EKOSISTEM

Biocenoza (ivotna zajednica) i biotop (ivotno stanite) neraskidivo su povezani i ine sloenu
celinu ekosistem. U ekosistemu se ostvaruje jedinstvo ive (biocenoza) i neive (biotope)
prirode. Ekosistem = biogeocenoza ( bios = ivot, geos = zemlja, koinos = zajedniki) je
beskrajno sloen i izrazito dinamian sistem u kome sve uzajamno deluje jedno na drugo,
posredno ili neposredno. Izmeu njegove ive i neive komponente vri se stalna razmena
materije i energije. Na bazi tih uzajamnih odnosa ekosistem nastaje, odrava se i evoluira. Odlike
ekosistema su njegova struktura i dinamika. Strukturu odreuju brojnost, raspored i sastav
populacija organizama rasporeenih u skladu sa uslovima spoljanje sredine. Dinamika
ekosistema odnosi se na sezonsku promenljvost biocenoza u ekosistemu ili pak na sukcesije.
Odnosi izmeu komponenata u ekosistemu
Budui da je ekosistem integralna celina koja obuhvata ivotno stanite, sa svim faktorima koji ga
ine i ivotne zajednice, on nastaje, odrava se i evoluira na bazi sloenog spleta odnosa izmeu
njegovih komponenti. Postoje tri kategorije odnosa izmeu komponenata u ekosistemu:
1. akcije obuhvataju sva dejstav koja biotope, kao kompleks ekolokih faktora vri na
biocenozu;
2. reakcije uticaji ivih bia na biotop; iva bia se prilagoavaju na promene uslova u
biotopu i istovremeno menjaju tu sredinu;
3. koakcije uzajamni uticaji izmeu samih organizama; njima pripadaju svi odnosi ishrane u
biocenozi i itav niz konkurentskih odnosa (za prostor, za hranu idr.).
Ekosistemi nisu izolovani jedni od drugih, teko im je odrediti granice, jer su meusobno vezani
razliitim uzajamnim uticajima. Manji ekosistemi podreeni su viim, a zatim se u njih uklapaju,
integriu se u sloene komplekse vieg reda.
Grupisanje i kalsifikacija ekosistema se moe izvriti na razliite naine, na osnovu:
.1
tipova vegetacije tip vegetacije na vlanim, umereno vlanim i suvim stanitima
.2
tipa zemljita glinovito, peskovio, stenovito
.3
prirode stanita podzemno, nadzemno, suvozemno, morsko, jezersko
.4
biljne zajednice biocenoza bukove ume (bukva dominantna)
Ekosistem je osnovna srukturna jedinica biosfere. Jedinstvo ive i neive prirode ne ograniava se
na ekosisteme, ve se protee i na itavu planetu Zemlju .
Biosfera (sfera ivota) predstavlja jedinstven sistem sa uzajamno povezanim i uslovljenim
delovima, ekosistemima. To je vrhunsko jedinstvo ive i neive prirode na Zemlji i obuhvata itav
prostor naseljen ivim svetom, odnosno spoljanji omota Zemlje, oblast u kojoj je rasprostranjen
ivot.
Biomi ivotne oblasti
Grupacije ekosistema u okviru odreenih klimatskih oblasti koje karakterie odreeni tip
ekosistema i odgovarajue ivotne forme ine biom.
Biomi se grupiu u tri glavne celine, odnosno u tri osnovne ivotne oblasti na Zemlji ::
1. Oblast mora i okeana samo jedan biom ( morski ekosistemi )
2. Oblast kopnenih voda samo jedan biom ( slatkovodni ekosistemi)
3. Suvozemna oblast ivota zonobiomi.
Zonobiomi su: tundra, tajga, listopadne ume umerene zone, stepe, savane, venozelene ume
mediteranskog tipa, pustinje, sezonske tropske ume jugoistone Azije, tropske kine ume.