan onome
to iznosi profesor ivojinovi] (Vreme, 59); Rezultati su u suprotno60 Videti opirnije o procesu birokratizacije u radu Duke Klikovac (2001) O
birokratizaciji jezika kao jezikom postupku.
327
sti sa tvrdwom da je ideal enskog tela uvek isti, a odnos izmeu struka
i bokova stabilan", tvrdi istraivaki par. [ rezultati su suprotni
tvrdwi] (Nin, 8); Kotuniina izjava je u saglasnosti sa wegovom politikom koju amerika vlada ocewuje kao uznemiravajuu". [ Kotuniina
izjava je saglasna sa wegovom politikom] (N. telegraf, 3).
5.1. Ukoliko se u poziciji subjekta nae deverbativna imenica ne

moe se govoriti o karakterizaciji subjekta predikatom u ijem je leksikom jezgru deadjektivna imenica. tavie, dva uoena primera na
najboqi nain pokazuju kako se podatak o agensu odnosno nosiocu nekog
stawa ili osobine marginalizuje tako to se stavqa u genitiv uz deadjektivnu imenicu. Tek dubinska struktura reenice pokazuje da se predikatom zapravo vri karakterizacija agensa koji je u povrinskoj reenici izmeten iz subjekatske pozicije. Deadjektivna imenica je u genitivu sa predlogom iz (iz + NDeadj (Gen)) i u lokativu sa predlogom u (u +
NDeadj (Loc)):
IZ + NDeadj (Gen)
Znam da odgovori na neka od ovih pitawa nisu iz nadlenosti ondaweg poverenika unutrawih poslova Vojvodine, [ znam da odgovori
nisu to za ta su ondawi poverenici unutrawih poslova Vojvodine
nadleni] (Politika, A18).61
U + NDeadj (Loc)
Iako je poskupqewe u nadlenosti gradske vlasti, mogu da kaem da
voda nee da poskupquje. [ iako je poskupqewe to za ta su nadlene
gradske vlasti] (Politika, A15).
5.2. Ponekad se deadjektivnom imenicom u poziciji leksikog jezgra predikata ukazuje na situaciju ili okolnost u kojoj se nalazi subjekat, odnosno situaciono se determinie subjekat.62 Deadjektivna imenica, obavezno u lokativu sa predlogom u (u + NDeadj (Loc)), tada je semantiki i sintaksiki ekvivalentna sintagmama tipa ODet + N: opasnost
= opasna situacija, neizvesnost = neizvesna situacija. U semantikoj
bazi ovih deadjektivnih imenica, kao to e primeri pokazati, ne nalazi se klauza, a wihova upotreba namesto navedenih sintagmi stilski
je uslovqena:
61 Imenica nadlenost zbog svoje inherentne semantike zahteva prisustvo obaveznog determinatora. Poto primera sa drugim deadjektivnim imenicana u ovoj funkciji
i u ovim oblicima nema u korpusu, nema ni potvrde da li je obavezni determinator sastavni deo modela.
62 O pojmu situacionog determinatora pisala je Milka Ivi (1995: 113136) u
svom radu Iskazivawe direktnog objekta u (standardnom) srpskohrvatskom.
328
NATAA BUGARSKI
U + NDeadj(Loc)
Gde da ide Sadam kad je svaka zemqa koja ga primi u opsanosti od moguih teroristikih akcija, [ kada je svaka zemqa u opasnoj situaciji]
(Nin, 46); Tako su ishodita, na primer: dete u smrtnoj opasnosti, ali to
izraeno korpulencijom telesno odraslog oveka, ili dete imitira zlu
odraslu osobu i postaje zlo [ dete [je] u smrtno opasnoj situaciji] (Republika, 60); Kada se prouje da spava sa nepopularnom debequcom, koja
ivi dva sprata iznad wega, Viktor je u opasnosti da postane glavna tema
viceva u svom kraju. [ Viktor je u opasnoj situaciji] (Jefimija, 156); Lideri DOS-a su, u stvari, i tokom samih izbora bili u velikoj neizvesnosti. [ lideri DOS-a su bili u veoma neizvesnoj situaciji] (Nin, 51).
5.3. Povrinske prostorne metafore u poziciji leksikog jezgra

predikata, ukoliko ih ine deadjektivne imenice sa odgovarajuim predlogom (u + NDeadj (Loc)), kondenzuju reenini sadraj koji u dubinskoj
strukturi predstavqa klauzu kojom se identifikuje pojam, po pravilu
apstraktan, u poziciji subjekta. Samo u primerima ovog tipa prilikom
transformacije deadjektivne imenice dobijaju se klauze u poziciji leksikog jezgra predikata iji se prvi deo veznikog spoja, to to ili
ono to, nalazi u istom padeu, blokiran istim predlogom, kao i sama
deadjektivna imenica:
U + NDeadj (Loc)
Problem je u nepredvidivosti. [ problem je u tome to je situacija
nepredvidiva] (Politika, A2);63 Lepota je u razliitosti, lepota je u otkrivwu tuih posebnosti. [ lepota je u onome to je razliito] (Jefimija, 171).
. DEADJEKTIVNA IMENICA U NEPOTPUNIM

REENICAMA
1. Nepotpunim reenicama se smatraju iskazi koji prenose kompletan reenini sadraj, ali se sintaksiki ne mogu smatrati reenicama, jer im nedostaje pre svega eksplicirani predikat, ili eventualno i predikat i subjekat. U korpusu ovog rada nala su se dva ovakva
iskaza, saiwena samo od deadjektivne imenice u nominativu:64
Gluposti! (Vreme, 15); Porodian ovek, otac dva sina, od kojih se jedan (kakva sluajnost!) aktivno bavi koarkom, ne boluje od zvezdane bolesti", iako je ostvario pravi ameriki san. (N. telegraf, 25).
63 Deadjektivna imenica nepredvidivost je semantiki ekvivalentna sintagmi nepredvidiva situacija / stawe, to se vidi i na dubinskom nivou.
64 Nepotpune reenice karakteristinije su za razgovorni, ili eventualno umetniki stil, te je wihov mali broj u korpusu ekscerpiranom iz publicistikog stila potpuno oekivan.
329
Iskazi ovog tipa nastaju redukcijom bazinog reeninog sadraja

koji se u dubinskoj strukturi moe rekonstruisati. Uoeni primeri
dobijeni su redukcijom reenica: To su gluposti; To nije sluajnost, gde
su deadjektivne imenice u funkciji leksikog jezgra kopulativno-imenskog predikata, odnosno u funkciji kondenzatora klauze u poziciji
leksikog jezgra predikata. Zanimqivo bi bilo na veem korpusu posmatrati da li se deadjektivna imenica u nepotpunim reenicama moe
pojaviti i u poziciji nekog drugog reeninog konstituenta, i da li se
tada ponaa kao kondenzator reeninog sadraja.
. DEADJEKTIVNA IMENICA U FUNKCIJI

SEMANTIKE DOPUNE
1. Glagoli, imenice i pridevi koji su prema svojim sintaksiko-semantikim osobinama nepotpuni zahtevaju da se wihovo znaewe
dopuni odnosno da se konkretizuje. Gramatika sredstva kojima se to
postie nazivaju se dopune ili komplementi.65 U zavisnosti od rekcije
odnosno od svojih konstrukcionih mogunosti,66 glagoli nepotpunog
znaewa i imenice i pridevi apstraktnog ili uoptenog znaewa, kao
i pojedini perifrastini predikati i ustaqeni skupovi rei, kombinuju se sa tano odreenim padenim konstrukcijama u funkciji semantikih dopuna. Svaka semantika dopuna, iskazana imenicom u odreenom padenom obliku, moe se razviti u zavisnu reenicu ukoliko
je datom imenicom iskazano neko stawe, proces ili zbivawe, a ne neko
lice ili predmet.67
Analiza korpusa pokazala je da se deadjektivne imenice u najveem
broju sluajeva pojavquju upravo u ulozi semantike dopune glagola,
imenica i prideva (oko 60%). U ovom poglavqu bie utvreno na koji
nain deadjektivna imenica dopuwava znaewe upravne rei, kao i koje
reenine tipove ona pri tom kondenzuje.
1) Semantike dopune glagolima
1.1. Prilikom analize glagolskih semantikih dopuna u ovom radu
preuzela sam tipologiju koju je dala Vladislava Petrovi (1992). Ova
autorka smatra da se dopuwavawem znaewski autonomnih (i delimino
65 Budui da dopuna ili komplement dopuwava znaewe upravne rei, upotpuwuje
wen leksiki sadraj, odnosno ekstrahuje ono to je nuno iz znaewskog potencijala
prvog lana" (Petrovi 1992: 120), u daqoj analizi bie korien termin semantika
dopuna.
66 Prema definiciji Rikarda Simeona rekcija predstavqa sintaksiki odnos u
kojem sintaksiki nadreena re regira (zahteva) odreeni pade" (1969). U gramatici
Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraavawa pojam rekcija odreen je kao pojava
da neka re trai kao dopunu imeniku jedinicu u odreenom obliku (u zavisnom padeu
ili predloko-padenoj konstrukciji" (Stanoji 1989: 217).
67 Videti detaqnije o ovome u: Mrazovi 1995: 498513.
330
NATAA BUGARSKI
autonomnih) rei konkretizuju odreene semantike komponente iz wihovog potencijala, te da dopuna (complementum) prevashodno oznaava
onaj pojam (predmet u irem smislu) koji neposredno uestvuje u radwi
ili je obuhvaen wome, ukoliko je u pitawu glagol kao upravni lan dopunske konstrukcije" (Petrovi 1992: 123). S obzirom na kategorijalno
znaewe i strukturnofunkcionalno obeleje semantike dopune uz glagol, Vladislava Petrovi razlikuje dva tipa glagolskih dopuna: gramatikosemantike i leksikosemantike, istiui da se prvi tip dopuna
pojavquje kao predmet prouavawa u sintaksi, dok se drugim tipom bave
pre svega leksikologija i semantika.
Gramatikosemantike dopune uz glagol predstavqaju 'predmet' (u
irem smislu) van situacije i nezavisno od wenog nosioca, ono to,
drugim reima, uestvuje u datoj situaciji, obeleenoj glagolskom jedinicom, ono to je neophodno za datu situaciju ili je na neki nain determinie" (Petrovi 1992: 124). Sldei strukturnofunkcionalni i
semantiki kriterijum autorka je sve glagolske dopune ovog tipa rasporedila u etiri podtipa: dopune sa objekatskim" znaewem (dopunski
objekat znaewe materijalne sadrine" i znaewe namene"): pisati pesmu, javiti se devojci; dopune sa prilokim" znaewem (dopunski adverbijal znaewa mesta, vremena, naina, mere, uzroka, sredstva"): boraviti na selu, odrati skup u sredu, drati se kao pobednik,
vredeti zlata, optuiti ga zbog pqake, sei makazama; dopune sa znaewem sauesnika" u radwi (dopunski agentiv znaewe izvora" i
znaewe partnera"): druiti se sa vrwacima, uti od druga; dopune
sa znaewem svojstva, stawa, ranga" nosioca radwe ili predmeta (dopunski predikativ): postati slikar, smatrati ga potenim.
Leksikosemantikim dopunama imenuje se situacija (aktivnost),
dok se upravnom glagolskom leksemom ukazuje na fazu" u realizaciji
radwe, na egzistirawe neke pojave", ili na transformaciju" odnosno
modifikaciju" u bilo kom pogledu: poeti istraivawe, nastaje mrak,
vlada tiina, pretvara se u paru, izazvati gnev. Dopune ovog tipa na
semantikom i na sintaksikom planu predstavqaju zajedno sa upravnim glagolom celovite jedinice koje mogu u veem broju sluajeva da se
leksikalizuju, tj. da se zamene jednom glagolskom leksemom. Tada se zapravo radi o procesu dekomponovawa predikata [primeba autora ovog
rada]: dogodio se kvar > neto se pokvarilo, poela je grmqavina > zagrmelo je.
Jedna od bitnih razlika izmeu ova dva tipa dopuna jeste ta da se
gramatikosemantike dopune uvek vezuju za nekog nosioca situacije bez
obzira na to da li je on anonimizovan ili ne, dok kod dopuna drugog
tipa postoji mogunost da nosilac situacije uopte ne postoji, a kada
postoji onda moe ali i ne mora biti ekspliciran.
1.2. Tipologija koju je dala Vladislava Petrovi, kao to je ve
reeno, predstavqa osnovu za analizu semantikih dopuna u ovom radu,
meutim, sama graa je odredila neto drugaija reewa. Tako su deadjektivne imenice u funkciji semantikih dopuna uz glagol podeqene u
ovom radu na sledei nain:
331
A) Gramatikosemantike dopune:
a) dopune objekatskog tipa
B) Leksikosemantike dopune:
a) dopune semikopulativnim glagolima
b) dopune semikopulativnim glagolima u konstrukcijama nastalim dekomponovawem predikata
1.2.1. Pod gramatikosemantikom dopunom u ovom radu podrazumevae se pojam (predmet u irem smislu) na koji prelazi" glagolom
oznaena radwa, odnosno pojam obuhvaen radwom, a koji se nalazi izvan nosioca situacije.
1.2.2. Dopunski adverbijali posmatrani su u okviru posebnih poglavqa koja se bave upotrebom deadjektivnih imenica u funkciji kondenzatora reeninih struktura sa odreenom adverbijalnom vrednou, odnosno koje se pojavquju u funkciji determinatora adverbijalnog
tipa uz upravnu predikaciju. Razlog za takvo reewe proistie iz iwenice da postoji problem razgraniavawa dopuna i determinatora
adverbijalnog tipa, na koji je, govorei o dopunskim konstrukcijama,
ukazala Vladislava Petrovi (1992). (Determinatori adverbijalnog tipa nazivaju se jo i dodaci, a u literaturi se esto koristi i termin
odredba.68) Kako je obaveznost pojavqivawa osnovni kriterijum za razlikovawe dopuna (kao obaveznih elemenata) i odredbi ili dodataka (kao
fakultativnih elemenata), oekovano bi bilo da prilikom analize jezikog materijala moe da se napravi jasno razgraniewe izmeu ovih
reeninih konstituenata. Vladislava Petrovi (1992: 123), odreujui
determinatore kao jedinice kojima se upuuje na obeleje datog pojma
koje ga ini samostalnim, celovitim, odnosno na neki nain ga odreuje (kvalitativno, temporalno, kvantifikativno, itd.)", ukazuje na postojawe determinatora koji se mogu uvrstiti u dopune kojima se istovremeno dopuwuje sadraj glagolske lekseme tako to se istie ono to
je relevantno za realizaciju naznaene radwe ali i odreuje sam pojam
po nekom svom karakteristinom obeleju". Dopune sa prilokim znaewem ova autorka identifikuje kao obavezne determinatore. Qubomir
Popovi (Stanoji 1989: 227228) pravi razliku izmeu optih i posebnih odredbi.69 Posebne odredbe uslovqene su znaewem upravnog glagola (npr. Jasna ide kui, Nikola se umorio od trawa) i stoga ih nije
lako razlikovati od samih dopuna, budui da postoje dopune sa prilokim znaewem (Stanoji 1989: 225227). S druge strane, odredbe, koje bi se prema Popovievoj podeli identifikovale kao opte odredbe,
68 U gramatici Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraavawa koristi se
termin priloka odredba (Stanoji 1989: 227228), dok Stevanovi razlikuje odredbe za
mesto, vreme, uzrok, ciq, uslov, itd. (Stevanovi 1989b: 6574).
69 Sve priloke odredbe se u gramatici Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura
izraavawa dele na opte i posebne. Opte odredbe ne zavise od glagolskog znaewa,
nego od iwenice da odreuju situaciju odnosno wenu realizaciju, jer se podrazumeva da
je ta realizacija lokalizovana" (s obzirom na kategoriju vremena, mesta, naina, i sl.), a
posebne odredbe su uslovqene znaewem glagola i po tome su srodne sa dopunama" (Stanoji 1989: 228).
332
NATAA BUGARSKI
u pojedinim sluajevima funkcioniu kao obavezni determinatori:70

Sutra putujem Putujem: izostavqawem odredbe futursko znaewe
glagola prelazi u prezentsko; Kupismo qive ceo dan *Kupismo qive:
aorist izgraen od imperfektivnih glagola zahteva vremensku odredbu
bez koje je reenica negramatina (Radovanovi 1990: 94). Iz svega ovoga proizilazi da reavawe problema razgraniavawa dopuna i odredbi
odnosno determinatora adverbijalnog tipa na konkretnom jezikom materijalu savremenog srpskog jezika predstavqa zaista veliki posao koji
tek treba obaviti.71 Upravo stoga, u ovom radu nisam pokuavala da razreim taj problem, ali sakupqena graa moe posluiti za neka potowa istraivawa tog tipa.
1.2.3. Agentivne dopune odnosno dopunski agentivi (Petrovi 1992:
130131; Petrovi 2000: 443) pojavquju se uz prave socijativne glagole
koji oznaavaju radwu za ije je realizovawe nepohodno uee najmawe
dva uesnika, dakle uee agensa (pojam iskazan nominativom) i koagensa (pojam iskazan instrumentalom sa predlogom sa ili genitivnom
konstrukcijom sa predlogom od: rastao se sa majkom, rastao se od majke).
Relevantan semantiki kriterijum za pojavu dopunskog agentiva jeste
kriterij personalnosti. Dopunski agentiv je uvek pojam koji oznaava
neku osobu. Upravo s obzirom na ovaj kriterij moe se zakquiti da se
deadjektivna imenica u funkciji kondenzatora nikada ne pojavquje kao
semantika dopuna agentivnog tipa, budui da se wome iskazuju samo
apstraktna znaewa.72 U sluaju kada se socijativni glagoli upotrebqavaju u metaforinom znaewu, na primer: boriti se sa tekoama, pomiriti se sa sudbinom, semantika dopuna vie se ne svrstava u grupu
agentivnih dopuna ve se posmatra kao dopuna objekatskog tipa.73 U korpusu ovoga rada nalo se nekoliko primera upotrebe deadjektivnih
imenica sa znaewem semantike dopune objekatskog tipa uz ovakve glagole.
1.2.4. Semantike dopune koje je Vladislava Petrovi odredila kao
dopunske predikative bie posmatrane u ovom radu u okviru dopuna semikopulativnim glagolima tipa subjektivne ocene", odnosno kao vrsta
leksikosemantikih dopuna. Osnovni semantiko-sintaksiki kriterijum prema kojem su izdvojene leksikosemantike dopune jeste to to
se wima eksplicira sadraj nepunoznane glagolske lekseme, kao i iwenica da dopuna zajedno sa upravnim glagolom saiwava jedan od tipova
70 Milka Ivi definie obevezne determinatore kao jezike oblike koji se iz date
konstrukcije sa upravnom reju ne mogu izbaciti bez relevantnih posledica na informativnom planu (1995: 178). O obaveznoj determinaciji u srpskom jeziku, kao i o literaturi
vezanoj za tu problematiku, pisao je i Milorad Radovanovi u kwizi Spisi iz sintakse i
semantike (1990).
71 Znaajan doprinos prouavawu glagolskih dopuna predstavqa Renik glagola sa
dopunama (Petrovi, Dudi 1989).
72 Deadjektivne imenice tipa nomina attributiva, budui da oznaavaju osobu koja ima
odreenu osobinu, mogu imati funkciju dopunskog agentiva, ali, kao to je uvodnom delu
reeno, ne mogu se pojaviti u ulozi kondenzatora reeninog sadraja.
73 Tipologija objekatskih znaewa odnosno padea u funkciji objekatke dopune preuzeta je od Vladislave Petrovi. Videti fusnotu 75.
333
analitikog predikata. Pojam analitikog predikata upotrebqen je u

znaewu koje daje Predrag Piper: Pod analitizmom se obino ima u
vidu gramatiki analitizam, a gramatiki analitizam je ustaqeno ralaweno iskazivawe jedinstvenog leksiko-gramatikog znaewa pomou rei koja ima prevashodno ili iskquivo gramatika znaewa i pomou rei ima prevashodno ili iskquivo leksika znaewa" (Piper
1999: 38). U posmatranom korpusu uoena su dva tipa analitikog predikata, u ijem se drugom delu, kao nosilac leksikog znaewa pojavquje
deadjektivna imenica. Prvi tip je upravo pomenuti predikat koji saiwavaju semikopulativni glagoli tipa subjektivne ocene" i predikativna dopuna u vidu imenice ili prideva u nominativu, predlokom
akuzativu ili u slobodnom instrumentalu. Drugi tip analitikog predikata u kojem se pojavquje deadjektivna imenica jeste dekomponovani
predikat.
A) Gramatikosemantike dopune
a) Deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune
objekatskog tipa
2. Semantika pojedinih glagola u srpskom jeziku zahteva da se eksplicira sadraj na koji radwa wima oznaena prelazi. Semantike dopune uz takve glagole moemo odrediti kao objekatske dopune u najirem smislu rei. Kako je objekat sintaksiko-semantika kategorija vano je precizirati iz kog aspekta je posmatran.
Na sintaksikom nivou razlikuju se pravi ili direktni objekat
i nepravi ili daqi objekat. Kriterijum za ovu podelu jeste priroda
upravne rei, tanije kategorija roda glagola koji zahteva eksplicirawe objekta. Pravi tranzitivni glagoli dobijaju imeniki konstituent u
akuzativu bez predloga ili u genitivu bez predloga u funkciji direktnog objekta. Glagoli ija radwa prelazi na pojam oznaen nekim drugim
padenim oblikom, osim bespredlokim akuzativom i bespredlokim
genitivom, nazivaju se nepravi prelazni glagoli odnosno neprelazni
ili intranzitivni rekcijski glagoli,74 a sama dopuna predstavqa nepravi objekat.
Ako se objekat posmatra kao semantika kategorija onda se on odreuje kao semantika dopuna glagola koja referie o predmetnom (konkretnom ili apstraktnom) sadraju na koji prelazi glagolom oznaena
aktivnost posredstvom koje se povezuju dva participanta (tj. uesnika
date situacije), subjekatski i objekatski" odnosno agens i pacijens
(Petrovi 2000: 439). Predmetni sadraj na koji prelazi radwa i koji
je u direktnoj vezi sa upravnim glagolom pri tom moe biti iskazan
74 Termin nepravi prelazni glagoli preuzet je iz Renika glagola sa dopunama (Petrovi, Dudi 1989), a termin neprelazni (intranzitivni) rekcijski glagoli koriste autori
gramatike Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraavawa (Stanoji 1989). Oba
termina koriste se u istom, u tekstu odreenom znaewu.
334
NATAA BUGARSKI
bilo kojim od objekatskih padea u srpskom jeziku. Pod objekatskim padeima podrazumevaju se oni bez predloga: genitiv, dativ, akuzativ i
instrumental, kao i padei s predlozima: genitiv, dativ, akuzativ, instrumental i lokativ. Svi objekatski padei, osim bespredlokog akuzativa i genitiva, izraavaju netipina ili neprava objekatska znaewa,75 a istovremeno vre funkciju direktnog objekta. Kod glagola kompleksne ili sloene rekcije obavezno je da se ekspliciraju dve semantike dopune: direktni objekat i pojam koji je indirektno odnosno preko direktnog objekta povezan sa upravnim glagolom, a koji ima znaewe
i funkciju to se odreuje kao indirektni ili drugi objekat.76
2.1. U ovom radu posmatrane su deadjektivne imenice koje se pojavquju u poziciji objekta definisanog prema semantikom kriterijumu.
Analiza je pokazala da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u
ovoj funkciji nalazi dopunska objekatska klauza koja se za upravnu kaluzu vezuje prostim veznikom da. Ukoliko pak dubinska dopunska klauza
ima i neki dodatni semantiki sadraj, ona se u zavisnosti od tog sadraja uvodi nekim od sloenih veznikih spojeva:77 da li,78 to da, to
to, to koliko, toga da, toga to, od toga koliko, tome da, na to da,
na to to, u to da, na tome da, na tome to, o tome koliko, o tome da,
o tome da li, u tome koliko, koliko, kako, ono to, onoga to, onome
to, sa onim to, ta, ko.79 Na oblik sloenog veznikog spoja bitno
utiu znaewe i rekcija upravnog glagola.80
75 Tipologiju netipinih ili nepravih objekatskih znaewa, takoe je izvrila
Vladislava Petrovi u okviru svojih predavawa iz Sintakse i semantike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a koje sam imala prilike da pratim u toku redovnih studija. O problemu objekta u srpskom jeziku ova autorka je pisala u nekoliko radova: O predlokom objektu (2000), Alternativnost predlokog i bespredlokog objekta u srpskom jeziku
(1999a), Renik glagola sa dopunama (Petrovi, Dudi 1989). Meutim, za ovaj rad taj problem nije relevantan, tako da je izvrena samo opta podela deadjektivnih imenica na
one sa znaewem direktnog odnosno indirektnog objekta.
76 Glagoli proste i sloene rekcije mogu imati rekcijske dopune razliitih tipova, ne samo objekatske.
77 Videti fusnotu 17.
78 Veznik da li pojavquje se ukoliko je relevantno da li se radwa odnosno situacija
iskazana dopunskom klauzom realizuje ili ne.
79 Postoje dva razliita stava u domaoj literaturi koja se tiu strukturirawa i
tipologije dopunskih klauza kad je u nadreenoj reenici ekspliciran zameniki koreferent. Prema jednom tumaewu u primeru tipa: kupila sam ono to sam elela, zavisna
klauza se odreuje kao relativna klauza sa zamenikim antecedentom u nadreenoj reenici, dok drugi smatraju da se u primerima ovog tipa radi o dopunskim klauzama kod kojih
zameniki koreferent i relativizator saiwavaju jedinstveni vezniki spoj. Ivo Prawkovi, na primer, smatra da ove klauze uz odreene glagole proste rekcije zauzimaju poziciju wihove prve desne dopune objekatskog tipa (navedeno prema Petrovi 1999: 143). U
ovom radu prihvaeno je drugo tumaewe, budui da je uoeno da je pojava zamenikog koreferenta esto uslovqena rekcijom upravnog glagola, koja u pojedinim sluajevima zahteva
obavezno eksplicirawe nominalne forme, dok u nekim primerima to nije sluaj. Takoe
je uoeno da pojava zamenikog koreferenta ukazuje na specifine semantike karakteristike dopunske klauze, koje zavise od semantike upravnog glagola. Detaqniji prikaz literature vezane za ovaj problem kao i jedno od wegovih moguih viewa postoji u radu Vladislave Petrovi Dva vida sloenog sintaksikog odnosa: eksplikacija i deskripcija (1999)
i u monografiji Ivane Antoni Vremenska reenica (2001). Inae, termin koreferent
koristim u znaewu koje mu daje Ivana Antoni u navedenoj kwizi, istiui na taj nain
335
Kao to e se iz mnogobrojnih primera videti, odnos agensa upravne predikacije i nosioca stawa u klauzi nominalizovanoj deadjektivnom imenicom pripada jednom od moguih odnosa opisanih u drugom
poglavqu ovog rada, u odeqcima 2 i 3.
Deadjektivne imenice sa znaewem direktnog objekta
2.2. Primeri upotrebe deadjektivnih imenica u poziciji direktnog objekta razvrstani su prema padenom obliku kojim su iskazani u
povrinskoj reenici. Analizirani su primeri u kojima se deadjektivna imenica pojavquje u funkciji direktnog objekta kao semantika dopuna glagolima proste rekcije.
Vtranz + NDeadj (Acc)
Evropa ne moe da razume antinominost u stavovima naih izabranih dravnih predstavnika. [ Evropa ne moe da razume to da su antinomini stavovi naih izabranih dravnih predstavnika] (Republika, 16);
itava akcija, na ovom surovom tehnikom planu, ima za ciq da povea
bezbednost u saobraaju, da ostane to mawe materijala kojim bi se ispuwavale crne hronike medija. [ ima za ciq da povea to da saobraaj bude
bezbedan] (Jefimija, 138); Politika nepismenost ne znai politiku glupost. [ politika nepismenost ne znai da su qudi politiki glupi] (Republika, 53); Umesto toga, 13 zaposlenih uputilo je pismo Ministarstvu
kulture u kome osporavaju Antonievu strunost, da bi ga, potom, vlada
smenila. [ osporavaju da je Antoni struan] (Nin, 7); Autor ispituje
uvide, predoava sloenost grae i uverava nas koliko je aktuelan znaaj
koji se pripisuje fenomenu qudske slobode. [ autor predoava da je
graa sloena] (Politika, );81 , ali tek e vreme pokazati ispravnost
razliku izmeu pojmova koreferencije i korelacije. Ova autorka termin korelativni upotrebqava za oznaavawe suodnosa dve predikacije, jedne reenine, determinativne, i
druge subordinirane, detereminatorne predikacije, odnosno za meusobni odnos dve proste reenice, jedne nadreene i druge, woj podreene, u okviru reeninog kompleksa. S
druge strane terminom koreferet oznaena je re u nadreenoj reenici ije se znaewe
determinie zavisnom klauzom.
80 Poto u radu nije raena semantika kategorizacija glagola koji zahtevaju objekatsku dopunu, a takoe nije bilo ni rei o vrstama netipinih objekatskih znaewa, u
daqem izlagawu nee se eksplicitno upuivati na dodatne semantike sadraje koje prenose dopunske klauze uvedene onim veznikim sredstvima.
81 U korpusu je uoen jedan broj primera u kojima se uz glagole iz grupe komunikativnih glagola, koje inae karakterie kompleksna rekcija, eksplicira samo direktni
objekat, kao to je to sluaj u ovom primeru. Ovu pojavu mogue je objasniti samo na nivou teksta ili ako se uzme u obzir pragmatiki aspekt ovog problema. Naime, kako obim
ovog rada to ne doputa, primeri su navoeni izvan konteksta, koji veoma esto otkriva
podatak o tome kome se osoba, odnosno poiqalac poruke, obraa. [O komunikaciji i
elementima komunikacije pisao je Milorad Radovanovi u kwizi Sociolingvistika (1986)]
Takoe, poto se radi o primerima ekscerpiranim iz publicistikog stila, i ako se
ima u vidu da su poruke koje odaiqe poiqalac, u naem sluaju novinar, namewene
itaocima odnosno primaocima tih poruka, moe se pretpostaviti da je podatak o indirektnom objektu, odnosno primaocu poruke, u pojedinim kontekstima budui potupuno
informaciono irelevantan izostavqen u povrinskoj reenici.
336
NATAA BUGARSKI
opcije koju je izabrala gospoa Asnar. [ ali tek e vreme pokazati da li

je ispravna opcija] (Vreme, 49); Nijedna stranka vladajue koalicije nee
predloiti svog kandidata s obzirom na to da prve ankete javnog istraivawa pokazuju da niko ne moe da ugrozi popularnost lidera DSS-a Vojislava Kotunice. [ niko ne moe da ugrozi to koliko je lider DSS-a Vojislav Kotunica popularan] (Politika, 1); Tada, pre deset godina, vie
sam slutio nego to sam mogao pouzdano znati svu sloenost dogaawa i
kuda ono vodi, [ vie sam slutio nego to sam mogao pouzdano znati
koliko su sloena dogaawa] (Republika, 25); Komisija dva sata proverava
praktine sposobnosti kandidata na raznim poslovima sklapawa automobila. [ komisija dva sata proverava koliko su kandidati praktino sposobni] (Politika, A4); Jugoslovenska strana je obrazloila aktivnosti na
definisawu strategije privatizacije bankarskog sektora, [ Jugoslovenska strana je obrazloila kako je aktivna na definisawu strategije] (Politika, A11); Kako preivqavate popularnost? [ kako preivqavate to
to ste popularni] (Jefimija, 30); Postoji samo jedan mogui odgovor: inili su ono to im je moralni imperativ nalagao, branei ovenost i
qudsko dostojanstvo. [ branei ono to je oveno] (Politika, ); Potrebno je mnogo vie, i mnogo preciznije definisati ta je ija nadlenost, da se ustroji jedna vrsta hijerarhije na dravnom nivou, i to hijerarhije odgovornosti i kontrole. [ potrebno je preciznije definisati
ko je za ta nadlean] (N. telegraf, 23); Ipak, izneo sam i slabosti tog
poglavqa, a to je jednostranost u prikazivawu dogaaja iz 1971. i 1981. godine [ izneo sam i ta je slabo u tom poglavqu] (Vreme, 59).
Vtranz + NDeadj (Gen)

Ne plaim se starosti. [ ne plaim se da budem stara] (Jefimija,
93); Ovde je, pak, bitno primetiti da je samo postojawe pokreta osporavawa i javne kritike misli ipak ograniavalo (sve)mo vlastodraca koji
su se, pred ipak prezentnim protivnikom, ustruavali krajwe brutalnosti, strahujui i od meunarodnih skandala. [ koji su se ustruavali
da budu krajwe brutalni] (Republika, 35); Plaim se qudske gluposti. [
plaim se toga to su qudi glupi] (Jefimija, 178); I zato se to ne tie
samo jednog oveka kome se sudi, ve se tie odreenog pravca u ruskoj
prozi koji se odrekao tradicionalnih vrednosti. [ koji se odrekao onoga
to je tradicionalno vredno] (Politika, ).
Vtranz + OD + NDeadj (Gen)82

Uspeh izbora zavisie od snage kandidata i motivisanosti glasaa.
[ uspeh izbora zavisie od toga koliko su glasai motivisani] (Politika, A7); Od delotvornosti tih institucija zavisi nalaewe prave mere u
reavawu zaista golemih konkretnih problema tranzicije" [ od toga
koliko su te institucije delotvorne zavisi nalaewe prave mere] (Republika, 38).
82 Glagoli koji dobijaju objekatsku dopunu sa pravim ili netipinim objekatskim
znaewem bie posmatrani kao prelazni glagoli, odnosno, u modelima se nee praviti
razlika izmeu pravih i nepravih prelaznih glagola. Na isti nain ovi glagoli su odreeni u Reniku glagola sa dopunama (Petrovi, Dudi 1989).
337
Vtranz + NDeadj (Dat)

Dugo je grad bio miran, gotovo izolovan, jer su svi pristupi Menhetnu bili zatvoreni, to je doprinosilo nadrealnosti cele situacije. [
to je doprinosilo da cela situacija bude nadrealna] (Jefimija, 177);
(Vreme, 42); Pored toga to doprinose spektakularnosti i ludakom karakteru predstave to su, inae, wene glavne vrednosti ovakvi prostorni odnosi imaju i izvesnu znakovitost [ pored toga to doprinose da
predstava bude spektakularna] (Vreme, 42); Zato sam neto o tom gaewu i
napisao, masovnoj osvetnikoj opijenosti uz nos. [ napisao [sam] onima
to su bili masovno opijeni [osvetom] uz nos] (Vreme, 33); ; protivi se
drutvenoj i ekonomskoj nejednakosti koju izazivaju institucije kojima se
suprotstavqa; [ protivi se tome da qudi budu drutveno i ekonomski
nejednaki] (Republika, 22); Sloenosti ove dramske forme doprinosi i
Geteovo eruditno poigravawe raznim anrovskim obrascima, [ tome
da ova dramska forma bude sloena doprinosi i Geteovo eruditno poigravawe].
Vtranz + NA + NDeadj (Acc)

Ambasador Jevremovi je podsetio na nekadawu nerazvijenost Kosmeta i ta je nekadawa SFRJ uinila za wegov razvoj, [ ambasador Jevremovi je podsetio da je Kosmet nekada bio nerazvijen]; alio se na visinu kazne traei blagost83 od vieg suda. [ alio se da je kazna visoka]
[ traei da vii sud bude blag] (N. telegraf, 37); Kakvi e biti tokovi
i ishodi populizma na tlu bive Jugoslavije to je tema kasnijih razmatrawa, a sada bismo ukazali na slinosti i razlike populizma spram pojava i
pojmova tiranije, despotizma, diktature, autoritarizma i totalitarizma.
[ sada bismo ukazali da su slini populizam i pojave i pojmovi] (Republika, 29); Umesto da se dokazi odmah potrae na sudu gde bi oni i trebalo da budu dati, svi su se okomili na bestidnost" novina i novinara. [
svi su se okomili na to da su novine i novinari bestidni] (Republika, 7);
, postoje nereena pitawa koja se prvenstveno odnose na republike buxete za 2003. godinu i neizvesnosti povodom novih ustavnih reewa izmeu Srbije i Crne Gore. [ koja se odnose na to to su nova ustavna reewa neizvesna] (Politika, A11).
Vtranz + U + NDeadj (Acc)

Pobornici lustracije ne veruju u zrelost naroda i wegovu sposobnost
da svojim glasovima izabere prave, asne i potene qude [ pobornici
lustracije ne veruju da je narod zreo i sposoban] (Jefimija, 28); Za razliku
od stare elite, koja je verovala u svoju trajnost, gotovo venost, pa je bila
donekle obazrivija u koriewu privilegija, nova elita, verovatno svesna
prolaznih ari trenutka, bivala je sve oblapornija i bezobzirnija. [ za
razliku od stare elite, koja je verovala da je trajna, da je gotovo vena] (Republika, 34); Premda nudi najboqe i najsveije plodove i zveri mora, Manos, vlasnik istoimenog ribqeg restorana, na poetku etalita, ne uzda
se u gastronomsku obrazovanost svetine. [ vlasnik istoimenog restorana
ne uzda se u to da je svetina gastronomski obrazovana] (Jefimija, 63); Kako
83
Ovo je primer direktnog objekta iskazanog bespredlokim akuzativom.
338
NATAA BUGARSKI
je general Jovanovi u iju odanost kao ruskog aka" Broz sumwa, a

slube" imaju neka saznawa" da se sprema da u Rumuniju umakne tenkom
iz Bele Crkve (ranije avionom Ane Panker) uspeo da neopaeno dawu
projezdi ravnim Banatom [ u to da je general Jovanovi odan Broz
sumwa] (Politika, A18).
Vtranz + ZA + NDeadj (Acc)

Izbegavajui kompleksnost84 reprezentativne politike, populisti se
zalau za jednostavnost i direktnost. [ izbegavajui to to je reprezentativna politika kompleksna] [ populisti se zalau da sve bude jednostavno i da sve bude direktno] (Republika, 21); Pitamo za moralnu odgovornost ili bar obavezu. [ pitamo ko je moralno odgovoran] (N. telegraf, 8).
Vtranz + SA + NDeadj (Instr)

Da se blii zima i da qudi u Skuptine grada razmiqaju o tome
kako da se izbore sa svim neprijatnostima koje sneg i mraz donose, potvruje i juerawa sednica izvrnog odbora, [ o tome kako da se izbore
sa svim onim to je neprijatno] (Politika, A15).
Vtranz + NAD + NDeadj (Instr)

Ali, na centralni problem jeste to je partijnost preovlaivala
nad kompetentnou na svakom mestu. [ to je partijnost preovlaivala
nad tim da su qudi kompetentni] (N. telegraf, 9).
Vtranz + O + NDeadj (Loc)

Mnogi govore o izgubqenosti generacije kojoj pripada. [ mnogi govore da je generacija izgubqena] (Jefimija, 116); Istina, ona ima ta da
nam kae o oseawu krivice, o besu i mrwi prema stvarima koje su se
dogodile tako kako su se dogodile i koje se vie nikada ne mogu promeniti, o nepovratnosti gubitka, o sebinosti, [ ona ima ta da nam kae
o tome da je gubitak nepovratan, o tome da su qudi sebini] (Republika,
59); Naprotiv, takve pretwe govore samo o slabosti tih koji prete." [ takve pretwe govore samo o tome da su slabi [ti] koji prete] (Vreme, 12); O
vrednosti i autentinosti materijala posvedoili su i sami intervjueri.
[ o tome da su materijali vredni i autentini posvedoili su i sami
intervjueri] (Republika, 53); Ovoga puta sa Poqskom, a razgovarano je o
mogunostima unapreewa privredne saradwe i poveawa obima robne razmene. [ razgovarano je o tome da li je mogue unapreewe] (Dnevnik, 8);
Bacila je u zasenak ak i Anu Kurwikovu, o ijoj neodoqivosti Rusi esto
preteruju, te lepu Mariju Naumovu, Ruskiwu iz Litvanije, pobednici na
pesmi Evrovizije". [ o tome da je [Ana Kurwikova] neodoqiva Rusi esto preteruju] (Jefimija, 180); O sloenosti te strukture najpreciznije govore brojke: [ o tome koliko je ta struktura sloena najpreciznije
govore brojke] (Vreme, 42).
84
Ovo je primer direktnog objekta iskazanog bespredlokim akuzativom.
339
Vtranz + NA + NDeadj (Loc)

ukanovi iznenauje svoje beogradske prijateqe time to nastavqa
da ignorie saveznu administraciju i to otvorenije nego u vreme Slobodana Miloevia insistira na nezavisnosti. [ insistira na tome da
Crna Gora bude nezavisna] (Vreme, 16); Specifino se fokusirajui na neprilagoenosti izmeu elita u tipinoj politici i zajednicama koje ih
prouzrokuju, Telos tvrdi da postoji potreba da se ponovo osnai lokalna
politika i odgovorno individualno uee u woj, [ specifino se
fokusirajui na to da su elite neprilagoene] (Republika, 24); Najzad, Jare u mleku" je i prikrivena polemika sa postmodernistikim poetikim
trendovima koji, vie nego na umetnikim vrednostima, insistiraju na
kvalitetu uenosti i mogunostima egezgeze, [ koji, vie nego na tome
to je umetniki vredno insistiraju na tome da je egzegeza moguna] (Politika, V).
Vtranz + U + NDeadj (Loc)

Meusobno se gloe, nadmeu u bahatosti i bivaju sve brutalnije. [
meusobno se nadmeu u tome koliko su bahati] (Republika, 34).
Deadjektivne imenice sa znaewem indirektnog objekta

2.3. Glagoli kompleksne rekcije zahtevaju uz sebe eksplicirawe dve
semantike dopune: direktnog i indirektnog objekta. U poziciji direktnog objekta esto se pojavquje akuzativ bez predloga dok je pozicija
indirektnog objekta popuwena nekim kosim padenim oblikom. Meutim, funkcije direktnog i indirektnog objekta mogu obavqati nominalne konstrukcije iskazane i nekim drugim padenim oblicima. No, bez
obzira na oblik povrinskog signala indirektnog objekta, deadjektivna imenica u ovoj funkciji po pravilu kondenzuje dopunsku objekatsku
klauzu koja se u dubinskoj strukturi povezuje sa upravnom reenicom veznikom da, ili ukoliko se wome unosi i neki dodatni sadraj moe se
pojaviti neki od sloenih veznikih spojeva:
Vcomplex. tranz + N(Acc) + KA + NDeadj (Dat)
Ne mogu da objasnim ta je to to vue qude ka brzini, ali jednostavno uivam kad sednem u auto i krenem na autodrom. [ ta je to to vue
qude da budu brzi] (Jefimija, 121).
V complex. tranz + N(Acc) + U + NDeadj (Acc)

U nepresunost Kolambasove fantazije uverava nas pismo koje vie
poruku, kupeu otvor koverte u razjapqena usta. [ da je Kolambasova fantazija nepresuna uverava nas pismo] (Vreme, 40).
340
NATAA BUGARSKI
Vcomplex. tranz + N(Acc) + SA + NDeadj (Instr)

Nije, naravno, objasnio zato je mirnodobnost (ono to odgovara
miru) izjednaio sa (pogrdnom) mirnodoptinom. [ nije, naravno, objasnio zato je mirnodobnost izjednaio sa onim to je mirnodobno]
(Nin, 61); Predlaem da rukovodstvo fabrike ode kod nadlenih republikih i saveznih rukovodstava i upozna nadlene sa ukupnim potekoama. [ predlaem da rukovodstvo fabrike ode kod i upozna nadlene
sa svim onim to je teko] (Politika, A18).85
V complex. tranz + N(Acc) + U + NDeadj (Loc)

Smatram da su ga novinari koji su razgovarali s wim poprilino
podrali u wegovoj gluposti, da ga je bilo u svim novinama, a sasvim nepotrebno. [ smatram da su ga novinari poprilino podrali u tome
koliko je glup] (N. telegraf, 35).
B) Leksikosemantike dopune:
a) Deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune
uz semikopulativne glagole
3. Glagoli u srpskom jeziku dele se prema semantikom kriterijumu, tanije prema stepenu semantike oformqenosti na: punoznane,
nepunoznane ili semikopulativne glagole i semantiki prazne odnosno kopulativne glagole. U zavisnosti od vrste dopuna kojom se konkretizuje ili dopuwuje znaewe glagola, razlikuju se i razliite klase semikopulativnih glagola. U ovom radu bie posmatrani samo oni glagoli iji se sadraj dopuwava tzv. predikativnom dopunom, odnosno,
imenicom ili pridevom u odgovarajuem padenom obliku. Ovakve konstrukcije predstavqaju, s obzirom na leksikosemantiku povezanost
wenih lanova, jedinstvene, neralawive glagolske fraze koje vre
sintaksiku funkciju predikata.86
3.1. Deadjektivna imenica moe imati funkciju semantike dopune
semikopulativnih glagola subjektivne ocene", sa kojima zajedno saiwava jednu vrstu analitikog predikata. Takvim predikacijama daje se
subjektivni stav ili ocena postupka agensa ili radwe koja je izvrena
nad samim agensom. Ovu grupu semikopulativnih glagola ine oni tipa:
ostati, postati, ispasti, proglasiti (se), initi (se), i sl. Predika85 Kada se socijativni glagol upotrebi u metaforinom znaewu onda se wegova semantika dopuna u instrumentalu sa predlogom sa odreuje kao objekatska dopuna, a kada
pojam iskazan instrumentalom sa predlogom sa oznaava neku osobu, odnosno, kada je socijativni glagol dopuwen personalnim participantom", onda se on odreuje kao neobjekatska socijativna dopuna ili koagens (Petrovi 2000: 443). Videti o tome detaqnije u
petom poglavqu 1.2.3.
86 Ovim problemom, izmeu ostalog, bavila se Vladislava Petrovi u radu Glagolska fraza kao gramatiki problem (1990).
341
tivna dopuna glagolima subjektivne ocene" iskazuje se nominativom,

akuzativom, ili slobodnim instrumentalom.
Kada se deadjektivna imenica nae u ovoj funkciji, ona tada kondenzuje dopunsku klauzu kojom eksplicira sadraj semikopulativnog glagola. Ove dopunske klauze uvek se uvode sloenim veznikim spojem ono
to,87 pri emu se prvi deo spoja nalazi u odgovarajuem padenom obliku uslovqenom povrinskom predloko-padenom konstrukcijom sa
deadjektivnom imenicom.
Vsemicop + NDeadj (Nom)
Da li je slutila da e san o princu iz bajke koji e je oeniti jednog
dana postati stvarnost? [ da li je slutila da e san postati ono to
je stvarno] (N. telegraf, 20); Ako se naemo u situaciji da moramo da
upotrebimo trupe, ako to postane neophodnost da bi se postiglo wegovo
razoruavawe, Sjediwene Drave e zajedno sa svojim prijateqima dejstvovati brzo i snano i obaviti posao. [ ako to postane ono to je neophodno] (Politika, A3).
Vsemicop + NDeadj (Acc)

Jednog dana, dana u kojem se drama i odigrava, Helver je uklonio izvesnu stvar koja za Karlu predstavqa dragocenost; [ koja za Karlu predstavqa ono to je dragoceno] (Republika, 58); Mali biznis stvara sredwu
klasu koja ini stabilnost u zemqi. [ koja ini ono to je stabilno u
zemqi] (Dnevnik, 2).
3.2. Kao posebna grupa izdvajaju se primeri u kojima je deadjektivna

imenica semantika dopuna semikopulativnih glagola koji prema svom
osnovnom znaewu ne pripadaju glagolima subjektivne ocene". Meutim, dopuweni odreenim deadjektivnim imenicama, oni ine predikaciju kojom se iskazuje ocena novonastalog stawa ili osobine subjekatskog pojma. Ovo se jasno vidi na dubinskom nivou kada se ovi analitiki predikati, osim toga to deadjektivna imenica u wihovom drugom delu kondenzuje dopunsku klauzu, u celini mogu transformisati u
predikate u ijem se prvom delu nalazi glagol postati, dok se kao semantika dopuna ili predikativ pojavquje pridev u nominativu:
Vsemicop + DO + NDeadj (Gen)
On je ocenio da je neophodno da sarauju i jedan i drugi deo vlasti da
bi se dolo do stabilnosti. [ sarauju i jedan i drugi deo vlasti da bi
se dolo do toga [drava] bude stabilna sarauju i jedan i drugi deo
vlasti da bi [drava] postala stabilna] (Politika, A7); Holbruk je, prema
Mahutijevim reima, obeao da e on i Amerika naterati Slobodana Miloevia na zakonske i ustavne promene koje e dovesti do nezavisnosti
87 Prvi deo veznikog spoja obavezno se realizuje, kao i u veznikom spoju neto
to (videti u 2.2. u treem poglavqu ovog rada).
342
NATAA BUGARSKI
Kosova". [ da e on i Amerika naterati Slobodana Miloevia na zakonske i ustavne promene koje e dovesti do toga Kosovo bude nezavisno
da e on i Amerika naterati Slobodana Miloevia na zakonske i ustavne promene da Kosovo postane nezavisno] (Nin, 50).
Vsemicop + NDeadj (Acc)

ivu ogradu smo zasadili jo pre tri godine, ona je tek sad dostigla
pravu lepotu. [ ona je tek sad dostigla to da bude istinski lepa ona je
tek sad postala [istinski] lepa] (Dnevnik, 10); Nakon rata Holanani su
eleli da povrate svoje pozicije u tom delu sveta, ali je 17. avgusta 1945.
godine Indonezija dobila nezavisnost i prvog predsednika Sukarna. [
ali je 17. avgusta 1945. godine Indonezija dobila to da bude nezavisna
ali je 17. avgusta 1945. godine Indonezija postala nezavisna] (Jefimija,
171); Stekla sam zrelost, mirnou i samopouzdawe. [ stekla sam to da sam
zrela, mirna postala sam zrela, mirna] (Jefimija, 50); Nove dravne
tvorevine nisu ostvarile punu suverenost, osim Slovenije; [ nove dravne tvorevine nisu ostvarile to da budu poptpuno suverene nove dravne tvorevine nisu postale [potpuno] suverene] (Republika, 36).
Vsemicop + U + NDeadj (Acc)

Nije re o tome to je zavladala opta nesaglasnost stranaka u viestranaju to ak moe da bude prirodno ve to se u ovim sukobqavawima izgubila svaka naelnost i to politiki ivot zapada u opasnu
iracionalnost. [ politiki ivot zapada u to da bude opasno iracionalan
politiki ivot postaje opasno iracionalan] (Republika, 2);
b) Deadjektivna imenica u dekomponovanom predikatu

4. Dekomponovawe predikata88 jeste proces u kojem se iz punoznane glagolske lekseme koja u reenici ima funkciju predikata89 izdvaja
nominalni deo i wen verbalni deo u vidu kopulativnog ili semikopulativnog glagola. Prema odreewu Milorada Radovanovia, dekomponovanim predikatom smatrae se svaki dvolani predikat konstruisan po
modelu Verbum (= glagolska kopula ili semikopulativni glagol) + Nomen deverbativum (= deverbativna imenica), a sinonimian (pa i komutabilan) sa semantiki ekvivalentnim jednolanim predikatom (predstavqenim punoznanom glagolskom leksemom iz koje je izvedena deverbativna imenica dvolanog predikata) (1990: 53), iz ega proizilazi da
je i dekomponovani predikat jedan od tipova analitikog predikata.
Graa koja saiwava korpus ovoga rada ukazuje na to da se u poziciji nominalnog dela dekomponovanog predikata moe nai i deadjektiv88 Problemom dekomponovawa predikata bavili su se: Milorad Radovanovi (1977a,
1977b, 1977v, 1990, 2001, 2002), Milka Ivi (1995), Sreto Tanasi (1995), Predrag Piper
(1999), Ivona ibreg (1987).
89 Sreto Tanasi ukazuje na to da se moe vriti dekomponovawe glagola koji nije
u poziciji predikata reenice (1995).
343
na imenica. Uoava se, meutim, da takva mogunost postoji samo kod

deadjektivnih imenica koje su istovremeno u semantikoj vezi i sa odgovarajuim glagolima, kao to je to sluaj sa imenicama: mogunost,90
vrednost, saglasnost, zapawenost, savrenstvo i hrabrost. Ovo je svakako interesantna pojava, ali pojava koja u svojoj osnovi ne odstupa od
opaawa Milorada Radovanovia da je dekomponovawe predikata, praeno specifinim vidom wegovog nominalizovawa, zapravo oblik ispoqavawa opteg procesa nominalizovawa iskaza u jezicima (1990: 53).
Primeri koji slede pokazuju da je u odnosu na Radovanovievu tipologiju dekomponovanih predikata drugaije jedino to to se kao rezultat
nominalizacije ne pojavquju deverbativne ve deadjektivne imenice.
Iz primera koji slede vidi se da do dekompozicije glagola esto dolazi zbog mogunosti davawa preciznijih informacija o onome to oznaava imeniki deo, npr. stvarati mogunost, ostvarivati mogunost,
ostaqati mogunost prema jednoj glagolskoj leksemi omoguavati. Imenski deo predikata pri tom moe biti determinisan ime se takoe postie preciznost informacija, kao u primeru: One materijalno nemaju
nikakvu vrednost.91
Koncentracija kapitala poeqna je u sluaju prodaje akcija, jer to
stvara mogunost da i trina cena bude via, objawava na sagovornik. [ jer to omoguava da i trina cena bude via] (Politika, A10);
S druge strane, reklame otvaraju i mogunost glumcima da u situaciji kada nema dovoqno projekata, veu publiku za sebe." [ reklame omoguavaju
glumcima i da veu publiku za sebe] (Vreme, 35); Tako sroen kratak
tekst u katalogu, ne ostavqa mogunost da se nasluti sutinska potka prie: [ tekst ne omoguava da se nasluti sutinska potka prie] (Jefimija, 156); Dobili smo smawewe cena obnove godine na 10.000 i mogunost da upiemo godinu u januaru i to je maksimum koji je uprava mogla da
nam d. [ omoguili su nam da upiemo godinu] (Politika, A9); Ili, da
se sve mawe i sve nove drave-lanice, praktino, lie mogunosti da
dou u priliku da makar i na samo est meseci predsedavaju Unijom [
ili, da se sve mawe i sve nove drave-lanice, praktino onemogue da dou u priliku] (Nin, 47); Nakupci negoduju jer im nije dat nikakav rok da
rasprodaju robu, ako ve drava nema mogunosti da ih preregistruje, kae
Pavlovi. [ ako ve drava ne moe da ih preregistruje] (Politika,
A18);92 Predsednik ove drave eventualno e imati mogunost da vrati neki zakon na ponovno razmatrawe i ako ga parlament dva puta vrati wegove
se mogunosti iscrpquju. [ predsednik ove drave eventualno e moi da
vrati neki zakon] (N. telegraf, 8); Ova ekipa Partizana ima vrednost, uostalom to emo i pokazati optimista je Danko Lazovi [ ova ekipa
Partizana vredi] (Politika, A19); One materijalno nemaju nikakvu vred90 Treba imati na umu da je Radovanovi imenicu mogunost odredio kao deverbativnu imenicu (1990). Meutim, kako je za izbor grae za ovaj rad bio odluujui derivacioni kriterijum, i kako je ova imenica direktno izvedena od prideva moguan (mogu),
ona je ovde analizirana kao deadjektivna imenica.
91 O ovim i ostalim sintaksiko-semantikim razlozima zbog kojih dolazi do dekompozicije predikata videti u: Ivi, 1995a.
92 Dekomponovani predikati tipa imati/nemati mogunost nastaju dekompozicijom
modalnog glagola moi, koji stoga u dubinskoj strukturi formira sloeni predikat.
344
NATAA BUGARSKI
nost. [ one materijalno ne vrede [nita]] (Jefimija, 197); Kada je postignuta saglasnost oko mehanizma finansirawa zajednikih funkcija, duga
rasprava se vodila, na primer, o tome da li e u Poveqi biti upotrebqen
naziv buxet ili neka druga re [ kada su se saglasili oko mehanizma
finansirawa] (Vreme, 17); , Asnarove supruge Ane Boteqe, koja je prole nedeqe javno dala saglasnost za ulazak na listu Narodne partije. [
Asnarove supruge Ane Boteqe, koja se prole nedeqe javno saglasila [sa]
ulaskom na listu Narodne partije] (Vreme, 49); Meutim, vrsta okolade
ima bezbroj, a tek nekoliko prizvoaa uspelo je svoj proizvod da dovede
do savrenstva. [ tek nekoliko prizvoaa uspelo je svoj prizvod da usavri] (Jefimija, 76); Istovremeno, postavio mi je ivotni ciq i ulio
hrabrost da ga ostvarim. [ ohrabrio [me] je da ga ostvarim] (Jefimija, 92).
4.1. U primerima koji slede dekomponovani predikati, kod kojih se

u funkciji leksikog jezgra pojavquje deadjektivna imenica, specifini su po tome to deadjektivna imenica u wima nije upotrebqena kao
kondenzator. Analitiki predikati ovoga tipa pojavquju se kao stilski
obeleena varijanta kopulativno-imenskog predikata u ijem leksikom jezgru je pridev, a koji se takoe svrstava u analitike predikate,
pa se tako umesto predikacije tipa odgovoran sam pojavquje predikat
imam odgovornost. Osobenosti stila iz kojeg je ekscerpirana graa za
ovaj rad, a pod tim se pre svega misli na intelektualizovanost, potrebu
za odvajawem jezika tampe od uobiajenog naina izraavawa, kao i
izuzetno visok stepen birokratizacije jezika u publicistikom stilu,93
uslovile su pojavu predikata saiwenog od glagola nepotpunog znaewa
i deadjektivne imenice, kao izuzetno pogodnog jezikog sredstva za postizawe navedenih ciqeva. Deadjektivna imenica u ovim konstrukcijama pojavquje se u nominativu, genitivu i akuzativu bez predloga.
V + NDeadj (Nom)
Odmah da naglasim da je obezbeena kreditna linija za navedene investicije i da postoji zainteresovanost koncesionara za izgradwu hidroelektrana na ovim rekama. [ i da su koncesionari zainteresovani] (Politika, A18).
V + NDeadj (Gen)
Imam dovoqno samouverenosti i snage da stanem iza toga. [ dovoqno
sam samouveren da stanem iza toga] (Jefimija, 50); Ali, dokle god imam
snage, sposobnosti, poverewa, spreman sam da obavqam razne funkcije u zemqi. [ ali, dokle god sam sposoban spreman sam] (N. telegraf, 9); A
jo se i pitam kako je mogue da je u isti ko strpao sve nas nabrojane koji ni po emu nemamo slinosti. [ sve nas nabrojane koji ni po emu nismo slini] (Vreme, 61).
93 O birokratizaciji jezika, uzrocima i posledicama ove pojave i sredstvima kojima se ona postie pisala je Duka Klikovac (2001).
345
V + NDeadj (Acc)
Nemam je tu nikakvu protekciju, ve samo odgovornost da ispunim
svoje obaveze koje sam preuzeo prema stranim partnerima [ ve sam samo odgovoran da ispunim] (N. telegraf, 25); Meutim, takav lek ve postoji: to su vlakna iz hrane, koja imaju sposobnost da spree rak debelog creva, [ koja su sposobna da spree rak] (Politika, B6); Zemqe koje nisu
imale dobru medijsku pokrivenost nisu uspele u reformama. [ zemqe koje nisu bile dobro medijski pokrivene nisu uspele u reformama] (Vreme,
12); (Mnogi imaju energiju bez rezultata ili strunost bez efikasnosti
ili efikasnost bez moralnih i strategijskih orijentira.) [ mnogi su
struni bez efikasnosti] [ mnogi su efikasni bez moralnih i strategijskih orijentira] (Vreme, 8); Imaju ogromnu senzibilnost i wihove patwe su intenzivnije. [ [one] su izuzetno senzibilne] (Jefimija, 132); Havel
je uivao veliku popularnost meu mladima. [ Havel je bio veoma popularan meu mladima] (Nin, 48); Neko od nas mora da ponese odgovornost. [
neko od nas mora da bude odgovoran] (N. telegraf, 8); , koji bi ubudue
snosio odgovornost za usklaivawe spoqnopolitikih stavova zemaqa-lanica [ koji bi ubudue bio odgovoran za usklaivawe] (Nin, 47).
4.2. U jedinom uoenom primeru deadjektivna imenica semantiki

dopuwuje glagol u infinitivu koji u reenici vri funkciju subjekta.94
Ovom analitikom strukturom postie se semantika razlika koja se
kod glagola iskazuje suprotstavqawem pasivnog oblika aktivnom (Ivi
1995a: 184):
V + NDeadj (Acc)
Zar zaista mislite da je dovoqno prijaviti se, imati obdarenost i
sreu, dobru kosmiku konstelaciju, i prosto pobediti? [ zar zaista mislite da je dovoqno prijaviti se, biti obdaren] (Jefimija, 184).
2) Semantike dopune imenicama

5. Apstraktne imenice u srpskom jeziku esto zahtevaju da, usled
svoje semantike nepotpunosti, uoptenosti ili neodreenosti, uz sebe dobiju tano odreene sintaksike konstrukcije, odnosno rekcijske
dopune, kojima e se eksplicirati wihov dopunski semantiki sadraj,
odnosno konkretizovati wihovo uopteno ili apstraktno znaewe. U
ovom odeqku bie posmatrane deadjektivne imenice koje se pojavquju
kao semantike dopune drugim imenicama. Deadjektivne imenice u ovoj
funkciji kondenzuju reenine sadraje kojima se upravo vri eksplikacija ili konkretizacija apstraktnog znaewa upravne imenice u posmatranoj imenikoj sintagmi. Budui da upravna imenica moe biti i
deverbativna ili takoe deadjektivna imenica, to bitno utie na vrstu semantike dopune, osnovni kriterijum za podelu deadjektivnih
imenica u ovoj funkciji bie mogunost ili nemogunost uspostavqa94
O funkcijama infinitiva videti u: Ivi, 1972.
346
NATAA BUGARSKI
wa semantike ili derivacione veze upravne imenice sa glagolom ili

pridevom.
A) Deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune
deverbativnim imenicama
6. Deadjektivna imenica moe se pojaviti kao dopuna deverbativnim imenicama. U tom sluaju radi se o situaciji dvostrukog sintaksikog kondenzovawa, tj. dvostruke semantike nominalizacije" (Radovanovi 1977b: 120), to predstavqa jedan sasvim specifian problem
koji zahteva da bude zasebno, podrobno analiziran. Radi utvrivawa
znaewa koja kondenzuju deadjektivne imenice, bie ipak neophodno
najpre u samoj transformaciji na dubinskom nivou upravnu deverbativnu imenicu zameniti odgovarajuom glagolskom leksemom. Kako sve dopune uz glagole u srpskom jeziku moemo podeliti na objekatske i neobjekatske (Petrovi 2000: 439), tako e i deadjektivne imenice u funkciji semantikih dopuna deverbativnim imenicama biti posmatrane u
okviru te dve semantike kategorije. Ovde je vano utvrditi odnos
agensa radwe kondenzovane deverbativnom imenicom i nosioca stawa
reenine strukture kondenzovane deadjektivnom imenicom. Oni mogu
biti identini ili pak razliiti. U sluaju wihove neidentinosti
pojavie se jedna od situacija opisanih u drugom poglavqu u odeqcima
2 i 3, a koje se upravo tiu postojawa nosioca stawa i naina wegovog
eksplicirawa u povrinskoj reenici.
Deadjektivne imenice kao rekcijske dopune objekatskog tipa
uz deverbativne imenice
6.1. Deadjektivne imenice u funkciji objekatske dopune kondenzuju
dopunske objekatske klauze, koje se uvode nekim od tipinih veznika
ili sloenih veznikih spojeva, to je uslovqeno dodatnim informacijama koje se wima prenose.95
6.2. Ukoliko se na povrinskom nivou deadjektivna imenica nae
u genitivu bez predloga kao semantika dopuna deverbativnoj imenici,
u dubinskoj strukturi moe se rekonstruisati ili dopunska objekatska
ili dopunska subjekatska klauza uz predikaciju koja je kondenzovana tom
deverbativnom imenicom. Vrsta reeninog sadraja koji se nalazi u
semantikoj bazi ovako upotrebqenih deadjektivnih imenica uslovqena
je znaewem same deadjektivne imenice u genitivnoj padenoj konstrukciji, kao i znaewem deverbativne imenice kao centra date nominalizovane povrinske strukture.96
95 O veznicima i sloenim veznikim spojevima dopunskih klauza videti u petom
poglavqu 2.1.
96 O distribuciji i osnovnim karakteristikama subjekatskog i objekatskog genitiva
pisao je Milorad Radovanovi govorei o deverbativnoj imenici u funkciji kondenzatora (1977: 135140).
347
6.2.1. Objekatski genitiv pojavquje se uz deverbativne imenice izvedene od tranzitivnih glagola. Imenica u genitivu oznaava pojam na
koji se prenosi radwa, na povrinskom nivou iskazana deverbativnom
imenicom, i to takav pojam za koji nije relevantno obeleje samoaktivnosti. Deadjektivne imenice se pojavquju u znaewu objekatskog genitiva, to jasno pokazuje rekonstrukcija wihove semantike baze u kojoj se
nalazi dopunska objekatska klauza, uvedena veznicima i sloenim veznikim spojevima: da, to da, to to, to koliko, koliko, ono to, za
ta, ko.97 U zavisnosti od moguih dodatnih informacija koje se prenose rekonstruisanim dopunskim objekatskim klauzama, ali i uslovqeno rekcijom glagola od kojeg je deverbativna imenica izvedena pojavie
se odgovarajua veznika sredstva u odgovarajuim oblicima.98
NDev + NDeadj (Gen)
Oekivani nastavak aktivnosti na donoewu zakona u saveznom i
republikim parlamentima treba da pomogne u prevazilaewu kawewa u
usvajawu reformskog zakonodavstva", kae se u saoptewu. [ to to se
oekivano nastavqaju aktivnosti na donoewu zakona treba da pomogne
to to se oekivano nastavqa to da su [poslanici] aktivni pri donoewu zakona treba da pomogne] (Politika, A11); Svi su isticali presudnu ulogu Tita, izraavali mu linu lojalnost, a i on je podsticao takav smer razgovora, fingirawem spremnosti i da ode", [ on je podsticao takav smer razgovora tako to je fingirao spremnost i da ode"
on je podsticao takav smer razgovora tako to je fingirao da je spreman i
da ode"] (Republika, 32); Utisak je da oseawe bespomonosti danawih
qudi, bez obzira na zadivqujue podvige qudskog intelekta kojim smo svedoci, katkad nije nita mawi nego kod qudi iz ranijih istorijskih epoha.
[ utisak je da danawi qudi oseaju bespomonost utisak je da danawi qudi oseaju da su bespomoni] (Politika, ); , da se mawe vremena
utroilo na definisawe osnovnih nadlenosti mirovne misije, znalo bi
se koji su rezultati februara 2003. [ da se mawe vremena utroilo da se
definiu osnovne nadlenosti mirovne misije da se mawe vremena
utroilo da se definie za ta su mirovne misije u osnovi nadlene] (Republika, 2); U istom okviru su i jaawe regionalne saradwe u energetici
i izgradwi infrastrukture, podrka investicijama, smawivawe nezaposlenosti, poveavawe trgovine meu zemqama regiona. [ u istom okviru su i
to da se smawi nezaposlenost u istom okviru su i to da se smawi
to koliko su qudi nezaposleni] (Vreme, 49); , zbog ega je oivela namera
Cesida da organizuje posmatrawe efikasnosti rada u 92 optine koje obuhvataju 80 odsto populacije u Srbiji. [ da organizuje da posmatraju efikasnost rada da organizuje da posmatraju koliko je rad efikasan] (Politika, A7); I drugo, wena nepotvrena veza sa prvim ovekom Rusije Vladimirom Putinom, koga dnevnik Izvestija" naziva starim potovaocem
Oksanine lepote", [ koga dnevnik Izvestija" naziva onim koji [dugo]
97 O deadjektivnim imenicama u funkciji kondenzatora dopunske objekatske klauze
bilo je rei u ovom poglavqu, a u vezi sa deadjektivnim imenicama kao semantikim dopunama glagolu.
98 Ovo vai za sva veznika sredstva koja uvode dopunske klauze, a koja e biti pomiwana u daqem izlagawu.
348
NATAA BUGARSKI
potuje Oksaninu lepotu koga dnevnik Izvestija" naziva onim koji

[dugo] potuje to koliko je Oksana lepa] (Jefimija, 182);99 Staviu se u
ulogu uvara ustavnosti i zakonitosti, naela pravnog poretka i principa vladavine prava", dodao je eeq. [ staviu se u ulogu onoga koji uva ustavnost i zakonitost staviu se u ulogu onoga koji uva [sve] ono
to je ustavno i zakonito] (Dnevnik, 3); Verovatno bi cela javnost brujala
od izviwavawa i traewa odgovornosti. [ verovatno bi cela javnost brujala od toga da trae odgovornost verovatno bi cela javnost brujala od
toga da trae ko je odgovoran] (Politika, A18).
6.2.2. Kada se nae u odgovarajuim predloko-padenim konstrukcijama, a uz deverbativne imenice izvedene od glagola koji pripadaju
odreenim semantikim kategorijama,100 deadjektivna imenica prenosi
neko od netipinih objekatskih znaewa, i pri tom kondenzuje dopunsku
objekatsku klauzu. Slede primeri koji pokazuju u kojim se sve padenim
oblicima u povrinskoj reenici pojavquje deadjektivna imenica kao
rekcijska dopuna objekatskog tipa uz deverbativne imenice.101
NDev + OD + NDeadj (Gen)
Rank, sledbenik Frojda, a kasnije samostalni mislilac u okviru psihoanalize, smatra da ovek beei od straha od usamqenosti udi za srodstvom sa Sveukupnou. [ beei od toga da se boji da bude usamqen]
(Politika, ); Haksli je oseao strah od mogunosti da vie ne bude razloga za zabranu kwiga, [ Haksli je oseao da se boji da je moguno] (Nin,
42); Re je o 90 ogromnih i skupih projektila kojima Bugarska raspolae
od sredine 80-tih godina, a koje je jo pokojni Todor ikov kupio za, kako se tada tvrdilo, odbranu od zapadne opasnosti". [ koje je jo pokojni
Todor ikov kupio da bi se branili od onoga to je opasno sa zapada]
(N. telegraf, 24); Moj odlazak nazvala sam kratko bekstvo od obinosti,
obinosti koje ovog leta nudi moj grad. [ moj odlazak nazvala sam kratko
bekstvo od onoga to je obino, od onoga to je obino, a koje ] (Jefimija,
166).102
NDev + NDeadj (Dat)

Dakle, ako dospeju u prijatnu evropsku klimu, one tamo nikada ne okiraju jer su prosto odreeni dodatak kulturnim vrednostima koje su tamo
99 U ovom i u narednom primeru deadjektivna imenica se pojavquje kao kondenzator dopunske objekatske klauze uz deverbativnu imenicu iz klase nomina agentis.
100 Obim i ciqevi ovog rada ne dozvoqavaju detaqniji prikaz semantikih specifinosti deverbativnih imenica uz koje se pojavquju deadjektivne imenice kao wihove
rekcijske dopune, ali prikupqena graa u svakom sluaju moe posluiti za neka daqa
istraivawa tog tipa.
101 U primerima koji slede istovremeno su rekonstruisane semantike baze deverbativne, upravne imenice, i deadjektivne imenice u funkciji wene semantike dopune,
budui da se postupak transformacije jasno vidi na osnovu analize primera u odeqku
6.2.1.
102 U ovom primeru zbog konstrukcije u kojoj je upotrebqena deverbativna imenica
bekstvo ne moe se transformisati u odgovarajuu glagolsku leksemu a da pri tom ne doe do potpune promene strukture povrinske reenice.
349
bile, i koje i danas postoje. [ jer su prosto ono to se dodaje onome to

je kulturno vredno] (Politika, ); Bie izuzetnih blokada politikoj normalnosti jer ako se ue u to stawe mnogih politikih aktera vie nee
biti u javnosti. [ izuzetno e blokirati ono to je politiki normalno]
(Republika, 20).
NDev + KA + NDeadj (Dat)

From smatra da u dinamikoj meuigri ovekove tewe ka slobodi
ili, pak, zavisnosti i bekstva od slobode, nastaje oseawe usamqenosti.
[ u dinamikoj meuigri toga da ovek tei da bude zavistan] (Politika, ).
NDev + NA + NDeadj (Acc)

Popov je stavove graana tumaio kao politiku reakciju na bazinu
ugroenost graana, bioloku ugroenost ivota koja ih je pratila u
prethodnom periodu [ Popov je stavove graana tumaio kao da politiki reaguju na to da su graani bazino ugroeni i na to da je ivot bioloki ugroen] (Republika, 54).
NDev + ZA + NDeadj (Acc)

To ukquuje prekid sukoba, zalagawe za nacionalnu i versku trpeqivost, [ to ukquuje da se zalau da qudi budu nacionalno i verski trpeqivi] (Vreme, 48).
NDev + U + NDeadj (Acc)

Britanci su Amerikancima vani i zbog ubeivawa Evrope u ispravnost svog stava. [ Britanci su Amerikancima vani i zato to treba da
ubede Evropu da je wihov stav ispravan] (Nin, 46); Ali, to je bilo za drugu
svrhu da se predupredi malodunost meu borcima za novi kurs i otkloni sumwa u zrelost radnike klase i wenu otpornost na liberalizam.
[ da se otkloni to to sumwaju da je radnika klasa zrela i da je otporna na liberalizam] (Nin, 58); Spisak odluka meunarodnih institucija
lociranih u BiH koje bi u normalnim dravama bile protumaene kao
meawe u nadlenost domaih vlasti" mogao bi se nizati u nedogled
[ koje bi u normalnim dravama bile protumaene kao da se [neko] mea
u ono za ta su dravne vlasti nadlene] (Politika, A3).
NDev + O + NDeadj (Loc)

Natanijahu je istovremeno otro kritikovao arona zbog stawa u
ekonomiji i zbog neispuwenih obeawa o bezbednosti zemqe to e oigledno biti okosnica wegove kampawe. [ zbog toga to je obeao [a nije
ispunio] da e zemqa biti bezbedna] (Politika, A2); Wegova posthumno
objavqena kwiga naslovqena je Kako e se ono zvati" i ona je svedoanstvo o duhovnoj nesmirenosti pesnikovoj, o wegovoj borbi do posledweg
ivotnog atoma. [ i ona svedoi da je pesnik duhovno nesmiren] (Politika, ); Na sudu pretpostavke o umeanosti Dravne bezbednosti nisu dokazane. [ na sudu to to su pretpostavqali da je Dravna bezbednost ume-
350
NATAA BUGARSKI
ana nije dokazano] (Vreme, 28); Tu ne mogu biti od pomoi, kao to nisu
bile ni ranije, nametqive prie o fatalnoj istorijskoj nunosti. [ kao
to nije bilo [od pomoi] ono to [qudi] nametqivo priaju da je fatalno istorijski nuno] (Republika, 39); Ovo je velika qubavna pria o strasti i usamqenosti, orkestrirana izmeu etiri linosti", kae on, govorei o filmu Habla con ella" (Govori s wom") [ ovo je ono to [qudi] priaju o tome da su usamqeni] (Jefimija, 131);103 Istraivawa o
brojnosti homoseksualaca su nezahvalna jer mnogi od wih ne ele da se izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji. [ to kako [qudi] istrauju koliko
su homoseksualci brojni nije zahvalno] (Vreme, 57).
Kao to se vidi na osnovu sprovedene analize, predloko-padenim konstrukcijama sa deadjektivnim imenicama u netipinim objekatskim znaewima kondenzuju se dopunske klauze sa sledeim veznicima i sloenim veznikim spojevima: (to) da, na to da, o tome da, koliko, ono to, od onoga to, onome to.
Deadjektivne imenice kao rekcijske dopune neobjekatskog tipa

uz deverbativne imenice
6.3. Semantike dopune neobjekatskog tipa uz deverbativne imenice analizirane su u okviru poglavqa koja se bave determinatorima
adverbijalnog tipa.104 Ipak, uoen je jedan primer u kome se deadjektivna imenica u ovoj funkciji ne moe posmatrati na ovaj nain, jer ne
realizuje neko od adverbijalnih znaewa. Zbog toga e klauza koju ta deadjektivna imenica kondenzuje biti odreena kao dopunska klauza koja
eksplicira sadraj deverbativne imenice odnosno glagola, koji zbog
neodreenosti znaewa zahtevaju naknadnu eksplikaciju odnosno konkretizaciju svog sadraja.
NDev + U + NDeadj (Loc)
To je zapravo viteko prvenstvo Srbije, nadmetawe u vetini i snazi u disciplinama srpskog borbenog dvanaestoboja. [ to je kad se nadmeu koliko su veti] (Politika, A15).
B) Deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune

deadjektivnim imenicama
7. U posmatranom korpusu uoena su samo dva primera u kojima se
deadjektivna imenica pojavquje u funkciji semantike dopune drugoj
103 Ovaj primer pokazuje jedan od razloga zbog kojeg dolazi do nominalizacije iskaza, a to je mogunost preciznije determinacije imenice uz pomo prideva, to nije mogue kod glagolskog predikata. Upravo stoga rekonstruisana dubinska reenica nije semantiki ekvivalentna povrinskoj reenici.
104 Videti o tome detaqnije u petom poglavqu u 1.2.2.
351
deadjektivnoj imenici. Budui da je u prvom primeru upravna deadjektivna imenica deo idiomatizovane strukture u zavisnosti od neega, nee se zasebno analizirati wena semantika baza. Druga deadjektivna
imenica, zavisni lan u nominalnoj sintagmi, zapravo dopuwava znaewe itavog idioma i pri tom kondenzuje jednu vrstu dopunskih klauza
koju emo odrediti kao dopunsku klauzu uz izraz.105
Svaka greka tretirae se, naravno, tek kada se otkrije i u zavisnosti od veliine, kao prekraj, odnosno krivino delo. [ svaka greka
tretirae se, naravno, tek kada se otkrije i u zavisnosti od toga koliko je
velika] (Vreme, 15)
7.1. U drugom uoenom primeru u povrinskoj reenici pojavquje

se sintagma odanost vrednostima. Da bi se dolo do primarne semantine baze ovih deadjektivnih imenica neophodno je najpre utvrditi
semantiku bazu upravne, nadreene imenice, a potom utvrditi koju vrstu reeninog sadraja nominalizuje druga, zavisna imenica u sintagmi:
Uzrok wegove prilagodqivosti lei u praznoj dui" populizma: populizmu nedostaje odanost kqunim vrednostima. [ populizmu nedostaje
to da je odan kqunim vrednostima populizmu nedostaje to da je odan
onome to je kquno vredno] (Republika, 21).
Analiza pokazuje da u sluajevima kada jedna deadjektivna imenica

semantiki dopuwava drugu deadjektivnu imenicu, zapravo imamo sluaj
dvostruke nominalizacije, pri emu deadjektivna imenica u poziciji
semantike ili rekcijske dopune kondenzuje dopunsku klauzu koja se pojavquje kao semantika dopuna uz pridev (dakle, ne kao dopunska klauza
uz imenicu, kako bi se to moglo zakquiti na osnovu povrinske analize). Taj pridev deo je kopulativno-imenskog predikata reenice koja
je, s druge strane, takoe kondenzovana pomou deadjektivne imenice.
V) Deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune
imenicama koje nisu u semantikoj ili derivacionoj vezi
sa glagolima ili pridevima
8. Imenice, koje se ne dovode u semantiku ili derivacionu vezu
sa glagolima ili pridevima, veoma esto zahtevaju eksplikaciju ili
konkretizaciju svog znaewa. Kada se deadjektivna imenica nae u funkciji semantike dopune ovakvih imenica, ona tada kondenzuje dopunsku
klauzu ili relativnu klauzu. Nosilac stawa ili osobine imenovane deadjektivnom imenicom moe biti anonimizovan ili ekspliciran razliitim sintaksikim jedinicama (videti poglavqe , odeqke 2 i 3).
105
O dopunama uz izraze videti u 11. i 11.1. ovog poglavqa.
352
NATAA BUGARSKI
8.1. Ukoliko je upravna imenica apstraktnog znaewa, deadjektivna

imenica koja u povrinskoj struktruri vri funkciju wenog komplementizatora, kondenzovae dopunsku klauzu kojom se eksplicira sadraj
upravne imenice. Ove klauze uvode se, kao i ostali tipovi dopunskih
klauza, najee veznikom da, odnosno da li u upitnoj formi, ali i
ostalim veznikim spojevima u toj funkciji: toga da, za to da li, o tome da, tome to, o tome da li, toga koliko, u tome koliko, kako da, toga kako, ko, kada, ono to, onoga to.106
N + NDeadj (Gen)
Naravno, prepreka za tumaewe ostaje problem socijalne mimikrije"
i nezaiteresovanosti graana (Ivana Petrovi i eqko Krsti i konfuzije oko kategorija" (Gordana Miti). [ prepreka za tumaewe ostaje problem da su graani nezainteresovani] (Republika, 53); U okviru psihoanalize postoji vie predloaka za objawewe prirode i porekla usamqenosti. [ postoji vie predloaka za objawewe prirode i porekla toga da
su [qudi] usamqeni] (Politika, ); dakle zamena merila lojalnosti merilom strunosti; [ dakle zamena merila da li je neko lojalan merilom
da li je neko struan] (Republika, 55); merila socijalnog uspona karakteristina za statino, patrijarhalno i staleko drutvo bila su
sve ugroenija od rastueg aparata vlasti i iskrsavawa novih merila uspenosti. [ bila je ugroena od iskrsavawa novih merila za to da li je
neto uspeno] (Republika, 31);107 Potom bi Evropska komisija pripremila
Studiju izvodqivosti" za sklapawe sporazuma o stabilizaciji i povezivawu. [ potom bi Evropska komisija pripremila Studiju o tome da li je
sklapawe sporazuma izvodqivo] (Vreme, 49); Pink je veselo postao simbol
prostote () u kojem sada gostuju svi, nema vie razlike izmeu politike
i estrade, izmeu pozicije i opozicije [ Pink je veselo postao simbol
onoga to je prosto] (Republika, 14); , ali se opet simulira neka vrsta
socijalne i politike realnosti koja je bez uticaja. [ ali se opet simulira ono to je [na neki nain] socijalno i politiki realno] (Republika,
20);108 Uzrok wegove prilagodqivosti lei u praznoj dui" populizma:
populizmu nedostaje odanost kqunim vrednostima. [ uzrok tome to je
on prilagodqiv lei u praznoj dui" populizma] (Republika, 21); a tako je, jo vie, danas, kada su odluni koraci ka normalnom ivotu ve
iskustvom potvreni i okrepqeni nadom u otvarawe novih horizonata ovenosti. [ okrepqeni nadom u otvarawe novih horizonata kako da se bude ovean] (Republika, 40); To je najvii i najtrajniji oblik qudske ak106 Veznika sredstva uslovqena su znaewem i rekcijom upravne imenice, kao i
dodatnim sadrajima iskazanim deadjektivnim imenicama.
107 Imenica merilo jeste izvedena od glagola meriti, meutim, kod ove imenice je
dolo do leksikalizacije znaewa i wenog semantikog udaqavawa od glagola meriti, te
e ona stoga biti posmatrana kao apstraktna imenica sa znaewem kriterijuma.
108 Nominalna sintagma vrsta + N
Deadj ponaa se drugaije u odnosu na ostale konstrukcije sa imenicom semantiki dopuwenom deadjektivnom imenicom poto se u dubinskoj strukturi itava nominalna sintagma transformie u zavisnu klauzu, to ukazuje na poseban status i sinsemantinost imenice vrsta upotrebqene u ovom znaewu. U
posmatranim primerima ona ukazuje na tano odreeni, ili samo delimino odreeni,
segment stawa ili osobine koji se pripisuju odreenom pojmu, a koji su iskazani deadjektivnom imenicom.
353
tivnosti. [ to je najvii najtrajniji oblik toga kako su qudi aktivni]

(Jefimija, 20); Potrebno je mnogo vie, i mnogo preciznije definisati
ta je ija nadlenost, da se ustroji jedna vrsta hijerarhije na dravnom
nivou, i to hijerarhije odgovornosti i kontrole. [ da se ustroji jedna vrsta hijerarhije i to hijerarhije ko je za ta odgovoran] (N. telegraf, 23);
U celini, komunisti moraju vie da budu na politikom i idejnom
frontu, i u tome je sadrano novo pitawe odgovornosti." [ i u tome je
sadrano novo pitawe koliko je neko odgovoran] (Nin, 58);109 Ali retko mali ekran ima to iskuewe da istrpi takvu koliinu maligne pakosti, neistine i gluposti; o samoqubqu da i ne govorimo. [da istrpi takvu koliinu toga koliko su qudi pakosni i glupi] (Republika, 13); Mislim da e
situacija koja sledi biti znatno tea, barem to se povratka Srba tie,
jer e tu nastati period politike nestabilnosti. [ jer e tu nastati period kada je politika [situacija] nestabilna] (N. telegraf, 19).
N + PREMA + NDeadj (Dat)

Pa, ipak, nemar prema vrednostima koje imamo dotie se i wega, kao
i tolikih drugih. [ pa, ipak, nemar prema onome to je vredno dotie
se i wega] (Politika, ).
N + KA + NDeadj (Dat)
Te bi izmene morale da ukque ukidawe glasakog cenzusa ime bi
put ka nezavisnosti bio olakan. [ ime bi put da [Crna Gora] bude nezavisna bio olakan] (Nin, 19).
N + ZA + NDeadj (Acc)
Vremena su takva da kada se festival odri i na wemu prikae 95
odsto onoga to je predvieno, i uz to dou qudi koje ste pozvali, to jeste
razlog za zadovoqstvo. [ to jeste razlog da se bude zadovoqan] (Jefimija,
156); Time je pokuavao da nae bilans za brzinu i tempo svog profesionalnog angaovawa. [ time je pokuavao da nae bilans koliko da bude
brz] (Jefimija, 134); To je cena za konspiraciju, prijateqstvo i odanost.
[ to je cena za to to je bio odan] (N. telegraf, 37); Zbog toga smo se
odluili da uemo u politiku i pokuamo da dobijemo mandat za mnogo veu odgovornost. [ da dobijemo mandat da budemo mnogo vie odgovorni]
(Vreme, 11); Tehnike za uveawe polnih organa postoje i za duinu i irinu, iako se mukarcima sugerie da se klone noa. [ tehnike postoje i za to da [polni organi] budu dui i iri] (N. telegraf, 34); Osetio
sam sve ono to se osea: malo bie, kao sopstveni nastavak, qubav za wegovu nezatienost, equ da bdim nad wim. [ osetio sam qubav za to
to je on nezatien] (Jefimija, 43).
109 Imenica pitawe u ovom kontekstu ne dovodi se u semantiku vezu sa glagolom

pitati, ona ima znatno optije znaewe koje je semantiki ekvivalentno izrazima: koji
se tie ili koji je u vezi sa.
354
NATAA BUGARSKI
N + NA + NDeadj (Acc)
Suverenitet, drava, nacija, identitet, pravo na razliitost i pravda bili su proterani, a vaea doktrina je postala vulgarni pragmatizam.
[ identitet, pravo da ovek bude razliit bili su proterani] (Nin, 25).
N + SA + NDeadj (Instr)
To me je, dakle, poprilino zaustavilo, imala sam ak i problema sa
zdravqem, guila se na nervnoj bazi i to je neto to sam morala da reim. [ imala sam ak i problema da budem zdrava] (N. telegraf, 35).
N + ZA + NDeadj (Instr)
Opori i kritiki intonirani tonovi nisu sasvim potisnuli neunitivu potrebu za harmonijom, ewom, lepotom i skladom, [ nisu sasvim potisnuli neunitivu potrebu da [sve] bude lepo] (Politika, );
Salivan usamqenost objawava neodgovarajuim zadovoqavawem potreba
qudi za bliskou u meuqudskom susretawu. [ objawava neodgovarajuim zadovoqavawem potreba qudi da budu bliski u meuqudskom susretawu]
(Politika, ).
N + U + NDeadj (Loc)
Poput davnawih religijskih vrewa prilikom nastanka istilita,
umesto rasprava u crkvama, koji i sada kao i nakon ranijih ratova izbegavaju konkretne rasprave o vlastitom udelu u odgovornosti za zloine, u laikoj javnosti se, ipak, razgorevaju sporovi oko zloina. [ izbegavaju
konkretne rasprave o vlastitom udelu u tome koliko su odgovorni za zloine] (Republika, 38); Slino su u ovom pogledu razmiqali Svetozar Stojanovi i Miroqub Radojkovi koji su takoe naglaavali deficite u politikoj pismenosti graana. [ koji su takoe naglaavali deficite u tome
koliko su graani politiki pismeni] (Republika, 53).
N + O + NDeadj (Loc)
Licitacija sa meunarodnom zajednicom oko saradwe sa Tribunalom
u Hagu poev od tvrdog nacionalistikog stava Vojislava Kotunice o nepotrebnosti tog suda i wegovoj navodnoj antisrpskoj misiji, [ poev
od tvrdog nacionalistikog stava Vojislava Kotunice da je taj sud nepotreban] (Republika, 10); , u inauguracionom govoru ponavqa tezu o skoroj
crnogorskoj nezavisnosti. [ ponavqa tezu da e Crna Gora [u]skoro biti
nezavisna] (Vreme, 18); U svom pismu dr Nikoli navodi da je Pai tokom marta i aprila 1915. bio obaveten o detaqima pregovora izmeu Antante i Italije, ime eli da ospori podatak o tajnosti Londonskog dogovora. [ ime eli da ospori podatak da je Londonski dogovor bio tajan]
(Vreme, 58); u kojoj e, prema nedavno sprovedenim ustavnim amandmanima o konstitutivnosti sva tri naroda, uz 8 Srba, biti i pet Bowaka
i tri Hrvata ministra. [ prema nedavno sprovedenim ustavnim amandmanima o tome da su sva tri naroda konstitutivna] (Politika, A2); Da
355
sklopimo potpunu sliku o visini wegovog spisateqskog umea i o kvalitetu

wegovog romana, dodajmo kako Poqakov ne oskudeva u vetini stvarawa zapleta i karakterizacije likova, [ da sklopimo potpunu sliku o tome
koliko je visoko wegovo spisateqsko umee] (Politika, ).
8.1.1. Ako se imenica koju semantiki determinie deadjektivna

imenica svrstava prema svom znaewu u odreenu vrstu kvantifikatora,110 ona e biti ta koja zapravo determinie sadraj iskazan deadjektivnom imenicom. Ipak, formalno e deadjektivna imenica vriti
funkciju semantike dopune i u tom sluaju kondenzovae dopunsku klauzu, koja se uvodi veznicima osnosno veznikim spojevima koliko, toga
koliko, toga da.
N + NDeadj (Gen)
Nemaka je u oktobru zabeleila rast stope nezaposlenosti poto je
broj qudi bez posla, na sezonski prilagoenoj osnovi, porastao za 22.000 i
dostigao 4,1 miliona, saoptio je danas u Berlinu Savezni zavod za rad.
[ Nemaka je u oktobru zabeleila rast stope koliko su qudi nezaposleni]
(Politika, A4); I tu postoje stepeni opremqenosti vozila. [ i tu postoje
stepeni koliko su vozila opremqena] (Jefimija, 127); Radnicima je garantovan najvii stepen bezbednosti kakvom je moglo da se pohvali jo samo nekoliko zemaqa istie Bioanin. [ radnicima je garantovan najvii
stepen koliko su bezbedni] (Politika, A9); , ali dolazi do zakquka da su
jedini zajedniki aspekti oni sa visokim stepenom uoptenosti (time i
sa ogranienom mogunou upotrebe) [ da su jedini zajedniki aspekti oni sa visokim stepenom toga da su uopteni] (Republika, 22); Mora da
postoji i dovoqna doza samopouzdawa i sposobnosti za pravilnu i pravovremenu procenu situacija za logine odluke. [ mora da postoji i dovoqna doza toga da su sposobni] (Jefimija, 126).
8.2. Deadjektivna imenica koja u povrinskoj reenici semantii

dopuwuje znaewe apstraktne imenice odnosno predstavqa wen komplementizator, moe kondenzovati i relativnu klauzu kojom se vri eksplikacija upravne imenice. U funkciji veznika relativnih klauza u semantikoj bazi ovako upotrebqenih deadjektivnih imenica pojavquju se
relativizatori: koji, koliko, dok se relativizator to pojavquje uvek
sa zamenikim koreferentom u odgovarajuem obliku. Oblik relativizatora uslovqen je semantikom i rekcijom upravne imenice, kao i semantikom deadjektivne imenice.
N + NDeadj (Gen)
Pesme sabrane u ovu Kostievu zbirku svedoe sa koliko je duevnih
patwi i potresa proivqavao ruewe zajednikog doma u koji je ugradio
ideal svoje mladosti. [ u koji je ugradio ideal koji je imao kad je bio
110 O kvantifikaciji, i u vezi sa tim o partikularizaciji, pisali su Predrag Piper (1982, 1983), Milka Ivi (1973, 1980).
356
NATAA BUGARSKI
mlad] (Politika, );111 Iznevereni ideali mladosti, ruewe i ruewe

qudskosti, nove seobe, novi arnojevii i beskrajne raspre i deobe, nali su u Kostievoj dui bolna odjeka a u stihovima znaajno mesto. [
iznevereni ideali koje je imao kad je bio mlad nali su u Kostievoj dui bolna odjeka] (Politika, ); M. Podunavac je u brizi za zadovoqavawe
osnovnih javnih dobara video ansu za ulazak Srbije u poqe politike
normalnosti. [ M. Podunavac je video ansu za ulazak Srbije u poqe u
kojem je politika [situacija] normalna] (Republika, 54); Zato je prva
linost javne bezbednosti uzavrele Vojvodine, u ijoj je zoni odgovornosti
wegov milicioner ubio vodeeg generala, iskquen iz istrage sluaja".
[ u ijoj je zoni u kojoj je [odreena osoba] odgovorna wegov milicioner
ubio vodeeg generala] (Politika, A18); Vreme i mesto istilita doarava se s primesama pseudoreligioznosti, kao vatra oiewa ili ogaw
vene kazne. [ vreme i mesto istilita doarava se s primesama onoga
to je pseudoreligiozno] (Republika, 38); Osnovna ideja je balans poslovnog i enstvenog, elegancije i leernosti, mirnih boja i jarkih akcenata,
te celodnevnoj udobnosti koja odgovara svakoj poslovnoj, pa i privatnoj
prilici. [ osnovna ideja je balans onoga to je elegantno i leerno]
(Jefimija, 152); , onda tek dobijamo kompletniju sliku o prilino zaputenom stawu naih institucionalnih sposobnosti. [ sliku o prilino
zaputenom stawu koliko su nae institucije sposobne] (Republika, 3).
N + OD + NDeadj (Gen)
Iako jedna celovito zamiqena istorija zadubinarstva kod Srba
jo nije napisana, sklonost ka zadubinarstvu u srpskom narodu istaknuta
je u naem celokupnom drutvenom razvoju, i ve od samog poetka stvarawa nae sredwovekovne drave uoena kao in od trajne vrednosti [
od samog poetka stvarawa nae sredwevekovne drave uoena kao in koji
trajno vredi] (Politika, A13).
8.2.1. I imenice konkretnog znaewa u pojedinim sluajevima zahtevaju kvalifikaciju svog sadraja, odnosno prisustvo obaveznog deteminatora kojim e se ta kvalifikacija izvriti. Deadjektivne imenice koje se pojavquju u toj funkciji kondenzuju relativnu klauzu, sa veznikom koji u odgovarajuem padenom obliku, kojom se kvalifikuje sadraj upravne imenice.
N + NDeadj (Gen)
previa da sam lino i u sastavu Inicijativnog odbora za zatitu
i prosperitet FK Vojvodine" ve nekoliko meseci upozoravao i kritikovao wihove pokuaje da prodaju klub sumwivoj of or firmi Gruver"
LTD, da prodaju FC Vujadin Bokov", jedinu stvarnu imovinu kluba, i
da premeste stadion iz centra grada u zonu zagaenosti izmeu kafilerije
i rafinerije. [ da premeste stadion iz centra grada u zonu koja je zagaena] (Dnevnik, 25); Harold Blum je ekao celu no da bi razgovarala sa
111 U ovom primeru postoji dvostruka detereminacija imenice ideal, zapravo deadjektivnom imenicom vri se identifikacija imenice ideal preko vremena u kojem je taj
ideal postojao. Ovo jasno pokazuje semantika baza deadjektivne imenice u kojoj se nalazi
relativna klauza iji predikat je determinisan temporalnom klauzom.
357
wim, Alena Grinzberga je intervjuisala u kupatilu, pesnik tame i odsutnosti Mark Strend odjednom joj je poklonio sve svoje kwige, Garl Bernstajn se gubio u trivijalnostima, [ pesnik koji [peva] o odsutnom]
(Jefimija, 174); Iskustva sa kloniranim ivotiwama pokazuju da je klonirawe jo nepoznato podruje, puno nesigurnosti, vrlo visokog stepena rizika, [ da je klonirawe jo nepoznato podruje, koje je [veoma] nesigurno] (Vreme, 51); Umesto nespornih veliina takmie se qudi od krvi i mesa a ne uzori savrenstva, pa se trka pre svega svodi na negativnu kampawu u kojoj je osnovni ciq da se nanese to vea teta politikom protivniku. [ takmie se qudi od krvi i mesa a ne uzori koji su savreni]
(Dnevnik, 5);112 Kako sad da taj, laima traumatizovan ovek reaguje kada se
odurni zadah izopaenosti i zloina iri iz susednog dvorita. [ kada
se odurni zadah koji imaju izopaene [osobe] iri] (Republika, 14); To
podseawe ohrabruje intelektualnu budnost u aktuelnom razdobqu, kada se
opet institucionalizuje stereotip o izboru lica i nalija pomraenosti
kao jedinoj mogunosti, a zakasneli import i provincijalno podraavawe
plitkih potkulturnih trendova situira kao elitizam. [ stereotip o izboru lica i nalija koje ima pomraeno [stawe]] (Jefimija, 94); Drugi Italijan sa oima hronine pospanosti, kakvu izaziva trajna dosada, naglo se
probudio, zaigravi crnim oicama kolo radoznalosti: [ drugi Italijan sa oima koje su hronino pospane naglo se probudio] (Jefimija,
65);113 Ono se susree iskquivo kod tekih psihikih bolesnika, koji vie vole da ive u svom autistikom svetu nego da sudeluju u ivotu prepunom opasnosti. [ da sudeluju u ivotu koji je prepun opasnih [situacija /
stvari]] (Politika, ).114
N + ODet + NDeadj (Gen)

Bivi ministar informisawa Goran Mati je za ubicu Boka Peroevia rekao da je to osoba sumwivih seksualnih sklonosti" i kao takva
pogodna za manipulaciju i ucene". [ da je to osoba koja je sklona sumwivim seksualnim [radwama]] (Vreme, 57).
N + SA + ODet + NDeadj (Instr)

Tako se savremena teatrologija sve ee bavi stvaralakom napetou, koja se kao trajno stawe, javqa u odnosu na dramski tekst pozorina predstava omoguuje pozorinu igru sa neogranienim mogunostima
tumaewa i znaewa. [ omoguuje pozorinu igru u kojoj su moguna neograniena tumaewa i znaewa] (Politika, ).
8.2.2. Imenice koje oznaavaju neke drutvene institucije ili organizacije, odnosno osobe koje rade u odreenim institucijama, a kojima je potrebno eksplicirti semantiki sadraj u smislu toga ta je
wihova osnovna namena ili svrha, dobijaju uz sebe semantike dopune
112 U ovom primeru, inae apstraktna, imenica uzor upotrebqena je kao konkretna
imenica koja se odnosi na osobe odreenih kvaliteta.
113 Sintagma kolo radoznalosti nee biti analizirana zbog svoje izuzetne metaforinosti.
114 Imenica opasnost semantiki je ekvivalentna sintagmi opasna situacija/stvar,
to se vidi na rekonstruisanom dubinskom nivou.
358
NATAA BUGARSKI
koje funkcioniu u povrinskoj reenici kao obavezni determinatori. Deadjektivnim imenicama u ovoj funkciji kondenzovane su relativne klauze kojima se eksplicira znaewe upravne imenice. Deadjektivne
imenice u konstrukcijama bespredlokog genitiva ili akuzativa sa
predlogom za ponaaju se u ovom sluaju kao sredstva kojima se vri
dvostruka kondenzacija. Transformacioni test e pokazati da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u ovom znaewu rekonstruiu
zapravo dve subordinirane reenice, od kojih je prva relativna klauza
sa veznikom koji u odgovarajuem padenom obliku i sa kopulativno-imenskim predikatom biti zaduen. Druga reenica, dopunska klauza
uz pridev, semantiki dopuwava pridev koji se nalazi u leksikom jezgru kopulativno-imenskog predikata (u ovom sluaju pridev zaduen).
N + NDeadj (Gen)
Krae vreme radi kao istraiteq i slubenik bezbednosti na petrogradskom aerodromu Pulkovo", ali ubrzo, slomivi nogu na treningu, zavrava u bolnici. [ krae vreme radi kao istraiteq i slubenik koji
je zaduen da bude bezbedno] (Jefimija, 182).
N + ZA + NDeadj (Acc)
Odmah posle donoewa zakona formiran je Nacionalni komitet za
bioloku bezbednost iji sam jedan od osnivaa navodi dr Topisirovi, dodaje: [ formiran je Nacionalni komitet koji je zaduen za to
da bioloki bude bezbedno] (N. telegraf, 23); Meutim, i ono to je uraeno sada osporava optinska komisija za bezbednost saobraaja. [ sada
osporava optinska komisija koja je zaduena za to da saobraaj bude bezbedan] (Politika, A14); Zbog toga u evropskim zemqama postoje nacionalni komiteti za bioloku sigurnost koji se bave nadzorom uvoza i proizvodwe i vrlo je definisan sistem meusobnog informisawa. [ postoje
nacionalni komiteti koji su zadueni za to da bude bioloki sigurno] (N.
telegraf, 23).
8.2.3. Ukoliko se pak deadjektivna imenica pojavi kao neobavezni

determinator uz konkretne imenice, u wenoj semantikoj bazi e se biti relativna atributska klauza odnosno restriktivna klauza. Relativnim atributskim klauzama koje su kondenzovane deadjektivnim imenicama u ovoj funkciji iskazuje se sadraj koji se pripisuje imenikom
pojmu i na taj nain se kvalifikuje.
N + ODet + NDeadj (Gen)
Ispitani Beograani, starosti od 10 do 70 godina, najvie sluaju
Devedesetdvojku" (oko 229 hiqada). [ ispitani Beograani, koji su stari
od od 10 do 70 godina, najvie sluaju Devedesetdvojku"] (Nin, 63); To malo igrawe boga, dovelo je u ovom filmu punom sluajnosti, neko bi rekao
promisli, glavnu junakiwu do kraha koji se nije mogao ispraviti i qubavi
koja sa nije mogla oekivati ni zaustaviti. [ dovelo je u ovom filmu
359
koji je pun sluajnih [dogaaja] glavnu junakiwu do kraha] (Jefimija, 157);

Jugoslavija, mada partijska (nedemokratska) drava problematine legitimnosti, ipak je bila drava u elementarnom znaewu tog pojma, [
mada partijska (nedemokratska) drava za koju [je problematino] da li je
legitimna] (Republika, 26); Ve je kupqeno nekoliko grla nesporne vrednosti. [ ve je kupqeno nekoliko grla koja su nesporno vredna] (Politika,
A22).
N + U + ODet + NDeadj (Loc)

Po wegovim reima, banka je obradila vie od pet stotina zahteva i
odobrila 25 kredita iz kreditne linije KfW i Fonda revolving kredita
Srbije u visini od dva miliona evra. [ banka je obradila vie od pet
stotina zahteva i odobrila 25 kredita koji su visoki [= vrede] dva miliona evra] (Politika, A11); U aku procewuju da est fabrika namenske
moe da izveze artikle u vrednosti od dvesta miliona dolara. [ moe da
izveze artikle koji su vredni dvesta miliona dolara] (Politika, A9); , na
iznenaewe svih, biva (samo!) moderna soul ploa veliine i kvaliteta debija Lauryn Hill. [ moderna soul ploa koja je velika kao debi Lauryn Hill]
(Vreme, 41).
3) Semantike dopune pridevima

9. Kada se kao upravna re koju semantiki dopuwava deadjektivna
imenica pojavi pridev, onda je takav pridev najee u poziciji leksikog jezgra kopulativno-imenskog predikata. Deadjektivna imenica
kao semantika dopuna pojavquje se u razliitim padenim likovima u
zavisnosti od rekcije prideva iji je komplement. U semantikoj bazi
ovih deadjektivnih imenica nalazi se dopunska klauza uz pridev, uvedena veznicima odnosno veznikim spojevima da, onome to, za ono koliko. Deadjektivna imenica eksplicira semantiki sadraj prideva, kako
to Radovanovi objawava kada su deverbativne imenice upotrebqene u
ovoj funkciji, lokalizujui, tj. ograniavajui virtuelan kvalitet oznaen pridevom" na stawe ili osobinu koji su imenovani deadjektivnom
imenicom (1977: 126).
Cop + Adj + NDeadj (Gen)
Da li su pobornici lustracije svesni ove oigledne slinosti sa ranijim istkama koje smo imali u neposrednoj prolosti? [ da li su pobornici lustracije svesni da je [to] oigledno slino sa ranijim istkama]
(Jefimija, 28).
Cop + Adj + NDeadj (Dat)

A moderno je, u najkraem, bilo suprotno postojeoj ekonomskoj i kulturnoj zaostalosti, primitivizmu i autarhinosti. [ moderno je bilo
suprotno onome to je kulturno zaostalo, onome to je primitivno i onome
to je autarhino] (Nin, 59).
360
NATAA BUGARSKI
Cop + Adj + ZA + NDeadj (Acc)

Za razliku od wih program Radio S je ostao isti, to je danas pogubno za sluanost." [ to je danas pogubno za ono koliko je [taj radio] sluan] (Nin, 63).
Naalost, mali broj primera u korpusu onemoguio je donoewe

nekih optijih zakquaka, ali i formirawe spiska prideva koji uz sebe zahtevaju obaveznu rekcijsku dopunu u odgovarajuem obliku.115
4) Semantike dopune dekomponovanim predikatima
10. U publicistikom stilu koji, izmeu ostalog, karakterie analitinost jezikog izraza, esti su primeri u kojima deadjektivna imenica semantiki dopuwuje dekomponovani predikat.116 Ovakvi predikatski izrazi predstavqaju jedinstvene sintaksike i semantike celine,117 koje, kao takve, u pojedinim sluajevima (to je uslovqeno sintaksikim i semantikim karakteristikama elemenata u sastavu tih sloenih predikatskih izraza) zahtevaju eksplikaciju pojma koji uestvuje u
wima oznaenoj radwi ili je wome obuhvaen. Deadjektivna imenica
tada ima funkciju semantike dopune objekatskog tipa uz predikatski
izraz (ostale dopune neobjekatskog tipa nisu uoene u korpusu).118 U
ovoj sintaksiko-semantikoj funkciji deadjektivna imenica predstavqa povrinski eksponent dopunske objekatske klauze.119 Ove klauze
uvode veznici odnosno vezniki spojevi: da, od toga da, od toga to, o
tome da, o tome kako, onome to, prema onome to, sa tim da.
115 Kao korpus za daqa istraivawa rekcije prideva mogao bi posluiti Azbunik
prideva u srpskoj prozi dvadesetog veka (Josi Viwi 1991).
116 Literaturu o dekomponovanom predikatu videti fusnotu 88 u 4.
117 U ovom radu odvojeno se posmatraju dekomponovani predikati i perifrastini
predikati. Iako dekomponovani predikat predstavqa jednu vrstu perifrastinog predikata, budui da se oba tipa predikata sastoje iz sinsemantinog glagola i nominalnog
dela, koji predstavqa wegovo semantiko jezgro, oni se bitno razlikuju prema sposobnosti wihovog svoewa na jednu glagolsku leksemu. To je kod dekomponovanog predikata mogue, a kod perifrastinog takva mogunost ne postoji jer glagol na odreeni nain modifikuje dati izraz unosei u wega razliite semantike komponente, npr. intenzifikaciju glagolske radwe: spopada ga gnev i sl.
118 U svojoj studiji o deverbativnim imenicama u funkciji kondenzatora Milorad
Radovanovi, meutim, semantike dopune uz dekomponovani predikat posmatra zapravo
kao dopune nominalnom delu predikata. Ovaj autor navodi da se u pojedinim sluajevima
u dominirajuoj poziciji po pravilu javqa deverbativna imenica, oznaavajui, tako,
korelativnu (dominirajuu) predikaciju, pri tom esto i u rezultatu wenog dekomponovawa. Tako ovi primeri postaju semantiki srodni [istakla autorka ovog rada] onima u kojima se glagolska leksema pojavquje kao eksponent dominirajue predikacije. U ovakvim
primerima, znai, ostvarena je jedna nominalizacija vie, tj. procesom nominalizacije
zahvaeni su eksponenti obe korelativne predikacije" (1977: 123).
119 O deadjektivnim imenicama u funkciji objekatske dopune bilo je rei u ovom
poglavqu u odeqku 1) Semantike dopune glagolima.
361
NDeadj (Gen)
Sada, kada mi je pao s neba" mlai sin, imam druga oseawa, pre
svega oseawe odgovornosti. [ oseam [neto drugo], pre svega da sam odgovoran] (Jefimija, 42); Nemam oseawe gorine ni kajawa, sve je lagano,
prijatno, sauvae mi zdravqe i doneti sreu. [ ne oseam da sam gorak]
(Jefimija, 90).
OD + NDeadj (Gen)
I sama ivim od malog ekrana; i posle etvrt veka staa imam zazor
od kamere, od odgovornosti, vagam teinu svake rei, [ zazirem od toga
da budem odgovorna] (Republika, 11); Na internetu je vie od dvadeset sati
bez prekida provelo samo 2,15 odsto ispitanika, tako da nema straha od
neke masovne navuenosti ovdawih graana na sajber ivot. [ tako da se
ne bojim od toga da ovdawi graani budu masovno navueni] (Vreme, 55).
PREMA + NDeadj (Dat)

Uvek sam imala realan odnos prema stvarnosti. [ uvek sam se realno odnosila prema onome to je stvarni [ivot]] (Jefimija, 192).
NDeadj (Dat)
Prethodna vlast je namerno odgajala narod koji voli ki, ali se zato
sada nadam da e pravim vrednostima ponovo i iskquivo biti posveena
pawa. [ ali se zato sada nadam da e onome to je zaista vredno biti
posveena pawa] (Jefimija, 176).120
NDeadj (Acc)
Ali, to nije, i nee biti, lak i jednostavan posao, imajui u vidu
objektivnu podeqenost stavova i interesa po mnogim pitawima. [ imajui u vidu da su stavovi i interesi objektivno podeqeni po mnogim pitawima] (Nin, 17); Ne osporavajui samosvojnost pozorine predstave, mislim
da qudi pozorita, teatrolozi i pozorini kritiari, ne bi trebalo da
izgube iz vida duboku meusobnu zavisnost koja prirodno, i u saglasnosti
sa biem pozorita, postoji izmeu teksta drame i teksta predstave. [ ne
bi trebalo da izgube iz vida da su [tekst drame i tekst predstave] duboko
meusobno zavisni] (Politika, ); Odmah je doao u otaxbinu i stavio joj
na raspolagawe svoju hrabrost i vetinu. [ stavio joj na raspolagawe to
da je hrabar i vet] (Politika, B7);
ZA + NDeadj (Acc)
Pored dobijene slobode raspolagawa svojim novcem, privrednici sada preuzimaju ogromnu odgovornost za tanost obrauna poreza i doprino120 Prilikom analize pokazalo se da za pojedine dekomponovane predikate ne postoji odgovarajua semantiki ekvivalentna glagolska leksema. U primerima tog tipa u
rekonstruisanoj dubinskoj strukturi upravna predikacija navodi se u formi dekomponovanog predikata.
362
NATAA BUGARSKI
sa, onog dela sredstava koji po zakonu pripada dravi. [ privrednici

sada preuzimaju ogromnu odgovornost da obraun poreza i doprinosa bude taan] (Vreme, 15).
U + NDeadj (Acc)
Kako pie britanski list, Toni Bler veruje da je potrebno uloiti
dodatne diplomatske napore kako bi se sauvala nada u mogunost stvarawa meunarodne koalicije koja bi podrala rat protiv Iraka". [ da je
potrebno uloiti dodatne diplomatske napore kako bi se sauvala nada
da je mogue stvoriti meunarodnu koaliciju] (Dnevnik, 6).
NA + NDeadj (Acc)
To su, bez sumwe, znali i drugi, ali nisu imali pravo na takvu otvorenost. [ ali nisu imali pravo da budu tako otvoreni] (Nin, 61).
SA + NDeadj (Instr)
To su definitivno moji roditeqi i to nema veze s wihovom popularnou. [ i to se ne povezuje sa tim da su oni popularni] (Jefimija, 111).
O + NDeadj (Loc)
O kosovskoj nezavisnosti Medlin Olbrajt ima drugaiju priu od
Holbrukove. [ o tome da Kosovo bude nezavisno Medlin Olbrajt drugaije
pria od Holbruka] (Nin, 50); Znaajnu ulogu u procesu odrivog povratka
imaju ministarstva za prosvetu i kulturu, ali i ona za industriju i trgovinu, koja bi trebalo da vode rauna o zapoqavawu povratnika i wihovim ekonomskim aktivnostima. [ koja bi trebalo da vode rauna o tome koliko su ekonomski aktivni povratnici] (Politika, A6); Nije re o
zrelosti ili nezrelosti graana/podanika, nego o procesu politikog uewa [ nije re o tome da li su graani/podanici zreli ili su nezreli]
(Republika, 53); U Novosadskoj hronici od 14. avgusta Dnevnik" donosi
prijatnu, zanimqivu vest o qubaznosti i trudu akademika i upravnika dravnog arhiva u Beu dr Mikuleckog, [ Dnevnik" izvetava o tome
kako je akademik i upravnik dravnog arhiva u Beu dr Mikulecki qubazan]
(Dnevnik, 15).121
5) Semantike dopune ustaqenim skupovima rei

11. Ustaqene skupove rei odnosno leksike spojeve odrediemo
prema definiciji koju je u svojoj kwizi Semantika i pragmatika rei
dao Tvrtko Pri kao uobiajeno, redovno, a ponekad i sistemsko, javqawe jedne lekseme u sprezi sa najmawe jo jednom, po pravilu unutar
neke sintagme ili reenice" (1997: 115). Prema stepenu kompaktnosti
121 Ovaj primer pokazuje jedan od osnovnih razloga zbog kojeg dolazi do dekomponovawa predikata, a to je pre svega mogunost dodatne detereminacije pomou prideva
(Ivi 1995).
363
ovi spojevi grade skalu koja ide od najslabijih kolokacija pa sve do najkompaktnijih idioma izreka. Budui da je osnovni zadatak ovoga rada
da se utvrde mogua znaewa kondenzovana upotrebom deadjektivnih imenica, leksiki spojevi koji bivaju semnatiki dopuweni deadjektivnom
imenicom nee biti precizno razvrstavani prema svojim semantikim
karakteristikama. A, za sve ustaqene skupove rei bie korien najoptiji termin izraz.
11.1. Deadjektivne imenice ekspliciraju sadraj upravnog izraza
koji uvek implicira neki specifian odnos ili relaciju u kojem se
nalazi sadraj nominalizovan deadjektivnom imenicom prema sadraju
itave povrinske reenice ili nekog wenog dela. U ovim primerima
deadjektivne imenice kondenzuju dopunsku klauzu kojom se formalno vri eksplikacija sadraja izraza. Meutim, ove deadjektivne imenice
odnosno dopunske klauze ine jedinstvenu, semantiki neralawivu
celinu sa samim izrazom i tako ih treba i posmatrati.
to se tie narcisoidnosti, tu se, izgleda, nita nije promenilo, o
emu svedoe moji mnogobrojni portreti. [ to se tie toga da sam narcisoidan tu se, izgleda, nita nije promenilo] (Jefimija, 191); , ukoliko Srbija bude u vezi sa nezavisnou Kosova stavqena pred svren in,
[ ukoliko Srbija bude u vezi sa tim da Kosovo bude nezavisno stavqena
pred svren in] (Republika, 6); Jedno od svojstava interneta koja se podrazumevaju je MUD (Multi User Dimension), pa je, za razliku od realnosti,
mogua gotovo potpuna anonimnost i poigravawe s identitetom. [ pa je,
za razliku od onoga to je realno mogua gotovo potpuna anonimnost] (Vreme, 54); Promene su najvie u pravcu poveanog realizma i racionalnosti,
u smislu uvaavawa iwenica, objektivnih okolnosti i odnosa snaga, te
spremnosti da se kolektivno dela u skladu s tim mogunostima i ograniewima, [ promene su najvie u pravcu da [qudi] budu racionalniji] [
da se kolektivno dela u skladu s tim to je mogue] (Republika, 55).
. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM UZROKA

1. Uzrono semantiko poqe u srpskom jeziku veoma je razueno, o
emu je u naoj literaturi dosta pisano.122 Postoji nekoliko pristupa
ovom problemu, meutim, u ovom radu semantika kategorija uzroka bie
posmatrana na nain na koji je Milka Ivi (1954) uradila u svom radu
Uzrone konstrukcije s predlogom ZBOG, OD, IZ u savremenom kwievnom
jeziku. Autorka je izvrila tipologiju uzronog znaewa u srpskom odnosno srpskohrvatskom jeziku, a Milorad Radovanovi (1977a: 127144)
je govorei o deverbativnoj imenici kao sredstvu nominalizacije, u
poglavqu o uzronom znaewu, formulisao konani terminoloki aparat vezan za ovo semantiko poqe.
Prema pomenutoj tipologiji Milke Ivi i Milorada Radovanovia razlikuju se dva osnovna tipa uzroka: direktan i indirektan uzrok.
122 Videti u: Ivi 1954, Radovanovi 1977, 1998, Miloevi 19841985, 1985,
1986, 1986a, Kovaevi 1988.
364
NATAA BUGARSKI
Direktni uzrok ili aktivni prouzrokova jeste pojam koji samom svojom
pojavom izaziva vrewe radwe. Indirektni uzrok naziva se jo i pasivni uzrok, jer se radi o pojmu koji samo indirektno ima veze sa izazivawem neke radwe, u smislu da je to poetna pojava u nizu zbivawa
koje su dovele do vrewa radwe.
Podtip indirektnog uzroka jeste uzrok tipa razlog ili povod, koji
se pojavquje uz glagole sa znaewem razliitih psiholokih stawa ili
uz kopulativno-imenske predikate sa pridevom odgovarajue semantike
u leksikom jezgru.
Direktan uzrok daqe se deli na uzrok tipa efektor, to jeste
radwa, akcija, proces ili stawe koji podstiu ili izazivaju korelativnu, automatsku odnosno 'nesvesnu', 'nevoqnu' radwu, akciju, proces
ili stawe", odnosno efekat koji iz wih proistie (Radovanovi 1977a:
130), i uzrok tipa stimulator, koji predstavqa unutrawu pobudu koja
spontano podstie akciju 'svesnog', 'voqnog' tipa," odnosno wenu psihiku ili fizioloku motivaciju (Radovanovi 1977a: 129).
1.2. U srpskom jeziku uzrok se izraava predloko-padenim konstrukcijama ili uzronim klauzama.123 Najei pade za izraavawe
uzroka u savremenom srpskom jeziku jeste genitiv, na ta jasno upuuje
i graa koja saiwava korpus ovog rada (od ukupno 25 primera upotrebe
deadjektivnih imenica u uzronom znaewu 18 je u genitivu). Osim u genitivu, u korpusu su uoene deadjektivne imenice u sledeim konstrukcijama sa znaewem uzroka: za + NDeadj (Acc), + NDeadj (Instr), pred + NDeadj (Instr),
u + NDeadj (Loc). U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica rekonstruiu se uzrone klauze. Zanimqivo je to da veznici uzronih klauza
nisu uslovqeni semantikim tipom uzroka, odnosno, jedan tip uzronog znaewa moe se iskazati upotrebom vie razliitih veznikih
sredstava.124 Stoga se moe rei da su veznici semantiki nemarkirani
u odnosu na predloge, koji se pojavquju kao nosioci tano odreenih
tipova uzronog znaewa. Jedino se za veznike jer i kako moe rei da
su markirani budui da je wihova upotreba uslovqena pozicijom uzrone klauze u reeninom kompleksu. Naime, veznik jer uvodi klauze koje
se ne mogu pojaviti u preponovanom poloaju u odnosu na nadreenu reenicu, dok uzrone klauze sa veznikom kako uvek zauzimaju prepoziciju.
2. Deadjektivnim imenicama imenuje se postojawe nekog stawa ili
svojstva, koje se, u primerima koji slede, pojavquju kao stawa ili svojstva prouzrokovai drugih stawa, svojstava ili akcija. Nosilac stawa u
dubinskoj uzronoj klauzi, ukoliko se radi o psihikim i fiziolokim stawima i procesima koji direktno uzrokuju neku akciju ili stawe, mora biti identian agensu korelativne predikacije, odnosno tada
su uzrok i posledica redovno u sferi istog lica" (Radovanovi 1977a:
123 O klasifikaciji uzronih klauza (analiziranoj na jeziku Danila Kia) prema
navedenoj tipologiji Milke Ivi i Milorada Radovanovia videti u: Bugarski 1999.
124 O ovome videti u: Bugarski 1999.
365
128). U svim ostalim sluajevima agens i nosilac stawa korelativnih

predikacija mogu biti identini ili razliiti.
Ako nosilac stawa ili osobine koje je prouzrokovalo neko drugo
stawe ili akciju nije identian agensu korelativne predikacije, onda
u povrinskoj reenici on moe biti iskazan: imenicom u genitivu uz
deadjektivnu imenicu, prisvojnim pridevom uz deadjektivnu imenicu,
moe biti ekspliciran nekom jezikom jedinicom u upravnoj reenici,
ili podatak o wemu moe biti poznat iz ireg konteksta (ostala jezika sredstva za iskazivawe nosioca stawa ili osobine nisu uoena kada
su deadjektivne imenice upotrebqene u uzronom znaewu).125
Primer identinosti agensa i nosioca stawa korelativnih predikacija:
Nije vaqda da emo mi zbog boleivosti prema Zastavi ostati kratkih
rukava i van podele u auto-industriji? [ nije vaqda da emo mi poto
smo boleivi prema Zastavi ostati kratkih rukava] (Vreme, 31).
Primeri neidentinosti agensa i nosioca stawa korelativnih

predikacija:
Dakle, nismo hteli da dignemo ruke, pod izgovorom do smo svoje obavili, pa da gledamo kako i na trud propada zbog nesposobnosti drugih ili
zbog nekih wihovih zasebnih interesa. [ da gledamo kako i na trud propada zato to su drugi nesposobni] (Vreme, 11); Svilanovieva ponuda Milutinoviu da leti avionom savezne vlade gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti za Milutinovievu postpetooktobarsku kooperativnost (),
nego i nameru da mu pomognu koliko god mogu [ gest je koji pokazuje ne
samo zahvalnost vlasti zato to je Milutinovi bio kooperativan [posle
petog oktobra]] (Nin, 13);126 Meu 35 vodeih kritiara zamera se ovom
filmu najpre zbog neoriginalnosti [ zamera se ovom filmu najpre jer
je [on] neoriginalan] (Vreme, 39).
Kako se deadjektivnom imenicom ukazuje na postojawe nekog stawa

ili svojstva, to nije udno to su uzrone klauze, kondenzovane deadjektivnom imenicom, esto bezline odnosno impersonalne reenice:
Iako bez stakla na prozorima, od zaguqivosti i smrada se jednostavno nije moglo opstati unutra. [ zato to je bilo zaguqivo jednostavno [se] nije moglo opstati unutra] (Politika, A5)
3. Ako se sad pogledaju znaewa koja nose deadjektivne imenice u

uzronim konstrukcijama, uoava se da se najvei broj oekivano pojavquje u znaewu indirektnog uzroka, budui da u srpskom jeziku postoji
tendencija irewa ovog znaewa nautrb ostalih. U povrinskoj reenici deadjektivna imenice u znaewu indirektnog uzroka pojavquju se u
125
126
nicama.
Detaqnije o tome bilo je rei u odeqcima 2. i 3. drugog poglavqa ovog rada.

U ovom primeru korelativne predikacije nominalizovane su deadjektivnim ime-
366
NATAA BUGARSKI
sledeim oblicima: zbog + NGen, usled + NGen, zahvaljujui + NDat, za +

NAcc, pred + NInstr, u + NDeadj (Loc).
ZBOG + NDeadj (Gen)
Otila sam zbog radoznalosti da vidim kako izgleda u Rimu. [ otila sam jer sam bila radoznala] (Jefimija, 91); Zatieni svedok u procesu protiv Slobodana Miloevia, poznat kao K-2, potvrdio je da je traio zatitu zbog svoje upletenosti" u Ranatovievo ubistvo. [ da je
traio zatitu s obzirom na to da je bio upleten u Ranatovievo ubistvo] (Vreme, 29); Meu 35 vodeih kritiara zamera se ovom filmu najpre
zbog neoriginalnosti [ zamera se ovom filmu najpre zato to je
neoriginalan] (Vreme, 39); Etnolog Dragomir Antoni tvrdi da je sklowen", jer je otkrio da su, zbog neodgovornosti kustosa i konzervatora, sistematski unitavani vredni umetniki predmeti. [ jer je otkrio da su
kako su kustos i konzervator bili neodgovorni sistematski unitavani
vredni umetniki predmeti] (Nin, 7); , to znai da je uniteno oko
3500 predmeta iz 19. veka zbog nebrige i nestrunosti zaposlenih. [ da je
uniteno oko 3500 predmeta iz 19. veka poto su zaposleni bili nestruni] (Nin, 7); Meutim, zbog stalne zauzetosti branioca sahrana se
stalno odlae [ poto je branilac stalno zauzet sahrana se stalno odlae] (Nin, 39).
USLED + NDeadj (Gen)

Naime, sticajem okolnosti, usled izloenosti ustakom teroru u NDH,
najbrojniji meu prvoborcima bili su Srbi [ zato to su bili izloeni ustakom teroru u NDH, najbrojniji meu prvoborcima bili su Srbi] (Republika, 31).
ZA + NDeadj (Acc)
Kada je u predgovoru svoje poznate kwige Deca u verovawima i obiajima naeg naroda" objavqene 1941. godine zahvalio Upravi Centralnog
higijenskog zavoda za dobrotu i predusretqivost bez kojih ova kwiga na bi
bila objavqena, orevi je ukazao da ona predstavqa samo deo jedne vee
celine [ kada je zahvalio Upravi Centralnog higijenskog zavoda jer
su bili dobri i predusretqivi] (Politika, ); Svilanovieva ponuda Milutinoviu da leti avionom savezne vlade gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti za Milutinovievu postpetooktobarsku kooperativnost
(), nego i nameru da mu pomognu koliko god mogu [ gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti zato to je Milutinovi bio kooperativan
[posle petog oktobra]] (Nin, 13);127 U jednom od vaih brojeva jedna savesna itateqka optuila je gospodina Pania za preteranu grubost i netolerantnost u odnosu na razularenu gomilu oboavalaca supermarketa
Merkator [ optuila je gospodina Pania da je bio preterano grub i
netolerantan] (Vreme, 61).
127 U ovom primeru upravni, korelativni predikat takoe je nominalizovan odgovarajuom deadjektivnom imenicom: gest pokazuje zahvalnost gest pokazuje da je neko zahvalan.
367
ZAHVALJUJUI + NDeadj (Dat)

U nekoliko prethodnih godina glumci su preuzeli i ulogu filmskih
producenata, to znai da su zahvaqujui svojoj poznatosti" lake dolazili do kontakta sa sponzorima. [ to znai da su zato to su bili poznati lake dolazili do kontakta sa sponzorima] (Vreme, 37).128
PRED + NDeadj (Instr)

Deadjektivna imenica moe se pojaviti u instrumentalu sa predlogom pred u znaewu izazivaa ili kauzativa nekog stawa. Ovaj tip
znaewa moe se svrstati i tip pasivnog uzroka, gde je pojam u instrumentalu ona krajwa, najdaqa karika koja u lancu razliitih zbivawa
ima udela u uspostavqawu situacije o kojoj je re" (Ivi 1954a: 257).
Kako je u jedinom primeru koji ilustruje upotrebu deadjektivne imenice
u ovom obliku i u ovom znaewu dolo do leksikalizacije deadjektivne
imenice, nee se vriti rekonstrukcija wene semantike baze. Ipak,
mogunost zamene konstrukcije pred stvarnou semantiki ekvivalentnom sa genitivnom formom zbog stvarnosti, dokaz je da se radi o istom
tipu uzronog znaewa:129
Sav turistiki arm nove-stare poveqe wenog imperatorskog velianstva bledi pred naom jadnom komunalnom stvarnou. [ Sav turistiki arm nove-stare poveqe wenog imperatorskog velianstva bledi
zbog nae jadne komunalne stvarnosti] (Dnevnik, 15).
U + NDeadj (Loc)
; wihov odnos se gui u svojoj definitivnosti i predvidqivosti
[ wihov odnos se gui zato to je definitivan i predvidiv] (Republika, 59).
128 U ovom primeru dolo je do leksikalizacije glagolskog priloga sadaweg glagola zahvaliti, te je oblik zahvaqujui poeo je da vri funkciju predloga.
129 Milo Kovaevi (1988) predloko-padenu konstrukciju instrumentala sa predlogom pred posmatra u okviru uzroka tipa efektor i uzroka tipa razlog (to bi odgovaralo indirektnom uzroku prema tipologiji primewenoj u ovom radu). U semantikom poqu
uzrok tipa efektor, autor uoava tri mikropoqa: 1. mikropoqe vawskog efektora, 2. mikropoqe unutraweg efektora i 3. mikropoqe latentne misli kao efektora. Konstrukciju pred + Instr Kovaevi vidi unutar mikropoqa latentne misli kao efektora, gde se kao
posledica latentne misli" pojavquje posledica tipa psiholokog distancirawa, tj. odreeno psiholoko stawe. Meutim, primer uoen u korpusu ovoga rada ne odgovara ovom
semantikom tipu, ve zbog toga to se kao posledica, neega to bi se moglo u izvesnom
smislu smatrati latentnom miqu", ne pojavquje psiholoko stawe. Ovde se radi o stawu koje je indirektno dovelo do pojave novog stawa, a pri tom nosioci oba stawa, iskazanih korelativnim predikacijama, ne mogu se dovesti u direktnu uzrono-posledinu vezu.
S druge strane, uoeni primer ne bi u potpunosti odgovarao ni uzroku tipa razlog, s obzirom na to da Kovaevi ukazuje na vanost semantike upravne predikacije. Konstrukcija instrumentala sa predlogom pred pojavie se uz lekseme radosti, uewa, bojazni,
strepwe, brige, prijatnosti, odbojnosti, to se opet ne moe uoiti u naem primeru.
368
NATAA BUGARSKI
3.2. Zbog relativno malog korpusa ali i uslovqeno funkcionalnim

stilom iz kojeg su prikupqani primeri, uoena su samo dva primera
upotrebe deadjektivne imenice u znaewu uzroka tipa efektor (dok
primera za uzrok tipa stimulator nije ni bilo). Deadjektivna imenica
se u povrinskoj reenici nalazi u genitivu sa predlogom od. U wenoj
semantikoj bazi je uzrona klauza kojom se upuuje na postojawe izvesnog stawa koje je samom svojom pojavom, bez ikakvog voqnog momenta,
dovelo do pojave jednog novog stawa, iskazanog u upravnoj reenici:
Iako bez stakla na prozorima, od zaguqivosti i smrada se jednostavno nije moglo opstati unutra. [ zato to je bilo zaguqivo jednostavno [se] nije moglo opstati unutra] (Politika, A5); Kad ve napomiwemo da
je i iriju bilo potrebno oputawe od napetosti, [ i iriju [je] bilo potrebno oputawe zato to su bili napeti] (Nin, 37).
. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM VREMENA

1. U poglavqu koje sledi bie rei o deadjektivnim imenicama u
funkciji temporalnog determinatora upravne predikacije, odnosno, bie utvreni tipovi temporalnog znaewa koje nose deadjektivne imenice u posmatranom korpusu. Tipologija temporalnih znaewa odnosno
vremenskog semantikog poqa preuzeta je od Ivane Antoni (2001) koja
je u kwizi Vremenska reenica,130 jedinoj kod nas objavqenoj monografiji
o jednom odreenom tipu zavisnih ali i nezavisnih reenica, objedinila prethodna bavqewa ovom problematikom u domaoj i stranoj literaturi,131 i kroz temporalnu reenicu pokazala strukturu ovog semantikog poqa uopte.
1.2. Odreivawe reenine predikacije s obzirom na okolnost tipa vreme, odnosno temporalna determinacija moe biti apsolutna i
relativna. Apsolutna temporalna determinacija podrazumeva da se vreme vrewa predikacije odreuje prema momentu govora, dok je kod relativne temporalne determinacije taka prema kojoj se odreuje vreme vrewa radwe neka druga taka u vremenu razliita od momenta govora.
Predloko-padenim konstrukcijama mogue je izvriti iskquivo
relativnu temporalnu detereminaciju. Stoga se, i deadjektivne imenice u nominalnim sintagmama sa vremenskim znaewem svrstavaju u ovu
vrstu temporalnih determinatora.
1.3. Temporalna determinacija, s druge strane, podrazumeva temporalnu identifikaciju, odnosno izdvajawe odseka na vremenskoj osi i
smetawe reenine predikacije unutar wegovih okvira (interioriza130 O temporalnim klauzama videti i radove Ivane Antoni Jedan tip klauze s veznikom KADA (1997), Neke promene u sistemu sentencijalnih formi za iskazivawe vremena u
standrdnom srpskom jeziku (1999), Aspekatska vrednost predikacije s faznim / modalnim
glagolom na primeru reenice s temporalnom klauzom (2000).
131 Ovom prilikom upuujem na kwigu Ivane Antoni Vremenska reenica (2001) koja zaista daje iscrpu sliku literature o ovoj problematici u dijahronijskoj i sinhronijskoj perspektivi.
369
cija) ili van wegovih okvira (eksteriorizacija)" (Antoni 2001: 45), i

temporalnu kvantifikaciju, ili odmeravawe predikacije u vremenu.132
2. U korpusu koji saiwava grau za ovaj rad nalo se svega nekoliko primera u kojima deadjektivna imenica ima funkciju temporalnog
detereminatora odnosno u kojima ona predstavqa povrinski eksponent vremenske ili temporalne klauze. Zanimqivo je da deadjektivne
imenice u ovoj funkciji, za razliku od deverbativnih imenica,133 kondenzuju klauze sa relativno malim brojem vremenskih znaewa. Radi se
o znaewima: temporalne identifikacije lokacionog tipa i temporalne
kvantifikacije punktualno-linearnog tipa: ingresivnost. Za odnos agensa upravne reenice i nosioca stawa ili osobine u temporalnoj klauzi
vai isto to je reeno u drugom poglavqu u odeqcima 2 i 3.
2.1. Temporalna identifikacija lokacionog tipa podrazumeva smetawe reenine predikacije/determinativne134 predikacije unutar izdvojenog odseka na vremenskoj osi. U naem sluaju vremenski odsek
oznaen je deadjektivnom imenicom u povrinskoj reenici. U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica nalaze se vremenske klauze sa
veznicima dok ili kad(a).135 Predikat vremenske klauze prema svojoj
strukturi jeste kopulativno-imenski, a u wegovom leksikom jezgru nalazi se pridev od kojeg je i izvedena deadjektivna imenica u povrinskoj strukturi. U rekonstruisanoj dubinskoj strukturi uoava se da dve
korelativne predikacije, determinativna i determinatorna, istovremeno traju, to ukazuje na to da se radi o znaewu simultanosti, linearne ili punktualne. Linearna simultanost implicira istovremeno
trajawe dve paralelne predikacije. Upuuje na to da se dve predikacije
smetaju u vremenski odsek shvaen kao period u vremenu, kao vei
prostor na vremenskoj osi". Linearna simultanost moe biti potpuna,
ako se ostvaruje istovremenost dve korelativne predikacije u celom
toku wihovog trajawa" (Antoni 2001: 90), ili delimina, ako se ostvaruje istovremenost dve korelativne predikacije samo u jednom delu
wihovog trajawa" (Antoni 2001: 99). Relevantan semantiki kriterijum za sve primere ovog tipa jeste trajawe (+). S druge strane punktualna simultanost podrazumeva istovremenost, poklapawe, paralelnost
dve predikacije unutar vremenskog odseka koji se poima kao taka u
vremenu" (Antoni 2001: 89), tako da dve korelativne istovremene predikacije podrazumevaju trajawe (). U korpusu ovoga rada nije se naao
nijedan primer punktualne simultanosti.
132 Budui da bi detaqan prikaz strukture vremenskog semantikog poqa predstavqao udaqavawe od osnovne teme ovog rada, ovde se samo upuuje na pomenutu kwigu Ivane
Antoni (2001). Detaqniji podaci o tipovima vremenskog znaewa bie dati samo ukoliko u korpusu postoje primeri koji bi odreeni tip znaewa ilustrovali.
133 Videti detaqnije o tome u radu Milorada Radovanovia Imenica u funkciji
kondenzatora (1977a: 99127).
134 Termine determinativna i determinatorna predikacija koristim u znaewu u
kojem ih koristi Ivana Antoni: determinativna predikacija upravna predikacija,
ona koja se smeta na vremenskoj osi odnosno ona koja se odreuje; determinatorna predikacija predikacija u zavisnoj reenici, ona koja odreuje.
135 Semantiki kriterijumima za upotrebu ovih veznika videti u: Antoni 2001.
370
NATAA BUGARSKI
Deadjektivne imenice koje kondenzuju vremenske klauze sa znaewem

temporalne identifikacije lokacionog tipa, linearna simultanost potpuna:
U + NDeadj (Loc)
U mladosti lep i snaan kao grki Efeb, a kasnije poznat po otmenosti, lepom ponaawu i izraavawu. [ kad je bio mlad [bio je] lep i
snaan] (Politika, ); Moda zbog seksualnog zlostavqawa u ranoj mladosti ili rano otkrivenog uivawa u seksu, naravski uz prigodnu pomo
starijih mukaraca. [ moda zbog seksualnog zlostavqawa kad je bio [veoma] mlad moda zbog toga to su ga seksualno zlostavqali kad je bio [veoma] mlad] (Politika, A8).
U + N(Acc) + NDeadj (Gen)

i u svom filmu ona neke motive ehovqevih pria i delove wegove
poetike projektuje u danawe vreme moralnog rasula i opte, haotine
razdraganosti. [ delove wegove poetike projektuje u danawe vreme kada je [sve] haotino razdragano] (Politika, ).136
Deadjektivne imenice koje kondenzuju vremenske klauze sa znaewem

temporalne identifikacije lokacionog tipa, linearna simultanost delimina:
IZ + NDeadj (Gen)
Pojava krize uvek trgne populiste iz wihove nevoqnosti i ukqui ih
u politiku i aktivnu odbranu due". [ pojava krize uvek trgne populiste dok su nevoqni] (Republika, 22).
U + NDeadj (Loc)
Potpredsednik je bio Ivan ubai, kojeg je Broz pozvao u Beograd
u prvu posleratnu vladu DFJ, a predsednika Slobodana Jovanovia osudio
na 20 godina robije, u odsustvu. Zbog izdaje naroda. [ a predsednika Slobodana Jovanovia osudio [je] na 20 godina robije dok je bio odsutan]
(Dnevnik, 5); Jedanput se u ranoj mladosti opekao u slinom poduhvatu,
zbog ega je prokliwao svoju naivnost i neiskustvo. [ jedanput se kad je
bio [veoma] mlad opekao] (N. telegraf, 37); U optoj mediskoj opsednutosti
prelepom Oksanom, saznajemo da ivi sama u iznajmqenom stanu, u prestinom kvartu u centru Petrograda, nedaleko od Isakijevskog trga. [ dok su
mediji opsednuti prelepom Oksanom saznajemo da ivi sama] (Jefimija,
182).
136 Zatamwena re predstavqa koreferent uz temporalnu klauzu. Termin koreferent
upotrebqava Ivana Antoni kao boqi i precizniji termin u odnosu na termin korelativ, jer termin korelacija upuuje na opti pojam suodnosa. O problemu koreferencije u
vezi sa temporalnim klauzama videti u: Antoni 2001: 278331.
371
U + N(Loc) + NDeadj (Gen)

Uinila je to u trenutku popriline nepopularnosti vlade svog supruga, [ uinila je to u trenutku kada je vlada wenog supruga bila poprilino nepopularna] (Vreme, 49).137
2.2. Dva uoena primera pokazuju da se vremenskom klauzom, nominalizovanom deadjektivnom imenicom, moe iskazati znaewe temporalne kvantifikacije punktualno-linearnog tipa ingresivnost. Pod
ovim znaewem podrazumeva se da je odreena leva granina taka odseka, shvaenog kao period, na vremenskoj osi, koja predstavqa orijentirnu taku u odnosu na koju se smeta reenina predikacija u vremenu, i
u odnosu na koju se odmerava trajawe reenine predikacije u vremenu
(Antoni 2001: 149). Kada se ingresivnost posmatra iz ugla temporalne identifikacije, onda prema osnovnoj definiciji, ingresivnost
predstavqa posteriornost reenine / determinativne predikacije",
meutim, izmeu korelativnih predikacija mogua je i simultanost, linearna ili punktualna, potpuna ili delimina (Antoni 2001: 150). U
jedinom uoenom primeru znaewe ingresivnosti realizuje se kao simultanost predikacija upravne reenice i vremenske klauze. Veznik dubinske vremenske kaluze sa ovim znaewem jeste (od) kako.
SA + NDeadj (Instr)
Sa popularnou, raste i broj prijateqa, odnosno osoba koje ele da
se drue s popularnim linostima. [ kako [raste] popularnost, raste i
broj prijateqa kako [raste] to da je ovek popularan, raste i broj prijateqa] (Jefimija, 35).138
. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM

PRATEE OKOLNOSTI
1. Deadjektivna imenica moe oznaavati neko stawe ili osobinu
koji se pojavquju naporedo sa radwom iskazanom korelativnom predikacijom, u smislu stawa ili osobine koji predstavqaju prateu okolnost
pri vrewu korelativne predikacije. U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica nalazi se koordinirana reenica139 sa karakteristinim veznikim spojevima i/a pri tom140 i a da pri tom i kopulativno-imenskim predikatom ije leksiko jezgro popuwava pridev. Govorei o deverbativnim imenicama sa ovim znaewem, Milorad Radovano137
Videti fusnotu 136.

U drugom primeru pojavquje se viestepeni odnos zavisnosti: u samoj vremenskoj reenici nalazi se kondenzovana subjekatska klauza.
139 Ovu vrstu reenica Milka Ivi odreuje kao nezavisne sastavne reenice koje
imaju znaewe pratilake okolnosti (1995: 160).
140 Veznik a moe biti upotrebqen kao signal ne samo suprotnog nego i sastavnog
odnosa dveju predikacija (Ivi 1995: 160161).
138
372
NATAA BUGARSKI
vi uoio je semantiku razliku izmeu dva tipa navedenih veznikih

spojeva. Prema ovom autoru vezniki spoj i pri tom semantiki je neutralniji informator o znaewu propratne okolnosti", dok vezniki
element a da pri tom, prua i dodatne informacije o nerealizovawu
predikacije kao potencijalne propratne okolnosti u realizovawu korelativne predikacije, ali i suprotnosti date semantike situacije prema oekivanoj" (1977b: 93). Deadjektivna imenica kao kondenzator reeninog sadraja sa znaewem pratee okolnosti moe se nai u postpoziciji, u prepoziciji ili u interpoziciji u odnosu na predikat. Interpoziciju zauzima kada je predikat sloen glagolski, pa se tako moe
nai izmeu semikopulativnog glagola modalnog ili faznog znaewa
(primeri sa faznim glagolom nisu uoeni u korpusu, ali takva mogunost svakako postoji) i punoznane glagolske lekseme u infinitivu
ili u nemobilnom prezentu odnosno izmeu pomonog i modalnog glagola ukoliko je modalni glagol u nekom sloenom glagolskom obliku. S
druge strane, rekonstruisana reenica sa ovim znaewem u dubinskoj
strukturi obavezno se nalazi iza korelativne predikacije, tj. u postponovanom poloaju.
to se tie agensa radwe, koja se doivqava kao primarna,141 u odnosu na nosioca stawa, koje se pojavquje kao wena pratea okolnost,
oni mogu biti identini ali postoji i mogunost anonimizacije ili
uoptenosti agensa ili nosioca osobine. Ukoliko pak identinosti
nema obavezno je eksplicirawe signala nosioca stawa iskazane deadjektivnom imenicom. O tome na koje se sve naine nosilac stawa moe
iskazati bilo je rei u poglavqu ovoga rada ( 2 i 3). Ovde je uoen
jedan primer sa nosiocem stawa iskazanim genitivnom konstrukcijom:
U Parlamentu je zakon o referendumu proao sa do sada neuobiajenom saglasnou politikih stranaka, [ zakon o referendumu proao
[je] i pri tom su politike stranke bile do sada neuobiajeno saglasne] (Politika, A4).
2. U znaewu pratee okolnosti deadjektivna imenica se na povrinskom nivou pojavquje u konstrukcijama sa + NDeadj (Instr) i bez + NDeadj
(Gen). Instrumentalom sa predlogom sa ukazuje se na prisustvo neke okolnosti prilikom vrewa korelativne predikacije, a ta okolnost je, kao
to e primeri pokazati, najee neko psihiko ili fizioloko
stawe.
SA + NDeadj (Instr)
Rei u samo, obzirno i sa skromnou, da u ovoj Andrievoj introspekciji, u opisu svoga sveta, lee iniocu unutarwe stvarnosti Emira
Draguqa. [ rei u samo i pri tom u biti skroman] (Republika, 57);
141 Primarna radwa jeste ona koja je na povrinskom nivou iskazana reeninom
strukturom, dok su u tom sluaju radwa odnosno stawe, koji se paralelno sa wom pojavquju, iskazuju nekom nereeninom strukturom. O semantikim okolnostima od kojih zavisi
koja e radwa biti doivqena kao primarna videti u: Ivi 1995, 156160.
373
Zakoraili smo u novu godinu sa uobiajenim eqama upuenim prijateqima i poznanicima i velikom neizvesnou s kojom se veina teko nosi. [ zakoraili smo u novu godinu i pri tom je bilo [veoma] neizvesno]
(Republika, 15); Na prvi pogled ona u Mariku pronalazi oveka koji joj je
suen, sa odanou i spokojstvom pristaje da bude wegovo vlasnitvo
jer je otac prodaje tom momku, koji, meutim, nikako na uspeva da prihvati
tu arhainu ulogu. [ pristaje da bude wegovo vlasnitvo i pri tom je
odana i spokojna] (Jefimija, 157); Sa zapawujuom samouverenou utvrdila
je svetu iwenicu", donela sud da svedok lae, zapravo da je Slobodan
Miloevi ozbiqno poquqao kredibilitet svedoka Lazarevia". [ utvrdila je svetu iwenicu" i pri tom je bila zapawujue samouverena] (Vreme,
61); U ovom trenutku niko ne moe sa stopostotnom sigurnou da odgovori da li je takva hrana opasna [ niko ne moe i da pri tom bude stopostotno siguran da odgovori] (N. telegraf, 23).
Ako je pak upotrebqena konstrukcija genitiva blokiranog predlogom bez, onda e se u dubinskoj strukturi pojaviti reenica sa veznikim skupom a da pri tom i negiranim kopulativno-imenskim predikatom, jer e se wome ukazivati na odustvo odreene okolnosti prilikom
realizovawa korelativne predikacije.142
BEZ + NDeadj (Gen)
Meutim, prema reima Duana Draia, predsednika kompanije Voj
put", ukoliko bi radovi tekli bez tekoa i uz finansijsku podrku Republike, obilaznica bi mogla da bude gotova naredne godine. [ ukoliko
bi radovi tekli a da pri tom [nita] ne bude teko] (Politika, A14); ,
dok su kquni ciqevi fiskalne i monetarne politike za kraj septembra
postignuti bez potekoa. [ dok su kquni ciqevi postignuti a da
pri tom [nita] nije bilo teko] (Politika, A11); Tamo je, bez opasnosti
da bude proglaen za pristrasnog pro-Srbina, mogao da lobira. [ tamo je
a da pri tom nije bilo opasno mogao da lobira] (N. telegraf, 13); (Mnogi
imaju energiju bez rezultata ili strunost bez efikasnosti ili efikasnost bez moralnih i strategijskih orijentira.) [ mnogi imaju strunost a da pri tom nisu efikasni] (Vreme, 8); Posebnu tekou ini neprozirnost svakodnevnog jezika kojim intervjuisani govore, bez analitike preciznosti ali sa uoqivim kritikim sadrajem. [ kojim intervjuisani govore, a da pri tom nisu analitiki precizni] (Republika, 53).
H. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM

OSNOVA ILI KRITERIJA
1. Predloko padene konstrukcije tipa na osnovu + NDeadj (Gen), na
+ NDeadj (Loc), po + NDeadj (Loc), u + NDeadj (Loc), reprezentuju na povrinskom
nivou subordinirane reenice sa znaewem osnova" ili kriterija".
142 O problemu negacije u semantikoj bazi nominalizovanih iskaza sa odgovarajuim predlokim elementima govorio je Radovanovi u svom radu Nominalizacija i negacija (1990a).
374
NATAA BUGARSKI
Analizirajui znaewa koja kondenzuje deverbativna imenica, Milorad

Radovanovi uoio je etiri razliita tipa klauza koje se nalaze u semantikoj bazi deverbativnih imenica sa znaewem osnova ili kriterija: a) na osnovu toga to, b) na osnovu toga ta, v) na osnovu toga kako, g) na osnovu toga koliko. Pri tom posledwi lan sloenog veznikog elementa (to, ta, kako, koliko) indicira (a) prosto konstatovawe, identifikovawe predikacije subordinirane klauze u ulozi osnova
odnosno kriterija za realizovawe korelativne (dominirajue) predikacije (= to) ili pak toj predikaciji koja ini osnov odnosno kriterij
za realizovawe korelativne predikacije (b) eksplicira i sadraj ili
objekat (= ta), daje dodatnu informaciju tipa (v) kvalifikacije (=
kako) ili (g) kvantifikacije (= koliko)" (1977b: 88). Ova tipologija
znaewa u potpunosti je primenqiva i na deadjektivne imenice.
Kako neko svojstvo ili osobina mogu predstavqati osnov" ili
kriterij" za realizaciju radwe, to bi i deadjektivna imenica trebalo
da bude pogodno sredstvo za izraavawe ovog znaewskog tipa. Na osnovu iznenaujue malog broja primera u publicistikom stilu143 uoava
se da deadjektivna imenica kondenzuje dva tipa klauza sa znaewem
osnova" ili kriterija" (naravno da se ne iskquuje mogunost da deadjektivna imenica kondenzuje klauze i preostala dva tipa iz tipologije
koju je dao Radovanovi): klauze tipa na osnovu toga to i na osnovu toga koliko. Predikati u kondenzovanim klauzama jesu kopulativno-imenski, sa pridevom u leksikom jezgru. Odnos agensa i nosioca stawa ili
osobine korelativnih predikacija ne razlikuje se od onog opisanog u
poglavqu ovog rada (odeqci 2 i 3).
NA OSNOVU + NDeadj (Gen)
Moete li sada jasno, na osnovu nataloenog iskustva, u seawu da
otpratite kako se taj va mladalaki zanos s poetka karijere, sklonost ka
riziku, hazardu, s vremenom bruen iskustvom, pretapao u pravu vetinu
i znawe? [ moete li sada jasno, na osnovu toga to ste [toliko] iskusni, u seawu da otpratite] (Jefimija, 123); Smatram da je nedopustivo da
se objavi jedno ovako laiko miqewe o kvalitetu naih mineralnih voda
na osnovu pretpostavke i nekompetentnosti. [ smatram da je nedopustivo
da se objavi jedno ovako laiko miqewe na osnovu toga to je neko nekompetentan] (Nin, 56).
NA + NDeadj (Loc)
Stvarati karijeru na lepoti vrlo je opasno. [ stvarati karijeru na
osnovu toga to je neko lep vrlo je opasno] (Jefimija, 93).
143 Postavqa se interesantno pitawe, na koje bi odgovor moglo da d samo istraivawe mnogo veeg obima nego to je ovo: zbog ega se deadjektivna imenica pojavquje u
ovom znaewu samo etiri puta, iako je korpus formiran na osnovu grae iz publicistikog stila. U vezi sa tim, Radovanovi (1977b: 88) konstatuje da su konstrukcije sa deverbativnim imenicama u ovom znaewu izizetno este u specijalnim stilovima, naroito u novinarskom, pravnom, administrativnom, naunom i politikom.
375
U + NDeadj (Loc)
Hercegovako poreklo majke Mile Govedarce, roene u SAD prepoznatqivo je u upornosti i istrajnosti mlaeg Blagojevia: [ hercegovako
poreklo prepoznatqivo je na osnovu toga to je mlai Blagojevi uporan
i istrajan] (Politika, A5).
PO + NDeadj (Loc)
enu koja je ostala zapamena po svojoj smelosti i hrabrosti. [
enu koja je ostala zapamena na osnovu toga koliko je bila smela i hrabra]
(Politika, ); U mladosti lep i snaan kao grki Efeb, a kasnije poznat
po otmenosti, lepom ponaawu i izraavawu. [ a kasnije [je bio] poznat
na osnovu toga to je bio otmen] (Politika, ).
H. DEADJEKTIVNA IMENICA SA DOPUSNIM ZNAEWEM

1. Deadjektivna imenica u povrinskoj reenici pojavquje se kao
determinator predikata sa koncesivnim ili dopusnim znaewem. Takve
deadjektivne imenice vre funkciju kondenzatora dopusne ili koncesivne klauze. Ako se pogleda odnos dopusne klauze i woj nadreene reenice, uoava se da glagolska radwa oznaena predikatom nadreene
reenice biva realizovana uprkos postojawu odreene smetwe ili prepreke iskazane u dopusnoj klauzi. Predikat dopusne klauze nominalizovane deadjektivnom imenicom jeste kopulativno-imenski sa pridevom u
svom leksikom jezgru. Ovakve klauze ukazuju na stawe ili svojstvo koji,
kao to je reeno, predstavqaju smetwu realizovawu korelativne predikacije. Deadjektivne imenice sa koncesivnim znaewem pojavquju se
u dativu sa predlogom uprkos, takoe u akuzativu sa sloenim predlokim izrazom bez obzira na odnosno sa predlogom uz. Dubinska koncesivna klauza uvodi se nekim od tipinih veznika: iako, mada ili premda, zastupqenim u povrinskoj strukturi odgovarajuim predloko-padenim konstrukcijama. Za odnos agensa nadreene reenice i nosioca
svojstva ili stawa u koncesivnoj klauzi vae ista pravila koja su navedena u poglavqu (odeqci 2 i 3).
UPRKOS + NDeadj (Dat)
Videlo se to i po tome to su ak dvadeset i devetoro wih, od ukupno
pedeset i troje, nali naina da ne dou na taj sastanak, uprkos opasnosti
da to odsustvo bude protumaeno kao dezertirawe iz revolucionarne borbe.
[ nali [su] naina da ne dou na taj sastanak iako je bilo opasno da to
odsustvo bude protumaeno kao dezertirawe] (Nin, 61); Verujem u takve neke stvari, koje su vene i traju uprkos qudima i wihovoj sklonosti da gree. [ traju iako su qudi skloni da gree] (Jefimija, 111); Uprkos spremnosti, saobraaj u Beogradu odvijao se kilavo, a da je tokom vikenda pao
najavqeni veliki sneg", po svemu sudei i uprkos spremnosti, ne bi se
odvijao nikako. [ iako su [radnici] bili spremni saobraaj u Beogradu odvijao se kilavo] [ da je tokom vikenda pao najavqeni veliki sneg", iako
376
NATAA BUGARSKI
su bili spremni, ne bi se odvijao nikako] (Vreme, 4); Proces 'decivilizacije' crni, smei ili crveni uistinu nije malo pridonio da se ova
posledwa, uprkos svojoj dvoznanosti i nesavrenosti, upie u bit ovjeanstva". [ nije malo pridonio da se ova posledwa, iako je bila dvoznana i nesavrena, upie u bit ovjeanstva] (Republika, 30).
BEZ OBZIRA NA + NDeadj (Acc)

Gledajui prikaz populizma izveden iz afrikog iskustva, jasno je da
pojedini politiari smatraju da imaju pravo da zastupaju jedinstven narod
bez obzira na podeqenost koja postiji u wihovoj zemqi. [ imaju pravo da
zastupaju jedinstven narod iako je [narod] podeqen] (Republika, 24).
UZ + NDeadj (Acc)
, neto to nastavqa tradiciju klasinog cirkusa na nain koji
nas uvodi u oblast fizikog teatra i arobnih matarija, kojih se ni Bitef
(uz sve svoje pretencioznosti) ne bi postideo. [ kojih se ni Bitef, iako
je [na sebi svojstven nain] pretenciozan, ne bi postideo] (Politika, ).

CIQA ILI NAMERE
1. Deadjektivna imenica pojavquje se u svega tri primera kao kondenzator namerne klauze. Odgovor na pitawe zbog ega deadjektivna imenica u toliko malom broju sluajeva nosi znaewe namere ili ciqa mogla bi da prui analiza razliitih funkcionalnih stilova, budui da
je graa za ovaj rad ekscerpirana samo iz tekstova koji pripadaju publicistikom stilu. S obzirom na ovakve okolnosti, ostaje samo da se u
tri uoena primera ovakve upotrebe deadjektivnih imenica primeti da
su klauze u wihovoj semantikoj bazi uvedene tipinim namernim veznikom da, te da wih u povrinskoj strukturi zastupa predloko-padena konstrukcija: radi + NDeadj (Gen).
RADI + NDeadj (Gen)
Ameriki specijalci na aerodromima ne razlikuju Meksikance od
Arapa, bombu od disk-plejera, svakog sa tamnijom bojom puti izvlae iz
grupe za specijalni pregled, radi politike korektnosti" stotine bakica i majki sa malom decom temeqno se pretresaju, [ da bi bili politiki korektni stotine bakica i majki sa malom decom temeqno se pretresaju] (Vreme, 46); Nije ovo pismo samo radi zahvalnosti omiqenom profesoru. [ nije ovo pismo samo da bih bio zahvalan omiqenom profesoru
nije ovo pismo samo da bih pokazao da sam zahvalan omiqenom profesoru]
(Vreme, 60);144 Saznajete da sir i kajmak potiu od genetski modifikovane
144 U ovom primeru konstrukcija radi zahvalnosti zapravo ima znaewe da bih pokazao da sam zahvalan. Transformacija u namernu klauzu da bih bio zahvalan mawe je u duhu
srpskog jezika, iako nije nepravilna.
377
krave koja daje mleko identino qudskom, pruta je, takoe, od goveda sa
iste farme, a pile iz ukusne orbice obogaeno" je genom make, otpornosti radi. [ a pile iz ukusne orbice obogaeno" je genom make da bi
bilo otpornije] (N. telegraf, 22).
H. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM SREDSTVA

1. Deadjektivna imenica u slobodnom instrumentalu pojavquje se
kao kondenzator reeninog sadraja sa znaewem sredstva. Znaewe sredstva za vrewe neke radwe odnosi se pre svega na neko svojstvo ili
osobinu koji su omoguili, da se zahvaqujui wihovom postojawu, realizuje neka akcija ili da nastane neko novo stawe. Deadjektivnom imenicom veoma esto imenovano je stawe ili osobina u kojem se nalazi
agens upravne predikacije u trenutku vrewa radwe. Imenovano stawe
ili osobina pojavquje se tada kao sredstvo ili omoguiva za realizovawe upravne predikacije, te u tom sluaju mora postojati identinost
agensa i nosioca osobine. Takoe, postoji mogunost da omoguiva bude neko spoqawe stawe i u tom sluaju agens agensu upravne reenice
nije identian nosiocu stawa zavisne reenice sa znaewem sredstva.
Predikat klauza u semantikoj bazi ovih imenica jeste kopulativno-imenski, sa pridevom u leksikom jezgru, a same klauze uvode se veznicima time to ili time koliko, ukoliko se posebno ukazuje na koliinu nekog sredstva za realizovawe korelativne predikacije. Ovaj
tip zavisnih reenica Milka Ivi (1995: 165) odredila je, posmatrajui gerunde odnosno glagolske priloge, proli i sadawi, u srpskom
jeziku, kao klauze sa znaewem omoguivaa.145
+ NDeadj (Instr)
Neke novine zameraju joj da i sama, vetom nedoreenou opovrgavawa, pothrawuje prie o svojoj vezi sa efom drave. [ i sama, time to
je veto nedoreena u opovrgavawu, pothrawuje prie o svojoj vezi sa efom
drave] (Jefimija, 184); Ova grupacija je arolika i tvore je ne samo proroci, zatim oni koji po svaku cenu ele da ekstravagntnou skrenu pawu na sebe, [ ele da time to su ekstravagantni skrenu pawu na
sebe] (Politika, ); Dodatni kvalitet modne marke EXEPTION je prodajni
prostor u Knez Mihajlovoj 19, koji e svojom rafiniranou i izuzetnim
nivoom usluge, upotpuniti ugoaj kupovine. [ koji e time to je rafiniran upotpuniti ugoaj kupovine] (Jefimija, 154); Stoga ne treba da udi neuspeh britanskog tinejxera koji iz projekta The Streets, iji album
Original Pirate Material svojom jednostavnou i 2-step ritmom rekapitulira
ulicu i weno multikulturalno pulsirawe. [ iji album Original Pirate
Material time to je jednostavan rekapitulira ulicu] (Vreme, 41); U
prouavawu sloenog i osetqivog odnosa dramski tekst pozorina
145 Tipologija znaewa sredstva za realizaciju neke radwe izloena je u kwizi
Milke Ivi Znaewa srpskohrvatskog instrumentala i wihov razvoj. Sintaksiko-semantika studija (1954a).
378
NATAA BUGARSKI
predstava trebalo bi poi i od saznawa da je, i pored sudbonosnog zajednitva, svako od umetnikih dela svet za sebe, ostvaren linom darovitou, saznawima i stvaralakom opredeqenou wihovih tvoraca. [ [koji
je] ostvaren time to je lino darovit i time to su wegovi tvorci
stvaralaki opredeqeni] (Politika, ); Prizori iz tih ratova su, bukvalno, obigrali svet i sablaznili ga brutalnostima. [ prizori iz tih
ratova su sablaznili [svet] time to su bili brutalni] (Republika, 27);
Bahato se razmeu svojom moi i bogatstvom. [ bahato se razmeu time
koliko su bogati] (Republika, 37).
H. DEADJEKTIVNA IMENICA
SA NAINSKO-POREDBENIM ZNAEWEM
1. U domaoj literaturi postoji neslagawe oko pitawa klasifikacije i terminolokog reewa nainskih i poredbenih klauza.146 Prema
jednom tumaewu to je jedan tip zavisnih reenica, dok s druge strane
ima autora koji prave jasnu razliku izmeu ova dva tipa zavisnih reenica, odnosno poredbene klauze tumae kao podtip nainskih. Iako nas
pokuaj davawa odgovora na ovo pitawe udaqava od osnovnih ciqeva
ovoga rada, ipak se na osnovu analize korpusa nameu odreeni zakquci. Naime, u semantikoj bazi imenica sa nainsko-poredbenim znaewem uoena su dva razliita tipa reenica. S jedne strane, to su klauze
koje se uvode veznikim spojevima time to, tako to i tako da, a s
druge strane imamo klauze koje se u tradicionalnim gramatikama navode kao tipine nainsko-poredbene sa sloenim veznicima kao to i
kao da. Kako na zadatak nije da se precizno utvrdi da li su ovo dva
razliita tipa zavisnih reenica ili ne, ve da se ukae na eventualne semantike razlike meu wima, oba tipa bie analizirana u okviru
jednog poglavqa.
1.2. Predloko-padene konstrukcije kroz + NDeadj (Acc), na + NDeadj
,
sa
+ NDeadj (Instr), + NDeadj (Instr) i u + NDeadj (Loc) u svojoj semantikoj ba(Acc)
zi imaju klauze uvedene veznikim spojevima: time to, tako to i
tako da. Predikat kondenzovanih klauza je kopulativno-imenski, sa
pridevom u poziciji leksikog jezgra. S obzirom na svoje semantike
karakteristike, ova vrsta zavisnih reenica bie odreena kao nainska klauza. Ovim klauzama determinie se nain na koji se upravna
predikacija vri tako to se imenuje stawe u kojem se u trenutku vrewa radwe nalazi agens upravne predikacije (tada su naravno agens
korelativne predikacije i nosilac imenovanog stawa identini). Ili
se pak imenuje neko drugo stawe vezano za situaciju u kojoj se radwa realizuje. U tom sluaju agens upravne predikacije i nosilac stawa u nainskoj klauzi nisu identini, i tada u wihovom odnosu vae ista
pravila navedena u poglavqu u odeqcima 2 i 3.
146 Na ovaj problem ukazala je Vladislava Petrovi u svom radu Netipine poredbene i nainske reenice sa veznikom kao to" (1986: 115).
379
KROZ + NDeadj (Acc)

Upravo ovim filmom abrol stie do apsolutne istote izraza, koja, kroz artificijelnu uzdranost forme, neumoqivo jednolinim korakom vodi do nagomilavawa emocija, [ koja, tako to joj je forma artificijelno uzdrana vodi do nagomilavawa emocija] (Vreme, 42).
NA + NDeadj (Acc)
Branislava Qeevi postala je direktorka Grada teatra" 1991. godine i sledeih 11 godina je radila taj posao na opte zadovoqstvo. [ Branislava Qeevi je radila taj posao tako da su [svi] bili zadovoqni]
(Jefimija, 58).
SA + NDeadj (Instr)
U ovom cirkusu nema klovnova, ali ima poetinih igara i vratolomnih vetina izvedenih sa lirskom elegancijom i dirqivom posveenou
pantomimiara Marsoa. [ vratolomnih vetina izvedenih tako to
je pantomimiar Marso bio dirqivo posveen] (Politika, ).
+ NDeadj (Instr)
Graanski savez Srbije (GSS) ocenio je danas da stav Sinoda Srpske
pravoslavne crkve (SPC) povodom dogaaja u omladinskom letwem kampu
odie mrwom i netrpeqivou prema modernom drutvu i svima koji
ne dele krajwe konzervativna stanovita". [ stav odie mrwom i
time to je netrpeqiv] (Dnevnik, 2); Zato je uglavnom mlado gledalite
reagovalo oduevqewem. [ zato je uglavnom mlado gledalite reagovalo
tako to je bilo oduevqeno] (Politika, ); Klupko je zatim poelo da se
odmotava vrtoglavom brzinom, [ klupko je zatim poelo da se odmotava
tako to je bilo vrtoglavo brzo] (Nin, 52).
U + NDeadj (Loc)
Prethodno je uklonio svog najvernijeg saradnika, Aleksandra Rankovia (Svetislava Stefanovia i dr.), na Brionskom plenumu CK SKJ, koji
je, 1. jula 1966. godine, odran u najveoj tajnosti i pod budnim okom vojnog aparata. [ koji je odran tako to je bio [potpuno] tajan] (Republika, 33); Proti uoava, meutim, stiavawe one teke, prozaine melodije i osvajawe jednog smirenijeg, vedrijeg motiva, izraenog u veoj prozranosti boje, dekorativnosti i jednostavnosti. [ osvajawe jednog smirenijeg, vedrijeg motiva, izraenog tako to su boje prozainije, tako to je
dekorativan i jednostavan] (Jefimija, 96); Kalueri su se trudili da nas
vaspitaju u solidnoj religioznosti, ali je samo film uspeo da me uskladi
sa svetom oko mene. [ kalueri su se trudili da nas vaspitaju tako da budemo/postanemo solidno relogiozni] (Jefimija, 132).
1.2.1. U pojedinim primerima deadjektivna imenica nominalizuje

klauzu u kojoj se pojavquje i nijansa posledinog znaewa, no ipak se na
380
NATAA BUGARSKI
osnovu odnosa korelativnih predikata moe zakquiti da je znaewe

naina u tim sluajevima primarno, na primer:
Branislava Qeevi postala je direktorka Grada teatra" 1991. godine i sledeih 11 godina je radila taj posao na opte zadovoqstvo. [ Branislava Qeevi je radila taj posao tako da su [svi] bili zadovoqni]
(Jefimija, 58).
1.3. Kada je deadjektivna imenica deo povrinske poredbene konstrukcije, u wenoj semantikoj bazi nalazi se poredbena klauza sa veznicima kao da, kao to, koliko i, ukoliko je impliciran podatak o
kvantitetu pojava koje se porede.147 Vano je uoiti da prvi lan poreewa moe biti upravni predikat (a), neki pojam u upravnoj klauzi (b),
ili pak itav prethodni reenini sadraj (v). Upravo stoga, ne moe
se za sve poredbene klauze rei da su istovremeno i nainske, iako se u
situacijama kada je prvi lan poreewa upravni predikat, zapravo objawava nain wegovog realizovawa poreewem sa nekom drugom predikacijom odnosno sa sadrajem iskazanim poredbenom klauzom, kao drugim lanom poreewa. Kao to e primeri pokazati, dubinska poredbena klauza kvalifikuje pojmove, itave sadraje, ili radwe, na koje se
odnosi, pripisujui im svojstvo, koje je u povrinskoj strukturi imenovano deadjektivnom imenicom.
(a) Nezgrapni koliko i slepilo tamnih oblaka to nerazumno zaklawaju sunce umawujui siunost ionako siunog zelenog zrnca ivota. [
nezgrapni [su] koliko su i tamni oblaci slepi] (Politika, ).148
(b) To podseawe ohrabruje intelektualnu budnost u aktuelnom razdobqu, kada se opet institucionalizuje stereotip o izboru lica i nalija
pomraenosti kao jedinoj mogunosti, a zakasneli import i provincijalno
podraavawe plitkih potkulturnih trendova situira kao elitizam. [ kada se opet institucionalizuje stereotip o izboru lica i nalija pomraenosti kao da je [on] jedino mogu] (Jefimija, 94);149 Modernizacija Srbije i
Vojvodine, koju spomiwete kao ciq i neminovnost, jednostavno je pragmatino i tehniko pitawe. [ modernizacija koju spomiwete kao da je neminovna] (Dnevnik, 15).
(v) Moda je to, misle sociolozi, jedno od objawewa iwenice da
esi na ulazak u EU ne gledaju sa oduevqewem, mada 61 procenat ispitanika to prihvata kao nunu neophodnost. [ 61 procenat ispitanika to
prihvata kao da je to nuno nepohodno] (Politika, A4).150
147
Veznik kao da koristi se za nerealno poreewe, a veznik kao to za realno po-
reewe.
148
U ovom primeru dolo je do redukcije upravne predikacije na povrinskom nivou.

U ovom primeru poredbenih klauza nosilac stawa ili osobine jednak je pojmu, u
upravnoj reenici, koji se kvalifikuje poredbenom klauzom. Ukoliko identinosti nema,
nosilac osobine ili stawa, iskazanih deadjektivnom imenicom, mora biti ekspliciran.
150 Kada se itav prethodni reenini sadraj poredi sa stawem ili osobinom
imenovanim deadjektivnom imenicom, funkciju subjekta poredbene klauze vri prosentencijalizator anaforskog tipa.
149
381

SUPROTNOSTI
1. Deadjektivnim imenicama kondenzuje se i reenini sadraj kojim se ukazuje na nepostojawe nekog stawa ili osobine, to je u suprotnosti sa realizovawem neke akcije, ili sa postojawem nekog stawa ili
osobine, iskazanih korelativnom predikacijom. Takve deadjektivne imenice koje se pojavquju u povrinskoj strukturi u vidu genitivne konstrukcije umesto + NDeadj (Gen), reprezentuju dubinske klauze tipa umesto
da, sa kopulativno-imenskim predikatom. Milorad Radovanovi ukazuje
na jednu vanu semantiku komponentu u ovakvim reenicama, a koja se
podrazumeva, da se suprotnost izmeu korelativnih predikacija zasniva
na prisutnoj presupoziciji tipa ekspektativnost. Presupozicija tipa
ekspektativnost najee se tu odnosi na drutvenim konvencijama
predviene oblike ponaawa koji se u odreenim situacijama unapred
oekuju" (1977:135). U jedinom primeru te vrste, koji se naao u korpusu, uoava se jedna takva presupozicija: nasuprot oekivanim oseawima,151 u umetnosti jednog slikara pojavquju se sasvim suprotna atmosfera i drugaiji tonovi.
Umesto te tajanstvenosti, patosa, arhaine elementarnosti, zamiqenosti pred zagonetkom ivota, zagrobne meseine, od ovog meaa nadaqe dolazi ushienost, sunce, arena poqa, deje kuice, crveni i plavi
cvetii, skaska. [ umesto da je tajanstven elementaran, zamiqen od
ovog meaa nadaqe dolazi ushienost] (Jefimija, 96).
H. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM USLOVA

1. Jo jedno od znaewa koje se retko u publicistikom stilu izraava pomou deadjektivne imenice jeste znaewe uslova ili kondicionalno znaewe. U semantikoj bazi deadjektivnih imenica kojima se izraava uslov za realizaciju predikacije nalazi se uslovna, pogodbena
ili kondicionalna klauza. Milka Ivi (1995: 143151) ukazala je na
sintaksiko-semantike odnose koji se mogu pojaviti u reeninom
kompleksu sa uslovnom klauzom. Ova autorka razlikuje dva tipa kondicionalnih reenica152 s obzirom na to da li govorno lice zna () ili
ne zna () u kakvom je odnosu sa stvarnou radwa koja je imenovana u
uslovnoj klauzi. Prvi tip () se odnosi na irealnu radwu, gde se ostvaruje mogunost da ne postoji ni radwa imenovana protaznim ni radwa
imenovana apodoznim predikatom, a s druge strane postoje situacije u
kojima je realnost druge uslovqena pretpostavkom da je prva radwa
151 Potreban je iri kontekst da bi se utvrdilo na osnovu ega se oekuju takve
presupozicije.
152 Pod pojmom pogodbena reenica Milka Ivi podrazumeva reenini kompleks
koji ine reenica ija je predikacija uslovqena nekom drugom predikacijom (apodozni
deo), i zavisna uslovna reenica kojom se iskazuje taj uslov (protazni deo) (1995: 143).
382
NATAA BUGARSKI
objektivna datost. Drugi tip () pogodbenih reenica je organizovan

po sledeem semantikom principu: govorno lice ne zna da li postoji (da li je postojala, odnosno da li e postojati) radwa imenovana tim
predikatom [prim. aut. predikat uslovne klauze], pa wenim postojawem
uslovqava ostvarivawe onoga to je saopteno apodozom" (1995: 148).
Jedan uoeni primer upotrebe deadjektivne imenice u ovom znaewu u korpusu pokazuje da je uslovna klauza, nominalizovana deadjektivnom imenicom, uvedena uslovnim veznikom ako/ukoliko, tipinim za
drugi tip pogodbenih reenica o kojima je govorila Milka Ivi. Struktura wenog predikata je analitika to je kopulativno-imenski predikat ije leksiko jezgro popuwava pridev, a povrinski eksponent
ove klauze jeste predloko-padena konstrukcija + NDeadj (Instr).153
Trenutno, ta stabilnost se moe postii samo virtualnom nezavisnou" Kosova. [ ta stabilnost se moe postii samo ako Kosovo bude
virtualno nezavisno] (N. telegraf, 3).
2. U primeru koji sledi uoen je jedan savim specifian tip

uslovnih klauza koji je Milka Ivi nazvala motivacionim reenicama.
One se pojavquju u sluaju kada govorno lice polazi od toga da je realno ono o emu saoptava, pa s pozivom na tu realnost izrie sadraj
apodoze" (Ivi 1995: 149). Deadjektivna imenica u ijoj se semantikoj
bazi nalazi ova vrsta zavisnih reenica u povrinskoj strukturi iskazana je konstrukcijom u + NDeadj (Loc).
Deca mogu da se podignu i u siromatvu, mi smo bili siromani, a
bilo nas je petoro i svi smo lepo odrasli. [ deca mogu da se podignu i
ako je ovek siromaan] (Jefimija, 44).154
H. ZAKQUNE NAPOMENE
1. Analiza provedena u ovom radu imala je za ciq da opie karakteristike i ponaawe konstrukcija sa deadjektivnim imenicama u funkciji kondenzatora reeninog sadraja. Istraivawe je bilo usmereno
ka tipologizaciji reeninih struktura, kondenzovanih deadjektivnim
imenicama, s obzirom na wihovo znaewe i funkciju u odnosu na korelativnu predikaciju. Tako postavqenim ciqevima u potpunosti je odgovarao odabrani metodoloki pristup preuzet iz generativne gramatike.
Rekonstrukcija semantike baze deadjektivnih imenica na dubinskom
nivou iskaza pomou transformaconog testa pruila je uvid u speci153 Za odnos upravne i uslovne klauze izuzetno je vaan odnos i raspored glagolskih oblika upotrebqenih u wima. Budui da je u korpusu uoen samo jedan primer upotrebe deadjektivnih imenica sa znaewem uslova, opirnije bavqewe ovim problemom ne
bi imalo i odgovarajuu potvrdu u korpusu. Stoga se upuuje na rad Milke Ivi (1995:
143151) u kojem je ovaj problem detaqno obraen.
154 U ovom primeru kontekst bitno utie na ovakvu interpretaciju semantike baze
deadjektivne imenice.
383
finosti deadjektivne imenice kao sredstva za nominalizaciju iskaza,

i znaewa koja mogu biti wome iskazana.
2. Budui da su prethodna istraivawa problema nominalizacije u
jeziku pokazala da se radi o procesu rairenom u svim indoevropskim
jezicima, te da ovaj izrazito produktivan proces, kada se radi o srpskom jeziku, odlikuje diskurse u kojima je akcenat na intelektualizovanosti, uoptenosti i apstraktnosti tematike, i da se taj proces vezuje
za specifine postupke miqewa koji uslovqavaju pojavu odreenih
karakteristika jezikog izraza poput: ekonominosti, sintetinosti,
bezlinosti ili anonimizovanosti, neovremewenosti, nemodalnosti, statinosti i sl., graa za ovaj rad ekscerpirana je iz publicistikog
stila, kao funkcionalnog stila srpskog jezika koji se upravo odlikuje
navedenim karakteristikama. Pregledana je 281 stranica dnevnih i nedeqnih novina, mesenih asopisa (Dnevnik, Politika, Nedeqni telegraf, Nin, Vreme, Jefimija, Republika) na kojima se nalo oko 780 primera upotrebe deadjektivne imenice u funkciji kondenzatora reeninog sadraja. Kako obim ovog rada to nije dozvolio, analiza deadjektivnih imenica kao sredstva nominalizacije ne obuhvata analizu wihove
upotrebe u razliitim anrovima novinarskog stila, niti frekvenciju
wihovih pojavqivawa u novinama i asopisima koji su posluili kao
izvori grae. No, prikupqena graa svakako ostavqa mogunost za neka
daqa istraivawa tog tipa.
3. Prilikom izbora grae primewen je morfoloki kriterijum, te
su shodno tome analizirane imenice koje su sufiksalnom tvorbom direktno izvedene od prideva. U analizu su bile ukquene i deadjektivne
imenice izvedene od trpnog glagolskog prideva, budui da ispoqavaju
ista sintaksiko-semantika svojstva kao i deadjektivne imenice izvedene od pravih prideva. U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica nalaze se reenine strukture sa kopulativno-imenskim predikatom
u ijem je leksikom jezgru pridev.
Kako je ciq rada bila analiza deadjektivnih imenica kao sredstva
nominalizacije, odreeni tipovi deadjektivnih imenica nisu bili obuhvaeni analizom. Misli se pre svega na imenice iz klase nomina attributiva ili imenice sa znaewem nosioca osobine mukog odnosno
enskog roda (prostak, glupan, mladi, lentina, istunka, ludaa, vetica, starica), i imenice koje oznaavaju lina imena (npr. Dragan,
Milan, Dobrica, ivko, Milica, Novka) ili nazive ivotiwa izvedenih na osnovu wihovih osobina (belka, aruqa, sivowa), jer ove imenice, iako po svom poreklu deadjektivne, nemaju funkciju reeninih
kondenzatora. Nisu posmatrane ni deadjektivne imenice kao delovi
razliitih idiomatizovanih struktura ili fraza, pre svega zbog neralawivosti takvih izraza, ali i zbog wihove izrazite metaforinosti.
4. Deadjektivne imenice pripadaju imenicama apstraktnog znaewa
kojima se imenuje postojawe neke osobine ili stawa. Kad se radi o wi-
384
NATAA BUGARSKI
hovim sistemskim znaewima, misli se pri tom na znaewa leksema u

semantikom sistemu jednog jezika izvan konteksta, uoavaju se mawa
ili vea udaqavawa od semantike prideva od kojih su deadjektivne imenice izvedene (linost, javnost, veina, mawina, pogodnost, desnica, sadawost, unutrawost, pojedinost), to moe da dovede do pojave potpuno nemotivisanih deadjektivnih imenica tipa okolnost, umetnost,
delatnost, jedinstvo, i sl. Uoeno je, takoe, da jedna deadjektivna imenica moe da razvije razliita znaewa u zavisnosti od konkretnog
konteksta u kojem je upotrebqena, to onda bitno utie na interpretaciju wenog bazinog sadraja. Neretko se dogaa da ista deadjektivna
imenica upotrebqena u odreenim znaewima jeste kondenzaciono sredstvo (pridevske ili ak glagolske etiologije), dok u drugim znaewima,
koja realizuje, tu funkciju nema:
Posle tih rei, suewe je zatvoreno za javnost, ali je mnoge u Beogradu
uznemirila mogunost da se na atentat u Interkontinentalu baci vie
svetlosti. [ ali je mnoge u Beogradu uznemirilo to da je moguno da se na
atentat u Interkontinentalu baci vie svetlosti]; S druge strane, reklame otvaraju i mogunost glumcima da u situaciji kada nema dovoqno projekata, veu publiku za sebe." [ reklame omoguavaju glumcima da veu
publiku za sebe]; Ceo decembar prethodne i januar 2001. koristio sam svaku
mogunost, kada baba i deda nisu tu, da pozovem hot-lajn i ujem glas jedne
devojke; Na razgovoru u Regionalnoj privrednoj komori u Zrewaninu razmewene
su informacije o privrednim mogunostima Sredwobanatskog okruga i poqske privrede, o emu je trgovinski atae Poqske podelio i prigodne publikacije.
5. Sprovedena analiza pokazuje da je deadjektivna imenica u srpskom jeziku veoma pogodno jeziko sredstvo za kondenzovawe reeninog
sadraja. Upotrebom deadjektivnih imenica, kao to je to sluaj i sa
deverbativnim imenicama, postie se u povrinskoj strukturi najvii stepen nominalizovawa, odnosno bivaju izostavqeni podaci inae
implicirani u reeninim strukturama sa finitnim predikatom. Podaci o licu, vremenu, broju ili nekom treem znaewu svojstvenom glagolima, tako su potpuno izostavqeni, ime se onda i postiu pomenuti
jeziki i nejeziki efekti nominalizacije: anonimizovanost, bezlinost, ekonominost, sintetinost, neovremewenosti, intelektualizovanost, odvajawe jezika tampe od uobiajenog naina izraavawa. Istovremeno, sve ove karakteristike nominalizovanih struktura jesu u osnovi jednog drugog procesa, takoe u mnogim jezicima prisutnog i iroko rasprostrawenog, procesa birokratizacije jezika.
Naravno, kada se radi o jednoj od osnovnih karakteristika nominalizovnanih struktura, o anonimizaciji iskaza, mogue je, ukoliko je to
potrebno i poeqno, da podatak o nosiocu osobine imenovanog stawa
ili svojstva u povrinskom iskazu bude ekspliciran odgovarajuim
sintaksikim ili pragmatikim sredstvima: prisvojnom zamenicom,
prisvojnim pridevom ili opisnim pridevom uz deadjektivnu imenicu,
iskazanim odgovarajuom predloko-padenom konsturkcijom u nomi-
385
nalnoj sintagmi iji je upravni lan deadjektivna imenica (NDeadj +

NGen; NDeadj + OD + NGen; NDeadj + U + NLoc) ili nekom drugom predloko-padenom konstrukcijom u povrinskoj reenici koja nije ni determinator ni komplementizator deadjektivne imenice, pri emu nosilac stawa ili osobine moe biti poznat i iz ireg konteksta.
Deadjektivna imenica kao sredstvo kondenzacije pokazuje sline
osobine koje je Milorad Radovanovi uoio kod deverbativnih imenica, a koje se tiu slobodnije mobilnosti u iskazu u odnosu na neposredno dominirajui sintaksiki centar nego to je to sluaj sa wihovim
reeninim ekvivalentima; npr. deadjektivna imenica sa znaewem pratee okolnosti u genitivu sa predlogom bez moe se nai i u prepoziciji, u postpoziciji, pa ak i u interpoziciji u odnosu na upravnu
predikaciju, dok reenica u wenoj semantikoj bazi obavezno zauzima
postpoziciju: intervjuisani govore, bez analitike preciznosti / intervjuisani bez analitike preciznosti govore [ intervjuisani govore, a da pri tom nisu analitiki precizni], ili pak moe biti umetnuta
u samu upravnu reenicu: Tamo je, bez opasnosti da bude proglaen za
pristrasnog pro-Srbina, mogao da lobira. [ tamo je a da pri tom nije
bilo opasno mogao da lobira].
6. Posebno treba ukazati na specifinosti deadjektivnih imenica
o kojima do sada u naoj literaturi nije bilo rei. Naime, poznato je
da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica rekonstruie reenina struktura iji predikat prema svojoj strukturi predstavqa kopulativno-imenski kongruentni predikat tipa P = Cop + Lex (Lex = Adj).
Analiza je, meutim, pokazala ne samo da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica mogu nai i drugaiji strukturni tipovi predikata,
ve se deadjektivne imenice mogu dovesti u semantiku vezu, osim sa
pridevima, takoe i sa prilozima i glagolima.
6.1. Veoma esto, deadjektivne imenice jesu kondenzatori impersonalnih reeninih struktura. Tada one na povrinskom nivou reprezentuju kopulativno-priloke inkongruentne predikate slobodnog tipa
S = X(Adv) je. U tom sluaju implicirana je wihova semantika veza sa
prilozima. Radi se o prilozima koji imaju isti morfoloki lik kao
odgovarajui oblici prideva sredweg roda sa kojima stoje u semantikoj
vezi:
Posebna zanimqivost je iwenica da u Srbiji tek 8 do 12 odsto populacije koristi internet [ to to je posebno zanimqivo je iwenica].
6.2. S druge strane, kao rezultat dekomponovawa predikata, u povrinskoj strukturi moe se pojaviti predikat tipa P = Cop/Semicop +
NDeadj. Uoava se, meutim, da takva mogunost postoji samo kod deadjektivnih imenica koje su istovremeno u semantikoj vezi (ne nuno i derivacionoj) i sa odgovarajuim glagolima: mogunost, saglasnost, vrednost, zapawenost, savrenstvo i hrabrost. U semantikoj bazi tako upotrebqenih deadjektivnih imenica nee biti kopulativno-imenski ve
prost glagolski predikat:
386
NATAA BUGARSKI
Ili, da se sve mawe i sve nove drave-lanice, praktino, lie mogunosti da dou u priliku da makar i na samo est meseci predsedavaju Unijom [ ili, da se sve mawe i sve nove drave-lanice, praktino onemogue
da dou u priliku]; Istovremeno, postavio mi je ivotni ciq i ulio hrabrost da ga ostvarim. [ ohrabrio [me] je da ga ostvarim].
7. Deadjektivna imenica moe se nai su svim sintaksikim funkcijama u povrinskoj reenici. Ona vri funkcije gramatikog subjekta (mladost je ipak doba kad se stvari lake podnose) i logikog subjekta (nema, dakle, opasnosti da neko drugi bude ja), direktnog objekta
(ne vidim nikavu protivrenost u tome) i indirektnog objekta (u nepresunost Kolambasove fantazije uverava nas pismo), odredbi adverbijalnog tipa (otila sam zbog radoznalosti da vidim kako izgleda u Rimu)
ili atributskog tipa (ve je kupqeno nekoliko grla nesporne vrednosti),
ili se moe nai u poziciji leksikog jezgra predikata (to je glupost).
U svakoj od ovih funkcija deadjektivna imenica kondenzuje reenine
strukture razliitih znaewa.
8. Zanimqivu sliku o upotrebi deadjektivnih imenica u funkciji
kondenzatora prua frekvencija wene upotrebe u pojedinim reeninim funkcijama i u odgovarajuim znaewima. Grafiki prikaz jasno
ukazuje na neke tendencije:
Legenda:155
a) funkcija subjekta
v) funkcija semantike dopune
d) znaewe vremena
e) znaewe osnova ili kriterija
z) znaewe ciqa ili namere
j) nainsko-poredbeno znaewe
l) znaewe uslova
b) funkcija leksikog jezgra predikata

g) znaewe uzroka
) znaewe pratee okolnosti
) dopusno znaewe
i) znaewe sredstva
k) znaewe suprotnosti
9. Analiza je pokazala da se deadjektivna imenica u oko 20% primera pojavquje u funkciji gramatikog subjekta povrinske reenice,
155 Brojevi iskazani na grafikonu predstavqaju samo apstraktne klase ija je osnovna funkcija da se pokau tendencije u frekvenciji pojavqivawa deadjektivnih imenica u
navedenim funkcijama i znaewima.
387
aktivne ili pasivne. Pozicija subjekta jeste centralna pozicija u reenici i deadjektivna imenica u toj funkciji samo imenuje postojawe
nekog svojstva, osobine ili stawa, odnosno deadjektivna imenica oznaava dubinsku reeninu predikaciju sa tom funkcijom. Subjekatska
klauza koju rekonstruiemo u semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica predstavqa poseban tip reenica koje imaju status tzv. nezavisnog
reeninog konstituenta subjekatskog implementa.
U sluaju kad je deadjektivnom imenicom konstatovano postojawe
nekog stawa ili osobine, u dubinskoj subjekatskoj reenici bie upotrebqen vezniki spoj (to) da, ali ukoliko je implicirana i neka dodatna informacija o sadraju bie upotrebqen neki od veznikih spojeva (to) to, (to) kad, (to) koliko, (to) kako. Kada se deadjektivna
imenica upotrebqava nereferencijalno, u dubinskoj strukturi rekonstruie se subjekatska klauza sa veznikim spojem (to) da. Ako se imenuje neka konkretna osobina ili stawe, odnosno kada se deadjektivna
imenica upotrebi referencijalno, u tom sluaju dubinska subjekatska
klauza uvodi se veznikim spojem (to) to. Vezniki spojevi (to) kad,
(to) koliko, (to) kako pojavquju se ukoliko deadjektivna imenica u svojoj inherentnoj semantici ima znaewa vremena, kvantifikacije ili
kvalifikacije.
Prilikom klasifikacije deadjektivnih imenica u funkciji gramatikog subjekta kao kriterijum je posluila iskazanost odnosno neiskazanost nosioca osobine imenovanog stawa ili osobine u dubinskoj
strukturi. U tom smislu razlikovae se dva tipa dubinskih subjekatskih
klauza:
a) impersonalne reenice u kojima nosilac osobine ne postoji
(Posebna zanimqivost je iwenica da u Srbiji tek 8 do 12 odsto populacije koristi internet [ to to je posebno zanimqivo je iwenica])
ili personalne reenice u kojima je nosilac osobine ili stawa anonimizovan odnosno uopten upotrebom imenice qudi, koja predstavqa
neodreeno, uopteno mnotvo (isti efekat postie se upotrebom
imenice ovek za neodreenog pojedinca), prvim licem mnoine, ili
konstrukcijom infinitiva glagola biti i prideva od kojeg je povrinska deadjektivna imenica izvedena: Otvarawe nae zemqe i privrede
prema Evropi i svetu ima niz prednosti za daqi razvoj drutva u celini,
ali obazrivost, kad su u pitawu trite i zatita domaih privrednika, naravno, na ravnopravnim i trinim odnosima, nije na odmet. [
to da qudi budu obazrivi / to da budemo obazrivi / biti obazriv nije na
odmet].
b) klauze iji je nosilac osobine ili stawa iskazan u povrinskoj
reenici nekim od sledeih sintaksikih ili pragmatikih sredstava:
podatak o nosiocu osobine ekspliciran u upravnoj reenici (nedostaje
im doslednost [ nedostaje im to da su [oni] dosledni]), ekspliciran
prisvojnom zamenicom, prisvojnim pridevom ili opisnim pridevom uz
deadjektivnu imenicu (u pitawu je bila naa (samo)uverenost u pitawu je bilo to to smo [mi] samouvereni]; gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti za Milutinovievu postpetooktobarsku kooperativnost
388
NATAA BUGARSKI
[ gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti zato to je Milutinovi bio kooperativan [posle petog oktobra] ]; qudska glupost me takoe zasmejava. [ to to su qudi glupi takoe [me] zasmejava]), iskazan
odgovarajuom predloko-padenom konstrukcijom u nominalnoj sintagmi iji je upravni lan deadjektivna imenica (NDeadj + NGen; NDeadj +
od + NGen; NDeadj + u + NLoc) (ukupna vrednost projekta je 4,5 miliona dinara, [ to koliko je projekat ukupno vredan je 4,5 miliona dinara]; Opasnost od irewa etnikih kriza zavrena je padom Miloevia. [ to da
je irewe etnikih kriza opasno zavreno je padom Miloevia]; na to ju
je, kako kae, navela neverovatna slinost u pozi, izradi slike, a pre
svega u samoj fizionomiji lika. [ na to ju je navelo to to su poze
neverovatno sline]) ili je poznat iz ireg konteksta (Znai, za trke je
potrebna i izuzetno dobra fizika spremnost. [ za trke je potrebno da
[voza] bude izuzetno dobro fiziki spreman]).
9.1. Subjekatsku klauzu mogue je rekonstruisati u semantikoj bazi
deadjektivnih imenica koje u povrinskoj reenici imaju funkciju logikog ili semantikog subjekta. Tako e u pasivnim reenicama deadjektivnim imenicama u instrumentalu sa znaewem izazivaa ili kauzativa neke radwe biti imenovano postojawe svojstva ili stawa koji
izazivaju pojavu nekog drugog stawa: Drugi predstavnici mlade generacije
na koarkakoj utakmici, voeni violentnom agresivnou, urlali su na
sportske protivnike svojih koarkaa [ drugi predstavnici mlade generacije koje je vodila violentna agresivnost, urlali su drugi predstavnici mlade generacije koje je vodilo to to su violentno agresivni, urlali su]. U impersonalnim reenicama egzistencijalnog tipa deadjektivna imenica u genitivu takoe je upotrebqena kao sredstvo nominalizacije subjekatske klauze: Bacili smo akcenat na razvoj malog biznisa bez ega nema stabilnosti privrede. [ bez ega ne postoji to da je
privreda stabilna].
U semantikoj bazi deadjektivnih imenica u genitivu bez predloga,
koje se u povrinskoj reenici pojavquju uz deverbativne imenice izvedene od tranzitivnih ili od intranzitivnih glagola, moe se rekonstruisati subjekatska klauza. Ovakva transformacija uslovqena je inherentnom leksikom semantikom samog glagola, od kojeg je deverbativna
imenica izvedena, i semantikom deadjektivne imenice u genitivu. Kako
se kod subjekatskog genitiva podrazumeva da imenica wime oznaena
ima obeleje obeleje ivo (+) i samoaktivnost (+), apstraktna deadjektivna imenica ne bi se mogla nai u tom znaewu. Meutim, pojam
koji predstavqa nosioca stawa klauze koju kondenzuje deadjektivna imenica u ovoj funkciji, i koji u dubinskoj strukturi mora biti rekonstruisan, ima te neophodne semantike karakteristike, tako da se subjekatsko znaewe moe realizovati: Smatra se takoe da je jedan od uzroka pedofilije smawewe sposobnosti rasuivawa, [ da je jedan od uzroka pedofilije to to se smawuje sposobnost rasuivawa da je jedan od
uzroka pedofilije to to se smawuje to da su [qudi] sposobni za rasuivawe]; sve se vraa kao bumerang opadawa ugleda i kredibilnosti aktuelne
demokratske vlasti [ sve se vraa kao kad opadaju ugled i kredibilnost
389
aktuelne demokratske vlasti sve se vraa kao kad opadaju ugled i to

da je aktuelna demokratska vlast kredibilna].
10. Deadjektivna imenica pojavquje se u znatno mawem broju sluajeva u poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata (oko 6%), kada
ona kondenzuje klauzu koju emo odrediti prema wenoj funkciji kao
klauzu u poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata. Ove klauze
uvode se nekim od veznikih spojeva: to da (kada se konstatuje postojawe nekog stawa ili osobine), to to, to kad, to kako, ono to, neto
to, ili sl., u zavisnosti od dodatnog sadraja koji prenosi deadjektivna imenica. Da bi se utvrdilo kako se ponaaju ovi predikati odnosno koji se sadraji wima prenose, odvojeno su posmatrani predikati u povrinskim personalnim reenicama i u impersonalnim reenicama, takoe predikati koji u leksikom jezgru imaju deadjektivne
imenice u nominativu odnosno u nekom od kosih padea.
Analiza pokazuje da u personalnim reenicama ova vrsta predikata
ima iste funkcije u odnosu na gramatiki subjekat reenice kao predikati u ijem je leksikom jezgru bilo koja druga vrsta imenica. Wima
se vri karakterizacija ili identifikacija pojma u poziciji gramatikog subjekta, iako bi se moglo oekivati da se ovim predikatom samo
pripisuje odreeno svojstvo subjekatskom pojmu, budui da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u ovoj poziciji nalazi klauza sa kopulativnim predikatom u ijem leksikom jezgru je pridev. Pojam u subjekatskoj poziciji, kao i wegova referencijalna ili nereferencijalna
upotreba, s druge strane, utiu na znaewe kopulativnog predikata.
Ukoliko je subjekat reenice apstraktna imenica, predikatom sa deadjektivnom imenicom u leksikom jezgru vrie se identifikacija tog
pojma (Ove godine osnovna emocija bila je zgaenost nad ovim trenutkom
i strah od dolazeih. [ ove godine osnovna emocija bila je to da su qudi
zgaeni nad ovim trenutkom]). Vezniki spojevi koji se pojavquju u
ovim klauzama jesu (to) da i to to. Ako funkciju subjekta obavqaju
deverbativna imenica ili infinitiv, kopulativni predikat karakterie imenovanu radwu (Ni izborni uspeh gospodina eeqa u Vojvodini
nije neka novost. [ ni izborni uspeh gospodina eeqa nije neto to
je novo]; Biti eh nije nikakva posebnost, a to to moramo poslati
pare svoje slobode u Brisel nije problem za one koji su sigurni u svoju slobodu", kae ovaj komentator. [ biti eh nije neto to je posebno]).
Ove klauze uvode se veznikim spojem neto to, pri emu prvi deo
ovog spoja ne moe biti izostavqen. Interesantno je zapaawe da su
pojmovi u poziciji subjekta gotovo uvek referencijalno upotrebqeni,
to moe biti jedna od odlika publicistikog stila.
10.1. Kada su u funkciji subjekta povrinske reenice zamenike
rei, situacija je neto drugaija. Ako su zamenice u subjekatskoj poziciji upotrebqene kao prosentencijalizatori, onda se predikatom u ijem je leksikom jezgru deadjektivna imenica daje komentar na reenini sadraj na koji prosentencijalizator upuuje odnosno vri se subjektivna karakterizacija tog sadraja (To je prokletstvo, tu kraja ne-
390
NATAA BUGARSKI
ma, nikad nije dosta. [ to je ono to je prokleto]; Pored toga to doprinose spektakularnosti i ludakom karakteru predstave to su,
inae, wene glavne vrednosti ovakvi prostorni odnosi imaju i izvesnu
znakovitost [ to je ono to je kod we glavno vredno]). Ove klauze
uvode se sloenim veznikim spojem ono to, u kome prvi deo obavezno
mora biti iskazan. Ukoliko zamenica upuuje na neki odreeni pojam,
kopulativnim predikatom taj pojam bie identifikovan (ono to mene
zanima u muzici nisu meuqudski odnosi i qudska glupost. [ ono to
mene zanima u muzici nisu meuqudski odnosi i to to su qudi glupi]), i
tada su mogui vezniki spojevi to to i to kako.
10.2. Deadjektivna imenica pojavquje se i u kopulativno-imenskim
predikatima u impersonalnim reenicama razliitih strukturnih tipova. Meutim, takve deadjektivne imenice nisu uvek i kondenzatori
reeninog sadraja. Samo u sluaju impersonalnih reenica sa vezanim predikatima, tj. predikatima koji zahtevaju obavezno kombinovawe sa odreenim sintaksikim jedinicama, deadjektivne imenice bie
upotrebqene kao sredstva nominalizacije: Sada je odgovornost na svim
politikim akterima da uine sve da se izbori regularno zavre, [ sada su svi politiki akteri odgovorni]; Retkost je da se u jednom prevashodno lirskom pesnikom opusu mogu prepoznati toliki tragovi vremena
kao to je to kod Kostia sluaj. [ to to je retko je[ste] da se u jednom prevashodno lirskom pesnikom opusu mogu prepoznati toliki tragovi
vremena]. U primerima prvog tipa logikom subjektu odnosno doivqavau nekog stawa ili osobine pripisuje se neko psihofiziko stawe
ili raspoloewe, dok se u primerima drugog tipa vrednuju sadraji
ili pojave oznaene dopunom odnosno dopunskom klauzom.
10.3. Neto specifinija znaewa prenose predikati u ijem leksikom jezgru je deadjektivna imenica u kosim padeima. Wima se takoe karakterie (deadjektivna imenica u ovoj funkciji pojavquje se u
genitivu sa predlogom iz, ili u konstrukciji lokativa sa predlogom u:
Iako je poskupqewe u nadlenosti gradske vlasti, mogu da kaem da voda
nee da poskupquje. [ iako je poskupqewe to za ta su nadlene gradske
vlasti]) odnosno identifikuje subjekatski pojam (deadjektivna imenica
je u lokativu sa predlogom u: Problem je u nepredvidivosti. [ problem je
u tome to je situacija nepredvidiva]), ali se moe izvriti situaciona determinacija subjekatskog pojma, odnosno moe se iskazati u kakvoj se situaciji nalazi subjekat (Gde da ide Sadam kad je svaka zemqa
koja ga primi u opasnosti od moguih teroristikih akcija, [ kada je
svaka zemqa u opasnoj situaciji]), ali tada deadjektivna imenica u
lokativu sa predlogom u nije upotrebqena kao sredstvo nominalizacije,
ve kao stilska vatijanta odgovarajue nominalne sintagme.
11. Deadjektivna imenica pojavquje se u nepotpunim reenicama
nastalim redukcijom reenice u kojoj ona ima funkciju leksikog jezgra
kopulativno-imenskog predikata, to implicira da tada kondenzuje
klauzu u poziciji leksikog jezgra predikata: Gluposti! [ to su gluposti to je ono to je glupo].
391
12. Prema frekvenciji pojavqivawa povrinskih konstrukcija sa

deadjektivnim imenicama izdvajaju se deadjektivne imenice u funkciji
semantike dopune (glagolima, imenicama, pridevima i ustaqenim skupovima rei). U gotovo 60% primera deadjektivne imenice ekspliciraju, semantiki dopuwavaju ili identifikuju sadraj upravne rei.
12.1. Ukoliko je upravna re glagol, deadjektivnom imenicom koja
ga semantiki dopuwava najee je oznaen objekat, odnosno pojam na
koji prelazi" glagolom oznaena radwa, ili pojam obuhvaen radwom.
U tom sluaju radi se o gramatikosemantikim dopunama pravim prelaznim i nepravim prelaznim glagolima, i tada deadjektivna imenica
ne kondenzuje neku odreenu vrstu reeninog znaewa, ve eksplicira
sadraj na koji radwa prelazi. U semantikoj bazi ovih imenica nalazi
se dopunska objekatska klauza. Npr: Ovo treba da potvrdi krajwu ozbiqnost i odlunost u sprovoewu procesa razoruavawa Sadama. [ ovo
treba da potvrdi da su krajwe ozbiqni i da su odluni]; to je svet koji
otelovquje kolektivnu mudrost [ to je svet koji otelovquje to to je
mudro u kolektivu]; Rezolucija UN o razoruavawu Iraka odslikava jedinstvo i odlunost cele meunarodne zajednice" [ rezolucija UN o razoruavawu Iraka odslikava koliko je cela meunarodna zajednica odluna].
Sve predloko-padene konstrukcije sa objekatskim znaewem podeqene su u radu, prema semantikom kriterijumu, na one kojima se iskazuje direktni objekat (tu su ukquena sva prava i netipina objekatska znaewa) i na one kojima se iskazuje indirektni objekat.
Informacije o odreenim semantikim nijansama koje prenose deadjektivne imenice u ovoj funkciji, na povrinskom nivou bie signalizirane odgovarajuim predlozima, a na dubniskom nivou veznikim
sredstvima. Stoga se umesto povrinskih predloko-padenih konstrukcija sa deadjektivnom imenicom u funkciji direktnog objekta: +
Acc, + Gen, od + Gen, + Dat, na + Acc, za + Acc, u + Acc, nad + Instr,
sa + Instr, u + Loc, na + Loc, o + Loc, u dubinskoj strukturi rekonstruiu dopunske klauze uvedene nekim od sledeih veznika odnosno veznikih spojeva: da, da li, to da, to to, to koliko, toga da, toga to, od
toga koliko, tome da, na to da, na to to, u to da, na tome da, na tome
to, o tome koliko, o tome da, o tome da li, u tome koliko, koliko, kako,
ono to, onoga to, onome to, sa onim to, ta, ko (ili sl.). Predloko-padenim konstrukcijama sa deadjektivnim imenicama u funkciji indirektnog objekta: ka + Dat, u + Acc, sa + Instr, u + Loc, na dubinskom nivou odgovaraju klauze sa veznicima odnosno veznikim spojevima: da, sa onim to, u tome to, (ili sl.).
Vano je napomenuti da na odabir veznikih sredstava u klauzama
koje su kondezovane deadjektivnim imenicama u funkciji semantike
dopune glagola, imenica, prideva ili ustaqenih skupova rei, utiu
dodatni semantiki sadraji, koji se deadjektivnim imenicama prenose, kao i znaewe i rekcija upravne rei.
12.1.1. Deadjektivna imenica se moe pojaviti u ulozi semantike
dopune semikopulativnog glagola i zajedno sa wim graditi odreenu
392
NATAA BUGARSKI
vrstu analitikog predikata. Takve deadjektivne imenice imaju ulogu

leksikosemantikih dopuna.
Ukoliko semikopulativni glagol pripada klasi glagola subjektivne ocene", deadjektivna imenica kao wegov komplementizator dobija
funkciju dopunskog predikativa, odnosno, imenskog dela analitikog
predikata. Takvim predikacijama daje se subjektivni stav ili ocena postupka agensa ili radwe koja je izvrena nad samim agensom. Deadjektivna imenica u ovoj funkciji pojavquje se u nominativu, akuzativu
ili instrumentalu bez predloga, i pri tom kondenzuje dopunsku klauzu
kojom se eksplicira znaewa upravnog glagola. Takve dopunske klauze
uvodi vezniki spoj ono to.
12.1.2. U odeqku 6.2. videli smo da procesom dekomponovawa glagola mogu nastati dekomponovani predikati iji nominalni deo popuwava deadjektivna imenica, i kao to je reeno, u semantikoj bazi tih
imenica, tanije u semantikoj bazi itavog dekomponovanog predikata
nalazi se reenina struktura sa prostim glagolskim predikatom.
Ima pak sluajeva kada deadjektivna imenica predstavqa nominalni deo dekomponovanog predikata, ali kada ona ne kondenzuje verbalnu
strukturu, ve itav analitiki predikat predstavqa stilsku varijantu
drugog analitikog predikata kopulativno-imenskog, sa pridevom u
leksikom jezgru: Havel je uivao veliku popularnost meu mladima. [
Halvel je bio [veoma] popularan meu mladima].
Slina situacija uoena je u primeru u kojem deadjektivna imenica
dopuwava znaewe glagola u infinitivu u poziciji subjekta reenice.
Ovom analitikom strukturom postie se semantika razlika koja se
kod glagola iskazuje suprotstavqawem pasivnog oblika aktivnom: Zar
zaista mislite da je dovoqno prijaviti se, imati obdarenost i sreu,
dobru kosmiku konstelaniju, i prosto pobediti? [ zar zaista mislite
da je dovoqno prijaviti se, biti obdaren].
12.2. U sluaju kada je deadjektivna imenica upotrebqena kao semantika dopuna druge imenice, tip klauze koja se rekonstruie u wenoj dubinskoj strukturi zavisi od vrste upravne imenice, koja moe
pripadati grupi deverbativnih ili deadjektivnih imenica, ili se ne
moe dovesti niti u derivacionu niti u semantiku vezu sa glagolima
ili pridevima.
12.2.1. Ako doe do dvostruke nominalizacije, pa tako deadjektivna
imenica postane komplement deverbativnoj imenici, u osnovi se pojavquju dve mogue interpretacije: ili e se raditi o dopuni objekatskog
tipa ili o dopuni neobjekatskog tipa. Jasno, u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u funkciji dopune objekatskog tipa nalazie se dopunska objekatska klauza, uvedena nekim od veznikih sredstava karakteristinih za ovu vrstu zavisnih reenica: da, to da, na to da, to
to, to koliko, koliko, ono to, od onoga to, onome to, za ta, ko,
koliko, (ili sl.). Na povrinskom nivou, kao wihovi eksponenti, nalazie se sledee predloko-padene konstrukcije sa deadjektivnim
imenicama: + Gen, od + Gen, + Dat, ka + Dat, na + Acc, za + Acc, u +
Acc, o + Loc. Npr: javqa se oseawe ugroenosti [ javqa se to da [qu-
393
di] oseaju da su ugroeni]; to ukquuje prekid sukoba, zalagawe za nacionalnu i versku trpeqivost, [ to ukquuje da se zalau da [qudi] budu
nacionalno i verski trpeqivi].
12.2.1.1. Samo jedan primer u korpusu pokazuje da deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune deverbativnim imenicama moe
biti upotrebqena kao kondenzator klauze u funkciji rekcijske dopune
neobjekatskog tipa, a koja se ne moe posmatrati kao dopuna odnosno
determinator adverbijalnog tipa:156 To je zapravo viteko prvenstvo Srbije, nadmetawe u vetini i snazi u disciplinama srpskog borbenog dvanaestoboja. [ to je kad se nadmeu koliko su veti].
12.2.2. Deadjektivna imenica pojavquje se i kao komplementizator
druge deadjektivne imenice, te e ona formalno biti posmatrana kao
kondenzator dopunske klauze uz imenicu. Meutim, transformacioni
test pokazuje da tako upotrebqena deadjektivna imenica semantiki jeste kondenzator dopunske klauze uz pridev: populizmu nedostaje odanost kqunim vrednostima. [ populizmu nedostaje to da je odan kqunim
vrednostima populizmu nedostaje to da je odan onome to je kquno
vredno].
12.2.3. I imenice koje se ne dovode u derivacionu ili semantiku
vezu sa glagolima i pridevima, a koje su nepotpunog, uoptenog ili
neodreenog znaewa, dobijaju kao svoju semantiku dopunu deadjektivnu
imenicu, kao sredstvo nominalizacije dva osnovna tipa zavisnih reenica dopunskih i relativnih klauza.
12.2.3.1. Dopunske klauze u semantikoj bazi ovih deadjektivnih
imenica ekspliciraju sadraj upravne apstraktne imenice. U okviru
ovakvih nominalnih sintagmi deadjektivna imenica, kao zavisni lan,
pojavquje se u razliitim padenim oblicima: + Gen, na + Acc, za +
Acc, sa + Instr, za + Instr, o + Loc, u + Loc. Npr: Taj procenat je jo mawi
ako se ima u vidu da svi glasai DPS-a nisu nuno i pobornici ideje o
crnogorskoj nezavisnosti [ pobornici ideje da Crna Gora bude nezavisna];
Opori i kritiki intonirani tonovi nisu sasvim potisnuli neunitivu
potrebu za harmonijom, ewom, lepotom i skladom [ potrebu za onim
to je lepo]. Kao veznici ovih dopunskih klauza pojavquju se: da odnosno da li u upitnoj formi, toga da, za to da li, o tome da, tome to, o
tome da li, toga koliko, u tome koliko, kako da, toga kako, ko, kada, ono
to, onoga to (ili sl.).
Ako se kao upravna imenica pojavi neka iz grupe kvantifikatora,
ona e biti ta koja zapravo determinie sadraj iskazan deadjektivnom
imenicom, ali e formalno deadjektivna imenica i daqe vriti funkciju semantike dopune i u tom sluaju kondenzovae dopunsku klauzu:
Nemaka je u oktobru zabeleila rast stope nezaposlenosti [ Nemaka
je u oktobru zabeleila rast stope koliko su qudi nezaposleni]. Vezni156 Zbog velikih tekoa prilikom klasifikacije dopuna i odredbi, s jedne strane,
i obaveznih i neobaveznih determinatora, s druge strane, sve adverbijalne dopune i odredbe posmatrane su zajedno u okviru poglavqa o adverbijalnim determinatorima razliitih znaewa.
394
NATAA BUGARSKI
ka sredstva kojima se uvode ove klauze impliciraju podatak o kvantitetu: koliko, toga da, onoga to.
12.2.3.2. Drugi tip zavisnih reenica, tj. relativne klauze, takoe
bivaju kondenzovane pomou deadjektivnih imenica u funkciji semantike dopune druge imenice. Kao veznici ove vrste zavisnih reenica
pojavquju se relativizatori, tj. odnosne zamenice koji i ree (ono) to,
u obliku koji je odreen rekcijom upravne imenice. S obzirom na nain na koji dopuwavaju znaewe upravne imenice, a uslovqeno wenim
znaewem, razlikuje se nekoliko tipova relativnih klauza rekonstruisanih u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u naznaenoj funkciji:
relativne klauze kojima se vri eksplikacija upravne imenice;
upravna imenica pripada klasi apstraktnih, semantiki nepotpunih
imenica; deadjektivna imenica ima funkciju komplementizatora i pojavquje se u sledeim padenim oblicima: + Gen, od + Gen (a vraa
se i ukus otmenosti. [ vraa se ukus onoga to je otmeno]);
relativne klauze kojom se kvalifikuje sadraj upravne imenice;
upravna imenica ima konkretno znaewe; deadjektivna imenica ima
ulogu obaveznog determinatoia i pojavquje se u sledeim padenim oblicima: + Gen, ODet + Gen, sa + ODet + Instr ( da premeste stadion
iz centra grada u zonu zagaenosti izmeu kafilerije i rafinerije. [ da
premeste stadion iz centra grada u zonu koja je zagaena]);
relativne klauze kojima se vri eksplikacija upravne imenice;
upravna imenica oznaava neku drutvenu instituciju ili organizaciju, odnosno osobu koja radi u odreenoj instituciji, a potrebno je eksplicirti semantiki sadraj te imenice u smislu toga ta je wena
osnovna namena ili svrha; deadjektivna imenica ima ulogu obaveznog
determinatoia i pojavquje se u sledeim padenim oblicima: + Gen,
za + Acc (Krae vreme radi kao istraiteq i slubenik bezbednosti [
krae vreme radi kao istraiteq i slubenik koji je zaduen da bude
bezbedno]);
relativne atributske klauze uz konkretne imenice kojima se upravna imenica kvalifikuje; deadjektivna imenica ima funkciju neobaveznog determinatora i pojavquje se u sledeim padenim oblicima:
ODet + Gen, u + ODet + Loc (to malo igrawe boga, dovelo je u ovom filmu
punom sluajnosti glavnu junakiwu do kraha [ dovelo je u ovom filmu
koji je pun sluajnih [dogaaja] glavnu junakiwu do kraha]).
12.3. Deadjektivne imenice mogu eksplicirati semantiki sadraj
prideva, koji su obino u poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata. Takve deadjektivne imenice, upotrebqene u razliitim padenim likovima u zavisnosti od rekcije upravnog prideva (u naem
korpusu pojavquju se u genitivu i dativu bez predloga i akuzativu sa
predlogom za), kondenzuju dopunske klauze uz pridev sa veznicima da,
onome to, za ono koliko, (ili sl.). Npr: Da li su pobornici lustracije
svesni ove oigledne slinosti sa ranijim istkama [ da li su pobornici
lustracije svesni da je [to] oigledno slino sa ranijim istkama]; Radio
S je ostao isti, to je danas pogubno za sluanost." [ to je danas pogubno za ono koliko je [neko] sluan].
395
12.4. Kao poseban tip izdvojene su deadjektivne imenice u funkciji semantike dopune dekomponovanim predikatima. Ovi predikati ine jedinstvene sintaksike i semantike celine, tako da semantike
dopune kojima se ekspliciraju pojmovi koji uestvuju u wima oznaenoj
radwi ili su wome obuhvaeni, nisu dopune nominalnom delu odnosno
leksikiom jezgru tih predikata, ve itavom predikatskom izrazu. Deadjektivne imenice, koje se pojavquju u funkciji semantikih dopuna
ovog tipa, jesu povrinski eksponenti dopunske objekatske klauze. Prema povrinskim predloko-padenim konstrukcijama, + Gen, od +
Gen, prema + Dat, sa + Instr, o + Loc, + Dat, za + Acc, u + Acc, na +
Acc, u dubinskoj strukturi stoje veznici i vezniki skupovi: da, od toga da, od toga to, prema onome to, sa tim da, onome to, (ili sl.).
Npr: imam druga oseawa, pre svega oseawe odgovornosti. [ oseam [neto drugo], pre svega da sam odgovoran]; i posle etvrt veka staa imam
zazor od kamere, od odgovornosti, [ zazirem od toga da budem odgovorna].
12.5. Ustaqeni skupovi rei ili izrazi u najoptijem smislu mogu
biti semantiki nepotpuni, to znai da se prilikom wihove upotrebe moraju eksplicirati semantike dopune razliitih vrsta. Uoeni su
primeri u kojima izrazi impliciraju specifian odnos ili relaciju,
u kojem se nalazi sadraj nominalizovan deadjektivnom imenicom prema sadraju itave povrinske reenice ili nekog wenog dela. Deadjektivne imenice tada formalno kondenzuju dopunske klauze kojima se
eksplicira sadraj upravnog izraza, ali, gledano iz ugla semantike, ove
deadjektivne imenice odnosno dopunske klauze ine jedinstvenu, semantiki neralawivu celinu sa samim izrazom: ukoliko Srbija bude
u vezi sa nezavisnou Kosova stavqena pred svren in, [ ukoliko
Srbija bude u vezi sa tim da Kosovo bude nezavisno stavqena pred svren
in].
13. Deadjektivna imenica pojavquje se znatno mawem broju kao povrinski eksponent sledeih bazinih reeninih znaewa: uzroka,
znaewa pratee oklonosti, sredstva, naina, vremenskog znaewa, znaewa osnova" ili kriterija", dopusnog znaewa, ciqa, uslova i znaewa suprotnosti. Deadjektivne imenice ne mogu kondenzovati reenine
strukture sa znaewem mesta, ali u samom korpusu nije naena potvrda
ni za upotrebu deadjektivnih imenica sa znaewem posledice.
14. Povrinskim predloko-padenim konstrukcijama sa deadjektivnom imenicom kondenzuju se dva tipa uzronog znaewa, indirektni
uzrok i direktni uzrok tipa efektor (trei mogui tip, uzrok tipa
stimulator, nije uoen u korpusu). U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica nalaze se uzrone klauze uvedene nekim od tipinih uzronih veznika:
indirektni uzrok (pomou konstrukcija zbog + NGen, usled + NGen,
zahvaljujui + NDat, za + NAcc, pred + NInstr, u + NLoc): zamera se ovom filmu
najpre zbog neoriginalnosti [ zamera se ovom filmu najpre zato
396
NATAA BUGARSKI
to je neoriginalan]; usled izloenosti ustakom teroru u NDH, najbrojniji meu prvoborcima bili su Srbi [ zato to su bili izloeni
ustakom teroru u NDH, najbrojniji meu prvoborcima bili su Srbi]; to
znai da su zahvaqujui svojoj poznatosti" lake dolazili do kontakta
sa sponzorima. [ to znai da su zato to su bilo poznati lake dolazili do kontakta sa sponzorima]; kada je u predgovoru zahvalio Upravi
Centralnog higijenskog zavoda za dobrotu i predusretqivost. [ kada je
zahvalio Upravi Centralnog higijenskog zavoda jer su bili dobri i predusretqivi]; Sav turistiki arm nove-stare poveqe wenog imperatorskog velianstva bledi pred naom jadnom komunalnom stvarnou. [
Sav turistiki arm nove-stare poveqe wenog imperatorskog velanstva
bledi zbog nae jadne komunalne stvarnosti]; wihov odnos se gui u svojoj
definitivnosti i predvidqivosti [ wihov odnos se gui zato
to je definitivan i zato to je predvidiv];
uzrok tipa efektor (pomou konstrukcije od + NGen): Iako bez
stakla na prozorima, od zaguqivosti i smrada se jednostavno nije moglo
opstati unutra. [ zato to je bilo zaguqivo jednostavno [se] nije
moglo opstati unutra].
15. Znaewe vremena moe biti iskazano deadjektivnim imenicama, iako se belei neuporedivo mawi broj takvih primera u odnosu na
upotrebu deverbativnih imenica koje su najfrekventnije upravo u ovom
znaewu. Temporalne klauze koje se rekonstruiu u semantikoj bazi deadjektivnih imenica detereminiu korelativnu predikaciju s obzirom
na kategoriju vremena na svega nekoliko naina: wima se vri temporalna identifikacija lokacionog tipa (na povrinskom nivou reprezentuju ih konstrukcija lokativa sa predlogom u i genitiva sa predlogom iz, uz mogunost pojave imenikog koreferenta u upravnoj reenici; temporalne klauze ovoga tipa uvode se veznicima dok ili kad(a): U
mladosti lep i snaan kao grki Efeb, a kasnije poznat po otmenosti,
lepom ponaawu i izraavawu. [ kad je bio mlad [bio je] lep i snaan]),
Uinila je to u trenutku popriline nepopularnosti vlade svog supruga,
[ uinila je to u trenutku kada je vlada wenog supruga bila poprilino nepopularna]), i temporalne kvantifikacije punktualno-linearnog tipa ingresivnost (deadjektivna imenica u tom znaewu pojavquje se u genitivu sa predlogom sa, a temporalna klauza u wenoj semantikoj bazi
uvodi se veznikom (od) kako: Sa popularnou, raste i broj prijateqa,
odnosno osoba koje ele da se drue s popularnim linostima. [ kako
[raste] popularnost, raste i broj prijateqa kako [raste] to da je ovek popularan, raste i broj prijateqa].
16. U semantikoj bazi deadjektivnih imenica sa znaewem pratee
okolnosti nalazi se koordinirana reenica kojom se oznaava stawe
ili osobina koja se pojavquje naporedo sa radwom iskazanom korelativnom predikacijom. Mogue su dve interpretacije semantike baze
deadjektivnih imenica sa znaewem pratee okolnosti: jedan tip uvodi
se neutralnim veznikim spojem i/a pri tom, koji samo ukazuje na po-
397
stojawe neke pratee okolnosti, a drugi vezniki spoj a da pri tom pojavquje se u klauzama u kojima postoji dodatna informacija o nerealizovawu predikacije kao potencijalne propratne okolnosti u realizovawu korelativne predikacije, ali i suprotnosti date semantike situacije prema oekivanoj. Prvi semantiki tip ovih reenica na povrinskom nivou ekspliciran je konstrukcijom instrumentala sa predlogom sa (Niko sa sigurnou ne zna koliko se dugo ova lopta od planete
vrti cilindrinom putawom beskraja. [ niko ne zna a da je pri tom siguran koliko se dugo ova lopta od planete vrti]), dok drugi reprezentuje
konstrukcija genitiva blokiranog predlogom bez (Tamo je, bez opasnosti
da bude proglaen za pristrasnog pro-Srbina, mogao da lobira. [ tamo je
a da pri tom nije bilo opasno mogao da lobira]). Oba tipa reenica sa
znaewem pratee okolnosti obavezno se nalaze u postpoziciji u odnosu na korelativinu predikaciju.
17. Deadjektivne imenice u konstrukcijama na osnovu + NDeadj(Gen), na
+ NDeadj(Loc), po + NDeadj(Loc), u + NDeadj(Loc), kondenzuju subordinirane reenine strukture sa znaewem osnova ili kriterija. S obzirom na dodatne informacije koje se ovim konstrukcijama sa deadjektivnim imenicama prenose uoena su dva tip klauza (od mogua etiri): prvi tip je
u dubinskoj strukturi reprezentovan klauzom sa veznikim spojem na
osnovu toga to (ovom klauzom samo se konstatuje postojawe neke osobine ili stawa koji predstavqaju osnov za vrewe upravne predikacije): Smatram da je nedopustivo da se objavi jedno ovako laiko miqewe o
kvalitetu naih mineralnih voda na osnovu pretpostavke i nekompetentnosti. [ smatram da je nedopustivo da se objavi jedno ovako laiko
miqewe na osnovu toga to je neko nekompetentan]; drugim reeninim tipom ukazuje se i na kvantitet osobine ili stawa koji predstavqaju osnov za vrewe upravne predikacije, ove se klauze uvode veznikim spojem na osnovu toga koliko: enu koja je ostala zapamena po
svojoj smelosti i hrabrosti. [ enu koja je ostala zapamena na osnovu
toga koliko je bila smela i na osnovu toga koliko je bila hrabra].
18. Dopusno ili koncesivno znaewe imaju deadjektivne imenice u
poredloko-padenim konstrukcijama: uprkos + Dat, bez obzira na +
Acc, uz + Acc. Ovim deadjektivnim imenicama kondenzovane su dopusne
klauze uvedene nekim od tipinih veznika: iako, mada, premda: Verujem u
takve neke stvari, koje su vene i traju uprkos qudima i wihovoj sklonosti da gree. [ traju iako su qudi skloni da gree].
19. Pojedina znaewa koja deadjektivna imenica kao reenini
kondenzator ostvaruje u tekstu potvrena su malim brojem primera, esto samo jednim, to onda onemoguava izvoewe nekih optijih zakquaka. Stoga e ovakve upotrebe deadjektivnih imenica u zakquku
ovoga rada biti samo ilustrovane odgovarajuim primerima.
Jedno od takvih znaewa jeste znaewe ciqa ili namere. Deadjektivna imenica u genitivu blokirana predlogom radi kondezuje namernu
398
NATAA BUGARSKI
klauzu: radi politike korektnosti" stotine bakica i majki sa malom

decom temeqno se pretresaju, [ da bi bilo politiki korektno stotine bakica i majki sa malom decom temeqno se pretresaju].
20. Deadjektivna imenica u slobodnom instrumentalu pojavquje se
kao kondenzator reeninog sadraja sa znaewem sredstva. Klauze sa
znaewem sredstva u semantikoj bazi ovih imenica uvode se veznicima
time to ili time koliko, ako je implicirana koliina nekog sredstva za realizovawe korelativne predikacije. Ovim klauzama iskazuje se
neko svojstvo ili osobina koji su omoguili, da se zahvaqujui wihovom postojawu, realizuje neka akcija ili da nastane neko novo stawe,
npr. Ova grupacija je arolika i tvore je ne samo proroci, zatim oni koji
po svaku cenu ele da ekstravagantnou skrenu pawu na sebe, [
ele da time to su ekstravagantni skrenu pawu na sebe].
21. Zanimqiva zapaawa proistekla su iz analize deadjektivnih
imenica sa nainsko-poredbenim znaewem. U semantikoj bazi ovih
deadjektivnih imenica pojavquju se dva razliita semantika tipa klauza. a) Klauze koje determiniu nain na koji se upravna predikacija
vri tako to imenuju stawe u kojem se u trenutku vrewa radwe nalazi agens upravne predikacije, ili se imenuje neko drugo stawe vezano
za situaciju u kojoj se radwa realizuje. Ove klauze, koje su odreene kao
nainske klauze, uvode se veznikim spojevima time to, tako to i
tako da, a na povrinskom nivou wih zastupaju konstrukcije: kroz +
NDeadj (Acc), na + NDeadj (Acc), sa + NDeadj (Instr), + NDeadj (Instr) i u + NDeadj (Loc).
Npr.: U ovom cirkusu nema klovnova, ali ima poetinih igara i vratolomnih vetina izvedenih sa lirskom elegancijom i dirqivom posveenou pantomimiara Marsoa. [ vratolomnih vetina izvedenih tako
to je pantomimiar Marso bio dirqivo posveen]. b) Ako je deadjektivna imenica deo povrinske poredbene konstrukcije, onda se u wenoj
semantikoj bazi rekonstruie poredbena klauza sa veznicima kao da,
kao to, koliko i. U zavisnosti od toga koji se elemenat upravne reenice poredi sa sadrajem iskazanim u poredbenoj klauzi, razlikuju se
razliite vrste poredbenih klauza, od kojih su samo one kojima se determinie nain vrewa korelativne predikacije wenim poreewem
sa odreenim stawem iskazanim u poredbenoj klauzi istovremeno i nainske klauze. Npr. nezgrapni koliko i slepilo tamnih oblaka [ nezgrapni [su] koliko su i tamni oblaci slepi] (ovde se subjekat upravne reenice poredi sa sadrajem kondenzovanim deadjektivnom imenicom); Modernizacija Srbije i Vojvodine, koju spomiwete kao ciq i neminovnost, [ modernizacija koju spomiwete kao da je neminovna] (ovde
je poredbena klauza istovremeno i nainska); mada 61 procenat ispitanika to prihvata kao nunu neophodnost. [ 61 procenat ispitanika
to prihvata kao da je to nuno nepohodno] (itav sadraj upravne reenice poredi sa sadrajem kondenzovanim deadjektivnom imenicom).
22. Jedan primer ilustruje upotrebu deadjektivnih imenica (u konstrukciji genitiva sa predlogom umesto) kao kondenzatora klauze sa
399
znaewem suprotnosti: Umesto te tajanstvenosti, patosa, arhaine elementarnosti, zamiqenosti pred zagonetkom ivota, zagrobne meseine,
od ovog meaa nadaqe dolazi ushienost, sunce, arena poqa, deje kuice, crveni i plavi cvetii, skaska. [ umesto da je tajanstven elementaran, zamiqen od ovog meaa nadaqe dolazi ushienost].
23. Uslovna klauza takoe moe biti kondenzovana deadjektivnom
imenicom. U dva uoena primera, deadjektivna imenica u slobodnom
instrumentalu i u lokativu sa predlogom u, ima znaewe uslova: Trenutno, ta stabilnost se moe postii samo virtualnom nezavisnou"
Kosova. [ ta stabilnost se moe postii samo ako Kosovo bude virtualno nezavisno].
24. Izuzetno je vano ukazati na iwenicu da se deadjektivna imenica u posmatranom korpusu pojavquje u funkciji semantike dopune, u
funkciji subjekta i kao leksiko jezgro kopulativnog predikata u gotovo 86% zabeleenih primera. U ovim funkcijama deadjektivna imenica, kao to je ve reeno, ne kondenzuje neku posebnu vrstu reeninog
znaewa, kao to je vremensko, namerno, uzrono, uslovno, i sl., ve u
povrinskoj reenici samo upuuje na postojawa reeninih struktura
u semantikoj bazi iskaza, koje imaju jednu od tri navedene reenine
funkcije. Na taj nain, upotrebom deadjektivnih imenica postie se
izuzetno visok stepen intelektualizovanosti i apstraktnosti iskaza,
to onda implicira weno ee pojavqivawe u funkcionalnim stilovima koje karakteriu upravo te osobine. S druge strane, ova iwenica
mogla bi objasniti i znatno frekventniju upotrebu deverbativnih u odnosu na deadjektivne imenice, jer, iako deadjektivna imenica moe
kondenzovati ista reenina znaewa i strukture kao i deverbativna
imenica (to se vidi na osnovu istraivawa koje je Milorad Radovanovi sproveo o deverbativnim imenicama), ona taj svoj potencijal
znatno ree koristi, barem kada je publicistiki stil u pitawu (neka
adverbijalna reenina znaewa zabeleena su jednom, dvaput ili tri
puta u itavom korpusu). Mogue je da se jezik tampe, budui da je
tampa namewena itaocima svih drutvenih struktura i razliitih
stepena obrazovawa, ipak nastoji pribliiti svim itaocima, te se u
woj izbegavaju sredstva kojima se postie vea apstraktnost iskaza. Naravno, usled sve vee birokratizacije jezika i manipulativne uloge
svih medija, ponekad je upravo upotreba takvih sredstava, naprotiv, veoma poeqna".
Novi Sad
IZVORI
Dnevnik, godina, broj 19957, 2. H 2002, Dnevnik" Holding, Novi Sad.
Politika, godina HSH, broj 31974, 9. H 2002, Politika, Beograd.
Nedeljni telegraf, broj 336, 2. XI 2002, ITP Pharos", Beograd.
400
NATAA BUGARSKI
Vreme, broj 628, 16. I 2003, NP Vreme" d.o.o., Beograd.

Nin. Nedeqne informativne novine, broj 2717, 23. 2003, NIN d.o.o., Beograd.
Republika, godina XV, broj 302303, 128. februar 3003, Zadruga Res publika, Beograd.
Jefimija, broj 22, 2003, Radio-televizija BK TELEKOM" JEFIMIJA PRESS", Beograd.
LITERATURA
Adamec, P. (1973). O semantiko-sintaksieskih funkcih deverbativnh i deadektivnh suestvitelnh. Filologieskie nauki, No 4, Moskva, 4046.
Adamec, Pemysl (1973a). Deverbativn a deadjektivn substantiva ve funkci subjektu a
objektu rusk vty. Bulletin ruskho jazyka a literatury XVII, Praha, 2338.
Andrew Corin (1998). O sintaksi egzistencijalnog habere (ima) u srpskom jeziku. Nauni sastanak slavista u Vukove dane 26/2. [Meuodnos gramatike i renika u srpskom jeziku. Status srbistike u svetu.] Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 4559.
Antoni, Ivana (1997). Jedan tip klauze s veznikom KADA. Zbornik Matice srpske
za filologiju i lingvistiku H/2. Novi Sad: Matica srpska, 1722.
Antoni, Ivana (1999). Neke promene u sistemu sentencijalnih formi za iskazivawe vremena
u standardnom srpskom jeziku. Aktuelni problemi gramatike srpskog jezika. Subotica
Beograd: Gradska biblioteka Subotica Narodna biblioteka Srbije Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, 133138.
Antoni, Ivana (2000). Aspekatska vrednost predikacije s faznim/modalnim glagolom na primeru reenice s temporalnom klauzom. Junoslovenski filolog /12. Beograd: SANU
Institut za srpski jezik SANU, 93101.
Antoni, Ivana (2000a). O jo jednom tipu klauze s veznikom KADA. Zbornik Matice
srpske za filologiju i lingvistiku H. Novi Sad: Matica srpska, 2733.
Antoni, Ivana (2001). Vremenska reenica. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Arsenijev, Nada (1993). O posesivnim i egzistencijalnim reenicama sa glagolom imati i
njihovim maarskim ekvivalentima. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku
HHH/2. Novi Sad: Matica Srpska, 6169.
Arsovi, Jugoslava (1994). Neki vidovi analitike komparacije u standardnom srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHH. Novi Sad: Matica Srpska, 5759.
Bari, Eugenija, Mijo Lonari, i dr. (1979). Priruna gramatika hrvatskog knjievnog jezika. Zagreb: kolska knjiga.
Bowers, F. (1969). The Deep Structure of Apstract Nouns. Foundations of Language, Vol.
5, No 4, Dordrecht Holland, 520533.
Bowers, J. S. (1975). Some Adjectival Nominalizations in English. Lingua, Vol. 37, No 4,
Amsterdam, 341371.
Bugarski, Nataa (1999). Uzrona klauza u jeziku Danila Kia. Zbornik Matice srpske
za filologiju i lingvistiku H. Novi Sad: Matica Srpska, 189218.
Vendler, Zeno (1968). Adjectives and Nominalizations. Papers on Formal Linguistics, No 5.
Hague Paris: Mouton.
Vukovi, Gordana (1969). Prilog vremena sadaweg u delima Dobrice osia. Prilozi prouavawu jezika 5. Novi Sad: Katedra za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 6179.
Dragievi, Rajna (2003). O nekim osobenostima partikularizatora-uobliivaa. Nauni sastanak slavista u Vukove dane 31/1. [Aktuelna pitawa prouavawa, normirawa i
nastave srpskog jezika.] Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 137/146.
ibreg, Ivona (1984). Neki vidovi pojavqivawa neodreenog lana u savremenom srpskohrvatskom jeziku. Prilozi prouavawu jezika 20. Novi Sad: Institut za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 143152.
ibreg, Ivona (1987). Dekomponovani predikat u jeziku sredstava javnog informisanja.
Prilozi prouavawu jezika 23. Novi Sad: Institut za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 6372.
401
Zveki-Duanovi, Duanka (2001). Infinitiv u srpskom i maarskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/12. Novi Sad: Matica srpska,
2595.
Ivi, Milka (1954). Uzrone konstrukcije s predlogom ZBOG, OD, IZ u savremenom
kwievnom jeziku. Na jezik (n.s.), sv. 56. Beograd: Institut za srpski jezik SANU,
186194.
Ivi, Milka (1954a). Znaewa srpskohrvatskog instrumentala i wihov razvoj. Sintaksiko-semantika studija. Beograd: Srpska akademija nauka Institut za srpski jezik.
Ivi, Milka (19621963). Kategorija man-stze" u slovenskim jezicima. Godiwak
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu . Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 9398.
Ivi, Milka (1963). Osnovne tipoloke karakteristike srpskohrvatske impersonalne reenice.
Kwievnost i jezik H/1. Beograd: Drutvo za srpskohrvatski jezik i kwievnost SR Srbije, 1824.
Ivi, Milka (1971). Leksema jedan i problem neodreenog lana. Zbornik za filologiju i lingvistiku H/1. Novi Sad: Matica srpska, 103119.
Ivi, Milka (1972). Problematika srpskohrvatskog infinitiva. Zbornik za filologiju i lingvistiku H/2. Novi Sad: Matica srpska, 115138.
Ivi, Milka (1973). Elementi neodreenog lana u savremenom srpskohrvatskom kwievnom jeziku. Referati za meunarodni kongres slavista u Varavi. Nosi Sad: Filozofski fakultet, 1114.
Ivi, Milka (1973). O nekim sintaksikim konstrukcijama s kvantifikatorima u
standardnom srpskohrvatskom jeziku. Junoslovenski filolog HHH, 12. Beograd: SANU
Institut za srpski jezik SANU, 329335.
Ivi, Milka (1980). O partikularizatorima". Junoslovenski filolog HHH.
Beograd: SANU Institut za srpski jezik SANU, 112.
Ivi, Milka (19831/19952). Lingvistiki ogledi. Beograd: Biblioteka XX vek Slovograf.
Ivi, Milka (1995a). O zelenom konju. Novi lingvistiki ogledi. Beograd: Biblioteka XX vek.
Josi Viwi, Miroslav (1991). Azbunik prideva u srpskoj prozi dvadesetog veka.
Beograd: Kwievna fabrika MJV i deca".
Katii, Radoslav (1986). Sintaksa hrvatskoga knjievnog jezika. Nacrt za gramatiku. Zagreb: JAZU Globus.
Kai, Jovan (1973). Jedan sluaj sintaksiko-semantikih faktora na izbor forme
objekta. Zbornik za filologiju i lingvistiku H/2. Novi Sad: Matica srpska, 13338.
Klajn, Ivan (2003). Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Drugi deo. Sufiksacija i
konverzija. Prilozi gramatici srpskog jezika . Beograd Novi Sad: Zavod za uxbenike
i nastavna sredstva Institut za srpski jezik SANU Matica srpska.
Klikovac, Duka (2001). O birokratizaciji srpskog jezika. Na jezik, HHH/12.
Beograd: Institut za srpski jezk SANU, 85110.
Kovaevi, Milo (2001). Perifrastika komparacija u srpskom kwievnom jeziku.
Zbornik za srpski jezik, kwievnost i umjetnost. Bawa Luka: Matica srpska Republike
Srpske, 6165.
Kovaevi, Milo (1988). Uzrono semantiko polje. Sarajevo: Svjetlost.
Kovaevi, Milo (1998). Veznici uzrone (kauzalne) zavisne reenice. Sintaksa sloene reenice u srpskom jeziku. Srbiwe Beograd: Raka kola Srpsko prosvjetno
drutvo Prosvjeta.
Miloevi, Ksenija (1974). Uloga imperfektivnog vida i nekih drugih elemenata
glagolskog znaewa u semantikom konstituisawu i interpretaciji jednog tipa predikata:
Konstrukcija Cop (praes) + part. pass (V impf). Zbornik za filologiju i lingvistiku
H/1. Novi Sad: Matica srpska, 139171.
Miloevi, Ksenija (1972). Neki aspekti semantikog odnosa konstrukcija pasivne
(s trpnim pridjevom) i refleksivne u savremenom srpskohrvatskom jeziku. Knjievni jezik I,
34. Sarajevo: Veselin Maslea", 6384.
Miloevi, Ksenija (1973). Temporalno znaewe i sintaksika funkcija konstrukcija Cop (praes. perf.) part. pass. u srpskohrvatskom jeziku. Junoslovenski filolog HHH,
12. Beograd: SANU Institut za srpski jezik SANU, 423437.
Miloevi, Ksenija (1978). Forma predikata i semantiki tip reenice. Knjievni jezik VII/4,
Sarajevo: Veselin Maslea", 317.
402
NATAA BUGARSKI
Miloevi, Ksenija (19841985), Kauzalna funkcija zavisne reenice koja se uvodi

veznikom KAD u srpskohrvatskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHHH. Novi Sad: Matica srpska, 461469.
Miloevi, Ksenija (1985). Aspektualno-temporalne konfiguracije u sistemu sloenih reenica sa kauzalnom klauzom u srpskohrvatskom jeziku. Nauni sastanak slavista u
Vukove dane. Referati i saoptewa 14/2. Beograd: Meunarodni slavistiki centar,
2134.
Miloevi, Ksenija (1986), O jednom sintaksiko-semantikom modelu sloenih reenica sa kauzalnom klauzom koja se uvodi veznikom TO. Na jezik HH/12. Beograd:
Institut za srpskohrvatski jezik SANU, 6772.
Miloevi, Ksenija (1986a), Jeziki i vanjeziki signali kauzalne zavisnosti izmeu prostih
reenica u sloenoj. Knjievni jezik, XV/34. Sarajevo: Veselin Maslea", 280296.
Mrazovi, Pavica i Zora Vukadinovi (1990). Gramatika srpskohrvatskog jezika za
strance. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia
Dobra vest.
Petrovi, Vladislava (1986). Netipine poredbene i nainske reenice sa veznikom
kao to" (na primerima iz jezika Qubomira Nedia). Nauni sastanak slavista u Vukove
dane. Referati i saoptewa 15/1. Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 115123.
Petrovi, Vladislava (1990). Glagolska fraza kao leksikografski i gramatiki problem. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHH. Novi Sad: Matica
srpska, 357362.
Petrovi, Vladislava (1992). Prilog klasifikaciji dopunskih konstrukcija u srpskohrvatskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHH/2. Novi
Sad: Matica srpska, 115131.
Petrovi, Vladislava (1994). Sintaksike uloge imenice iwenica" u sloenoj reenici. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHH. Novi Sad: Matica
srpska, 443449.
Petrovi, Vladislava (1999). Dva vida sloenog sintaksikog odnosa: eksplikacija i
deskripcija. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H. Novi Sad: Matica srpska, 141148.
Petrovi, Vladislava (1999a). Alternativnost predlokog i bespredlokog objekta u
srpskom jeziku. Nauni sastanak slavista u Vukove dane 29/1. [Konkurencija jezikih sredstava u srpskom jeziku.] Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 113121.
Petrovi, Vladislava (1999b). Paradigmatika predikatskih izraza tipa 'vreme je'.
Nauni sastanak slavista u Vukove dane 28/2. [Gramatike kategorije u srpskom jeziku.]
Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 167172.
Petrovi, Vladislava (2000). O predlokom objektu u srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H. Novi Sad: Matica srpska, 437445.
Petrovi, Vladislava i Kosta Dudi (1989). Renik glagola sa dopunama. Novi Sad
Beograd: Zavod za uxbenike.
Piper, Predrag (1982). O tipovima kvantifikatora u srpskohrvatskom jeziku. Nauni sastanak slavista u Vukove dane. Referati i saoptewa 11/2, Beograd: Meunarodni
slavistiki centar, 93103.
Piper, Predrag (1983). Zameniki prilozi. Gramatiki status i semantiki tipovi. Novi Sad:
Institut za strane jezike i knjievnosti.
Piper, Predrag (1999). Analitiki glagolski izrazi i dekomponovani predikati tipa
izraziti zahvalnost". Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H. Novi
Sad: Matica srpska, 3744.
Pri, Tvrtko (1997). Semantika i pragmatika rei. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Radovanovi, Milorad (1977a). Imenica u funkciji kondenzatora (I). Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HH/1. Novi Sad: Matica srpska, 63144.
Radovanovi, Milorad (1977b). Imenica u funkciji kondenzatora (II). Zbornik Matice
srpske za filologiju i lingvistiku HH/2. Novi Sad: Matica srpska, 81160.
Radovanovi, Milorad (1977v). Dekomponovawe predikata. (Na primerima iz srpskohrvatskog jezika). Junoslovenski filolog HHH. Beograd: Institut za srpskohrvatski
jezik, 5380.
Radovanovi, Milorad (1986, 2003). Sociolingvistika. Novi Sad: Knjievna zajednica Novog
Sada Dnevnik.
403
Radovanovi, Milorad (1990). Spisi iz sintakse i semantike. Sremski Karlovci Novi Sad:
Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia Dobra vest.
Radovanovi, Milorad (1990a). Nominalizacija i negacija. Zbornik Matice srpske za
filologiju i lingvistiku HHH. Novi Sad: Matica srpska, 407416.
Radovanovi, Milorad (2001). On nominal and verbal style: cultures and languages in contact? International Journal of the Sociology of Language 151 (= Serbian Sociolinguistics, eds. M.
Radovanovi and R. A. Major). Berlin New York: Mouton de Gruyter, 4148.
Radovanovi, Milorad (2002). Jo o pojavi dekomponovawa jezikih jedinica. Zbornik
Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/12. Novi Sad: Matica srpska, 2128.
Raki, Stanimir (1998). O nominalizaciji i nasleivawu strukture argumenata. Junoslovenski filolog . Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 1533.
Renik srpskohrvatskog kwievnog i narodnog jezika. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti Institut za srpski jezik.
Reichl, Karl (1982). Categorial Grammar and Word-Formation: The De-Adjectival Abstract
Noun in English. Tubingen: Niemeyer.
Simeon, Rikard (1969). Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva. III. Zagreb: Matica
hrvatska.
Stanoji, ivojin, Qubomir Popovi i Stevan Mici (1989). Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraavawa. Uxbenik za , , i razred sredwe kole. Novi
Sad Beograd: Zavod za uxbenike.
Stevanovi, Mihailo (19895). Savremeni srpskohrvatski jezik. (Gramatiki sistemi
i kwievnojezika norma). . Uvod. Fonetika. Morfologija. Beograd: Nauna kwiga.
Stevanovi, Mihailo (1989a5). Savremeni srpskohrvatski jezik. (Gramatiki sistemi i kwievnojezika norma). . Sintaksa. Beograd: Nauna kwiga.
Suboti, Qiqana (19771978). Znaewe i funkcija glagolskih priloga u romanu Usta
puna zemqe" Branimira epanovia. Prilozi prouavawu jezika 1314. Novi Sad: Katedra za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 5357.
Tanasi, Sreto (1982). Pasivne konstrukcije sa trpnim pridjevom u srpskohrvatskom jeziku.
Sintaksiko-semantika interpretacija. Sarajevo: Radovi instituta za srpski jezik i knjievnost IX,
65123.
Tanasi, Sreto (1995). Dekomponovawe glagola i struktura proste reenice. Junoslovenski filolog . Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 157166.
Tanasi, Sreto (1996). Iskazivawe agensa uz deverbativne imenice. Junoslovenski
filolog . Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 7987.
Feleszko, Kazimierz (1981). Srpskohrvatski priloki participi neke karakteristike. Nauni sastanak slavista u Vukove dane 7. Beograd: Meunarodni slavistiki
centar, 139146.
Nataa Bugarski
DEADEKTIVNOE IM SUESTVITELNOE KAK SREDSTVO
NOMINALIZACII (V PUBLISTIESKOM STILE SERBSKOGO
LITERATURNOGO ZKA)
Rezyme
Osnovna cel danno rabot pokazat glavne sintaktiko-semantieskie harakteristiki deadektivnogo suestvitelnogo, upotreblemogo v funkcii kondensatora soderani predloeni v publistieskom stile serbskogo literaturnogo zka. Ustanovleno, to deadektivne suestvitelne v danno sfere mono vstretit vo vseh sintaksieskih funkcih v predloenii na poverhnostnom urovne i to ono obladaet vsemi
obstotelstvennmi znaenimi, krome znaeni mesta i sledstvi.
V semantiesko osnove deadektivnh suestvitelnh rekonstruiruyts struktur predloeni, v kotorh povlyts tri razlinh tipa skazuemogo: a) struktur,
skazuemoe kotorh po svoemu sostavu predstavlet sobo kopultivno-imennoe soglasovannoe skazuemoe tipa P = Cop + Lex (Lex = Adj), b) struktur s kopultivno-adverbi-
404
NATAA BUGARSKI
alnm nesoglasovannm skazuemm P = Cop + Lex (Lex = Adv), v) struktur s prostm

glagolnm skazuemm, predstavlenne v predloenii na poverhnostnom urovne dekomponirovannm skazuemm tipa P = Cop/Semicop + NDeadj.
S pomoy upotrebleni deadektivnh suestvitelnh dostigaets vsoka stepen otvleennosti i intellektualnosti vskazvani, prede vsego, blagodar ih dominiruyemu ispolzovaniy v funkcih semantieskogo dopolneni, podleaego i v
kaestve leksieskogo dra kopultivnogo skazuemogo, kogda oni ne kondensiruyt kako-nibud specialn vid znaeni predloeni, kakovmi vlyts znaeni vremeni, namereni, priin, uslovi i t.p., a v predloenii na poverhnostnom urovne li
ukazvayt na suestovanie struktur predloeni v semantiesko osnove vskazvani,
obladayih odno iz treh privedennh funkci predloeni.

Deadjektivne Imenice

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Deadjektivne Imenice

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DEADJEKTIVNA IMENICA

KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE (U PUBLICISTIKOM

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

boti 19771978: 5357), Srpskohrvatski priloki participi neke

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

3.1. Osnovni kriterijum prilikom izbora grae jeste morfoloki.

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

ji su struni irom sveta pokuavali su da naprave okoladu u vrstom

Ve je kupqeno nekoliko grla nesporne vrednosti. [ ve je kupqeno

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

. DEADJEKTIVNA IMENICA U FUNKCIJI

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

S = Cop + Adv + Adv

Sledea nejasnoa je uloga Vlade Srbije u celom poslu. [ to to je

2.1.2. Vaqalo bi jo ukazati na jednu zanimqivu pojavu koja se tie

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

sno da se o wemu zna na osnovu ireg konteksta. Najee je pojam u

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

b) Podatak o nosiocu osobine iskazan prisvojnom zamenicom koja

U ovom primeru vezniko spoj to to implicira nijansu uzronog znaewa.

g) Podatak o nosiocu osobine poznat iz ireg konteksta:

3.2. U subjekatskim sintagmama iji je upravni lan deadjektivna

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

kuaj da se postigne to da opseg bude irok i da konceptualizacija bude

3.3. Situacije opisane u odeqcima 2 i 332 veoma su vane i kod

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

5. U posmatranom korpusu uoen je odreeni broj primera koji bi

dopune. Glagolima tipa postojati, nastati, nestati, trajati, i sl.

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

nomske nejednakosti, verske zadrtosti i kriminala. [ koji se saimaju u

. DEADJEKTIVNA IMENICA U FUNKCIJI LEKSIKOG

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

reenice, dok je znaewe koje prenosi predikat neto specifinije

ko je nosilac imenovanog stawa. U tom smislu treba pogledati odeqke 2

Videti fusnotu 17.

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

kako analiza pokazuje, karakterizacija radwe ili nekog stawa iskazanih

Upotreba ovog oblika veznikog spoja uslovqena je rekcijom prideva nadlean.

Demonstrativna zamenica to ne upuuje na neki odreeni entitet

Ukoliko pak poziciju subjekta zauzima demonstrativna zamenica

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

4. Deadjektivna imenica moe se nai u funkciji leksikog jezgra

4.1.2. Impersonalnim reenica koje imaju uz sebe infinitiv ili

Videti o impersonalnim reenicama u: Ivi 1963.

Retkost je da se u jednom prevashodno lirskom pesnikom opusu mogu

2) Deadjektivna imenica u kosim padeima u funkciji

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

5.1. Ukoliko se u poziciji subjekta nae deverbativna imenica ne

5.3. Povrinske prostorne metafore u poziciji leksikog jezgra

. DEADJEKTIVNA IMENICA U NEPOTPUNIM

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

Iskazi ovog tipa nastaju redukcijom bazinog reeninog sadraja

. DEADJEKTIVNA IMENICA U FUNKCIJI

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

u pojedinim sluajevima funkcioniu kao obavezni determinatori:70

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

analitikog predikata. Pojam analitikog predikata upotrebqen je u

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE

opcije koju je izabrala gospoa Asnar. [ ali tek e vreme pokazati da li

Vtranz + NDeadj (Gen)

Vtranz + OD + NDeadj (Gen)82

DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE