Viljuka

Viljuka je sjajna u ruci. Ona metalna. Obina. Nabou jednu

pljeskavicu na nju. Ili neki evap? ta mislite? A ako nema evapa, moe i
malo unke. Ili i obian parizer? Ili salatu, malo paradajza, krompira ili luka.
Moe i neto slatko, mada sam sada gladan. Pare neke torte. Ali samo ako je
vona. Ne mogu teak ukus trenutno da podnesem. Moda mogu neto i da
pokupim viljukom, da sastruen mrve iz tiganja, ili da pokuam da otvorim
teglu ako ne mogu drugaije. Kaete da nema nita za jelo. Nema ni malo
mleka. A ko je video da se trudla jede bez mleka. Mada nema ni trudle.
Kaete da je tanjir prazan. I sija. Ja sam jo prazniji. Mogao bih makar da se
malo igram sa viljukom. Da crtam neto? Ne moe ni to? Nema nikoga sa
mnom u kuhinji. Jedem na podu, nemam ni sto. Shvatam da sam sam.
Bolesno neonsko svetlo. Podiem visoko viljku i zabijam je u ruku.