ANALIZA TAHOGRAFSKOG ULOKA

U FUNKCIJI OBRADE SAOBRAAJNIH NEZGODA

1. UVOD
Nagli razvoj saobraaja i porast broja motornih vozila doveli su do poveanja saobraajnih nezgoda
tako da se pojavila potreba za to efikasnijom kontrolom eksploatacije vozila, odnosno kontrole
ponaanja vozaa u eksploataciji bilo od strane unutranje kontrole preduzea ili nadlenih dravnih
organa na putevima.
Upotrebom tahografa omogueno je da se tok vonje vozila snimi (misli se prvenstveno na teretna
vozila i autobuse), tj. nezavisno od vozaa registruju odreeni parametri kretanja vozila.
U sudskim postupcima kod saobraajnih nezgoda esto je potrebno detaljno utvrivanje svih
elemenata vezanih za kretanje vozila i propuste uesnika u saobraajnoj nezgodi. Ako se radi o
motornim vozilima koja imaju ugraen tahograf, onda se olakava analiza saobraajne nezgode,
znajui da je tok vonje simljen na uloku tahografa.
1.1. Zakonski osnov korienja tahografa
Prema odredbi Pravilnika1 o ureajima na motornim i prikljunim vozilima, u lanu 49. ugradnja
tahografa je predviena na svim autobusima, osim na autobusima za gradski i prigradski saobraaj,
na svim teretnim vozilima kod kojih najvea dozvoljena masa prelazi preko 5 t, i na svim
specijalnim i radnim vozilima izuzimajui ona vozila koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu
kretanja veu od 30 km/h.
1.2. Tahograf, ureaj za kontrolu rada vozaa i vozila
Tahograf je ureaj ugraen u sklopu brzinomera koji grafiki, na posebnom registracionom uloku
belei rad vozila i vozaa u odreenom vremenskom intervalu. Na tahografskom uloku ispisuju se
odvojeno dijagrami brzine, vremena vonje (stajanja) i preenog puta a kod nekih i broj obrtaja
motora zatim potronja goriva i sl. to zavisi od tipa tahografa koji je ugraen u vozilo.
U praksi, najee se susreemo sa dva tipa tahografa, tahograf marke "EHAKTOR 7D" i tahograf
marke "KIENZLE". Razlika izmeu ova dva tahografa je u izradi registracionog uloka. Kod prvog,
registracioni uloak izraen je od papirnate trake koja ima izgled slian filmskoj traci, pa ga neretko
zovu i tahografski film (sl.1.).

Sl. 1. Taho-film
1

ZOOBS, Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optere}ewu vozila i o osnovnim

uslovima koje moraju da ispuwavaju ure|aji i oprema na vozilima u saobra}aju na putevima

Drugi tahograf ima uloak u obliku

krunih papirnih ploa prenika 123 mm.
(sl.2.).
Oba uloka izraena su od specijalnog
papira na kojima je nanesen poseban
registrujui sloj. Igle pisaa tahografa u
dodiru sa ulocima ispisuju tanke fine
linije, koje se ne mogu odstraniti, jer u
sluaju pokuaja odstranjivanja ovih
zapisa dolazi do oteenja samog uloka.

Sl.2. Kruni tahografski listi

Tahografi mogu biti izvedeni za jednodnevnu i/ili sedmodnevnu registraciju podataka. Tahograf
marke "EHAKTOR 7D" namenjen je za sedmodnevnu registraciju podataka to podrazumeva da
taho-film mora imati dovoljnu duinu za registraciju podataka tokom sedam dana. Tahograf marke
"KIENZLE" izvodi se sa jednodnevnom ili sedmodnevnom mogunou registracije podataka.
Jednodnevni uloci se zamenjuju svakodnevno, dok se kod sedmodnevnog registrovanja set od
sedam meusobno spojenih krunih uloaka menja jednom sedmino.
Tahografski uloak treba da odgovara tahografu prema tipu, prema opsegu brzina koje se mere i
prema jedinicama za put i brzinu. Prilikom stavljanja uloka u tahograf mora se sinhronizovati
vreme na uloku i vreme na asovniku tahografa, kako ne bi dolazilo do razlike u vremenu, isto tako
treba proveriti da li vreme koje pokazuje sat tahografa odgovara stvarnom vremenu.
2. PARAMETRI KRETANJA VOZILA KOJI SE REGISTRUJU NA
TAHOGRAFSKOM ULOKU
2.1. Registrovanje brzine
Trenutna veliina brzine kretanja vozila kao i promena ove brzine tokom vremena registruje se
vertikalnim pomeranjem igle pisaa tahografa uz istovremenu jednoliku brzinu pomicanja uloka u
odnosu na poziciju pisaa. Na taj nain dobija se dijagramski zapis promene veliine brzine kretanja
vozila tokom vremena. Iz tog razloga svaki tahografski uloak ima vremensku skalu s podelom od
po pet minuta pri emu je svaka trea podela koja ima vremenski period od petnaest minuta jae
ucrtana.
2.2. Registrovanje vremena provedenog u vonji (stajanju)
Period vremena kretanja odnosno stajanja vozila registruje se isto na obe vrste uloka. U oba
sluaja ovi podaci registruju se titranjem igli pisaa. Kada se vozilo nalazi u pokretu dolazi do
vibriranja posebnog vibracionog ureaja u sklopu tahografa, koji svoje vibriranje preko vibracione

igle prenosi na uloak. Na taj nain igla ostavlja po povrini uloka zapis u obliku pune debele
linije. U sluaju kada vozilo nije u pokretu, vibrator miruje to se manifestuje kao tanka neprekidna
linija.
2.3. Registrovanje preenog puta
Kada je u pitanju registrovanje preenog puta vozila onda postoji razlika meu tahografima. I jedan
i drugi tahograf registruju preeni put vozila zapisom u obliku testeraste linije, samo to kod
tahografa marke "EHAKTOR 7D" svakom kraku te linije odgovara preeni put od jednog
kilometra, dok kod "KIENZLE" tahografa svakom kraku testeraste linije odgovara preeni put od
pet kilometara.
2.4. Registrovanje promene vozaa
Promena vozaa kod tahografa marke "EHAKTOR
7D" registruje se promenom ruice na levoj strani
ime se linija zapisa perioda vremena vonje
pomakne za oko 2 mm. Kod "KIENZLE" tahografa
promena vozaa registruje se na dva naina. U prvom
sluaju podaci se registruju za svakog vozaa na
posebnom uloku, s tim da se izmeu njih nalazi
ploica za razdvajanje. U drugom sluaju promena
vozaa registruje se promenom debljine zapisa. Na
ovaj nain moemo da raspoznamo zapise ak trojice
vozaa. Poloaji
1 i 2 na bravici tahografa
predstavljaju poloaje za dva vozaa dok neutralni
poloaj slui eventualno za treeg vozaa (sl.3.).
Sl.3. Registrovanje promena vozaa, promenom
debljine zapisa
2.5. Neispravnosti registrovane na tahografskom uloku

Kod nekih vozila pored menjaa ugraen je i dodatni

meustepen prenosa, tako da njegovim ukljuivanjem
dolazi do naglog i kratkotrajnog poveanja broja obrtaja
pogonskog vratila, to se manifestuje malim skokovima
igle pisaa brzine. Registrovana brzina kretanja vozila
nije u skladu sa stvarnom brzinom kretanja (sl.4.).
Prilikom oitavanja brzine sa tahografskog uloka treba
voditi rauna da se ti skokovi ne oitaju kao stvarna
brzina.

sl.4. vrhovi na zapisu kod dodatnog menjaa

U sluaju da tahografski uloak nije zamenjen novim po isteku 24 h, onda e na uloku ostati
viestruki zapis parametara kretanja vozila, odnosno kod sedmodnevnih uloaka viestruki zpis
javie se samo na zadnjoj ploi
(sl.5.). Mikroskopskom analizom
moe se utvrditi zadnji zapis a time i
parametri
kretanja
vozila
neposredno pre
saobraajne
nezgode.

Sl.5.

Viestruki zapis na
listiu tahografa

U sluaju prestanka rada asovnika, prestae sa radom i mehanizam

koji okree tahografski uloak, tako da e se registrovani parametri
pojaviti u obliku jae izraenih vertikalnih linija (sl.6.).

Sl.6. Prestanak rada asovnika

Uzrok neispravnosti moe biti i u namernom ili nenamernom postupku vozaa ili u kvaru ureaja.
Na primer, ako pisa brzine pie ispod osnovne crte (sl.7.), moe se zakljuiti da je razlog tome
povijena igla pisaa. Radi utvrivanja stvarne brzine dodaje se razlika neupisane brzine.

Sl.7. Savijen pisa brzine

Ako na tahografskom uloku postoji registrovanje vremena
provedenog u vonji odnosno stajanju, a nedostaje zapis brzine i
preenog puta (sl.8.), razlog treba traiti u kvaru na uetu (sajli),
zupaniku ili je sajla namerno odvijena kako bi izostalo registrovanje
brzine i preenog puta. Vreme vonje odgovara stvarnom iznosu.

Sl. 8. Kvar na uetu (zupaniku) tahografa

U sluaju da na uloku nema zapisa parametara

kretanja vozila, razlog moe biti u tome to je
pokolopac tahografa otvoren.
Vreme otvaranja (zatvaranja) poklopca tahografa
registruje se kratkim uzdunim crtama od strane
svih pisaa.

Sl.9.

Registrovanje otvaranja (zatvaranja)

poklopca tahografa

Ako postoji konstantni zapis brzine na odreenoj visini razlog

treba traiti u tome to neko strano telo ograniava pisa
brzine u njegovom uzlaznom kretanju, pa on tako prividno
pokazuje manju brzinu. Na tahografima gde se registruje broj
obrtaja motora, mogue je izraunati prosenu brzinu na delu
zapisa konstantne brzine.
Sl.10. Blokiran pisa brzine

Kada zapis brzine i preenog puta ne odgovara stvarnom stanju, razlog za takvu neispravnost treba
traiti u promeni veliine pneumatika ili je u menjau stavljen drugi par zupanika.
U nekim sluajevima pojedini vozai iz ko zna kojih
razloga pokuavaju da dopiu odnosno da ucrtaju sline
zapise brzine, vremena vonje i preenog puta to se
mikroskopskom analizom moe lako utvrditi.

Sl.11. Dopisan zapis brzine, preenog puta, vremena

vonje

Prilikom zamene tahografskog uloka, potrebno je kontrolisati

da li kraj na prethodnom uloku odgovara poetku na
sledeem. Ako razlika postoji, znai da se vozilo kretalo bez
uloka u tahografu. Meutim, ako prikljuak preenog puta
prethodnog uloka odgovara prikljuku novog uloka sa
vremenskom razlikom, znai da je uloak postavljen tako da
bi prikazao drugo radno vreme.
Sl.12. Zapis na kraju prethodnog ne odgovara poetku sledeeg listia

3. REGISTROVANI PODACI U FUNKCIJI OBRADE SAOBRAAJNIH NEZGODA

U analizama saobraajnih nezgoda prilikom utvrivanja okolnosti pod kojima se nezgoda odigrala,
esto je potrebno odrediti elemente nepropisne i nepravilne vonje uesnika u saobraajnim
nezgodama. Ako se radi o vozilima koja imaju ugraen tahograf, onda se olakava analiza
saobraajne nezgode imajui u vidu da je tok vonje registrovan na uloku tahografa.
Za analizu je potrebno imati tahografski uloak na kojem e se mikroskopskom analizom obraditi
interesantni odseak. Na osnovu takve obrade moe se rekonstruisati tok dogaaja.
Odreivanje trenutka sudara
Prilikom saobraajne nezgode zbog delovanja sila sudara, dolazi do pojave titranja igli pisaa
tahografa, to onda na tahografskom uloku ostaje zabeleeno u obliku karakteristine nepravilne
zvezdice. Na osnovu takvog zapisa moe se analizom dijagrama na uloku utvrditi trenutak odnosno
vreme nastanka saobraajne nezgode.
Vrlo je vano naglasiti da je tahograf mehanikim ili elektrinim putem u sprezi sa transmisijom
vozila, to znai da se brzina kretanja vozila i preeni put registruju u funkciji broja obrtaja
pogonskog vratila odnosno pogonskih tokova. Stoga u sluaju da je pre saobraajne nezgode
nastupilo intezivno koenje vozila, onda zbog pojave proklizavanja tokova, broj obrtaja pogonskih
tokova odnosno njihova ugona brzina nee biti vie jednaka sa stvarnom brzinom vozila, pa to
onda znai da ni brzina kretanja vozila registrovana tahografom nee odgovarati stvarnoj brzini
vozila u samom trenutku nezgode.
U ekstremnom sluaju koenja, tokovi vozila su blokirani, tako da je ugaona brzina pogonskih
tokova jednaka nuli, iako e vozilo jo neko vreme klizati odreenom brzinom. Samim tim ako je
vozilo pre nezgode intezivno koeno, analizom tahografskog uloka moe se utvrditi samo vreme
nastanka nezgode i brzina kretanja vozila u trenutku aktiviranja konica ali ne i brzina kretanja
vozila u trenutku saobraajne nezgode.

4. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Upotreba tahografa u saobraaju ima sve vee znaenje imajui u vidu da se sa tahografskog uloka
mogu saznati mnoge pojedinosti, kao to su ekonominost, stil vonje, parametri kretanja motornog
vozila i drugi elementi.
Zapisi na uloku tahografa posebno su interesantni ako ih posmatramo u funkciji analize
saobraajnih nezgoda, budui da se na osnovu zapisa mogu izvesti zakljuci o ponaanju vozila u
vonji neposredno pre nezgode. Nasuprot izjavama svedoka, radi se o tanim mehanikim
snimcima vonje, koji se ne mogu nadoknaditi delimino sumnjivim teoretskim pretpostavkama.
Danas, uz primenu savremenih mikroskopskih ureaja, moe se vrlo precizno i tano analizirati
uloak na metre i sekunde, kao osnovne parametre za dalju analizu saobraajnih nezgoda.
Karakteristika mikroskopske analize je da se uvek polazi od trenutka sudara ili trenutka smirivanja
vozila nakon sudara. Trenutak sudara na zapisu uloka lako se uoava, jer jakim potresima vozila
dolazi do titranja igli pisaa to se manifestuje nepravilnom zvezdicom ili u zadebljanju ispisane
crte.
U ovim analizama blokiranje pogonskih tokova predstavlja specifian sluaj. Na dijagramu se to
ocrtava u skoro bezvremenskom padu brzine. Odreivanje preenog puta prilikom blokiranja
tokova oitavanjem zapisa sa uloka vie nije mogu. Na osnovu kinetike energije vozila na kraju
procesa sudara i koeficijenta prijanjanja koji nastaje pri blokiranju tokova, potrebno je odrediti
preeni put vozila u priblinom iznosu to e biti daleko tanije nego to je to izraunavanje brzine
iz sumnjivih tragova koenja i deformacije vozila.
Na kraju treba rei da prilikom odigravanja saobraajne nezgode a u kojoj je uestvovalo vozilo sa
ugraenim tahografom, ovlateni radnik u uviajnoj ekipi treba izuzeti uloak i prikljuiti ga
uviajnoj dokumentaciji, eventualno opisati neispravnosti na tahografu, kako bi se kasnije operisalo
sa tanim podacima.