CONSTRUCTION OF PLANTS AND

ELECTRICITY/HEAT GENERATION FROM

BIOMASS IN THE REPUBLIC OF SERBIA GUIDE FOR INVESTORS
Branislava Lepoti Kovaevi, PhD Law
Dragoslava Stojiljkovi, PhD Mech. Eng.
Bojan Lazarevi, BSc El. Eng

IZGRADNJA POSTROJENJA I
PROIZVODNJA ELEKTRINE/TOPLOTNE
ENERGIJE IZ BIOMASE U REPUBLICI SRBIJI VODI ZA INVESTITORE
Dr Branislava Lepoti Kovaevi, dipl.prav.
Dr Dragoslava Stojiljkovi, dipl.ma.in.
Bojan Lazarevi, dipl.el.in.

1. UVOD ....................................................................................................................... 1
1.1. Pojam elektrane na biomasu/biogas .................................................................................. 2
1.2. Izvori prava...................................................................................................................... 3

2. ELEKTRANE NA BIOMASU/BIOGAS ................................................................... 6

2.1. Vrste elektrana ................................................................................................................. 6
2.2. Osnovni podaci o biomasi/biogasu.................................................................................... 7

3. IZGRADNJA ELEKTRANE ..................................................................................... 7

3.1. Izvori prava...................................................................................................................... 7
3.2. Postupak izgradnje elektrane ............................................................................................ 9
3.2.1. Izbor lokacije, uvid u vaee planske dokumente i Informacija o lokaciji .................... 9
3.2.2. Energetska dozvola .................................................................................................. 11
3.2.3. Uslovi za prikljuenje .............................................................................................. 14
3.2.4. Lokacijska dozvola .................................................................................................. 15
3.2.4.1. Postupak izdavanja lokacijske dozvole .............................................................. 15
3.2.4.2. Formiranje graevinske parcele ......................................................................... 17
3.2.4.3. Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola ................................................ 18
3.2.5. Procena uticaja na ivotnu sredinu ........................................................................... 22
3.2.6.Tehnika dokumentacija ........................................................................................... 26
3.2.7. Graevinska dozvola ............................................................................................... 29
3.2.8. Graenje objekta i tehniki pregled objekta .............................................................. 31
3.2.9. Upotrebna dozvola................................................................................................... 33

4. STICANJE PRAVA NA OBAVLJANJE DELATNOSTI PROIZVODNJE

ELEKTRINE ENERGIJE.......................................................................................... 33
4.1. Ulaganje u javno preduzee za proizvodnju elektrine energije ....................................... 34
4.2. Poveravanje obavljanja delatnosti od opteg interesa....................................................... 36

5. KONCESIJE ............................................................................................................ 38
5.1. Postupak za davanje koncesije ........................................................................................ 38
5.2. Ugovor o koncesiji ......................................................................................................... 40
5.3. Obaveza osnivanja koncesionog preduzea ..................................................................... 41
5.4. Prenos koncesije ............................................................................................................ 41

6. LICENCA............................................................................................................... 42
7. PRIKLJUENJE ELEKTRANE NA ....................................................................... 43
ELEKTROENERGETSKU MREU ........................................................................... 43
7.1. Prikljuenje elektrane na elektroenergetsku mreu .......................................................... 43
7.2. Prikljuenje elektrane na mreu za distribuciju toplotne energije ..................................... 45

8. STICANJE STATUSA POVLAENOG PROIZVOAA ELEKTRINE

ENERGIJE I MERE PODSTICAJA ............................................................................ 46
8.1. Sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije .......................................... 46
8.2. Mere podsticaja za proizvoae elektrine energije u elektranama na biomasu/biogas ..... 48

9. ZAKLJUAK .......................................................................................................... 50

IZGRADNJA POSTOJENJA I PROIZVODNJA

ELEKTRINE/TOPLOTNE ENERGIJE IZ BIOMASE U REPUBLICI
SRBIJI
VODI ZA INVESTITORE

1. UVOD
Obnovljivi izvori energije1 su izvori energije koji se nalaze u prirodi i
obnavljaju se u celosti ili delimino, posebno energija vodotokova, vetra,
neakumulirana Suneva energija, biomasa, geotermalna energija, biogoriva,
biogas, sintetiki gas, deponijski gas, gas iz postrojenja za tretman kanalizacionih
voda i otpadnih voda iz prehrambene i drvno-preraivake industrije koje ne
sadre opasne materije. Eksploatacija ovih izvora doprinosi efikasnijem
korienju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisije
gasova staklene bate, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije
i otvaranju novih radnih mesta.
Biomasa1, u smislu goriva za proizvodnju energije (elektrine i toplotne)
koje se smatra obnovljivim izvorom, jeste biorazgradljiva materija nastala u
poljoprivredi, umarstvu i prateoj industriji i domainstvu, koja obuhvata: biljke
i delove biljaka; gorivo dobijeno od biljaka i delova biljaka; ostatke i
nusproizvode biljaka nastale u poljoprivredi (slama, kukuruzovina, granje, kotice
i ljuske); ostatke ivotinjskog porekla nastale u poljoprivredi (izmet); ostatke
biljaka u umarstvu (ostaci pri sei uma); biorazgradljive ostatke u prehrambenoj
i drvnoj industriji koji ne sadre opasne supstance i separisanu biorazgradljivu
frakciju komunalnog otpada.
Potrebno je navesti da se biomasom1 ne smatraju fosilna goriva, treset, papir
i karton, tekstil, delovi tela ivotinja, industrijski otpad2 izuzev onog koji se
podrazumeva pod biomasom, komunalni otpad3, otpad iz postrojenja za tretman
komunalnih otpadnih voda i komercijalni otpad.
Od biomase u anaerobnim postupcima nastaje gas biogas1. Biogas se
takoe moe koristiti za proizvodnju energije (elektrine i toplotne). Elektrane na
biogas4 jesu elektrane koje koriste gas nastao iz ostataka u poljoprivredi (teni
stajnjak i izmet sa stoarskih i ivinarskih farmi), iz biomase, iz ostataka biomase
nastalih primarnom preradom poljoprivrednih proizvoda, a koje ne sadre opasne
materije, ostatke i delove ivotinja.
1

Uredba o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije (Sl.

glasnik br. 72/2009).
2
Otpad je svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik
odbacuje, namerava da odbaci ili je duan da odbaci, u skladu sa zakonom kojim se utvruje
upravljanje otpadom - Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnikbr. 36/2009).
3
Komunalni otpad je otpad iz domainstva (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog
svoje prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
upravljanje otpadom - Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik br. 36/2009).
4
Uredba o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih
izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije (Sl. glasnik
99/2009).
1

Postoje terminoloke razlike izmeu propisa u oblasti energetike i u oblasti

ivotne sredine. U smislu propisa u oblasti energetike postoji razlika izmeu
elektrane koja koristi biomasu5 i one koja koristi otpad6. Neka biomasa se moe
klasifikovati kao otpad sa aspekta propisa o ivotnoj sredini7. U tom sluaju, za
neke oblike biomase je, shodno propsima o ivotnoj sredini (Zakon o upravljanju
otpadom8 i podzakonski propisi ovog zakona9), potrebno pribaviti odgovarajue
dozvole10 od Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, dok za druge
nije.
1.1. Pojam elektrane na biomasu/biogas
Elektrane na obnovljive izvore energije koje kao gorivo koriste
biomasu/biogas su energetski objekti za obavljanje delatnosti proizvodnje
elektrine i/ili toplotne energije. Postoji vie vrsta elektrana na biomasu/biogas, u
zavisnosti od toga da li proizvode elektrinu ili toplotnu energiju ili istovremeno
proizvode elektrinu i toplotnu energiju u kombinovanom ciklusu. Takoe postoje
razliite vrste elektrana, u zavisnosti od toga da li koriste biomasu ili biogas ili
neku kombinaciju ovih goriva sa nekim dopunskim fosilnim gorivom.
Elektrane na biomasu/biogas snage do 10 MW su male elektrane u smislu
Zakona o energetici11,12.
5

Elektrane instalisane snage do 10 MW, koje u procesu proizvodnje koriste samo biomasu
ili biomasu u kombinaciji sa nekim dopunskim fosilnim gorivom, ukoliko energetska vrednost
koriene biomase na godinjem nivou ini najmanje 80% ukupne primarne energije - Uredba o
merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i
kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije (Sl. glasnik RS br. 99/2009).
6
Elektrane koje elektrinu energiju proizvode koristei obnovljive izvore energije osim
biomase, ukoliko u procesu proizvodnje energetska vrednost korienih obnovljivih izvora
energije na godinjem nivou ini najmanje 90% ukupne primarne energije, s tim da je dopunsko
gorivo neko od fosilnih goriva, biomasa ili otpad - Uredba o merama podsticaja za proizvodnju
elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom
elektrine i toplotne energije (Sl. glasnik RS br. 99/2009). Vie u poglavlju 2.1. ovog teksta.
7
Shodno Pravilniku o uslovima i nainu sakupljanja, transporta, skladitenja i tretmana
otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije utvrena je definicija
otpada koji se koristi za dobijanje energije. Ovaj otpad jeste otpad koji se moe ponovo koristiti,
tj. koji je za ponovnu upotrebu za energetsko iskorienje, odnosno korienje vrednosti otpada
njegovom biorazgradnjom ili termikim tretmanom uz iskorienje energije, elektrine energije
ili/i toplotne i elektrine energije (poljoprivredni otpad, komunalni otpad, gume, utroeni
rastvarai, otpad iz rafinerija, biomasa, mulj iz postrojenja za tretman mulja i dr.) Vie u poglavlju
2.1. ovog teksta.
8
Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS br. 36/2009).
9
Shodno procesu pridruivanja Evropskoj uniji, u Republici Srbiji je potrebno
implementirati odredbe mnogih propisa Evropske unije.Iizmeu ostalog, u oblasti upravljanja
otpadom potrebno je implementirati Direktivu Evropskog parlamenta i Saveta od 4. decembra
2000. godine o spaljivanju otpada (Directive 2000/76/EC of the European Parliament and of the
Council of 4 December 2000 on the Incineration of Waste). U lanu 2. stav 2. take i), ii), iv) ove
Direktive definisano je koje materije nisu predmet navedene Direktive.
10
U zavisnosti od konkretnog sluaja, za korienje biomase, koja se, shodno propisima iz
oblasti ivotne sredine, moe klasifikovati kao otpad, potrebno je pribaviti sledee dozvole:
dozvolu za sakupljanje otpada, dozvolu za transport otpada, dozvolu za skladitenje otpada,
dozvolu za tretman otpada i dozvolu za odlaganje otpada (postoji mogunost pribavljanja i
integralne dozvole).
11
Zakon o energetici (Sl. glasnik RS br. 84/04).
2

Potrebno je ukazati da se elektranama na obnovljive izvore energije koje

koriste kao gorivo biomasu/biogas ne smatraju sve elektrane koje koriste ovo
gorivo, jer se biomasa moe koristiti i kao dopunsko gorivo kod drugih elektrana.
U smislu korienja obnovljivih izvora energije, elektranama na biomasu/biogas
se smatraju one elektrane koje kao veinsko gorivo koriste biomasu/biogas.
Proizvodnja elektrine, toplotne, odnosno elektrine i toplotne energije u
kombinovanom ciklusu su delatnosti od opteg interesa. Sticanje prava na
obavljanje ovih delatnosti ostvaruje se pod posebno propisanim uslovima.
Proizvodnja elektrine i/ili toplotne energije na biomasu/biogas smatra se
proizvodnjom energije na obnovljive izvore, za koju su Republici Srbiji propisani
podsticaji, a proizvoai elektrine energije u elektranama iz obnovljivih izvora,
smatraju se povlaenim proizvoaima elektrine energije, ukoliko ispune
odreene uslove13.
1.2. Izvori prava14
Izgradnja elektrane na biomasu/biogas i obavljanje delatnosti proizvodnje
elektrine i/ili toplotne energije u ovakvim elektranama je regulisana brojnim
propisima Republike Srbije.
Izvori prava Republike Srbije mogu se podeliti na dve osnovne grupe
propisa, koje e biti razmotreni u daljim odeljcima ovog teksta.
Prvu grupu propisa ine propisi kojima se ureuje oblast izgradnje
konkretnog energetskog objekta i nain dobijanja graevinske dozvole za ovakav
objekat, kao i nain utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu i pribavljanje
upotrebne dozvole samog objekta.
Drugu grupu propisa ine propisi koji se odnose na sticanja prava na
obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije, jer se radi o
postupku koji se ostvaruje u dva koraka: prvo sticanje prava na obavljanje
delatnosti od opteg interesa i sticanje prava na obavljanje energetske delatnosti.
Neophodno je ukazati na injenicu da je Zakon o koncesijama15 jedini
propis Republike Srbije, ijom primenom se moe istovremeno ostvariti i pravo
na izgradnju energetskog objekta i pravo na obavljanje energetske delatnosti od
opteg interesa.
Izgradnja elektrane na biomasu/biogas i obavljanje delatnosti proizvodnje
elektrine energije u Republici Srbiji je regulisano sledeim propisima: Zakonom
o planiranju i izgradnji16, Zakonom o Prostornom planu Republike Srbije17 i
odgovarajuim planskim dokumentima18, Zakonom o energetici, Zakonom o
ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske Zajednice
i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike
12

O vrstama elektrana na biomasu bie vie rei u poglavlju 2. ovog teksta.

Vie o povlaenim proizvoaima elektrine energije u poglavlju 8. ovog teksta.
14
Izvori prava navedeni u ovom tekstu su bili vaei na dan 27. avgusta 2010. godine.
15
Zakon o koncesijama (Sl. glasnik RS br. 55/03).
16
Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/09 i 81/09).
17
Zakon o Prostornom planu Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 13/96).
18
Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi. Prostorni planovi su: 1) prostorni
plan Republike Srbije, 2) regionalni prostorni plan, 3) prostorni plan jedinice lokalne samouprave,
4) prostorni plan podruja posebne namene. Urbanistiki planovi su: 1) generalni urbanistiki
plan; 2) plan generalne regulacije, 3) plan detaljne regulacije.
13

Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore,

Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u
skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija19, Zakonom
o potvrivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih
zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge
strane20, Zakonom o potvrivanju Konvencije o dostupnosti informacija, ueu
javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne
sredine21, Uredbom o uslovima isporuke elektrine energije22, Uredbom o
uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i
kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova 23, Uredbom o merama podsticaja
za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i
kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije 24, Pravilnikom o
kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu
izdavanja energetske dozvole25, Pravilnikom o uslovima u pogledu strunog kadra
i nainu izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje energetskih delatnosti26,
Strategijom razvoja energetike Republike Srbije27, Uredbom o utvrivanju
Programa ostvarivanja Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.
godine za period od 2007. do 2012. godine28, Zakonom o javnim preduzeima i
obavljanju delatnosti od opteg interesa29, Zakonom o komunalnim
delatnostima30, Zakonom o vodama31, Uredbom o visini naknade za korienje
voda, naknade za zatitu voda i naknade za izvaeni materijal iz vodotoka za
2007. godinu32, Pravilnikom o sadrini tehnike dokumentacije koja se podnosi u
19

Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske

Zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske,
Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i
Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta
Bezbednosti Ujedinjenih Nacija (Sl. glasnik RS br. 62/06).
20
Zakon o potvrivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih
zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (Sl.
glasnik RS br. 83/08).
21
Zakon o potvrivanju Konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju
odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine (Sl. glasnik RS br. 38/09).
22
Uredba o uslovima isporuke elektrine energije (Sl. glasnik RS br. 107/05).
23
Uredba o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i
kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova (Sl. glasnik RS br. 72/09).
24
Uredba o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih
izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije (Sl. glasnik RS br.
99/09).
25
Pravilnik o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu
izdavanja energetske dozvole (Sl. glasnik RS br. 23/06 i 113/08).
26
Pravilnik o uslovima u pogledu strunog kadra i nainu izdavanja i oduzimanja licence
za obavljanje energetskih delatnosti (Sl. glasnik RS br. 117/05, 40/06 i 44/06).
27
Odluka o utvrivanju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine
(Sl. glasnik RS br. 44/05).
28
Uredba o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2010. godine za period od 2007. do 2012. godine (Sl. glasnik RS br. 17/07, 73/07,
99/09 i 27/10).
29
Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa (Sl. glasnik RS
br. 25/00, 25/02, 107/05 i 108/05).
30
Zakon o komunalnim delatnostima (Sl. glasnik RS br. 16/97 i 42/98).
31
Zakon o vodama (Sl. glasnik RS br. 30/10).
32
Uredba o visini naknade za korienje voda, naknade za zatitu voda i naknade za
izvaeni materijal iz vodotoka za 2010. godinu (Sl. glasnik RS br. 17/10).
4

postupku za dobijanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole33,

Zakonom o zatiti ivotne sredine34, Zakonom o stratekoj proceni uticaja na
ivotnu sredinu35, Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu36, Zakonom o
integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine37, Zakonom o
zatiti vazduha38, Zakonom o upravljanju otpadom39, Zakonom o zatiti prirode40,
Uredbom o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste
projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu 41,
Uredbom o vrstama i aktivnostima postrojenja za koje se izdaje integrisana
dozvola42, Pravilnikom o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini
zahteva za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu
sredinu43, Pravilnikom o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu44,
Kriterijumima i merilima za odreivanje visine naknade za licence za obavljanje
energetskih delatnosti45, sa Odlukom o vrednosti koeficijenta za obraun visine
naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti za 2010. godinu 46,
Pravilnikom o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole 47,
Pravilnikom o sadrini i nainu izdavanja graevinske dozvole48, Pravilnikom o
sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanju upotrebne
dozvole49, Pravilnikom o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije
opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata50, Pravilnikom o
uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu,
projektanta, izvoaa radova i odgovornog planera 51, Pravilnikom o nainu,
33

Pravilnik o sadrini tehnike dokumentacije koja se podnosi u postupku za dobijanje

vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole (Sl. glasnik RS br. 3/78).
34
Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS br. 135/04 i 36/09).
35
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/04).
36
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/04 i 36/09).
37
Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (Sl. glasnik
RS br. 135/04).
38
Zakon o zatiti vazduha (Sl. glasnik RS br. 36/2009).
39
Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS br. 36/09).
40
Zakon o zatiti prirode (Sl. glasnik RS br. 36/09).
41
Uredba o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste
projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br.
114/08).
42
Uredba o vrstama i aktivnosti postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola (Sl.
glasnik RS) br. 84/05).
43
Pravilnik o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje
obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 69/05).
44
Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br.
69/05).
45
Kriterijumi i merila za odreivanje visine naknade za licence za obavljanje energetskih
delatnosti (Sl. glasnik RS br. 14/06, 40/06,126/07 i 120/08).
46
Odluka o vrednosti koeficijenta za obraun visine naknade za licence za obavljanje
energetskih delatnosti za 2010. godinu (Sl. glasnik RS br. 109/09).
47
Pravilnik o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole (Sl. glasnik
RS br. 3/10).
48
Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja graevinske dozvole (Sl. glasnik RS br. 26/10).
49
Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanju upotrebne
dozvole (Sl. glasnik RS br. 111/03).
50
Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije
opravdanosti za izgradnju objekata (Sl. glasnik RS br. 80/05).
51
Pravilnik o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog
urbanistu, projektanta, izvoaa radova i odgovornog planera ("Sl. glasnik RS", br. 116/04,
69/06).
5

postupku i sadrini podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje

licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje
odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o
uslovima za oduzimanje tih licenci52, Pravilnikom o sadrini i nainu vrenja
tehnike kontrole glavnih projekata53.
2. ELEKTRANE NA BIOMASU/BIOGAS
2.1. Vrste elektrana
Elektrane na biomasu/biogas su postrojenja za proizvodnju elektrine
energije, toplotne energije ili za kombinovanu proizvodnju, sa jednom ili vie
proizvodnih jedinica. Kombinovana proizvodnja predstavlja istovremenu
proizvodnju elektrine i toplotne energije. Elektrane mogu biti zasnovane na
razliitim tehnologijama i to: razliite vrste kotlova, motori sa unutranjim
sagorevanjem i postrojenja sa gasnim turbinama.
U skladu sa postojeim propisima, mogue je izvriti klasifikaciju elektrana
po nekoliko kriterijuma i to prema sledeim propisima:
- Zakonu o energetici,
- Pravilniku o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini
zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole,
- Zakonu o planiranju i izgradnji,
- Uredbi o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine
energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih zahteva,
- Uredbi o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i
Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu
sredinu.
Prema Zakonu o energetici, definisane su 1) velike i 2) male elektrane.
Malim elektranama smatraju se elektrane snage do 10 MW, a velikim elektrane
snage od 10 MW i vie.
Pravilnik o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva
i nainu izdavanja energetske dozvole proizvodnim energetskim objektima
obuhvata:
1) objekte za proizvodnju elektrine energije nazivne snage od 1 do 10
MW,
2) objekte za proizvodnju elektrine energije nazivne snage preko 10 MW,
3) objekte za proizvodnju toplotne energije instalisane snage preko 1 MW.
Zakon o planiranju i izgradnji odreuje nadlenosti za izdavanje
graevinske dozvole i to:
1) elektrane za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage
10 i vie MW, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom

52

Pravilnik o nainu, postupku i sadrini podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za

izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje
odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za
oduzimanje tih licenci ("Sl. glasnik RS", br. 114/2004).
53
Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnike kontrole glavnih projekata ("Slubeni
glasnik RS", br. 36/98).
6

nadlenost ministarstva za poslove graevinarstva, odnosno autonomne

pokrajine,
2) elektrane snage ispod 10 MW nadlenost organa lokalne samouprave.
Uredba o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine
energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih zahteva definie elektrane koje
mogu stei status ovlaenog proizvoaa i to:
1) elektrane koje u procesu proizvodnje koriste biomasu ili biomasu u
kombinaciji sa nekim dopunskim fosilnim gorivom ili otpadom, ukoliko
energetska vrednost koriene biomase na godinjem nivou ini
najmanje 80 % ukupne primarne energije,
2) elektrane za kombinovanu proizvodnju koje koriste fosilna goriva ili
fosilna goriva u kombinaciji sa nekim obnovljivim izvorom energije ili
otpadom, ukoliko ostvaruju ukupni godinji stepen korisnosti vei od
odgovarajue vrednosti minimalnog ukupnog godinjeg stepena
korisnosti elektrane za kombinovanu proizvodnju navedenog u ovoj
Uredbi.
Uredba o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i
Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu
razlikuje sledea postrojenja:
1) postrojenja sa snagom od 50 MW ili vie (Lista I) postrojenja za koja
je obavezna izrada Studije o proceni uticaja i
2) postrojenja sa snagom od 1 do 50 MW (Lista II) postrojenja za koja se
moe zahtevati izrada Studije o proceni uticaja.
2.2. Osnovni podaci o biomasi/biogasu
Prilikom donoenja odluke o izgradnji elektrane na biomasu/biogas,
raspoloive koliine biomase, odnosno sirovine za proizvodnju biogasa moraju
biti detaljno razmotrene. Raspoloive koliine biomase, odnosno sirovine za
proizvodnju biogasa, moraju se razmatrati dugorono i to po prihvatljivim i
konkurentnim cenama. Istovremeno, potrebno je razmotriti karakteristike
biomase, odnosno sirovina za proizvonju biogasa, kao i mogunosti za njihov
transport od mesta nastanka do objekta elektrane na biomasu/biogas.
Studijom opravdanosti razmatra se naroito prostorna, ekoloka,
drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za izabrano
reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu kojega se donosi odluka o
opravdanosti ulaganja i pokretanju postupka za izdavanje graevinske dozvole.

3. IZGRADNJA ELEKTRANE
3.1. Izvori prava
Propisi za izgradnju elektrana na obnovljive izvore energije koje koriste
biomasu/biogas kao gorivo, mogu se podeliti u tri osnovne grupe: propisi kojima
je ureena oblast planiranja i izgradnje objekata, propisi kojima je ureena oblast
zatite ivotne sredine i propisi kojima je ureena oblast energetike.

U grupu propisa kojima je ureena oblast planiranja i izgradnje objekata

spadaju: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o Prostornom planu Republike
Srbije, Pravilnik o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole
Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja graevinske dozvole, Pravilnik o sadrini i
nainu vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole,
Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i
studije opravdanosti za izgradnju objekata.
Prostorni planovi (regionalni prostorni planovi, prostorni planovi jedinice
lokalne samouprave i prostorni planovi podruja posebne namene) i urbanistiki
planovi (generalni urbanistiki plan, plan generalne regulacije, plan detaljne
regulacije) su planski dokumenti. Propisima kojima je ureena oblast izgradnje
propisan je postupak dobijanja lokacijske dozvole, graevinske dozvole i
upotrebne dozvole, a planskim dokumentima su definisani ciljevi prostornog
planiranja i razvoja, odnosno prostornog ureenja, odnosno da li je planirano da
se u odreenom vremenskom periodu izgradi odreeni objekat na odreenom
mestu u Republici Srbiji. Neophodan element za dobijanje navedenih dozvola je
pribavljanje tehnikih uslova za prikljuenje na elektroenergetsku mreu ili mreu
daljinskog grejanja, kao i vodnih uslova, vodne saglasnosti i u odreenim
sluajevima i vodne dozvole, koje se izdaju u postupku predvienom Zakonom o
vodama i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
U grupu propisa kojima je ureena oblast zatite ivotne sredine spadaju:
Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o vodama, Zakon o umama, Zakon o
proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli
zagaenja, Zakon o zatiti vazduha, podzakonski propisi doneti na osnovu ovih
zakona, kao i drugi propisi kojima se ureuje zatita ivotne sredine, kao i zatita
i korienje prirodnih dobara.
U grupu propisa kojima je ureena oblast energetike spadaju: Zakon o
energetici, pratei propisi ovog zakona, Strategija razvoja energetike Republike
Srbije i Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije i
drugi gore navedeni propisi koji se odnose na izdavanje energetske dozvole,
prikljuenje objekta na mreu i sl.
Zakonom o energetici je predvieno da se energetski objekti mogu graditi
ako Ministar rudarstva i energetike podnosiocu zahteva izda energetsku dozvolu.
Postupak za dobijanje energetske dozvole se regulie Pravilnikom o kriterijumima
za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske
dozvole. Takoe je predvieno da se energetska dozvola izdaje u skladu sa
Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i sa Programom ostvarivanja
Strategije razvoja energetike Republike Srbije, u kom se ureuju uslovi i mesto
gde konkretan energetski objekat treba da se izgradi. Postupak dobijanja
energetske dozvole prethodi postupku dobijanja graevinske dozvole za konkretni
objekat, a koji je regulisan grupom propisa o planiranju i izgradnji.
Postupci koji se odnose na dobijanje energetske dozvole, lokacijske
dozvole, graevinske dozvole, upotrebne dozvole, licence za obavljanje
delatnosti, prikljuenja na elektroenergetsku mreu ili mreu daljinskog grejanja i
drugi postupci neophodni za dobijanje pratee dokumentacije su upravni postupci,
a rokovi za dobijanje ovih akata su utvreni samim propisom kojim je regulisan
postupak dobijanja nekog upravnog akta neophodnog za izgradnju elektrane na
biomasu/biogas ili obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne
energije. U sluaju da ovi rokovi nisu utvreni konkretnim propisima, na rok za

izdavanje konkretnog upravnog akta se primenjuje Zakon o optem upravnom

postupku.5455
3.2. Postupak izgradnje elektrane
Da bi se u Republici Srbiji izgradio i koristio bilo koji objekat, pa i objekat
elektrane na biomasu/biogas, neophodno je da se ispune sledei uslovi: 1)
pribavljanje energetske dozvole; 2) pribavljanje lokacijske dozvole; 3)
pribavljanje graevinske dozvole; 4) graenje objekta i 5) tehniki pregled
objekta i pribavljanje upotrebne dozvole.
Graenje objekata u Republici Srbiji, formalno, zapoinje dobijanjem
graevinske dozvole, a vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike
dokumentacije, pod uslovima i na nain utvren Zakonom o planiranju i
izgradnji.
Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole prilae se : 1) lokacijska
dozvola; 2) energetska dozvola, koja je neophodna za izgradnju energetskih
objekata u koje spadaju elektrane biomasu/biogas snage vee od 1 MW; 3) glavni
projekat.
U postupku pribavljanja lokacijske dozvole od nadlenih organa i
organizacija je potrebno pribaviti vodne uslove, energetsko-tehnike uslove za
prikljuenje na elektroenergetsku mreu, uslove za prikljuenje na komunalnu
infrastrukturu, itd.
Da bi se dobila energetska dozvola, potrebno je pribaviti Informaciju o
lokaciji.
U svakom sluaju, postupak dobijanja Energetske dozvole se mora obaviti
pre podnoenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole.
U postupku pribavljanja graevinske dozvole, za elektrane na
biomasu/biogas snage vee od 1 MW moe se traiti, a za snage vee od 50 MW
je obavezna, izrada Studije o proceni uticaja objekta na ivotnu sredinu.
3.2.1. Izbor lokacije, uvid u vaee planske dokumente i Informacija o
lokaciji
Prvi korak potencijalnog investitora, odnosno lica za ije potrebe se gradi
objekat i na ije ime e da glasi graevinska dozvola za izgradnju elektrane na
biomasu/biogas je, svakako, izbor lokacije. Ovaj korak mora biti povezan i sa
razmatranjem sirovinskog potencijala (biomasa, odnosno sirovina za proizvodnju
biogasa) koji e biti korien za proizvodnju energije u elektrani na
biomasu/biogas.
54

Zakon o optem upravnom postupku (Sl. glasnik RS br. 33/97 i 31/01).

lanom 208. Zakona o optem upravnom postupku utvreno je da je rok za izdavanje
reenja nadlenog upravnog organa 30 dana, ako nije potrebno sprovoditi poseban ispitni
postupak, odnosno najkasnije 60 dana od dana predaje urednog zahteva. Opti rok za albu je 15
dana od dana prijema prvostepenog akta, ako zakonom nije drugaije utvreno. lanom 236.
Zakona o optem upravnom postupku utvreno je da u sluaju da upravni organ ne izda upravni
akt za ije izdavanje je podnet zahtev, po isteku roka za donoenje reenja, stranka ima pravo da
podnese albu zato to prvostepeni zahtev nije reen.
55

Drugi korak investitora je provera da li je u vaeim planskim dokumentima

na izabranoj lokaciji predviena izgradnja energetskog objekta. Treba imati u
vidu da se elektrane mogu graditi i na poljoprivrednom zemljitu, a uz prethodno
pribavljenu saglasnost Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.
U jedinici lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi izabrana lokacija
moe se dobiti na uvid vaei planski dokument u kome se moe proveriti da li je
na toj lokaciji predviena izgradnja energetskih objekata. Za eljenu lokaciju se
zatim podnosi zahtev za dobijanje informacije o lokaciji, a u cilju dobijanja
podataka o mogunostima i ogranienjima gradnje na razmatranoj katastarskoj
parceli, u skladu sa vaeim planskim dokumentom.
Zahtev za izdavanje Informacije o lokaciji podnosi se organu nadlenom za
izdavanje lokacijske dozvole. Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji
podnosi se kopija plana parcele/parcela, koja se prethodno trai u nadlenoj slubi
za katastar nepokretnosti na teritoriji optine. Preporuka je da se, uporedo sa
nabavljanjem kopije plana, iz slube za katastar nepokretnosti trai i prepis lista
nepokretnosti za predmetne katastarske parcele, kako bi se utvrdio vlasnik
zemljita.
Informacija o lokaciji, pored naziva podnosioca zahteva,
broja katastarske parcele i mesta na kom se nalazi, sadri56
i podatke o: 1) planskom dokumentu na osnovu koga se
izdaje; 2) zoni u kojoj se nalazi; 3) nameni zemljita; 4)
regulacionim i graevinskim linijama; 5) pravilima
graenja; 6) uslovima prikljuenja na infrastrukturu; 7)
potrebi izrade detaljnog urbanistikog plana ili
urbanistikog projekta57; 8) katastarskoj parceli, odnosno
o tome da li katastarska parcela ispunjava uslove za
graevinsku parcelu sa uputstvom o potrebnom postupku
za formiranje graevinske parcele; 9) inenjersko
geolokim uslovima; 10) posebnim uslovima za izdavanje
lokacijske dozvole (spisak uslova). Informacija o lokaciji
omoguava licu, na ije ime je izdata, da prikupi sve
posebne uslove (uslovi zatite spomenika kulture, uslovi
ouvanja ivotne sredine, itd.) i tehnike uslove (mesto i
nain tehnikih prikljuaka objekta na infrastrukturne
56

Pravilnik o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole (Sl. glasnik

RS br. 3/10).
57
Urbanistiki projekat se izrauje za formiranu graevinsku parcelu na overenom
katastarsko-prostornom planu. Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno
urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim
planom podruja posebne namene i sadri: 1) uslove izgradnje na graevinskoj parceli, sa svim
posebnim uslovima, 2) idejna reenja, 3) opis, tehniki opis i objanjenje reenja iz urbanistikog
projekta, itd. Urbanistiki projekat moe da izrauje pravno lice ili preduzetnik upisan u registar
za izradu tehnike dokumentacije, a izradom projekta rukovodi odgovorni licencirani urbanista
arhitektonske struke. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave organizuje javnu prezentaciju u
roku od 7 dana a zatim urbanistiki projekat dostavlja Komisiji za planove, koja je duna da u
roku od 30 dana izvri proveru usklaenosti projekta sa prostornim dokumentom i Zakonom o
planiranju i izgradnji. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave izdaje potvrdu da je
urbanistiki objekat izraen u skladu sa urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne
samouprave, odnosno prostornim planom posebne namene i Zakonom o planiranju i izgradnji.
10

vodove, kao i njihovih kapaciteta) pre izdavanja

lokacijske dozvole.
Informaciju o lokaciji izdaje organ nadlean za izdavanje lokacijske
dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih
trokova izdavanja te informacije.
3.2.2. Energetska dozvola58
Energetska dozvola je dozvola za izgradnju energetskog objekta. Potrebno
je ukazati da se energetska dozvola za elektranu na biomasu/biogas izdaje pod
uslovima da je izgradnja ovog objekta, po svojoj vrsti i nameni u skladu sa
Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i sa Programom ostvarivanja ove
strategije.
Za dobijanje energetske dozvole neophodno je da budu ispunjeni kriterijumi
za izgradnju proizvodnih energetskih objekata predvieni Pravilnikom o
kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu
izdavanja energetske dozvole.59 Energetsku dozvolu za izgradnju objekata za
proizvodnju elektrine energije izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, a za
izgradnju objekata za proizvodnju toplotne energije izdaje jedinica lokalne
samouprave, odnosno grad Beograd, u zavisnosti od toga na ijem podruju se
gradi ovaj objekat. U sluaju da se radi o elektrani na biomasu/biogas koja
proizvodi elektrinu i toplotnu energiju, bie potrebno da nosilac projekta
podnese dva zahteva za dobijanje energetske dozvole: Ministarstvu rudarstva i
energetike zahtev za dobijanje energetske dozvole za proizvodnju elektrine
energije i jedinici lokalne samouprave, odnosno gradu Beogradu za izgradnju
objekta za proizvodnju toplotne energije.
Za elektrane za proizvodnju elektrine energije snage ispod 1 MW i za
elektrane za proizvodnju toplotne energije snage ispod 1 MW nije predvieno
izdavanje energetske dozvole, to znai da se za ove objekte izdaje graevinska
dozvola, bez sprovoenja postupka izdavanja energetske dozvole.
Zahtev za izdavanje energetske dozvole, shodno Zakonu o
energetici, sadri podatke o: 1) lokaciji na kojoj treba da
se izgradi elektrana; 2) roku zavretka gradnje; 3) vrsti i
kapacitetu i energetskoj efikasnosti; 4) energentima koje
e energetski objekat koristiti; 5) nainu proizvodnje i
preuzimanja energije; 6) nainu zatite ivotne sredine u
toku izgradnje i rada; 7) uslovima koji se odnose na
58

Pored energetske dozvole Zakonom o energetici je predviena procedura sprovoenja

javnog tendera. Ova procedura se sprovodi u sluaju da ne postoji zahtev za izdavanje energetske
dozvole za izgradnju budueg objekta i ne moe se obezbediti planirana dinamika izgradnje
energetskih objekata, a postoji neophodnost za ostvarivanje sigurnosti snabdevanja energijom. O
sprovoenju javnog tendera odluuje Vlada. Javni tender raspisuje Ministarstvo rudarstva i
energetike, odnosno jedinica lokalne samouprave, po postupku kojim se ureuju koncesije.
59
Kriterijumi za izgradnju proizvodnih energetskih objekata su: 1) ispunjenost uslova za
bezbedno i nesmetano funkcionisanje energetskog sistema; 2) ispunjenost uslova za odreivanje
lokacije i korienja zemljita; 3) uslovi zatite ivotne sredine; 4) uslovi u pogledu mera zatite
zdravlja ljudi i bezbednosti ljudi i imovine; 5) uslovi u pogledu energetske efikasnosti; 6) uslovi
korienja primarnih izvora energije.
11

prestanak rada; 8) visini planiranih finansijskih sredstava

za izgradnju i nain obezbeivanja tih sredstava.
Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini
zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole je ureen Obrazac zahteva za
izdavanje energetske dozvole, posebno za izgradnju energetskog objekta za
proizvodnju elektrine energije, a posebno za izgradnju energetskog objekta za
proizvodnju toplotne energije. U zavisnosti od snage elektrane, podnosi se zahtev
za izdavanje energetske dozvole za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju
elektrine energije i to: za nazivne snage od 1 MW do 10 MW Obrazac O-1,
odnosno za nazivne snage preko 10 MW obrazac O-2. Zahtev za izdavanje
energetske dozvole za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju toplotne
energije snage preko 1 MW podnosi se popunjavanjem obrasca O-10.
U obrascu Zahteva za izdavanje energetske dozvole za
izgradnju elektrane potrebno je navesti sledee podatke:
1) opte podatke o podnosiocu zahteva (naziv, adresa,
drava, matini broj podnosioca, poreski identifikacioni
broj, pravno organizacioni oblik, podaci o poslovodstvu,
podaci o registraciji, ime kontakt osobe); 2) osnovne
podatke o objektu (naziv objekta, lokaciju zemljita,
tehnike podatke o energetskom objektu, uee
energetskog objekta kod sistemskih usluga, osnovno i
rezervno gorivo); 3) vrednost investicije (iznos planiranih
finansijskih sredstava i nain njihovog obezbeenja); 4)
finansijsko stanje podnosioca zahteva (odgovarajuu
izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva
odnosno investitora u finansiranju izgradnje energetskog
objekta i dokaz o odgovarajuem bonitetu podnosioca); 5)
predvieni ekonomski i ivotni vek objekta, kao i nain
sanacije lokacije po okonanju ivotnog veka objekta
(uklanjanje, demontaa objekta); 6) usklaenost sa
prostornim planovima i konceptom razvoja energetike
(izvod iz urbanistikog plana ili akt o urbanistikim
uslovima ako je takav akt donet ili izdat, akt nadlenog
organa o nameni zemljita sa utvrenim merama i
uslovima zatite ivotne sredine ako je takav akt donet i
miljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema za
elektrinu energiju o uslovima i mogunostima
prikljuenja na sisteme; 7) elaborat o izgradnji
energetskog objekta. U sluaju da se energetski objekt
gradi po delovima koji predstavljaju tehniko-tehnoloku
celinu, zahtev sadri podatke o planiranim fazama
graenja i konanom roku zavretka radova.
Obrasci zahteva za izdavanje energetske dozvole za
izgradnju elektrane od 1 do 10 MW i elektrane nazivne
snage preko 10 MW su skoro identini, samo to je
Obrazac koji se odnosi na izdavanje energetske dozvole za

12

izgradnju elektrane nazivne snage preko 10 MW

razvijeniji u pogledu davanja osnovnih podataka o objektu
i definisanja uea energetskog objekta kod sistemskih
usluga. Kod ovog objekta je podnosilac zahteva obavezan
da predloi eventualne mogunosti uea u sistemskim
uslugama u pogledu regulacije aktivne snage, u pogledu
regulacije reaktivne snage i mogunost uea u
primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj regulaciji.
Obrazac zahteva za izdavanje energetske dozvole za
izgradnju energetskog objekta za proizvodnju toplotne
energije snage preko 1 MW je skoro identian Obrascu za
izdavanje energetske dozvole za izgradnju male elektrane,
ak je u delu koji se odnosi na davanje osnovnih podataka
o objektu tehniki podaci, neto pojednostavljen.
Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole, investitor podnosi: 1)
informaciju o lokaciji ne stariju od godinu dana; 2) akt nadlenog organa o
nameni zemljita na kojem e se graditi energetski objekat sa utvrenim merama i
uslovima zatite ivotne sredine (ako je takav akt donet); 3) elaborat o izgradnji
energetskog objekta za koji se trai energetska dozvola60, koji posebno sadri i
analizu moguih uticaja na ivotnu sredinu sa predlogom mera zatite ivotne
sredine61; 4) odgovarajuu izjavu banke da je spremna da prati podnosioca
zahteva, odnosno investitora, u finansiranju izgradnje energetskog objekta, sa
navoenjem naziva i vrste energetskog objekta na koji se izjava odnosi, lokacije
energetskog objekta, maksimalne snage objekta i iznosa investicije za izgradnju
energetskog objekta; 5) miljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema
za elektrinu i/ili toplotnu energiju o uslovima i mogunostima prikljuenja
novog objekta na sistem. 62,63,64
60

Elaborat o izgradnji energetskog objekta za koji se trai energetska dozvola, sadri

naroito: 1) ciljeve investiranja sa osnovnim podacima o investitoru; 2) analizu postojeeg stanja prostorna lokacija objekta, njegova funkcija i znaaj s obzirom na vrstu i kapacitet energetskog
objekta; 3) analizu trita - nain proizvodnje, nabavke, preuzimanja i prodaje energije i
energenata; 4) tehniki opis postrojenja i tehnolokih procesa - reima rada i naina korienja
postrojenja; 5) analizu energetske efikasnosti objekata sa podacima o energiji i energentima koji
e se koristiti; 6) planiranom roku izgradnje energetskog objekta i veku trajanja energetskog
objekta; 7) analizu nabavnog trita; 8) analizu i ocenu izbora lokacije, analizu moguih uticaja na
ivotnu sredinu sa predlogom mera zatite ivotne sredine, odnos prema prirodnim i kulturnoistorijskim dobrima, uticaju na klimu, povrinske i podzemne vode, floru, faunu i tlo; 9)
finansijsku analizu ocene sa proraunom potrebnih ulaganja i izvorima finansiranja i obavezama
prema izvorima; 10) analizu osetljivosti i rizika investiranja; 11) analizu izvora finansiranja i
finansijskih obaveza (sopstvena sredstva, domai izvori, inostrani i meunarodni izvori, garancije
i obaveze); 12) analizu organizacionih i kadrovskih mogunosti (organizacija, kadrovski
potencijal); 13) predlog mera o uslovima i nainu ureivanja odnosa u sluaju privremenog ili
trajnog prestanka rada, odnosno korienja energetskog objekta; 14) predlog mera koje e se
preduzeti radi zatite energetskog objekta i predlog mera kojima e se definisati svi potrebni
parametri za eventualni kasniji ponovni poetak rada energetskog objekta. Ovaj elaborat po
sadrini najvie odgovara Prethodnoj studiji opravdanosti sa generalnim projektom.
61
O proceni uticaja na ivotnu sredinu vie je dato u taki 3.2.5. ovog teksta.
62
Zakonom o energetici, Uredbom o uslovima isporuke elektrine energije, Pravilima o
radu distributivnog sistema, Pravilima o radu prenosnog sistema utvrena je procedura za
prikljuenje objekata proizvoaa na elektroenergetsku mreu. Niti uredbom, niti Pravilima, ali
13

Energetska dozvola se izdaje u roku od trideset dana od dana podnoenja

zahteva. Nezadovoljna stranka moe podneti albu na reenje o izdavanju
energetske dozvole u roku od sedam dana od dana prijema reenja.
Energetska dozvola se izdaje na period od dve godine i moe se produiti na
zahtev imaoca.
3.2.3. Uslovi za prikljuenje
Pre izdavanja lokacijske dozvole potrebno je pribaviti i uslove za
prikljuenje na elektroenergetsku mreu i na mreu za distribuciju toplotne
energije. Ako investitor sam ne pribavi ove uslove, nadleni organ za izdavanje
lokacijske dozvole ih pre izdavanja lokacijske dozvole pribavlja po slubenoj
dunosti.
U postupku izrade urbanistikog planskog akta, lokacijske dozvole,
odnosno glavnog projekta za izgradnju objekta, na zahtev investitora ili
nadlenog organa, energetski subjekt na iji sistem se prikljuuje objekat
proizvoaa energije, izdaje uslove za prikljuenje objekta proizvoaa na
elektroenergetsku mreu. Uslovima za prikljuenje se definie mogunost
prikljuenja objekta proizvoaa na elektroenergetsku mreu, odnosno definiu
se elektroenergetski i tehniki uslovi potrebni za izradu glavnog projekta za
izgradnju objekta.
Postupak poinje kada se podnese zahtev za izdavanje uslova za
prikljuenje.
Uz zahtev se prilae: 1) dokaz o uplati trokova za
izdavanje traenih uslova za prikljuenje prema
cenovniku; 2) druga dokumentacija koja je odreena
obrascem zahteva, od strane energetskog subjekta, za
izdavanje uslova za prikljuenje.
niti drugim propisom nije regulisan postupak davanja miljenja energetskog subjekta za prenos,
odnosno distribuciju elektrine energije u postupku izdavanja energetske dozvole. S obzirom na
navedenu injenicu, ovaj postupak nema posebnu formu, ali privredni subjekt iji objekat treba da
se prikljui na elektroenergetsku mreu treba u pripremi zahteva za ovo miljenje da dostavi to
vie dokumenata koji su neophodni za prikljuenje objekta na elektroenergetsku mreu, ili ako
nema ova dokumenta, barem to vie podataka koji bi navedena dokumenta trebalo da sadre.
Zahtev za prikljuenje na elektroenergetsku mreu obraen je u taki 7. ovog rada.
63
U toku je izrada Predloga Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o kriterijumima
za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole, po kome
se neki od dokumenata, koji su potrebni uz zahtev za izdavanje energetske dozvole, menjaju.
Prema ovom predlogu, uz Zahtev za izdavanje energetske dozvole potrebno je priloiti; 1)
Informaciju o lokaciji ili lokacijsku dozvolu ne stariju od jedne godine (ako je izdata), 2)
Prethodnu studiju opravdanosti, 3) odgovarajuu izjavu banke da je spremna da prati podnosioca
zahteva, odnosno investitora u finansiranju izgradnje energetskog objekta, 4) miljenje operatora
prenosnog ili distributivnog sistema za elektrinu energiju o uslovima i mogunostima
prikljuenja novog objekta na sistem
64
Pre donoenja novog Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, postojala je
neusaglaenost izmeu odredbi Pravilnika o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole,
sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole i odredbi Zakona o planiranju i izgradnji u
pogledu prvenstva izdavanja Izvoda iz urbanistikog plana i izdavanja akta o urbanistikim
uslovima i energetske dozvole. Ova neusaglaenost je izbegnuta brisanjem pojma akta o
urbanistikim uslovima i izvoda iz urbanistikog plana. Umesto njih je uveden pojam lokacijska
dozvola i informacija o lokaciji.
14

Tehnikim izvetajem se, na osnovu izvrene analize, utvruje da li postoje

elektroenergetski i tehniki uslovi za eventualno budue prikljuenje objekta
prema podnetom zahtevu.
Na osnovu tehnikog izvetaja, energetski subjekt na iji se sistem
prikljuuje objekat proizvoaa, investitoru izgradnje objekta, odnosno
nadlenom organu, izdaje akt o uslovima za prikljuenje. Kroz uslove za
prikljuenje je definisan njihov rok vanosti. Na akt o uslovima za prikljuenje ne
moe se uloiti alba (akt o uslovima za prikljuenje ne sadri obrazloenje i
uputstvo o pravnom sredstvu). Akt o uslovima za prikljuenje se izdaje u roku
propisanom zakonom65.
3.2.4. Lokacijska dozvola66
Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da je lokacijska dozvola
dokument koji sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu tehnike
dokumentacije (idejnog i glavnog projekta), a u skladu sa vaeim planskim
dokumentom. Lokacijska dozvola je takoe uslov za izdavanje graevinske
dozvole. Lokacijske dozvole za izgradnju elektrana za proizvodnju energije iz
obnovljivih izvora energije snage 10 i vie MW, kao i za elektrane sa
kombinovanom proizvodnjom i elektrane koje se grade u zatienoj okolini
kulturnih dobara od izuzetnog znaaja, i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske
kulturne i prirodne batine i objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom
o zatiti kulturnih dobara, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i
objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja,
izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno autonomna
pokrajina, a za sve ostale elektrane nadleni organ jedinice lokalne samouprave
(grad, optina) na ijem podruju e se graditi objekat.67
3.2.4.1. Postupak izdavanja lokacijske dozvole
Dokumentacija neophodna za dobijanje lokacijske dozvole za izgradnju
elektrane je utvrena Zakonom o planiranju i izgradnji. Kao obavezan prilog
Zahtevu za dobijanje lokacijske dozvole podnosi se: 1) kopija plana parcele (ne
starija od est meseci); 2) izvod iz katastra podzemnih instalacija; 3) dokaz o
pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu68,69.
65

teksta.

Rok za izdavanje uslova za prikljuenje je 30 dana, vie o ovome u fusnoti br. 55. ovog

66

U vezi sa pribavljanjem dokumentacije neophodne za izdavanje lokacijske dozvole

elektrane (do 10 MW) postoje sluajevi preklapanja potrebne dokumentacije (o pravu na
korienje zemljita, tehnika dokumentacija,...) za izdavanje pojedinih akata.
67
Objekat elektrane u granicama nacionalnog parka ili u granicama zatite zatienog
prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, nadlenost je Ministarstva ivotne sredine i prostornog
planiranja.
68
Ovaj dokaz za izdavanje lokacijske dozvole je potpuno isti kao i za izdavanje
graevinske dozvole. Kao dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu za
izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica
prilae se i overena saglasnost tih lica.
15

Zahtev za dobijanje lokacijske dozvole, pored navedenog

obavezno treba da sadri i podatke o objektu koji e se
graditi, a naroito o planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni
objekta, tehnikim karakteristikama i slino.70
Zakonom o planiranju i izgradnji je utvreno da se pre podnoenje zahteva
za izdavanje lokacijske dozvole formira graevinska parcela.
Ako organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole utvrdi da uz zahtev za
izdavanje lokacijske dozvole nije podneta odgovarajua dokumentacija,
obavetava o tome podnosioca zahteva u roku od osam dana. U sluaju da planski
dokument ne sadri sve uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije,
nadleni organ ih pribavlja po slubenoj dunosti, o troku investitora. Organi,
odnosno organizacije ovlaeni za izdavanje tih uslova i podataka duni su da po
zahtevu nadlenog organa postupe u roku od 30 dana.
Nadleni organ je duan da u roku od 15 dana od dana podnoenja urednog
zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka, koje pribavlja po slubenoj
dunosti, izda lokacijsku dozvolu.
Lokacijska dozvola sadri naroito71: 1) ime i prezime
investitora sa JMBG, odnosno poslovno ime ili naziv
investitora sa seditem i PIB; 2) broj i povrinu
katastarske parcele; 3) podatke o postojeim objektima na
parceli koje je potrebno ukloniti; 4) definisan pristup
javnoj saobraajnoj povrini; 5) namenu objekta; 6)
graevinske linije; 7) pravila graenja; 8) uslove za
prikljuenje na saobraajnu komunalnu i drugu
infrastrukturu; 9) mogue i obavezujue faze u realizaciji
projekta; 10) popis obaveznih delova glavnog projekta;
11) naziv planskog dokumenta na osnovu koga se izdaje;
12) konstataciju da pravnosnana lokacijska dozvola jeste
osnov za izradu idejnog i glavnog projekta ako se radi o
objektu iz lana 133. Zakona o planiranju i izgradnji,
odnosno glavnog projekta; 13) obavezu odgovornog
projektanta da projekat uradi u skladu sa pravilima
graenja i uslovima lokacijske dozvole; 14) konstataciju
da izdata lokacijska dozvola prestaje da vai ako investitor
u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja o
lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanje
graevinske dozvole.
69

Kada se radi o izgradnji linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o pravu svojine za
izdavanje lokacijske dozvole slui akt nadlenog organa kojim je utvren javni interes za
eksproprijaciju, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava
slubenosti sa vlasnikom poslunog dobra.
70
Praksa je da se za dobijanje lokacijske dozvole uradi i priloi generalni projekat (idejno
reenje) koje sadri: tehniki opis lokacije, arhitekture, konstrukcije i fundiranja objekta, nain
grejanja i hlaenja objekta, opis tehnikog reenja obezbeenja iskopa temeljne jame, terena i
susednih objekata i sl..
71
Pravilnik o sadrini Informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole.
16

Na reenje o lokacijskoj dozvoli, koju izdaje jedinica lokalne samouprave,

moe se izjaviti alba u roku od 8 dana. Po albi na reenje o lokacijskoj dozvoli
jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo nadleno za poslove urbanizma,
odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ grada
Beograda (za graenje ili rekonstrukciju objekata do 800 m bruto razvijene
graevinske povrine), ukoliko se objekat nalazi na teritoriji autonomne
pokrajine, odnosno grada Beograda.
Protiv reenja o lokacijskoj dozvoli koju izdaje ministarstvo nadleno za
poslove urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe se
tubom pokrenuti upravni spor.
3.2.4.2. Formiranje graevinske parcele72
Graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj
saobraajnoj povrini, koja je izgraena ili planom predviena za izgradnju.
Za izgradnju elektrana, graevinska parcela predstavlja zemljini pojas
nepotpune eksproprijacije dela katastarskih parcela kroz koje se prostire objekat i
pojedinanih parcela na kojima se nalaze pripadajui nadzemni objekti. Kao
dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju linijskih
infrastrukturnih objekata, pored nepotpune ili potpune eksproprijacije, priznaju se
i ugovori o ustanovljavanju prava slubenosti zakljueni sa vlasnicima
katastarskih parcela.
Elektrane se mogu graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz prethodno
pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede.
Pre podnoenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole radi se Projekat
parcelacije/preparcelacije, tj. formiranja graevinske parcele. Projekat
preparcelacije podrazumeva projekat obrazovanja jedne ili vie graevinskih
parcela na veem broju katastarskih parcela, dok projekat parcelacije
podrazumeva projekat obrazovanja veeg broja graevinskih parcela na jednoj
katastarskoj parceli.
Projekat parcelacije, odnosno preparcelacije izrauje privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, a koje je upisano u odgovarajui
registar. Izradom projekta parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske
struke. Navedeni projekat obavezno sadri i Projekat geodetskog obeleavanja.
Projekat parcelacije, odnosno preparcelacije se predaje organu nadlenom
za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, na potvrdu. Ako je projekat u
skladu sa vaeim planskim dokumentom, nadleni organ potvruje projekat u
roku od 10 dana, a ako nije, o tome obavetava podnosioca projekta. Prigovor na
navedeno obavetenje moe se podneti optinskom, odnosno gradskom veu u
roku od 3 dana od dana dostavljanja.
72

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji u ovom sluaju nisu potupno jasne, u pogledu
formiranja graevinske parcele za izgradnju elektrane na biomasu/biogas. U lanu 69 stav 1.
propisano je da se za graenje elektroenergetskih objekata ili ureaja moe formirati graevinska
parcela manje povrine od povrine predviene planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom
da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije.
17

Dalje se, Organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra (RGZ

Republiki geodetski zavod), dostavlja Zahtev za provoenje parcelacije,
odnosno preparcelacije.
Uz zahtev za provoenje preparcelacije/parcelacije se
podnosi: 1) dokaz o reenim imovinsko pravnim
odnosima za sve katastarske parcele i 2) projekat
preparcelacije, odnosno parcelacije, potvren od strane
organa nadlenog za poslove urbanizma jedinice lokalne
samouprave, a iji sastavni deo je i Projekat geodetskog
obeleavanja. Po ovom zahtevu, organ nadlean za
poslove dravnog premera i katastra, donosi reenje o
formiranju katastarske/ih parcele/a. Na ovo reenje moe
se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
reenja.
Za dobijanje lokacijske dozvole za objekte elektrana na biomasu/biogas
moe se primeniti lan Zakona o planiranju i izgradnji kojim se reguliu posebni
sluajevi formiranja graevinske parcele. Za graenje elektroenergetskih
objekata, moe se formirati graevinska parcela manje povrine od povrine
predviene planskim dokumentom, pod uslovom da postoji pristup objektu,
odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Kao reen
pristup javnoj saobraajnoj povrini priznaje se i ugovor o pravu slubenosti
prolaza sa vlasnikom poslunog dobra.
3.2.4.3. Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola73
Zakon o vodama razlikuje opte i posebno korienje voda. Vodni uslovi
izdaju se u postupku pripreme tehnike dokumentacije za izgradnju novih
objekata koji mogu trajno ili privremeno uticati na promene u vodnom reimu,
odnosno ugroziti ciljeve zatite ivotne sredine. Pravo na posebno korienje
voda, stie se vodnom dozvolom.
Ovim zakonom se definiu sledea vodna akta; 1) vodni uslovi, 2) vodna
saglasnost 3) vodna dozvola 4) vodni nalog. Vodna akta donosi ministarstvo
(Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede). Ukoliko se objekat nalazi
na teritoriji autonomne pokrajine, onda ova akta donosi nadleni organ
autonomne pokrajine, a ukoliko se objekat nalazi na teritoriji grada Beograda, ova
akta donosi nadleni organ grada Beograda (Uprava za vode). Vodna akta se
izdaju u roku od dva meseca od dana podnoenja zahteva.
Protiv vodnog akta donetog od strane nadlenog organa autonomne
pokrajine, odnosno grada Beograda, moe se izjaviti alba ministru poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede, u roku od 15 dana. Protiv reenja Ministarstva
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede moe se voditi upravni spor.
Zakonom je propisano da je, za postupak pripreme tehnike dokumentacije
za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih objekata i za izvoenje drugih
radova koji mogu uticati na promene u vodnom reimu, investitor duan da
73

Izdavanje vodnih uslova, vodne saglasnosti i vodne dozvole regulisano je Zakonom o

vodama.
18

pribavi vodne uslove (odreuju se tehniki i drugi zahtevi koji moraju biti
ispunjeni). Takoe je propisano da je za potrebe izrade tehnike dokumentacije
potrebno pribaviti vodnu saglasnost kojom se utvruje da je tehnika
dokumentacija za objekte i radove ureena u skladu sa vodnim uslovima.
Vodnom dozvolom koja se dobija kada je objekat izgraen (upotrebna dozvola ne
moe se izdati bez dobijene vodne dozvole), utvruju se nain i uslovi za
upotrebu i korienje voda i isputanje voda. U daljem tekstu e se detaljnije
opisati postupci izdavanja navedenih akata.
Pre izdavanja vodnih uslova (a koji su element lokacijske dozvole, i
neophodni su za izradu projektne dokumentacije - glavnog projekta) potrebno je
pribaviti miljenje republike organizacije nadlene za hidrometeoroloke
poslove (Republiki hidrometeoroloki zavod - RHMHZ) i miljenje javnog
vodoprivrednog preduzea (JVP Srbijavode za teritoriju Republike Srbije osim
Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno JVP Vode Vojvodine za teritoriju
Autonomne pokrajine Vojvodine).
Miljenje Republikog hidrometeorolokog zavoda se dobija na osnovu
podnetog zahteva.
U prilogu zahteva je potrebno dostaviti74: 1) topografsku
kartu podruja (1:25000) sa oznaenim dispozicijama
objekata, 2) tehniki opis i 3) u sluaju neizuenih slivova
hidroloku studiju (obino raenu na osnovu
meteorolokih podataka, kao i hidrolokih podataka sa
susednih slivova).
Miljenje javnog vodoprivrednog preduzea dobija se po podnoenju
zahteva za dobijanje miljenja.
Uz zahtev se prilae75: 1) kopija plana sa ucrtanim
objektima, 2) izvod iz planskog akta - informacija o
lokaciji, 3) tehniki opis reenja (ukoliko postoji, moe se
dostaviti Generalni projekat).
Po dobijanju miljenja RHMZ i miljenja javnog vodoprivrednog
preduzea, podnosi se zahtev za dobijanje vodnih uslova.
Uz zahtev za izdavanje vodnih uslova podnose se osnovni
podaci o lokaciji, nameni i veliini objekta, a po potrebi
prethodne studije i Generalni projekat (Idejno reenje)
kojima se blie sagledava uticaj objekta na vodni reim.
Za izdavanje vodnih uslova obavezno je miljenje javnog
vodoprivrednog preduzea. Pored navedenog, uz zahtev
za izdavanje vodnih uslova, potrebno je obavezno
dostaviti: 1) kopiju plana (sa ucrtanim poloajem objekta)
74

Ne postoji propisano ta treba da se podnese uz zahtev za dobijanje miljenja od RHMZ navedeno u tekstu je okvirna procena autora shodno razgovoru u navedenim organizacijama.
75
Ne postoji propisano ta treba da se podnese uz zahtev za dobijanje miljenje od javnih
vodoprivrednih preduzea navedeno je okvirna procena autora, shodno razgovoru u navedenim
organizacijama.
19

koju izdaje nadlean Katastar nepokretnosti; 2) izvod iz

zemljinih knjiga (za katastarsku parcelu na kojoj se
objekat gradi) koji izdaje nadleni Optinski sud, odnosno
drugi nadleni organ; 3) potvrdu o reenim imovinsko
pravnim odnosima: dokaz o vlasnitvu - korisnitvu
investitora
na
zemljitu,
saglasnost
javnog
vodoprivrednog preduzea ako se radi o izgradnji objekta
od opteg interesa na vodnom zemljitu; 4) plan namene
povrina koji izdaje nadleno optinsko odeljenje za
urbanizam. 76
Nadleno ministarstvo (Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede), odnosno definisani nadleni organ (Pokrajinski sekretarijat,
Uprava za vode ili lokalna samouprava) izdaje Reenje o izdavanju vodnih
uslova. Na osnovu ovog reenja radi se Glavni projekat. Dobijeno Reenje o
izdavanju vodnih uslova je jedan od elemenata lokacijske dozvole. 77
Po dobijanju lokacijske dozvole ulazi se u izradu projektne dokumentacije
glavnog projekta elektrane.
Da bi se ulo u sledeu fazu dobijanje graevinske dozvole, potrebno je,
pored ostalog, da se dobije vodna saglasnost na navedenu projektnu
dokumentaciju. Vodnom saglasnou se utvruje da je tehnika dokumentacija Glavni projekat - uraena u skladu sa vodnim uslovima.
Dokumentaciju za izdavanje vodne saglasnosti naroito
ini tehnika dokumentacija - Glavni projekat, koji
obavezno sadri: 1) tehniki izvetaj; 2) proraune:
hidroloki, hidrauliki, stabilnosti, stepena zagaenosti i
dr.; 3) grafike priloge: situacione planove, osnove i
preseke sa neophodnim elementima za ustanovljenje
uticaja reima voda na objekat i obrnuto; 4) prikaz
prirodnog reima voda; 5) prikaz projektovanog reima
voda; uticaj objekta na prirodni i projektovani reim voda;
6) uticaj prirodnog i projektovanog reima voda na
objekat. Uz ovaj zahtev se podnosi i saglasnost
Ministarstva zdravlja i Ministarstva ivotne sredine i
prostornog planiranja.
Uz zahtev za izdavanje vodne saglasnosti na glavni
projekat potrebno je priloiti: 1) Reenje o izdavanju
vodnih uslova; 2) Glavni projekat; 3) Izvetaj tehnike
76

Sadraj dokumentacije koja se podnosi uz zahtev je sadran u obrascu VU koji se moe

preuzeti sa sajta www.minpolj.gov.rs/arhiva/vodoprivreda/vodoprivredna akta. U skladu sa
Zakonom o optem upravnom postupku, organ moe zatraiti od Investitora da dopuni
dokumentaciju.76
77
Izuzetno, shodno lanu 118. stav ?? Zakona o vodama, nadleni organ za izdavanje
vodnih uslova moe zahtevati da podnosilac zahteva pribavi miljenje Ministarstva ivotne
sredine i prostornog planiranja i/ili specijalizovane strune naune institucije (zavodi, instituti i
drugo). Za objekte i radove na teritoriji banjskog mesta, podnosilac zahteva je duan da pribavi
miljenje ministarstva nadlenog za poslove turizma. Ne postoji posebno propisana procedura za
dobijanje ovih miljenja.
20

kontrole projekta; 4) ostale dokumente koji se zahtevaju u

Reenju o izdavanju vodoprivrednih uslova. 78
Vodna saglasnost prestaje da vai ako se u roku od dve godine od dana
njenog dobijanja nadlenom organu ne podnese zahtev za izdavanje graevinske
dozvole. Reenje o utvrivanju prestanka vaenja vodne saglasnosti donosi organ
koji je izdao vodnu saglasnost. Protiv ovog reenja moe se izjaviti alba ministru
u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Kada je objekat izgraen, a pre dobijanja upotrebne dozvole, potrebno je
podneti zahtev Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, odnosno
nadlenom organu za dobijanje vodne dozvole. Vodna dozvola je potrebna za
korienje i upotrebu voda i prirodnih i vetakih vodotoka, jezera i podzemnih
voda, za isputanje voda i drugih materija u prirodne i vetake vodotoke, jezera,
podzemne vode i javnu kanalizaciju, kao i u sluaju poveanja kapaciteta ve
postojeeg objekta za poveanje koliine zahvaenih i isputenih voda,
izmenjene prirode i kvaliteta isputenih voda. Ova dozvola se izdaje za period od
najdue 15 godina, tako da najkasnije dva meseca pre isteka treba produiti
vanost, ukoliko postoji izdato Reenje o vodnoj dozvoli. Pravo steeno na
osnovu vodoprivredne dozvole ne moe se preneti na tree lice bez saglasnosti
izdavaoca, a ovo
pravo prestaje: istekom roka, odricanjem prava i
nekonzumiranjem prava bez opravdanih razloga due od 2 godine.
Uz zahtev za dobijanje vodne dozvole potrebno je
dostaviti: 1) vodnu saglasnost; 2) dokaz o ispunjenju
uslova iz vodne saglasnosti; 3) tehniku dokumentaciju na
osnovu koje je objekat izgraen, sa svim izmenama i
dopunama koje su izvrene u toku gradnje; 4) izvetaj
komisije o izvrenom tehnikom pregledu izgraenog
objekta
ili
postrojenja;
5)
miljenje
javnog
vodoprivrednog preduzea o ispunjenju uslova iz vodne
saglasnosti, uticaju objekata na reim voda, uticaju reima
voda na objekat i uslovima za izdavanje vodne dozvole. U
sluaju da su potrebna i neka druga dokumenta, to zavisi
od specifinosti objekta, Investitor e, posle podnoenja
zahteva, naknadno biti obaveten od strane Ministarstva
ukoliko je potrebno da dopuni dokumentaciju. 79

78

Kao pomo podnosiocu zahteva, spisak sve potrebne dokumentacije za dobijanje vodnih
akata moe se nai na sajtu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede:
www.minpolj.gov.rs Link: Arhiva-Vodoprivreda-Vodna akta-Obrazac zahteva VS. Prilozi koji se
podnose preuzimaju se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, obrazac
VDP. U skladu sa Zakonom o optem upravnom postupku, organ moe zatraiti od Investitora da
dopuni dokumentaciju.
79

Kao pomo podnosiocu zahteva, spisak sve potrebne dokumentacije za dobijanje vodnih
akata moe se nai na sajtu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede:
www.minpolj.gov.rs Link: Arhiva-Vodoprivreda-Vodna akta-Obrazac zahteva VD. U skladu sa
Zakonom o optem upravnom postupku organ moe zatraiti od Investitora da dopuni
dokumentaciju.
21

3.2.5. Procena uticaja na ivotnu sredinu

Procena uticaja na ivotnu sredinu je veoma znaajan elemenat u postupku
izgradnje elektrane. U postupku pribavljanja energetske dozvole neophodno je
izraditi analizu moguih uticaja na ivotnu sredinu, sa predlogom mera zatite
ivotne sredine.
Ukoliko nadleni organ utvrdi za potrebno, kao element za izdavanje
graevinske dozvole, neophodno je izraditi Studiju o proceni uticaja elektrane na
ivotnu sredinu.80
Procena uticaja elektrane na biomasu/biogas na ivotnu sredinu sa
predlogom mera zatite ivotne sredine, vri se prilikom izrade Studije o proceni
uticaja elektrane na biomasu/biogas na ivotnu sredinu. U zavisnosti od toga na
kojoj listi projekata Uredbe o Listi projekata za koje je obavezna procena uticaja
na ivotnu sredinu (Lista I) i Listi projekata za koje se moe zahtevati procena
uticaja na ivotnu sredinu (Lista II), izrada Studije o proceni uticaja elektrane na
biomasu/biogas je obavezna ili se moe traiti. Projekti objekata - postrojenja za
proizvodnju energije (elektrine, toplotne, vodene pare...) u objektima preko 50
MW se nalaze na Listi I ove uredbe81 - to znai da je za ovakve objekte obavezna
izrada Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Postrojenja za proizvodnju
energije (elektrine, toplotne, vodene pare...) u objektima sa snagom od 1 do 50
MW nalaze se na Listi II uredbe82 - to znai da se za ove objekte moe zahtevati
izrada Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Obim ovog uticaja zavisi od
lokacije objekta, od snage objekta, od konkretnog okruenja objekta i dr. Za
elektrane snage ispod 1 MW nije potrebna izrada Studije.
Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu je utvreno za koje elektrane
na biomasu/biogas se moe traiti Studija procene uticaja na ivotnu sredinu. U
tim sluajevima, nosilac projekta za objekat podnosi zahtev za odluivanje o
potrebi procene uticaja nadlenom organu. Nadlenost organa u postupku
utvrivanja potrebe izrade Studije o proceni uticaja je ista kao i kod utvrivanja
nadlenosti za izdavanje graevinske dozvole. 83
Zahtev o potrebi procene uticaja podnosi se na propisanom obrascu, u
skladu sa Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu i Pravilnikom o sadrini
zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i
sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu.
80

Neophodan element za izdavanje graevinske dozvole za elektrane snage od 50 MW ili

vie je procena uticaja na ivotnu sredinu izraena u jasno definisanom formatu formatu Studije
o proceni uticaja elektrane na ivotnu sredinu. Za elektrane snage 1-50 MW Studija procene
uticaja na ivotnu sredinu je obavezna ukoliko nadleni organ80 to utvrdi za potrebno.
81
Postrojenja za proizvodnju elektrine energije, vodene pare, tople vode, tehnoloke pare
ili zagrejanih gasova, upotrebom svih vrsta goriva, kao i postrojenja za pogon radnih maina
(termoelektrane, toplane, gasne turbine, postrojenja sa motorom sa unutranjim sagorevanjem i
ostali ureaji za sagorevanje ukljuujui i parne kotlove) sa snagom od 50 MW ili vie.
82
Postrojenja za proizvodnju elektrine energije, vodene pare, tople vode, tehnoloke pare
ili zagrejanih gasova (termoelektrane, toplane, gasne turbine, postrojenja sa motorom sa
unutranjim sagorevanjem, ostali ureaji za sagorevanje), ukljuujui i parne kotlove, u
postrojenjima za sagorevanje uz korienje svih vrsta goriva snage od 1 do 50 MW.
83
Nadleni organ u postupku procene uticaja elektrane od 10 MW i vie na ivotnu sredinu
je Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, ukoliko se elektrana nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Nadleni organ u
postupku procene uticaja elektrane do 10 MW na ivotnu sredinu je nadleni organ jedinice
lokalne samouprave
22

Zahtev o potrebi procene uticaja treba da sadri84: 1)

podatke o nosiocu projekta; 2) opis lokacije; 3) opis
karakteristika projekta; 4) prikaz glavnih alternativa koje
su razmatrane; 5) opis inilaca ivotne sredine koji mogu
biti izloeni uticaju; 6) opis moguih znaajnih tetnih
uticaja projekta na ivotnu sredinu; 7) opis mera
predvienih u cilju spreavanja, smanjenja i otklanjanja
znaajnih tetnih uticaja; 8) druge podatke i informacije
na zahtev nadlenog organa. Uz ovaj zahtev potrebno je
podneti sledeu dokumentaciju: 1) informacija o lokaciji
ili potvreni urbanistiki projekat (ne stariji od godinu
dana); 2) idejno reenje ili idejni projekat, odnosno izvod
iz idejnog projekta; 3) grafiki prikaz mikro i makro
lokacije; 4) uslovi i saglasnosti drugih nadlenih organa i
organizacija pribavljeni u skladu sa posebnim zakonom;
5) dokaz o uplati republike administrativne takse; 6)
druge dokaze na zahtev nadlenog organa.
Nadleni organ obavetava zainteresovane organe i javnost o podnesenom
zahtevu u roku od 10 dana,. Zainteresovani moraju podneti svoje miljenje u roku
od 10 dana od dana prijema obavetenja. Nadleni organ, u daljem roku od 10
dana, odluuje o zahtevu. Ako je odlueno da je procena uticaja potrebna za
razmatranu elektranu preko 1 MW, u istoj Odluci se moe odrediti i obim i
sadraj studije o proceni uticaja. Ako se utvrdi da procena uticaja nije potrebna,
nadleni organ u Odluci moe utvrditi minimalne uslove zatite ivotne sredine.
Odluka se dostavlja nosiocu projekta, zainteresovanim organima i javnosti u roku
od 3 dana od dana donoenja odluke.
Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti albu, a nadleni
drugostepeni organ85 odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema albe.
Ako je doneta Odluka po zahtevu o proceni uticaja kojom je odlueno da je
procena uticaja potrebna i ukoliko u istoj Odluci nadleni organ nije odredio obim
i sadraj studije o proceni uticaja, nosilac projekta mora nadlenom organu
podneti zahtev za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja i to na
propisanom obrascu.
Navedeni zahtev sadri: 1) podatke o nosiocu projekta,
1a) opis lokacije, 2) opis projekta, 3) prikaz glavnih
alternativa koje su razmatrane, 4) opis inilaca ivotne
sredine koji mogu biti izloeni uticaju, 5) opis moguih
znaajnih tetnih uticaja, 6) opis mera predvienih u cilju
spreavanja, smanjenja, i otklanjanja znaajnih tetnih
uticaja, 7) netehniki rezime podataka od 2) do 6), 8)
84

Obrazac zahteva o potrebi procene uticaja projekta na ivotnu sredinu utvren je

Pravilnikom o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i
sadraja Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu.
85
Drugostepeni organ u postupku protiv reenja nadlenog organa jedinice lokalne
samouprave je Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadleni organ
autonomne pokrajine ukoliko se elektrana nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.
23

podatke o moguim tekoama na koje je naiao nosilac

projekta u prikupljanju podataka i dokumentacije, 9)
druge podatke i informacije na zahtev nadlenog organa.
Uz navedeni zahtev se mora priloiti sledea
dokumentacija: 1) izvod iz urbanistikog plana ili
potvreni urbanistiki projekat, odnosno akt o
urbanistikim uslovima koji nije stariji od godinu dana, 2)
idejni projekat, odnosno izvod iz idejnog projekta, 3)
grafiki prikaz makro i mikro lokacije, 4) uslovi i
saglasnosti drugih nadlenih organa i organizacija
pribavljenih u skladu sa posebnim zakonom, 5) dokaz o
uplati republike administrativne takse i 6) drugi dokazi
na zahtev nadlenog organa.
Nadleni organ o podnesenom zahtevu, a u roku od 10 dana obavetava
zainteresovanu javnost. Zainteresovani moraju podneti svoje miljenje u roku od
15 dana od dana prijema obavetenja. Nadleni organ u roku od 10 dana donosi
odluku o obimu i sadraju studije o proceni uticaja. Odluka se dostavlja nosiocu
projekta i zainteresovanoj javnosti u roku od 3 dana.
Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti albu, a nadleni
drugostepeni organ odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema albe.
Detaljnija procedura za izradu Studije o proceni uticaja elektrane na
biomasu/biogas na ivotnu sredinu regulisana je Zakonom o proceni uticaja na
ivotnu sredinu i podzakonskim aktima ovog zakona86. Ovim zakonom je
utvreno da je konkretna studija o proceni uticaja elektrane na biomasu/biogas na
ivotnu sredinu sastavni deo dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje
graevinske dozvole ili uz prijavu poetka izvoenja projekta (izgradnja,
izvoenje radova, promena tehnologije, promena delatnosti i druge aktivnosti).
Studija o proceni uticaja obavezno sadri: 1) podatke o
nosiocu projekta, 2) opis lokacije na kojoj se planira
realizacija projekta, 3) opis projekta, 4) prikaz
razmatranih glavnih alternativa projekta, 5) prikaz stanja
ivotne sredine na lokaciji i blioj okolini (mikro i makro
lokacija), 6) opis moguih znaajnih uticaja projekta na
ivotnu sredinu, 7) procenu uticaja na ivotnu sredinu u
sluaju udesa, 8) opis mera predvienih u cilju
spreavanja, smanjenja, i mogueg otklanjanja svakog
znaajnijeg tetnog uticaja na ivotnu sredinu, 9) program
praenja uticaja na ivotnu sredinu, 10) netehniki krai
prikaz podataka navedenih od 2) do 9), 11) podaci o
tehnikim nedostacima ili nepostojanju odgovarajuih
strunih znanja i vetina ili nemogunosti da se pribave
odgovarajui podaci. Uz studiju se prilau i pribavljeni
uslovi i saglasnosti drugih nadlenih organa i organizacija.
86

Podzakonski akti Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu merodavni za ovo pitanje
su Pravilnik o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i
sadraja Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu i Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja
na ivotnu sredinu.
24

Studija sadri i osnovne podatke o licima koja su

uestvovala u izradi, o odgovornom licu, datumu izrade,
potpis i peat odgovornog lica, kao i peat ovlaene
organizacije koja je izradila studiju, a registrovana je za
izradu ovakve vrste dokumentacije u Agenciji za
privredne registre.87
Najkasnije u roku od godinu dana od dana prijema konane odluke o obimu
i sadraju studije o proceni uticaja, nosilac projekta je duan da ponese zahtev za
davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja. Uz zahtev se podnosi studija o
proceni uticaja (3 primerka u papirnom i 1 u elektronskom obliku) i odluka
nadlenog organa iz prethodne faze postupka.
Javni organ obezbeuje javni uvid, prezentaciju i javnu raspravu o studiji, a
o njihovom vremenu i mestu obavetava zainteresovane u roku od 7 dana. Javna
rasprava se moe sprovesti najmanje 20 dana od dana obavetavanja.
Nadleni organ obrazuje Tehniku komisiju za ocenu studije o proceni
uticaja u roku od 10 dana od dana prijema zahteva za dobijanje saglasnosti i u
roku od 3 dana posle njenog obrazovanja komisiji se dostavlja studija na ocenu.
Po zavrenom javnom uvidu, nadleni organ u roku od 3 dana dostavlja komisiji
Izvetaj sa pregledom miljenja zainteresovanih strana.
Na predlog Tehnike komisije, nadleni organ moe zahtevati od nosioca
projekta da u odreenom roku izvri izmene i dopune. Tehnika komisija je duna
da izvetaj, sa ocenom Studije o proceni uticaja i predlogom odluke, dostavi
nadlenom organu u roku od 30 dana od dana prijema dokumentacije od
nadlenog organa.
Nadleni organ je duan da u roku od 10 dana od dana prijema Izvetaja od
Tehnike komisije obavesti zainteresovane strane o odluci o davanju saglasnosti
na ovu studiju ili o odbijanju zahteva za davanje saglasnosti na studiju o proceni
uticaja, a posebno o: 1) sadrini odluke; 2) glavnim razlozima na kojima se
odluka zasniva; 3) najvanijim merama koje je nosilac projekta duan da
preduzima u cilju spreavanja, smanjenja ili otklanjanja tetnih uticaja. Protiv
navedene odluke (nezadovoljni) nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu
pokrenuti upravni spor.
Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu ureen je i postupak
auriranja Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu zbog proteka vremena.
Potrebno je ukazati da je vanost Odluke o saglasnosti na Studiju o proceni
uticaja dve godine, u kom roku je nosilac projekta duan da otpone sa
izgradnjom elektrane. Po isteku ovog roka, nadleni organ, moe doneti odluku o
izradi nove Studije o proceni uticaja ili auriranju postojee. Ova odluka se
donosi na osnovu zahteva nosioca projekta. Ista odluka se donosi i u sluaju da
nosilac projekta mora da odstupi od dokumentacije na osnovu koje je izraena
studija o proceni uticaja elektrane na biomasu/biogas na ivotnu sredinu. U
poslednjem sluaju, zahtev za izdavanje odobrenja na auriranu Studiju o proceni
uticaja podnosi se pre podnoenja zahteva za izdavanje graevinske dozvole.
Zakonom o zatiti ivotne sredine, utvreno je da Ministarstvo ivotne
sredine i prostornog planiranja daje prethodnu saglasnost na odobrenje za
korienje prirodnih resursa ili dobara. Ovom saglasnou se utvruje ispunjenost
87

Detaljnije propisana sadrina studije nalazi se u Pravilniku o sadrini studije o proceni

uticaja na ivotnu sredinu.
25

uslova i mera odrivog korienja prirodnih resursa, odnosno dobara (vazduh,

voda, zemljite, ume, geoloki resursi, biljni i ivotinjski svet) i zatite ivotne
sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti. 88
3.2.6.Tehnika dokumentacija
Izgradnja objekata vri se na osnovu graevinske dozvole, a prema
tehnikoj dokumentaciji za izgradnju objekta.
Tehnika dokumentacija je skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja
koncepcije objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe
odravanja objekta. Tehnika dokumentacija se izrauje na osnovu Lokacijske
dozvole, koja sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu tehnike
dokumentacije. Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole za izgradnju
elektrane na biomasu/biogas do 1 MW, ne prilae se energetska dozvola jer se za
njih ne izdaje energetska dozvola.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekta, po Zakonu o planiranju i
izgradnji ine: 1) generalni projekat; 2) idejni projekat; 3) glavni projekat i 4)
izvoaki projekat. Projekat izvedenog objekta spada u tehniku dokumentaciju
koja se izrauje nakon izgradnje elektrane na biomasu/biogas, a pre dobijanja
upotrebne dozvole.
Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za graenje objekta iz lana 133.
stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, za koje graevinsku dozvolu izdaje
nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavljaju se prethodni
radovi na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna studija opravdanosti i
studija opravdanosti.
Generalni projekat sadri podatke o: 1) makrolokaciji
objekta; 2) optoj dispoziciji objekta; 3) tehnikotehnolokoj koncepciji objekta; 4) nainu obezbeenja
infrastrukture; 5) moguim varijantama prostornih i
tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor; 6)
prirodnim uslovima; 7) proceni uticaja na ivotnu sredinu;
8) inenjersko geolokim-geotehnikim karakteristikama
terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i
opravdanosti izgradnje objekta; 9) istranim radovima za
izradu idejnog projekta; 10) zatiti prirodnih i nepokretnih
kulturnih dobara; 11) funkcionalnosti i racionalnosti
reenja.
Idejnim projektom se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet, tehnikotehnoloke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i
izgled objekta.
Idejni projekat sadri situaciono reenje i podatke o: 1)
mikrolokaciji objekta;2) funkcionalnim, konstruktivnim i
oblikovnim karakteristikama objekta; 3) tehnikoktehnolokim i eksploatacionim karakteristikama objekta;
88

lan 15. Zakona o zatiti ivotne sredine.

26

4) inenjerskogeolokim-geotehnikim karakteristikama
terena i tla sa preliminarnim proraunom stabilnosti i
sigurnosti objekta; 5) reenju temeljenja objekta; 6)
tehniko-tehnolokim i organizacionim elementima
graenja objekta; 7) merama za spreavanje ili smanjenje
negativnih uticaja na ivotnu sredinu; 8) idejnom reenju
infrastrukture; 9) uporednoj analizi varijantnih tehnikih
reenja sa stanovita svojstava tla, funkcionalnosti
stabilnosti, proceni uticaja na ivotnu sredinu, prirodnim i
nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti izgradnje i
eksploatacije, visini trokova izgradnje, transporta
odravanja, obezbeenja energije i drugih trokova.
Situaciono reenje, koje je neophodni elemenat Idejnog
projekta, u zavisnosti od vrste objekta, sadri: 1) duine
pojedinih strana graevinske parcele; 2) visinske kote
postojeeg zemljita i nivelacije; 3) regulacione i
graevinske linije sa prikazom postojeih i planiranih
objekata sa spoljnim merama, spratnost, planiranog
objekta sa prikazom zavrne etae ili krovne konstrukcije
sa nagibima ravni; 4) poloaj i brojeve susednih
katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.
Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija
opravdanosti za objekte iz lana 133. stav 2. taka 5), 9) i 20) Zakona o
planiranju i izgradnji (objekata visine 50 i vie metara, kada se objekat elektrane
nalazi u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog znaaja i
kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine i objekata u
zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih, kao i objekata u
granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog
dobra od izuzetnog znaaja, u skladu sa zakonom i objekata za proizvodnju
energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i vie MW, kao i za elektrane sa
kombinovanom proizvodnjom) podleu reviziji (strunoj kontroli) komisije koju
obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva (u daljem tekstu: reviziona
komisija).
Reviziona komisija dostavlja investitoru izvetaj sa merama koje se
obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta.
Rok za dostavljanje izvetaja ne moe biti dui od 60 dana, od dana
podnoenja urednog zahteva. Trokove revizije projekta snosi investitor.

Glavnim projektom se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i

eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehnikotehnoloka i organizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost
objekta i uslovi odravanja objekta. Pored elemenata glavnog projekta striktno
propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji , ovaj projekat sadri i izjavu
odgovornog projektanta i vrioca tehnike kontrole, kojom se potvruje da je
glavni projekat uraen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke.
27

Investitor je duan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa, odnosno

organizacija, kada je to predvieno uslovima sadranim u lokacijskoj dozvoli.
Glavni projekat se izrauje za potrebe pribavljanja
graevinske dozvole i graenja objekta. Glavni projekat
sadri: 1) situaciono reenje; 2) detaljne inenjerskogeoloke-geotehnike uslove izgradnje objekta; 3)
geodetske podloge; 4) podatke o funkcionalnim,
konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 5)
razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa
opremom i instalacijama; 6) proraun graevinskih
konstrukcija, stabilnosti, i sigurnosti objekta; 7) reenje
temeljenja objekta; 8) podatke potrebnih geodetskih
radova u toku izgradnje; 9) tehniko reenje infrastrukture
sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina;
10) uslove zatite objekta i susednih objekata; 11)
tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju
objekta; 12) razradu mera za spreavanje ili smanjenje
negativnih uticaja na ivotnu sredinu kroz odgovarajui
tehnoloki proces; trokove izgradnje i odravanja
objekta; 14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno
od namene objekta.
Izvoaki projekat sadri razradu svih neophodnih detalja za graenje
objekta prema glavnom projektu. Ovaj projekat se izrauje za potrebe izvoenja
radova na graenju, ako glavni projekat ne sadri razradu detalja potrebnih za
izvoenje radova.
Projekat izvedenog objekta prikazuje izvedeno stanje objekta i izrauje se
za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja objekta. Ovaj
projekat je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja objekta.
Ukoliko u toku graenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor,
lice koje je vrilo struni nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na
glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.
Pored ostalog, mogu se izraditi prethodna studija opravdanosti89 i studija
opravdanosti90. Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat. Studija
opravdanosti sadri idejni projekat.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u
89

Prethodnom studijom opravdanosti utvruju se prostorna, ekoloka, drutvena,

finansijska trina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna reenja definisana
generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti
ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti. Obavezna je za
objekte iz lana 133 Zakona o planiranju i izgradnji, gde spadaju objekti za proizvodnju energije
iz obnovljivih izvora energije snage 10 i vie MW, kao i elektrane sa kombinovanom
proizvodnjom.
90
Studijom opravdanosti odreuje se prostorna, ekoloka drutvena, finansijska, trina i
ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu
koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja. Obavezna je za objekte iz lana 133 Zakona o
planiranju i izgradnji, gde spadaju objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije
snage 10 i vie MW, kao i elektrane sa kombinovanom proizvodnjom.
28

odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije. Tehniku dokumentaciju

za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno
autonomna pokrajina moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno
lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za
tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta
koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu
vrstu i namenu objekata, odnosno koje poseduje licencu za izradu tehnike
dokumentacije za graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje
ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina.
Zakon o planiranju i izgradnji ukazuje da se po dobijanju Lokacijske
dozvole moe raditi glavni projekat. Glavni projekat predstavlja detaljnu razradu
tehnikog reenja koje je dobijeno u prethodnoj fazi projektovanja (generalnom ili
idejnom projektu, koji se rade samo za objekte iz lana 133. st. 2. Zakona o
planiranju i izgradnji), a na bazi detaljnih istranih radova, i uslova definisanih u
lokacijskoj dozvoli.
Generalni projekat se radi kada nema plana detaljne regulacije, a kada plan
postoji onda se izrauje Studija opravdanosti i idejni projekat, i to samo za
objekte iz l. 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.
Investitor je duan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa
odnosno organizacija, kada je to predvieno uslovima sadranim u Lokacijskoj
dozvoli.
Glavni projekat podlee tehnikoj kontroli. Tehniku kontrolu glavnog
projekta moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik
koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike dokumentacije propisane zakonom i
koje odredi i finansira investitor. Tehniku kontrolu glavnog projekta za izgradnju
objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je
upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu
objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja
imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i
namenu objekata, odnosno koje poseduje licencu za izradu tehnike
dokumentacije za graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje
ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina,
O izvrenoj tehnikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuje odgovorni
projektant zaposlen u subjektu koje je izvrilo tehniku kontrolu, a ispravnost
glavnog projekta se potvruje na samom projektu. Tehnika kontrola glavnog
projekta za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno
ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklaenosti sa
merama sadranim u izvetaju revizione komisije. 91
3.2.7. Graevinska dozvola
91

Ukoliko je Izvetaj o izvrenoj tehnikoj kontroli glavnog projekta pozitivan, tj. nema
primedbi koje bi dovele do izmene projektne dokumentacije, na samom projektu - na prvoj strani,
navedena firma stavlja peat o izvrenoj tehnikoj kontroli koji potpisuje odgovorni projektant
tehnike kontrole.

29

Po izvrenoj tehnikoj kontroli glavnog projekta i pozitivnom izvetaju o

izvrenoj tehnikoj kontroli, odnosno potvrivanju ispravnosti na samom
projektu, podnosi se zahtev za izdavanje graevinske dozvole. Ako je elektrana
snage 10 i vie MW ili je locirana u zatienoj okolini kulturnih dobara od
izuzetnog znaaja sa jasno odreenim granicama katastarskih parcela i kulturnih
dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine i objekata u zatienim
podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih dobara, kao i objekata u
granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog
dobra od izuzetnog znaaja, u skladu sa zakonom, onda se zahtev podnosi
ministarstvu nadlenom za poslove graenja ili autonomnoj pokrajini, ako se
elektrana nalazi na njenoj teritoriji. Za objekte snage ispod 10 MW, zahtev se
podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave.
Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole, prilae se: 1)
lokacijska dozvola; 2) glavni projekat u tri primerka sa
izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli i potvrdom o
ispravnosti; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu
zakupa na graevinskom zemljitu; 4) dokaz o ureivanju
odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje
graevinskog zemljita; 5) dokaz o uplati administrativne
takse; 6) energetska dozvola (ako je snaga elektrane vea
od 1 MW).
Za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje
Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, uz zahtev se
podnosi i izvetaj revizione komisije.
Graevinska dozvola se izdaje u roku od 8 dana od dana podnoenja
urednog zahteva. Graevinska dozvola se izdaje u obliku reenja. Sastavni deo
ovog reenja je glavni projekat.
Graevinska dozvola sadri naroito podatke o: 1) investitoru; 2) objektu
ije se graenje dozvoljava (sa podacima o gabaritu, kapacitetima, povrini,
predraunskoj vrednosti); 3) katastarskoj parceli na kojoj se objekat gradi; 4) roku
vaenja graevinske dozvole i roku zavretka graenja, 5) dokumentaciji na
osnovu koje se izdaje.
Ako nadleni organ po prijemu zahteva utvrdi da projekat nije uraen u
skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, obavestie
investitora u roku od 8 dana i naloiti mu da u roku od 30 dana uskladi projekat.
Ukoliko investitor to ne uradi u predvienom roku, zahtev se odbija.
Po albi na reenje o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave,
reava ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva.
Autonomnoj pokrajini povereno je reavanje po albi protiv prvostepenog
reenja o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetoj za graenje
objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Grad Beograd reava po albi protiv prvostepenog reenje o graevinskoj
dozvoli donetoj za graenje ili rekonstrukciju objekata do 800 m bruto razvijene
graevinske povrine, na teritoriji grada Beograda.

30

Protiv reenja o graevinskoj dozvoli, koje donosi nadleno ministarstvo,

odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se
tubom moe pokrenuti upravni spor.
Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem
objekta u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja.
3.2.8. Graenje objekta i tehniki pregled objekta
Investitor je duan da organu koji je izdao graevinsku dozvolu i
nadlenom graevinskom inspektoru prijavi poetak graenja objekta 8 dana pre
poetka izvoenja radova.
Ako je graevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina, prijava se podnosi i graevinskoj inspekciji na ijoj teritoriji se nalazi
objekat za koji se podnosi prijava poetka izvoenja radova.
Prijava sadri datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja
radova.
Pre poetka graenja, investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske
parcele, regulacionih, nivelacionih i graevinskih linija, u skladu sa propisima
kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova; obeleavanje gradilita
odgovarajuom tablom, koja sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru,
odgovornom projektantu, broj graevinske dozvole, izvoau radova, poetku
graenja i roku zavretka izgradnje.
Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno,
odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar
za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova (u daljem tekstu: izvoa
radova).
Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana 133. stav 2. Zakona o
planiranju i izgradnji, moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice
koje je upisano u odgovarajui registar za graenje te vrste objekata, odnosno za
izvoenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog
izvoaa radova i odgovarajue strune rezultate, odnosno koje poseduje licencu
za graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno
autonomna pokrajina.
Obaveze izvoaa radova su da: pre poetka radova potpie glavni projekat,
reenjem odredi odgovornog izvoaa radova, odgovornom izvoau radova
obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat,
obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad u skladu sa zakonom. Izvoa
radova duan je da izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata
graevinska dozvola, organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup
lokaciji, obezbeuje sigurnost objekta i lica na gradilitu i okoline, obezbeuje
dokaz o kvalitetu izvrenih radova, vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu
i obezbeuje knjigu inspekcije, obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida
radova. Na gradilitu je potrebno da se stalno nalazi ugovor o graenju, Reenje
o odreivanju odgovornog izvoaa radova na gradilitu i glavni projekat, tj.
dokumentacija na osnovu koje se projekat gradi. Investitor obezbeuje struni
nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdata
graevinska dozvola.

31

Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom
o planiranju i izgradnji za odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa
radova. U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su
zaposlena u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj
radnji koje je izvoa radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski nadzor,
kao i lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu
nadlenom za izdavanje graevinske dozvole.
Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom. Tehniki
pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, a u roku od 30 dana od
dana podnoenja zahteva za izvrenje tehnikog pregleda objekta ministarstvu
nadlenom za poslove graevinarstva, odnosno lokalnoj samoupravi, odnosno
jedinici lokalne samouprave (u zavisnosti od snage objekta, odnosno nadlenog
organa koji je izdao graevinsku dozvolu). Ovaj pregled objekata vri komisija
koju obrazuje nadleni organ, ili drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih
poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova. 92 Rad
Komisije plaa investitor. Komisija izdaje Izvetaj/Nalaz komisije za tehniki
pregled. U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja
na ivotnu sredinu, mora da uestvuje lice koje je struno iz oblasti koja je
predmet studija, a koje ima steeno visoko obrazovanje odgovarajue struke,
odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije master, specijalistike akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u
trajanju od najmanje pet godina. Trokove rada Komisije plaa investitor. O
tehnikom pregledu vodi se zapisnik, koji potpisuju lanovi Komisije.
Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti
prethodna ispitivanja i provera instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili
bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za zatitu ivotne sredine, ureaja za
zatitu od poara ili druga ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom
dokumentacijom, komisija za tehniki pregled, odnosno subjekt kome je
povereno vrenje tehnikog pregleda moe da predloi nadlenom organu da
odobri putanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni
uslovi.
Reenjem o odobravanju putanja objekta u probni rad utvruje se vreme
trajanja probnog rada koje ne moe biti due od jedne godine, kao i obaveza
investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadlenom
organu dostavi podatke o njegovim rezultatima.
U toku probnog rada objekta Komisija za tehniki pregled, odnosno subjekt
kome je povereno vrenje tehnikog pregleda, proverava ispunjenost uslova za
izdavanje upotrebne dozvole i po isteku roka probnog rada svoj izvetaj dostavlja
organu nadlenom za izdavanje upotrebne dozvole.
92

Na osnovu lana 31. stav 2. Zakona o proceni uticaja, nadleni organ koji je vodio
postupak procene uticaja imenuje lice koje uestvuje u radu komisije za tehniki pregled. Ovo
imenovano lice moe biti zaposleno ili postavljeno u nadlenom organu, odnosno u drugom
organu i organizaciji ili biti nezavisni strunjak koji poseduje dokaze o kvalifikaciji za uee u
radu tehnike komisije iz lana 22. ovog zakona. Upotrebna dozvola ne moe se izdati ako ovo
imenovano lice ne potvrdi da su ispunjeni uslovi iz odluke o davanju saglasnosti na studiju o
proceni uticaja, a u sluaju da je doneta Odluka da se studija mora raditi.
32

3.2.9. Upotrebna dozvola

Objekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.
Organ nadlean za izdavanje upotrebne dozvole je organ nadlean za
izdavanje graevinske dozvole. Ovaj zahtev za objekat visine 50 i vie metara,
kada se objekat elektrane nalazi u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra
od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i
prirodne batine i objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti
kulturnih, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama
zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, u skladu sa zakonom i
objekta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i vie
MW, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom podnosi se ministarstvu
nadlenom za poslove graenja, a ukoliko se ovaj objekat nalazi na teritoriji
autonomne pokrajine, zahtev se podnosi nadlenom organu autonomne pokrajine.
Za objekte snage manje od 10 MW, zahtev se podnosi nadlenom organu jedinice
lokalne samouprave.
Upotrebna dozvola izdaje se kad se utvrdi da je objekat, odnosno deo
objekta koji se moe samostalno koristiti - podoban za upotrebu. Upotrebna
dozvola se izdaje u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je
utvreno da je objekat podoban za upotrebu.
Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova
utvrene posebnim propisom. (Odluka o minimalnim garantnim rokovima za
pojedine vrste izgraenih investicionih objekata odnosno izvedenih radova na tim
objektima, ("Slubeni glasnik SRS", br. 2/74)
Postupak za dobijanje upotrebne dozvole je dvostepen. alba se moe
uloiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja, ministarstvu nadlenom za
poslove graenja, odnosno autonomnoj pokrajini ako se objekat gradi na teritoriji
autonomne pokrajine.
Na reenje o upotrebnoj dozvoli, kada je donosilac reenja ministarstvo
nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se moe pokrenuti upravni spor u roku od
30 dana od dana dostavljanja.

4. STICANJE PRAVA NA OBAVLJANJE DELATNOSTI

PROIZVODNJE ELEKTRINE ENERGIJE93
Postoji razliita procedura za sticanje prava na obavljanje delatnosti od
opteg interesa u zavisnosti da li se radi o proizvodnji elektrine i toplotne
93

Nakon to stekne pravo na obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije,

energetski subjekt koji proizvodi elektrinu energiju treba da se obrati Ministarstvu poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede, odnosno Sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo (ako
se nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine) za utvrivanje naknade za korienje
povrinskih, podzemnih i mineralnih voda, da izvri obraun naknade za korienje vode. Ova
naknada je utvrena samo za javno elektroprivredno preduzee.
33

energije. U sluaju da se radi o objektu koji proizvodi i elektrinu i toplotnu

energiju, potrebno je ispuniti uslove iz obe procedure.94
Postoji vie naina sticanja prava na obavljanje delatnosti proizvodnje
elektrine energije i/ili toplotne energije.
Naini sticanja prava na obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine
energije su ureeni Zakonom o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od
opteg interesa, dok su naini sticanja prava na obavljanje delatnosti proizvodnje
toplotne energije ureeni Zakonom o komunalnim delatnostima. U Zakonu o
komunalnim delatnostima delatnost proizvodnje toplotne energije se naziva
proizvodnjom pare i tople vode.
Prvi nain je ostvarivanje investicionog ulaganja u privredni subjekt, koji
ve ima pravo na obavljanje ove/ovih delatnosti.
Drugi nain je sticanje prava na obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine
energije i/ili toplotne na objektu, nad kojim ve postoji pravo vlasnitva ili
korienja zainteresovanog lica za obavljanje ove delatnosti. U navedenom
sluaju pravo na proizvodnju elektrine energije se stie zakljuivanjem ugovora
o poveravanju obavljanja proizvodnje elektrine energije sa Vladom Republike
Srbije, dok se pravo na proizvodnju toplotne energije stie zakljuivanjem
ugovora o poveravanju sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave u
skladu sa propisima donetim od strane skuptine optine, grada.
Zakonom o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa,
utvrena je obaveza da javna preduzea i drugi privredni subjekti, kada koriste
dobra od opteg interesa (u koje spadaju vode i vodotokovi), plaaju naknadu za
korienje tih dobara.
Potrebno je ukazati da je za obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine
energije, pored sticanja prava na obavljanje ove delatnosti, kao delatnosti od
opteg interesa, neophodno stei i licencu za obavljanje ove delatnosti, kao
energetske delatnosti. Licencu za obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine
energije izdaje Agencija za energetiku.
Za obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije, pored sticanja prava
na obavljanje ove delatnosti kao delatnosti od opteg interesa, neophodno je
pribaviti i licencu za obavljanje ove delatnosti. Licencu za obavljanje delatnosti
proizvodnje toplotne energije izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave,
grada, odnosno grada Beograda.95
4.1. Ulaganje u javno preduzee za proizvodnju elektrine energije
Prema Zakonu o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg
interesa Republika Srbija osniva javno preduzee za obavljanje delatnosti od
opteg interesa. Republika Srbija ostvaruje ove aktivnosti preko Vlade. Iz
94

U propisima Republike Srbije ne postoje odredbe o nainu sticanja prava na obavljanje

delatnosti od opteg interesa u sluaju da se radi o objektu koji proizvodi i elektrinu i toplotnu
energiju. Obzirom da je sticanje prava na proizvodnju elektrine energije u nadlenosti Republike
(Ministarstvo rudarstva i energetike), a sticanje prava na proizvodnju toplotne energije
(proizvodnju pare i tople vode) u nadlenosti jedinice lokalne samouprave, a da ne postoje
odredbe koje bi regulisale npr. pretenost delatnosti koja se obavlja, dok se ne donese propis koji
bi to regulisao, privredni subjekt koji obavlja obe delatnosti u istom objektu, treba da stekne pravo
na obavljanje obe delatnosti od opteg interesa kod nadlenog organa.
95
lan 145. Zakona o energetici.
34

navedenog proizilazi da javno preduzee samim inom osnivanja ima pravo na

obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije. Slino je i na nivou lokalne
samouprave. Prema Zakonu o komunalnim delatnostima, za obavljanje
komunalnih delatnosti optina osniva javna komunalna preduzea, iz ega
proizilazi da ovo preduzee samom inom osnivanja ima pravo na obavljanje
delatnosti proizvodnje pare i tople vode (toplotne energije).
Javno, odnosno javno-komunalno preduzee je organizacioni oblik
privrednog subjekta, koji nema svojih sredstava, ve je korisnik sredstava
Republike Srbije96, to znai da njegovu imovinu ini samo pravo korienja
dravne imovine. Zbog toga je nemogue da bilo koje tree lice osim drave uloi
u javno preduzee, sve dok ovo preduzee ne izrazi svoju imovinu u akcijama ili
udelima, odnosno dok se ne koroprativizuje.
Ipak, javno preduzee moe osnivati zavisna drutva kapitala (akcionarsko
drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou) iz okvira svojih delatnosti.
Zavisno drutvo javnog preduzea ima pravo obavljanja delatnosti od opteg
interesa, ukoliko ga javno preduzee osnuje radi obavljanja delatnosti od opteg
interesa. Zainteresovano tree lice moglo bi da osnuje novo drutvo kapitala (joint
venture) zajedno sa javnim preduzeem, ali je pravno vie utemeljen sluaj da
ovo tree lice moe samo da investira u kapital ve osnovanog zavisnog drutva
javnog preduzea.97
Javno preduzee takoe moe da kupuje akcije ili udele drugih privrednih
subjekata, da vri prodaju udela u javnom preduzeu (to nije sasvim jasno, s
obzirom na odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije), ali i da
obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Zavisno drutvo moe da ve ima elektranu kao svoje sredstvo i da obavlja
delatnost proizvodnje elektrine energije i/ili toplotne energije.
Drugi sluaj je da zavisno drutvo tek treba da izgradi elektranu. Tada je
neophodno da se sprovede gore opisana procedura izgradnje elektrane. Na
izgraenoj elektrani zavisno drutvo ima ve steeno pravo na obavljanje
delatnosti proizvodnje elektrine energije, koje mu je samim aktom osnivanja
prenelo matino javno preduzee.
Matino javno preduzee vri kontrolu obavljanja delatnosti od opteg
interesa zavisnog drutva, davanjem saglasnosti na: 1) statut; 2) davanje
garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbeenja za poslove koji
nisu iz okvira delatnosti od opteg interesa 3) tarifu (odluku o cenama, tarifni
sistem i dr.98); 4) i druge odluke utvrene zakonom.
Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa,
kojim se ureuju opta pravila za obavljanje delatnosti od opteg interesa i pravni
poloaj javnih preduzea, opti zakon u odnosu na Zakon o komunalnim
delatnostima. Zakonom o javnim preduzeima je utvreno da su komunalne
delatnosti delatnosti od opteg interesa. Iz navedenog proizilazi da se odredbe
Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delantosti od opteg interesa
primenjuju i na obavljanje komunalnih delatnosti, a time i na pravni poloaj
96

Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 53/95, 3/96, 54/96 i

32/97).

97

Ulaganje u zavisno drutvo kapitala ostvaruje se u skladu sa Zakonom o privrednim

drutvima (Sl. glasnik RS br. 125/04).
98
Saglasnost javnog preduzea na odluku o ceni, odnosno tarifi zavisnog drutva javnog
preduzea moe biti samo prethodna saglasnost koju, shodno Zakonu o energetici, na tarifu o ceni
energije ili usluge za tarifne kupce daje Vlada.
35

javnih komunalnih preduzea, ukoliko Zakonom o komunalnim delatnostima, kao

lex specialis om, nije neto drugaije ureeno.
4.2. Poveravanje obavljanja delatnosti od opteg interesa
Shodno Zakonu o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg
interesa delatnost proizvodnje elektrine energije moe da obavlja bilo koje tree
lice, ako ispuni neophodne uslove i zakljui sa Vladom ugovor o poveravanju
delatnosti od opteg interesa proizvodnje elektrine energije (u daljem tekstu:
ugovor o poveravanju). Postupak zakljuivanja ugovora o poveravanju sprovodi
Ministarstvo rudarstva i energetike. Ova procedura nije detaljno regulisana, kao
to je to procedura dobijanja koncesije.
Neophodni uslovi koje treba da ispuni zainteresovano lice za zakljuenje
ugovora o poveravanju su: 1) adekvatna tehnika opremljenost (pravo vlasnitva
ili pravo korienja elektrane, koja je izgraena u skladu sa zakonom, tehnikim i
drugim propisima); 2) kadrovska osposobljenost (da lica koja rade u elektrani
imaju neophodnu strunu spremu i druga propisana znanja); 3) sprovoenje
propisane zatite na radu; 4) ostvarivanje propisanih uslova i naina zatite i
unapreenja ivotne sredine.
Ugovor o poveravanju sadri odredbe o: 1) radu i
poslovanju privrednog subjekta kome se poverava ova
delatnost; 2) pravima i obavezama u pogledu korienja
sredstava u dravnoj svojini za obavljanje delatnosti od
opteg interesa, u skladu sa zakonom; 3) obavezama
privrednog subjekta u pogledu obezbeivanja uslova za
kontinuirano, uredno i kvalitetno zadovoljavanje potreba
korisnika proizvoda i usluga; 4) meusobnim pravima i
obavezama ugovornih strana u sluaju kada nisu
obezbeeni ekonomski i drugi uslovi za obavljanje
delatnosti od opteg interesa; 5) pravima i obavezama u
sluaju poremeaja u poslovanju privrednog subjekta; 6)
drugim pravima i obavezama i pitanjima koja su od
znaaja za ostvarivanje i zatitu opteg interesa.
U cilju praenja i kontrole obavljanja delatnosti proizvodnje elektrine
energije, Vlada daje saglasnost na sledea akta privrednog subjekta sa kojim je
zakljuila ugovor o poveravanju: 1) statut; 2) tarifu (odluku o cenama, tarifni
sistem i dr.); 3) druge odluke u skladu sa propisima i zakljuenim ugovorom o
poveravanju.
Bitno je ukazati na karakteristike ugovora o poveravanju: 1) zakonom nije
predviena tenderska procedura; 2) zakonom nije utvrena obaveza utvrivanja
mesta obavljanja delatnosti proizvodnje elektrine energije (ukoliko se ugovorom
ne vee za konkretan objekat, 3) zakonom nije utvren maksimalan rok
obavljanja delatnosti od opteg interesa (ukoliko se ugovorom ne definie), 4)
zakonom nije utvren obim obavljanja delatnosti, 5) zakonom nije utvrena
obaveza plaanja bilo kakve naknade za obavljanje delatnosti od opteg interesa.

36

Ministarstvo rudarstva i energetike do predaje ovog teksta nije sprovelo

proceduru za zakljuivanje ugovora o poveravanju u oblasti proizvodnje energije
iz obnovljivih izvora.99
Zakonom o komunalnim delatnostima je propisano da skuptina optine
moe obavljanje komunalnih delatnosti poveriti drugom preduzeu, odnosno
preduzetniku, u skladu sa zakonom i propisom skuptine optine. 100 Nain
regulisanja poveravanja komunalnih delatnosti, kao delatnosti je u velikoj meri
opisan na isti nain kao i poveravanje obavljanja drugih delatnosti od opteg
interesa.
Poveravanje komunalnih delatnosti se vri ugovorom. Ovo poveravanje se
vri na pet godina, ali ukoliko se obavljanje komunalnih delatnosti ili pojedinih
poslova iz tih delatnosti poverava privrednom subjektu koji preuzima obavezu
ulaganja sredstava u tu delatnost, period na koji se poveravanje vri moe trajati
onoliko koliko traje period povraaja uloenih sredstava, ali ne due od 25
godina.
Opta je odredba da se poveravanje komunalnih delatnosti vri na osnovu
javnog konkursa, ali je za delatnosti proizvodnje i snabdevanja parom i toplom
vodom utvreno da se mogu poveriti drugom privrednom subjektu u postupku
prikupljanja ponuda ili neposrednom pogodbom.101
Skuptina optine propisuje uslove i nain organizovanja poslova u vrenju
komunalnih delatnosti i uslove za korienje komunalnih usluga.102
Za razliku od javnog preduzea, javno komunalno preduzee moe poveriti
drugom preduzeu ili preduzetniku obavljanje komunalne delatnosti, na nain i po
postupku utvrenom propisom skuptine optine, pod uslovom da nisu u funkciji
ostvarivanja jedinstva tehniko-tehnolokog sistema i da je osniva za to dao
saglasnost.

99

Ministarstvo rudarstva i energetike je zakljuilo ugovore o poveravanju obavljanja

energetskih delatnosti u oblasti distribucije prirodnog gasa sa svim privrednim subjektima koji
nisu javna preduzea, a koji su stekli licencu za obavljanje ovih delatnosti.
100
Zakonom o komunalnim delatnostima je utvreno da se poveravanje komunalnih
delatnosti kao to su, izmeu ostalog, proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom
poveravaju drugom privrednom subjektu, u sluaju da osnivanje javnog komunalnog preduzea ne
bi bilo racionalno, s obzirom na obim poslova i broj korisnika.
101
U sluaju prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, skuptina optine je duna da
obezbedi pregled i strunu ocenu podnetih ponuda od strane specijalizovane organizacije, u
zavisnosti od vrste delatnosti, sa eventualnim nalazima za revidiranje ponude.
102
Skuptina optine propisuje uslove i nain organizovanja poslova u vrenju komunalnih
delatnosti i uslove za korienje komunalnih usluga. Skuptina optine ureuje naroito: 1)
tehnike, sanitarno-higijenske i zdravstvene i druge posebne uslove za obavljanje delatnosti, kako
bi se obezbedio odreeni obim, vrsta i kvalitet proizvoda i usluga; 2) nain obezbeivanja
kontinuiteta u vrenju komunalnih delatnosti; 3) prava i obaveze javnog komunalnog preduzea,
odnosno privrednog subjekta kome je povereno obavljanje ove delatnosti, kao i korisnika
komunalnih proizvoda i usluga; 4) nain naplate cene za komunalne usluge, kao i prava korisnika
u sluaju neisporuke ili neadekvatne isporuke komunalnog proizvoda ili usluge, odnosno
nevrenja ili neadekvatnog vrenja komunalne usluge; 5) nain postupanja i ovlaenja organa
optine u sluaju prekida u proizvodnji komunalnih proizvoda ili pruanja komunalnih usluga, kao
i u sluaju nastupanja mnogih nepredvienih okolnosti, kao i red prvenstva, u sluaju da doe do
smanjenog obima obavljanja komunalne delatnosti.

37

5. KONCESIJE
Koncesije su oblik davanja i ostvarivanja: prava na izgradnju, odravanje i
korienje komunalnih objekata radi obavljanja komunalnih delatnosti, prava na
izgradnju, odravanje i korienje energetskih i drugih objekata radi proizvodnje
elektrine i/ili toplotne energije, kao i prava na obavljanje drugih delatnosti od
opteg interesa. Koncesije se mogu dati i za obavljanje delatnosti proizvodnje
elektrine energije na ve izgraenim elektranama radi obavljanja delatnosti
proizvodnje toplotne i/ili elektrine energije.
Potrebno je ukazati da se na ovaj nain moe ostvariti koncesija na celinu
posla, ali i na pojedine segmente:1) za izgradnju elektrane i obavljanje delatnosti
proizvodnje toplotne i/ili elektrine energije i; 2) samo obavljanje delatnosti
proizvodnje toplotne i/ili elektrine energije u ve izgraenoj elektrani.
Postupak dobijanja koncesije i nain ureenja korienja koncesije su
veoma precizno ureeni Zakonom o koncesijama. Pravni osnov koncesije je
ugovor o koncesiji. Postupak zakljuenja ovog ugovora je detaljnije razraen
nego postupak zakljuenja ugovora o poveravanju, ime prua veu pravnu
sigurnost. S druge strane, postupak dobijanja koncesije obzirom na propisane
rokove i stadijume, moe da bude dugotrajniji nego poveravanje obavljanja
delatnosti od opteg interesa putem ugovora o poveravanju.
Koncesija se moe dati najdue na 30 godina.
Propisano je da se ureivanje uslova i postupka davanja koncesije zasniva
na naelima jednakog i pravinog tretmana uesnika u postupku davanja
koncesije i izbora koncesionara, slobodne trine utakmice i autonomije volje
ugovornih strana.
5.1. Postupak za davanje koncesije
Predlog za davanje koncesije podnosi Vladi Ministarstvo rudarstva i
energetike ili nadleni organ autonomne pokrajine kada se predmet koncesije
nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Predlog za davanje koncesije moe
podneti i jedinica lokalne samouprave za objekte na svom podruju. Inicijativu za
davanje koncesije moe podneti i zainteresovano lice.
Predlog za davanje koncesije sadri naroito: 1) predmet
koncesije; 2) procenu opravdanosti i visine ulaganja; 3)
okvirni rok trajanja koncesije; 4) osnovne uslove za
realizaciju koncesije; 5) predlog o visini naknade; 6)
namenu korienja predmeta koncesije; 7) a kad inicijativu
podnosi zainteresovano lice - i podatke o tom licu (naziv
firme, lino ime, dokaz o registraciji).
Ako je predmet koncesije izgradnja, odravanje i korienje elektrane koja
ima strateki znaaj za Republiku Srbiju ili meunarodni znaaj, predlog za
davanje koncesije Vlada dostavlja Narodnoj skuptini Republike Srbije.
Na osnovu stava Vlade (odnosno stava Narodne skuptine) o nameri
davanja koncesije i na osnovu ekonomskih, finansijskih, socijalnih i drugih

38

pokazatelja, Ministarstvo rudarstva i energetike priprema predlog za donoenje

koncesionog akta koji dostavlja Vladi.
Predlog za donoenje koncesionog akta sadri: 1) predmet
koncesije; 2) razloge za davanje koncesije; 3) podatke o
uticaju koncesione delatnosti na ivotnu sredinu, na
infrastrukturu i druge privredne oblasti, na efikasno
funkcionisanje
tehniko-tehnolokih
sistema;
4)
minimalne tehnike, finansijske i iskustvene kvalifikacije
koje kandidat mora imati da bi mu se omoguilo
uestvovanje u postupku izbora koncesionara i
pregovaranja; 5) rok trajanja koncesije, ukljuujui
obrazloenje predloenog roka; 6) podatke o potrebnim
novanim i drugim sredstvima i dinamici njihovog
ulaganja; 7) nain plaanja, davanja garancija ili drugih
sredstava obezbeenja za izvravanje koncesionih
obaveza; 8) prava i obaveze koncesionara prema
korisnicima usluga koje su predmet koncesije i pitanja
vezana za podnoenje prigovora od strane tih korisnika; 9)
pitanja uslova i naina vrenja nadzora; 10) cene i opte
uslove za korienje dobara i obavljanje delatnosti; 11)
ocenu o potrebnom broju radnih mesta i kvalifikovane
radne snage u vezi sa izvravanjem koncesije, ukoliko se
predlae da to bude elemenat koncesionog akta.
Koncesioni akt donosi Vlada i on se objavljuje u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".
Koncesioni akt sadri: 1) predmet koncesije i odreivanje
podruja na kome e se vriti koncesiona delatnost; 2) rok
trajanja koncesije; 3) osnovne elemente javnog tendera,
informacije i uputstva u pogledu tenderske dokumentacije;
4) uslove koje mora da ispunjava koncesionar; 5)
kriterijume na osnovu kojih se bira najpovoljnija ponuda;
6) uslove i nain obavljanja koncesione delatnosti (uslove
i nain pruanja usluga korisnicima i drugo); 7) uslove u
pogledu zatite ivotne sredine, bezbednosti i zatite
zdravlja na radu zaposlenih kod koncesionara; 8) vrstu i
visinu garancije ili drugih sredstava obezbeenja za
izvravanje koncesije; 9) nain odreivanja koncesione
naknade; 10) druge elemente od znaaja za ureivanje
meusobnih prava i obaveza koncesionara i koncedenta.
Ako je predmet koncesije rekonstrukcija, adaptacija ili
sanacija postojeih objekata, koncesioni akt sadri i
procenu visine ulaganja koja se utvruje u odnosu na
vrednost objekata ija je rekonstrukcija, adaptacija ili
sanacija predmet koncesije.

39

Koncesija se daje na osnovu prethodno sprovedenog postupka javnog

tendera. O javnom tenderu se objavljuje oglas na propisan nain.
Javni tender sprovodi tenderska komisija, koju formira Ministar rudarstva i
energetike, a u iji sastav ulazi i jedan lan na predlog Narodne skuptine
Republike Srbije. Ukoliko predlog za davanje koncesije podnosi nadleni organ
autonomne pokrajine, taj organ imenuje i jednog lana ove komisije. Nadleni
organ jedinice lokalne samouprave imenuje jednog lana komisije ukoliko je
predmet koncesije komunalna delatnost, a koncesiona delatnost se obavlja na
teritoriji te jedinice lokalne samouprave.
Odluku o odreivanju koncesionara donosi Vlada, nakon prijema izvetaja
Komisije o sprovedenom javnom tenderu.
Sredstva ostvarena od koncesione naknade prihod su Republike Srbije i
uplauju se na uplatni raun budeta Republike. U sluaju da se koncesija daje na
teritoriji autonomne pokrajine, 30% sredstava izdvojie se za finansiranje razvoja
i infrastrukture autonomne pokrajine. U sluaju da je predmet koncesije
obavljanje koncesione delatnosti sredstva ostvarena od koncesione naknade su
prihod jedinice lokalne samouprave. Prilikom davanja koncesije na podruju
jedinice lokalne samouprave, 5% sredstava od koncesione naknade uplauje se za
finansiranje razvoja i infrastrukture jedinica lokalne samouprave na ijem
podruju se obavlja koncesiona delatnost.
5.2. Ugovor o koncesiji
Ugovorom o koncesiji se ureuju prava i obaveze drave kao koncedenta i
korisnika koncesije (koncesionara). Ugovorom se obavezno ureuje vreme, mesto
i nain korienja koncesije i obaveza plaanja koncesione naknade.
Ugovor o koncesiji zakljuuju Vlada u ime i za raun Republike Srbije i
koncesionar, u skladu sa Zakonom o koncesijama i koncesionim aktom. Ako je
predmet koncesije izgradnja komunalnih objekata radi obavljanja komunalne
delatnosti, ugovor sa koncesionarom zakljuuje nadleni organ jedinice lokalne
samouprave u ime i za raun jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu pismenu
saglasnost Vlade.
Ukoliko je koncesija data veem broju lica, ugovor o koncesiji zakljuuje
svaki od koncesionara ili lice ovlaeno od tih koncesionara, po specijalnom
punomoju.
Ugovor o koncesiji sadri odredbe o: 1) ugovornim
stranama, predmetu koncesije, ukljuujui opis objekata,
ureaja, postrojenja; 2) roku trajanja koncesije i uslovima
pod kojima se taj rok moe produiti, duini trajanja
pripremnih radnji; 3) nainu i rokovima obezbeivanja
sredstava za finansiranje koncesione delatnosti (finansijski
plan) i dinamici njihovog ulaganja, visini i nainu
obezbeenja garancija za izvravanje koncesione obaveze;
4) uslovima obavljanja koncesione delatnosti; 5)
standardima proizvoda i usluga, transferu tehnologije; 6)
kriterijumima za odreivanje cena-tarifa proizvoda i
usluga za krajnje korisnike; 7) koncesionoj naknadi
(visina, rokovi, uslovi i nain plaanja); 8) pravima i

40

obavezama u pogledu preduzimanja mera obezbeivanja

opte sigurnosti, zatite zdravlja i zatite ivotne sredine,
kao i odgovornosti za naknadu tete prouzrokovane
ugroavanjem opte sigurnosti i zatite ivotne sredine; 9)
pravu na prenos koncesije; 10) vremenu i nainu predaje
nepokretnosti, objekta, ureaja ili postrojenja i stanju u
kome se oni moraju predati; 11) uslovima izmena ili
raskida ugovora i njihovim posledicama, promenjenim
okolnostima i vioj sili; 12) nainu reavanja sporova i
primeni merodavnog prava; 13) druge odredbe o kojima
se sporazumno dogovore ugovorne strane. Ugovorom se
odreuje i nain meusobnog obavetavanja o izvrenju
ugovora, nainu vrenja kontrole izvrenja ugovora i
ostvarivanja prava i obaveza ugovornih strana.
Na osnovu i u skladu sa ugovorom o koncesiji, koncedent i koncesionar
mogu sa bankama i drugim finansijskim institucijama zakljuiti poseban ugovor
kojim se na blii nain regulie finansiranje koncesije predvieno ugovorom o
koncesiji.
Koncesiona naknada odreuje se u zavisnosti od vrste, kvaliteta, kategorije,
koliine, namene i trine cene prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi,
odnosno u zavisnosti od vrste delatnosti, trinih uslova poslovanja, duine
trajanja koncesije, procenjenog rizika i oekivane dobiti (profita).
Ako se u vezi sa davanjem koncesije mora izvriti eksproprijacija, odnosno
ureenje graevinskog zemljita, trokovi eksproprijacije, odnosno ureenja
graevinskog zemljita, padaju na teret koncesionara, s tim to se ugovorom o
koncesiji utvruju nain i rokovi plaanja trokova.
5.3. Obaveza osnivanja koncesionog preduzea
Koncesionar ima obavezu da sva svoja prava i obaveze iz ugovora o
koncesiji prenese na posebno koncesiono preduzee.
Koncesiono preduzee je uvek organizovano kao drutvo kapitala koje
izvrava ugovor o koncesiji.
U Zakonu o koncesijama ne postoje odredbe koje reguliu mogunost
prenosa akcija, odnosno udela koncesionog preduzea na drugo lice, iz ega se
moe izvui zakljuak da ovaj promet nije zabranjen niti uslovljen.
Promene sedita i statusne promene koncesionog preduzea vre se uz
saglasnost osnivaa.
Koncesiono preduzee takoe treba da dobije licencu za obavljanje
delatnosti proizvodnje toplotne i/ili elektrine energije.
5.4. Prenos koncesije
Koncesija se prenosi ugovorom uz obaveznu saglasnost koncedenta.U
suprotnom, ugovor je nitav. Nakon prenosa prava i obaveza iz ugovora o

41

koncesiji na koncesiono preduzee, samo koncesiono preduzee moe da prenese

ugovorom sva prava i obaveze na tree lice uz saglasnost davaoca koncesije.

6. LICENCA
Licenca je dozvola za obavljanje energetske delatnosti koju izdaje Agencija
za energetiku Republike Srbije. Licenca je administrativni akt o ispunjenosti
uslova propisanih Zakonom o energetici i Pravilnikom o uslovima u pogledu
strunog kadra i nainu izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje energetskih
delatnosti. To je poslednji u nizu pravnih akata neophodnih za obavljanje
energetske delatnosti. Licencu mora da poseduje lice koje ve ima u posedu
elektranu, a pravo na obavljanje delatnosti je steklo na osnovu ugovora o
poveravanju obavljanja delatnosti od opteg interesa ili na osnovu ugovora o
koncesiji.
Uslovi za dobijanje licence su: 1) upis u registar
privrednih subjekata; 2) ispunjenost tehnikih uslova u
pogledu same elektrane (elektroenergetski, protivpoarni i
uslovi zatite ivotne sredine) i prava vlasnitva, odnosno
korienja samog objekta; 3) kadrovska osposobljenost; 4)
raspolaganje finansijskim sredstvima (dokaz o bonitetu,
bilans stanja...); 5) neoduzimanje licence u poslednje tri
godine; 6) neosuivanost za krivina dela iz oblasti
privrede lanova uprave (direktor, upravni odbor).
Licenca se izdaje na period od 10 godina. 103 Prilikom izdavanja licence
plaa se odreena taksa Agenciji. Za posedovanje licence Agenciji se godinje
plaa odreena naknada.104
U sluaju da nosilac licence prestane da ispunjava propisane uslove za
dobijanje licence, ili da ne ispunjava bilo koje druge propise vezane za obavljanje
proizvodnje elektrine energije, licenca mu se moe privremeno ili stalno oduzeti.
Licenca nije potrebna za obavljanje proizvodnje toplotne ili elektrine
energije za sopstvene potrebe ili za proizvodnju elektrine energije u elektranama
do 1 MW. U Pravilniku o uslovima u pogledu strunog kadra i nainu izdavanja i
oduzimanja licence za obavljanje energetskih delatnosti definisan je zahtev za
izdavanje licence za obavljanje energetske delatnosti za proizvodnju elektrine
energije. Kada se radi o proizvodnji elektrine energije, razliito je definisan
obrazac u zavisnosti od objekata u kojima se proizvodi elektrina energije, tako
da postoji poseban obrazac za objekte za proizvodnju elektrine energije u
termoelektranama.

103

lan 45. stav 2. Zakona o energetici.

Naknada za licence utvrena je aktima Agencije za energetiku i to: Kriterijumima i
merilima za odreivanje visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti (Sl.
glasnik RS br. 14/06, 40/06,126/07 i 120/08) i Odlukom o vrednosti koeficijenta za obraun
visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti za 2010. godinu (Sl. glasnik RS
br. 109/09).
104

42

Shodno odredbama Pravilnika o uslovima u pogledu strunog kadra i

nainu izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje energetskih delatnosti
utvren je poseban obrazac za izdavanje licence za proizvodnju elektrine
energije u elektrani-toplani sa kombinovanim procesom proizvodnje. Licenca za
obavljanje prozvodnje elektrine energije u ovakvom objektu se izdaje u skladu
sa odredbama Zakona o energetici i ovog pravilnika. Ovu licencu izdaje Agencija
za energetiku.
Zakonom o energetici je propisano da je izdavanje licenci za delatnost
proizvodnje toplotne energije u toplanama u nadlenosti jedinice lokalne
samouprave.105`106

7. PRIKLJUENJE ELEKTRANE NA
ELEKTROENERGETSKU MREU
7.1. Prikljuenje elektrane na elektroenergetsku mreu
Nakon dobijanja upotrebne dozvole i prava na obavljanje delatnosti od
opteg interesa neophodno je izvriti prikljuenje elektrane na elektroenergetsku
mreu. Objekat proizvoaa elektrine energije prikljuuje se na prenosni
odnosno distributivni elektroenergetski sistem pod uslovima i na nain propisan
Zakonom o energetici, Uredbom o uslovima isporuke elektrine energije i
Pravilima o radu prenosnog odnosno distributivnog elektroenergetskog sistema, a
u skladu sa standardima i tehnikim propisima koji se odnose na uslove
prikljuenja i korienja elektroenergetskih objekata, ureaja i postrojenja.
Energetski subjekt na iji sistem se prikljuuje objekat proizvoaa energije
odobrie prikljuenje ako utvrdi da ureaji i instalacije objekta koji se prikljuuje
ispunjavaju uslove propisane zakonima, tehnikim i drugim propisima kojima se
ureuju uslovi i nain eksploatacije tih objekata.
Prikljuenje objekta na prenosni odnosno distributivni elektroenergetski
sistem vri se na osnovu odobrenja koje izdaje energetski subjekt na iji sistem se
prikljuuje objekat. Odobrenje za prikljuenje na elektroenergetski sistem je
upravni akt izdat u obliku reenja kojim se utvruju uslovi koje je podnosilac
zahteva, proizvoa elektrine energije, duan da ispuni da bi stekao pravo
isporuke elektrine energije u elektroenergetski sistem. Odobrenje za prikljuenje
izdaje se reenjem, na zahtev fizikog ili pravnog lica odnosno preduzetnika.
Agencija za energetiku je donela metodologiju za odreivanje trokova
prikljuka na mreu107, a energetski subjekt na iji sistem se prikljuuju elektrane,
je na osnovu te metodologije doneo sopstveni akt u kome utvruje trokove
prikljuka.
Zahtev za izdavanje odobrenja za prikljuenje se podnosi energetskom
subjektu za prenos, odnosno distribuciju elektrine energije elektroenergetskom
mreom na koju se prikljuuje elektrana.

105

http://www.aers.org.rs/Index.asp?l=1&a=36
lan 145. Zakona o energetici.
107
Odluka o utvrivanju metodologije o kriterijumima i nainu odreivanja trokova
prikljuka na prenos i distribuciju elektrine energije (Sl. glasnik RS br. 60/60, 79/06 i 114/06).
106

43

Uz ovaj zahtev podnose se podaci o: 1) vlasniku objekta,

odnosno nosiocu prava korienja objekta (za fiziko lice:
lino ime i prebivalite, JMBG, a za pravno lice odnosno
preduzetnika: poslovno ime, odnosno naziv, sedite, PIB,
matini broj, raun i odgovorno lice); 2) objektu za ije se
prikljuenje trai izdavanje odobrenja za prikljuenje
(adresa, vrsta, lokacija objekta i namena objekta); 3)
vremenu kad se predvia prikljuenje objekta. Takoe se
podnose i podaci o: 1) ukupnoj instalisanoj snazi objekta,
broju i snazi generatorskih jedinica, generatorskom napon
i blok transformatoru; 2) oekivanoj godinjoj i mesenoj
proizvodnji; 3) ureajima za zatitu i merenje; 4)
energetska dozvola i licenca za obavljanje delatnosti
proizvodnje elektrine energije, za objekte snage vee od
1 MW, (iz ovog proizilazi da se prvo pribavlja licenca za
obavljanje delatnosti, pa tek onda se energetski objekat
prikljuuje na mreu).
Pored navedenog, za izgraene objekte se podnose i graevinska dozvola,
kao i dokaz o pravu svojine na objektu ili pravu korienja objekta.
Energetski subjekt za prenos odnosno distribuciju elektrine energije, kome
je podnet zahtev za prikljuenje, duan je da u roku od trideset dana od dana
prijema pisanog zahteva odlui o zahtevu za izdavanje odobrenja za prikljuenje
elektrane na elektroenergetsku mreu. 108 Ovaj energetski subjekt e izdati
pozitivno reenje Odobrenje ukoliko su su ispunjeni svi uslovi, a na osnovu
tehnikog izvetaja, obrauna trokova prikljuka i drugih raspoloivih
dokumenata. Odobrenje se izdaje u formi Reenja. Ovo Reenje se izdaje sa
rokom vaenja koji odgovara roku izgradnje objekta, odnosno zavretku radova
navedenih u zahtevu za izdavanje odobrenja za prikljuenje. Rok vanosti
Reenja o odobrenju prikljuenja je najdue dve godine od dana njegovog
donoenja. Na zahtev podnosioca, rok vaenja ovog Reenja moe se produiti.
Zahtev za produenje roka podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka
utvrenog istim Reenjem.
Protiv Reenja o odobrenju prikljuenja moe se podneti alba Agenciji za
energetiku Republike Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja Reenja.
Odluka Agencije po albi je konana i protiv nje se moe pokrenuti upravni spor.
Trokove prikljuka na prenosni, odnosno distributivni elektroenergetski
sistem snosi podnosilac zahteva za prikljuenje. Visinu trokova utvruje
energetski subjekt za prenos odnosno distribuciju elektrine energije, u skladu sa
metodologijom za utvrivanje trokova prikljuka koju donosi Agencija.
108

Interesantno je da je Zakonom o energetici i Uredbom o uslovima isporuke elektrine

energije propisano da se prikljuenje objekta na mreu vri nakon zakljuenja ugovora o prodaji
elektrine energije koji se zakljuuje izmeu energetskog subjekta i kupca energije. Ove odredbe
treba precizirati u ovom Zakonu i uredbi, jer one upuuju da se na elektroenergetsku mreu
prikljuuju uvek kupci energije, to ne mora uvek biti sluaj i ne mora se prilikom svakog
prikljuenja na elektroenergetsku mreu zakljuiti ugovor o prodaji elektrine energije, ve samo
ugovor o prenosu, odnosno distribuciji elektrine energije mreom. Sama prodaja elektrine
energije u uslovima otvorenog trita elektrine energije i u uslovima kada je elektrana prikljuena
na prenosni sistem ne mora biti sastavni deo delatnosti prenosa, odnosno distribucije elektrine
energije.
44

Metodologijom se utvruju nain i blii kriterijumi za obraun trokova

prikljuka, a u zavisnosti od odobrene instalisane snage, mesta prikljuka, potrebe
za izvoenjem radova ili potrebe za ugraivanjem neophodne opreme i drugih
objektivnih kriterijuma.
Posle izdavanja Reenja, proizvoa i kupac109 zakljuuju ugovor110 o
otkupu elektrine energije, kojim se ureuju meusobna prava i obaveze111.
Ugovor se zakljuuje u pismenoj formi, na period od 12 godina, u skladu sa
Zakonom o energetici, zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi, Optim
uslovima za isporuku elektrine energije, Pravilima rada distributivnog, odnosno
prenosnog sistema, propisima kojima se blie ureuje sticanje statusa
povlaenog proizvoaa energije i kriterijumi za ocenu ispunjenosti tih uslova,
kao i mere podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih
izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije112.
Uz zahtev za zakljuenje ugovora, povlaeni proizvoa kupcu dostavlja reenje
o sticanju statusa povlaenog proizvoaa. Kupac je duan da u roku od 30 dana
od dana podnoenja pismenog zahteva za zakljuenje ugovora, zakljui ugovor sa
povlaenim proizvoaem, ako su ispunjeni svi uslovi i da prikljui objekat
proizvoaa energije na prenosni, odnosno distributivni sistem u roku i pod
uslovima utvrenim ugovorom.
Zabranjeno je prikljuenje na prenosni ili distributivni sistem objekata za iju izgradnju,
odnosno korienje nije pribavljena upotrebna dozvola u skladu sa zakonom.113

7.2. Prikljuenje elektrane na mreu za distribuciju toplotne energije

Prikljuenje elektrane na mreu za distribuciju toplotne energije vri se u
skladu sa odredbama Zakona o energetici i posebnim propisima, ukoliko su
doneti.114
Prikljuenje objekta distributivni sistem za toplotnu energiju vri se na
osnovu istih odredbi Zakona o energetici, kao i prikljuenje objekta na prenosni,
odnosno distributivni sistem za elektrinu energiju.
Ukoliko energetski subjekt obavlja delatnosti proizvodnje toplotne i/ili
elektrine energije u jednom objektu, on treba da bude prikljuen na toplovod i na
elektroenergetski sistem i operativno upravljan na nain kako se upravlja
objektom za proizvodnju energije.
Prikljuenje objekta na distributivni sistem za toplotnu energiju vri sa na
osnovu odobrenja energetskog subjekta na iji sistem se prikljuuje objekat, pod
109

Kupac elektrine energije u ovom sluaju je javno preduzee za proizvodnju,

distribuciju i trgovinu elektrine energije.
110
Ugovor se zakljuuje na osnovu modela ugovora o otkupu elektrine energije, koji
priprema kupac i na koji saglasnost daje Ministarstvo rudarstva i energetike.
111
Ugovor se zakljuuje na osnovu modela ugovora o otkupu elektrine energije, koji
priprema Kupac i na koji saglasnost daje Ministarstvo rudarstva i energetike.
112
Vie o sticanju statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije je navedeno u
poglavlju 8. ovog teksta.
113
Vie o sticanju statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije je navedeno u
poglavlju 8. ovog teksta.
114
Pod posebnim propisima se smatraju propisi jedinice lokalne samouprave koji se odnose
na nain obavljanja komunalne delatnosti proizvodnje toplotne energije (pare i tople vode) i
obezbeenja funkcionisanja obavljanja ove delatnosti, njenog kontinuiteta i prava i obaveza
vrioca komunalne delatnosti distribucije i snabdevanja toplotnom energijom. U ove propise
spadaju i pravila rada distributera toplotne energije, ukoliko ih je doneo.
45

uslovom da ureaji i instalacije objekta koji se prikljuuje ispunjavaju uslove

propisane zakonom, tehnikim i drugim propisima kojima se ureuju uslovi i
nain eksploatacije tih objekata.
Odobrenje za prikljuenje se izdaje na zahtev lica iji se objekat prikljuuje.
Energetski subjekt za distribuciju toplotne energije je duan da odlui po zahtevu
za prikljuenje u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva. Protiv ovog
reenja moe se podneti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja
nadlenom organu jedinice lokalne samouprave (za poslove energetike).
Odobrenje za prikljuenje elektrane na distributivni sistem za toplotnu
energiju sadri: 1) mesto prikljuenja; 2) nain i tehnike uslove
prikljuenja; 3) mesto i nain merenja isporuene energije; 4) rok
prikljuenja i 5) trokove prikljuka.
Trokove prikljuka snosi podnosilac zahteva za prikljuenje. Trokovi
prikljuka utvruju se u skladu sa propisima jedinice lokalne samouprave kojima
se ureuje nain obavljanja komunalne delatnosti. Distributer toplotne energije je
duan da prikljui objekat proizvoaa energije na sistem u roku i pod uslovima
utvrenim odobrenjem za prikljuenje.
8. STICANJE STATUSA POVLAENOG PROIZVOAA
ELEKTRINE ENERGIJE I MERE PODSTICAJA
Zakonom o energetici je utvrena kategorija povlaenih proizvoaa
elektrine energije. Elektrane na biomasu/biogas se po dva osnova smatraju
povlaenim proizvoaima elektrine energije: prvo, u procesu proizvodnje
koriste obnovljivi izvor energije i drugo, u smislu zakona spadaju u male
elektrane (snage do 10 MW). Zakonom o energetici je utvreno da povlaeni
proizvoai elektrine energije imaju: 1) pravo prioriteta na organizovanom
tritu energije u odnosu na druge proizvoae koji nude elektrinu energiju pod
jednakim uslovima i 2) pravo na subvencije poreske, carinske i druge olakice u
skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ureuju ovi oblici dabina,
subvencije i druge mere podsticaja. Ovim zakonom je takoe utvren postupak
podnoenja zahteva za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine
energije, kao i obaveza Vlade da donese akt o uslovima za sticanje statusa
povlaenog proizvoaa elektrine energije.
Vlada je tek u toku 2009. godine donela Uredbu o uslovima za sticanje
statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu
ispunjenosti tih uslova. Takoe je donela i Uredbu o merama podsticaja za
proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i
kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije.
8.1. Sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije
Uredbom o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine
energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova utvreno je da
proizvoai koji proizvode elektrinu energiju u malim elektranama mogu da

46

steknu status povlaenog proizvoaa. Ovom uredbom je propisano115 sledee:

1) u sluaju da proizvoa elektrine energije ovu delatnost obavlja u elektrani
koja sadri razliite proizvodne jedinice on moe da stekne status povlaenog
proizvoaa samo za one proizvodne jedinice za koje ispunjavaju uslove iz ove
uredbe i 2) proizvoa elektrine energije koji obavlja delatnost u vie elektrana
podnosi zahtev za sticanje statusa povlaenog proizvoaa za svaku takvu
elektranu posebno.
Pravno lice ili preduzetnik moe stei status povlaenog proizvoaa za
sledee elektrane: elektranu koja u procesu proizvodnje koristi biomasu ili
biomasu u kombinaciji sa nekim drugim fosilnim gorivom ili otpadom, ukoliko
energetska vrednost koriene biomase na godinjem nivou ini najmanje 80%
ukupne primarne energije i elektranu za kombinovanu proizvodnju koja koristi
fosilna goriva ili fosilna goriva u kombinaciji sa nekim obnovljivim izvorom
energije ili otpadom, ukoliko ostvaruje ukupni godinji stepen korisnosti vei od
odgovarajue vrednosti minimalnog ukupnog godinjeg stepena korisnosti
elektrane za kombinovanu proizvodnju (prema tabeli datoj u Uredbi). Uredbom je
takoe propisan nain utvrivanja ukupne godinje proizvodnje elektrine
energije elektrane za koju se podnosi zahtev za sticanje povlaenog poizvoaa
elektrine energije, kao i obaveza ovog proizvoaa da na proizvodnim
jedinicama elektrane, odnosno na svakoj elektrani, ima ugraen merni ureaj za
merenje elektrine energije. Ukupna neto proizvedena elektrina energija
odreuje se kao ukupna elektrina energija predata u elektrinu mreu u toku
jedne kalendarske godine, odnosno ukupna godinja ostvarena proizvodnja
elektrine energije u elektrani umanjena za sopstvenu godinju potronju
postrojenja i gubitke unutar elektrane. Neto godinja proizvodnja toplotne
energije odreuje se kao ukupna toplotna energija predata u sistem za distribuciju
toplotne energije u toku jedne kalendarske godine, odnosno ukupna godinja
ostvarena proizvodnja toplotne energije elektrane umanjena za godinju
sopstvenu potronju postrojenja i gubitke unutar elektrane. U Uredbi je propisana
i neophodna dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za sticanje ovog statusa,
kao i definicije svih neophodnih termina (primarna energija, primarno gorivo,
energetska vrednost utroenog goriva, energetska vrednost utroene smee goriva,
ukupni godinji stepen korisnosti).
Sama procedura podnoenja zahteva za sticanje statusa polvaenog
proizvoaa elektrine energije je, kao to je gore navedeno, utvrena Zakonom o
energetici uz dvostepenost procedure. Zahtev se podnosi Ministru rudarstva i
energetike, koji je duan da u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva
donese reenje.
Uz zahtev za sticanje statusa povlaenog proizvoaa
potrebno je podneti sledeu dokumentaciju: 1) kopiju
licence za obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine
energije ukoliko je elektrana snage 1 MW ili vea; 2)
kopiju ugovora sa nosiocem licence, ukoliko je elektrana
snage 1 MW ili vea, a proizvoa nije nosilac licence; 3)
projekat izvedenog objekta elektrane; 4) kopiju ugovora o
prikljuenju na distributivnu mreu, odnosno prenosni
115

lan 9. Uredbe o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine

energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova.
47

sistem, a za elektrane posebnih karakteristika sa

kombinovanom proizvodnjom i kopija ugovora o
prikljuenju i preuzimanju toplotne energije, sa nadlenim
energetskim, odnosno drugim privrednim subjektima; 5)
upotrebnu dozvolu; 6) podatke o licu odgovornom za rad.
Uz zahtev za sticanje statusa povlaenog proizvoaa za svaku elektranu
sa kombinovanom proizvodnjom, kod koje je udeo fosilnih goriva u ukupnoj
primarnoj energiji vei od 20%, osim navedene dokumentacije prilae se: 1)
oekivana godinja proizvodnja toplotne energije, sa mesenom dinamikom; 2)
oekivane vrednosti ukupnog godinjeg stepena korisnosti. Nezadovoljna stranka
moe da protiv ovog reenja izjavi albu Vladi u roku od 15 dana od dana
dostavljanja reenja. Ovim zakonom je takoe utvrena i obaveza Ministarstva
rudarstva i energetike da vodi registar povlaenih proizvoaa elektrine
energije.
8.2. Mere podsticaja za proizvoae elektrine energije u elektranama
na biomasu/biogas
Uredbom o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije
korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom
elektrine i toplotne energije blie se propisuju mere podsticaja za proizvodnju
elektrine energije korienjem elektrana na biomasu/biogas, Feed-in tariff za
otkup elktri;n energije i balansiranje i oitavanje prodate elektrine energije.
Ovom uredbom je potvreno da elektrane na biomasu/biogas spadaju u one
objekte koji imaju pravo na korienje mera podsticaja, ali da prethodno moraju
imati utvren status povlaenog proizvoaa elektrine energije u kome e biti
utvrena vrsta elektrane i instalisana snaga. Uredba razlikuje sledee elektrane:
elektrane instalisane snage do 10 MW koje u procesu proizvodnje koriste samo
biomasu ili biomasu u kombinaciji sa nekim dopunskim fosilnim gorivom,
ukoliko energetska vrednost koriene biomase na godinjem nivou ini najmanje
80% ukupne primarne energije, elektrane za kombinovanu proizvodnju
instalisane snage do 10 W koje koriste obnovljive izvore energije, fosilna
goriva ili fosilna goriva u kombinaciji sa nekim obnovljivim izvorom energije;
elektrane koje koriste separisanu biorazgradljivu frakciju komunalnog otpada
instalisane snage do 10 W.
Uredbom su utvrene otkupne cene elektrine energije koje se razlikuju
prema vrsti elektrane i prema instalisanoj snazi. Postoje tri vrste, povlaenih
elektrana podeljene u sedam kategorija, i to:
Redni
broj

1.
2.

Vrsta elektrane

Elektrane na biomasu

Instalisana snaga
MW)
do 0,5 MW
od 0,5 MW do 5
MW
od 5 MW do 10
MW
do 0,2 MW

Mera podsticaja - otkupna

cena
(cEUR/1 kWh)
13,6
13,845 - 0,489*P
11,4
16,0

48

Elektrane na biogas
3.

Elektrane na deponijski gas i gas

iz postrojenja za tretman
komunalnih otpadnih voda

od 0,2 MW do 2
MW
preko 2 MW

16,444-2,222*P
12,0
6,7

(P je instalisana snaga u MW; primer prorauna otkupne cene za elektranu

instalisane snage 1,2 MW je: 13,845-0,489*1,2=13,2582 cEUR / 1 kWh)
Mehanizam koji je utvren ovom uredbom obavezuje Kupca elektrine
energije javno preduzee za proizvodnju, distribuciju i trgovinu elektrinom
energijom - da otkupi elektrinu energiju od povlaenog proizvoaa elektrine
energije koji ispunjava uslove iz Uredbe, po cenama utvrenim u gore navedenoj
tabeli, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na
dan ispostavljanja fakture.
Prava i obaveze izmeu povlaenog proizvoaa elektrine energije i
kupca energije se ureuju ugovorom o otkupu elektrine energije. Ovaj ugovor se
potpisuje za period od 12 godina.
Povlaeni proizvoa se kao prodavac elektrine energije i ugovorna strana
kupcu legitimie reenjem o sticanju statusa povlaenog proizvoaa. Povlaeni
proizvoa ima pravo da raskine ugovor o otkupu elektrine energije
jednostranom izjavom volje otkazom, ali bez prava ponovnog zakljuenja istog
ugovora. Ugovor se smatra raskinutim istekom tridesetog dana od dana kada
kupac primi pismeno obavetenje. Povlaeni proizvoa koji je zakljuio Ugovor
ne plaa kupcu naknadu za usluge balansiranja i nema obavezu plaanja usluge
oitavanja elektrine energije.
Oitavanje elektrine energije kod povlaenog proizvoaa vri energetski
subjekt na iju je mreu prikljuen povlaeni proizvoa i to tako to oitavanje
vri svakog prvog u mesecu, a najkasnije do svakog petog u mesecu dostavlja
oitane podatke za prethodni mesec i povlaenom proizvoau i kupcu.
Energetski subjekt na iju je mreu prikljuen povlaeni proizvoa ima jo
jednu obavezu - da pre zakljuenja ugovora, na zahtev povlaenog proizvoaa
ili kupca izvri oitavanje poetnog stanja brojila. Ovu obavezu treba da izvri u
roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva. 116
Uredbom su utvrene odreene obaveze kupca: 1) da u roku od 30 dana od
dana podnoenja pisanog zahteva za zakljuenje ugovora o otkupu elektrine
energije zakljui isti ugovor117 i 2) da vri uslugu balansiranja povlaenom
proizvoau bez naknade. Takoe je propisano da kupac ima pravo na naknadu
trokova proisteklih iz navedenih obaveza. Iznos trokova odreuje se na osnovu
energetskih veliina iskazanih u Energetskom bilansu Republike Srbije za
narednu godinu. Uredbom je propisan nain obrauna ovih trokova i nain

116

U vreme pisanja ovog teksta, energetski subjekti koji upravljaju distributivnim mreama
su zavisna drutva kupca.
117
Navedena obaveza zakljuenja ugovora o otkupu elektrine energije je utvrena
Uredbom. S obzirom na to da je Uredba podzakonski akt, za sada jo nisu propisani prekraji ili
privredni prestupi, za sluaj da kupac ne izvri svoju Uredbom propisanu obavezu i ne zakljui
ovaj ugovor u propisanom roku ili ga ne zakljui uopte.
49

naknade. Kupac e ostvariti naknadu navedenih trokova, tako to e iste trokove

iskazati kroz cene elektrine energije za tarifne kupce.118
Kupac ima obavezu da izvetava Ministarstvo rudarstva i energetike i
Agenciju za energetiku o prihodima od naknada i od prodaje elektrine energije
otkupljene od povlaenih proizvoaa, kao i o trokovima vezanim za obavezu
otkupa elektrine energije od povlaenih proizvoaa.
Propisani mehanizam ne stvara mogunost da povlaeni proizvoai
elektrine energije direktno prodaju elektrinu energiju na tritu buduim
kvalifikovanim kupcima - po trinim cenama, ako budu konkurentne. Iako nije
konkretno regulisano, navedenim mehanizmom je utvrena i obaveza energetskog
subjekta na iju elektroenergetsku mreu je prikljuen povlaeni proizvoa
elektrine energije iz elektrane na biomasu/biogas, da obezbedi preuzimanje ove
elektrine energije u mrei.
U Modelu ugovora o otkupu elektrine energije119 utvrena su prava,
obaveze i odgovornosti ugovornih strana (povlaenog proizvoaa elektrine
energije u elektranama na biomasu/biogas i kupca) u pogledu otkupa elektrine
energije proizvedene u elektrani na biomasu/biogas povlaenog proizvoaa, kao
i druga pitanja kojima se obezbeuje usklaen rad elektrane sa potrebama
snabdevanja elektrinom energijom tarifnih i drugih kupaca, pod uslovima
utvrenim istim ugovorom i propisima kojima se ureuju prava i obaveze po
osnovu proizvodnje i prodaje elektrine energije iz obnovljivih izvora. Potrebno
je ukazati da u Modelu ugovora o otkupu elektrine energije ne postoje nikakva
sredstva obezbeenja izvrenja ugovornih obaveza, koja bi davala veu pravnu
sigurnost i jednoj i drugoj strani. S obzirom na to da se radi o modelu ugovora, ne
bi trebalo da postoji smetnja da sredstva obezbeenja izvrenja ugovornih
obaveza budu utvrena u svakom konkretnom ugovoru.
9. ZAKLJUAK
Izgradnja energetskog objekta - elektrane na biomasu/biogas i obavljanje
delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije predstavljaju celinu
procesa kojim ovaj energetski objekat postaje operativan. Osnivanje zavisnog
drutva javnog preduzea, poveravanje prava obavljanja delatnosti od opteg
interesa i koncesije su tri naina sticanja prava na obavljanje delatnosti
proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije u elektranama na biomasu/biogas.
Kroz uporedno-pravnu analizu sva tri oblika obavljanja delatnosti
proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije u elektranama na biomasu/biogas
mogu se utvrditi odreene pravne praznine i neusaglaenosti u pogledu
meusobnog odnosa ova tri pravna instituta. Iz navedenog proizilazi da postoji
prostor za iroku diskrecionu ocenu nadlenih organa u ovim postupcima,
posebno u odabiru naina na koji e se stei pravo na obavljanje ove delatnosti.
118

Cene elektrine energije za tarifne kupce se utvruju Odlukom koju donosi javno
preduzee za proizvodnju, distribuciju i trgovinu elektrinom energijom (JP EPS), a na osnovu
Metodologije za odreivanje tarifnih elemenata za obraun cena elektrine energije za tarifne
kupce (Sl. glasnik RS br. 68/06, 18/07 i 116/08) i Tarifnog sistema za obraun elektrine
energije za tarifne kupce (Sl. glasnik RS br. 1/07, 31/07, 50/07, 81/07, 21/08 i 109/09) donetim
od strane Agencije za energetiku Republike Srbije. Na ovu odluku saglasnost daje Vlada.
119
lan 1. Modela ugovora o otkupu elektrine energije, www.mre.gov.rs
50

U zavisnosti da li se proizvodi elektrina ili toplotna energija postoji

razliita nadlenost organa koji su nadleni za zatitu javnog interesa. Ukoliko se
radi o proizvodnje elektrine energije, radi se o energetskoj delatnosti koja je
delatnost od opteg interesa u nadlenosti Republike Srbije. Ukoliko se radi o
proizvodnji toplotne energije, radi se o komunalnoj delatnosti koja je u
nadlenosti jedinice lokalne samouprave. To znai da se obavljanje energetske
delatnosti u elektranama na biomasu/biogas regulie na razliit nain, u zavisnosti
od proizvoda te elektrane. Posebnu zanimljivost, ini sticanje prava na obavljanje
energetske delatnosti kombinovanog procesa - proizvodnje i elektrine i toplotne
energije u istom objektu. U ovom sluaju, s obzirom na to da se radi o dve
delatnosti, neenergetski subjekt treba da pribavi pravo na obavljanje obe
delatnosti kod razliitih organa, i dok ne zavri obe procedure, koje na kraju treba
da daju u praksi funkcionalno ostvarljiv rezultat, ne moe da pone da proizvodi
energiju, jer je proces funkcionalno jedinstven. Jedino u postupku pribavljanja
licence za obavljanje energetskih delatnosti u sluaju kombinovanog procesa,
energetski subjekt podnosi zahtev samo jednom organu - Agenciji za enegetiku.
Procedura davanja koncesije za izgradnju elektrane na biomasu/biogas i
istovremeno obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije
prua veu pravnu sigurnost investitorima nego drugi naini sticanja ovih prava,
jer zainteresovano lice stie svoje pravo u jednom postupku, u jasno definisanoj
proceduri. Postupak davanja koncesije na izgradnju elektrane i istovremeno
obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne energije je vremenski
dui od posebnog postupka dobijanja dozvole za izgradnju elektrane i zakljuenja
ugovora o poveravanju obavljanja delatnosti proizvodnje elektrine i/ili toplotne
energije. U vezi sa navedenim, treba uzeti u obzir da se u drugom sluaju radi o
dva pojedinana postupka i da se izmeu njih nalazi period izgradnje samog
objekta, tako da ovakav fazni postupak ne prua dovoljnu pravnu sigurnost da e
se zavriti u kratkom roku i sa sigurnim uspehom.
Potrebno je ukazati da je ulaganje u zavisno drutvo javnog preduzea za
proizvodnju elektrine i/ili toplotne energije u konkretnoj/im elektranama, iako
podlee saglasnostima Vlade, relativno jasna i kratka procedura. Ipak, ne moe se
sa sigurnou tvrditi da e matino javno preduzee dozvoliti veinski udeo
investitora. U tom sluaju, ostaje da se precizno definiu i zatite prava investitora
ugovorom o ulaganju. Rizik ovakvog ulaganja je u zavisnosti javnog preduzea
od dnevnog politikog uticaja i volje Vlade, koja moe da raspie tender za
davanje koncesije za obavljanje delatnosti matinog javnog preduzea ili da izvri
privatizaciju matinog javnog preduzea i time ugrozi prava investitora zavisnog
drutva kapitala.

51