"AJNTAJN SE MOE PREPEVATI

Razgovor s pesnikom Brankom Miljkoviem povodom njegove dve najnovije knjige pesama:

Poreklo nade i Vatra i nita

Ko je na najvei savremeni pesnik?

Nesumnjivo Vasko Popa.
Postoji li za vas poetska formula sveta? Ako postoji recite je.
Sve istinske formule sveta su poetske. Cesto buljim u Ajnstajnove formule i verujem da se i
one mogu prepevati. Savremena fizika bi mogla da uzme za epitaf Bodlerov stih: "Covekov put
vodi kroz sumu simbola." Moja formula: "Reci su moci okvir sveta. Sve sto se desava, desava se
na podrucju jezika i simbola, bilo da se radi o atomima ili o zvezdama."
Ima li pesnika koji pise onako kako biste vi zeleli da pisete?
Ne. Treba sve drukcije i ponovo reci. Poeziju treba procistiti. Nema pesnika koga ne bih
ispravio. Ono sto mi kod najveceg broja pesnika smeta jeste nedovoljna sazetost. Vaska Popu,
pored ostalog, cenim upravo zbog te sazetosti. Samo ono sto je sazeto, ne moze se ponovo
opevati.
Da li je poezija "neprekidna svezina sveta"?
Usvajam valerijevsku definiciju: "Poezija je patetika uma."
Filosofija delegirana u poeziju, je li nuzna, funkcionalna?
Savremena refleksivna poezija pretpostavlja misao oslobodjenu racionalistickih ekssplikacija,
misao u odsustvu razuma, cistu i slobodnu misao. Posle nadrealista, misao je istinski zapevala.
Kakve su vase veze sa nadrealizmom?
Rodbinske. Sebe smatram unukom nadrealista. Pokusavam da u svom pesnickom postupku
izmirim simbolicku i nadrealisticku poetiku.
Da li po vasem misljenju literatura ide ispred kulture?
S obzirom da smo, ranije kao i danas, imali literarnih ostvarenja ciju punu vaznost ne

shvatamo, kojima nismo dorasli, ja bih rekao da je kod nas literatura jos uvek iznad opsteg
kulturnog nivoa. Medjutim, po pravilu, kultura bi trebalo da prethodi literaturi, kao visi oblik
njene materijalne baze.
Vi u svojoj prvoj knjizi ("Uzalud je budim", 1957) imate stih koji, ako se tacno secam, glasi: "Sve
sto imamo to su nase reci." Ako biste morali da budete lisenbi svih reci sem jedne, koju biste
rec odabrali?
Odabra bih jednu prejaku rec, kadru da iz sebe ponovo stvori citav recnik.
Koja je to rec?
Vatra. Vatra priprema pticu. Ptica je poklon za nebo.
Znaci "Tako reci jedna drugu izmisljaju", kako to vi kazete u pesmi "Kritika metafora" (zbirka
"Poreklo nade")
Da, upravo je tako.
Moze li se na nasem jeziku ispevati velika poezija?
Na svakom se jeziku moze pisati velika poezija. Ne postoje veliki i mali narodi, ne postoje
veliki i mali jezici. Postoje veliki i mali poesnici.
Koje dve pesme u nasoj ranijoj poeziji smatrate najlepsim?
Santa Maria della Salute Laze Kostica i Mozda spava Vladislava Petkovica Disa.
Moze li poezija pomoci...?
Poezija ne pomaze, poezija miri.
Sta vas je, koji momenat iz zivota okrenuo ka poeziji?
Rano osecanje nemoci pred svetom nagnalo me je u poeziju. Covek zagledan u svet ima pred
sobom dve alternative: ili da oseti svoju nistavnost ili da se divi. Divljanje nas izjednacuje sa
onim cemu se divimo. Poeziju sam poceo da pisem iz straha.
Sta vas je navelo da knjizi date naslov "Vatra i nista"?
Mudra uspomena na mracnog pesnika iz Efesa. Zasnivajuci poeziju na heraklitovski

shvacenom ontosu, pokusao sam da izbegnem eleacanski apsurdnu zamrznutost koja se,
recimo, javlja u mojim "Tragicnim sonetima".
U kom okviru ste pokusali da otelotvorite heraklitovsko shvatanje pevanja i misljenja?
U okviru klasicnog mita o vatri i ptici: Zar-ptici.
Koji ciklus iz svoje posledje knjige "Vatra i nista" smatrate najboljim?
Ne samo ja, vec i drugi drze da je najuspeliji Utva zlatokrila. U tom ciklusu su ocigledna moja
nastojanja da izgradim poeziju na nacionalnim simbolima.
U cemu je bila snaga tih simbola?
Njihova snaga bila bi u tome da odraze jedno procisceno narodno iskustvo i da svojom
sugestivnoscu sudbinski preurede narodnu uobrazilju. Vlastiti sistem simbola moze se izgraditi
samo na vlastitoj nacionalnoj masti. Ukoliko se to ne uradi, nikada se necemo moci osloboditi
tutorstva helensko-rimske, romanske simbolike koja ne odgovara dublje paganskoj osnovi naseg
senzibiliteta.
U knjizi "Poreklo nade" imate ciklus pesama koji se zove "Kritika poezije". Neuobicajeno, zar ne?
U tom ciklusu pokusao sam da pravim poeziju od njenih nedostataka.
Sta spremate u ovom trenutku?
Sa Misom Nikolicem prevodim stihove Mandelstama i Hlebnjikova. Pored toga, pripremam
bibliofilsko izdanje svojih stihova s ilustracijama R.Stevica Rasa.
Mislite li da ce covekov prodor u kosmos naci odjeka u poeziji? I zasto ga vec nije nasao?
Verovatno. Samo, pesnici su jos uvek pod uticajem tragicnog Ikarovog leta.
Kakvo ste detinjstvo imali?
Tuzno, ratno...
Kada ste se najvise uplasili?
Samo jednom, kad mi se ucinilo da vise necu napisati ni jednu pesmu.

Sad jedno savremeno pitanje, ali izvan umetnosti: idete li na fudbalske utakmice?
Ne.
Da li ste nesto zaboravili u zivotu?
Zaboravio sam mnogo toga. Pisem pesme da bih se setio sta sam sve to imao.
Da li biste voleli da ponovo ucite da hodate i govorite?
Uvek se nanovo ucim uspravnom hodu i govoru.
Sta vas nervira u zivotu?
Sporost.
Kad bi na vama izvrsili takozvano biolosko smrzavanje i probudili vas kroz dvadeset godina, sta
biste ucinili u tom trenutku?
Trazio bih da me ponovo zamrznu!
Vasa omiljena poslovica?
"Praznu glavu vetar nosi."
Sta mislite o vremenu-sudiji?
Vreme je lazno, ali sud njegov je istinit.
Da li biste hteli jos nesto da nam kazete o svojoj poeziji?
Mogao bih da kazem jos mnogo stosta, ali mislima da to nije potrebno. Svako objasnjenje je
uslovno i nije jedino. Ono sto je pesnik zeleo reci u pesmi, ni priblizno ne iscrpljuje njen smisao.
Svaki bi pesnik mogao da kaze za sebe: Ko sam ja da govorim o svojoj poeziji.
Zasto ste svoju knjigu "Vatra i nista" posvetili kriticaru Petru Dzadzicu?
Za svaki slucaj...
Kazite jedan svoj stih...

 "Hoce li sloboda umeti da peva kao sto su suznji pevali o njoj."

Koja je umetnost, za vas, najveca?
Igra na trapezu.
Sta mislite o buducnosti poezije?
Sve sto je ljudsko ima svoju buducnost. Buducnost poezije je buducnost coveka. O propasti
poezije govore oni koji se plase progresa.