Buda, otelovljena Samilost

Buda, punim imenom Sidarta Gotama Buda, veliki je Avatar stare Indije
i veliki reformator hinduizma. Duboko samilostan i dirnut neprekidnim
patnjama ljudskog ivota (starost, bolest, smrt), a nezadovoljan time to je
tradicionalna religija Indije poela da se pretvara u okotalu formu,
nezadovoljan dugo ukorenjenom asketskom tradicijom koja je podrazumevala
da je neophodno estoko muiti telo (tapas) da bi se postiglo prosvetljenje,
Buda je ustanovio "srednji put" - stazu koja podrazumeva da ne muimo
sebe, ali da istovremeno imamo dovoljno discipline da ne poputamo svojim
niim sklonostima, i idui njome postigao prosvetljenje, Nirvanu - stanje u
kome prestaje sva patnja. Taj plemeniti cilj i duboko samilosno uenje ostavio
je u naslee naoj i svim buduim generacijama.
Na osnovu arheolokih i istorijskih injenica, smatra se da je Buda
roen u mestu Lumbini u Nepalu, a njegov ivot se datira izmeu 563. g. p. n.
e. i 483 g. p. n. e. Njegovo kasnije delovanje i pouavanje odvijalo se u
istonim krajevima Indije, kao to su Magada i Koala. O Budinom ivotu
znamo pre svega iz tradicionalnih spisa, pod nazivom Budaarita,
Lalitavistara Sutra, Mahavastu i Nidanakata. Najraniji od njih, Budaarita,
napisan je skoro 4 veka nakon njegove smrti, u 2. veku p. n. e. Neki kanonski
budistiki spisi, kao to su Mahapadana Sutra i Aarjabuta Sutra sadre starije
i verovatno pouzdanije biografske injenice o Budi, ali one ne predstavljaju
njegovu potpunu biografiju.
Budino roenje
Buda je roen kao princ kraljevine Kapilavistu (dananji Nepal). Otac
mu je bio kralj Sudodana, a majka kraljica Maja. Po legendi, u noi kada je
Buda zaet, njegova majka je sanjala da je beli slon sa est belih kljova uao
u njen desni bok, a nakon deset meseci je roen Buda. Kada je zatrudnela,
kraljica Maja je krenula iz Kapilaviste u kraljevstvo svog oca da bi se porodila,
ali je Buda roen usput u mestu Lumbini, ispod jednog sal drveta.
Veina izvora se slae da je Budina majka umrla na poroaju, po
nekima odmah nakon poroaja, po nekima sedam dana kasnije. Dete je
dobilo ime Sidarta, to na pali jeziku znai "onaj ko postie svoj cilj". Tokom
proslave roendana, mudrac Asita je doao na dvor iz svog planinskog
boravita, i objavio da e novoroeno dete postati ili veliki kralj, ili veliki
svetac. To su potvrdili i ueni bramini koje je Budin otac, kralj, kasnije pozvao
da uje i njihovo miljenje.
Detinjstvo i mladost

Nakon majine smrti, Budu je odgajila Majina mlaa sestra, Maha

Praapati. Poto je bio najstariji kraljevski sin, njegov otac mu je namenio
presto. Ali, da bi spreio mogunost da se Buda oda religioznoj potrazi,
okruio ga svim luksuzom i postarao se da nema mogunosti da dolazi u
dodir sa religioznim uenjima, niti bilo kakvim runim stvarima koje bi
otkrivale ljudsku patnju.
Kada je napunio 16 godina, princa Sidartu su oenili roakom istih
godina po imenu Jaodara. Ona mu je rodila sina po imenu Rahula. Sidarta je
potom proveo narednih 13 godina kao princ u Kapilavisti. Iako je Sidarta imao
sve to mu je trebalo ili bi mogao da poeli, ipak je duboko u sebi oseao da
materijalno bogastvo nije krajnji cilj ivota.
Sidarta otkriva patnju
Iako je imao sve to bi mogao da poeli, princ Sidarta je imao nejasnu
udnju da otkrije neto vie. Uporno je traio od oca da izae iz grada i obie
okolinu, da vidi kako ive obini ljudi. Kralj se, naravno, postarao da naminka
okolinu, pa kada se princ Sidarta izvezao iz grada sa svojim koijaem,
anom, doekali su ga samo mladi i lepi ljudi, du ulica okienih cveem...
Ali, u odreenom trenutku princ Sidarta je siao sa kola i zaao iza
kulisa, u siromane uliice glavnog grada, a verni i zabrinuti ana poao je za
njim. Tu je naiao na oveka sede kose sa tapom, koji je jedva hodao i drhtao
je od slabosti. Princ Sidarta nikada nije video starog oveka. Zaprepaen,
upitao je anu: "ta je ovo?" "To je starac. Svi emo jednog dana ostariti",
odgovorio je pratilac. "Zar i ja, i moja prelepa supruga Jaodara?" "Da, svi",
odgovorio je ana. Sidarta je bio duboko potresen. Idui dalje, naiao je na
oveka u krastama koji je leao na ulici i jeao od bolova. Sidarta nikad nije
video bolesnika, jer su ih sklanjali od njega. I opet je upitao svog pratioca, i
opet mu je ana odgovorio da je to bolest i da su svi ljudi podloni bolesti,
pre ili kasnije. I na kraju, neminovno, Sidarta je nabasao na pogreb. "ta je
ovom oveku, zato je tako hladan i nepokretan?" upitao je anu. "Mrtav je",
odgovorio je ana. "Svi emo jednog dana umreti".
Sidarta je doiveo ok svog ivota. Sve to mu se u palati prikazivalo
kao ivot, bilo je la. Shvatio je da je ljudsko postojanje patnja, od poetka do
kraja. I smesta se u njemu javio neodoljivi poriv da je okona, jednom za
svagda.
Na povratku u palatu naili su na asketu koji je meditirao pod drvetom,
i tada je princ Sidarta, takoe po prvi put, video jednog duhovnog oveka, u
meditaciji.
Princ naputa palatu

Princ Sidarta je odluio da napusti palatu i upusti se u duhovnu

potragu. Naravno, otac ga ne bi pustio ni na koji nain, pa je princ morao da
organizuje sopstveno begstvo. Jedne noi, uz pomo svog vernog ane,
dokopao se svog konja Kantike i neopaen izjahao iz palate...
Sidarta je najpre poao u Raagahu i zapoeo asketski ivot, prosei
milostinju na ulici. Kasnije je sreo uitelja po imenu Alara Kalama i izvesno
vreme uio kod njega. Potom je krenuo dalje i sreo uitelja Udaka Ramaputu,
zahvaljujui kome je dostigao visoke nivoe meditativne svesti, ali i dalje nije
bio zadovoljan. Krenuo je dalje. Sa grupom od pet asketa pod vostvom
Kaundinje nastavio je intenzivni tapas (estoku pokoru, koja se graniila sa
samomuenjem). Nakon to je izgladneo skoro do smrti - jeo je samo po orah
ili list dnevno - pao je u nesvest dok se kupao u reci i zamalo to se nije
udavio.
Moj e biti Srednji Put
Jedna voma ista i posveena devojka po imenu Suata ponudila mu je
pirina. Buda je prihvatio. Za njegove saputnike, prihvatiti pirina, i to od
ene, bila je izdaja njihovog puta. Ali, Buda je znao bolje. Oporavio se i
njegova meditacija je postala intenzivnija i okrepljujua. Tada, meditirajui na
obali reke, video je amac u kome su uitelj muzike i njegov uenik plovili da
sviraju na nekoj svetkovini. Jasno je uo kako uitelj pouava svog uenika:
"Ako suvie zategne ice na instrumentu, one e pui. Ako ih suvie
olabavi, nee moi da svira". Neto je blesnulo u Sidartinoj svesti. Shvatio je
ta je Srednji Put i prihvatio ga.
Budina najtea iskuenja
Sada potpuno odluan i siguran u ono to hoe, seo je ispod bodi
drveta blizu seoceta po imenu Budgaja. Rekao je sebi: "Neu ustati ispod
ovog drveta dok ne postignem Prosvetljenje". I zapoeo je svoju dugu,
pobedniku meditaciju.
Na pragu samog ostvarenja, iskuenja su najvea. To je uvideo i Buda.
Sile suprotstavljene duhovnom napretku - po tradiciji, oliene u demonu Mari
- napale su Sidartu iskuenjima koja su pokosila mnoge tragaoce. Najpre, tu je
bilo iskuenje materijalnim, koje je princ Sidarta jo jednom pobedio. Potom,
iskuenje niih vitalnih sila - seksualnih impulsa. Buda je proao i kroz njega.
Potom je doao strah - Mara je napao Budu praen armijom demona. Ali,
Budina meditacija transformisala je njihove strele u bukete cvea. I na kraju,
najtee iskuenje - susret sa samim sobom, sa egom, sa onim to mislimo da
jesmo, ali u stvari nismo. U trenu je Sidarta uvideo da je ego samo iluzija - da
u stvarnosti ne postoji. Put ka Nirvani je bio otvoren.
Nakon 45 dana meditacije Sidarta je postigao Nirvanu i postao Buda -

Probueni, Prosvetljeni, spreman da svoje velianstveno dostignue podeli sa

itavim svetom.
Nirvana
Buda je opisao Nirvanu kao savreno stanje uma koje je lieno svakog
neznanja, pohlepe, mrnje i drugih negativnih stanja, ili "neistota". Nirvana
je kraj individualnog postojanja, gde ne ostaju vie granice linosti niti
ogranienja uma. To stanje vrhunskog osloboenja, pouavao je Buda,
mogue je da dosegne svako bie. To je stanje u kome prestaje svaka patnja i
u kome se pojedinac oslobaa iluzije sveta, ili maje, i izlazi zauvek izvan lanca
roenja i smrti.
Osnivanje sanghe
Nakon prosvetljenja, Buda nije bio siguran da li ima svrhe da poduava
onom to je spoznao. Oseao je da su ljudska bia toliko preplavljena
neznanjem, pohlepom i mrnjom da nikad nee moi da shvate put koji je
toliko tanan, dubok i teak da se pojmi. Ali, prema predanju, osoba po imenu
Brahma Sahampati ubedila je Budu da ima smisla poduavati, jer e bar neki
razumeti. Buda je prihvatio.
Nakon prosvetljenja, Buda je sreo dva trgovca po imenu Tapusa i
Balika, koji su postali njegovi prvi uenici. Krenuli su da putuju po Indiji. Prvu
propoved Buda je odrao u Varanasiju (u Benaresu) gde mu se pridruilo pet
uenika koji su tragali za prosvetljenjem. Oni su formirali prvu zajednicu sanghu - budistikih monaha. Ova zajednica je tokom Budinog pouavanja
rasla i na kraju dostigla skoro 1000 lanova.
Povratak u Kapilavistu
Nakon vie molbi svog oca da se vrati u svoje rodno kraljevstvo,
Kapilavistu, Buda je pristao. U palati su pripremili ruak, ali je Buda sa svojim
sledbenicima prosio milostinju u okolini grada. Kralj Sudodana je priao svom
sinu, Budi i rekao: "U naoj ratnikoj porodici Mahamasata nikad niko nije
prosio". Po predanju, Buda je odgovorio: "To nije obiaj tvoje kraljevske loze.
Ali to jeste obiaj moje, Budine, loze. Nekoliko hiljada Buda prosilo je
milostinju".
Nakon toga su Budisti ipak pristali da ruaju u palati, a potom je Buda
odrao propoved o dharmi. Mnogi lanovi kraljevske porodice pridruili su se
sanghi. Budini roaci Ananda i Anuruda su se takoe pridruili, i oni e kasnije
postati njegovi glavni uenici. I Budin sin Rahula pristupio je Sangi. A na
njegov zahtev, Buda je u sanghu primio i njegovu majku, svoju bivu suprugu,
Jaodaru. Za ono vreme, to je bio potez bez presedana - put ka Osloboenju
sada je, po prvi put, bio otvoren i enama. Iako je priznao da je njihov

kapacitet za Probuenje isti kao i kod mukaraca, Buda je enama u sanghi

dao dodatna pravila u odnosu na mukarce.
Pokuaji ubistva
Budin roak Devadata, sa kojim se jo u mladosti, kao princ Sidarta,
sukobljavao po pitanjima samilosti, istine i pravde, stupio je u sanghu.
Devadata je bio ovek pun ega i tatine i ak je u jednom trenutku zatraio od
Bude da se ukloni i pusti njega, Devadatu, da predvodi sanghu. Naravno,
Buda se nije sloio. Devadata je sada odluio da ubije Budu. Pokuao je to u
nekoliko navrata, bacivi stenu na njega dok je meditirao, pustivi pobesnelog
slona na njega i slino, ali je Buda svojom svetlou i duhovnom moi spreio
sve te napade. Nakon toga u vie navrata Devadata je pokuao da podeli
sanghu, ali u tome ipak nije uspeo.
Budin odlazak
Nakon osamdeset godina provedenih na zemlji, Buda je napustio telo
nakon kratke bolesti, navodno izazvane hranom koju mu je ponudio jedan od
sledbenika, unda. Na uas i alost i molbe njegovog najvernijeg uenika,
Anande, da ih ne naputa, Buda je odgovorio:
"Ananda, zar hoe da kae da sangha oekuje neto novo od mene?
Zar hoe da kae da nisam potpuno jasno govorio o ovoj dharmi? Od vas
nisam krio nita. Nikad nisam ispoljio nikakvu povuenost niti ikakvu
ravnodunost. Osim toga, nikad nisam pouavao da ja treba da vodim sanghu
i da ona uvek treba da zavisi od mene. Pa zato bih onda ostao? Zato bih se
dalje bavio aktivnostima sanghe? Ananda, odsad budi dovoljan sam sebi. Imaj
vere u sebe. Vodi duhovan ivot. Spoznae najviu Istinu. Samo onaj ko sledi
dharmu, samo onaj ko nalazi utoite u dharmi, ui e u svet Blaenstva, i
niko drugi".
Neke od osnova Budinog uenja:
etiri Plemenite Istine:
Patnja je nerazdvojni deo postojanja; korne patnje je udnja za
ulnou, sticanjem identiteta u unitenjem; patnja se moe okonati;
okonanje patnje postie se sledei Plemeniti Osmostruku Put.
Plemeniti Osmostruki Put:
Ispravno razumevanje, ispravno miljenje, ispravno govorenje,
ispravno delanje, ispravno ivljenje, ispravan napor, ispravna panja i
ispravna koncentracije.
Patnja:

Patnju stvara um, kao prirodnu posledicu svog sloenog delovanja.

Odbacivanje nepogreivosti spisa:
Ne treba prihvatati uenja ukoliko ih nije stvorilo samo nae iskustvo i
ukoliko ih ne hvale mudri (Kalama sutra)
Anitya:
Sve stvari koje su postale imaju i kraj.
Duhkha:
Nita to nastaje ne moe biti konano zadovoljavajue.
Anatman:
Ni za ta to je u domenu iskustva ne moe sa zaista rei da je to "Ja"
ili "moje".
Nirvana:
Za osetna bia je mogue da ostvare dimenziju svestu koja je potpuno
nepatvorena i mirna i da okonaju svaku patnju koja nastaje interakcijom uma
sa uslovljenim svetom.
Po predanju, Buda je uvek naglaavao etiku i ispravno razumevanje.
Dovodio je u pitanje uobiajena poimanja o boanstvu i spasenju. Tvrdio je da
nema posrednika izmeu oveanstva i boanskog. I sami daleki bogovi su
podloni karmi na nebesima koja su podlona propadanju. A Buda je samo
vodi i uitelj za bia koja moraju da prate put Nirvane da bi i sama postigla
duhovno buenje i da bi spoznala stvarnost.