^

BRZO CITANJE

Urednik
Dragan Paripovi

Biblioteka Praktinih Knjiga

CITANJE
BRZO
Dzefri Dadli

BEOGRAD
2008

Naslov originala:
Rapid Reading
Jeoffrey Duddley

SADRZAJ
Kako da itate ovu knjigu

Copyright na prevod za Srbiju

IP BABUN
Sva prava prevoda za Srbiju zadrava izdava.
Preveo sa engleskog originala
Duan Stojanovi
Lektura
Ana Beli

Tree izdanje
Beograd 2008
ISBN 978-86-83737-11-6

POGLAVLJA:
1. Zato da itamo bre

2. Kako se skoncentrisati

20

3. Kako da itamo bre bez napora

35

4. Ako znate vie rei itaete bre

44

5. Tehnika jednog reda i tehnika karte

61

6. Tehnika olovke i tehnika dva reda

78

7. Pobedite vreme i shvatite sutinu

94

8. Promena tempa je korisna kao i odmor

108

9. Materijal za vebanje

126

10. Kako da zapamtite ono to brzo itate

143

KAKO DA CITATE OVU KNJIGU

Ponite itanjem ove i naredne strane. One slue kao uvod u poglavlje
koje sledi. Zatim, preite na prvo poglavlje. itajte paljivo, zaustavljajui se da porazmislite o kljunim mestima i sprovedete preporuke.
Nakon toga, uradite test. Svoje odgovore proverite u reenju. Reenja
svih testova nai ete na kraju knjige. Potom preite na sledee poglavlje. Ponavljajte ovaj postupak do kraja knjige.
Na nekim mestima od vas se zahteva da merite svoje vreme itanja.
Savetujem vam da sledite ova uputstva. Naravno, ako imate topericu
moete je koristiti, meutim dovoljno je da se posluite obinim satom
sa sekundarom.
Kako da odmerite vreme itanja
1. Zapiite tano vreme koje e biti kada vam sekundara bude dola
na 12.
2. U tom trenutku ponite da itate.
3. im zavrite sa itanjem zapiite tano vreme u minutama i sekundama.
4. Deljenjem broja rei sa proteklim vremenom (u sekundama), a
zatim mnoenjem kolinika sa 60 dobijate brzinu itanja, to jest
broj proitanih rei u minuti. Na primer, pretpostavimo da ste uspeli da proitate pasus od hiljadu rei za 2 minuta i 20 sekundi.
Pretvarajui ovo vreme u sekunde dobijamo 140 sekundi. Nadalje, delimo 1000 sa 140, pa rezultat mnoimo sa 60 kao to je
dole prikazano:
1000:140 x 60 = 429 (priblino)

Dakle, vaa brzina itanja za ovo poglavlje je 429 rei u minuti.

Na kraju, kada proitate knjigu, gledajte da ono to ste nauili primenite tokom svog obinog, svakodnevnog itanja. Bilo da je u pitanju
poslovna ili slubena prepiska, kolski udbenici, ili laka literatura za
oputanje, principi naueni u ovim poglavljima dobro e vam posluiti
i pomoi da razliita tiva itate brzo i sa razumevanjem.

Poglavlje I
ZASTO DA CITAMO BRZE?
^

Ovu knjigu ste uzeli jer elite da itate bre. Nadate se da ete u poslu
i drutvenom ivotu uopte iskoristiti prednost brzog itanja. Ubrzo
u vam otkriti koje su to prednosti, ali mi prvo dopustite da vam kao
itaocima poelim dobrodolicu. Uzdam se da ete dati sve od sebe da
savladate gradivo.
Svrha knjige je da vam zaista omogui da bre itate. elim da vam
pomognem da ostvarite zadati cilj. U stvari, nadam se da ete uvideti,
kako budete napredovali kroz poglavlja, da su vae italake ambicije
bile previe skromne, i da moete postii mnogo vie od onoga to ste
oekivali u prvi mah.
Pre svega, krenimo od toga ta moete da dobijete od ove knjige.
Kakve prednosti se stiu vetinom brzog itanja?
Na koji nain pomae brzo itanje
1. Brzo itanje tedi vreme.
To je najoiglednija dobit. Da li, sredinom sedmice, zatiete sebe kako
itate nedeljne novine ili da krajem dana itate jutarnje novosti? Da
li imate vremena za itanje magazina koji vam se isporuuju svake
nedelje ili meseca?
Zahvaljujui brzom itanju vie ne morate stalno da produavate
rok korienja knjiga iz biblioteke ili pak da dolazite u iskuenje
da ih zadrite preko dozvoljenog roka, pa na kraju jo morate da
platite i kaznu.

Brzim itanjem dobijate dodatne sate koje moete posvetiti daljem

itanju ili neem drugom to vas zanima. Veina nas se ali da nema
dovoljno vremena za bavljenje zanimljivim stvarima koje volimo. Ako
ste se ikada poalili na ovaj nain i (ili) ako imate naviku da dosta
itate, estitajte sebi, jer ste ovom knjigom pronali jednostavna sredstva za ubrzanje itanja.
2. Brzo itanje vas ini efikasnijim.
Brzo itanje vas osposobljava da se lake nosite sa zahtevima savremenog posla. Postati bri italac znai biti efikasniji radnik, to
utire stazu vaeg napredovanja poslovnim svetom. To se deava, jer
ljudi koji itaju bre, bolje i razumeju. Oni bre shvataju znaenje i
implikacije onoga to itaju. Zbog toga su u stanju da delotvornije
iskoriste vreme utroeno na itanje, to im donosi samopouzdanje i
unapreuje delotvornost u svakom pogledu. Bre itanje e od vas
nainiti vrednijeg slubenika.
Brzo itanje ima posebnu profesionalnu vrednost za one iji se rad
uglavnom sastoji od itanja: izdavae, istraivake radnike, studente,
kritiare, itd.
3. Manje vremena utroeno na rutinske stvari automatski donosi vie
vremena za upravljanje poslovima.
Ako ste poslodavac ili direktor, vezani ste za svakodnevni rad sa
gomilom papira. to bre zavrite s njima, ostaje vam vie vremena
da se posvetite sutinskim stvarima upravljanja poslovima. Vetinom
brzog itanja izbegavate da se zaglibite u hrpi pisama, beleki i izvetaja koji predstavljaju neodvojivi deo vae profesije.
4. Brzo itanje korisno je i u razonodi.
Vrednost brzog itanja nije ograniena na posao. Ono uveava zadovoljstvo u igri i zabavi gde je itanje neizbeno. Na primer, da li
gledate strane filmove? Da li moete dovoljno brzo da proitate prevod, a da vam to ne odvrati panju od deavanja na ekranu? Da li itate
romane? Vie proitanih romana znai i potpunije korienje vae
biblioteke. Ovo su samo dva tipina primera gde brzo itanje slui na
korist kada je u pitanju neka razonoda.

10

5. Brzo itanje proiruje vae vidike.

Ono proiruje horizont vaeg uma zbog toga to vam omoguava da
obuhvatite vei opseg raznovrsnih tiva.
6. Brzo itanje pomae da delotvornije govorite.
Ono vam omoguava da bre sakupite materijal potreban za zvanian
govor ili razgovor.
7. Brzim itanjem lake ete poloiti ispite.
Ako uite za ispit, uz pomo brzog itanja ete sa lakoom prei gradivo.
8. Brzo itanje poveava vae razumevanje.
Praksa je pokazala da se brzim itanjem bre i shvata ono to se ita.
Utvreno je da svaki odrastao ovek normalne inteligencije, koji prelazi
manje od 300 rei u minuti, ita sporije no to to bi to bilo normalno u
odnosu na njegovu sposobnost razumevanja.
9. Brzo itanje vas dri u toku dogaaja.
Omoguava vam da pratite novosti i krajnja dostignua iz oblasti vaeg
interesovanja.
10. Brzo itanje je mentalno okrepljujue sredstvo.
Deluje kao opti mentalni eliksir, obnavlja znanje, uvebava intelekt i
dri pod kontrolom vae mentalne sposobnosti.
Brzina i shvatanje
Lagano svarena strana teksta, pisao je Mekjuli, bolja je od tomova
urno proitanih strana.Ako je ovo tano, zato sam se onda prihvatio
zadatka da vas nauim brem itanju?
Mekjuli je iveo u leerno doba, kada se manje italo i imalo vie
vremena za tako to. U veku brzine i napretka u kome ivimo efikasnost u najveoj meri zavisi od brzine itanja.
U svakom sluaju, nadam se da u vam pokazati da je brzo itanje
spojivo sa asimilacijom proitanog. Samo zato to itamo bre no to
Mekjuli misli da je podesno, ne znai da itamo povrno. Naprotiv, cilj
nam je da itamo i brzo i sa razumevanjem.
ak se ni Mekjuli ne bi dvoumio da prizna da su dve proitane i apsorbovane strane bolje od jedne, za isto to vreme. To je cilj koji u ovoj

11

knjizi imate pred sobom. italac se, zapravo, moe nadati stoprocentnom ili ak znaajnijem poveanju svoje brzine itanja i razumevanja
proitanog.
Ovladavanje predmetom
elim da izbegnem tekoe na koje se jedan ovek poalio: Kad god
bih itao bre nego inae, ispustio bih smisao onoga to je autor eleo
da saopti. Pokuavao sam da na sve naine prevaziem ovaj problem,
na primer pamenjem kljunih odlomaka, i tome slino, ali nije bilo
nikakve vajde. Ovo bi se obino zavravalo odustajanjem od daljeg
izuavanja predmeta, uprkos injenici da sam na poetku bio za njega
vrlo zainteresovan.
Ipak, tano je da zainteresovanost za temu pomae da itate bre.
Jedna gospoa-italac je rekla: itam velikom brzinom jer je knjiga
interesantna. Kada doem do kraja strane u meni ostaje jasna predstava
o onome to sam proitala.
ak i ako, sluei se tehnikom brzog itanja, naiete na neke tekoe
u razumevanju, verovatno e vam biti lake da savladate neku stranicu
iitavajui je na isti nain nekoliko puta brzo, nego jednom polako.
Da sporo itanje ne znai obavezno i bolje razumevanje, jasno
pokazuje sledea izjava: Odluila sam da se latim kursa poslovne korespondencije. Jedna od stvari koje su mi hitno potrebne za uenje je
da saznam kako da poboljam pamenje i kako da asimiliram nove
interesantne predmete. Vrlo sporo itam, a elela bih i da mogu bolje
da razumem sutinu svakog predmeta.
Mada je itanje i ponovno iitavanje uobiajeni nain uenja, ono
nije i najbolji. Efikasniji nain je da proitate a zatim zatvorite knjigu testirajui sebe na sledee naine: presliavajui se o proitanom,
razgovarajui o tome sa nekim ko je takoe itao ili pokuavajui da
odgovorite na autorova pitanja. To je metod koji vam preporuujem da
usvojite pri upotrebi ove knjige.
itanje i starost
Ove rei, nesumnjivo, itaju mnogi ljudi koji su zali u drugu polovinu
svog ivota. Moda ih itaju i oni koji su, po svom miljenju, duboko
zagazili u godine. Ako spadate u ovu kategoriju, verovatno ete

12

se zapitati: Mogu li imati koristi iz ovog treninga uprkos svojim

godinama?
Moemo da vas obradujemo potvrdnim odgovorom. Ovde ne vai
nezaslueno popularna izreka Starog psa ne moete nauiti novim trikovima. Sasvim je mogue da starija osoba naui novu vetinu kao to
je brzo itanje. Naravno, to e biti malo tee nego za osobu, recimo,
srednjih godina. Pored toga, naglaavam da sposobnost za uenje sa
godinama opada vrlo lagano, u sluaju da postoji volja za uenjem.
Posledice gledanja TV-a na itanje
Jo jedno pitanje koje iskrsava je: Koja je svrha uenja ljudi brzom
itanju kada se, usled uticaja TV-a, sve manje i manje ita? Ako se
manje ita, ljudi onda imaju vie vremena da prorade materiju i shodno
tome nije im potrebno da ue brzo itanje.
Ovakvo gledite poiva na zabludi. Ono podrazumeva pretpostavku
koja nije istinita a to je da, zbog velike gledanosti TV-a, ljudi manje
itaju. Izdavai se sa tim ne mogu sloiti. Ono to se zapravo deava je
da TV, kod veeg broja ljudi, budi interesovanja za vie stvari. Oni su
potaknuti da nastave da trae vie podataka u knjigama. Ishod svega je
da TV, u stvari, podstie itanje.
U pismu upuenom Gardijanu, bibliotekar iz grada na jugu Engleske, kae da je u poslednjih deset godina pozajmljivanje knjiga iz
biblioteke poraslo za sto posto. Spominje, meutim, znaajan podatak,
da je poveana tranja za ozbiljnijom literaturom, a da su samo itaoci
trilera i lake literature oni koji su se zadnjih godina odali gledanju televizora.
O slinom iskustvu izvetava upravnik manesterske biblioteke.
On nalazi da je otvaranje lokalne TV stanice na severu Engleske pre
osam godina pratilo smanjenje broja izdatih knjiga lake literature sa
2.911.000 na 2.615.000, ali je zato broj izdatih knjiga druge literature
u toku istog perioda porastao sa 2.460.000 na 3.681.000. Ovo je prokomentarisao: Odnos porasta broja televizora i manjeg itanja lakih romana sigurno nije sluajan.
Ovaj problem je istraivao jedan psiholog poredei 137 porodica,
vlasnika televizora, sa istim brojem porodica koje ga ne poseduju. Obe
grupe su dosta sline u pogledu mesta stanovanja i standarda.

13

Otkrio je, kao to se i moglo oekivati, da se slobodno vreme u kui,

u dobroj meri provodi uz TV. Meutim, njegovi podaci ne potvruju
stanovite da je u domovima sa televizorom itanje u drugom planu.
On izvetava da: U poreenju sa sluanjem radija i mnogim drugim
zabavama, itanje se relativno dobro dri u naim TV porodicama.

zadravati na toaletnim listiima, kako se dokumentacija slikovito naziva u britanskoj armiji.

Ako pogledamo staru tampu videemo da je jo pre vie od etrdeset godina na Univerzitetu Manester, profesor Septimus Lod,
brat ser Olivera, obuavao svoje studente itanju velikom brzinom.
On je svoja naela primenjivao ne samo na engleskom, ve i na francuskom, primoravajui studente da prorade francusku gramatiku za
etiri nedelje, da bi posle devet nedelja itali francusku knjievnost
istom brzinom kao da je na engleskom.

Potreba za brzim itanjem je iroko rasprostranjena

Vapaj srca koji sledi dolazi iz Udruenja sekretara iz Odbora za sanitetski menadment, sa juga Engleske: Uz stalno rastuu koliinu
prepiske i objavljenih radova koji prolaze uredima, za obian um je
postalo preteko da zadri sve informacije pohranjene u njega.
Potreba za brzim itanjem, radi prolaska kroz brdo prepiske, beleki i dokumenata sa kojim su suoeni prezaposleni administratori,
danas je iroko rasprostranjena u svim administrativnim krugovima.
lanovi vlade i ministarstva spoljnjih poslova uvebavaju se brzom
itanju. To je inio i pokojni predsednik Kenedi.
Gospodin Garner, ef odseka za slobodna istraivanja pri Kraljevskom koledu naprednih tehnologija u Salfordu, u intervjuu za
tampu, rekao je: Teimo poduavanju tehniki ve potkovanih i
poslovnih ljudi, kao i brem, efikasnijem itanju. Mi moemo da,
dodao je tokom desetonedeljnog kursa osposobimo oveka da ita brzinom od 500 rei u minuti.
Carborundum Co. Ltd, ICI, Liland Motors, i Joseph Lucas
spadaju u firme u ovoj zemlji koje ohrabruju ili treniraju svoje administrativno osoblje da bre ita i obavlja papirologiju za krae vreme.
Vlasnik Tajmsa je izrazio aljenje to je spor italac. Pominjui
da neki njegovi prijatelji, vie zauzeti od njega, uspevaju da proitaju
tri-etiri knjige nedeljno, on ali to nije uspeo da razvije sposobnost
brzog itanja. Mogao je da pomene i primer drugog bogatog novinskog
magnata, Sesila Harmsvorta Kinga, koji je izjavio da ita etiri knjige
nedeljno, od kojih su dve na francuskom.
Brzo itanje je od neprocenjive vrednosti i u svim vojnim slubama.
U njima je takoe od sutinske vanosti da sav rad sa papirima bude
obavljen najveom brzinom, tako da ne trpe vitalne vojne dunosti.
Vojska opravdano smatra da se narodna odbrana ne srne previe

Proirenje opsega rei

Jedno od osnovnih naela na koje se brzo itanje oslanja jeste proirenje
opsega rei. Opseg rei je broj rei koje uspemo da obuhvatimo
jednim uperenim pogledom. Prema doktoru E. A. Tejloru iz Centra za
itanje i uenje u Njujorku, prosean ovek fiksiranjem pogleda uspe
da obuhvati jednu re. To znai da on praktino mora da zastane kod
svake rei. On ita sporo jer u datom trenutku ita samo jednu re.
Brzim itanjem se tei poveanju broja rei obuhvaenih jednim
pogledom. Umesto zastajanja kod svake rei, letiminim pogledom
moemo obuhvatiti frazu ili itavu reenicu. Ako proirimo broj obuhvaenih rei na etiri ili pet, oigledno je da emo biti u stanju da
uivamo u znatnom poveanju svoje brzine itanja.
Sutinu je istakao Vilijam ejl iz italake laboratorije. Na kraju
krajeva, podsea on, rei crveni ambar su samo slika crvenog ambara. Ako ovo itate re po re, neete dobiti nita vie od toga nego da
ste je itali kao frazu. Videete isto onoliko, koliko prikazuju i dve rei
iz fraze. Vi moete da videte i do pet rei u jednoj frazi.
Pol B. Pejns iz Instituta za itanje pri Njujorkom univerzitetu ak
se pita da li je neophodno itati svaku re iz fraze. Vrstan italac, tvrdi on, nikada ne ita svaku re. On ita oko 50 procenata postojeih
rei, osim ukoliko nije re o tehnikom materijalu. Sutina italake
vetine je sposobnost pronalaenja glavne ideje u pasusu.
Primetiti kljune rei je stvar iskustva i obuke. Ovo je prikazano na
primeru same Pejnsove reenice:
Vrstan italac nikada ne ita svaku re.

14

15

Ako ne proitate reci nikada ne, neete shvatiti pravi smisao

reenice. S druge strane, razumeete smisao ako propustite dve rei
kao to sledi:
Efikasan italac nikada svaku re.
Pretpostavimo da ste ipak preli preko nikada ne, tako da ste
proitali: Efikasan italac ita svaku re. U ovom sluaju neete
biti u stanju da shvatite pravi smisao sledee dve navedene reenice.
Iz narednih reenica uvideete da ste propustili kljune rei, ali e vas
to ujedno i ohrabriti da stvorite naviku izvlaenja ideja umesto itanja
svake rei.
Ovakvo preskakanje je krajnje racionalno. To je previanje sa
odreenom namerom, kako biste bre shvatili sutinu.
Uvodna veba
A sada je vreme za krv i znoj. Morate lagano uvesti sebe u ono to
nameravate da postane navika. Krenite malo da vebate vetinu brzog
itanja. Za poetak, ovo ne morate shvatiti previe ozbiljno. Ne morate
biti jako revnosni kod dole ponuenih vebi.
Sve to treba da uradite jeste da proitate tekst, ali dodajte malo
gas. To jest, proitajte ga malo bre nego to biste to uinili svojim
inae laganim tempom.
Svrha ove vebe je da osetite ukus onoga to dolazi. Vi elite da se
oprobate, kako biste stekli uverenje da je ono to ste namerili u vaoj
moi. elite da se obodrite i dokaete sebi da je to lake no to je to
isprva izgledalo.
Jedno upozorenje pre nego to krenete. Ne inite greku primoravajui sebe, naporom volje, na bre itanje. Radije pozovite u
pomo snagu mate. Poto se latite teksta, pustite matu da radi u vau
korist. Zamislite kako itate neto bre no to ste uobiajili. U svom
umu vidite kako zavravate s itanjem, za krae vreme od onoga koje
vam je inae potrebno.
Ako budete ovako radili videete da vam je znatno manje potrebna
snaga volje. Otkriete da ne morate toliko da se napreete. Zadatak ste,
u svojoj mati, ve obavili i samo jo treba da svoju navedete volju u
istom pravcu.

16

Dakle, sedite i ponite sa itanjem naznaenog teksta. Radi se o

novinskom lanku o eleznikoj nesrei. Upamtite ta vam je initi.
Morate itati za nijansu bre nego inae, i dok to pokuavate predstavite sebe u mati kako zadatak ispunjavate s lakoom.
Spremni? U redu - idemo!
U ELEZNIKOJ NESREI POGINULO 187 OSOBA
Sto osamdeset sedam osoba je poginulo kada se praznini voz prepun
izletnika jue sudario sa teretnim vozom. Ovo je jedna od najteih
nesrea u istoriji evropske eleznice za poslednjih 25 godina. Prilikom
sudara je povreeno jo pedeset est osoba.
Do udesa je dolo kada se izletniki voz zaustavio na stanici Sevil-la-Ren. Teretni voz, teko natovaren gvozdenom rudom, naleteo je
otpozadi, poto je izmakao kontroli na nizbrdici nedaleko od stanice.
Masivna lokomotiva se zarila u zadnje vagone putnikog voza uz
strahovit tresak i kompletno ih smrskala. Praktino svi vagoni izletnikog voza su izbaeni iz ina, a nekolicina ih je sabijena u prednje
vagone usled siline udara.
Veina nastradalih je bila u drugom delu voza. U zadnja dva vagona
nije bilo preivelih, a ak su i u eonim delovima voza putnici bili
estoko ugruvani i poseeni krhotinama izlomljenog stakla.
Spasioci su tekom mukom po sumraku oslobaali prikljetene i
povreene i pokrivali tela mrtvih. Oni su brzo stupili u akciju uz pomo
peadijske ete francuskih vojnika koji su logorovali u oblinjem selu
Mezons Malfor.
Putniki voz je izletnike vodio na jednodnevno putovanje od Pariza
do ume Montrason, dobro poznatog, predivnog izletita, esto poseivanog od strane Pariana i radnika iz severnih predgraa prestonice. Voz se upravo zaustavio na stanici Sevil-la-Ren da iskrca nekolicinu putnika koji su se ranije prikljuili.
U trenutku sudara, mnogi ljudi su stajali na hodniku pa su popadali
usled siline udara lokomotive koja je izbacila vagone sa ina. ef stanice iz Sevila procenjuje da je teretni voz sigurno iao 50 milja na sat
kada je udario u zadnje vagone putnikog voza. Drugi oevici nesree
potvruju isto i dodaju da je inercijom teretni voz nastavio mnogo jardi
napred, lomei vagone putnikog voza i odbacujui ih sa strane.

17

Stajao sam blizu prednjeg dela voza, kae an Pol Beli, nosa iz
Sevila. Iznenada sam ugledao teretni voz kako se pribliava odpozadi
strmom krivinom. Povikao sam ljudima u vozu, pokuavajui da ih
upozorim na opasnost. Ali, niko nije shvatio, osim ljudi na peronu, koji
su potrali da nau sklonite kada su vagoni iskoili iz ina i poleteli
ka njima.
Bilo je strano, dodaje Madlen Vernuil, jedna od retkih putnika
koji su iskoili. Krici ranjenih i umiruih bili su srceparajui kada je
teretni voz, kako se inilo, jednostavno zbrisao izletniki voz sa pruge,
sklanjajui ga sa svog puta kao gomilu ibica. Ceo zadnji deo voza je
izgledao uniten.
Svetenici, hitno pozvani iz okolnih sela ovog dela Francuske,
kretali su se oko olupina izgovarajui molitve i obavljajui poslednje
obrede nad umiruim rtvama. Medicinske sestre iz bolnice Notr
Dam de la arite iz Sevila pomagale su dajui transfuziju krvi teko
povreenima, dok su doktori ubrizgavali injekcije protiv bolova ranjenicima koji su leali prignjeeni krhotinama.
Sutradan je istragu okolnosti pod kojim se dogodio udes zapoela
andarmerija. U meuvremenu, mnogobrojne dobrotvorne organizacije iz Francuske sakupljale su pomo u cilju olakanja nevolja udesom pogoenim porodicama, a istaknute linosti sa radija i televizije
pozivale su donatore.
Fusnota na jueranji nesreni sluaj - estonedeljna devojica, je
zateena neozleena u vagonu koji je iskoio iz ina, iz sredine kompozicije. Njena povreena majka je naena kako lei pored deteta. I
majka i dete bili su zbrinuti u lokalnoj bolnici pre no to su poslati kui
u Pariz.

TEST RAZUMEVANJA POGLAVLJA

Stavite paraf na tvrenja za koja mislite da odgovaraju onome to ste
proitali u prvom poglavlju:
1. Cilj knjige je da vam pomogne da itate bre.
2. itajui bre dobijate sate slobodnog vremena.
3. U poslovnom svetu moete stei unapreenje i bez sposobnosti brzog itanja.
4. Korist od brzog itanja je ograniena na posao.
5. Brzo itanje vam pomae da poloite ispite.
6. Brzi itaoci mnogo bre shvataju ono to itaju.
7. Moete itati ili brzo ili sa razumevanjem, meutim nikako
oboje u isto vreme.
8. Biti zainteresovan za ono to se ita ne pomae pri brzom
itanju.
9. Strana teksta se moe bolje savladati ako je vie puta proitamo brzo umesto jednom polako.
10. itanje i ponovno iitavanje je i najei i najbolji metod
uenja.
11. Staroj osobi je mogue da naui brzo itanje.
12. Televizija nije imala uticaja na itanje.
13. Glavni vlasnik Tajmsa je izjavio da ali to je celog ivota
bio spor italac
14. Opseg rei je broj rei koje zahvatimo jednim pogledom.
15. Prosean, odrastao ovek, ita polako zato to u datom trenutku ita samo jednu re.
Proverite odgovore u reenjima na poslednjoj strani knjige.

18

19

Poglavlje II
KAKO SE SKONCENTRISATI
Pre no to nauite da brzo itate, morate znati kako da se skoncentriete. Ukoliko niste prisutni, nema nikakve koristi ni od brzog ni
od sporog itanja. Razumevanje proitanog zavisi od panje koju ste
mu posvetili, a bez panje, samo brzim itanjem, ne moe se poveati
razumevanje.
Na ta mislimo kada govorimo o koncentraciji? Neke nagovetaje
o ovome dobili smo u prethodnom poglavlju. Koncentracija je
zapravo odravana panja. To znai da treba da prenesete svest u
sredite neega. Ovaj postupak usredsreivanja uma na zadatak
moe se uporediti sa uveliavajuim staklom koje suneve zrake
dovodi u iu.
Pri pravilnoj koncentraciji, kae F. S. Perls, objekat dolazi u prvi
plan svesti bez ikakvog napora, sve ostalo iezava, vreme i okolina
prestaju da postoje. Nema nikakve unutranje borbe ili protesta protiv
koncentracije.
Ovaj pisac ukazuje na to da se ovakva koncentracija esto moe
uoiti kod dece, a puno puta i kod odraslih, onda kada su obuzeti
nekim interesantnim poslom ili hobijem. On jo dodaje otuda
nije teko shvatiti da je, poto to se svaki deo linosti trenutno
usklauje i podreuje jednom cilju, koncentracija temelj svakog
uspeha.

20

Kada um odluta
Naravno, u ovoj knjizi traite osnov za razvoj vae italake sposobnosti. Suprotno tome je stanje lutanja misli, koje teite da prevaziete.
Ovo stanje je lepo prikazano u sledeem tipinom primeru.
Mladi student prava se ali na odsutnost duha i manjak koncentracije i pria o svojim snovima u budnom stanju: Kada bih ugledao
lepa kola, odmah bi poeo da matam o tome kako su moja. Kada
bih video lepu kuu, bila bi moja, i tako dalje. Kada bih bio bolestan,
uobraavao bih da nisam nikada bolovao. Dok sam iao na fakultet
provodio bih, sa knjigom, dnevno najmanje dva sata na mirnom mestu
sanjajui otvorenim oima, i nakon toga bivao srean. I, nikada me
nita nije brinulo.
Napustio sam koled i naao zaposlenje, ali sam jo uvek sanjario
o Londonu i studentskom ivotu. Nije bilo mesta u Londonu koje
nisam posetio u mati. Imao sam mapu Londona i provodio vreme
zamiljajui da sam tamo, da moje obrazovanje finansira otac koji
je u samo mati vrlo bogat. Ponekad, dok sam zaista spavao, moje
matarije bi se ostvarivale u snovima. askao bih tada u Londonu sa
sinovima lordova.
Pored prikaza ovih uobraenja, nalik pravim snovima koji na psiholokom planu predstavljaju imaginarno zadovoljenje elja, iskustva ovog oveka pokazuju kontinuitet koji postoji izmeu matanja i
pravih snova.
Ona takoe bacaju i zanimljivo svetlo na psihologiju samog studenta. Posmatrajui misli kako mu prolaze umom dok uzaludno sedi
nad knjigom, uoavamo da on svoje matanje koristi kao nain da kompenzuje svoju inferiornost. On se neprestano poredi sa drugim ljudima
za koje misli da su uspeniji. Takoe zapaamo, u matanju o ivotu u
Londonu, ispunjenje njegovih elja. Ove nerealne ideje i zalutale misli
ispunjavaju njegov um u toj meri da se moe rei da je skoncentrisan
uglavnom na njih umesto na knjigu.
Evo jo nekih primera misli koje se mogu javiti pri pokuaju da se
skoncentriemo.
Godinama sam, kae jedan drugi mladi, puno matao. Tokom dana, u trenucima odmora kada mi um nije bio usmeren ni na ta

21

odreeno, zamiljao sam da postiem odluujui pogodak u vanom

fudbalskom meu ili da pobeujem na atletskom mitingu ili da se
obraam nekom javnom skupu. Svi ovi snovi se tiu linog ugleda i
elje da budem potovan. Verujem da se tako nadoknauje eljeno a
neostvareno, deli udnje da se bude u centru panje. Ili je to samo
pokuaj bekstva iz stvarnog ivota?
On sam nudi ispravno tumaenje navike svakodnevnog matanja.
Ono je, kako je mladi i sam ukazao, sredstvo kojim se u mati kompenzuje neuspeh u stvarnom ivotu. Kao to ree: Ovim snovima se
nadoknauje eljeno, a neostvareno.
Njegova dunost je, ipak, da iskoristi svoje sposobnosti za opte
blagostanje. U svojoj knjizi ta bi vam mogao znaiti ivot doktor
Alfred Adler pie: ovek, koji je u ljubavnom ivotu prisan i spreman
da mnogostrano sarauje, iji rad donosi korisna postignua, i iji su
odnosi sa prijateljima otvoreni i plodonosni.....osea ivot kao kreativan zadatak koji nudi mnoge mogunosti bez neizleivih poraza. Na
drugom mestu dodaje: Kada osoba ne uspe da se prilagodi jednom
ili vie od ukupno tri neumoljiva zahteva ivota, neka se uva oseaja
ponienosti. Gore navedeni primer navike sanjarenja o linom ugledu
vodi ka oseanju ponienosti, jer je matanje zapravo uteha.
U oba gornja sluaja, njihova bujica misli upuuje na injenicu da
su ovi ljudi zaokupljeni idejom kompenzacije u mati, jer tako zadovoljavaju neostvarene tenje iz stvarnog sveta. Oni se tee, zbog proputenih prilika, kulama izgraenim u carstvu mate. Moemo opaziti
tragove njihove elje za uivanjem u panji drugih koji su ih, inae, u
stvarnom ivotu odbijali. Sve ove misli iskrsavaju i ometaju im panju
im sednu da itaju.
tetne posledice sanjarenja
Ovi sluajevi jasno pokazuju kakve su tetne posledice sanjarenja. Po
doktoru D. E. Valasu Volinu, ima ih etiri:

Sanjarenje ohrabruje osobu u nastojanju da pobegne od stvarnosti

i izbegne odgovornost.

Sanjarenje je iluzoran metod kompenzacije frustracija i oseaja

inferiornosti.

22

Sanjarenje o sebi kao junaku i osvajau moe, u stvarnom ivotu

oveka dovesti do uobraenosti u odnosima sa drugima.

ovekovo rasuivanje moe se toliko pogorati da vie ne bude

u stanju da razlikuje matu od stvarnosti.

Prednosti koncentracije
Nasuprot ovim negativnim posledicama istiemo prednosti koncentracije:

Ljudi e uivati u vaem drutvu ako moete da posvetite panju

njima samima i stvarima koje ih se tiu.

Usredsreivanje na ono to drugi govore omoguava vam da

postavite prava pitanja ili sroite inteligentne primedbe.

Sposobnost koncentracije jaa ovekovo samopotovanje i doprinosi boljem miljenju drugih ljudi o njemu.

Omoguava nam da izvrimo zadatke postavljene pred nas. Ser

Isaka Njutna jednom su pitali kako je doao do svojih velikih
otkria. Odgovorio je: Neprestano pred sobom imam predmet
razmiljanja ekajui da se prvi zraci spoznaje, polako, malo po
malo, ne pretvore u jasnu svetlost.

Koncentracija poveava tanost. Ovo je naroito vano za pravilno shvatanje onoga to nameravamo da brzo itamo.

Vebanjem koncentracije moete ne samo da itate bre, ve i da

zapamtite proitano.

Zato gubimo koncentraciju

Koji su razlozi gubljenja koncentracije? Zato nam panja luta dok
pokuavamo da itamo? Postoje etiri glavna razloga za gubitak koncentracije. To su:
1. Spoljanje smetnje.
2. Unutranje smetnje.
3. Gubitak interesa za temu.
4. Sukob volje i mate.

23

Oseaj ei
Ometanje se moe dogoditi i putem miinog ula. Ono nam skree
panju na teinu knjige u ruci ili na uspravno dranje tela pri sedenju.
Postajemo svesni uznemirenja koje se javlja od pozicije naeg tela u
prostoru. Ukoliko je stolica neudobna, a nai udovi sputani nelagodnim
poloajem, oseaj ravnotee nam na to skree panju.
Glad i e su, takoe, spoljanji inioci smetnje u naim nastojanjima da se usredsredimo. Gore navedeno znaenje rei razlikujemo
od uznemiravanja koja dolaze iz uma. Ona e biti razmatrana u narednom pasusu.

2. Unutranje smetnje.
One su izvor poremeaja koji izrastaju iz uma kao neto sasvim razliliito od spoljanjih prizora i zvukova. Unutranje smetnje su uglavnom dvojake. Neke karakteristike prve vrste, sanjarenja, ve su
date. Druga vrsta je emocionalni konflikt. Emocije poput zabrinutosti,
straha, tuge, ljubomore i slino, stvaraju sukob unutar uma i ometaju
sposobnost uenja. One su, u biti, izvor najveih smetnji.
Na ovom mestu postajemo svesni injenice da se ne moemo skoncentrisati na vie od jedne stvari u isto vreme. Dok smo zaokupljeni
brigom ili tugom ili nekom drugom uznemiravajuom emocijom, ne
moemo kako valja usmeriti panju na gradivo o brzom itanju.
Japanac, gospodin Tameo Kadijama tvrdi da je u stanju da se
skoncentrie na vie od jedne stvari u isto vreme. On kae da to izvodi
svojom sposobnou da ita ili pie naopake i unazad, da vodi razgovor, i vadi kubni koren iz brojeva, sve u isto vreme.
Moda mislite da je to izvanredan uspeh. I jeste, zaista - ali on se ne kosi
sa zakonom panje, koji govori o naelu jednousmerenog uma. Zaista
ne, jer ono to se deava u sluaju gospodina Kadajame jeste da njegova
panja naizmenino hitro skae sa zadatka na zadatak. Uz dovoljno dugu
obuku svaka normalno inteligentna osoba bi verovatno izvrila isti podvig
naizmenine panje - naravno ukoliko bi to smatrala vrednim truda.
Jedan autobuski kondukter pria: Pre nekoliko meseci primetio
sam da postajem odsutan duhom, a od skora ovo se pojaalo do neprijatnog stepena, toliko da sam neprestano zaboravljao i gubio svoje
stvari unaokolo. Rasejanost me je nedavno nagnala da napravim najneprijatniju greku, koja me je umalo stajala obraza, a koju sam poinio
nesvesno. Pre par dana jedan me je putnik upitao za cenu karte do
izvesnog mesta. Rekoh da staje 90 penija, koliko je i platio, ali sam mu
grekom izdao kartu od 9 penija. Ovo se otkrilo kada je u autobus uao
inspektor radi provere.
Ovo iskustvo pokazuje koliko pamenje zavisi od panje, koja opet
zavisi od nesputanosti smetnjama. Da bismo efikasno izvrili zadatak
ili neto ispravno zapamtili, moramo za to uloiti odreeni trud. Ovaj
ovek je bio odsutan duhom, jer nije mario za svoj posao. Razlog zbog
kojeg mu je panja bila ometena, uoava se u sledeem opaanju:

24

25

Prema knjizi Margaret O. Hajd, Va mozak - najmoniji kompjuter,

skorija istraivanja ukazuju da deo mozga pod nazivom retikularna
formacija utie na koncentraciju. Ona proputa mnoge senzacije koje
u datom trenutku dolaze do mozga i izabira onu eljenu. Retikularna
formacija, kod ljudi koji ne mogu da se koncentriu, moda ne reaguje
odgovarajue, ali do sadanjeg trenutka nauka nije razvila metod kontrolisanja ove aktivnosti.
1. Spoljanje smetnje.
Ovo se moe srediti na mnogo naina u zavisnosti od ulnog organa
koji prima nadraaj. Po tradiciji, ima pet ula: ulo vida, sluha, mirisa,
ukusa i dodira. Prizori koje vidimo sa prozora, buka u sobi, miris
kuvane ribe iz kuhinje, ukus soka od voke koju jedemo, i dodir olovke
koju trenutno ne koristimo - svi ovi beznaajni podsticaji, obuzevi
neko od naih pet ula, mogu nam poremetiti koncentraciju.
Meutim, po savremenom shvatanju, ovo nisu jedini ulni organi
koje posedujemo. Spisak oseaja je proiren te sadri jo:

Oseaj pritiska
Oseaj temperature
Oseaj bola
Miini oseaj
Oseaj ravnotee
Oseaj gladi