Infrastrukturni Prioriteti1

IV INFRASTRUKTURNI PRIORITETI
291
Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.
ENERGETIKA
REZIME
Pouzdano i sigurno snabdevanje energijom jedan je od osnovnih preduslova privrednog
razvoja. Na osnovu analize relevantnih inilaca, moe se zakljuiti da energetski sektor
Republike Srbije karakteriu brojni problemi koji mogu biti ograniavajui inioci daljeg privrednog razvoja: visok nivo energetske uvozne zavisnosti sa tendencijom daljeg rasta, osnovni energetski indikatori ne samo da prevazilaze standarde EU nego su loiji od veine zemalja
regiona, stanje infrastrukturnih kapaciteta je neadekvatno, nivo poslovne efikasnosti energetskih privrednih subjekata je nezadovoljavajui.
Sagledavanjem trenutnog stanja energetskog sektora, u smislu implikacija koje moe imati
na dalji privredni razvoj Srbije, definisani su sledei strateki ciljevi:
privlaenje investicija u izgradnju novih i modernizaciju postojeih elektroenergetskih
kapaciteta u vrednosti od oko 9 mlrd. EUR i oko 4 mlrd EUR investicija u gasnom sektoru,
diverzifikacija izvora snabdevanja energijom i unapreenje ire primene obnovljivih
izvora energije i
unapreenje energetske efikasnosti u svim sektorima proizvodnje i potronje energije.
Kako bi se realizovali navedeni prioriteti neophodno je da se preduzme nizmera i aktivnosti,
meu kojima se po znaaju izdvajaju sledee: uklanjanje cenovnih dispariteta meu energentima i uvoenje komponente zatite socijalno ugroenih potroaa energije, sprovoenje
reorganizacije i korporatizacije energetskih subjekata, usvajanje novog Zakona o energetici
i Zakona o racionalnoj upotrebi energije, uklanjanje administrativnih prepreka i donoenje
podsticaja na sistemskom nivou za stimulisanje investicija u energetske projekte, a posebno
u one koji se baziraju na obnovljivim izvorima energije i drugo.
POSTOJEE STANJE, PROBLEMI I OGRANIENJA DALJEG RAZVOJA

ENERGETSKOG SEKTORA
ENERGETSKI BILANS I INDIKATORI
Obim i struktura energetskih resursa Srbije su nepovoljni. Najznaajniji raspoloivi energetski resurs Srbije je ugalj. U raspoloivim rezervama uglja ak 93% ini lignit. Od ukupno procenjenih rezervi uglja, 14% se nalazi u Kolubarskom i 3,3% u Kostolakom basenu. Najvei deo rezervi nalazi se u Kosovsko-Metohijskom basenu.
292
Energetika
Sektor prirodnog gasa obuhvata kapacitete za eksploataciju i primarnu preradu prirodnog

gasa iz leita domaih buotina gasa, kao i gasovodnu mreu za transport gasa do glavnog magistralnog gasovoda, koji se prostire od granice Maarske do Nia, sa sistemom
dovodnih i razvodnih gasovoda i gradskih distributivnih mrea srednjeg i niskog pritiska.
Gasovodni sistem povezuje sva gasna polja u Vojvodini sa potroaima, omoguuje uvoz
gasa iz Rusije preko Maarske i tranzit gasa za Bosnu i Hercegovinu. Delatnost transporta
prirodnim gasom obavljaju dva preduzea: JP Srbijagas Novi Sad i Jugorosgaz a.d.
Beograd, dok delatnosti distribucije prirodnim gasom obavlja 36 energetskih subjekata.
Transportni sistem Srbije ini 2.207,5 km cevovoda visokog pritiska, od ega je u posedu
JP Srbijagas 2.140 km, a 67,5 km je u vlasnitvu Jugorosgasa.125 Republika Srbije ima dve
interkonekcije sa drugim gasnim sistemima, odnosno po jednu ulaznu i jednu izlaznu
taku interkonekcije na granici Maarska Srbija i Srbija - BiH. Iskorienost kapaciteta
zbog izrazito neravnomerne potronje stvara probleme u radu transportnog sistema i
pouzdanog snabdevanja potroaa tokom godine. Distributivni gasovodni sistem raspolae sa 11.622 km mree i on je raspodeljen izmeu 36 licenciranih preduzea za distribuciju gasa i na njega je prikljueno oko 242 hiljade potroaa, od ega 3.300 industrijskih
potroaa. Osnovna karakteristika distributivnog sistema je njegova velika usitnjenost,
zastarelost opreme i mernih ureaja, kao i velike oscilacije u potronji gasa zbog aktuelnih cena i mogunosti njegove supstitucije drugim energentima.
Sektor nafte obuhvata kapacitete za eksploataciju domaih rezervi nafte, preradu sirove
nafte, transport, distribuciju i prodaju nafte i naftnih derivata. Istraivanje, proizvodnja
i prerada nafte i prirodnog gasa, kao i promet naftnih derivate je u nadlenosti Naftne
industrije Srbije (NIS).126 Za transport nafte je nadleno JP Transnafta koje posluje kao
zasebno pravno lice od 2005. godine. Najvei broj tehnolokih procesa, postrojenja i
opreme je zastareo i ne zadovoljava kriterijume savremene proizvodne, energetske, ekoloke i upotrebne efikasnosti. Usled niskog nivoa ulaganja u oblasti domaeg istranog
i eksploatacionog prostora nafte i gasa prisutan je stalni pad proizvodnje, dok u oblasti
prerade nafte zbog zastarelih tehnologija rafinerije nisu u mogunosti da proizvode derivate prema evropskim standardima.
Javne gradske toplane predstavljaju decentralizovane toplotne izvore koje karakterie: starost distributivne mree, nedostatak i dotrajalost kotlova, opreme i ureaja, nizak stepen
automatizacije i efikasnosti, itd. Stanje izvora u industrijskoj energetici karakteriu izrazita
tehnoloka zastarelost, niska efikasnost i neispunjavanje standarda zatite ivotne sredine.
125 Akcionarsko drutvo u vlasnitvu JP Srbijagas sa 25% i Gasprom-a sa 75%.
126 NIS je osnovan 1991. godine u svojstvu javnog preduzea za istraivanje, proizvodnju, preradu i promet nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa, u iji sastav su ulazili: Naftagas, Gas, Energogas, Jugopetrol, Naftagas promet,
Ininjering, Rafinerija nafte Novi Sad, Rafinerija nafte Panevo, Rafinerija nafte Beograd i fabrike za proizvodnju maziva
Kruevac. U oktobru 2005. godine NIS postaje akcionarsko drutvo ija je delatnost proizvodnja nafte i gasa, prerada
nafte, promet naftnih derivata, a takoe proizvodnja i promet tenog naftnog gasa.
297
ZAKONODAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR

Srbija je potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice Jugoistone Evrope i u
skladu sa tim je obavezna da izvri harmonizaciju zakonodavnog okvira sa direktivama
EU. Obavljanje energetske delatnosti u Srbiji ureeno je Zakonom o energetici iz 2004.
godine na osnovu koga je osnovana Agencija za energetiku i formirana Agencija za
energetsku efikasnost. Kako je u meuvremenu na nivou EU usvojen novi, trei energetski paket direktiva, od kojih su najznaajnije Direktiva EU 72/2009. i Direktiva EU
73/2009, kao i paket propisa o klimatskim promenama, u toku je izrada Nacrta novog
Zakona o energetici. Predloene su izmene i dopune Zakona o energetici koje imaju za
cilj da otklone uoene nedostatke postojeeg Zakona, da se usaglase sa zahtevima novih
Direktiva EU, u skladu s tim i proirenje nadlenosti Agencije za energetiku, stvaranje
uslova za funkcionisanje trita energije u Srbiji, uvoenje novih obaveza za subjekte
koji obavljaju energetske delatnosti i utvrivanje novih ovlaenja operatera prenosnog
sistema i operatora trita, itd. U planu je izmena drugih propisa koji su neophodni kako
bi se primenio Akcioni plan za reavanje socijalnih posledica Energetske zajednice, koji
je usvojila Vlada na sednici od 9. oktobra 2009. godine.Osnovni cilj tog Plana jeste da se
predvide mere finansijske pomoi za kategoriju socijalno ugroenih potroaa energije,
podizanje socijalne odgovornosti i informisanje ugroenih socijalnih grupa.
Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice Jugoistone Evrope, svi energetski objekti
su obavezni na potpuno potovanje tzv. acquis communautaire do 2017. godine. U Srbiji
je harmonizacija domae sa evropskom regulativom u oblasti zatite ivotne sredine poela 2001. godine, a prva faza okonana je 2004. usvajanjem seta zakona iz oblasti zatite
ivotne sredine. Nedavno je u Srbiji usvojen paket od 16 novih zakona usklaenih sa meunarodnim propisima i konvencijama u oblasti zatite ivotne sredine.
REFORMA ENERGETSKOG SEKTORA
U skladu sa Ugovorom o stvaranju jedinstvenog trita energetske zajednice jugoistone Evrope, sve zemlje regiona obavezale su se na harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva u oblasti energetike sa pravilima komunitarnog prava (acquis communautaire).
Talas deregulacije podrazumevao je formiranje nacionalnih regulatornih tela koja su na
nivou svake zemlje zaduena za stvaranje uslova za sprovoenje procesa liberalizacije
trita i uvoenje trinih pravila poslovanja. U najkraem, reforma energetskog sektora
podrazumeva:
razdvajanje vertikalno integrisanih energetskih delatnosti najmanje na raunovodstvenom nivou,
uvoenje konkurencije u segment proizvodnje i snabdevanja elektrinom energijom i prirodnim gasom, kao i
davanje mogunosti slobodnog izbora snabdevaa za odreene kategorije potroaa.
298
Energetika
Prema podacima Agencije za energetiku Republike Srbije, trenutno su za trgovinu elektrinom energijom registrovana 42 privredna drutva i procenjuje se da je nivo otvorenosti trita oko 47%. Trite prirodnog gasa je gotovo 87% otvoreno i prema podacima
Agencije za energetiku za trgovinu prirodnim gasom na slobodnom tritu registrovano
je 13, a za trgovinu prirodnog gasa na malo za potrebe tarifnih kupaca licencu ima 36 privrednih subjekata. U delu delatnosti elektrine energije stvoreni su svi uslovi za liberalizaciju trita usvajanjem mrenih pravila za prenos i distribuciju elektrine energije kao i za
donoenje metodologije i tarifnih sistema za te delatnosti. Metodologije i tarifni sistemi
doneti su i za ostale delatnosti (prirodni gas i transport nafte). Vlada je dala odobrenje na
cene i ostalo je jo da se donesu mrena pravila za transport i distribuciju prirodnog gasa.
Pored liberalizacije trita, u skladu sa direktivama EU, u okviru energetskog sektora zapoeta je reorganizacija energetskih subjekata.
Elektroprivreda. Reorganizacija vertikalno integrisane elektroprivrede zapoeta je 2003.
godine izdvajanjem sporednih delatnosti iz JP EPS i formiranjem zasebnih javnih preduzea Podzemna eksploatacija uglja (JP PEU) i Elektromrea Srbije (JP EMS).
Rudnici za podzemnu eksploataciju uglja su izdvojeni 2003. godine u zasebno javno preduzee (JP PEU) u potpunom vlasnitvu drave i program njihove strateke konsolidacije
je zapoet u junu 2004. godine. Postupak konsolidacije je jo uvek u toku i teko je predvideti njegov rezultat, ne samo zbog tehnikih i ekonomskih faktora, ve i zbog velikog
sociolokog i politikog znaaja koji rudnici sa podzemnom eksploatacijom imaju u svojim lokalnim i regionalnim sredinama.
Prenos i upravljanje prenosnim sistemom, ukljuujui poslove operatora i organizatora
trita elektrine energije, su na osnovu odluke Vlade RS 2005. godine povereni novoformiranom javnom preduzeu Elektromrea Srbije (JP EMS) koje posluje u potpunom
dravnom vlasnitvu.
Delatnost proizvodnje, distribucije i trgovine elektrinom energijom, kao i proizvodnja,
prerada i transport uglja je od januara 2006. godine u nadlenosti reorganizovanog javnog preduzea Elektroprivreda Srbije (JP EPS), koje posluje kao matino preduzee sa
11 zavisnih privrednih drutava od kojih est za proizvodnju energije i uglja127 i pet za
distribuciju elektrine energije.128
Javno preduzee EPS ima izraen problem nelikvidnosti to ga ograniava da realizuje
razvojne programe. Dalji razvoj EPS-a zavisie od zavretka procesa restruktuiranja i kor127 Hidroelektrane erdap, Drinsko-Limske hidroelektrane, Termoelektrane Nikola Tesla, Rudarski basen Kolibara,
Termoelektrane i kopovi Kostolac i Panonske termoelektrane-toplane.
128 Elektrovojvodina, Elektrodistribucija Beograd, Jugoistok, Centar, Elektrosrbija.
299
poratizacije s jedne strane, i sa druge strane od dostizanja ekonomske cene elektrine

energije. Zapoeti proces restruktuiranja trebalo bi da unapredi efikasnost poslovanja
i stvori preduslove za trino poslovanje. Koncept korporatizacije vrie se po modelu
zatvorenog akcionarskog drutva ime bi se stvorili pravni uslovi za sklapanje bilo kakvih
aranmana na kapitalnoj osnovi.
Dostignuti nivo cene elektrine energije za eksterne isporuke na konzumnom podruju
Srbije, nakon poveanja cena od marta 2010. godine u proseku za 10% iznosi 5,01 RSD/
kWh, to omoguava pokrie tekuih operativnih trokova i finansiranje samo dela najneophodnijih investicija za odravanje dostignutog nivoa proizvodnje, a ne obezbeuje
potrebna sredstva za zapoinjanje investicija za rastuu potronju elektrine energije u
narednom periodu. Stoga je neophodno da cena elektrine energije dostigne nivo koji
obezbeuje dugoronu sigurnost snabdevanja i razuman nivo profita, odnosno pokrivanje trokova proizvodnje obnovljive energije, a kasnije i pokrivanje trokova emisije CO2
i trokova koji iz toga proizilaze.
Dostizanje ekonomskog nivoa cena je pretpostavka stvaranja raspoloivih sredstava
EPS-a za nove investicije a sa druge strane i kao faktor privlaenja stratekih partnera
koji - ukoliko ne ostvaruju razuman profit na angaovana sredstva - nisu motivisani da
investiraju. Potreba za pokretanjem novog investicionog ciklusa javlja se kao neophodnost kako bi se stvorile pretpostavke za industrijski rast i razvoj u narednom periodu koji
bi bio ogranien ukoliko ne bi bilo novih investicija u energetsku infrastrukturu. Pored
toga, investicioni ciklus bi imao znaajne i indirektne efekte koji bi se, pre svega, ogledali
u dodatnom angaovanju domae privrede i poveanju opteg nivoa zaposlenosti kao
kljunim ciljevima daljeg privrednog razvoja.
Dosadanji nivo cena ne samo da nije stimulativan za investicije nego dovodi do neracionalne potronje elektrine energije to se dalje odraava na loe indikatore energetske
efikasnosti. Cena elektrine energije ne treba da predstavlja socijalnu kategoriju i zato
to pitanje socijalne politike valja reavati u institucijama koje su za to nadlene. a ne u
energetskom sektoru. na institucije
U skladu sa direktivama EU i odredbama Ugovora o formiranju jedinstvenog trita elektrine energije i prirodnog gasa, zatita energetski ugroenih potroaa treba da poiva
na trino prihvatljivim instrumentima i jasno definisanim kriterijumima. Zatita energetski ugroenih potroaa treba da obuhvata finansijsku pomo u plaanju rauna za
utroenu energiju koja je definisana kao minimum egzistencijalnih potreba, posebne
procedure u sluaju kanjenja u plaanju rauna i kod iskljuenja sa mree, kao i pomo
za poboljanje energetske efikasnosti. Na osnovu preporuka treeg paketa direktiva EU,
svaka zemlja treba da u skladu sa svojim specifinostima definie kriterijume za utvrivanje i mere za zatitu energetski ugroenih potroaa.
300
Ugovora o prodaji i kupovini 51% akcija NIS129 a.d. Novi Sad od strane ruske kompanije
OAD Gazprom Njeft u iznosu od 400 miliona evra.
CILJEVI, MERE I AKTIVNOSTI NOVE RAZVOJNE STRATEGIJE I POLITIKE

ENERGETSKOG SEKTORA
Strateki ciljevi razvoja energetskog sektora Republike Srbije su definisani u okviru
Strategije razvoja energetskog sektora Srbije do 2015. godine koju je usvojila Narodna
skuptina u maju 2005. godine, a uslovi, nain i dinamika njihovog ostvarivanja su odreeni Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period
od 2007. do 2012. godine.
Imajui u vidu vremensku distancu od usvajanja pomenute strategije, kao i posledice
svetske ekonomske krize, neophodno je preispitati postojee pravce razvoja i eventualno
ih korigovati u kontekstu ve zapoetih reformskih procesa i zahteva dinaminog okruenja. Ministartsvo rudarstva i energetike je u aprilu 2010. godine iznelo predlog za izradu
nove Strategije razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.
Osnovna zamerka dosadanjim strategijama energetskog sektora je ta to je prioritet
stavljan na tehnike mogunosti zadovoljavanja energetskih potreba izostavljajui pri
tome ekonomsko finansijske efekte takvih reenja. U novoj Strategiji, s obzirom na znaaj
i dinamiku razvoja energetskog sektora, neophodno je ustanoviti instituciju/e koje bi se
permanentno i struno bavile ovom problematikom i koje bi davale neophodne podloge Vladi za dalje unapreenje usvojene strategije.
Na osnovu analize stanja energetskog sektora u ovoj studiji mogu se definisati sledei
strateki pravci razvoja energetskog sektora:
privlaenje investicija kako bi se obezbedilo sigurno i pouzdano snabdevanje energijom,
diverzifikacija izvora snabdevanja energijom i unapreenje ire primene obnovljivih
izvora energije i
unapreenje energetske efikasnosti u svim sektorima proizvodnje i potronje energije.
Postojei strateki ciljevi razvoja analizirae se sa aspekta njihove odrivosti u kontekstu
novog modela privrednog razvoja Srbije, promena koje su se u meuvremenu desile, kao
i dugoronih i srednjoronih planova i godinjih programa poslovanja javnih preduzea.
129 NIS je osnovan 1991. godine u svojstvu javnog preduzea za istraivanje, proizvodnju, preradu i promet nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa, u iji sastav ulaze: Naftagas, Gas, Energogas, Jugopetrol, Naftagas promet, Ininjering,
Rafinerija nafte Novi Sad, Rafinerija nafte Panevo, Rafinerija nafte Beograd i fabrike za proizvodnju maziva Kruevac. U
oktobru 2005. godine NIS postaje akcionarsko drutvo ija je delatnost proizvodnja nafte i gasa, prerada nafte, promet
naftnih derivata, a takoe proizvodnja i promet tenog naftnog gasa.
302
Energetika
PRIVLAENJE INVESTICIJA U IZGRADNJU NOVIH I MODERNIZACIJU

POSTOJEIH ENERGETSKIH KAPACITETA
Rastui trend potronje primarne i finalne energije u Srbiji, a samim tim i rast uvozne
energetske zavisnosti, nameu pitanje sigurnog i pouzdanog snabdevanja energijom.
Dugorono posmatrano, postizanje sigurnog i pouzdanog snabdevanja energijom podrazumeva investicije u izgradnju novih kapaciteta kao i kontinuirane investicije u proces
modernizacije i revitalizacije rada postojeih kapaciteta. U nastavku je ukratko predstavljen pregled osnovnih kapitalno intenzivnih projekata koji su planirani do 2020. godine
po podsektorima.
Osnovni razlozi za pokretanje intenzivnog investicionog ciklusa u elektroprivredi jesu
rastua potronja elektrine energije, neophodnost zamene starih, neefikasnih postrojenja i potovanje propisa u oblasti zatite ivotne sredine. U Strategiji razvoja EPS-a koja
je usvojena 2008. godine, predvieno je da se u investicione projekte do 2015. godine
investira oko devet milijardi evra od ega:
3,4 mlrd. EUR iz sredstava EPS-a,
3,8 mlrd. EUR iz kreditnih linija i
1,8 mlrd. EUR na osnovu stratekog partnerstva sa stranim investitorima.
Model privlaenja investicija na osnovu stratekog partnerstva ima izvesne prednosti
kao to su:
EPS ne raspolae sopstvenim sredstvima, niti ima kreditnu sposobnost i finansijski
potencijal koji omoguuje nivo investicija koji je potreban, emu je prvenstveno doprinela dugogodinja politika depresiranja cene elektrine energije i
dobro strateko partnerstvo, osim finansijske podrke, donosi i transfer znanja, novih
tehnologija i podizanje opte poslovne efikasnosti.
Realizacija ovog modela privlaenja investicija povezana je sa nekoliko ograniavajuih inilaca:
nerealno niska cena elektrine energije je destimulativna za privlaenje investicija,
finansijska kriza i visok rizik zemlje pojaavaju oprez investitora s jedne strane, odnosno podiu cenu kapitala s druge,
oteavajui inilac jeste neizvesnost u vezi sa novim mehanizmima protiv klimatskih
promena, to moe uticati na povoljnost ponuda na raspisane tendere za nove elektrane i uiniti sloenijim i duim proces pregovaranja.
Na osnovu do sada uraenih studija i investicionih analiza, u nastavku teksta dat je pregled potencijalnih investicionih projekata u elektroprivredi Srbije koji mogu biti realizovani u periodu do 2020. godine. Imajui u vidu da je re o kapitalno intenzivnoj delatnosti i da je period izgradnje energetskih objekata u proseku pet do sedam godina,
vremenski rok za realizaciju definisanih projekata treba uzeti uslovno. Bitno je napome-
303
nuti, da se stvarne potrebe za izgradnjom novih kapaciteta mogu utvrditi tek na osnovu
dugoronih procena trendova potronje, tako da navedene investicione projekte treba
relativizovati i posmatrati u kontekstu optih kretanja.
Tabela 1. Procenjene investicije u nove proizvodne
kapacitete u elektroprivredi, u mil. EUR
Projekat
Procenjena vrednost investicije
Zavretak izgradnje TE Kolubara B u Lazarevcu
550
Izgradnja novog bloka TENT B3 u Obrenovcu
870
Izgradnja novog kogenerativnog bloka TE-TO Novi Sad
280
Izgradnja HE Gornja Drina
435
Kostolac B projekti
1.100
Projekti na osnovu Sporazuma sa SECI ENERGIA
1.500
UKUPNO
4.735
Za izgradnju svih novih proizvodnih kapaciteta predvien je model stratekog partnerstva. Za sada je EPS raspisao tender za izbor staratekog partnera za zavretak izgradnje
TE Kolubara B u Lazarevcu (ukupne snage 2X350 MW) i za izgradnju novog bloka TENT
B3 u Obrenovcu (snage 700 MW). U sluaju izgradnje novog kogenerativnog bloka TE-TO
Novi Sad - za sada je formirano zajedniko preduzee grada Novi Sad i EPS-a (Energija
Novi Sad). Za izgradnju HE Gornja Drina (zajedno sa Elektroprivredom Republike Srpske)
uraeno je idejno reenje, terenska istraivanja i studija opravdanosti, tako da je investiciona vrednost ovih projekata izvesna sa velikom sigurnou.
Kostolac B projekti ukupne vrednosti od 1,1 mlrd. EUR obuhvataju nekoliko projekata:
revitalizaciju i uvoenje sistema za odsumporavanje u dva postojea termobloka B1 i B2
od po 350 MW u Kostolcu, poveanje kapaciteta povrinskog kopa Drmno na 12 miliona
tona godinje i izgradnju novog bloka B3 ija e snaga i dinamika izgradnje biti definisana studijom opravdanosti tokom 2010. godine. Ceo projekat treba da bude realizovan
do 2015. godine, a u toku su pregovori sa kineskom Exim bankom o kreditnoj liniji putem
koje bi se zatvorilo 85% vrednosti investicije, dok e preostalih 15 % obezbediti EPS iz
sopstvenih sredstava i kineski partner, koji e biti izvoa radova.
Na osnovu Meudravnog sporazuma o saradnji u energetici potpisanog u martu 2009.
godine izmeu Srbije i Italije predvieno je nekoliko projekata: gradnja 10 malih HE na
Ibru snage oko 85 MW, 3 hidroelektrane na srednjoj Drini ukupne snage 365 MW, izgradnja hidroelektrane na Savi kod Kupinova od 140 MW i izgradnja vetroparkova snage 500
MW. Ukupna snaga svih postrojenja je oko 1.089 MW, a vrednost investicije je oko 1,5
mlrd. EUR. Planirano je da se zeleni kilovati izvoze u Italiju po povlaenim cenama te
zemlje.
304
Energetika
Do 2020. godine u planu je jo izgradnja est hidroelektrana na Velikoj Moravi, izgradnja

reverzibilne hidroelektrane erdap III, izgradnja veeg broja hidroelektrana putem izdavanja energetske dozvole, ali za realizaciju ovih projekata neophodno je uraditi studije
i analize opravdanosti. Ukoliko ove studije pokau opravdanost navedenih projekata,
zavisno od izabranog modela ulaganja i uesnika u njihovoj realizaciji, donosie se konkretne odluke za realizaciju investicionih projekata. U skladu sa zakonskom regulativom
izgradnja hidroelektrana se moe vriti na osnovu tri modaliteta:
izgradnja od strane JP EPS,
putem izdavanja energetskih dozvola i
putem davanja koncesionih prava dravnim i privatnim, domaim i stranim kompanijama.
Pored izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, investicije su neophodne i za revitalizaciju i modernizaciju postojeih proizvodnih kapaciteta koje podrazumevaju ne samo
poveanje nominalne snage i poveanja stepena efikasnosti rada, nego i rekonstrukciju
sistema transporta i odlaganja pepela i ljake, ugradnju elektrofiltera i postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, postrojenja za preiavanje otpadnih voda i drugo. Na
osnovu raspoloivih podataka, u narednoj Tabeli data je procena neophodnih sredstava.
Tabela 2. Procenjena vrednost investicionih projekata
za revitalizaciju i modernizaciju, mil. EUR
Projekat
Revitalizacija hidroelektrana
Revitalizacija termoelektrana
Revitalizacija i zamena kopova
Modernizacija ED i zamena brojila
Ostala ulaganja
UKUPNO

408,6
1.329,5
1.495,1
746,2
132,0
4.111,4
Kako bi se unapredio sam postupak investicija u modernizaciju i revitalizaciju, neophodno je izmeniti zakonsku regulativu koja ureuje nain donoenja odluka i sprovoenja
procedura po modelu zajednikih ulaganja i sistem administrativnih procedura za izdavanje potrebnih dozvola i saglasnosti za izvoenje radova modernizacije i revitalizacije.
U okviru gasne privrede u predstojeem periodu predvieno je nekoliko kapitalnih investicionih projekata: izgradnja transportnog gasovoda Juni tok, zavretak izgradnje
podzemnog skladita Banatski Dvor, izgradnja novog gasnog skladita Itebej, povezivanje gasovodnih sistema sa susednim zemljama (Republika Srpska, Rumunija, Bugarska,
Makedonija, Crna Gora i Hrvatska), izgradnja i rehabilitacija razvodnih i magistralnih gasovoda i drugo. U narednoj Tabeli data je procena neophodnih sredstava za realizaciju
navedenih investicionih projekata.
305

Tabela 3. Procenjena vrednost investicionih projekata u gasnom sektoru, mil. EUR
Projekat
Juni tok
Skladite gasa - Banatski Dvor (Faza 2)
Skladite gasa - Itebej (Faza 1)
Interkonekcija - Republika Srpska
Interkonekcija - Rumunija
Interkonekcija - Bugarska*
Interkonekcija - Hrvatska
Interkonekcija - Makedonija
Interkonekcija - Crna Gora**
Rehabilitacija gasovodnog sistema
Razvoj razvodne gasovodne mree***
Razvoj lokalne distributivne mree***
LNG Terminal****
Gasovod u Panevu
Termoelektrane****
UKUPNO

1.200
50
70
35
6
60
32
21
18
5
440
670
150
32
1300
4.089
Napomena: *Procena JP Srbijagas na osnovu namere Evropske komisije, **Nain realizacije i vremenski okvir ovog
projekata nisu poznati u ovom trenutku, ***Procena JP Srbijagas - linearno (u zavisnosti od finansiranja), **** Nema
planskih dokumenata.
Energetskim sporazumom potpisanim izmeu Republike Srbije i Ruske Federacije 2008.

godine, predviena je izgradnja magistralnog gasovoda Juni tok i modernizacija
podzemnog skladita gasa Banatski Dvor. Potpisani memorandum predvia izgradnju
transportnog gasovoda Juni tok preko teritorije Republike Srbije u duini od oko 400
km, kapaciteta minimum 30 miliona m3/dan. Pravac koji e magistralni gasovod Juni
tok imati u Srbiji bie definisan studijom izvodljivosti koja e biti zavrena tokom 2010.
godine. Poetak izgradnje se oekuje 2012/2013. godine, dok je planirani operativni rad
gasovoda predvien za 2015. godinu. Procenena vrednost gasovoda pre izrade fizibiliti
studije za srpski deo projekta kree se oko 1,2 mlrd. EUR. Tana trasa gasovoda, kapacitet
i dinamika gradnje u ovom trenutku nisu definitivno odreeni.
Projekat gasifikacije domainstava u 82 optine u Srbiji procenjen je na 440 mil. EUR, ali
izvori finansiranja jo uvek nisu obezbeeni. Razvoj lokalne distributivne mree procenjen je na oko 670 mil. EUR, a u finansiranju bi mogli da uestvuju lokalne samouprave, JP
Srbijagas, ali i potencijalni strani investitori. Vrednost izgradnje LNG terminala u Panevu
procenjena je na 150 mil. EUR, ali planski dokumenti jo uvek nisu zavreni.
U cilju daljeg razvoja energetskog sektora i poveanja efikasnosti, planirana je izgradnja
tri termoelektrane na gas u Beogradu, Novom Sadu i Niu. Osnovna svrha jeste proizvodnja elektrine energije leti, a toplotne i elektrine energije tokom zimskog perioda.
Procenjena vrednost investicije iznosi 1,3 mlrd. EUR.
306
Energetika
U naftnoj privredi investicioni prioriteti su izgradnja produktovoda, naftovoda, skladinih

sistema i pumpnih stanica. Projekat izgradnje sistema produktovoda kroz Srbiju (Panevo
Smederevo Jagodina Ni; Panevo-Novi Sad; Panevo - Beograd; Novi Sad-Sombor) koncipiran je u cilju podizanja ekonomske efikasnosti i ekoloke bezbednosti snabdevanja
sa motornim gorivima glavnih centara trine potronje na teritoriji Srbije. Sistem produktovoda podrazumeva i izgradnju terminala u Panevu, Smederevu, Jagodini, Niu,
Novom Sadu, Somboru i Beogradu. Za ovaj projekat je delimino izraena tehnika dokumentacija shodno Odluci Vlade o izradi Prostornog plana podruja posebne namene
sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju (Slubeni glasnik RS broj 15/09).
Jedan od moguih investicionih projekata jeste i izgradnja Panevropskog Naftovoda (PEOP)
za dopremu ruske i nafte iz Kaspijskog basena, od postojei naftnih terminala u crnomorskoj
luci Konstanca u Rumuniji, preko rafinerija u Srbiji i Hrvatskoj do Trsta u Italiji, ukupne duine
1.230 km. JP Transnafta je imenovana za nosioca ovog projekta u ime Republike Srbije.
Dalje investicije u tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih izvora/objekata u
vlasnitvu NIS-a kao i gradnju novih, ukljuujui i uvoenje energetski efikasnih i ekoloki prihvatljivih tehnologija zavisie od novog vlasnika. U okviru kupoprodajnog Ugovora
predviene su investicije u iznosu od 547 miliona evra za proirenje proizvodnih kapaciteta i tehnoloku rekonstrukciju preraivakog kompleksa u cilju poveanja kvaliteta
proizvoda do standarda Evro-5.
UNAPREENJE IRE PRIMENE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
Evropska unija je u septembru 2008. godine usvojila novi paket propisa kojim je predvieno da zemlje EU imaju za cilj da do 2020. godine poveaju udeo obnovljive energije
sa 8,5 na 20% u proseku. Srbija tek treba da pregovara ciljni procenat, a realizacija ovog
stratekog cilja imala bi za posledicu niz pozitivnih efekata:
efikasnije korienje sopstvenih potencijala u proizvodnji energije,
smanjenje uvoza fosilnih goriva,
smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bate,
razvoj lokalne industrije i otvaranje novih radnih mesta.
Broj izgraenih objekata za eksploataciju OIE u Republici Srbiji i njihova aktuelna godinja energetska produkcija su zanemarljivi. Kapital koji je uloen u do sada izgraene
objekte je male vrednosti i preteno je domaeg porekla. Veoma su mali, gledano sa
nacionalnog nivoa, i finansijski rezultati ostvareni radom do sada izgraenih objekata
za korienje OIE. Tehniko-tehnoloke karakteristike opreme koja je locirana u do sada
izgraene objekte za eksploataciju OIE loije su od karakteristika sline opreme koja se
danas koristi u EU, to negativno utie na pouzdanost rada, sigurnost proizvodnje, energetsku efikasnost i odravanje ovih objekata.
307
Osnovne prepreke za poveano korienje obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji

jesu:
sloene administrativne procedure,
nedostatak znatnog broja standarda opreme i postupaka za eksploataciju obnovljivih izvora energije,
nedovoljan broj propisa za projektovanje, izradu, kontrolu i montau/ugradnju ureaja koji koriste obnovljivih izvora energije,
nedovoljan broj akreditovanih atestnih laboratorija za postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije.
Znaajnu administrativnu prepreku prilikom izgradnje elektrana koje koriste obnovljive
izvore energije predstavljaju odredbe Zakona o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa130 u vezi sa odredbom lana 41 stav 1 Zakona o energetici. Po
ovim zakonskim odredbama, proizvodnja elektrine energije je delatnost od opteg interesa, i u skladu s tim ista je procedura za male kao i za elektrane snage preko 10 MW.
Investitori u svakom pojedinanom sluaju moraju dobiti saglasnost Vlade za obavljanje
delatnosti od opteg interesa. Akt Vlade je neophodan ak i kada se radi o mini hidroelektranama snage ispod 1 MW za koje Agencija za energetiku ne zahteva pribavljanje licence. Investitori imaju obavezu da, pored energetske dozvole za izgradnju malih hidroelektrana instalisane snage iznad 1 MW, pribave i odgovarajue tehnike uslove i dozvole
od ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede i umarstva, kao i od ministarstva
nadlenog za poslove prostornog planiranja i optinskih organa nadlenih za urbanizam. Nepostojanje definisanih naknada i standardnih procedura, kao i standardizovanih
formi ugovora o korienju prirodnih dobara (vode, vodnog zemljita, umskog zemljita) znatno usporava i oteava proces izgradnje malih hidroelektrana.
Biomasa kao najzastupljeniji domai obnovljivi resurs moe se koristiti kao supstitut prirodnog gasa ili tenih goriva (naroito lo ulja) u proizvodnji toplotne energije.
Najznaajniju prepreku za vee korienje biomase je nedovoljna raspoloivost i iskustvo
u korienju opreme. Pored toga, neophodno je razviti trita biomase jer zbog poveane potranje za peletima i briketima u EU, skoro sva domaa proizvodnja se izvozi. Stoga
bi bilo potrebno definisati ukupne raspoloive koliine biomase za proizvodnju briketa i
peleta i intenzivirati korienje ostataka biomase u nepreraenoj formi, to je energetski
i ekonomski racionalnije.
Jedan od najvanijih inilaca koji utie na ekonomsku opravdanost ugradnje solarnih
panela za proizvodnju toplotne energije jeste cena elektrine energije. U uslovima neekonomske cene elektrine energije ne postoji motivisanost stanovnitva da ugrauje
ovu vrstu opreme i na taj nain ostvaruje utede. Pored toga, nepostojanje standarda i
130 Slubeni glasnik RS, br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05-ispravka i 123/07dr.
308
Energetika
kontrole kvaliteta solarnih panela koji se mogu nai na tritu mogu negativno uticati na
opredeljenje potencijalnih investitora.
Za razliku od drugih obnovljivih izvora energije, koji imaju relativno stabilnu i predvidivu
proizvodnju, kod elektrana na vetar ona je nestabilna i nepredvidiva. Zbog toga je, radi
bezbednog funkcionisanja elektroenergetskog sistema potrebno obezbediti postojanje
rezervnog kapaciteta. Pored toga, promenljiva snaga elektrana na vetar tokom pogona iziskuje znaajne napore i trokove pri balansiranju elektrosistema, a neophodno je
obezbediti irenje/rekonstrukciju prenosnog sistema to predstavlja najznaajnije tehnike prepreke za brzu izgradnju velikih kapaciteta na vetar. Za iru primenu geotermalne energije ograniavajui inilac je nedostatak iskustva.
UNAPREENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI U SVIM
SEKTORIMA PROIZVODNJE I POTRONJE ENERGIJE
U okviru novog paketa direktiva, EU predvia da 2020. godine povea energetsku efikasnost za 20%. Loi energetski indikatori Srbije, ukazuju na neophodnost preduzimanja
niza aktivnosti i mera kako bi se unapredila energetska efikasnost u svim segmentima
proizvodnje i potronje energije. Racionalna upotreba energije je u direktnoj funkciji postizanja koncepta odrivog razvoja nacionalne privrede koja ima trend rasta energetske
uvozne zavisnosti. Ovaj prioritet je znaajan i zbog smanjenja uticaja sektora energetike na ivotnu sredinu, povoljnog uticaja na efikasnost privrede, standard graana itd.
U cilju unapreenja energetske efikasnosti neophodno je sprovoenje brojnih mera i
aktivnosti koje se mogu klasifikovati na tri kategorije: socio-ekonomske, regulatorne i
tehniko-organizacione .
Osnovni preduslov za unapreenje energetske efikasnosti je uspostavljanje realnog pariteta cena energenata, pre svega, elektrine energije koja se usled dugogodinje politike depresiranih cena neracionalno koristi. Kako se socijalni problemi vie ne mogu
reavati niskim cenama energenata, ve diferenciranom i selektivnom socijalnom politikom, neophodno je uvoenje ekonomske kategorije cene elektrine energije koja bi
ukljuivala i program podrke za kategoriju socijalno ugroenih potroaa. Budui da u
praksi ne postoji jedinstveno prihvaena definicija i kriterijumi za utvrivanje kategorije
socijalno ugroenog potroaa, jedan od prioriteta jeste utvrivanje ovog kriterijuma i
na bazi toga traenje moguih oblika zatite te kategorije potroaa. Krajnji cilj jeste uspostavljanje racionalne potronje energije na osnovu uspostavljanja ekonomski realnih
pariteta cena energenata.
Postojei pravni i institucionalni okvir u Srbiji nije dovoljno obavezujui i stimulativan
za unapreenje energetske efikasnosti i stoga je neophodno preduzeti sledee mere i
aktivnosti u cilju formiranja adekvatnog regulatornog okvira:
309
doneti Zakon o racionalnoj upotrebi energije i prateu podzakonsku regulativu u

skladu sa propisima EU131 ime bi se stvorili zakonski preduslovi za uvoenje subvencija, fiskalnih i drugih olakica i podsticaja132 za realizaciju projekata koji za cilj
imaju poveanje energetske efikasnosti,
usvojiti Akcioni plan za poveanje energetske efikasnosti sa definisanim ciljem smanjenja potronje energije u skladu sa obavezama preuzetim Ugovorom o osnivanju
Energetske zajednice,
formirati Fond za energetsku efikasnost koji je predvien izmenama i dopunama Zakona o energetici.
U okviru tehniko-organizacionih mera neophodno je:

formirati bazu podataka o stanju potronje energije u svim sektorima potronje
(industrija, saobraaj, domainstva, javne i komercijalne delatnosti i poljoprivreda),
kako bi se omoguilo izraunavanje indikatora po meunarodno prihvaenim metodologijama, odnosno komparativna analiza i praenje trendova,
postepeno uvoditi obavezu gazdovanja energijom (energetski menadment),
izraditi energetsku reviziju za velike potroae energije u sektoru industrije,
kontinuirano sprovoditi obuke kadrova na lokalnom nivou i u dravnim institucijama.
131 Od decembra 2009. godine potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice preuzele su obavezu primene
sledeih Uputstava iz oblasti energetske efikasnosti: Uputstvo 2002/91/EZ o energetskoj efikasnosti zgrada, Uputstvo
2006/32/EZ o energetskoj efikasnosti pri krajnjoj potronji energije i energetskim uslugama, i Uputstvo 92/75/EZ o
energetskom oznaavanju kunih ureaja i druga uputstva kojim se sprovodi energetsko oznaavanje kunih ureaja.
132 Uvesti princip energetske efikasnosti u javne nabavke, stvaranje zakonskih uslova za posebnu vrstu finansiranja
od tree strane, odnosno za rad ESCO kompanija koje sprovode mere tednje (u firmama ili optinama), a svoje usluge
naplauju iz ostvarenih energetskih uteda, saradnja sa meunarodnim finansijskim institucijama u cilju realizacije
povoljnih kreditnih aranmana; afirmisanje projekata za korienje Mehanizma istog razvoja Kjoto protokola, itd.
310
Saobraaj
SAOBRAAJ
REZIME
Povoljan prirodno-geografski i saobraajni poloaj Srbije je komparativna prednost i dobra
osnova za razvoj svih vidova prevoza i privlaenje robnog tranzita. Slabo razvijena infrastruktura, zastareli prevozni kapaciteti, neadekvatna organizacija saobraaja, bezbednost i
zatita ivotne sredine predstavljaju veliku prepreku privrednom rastu, poveanju produktivnosti i konkurentnosti. Cilj je da se formira saobraajni sistem koji e svojom novom organizacijom, poboljanom infrastrukturom i prevoznim sredstvima moi da konkurie saobraaju
evropskih zemalja. U razvoju saobraaja Srbije konstantno e se poveavati nivo bezbednosti
i kvalitet usluga, valorizovati komparativne prednosti svakog vida saobraaja i smanjivati
negativan uticaj saobraaja na ivotnu sredinu. Pri unapreenju stanja i modernizaciji putne, eleznike i infrastrukture na unutranjim plovnim putevima, panevropski Koridori VII i
X imae prioritet. Poboljanjem infrastrukture i organizacije prevoza, Reka Dunav, odnosno
Koridor VII e dobiti ulogu pokretaa regionalnog i ekonomskog razvoja. Povoljnim geografskim poloajem, navigacionim i ekploatacionim uslovima, uz igradnju pratee infrastrukture
Aerodrom ,,Nikola Tesla pretenduje da postane regionalni centar vazdunog saobraaja jugoistone Evrope. Da bi se Srbija integrisala u trans-evropsku transportnu mreu identifikovani su najznaajniji projekti u svim saobraajnim podsistemima za koje su potrebne investicije
u iznosu od oko 13 milijardi evra. Finansijska sredstva bie obezbeena iz budeta, kredita
meunarodnih finansijskih institucija, pretpristupnih fondova EU, privatnog kapitala i sredstava preduzea. Razmotrie se i mogunost primene savremenih modela finansiranja (BOT,
PPP i drugi aranmani). Posebna panja treba da se posveti institucionalnoj i zakonodavnoj
kompatibilnosti sa evropskim standardima.
UVODNE NAPOMENE
Srbija se nalazi na raskru glavnih saobraajnih Koridora izmeu zapada i istoka. Preko
njene teritorije pruaju se prirodne, najkrae i najracionalnije drumske i eleznike veze sa
zemljama zapadne Evrope, Bliskog i Dalekog istoka. Zahvaljujui plovnim rekama i kanalima ima prirodne uslove za razvoj vodnog saobraaja. Panevropski Koridor VII - reka Dunav
predstavlja znaajnu evropsku vodnu magistralu. U narednom periodu Dunav e dobijati
sve vei znaaj, jer prua ogromne mogunosti jeftinog renog prevoza robe. Srbija je,
takoe, znaajan vazduni i telekomunikacioni regionalni vor u Evropi. Izvanredna geografska pozicija, prostorni kapaciteti, navigacioni i eksploatacioni uslovi i povezanost sa
ostalim vidovima saobraaja (intermodalnost) obezbeuju Aerodromu ,,Nikola Tesla da
311
postane regionalni centar vazdunog saobraaja jugoistone Evrope. Tranziciono kretanje BDV sektora saobraaja i telekomunikacija karakterie stabilan trend i visoke stope
rasta. U periodu 2001-2009, ovaj sektor je zahvaljujui intenzivnom razvoju telekomunikacija ostvario prosenu godinju stopu rasta od 14,9%, i moe se smatrati najpropulzivnijim
sektorom. Visoko uee sektora saobraaja i telekomunikacija u BDP-u ukupne privrede
od 15,6% (u 2009) proizilazi iz njegovog vie nego tri puta breg rasta od rasta ukupne privrede (4,4% u periodu 2001-2009). Svi saobraajni podsistemi su u 2009. godini, pod uticajem svetske ekonomske krize, zbog manje tranje zabeleili pad fizikog obima usluga (elezniki -29,2%, drumski -0,5%, vodni -36,4% i vazduni -22,3%) u odnosu na 2008. godinu.
Nasuprot slabljenja saobraajnih aktivnosti, telekomunikacije su u 2009. godini zabeleile
veoma visoko poveanje obima usluga od 28,9% i na taj nain doprinele poveanju BDV
celokupnog sektora saobraaja i telekomunikacija od 7,2%. U 2009. godini ovaj sektor je
sa jednim procentnim poenom doprineo ublaavanju negativnog kretanja BDP-a (-3,0%).
Naalost, slabo razvijena infrastruktura i neadekvatna organizacija saobraaja predstavljaju veliku prepreku privrednom rastu, poveanju produktivnosti, konkurentnosti i zaposlenosti, broj i kvalitetnijoj razmeni dobara i usluga Srbije sa okruenjem i svetom.
Reformskim potezima preduzetim u periodu 2001-2009. godine uinjeni su odreeni pozitivni pomaci u nekim vidovima saobraaja, ali su i dalje prisutne brojne slabosti, problemi i razvojna ogranienja. Finansiranje reformi predstavlja jedan od vodeih tranzicionih
problema sa kojim su bile suoene sve tranzicione privrede.
1. ELEZNIKI SAOBRAAJ
1.1. STANJE, PROBLEMI I OGRANIENJA
Srbija raspolae mreom pruga duine 3.809 km. Dvokolosenih pruga je 7,4% a elektrificirano je samo 32,7%. Osnovu mree predstavlja panevropski Koridor X (887,9 km).
Magistralne pruge ine 46,4% ukupne mree. Gustina mree pruga Srbije priblina je
proseku EU-27, ali zaostaje za novoprimljenim zemljama (eka, Maarska, Slovaka,
Poljska i Slovenija).
eleznika mrea je dovoljnog kapaciteta, ali su joj tehniko-eksploatacione performanse neadekvatne za pruanje kvalitetne usluge prevoza. Pruge su stare preko 40 godina,
sa visokim stepenom dotrajalosti i niskim dozvoljenim brzinama kretanja. Usled nedostatka finansijskih sredstava, poslednjih petnaest godina u eleznika prevozna sredstva,
infrastrukturu i odravanje malo se investiralo. Rezultat toga je poremeen ciklus glavnih
opravki i ogranieno redovno odravanje infrastrukture. Proseno godinje je remontovano 17,7 km umesto potrebnih 191 km pruga. Kao posledica ovakvog stanja, na oko 76%
brzina kretanja vozova je do 80 km/as, a samo na oko tri odsto mree brzine su 100-120
312
Saobraaj
km/as. Evropske standarde u pogledu najvee doputene nosivosti od 22,5 t/osovina

zadovoljava 44% pruga.
Vozna sredstva karakterie velika tehnoloka zastarelost, nedovoljan broj, neodgovarajua struktura i visok stepen imobilizacije koji se kree izemu 26 i 61%. U 2009. godini za
saobraaj je bilo ispravno proseno dnevno 129 vunih vozila (34% manje od potrebnog
broja), 130 putnikih kola (oko 46% manje od potrebnog broja) i 3.636 teretnih kola (oko
27% manje od potrebnog broja). Fiziki obim eleznikog saobraaja je preteno limitiran raspoloivou voznih sredstava.
Svetska ekonomska kriza, zapoeta krajem 2008. godine, u velikoj meri nepovoljno se
odrazila na usluge JP ,,eleznice Srbije. Tokom 2009. godine veina ekonomskih indikatora zabeleili su negativna kretanja u odnosu na prethodnu godinu, to je imalo uticaj na pad obima prevoza i transportne prihode. Fiziki obim eleznikih usluga u 2009.
godini manji je za 10,6% u putnikom saobraaju, i za 31,7% u teretnom saobraaju u
odnosu na 2008. godinu. U strukturi kopnenog teretnog prevoza eleznica belei pad
poslednjih godina i u 2009. uestvuje sa 23%. U obimu putnikog saobraaja eleznica
uestvuje samo sa 8,4%. Javni prevoz putnika na pojedinim destinacijama nije komercijalno isplativ, ali zato ima drutvenu opravdanost.
Postojeu regulativu u ovoj oblasti ine: Zakon o eleznici, Zakon o bezbednosti u eleznikom saobraaju, Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju, Zakon o
potvrivanju Protokola o izmenama Konvencije o meunarodnim eleznikim prevozima (COTIF) i Odlukom o osnivanju JP eleznice Srbije. Zakon o eleznici je delimino
usaglaen sa direktivama EU.
Za upravljanje infrastrukturom i odvijanje eleznikog saobraaja zadueno je JP
eleznice Srbije. Preduzee karakteriu nizak kvalitet prevozne usluge, visoki trokovi
poslovanja, ogromni gubici i neadekvatna organizovanost sistema. Za predlaganje zakonske regulative i usvajanje podzakonskih akata i drugih propisa u oblasti eleznikog
saobraaja odgovorno je Ministarstvo za infrastrukturu. Direkcija za eleznice je posebna
organizacija u sistemu dravne uprave, koja obavlja strune i regulatorne poslove u ovoj
oblasti.
1.2. CILJEVI
Osnovni ciljevi revitalizacije i razvoja eleznikog saobraaja su: zadovoljavanje prevoznih potreba privrede i stanovnitva; poveanje fizikog obima prevoza robe i putnika,
naroito na Koridoru X i u tranzitu; poveanje efikasnosti, konkurentnosti, profitabilnosti
i kvaliteta usluga; integrisanje u evropsku elezniku mreu, poboljanje bezbednosti
saobraaja i usklaivanje propisa sa propisima EU.
313
1.3. MERE I AKTIVNOSTI

Za ostvarenje osnovnog modela privrednog rasta do 2020. potrebno je nastaviti sa
procesom modernizacije infrastrukture JP eleznice Srbije. Aktuelno stanje namee potrebu da se, u prvoj fazi, eleznika infrastruktura vrati na projektovano stanje a
potom, u narednoj, da se izvri postepena modernizacija. Rekonstrukcija i modernizacija infrastrukture na Koridoru X dovee do poveanja bezbednosti, skraenja vremena putovanja, manjih trokova prevoza i poveanja prihoda eleznice. Modernizacija
e obuhvatiti elektrifikaciju i izgradnju duplog koloseka na celoj duini pruge s ciljem
da se brzina putnikog saobraaja povea na 160 km/h, a teretnog na 120 km/h. Pored
toga, potrebno je izvriti rehabilitaciju pruga koje povezuju Srbiju sa susednim zemljama
(Beograd-Vrbnica (Bar), Beograd-Vrac, Valjevo-Loznica) i rehabilitaciju i izgradnju pruga
od nacionalne vanosti (Beograd-Aerodrom ,,Nikola Tesla- Batajnica, rehabilitaciju regionalnih pruga).
Slika 1. Infrastrukturni projekti eleznice
Izvor: Generalni Master plan saobraaja u Srbiji
314
Saobraaj
Modernizacija eleznice zahteva i realizaciju projekata: Digitalizacije telekomunikacione infrastrukture i uvoenje eleznikih mobilnih radio ureaja, Digitalizaciju sistema
za kontrolu i voenje saobraaja (ETCS) odgovarajueg nivoa na prugama Koridora X;
Projekat smanjenja zadravanja vozova na eleznikim graninim prelazima transevropskih koridora i Projekat nabavke mehanizacije za odravanje infrastrukture.
Neophodno je da se povea ulaganje u saobraajnu infrastrukturu eleznice, kako bi
se dovela na nivo evropskog standarda i osposobila za brz, efikasan i bezbedan prevoz
putnika i robe. Proirena, poboljana i bezbedna transportna mrea, privuie nove investicije u siromanije regione, poboljati kvalitet ivota u Srbiji, unaprediti trgovinu, podii konkurentnost privrede i doprineti poboljanju odnosa sa zemljama u okruenju.
eleznica je velika razvojna ansa Srbije. Njenim osavremenjavanjem oivee mainska
i preduzea metalske industrije, to e imati za rezultat otvaranje novih radnih mesta.
Potrebna sredstva za modernizaciju infrastrukture procenjena su na oko 5,2 milijarde
EUR. Bie obezbeena iz budeta, kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, pretpristupnih fondova EU, privatnog kapitala i sredstava preduzea. Razmotrie se i mogunost
primene savremenih modela finansiranja (BOT, PPP i drugi aranmani).
Paralelno sa prethodno navedenim aktivnostima, potrebno je nastaviti proces restruktuiranja JP eleznice Srbije, a u skladu sa modelima organizacionog restruktuiranja
evropskih eleznica. Cilj je da se formira holding kompanija kao akcionarsko drutvo koja
e moi na kvalitetan i efikasan nain da zadovolji tranju za uslugama prevoza putnika i robe. U skladu sa tim formirane su Direkcija za infrastrukturu i Direkcija za prevoz.
Zapoet je i proces njihovog raunovodstvenog razgranienja i decentralizacije. Tokom
proteklih godina broj zaposlenih je znaajno smanjen. Meutim, u daljem procesu restruktuiranja radne snage neophodno je poboljati kvalifikacionu i kadrovsku strukturu.
Potrebno je usvojiti i zapoeti realizaciju Programa finansijske konsolidacije JP eleznice
Srbije ime e drava otpisati i preuzeti dugove nagomilane u prolosti, pokriti kumulirane gubitke, itd. Zbog formiranja novih izvora finansiranja doneta je Uredba o metodologiji za utvrivanje opravdane pune cene kotanja prevoza, kojom e biti regulisana
i primenjena Obaveza javnog prevoza. Na osnovu Uredbe e biti date projekcije prevoza
putnika, a drava e subvenisati eleznicu na realnoj osnovi.
U narednom periodu neophodno je nastaviti sa modernizacijom voznih sredstava,
koja treba da zadovolje zahteve trita, meunarodne standarde i norme za ukljuivanja
u evropski saobraajni sistem. Potrebno je nabaviti vie vrsta voznih sredstava za razliitu
namenu. Za ovu namenu su procenjena potrebna sredstva u iznosi od oko 800 mil. EUR.
Pored klasinih naina finansiranja, potrebno je razmotriti prednosti i nedostatke lizinga.
315
Harmonizovanje domaeg zakonodavstva sa regulativom i direktivama EU u oblasti eleznikog saobraaja i infrastrukture vrie se kontinuirano. Donee se Zakon o
transportu opasnih tereta, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eleznici i Zakon
o bezbednosti u eleznikom saobraaju. Novim Zakonom o transportu opasnih tereta, definisae se obaveze i nadlenosti dravnih organa i prevoznika. Uraen je Nacrt
zakona o izmenama i dopunama Zakona o eleznici, kojim se poboljavaju postojea
zakonska reenja. U narednoj fazi potrebno je izvriti dalja usklaivanja sa Direktivama:
o razvoju eleznice u Zajednici, o licenciranju eleznikih preduzea, o dodeli eleznike
infrastrukture i odreivanju naknada za korienje i sa Direktivom o sticanju sertifikata
o bezbednosti. Izrada Zakona o bezbednosti u eleznikom saobraaju poee nakon
usvajanja izmena i dopuna Zakona o eleznici. Njime se vri usklaivanje sa Direktivom
2004/49/EZ o bezbednosti na eleznicama Zajednice.
2. DRUMSKI SAOBRAAJ
Putnu infrastrukturu Republike Srbije ini mrea puteva duga 40.845 km. Dravnih puteva I reda ima 5.525 km, puteva II reda 11.540 km i optinskih 23.780 km. Pod naplatom
putarine je 634 km puteva najvieg ranga. Panevropski Koridor X je najznaajniji putni
pravac na teritoriji Srbije. Deo je Jugoistone multimodalne ose i Osnovne transportne mree regiona. Povezuje Austriju, Maarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku,
Makedoniju i Grku. U njegov sastav ulaze i kraci Xb (Beograd-granica sa Maarskom) i Xc
(Ni-granica sa Bugarskom).
Mrea puteva Srbije je relativno dobro razvijena u pogledu gustine, ali je u pogledu kvaliteta i performansi ispod evropskog standarda, to umanjuje njenu konkurentnost u pogledu poslovanja i investiranja. Generalno, putevi imaju dovoljne kapacitete za sadanje
i procenjeno srednjorono poveanje saobraaja.
Zbog dugogodinjeg nedovoljnog ulaganja u odravanje i rekonstrukciju puteva, stanje
putne mree nije zadovoljavajue. Oko 32% dravnih puteva staro je preko 20 godina, a
svega 14% do 10 godina. Oko 40% celokupne mree ima kolovoz od tucanika ili zemlje.
Vie od polovine mree optinskih puteva ne odgovara potrebama modernog saobraaja. Ovakvo stanje putne mree uticalo je na smanjenu bezbednost saobraaja, nizak nivo
usluga i visoke trokove eksploatacije i transporta.
Od 2001. godine stanje na putevima je poboljano. Intenzivirani su radovi na rehabilitaciji mree, a odravanje puteva bila je prioritetna aktivnost. U modernizaciji Koridora X
316
Saobraaj
za poslednjih 10 godina postignuti su skromni rezultati, izgraeno je svega oko 94 km

autoputeva i oko 42 km poluautoputeva. Meutim, ulaganja su i dalje znatno manja od
potrebnih.
U Srbiji, kao i u evropskim zemljama, drumski saobraaj je osnovni vid prevoza. U 2009.
godini uestvuje sa 70,3% u obimu teretnog prevoza i sa 73,6% u obimu putnikog saobraaja, dok u EU iznosi oko 76 % i 83% respektivno.
Poslednjih godina raste broj novoregistrovanih vozila, ali je to jo uvek nedovoljno za
promenu nepovoljne starosne strukture voznog parka. Prema stepenu motorizacije
Srbija (224 putnikih automobila na 1000 stanovnika u 2009. godini) znatno zaostaje
za zemljama EU (466 putnikih automobila na 1000 stanovnika, 2006). Vozni park se ne
odrava adekvatno, to sve negativno utie na ivotnu sredinu, energetsku efikasnost i
eksploatacione trokove.
Postojeu regulativu u oblasti drumskog saobraaja ine Zakon o meunarodnom prevozu, Zakon o prevozu, Zakon o ugovorima o prevozu, Zakon o javnim putevima i Zakon
o bezbednosti saobraaja na putevima. Zakon o meunarodnom prevozu u drumskom
saobraaju i Zakon o prevozu u drumskom saobraaju su u znaajnoj meri meusobno
neusklaeni i delimino usaglaeni sa direktivama EU. U drumskom saobraaju primenjuju se odredbe meunarodnih bilateralnih sporazuma izmeu Vlade RS i vlada drugih
drava. Pristup meunarodnom transportnom tritu, veim delom se obavlja u reimu
kvota bilateralnih dozvola i multilateralnih CEMT (Conference Europeenn des Ministres
des Transport) dozvola.
Ministarstvo za infrastrukturu je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog saobraaja, osim oblasti bezbednosti saobraaja, gde su nadlenosti podeljene sa Ministarstvom
unutranjih poslova. U okviru Ministarstva za infrastrukturu formirani su Sektor za drumski saobraaj i Sektor za puteve i bezbednost saobraaja. Formirana je Agencija za bezbednost saobraaja koja je zaduena za donoenje podzakonska akta neophodnih za
primenu Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima
2.2. CILJEVI
Osnovni ciljevi razvoja drumskog saobraaja su: zadovoljavanje prevoznih potreba
privrede i stanovnitva; poveanje fizikog obima prevoza robe i putnika, posebno na
Koridoru X i tranzitu; poveanje efikasnosti, konkurentnosti, profitabilnosti i kvaliteta
usluga; integrisanje u evropsku putnu mreu; podizanje nivoa bezbednosti saobraaja
na putevima; unapreenje zatite ivotne sredine; usklaivanje propisa kojima je ureena oblast drumskog saobraaja sa propisima EU.
317

Infrastruktura ima ekonomski i drutveni znaaj, i predstavlja podsticajni faktor za ubrzan razvoj privrede, regiona i drutva. Veim investiranjem smanjie se zaostajanje Srbije
u razvoju infrastrukture za zemljama EU, poveati nivo bezbednosti, smanjiti ljudski i
materijalni gubici. Na taj nain e se poveati tranja za prevozom, privui tranzitni saobraaj, poveati konkurentnost Srbije, to e dati impuls privrednom razvoju, naroito
manje razvijenijih podruja.
Prioritet u izgradnji infrastrukture je zavretak Koridora X do 2012. godine, koji ima
ekonomski, razvojni i strateki znaaj. Poboljae se saobraajni uslovi, privui strane
investicije u Srbiju, otkloniti potencijalne opasnosti preusmeravanja tranzitnih tokova
na susedne zemlje i postai razvoj manje razvijenih podruja. Izgradnjom autoputa koji
povezuje Vrac-Panevo-Beograd-aak-Poega sa autoputem kroz Crnu Goru do Bara,
intenzivirali bi se tranzitni tokovi i privukla roba na relaciji Bari-Bar-BeogradBukuret
i od Beograda ka Budimpeti i Beu. Istovremeno bi se skratilo vreme putovanja do
Jadranskog mora i intenzivirali turistiki tokovi. Autoput bi pribliio nerazvijena podruja Peterske visoravni i planine Golija veim privrednim centrima i podstakao privrednu i
turistiku aktivnost u tim podrujima.
Slika 2. Infrastrukturni projekti u drumskom saobraaju
318
Saobraaj
Mrea autoputeva Srbije treba da se upotpuni izgradnjom putnog pravca istok-zapad:

autoputem Pojate-Preljina, koji e povezati dva znaajna tranzitna pravca Koridor X i put
Juni Jadran; autoput Poega-Uice-Kotroman (granica sa BiH); autoput Parain-ZajearBugarska granica koji povezuje istone delove Srbije sa Koridorom X. Radi kompletiranja
nacionalne putne mree potrebo je izgraditi putne pravce Novi Sad-Ruma-abac-Loznica,
Maarska granica-Kikinda-Zrenjanin-Panevo-Kovin, autoput Kragujebac-Batoina koji
je veza sa Koridorom X i poluautoput Poarevac-Kuevo-Majdanpek-Negotin. Gradske
obilaznice, dravni putevi II reda, optinski putevi i ulice e se razvijati u skladu sa potrebom homogenizacije cele mree.
Navedeni projekti e se realizovati u zavisnosti od obezbeenih finansijskih sredstava
Procenjena su potrebna ulaganja od oko 7,5 milijardi. evra Finasirae se sredstvima meunarodnih finansijskih institucija, pretpristupnih fondova EU, budeta i privatnih ulaganja. Za izgradnju Koridora X obezbeena su sredstva meunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 909,2 miliona evra.
Uvoenjem jedinstvenog sistema za elektronsku naplatu putarine na celoj mrei, poboljae se naplata putarine i poveati protok sabraaja. Za cenu koju plaa korisnik e
dobijati niz visokokvalitetnih usluga: visok nivo bezbednosti, siguran i komforan parking,
brzu pomo, informacije o putu i saobraaju, dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge.
Ulaganje u savremeno odravanje i rehabilitaciju mree puteva predstavlja takoe
prioritet. Reformom odravanja puteva, pravovremenim delovanjem, poboljanjem efikasnosti i kvaliteta odravanja postojee infrastrukture spreie se ubrzano propadanje,
pruiti optimalni nivo usluge i ouvati uloeni kapital. Uvodie se konkurencija za ugovaranje zimskog i redovnog odravanja, a novi ugovori e se sklapati sa kvalitetnijim i ekonomski isplativijim izvoaima. Potrebno uraditi Srednjoroni plan i program izgradnje
i rekonstrukcije, odravanja i zatite dravnih puteva do 2015. godine. Za rehabilitaciju i
odravanje mree dravnih i lokalnih puteva u narednih deset godina bie potrebno oko
2,5 milijarde EUR.
Radi racionalizacije trokova izvrie se nova kategorizacija puteva. Na taj nain smanjie
se duina mree dravnih puteva i jasno podeliti nadlenosti i odgovornosti za sve kategorije puteva. Potrebno je i aurirati katastar javnih puteva i zemljita, kao i svih korisnika
koji su u obavezi da plaaju naknadu za njihovu upotrebu.
Da bi se obezbedio odriv razvoj puteva Srbije potrebno je poboljati model finansiranja,
a uz potovanje principa da korisnici puteva snose trokove infrastrukture. Neophodno
je obezbediti dovoljne, stalne i stabilne izvore finansiranja kroz namenska izdvajanja za
puteve iz maloprodajne cene pogonskih goriva. Prema analizi iskustava drugih zemalja,
izdvajanja treba da budu minimum 20% od maloprodajne cene derivata nafte.
319
Uvoenjem novih tehnologija poboljae se efikasnost funkcionisanja saobraajnog

sistema i kvalitet usluga, poveati bezbednost, smanjiti zaguenja i negativni uticaji na
ivotnu sredinu. Inteligentni transportni sistemi (ITS) predstavljaju sistem mera i informatike i telekomunikacione tehnologije koji su primenjeni u upravljanju saobraajem
i infrastrukturom. ITS u svetu ima mnogo iru primenu, dok se u Srbiji koristi za automatizaciju naplate putarine, automatsko brojanje saobraaja i primenu putnog meteorolokog informacionog sistema. Primenom ITS-a postie se efikasniji i ekonominiji
prevoz, poveava nivoa bezbednosti i smanjuje zagaenje ivotne sredine. Potrebno je
da Ministarstvo za infrastrukturu i JP ,,Putevi Srbije urade reviziju Strategije planiranja
razvoja i primene ITS na putevima RS do 2012. godine, kao osnovni dokument za njegovu realizaciju.
Za unapreenje zatite ivotne sredine preduzee se niz mera. Potrebno je uraditi
Studiju izvodljivosti tehnikih mera smanjenja tetnog uticaja buke, na osnovu koje e
se pristupiti izradi stratekih karata buke i akcionih planova zatite od buke na dravnim
putevima. Potrebno je da primenjeni materijali za izgradnju i odravanje puteva imaju
meunarodne sertifikate o nekodljivosti, kao to predviaju standardi EU. Uvee se i
princip ,,zagaiva plaa na osnovu koga vozila koja vie zagauju ivotnu sredinu plaaju vee nadoknade za korienje javnih puteva.
Unapreenje zakonskog i institucionalnog okvira e se realizovati donoenjem odgovarajuih zakona. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o meunarodnom prevozu u
drumskom saobraaju treba da rei u praksi uoene nedostatke i nepravilnosti. Zakon o
prevozu putnika u drumskom transportu i Zakon o prevozu stvari u drumskom transportu,
treba uskladiti sa Direktivama i propisima EU. Zbog poboljanja institucionalnog okvira
formirae se Agencije za drumski transport koja e izdavati licence domaim prevoznicima, sertifikate o strunoj osposobljenosti za upravljanje transportnim aktivnostima, usaglaavati redove vonje u linijskom unutranjem i meunarodnom prevozu putnika, itd.
3. SAOBRAAJ NA UNUTRANJIM VODNIM PUTEVIMA

Republika Srbija ima razvijenu mreu unutranjih plovnih puteva (UPP), koju ine reka
Dunav, Sava, Tisa i kanali Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Duina plovnih puteva iznosi oko 1.680 km. Sa gustinom unutranjih plovnih puteva od 21,7 km/1000 km2, Srbija
je iznad proseka EU-27. Dunav povezuje Srbiju uzvodno sa Hrvatskom, Maarskom,
Slovakom, Austrijom i Nemakom a nizvodno sa Rumunijom i Bugarskom. Rekom
Savom ostvarije se veza sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, a rekom Tisom sa
Maarskom.
320
Saobraaj
Reka Dunav je vodni panevropski Koridor VII i predstavlja strateku vezu koja treba da
podstakne razvoj trgovine, turizma i usluga. Na njoj se obavlja oko 85% ukupnog robnog
prometa na unutranjim plovnim putevima Srbije. Problem za plovidbu predstavljaju
uski popreni profili na pojedinim deonicama, potopljeni brodovi iz Drugog svetskog
rata, neadekvatno stanje prevodnica erdapa, ogranien profil ispod eeljevog mosta
i loe stanje zimovnika. Ekonomski, energetski, turistiki i ekoloki potencijali na ovoj
reci nisu dovoljno iskorieni. Zbog toga je EU inicirala izradu Dunavske strategije kojom
eli da ubrza ravnomerni regionalni razvoj, ojaa prekograninu saradnju i pobolja infrastrukturu dunavskog sliva. Prema evropskoj klasifikaciji Unutranjih plovnih puteva
(UPP), plovni putevi Srbije imaju sledee klase: Dunav VIc i VII, Sava i Tisa III i IV, Tami II i IV,
Begej II i III i HS DTD ima od II do IV klase.
Okvir 1.
Dunavska komisija je meunarodna organizacija koja je formirana s ciljem da organizuje slobodnu plovidbu, zatiti interese dunavskih zemalja i stvara blie dravne i kulturne veze meu lanicama. lanice ove organizacije su Nemaka, Austrija, Bugarska,
Hrvatska, Maarska, Moldavija, Rumunija, Rusija, Srbija, Slovaka, Ukrajina, dok status posmatraa imaju eka, Francuska,
Holandija i Turska.
Evropska unija je sredinom 2009. donela odluku da se do kraja 2010. pripremi strategija EU za Dunav. Ona treba da omogui
vei prosperitet, bezbednost, jaanje prekogranine saradnje, transregionalnu i transnacionalnu saradnju i koordinaciju. Ciljevi
strategije su unapreenje infrastrukture, zatita ivotne sredine, unapreenje ekonomske saradnje i odrivog razvoja, jaanje
saradnje u sektoru bezbednosti, kao razvoj saradnje u oblastima kulture i turizma. Srbija je od samog poetka bila ukljuena u
njenu izradu. Vlada Republike Srbije je formirala Radnu grupu 2009. godine. Strategija e se finansirati iz strukturnih fondova
(Evropski fond za regionalni razvoj - ERDF i Predpristupnih instrumenata - IPA i od instrumenata Evropske susedne politike - ENPI
i meunarodnih finansijskih institucija (kroz kredite EIB i EBRD).
U Srbiji je smeteno devet luka meunarodnog znaaja. Rene luke su adekvatnog kapaciteta za sadanje potrebe, a oprema je stara i neefikasna. Samo Luka Beograd ima
uslove za kontejnerski prevoz, dok RO-RO terminale nema ni jedna. Luki kapaciteti,
zbog nedostatka robe za pretovar, u proseku su iskorieni sa oko 30%.
Preduzea u oblasti vodnog saobraaja Srbije raspolagala su sa 400 plovnih sredstava
krajem 2008. godine, kapaciteta 403.833 tona i ukupne snage oko 60.000 kW. Preko 77%
su plovila za prevoz suvog tereta, a ostalo su plovila za prevoz tenog tereta. Stanje rene
flote je loe zbog nepovoljne starosne strukture i tehnoloke zastarelosti.
Iako je jedan od stratekih prioriteta saobraajne politike EU poveanje uea unutranjeg vodnog saobraaja, kao ekonominijeg i ekoloki prihvatljivijeg vida, u Srbiji nije
dolo do znatnog unapreenja u proteklom periodu. Poslednjih godina konstantno opada uee ovog vida transporta u strukturi teretnog prevoza Srbije, da bi u 2009. godini
bio zabeleen najmanji udeo od 6,7%.
U toku je donoenje novog Zakona o bezbednosti plovidbe i lukama koji treba da regulie bezbednost plovidbe na rekama; plovila i sposobnost za plovidbu; luke i prista-
321
nita; primenu RIS-a, itd. Razvoj renog saobraaja definisan je sledeim dokumentima:
Strategijom razvoja transporta u RS (2008-2015) i Generalnim planom i studijom izvodljivosti za unutranji vodni transport u RS (2006), Master planom saobraaja RS 2009-2027
i Master planom za razvoj gornjeg Podunavlja (za Sombor i Apatin) i donjeg Podunavlja
(Velikog Gradita do Kladova). U toku je i izrada Evropske strategije za Dunav koja treba
da obuhvati projekte infrastrukture, saobraaja, logistike i turizma na Koridoru VII. Za
realizaciju navedene Strategije EU e izdvojiti vie od 50 miliona evra.
3.2. CILJEVI
Osnovni ciljevi razvoja saobraaja na unutranjim plovnim putevima su: saobraajna
mrea plovnih puteva RS integrisana u Trans-Ervropsku mreu, poboljanje plovidbenih
uslova na plovnim putevima u RS, poveanje udela ovog vida saobraaja u ukupnom
prevozu robe, modernizacija flote, modernizacija luke i pristanine infrastrukture i opreme, izgradnja specijalizovanih terminala, formiranje renog informacionog sistema, poveanje nivoa bezbednosti, pruanje kvalitetne usluge, usklaivanje propisa kojima je
ureena oblast vodnog saobraaja sa propisima EU.
Bezbedna plovidba savremenim plovnim sredstvima, razvoj luke delatnosti, primena
intermodalnosti, uz podrku logistikih sistema dovee do poveanja obima prevoza i
veeg znaaja vodnog saobraaja. Privreda Srbije bi na taj nain dobila racionalniji, ekonominiji, ekoloki prihvatljiviji vid saobraaja, konkurentan na tritu. Napredak renog
saobraaja uz promociju atraktivnih turistikih potencijala kojima Srbija na plovnim putevima raspolae, dovee do privlaenja inostranih putnikih brodova i razvoja turizma.
Poskrizni razvoj vodnog saobraaja se moe ostvariti realizacijom projekata u okviru tri
grupe programa unapreenja:
Prvi program obuhvatie radove na unapeenju stanja unutranjih plovnih puteva, koji
treba da se realizuju u kontinuitetu do 2020. godine. Za uspostavljanje bezbedne i sigurne plovidbe na Dunavu, potrebno je oistiti reno korito, ukloniti neeksplodirana ubojna
sredstva i potopljena plovila i remontovati brodske prevodnice na erdapu. Na reci Savi
potrebno je izvriti regulacione radove i ienje renog korita, dok na reci Tisi treba produiti prevodnice i proiriti krivine.
Za unapreenje uslova plovidbe na plovnim kanalima Hidrosistema D-T-D treba ukloniti
stare i postaviti nove mostove, remontovati prevodnice, izvriti regulacione radove i ienje renog korita.
322
Saobraaj
Reni informacioni servis (RIS) predstavlja integrisane telekomunikacione usluge i informacioni sistem u slubi podrke plovidbi na unutranjim plovnim putevima. Sevis prua
informacije o plovidbi, saobraaju, informacije za upravljanje transportom, statistike
podatke itd. Za realizaciju RIS-a potrebno je formirati RIS centar.
Drugi program obuhvatie aktivnosti na unapreenju usluga pri prevozu plovnim putevima. Modernizacijom i kompletiranjem informaciono-komunikacionih sistema lukih
kapetanija, opremanjem slube nadzora plovidbe i modernizacijom luka i pristanita postiie se bezbednije i efikasnije pruanje usluga.
Slika 3. Unutranji plovni putevi Srbije
Trei program obuhvatie aktivnosti na poboljanju infrastrukture na UPP. Izgradnjom

obaloutvrde na kritinim mestima, modernizacijom postojeih i izgradnjom novih brodskih zimovnika na Dunavu, formiranjem terminala za upravljanje brodskim otpadom i
modernizacijom sistema za obeleavanja plovnih puteva, postiie e se adekvatniji i
sigurniji uslovi za odvijanje ovog vida saobraaja.
Prema proceni Ministarstva za infrastrukturu, za realizaciju navedenih projekata potrebno je izdvojiti 350 miliona EUR. Realizovae se sredstvima budeta, meunarodnih finansijskih institucija, pretpristupnih fondova i kredita.
323
Novim Zakonom o bezbednosti plovidbe i lukama na unutranjim vodama definisana je

uloga drave u obavljanju regulatorne i strateke uloge za razvoj luka. Uspostavljanjem
Luke uprave kao dravnog regulatornog tela, uveo bi se red u oblasti lukog sistema.
Luke i pristanita Srbije su definisana kao dobro od opteg interesa. Njihova izgradnja i
odravanje je od dravnog znaaja i vri se u skladu sa Strategijom i planovima koji treba
da budu doneti.
Kako bi se unapredila bezbednost i efikasnost saobraaja potrebno je uvesti servis za
pruanje usluge - Servis za upravljanje brodskim saobraajem (VTS). Ovaj servis omoguava identifikaciju i praenje plovila, strateko planiranje kretanja plovila, pruanje
plovidbenih informacija i pomoi. Svi brodovi koji plove na podruju RS morae da koriste ovu uslugu. Za realizaciju ovog servisa potrebno je odrediti luke kapetanije za VTS
centre.
Za unapreenje zatite ivotne sredine novi Zakon o bezbednosti plovidbe zabranjuje
izbacivanje i izlivanje tetnih materija i predmeta u vodu. Luke otvorene za meunarodni
sobraaj moraju da budu snabdevene plutajuim branama za ograniavanje i spreavanje irenja ulja, kao i prijemnim stanicama za sakupljanje i predaju brodskog otpada.
Zbog definisanja pravaca razvoja vodnog saobraaja potrebno je doneti Stretegiju razvoja vodnog saobraaja. Na osnovu nje nadleni dravni organi donee kratkorone,
srednjorone i dugorone planove razvoja unutranjih plovnih puteva, luka i pristanita.
Planovima e biti precizirana i njihova finansijska realizacija.
4. VAZDUNI SAOBRAAJ
Osnovni cilj EU u vazdunom saobraaju jeste kreiranje Jedinstvenog neba Evrope, liberalizacija trita, unapreenje upravljanja vazdunim saobraajem, uspostavljanje jednakih uslova pristupa na tritu, poboljanje bezbednosti i unapreenje zatite ivotne
sredine.
Republika Srbija ima dva meunarodna aerodroma Nikola Tesla Beograd i Konstantin
Veliki Ni. Pored ova dva glavna aerodroma, postoje jo 22 aerodroma za civilni saobraaj i vei broj vojnih aerodroma. JP Aerodrom Nikola Tesla Beograd je u vlasnitvu
Republike Srbje. S obzirom da zadovoljava navigacione i prostorne uslove, pretenduje
da se razvije u regionalni centar. Preko Aerodroma Nikola Tesla odvija se oko 90% ukupnog putnikog i teretnog saobraaja. Opremljen je putnikim terminalom (godinjeg
kapaciteta oko 5,6 miliona putnika), robnim terminalom (godinjeg kapaciteta 35.000 t),
324
Saobraaj
poletno sletnom stazom, platformom za prihvat vazduhoplova, prateom infrastrukturom za odvijanje putnikog i teretnog saobraaja. Prema prognozi koja je data Master
planom aerodroma (koga su uradili Scott Wilson i Saobraajni fakultet u Beogradu,
2003), zahtevi za proirenjem kapaciteta javie se tek 2023. godine, kada se predvia
opsluivanje pet miliona putnika godinje. Aerodrom Konstantin Veliki u Niu osposobljen je za odvijanje regionalnog saobraaja (redovnog i arter). Aerodromi u Beogradu
i Niu imaju kapacitete, koji nisu dovoljno iskorieni, ali i nedostatakkargo resursa; nisu
povezani sa eleznikom mreom, nedostaju im finansijska sredstva, itd.
Poslednjih godina nacionalni avioprevoznik Jat Airways imao je snaan porast meunarodnog saobraaja. Meutim, globalna ekonomska kriza negativno se odrazila na njegovo poslovanje. U 2009. godini je u redovnom i arter saobraaju prevezao 1,05 miliona
putnika to je za 22% manje nego u prethodnoj godini i 2.487 tona tereta na 18.585 letova. Iskorienost putnike kabine iznosila je 56,6%, a aviona 46,6%. Za pruanje usluga
prevoza putnika i tereta, Jat Airways raspolae flotom od 16 aviona (sopstvenih 12 i 4
unajmljena) prosene starosti preko 20 godina. Velika tehniko-tehnoloka zastarelost
flote, visok nivo buke i prepreke koje se odnose na zatitu ivotne sredine predstavljaju
konicu postizanju konkurentnosti u odnosu na aviokompanije zemalja EU. U procesu
restruktuiranja Jat Airways odvojene su poslovne aktivnosti koje nisu direktno vezane
za vazduni saobraaj.
Ukidanjem viza za putovanje u zemlje engenskog sporazuma i pojavom low cost kompanija, putovanje avionom je postalo pristupano mnogo veem broju putnika. Za low
cost trite, koje trai alternativne aerodrome zbog smanjenja trokova, svakako e biti
zanimljiv vojni aerodrom u Batajnici, koji e biti prilagoen uslovima i stavljen u slubu
civilnog saobraaja.
Kada je re o zakonskoj regulativi samo je Zakon o vazdunom saobraaju delimino usaglaen sa acquis communautaire, dok je ostala zakonska regulativa stara i neprimenljiva.
Evropska komisija je zapoela projekat Jedinstvenog neba Evrope (ECAA - multilateralni sporazum o uspostavljanju zajednikog evropskog vazduhoplovnog podruja) iji
je cilj da se omogui aviokompanijama da sleu bez posebnog bilateralnog sporazuma, kako bi se uspostavili jednaki uslovi konkurencije u vazduhoplovstvu, to ukljuuje
ATM (Air Traffic Management) i ivotnu sredinu. Srbija je 2006. godine potpisala ECAA
sporazum.
Razvoj ovog vida saobraaja definisan je Strategijom razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog transporta u RS 2008-2015. Infrastrukturna poboljanja su
data Generalnim Master planom saobraaja Srbije, koji je usvojio Nacionalni savet za
infrasrukturu.
325
4.2. CILJEVI
Osnovni ciljevi: unapreenje aerodromske infrastrukture sa ciljem da se aerodrom
Nikola Tesla razvije u vaan regionalni tranzitni putniki i kargo vor (hub), a aerodrom
Konstantin Veliki za turistike letove i kao alternativni aerodrom, restruktuiranje Jat
Airways, uvoenje savremene informacione tehnologije, poveanje nivoa bezbednosti
saobraaja, unapreenje zatite ivotne sredine, usklaivanje propisa kojima je ureena
oblast vazdunog saobraaja sa propisima Evropske unije.
Aerodromi su pokretai privrednog razvoja. Aerodromsku mreu, prema pozitivnim
iskustvima evropskih drava, treba definisati prema kategorijama na: primarni, sekundardni i tercijalni nivo. Pirmarnom nivou bi pripali meunarodni aerodromi Nikola Tesla
Beograd i Konstantin Veliki Ni.
Aerodromi Nikola Tesla i Konstantin Veliki potrebno je da i dalje ostanu u vlasnitvu drave. Pratei svetska iskustva, potrebno je razviti koncept nezavisnih aerodromskih preduzea (komercijalnih), ija e se samostalnost ogledati u finansiranju, upravljanju i planiranju
budueg razvoja. Za unapreenje aerodromske infrastrukture potrebno je ukljuiti i razliite oblike privatnih ulaganja kroz potpuno i delimino iznajmljivanje aerodromsih objekata
i usluga. Zbog privlaenja robe i putnika neophodno je aerodrome povezati sa adekvatnim
eleznikim i drumskim vezama. Izgradnjom eleznike putnike i kargo stanice omogui
e se proirenje Aerodroma Nikola Tesla sa hotelskim kompleksom, autobuskim terminalom i viespratnim parkingom. Potrebno je unaprediti i infrastrukturu za robni saobraaj izgradnjom kargo terminala, platforme i pist za kargo avione. Na ovaj nain e se omoguiti
da Aerodrom Nikola Tesla postane vaan regionalni, tranzitni putniki i kargo vor - Hub.
Aerodrom Konstantin Veliki e se razvijati za prihvat turistikih aviona i kao alternativna
vazduna luka aerodromu Nikola Tesla. Zbog toga je potrebno proiriti poletno sletnu
stazu, izgraditi rulne staze, platformu, poboljati radio- navigacionu opremu i izgraditi terminal. Potrebna sredstva za realizaciju navedenih investicija iznose 150 miliona evra.
U cilju podsticanja regionalnog razvoja, privlaenja stranih investicija i uspostavljanja regionalne povezanosti vazdunim putem - razvijae se mrea regionalnih aerodroma. S
tim u vezi uradie se Studija izvodljivosti za sekundarne aerodrome, koja e, pored ostalog, definisati budue aerodromske kapacitete i transportnu tranju.
S obzirom na to da nacionalni avioprevoznik ve dugi niz godina posluje sa dugovima,
raspolae zastarelom flotom i ne moe da zadovolji standarde EU, potrebno je razmotriti
najpovoljije opcije restruktuiranja Jat Airways i njegove privatizacije, s ciljem da se na
optimalan nain iskoriste sopstvene konkurentske prednosti.
326
Saobraaj
Potrebno je harmonizovanje domaeg zakonodavstva sa regulativom i direktivama EU u

oblasti vazdunog saobraaja. Nov Zakon o vazdunom saobraaju dae osnovne smernice za regulisanje bezbednosti u vazduhoplovstvu, zatitu vazdunog prostora, vazdunog saobraaja, aerodroma, vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, zatitu od buke
i izduvnih gasova itd.
Potrebno je Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom
saobraaju i pratee pravilnike (Pravilnik o izdavanju operativne dozvole avio-prevoznicima, Pravilnik o opsluivanju vazduhoplova na zemlji, Pravilnik o sertifikaciji operatera
koji rade na poslovima bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, itd) uskladiti sa direktivama EU iz te oblasti.
5. MULTIMODALNI SAOBRAAJ
Razvoj multimodalnog transporta u Republici Srbiji nalazi se na samom poetku. U transportu Republike Srbije uestvuje sa oko 0,5%, a u zemljama EU 6-9% i konstantno je u
porastu. U intermodalnom saobraaju u spoljnotrgovinskoj razmeni prevoze se uglavnom kontejneri. Ukupan obim prevoza intermodalnih transportnih jedinica u uvoznoizvoznom saobraaju iznosi oko 50.000 TEU. Oko 90% obavlja se drumom, a ostalo unutranjim plovnim putevima.
U Srbiji postoje tri terminala za pretovar kontejnera: terminal eleznikog integralnog
transporta (IT) koji ostvaruje 80% ukupnog pretovara kontejnera u Srbiji, luka Beograd
i luka ,,Panevo moe da zadovolji kapacitete pretovara oko 12.000 TEU godinje, dok je
njena iskorienost veoma mala (10%).
Nepostoje savremene tovarno-manipulativne jedinice, transportna i pretovarna sredstva, kao i tovarne jedinice i tehnologija kompatibilna u svim karikama logistikog lanca.
Logistike usluge u preduzeima RS niskog su kvaliteta u pogledu vremena i trokova
isporuke, pouzdanosti isporuke, bez primene savremenih logistikih strategija (just-intime, make-or-buy, i dr.), to utie na cenu i konkurentnost proizvoda.
Dravna zajednica Srbija i Crna Gora potpisala je sporazume o kombinovanom transportu sa Republikom Bugarskom i Republikom Hrvatskom. Republika Srbija je potpisala Sporazume o vanim meunarodnim linijama za kombinovani transport i prateim
postrojenjima (AGTC) i Sporazum o kombinovanom transportu na unutranjim plovnim
putevima uz Evropski sporazum o vanim meunarodnim linijama za kombinovani tran-
327
sport i prateim postrojenjima (AGTC). AGTC sporazumi pruaju kordinisan plan razvoja i
funkcionisanja mree kombinovanog transporta potpisnica ugovora.
Multimodalni saobraaj u Srbiji karakterie: nedovoljno razvijena zakonska regulativa
i izgraenost institucionalnog okvira, nije oformljena mrea multimodalnih terminala,
zastarele su tovarno-manipulativne jedinice, nedovoljno su prilagoeni prevozni kapaciteti u drumskom, eleznikom i renom saobraau za inermodalni transport, nepostojanje adekvatne logistike usluge i menadera logistike, nepostojanje stimulativnih i
finansijskih mehanizama za podsticanje razvoja intermodalnog transporta i privlaenje
ulaganje inostranog kapitala u neophodnu infrastrukturu, itd.
5.2. CILJEVI
Osnovni ciljevi: optimizacija prevoza robe, smanjenje trokova prevoza, poveanje efikasnosti, poboljanje kvaliteta transportne usluge, vii stepen ekoloke zatite.
Potrebno je izraditi studije i projekte kojima bi se identifikovale potrebe i zahtevi za razvojem intermodalnih transportnih usluga u Republici Srbiji. Zbog definisanja lokacije logistikih centara potrebno je uraditi i Studiju izvodljivosti tokova teretnog saobraaja koji
e biti integrisan u tokove EU. Ova studija bi, na osnovu koncentracije tranje transporta,
trebalo da potvrdi opravdanost razvoja najmanje tri logistika centra (terminala) razliitih veliina i karakteristika na podruju: Beograda, Novog Sada i Nia. Izgradnja terminala
bi imala veliki uticaj na razvoj celokupnog saobraajnog sistema i ukupne privrede, pogotovo manje razvijenih podruija. Izgradnju novih terminala trebalo bi realizovati na
osnovu saradnje javnog i privatnog sektora.
Pored toga, za uspean razvoj intermodalnog transporta neophodno je razvijati i tehniku bazu: prevozna i pretovarna sredstva, tovarne jedinice i tehnologija kompatibilna u
svim karikama logistikog lanca.
Razvojem integralnog logistiko-informacionog sistema, svi uesnici bi bili povezani u
jedinstven logistiko-transportni sistem zemlje (eleznica, pediterska i transportna
preduzea, i dr), ali i logistiko-transportni sistem Republike Srbije i transportni sistem
Balkana i Evrope.
Potrebno je formirati adekvatan zakonski i institucionalni okvir. Donoenjem novog
Zakona o izmenama i domunama Zakona o eleznici bie definisane: oblasti i vrste kombinovanog transporta, nain oznaavanja tovarnih jedinica, uslove koje mora da ispuni
328
Saobraaj
eleznika infrastruktura da bi se na njoj organizovao kombinovani transport, odvijanje

kombinovanog transporta, itd.
Za postizanje vee efikasnosti i konkurentnosti ovog vida saobraaja na tritu potrebno
bi bilo formirati drutva za organizaciju i eksploataciju intermodalnog prevoza, u skladu sa
iskustvom zemalja u okruenju (Slovenija, Maarska, Slovaka, Austrija, i dr).
329
330

Infrastrukturni Prioriteti1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Infrastrukturni Prioriteti1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

IV INFRASTRUKTURNI PRIORITETI

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

POSTOJEE STANJE, PROBLEMI I OGRANIENJA DALJEG RAZVOJA

Sektor prirodnog gasa obuhvata kapacitete za eksploataciju i primarnu preradu prirodnog

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

ZAKONODAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

poratizacije s jedne strane, i sa druge strane od dostizanja ekonomske cene elektrine

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

CILJEVI, MERE I AKTIVNOSTI NOVE RAZVOJNE STRATEGIJE I POLITIKE

PRIVLAENJE INVESTICIJA U IZGRADNJU NOVIH I MODERNIZACIJU

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

Procenjena vrednost investicije

Zavretak izgradnje TE Kolubara B u Lazarevcu

Izgradnja novog bloka TENT B3 u Obrenovcu

Izgradnja novog kogenerativnog bloka TE-TO Novi Sad

Izgradnja HE Gornja Drina

Projekti na osnovu Sporazuma sa SECI ENERGIA

Do 2020. godine u planu je jo izgradnja est hidroelektrana na Velikoj Moravi, izgradnja

Procenjena vrednost investicije

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

Procenjena vrednost investicije

Energetskim sporazumom potpisanim izmeu Republike Srbije i Ruske Federacije 2008.

U naftnoj privredi investicioni prioriteti su izgradnja produktovoda, naftovoda, skladinih

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

Osnovne prepreke za poveano korienje obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

doneti Zakon o racionalnoj upotrebi energije i prateu podzakonsku regulativu u

U okviru tehniko-organizacionih mera neophodno je:

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

km/as. Evropske standarde u pogledu najvee doputene nosivosti od 22,5 t/osovina

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

1.3. MERE I AKTIVNOSTI

Izvor: Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

za poslednjih 10 godina postignuti su skromni rezultati, izgraeno je svega oko 94 km

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

2.3. MERE I AKTIVNOSTI

Izvor: Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

Mrea autoputeva Srbije treba da se upotpuni izgradnjom putnog pravca istok-zapad:

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

Uvoenjem novih tehnologija poboljae se efikasnost funkcionisanja saobraajnog

3. SAOBRAAJ NA UNUTRANJIM VODNIM PUTEVIMA

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

Izvor: Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

Trei program obuhvatie aktivnosti na poboljanju infrastrukture na UPP. Izgradnjom

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

Novim Zakonom o bezbednosti plovidbe i lukama na unutranjim vodama definisana je

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

Potrebno je harmonizovanje domaeg zakonodavstva sa regulativom i direktivama EU u

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

eleznika infrastruktura da bi se na njoj organizovao kombinovani transport, odvijanje

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

You might also like