CO2 zavarivanje - MIG/MAG zavarivanje

UVOD
MIG/MAG zavarivanje je proces zavarivanja koji danas u vodeim industrijskim
zemljama
ima
najveu
zastupljenost.
Evo
objanjenja
skraenica
MIG/MAG.
MIG = Metal inert gas (zavarivanje metala u inertnom gasu, npr u istom argonu),
MAG = Metal active gas (zavarivanje metala u aktivnom gasu, na primer u istom
CO2 gasu ili u meavini argona i CO2 ili meavini argona i O2...).
S obzirom da je kod nas u Srbiji, a takoe u jo nekim zemljama, donedavno bilo
zastupljeno najee zavarivanje u CO2 gasu ovo zavarivanje se jo uvek esto
argonski zove CO2 zavarivanje, pa ak i u situacijama kada se uopte ne
koristi CO2 npr pri zavarivanju aluminijuma kada se koristi ist argon (upueni
stvarno kau ...CO2 zavarivanje aluminijuma...).
Oprema i za MIG i za MAG je ista, jedino se menja gas koji se prikljuuje na
aparat.
Specifinost procesa je da je poluautomatski (bolje reeno delom manuelni a
delom automatski), tj ica se dodaje automatski, jo su neki parametri
automatski kontrolisani, a zavariva kontrolie drugi deo parametara pre svega
voenje pitolja.
Opti koncept MIG/MAG zavarivanja
Komplet
za
MIG/MAG
zavarivanje
se
sastoji
od:
aparata
tj
izvora
struje
(i
to
takozvane
CV
struje),
- dodava koji gura icu (dodava moe biti odvojen od izvora a moe sa njim biti
u
jednom
kuitu),
- boca sa gasom i reducir ventilom i crevom od reducir ventila do aparata,
- pitolj za zavarivanje sa polikablom (u polikablu se nalazi buir kroz koji ide ice,
provodnik za struju i crevo za dovod gasa). Pritiskom na okida na pitolju,
deava
se
da
izlazi
ica
pod
naponom
i
istovremeno
gas,
Kljeta
za
masu
sa
kablom
za
masu,
- Kabl za struju sa utikaem
Najbolje je na samom poetku objasniti elektrini koncept aparata za MIG/MAG
zavarivanje, jer iz nepoznavanja ovog koncepta i proizilaze svi problemi sa ovim
tipom zavarivanja. U Srbiji su gotovo svi MIG/MAG zavarivai samouki ili obueni
od
samoukih.
Sledi slika statikih karakteristika REL/TIG i MIG/MAG aparata.

Ko ne razume ovu sliku i oblik statikih karakteristika nikada nie

shvatiti REL/TIG ili MIG/MAG zavarivanje (a potpuno je lako
razumeti, proitajte objanjenje).
Vidi se sa slike da je karakteristika REL/TIG aparata tzv vertikalna/padajua tj
sa konstatnom amperaom (tj REL/TIG aparati se i zovu CC aparati ili CC izvori
struje (CC = constant current)).
Konkretno to znai da kada REL/TIG zavariva radi i odrava neki nazovi pravilan
luk (na slici oznaen sa takom (1) tj luk sa pravilnom duinom a onda mahinalno
malo skrati luk recimo nenamerno jaim guranjem elektrode tokom voenja ili
zbog drhtanja ruke (taka 3) vidi se da je amperaa ostala maltene ista (tj kod
nekih aparata kojima je statika karakteristika bukvalno vertikalna, amperaa
ostaje ba ista, a kod ove krive sa slike koja je strma, amperaa je blago
poveana za prilino veliko skraenje luka. Takoe za mahinalno poveenje luka,
desie se da amperaa ostane praktino ista kao ona podeena potenciometrom
na
aparatu
(tj
neznatno
e
se
smanjiti).

Zbog toga to amperaa ostaje ista (konstantna) ili se praktino neznatno menja
pri produenju ili skraenju luka, ovaj tip aparata se zove CC izvor struje.
Pomenuti samouki MIG/MAG zavarivai su navikli na koncept REL/TIG aparata gde
se na aparatu teluje amperaa potenciometrom a onda ta amperaa ostaje
praktino ista tokom zavarivanja, a oni svojom vetinom odravaju luk...
E sva sutina MIG/MAG zavarivanja se svodi na injenicu da se ovde, zbog same
elektrine konstrukcije, ne moe telovati amperaa, i ta vie na komandnoj tabli
ovih aparata ni ne postoji potenciometar za podeavanje amperae.

Jo jednom, ne postoji potenciometar za amperau niti se ona

moe telovati na aparatu!!!
to pre zaboravite pogrenu zabludu da postoji telovanje
amperae na MIG/MAG aparatima, to ete pre ovladati perfektnim
MIG/MAG zavarivanjem!
Pri MIG/MAG zavarivanju postoje 2 potenciometra za podeavanje
i to za brzinu ice i za voltau. Koncept elektrine statike karakteristike
MIG/MAG zavarivanja je sledei (gledati onu sliku gore).
Podeavanjem voltae se praktino podeava duina luka!!! Ovo se mora
razumeti i shvatiti!
Zamislimo da smo podesili neku voltau, npr 20 V, i da krenemo da varimo.
Stvara se luk odreene duine i sva sutina je da je ta duina luka konstantna i da
je zavariva ne moe menjati namernim ili nenamernim primicanjem ili
odmicanjem pitolja ka ili od radnog predmeta. Duina luka ovde svo vreme
odstaje ista, tj konstantna i zato se ovi aparati zovu CV izvori struje (CV =
constant voltage) tj aparati sa konstantnim naponom. Evo ta se deava kada
zavariva mahinalno zbog drhtanja ruke ili ak namerno pokua da primakne
pitolj ka radnom predmetu. Sa slike se vidi da zavariva radi sa nekom duinom
luka (taka 1). Kada pokua da skrati luk, amperaa estoko poraste (taka 2) i u
mili/mikro-sekundi rastopi onaj viak ice sve dok rastojanje od ice do predmeta
ne bude ono prvobitno. Kada zavariva pokua da malo odmakne pitolj tj da
povea duinu luka vidi se da e za malo odmicanje, amperaa mnogo da padne
tj ica e se sagorevati sporije dok se duina luka ne vrati na originalnu duinu
zadatu
preko
potenciometra
za
voltau.
Ako ne verujete, probajte da naete aparat sa displejima za amperau i voltau i
probajte da odmiete i primiite pitolj i gledajte displeje. Uoiete ogromne
fluktuacije amperae i minimalne voltae tokom tih odmicanja i primicanja a
duina luka e svo vreme biti ista.
Kae se da su MIG/MAG aparati CV izvori struje ije je svojstvo tzv samoregulacija duine elektrinog luka. Jo jednom, zavariva ne moe kontrolisati
duinu luka primicanjem ili odmicanjem pitolja, duinu luka automatski
kontrolie aparat.

gde

je

tu

amperaa?

A amperaa? Svako ko je upuen u REL i TIG zavarivanje zna da se na tim

aparatima
podeava
amperaa,
pa
bi
morala
i
ovde.
Ali ne, ona se ovde ne podeava na kontrolnom panelu aparata, bez obzira na svu
tvrdoglavost upuenih u REL i TIG zavarivanje da se ipak podeava. Ona je
rezultat podeene brzine ice, prenika ice i prepusta ice (slobodnog kraja ice,
to je onaj deo ice koji viri iz dizne tokom zavarivanja) kao i samog materijala
ice.
MIG/MAG zavarivanje spada u tzv polu-automatske postupke, tj manualnoautomatske
postupke.
Manualno se kontrolie slobodan kraj ice tokom zavarivanja, nain voenja
pitolja
(guranje
od
sebe
ili
ka
sebi),
njihanje...
Automatski (podeavanjem na komandnoj tabli apartata) se kontrolie brzina

dovoenja ice (potenciometrom za brzinu ice) i duina luka (potenciometrom za

napon).
Jo jednom, nigde tu nema podeavanja amperae, ali naravno ona postoji a
kolika e biti zavisi od onog gore pobrojanog.
U struci se, kada nekoliko faktora (a ovde su to: brzina ice, prenik ice, vrsta
metala ice i prepust ice) utie na jedan rezultat (ovde amperaa), koristi metod
generalizacije da bi se objasnio svaki pojedinani uticaj. Konkretno, razmatra se
samo jedan uticajni faktor a ostali se zanemaruju i tako dok se svi ne izreaju.
Generalizujmo brzinu ice (koja se podeava na komandnoj tabli) a
zanemarimo sve ostalo. Brzina ice se u Evropi izraava u m/min (metara u
minuti m/min) a u USA u inima u minuti (ipm). Kada podesite neku brzinu ice
imate jednu amperau. Kada smanjite brzinu ice smanjuje se amperaa. Kada
poveate brzinu ice poveava se amperaa. Zavisnost amperae od brzine ice
zavisi od konstrukcije aparata ali je uglavnom u jednom delu linearna.
(A u opsegu praktine primene u MIG/MAG zavarivanju, amperaa je potpuno
nezavisna od napona. Poveanje ili smanjenje napona niti poveava niti smanjuje
amperau).
Razlog za ovaj fenomen (vea brzina ice = vea amperaa i obrnuto) je ve
opisana. Zamislite da, umesto da zavariva mahinalno gurne pitolj ka predmetu i
smanji luk, da zavariva odrava isti luk ali mu neko poveava brzinu na aparatu.
Poto je MIG/MAG aparat tvrdoglava CV maina, tj sam u deliima sekunde samoregulie duinu luka i to ne dozvoljava nikome drugome, on sam povea struju da
bi sagoreo onaj viak ice i vratio duinu luka na originalnu podeenu na aparatu.
To isto, ako zavariva odrava istu duinu luka a neko mu smanji brzinu ice,
desie se da aparat sam smanji amperau da bi se ica sporije topila i da se luk
vrati na podeenu duinu.
Generalizujmo prepust ice. Ovo se moe objasniti i zakonom fizike koji se
ui u 7 ili 8 razredu osnovne kole. A to je Omov zakon:
U=R
x
I (napon
je
jednako
otpornost
puta
amperaa).
tj poto je U = const (jer je podeeno na aparatu)
amperaa = const / R
Otpornost
je
iz
fizike
:R
=
r
x
(L/S)
r
=
specifina
omska
otpornost
konkretnog
metala
ice,
L
=
duina
prepusta
ice,
S = popreni presek ice = (d2 x )/4, (d = prenik ice).
Na kraju je amperaa = (const x S) / (r x L)
Iz ove formule sledi da je amperaa manja kada je L (prepust ice) vei i da je
amperaa vea kada je prepust krai.
Imajui u vidu do sada generalizovane uticajne parametre, moemo rei da
poveanjem brzine ice a istovremenim poveanjem prepusta u jednom
momentu moemo postii fenomen da ne postiemo nita, tj amperaa ostaje
ista, jer jesmo je poveali amperau veom brzinom ice ali smo je smanjili veim
prepustom.
Ako ne verujete, naite aparat sa displejima i tokom zavarianja neka zavariva
radi sa malim, srednjim i velikim prepustom ice a onda neka brzo menja od
malog ka velikom prepustu. Videete na displeju velike fluktuacije amperae.
Generalizujmo prenik ice. Iz formule: R = r x (L/S) = r x (4 x L) / (d2
x ) sledi da je otpornost ice vea kada je prenik manji i obrnuto.
Prema I = const / R, i amperaa e biti manja kada je prenik manji tj
amperaa e biti vea kada je prenik ice vei pri istom izabaranom podeoku
brzine ice.
Ili bolje pojanjeno, kod REL aparata kada podesite npr 100A, tih 100 A e biti isto
bez obzira da li u kljeta stavite 2.5 mm, 3.2 mm ili neki drugi prenik elektrode.

Znai bez obzira koji prenik elektrode stavite, kroz nju e proticati ista amperaa
koju ste podesili na aparatu.
A ovde, kod MIG/MAG-a, ako npr podesite brzinu ice na 5 m/min, za crni elik,
amperaa e (grubo procenjeno) za icu 0.8 biti 70A, za 1.0 mm e biti 110A, za
1.2 mm e biti 200A, a za 1.6 mm e biti 320 A...
Moe se o ovome jo priati, npr uzeti u obzir i vrstu materijala i njegovu
provodljivost pri nekoj temperaturi pa tako pri istoj brzini ice npr 5 m/min, kroz
icu prenika 1.2 mm od crnog elika grubo procenjeno protie 200A, a kroz icu
od nerajueg elika 170A a kroz icu od AlSi 5 legure 140A...
A kada u kljeta REL aparata stavite elektrodu 3.2 mm na 120 A, tu e 120A biti
isto bez obzira da li je elektroda od aluminijuma, ili od elika ili od inoxa ili od
bakra...
Rekapitulacija o amperai. Samouk majstor, a pre svega ako ima iskustva sa
REL/TIG zavarivanjem gde se sve svodi na podeavanje amperae, realno ne
moe da se snae u MIG/MAG zavarivanju jer se tu amperaa ne podeava, ve
se podeavaju brzina ice i napon da bi se se dobilo prihvatljivo zavarivanje tj
aparat sam dodaje ili smanjuje potrebnu amperaa za topljenje a da bi svo vreme
luk bio iste duine.