Aleksandar Medvedev

TAJNE
BIBLIJE
Dodaci:

IVOT POSLE SMRTI

BOJI PRAZNICI
TROJSTVO

METAPHYSICA

Naslov izdanja: Tajne Biblije

Autor: Aleksandar Medvedev
Prvo izdanje: 2009.
Izdava: Metaphysica, Beograd
tampa: tamparija Jovi
Tira: 1000
Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062

TAJNE BIBLIJE
Da li postoji Bog?
Osetio sam da se ono na emu sam stajao
razbija podamnom, da tlo nestaje pod mojim
nogama, da ono od ega sam iveo ne postoji
vie i da moralno ja vie nemam od ega iveti.
Moje pitanje, ono koje me je punih 50 godina
vodilo samoubistvu bilo je vrlo jednostavno. Ono
prebiva u dui oveka, od neukog deteta do najmudrijeg starca. Bez njega ivot je nemogu, kao
to sam ja to iskusio. ta e se dogoditi od svega
onoga to ja danas radim, sa onim to u raditi
sutra, ta e se dogoditi sa celim mojim ivotom?
Zato moram iveti? Zato eleti? Zato neto
initi? Ima li moj ivot smisao koji nee biti uniten neizbenom smru koja me eka?
Tokom celog mog ivota moje srce vene u nekoj bolnoj zebnji. Taj oseaj ne mogu drugaije
nazvati nego traenje Boga, rei su Tolstoja.
Jo je Sokrat govorio da je najvea mudrost
spoznati samoga sebe. Ali, na osnovu ega? Koje
kriterijume uzeti? Veliki vajcarski filozof Martin
Buber, smatrao je da ovek postoji na dva nivoa:
postoji na horizontalnom nivou - to je odnos prema biljkama, ivotinjama, ljudima, i taj odnos je
nazvao ja-to. Meutim, Buber je smatrao da ako
ovek postoji samo na horizontalnom nivou, on
nije u potpunosti ljudsko bie, i da mora postojati
jedna druga dimenzija, jedna druga realnost. To
je vertikalna realnost - odnos oveka prema Bogu
- koju je on nazvao ja-Ti.
Mnogi filozofi su pokuavali da nau smisao u
ljudskom besmislu. Sartr je smatrao da smisla nema, i da je jedini smisao ljudskog ivota da prihvati besmisao. Drugi su smatrali da je besmislica
verovati u Boga. Marks je kazao: ovek je oveku bog. ovek je izmislio boga, jer mu je bog potreban. Bog nije nita drugo do jedna vrsta idealnih elja koje ovek nosi u sebi. ovek je bog, sve
je u rukama oveka. ovek moe reiti sve svoje
probleme.
Postoje etiri klasina argumenta koje su filozofi i teolozi naveli, u toku istorije filozofije i teologije, u prilog injenice da postoji Bog.
Prvi argument je takozvani kosmoloki argument. Ovaj argument se bazira na takozvanom
uzrono-posledinom redu stvari ili logici, i on
glasi ovako: Sve to postoji ima uzrok svoga postojanja.

Strano je ljudskoj logici da postoji neka realnost koja je jednostavno nastala sama od sebe.
Naime, ljudsko iskustvo ne poznaje injenicu da
ni iz ega moe postati neto. Francuski filozof
Volter je to izrazio na sledei nain: Zamislite da
etate obalom mora. Odjednom, tu na obali mora, vi vidite sat. ta bi bila vaa prva misao? Da li
bi vaa prva misao bila: Kamenii su se kretali u
moru i usled kretanja kamenia stvorio se itav
mehanizam, i eto, stvorio se sat. Da li biste to pomislili?, pita Volter.
Svakako da ne. Kazali biste: Sat je ovde na
obali mora... neko je izgubio sat. Dakle, sat ima
svoga vlasnika. Ne samo to. Ako postoji sat, on
mora imati uzrok svoga postojanja.
Zato je Volter kazao: Sat postoji, dakle, mora
postojati i sajdija. Drugim reima, svet postoji,
kosmos postoji, on nije mogao nastati sam od sebe i on mora imati uzrok svoga postojanja. Svet
postoji, dakle, mora postojati i Stvoritelj sveta.
Meutim, ovde postoji jedan problem logike.
Problem je kod uzroka samog Stvoritelja ili Boga.
Ko je stvorio Boga?
Francuski filozof Renuvije, bavio se punih
deset godina ovim problemom logike kosmolokog argumenta. On je kazao ovako:
Zamislite jedan lanac. Zamislite da je uzrok
jedne alke druga alka, i zamislite da ovaj lanac
ide u beskonanost.
I onda Renuvije argumentuje: Ako lanac ide
u beskonanost, onda ne postoji prvi uzrok svih
uzroka.
Zato ne postoji? Jer lanac ide u beskonanost. Ako ne postoji prvi uzrok, onda ne moemo objasniti ni postojanje svih drugih entiteta
u svemiru. Zato, kazao je Renuvije, mi moramo
logike radi, pretpostaviti da postoji prvi uzrok svih
uzroka bez uzroka.
I zato danas u filozofiji postoji sledea postavka: u svetu postoje dve vrste entiteta. Prva
vrsta entiteta je takozvani neophodni entitet. To
je entitet koji svoje postojanje ne duguje nikome.
Da bismo razumeli sve druge entitete, da bismo
razumeli postojanje biljaka, ivotinja, oveka,
svemira itd, mi moramo pretpostaviti da postoji
prvi uzrok svih uzroka bez uzroka, dakle, da postoji jedan neophodni entitet, a da su svi drugi
3

entiteti u svemiru prouzrokovani entiteti. Oni svoje postojanje duguju ovom prvom uzroku svih
uzroka bez uzroka.
Drugi argument u prilog postojanja Boga
jeste teleoloki argument. Naziv potie od grke
rei teleos, to znai cilj, svrha, a moe
oznaavati i harmoniju. Drugim reima, mi ne
samo da moemo zakljuiti da postoji Bog koji je
stvorio neku vrstu nedefinisane realnosti, nego je
Bog uzrok jedne harmonine realnosti, realnosti
koja u sebi ima sklad, harmoniju, koja u sebi ima
savrenost.
Dakle, mi svuda oko sebe vidimo uda. Ne samo da postoji Bog, nego je taj Bog stvorio entitete u svemiru koji su nam srodni. Posmatrajui prirodu, mi Ga moemo razumeti - tog Boga koji je
sve to stvorio ili Bie koje je sve to stvorilo. Spomenuemo neke primere kada je u pitanju teleoloki argument.
Postoji neverovatna harmonija u sastavu vazduha. Na primer, ta je ta nevidljiva supstanca,
zvana vazduh, koju mi udiemo svaki dan? (Znamo da je vazduh najveim delom sainjen od azota i kiseonika.) Mi bismo disali ree i ne tako duboko kada bi procenat kiseonika u vazduhu bio
50% umesto sadanjih 21%. Ali, kada bi to bio
sluaj, Zemlja i vazduh bi postali kao upalja.
Svaka, pa i najmanja vatra, gorela bi eksplozivno
i nekontrolisano. Munje bi spalile itave ume, i
verovatno da u kratkom vremenskom periodu ne
bi bilo ni jedne. A sa manjim procentom kiseonika, imali bismo problem da zapalimo vatru.
Dakle, postoji sklad u vazduhu - kako je on
nainjen? Ili moemo govoriti o mnogim drugim
realnostima.
Na primer, ljudsko uvo. Prilikom govora, ovek ne proizvodi glas ili buku, ve odreene talase koji tano odzvanjaju na jednom instrumentu koji se nalazi u uhu. Dananji klaviri imaju oko
80 dirki, a u unutranjem uhu, smeten u malom
prostoru, nalazi se klavir koji ima na sebi oko
6.000 dirki, koji proizvodi sve tonove i polutonove. Ovaj instrument se naziva Kortijev organ. Da
li je on proizvod sluaja?
Ili na primer, bubrezi. U toku 24 sata, kroz
bubrege srednje veliine proe oko 190 litara krvi. U svakoj eliji bubrega, koje su nevidljive golim okom, odvijaju se najkomplikovaniji bilokohemijski procesi ienja krvi. Da bi se takva laboratorija stvorila izvan ljudskog organizma, moemo da zamislimo koliko bi trebalo prostora. To
je jedno od velikih uda.
Ili da govorimo o ljudskom mozgu, to je
moda najvee udo. Ljudski mozak ima oko deset milijardi elija. Svaka elija mozga je povezana sa drugim elijama sa oko deset hiljada do
sto hiljada veza. Kako je mogue da tako sloen
4

sistem postoji u oveku? U tome se moe videti

sklad, harmonija, teleos.
Sledei argument, koji sreemo u filozofiji i
teologiji, u prilog postojanja Boga, jeste takozvani ontoloki argument. Njegov ime dolazi od
grke rei ontos, to znai bie. Ovaj argument dugujemo Anselmu, koji je iveo u 12. veku, a kasnije ga je upotpunio i razradio Rene
Dekart. Dekart je celog svog ivota tragao za nekim temeljom, kao i Tolstoj, za neim na ta e
moi da stane, da se osloni u svom ivotu, neim
u ta e moi da veruje, neim za ta e znati da
je istina. I posle dugog traganja, on je uzviknuo:
Mislim, dakle postojim.
Kakve veze ima ovaj argument sa Bojim postojanjem? Dekart je kazao: Ja sam, ja postojim,
zato to mislim, razmiljam. Samom logikom ja
zakljuujem da postojim, kao ljudsko bie, kao
odreeni entitet u svemiru. Ali, na osnovu svoga
postojanja ja zakljuujem da mora postojati jedno drugo Bie. Zato? Jer ja nisam potpun, kae
Dekart.
Ja u svom biu oseam e i potrebu za nekim drugim Biem. Ja postojim, ali ja postojim
kao nepotpuno bie. Moje bie tei jednom drugom Biu koje bi moralo biti apsolut svih kvaliteta i vrednosti, koje bi u stvari, bilo apsolutno bie. To drugo bie Dekart je nazvao Bogom. Dekart je toliko verovao u Boga da je smatrao da se
Bog i Boje postojanje moe dokazati i matematikim putem.
Pre Dekarta postojali su u Engleskoj empiristi,
kao filozofski pravac, koji su smatrali da ono to
ovek zna dolazi putem empirije, iskustva. Kako
znamo ono to znamo? Gde su granice znanja?
Filozof Lok je smatrao da se dete raa kao
isti list papira i sve saznaje putem iskustva. Dakle, iskustvo je uzrok ljudskog znanja, kazali bi
oni. Rene Dekart e rei: Istina je, odreena
znanja mi stiemo iskustvom ili vaspitanjem, ali u
oveku postoje takozvane uroene ideje, koje
ovek nikad nije mogao nauiti iskustvom. Koje
su to ideje? Na primer, on je kazao: Ideja o venosti. ovek nikada nije video venost, nikada nije iveo sa venim ovekom, nikada nije iveo u
venom stanju, a ipak nosi u svom srcu ideju o
venosti.
Ideja pravde, takoe. ovek umire i veruje da
e pravda biti zadovoljena. Otkud ta elja za apsolutnom pravdom? Moe se takoe govoriti i o
analogiji entis ili analogiji dva bia - analogiji
ljudskog bia i Bojeg Bia. ovek ima neurozu,
osea se neugodno, on bi eleo da promeni posao, da promeni enu, da promeni mesto gde ivi,
da ide negde, da trai samoga sebe, da pronae
mir u svome srcu. ovek tei jednom drugom biu i nije svestan da ustvari tei Bogu. Drugim reima, ovek je, na osnovu Renea Dekatra i onto-

lokog argumenta, nepotpuno bie bez Boga. Jedino u Bogu moe pronai mir i potpunost svog
bia.
etvri argument u prilog postojanja Boga dugujemo Emanuelu Kantu. To je takozvani moralni argument. Kant je voleo da kae: Kada se nalazi u dilemi da uini neto ili da ne uini, naini takav izbor da taj tvoj konkretni izbor, sada i
ovde, moe postati univerzalni izbor svih ljudi.
ta to znai?
Ako postoje univerzalni izbori, onda postoji i
univerzalno Bie. Dakle, postoji Bog. U svom najpoznatijem delu Kritika istoga uma on je odbacio kritiku istoga uma i prihvatio kritiku praktinog uma. Bog postoji jer je oveku potreban Bog
u praktinom ivotu.
Religiozni ljudi veruju da se Bog otkriva
oveku preko prirode, preko savesti, preko Biblije,
i na najpotpuniji nain preko Isusa Hrista. Rimski
istoriar Ciceron je zapisao:
U jednom mranom zatvoru iveo je rob koji
je tu proveo ceo svoj ivot. Jedini znak na osnovu
koga je mogao znati da li je dan ili no bio je
jedan zrak svetlosti koji je prolazio kroz pukotinu
jednog zida.

I godinama je ovaj rob znao o danu i noi

samo na osnovu ovog zraka svetlosti, i on se
prosto sprijateljio sa ovim zrakom svetlosti.
Jednoga dana zatvorske vlasti su odluile da
srue taj zid. Rob je bio jako uznemiren jer je
smatrao da e se sad odvojiti od svog dugogodinjeg prijatelja. I Ciceron kae: A rob nije
znao da e ruenjem ovog zida ugledati itavu
svetlost dana.
Ako postoje zidovi, ako znamo moda samo
malo o Bogu, dopustimo da se srue svi zidovi
koji nas odvajaju od Njega. On e osmisliti na
ivot i na ivot e dobiti drugaiji smisao. Boja
prisutnost u ivotu oveka znai ivot.
Odsutnost Boja, na osnovu Biblije, znai smrt
za oveka.

Biblija - Boja re
U ovom poglavlju emo najvie vremena posvetiti tome kako se Bog otkriva oveku putem
Biblije ili Svetog Pisma. Sama re Biblija je grkog porekla i znai skup knjiga. Dolazi od rei
biblos, to znai knjiga.
Biblija ima u sebi 66 knjiga. Neki Bibliju nazivaju i bibliotekom. Neke od ovih knjiga su pisali
isti autori, tako da u Bibliji postoji oko 40 autora.
Neki biblijski pisci su pisali vie knjiga, kao na primer apostol Pavle, koji je napisao dobar deo poslanica Novog Zaveta.
Mi emo pokuati da odgovorimo na neka
kljuna pitanja i ovo poglavlje e biti vie tehnike
prirode, pokuaj da nas uvede u biblijsku literaturu. Zato moramo odgovoriti na neka sutinska pitanja: Kada je pisana Biblija? Ko ju je pisao? Kako
je razumeti? Originalni spisi? Biblija i tradicija?
itd.
Prvo: Kada je pisana Biblija? Biblija je pisana
u jednom dugom vremenskom razdoblju. Prvi
biblijski spisi, smatra se danas, nastali su negde
1500 godina pre Hrista (ili pre nae ere). Smatra
se da je prva knjiga koja je ikada napisana, a koja
pripada kanonu Biblije, bila Knjiga o Jovu (re
kanon se koristi u teologiji i oznaava knjige
koje se nalaze u Bibliji; kanon znai zakon,
merilo, arin). Oni koji studiraju knjievnost imali

su priliku da itaju Knjigu o Jovu, jer je zaista izvanredna, ali je problematina, jer govori o problemu ljudskoga zla: ako postoji Bog, zato onda
nevini ljudi stradaju?
Kanon Staroga Zaveta zavren je negde 400
godina pre Hrista. Dakle, Stari Zavet je pisan u
periodu od 1500 do 400 godina pre Hrista. Novi
Zavet je nastao u periodu od sto godina posle
Hrista. Ako uzmemo celi ovaj period, vrlo brzo emo zakljuiti da je Biblija nastala u jednom dugom vremenskom periodu od 1600 godina.
Ko su bili ljudi koji su pisali Bibliju? Mi danas
imamo Bibliju u svojim rukama i moda esto pomiljamo da je ona jednostavno oduvek bila takva. To nije istina. Mi moemo pretpostaviti da ovek koji je iveo 1000 godina pre Hrista oito nije
poznavao nekoga ko je iveo 500 godina pre Hrista, a jo manje da je poznavao onoga koji je iveo
posle Hrista - u periodu od 100 godina posle Hrista. Dakle, u pitanju su razliiti istorijski periodi.
Ko su bili ti ljudi koji su pisali Bibliju? U periodu Staroga Zaveta to su bili proroci, a neki su bili
svetenici. Svi pisci Staroga Zaveta bili su Jevreji.
Zato? Ve u doba Staroga Zaveta Bog je izabrao
jevrejski narod da bude jedan poseban narod,
preko koga je eleo da vest o sebi rairi svim drugim narodima ove planete. Zato su Jevreji bili je5

dan poseban narod, koji je ljubomorno uvao biblijske spise.

Pisci Starog Zaveta bili su carevi, proroci, a
spominje se i jedan pastir, Amos, prorok Amos. U
Novom Zavetu pisci su bili Hristovi uenici - apostoli, koji su bili sa Njim dok je bio na Zemlji. Neki
od njih nisu bili sa Hristom, ali su pisali o Njemu.
Fenomen Biblije, da podvuemo odmah na
samom poetku, udo ove knjige koja je nadivela vreme i prostor, je u tome da postoji sklad misli. Ne postoje suprotnosti, ne postoje kontradiktornosti izmeu razliitih knjiga Biblije. Iako je pisana u tako dugom periodu, kada itamo Bibliju
sa iskrenim srcem, da bi u njoj otkrili vest Boju,
imamo utisak da je autor samo jedan.
Dakle, udo Biblije je jedinstvo misli, a u stvari, autor Biblije je niko drugi do sam Bog koji je
nadahnuo biblijske pisce.
Sledei odgovor koji moramo dati jeste: Kako
su biblijski pisci pisali Bibliju? Znamo ko je pisao
Bibliju, znamo kada je pisana, ali kako je pisana?
Postojala je jedna teorija koja je dugo bila prihvaena u teolokim krugovima, a ta teorija se
zove mehaniki diktat. Naime, dugo vremena
biblijski strunjaci - naunici koji se bave biblijskom literaturom, smatrali su da je pisac Biblije,
odnosno ovek koji je pisao Bibliju, bio pasivni
instrument u rukama Boga. To jednostavno znai,
da mu je Bog govorio i on je pasivno prenosio to
to mu je Bog govorio. Moemo videti mnoge
srednjevekovne slike koje prikazuju biblijskog pisca kako dri pero u ruci i pie, a iza njega stoji aneo koji mu diktira.
Dakle, ova teorija biblijske inspiracije ili nadahnua zove se mehaniki diktat. Mehaniki,
jer biblijski pisac ne sudeluje aktivno u pisanju on jednostavno pasivno pie ono to mu Bog govori. Danas biblijski naunici uglavnom ne prihvataju ovu teoriju i ona je izgubila svoj znaaj u
dobrom delu religioznog sveta. Danas se smatra
da je biblijski pisac ipak igrao aktivnu ulogu u pisanju Biblije. Zato slobodno moemo rei da je
Biblija boansko-ljudska knjiga - Bog je u Bibliji
govorio preko ljudi. Zbog toga u Bibliji nalazimo
razliite literarne vrste. Nai emo i razliite stilove pisanja, gde je ljudski element ili element
pisca koji je pisao, takoe prisutan u biblijskoj
knjizi. Tako emo nai u Bibliji istorijske tekstove,
nai emo poeziju, nai emo literarni anr, kao
to su poslanice, koje su bila opta praksa pisanja dok su Rimljani vladali svetom. Nai emo, takoe, literarni anr kao to je jevanelje, a nai
emo i jednu basnu u Bibliji. Biblijski pisci su koristili razliite literarne vrste sa jednim jedinim ciljem: da ljudima ove planete prenesu vest od Boga. To je vrlo vano prilikom shvatanja Biblije.
Prilikom tumaenja Biblije, ono to se vrlo
esto moe uti, jeste sledee: Postoji toliko raz6

liitih crkava. Na kraju krajeva, svako Bibliju moe

tumaiti kako god hoe. Konano, Biblija nema
jednu istinu, ona ima vie istina.
Mi sa radou moemo konstatovati da postoji mnotvo biblijskih naunika koji se bave interpretacijom Biblije. Nauka koja se bavi principima
interpretacije Biblije zove se hermeneutika. Njeno ime dolazi od grke rei hermeneo, to znai
tumaiti.
Postoje vrsti principi u dananjem naunoteolokom svetu koje ovek, ako eli da poteno
prie biblijskom tekstu, treba da potuje. Ti principi nisu natureni biblijskom tekstu sa strane - oni
proizilaze iz samog biblijskog teksta. I bilo bi dobro da prilikom itanja ovog teksta imamo Bibliju
pored sebe.
Dakle, Bibliju ne moemo tumaiti kako god
hoemo. Postoje principi koji izviru iz samog biblijskog teksta. Ne postoji dve ili nekoliko istina u
Bibliji. Postoji samo jedna tana interpretacija
biblijskog teksta. Naravno, postoje tekstovi koje
sada jo ne moemo sasvim razumeti, i tu postoji mogunost mnogostruke interpretacije. Ali kada
su u pitanju kljune, osnovne religijske istine, ne
postoji dvostruka ili mnogostruka interpretacija
biblijskog teksta.
Da spomenemo neke principe interpretacije
Biblije: Vrlo esto e neko uzeti Bibliju i rei:
Evo, u Bibliji pie to i to, a da jednostavno nije,
pre toga, tekst koji ita smestio u literarni kontekst. Na primer, imamo jedan biblijski tekst (ovo
vai i za drugu literaturu), i neko izvadi jednu
reenicu iz Biblije i kae: U Bibliji pie: Nema
Boga. Da, u Bibliji pie: Nema Boga, ali pre toga pie: Ree bezumnik u srcu svom: Nema
Boga.
Neki ljudi prilikom interpretiranja Biblije izvade samo ovu reenicu i kau: Nema Boga. Mi
ovde karikiramo i namerno uzimamo jednu sliku
koja je drastina, da bi smo objasnili problem.
Potrebno je, dakle, tekst smestiti u literarni
kontekst - potrebno je itati ono to pie ispred, i
potrebno je itati ono to pie iza. Ako ni tada
tekst nije dovoljno jasan, treba itati celo poglavlje ili celu jednu knjigu, ili celo jedno Jevanelje u
kojem se nalazi posmatrani tekst, da bismo ga ispravno shvatili. Ako tekst ponovo nije jasan (tako
rade sistematiari, to se zove sistematska teologija), mi smo duni da tekst o kome govorimo
smestimo u kontekst cele Biblije.
Danas postoje takozvani konkordansi. ta
su konkordansi? To su pomagala koja pomau da
jednu temu pronaemo u celoj Bibliji, i kada itamo tekstove koji tretiraju jedan isti predmet u celoj Bibliji mi moemo imati jasan biblijski stav u
vezi sa odreenim predmetom. Mnogo ljudi neispravno tumai Bibliju jer jednostavno vade tekst
iz njegovog konteksta.

Dakle, prvo pravilo koje bi trebalo shvatiti jeste da tekst treba smestiti u kontekst. Mi moemo
nai (zavisi koji prevod Biblije imamo), ispod teksta, ili sa strane, oznake koje govore o drugim
slinim tekstovima, i dobro je itati te tekstove.
Drugo hermeneutiko pravilo, koje je takoe
vano, jeste da posmatrani biblijski tekst treba
smestiti u istorijski kontekst. To znai da je dobro
itati i drugu literaturu iz perioda kada je nastala
odreena biblijska knjiga. Tu nam arheologija
moe puno pomoi. Dobro je istraivati, prouavati istoriju - period u kome je Biblija nastala. To
e nam pomoi da bolje shvatimo biblijski tekst.
Tree hermeneutiko pravilo, koje bismo ovde
spomenuli, jeste progresivnost otkrivenja Boga u
Bibliji. Dakle, Bog se u Bibliji otkriva progresivno.
ta to znai?
Postoji jedna maksima u teologiji koja kae da
je Bog koraao korakom koji je ovek mogao da
sledi. Ovde malo, onde malo, ali je svetlost bivala
sve jaa i jaa, i konano u linosti Isusa Hrista
deset hiljada vati svetlosti je dolo. Hristos je
potpuno otkrivenje Boga oveku.
Zato je dobro da imamo na umu, kada itamo
Bibliju, i ovo hermeneutiko pravilo: Bog se u Bibliji otkriva progresivno, to jest postepeno. Najvea svetlost je u linosti Isusa Hrista, ali to ne
znai da drugi delovi Biblije nisu vredni.
Dakle, cela Biblija, i Stari i Novi Zavet, su
vredni sa nas. Stari Zavet, koji se najvie koristi
na ovim prostorima, preveo je uro Danii, a
Novi Zavet Vuk Karadi. I tu imamo pojedine
biblijske knjige. Stari Zavet poinje sa pet knjiga
Mojsijevih, zatim postoje istorijske knjige, pa
onda knjige mudrosti i konano proroke knjige.
Zatim, ako pogledamo negde iza sredine Biblije, nai emo drugi deo Biblije - Novi Zavet, koji
je takoe podeljen na knjige i poglavlja. Ako bi
naili na ovakav izraz: Jevanelje po Jovanu 5,16
ta to znai? Biblija je podeljena na poglavlja ili
glave. U originalnom tekstu to nije postojalo, ali
kasnije, zbog lakeg snalaenja u biblijskom tekstu, Biblija je podeljena na poglavlja i na stihove.
To znai da se ovde radi o 5. poglavlju Jevanelja
po Jovanu, 16. stih.
Ili imamo, na primer, 1. Mojsijeva 34,2. To
znai da je to Prva Knjiga Mojsijeva, 34. poglavlje, 2. stih.
Prilikom snalaenja u biblijskom tekstu dobro
je imati na umu i sledee. Stari Zavet, po jevrejskoj podeli, delio se na tri velika dela. Prvi deo je
takozvana Tora, to na jevrejskom (ili hebrejskom) jeziku znai Nauk, Putokaz. To su pet
knjiga Mojsijevih. (Stari Zavet je pisan na jevrejskom jeziku, a Novi Zavet, veim delom, na grkom jeziku.) Tora je i danas najpopularniji deo
Biblije koji prihvataju Jevreji, to jest zvanini judaizam.

Drugi deo Starog Zaveta, kako su to Jevreji

delili u svojoj Bibliji, je ketuvim. To su istorijski
spisi. A zatim imamo neviim, ili proroci. Postoje etiri velika proroka: Isaija, Jeremija, Jezekilj i
Danilo, i 12 malih proroka.
Tora ili Nauk je jedan od prvih tekstova
koji su nastali i zato je dobro da Toru ili Nauk
imamo kao kriterijum za sve drugo. (O tome emo neto vie govoriti kasnije.) To je, dakle, velika podela Starog Zaveta.
to se tie originalnih spisa Biblije, danas se
sve ee postavljaju pitanja: Da li za Bibliju postoje originalni spisi? Kada je u pitanju Stari Zavet,
znamo da su najvee aoke i najvea neprijateljstva protiv Biblije upuena u periodu 18. i 19. veka - u periodu racionalizma. Volter je verovao u
Boga, ali je bio deista. Deisti su verovali da postoji Bog, ali zbog zla na ovom svetu oni nisu mogli
prihvatiti injenicu da Bog jo upravlja ovim svetom. Zato su smatrali da je Bog stvorio svet i ostavio ga da ivi kako god zna i ume. Zato je Volter
odbacio Bibliju. On je verovao u Boga, ali je odbacio Bibliju kao re Boju. Volter je smatrao da e
Biblija nestati za nepunih sto godina. Meutim, u
kui u kojoj je on iveo, u Parizu, danas se nalazi
prodavnica Biblija. Biblija ostaje i ivi - knjiga koja
nosi opteljudske istine.
Kada je u pitanju Stari Zavet, veina ljudi imala je prilike da uje za takozvane Kumranske spise. Mi emo rei nekoliko rei o tim Kumranskim
spisima, jer su oni vrlo vani. Naime, kada je u pitanju Novi zavet, mi imamo mnogo vie spisa, jer
je Novi Zavet nastao mnogo kasnije - u prvom veku posle Hrista. Pisali su ga Hristovi uenici, i zato
to je nastao u tom periodu, mi imamo razliite
njegove kopije koje su nam vremenski blie. Na
primer, Kodeks sinaitikus, Kodeks vatikanus,
zatim u Lenjingardskom muzeju postoji takoe
nekoliko originalnih spisa sa kojima moemo uporediti tekst koji danas imamo.
Kada je u pitanju Stari Zavet, na raspolaganju imamo manje starih tekstova. U periodu racionalizma smatralo se da tekst koji mi danas imamo
u rukama - nije isti kao originalni tekst. Ali, godine 1947. jedan deak beduin je uvao ovce i koze
pored Mrtvog Mora (u Izraelu). Imao je nekog
jaria koji je bio posebno neposluan i koji se
penjao po onim stena u tom suvom predelu.
Deak ga je gaao kamenjem da bi se ovaj vratio. I onda je uo kako je jedan od kamenova koje
je bacio poeo da pada negde duboko. Deak se
popeo i video jednu rupu kroz koju je poeo da
baca kamenje, i kamenje je padalo negde duboko
dole. On je pozvao roditelje i kada su roditelji
doli, otkrili su jednu veliku peinu. U toj peini su
otkrili mnotvo upova sa spisima (manuskriptima). Mnotvo od tih manuskripata je bilo u tim
7

upovima, ali su to bili pergamenti koji su bili zamotani u jo nekoliko koa.

(Odmah da kaemo da je proces otvaranja
manuskripata vrlo bolan, zato to ako prilikom
otvaranja odlomite jedan deo, vrlo esto se ovaj
deo unutra pretvara u prah. Zato biblijski naunici godinama istrauju i pokuavaju da u idealnim
uslovima otvore ove drevne spise.)
Naravno, ljudi koji su to pronali nisu znali
njegovu vrednost. Jedan od tih Arapa, koji je pronaao ove spise, odluio je da na pijacu, zajedno
sa ostalim stvarima, ponese i neki od tih pronaenih spisa, nadajui se da e neki znatieljni turista da ih kupi.
Igrom sluaja, ili Bojim provienjem, tog dana prolazio je tuda jedan poznati arheolog, biblijski naunik. On je uzeo spis i ono to je video,
posle kraeg istraivanja, bilo je zapanjujue. Nije
mogao da veruje da je spis tako star. Odneo ga je
svojoj kui, poeo je da istrauje i shvatio je da
taj spis datira iz drugog veka pre Hrista. To je bilo
1947. godine.
Pozvao je svoje prijatelje da i oni provere. I
posle nekoliko analiza doli su do zakljuka da je
tekst zaista toliko star. Onda su pokuali da nau
ljude, odnosno oveka, koji mu je to prodao. Kada su Arapi videli velike sume dolara koje su
Amerikanci nudili, oni su esto lomili ove manuskripte i prodavali male delove. Kasnije, kada
se ipak shvatilo o emu je re, drava se umeala,
i tako su otkriveni uveni Kumranski spisi.
Duboko smo ubeeni da je Bog uvao za
1947. godinu otkrie ovih spisa. Nikada u istoriji
Biblije nije bilo neophodno da se pojave ovi spisi
kao u tom periodu.
Kada su uporeeni tekstovi pronaeni kod
Mrtvog Mora, sa Biblijom koju mi imamo u naim
rukama, tanost je bila neverovatna. I mi moemo biti sigurni da danas u rukama drimo originalnu Bibliju.
Zanimljivo je i to da su Jevreji, kojima je Bog
dao prepisivanje svetih spisa, toliko paljivo prepisivali Bibliju, da su brojali slova. Na primer, postojalo je jedno slovo koje je moralo biti u sredini,
i tano odreen broj slova koji je morao biti sa
leve i sa desne strane. Nekoliko onih koji su prepisivali, uporeivali su biblijski tekst, jer su eleli
da se tekst prenese, onakav kakav jeste, pokolenjima koja su dolazila. Toliko o originalnim spisima.
Tradicija. Sad emo rei nekoliko rei o Bibliji i tradiciji. Ovo je vrlo osetljivo pitanje. Da li
Biblija ili tradicija, ili Biblija i tradicija? ta ako
postoji suprotnost izmeu Biblije i tradicije? Tu
moramo biti vrlo, vrlo paljivi. Moramo poteno
prii Bibliji.
Proitajmo jedne od poslednjih rei Biblije,
koje su zapisane na poslednjoj stranici. Otkrive8

nje Jovanovo, 22. poglavlje, 18 stih: Jer svedoim svakome koji uje rei prorotva knjige ove;
ako ko dometne ovome, Bog e nametnuti na
njega zla koja su napisana u knjizi ovoj.
Proitajmo jo jedanput ove rei: Ako ko dometne ovome, misli se biblijskom tekstu, Bog e
nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj; i
ako ko oduzme od rei knjige prorotva ovoga,
Bog e oduzeti njegov deo od knjige ivota, i od
grada svetoga.
Drugim reima, mi kao ljudi nemamo pravo
da domeemo (dodajemo) biblijskom tekstu, niti
da oduzimamo. Ovaj tekst nam jasno kae da
biblijski tekst mora biti norma, kriterijum, arin na
osnovu koga emo meriti sve druge realnosti.
Kada je u pitanju tradicija i Biblija, svaka tradicija u onoj meri u kojoj se slae sa Biblijom i u
kojoj pomae ljudima da bolje upoznaju Hrista,
ima svoje mesto u religiji. Svaka tradicija koja je
dijametralno suprotna biblijskom tekstu, nema
svoje mesto u religiji. Smatramo da je to poten
pristup.
Proitajmo jo jedan tekst u Bibliji, koji je
zapisan u 2. Poslanici Petrovoj, u 1. poglavlju, 19.
stih: Imamo najpouzdaniju proroku re, i dobro
inite to pazite na nju, kao na videlo koje svetli
u tamnome mestu, dokle dan ne osvane i danica
se ne rodi u srcima vaim.
Biblija je ovde uporeena sa svetiljkom.
Psalmista mnogo ranije kae: Re je tvoja iak
nozi mojoj i videlo stazi mojoj. A apostol Petar
malopre kae: Boja re je svetlost u tamnom
svetu.
Mi nita ne bismo znali o nama samima, o
ljudskoj istoriji, o budunosti sveta, da nemamo
ovu knjigu. Ona je zaista svetlost. Petar dodaje i
kae u 21. stihu: Jer nikad prorotvo ne bi od
oveije volje, nego naueni od Svetoga Duha
govorae sveti Boji ljudi.
Drugim reima, nadahnue ili inspiracija o
kojoj govori Biblija, koje su imali biblijski proroci,
ne moe se poistovetiti sa nadahnuem jednog
pisca. Ovde se govori o Bogu koji prosto zauzme
um biblijskom piscu, a onda biblijski pisac svojim
reima, svojim nainom izraavanja, pie ono to
mu je Bog kazao ili pokazao.
Jedan drugi tekst koji je napisao apostol
Pavle, u 2. Poslanici Timotiju, 3. poglavlje, 15.
stih. kae: I budui da od malena poznaje sveta
pisma, ovde Pavle govori svom mladom saradniku Timotiju, koja te mogu umudriti na spasenje u Hristu Isusu.
Zato postoji Biblija? Evo odgovora u samoj
Bibliji: Budui da poznaje pisma koja te mogu
umudriti, na ta? Na spasenje u Hristu Isusu.
Cilj Biblije je da oveku pomogne i pokae put
spasenja. I zatim Pavle dodaje u 16. stihu: Sve

je pismo od Boga dano, i korisno za uenje, za

karanje, za popravljanje, za pouavanje u pravdi.
Zato ljudi koji prouavaju Bibliju ne ostaju isti
nakon tog prouavanja. Pre ili kasnije oni osete
da ih Biblija na neki nain prati, jer je Biblija knjiga u kojoj se Bog otkriva oveku. U 17. stihu dalje
se kae: Da bude savren ovek Boji, za svako
dobro delo pripravljen.
Apokrifi. Sada emo neto rei o apokrifima.
Ljudi esto postavljaju pitanje: Da li su sve Biblije iste? Kada kaete da su iste, onda neki ljudi
prigovore i kau: Vi ne govorite istinu. Ja imam
neku drugu Bibliju koja ima neke druge knjige.
O emu se radi? Neki prevodi Biblije, kao to
je katoliki prevod Stvarnost, imaju u sebi knjige koje se nazivaju apokrifi. Apokrif znai
lani spis. Apokrifi su nastali negde od 3. do 1.
veka pre Hrista. U te apokrife spada 1. Knjiga
Makabejaca, 2. Knjiga Makabejaca, Juditina knjiga, Tobijina knjiga itd.
O emu je re? Re je o tome da u ovom periodu, odnosno nakon to je zavren sa pisanjem
kanon Starog Zaveta, a pre pisanja Novog Zaveta, u tom periodu nastali su apokrifi. Sadraj ovih
spisa je razliit od ostalih spisa. Postoje uenja u
njima, koja se razlikuju od ostalih tekstova Biblije.
Neke crkve, ukljuujui i katoliku, su u svoj biblijski kanon uvrstile ove knjige da bi opravdale neka svoja uenja.
Zato ne treba stavljati apokrife u Bibliju? Zato to jevrejska Biblija u sebi ne sadri apokrife,
a Biblija kae da je Bog Jevrejima poverio rei
spasenja. Apokrife moemo smatrati za istorijske
tekstove, ali ne i za nadahnutu Boju re.
Takoe postoje pitanja kada se govori o takozvanim gnostikim jevaneljima. Gnosticizam je
postojao pre Hrista, bio je za vreme Hrista i postojao je i posle. Re je o jednom dualistikom
pokretu gde se negira materija, a uzdie se duh
ili dua. Postojala je i hrianska forma gnosticizma, koja se zvala docetizam, od rei dokea,
to znai izgledati. Oni su smatrali da Hristos nije doao u pravom telu, nego je samo izgledao
kao ovek. Ova neistina je kasnije bila uglavnom
odbaena.
Gnostika jevanelja su nastala u drugom i
treem veku. Kao to je to sluaj i sa apokrifnim
spisima, njihov sadraj je suprotan ostalim delovima Biblije, i ona se ne mogu prihvatiti kao sastavni deo biblijske literature ili kanona Biblije.
I poslednje pitanje koje emo dotai u ovom
poglavlju jeste: Kako znamo da je Biblija re Boja? Ovo je izuzetno vano pitanje. Da li je to zaista pismo koje je Bog uputio ljudima?
U religiji postoje dve maksime ili dva postulata. Prvi postulat je: Bog postoji. Bilo bi nelogino onda, jer bi to bio apsurd logike i kontradiktornost, ako Bog postoji da On uti. Neshvatljivo

je da postoji Bog, a da jednostavno uti; da je

stvorio oveka i, kao to su deisti tvrdili, da ga je
bacio u postojanje.
Ako postoji Bog, onda je isto tako logino prihvatiti da Bog govori. Bog postoji, dakle, Bog govori. Gde Bog govori? Da li u Kuranu, da li u Vedama, da li u Upaniadama, da li u Bagavadgiti,
da li u Bibliji?
Zato mi tvrdimo da Bog govori u Bibliji, a ne
u drugim spisima? Postoji mnogo razloga. Odmah
na samom poetku Biblije Bog nam je dao izvetaj o stvaranju koji moemo nauno da testiramo.
I zaista, najvei naunici sveta, kao to su bili
Njutn, Paster, Paskal, Maksvel, Faradej, Kepler,
Kelvin, Mendel i drugi, prihvatali su Bibliju kao
Boje otkrivenje, izmeu ostalog, i zbog toga to
naune injenice nedvosmisleno potvruju biblijski izvetaj.
Konano, sam Hristos je kazao da Bog govori
u Bibliji. Gde je to Hristos kazao? Kada budemo
govorili o Hristu kao putu, istini i ivotu, mi emo
uporediti Hrista sa Budom, sa Muhamedom i sa
drugim velikim voama oveanstva. Za sada,
evo Hristovih rei. U Jevanelju po Mateju, 5.
poglavlje, 17. stih. Hristos kae: Ne mislite da
sam doao da pokvarim zakon ili proroke: nisam
doao da pokvarim nego da ispunim.
I zapazimo sada sledee Njegove rei: Jer
vam zaista kaem: dokle nebo i zemlja stoji, nee
nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvri.
Kada Hristos ovde kae zakon, On misli na
Toru. Ovde Hristos priznaje autoritet Staroga
Zaveta. Takoe, kada se radi o Novom Zavetu,
Isus je kazao u Jevanelju po Jovanu, 16. poglavlje, 7. stih: Nego vam ja istinu govorim: bolje
je za vas da ja idem, jer ako ja ne idem, Uteitelj
nee doi k vama; ako li idem, poslau ga k vama.
Ovde je re o Svetom Duhu, treem licu
Boanstva. U 8. stihu se dalje kae: I kad On
doe, pokarae svet za greh, i za pravdu i za
sud... A kad On doe, Duh istine, uputie vas na
svaku istinu, jer nee od sebe govoriti, nego e
govoriti to uje, i javie vam ta e biti unapred.
Isus kae: Kad doe Duh Sveti, onda e vam
on kazati ta e biti. On se ovde obraa svojim
uenicima - apostolima. I mi moemo da itamo
u 1. Poslanici Jovanovoj kako Jovan o tome govori. Smatra se da je on bio Hristov najvoljeniji
uenik, onaj koji je bio tako blizu Hrista. Jovan u
1. poglavlju, od 1.-4. stiha kae:
to bee ispoetka, to usmo, to videsmo
oima svojim, to razmotrismo i ruke nae opipae: O rei ivota! I ivot se javi, i videsmo, i
svedoimo, i javljamo vam ivot veni, koji bee
u Oca i javi se nama. to videsmo i usmo to javljamo vama da i vi sa nama imate zajednicu, a
9

naa je zajednica sa Ocem i Sinom Njegovim

Isusom Hristom. I ovo vam piem da radost vaa
bude ispunjena.
Svuda e pisci Novog Zaveta rei: to videsmo i usmo, to vam javljamo. Duh Sveti nam je
otkrio. Bili smo sa Hristom, videli smo Hrista, dodirivali smo Hrista, sluali smo Hrista. To vam
javljamo.
I kada itamo te spise, ne moemo da ostanemo ravnoduni. Prosto se moe osetiti kako Jovan eli da mi shvatimo da je on video ivot. On
kae: ivot je bio meu nama, svetlost je bila
meu nama. Re je o Isusu Hristu koji je iveo
sa apostolima na ovoj Zemlji.
Na kraju ovog poglavlja zavrili bi reima
samog Isusa: Ne ivi ovek o samom hlebu,
nego o svakoj rei koja izlazi iz usta Bojih.
Drugim reima, ovek nije samo materijalno bie,
ovek je takoe i duhovno bie. Da bi iveo jednim uravnoteenim ivotom, oveku je potrebno
da poznaje i duhovne realnosti.
Evo i nekoliko starih tekstova ljudi koji su kazali neto o Bibliji. Na primer, Hrizostom Zlatousti,
koji je toliko lepo govorio da su smatrali da ima
zlatna usta. Njegovi sluaoci Vizantinci su smatrali da je dovoljno da sluaju njegove propovedi
i da je to dovoljno za spasenje. On je kazao: Kad
brojite novac, da li ga vi lino brojite? Naravno,
brojimo ga. A kad je re o venim stvarima, vi
zatvorenih oiju primate miljenja drugih.

Zato ne treba slepo sluati ni ovo to je ovde

napisano. Treba proveravati u svojim Biblijama. I
Biblija treba da bude kriterijum, norma, arin za
sve to ljudi ue kada je u pitanju Bog i Hristos.
Jedan drugi poznati ovek, Augustin, kazao
je: itajte Pismo, itajte ga jer je slae od meda
i miriljavije od svake aromatine supstance. itajte ga da ne biste bili slepi i voe slepima.
I zaista, bez Biblije bismo vrlo malo znali o
nama samima, o svemiru, o Bogu.
Takoe je zanimljivo, kada je u pitanju Biblija,
da je ona opteljudska knjiga. Na primer, kada je
ita jedan Eskim, kada je ita jedan Koreanac, svi
kau: Pa ova knjiga je pisana ba za nas Koreance! Onaj Eskim e rei: Pisana je ba za nas!
Biblija sadri u sebi opteljudske istine, i kada ovek ita Bibliju, kada ita o Hristu, shvata da postoji analogija, da postoji srodnost njegovog bia i
onog to pie u Bibliji. U tome je veliina Biblije.
esto puta ljudi itaju Bibliju mislei da oni
njoj sude, a onda shvate, u jednom trenutku, da
ona njih posmatra. Biblija je izvanredna knjiga i
moemo je vrlo rado svakome preporuiti. I sva
naredna poglavlja bie bazirana na biblijskom
tekstu.

Biblijska proroanstva
Ova tema je dosta popularna. Mnogi od nas
su imali prilike da se susretnu sa nekom formom
proricanja budunosti. I mi esto moemo videti
neke ljude kako vrlo paljivo itaju horoskop.
Mi emo ovde pokuati da odgonetnemo biblijski stav po pitanju proroanstava. Neemo govoriti o Nostradamusu ili o Tarabiima, iako moemo i njih spomenuti, ve emo pokuati da iznesemo biblijske principe kada je u pitanju proroki
dar ili proricanje budunosti. A kasnije emo govoriti o budunosti i o tome kako Biblija vidi budunost.
Dakle, sada emo govoriti samo o fenomenu
prorotva u Bibliji. Biblija jasno kae, i to je prva
postavka u ovom poglavlju, da postoje dve vrste
proroka. Kada se Hristos u svom eshatolokom
govoru obraao ljudima i govori o poslednjim
dogaajima na planeti Zemlji, prvo to je kazao
jeste:
uvajte se lanih proroka! To znai da
Biblija govori o dve vrste proroka. Postoje lani i
postoje pravi proroci.
10

U svakom sluaju, ovek ima neku neodoljivu

elju u sebi, pogotovo u trenucima krize, kada eli
nekako da razbije tu gvozdenu zavesu, da jednostavno pogleda u budunost. I zato proroci nisu nikad bili popularniji nego danas. Zato emo u
ovom prouavanju postepeno da ulazimo u tkivo
ove teme prorotva - onako kako ga Biblija vidi.
Za poetak emo izneti nekoliko principa, ponovo biblijskih principa, kako moemo razlikovati
prave proroke od lanih proroka. Na osnovu tih
principa moi emo da procenjujemo svakog proroka. Mi neemo direktno odgovoriti na pitanje da
li su pravi proroci bili Nostradamus, ili braa Tarabi, ili neko drugi, ve emo izneti generalne biblijske principe na osnovu kojih svako moe sam
zakljuiti da li je neki prorok od Boga ili nije od
Boga.
Biblija daje nekoliko zanimljivih testova. Prvi
test koji Biblija daje kada je re o prorocima (svim
prorocima), jeste da je lani prorok (govoriemo
o lanim prorocima, a onda emo razumeti ko su
pravi proroci) motivisan eljom za popularnou,

a ne vernou Bogu. On je motivisan eljom za

sebinim interesima i govori ljudima vesti koje se
njima sviaju. Jedan od biblijskih proroka koji je
posebno imao problema sa lanim prorocima bio
je prorok Jeremija. U Knjizi proroka Jeremije, 6.
poglavlje, 14 stih kae se: I lee rane keri naroda mojega ovla, govorei: Mir, mir, a mira
nema.
O emu je re? Treba razumeti istorijski kontekst. Vavilonjani su bili neprijatelji jevrejskog
naroda i oni su jednom prilikom opkolili grad Jerusalim. I onda, u vreme rata, javljaju se proroci.
Jedna grupa proroka je leila rane keri naroda
mojega, znai keri jevrejskoga naroda, u tom
traginom istorijskom trenutku govorei: Mir,
mir!
Ali, tada je postojao i jedan pravi prorok. To
je bio Jeremija koji je znao ta e se dogoditi narodu. Zato i kako, to je drugi teoloki problem o
kojem emo govoriti drugom prilikom. Meutim,
vest ovih proroka, u ovom trenutku, nije dolazila
od Boga. Oni su eleli da se sviaju narodu. Narodu je bio potreban mir i oni su govorili: Mir,
mir! A Jeremija kae: A mira nema. Lee rane
keri naroda mojega ovla.
Princip je sledei: Kod svih onih proroka koji
ne ele da ljudima govore vest od Boga, nego koji
ele da se sviaju narodu, da budu popularni u
narodu, takve vesti nisu od Boga. Kada itamo
biblijske proroke moemo videti da veina vesti u
Starom Zavetu nije bila pozitivne prirode. Skoro
nijedan prorok nije doao narodu i rekao: Dobri
ste. Budite takvi kakvi ste. Vest Bojih proroka
uvek je bila: Menjajte se, menjajte svoje zle puteve. Okrenite svoju stazu ka Bogu, ka pravdi, ka
dobru, ka istini. Niste dovoljno dobri. To je vest
veine biblijskih proroka. Dakle, prvi princip jeste
da ako neki prorok eli da bude popularan, da se
dodovori narodu, on po Bibliji nije Boji prorok.
Sledei tekst koji emo itati zapisan je u 5.
Knjizi Mojsijevoj, 13. poglavlje, 1, 2, 3. i 5. stih:
Ako ustane meu vama prorok, ili koji sne sanja
i kae ti znak ili udo, pa se zbude taj znak ili
udo koje ti kae, i on ti ree: Hajde da idemo za
drugim bogovima kojih ne zna i njima da sluimo, nemoj posluati to ti kae taj prorok ili sanja, jer vas kua Gospod Bog va da bi se znalo
ljubite li Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i sve due svoje. A onaj prorok ili sanja da
se pogubi, jer vas je nagovarao da se odmetnete
od Gospoda Boga svojega.
ta to znai? Ako se danas pojavi jedan prorok i ak uini udo, ali vest koju iznosi je suprotna vesti koju su govorili raniji proroci, kao to je
bio Mojsije, dakle proroci ija je vest zapisana u
Bibliji, i ako takav prorok kae: Ne treba vie da
sledite Boga koji se otkrio ljudima u Bibliji, za
takvog oveka Biblija kae: To je lani prorok.

To znai da ako je neki prorok Boji prorok,

njegova vest mora biti u skladu sa vestima koje je
Bog govorio narodu preko proroka koji su iveli
pre njega. Ovo je vrlo vaan test.
Dakle, ako se pojavi prorok i uini udo (kasnije emo govoriti o tome kako lani proroci mogu
initi uda), i kae: Nemojte sluati ono to pie
u Bibliji, nego neto drugo to u vam ja rei,
Biblija za takvog oveka kae da je lani prorok.
Jer ako je Bog isti, ako vest dolazi iz istog izvora,
onda te vesti moraju biti u harmoniji, moraju biti
u skladu jedne sa drugima. One mogu biti nove,
prilagoene vremenu, ali moraju biti u skladu sa
vestima ranijih proroka.
Postoji jo jedan test, a to je ispunjenje. U 5.
Knjizi Mojsijevoj, 18. poglavlje, 21. i 22. stih, kae
se: Ako li ree u srcu svojemu: Kako emo poznati re koju nije Gospod rekao?
Vrlo zanimljivo pitanje. Kako emo poznati da
nije neto Gospod kazao? 22. stih: to bi prorok
rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navri se, to je re koju nije rekao Gospod, nego je
iz oholosti rekao onaj prorok. Ne boj ga se. Dakle, ako je neko pravi prorok, ono to kae i prorekne - ispunie se. Treba spomenuti da su biblijska proroanstva vrlo esto uslovna, i o tome emo kasnije neto vie rei.
I konano, poslednji test. U Knjizi proroka Jeremije, u 23. poglavlju, iznose se teke optube
protiv lanih proroka koji vode narod od pravog
Boga. Ovaj tekst je zaista izuzetan i ne ostavlja
oveka ravnodunim, jer se i danas dogaaju iste
stvari. Zapazimo sa koliko ljubavi i ara se prorok
obraa ljudima. 9. stih: Radi proroka puca srce u
meni, trepeu sve kosti moje, kao pijan sam i kao
ovek kojeg je osvojilo vino, Gospoda radi i Njegovih radi svetih rei.
Drugim reima, prorok Jeremija kae: Posmatram sve te lane proroke i puca srce u meni,
trepeu sve kosti moje. Zato? Od alosti to
lani proroci odvode narod od Boga. I onda 10.
stih kae: Jer je zemlja puna preljuboinaca, i s
kletvom tui zemlja, trk je njihov zao i mo njihova neprava.
Onda 11. stih kae neto zanimljivo: Jer i
prorok i svetenik skvrne je, nalazim u domu
svom zlou njihovu, i tako dalje.
Takoe, 14. stih jasno kae: Ali u proroka jerusalimskih vidim strahotu: ine preljubu i hode u
lai, ukrepljuju ruke zlikovcima da se niko ne vrati
od svoje zloe; svi su kao Sodom, i stanovnici
njegovi kao Gomor.
ta to znai? Princip koji vidimo iz ovoga jeste
sledei: ako neko kae da je Boji prorok, a onda
ivi suprotno principima koje je Bog otkrio u
Bibliji, onda to nije Boji prorok. To bi isto bilo
kada bi vam neko govorio o Bogu, o potrebi da
budemo ljudi istine, pravde, mira, a onda kada ga
11

niko ne vidi, tamo negde kad je sam, ivi sasvim

suprotnim ivotom.
Ako neko kae da je Boji prorok, kae Jeremija, onda on mora iveti u skladu sa Bojim
principima. Hristos kae: Po rodovima njihovim
poznaete ih. Drugim, reima, ako neko kae da
je Boji prorok, njegov ivot mora odgovarati
principima koji se nalaze u Bibliji.
Jo jednom emo ponoviti sva 4 principa. Prvi
princip jeste: ako neki ovek prorie zato da bi
bio popularan, a nema elju, potrebu i svest da
govori ljudima vest od Boga, on nije Boji prorok.
Ako su vesti koje prorok donosi u suprotnosti sa
vestima koje su raniji Boji proroci govorili, one
nisu od Boga. Ako je ivot jednog proroka u
suprotnosti sa principima koji se nalaze u Bibliji,
on nije od Boga. Ako neko kae da je Boji prorok, treba da ivi isto kao to je Hristos iveo. I
ako je on Boji prorok, onda to proroanstvo koje
on kae treba da se ispuni. Zato emo ovde dati
neke primere biblijskih proroanstava, samo neke.
Mi emo ovde razmotriti dva biblijska proroanstva koja su fascinantna. Mnogi mislioci sveta
vekovima su izuavali biblijska proroanstva i bili
su fascinirani njima.
Zato postoje biblijska proroanstva? Zato je
Bog uopte dao ljudima proroanstva? Zato proroci postoje, na kraju krajeva? Dobro je spomenuti da mi ljudi ivimo u vremenu, a da Bog ivi
izvan vremena. Dakle, Bog nije u vremenu, On
nema poetka ni kraja. Stanje u kome Bog prebiva je stanje venosti. Zato to je Bog izvan vremena, Bog jednostavno vidi budunost, jer budunost za Njega nije kategorija kao za nas. I ovo
predstavlja veliki problem za mnoge ljude. Koji
problem? Da li zato to Bog poznaje budunost,
da li On predodreuje budunost, da li postoji
sudbina? Ako Bog zna moj ivot unapred, da li to
znai da je Bog predodredio moj ivot? Sa biblijske take gledita, odgovor je: Ne.
Bog jednostavno vidi budunost i mi ne moemo Boje predznanje izjednaiti sa jednim planom koji je Bog stvorio za na ivot. Boje predznanje nije jednako planu koji je Bog predodredio. Dakle, Boje predznanje nije jedan unapred
dobro razraeni plan koji Bog ima za na ivot.
Objasniemo ovo na jednom primeru.
Na primer, ja idem ulicom, idem do raskrsnice
i razmiljam da li u da idem na levu ili na desnu
stranu. Posle kraeg razminjanja odluio sam da
da u ii na levu stranu. Od trenutka kada sam
odluio i krenuo na levu stranu, taj moj izbor je
postao prolost za mene. U pogledu tog mog
prolog izbora Bog poznaje budunost. ta to
znai? Bog jednostavno vidi budunost, Bog vidi
celi moj ivot i Bog zna ta u ja slobodno izabrati
u svojoj budunosti. I zato to vidi, On zna. Boje
12

predznanje proizilazi iz budunosti, a ne predodreuje budunost. I to je vana reenica: Boje

predznanje o naem ivotu proizilazi iz budunosti. On zna na izbor koji emo mi uiniti u budunosti.
Znai, sa biblijske take gledita, sudbine nema. Zato je Biblija puna poziva: Vratite se, izmenite put svoj, ne inite ono to je zlo, vratite se
Gospodu Bogu svojemu. Biblija je puna takvih
poziva.
Ali, u odreenom smislu, sudbina ipak postoji. Sudbina postoji u tom smislu to Biblija jasno
kae da postoje samo dva puta za oveka. ovek
je stvorenje, ovek nije Bog. ovek moe u ivotu izabrati samo izmeu dva puta: izmeu uskog
i irokog puta. To znai: ovek moe odluiti da
ivi sa Bogom, da svoj ivot usmeri ka Bogu, ili ga
moe usmeriti ka Sotoni ili zlu. ovek nema trei
izbor. Ne postoji neki srednji put.
Mnogi ljudi kau: Ja ne elim ni sa Bogom,
ali ne elim ii ni na drugu stranu. Biblijski gledano, ovek nema izbor izmeu ove dve alternative.
ovek moe iveti sa Bogom, ali ako nije sa Bogom, on onda ivi sa nekim drugim - dakle, sa
zlom. U tom smislu postoji sudbina ili predestinacija. Ali, mi imamo slobodnu volju i Biblija je zato
puna poziva: Promenite se! Vratite se! Izmenite
svoj ivot, vratite se k meni!
Mi emo ovde izneti dva biblijska proroanstva, a u Bibliji ih ima preko hiljadu. Zato je vano
da prouavamo proroanstva? Biblijski koncept
istorije je linearan koncept. To znai da Biblija kae da ova planeta ima svoj poetak i svoj kraj.
Mnogi se pitaju: ta e se dogoditi u budunosti?
ta e biti na kraju vremena? Kakav je kraj istorije sveta? Biblija kae da se ne trebamo brinuti ta
e biti, jer mi znamo ta e biti. Kako znamo? Jer
je Bog mnogo puta delovao u ljudskoj istoriji, a
ono konano delovanje e biti svakako najvee i
najspektakularnije.
Mnogo puta u ljudskoj u ljudskoj istoriji Bog
je delovao. Sve ove male intervencije u ljudskoj
istoriji su tip onog konanog dogaaja, najveeg
dogaaja, koji se naziva antitip. Svi ovi mali
dogaaji usmereni su ka onom univerzalnom dogaaju, kada e Bog konano eliminisati zlo sa
ove planete.
Znai, budunost planete nije nepoznata, jer
mi znamo kako je Bog delovao u prolosti, kako
se Bog odnosi prema zlu, itd. I zato postoje proroanstva. Bog je kazao: Gledajte, posmatrajte
kako sam delovao u prolosti. Tako e biti i u
budunosti. Zato postoje biblijska proroanstva,
kao neka vrsta opomene, kao neka vrsta
ohrabrenja da postoji ivi Bog, koji je delovao,
koji deluje i koji e delovati u ljudskoj istoriji.
Mi emo govoriti o dva proroanstva koja su
zapisana u Bibliji. Jedno je zapisano u Knjizi pro-

roka Jezekilje. To je proroastvo o gradu Tiru. Pre

nego to analiziramo sam biblijski tekst, rei emo nekoliko rei o samom proroanstvu. Na teritoriji dananjeg Libana postojao je grad Tir. Tir je
bio glavni grad fenianskog carstva i nalazio se
severno od planine Karmil. Bio je vrlo bogat,
negde u 6. i 7. veku pre Hrista. Mo ovoga grada
inili su njegovi hrabri moreplovci. Najvea pomorska sila Mediterana bio je upravo grad Tir.
Da bismo imali predstavu koliko je grad Tir
bio moan, dovoljno je spomenuti da je imao
mnogobrojne kolonije. Jedna od kolonija grada
Tira bila je i uvena Kartaga, sa kojom su Rimljani
vodili punske ratove. I tako su brodovi iz grada
Tira, puni svakojake robe, kretali ka svim vanijim
centrima Mediterana.
Istoriari dalje kau da se u Tiru proizvodila
posebna tkanina, posebno purpurno platno, kojim su se kraljice odevale. Takoe, u gradu Tiru
su se proizvodili umetniki predmeti od stakla.
Naime, fini pesak koji se tu nalazio, na obali Mediterana, sluio je stanovnicima grada Tira da se
bave ovom umetnikom i unosnom industrijom. I
tako su, dakle, brodovi puni skupocene robe kretali ka raznim centrima Mediterana, i Tir se bogatio. Moni grad, grad - drava, kao neki od srednjevekovnih gradova.
Meutim, grad Tir je imao i svoje probleme.
Na severu se nalazio grad Vavilon. U tom gradu je
vladao car koji se zvao Navuhodonosor. I negde
605. godine pre Hrista, car Navuhodonosor je
krenuo u jednu osvajaku misiju na jug. Prvo je u
bici kod Karkemia, negde 605. godine pre Hrista,
ovaj snani vavilonski lav, kako ga nazivaju istoriari, do nogu potukao egipatsku vojsku. Tu je
faraon Nekao izgubio svoj ivot i ova hiljadugodinja imperija je doivela slom.
Taj snani vavilonski lav je krenuo na jug, i
586. godine pre Hrista osvojio je grad Jerusalim.
Jevrejskom caru Sedekiji Navuhodonosor je iskopao oi, njegovu porodicu pogubio, a slepog Sedekiju odveo u ropstvo u Vavilon.
Ali, taj isti snani vavilonski lav se morao
odrei osvajanja grada Tira. Naime, Tir se delio
na dva dela. Postojao je kontinentalni deo grada
koji se zvao Palatiros ili Stari Tir, i on se nalazio na
obali mora. Meutim, Tir je takoe imao jedno
malo ostrvce koje su oni nazivali Kameno ostrvce.
Navuhodonosor je sravnio sa zemljom ovaj kontinentalni deo grada Tira, ali stanovnici Tira su svo
svoje blago i svo svoje bogatstvo povukli na ovo
malo ostvrce. A poto su bili najjaa pomorska
sila na Mediteranu, oni su se rugali Navuhodonosoru.
Kada je Navuhodonosor osvojio grad Jerusalim i kada je sa sobom poveo jevrejske robove
u Vavilon, stanovnici Tira su se rugali Jerusalimu.
Ne samo to. Postoje istorijski podaci da su posto-

jale politike strukture unutar grada Tira koje su

smiljale plan kako da zauvek unite grad Jerusalim. Oni su u gradu Jerusalimu gledali svog trgovakog protivnika, jer su Jevreji takoe trgovali.
Postojale su politike struje koje su smatrale da
Jerusalim treba zbrisati sa karte.
Meutim, grad Jerusalim je Boji grad. Zato
je Boji grad? Jer je tu iveo narod Boji i Bog je
eleo da preko tog naroda sebe objavi svim narodima. I zato u trenutku najvee moi grada Tira
(i to je veoma vano), u trenutku kada je Tir bio
najmoniji, kada se odupro Vavilonjanima, ustao
je jedan jevrejski prorok i usudio se da kae sledee rei. itajmo ih panjivo. Knjiga proroka Jezekilja, 26. poglavlje, 2. stih:
Sine oveiji, to Tir govori za Jerusalim: Ha,
ha! Razbie se vrata narodima, obratie se k meni, napuniu se kad opuste, ili drugim reima:
Sreniji smo to je Jerusalim nestao... razbie se vrata narodima, sad u ja jo vie napuniti
svoje riznice. 3. stih:
Zato ovako veli Gospod: Evo mene na te Tire, i doveu mnoge narode na te kao da bih doveo more sa valima njegovim. I ta e se dogoditi? Evo proroanstva, ono nije uopteno i to je
ono to je fascinantno. Ne moete ga tumaiti na
deset razliitih naina i rei: Ipak se dogodilo.
Proitajmo paljivo ovo proroanstvo:
Ja u dovesti mnoge narode, kae Gospod.
I ta e oni uraditi? 4. i 5. stih: I oni e obaliti
zidove tirske i kule u njemu raskopati, i omeu
prah njegov i pretvoriti ga u go komen. I postae
mesto da se razastiru mree usred mora, jer ja
govorih, veli Gospod, i bie grabe narodima.
Pogledajmo nekoliko elemenata u ovom proroanstvu. Bie, dakle, srueni zidovi tirski, kule
e u njemu biti raskopane, ali najlepi detalj na
koji bi eleli da skrenemo panju jeste sledei: I
omeu prah njegov. A malo kasnije, u 2. stihu
prorok kae: I poplenie blago tvoje i razgrabiti
trg tvoj, i razvalie zidove i lepe kue tvoje razoriti, i kamenje tvoje i drva tvoja i prah tvoj bacie
u vodu.
Dakle, bie poruen grad, ali proroanstvo ne
kae samo da e grad biti poruen (i mnogi drugi
stari gradovi su bili porueni), nego e sve to biti
baeno u vodu. To je jedan fascinantan detalj.
Ponovo se ponavlja ta ideja u 19. stihu: Jer ovako veli Gospod: Kad te uinim pustim gradom,
kao to su gradovi u kojima se ne ivi, kad pustim na te bezdanu, i velika te voda pokrije.
ta se dogaalo u istoriji? Prorok Jezekilj ve
u samom tekstu kae da e Navuhodonosor pokuati da osvoji grad Tir. I posle neuspele vojnike taktike cara Navuhodonosora postoji jedan
tekst pun ironije, u 29. glavi, 18. stihu: Sine oveiji, Navuhodonosor, car vavilonski, zadade vojsci svojoj teku slubu protiv Tira; svaka glava
13

oelavi i svako se rame odrije, a plate ne bi njemu

ni vojsci njegovoj od Tira za slubu koju sluie
protiv njega.
Dakle, posle 13 godina pokuaja Navuhodonosor se vratio u Vavilon. Istina je, istoriari kau,
da je Tir morao da plaa neku vrstu poreza, ali
grad Tir je ostao nezavisan i rugao se vavilonskim
osvajaima. Izgledao je neosvojiv.
Proroanstvo koje je prorok Jezekilj izrekao
datira iz 585. ili 586. godine pre Hrista. Dakle, to
je 6. vek pre Hrista. Istorija potrvuje da je u tom
trenutku Tir bio na vrhuncu svoje moi.
Ako bismo bili poteni prema tekstu, kako mi
znamo starost jednog biblijskog teksta? Neko bi
kazao: Moda je ovaj tekst nastao posle dogaaja. Evo odgovora. Danas postoji mnotvo biblijskih naunika koji se bave utvrivanjem starosti
jednog biblijskog teksta. Jedna od najsigurnijih
metoda za utvrivanje starosti jednog biblijskog
teksta je filologija teksta. ta to znai? To znai
da postoji biblijski tekst i postoje drugi nebiblijski
tekstovi za koje sigurno znamo datum pisanja.
Jezik nije neto statino, jezik se menja. Na primer, jezik kojim mladi govore danas, nije isti kao
jezik od pre deset godina. Za samo moda desetak godina mi emo konstatovati da mladi koriste
drugaije izraze, drugaiji argon.
Dakle, jezik je neto to se menja. Ili, ako
uzmemo literaturu, knjievnost, videemo da se
jezik menja. Takoe, ono to je vrlo zanimljivo,
imena koja roditelji daju svojoj deci se menjaju.
Danas su popularna druga imena nego ona pre
15 ili 20 godina. Dakle, biblijski naunici imaju
pred sobom originalni biblijski tekst, imaju druge
nebiblijske tekstove i paljivo analiziraju tekst,
sintaksu, gramatiku strukturu teksta, analiziraju
izraze koji se u njemu nalaze itd. To je jedna od
najsigurnijih metoda utvrivanja starosti jedne
biblijske knjige.
to se tie proroka Jezekilja, tu nema nikakve
dileme da je ona nastala u 6. veku pre Hrista. U
trenutku kada je Tir bio na vrhuncu svoje moi,
Jezekilj kae: Bie porueni zidovi njegovi. I ne
samo to, ve svi ti zidovi i prah bie baeni u
more. Ima li smisla ovaj tekst? Tir je ostao nezavisan. Navuhodonosor se vratio u Vavilon, a Tir je
planirao da zauvek uniti Jerusalim. Ali Bog je
imao svoj plan za grad Tir i za grad Jerusalim.
Posle izvesnog vremena, moda vek i po, sa
zapada je doao jedan drugi mladi osvaja, i on
je brzo, kao i Navuhodonosor, osvojio stari deo
Tira - Palatiros. Meutim, kao i u drugim slinim
situacijama, stanovnici Tira su se povukli na malo
kameno ostrvo i ponovo su se nadali da su neosvojivi. Meutim, ovom prilikom nisu raunali na
genijalnost Aleksandra Makedonskog.
On je bukvalno (i to je lepota ovog proroanstva), ne znajui za ovo proroanstvo, poruio
14

sve zidove staroga Tira i bacio ih u more, i poeo

da zida jednu stazu iroku 60 metara od kopna
prema ostrvu. I posle nekoliko meseci on je uspeo da doe do ostrva. 15.000 ljudi je bilo ubijeno, a nekoliko hiljada je pobeglo amcima.
Aleksandar Makedonski je bio potpomognut sidonskim brodovima i brodovima sa Kipra, i osvojio je ovo kameno ostrvo.
I dan danas ovo vie nije ostrvo, nego neka
vrsta poluostrva. I danas postoji ova staza. Iz
vode vire stubovi, kapiteli, glave Melkapta boga
Tira, koji je bio bog uvene Jezavelje koja se spominje u Bibliji, nesvesno svedoei da e se ispuniti re koju Bog kae.
Iz jednog malog susednog sela koje se zove
Sur i dan danas dolaze ribari i sue svoje mree u
starom gradu Tiru, ne znajui verovatno da na taj
nain ispunjavaju proroanstvo staro 2.500 godina: Jer usta Gospodnja rekoe.
Danas postoji moderni Tir, koji je nedaleko od
ovog starog Tira. Meutim, ono to je bilo proreeno za ovaj stari Tir, ispunilo se sa neverovatnom tanou: Omeu prah njegov i baciu u
more, kae prorok. Fascinantno proroanstvo.
Proroanstvo u vezi sa gradom Tirom je tip
onog velikog antitipa, koji govori o svim ljudima, kao to su to bili stanovnici grada Tira, koji
nisu iveli nizata drugo osim za bogatstvo, blago. Postoje istorijski podaci da su se bavili razliitim religijama koje su bile suprotne Bogu, pravom Bogu. Postoje podaci da su imali neto to se
zvalo sveta prostitucija i druge stvari, i da su ene morale da slue u hramu jedanput godinje, i
to je, smatra se, bilo posveeno bogu plodnosti.
Postojao je i homoseksualizam. Dakle, moralna
degradacija, i zato je Bog delovao na jedan odreen nain. Tako e isto Bog delovati i na kraju
istorije. Dakle, jedno ispunjeno proroanstvo.
Spomenuemo jo jedno biblijsko proroanstvo. To je proroanstvo o jednom drugom gradu,
o Vavilonu. Ve smo rekli da se Vavilon nalazio na
severu. Danas se Vavion nalazi u Iraku. Mogli
smo da ujemo, moda u vestima, kada je bio
sukob izmeu Amerike i Iraka, da se esto govorilo da predsednik Iraka Husein sebe smatra
novim Navuhodonosorom.
Koji je to grad Vavilon? Naziv Vavilon dolazi
od jevrejske rei babel, to znai zbrka, konfuzija. Vavilon je u Bibliji simbol konfuzije, simbol
mentaliteta ljudi iji um stoji nasuprot Bogu. Ne
samo u poetnim knjigama, nego sve do Apokalipse ili Otkrivenja Jovanovog, mi moemo nai
ideju da je Vavilon tip ili simbol svih ljudi iji um
stoji nasuprot Bogu, ljudi koji se bore protiv
Boga, u ijem umu je zbrka, konfuzija. Ali o tim
simbolima emo malo kasnije govoriti.
Vratimo se istorijskom Vavilonu. Vavilon je bio
jedan od najmonijih gradova staroga sveta. Pos-

toje dva perioda kada je u pitanju istorija Vavilona. Prvi period je onaj koji see do Hamurabija,
koji je iveo negde 2.000 godina pre Hrista. Bio je
savremenik Avrama. Hamurabi je bio vrlo lukav i
vet vladar. On je napisao uveni zakon - Hamurabijev zakon. On je smatrao da je njegovo carstvo najvee i ostavio je potomstvu vrlo lepe podatke o sebi.
Meutim, najveu slavu i mo Vavilon je dostigao za vreme cara Navuhodonosora, u 7, odnosno 6. veku pre Hrista. Ono to znamo o Vavilonu
ostavili su nam istoriari, kao to su Stravol i Herodot. Kada je Herodot posetio Vavilon, bio je impresioniran. Smatra se da je Vavilon imao tri zida
oko sebe, a kroz grad je prolazila reka Eufrat. Ovi
zidovi su bili toliko iroki da su koije mogle da
idu po njima. Herodot je tvrdio da je opseg zidova grada Vavilona bio 80 kilometara. Meutim,
danas se smatra da to nije tano, i da je opseg
zidova bio 17 kilometara. Moda e neko rei da
je to mali opseg. Meutim, to nije mali opseg
zbog toga to su drugi gradovi bili manji. Na primer, opseg Atine je bio samo 5 kilometara, a Ninevije 12 kilometara.
Vavilon je izgledao neosvojiv. Ono to je
posebno bilo karakteristino za grad Vavilon jeste
da je tu, Navuhodonosor svojoj eni Semiramidi
sagradio visee vrtove. Ona je bila iz brdskih gradova Moavije i kada se udala za Navuhodonosora,
smetala joj je ta monotonija vavilonske ravnice, i
on je odluio da joj razbije tu monotoniju i sagradio joj je visee vrtove. Ovi uveni vrtovi koje je
Navuhodonosor napravio svojoj eni Semiramidi
smatra se danas jednim od svetskih uda.
Meutim, istorija Vavilona i Izrailja (naroda
Bojeg), esto je bila isprepletana i Vavilon je poznat u Bibliji samo zahvaljujui narodu Bojem.
udno je to da uvek kada se neki narod naao u
kontaktu sa narodom Bojim, da je i on postao
slavan. Meutim, Bog je izabrao Vavilon da bude
iba gneva, kako kae Biblija.
Vavilon je inio ono to Bog nije eleo i Bog je
postavio granice ovom gradu. I postoji jedno proroanstvo koje je izreeno protiv grada Vavilona.
Ono je zapisano u Knjizi proroka Isaije, 13. poglavlje, od 19. stiha:
I Vavilon, ukras carstvima i dika slavi haldejskoj, bie kao Sodom i Gomor kada ih Bog zatre.
Strano. Da li znate kako je Bog unitio Sodom i Gomor? I dan danas Mrtvo more i njegova
okolina, gde su bili gradovi Sodom i Gomor, stoje
kao svedoanstvo neverovatnog unitenja, koje
je opisano u 1. Knjizi Mojsijevoj, u 19. poglavlju.
Prorok Isaija, koji je zapisao ovo proroanstvo o razorenju Vavilona, iveo je u 7, odnosno 6.
veku pre Hrista, u trenutku kada je Vavilon zaista
bio na vrhuncu svoje moi. Isaija kae: Vavilon
e biti kao Sodom i Gomor. Nee se u njemu i-

veti, niti e se ko naseliti od kolena do kolena.

Ovo je strano. To znai, nikada vie niko nee iveti u tom gradu. Ovo je iluzorno. Ako pogledate
sve druge vee gradove sveta, ako je postojao
dobar izvor vode, oni su bivali ponovo naseljeni
bez obzira na razaranje koje su pretrpeli.
Na primer, mogu se videti geoloki preseci
gradova koji su bili razarani. Ako je grad bio spaljen, a imao je dovoljno vode, vrlo esto su drugi
naseljenici dolazili i naseljavali se. Meutim, Isaija
kae: U tom gradu, Vavilonu, nee se nikada vie
iveti, iako je voda proticala kroz njega i postojali su drugi izvori vode. Dakle, ovaj grad se nalazio u plodnoj ravnici.
Zapazimo ta proroanstvo dalje kae: Niti
e Arapin razapeti u njemu atora, niti e pastiri
poivati onuda. I dovikivae se buljine u pustim
kuama i zmajevi u dvorovima veselim. A doi e
njegovo vreme, i blizu je, i dani njegovi nee se
protegnuti.
Vavilon je, kao to smo rekli, tip ili simbol naroda ili pojedinca, individue ili kolektiva, iji um
stoji nasuprot Bogu. Zato Bog kae da unitenje
grada Vavilona postaje simbol ili tip unitenja zla
u svemiru, jednom zauvek. Ali, o tome emo govoriti kasnije.
Vratimo se istoriji. Dakle, u 7. i 6. veku pre
Hrista, u trenutku najvee slave grada Vavilona,
jevrejski prorok Isaija se usudio da kae da e
Vavilon jednom zauvek nestati i da se u njemu
nee vie nikada iveti. ta nam kazuje istorija?
Vavilonsko carstvo je trajalo do 538. godine.
Tada su Miani i Persijanci formirali jednu koaliciju i osvojili grad Vavilon. Kako su ga osvojili? Za
vreme jedne gozbe, velike gozbe u gradu, persijski car Kir je skrenuo korito reke Eufrat i njegovi
vojnici su uli ispod zidova grada kuda je prolazila reka. Oni su uli mirno i vlast je iz ruku Vavilonjana prela u ruke Persijanaca, a grad nije bio
poruen. Proroanstvo je kazalo da e grad u potpunosti biti poruen, bie kao Sodom i Gomor,
nee se u njemu vie nikada iveti.
I umesto Vavilonjana, sada su tu vladali Persijanci. Narod je tu iveo i izgledalo je da se proroanstvo nee ispuniti. Meutim, istorija belei
tri bune za vreme dok su Persijanci vladali u gradu. Vavilonjani, koji su nauili da budu grad imperije, nisu trpeli neiji jaram. Prve dve bune su
bile u krvi uguene. Meutim, u treem pokuaju,
Vavilonjani su uspeli da istisnu Persijance izvan
gradskih zidina.
Istorija belei tada jednu stranu scenu. Oni
koji su ostali unutar zidova grada, da bi sauvali
hranu i vodu koju su imali u gradu, odluili su se
na jedan straan korak. Odluili su da sve ene i
svu decu, sve one koji ne mogu da stoje na
zidovima i brane grad - ubiju. Svako je imao pravo da zadri jednu enu, najdrau, i jednog roba
15

za spremanje kue. Svi drugi su bili ubijeni. Ovo

takoe pokazuje okrutnost tog naroda, mentalitet
naroda Vavilona.
Unutar zidina oseali su se sigurno. Persijanci
su bili punih godinu dana u opsadi grada Vavilona, u pokuaju da ga ponovo osvoje, ali bez uspeha. Car Kir je umro, i doao je novi car koji se
zvao Kserks. Kserks je pokuavao da ue u gard
i koristio je sva mogua lukavstva, ali bez uspeha.
Jednoga dana pred cara Kserksa je doao
jedan od njegovih prineva koji se zvao Zopire.
Zopire je doao pred cara Kserksa sa odseenim
nosom i uima, i sa ranama po celom telu. Car
Kserks ga je pitao: Zopire, zato si to sam sebi
uradio? Zopire je kazao: U elji da vam sluim,
velianstvo!
I onda je obrazloio svoj plan: da e se predati Vavilonjanima i da e rei da su mu ui i nos
odsekli Persijanci. I tako je uao u grad Vavilon.
U poetku mu Vavilonjani nisu verovali, a onda je
on sa manjim grupicama vojnika poeo da izlazi
izvan zidova grada i da ubija svoje drugove Persijance, sve dok njegova popularnost nije postala
toliko velika da je jednoga dana otvorio kapije
grada i Persijanci su uli u grad.
Mnogo njih je izginulo u Vavilonu i mnogo njih
je ostavilo ivote ispod zidova ovoga grada. Bes
je bio toliko veliki da je grad Vavilon skoro bio
potpuno poruen, a mrtvih je bilo na hiljade. Od
tada pa nadalje, bilo je sve manje stanovnika u
gradu Vavilonu. Stanovnici okolnih sela su uzimali
cigle iz ovog grada i gradili sebi kue. Vavilon je
sve vie postajao pust grad, grad duhova.
Zanimljivo je da kada je Aleksandar Makedonski doao sa zapada, kada je osvojio Tir, znao je
za slavnu prolost Vavilona i odluio je da ponovo sazida Vavilon. A ta pie u Bibliji? Pie: Nikada vie nee biti sagraen.

Ali, Aleksandar Makedonski je poeo da prenosi cigle od jednog zigurata, od jedne kule, i da
ponovo gradi grad Vavilon. On je umro u Vavilonu, nikada ne sagradivi ga. Vavilon je i dan danas pust grad. Postoji samo jedan mali muzej i
moda jedan uvar muzeja koji eli da turistima
da ideju o slavnoj prolosti ovoga grada. Kae se
da ak i Arapi, kada prolaze kao beduini tim putevima, sklanjaju se i ne ele tu da kampuju. Oni
kau: To je prokleto mesto.
Biblija kae: Jer usta Gospodnja rekoe.
Bog je mnogo vekova unapred kazao ta e biti.
Unitenje Vavilona je ponovo tip kako e Bog
delovati na kraju istorije sveta sa svima onima
koji u sebi imaju mentalitet Vavilona - konfuziju,
zbrku. Sve ono to nije nadahnuto Duhom
Bojim, po Bibliji je konfuzija, zbrka, nered.
Jedino Bog moe uneti red u ljudsku duu i ljudsko srce. Zato, uvajmo se mentaliteta Vavilona.
To su ta dva proroanstva koja smo eleli da
iznesemo. Bog kae: Jer Gospod ne ini nita ne
otkrivi tajne svoje, slugama svojim prorocima.
Dakle, Bog je otkrio tajne da bi mi koji danas
itamo znali da Bog deluje u ljudskoj istoriji.
Ovo je bila prolost. U narednim poglavljima
govoriemo o proroanstvima koja su vezana za
budunost ove planete, za sud Boji, za dogaaje koji su pred nama.
Za kraj ovog poglavlja proitaemo jo jedan
tekst iz Knjige proroka Isaije. itaemo 8. poglavlje, 20. stih: Zakon i svedoanstvo traite.
Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore. Vrlo
bitan tekst. Zakon (to je Tora) i svedoanstvo traite, to jest ono to je Bog posvedoio
preko proroka. Ako ko ne govori tako, ako govori drugaije nego to je Bog otkrio prorocima,
njemu nema zore, dakle to nije pravi Boji prorok.

Linost Isusa Hrista

Ako bismo uopte mogli da pravimo gradaciju, mogli bi da kaemo da su naredna tri poglavlja moda najvanija. I ono to sledi iza toga je
vano, ali nekako ovo je temelj, osnova na kojoj
emo zidati sve ono kasnije.
Isus Hristos iz Nazareta - ovek ili Bog, koji na
jedan ili na drugi nain uznemirava ljude svih
vekova. Posle Hrista pa naovamo, kao da je svaki
ovek morao da zauzme odreen stav prema linosti Isusa Hrista iz Nazareta.
Ko je Isus Hristos iz Nazareta? Zato je On
toliko bitna linost? Jedan francuski mislilac je
kazao: Kada bi u jednu dvoranu uao Sokrat, ta
16

bi se desilo? Mi znamo da je Sokrat popio otrov

zbog svoje istine. Mogao je da se odrekne svoje
istine, meutim, on je radije popio otrov. I ovaj
francuski mislilac nastavlja: Zbog te svoje elje
da brani svoju istinu, kada bi Sokrat uao u ovu
prostoriju, svi bismo aplaudirali. Kada bi uao
Napoleon, onda bismo svi ustali iz potovanja. Ali
kada bi uao Isus iz Nazareta, svi bismo se poklonili do zemlje, jer si Ti, o Boe, bio neto vie od
oveka. To je kazao Pol Reno. I zaista je Isus bio
neto vie od oveka.
U Jevaneljima saznajemo da je Hristos Bog.
Jedna od osnovnih ideja koju nalazimo u Bibliji

jeste ideja trojstva, ili doktrina o trojstvu. Biblija

govori o tri linosti boanstva: o Bogu Ocu, o Bogu Sinu i o Bogu Svetom Duhu. Kako to shvatiti?
Da li je re o tri Boga ili je re o jednom Bogu?
Biblijsko uenje je monoteistiko uenje. Dakle, Biblija ui o postojanju jednoga pravoga Boga
i cela biblijska nauka stoji nasuprot politeizmu ili
verovanju neznaboaca u postojanje mnogih bogova. Meutim, Biblija govori o tri linosti koje ine jednog Boga. Dakle, o Bogu ocu, o Bogu Sinu
i Bogu Svetom Duhu.
Trojstvo je jedna od onih stvari u religiji koje
ne moemo u potpunosti shvatiti racionalnim kategorijama. Ovo e biti vrlo vano i za naredna
poglavlja. Svako vienje sveta, svaka filozofija,
svaka religija koja postoji danas u svetu, pokuava da odgovori na pitanje: ta je realnost?
Osnovno i najvee pitanje u biblijskoj religiji jeste
upravo ta je realnost? Kako shvatiti itavu ljudsku realnost? Kako shvatiti postojanje svemira,
postojanje ljudi, ivotinja, ta gde smestiti? Znamo da je ve Aristotel napravio jednu vrstu klasifikacije, pa je kazao: biljke su ovde, ivotinje su
onde, a ovek je vrhunac te piramide.
Ako uzmemo bilo koji religijski pravac ili bilo
koju filozofiju, videemo da postoji jedan deo koji
ne moemo, u ovom trenutku, u potpunosti objasniti svojim racionalnim kategorijama.
Kada je u pitanju biblijska religija, postoji jedan veliki deo koji moemo shvatiti svojim racionalnim kategorijama. Ali postoji i jedan mali deo
koji ne moemo u ovom trenutku potpuno shvatiti. Svi koji smatraju da je biblijska religija neracionalni fenomen nisu u pravu. Bog nam je dao
razum i Biblija kae da bi ljudski razum trebao da
ljude vodi Bogu. Ako ljudski razum vodi ljude Bogu, onda on ispunjava svoju boansku ulogu. Ako
ljude vodi od Boga, onda razum, prema Bibliji,
postaje bezuman ili lud.
Verovatno svi znamo onaj grki mit o Narcisu.
Podsetiemo ga se u nekoliko rei, da bi ilustrovali ovu ideju o ljudskom razumu. Ako nas na
razum ne vodi ka Bogu, onda nas vodi nama
samima kao jedinoj realnosti.
Dakle, Narcis je bio jako lep mladi, toliko lep
da nikada nije mogao nai devojku koja bi bila
dostojna njegove ljubavi. Sve devojke su se zaljubljivale u njega, ali on nikada nije odgovorio na
njihovu ljubav, i on je jednostavno tragao za tom
osobom koja bi bila dostojna njegove ljubavi.
Jednoga dana, konano, koraao je pored jedne
fontane i tu, u ogledalu iste vode, konano, posle mnogih godina lutanja, otkrio je osobu dostojnu svoje ljubavi. I kada je eleo da je zagrli, osoba se razbila u ogledalu vode. I onda je Narcis
ponovo lutao traei osobu dostojnu svoje ljubavi.

Ovaj stari grki mit ilustruje jednu vanu

istinu: ako nas na razum, kojeg nam je Bog dao,
ne vodi ka Bogu, onda nas vodi nama samima
kao jedinoj realnosti, i mi ostajemo na prostorima
naih iluzija, zabluda i miljenja.
Dakle, u religiji mi imamo jedan veliki deo koji
moemo shvatiti svojim racionalnim kategorijama, ali postoji i jedan deo koji u ovom trenutku
ne moemo u potpunosti shvatiti. Trojstvo spada
u one pojmove koje ne moemo u ovom trenutku
u potpunosti shvatiti svojim racionalnim kategorijama. Ali, mi emo nainiti jedan pokuaj ovde.
Dakle, kada je u pitanju trojstvo, mi imamo tri
linosti boanstva: Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti
Duh. To su tri posebne linosti. Ako pogledamo
biblijsku literaturu videemo da u periodu Staroga
Zaveta, dakle do Hrista, dominira linost Boga
Oca. U periodu Novog Zaveta dominira linost Boga Sina, a u periodu nakon Hrista dominira linost
Svetog Duha. Dakle, svaka od tri linosti boanstva ima posebnu ulogu u Bojem planu spasenja
oveanstva.
Dakle, re je o tri razliite linosti koje ine
jednog Boga. Te tri linosti, na osnovu Biblije,
potpuno su jednake u svojim namerama, ciljevima i planovima. Zbog toga one ine jednu duhovnu linost. I to je jedan od razloga zato je
opravdano prihvatati postojanje jednog Boga.
Otkud ideja o trojstvu? Biblijski teolozi smatraju da ve na samom poetku Biblije postoji jedna aluzija na trojstvo. Na primer, u 1. Knjizi Mojsijevoj, 1. poglavlje, 2. stih, kae se: Potom ree
Bog: Da nainimo oveka... Mnogi teolozi vide u
ovom tekstu takozvani pluralius deliberacijus, to
jest namerni plural: da nainimo oveka.
Postoji jedna druga stvar, kada se u 1. Knjizi
Mojsijevoj, u 1. poglavlju, spominje ime za Boga,
tu stoji jevrejska re Elohim i to je ovde ime za
Boga. Ovaj nastavak im (Eloh-im) oznaava
mnoinu. U naoj Bibliji se ova re prevodi Bog.
Meutim, uvek iza ovog imena Boga glagol je u
jednini. Ime Boje je u mnoini, a glagol je u jednini. Dakle, i u ovom sluaju biblijski teolozi su
videli, na samom poetku Biblije, aluziju o Bogu
koga ine tri linosti, ali da je to ustvari jedan
Bog, jedno delovanje.
Naa tema nije trojstvo, ali potrebno je da
spomenemo jo neke tekstove. Jevanelje po
Mateju, 28. poglavlje, 19. stih: Idite dakle i
nauite sve narode, krstei ih u ime Oca i Sina i
Svetoga Duha. Dakle, ovde su prisune tri linosti boanstva. Takoe, u 2. Poslanici Korinanima,
13. poglavlje, 13. stih, kae se: Blagodat Gospoda naega Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i Svetoga Duha. Ovde je Isus na prvom mestu, Bog
Otac na drugom, a Sveti Duh je na treem mestu.
Postoji i mnogo drugih tekstova gde se sve tri
linosti boanstva susreu na jednom mestu.
17

Potrebno je da naglasimo da izrazi Otac i

Sin nemaju doslovnu vrednost, ve su to antropomorfizmi. Otac nije otac Sinu. Antropomorfizmi
su izrazi koje ljudi pripisuju Bogu. Ljudi koriste
razum da bi opisali realnost. Izrazi Otac i Sin
su antropomorfizmi u smislu Bojeg prilagoavanja, da bi ga ljudi bolje shvatili. Poruka ovih
izraza Otac i Sin je sledea: kao kada bi neki
otac dao svoga sina jedinca da umre za nekog
kriminalca, to je za Boga Oca, ili za celo Trojstvo,
znaio dolazak Isusa Hrista na ovaj svet.
Ovim reima je izraena jedna vrlo ilustrativna istina. Bog Otac je dao svoga Sina, neto najvee, najdrae, najdragocenije to je imao. Dakle, Otac nije otac Sinu, a i Sin je u Bibliji Bog, kao
i Sveti Duh. Sve tri linosti imaju potpuno istu
vrednost, s tim to imaju posebne uloge u planu
spasenja ljudi.
Kada je u pitanju linost Isusa Hrista, kako
znamo da je On Bog? Postoje neki koji smatraju
da je Hristos stvorena linost, jer postoji izraz
monogenes huios ili jedinorodni Sin. Mi neemo to sad detaljno obrazlagati, ali pogledajmo,
na primer, Jevanelje po Jovanu, 1. poglavlje, 1.
stih:
U poetku bee Re, i Re bee u Boga, i Bog
bee Re.
Ko je ta Re? Kako moemo znati? Pogledajmo 3. stih: Sve je kroz nju postalo, i bez nje
nita nije postalo to je postalo. 14.stih: I re
postade telo... ta znai telo? Znai ljudsko
telo. Ta Re, taj Bog (jer tekst kae: I Bog bee
Re) je postala telo, uzela je ljudsko telo, i useli
se u nas puno blagodati i istine, i videsmo slavu
Njegovu, slavu kao jedinorodnoga od Oca.
Jasno je iz teksta da je Re upravo Hristos.
I ovde se jasno kae da je Hristos Bog. I Bog bee Re. Postoje mnogi drugi tekstovi koje moemo itati u prilog injenici da je Hristos Bog. Na
primer, u 1. Poslanici Timotiju (to je jedna mala
poslanica koju je Pavle uputio svom ueniku Timotiju), u 3. poglavlju, 16. stihu se kae: I kao
to je poznato, velika je tajna pobonosti: Bog se
javi u telu. Ovde je re o utelovljenju, Bogu koji
je uzeo ljudski oblik: rodio se kao dete i postao
ovek. Bog se javi u telu.
Ili, na primer, u Titu poslanici, nalazi se jedan
od najznaajnijih tekstova po ovom pitanju. Pavle
u poslanici Titu, u 2. poglavlju, 13. stihu kae:
ekajui blaena nada i javljanje slave velikoga
Boga i spasa naega Isusa Hrista. Ovde imamo
zanimljivu gramatiku strukturu. Oni koji znaju
grki ili engleski jezik, mogu odlino da vide da
tekst jasno kae da je re o jednoj te istoj linosti, poto odreeni lan stoji samo ispred rei
velikoga (Boga), ali ne i ispred spasa (naega
Isusa Hrista). Dakle, i veliki Bog i Spasitelj se
18

odnosi na Isusa Hrista, i apostol Pavle nam jasno

daje do znanja da je Isus Hristos Bog.
Ima puno takvih tekstova. Mi ih neemo sada
sve itati, moglo bi se celo jedno poglavlje posvetiti samo Svetom Duhu, kao treoj linosti boanstva (za vie informacija o objanjenju trojstva, pogledati tekst u dodatku ove knjige).
Dakle, prva injenica ovde jeste da je Isus,
pre nego to je doao na ovaj svet, bio Bog. I
Hristos je odluio da doe na ovaj svet. Hristos se
rodio u Vitlejemu, a odrastao u Nazaretu.
Kada se Hristos rodio? Poznato je da zvanini
kalendar, danas u svetu, deli vreme na dva dela:
pre i posle Hrista. Na osnovu biblijske hronologije, istorija stvaranja sveta je bila oko 4.000 godina pre Hrista, i danas se te godine raunaju unazad. Meutim, kada je dolo do takvog raunanja
vremena? Tek negde u 4. veku.
Jedan monah, koji se zvao Dionisijus, prvi je
nainio ovakvo raunanje. U vreme kada je Hristos bio na ovome svetu, ljudi su koristili rimski
kalendar. Tada su postojala dva kalendara, ali su
ljudi uglavnom koristili rimski kalendar. Tek u 4.
veku Dionisijus je odluio da itavu vremensku
osu podeli na dva dela: pre i posle Hrista. Ali zbog
greke u raunanju, mi danas znamo da se Hristos rodio minus 3. godine. Hristos se rodio 3.
godine pre Hrista, da tako kaemo. Ovo je utvrena istorijska injenica i mi danas tano znamo
kada je Hristos roen u gradu koji se zvao Vitlejem.
Nekoliko dana nakon Hristovog roenja, ta
se dogodilo sa Njim? Hristovi roditelji su odveli
Hrista kao bebu u crkvu. Jevanelje po Luci, 2.
poglavlje, 22. stih: I kad doe vreme da idu na
molitvu po zakonu Mojsijevu, donee ga u Jerusalim da ga metnu pred Gospoda. 25. stih i
dalje: I gle, bee u Jerusalimu ovek po imenu
Simeon, i taj ovek bee pravedan i poboan... i
on ga uze na ruke svoje i hvalei Boga ree: Sad
otputa s mirom slugu svojega, Gospode, po rei
svojoj.
Zapazimo injenicu da Hristos, kada je bio
mala beba, bio je odveden od strane Njegovih
roditelja u hram. Tamo je bio jedan svetenik koji
se zvao Simeon, koji je uzeo Hrista kao bebu i
molio se nad njim. To je ono to znamo o Hristu
kao detetu.
40. stih drugog poglavlja kae: A dete rastijae i jaae u duhu i punjae se premudrosti, i
blagodat Boja bee na njemu. Ovo je zanimljiv
tekst: Rastijae, ali i jaae u duhu.
Postoje dve krajnosti. Na primer, sretnemo
mladia, vidimo da je lepo razvijen, pun snage,
pun ivotne energije i zaista izgleda vrlo lepo. A
kada mu priete i malo popriate sa njima, onda
se duboko razoarate. Zato? Jer shvatate da tu
ne postoji nita drugo osim miia. Postoje, sa

druge strane, ljudi koji nita drugo ne rade osim

to sa debelim naoarima ue po ceo dan po bibliotekama. To je druga krajnost. Biblija ui, na osnovu ivota Isusa Hrista, da bi trebalo da razvijamo svoje duhovne potrebe kao i svoje fizike potrebe. Ozbiljan ovek bi trebao da pazi i na svoje
telo, kao i na svoj duh. Tekst kae: Dete rastijae, misli se fiziki, i jaae u duhu i punjae se
premudrosti, i blagodat Boja bee na Njemu.
Zatim, pitanje koje se postavlja jeste: Zato
tako malo znamo o ranom Hristovom ivotu? ta
je sa periodom do Hristovog krtenja, kada je
imao 30 godina? O tom periodu znamo veoma
malo. Zar je mogue da se Bog rodi u Vitlejemu?
Kakav je bio Njegov ivot, taj mladi ivot, na
samom poetku? Biblija o tome vrlo malo govori.
Ono to znamo jeste da kada je Hristos imao 12
godina, bio je u hramu, u Jerusalimu, i da je izrazio dobro poznavanje Pisma - Staroga Zaveta, odnosno Tore ili Zakona. Novi Zavet tada nije
postojao. I to je sve to znamo. Moda je Bog
smatrao da je to dovoljno za nas i zato nam i nije
vie otkrio o tom periodu Hristovog ivota.
Ako otvorimo Jevanelje po Mateju 3,13, videemo da je Hristos, kada je imao 30 godina,
odluio da se krsti (vidi takoe Luka 3,23). Dakle,
mi moemo izraunati kada se Isus krstio. Ako se
rodio 3. godine pre Hrista (Luka 2,1-6), a krstio
se 27. godine nae ere (Luka 3,1-3), onda je tada
imao 30 godina. 30. godina je smatrana godinom
zrelosti.
Kako je to izgledalo? 13. stih i nadalje: Tada
doe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se
krsti. A Jovan branjae mu i ree: Ti treba mene
da krsti, a ti li dolazi k meni? A Isus odgovori i
ree mu: Ostavi sad, jer nam tako treba ispuniti
svaku pravdu. Tada Jovan ostavi ga. I krstei se
Isus izie odmah iz vode, i gle, otvorie se nebesa, i vide Duha Bojega gde silazi kao golub i dolazi na njega. I gle, glas s neba koji govori: Ovo
je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.
Dakle, Hristos se krstio - uao je u vodu i izaao je iz vode. Posle svog krtenja, koliko godina
je Hristos radio na ovoj Zemlji? Moemo tano
rei da je to bilo tri i po godine. Dakle, radi se o
vrlo kratkom periodu aktivnog rada. Mnogi ljudi
ive 80 godina, a da vrlo malo urade u svom ivotu. Podsetimo da nijedan ivot u ljudskoj istoriji
nije u toj meri izvrio uticaj na civilizaciju i na
ljude svih vekova kao Hristos za te kratke tri i po
godine. To je bio jedan fascinantan ivot. Ako
poteno uemo u bilo koju biblioteku sveta, videemo da su hiljade tomova knjiga posveene toj
linosti.
Postoji jedan tekst koji je veoma ilustrativan,
a koji govori o Hristu. On je zapisan u Jevanelju
po Mateju, 4. poglavlje, 23. stih: I prohoae po
svoj Galileji Isus, uei po zbornicama njihovim i

propovedajui jevanelje o carstvu, i isceljujui

svaku bolest i svaku nemo po ljudima.
Zato je Isus tako fascinantna linost? ta je
to to je On uinio, to je govorio, a to je ostavilo dubok trag u istoriji oveanstva? Kada itamo
izvetaje o Hristovom ivotu u Jevaneljima, moemo ustvrditi da nema vrline i nema morala bez
Isusa Hrista. To je bio snaan moralni lik, kao neka vrsta svetiljke koja je osvetlila istoriju sveta. I
svaki ovek koji eli da govori o moralu, o vrlini,
o ljudskoj plemenitosti, ne moe, a da ne govori
o Hristu. Svi iskreni ljudi u ljudskoj istoriji, koji tee plemenitosti, istini, pravdi, ljubavi, ne mogu a
da ne pronau slinost sa tom linou.
U mnogim crkvama uje se izjava: Treba da
budemo kao Hristos! Treba da volimo Hrista! I
mnogima su potrebne godine duhovnog sazrevanja da bi shvatili koliko je to vana linost. I
zato kada ovek ita Jevanelja, kada krstari tom
istorijom, prosto vatra poinje da gori u njegovoj
dui, stidi se svoje prolosti i eli da bude drugaiji. I Hristos zaista menja ljudsku duu, to je
iskustvo mnogih ljudi.
Zato je Pol Reno kazao da kada bi Hristos
uao u dvoranu, svi bi mu se poklonili do zemlje.
On je dodao jo jednu zanimljivu reenicu: Tvoja
odsutnost ili tvoja prisutnost znai smrt ili ivot za
mene.
Dakle, Hristos je iveo ukupno 33,5 godine,
od kojih je samo 3,5 godine aktivno radio na
Zemlji.
Ako bismo traili neke izuzetne stvari koje je
Isus izrekao, moemo itati, na primer, Hristovu
propoved na Gori (Matej od 5. do 7. poglavlja).
Hristos je kazao: Ljubite blinjega svojega kao
samoga sebe. To je bilo logino ljudima, ali ono
to mnogima nije bilo logino jeste:
Ljubite i neprijatelje svoje.
Zanimljivo je da je Hristov ivot u Jevaneljima opisan na jedan adekvatan nain, ali kada je
u pitanju Njegova smrt, postoje Jevanelja koja
taj dogaaj opisuju na specifian nain. Na primer, polovina Jevanelja po Jovanu posveena je
poslednjoj sedmici Hristovog ivota na ovoj Zemlji. Obino je za sve ljude ivot vaniji od smrti.
Kada je u pitanju Isus Hristos, kao da je smrt
prosto vanija od ivota. Neki jevanelisti su itavu jednu treinu svog Jevanelja posveivali toj
poslednjoj sedmici Hristovog ivota na ovoj Zemlji, dok su neki, kao to smo rekli, posveivali ak
polovinu svog Jevanelja. Zato emo jo neto da
kaemo o Hristovoj smrti na krstu Golgote, dok
emo u sledeem poglavlju da govorimo o Hristovom vaskrsenju.
Ima jedan kratak tekst koji je zapisan u Jevanelju po Luci, 23. poglavlje, 35. stih, i koji je
veoma upeatljiv: I mnotvo stajae te gledae.
ta je videlo to mnotvo? Re je o mnotvu koje
19

je stajalo u podnoju Hristovog krsta. Obino se

u teologiji govori o trostrukom raspeu Isusa
Hrista. Govori se o raspeu Hristovog tela, o raspeu Hristove asti i o raspeu Hristovog srca ili
Hristove ljubavi. Recimo nekoliko rei o raspeu u
vreme kada su Rimljani vladali svetom, i u tom
kontekstu o raspeu Hristovog tela.
Dakle, delati koji su obavljali svoj posao bili
su tako organizovani da su eleli da svoj posao
obave na najpraktiniji mogui nain. Razliiti narodi su izmislili razliite tipove smrtne kazne za
svoje politike protivnike. Znamo da i danas postoji streljanje ili sistem elektrine stolice, itd. Meutim, Rimljani su za svoje politike protivnike
izabrali tip smrtne kazne u kojoj su bila iskombinovana dva elementa. Prvo, to je bilo dugotrajno
muenje. Onaj koji je visio na krstu bio je izloen
svim vrstama agonije i zatim je dolazila smrt. Zanimljivo je da mnogi istraivai smatraju da onaj
koji je visio na krstu nije umirao zbog isticanja
krvi ili zbog bolova, nego je umirao zbog nemogunosti da ponovo udahne. Naime, poloaj na
krstu ga je spreavao da normalno die.
Na osnovu arheolokih otkria znamo kako se
vrilo raspee. Nekoliko arheolokih otkria potvrdilo je da su Rimljani razapinjali svoje politike
protivnike na sledei nain: U samom gradu Jerusalimu, gde se nalazila sudnica rimskog guvernera Pilata, smatra se da se nalazio horizontalni
deo krsta. Dakle, prema izvetaju arheologa smatra se da Isus nije nosio ceo krst, nego samo horizontalni deo krsta koji se zvao patibulum.
Patibulum je bila greda teka moda 40 ili 50 kilograma, a tolika teina za nekoga ko je pre toga
bio izloen svim vrstama agonija nije bio nimalo
lak teret. Hristos je pre toga bio udaran rimskim
biem. Rimski bi je bio nainjen od tapa za koji
je bilo privreno 13 pramenova koe. Na krajevima ovih koa su se nalazile iljate kosti ivotinja
ili kuglice olova, koje su obino bile umoene u
otrov, i kada bi snani rimski vojnik zamahnuo po
golom telu osuenog, nastajale su otvorene rane,
a otrov se infiltrirao u krv.
Izvetaj Biblije kae da je Hristos posustajao
pod teretom tog krsta, i na svom putu prema Golgoti, zanimljivo je da ga je susreo jedan ovek koji se vraao iz polja. ovek se zvao Simon iz Kirine. Simon se vraao iz polja i bio je verovatno
umoran, i tu je susreo tu tunu povorku koja je sa
Hristom ila prema Golgoti, prema predgrau
grada Jerusalima gde je Hristos trebao da bude
raspet. I Rimljani su zatraili da Simon ponese
krst Isusa Hrista, i on, umesto da ide u Jerusalim,
krenuo je na Golgotu.
Ovo je zanimljiv dogaaj, jer kada se ovek
susretne sa Hristom, skoro uvek menja svoj ivotni pravac. Kada se ovek susretne sa linou Isusa Hrista, ako je iao u Jerusalim, on e krenuti
20

na Golgotu. Hristos menja ljudske staze. Ako je

ovek bio na putu nepravde, na putu nemorala,
na putu mrnje, on e krenuti putem ljubavi, putem mira, putem pratanja. Slino je i sa iskustvom Simona iz Kirine: umesto u Jerusalim, krenuo je na Golgotu.
I kada bi osuenik doao na Golgotu, smatra
se da su tu na Golgoti bili stalno zabijeni vertikalni
delovi krsta. Vertikalni deo krsta zvao se stipe i
imao je na svom vrhu jedan urez ili ljeb. I kada
je osuenik doao tu na Golgotu, prvo su ruke
osuenog bile zakovane za patibulum. Lako je
shvatiti da je bilo mnogo lake osuenog drati i
zakovati njegove ruke dok je patibulum bio na
zemlji.
Dugo se raspravljalo kroz koji deo ake su
prolazili klinovi. Znamo da je aka jedan od najpokretljivijih delova ljudskog tela. U medicini postoji posebni deo koji se bavi prouavanjem ake,
jer je ona, izmeu ostalog, bogata nervnim zavretcima. Onda shvatamo da su klinovi koji su bili
zabodeni u ruke izazivali zaista velike bolove. Naravno, kada su ruke bile prikovane za patibulum,
onda bi delati uhvatili patibulum, svaki sa jedne
strane, i podigli ga, a onda ga spustili u urez koji
se nalazio na vrhu stipea. To je bio najbolniji trenutak u itavoj sceni raspea, jer je odjednom cela teina tela visila na klinovima koji su bili zabodeni u ruke. Ono to je jo trebalo uraditi, bilo je
da se noge osuenog zakuju za stipe.
Ciceron, koji je video na hiljade raspea, zapisao je da nema nita stranije od tela koje jo
vidi, koje die, a koje je svedeno na nivo lea jednom apsolutnom nepokretljivou. Smatra se da
je svaki, pa i najmanji pokret na krstu, izazivao
nesnosne bolove. I kao to smo rekli, onaj koji je
umirao, nije umirao zbog isticanja krvi ili bolova,
nego zbog nemogunosti da udahne. Da bi udahnuo, ovek na krstu je uvek iznova morao da se
povue rukama, to jest klinovima koji su bili zabijeni u njegove ruke. To je raspee Hristovog tela.
Tekst kae: I mnotvo stajae i gledae.
Drugo raspee, o kome govori Biblija na jedan
indirektan nain, jeste raspee Hristove asti. ta
je to ast? ast je jedna od dimenzija ljudskog
ivota koja je vrlo bitna. I u narodu se kae da
ovek koji je izgubio ast, izgubio je sve - ovek
bez asti. Hristos je imao ast, imao je dostojanstvo, meutim, u ovim trenucima Njegovo
dostojanstvo bilo je gaeno. Mnogi ljudi koji su
razmiljali o Hristovom raspeu smatraju da je
najtraginija scena u itavom raspeu Isusa Hrista bila ona kada mu ljudi pljuju u lice. Jedan autor
kae da se u toj pljuvaci vidi sav otrov, sva mrnja oveka prema oveku i oveka prema Bogu.
U Hristovom raspeu mi moemo spoznati
sebe, moemo shvatiti ko smo, da li mi mrzimo

jedni druge i da li pljujemo jedni drugima u lice.

To je raspee Hristove asti.
Postoji i tree raspee. To je raspee ljubavi.
Hristos je doao ka svojima, On je voleo ljude i
eljno je ekao da doe i da ivi sa njima. I postoji jedan tekst, koji je tragian, a koji je On izrekao nad gradom Jerusalimom. On ovako glasi:
Jerusalime, Jerusalime, koliko puta htedoh da
skupim eda svoja kao to koko skuplja pilie
svoje, ali vi ne hteste. To mnotvo koje je On
leio, mnotvo koje je uio pravdi, miru, sada je
vikalo: Raspni ga, raspni ga! Krv Njegova na nas
i na decu nau!
Zato je to mnotvo vikalo? Jer On nije ispunio njihove politike ambicije. Oni su oekivali da
e On postati car. Prilikom ulaska u Jerusalim, samo nekoliko dana pre tog traginog petka kada je
Hristos raspet, jedno silno mnotvo ljudi, ena i
dece tralo je ispred Hrista, pored Hrista, iza
Hrista. Svi su radosno vikali: Osana, osana sinu
Davidovu! Oekivali su da e On osloboditi Jevreje od Rimljana. Samo nekoliko stotina metara
dalje nalazila se rimska tvrava Antonija. On je
imao mo, oni su videli da je On inio uda. On je
Onaj Mesija koga su oni ekali godinama! On e
ih osloboditi od Rimljana! A nisu shvatili da On
nije bio politiki voa.
I kada je Hristos na kraju dana otiao od ovog
mnotva, mnotvo je u Njemu videlo izdajicu. Ali
ne samo izdajicu, nego i oveka koji je priznao da
on nije Mesija. Sva ljubav mnotva pretvorila se u
mrnju. Krv Njegova na nas i na decu nau! vikalo je mnotvo.
To je raspee Hristove ljubavi. Svojima doe,
a svoji ga ne primie - kae biblijski tekst. I
mnotvo stajae te gledae.
Kakav je teoloki smisao smrti Isusa Hrista na
krstu Golgote? Sa jedne strane krsta nalazi se
raspeti Bog, i Isus Hristos raspet na krstu govori
o tome da Bog, kada je video dramu ljudi, smrt,
tragediju, nije ostao skrtenih ruku negde na nebu, nego je doao da podeli sa ljudima njihovu
sudbinu. Raspeti Hristos nam otkriva jednu dimenziju Boje linosti koju nijedna filozofija ne
moe shvatiti, a to je da je Bog ljubav. Bog je
doao da strada i umre zajedno sa ovekom - doao je da podeli njegovu sudbinu. To je raspeti
Hristos.
Ali tu, sa druge strane krsta, nalaze se ljudi.
Raspeti Hristos nam ne otkriva samo jednu dimenziju Boga, nego nam otkriva i dimenziju ljudi:
ovek razapinje svog blinjeg, on mrzi svog blinjeg. I na osnovu mnogobrojnih biblijskih pisaca
mi saznajemo da samo u podnoju krsta mi moemo spoznati sebe i svoju pravu prirodu, moemo se pokajati i poeleti da budemo drugaiji.
Biblijski teolozi Hristovu smrt u Bibliji nazivaju lutron, to znai otkup. Smatra se, i to je

centralna poruka Biblije, da su svi ljudi sagreili i

da e zato umreti. Biblija jasno kae: Plata za
greh je smrt. Ali Hristos je umro na krstu Golgote
za sve one ljude koji prihvataju Njega kao svoga
linog Spasitelja. Svojom smru na krstu On je
ispunio odreene svemirske norme i zakone po
kojima onaj koji sagrei mora da umre. Hristos je,
dakle, zadovoljio zahteve zakona i omoguio svakom oveku koji se kaje zbog svog stanja greha,
mrnje, zavisti, nepravde, nemorala, svakome koji eli da ivi u skladu sa Bogom i sa svim stanovnicima svemira, da moe nai spasenje. Zato
je jedan od najlepih biblijskih stihova, onaj koji
se nalazi u Jevanelju po Jovanu, 3. glava, 16.
stih: Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao da nijedan koji ga veruje
ne pogine, nego da ima ivot veni. U ovom tekstu rezimirana je itava vest Jevanelja. Dakle, to
je smisao Hristove smrti na krstu.
Na kraju, spomenuemo tri naina kako se
moe upoznati Isus Hristos. Apostol Pavle je razmiljajui o Isusu Hristu (on je bio savremenik
Isusa Hrista, ali je pisao 20, 30 godina posle Hrista) kazao sledee: Postoje tri naina da upoznamo Isusa Hrista. Prvi nain jeste poznavati Hrista
po telu.
ta to znai poznavati Hrista po telu? Vrlo
malo ljudi je imalo priliku da hoda sa Hristom
pranjavim izraelskim putevima. Poznavati Hrista
po telu znai iveti sa Njim. Dok je On iveo 33,5
godine, relativno mali broj ljudi ga je poznavao
po telu.
I Pavle kae: Ova vrsta spoznaje i nije najvanija. Postoji jedna druga spoznaja Isusa Hrista. To je istorijska spoznaja. To znai da mi moemo prikupiti sve podatke o Hristu. Ne samo da
su jevanelisti govorili o Hristu, nego su i drugi
istoriari govorili o Hristu. I mi moemo prikupiti
sve podatke: i kada je iveo, i gde se rodio, itd.
To je druga spoznaja koja je korisna, ali nije spasonosna, kae apostol Pavle.
Postoji i trea spoznaja Isusa Hrista. To je
spoznaja da je Hristos ivi Bog, i mi emo u sledeem poglavlju o tome govoriti. Dakle, religiozni
ljudi ne veruju u umrlog Hrista koji je ostao u
grobu. Oni veruju da je Hristos iva linost koja
postoji i ivi danas. I kada mu se obraaju u molitvi, oni imaju iskustvo sa Njim i znaju da je On
ivi Bog koji moe da izmeni njihovo srce, njihove
zle sklonosti, njihove loe osobine. To je susret sa
Hristom. To je onaj odnos o kome je Buber govorio: ja - Ti.
Kada religiozan ovek putem molitve i putem
prouavanja Biblije doe u kontakt sa tom Osobom, to predstavlja iskustvo linog poznanstva sa
Bogom. Hristos je najbolji prijatelj svakog oveka
na ovom svetu i svako se sa Njim moe upoznati
putem molitve i itanjem Biblije.
21

Vaskrsenje Isusa Hrista

Vaskrsenje Isusa Hrista je vrlo delikatna
tema. Dozvolite da ustvrdimo da ono predstavlja
sr religije - najvee biblijsko udo. I zato to je
ovo sr religije, zato to je najvee biblijsko udo,
u istoriji filozofije i teologije su se vodile strahovite borbe argumenata i razliitosti miljenja u vezi sa Hristovim vaskrsenjem. Jer, ako je Hristos
zaista vasksao iz groba, sve se menja, sve poprima drugaiju dimenziju, sve je razliito. To znai
da smrt nije kraj. Ako je Hristos na primer, i ako
je On doao da nam pokae kakvim ivotom moemo iveti, onda moemo sa radou i sigurnou rei: Ako je On zaista ustao iz groba, onda
je smrt pobeeni neprijatelj!
Za ateizam je ovo nemogue, i mi emo navesti najvanije argumente koje su filozofi naveli
protiv injenice da je Hristos ikada vasksao iz groba. Za sada kaimo, da sa Hristovim vaskrsenjem
religija ili ostaje ili pada. Ako je Hristos ostao da
lei u grobu, ako nikada nije vasksao iz groba,
onda apostol Pavle uzvikuje: Uzalud vera naa!
Zato je ovo neka vrsta kamena temeljca, koji jednostavno ini da biblijska religija moe da opstane kao filozofsko-teoloki koncept ili ne opstaje kao takav.
Mi emo ovde poeti od negativnog, da bismo
ili ka pozitivnom. Negiranje biblijskog uda, najveeg uda - uda o vaskrsenju, nije nita novo
kada je u pitanju istorija filozofije. ak i u periodu kada je pisana Biblija - u novozavetno vreme,
neki su govorili: Uenici Njegovi dooe nou i
ukradoe ga dok smo mi spavali! (Tekst je zapisan u Jevanelju po Mateju, 28. poglavlje, 13.
stih.)
Dakle, i u vreme kada je Hristos bio na ovoj
Zemlji, kada je umro i kada se smatralo da je vaskrsao, postojale su sumnje. Meutim, postoji jedan fenomen na koji bi trebalo da obratimo panju. Kada mi ugodno diskutujemo na filozofskoteoloki nain o Hristovom vaskrsenju, to nam
moe izgledati kao jedna veba zdravoga uma.
Meutim, kada se naemo pored mrtvog tela
svoje majke, sestre, brata, oca ili svog deteta,
ova tema poprima sasvim drugaije dimenzije.
Tada vaskrsenje postoji ili ne postoji. Zato je ovo
esencijalno bitna stvar u religiji.
Jedna starija gospoa, koja je nekada prouavala Bibliju sa svojim teologom, dobro je napredovala sve dok se nije dolo do teme Hristovog
vaskrsenja. I onda je ona svom teologu rekla:
Sine, volim tebe, lepo mi izgleda religija, ali ne
22

mogu sine da verujem da e jednoga dana iz tog

groba neko da vaskrsne. I ta ena je otila.
Dakle, nije jednostavno za mnoge ljude da
veruju da je vaskrsenje mogui fenomen. Za
drugu grupu ljudi to je vrlo lako. Meutim, postoji jedan segment ljudi, potenih ljudi, koji imaju
problema da veruju u vaskrsenje. Zato je ovo
sutinska stvar.
Najpoznatija kritika Hristovog vaskrsenja
sadrana je u pretpostavci da Hristos nikada nije
iv izaao iz groba. Ova ideja je izraena na razliite naine. Na primer, neki tvrde da je Hristovo
telo ostalo u grobu, a da su Hristovi uenici otili
na pogrean grob. Jedan kritiar kae: Hristovi
uenici su bili toliko zbunjeni, toliko pod stresom,
psihikim pritiskom, da u tom svom tranju ka
grobu nisu otili na pravi grob, nego su otili na
pogrean grob. Tamo su videli prazan grob i poverovali su da je Hristos vaskrsao. To je jedna
vrsta kritike.
Drugi tvrde da su uenici ukrali Hristovo telo
iz groba, a zatim su tvrdili da je Hristos vaskrsao
iz groba. Neki smatraju da Hristos nikada nije
umro na krstu, nego je bio u nekom polusvesnom
stanju, a da je kasnije, kada su ga stavili u grob,
jednostavno oiveo i da su uenici to proglasili
vaskrsenjem. Dakle, Hristos nije ni umro pravom
smru, to je kritika upuena, takoe, na raun
Hristovog vaskrsenja.
U Hristovo vreme, grobovi su uglavnom bili
kopani u nekoj steni i unutra je stavljano mrtvo
telo. Posle toga je stavljan jedan veliki kamen na
ulaz ove peine - male peine. Bilo je jako skupo
imati grobnicu u vreme kada je Hristos bio na
ovoj Zemlji, jer nije bilo lako iskopati ovu jamu ili
grobnicu. Postoji jedna knjiga koju je napisao
Frenk Morison, koja se zove Ko je sklonio kamen? Jer, ovaj kamen je bio vrlo veliki i postavlja se pitanje: Ko je sklonio taj toliki kamen?
Zajedniki element svih ovih kritika koje su
upuene protiv Hristovog vaskrsenja jeste, da neki filozofi i mislioci na ovom svetu nisu mogli i ne
mogu prihvatiti uda kao takva. Za mnoge uda i
ne postoje. Naime, oni smatraju da odreene zakone svemira niko ne moe kriti. uda bi znaila
krenje tih zakona, dakle - uda su nemogua.
Jedni od najizrazitijih predstavnika ove kritike,
koja je upuena protiv uda, jesu panteistiki
mislilac Benedikt Spinoza i kotski skeptik Dejvid
Hjum.
Benedikt Spinoza je itao u literaturi, koju je
napisao Isak Njutn, o univerzalnim zakonima pri-

rode. Njutn je inae bio veoma religiozan. Meutim, Spinoza je pogreno upotrebio ovaj univerzalni zakon prirode i kazao je:
Nita se u prirodi ne dogaa u suprotnosti sa
njenim univerzalnim zakonima, jer oni odravaju
fiksirani i nepromenljivi red. Dakle, prema reima
Spinoze, postoje univerzalni zakoni prirode i svemira, i poto su oni fiksirani i nepromenljivi, nita
se ne moe dogaati to je u suprotnosti sa njima. Po njemu, uda su krenje tih zakona, i prema tome, mi ne moemo u njih verovati. On jo
dodaje: Mi moemo biti apsolutno sigurni da se
svaki dogaaj opisan u Bibliji dogodio u skladu sa
prirodnim zakonima. Drugim reima, ako se neto dogodilo to pie u Bibliji, to nije bilo po prirodnim zakonima, to ne moe biti istina. Dakle,
uda su nemogua.
Ipak, jedan od najotrijih argumenata protiv
uda doao je na videlo dana jedan vek posle Benedikta Spinoze, i taj argument je izneo kotski
skeptik Dejvid Hjum. On se hvalio svojim argumentom na sledei nain: Ponosim se sobom, jer
sam otkrio argument koji e za mudre i uene biti
vena provera svih vrsta praznovernih zabluda i
stoga biti koristan sve dok svet postoji. Evo etiri
argumenta koje je Hjum naveo protiv Hristovog
vaskrsenja i uda uopte.
Prvo: udo je krenje zakona prirode. Drugo:
Na osnovu iskustva znamo da postoje ti zakoni.
Tree: Mudar ovek usklauje svoje verovanje sa
argumentima. To jest, nelogino je, ako je ovek
mudar, da jednostavno zatvori oi pred argumentima i da veruje drugaije. etvrto: Dokaz protiv
uda je isto toliko jak kao i bilo koji drugi argument iskustva.
Dejvid Hjum je zatim kazao: Mora zato postojati univerzalno iskustvo protiv svakog dogaaja uda, inae dogaaj ne bi zasluio taj naziv.
Stoga, nita se ne smatra udom ako se nikada
nije dogodilo u normalnom toku prirode. Dakle,
na osnovu ovog argumenta, Hjum je zakljuio da
nijedno udo u Bibliji nije verodostojno, ukljuujui i Hristovo vaskrsenje.
Zajednika nit svih ovih argumenata, takozvanih naturalistinih argumenata (naturalizam je filozofski pravac koji smatra da sve to se zbiva,
zbiva se tu, na ovoj Zemlji, i iskljuuje svaku mogunost boanske intervencije iz svemira), jeste
da je nauno samo ono to se moe uvek iznova
potvrditi i takvi dogaaji se nazivaju regularnosti. To znai da je odreeni nauni stav mogu
samo ako se neto dogaa uvek, i uvek iznova.
Ako se neto dogodi samo jedanput, to se naziva
singularnost, i nema razumne osnove da se u to
veruje. Nauka kao takva, kau oni, ne moe verovati u uda, jer se ona po svojoj prirodi dogaaju samo jedanput, i nema ponavljanja tih fenomena.

Ipak, primetimo da oni koji na ovakav nain

slede nauku, u isto vreme veruju u mnoge fenomene da su nauni, a ti fenomeni pripadaju realnostima koje su se desile samo jednom. Na primer, naunici koji prihvataju naturalistiki ili evolucionistiki pogled na svet, smatraju da je svet
nastao samo jednom. Dakle, oni koji veruju u nemogunost uda, prihvataju to kao naunu injenicu. Ili na primer, poreklo prvog ivota u svemiru. ivot je nastao, po njima, samo jedanput, i taj
dogaaj pripada singularnostima. Ipak, naturalisti
i evolucionisti veruju da se to dogodilo, i da to pripada nauci.
Sigurno ste uli tu iskrivljenu izjavu, da je
evolucija nauka. To je zaista lako rei, ali je teko
potvrditi. Na primer, krenimo od prve pretpostavke, da svet ima samo jedan poetak. Ovaj dogaaj ne pripada regularnostima, nego singularnostima. Prema evolucionoj teoriji o poreklu svemira, nazvanoj Veliki Prasak ili Big Beng, sva
materija u kosmosu je nastala nakon jedne gigantske eksplozije. Prema drugom zakonu termodinamike, kao to je poznato, svemir ima sve manje i manje upotrebljive energije. Dakle, svemir
mora imati svoj poetak. To prihvataju svi naturalisti.
Jedan astronom, agnostik, Robert Destrou,
kae da se naunikovo traenje prolosti zavrava trenutkom nastanka svemira, poto je on nastao u jednom odreenom trenutku i vremenu. Od
tada, taj dogaaj se vie nikada nije dogodio.
Drugim reima, onoliko koliko nauni podaci potvruju, poreklo svemira pripada fenomenima koji
su singularnost, a ne regularnost. To je jedinstven, jednovremeni dogaaj, a ipak naunici naturalisti veruju da se to dogodilo.
Postavlja se pitanje: Zato onda odbaciti uda, jer su i ona dogaaji koji se ne ponavljaju
uvek iznova i pripadaju singularnostima ili jednovremenim, jedinstvenim dogaajima? Ili, na primer, naunici naturalisti tvrde da je ivot na planeti Zemlji otpoeo u prvobitnom okeanu samo
jedanput, sluajno, i to se nikada vie nije desilo.
Oni tvrde da se to ne moe ponoviti na eksperimentalnom planu, ali da u to treba verovati i da
je to nauka. A sa druge strane, samo zato to je
Hristovo vaskrsenje raritet, to pripada singularnostima, a ne regularnostima, oni ga odbacuju.
Dobro je da zapazimo da iza svih negiranja
uda stoje upravo filozofske pretpostavke o regularnostima i singularnostima. Postoje mnogi fenomeni u koje naturalisti i evolucionisti veruju,
fenomeni koji pripadaju singularnostima, a oni im
pripisuju naunu vrednost. Zato onda, iako
Hristovo vaskrsenje pripada singularnostima, ne
moemo verovati da se to zaista dogodilo?
23

Ono to bi bilo dobro da sada kaemo, jeste

jedna vrlo vana misao koja glasi: Ako postoji
Bog, onda problem uda vie nije problem. Problem uda je direktno ukljuen u postojanje Boga.
Ako postoji Bog, uda su onda, ne vie neprirodni, nego prirodni fenomen. uda su ukljuena u
pojam Boga, i On moe i On ini uda. U religiji,
sa biblijske take gledita, nema razloga da ne
verujemo u mogunost postojanja uda. Jedan
biblijski apologeta, Karl Luis, kazao je: Ako priznamo Boga, mi moramo priznati uda.
Zaista, ne postoji druga mogunost za odluku. Dejvid Hjum nije bio u pravu kada je tvrdio da
ono to se dogodilo samo jedanput je apsolutno
nemogue. I cela istorija Zemlje se dogodila samo jedanput, i ona bi prema tom stavu bila nemogua.
Sada emo se okrenuti ka nekim problemima
koje su postavljali libelarni teolozi, i ne samo oni,
kada je u pitanju Hristovo vaskrsenje. Prvo: Mi
imamo etiri istorijska zapisa ili etiri Jevanelja u
Bibliji, koja govore o fenomenu Hristovog vaskrsenja. Kao da je Bog smatrao da nije dovoljno
jedno Jevanelje, nego u Bibliji imamo etiri Jevanelja, a pored njih nalazimo i druge izvetaje
koji govore o Hristovom vaskrsenju. Razliiti ljudi
su pisali o Hristovom vaskrsenju, i mi te zapise
nalazimo u Bibliji.
Vano je ovde istai, da postoji vie manuskripata Novog, nego za bilo koju drugu knjigu staroga sveta. (U Novom Zavetu se nalaze Jevanelja
i drugi tekstovi u kojima je opisano Hristovo
vaskrsenje.) ta to znai?
Manuskripti su spisi koji predstavljaju kopije
originala. Postoje originalni spisi koji se zovu autografi, to znai spisi koje su pisali sami autori. Kasnije, posle tih originala ili autografa, imamo manuskripte. Manuskripti su, dakle, kopije
originala.
Ako poteno pogledate litetraturu, videete
da postoji vie manuskripata Novoga Zaveta nego
za bilo koju drugu knjigu staroga sveta. Kao da je
Bog eleo da sauva taj tekst, da svi ljudi svih
vremena, koji ele da saznaju istinu o Hristovom
vaskrsenju, mogu imati dovoljno argumenata da
u to veruju. Na primer, mnoga klasina dela postoje i danas na osnovu malog broja manuskripata. Sa druge strane, Novi Zavet je poduprt sa vie
od 5300 (pet hiljada i trista) manuskripata. Dakle,
kada je u pitanju Novi Zavet u kome se nalazi opis
Hristovog vaskrsenja, mi imamo vie od 5300
manuskripata. To znai da posedujemo itavo bogatsvo tekstualnih informacija o Hristovom vaskrsenju. Ovaj podatak iznosimo jer je to istorija,
to je nauka, to je neto opipljivo.
Drugo: Manuskripti Novog Zaveta stariji su od
manuskripata drugih knjiga staroga sveta. To
znai, ako imate autograf ili original, veoma je
24

vaan vremenski period izmeu pisanja autografa

i prvih kopija manuskripata. Za veinu spisa staroga sveta ovaj jaz je negde oko hiljadu godina.
Kada su u pitanju spisi Novog Zaveta, jaz izmeu
autografa ili originalnih spisa i prvih manuskripata je negde oko 100 (sto) godina.
Zato je ovo vrlo vano? Sto godina je vrlo
mali period u kojem bi moglo doi do nekih izmena teksta. Ili jednostavno, bili su ivi oevici.
Dakle, prve kopije koje imamo, kada je u pitanju
Novi Zavet u kome se nalazi izvetaj o Hristovom
vaskrsenju, nastale su u vreme kada su jo uvek
bili ivi oevici, oni koji su se lino susreli sa
vaskrslim Hristom.
Tree: Tanost manuskripata, to jest kopija
Novog Zaveta, bolja je nego kod drugih starih
knjiga. Na primer, ako uzmete indijsku Mahabharatu i uporedite manuskripte u odnosu na original, njihova tanost je negde oko 90%. Ako uporedite, recimo, kopije Homerove Ilijade u odnosu na original, tanost je negde oko 95%. Ali, ako
uporedite tanost kopija Novog Zaveta u odnosu
na originalne autografe, njihova tanost je izmeu 99,9% i 100%.
etvrto: Broj razliitih autora. Kao da Bogu nije bilo dovoljno da jedan autor pie o Hristovom
vaskrsenju, nego imamo etiri autora. Dakle, broj
razliitih autora Novog Zaveta koji su pisali o
linosti Isusa Hrista i o dogaajima koji su vezani
za Njegov ivot vei je od broja autora koji su
opisali druge dogaaje staroga sveta. Ako elimo
negirati Hristovo vaskrsenje kao istorijski dogaaj, tada moramo staviti pod sumnju sve druge
istorijske dogaaje.
etiri linosti su pisale Jevanelja: Matej,
Marko, Luka i Jovan. Kao da ni to Bogu nije dovoljno, jer jo etiri druge osobe su pisale poslanice (koje se takoe nalaze u Novom Zavetu), u
kojima spominju Hristovo vaskrsenje.
Ko je to bio? Bili su tu apostol Pavle, koji je
verovatno bio u Jerusalimu kada je Hristos razapet; zatim, bio je tu Jakov, Hristov polubrat, koji
verovatno nije bio Hristov pristalica za vreme Njegovog ivota, ali posle Hristove smrti i vaskrsenja
je prihvatio Hrista i postao jedan od stubova jerusalimske crkve. Jakov pie da je Hristos ustao iz
groba.
Dalje, bio je tu Petar, Hristov bliski saradnik,
koji pie o Hristovom vaskrsenju, a postoji takoe
i jedna mala poslanica koja spominje taj dogaaj,
a koju je napisao Juda (ali ne onaj koji je izdao
Hrista, nego jedna druga linost).
Dakle, uoavamo harmoniju i konzistentnost
ovih izvetaja. Svi ovi ljudi: Matej, Marko, Luka,
Jovan, Pavle, Jakov, Petar, Juda, piu o jednom
dogaaju. Ne samo etiri osobe, nego je ovde re
o osmorici ljudi koji su pisali konzistentno, harmonino, o fenomenu Hristovog vaskrsenja.

Peto: Postoji est razliitih, ali ne i kontradiktornih izvetaja o vaskrslom Hristu. To su: Jevanelje po Mateju 28. poglavlje, Jevanelje po Marku 16. poglavlje, Jevanelje po Luci 24. poglavlje,
Jevanelje po Jovanu 20. i 21. poglavlje, Dela
apostolska 1. poglavlje, Prva poslanica Korinanima 15. poglavlje. A Biblija kae: Dva ili tri svedoka su dovoljna za jedan verodostojan izvetaj.
esto: Bilo je preko petsto ljudi koji su videli
Hrista posle Njegovog vaskrsenja, samo u jednom navratu. U Prvoj poslanici Korinanima, 15.
glavi se kae: Najpre vam predadoh to i primih,
da Hristos umre za grehe nae po Pismu...
To je Isusova smrt. On je umro za nae grehe, kao to je proreeno u Pismu (Bibliji), jer u
Starom Zavetu je proreena Hristova smrt.
... i da bi ukopan i da usta trei dan po
Pismu... Znai, Hristos je umro, bio je ukopan, i
trei dan je vaskrsao iz groba.
... i da se javi Kifi, a potom jedanaestorici
apostola.
A sada ono to elimo da naglasimo, 6. stih:
A potom ga videe jednom, vie od pet stotina
brae, od kojih mnogi ive i sad, a neki i pomree.
ta znai ovaj tekst? Ovaj tekst je nastao 60.
godine nae ere, ili moda samo nekoliko godina
kasnije.
Zamislite da ste vi bili u crkvi u Korintu i apostol Pavle dolazi i propoveda u vaoj crkvi, i kae:
Brao, Hristos je umro, vaskrsao iz groba, javio
se Kifi, zatim se javio i drugim apostolima, a potom se susreo sa vie od pet stotina ljudi, od kojih
neki ive i sad, a neki pomree. ta ste vi mogli
da uradite? Mogli ste da kaete i uradite sledee:
U redu Pavle, ja idem na prvi brod i otii u u
Jerusalim da vidim koji su ti koji ive sad, da vidim da li su oni stvarno videli vaskrslog Hrista.
Ovo je jedan nauni podatak, vrlo bitna stvar,
da ve u vreme apostola Pavla, 30 godina nakon
Hristove smrti, neko je mogao proveriti, susresti
se sa ljudima koji su videli vaskrslog Hrista. Dakle, sve ove stvari su vie nego dovoljne za uspostavljanje injenice da je Hristos vaskrsao.
Proitajmo jedan od tih izvetaja o Hristovom
vaskrsenju. itaemo Jevanelje po Luci, 24.
poglavlje. Ovo je vrlo lep i vrlo bitan tekst. Tekst
kae: A u prvi dan nedeljni dooe vrlo rano na
grob...
O kome je ovde re? Ko je to doao vrlo rano
na grob? To su bile ene, neke od mnogobrojnih
koje su volele Hrista.
... i donesoe mirise to pripravie, i neke
druge ene s njima...
Znai, ove ene su dole u nedelju vrlo rano
na grob. 2. stih kae: Ali, naoe kamen odvaljen od groba. I uavi, ne naoe tela Gospoda
Isusa. I kad se one uahu tome, gle, dva ove-

ka stajae pred njima u sjajnim haljinama. A kad

se one uplaie i oborie lica k zemlji, rekoe im:
to traite ivoga meu mrtvima? Nije ovde, nego ustade, opomenite se kako vam kaza kad bee
jo u Galileji, govorei da sin oveiji treba da se
preda u ruke ljudi grenika i da se razapne, i trei
dan da ustane. I opomenue se rei njegovih. I
vrativi se od groba javie sve ovo jedanaestorici
i svima ostalima. A to bee Magdalena i Marija i
Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje
kazae ovo apostolima.
I kad su kazali apostolima, ta se onda dogodilo? I njima se uinie njihove rei kao la i
ne verovae im. A Petar ustavi otra ka grobu, i
natkuivi se (naslonivi se) vide same haljine
gde lee, i ode udei se u sebi ta bi.
Ovo je za mnoge ljude najudnija izjava svih
vremena koja je zapisana u Novom Zavetu - da je
Hristos ustao iz mrtvih.
Iznesimo sada jo nekoliko bitnih argumenata u prilog injenice da je Isus Hristos ustao iz
mrtvih.
Prvo: Poreklo i kontinuirano postojanje crkve.
Naime, istorijski i psiholoki je nemogue da su
sledbenici Hristovi, koji su prilikom Hristovog raspea bili potpuno duhovno porueni, u periodu od
samo nekoliko dana posle tog dogaaja ili u svet
sa tolikom neuvenom radou. Pokuaemo da
ovo objasnimo obinim reima.
Zamislite, recimo, da ste vi bili Hristov uenik;
tri godine ste sledili Hrista onim pranjavim izraelskim putevima, tako da su vas svi znali. Hristos je
bio osporavani uitelj - govorio je neto neobino
i novo. Zamislite injenicu da vas svi poznaju,
znaju da ste vi njegov sledbenik, da ste ostavili
svoju rodbinu, svoj posao i ili za ovim neobinim
uiteljem. Verovali ste da e On, verovatno, osloboditi jevrejski narod od Rimljana i da e jevrejski narod konano biti slobodan. Verovali ste, verovatno, da ete vi biti neki ministar u vladi koju
e Hristos kasnije osnovati. Verovali ste u Boga,
verovali ste da je Hristos poslat od Boga, ali prvenstveno ste oekivali od njega da bude politiki voa naroda.
Kad odjednom, posle tri i po godine, umesto
da uzme krunu, On biva razapet kao najvei zloinac na krstu. Kakva bi bila vaa oseanja? Bila
bi strana, doiveli biste duboko razoarenje. Ako
paljivo itate biblijski tekst, videete da su u trenutku Hristovog hapenja, uenici bili psihiki
potpuno porueni i razoarani do temelja. Svi su
pobegli, a samo se Petar usudio da iz prikrajka
posmatra ta e se desiti sa Hristom.
Moete zamisliti Petra kako stoji u ovoj jevrejskoj sudnici. Vatra je bila zaloena u predvorju
sudnice, a Hristu se sudilo. I dok su Hrista udarali, Petar je stojao tu kod vatre, grejao se i razmiljao. Verovatno je bio duboko oronuo i razoaran.
25

Sve mu se sruilo u ivotu: Zato sam ostavio

svoje ribarske mree i svoj amac? Zato sam
krenuo za tim neobinim uiteljem? A jedna ena
mu kae: I ti su jedan od Njegovih! A Petar
kae: Ne, nikada ga nisam video. Pa po drugi
put mu prilaze i kau: Jezik kojim govori te izdaje da si Njegov sledbenik. Petar ponovo negira Hrista.
Ovo Petrovo negiranje pokazuje u kojoj su
meri Hristovi uenici bili razoarani. Biblijski tekst
kae da su svi pobegli u jednu gornju sobu u gradu Jerusalimu od straha od svojih progonitelja.
ekali su, a Hristos je bio razapet, i to u vreme
Pashe. Pasha je jedan od najveih biblijskih praznika i oni su dolazili u Jerusalim sa svih strana.
Hristovi uenici su ekali da se ovo silno mnotvo
razie iz Jerusalima i da oni pobegnu, jer moe
biti da e i njih zadesiti ista sudbina kao i njihovog
vou. Bili su duboko razoarani.
Meutim, kada je Hristos vaskrsao, i posle
susreta sa Njim, ti ljudi koji su bili potpuno porueni, ui e u taj isti grad. Ne zaboravimo da je
Jerusalim bio veliki grad, i da su svi znali ta se
dogodilo. Svi su znali da je na krstu, srednjem
krstu, izmeu dva razbojnika, razapet Isus koji je
tvrdio da je Mesija. Svi su poznavali uenike i znali su ta se dogodilo.
Ali, Hristovi uenici, koji su bili duhovno porueni, kada su sreli vaskrslog Hrista, ulaze u taj isti
grad sa velikom odvanou, sigurnou i vrstinom, i uzvikuju: Taj Isus koga ste vi razapeli vaskrsao je iz groba!
Da li znate ta se tada dogodilo? U tom istom
Jerusalimu koji je gledao Isusovu smrt, tri hiljade
ljudi je prihvatilo Hrista, pet hiljada ljudi je prihvatilo Hrista, veliko mnotvo je prihvatilo Hrista ...
Taj isti grad, u kojem su neki vikali: Raspni ga!
Raspni ga!, sada su prihvatili injenicu da je Isus
Mesija (Spasitelj) i poverovali su u Njega.
U srcu postojanja crkve lei vest o Hristovom
vaskrsenju - da smrt nije poslednje stanite oveka, ve da je Neko, ko je tip oveka, predstavnik
ljudske rase, pobedio grob - da je Hristos vaskrsao iz mrtvih.
Kako moemo jo potvrditi ovu injenicu? Da
li znate da je od 12 Hristovih uenika, 11 njih
umrlo muenikom smru? Samo je Jovan prognan na ostrvo Patmos i umro prirodnom smru,
iako je i on bio progonjen. Mi moemo pretpostaviti da bi neko od njih bio spreman da prihvati
la - meutim, svi su bili spremni i ivot svoj da
daju za istinu o Hristu. Smrt za njih vie nije predstavljala nikakav problem. I videete kad apostoli
govore, citirajmo ovde Jovana: I ivot se javi, i
videsmo, i svedoimo, i javljamo vam ivot veni!
ivot! ivot! ivot!, kae Jovan. ivot se javi!
ivot videsmo! to videsmo i usmo, to javlja26

mo i vama, da i vi imate zajednicu sa nama. I ovo

vam piem da radost vaa bude ispunjena.
ivot! ivot! Smrt vie nije najtraginija realnost! Postoji neko ko je pobedio smrt! Za nepunih, moda, vek i po ili dva veka, od jedne omraene religije, Hristova religija je postala dominantna religija Rimske imperije. Da li znate da je u 4.
veku i sam rimski imperator prihvatio Hrista? U
srcu vesti koja je zadobila svet stoji istina o Hristovom vaskrsenju.
Da Hristos nije ustao iz mrtvih, Novi Zavet nikada ne bi bio napisan. Mi znamo da je Novi Zavet remek delo knjievnosti i mnogo ega drugog.
Ko bi uloio toliki trud i tolike muke da napie biografiju nekog koji je tvrdio da je Mesija, da je
poslan od Boga, ali mu se karijera zavrila sramnom smru? Ali, Hristos je ustao iz groba, i zato
je grupa ljudi koja je pisala Novi Zavet uzela svoja
pera i sa nevienim entuzijazmom pisala o ovom
najveem dogaaju. I u svim tim spisima zapaamo jasno izraeno uverenje da je Isus Hristos
umro, da je ustao iz mrtvih i da je dobio boansku silu od Oca.
Zatim, tree: Prazan grob je snana indikacija u prilog injenice Hristovog vaskrsenja. Ve
smo spomenuli da postoji teorija da je neko ukrao
Hristovo telo, da su ga ili ukrali Njegovi uenici ili
Njegovi neprijatelji. Hajde da stavimo pod lupu
ove mogunosti.
Ako ozbiljno pogledamo injenice, videemo
da i jedna i druga alternativa izgledaju nemogue. Pored injenice da je rimska straa stajala pored groba i da je grob bio zapeaen, ako je bilo
ko od Hristovih neprijatelja ukrao Hristovo telo, u
trenutku kada su Hristovi uenici ili u grad
Jerusalim i objavljivali: Isus je vaskrsao iz mrtvih!, ta bi uradili Hristovi neprijatelji, da su zaista ukrali Njegovo telo? Kazali bi: Lepo je to vi
propovedate, ali evo Hristovog tela! Istorijska je
injenica da do ovakvog dela ili izjave nikada nije
dolo. Sve ovo korenito pobija mogunost da su
Hristovi neprijatelji ukrali Njegovo telo.
Isto je toliko nemogue i da su Hristovi uenici ukrali Njegovo telo. Zato? Prvo: Zaista je nemogue da su Hristovi uenici sauvali takvu la,
takvu zaveru unutar svog kruga i unutar svoje
vlastite psihe. Zamislite vi sami, da ste bili sledbenik Isusa Hrista i da znate da Hristos nije vaskrsao, ali sa neverovatnim entuzijazmom propovedate gigantski la: Hristos je vaskrsao iz groba! Verovatno bi njih troje, moda, bilo tvrdoglavo i umrlo sa maem u ruci, ali sigurno je da bi
neko od njih izdao ovu tajnu, tim vie to ne bi
mogli da je zadre unutar njih samih.
Drugo: Nemogue je verovati da su oni propovedali la, zato to su to bili ljudi spremni da
rtvuju svoja dobra, kao i svoju krv, svoj ivot, u
slubi Hristovoj. Nemogue je verovati da je sve

ovo bilo bazirano na jednoj velikoj lai. Kako su

onda beskrajna radost, sigurnost i sila doli u njihove ivote posle Hristovog raspea, ako je sve
ovo la?
Sve injenice ukazuju da postoji samo jedno
objanjenje za prazan grob. Isusova tvrdnja da je
Sin Boji bila je istinita, i nikakvi okovi smrti i
tame nisu ga mogli zadrati u grobu. On je ustao
i On ivi.
U toku svih vekova postoji jedno nebrojeno
mnotvo siromanih i bogatih, jednostavnih i kolovanih, starih i mladih, milioni onih koji dan za
danom oseaju u svojim vlastitim srcima i ivotima sigurnost da je Isus Hristos zaista ustao i da
ivi danas. Ako budete itali Bibliju, videete da
se tamo govori o mogunosti da ovek uspostavi,
putem molitve, kontakt sa Hristom. To je smisao
biblijske religije. Pokuajte, ovo se ne moe objasniti racionalnim putem. Ako bi neki religiozni
ovek eleo da vam prenese svoje iskustvo, on bi
vam kazao da pokuate da uspostavite kontakt sa
Isusom Hristom, a On e nai naina da vam se
obrati i da vas osvedoi da On ivi i danas.

U Jevanelju po Mateju, 28. poglavlje, 6.stih,

kae se: Nije ovde, jer ustade kao to je i
kazao. Kako su ovo lepe rei. Zatim, Rimljanima
poslanica, 10. poglavlje, 9. stih: Jer ako priznaje ustima svojim da je Isus Gospod i veruje u
srcu svom da ga Bog podie iz mrtvih, bie
spasen. Vrlo zanimljiv tekst.
Dakle, Hristovo vaskrsenje je sr religije.
Svako moe da uzme Bibliju i da analizira praktine implikacije vere u Hristovo vaskrsenje. Za ovaj
put, poruka glasi: Glavna vest, centralna vest,
jeste da je Hristos vaskrsao iz groba i da On i
danas ivi.

Isus - put, istina i ivot

Negde poetkom 1946. godine, na koralnom
ostrvu Bekeni, u vodama Junog Pacifika, naunici su pripremali jedan eksperiment u vezi nuklearne energije. Eksperiment je vodio jedan mladi
naunik koji se zvao Luis Slotin. Eksperiment se
sastojao u tome da je trebalo ustanovi koliinu
urana-235 koji je potreban za lananu reakciju.
Dve polulopte urana su pribliavane jedna drugoj
i u trenutku kada bi dolo do lanane reakcije,
jedan posebni ureaj je bio koriten da bi se te
dve polulopte odvojile jedna od druge.
I tog dana, kada je Luis Slotin sa ekipom svojih saradnika trebalo da izvede ovaj eksperiment,
u trenutku kada je dolo do lanane reakcije, Luis
Slotin je pokuao sa ureajem, koji je bio za to
napravljen, da odvoji ove dve polulopte. Meutim, ureaj je zatajio. Svi su u prostoriji shvatili
ozbiljnost situacije.
Luis Slotin je razmiljao nekoliko trenutaka, a
onda je odluio da golim rukama pokrene ureaj
i razdvoji ove dve poliulopte. On je u potpunosti
bio svestan posledica onoga to je inio. On je
znao da e sauvati ivote svojih prijatelja, ali je
u isto vreme znao da e izgubiti svoj ivot. Posle
samo desetak dana, od posledica zraenja umro
je u najteim mukama.
Negde pre dve hiljade godina, Isus Hristos je
uinio slinu stvar. On je zaustavio lananu reakciju greha svojom smru i na taj nain omoguio

svojim prijateljima da budu spaeni od vene

smrti. I u ovom poglavlju govoriemo o Isusu
Hristu koji je put, istina i ivot.
Ovo poglavlje bie bazirano na tekstu koji se
nalazi zapisan u Jevanelju po Jovanu, u 14. poglavlju. Da bi bolje razumeli 14. poglavlje, rezimiraemo tekst koji se nalazi u 13. poglavlju. 11.
stih kae: Jer znadijae izdajnika svojega, zato
ree: Niste svi isti.
Pokuajmo za trenutak da se preselimo u tu
prostoriju gde se Hristos nalazio sa uenicima,
2000 godina unazad. Bila je to verovatno mala
prostorija, a oni su bili za veerom. Znamo, na
osnovu istorijskih podataka, da Jevreji u to vreme
nisu sedeli za stolom, nego su obino leali oko
stola, bili su naslonjeni na lakat i imali su jastuke
pod laktom. Bili su to poslednji trenuci koje je
Hristos proveo sa svojim uenicima na ovoj Zemlji.
Hristovi uenici su tokom 3,5 godine koje su
proveli sa Hristom mnogo puta bili u beznau,
meutim, kada bismo traili trenutke kada su bili
u najveem beznau, onda su to bili ovi trenuci.
Uenici zajedno sa uiteljem sede oko ove trpeze
i razgovaraju. Njihov voljeni uitelj umesto da im
kae: Ja u postati novi predsednik vlade u ovoj
zemlji, oslobodiu zemlju o Rimljana, On im govori o svojoj smrti. Jedan autor kae: Misli postaju trome, zbunjene strahom, nerazumevanjem,
27

uasom. Jedan drugi autor kae: Najizrazitija i

najznaajnija scena kada su Hristovi uenici bili u
potpunosti obezglavljeni, bila je upravo ova o kojoj govorimo.
Re je o smetnji prouzrokovanoj milju o gubitku, odlasku i smrti njihovog uitelja. Ovaj autor
kae: Smatram da je teko, a moda i nemogue
nama, posle dve hiljade godina, da dokuimo
konfuznost i kontradiktornost misli, kao i emocionalnu bol dvanaestorice apostola u tim trenucima. Dakle, jedna muna situacija je bila u toj
gornjoj sobi.
U jednom trenutku, Juda - jedan od Hristovih
uenika, izaao je iz sobe i odluio da izda Hrista.
21. stih: Rekavi ovo Hristos posta alostan u
duhu. Kao da oseanja sve vie rastu. U 13. poglavlju, 33. stihu, Isus kae: Deice! Jo sam malo
s vama, traiete me, i kao to ja rekoh Judejcima: Kuda ja idem vi ne moete doi, i vama
govorim sad.
Hristos koristi re deice. On, koji je imao 30
godina i vie, obraa se svojim uenicima koji su
bili ve odrasli ljudi sa: Deice moja. Ovaj izraz
potvruje ta se zbivalo u toj gornjoj sobi, u kojoj
meri su oseanja rasla. I onda je ta bomba
oseanja eksplodirala. 36. stih:
Ree mu Simon Petar: Gospode, kuda ide?
Isus mu odgovori: Kuda ja idem ne moe sad ii
sa mnom, ali e posle poi sa mnom. Petar mu
ree: Gospode! Zato sad ne mogu ii za tobom?
Duu u svoju poloiti za te. Odgovori mu Isus:
Duu li e svoju poloiti za me? Zaista, zaista ti
kaem: nee petao zapevati dok me se tri puta ne
odree.
Juda je ve izaao iz ove male grupice apostola. A sada, najhrabriji, najstariji, onaj ko je bio
lider ili voa ove male grupe apostola, biva opomenut da e uiniti najstraniji greh, da e se odrei svoga uitelja. A drugi uenici su verovatno
razmiljali: Ako e on, Petar, tako duboko pasti,
ta e se dogoditi sa nama? Oseanja smrti, gorine i tragedije lebde prostorijom.
I tada je Hristos izgovorio rei koje su zapisane u 14. glavi, od 1. do 4. stiha: Da se ne plai
srce vae, verujte Boga i mene verujte. Mnogi su
stanovi u kui Oca mojega. A da nije tako kazao
bih vam: idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet u doi, i uzeu
vas k sebi da i vi budete gde sam ja. I kuda ja
idem znate, i put znate. Ree mu Toma: Gospode! Ne znamo kuda ide, i kako moemo put
znati?
I evo teksta koji je predmet naeg razmiljanja u ovom poglavlju: Isus mu ree: Ja sam
put i istina i ivot, niko nee doi k Ocu do kroza
me.
Jedan autor je kazao da je ovo najbolja i
najutenija propoved koju je Hristos izgovorio
28

dok je bio na Zemlji. Jedan drugi teolog kae da

je ovo testament Isusa Hrista svojoj crkvi - poslednja propoved, najutenija propoved.
Da bismo doli do 6. stiha koji je predmet
naeg prouavanja u ovom poglavlju, rei emo
nekoliko rei o stihovima koji mu prethode. Prvi
stih kae: Da se ne plai srce vae. Pokuajmo
da zamislimo strah koji se uvukao u ove ljude u
toj gornjoj prostoriji. Isus kae: Uprkos injenici
to ne moete sagledati harmoniju dogaaja, to
po vama nema logike u onome to se zbiva, sve
vae nade nestaju jer smatrate da sam ja trebao
da osnujem ovde carstvo. Vi ne razumete ono to
sad ja radim, ali uprkos tome to ne razumete sve
do kraja, imajte poverenja u mene.
Da se ne plai srce vae, kae Hristos, verujte Boga i mene verujte. U tom trenutku je bilo
mnogo lake verovati u Boga koji je je bio na
nebu, nego u Hrista kome sude ovozemaljski vladari, koga psuju, koga ibaju, kome pljuju u lice,
koga e razapeti. Isus kae: Uprkos nemogunosti da u ovom trenutku vidite sklad i harmoniju
dogaaja, ipak mi verujte. I moemo da vidimo
da 14. poglavlje prikazuje Hristove uenike koji
ipak veruju Hristu, uprkos trenutnom nerazumevanju.
2. stih kae: Mnogi su stanovi u kui Oca
mojega. O ovom tekstu su napisane itave teoloke studije, jer su teolozi pokuavali da proniknu u ovu ideju - ta je Hristos eleo da kae.
Neki su tvrdili da se ovde kriju tajne koje je potrebno otkriti. I smatra se da ovaj izraz znai da je
nebo dovoljno prostrano da primi sve one koji tamo ele da dou. Kua Oca mojega je slikovita
predstava nebeskog Bojeg prebivalita. I na drugim mestima u Bibliji se spominju slini izrazi, gde
se kae da je ovo grad ivoga Boga, nebeski Jerusalim, grad Boji, i Hristos, dakle, odlazi da pripremi mesto svojim uenicima.
3. stih: I kad otidem i pripravim vam mesto,
opet u doi i uzeu vas k sebi da i vi budete gde
sam ja. Ovo je jedna od najjasnijih i najizrazitijih
izjava u celom Novom Zavetu o Hristovom drugom dolasku. Ovo je moda jedina izjava koja
smeuranu i bolom izbrazdanu ljudsku psihu moe vratiti u stanje uravnoteenosti i dati joj smisao. Hristos kae: Idem i opet u doi, i uzeu
vas k sebi.
U 4. stihu Isus kae: I kuda ja idem znate, i
put znate. Hristos je esto hteo da pokrene svoje
uenike na razmiljanje. Isus kae: Vi znate,
iako je bio svestan da im nije bilo u potpunosti
jasno ta se zbiva.
Ono to je najtraginije za oveka jeste indiferentnost prema istini. Jedan mislilac, Gapari,
kae da milioni ljudi koji danas ive, na umu imaju samo prolost, a nita originilanog i novog. Indiferentnost prema istini je stranija od mnogih

grehova. Kada iz oveka nestane elja da spozna

istinu, onda je to strano. Mnogi autori kau da su
ljudi prosto zabetonirani u zidove ovoga ivota,
ovoga grada, kako on kae, Vavilona, i da ne
mogu prosto ni za trenutak da se izvuku iz tog
gvoa i betona, i da svoje misli izdignu izvan te
realnosti.
Isus kae: Kuda ja idem znate, i put znate,
i onda se pojavljuje Toma. Toma je zanimljiva i
specifina linost u Jevaneljima. Mnogi danas
misle da je Toma bio veliki nevernik, dok neki
misle da je Toma bio ovek koji je sporije razumevao od drugih, to znai da je trebalo da mu
se due objanjavaju odreene istine. Drugi smatraju da nije re o tome, nego da je Toma bio tip
oveka koji je bio eljan intelektualnih istina i koji
je uvek eleo da zna vie od drugih.
Naime, Toma kae: Gospode, ne znamo kuda ide, i kako moemo put znati? Moda je Toma mislio da Hristos ide iz jedne zemlje u drugu,
ili sa jedne planete na drugu. Kuda ide Gospode?, kae Toma.
I u 20. poglavlju ovog istog Jevanelja mi nalazimo konano Tomu koji je prihvatio Hrista. On
ponovo nije verovao, ovoga puta da je Hristos
vaskrsao, i kae: Ne verujem ja u to. Drugi
uenici su mu kazali: Mi smo se susreli sa vaskrslim Hristom. Meutim, Toma je racionalista i
kae: Dok ja ne vidim, ne verujem. I onda kada
je konano video Hrista i Njegove probodene ruke, on je kazao, to su poznate rei: Gospod moj
i Bog moj.
Toma je bio u borbi sa Hristom. Svi mi prolazimo te faze slino Tomi i esto smo u svom ivotu slini Tomi: Da li si to ti stvarno, Gospode?
Da li si ti to stvarno vaskrsao? Da li je potrebno
da verujem u Tebe, i ta ako to sve nije tako?
Kuda ide ne znamo, ne znamo put, ne znamo
kuda ide i kako moemo put znati?
I kakav je odgovor na ova pitanja? Isus mu
ree: Ja sam put i istina i ivot. U ovom tekstu
je rezimirano itavo Jevanelje. Isus kae: Ja
sam put, istina i ivot. Ovde postoje tri izraza, na
grkom: hodos, aleteia i dzoe. Isus kae: Ja
sam put, istina i ivot.
Ako se uradi paljiva analiza teksta, vidi se da
naglasak pada na prvi izraz, na put. Zato? Zato
to u 4. stihu Hristos kae: I kuda ja idem znate,
i put znate. U 5. stihu Toma kae: Gospode, ne
znamo kuda ide, i kako moemo put znati? Isus
kae: Ja sam put. Isus je put, zato to je On istina i ivot. Druga dva izraza objanjavaju zato je
Hristos put.
Pre nego to analiziramo svaku od ovih rei
posebno, potrebno je da kaemo da ovim izrazima: hodos, aleteia i dzoe, prethode u ovoj
gramatikoj strukturi, rei ego emi, to znai ja
sam. Teolozi smatraju da se u ovim reima ego

emi krije itava jedna vest. Zato oni to smatraju? Zato to je na drugim mestima u Jevanelju
po Jovanu ovaj izraz ego emi pun poruke. Na
primer, Isus je kazao u 8. poglavlju: Pre nego to
se Avram rodio ja sam. Ili, slobodan prevod bi
bio: Ja sam se rodio pre Avrama. Meutim, u
originalnom tekstu stoji: Pre nego se Avram
rodio ja sam, ego emi.
Vidi se kao da ovde postoji igra rei sa glagolom biti. U knjizi Otkrivenje, koju je napisao
Jovan, ponovo nailazimo na igru rei sa glagolom biti. Isus kae: Ja sam onaj koji je bio,
koji jeste i koji e doi. U teologiji se smatra da
ovaj izraz ego emi predstavlja jedan odsjaj ideje
koja se sadri u najpoznatijem Bojem imenu u
Starom Zavetu. To je ime Jahve. To je uveni
tetragram (JHVH). U naem prevodu Starog Zaveta mi uvek itamo Bog ili Gospod, a u originalnom tekstu ima vie razliitih imena za Boga.
Biblija poinje sa imenom Elohim, i mi smo
ga ve spominjali. Meutim, od 2. glave 1. Knjige
Mojsijeve, od 7. stiha, mi nalazimo za Boga i ime
Jahve. Dugo vremena Jevreji nisu izgovarali ovo
Boje ime iz strahopotovanja. Kada su masoreti
(prepisivai Biblije) izmeu 5. i 15. veka pokuavali da stave samoglasnike na ovo ime, oni nisu
znali gde da ih stave jer su zaboravili kako se izgovara ovo Boje ime, pa su onda uzeli samoglasnike iz Bojeg imena Adonaj i dodali na ime
Jahve.
Vest koju ovo ime nosi u sebi je sledea: ovo
ime sadri jevrejski glagol biti - lijot. Kada je
Mojsije u jednom trenutku pitao Boga: Kako ti je
ime?, Bog mu je odgovorio: Ja sam Onaj koji
jeste. Samo Boje ime je dakle sadrano u ovoj
vesti: Bog je Onaj koji jeste, Bog je Onaj koji ivi
izvan vremena i prostora.
Sve ovo je vano izneti ne zato da bi se bavili
gramitikim strukturama jevrejskog i grkog jezika, ve da bi bolje razumeli najvee saznanje koje
glasi, da na nebu, negde u svemiru, postoji Bog
koji jeste, koji nije ogranien vremenom i prostorom, Bog koji ivi, koji postoji i koji je vean.
Ne samo to. Taj Bog je okrenut mislima ljubavi prema ljudima. Kao to u Starom Zavetu za
Boga nalazimo ime koje u sebi ima glagol biti ili
ideju o Bogu koji jeste, tako u Novom Zavetu
nalazimo izraze ego emi - Ja sam. Hristos je
dakle Bog u Novom Zavetu, isto kao to je to Bog
u Starom Zavetu. Zato je saznanje da u svemiru
postoji Bie ije postojanje nije podlono arinima
vremena i saznanje da je to Bie okrenuto mislima ljubavi prema oveku, najvea vest za ljude
na ovoj planeti. Znai, postoji Bie u svemiru koje
jeste.
Isus kae: Ego emi hodos, ili Ja sam put.
Ova re se koristi na razliite naine u Bibliji, i bilo
bi dobro da o njoj kaemo nekoliko rei kao rezi29

me. Na ovoj naoj planeti postoje razliiti putevi,

razliite staze, razliiti autoputevi ivljenja. Raskrsnice su postale tako zagonetne, tako komplikovane, da mnogi smatraju da vie nema apsolutnih puteva i da svi putevi konano vode u istom pravcu, i ljudska bol je zbog toga vea nego
ikada ranije. Sve do vremena Hegela postojala je
jasna razlika izmeu a i -a (minus a), odnosno, nasuprot dobru stoji zlo, nasuprot lai stoji
istina, nasuprot miru stoji nemir, nasuprot pratanju stoji nepratanje, itd.
Dakle, postoje dva puta u ivotu. Postoji dobro i postoji zlo. Ako biste danas otili na Moskovski univerzitet i pitali jednog studenta filozofije, ili mu kazali: Budi dobar, ili na Harvardu u
Americi, njihov odgovor bi verovatno bio: ta to
znai biti dobar? Da li uopte postoji dobro i zlo?
Zato? Od vremena Hegela pa naovamo, dominira ovakav stav: postoji teza, antiteza i sinteza. Teza je, na primer, mir, antiteza je rat, a sinteza e biti neko bolje stanje. U delima Hegela i
rat ima pozitivnu ulogu, i nema vie negativnih
vrednosti, nema vie negativnih puteva, nema vie negativnih staza. Sve ima svoje mesto u istoriji, i sve je konano dobro. I rat je dobar, jer e
stvoriti jedno novo ljudsko drutvo. Nema vie
razlike izmeu a i -a, svi putevi, konano, vode u istom pravcu.
Hegel je zastupao ideju o apsolutnom duhu ili
ideji, ili o razumu koji se polako ostvaruje u ljudskoj istoriji. On je smatrao, dok je iveo, da je
nemako drutvo, to jest prusko drutvo, vrhunac
savrenstva. Ovo je nanelo dosta tete, i danas
sve vie i vie moemo pronai ljude, pogotovo
mlade, koji smatraju da nita vie nije loe, nema
vie greha. Greh je postao zastarela kategorija i
nema vie prekraja odreenih normi. Svaki put
je konano dobar. Sa biblijskog aspekta to je neodrivo. Isus kae: Ja sam put.
Jedan novinar je u jednom svom lanku o Isusu dao sledei naslov: Samo su Hristove cipele
po meri oveka. ta to znai? To znai da je
ovek, njegova infrastruktura, njegovo duhovno i
fiziko bie, stvoreno da hoda Hristos putem.
ta to praktino znai? To znai da je ovek stvoren da hoda putem ljubavi, mira, morala, pratanja, pravde, istine, i to je Hristov put. Svaki drugi put, svaka druga staza, je staza otuenja od
bitne prirode samoga oveka. To je stanje u kome
ovek sam sebe unitava.
Isus je dakle kazao da je ovek stvoren da
hoda Njegovim putem. Svaki drugi put je put bola
i stradanja. To ne znai da e oni koji hodaju putem istine, pravde, ljubavi i mira imati savren ivot dok ive na ovoj Zemlji. Ali je sigurno da oni
koji hodaju Hristovim putem mogu biti mnogo
sreniji ve danas. Isus kae: Ja sam put. Isus
30

je dakle put zato to je On istina i zato to je On

ivot.
ta je to istina? Ako otvorimo renik, pronaiemo sledeu definiciju: Istina je izjava koja je
u saglasnosti sa injenicama. To je neto to je u
saglasnosti sa realnou, to je izjava bez kontradiktornosti. Isus kae: Ja sam istina.
I ovde dolazimo do vrlo kompleksnog problema. Ne samo da je Isus kazao da je On istina, nego su i mnogi drugi ljudi u istoriji kazali za sebe
da su oni jedina istina. Ko je istina? ta je istina?
To je veno pitanje na ovozemaljskim prostorima,
i veoma bitno pitanje. Ako je neto istina, onda za
to vredi i ivot dati. Ako je Hristos istina, ona prava istina o oveku, o svemiru, o uopte ljudskom
postojanju, onda vredi iveti za to. Mi znamo da
je Sokrat popio otrov zbog svoje istine. Imao je
mogunost da sauva svoj ivot, ali je smatrao da
je njegovo uenje jedina istina.
Muhamed je takoe smatrao da je on jedina
istina. Muhamed je iveo negde u 6. veku posle
Hrista. On je ostao siroe vrlo rano i njegov ujak
ga je uvao. Vrlo rano se oenio. Kasnije, negde
u 40. godini, smatrao je da je prorok, jer je dobio
posebne vizije. Muhamed je tvrdio da postoje razliiti proroci. On je prihvatio injenicu da je postojao prorok Avram, da su postojali i drugi proroci, kao to je bio Mojsije, zatim da je i Isus bio
prorok, ali da je on, Muhamed, poslednji prorok i
zato je njegovo uenje apsolutna istina.
Sa druge strane, postoji Buda koji se rodio u
krilu hinduizma. Budizam nije nita drugo do jedan reformatorski pokret samoga hinduizma. Buda je smatrao da je on istina. Unutar samoga hinduizma, koji je u poetku bio politeistiki pokret,
kasnije je nastao jedan pokret monoteizma. Buda
je u poetku osnovao jednu skoro ateistiku religiju i zato postoji diskusija unutar hinduizma: da
li postoji Bog ili ne? Kasnije, nastale su dve struje: jedna koja je verovala da Bog postoji, koja se
vratila hinduizmu, i druga koja je ostala dosta
ateistika. I Buda je tvrdio da je on istina, jedina
istina.
Ko je istina? ta je istina? Kome verovati na
ovom svetu? Ako uzmemo Bibliju, ona e nam rei da je Hristos istina. Ako uzmemo hinduistike
spise, ili kasnije budistike, tamo e rei: Buda je
jedina istina! Ako uzmemo Kuran, tamo e rei:
Muhamed je istina!
Ko je istina? Zato mi ne moemo da uzmemo
Bibliju u ruke i na osnovu nje da dokazujemo da
je Hristos istina. Svako od nas treba da razmilja
svojom glavom, i ne treba zdravo za gotovo prihvatati ta drugi priaju. Mi emo najiskrenije pokuati ovde da iznesemo biblijske istine, ali svako
mora proveravati ono to pie u Bibliji i sam za
sebe izgraivati svoj odnos prema Bogu.

Mi emo ovde poi od sledee postavke: poto se ne moemo po ovom pitanju sluiti Biblijom,
ni Vedama, ni Upaniadama, ni Bagavadgitom, ni
Kuranom, jer svako ima svoje miljenje, oigledno je da je oveanstvo tokom svoje istorije izgradilo odreene vrednosti koje moemo nazvati
opteljudskim, bitnim ili esencijalnim za ljudsku
prirodu.
U filozofiji postoje dva pravca koja tretiraju
ovo pitanje. Jedan pravac smatra da ovek nema
bitnu prirodu u sebi i ovaj pravac potie jo od
empirista. Dete se raa kao isti list papira, kao
tabula raza, i ono to vaspitanje ini od njega,
ili kola, to e dete postati. Na osnovu ovog
shvatanja, dete nema taj duhovni skelet ili jednu
bitnu duhovnu strukturu u sebi. Druga grupa filozofa, u koju spada i Albert Kami, koji se ovde nije
slagao sa Sartrom, smatraju da ovek ima u sebi
duhovni skelet, i da svi ljudi imaju odreene osobine koje moemo nazvati opteljudskim osobinama - osobine koje ima i onaj Eskim gore na severu, i Korejanac, i Japanac, i Amerikanac, i Indijanac.
Svi ljudi imaju jedan duhovni skelet koji je opteljudski i koji pripada svim ljudima svih vekova.
Te osobine su moda oslabljene ili ojaane, ali
biblijski stav jeste da ovek ima tu bitnu prirodu
ili bitnu duhovnu strukturu u sebi. Svaki ovek,
svesno ili nesvesno, eli da zadovolji potrebe te
bitne strukture u sebi. Moda neki ljudi nisu toga
svesni.
Ako bismo razmiljali o tim bitnim ili esencijalnim elementima ljudske prirode, onda bismo
mogli rei da je ljubav jedan od bitnih elemenata
ljudske duhovne strukture, tog duhovnog skeleta.
Svaki ovek ima potrebu da voli i da bude voljen.
Znamo da deca koja nemaju dovoljno ljubavi u
svom domu, u svom detinjstvu, celi ivot nose
odreene komplekse. Ljubav je zato bitna priroda
te strukture oveka.
Ili, na primer, pravda. Znamo da hiljade sudova zaseda svakog dana na ovoj planeti u elji da
se zadovolji pravda. Kant je jo zapazio da ak i
kad ovek umire, on duboko veruje u sebi da e
pravda i posle njegove smrti biti zadovoljena. ovek zaista tei pravdi i zato je pravda jedna opteljudska potreba.
Dalje, mir. Mir je najtraeniji artikal danas na
svetskom tritu. Ako neko smatra da je nafta ili
neto drugo najtraenije danas, onda se grdno
vara. Cela naa planeta je danas u potrazi za mirom. Kako pronai taj duevni sklad i mir u sebi?
Mir je bitna struktura oveka.
Zatim, istina. O njoj ne treba puno govoriti.
Istina je neto to uimo decu od detinjstva i elimo da svi govore istinu.
I moda da dodamo jo jednu osobinu - ivot.
Nema oveka koji ne eli da ivi. Postoje ljudi koji

su toliko bolesni da jednostavno ele da umru, ali

ako je ovek koliko-toliko u stanju da funkcionie,
onda on eli da ivi i to je jedna neugasiva e za
ivotom.
Sada emo ove bitne osobine ljudske prirode,
koje ine duhovni skelet svih ljudi svih vremena,
uzeti kao kriterijum, kao arin, kao merilo za sve
one koji su govorili da su istina. Dakle, poto ne
moemo koristiti Bibliju, Kuran ili neki drugi spis,
hajde da koristimo neto to predstavlja istorijsko
iskustvo oveanstva, da bismo izmerili sve one
koji su za sebe tvrdili da su istina.
Muhamed. Odmah da kaemo da ne elimo
da uvredimo bilo koga ko prihvata koncept islama. Muhamed je verovatno imao dobre namere u
poetku, ali injenica je, na primer, da je deset
poslednjih godina ivota proveo u ratu. Zamera
mu se da je imao vie ena od broja koje je on
sam pripisao. Ako upotrebimo probu ljubavi kod
Muhameda, onda on esto pada na ovom ispitu
jer je ovek sa maem u ruci. Pravda, ni ovde nismo sigurni. Mir, tu pada sigurno. Istina, ni ovde
nismo sigurni. ivot, ovde apsolutno pada. Muhamed je umro i nikada nije tvrdio da ima ivot u
sebi. Zato smatramo da Muhamed ne moe biti
istina, jer se razlikuje od bitne strukture oveka,
od dubokih potreba ljudskog bia koje ine taj
duhovni skelet.
Buda. Ovde je stvar mnogo tea. Buda je zaista teio ljubavi. U kojoj je meri on mogao da
uini da i drugi ljudi nesebino vole, to je drugo
pitanje. Takoe smatramo da zadovoljava i kriterijum pravde. Mir - i ovde bi mogli da se sloimo.
Mi ne moemo u Budinom ivotu nai dogaaje
gde je on ratovao. On je teio miru. Postoje neki
problemi u njegovoj biografiji, ali ne treba to prenaglaavati. Istina - mogli bi da kaemo da je
teio istini. Meutim, kada su u pitanju svi ovi kriterijumi, pitanje koje se postavlja jeste: u kojoj
meri je Buda u stanju da danas, oveku koji ivi,
da mir? Sa tog aspekta on u potpunosti ne bi zadovoljio kriterijume. On je kao ovek teio miru,
ali u kojoj meri je on u stanju danas da ulije mir
u ovekovo srce, to je ve veliko pitanje. Ista je
stvar i sa svim ovim pitanjima do sada. Meutim,
na testu ivota, Buda u potpunosti pada. Buda je
umro i mi znamo gde je njegov grob. On nikada
nije tvrdio da ima ivot u sebi.
Isus Hristos. Ako je iko ikada voleo, smatramo
da je Isus voleo jednom nesebinom ljubavlju do
te mere da je bio spreman da svoj ivot da za
druge. Ne samo to. Duboko smo ubeeni da je
Hristos u stanju i danas da ulije tu ljubav u nas i
da je mi moemo iriti na druge.
Pravda. Ako zaista postoje svemirski principi
pravde po kojima ko god sagrei mora da umre,
Hristos je onda eleo da zadovolji tu pravdu u
svemiru.
31

Kada je u pitanju mir, smatramo da je Hristos

jedino bie danas u svemiru koje moe u ljudsko
srce da ulije mir bez para i bez velikih rauna u
banci. Jedino On moe dati mir i duhovnu ravnoteu oveku. Takoe, Hristos zadovoljava i kriterijum istine.
Kada je u pitanju ivot, ovde je Hristos zaista
jednistven. itajmo dogaaj kada je Hristos bio
na grobu Lazara. Lazar je bio jedan od Hristovih
prijatelja. U Jevanelju po Jovanu, 11. poglavlju,
opisan je dogaaj kada je Lazar umro. On je imao
sestre Martu i Mariju. Hristos nije bio tada u tom
gradu, Vitaniji, ve daleko. I ta se dogodilo? itaemo od 3. stiha i nadalje:
Onda poslae sestre k njemu govorei: Gospode, gle onaj koji ti je mio, bolestan je. A kad u
da je bolestan, tada ostade dva dana na onom
mestu gde bee. Potom im ree: Lazar, na prijatelj zaspa, nego idem da ga probudim. Onda
mu rekoe uenici Njegovi: Gospode, ako je zaspao, ustae. A Isus im ree za smrt njegovu, a
oni miljahu da govori za spavanje sna. Tada im
Isus kaza upravo: Lazar je umro. A kad doe
Isus nae ga, a on ve etiri dana u grobu. Onda
ree Marta Isusu: Gospode! Da si ti bio ovde ne
bi moj brat umro. A i sad znam da to zaite u
Boga dae ti Bog. Isus joj ree: Brat e tvoj ustati. Marta mu ree: Znam da e ustati o vaskrseniju, u poslednji dan.
I evo tih sjajnih rei koje odzvanjaju ve dve
hiljade godina, rei koje mogu biti uteha svakom
oveku. 25. i 26. stih: A Isus joj ree: Ja sam
vaskrsenje i ivot, koji veruje mene i ako umre ivee. I nijedan koji ivi i veruje mene nee umreti
zauvek. Veruje li u ovo?, kae Isus Marti.
35. stih: Udarie suze Isusu. Isus se zgrozio
nad smru. 38. stih i nadalje: A Isus opet se
zgrozi u sebi, i doe na grob, a bijae peina i
kamen leae na njoj. Isus ree: Uzmite kamen.
Ree mu Marta, sestra onoga to je umro:
Gospode! Ve smrdi, jer su etiri dana kako je
umro. Isus joj ree: Ne rekoh li ti da ako veruje
videe slavu Boju? I ovo rekavi zovnu iza
glasa: Lazare, izai napolje.
Jedan profesor je nedavno kazao: Dobro je
to je Isus kazao: Lazare, izai napolje, jer da
nije kazao Lazare, svi mrtvi bi vaskrsli, jer je Isus
Bog koji ima mo da povrati oveka u ivot.

Lazare, izai napolje. O tome emo vie govoriti u narednim poglavljima, kada budemo govorili o Hristovom drugom dolasku.
Isus kae: Lazare, izai napolje. 44. stih: I
izie mrtvac obavit platnom po rukama i nogama,
i lice njegovo ubrusom povezano.
Isus kae: Ja sam put, istina i ivot. Koji
veruje mene, ako i umre ivee.
Bio je jedan mladi ovde, na naim prostorima, koji je bio religiozan. Tri meseca nakon to se
oenio otiao je u rat, i posle dve sedmice je poginuo. Njegov otac, koji je takoe bio religiozan,
napisao je u novinama sledei tekst svome sinu:
Sine moj mili, ve je 40 dana kako mirno spava
u svom grobu, a ja ivim sa verom u Isusa Hrista
da e mi te dati u zagrljaj uskoro kada bude doao. Dobro si znao stih iz Svetoga Pisma: Jer e
sam Gospod sa zapoveu, sa glasom arhanela
i sa trubom Bojom sii s neba, i mrtvi u Hristu
vaskrsnue najpre. Sine moj, dok piem ovo ja
plaem to nisi ovde. Tvoja majka, koja te je tako
neno milovala do poslednjeg rastanka, plae bez
prestanka. Tvojoj brai su srca slomljena od tuge
za tobom. Cela rodbina tuguje za tobom. Njihovo
plakanje nad tvojim grobom je tako snano da
paraju srca svima koji ih sluaju. Plau bez nade
i vere u skori Hristov dolazak i veni ivot. Verujem da e Gospod uiniti da ipak spoznaju istinu,
i tada emo svi biti zajedno. Sine moj i brate u
Hristu, tvoj aneo stoji kraj tvoga groba i eka
glas Boji da te podigne. Spavaj do skorog vienja u carstvu nebeskom.
Ovim primerom smo eleli da istaknemo koliko je istina o vaskrsenju mrtvih bitna za praktian
ivot i koliko su religiozni ljudi svih vekova vrsto
verovali u ove Hristove rei: Ja sam put, istina i
ivot. Jedina osoba u ljudskoj istoriji koja se ikada usudila da kae: Ja sam ivot, bio je Isus
Hristos. To je jedina osoba za koju znamo, na osnovu mnogobrojnih podataka, da je vaskrsla iz
groba. Zato je ovo srce Jevanelja: Ja sam put,
istina i ivot.

Ako postoji Bog, zato nevini stradaju?

Ovo je jedna od najkopleksnijih tema. Mnogi
ljudi su ili stazom ka Bogu do jedne odreene
granice, a kada se razgovaralo o ovoj temi, vrlo
esto su odustajali. Najvei skeptici i kritiari re32

ligije navodili su upravo ove argumente u prilog

injenice da Bog ne postoji. Ti argumenti idu otprilike ovako: Ako postoji Bog, koji je svemogu,
zato onda nevina deca stradaju, zato nevini lju-

di stradaju? Ako je On sveznaju, zar nije mogao

pronai neko drugo reenje za situaciju na ovoj
planeti?
Taj problem postoji i do dananjeg dana. Sve
dok je u pitanju ivot nekog drugog, mi vrlo malo
o tome razmiljamo, ali kada smo mi u pitanju,
kada se bolest ili smrt nae u naoj porodici,
onda ljudi sasvim drugaije razmiljaju. Hiljade
uzvika svakoga dana upueno je Bogu: O, zato
Boe, ako te ima? Zato?
Mi emo pokuati da damo biblijski odgovor
na ovo pitanje i nadamo se da emo bar delimino shvatiti Boji odgovor na ovaj problem.
ivot je jedna vrlo kompleksna realnost. Sa
jedne strane ivot buja, dolazi prolee, tu su ptice, pupoljci, drvee, a sa druge strane elina ruka smrti je prisutna u toj lepoti prirode. ta se dogodilo? Odakle smrt? Ako te ima, Boe, zato? I
knjiga za koju se smatra da je prva napisana u
Bibliji, Knjiga o Jovu, tretira problem ljudske patnje i ljudskog bola.
Mi emo ovde pokuavati polako da otvaramo
ovaj predmet i da vidimo ta nam Biblija o tome
kae. Moda je dobro da krenemo od injenice da
je Bog, kada je stvarao svet, imao pred sobom
dve mogunosti. Prva mogunost je bila da bia
koja e stvoriti budu roboti. ta to znai? Znamo
ta su roboti. Dovoljno je samo da pritisnemo
dugme i robot reaguje i deluje kako god mi to zamislimo.
Postojala je i druga mogunost koju je Bog
imao, a to je da stvori bia sa slobodnom voljom
odluivanja. Meutim, stvaranje bia sa slobodnom voljom odluivanja ukljuuje u sebe rizik, veliki rizik. Ako se stvori robot, mi znamo da moemo upravljati njegovim akcijama. Ali ako se stvori
bie sa slobodnom voljom odluivanja, postoji rizik da to bie u jednom trenutku svoga postojanja moe jednostavno rei Bogu: Ja elim ii nekim svojim vlastitim putem. Tvoji putevi, Boe,
mene vie ne interesuju.
Bog se ipak odluio, kao to znamo iz Biblije,
da stvori bia sa slobodnom voljom odluivanja.
Zato? I danas, ako imate dva bia, da bi postojala radost u tom odnosu, da bi taj odnos bio smisaon, da bi postojala srea, mora postojati kategorija koju mi nazivamo sloboda. Mi znamo da i
danas, recimo u braku gde nema slobode, vrlo
esto nema ni radosti, ni ljubavi, ni sree. Zbog
toga, na osnovu biblijskog izvetaja, sloboda je
neophodan uslov da bi postojala radost, ljubav i
srea.
Pitanje koje se esto postavlja jeste: Zato
je, na kraju krajeva, Bog odluio da stvori oveka? Mi na ovo pitanje nemamo direktan odgovor
u Bibliji, ali na osnovu razliitih indikacija moemo
dati odgovor. Moemo postaviti sledee pitanje:
Zato roditelji odluuju da imaju decu? Da li u

dananjim uslovima roditelji imaju neku materijalnu korist od te svoje dece? U veini sluajeva
nemaju. Zato roditelji onda ipak ele da imaju
decu? Pa zato da im se raduju, da uivaju u zajednici sa njima. Iskustvo je mnogih roditelja da
nije bilo veeg i radosnijeg dogaaja u njihovom
ivotu od onog kada su dobili dete. Ako postoji
ljubav u roditeljima, u nama, to je samo bleda slika ljubavi koju je Bog imao prema stvorenjima
kada je stvarao, jer mi smo stvoreni prema Bojem obliju.
Kada je, dakle, Bog stvarao ljude, stvorio ih je
da se raduje, da uiva u zajednici sa njima, da
postoji ljubav u tom odnosu. To je jedini racionalni odgovor koji moemo dati. Da bi postojala ljubav i da bi postojala srea u tom odnosu, morala
je postojati sloboda.
Biblija govori o tome da je Bog u jednom trenutku stvorio bie koje zovemo Lucifer. Ime
Lucifer dolazi od dve grke rei: luks to znai
svetlo, i fero to znai nositi. Ime Lucifer
znai Svetlonoa. Ovo je svakako smisaono ime,
kao i mnoga druga imena, i oznaava kakvo je to
bie bilo. To je bilo bie koje je odravalo svetlost.
Svetlost je simbol jasnoe, istote, ljubavi. I Bog
je stvorio jedno sjajno bie.
Meutim, taj Lucifer je, na osnovu biblijskog
teksta, u jednom trenutku istorije svemira odluio
da vie ne ivi u zajednici sa Bogom. Zato emo
videti kako Biblija objanjava taj svemirski
dogaaj. Prvi izvetaj koji emo itati nalazi se u
Knjizi proroka Jezekilja, 28. poglavlje, od 12. stiha: Sine oveiji, narii za carem Tirskim, i reci
mu... Ovde se spominje car Tirski, i mi smo ve
govorili o proroanstvu o Tiru. Zato je potrebno
odmah da kaemo da car Tirski ovde predstavlja
Lucifera. To je est sluaj da odreene istorijske
linosti ili dogaaji ili institucije postaju tip. Tako
car Tirski postaje tip jedne druge realnosti, kao
to emo videti iz teksta. On postaje tip samoga
Lucifera ili Sotone.
Zanimljivo je da Biblija govori o tome da i mi
ljudi danas u sebi moemo imati dva lika. Na
primer, kada Hristos govori o oinstvu, On kae:
Vi ste sinovi avola. Drugima kae: Vi ste
sinovi Boji. Dakle, i danas postoji to dvostruko
oinstvo. U istoriji su takoe postojali dogaaji ili
linosti koji su tip nekih drugih realnosti, a u
ovom sluaju samoga Sotone ili Lucifera.
Pogledajmo tekst: Sine oveiji, narii za
carem Tirskim, i reci mu: Ovako veli Gospod: Ti
si peat savrenstva, pun si mudrosti i sasvim si
lep. Bio si u Edemu, vrtu Bojem, pokrivalo te je
svako drago kamenje, i onda se nabraja i iznosi
lepota, svetlost, mudrost i savrenstvo tog bia
kojeg je Bog stvorio.
14. Stih: Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanja. Heruvim je jedna kategotija anela.
33

Dakle, ovde nam se kae ko je bio taj Lucifer. On

je bio aneo heruvim, pomazan ili odreen da
zaklanja. Heruvimi zaklanjai, na osnovu drugih
tekstova Biblije, su aneli ili stvorenja koja su u
samoj Bojoj prisutnosti.
Tekst dalje kae: I ja te postavih, ti bee na
svetoj gori Bojoj... (Sveta gora Boja je mesto u
svemiru gde Bog prebiva.) ... ti hoae posred
kamenja ognjenoga. Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlou
svojom.
Ovo je vrlo zanimljiv tekst. Biblija kae: Bio
si mudar, bio si savren, ali ti pokvari mudrost
svoju svetlou svojom. Jo jedanput da ponovimo, ovde se govori o biu koje se zove Lucifer. Za
sada je to car Tirski, koji je oigledno ovde simbol nekog drugog.
Zato mi smatramo da nije re o caru Tirskom, nego da je re o jednom drugom biu koje
zovemo Lucifer? Na osnovu ega? Da li imamo
pravo na jednu takvu interpretaciju? Smatramo
da imamo. Na primer, car Tirski nikada nije bio u
Edemu, vrtu Bojem, nikada nije bio heruvim,
nikada nije hodao po svetoj gori Bojoj, nikada
nije bio savren na putevima svojim. Oigledno
je, dakle, da biblijski pisac polazi od lokalnog i
govori o univerzalnom. Lokalni car, jedna istorijska linost, postaje simbol ili tip samoga Lucifera
ili Sotone. To je prvi tekst.
Drugi tekst je zapisan u knjizi proroka Isaije.
Dakle, iz Knjige proroka Jezekilja smo saznali da
je Lucifer, ili car Tirski koji njega predstavlja, pokvario mudrost svoju svetlou svojom. Moda emo iz Knjige proroka Isaije dobiti jo kompletniji
odgovor na pitanje: Ko je Lucifer ili Sotona? U 14.
poglavlju, od 12. do 14. stiha se kae:
Kako pade s neba, zvezdo danice, keri zorina? Kako se obori na zemlju, koji si gazio narode?
A govorio si u srcu svom: Izai u na nebo, vie
zvezda Bojih podignuu presto svoj, i seu na
Gori zbornoj, na strani severnoj, izai u u visine
nad oblake, izjednaiu se sa Vinjim.
Sa kim e se izjednaiti? Sa Vinjim. Dakle, sa
Bogom.
Ovde saznajemo neto vie o tom prvom
grehu koji je nastao u svemiru, grehu za koji verujemo da je prouzrokovao sve druge probleme u
svemiru.
Postoji dakle, na osnovu Biblije, Bog koji je
apsolutan na svim poljima, koji je garancija stabilnosti, harmonije i postojanja svemira. Druga
bia koje je Bog stvorio nazivamo stvorenja.
Stvorenja nikada ne mogu biti Stvoritelj, jer stvorenja nemaju apsolutnu slobodu, stvorenja nisu
sveznajua. Mi emo kasnije rei neto vie o
stvorenjima, ali za sada je bitno da uoimo da
stvorenja mogu biti savreno srena jedino u stanju u kome se nalaze.
34

Meutim, za Lucifera se kae da je u jednom

trenutku pokuao da on sam bude Bog, da se izjednai sa Vinjim. Moda se nekome ini da je
ovo stari izvetaj, ali to se dogaa svakoga dana
u naim ivotima. Prvobitni greh koji se dogodio
u svemiru, u srcu Lucifera, zbiva se svakodnevno
u naem srcu. Uvek kada elimo da mi sami budemo kreatori svoga ivota i kada zanemarujemo
u potpunosti ono to je Bog kazao, mi stavljamo
sebe na mesto Boga.
Postojala je velika krilatica za vreme Fojerbaha i Marksa: Homo homini deus est, ili ovek
je oveku bog. Dakle, sve je u rukama oveka,
ovek je u stanju da rei sve svoje probleme i
ovek e ih reiti. Sada se moda o tome vie ne
govori, ali do pre samo dvadesetak godina bilo je:
Tehnika e reiti probleme oveka! Nauka e reiti sve probleme ljudskoga bia!, da bi ovek na
kraju ovoga veka stajao umoran, zauen. Ne
samo da mu nauka i tehnika nisu doneli reenja,
nego su doneli mnogobrojne probleme. Nije ovek oveku bog. Da bi ovek bio srean u svom
ivotu, on mora potovati Boje postojanje i samo
u jednom takvom odnosu on moe biti srean.
Prvobitni greh o kome se ovde govori jeste
elja oveka ili bia, stvorenja, za autonomijom,
za nezavisnou od Boga. Ali, ovek ne moe postojati nezavisno od Boga. To je pusta elja za autonomijom, koja vodi u tragediju, u smrt, u propast. To je biblijski stav.
Biblija na jedan ovakav nain objanjava prvu
pojavu zla u svemiru. I ta se onda dogodilo u
svemiru? Otkrivenje Jovanovo, poslednja knjiga u
Bibliji, 12. poglavlje, 7. stih:
I posta rat na nebu. Mihailo i aneli Njegovi
udarie na adahu, i bi se adaha i aneli njezini. (Mihajlo u Bibliji predstavlja samoga Isusa
Hrista. Mikael je jevrejska re koja znai ko je
kao Bog.) Tekst dalje kae, 8. stih:
I ne nadvladae, i vie im se ne nae mesta
na nebu. Kome se to nije nalo mesto na nebu?
Adahi i anelima njezinim. 9. stih: I zbaena bi
adaha velika, stara zmija, koja se zove avo i
Sotona, koja vara sav vasioni svet, zbaena bi na
zemlju, i aneli njezini zbaeni bie s njom.
12. stih: Zato veselite se nebesa i vi koji ivite na njima... (Ovde Biblija jasno kae da postoje i druge planete u svemiru na kojima ive
stvorenja.) ... teko vama koji ivite na zemlji i
moru, jer avo sie k vama, i vrlo se rasrdio, znajui da vremena malo ima.
Dakle, Biblija jasno kae da je dolo do rata
na nebu, kada je dolo do sukoba izmeu Boga i
jednog stvorenja koje se zvalo Lucifer. Kakve je
prirode taj rat bio, mi ne znamo. Biblija dalje kae
da je adaha ili Sotona ili Lucifer, bio zbaen na
ovu Zemlju sa svojim anelima: Teko vama koji
ivite na zemlji i na moru, jer avo sie k vama i

vrlo se rasrdio, veselite se vi koji ivite na drugim

planetama. Toliko za sada o ratu u svemiru i o
pojavi greha u svemiru.
Ako idemo malo dalje, postaviemo sebi pitanje: Kako je dolo do pojave zla na ovoj naoj
planeti? Jedan ovek je pitao: Zato je Bog smatrao da je ova planeta smetlite na koju je bacao
sve ono to nije valjalo u svemiru? Meutim, Bog
nije svojevoljno zbacio Sotonu na ovu planetu.
Prve stranice Biblije, 1. Knjiga Mojsijeva, 3. poglavlje, govore o tom dramatinom dogaaju.
Od 1. stiha tekst kae: Ali zmija bee lukava
mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod, pa ree eni: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete
sa svakoga drveta u vrtu? A ena ree zmiji: Mi
jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu. Samo sa
onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite
i ne dirajte, da ne umrete. A zmija ree eni: Neete vi umreti, nego zna Bog da e vam se u onaj
dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi, (ponovo elja da ovek postane
Bog), i znati ta je dobro, ta li zlo. I ena videi
da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati, i da je drvo vrlo drago radi znanja,
uzabra roda s njega i okusi, pa dade muu svojemu, te i on okusi. Tada im se otvorie oi i videe
da su goli, pa spletoe lia smokova i nainie
sebi pregae. I zaue glas Gospoda koji iae po
vrtu, i sakri se Adam i ena mu ispred Gospoda
meu drveta u vrtu. A Gospod viknu Adama: Gde
si? A on ree: uh glas tvoj u vrtu pa se poplaih, jer sam go, te se sakrih.
Ovaj tekst je pun dubokog smisla. Ovde je
zmija medijum ili predstavnik samoga Sotone i
ovaj dijalog koji se vodio izmeu Eve i Sotone vrlo
je znaajan. Postoje mnogi detalji o kojima sada
neemo govoriti, ali mi emo pokuati da rezimiramo ove misli.
Svi biblijski teolozi gledaju na ovaj greh koji
se dogodio u Edemskom vrtu, kao na neku vrstu
pada. Naime, ovek se nalaziio u jednom drugom
stanju savrenstva. Posle greha protiv Boga, ovek je pao na jedan nii stepen postojanja. On je
izgubio ono to se u teologiji naziva prvobitna
pravednost. ovek se u poetku nalazio u stanju
prvobitne pravednosti, a sa eljom da on bude
Bog, da se izjednai sa Vinjim, ovek gubi tu
prvobitnu pravednost i pada na jedan nii nivo
postojanja. To je prva misao.
Druga misao jeste, da pre nego to je ovek
sagreio, okolina u kojoj se nalazio, Edemski vrt
ili prostor koji je Bog stvorio za oveka, bio je
savren. Nita nije bilo oko oveka ili u samom
oveku to bi ga navelo da uini ovaj greh. Jedan
teolog kae: Nije postojao nijedan ton skandalon (to znai kamen spoticanja) koji je Bog
namerno stavio pred oveka da bi uinio greh.

Sve je bilo savreno. Kada Biblija opisuje Boje

stvaranje, kae se: I sve bee dobro veoma.
Zatim, dobro je naglasiti da je ljudska priroda
bila savrena. Nita joj nije nedostajalo i sve je
odlino funkcionisalo. Biblija kae da je ovek bio
nainjen po Bojem obliju, i po svojoj spoljanjosti i po svojoj unutranjosti. Zapovesti Boje
nisu bile strane ljudskoj prirodi. One su bile deo
oveka, deo njegove prirode. Jedan autor kae:
Njegove racionalne snage su bile svete i sretne.
Dakle, danas kada mi razmiljamo i koristimo
svoj um, imamo esto problema da doemo do
pravih zakljuaka. Kada je Bog stvorio oveka,
njegove umne moi bile su savrene. Meutim,
ovek je trebalo da razvija svoj odnos sa Bogom,
odnosno da razvija svoj karakter. Dakle, ovek
nema zatvorenu prirodu i Bog ga je tako stvorio
da moe da se razvija kroz celu venost.
Cilj ljudskoga ivota, na osnovu Biblije, jeste
putovanje, putovanje koje je ispunjeno novim
saznanjima kroz celu venost. ovek je, dakle,
mogao da razvija svoj odnos sa Bogom, i taj odnos je mogao da bude sve kompletniji i kompletniji, savreniji.
I mi smo itali da je Bog postavio jedan test.
To je bilo drvo poznanja dobra i zla. Mnogi smatraju da je to bio kamen koji je Bog namerno postavio da bi nai praroditelji pogreili. Smatramo
da to nije ispravno objanjenje ovog dogaaja.
Problem nije bio u drvetu, problem je bio u ljudima, u njihovom odnosu prema Bogu. Ako posmatramo taj problem greha, i to je sutina ovog
poglavlja, zato je onda ovek pogreio? Ako je
sve bilo savreno, ako je sve dobro funkcionisalo,
ta je onda to to je prouzrokovalo elju oveka
da se izjednai sa Bogom?
Prva stvar koju bi ovde trebalo naglasiti, kada
govorimo o grehu ili zlu, jeste da mi pretpostavljamo da zlo ili greh ima neku vrstu zakonitosti u
sebi. Mi obino traimo zakonitosti u realnostima
koje nas okruuju. Na alost, zlo nema u sebi
zakonitosti. Zlo je jedna udna realnost.
Drugo, kada govorimo o prvobitnom grehu
kojeg su uinili Adam i Eva, smatramo da taj greh
moemo shvatiti svojim racionalnim kategorijama
i da ga moemo razumeti. Stotine hiljada teologa
tokom vekova je zakljuivalo da zlo nije racionalna kategorija i da se ne moe objasniti umnim
putem. Neko je kazao: Ako bismo mogli da putem logike objasnimo zato je Lucifer, ili zato su
Adam i Eva pogreili, mi bismo mogli opravdati to
njihovo zlo koje su uinili. Ne postoje racionalne
strukture u samom inu greha.
Kada govorimo o zlu, mi esto smatramo da
zlo pripada uzrono-posledinom polju realnosti.
Mi bismo eleli da kaemo: Neto je postojalo u
Edemskom vrtu, neki uzrok je postojao u oveku
ili vrtu, koji je uinio da ovek pogrei. Meutim,
35

biblijski gledano, zlo nema uzrok svog postojanja,

ne pripada uzrono-posledinom redu stvari.
Jedan autor kae: Greh je zagonetka, tajna.
Jedan drugi autor kae da je greh realnost sui
deneris, to znai - jedina takva realnost u
svemiru. Greh se ne moe uporediti ni sa im i ni
sa kim. Takoe, greh nema ontoloku realnost i
mi ne moemo rei da je greh, na primer, sto ili
mikrofon, ili ovo ili ono. Greh je realnost sui
deneris. Ta realnost ne pripada uzrono-posledinom redu stvari. Ona je neuporediva ni sa im
i ni sa kim.
Jedan profesor, koji se zove Pol Rikar, dobar
deo svog ivota je posvetio izuavanju fenomena
greha ili zla. ta je to greh? On je doao do sledeih zakljuaka. Pol Rikar kae: Greh je razaranje. Kad je Bog stvarao svet, On ga je stvarao
ex nihilo, ili iz niega je stvarao neto, a greh je
obrnuti proces: greh od neega stvara nita. Greh
je razaranje, greh je aktivni razarajui princip koji
razara oveka. On je princip suprotan stvaranju.
Na primer, kada itamo prve stranice Biblije,
nalazimo te poznate rei: I ree Bog: Neka bude
svetlost. To su te uvene rei u teologiji: Dabar
Elohim. Kada Bog neto kae, ono postaje, iz
niega postaje neto. Dabar Elohim, i postaje
svetlost. Greh, na osnovu Pola Rikara, je suprotan
proces. Greh od neeg to je Bog ve stvorio,
stvara nita.
Drugo to kae Pol Rikar jeste: Greh je samoubilaka sila. ta to znai? To znai da on jede
sam sebe. Kada zavri da unitava samoga sebe,
on umire, i to je najvea kontradikcija greha. Jedan drugi autor je kazao da se greh u istoriji oveanstva mnoio kao lanana reakcija, i mi vidimo da proces degradacije oveanstva ide uzlaznom putanjom. Ako je evolucija tana, onda bi
oveanstvo trebalo da ide uzlaznim putem. Meutim, Biblija, a i konkretni rezultati ljudskog ivota pokazuju da oveanstvo ide na dole.
Greh se mnoio u istoriji oveanstva. Jedan
drugi autor je kazao da je greh kao grudva snega
koju ovek baci sa vrha planine, a u podnoju ona
postane itava lavina. Greh je samoubilaka sila.
Pol Rikar kae: Mrnja ne unitava samo objekt
mrnje, nego unitava i subjekt mrnje. Bilo kakav prekraj moralnih zakona ne unitava samo
okolinu, nego unitava i samog oveka. Bilo kakav greh ili bilo kakvo zlo koje ovek ini deluje
samoubilaki na njega samoga.
Pol Rikar takoe spominje i jednu drugu dimenziju greha, a to je dimenzija prljanja. Evo ta
on kae: Kada ljudska bia postanu svesna da su
uinila greh, u njima se javlja elja za oienjem. Kada je ovek svestan da je uinio neto
to nije dobro, on jednostavno osea u sebi nezadovoljstvo, mi kaemo gria savesti, osea da
je prljav i eli da se oisti od toga to je uinio. To
36

znai da ovek ima bitnu strukturu, ima duhovni

skelet, ima prirodu koju je Bog ugradio u njega,
koja je ili oslabljena ili je u boljem stanju, i koja
reaguje kada ovek uini greh.
Greh je, dakle, prljanje, i ovek ima elju ili
potrebu za oienjem. Na alost, ovek ne moe
otii u apoteku, kupiti lek, popiti ga i rei: Sve je
u redu. Postoji samo jedno Bie u svemiru koje
nam moe dati lek da bismo se oistili.
Dalje, Pol Rikar kae da je druga dimenzija
greha - dimenzija zaveta. On kae: Biti ovek,
znai biti u stanju zaveta prema Bogu. To znai,
biti ovek podrazumeva biti u odreenom odnosu
prema Bogu. Samim tim to sam ja ovek, to znai da ja posedujem u svom biu tu bitnu strukturu ili duhovni skelet. Na taj nain ja teim Bogu,
samim roenjem obeavam neto Bogu. Biti ovek, znai obeati neto Bogu, biti u stanju zaveta. Biti Bog, znai biti u stanju zaveta prema oveku. Bog je obeao neto oveku. Kada ovek ini greh, on jednostavno kida te veze sa Bogom i
zato se osea prljavim, zato se osea nelagodno
u svojoj koi, zato eli da pobegne, osea neurozu, osea nemir i jednostavno eli da rei taj
problem koji nosi u sebi. Pol Rikar kae: Greh je
uljez u ljudsku realnost.
Jo jednom emo precizirati dva termina koja
su ovde bitna: Svaki greh je zlo, ali svako zlo nije
greh. ta to znai? To znai, ako je neko imao
roditelje koji su bili alkoholiari ili slino, i nasledio je neku bolest, on nije za to kriv. On nosi to
zlo u sebi, on uestvuje u tom zlu, on pati zbog
tog zla (ako se rodio sa odreenim nedostacima),
ali on nije kriv. To nije greh, to je zlo. Takav ovek
nije prekrio neto ili uinio neto to bi ga uinilo krivim. Zato je svaki greh zlo, ali svako zlo nije
greh.
Evo kako Biblija opisuje greh. Prvi izraz koji
Biblija koristi za greh, recimo u Starom Zavetu,
jeste re het, to znai promaiti, doiveti neuspeh. To je akcija koja ne dostie cilj. Drugim
reima, ako ovek kao ljudsko bie grei, to znai
da je on promaio smisao svoga ivota, nije stigao na cilj, doiveo je neuspeh kao ljudsko bie.
Drugi izraz koji Biblija koristi jeste avon, to
znai iskrivljenje, perverzija, distorzija. Znai,
postoji bitna priroda u oveku, i ovek neto iskrivljuje, ide drugim putem od onoga kojim bi trebalo da ide.
Trei izraz je pea to znai krenje zavetnog obeanja. Biti ovek, znai obeati Bogu, biti
Bog, znai obeati oveku. Biti Bog znai biti u
stanju zaveta prema oveku, a biti ovek znai biti u stanju zaveta prema Bogu. Iluzija je verovati
da mi, kao ljudska bia, moemo biti slobodni, i
iveti svoj ivot kako mi hoemo. Mnogi ljudi kau: Ja ne elim sluiti ni Bogu, ni nikome. To nije
mogue. Za oveka ne postoji srednji put. ovek

je stvoren da bude sa Bogom, ovek je stvoren da

bude u zavetnom odnosu sa Bogom. Onog trenutka kada pokida taj zavet, ovek uestvuje u
onome to Biblija naziva pea - krenje zaveta,
distorzija, perverzija, promaaj, potpuni promaaj
ivota, i ovek ne stie do cilja.
Novi Zavet koristi drugaije izraze. Novi Zavet
je pisan na grkom jeziku i izraz koji se koristi za
greh jeste adikia, to znai initi zlo, initi nepravdu, initi neto to je suprotno od pravde.
Drugi izraz je hamartia, to znai promaiti cilj,
ii stranputicom. To su naini kako Biblija opisuje zlo.
Sada emo se vratiti na sam poetak. Lucifer
je uinio zlo, ovek je uinio zlo, i s pravom se
moemo pitati: Zato je Bog onda stvorio oveka,
ako je to znao? Bog je znao ta e se desiti, Bog
zna budunost. Ako je Bog znao ta e ovek
uiniti, zato ga je stvorio? Ako je Bog znao da e
Lucifer uiniti zlo, zato ga je onda stvorio?
Druga stvar: Zato Bog nije odmah unitio
Sotonu? Time bi jednostavno unitio problem svih
ubijanja, Auvica, i svih koncentracionih logora
sveta svih vremena.
Kada je zlo nastalo u svemiru, Bog je mogao
odmah da uniti Sotonu, meutim, zamislite jednog oca koji ima petoro dece i jedno od te dece
doe k ocu i kae: Tata, tvoja pravila me apsolutno vie ne interesuju, elim da idem svojim putem, elim da budem isto to to si i ti, iako dete
ima tek sedam, osam godina, nesvesno je i nezrelo. Ali, dete kae: Ja elim ii svojim putem, ne
elim vie da sluam ono to mi ti govori. A tata
kae: Jel tako, sine? Tako, kae sin. I otac
uzme sekiru i odsee mu glavu.
Da li moemo da zamislimo, ta bi druga deca
mislila o tom ocu? Kazali bi: Tiranin! Zato mu
nije dao neku drugu priliku? On je nepravedan,
bez ljubavi. Ovaj odgovor nam pomae da shvatimo zato je Bog dozvolio da est hiljada godina
zlo postoji na ovoj planeti, zato hiljade ubijene
dece, milioni bolesnih ljudi koji ive na ovoj planeti.
Biblija tvrdi da smo mi gledanje celog svemira. Bog je jednostavno dopustio da se zlo razvija
lananom reakcijom, kao lavina sa vrha planine, i
da zlo u potpunosti iskae svoje pravo lice. Naravno, nama koji ivimo na ovoj planeti nije tako
jednostavno. Meutim, na osnovu Biblije, doi e
dan kada e oveanstvo doi u stanje samounitenja. Znai, zlo e dovesti oveanstvo u stanje
samounitenja. Kada zlo bude dostiglo tu kulminaciju, dakle stanje samounitenja, Bog e intervenisati.
Mi takoe moramo znati da je pred Bogom
strahovito teak zadatak na kraju istorije sveta.
Mi moramo znati da e Bog morati da uniti hiljade svoje dece. Biblija kae da e ih biti kao

pesak morski kada doe sud Boji. Kako e to

Bog uspeti da uini, a da ne bude proglaen diktatorom? Zato je Bog dopustio da se zlo iskae,
da onog trenutka kada bude amputirao jedan deo
ljudskih stvorenja, jednostavno svi, i oni koji su
patili tokom vekova, mogu rei: Pravedan si, o
Boe.
Zato na osnovu Biblije, svi oni na ovoj planeti
koji budu pobedili u borbi sa zlom, bie najvea
dragocenost u svemiru, jer e biti ivi svedoci.
Oni su prolazili kroz patnje, kroz smrt, kroz bolesti, kroz sve mogue tragedije, i oni e znati
kroz celu venost da cene i da budu ivi svedoci
potrebe da svemir ivi u skladu sa principima koji
u njemu postoje.
Kada posmatramo ljude, mi vidimo samo jedan mali deo njih na ulicama. Drugi deo ljudi je u
zatvorenim prostorijama, mranim sobama i retko
kad ih neko obie. Veliki broj ljudi na ovoj planeti
pati ve danas i nemaju nikog da ih obie, da ih
poseti.
Zlo je zaista preveliko danas na ovoj planeti i
mi imamo prilike da to gledamo svakoga dana na
televiziji. Zato nevini stradaju? Od kada je
Sotona zbaen na ovu Zemlju, Hristos je kazao
neto vrlo zanimljivo. U Jevanelju po Jovanu,
12. poglavlje, 31. stih: Sada je sud ovome svetu,
sad e biti isteran knez ovoga sveta napolje. Ko
je taj knez ovoga sveta? 14. poglavlje, 30. stih:
Ve neu mnogo govoriti s vama, jer ide knez
ovoga sveta, i u meni nema nita.
Na osnovu Biblije, ko je knez ovoga sveta? Na
osnovu Biblije, knez ovoga sveta je Sotona. Danas na ovoj planeti, na osnovu Biblije, vladaju
principi Sotone. To su principi zla, mrnje, nasilja,
nepravde, nemorala. U molitvi Oe na Isus je
kazao: Neka Tvoja volja, Boe, bude na zemlji
kao to je i na nebu. ta nam govori ova reenica? Govori nam da danas na ovoj Zemlji nije volja
Boja. Zato nevini stradaju? Nevini stradaju jer
danas na ovoj planeti vie nema reda. Svi mi
udiemo vazduh koji vie nije ist, pijemo vodu i
jedemo hranu koji su dosta zagaeni i svi uestvujemo u patnjama ove planete.
Meutim, ono to moemo znati jeste da Bog
pred naim patnjama nije ostao skrtenih ruku
negde na nebu. I pre oko 2000 godina, Bog je u
linosti Isusa Hrista siao na ovu planetu i umro.
On je podelio nau sudbinu. Ne samo to, On je
omoguio da svi oni koji ele da pronau spasenje iz situacije u kojoj se nalaze, mogu to uiniti.
Postoje dve reakcije kako reagujemo kada
nas zlo snae. Jedna jeste, kao to to rade neki
ljudi kada ih zlo snae - odlaze od Boga i kau:
Boe, gde si? Drugi ljudi drugaije reaguju i kau: Nevolja je tu jer danas na ovoj planeti vlada
Sotona, ali ja znam da Bog ima reenje za prob37

lem zla i ja elim jo vie da budem na Njegovoj

strani.
Na kraju emo proitati tekst koji se nalazi u
poslednjoj biblijskoj knjizi. To je knjiga Otkrivenje, 21. poglavlje. Ovde se nalazi vrsto Boje
obeanje da e doi dan kada e nestati zla. Tekst
kae:
I videh nebo novo i zemlju novu, jer prvo nebo i prva zemlja prooe. I ja Jovan videh grad
sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba,
pripravljen kao nevesta ukraena muu svojemu.
I uh glas veliki s neba gde govori:

Evo skinije Boje meu ljudima, i ivee s

njima, i oni e biti narod Njegov, i sam Bog bie
s njima, Bog njihov. I Bog e otrti svaku suzu od
oiju njihovih, i smrti nee biti vie, ni plaa, ni
vike, ni bolesti nee biti vie, jer prvo proe. I
ree Onaj to seae na prestolu: Evo sve novo
tvorim. I ree mi: Napii, jer su ove rei istinite i
verne. I ree mi: Svri se. Ja sam alfa i omega,
poetak i svretak. Ja u ednome dati iz izvora
vode ive za badava. Koji pobedi dobie sve, i
biu mu Bog, i on e biti moj sin.

Molitva
U 18. veku u kotskoj, iveo je ovek koji se
zvao Robert Berns. Robert Berns je poznati kotski pesnik. On je napisao jednu pesmu koja opisuje religiozni ivot onog vremena. Naime, on kae da su bogosluenja bila mrtva, da su ljudi dolazili u crkvu uglavnom da uju najnovije traeve,
eleli su da uju ta se zbiva, i bilo je malo prave
duhovnosti.
I on opisuje scenu kada je jednog dana sedeo
u crkvi, posmatrao ta se zbiva, i odjednom, pored njega, u crkvu je ula jedna bogata ena, vrlo
skupoceno obuena, koja je vrlo ponosno i oholo
prola i sela u red ispred njega. On je posmatrao
ovu oholu enu i onda, najednom, zapazio je neto neobino. Na eiru ove ene, koji je bio od veoma skupocenog materijala, od oje, zapazio je
kako se po njegovom obodu eta jedna vaka.
Vaka se etala po eiru, a zatim je polako prela
na vrat ove bogate ene.
Robert Berns je smatrao da je ova scena koju
je video sasvim dovoljna da napie pesmu. I danas nam je ostalo njegovo naslee i pesma iji je
naslov Vaka. Centralna poruka koju Robert
Berns daje u ovoj pesmi jeste sledea: vaka na
eiru ili na odelu jedne starice, siromane ene,
nije nita neobino. Ali vaka na eiru jedne bogate ene je scena koja je vredna da se o njoj napie pesma.
Naime, miljenje koje je ta ena imala o sebi
u tom trenutku i miljenje koje je Berns imao o
njoj dok ju je posmatrao, to su bile dve sasvim
razliite stvari. Ona je sigurno o sebi razmiljala
na jedan vrlo ponosit nain, dok je Robert Berns
u njoj gledao jednu enu koja nije dovoljno posveivala panju sebi i svojoj higijeni.
Zato smo ispriali ovo na poetku prouavanja o molitvi? Molitva ustvari nije nita drugo
nego fenomen koji stoji nasuprot prvobitnog greha kojeg je ovek uinio, greha koji ustvari znai
nerealno shvatanje nas samih. To je stanje u ko38

me stvorenje ili ovek misli o sebi vie nego to

jeste, a ustvari nije u stanju da sagleda svoje mogunosti, svoje realnosti. U molitvi ovek dolazi
Bogu na jedan poseban nain i trai Njegovu milost.
Odmah da kaemo da je molitva srce religije.
Bez molitve nema religije i mi emo pokuati da
iznesemo biblijski stav u vezi sa molitvom. Molitva
je neto nalepe i najvanije. Milioni ljudi vie ne
prihvataju Boji suverenitet i odbijaju, to jest ne
ele, da od Njega zatrae pomo.
Obino, kada se ita Biblija, dobro je da se
ovek obrati Bogu u molitvi, da moe razumeti
Boju re. Generalni je zakljuak da svi oni koji su
odbili da se mole Bogu, ustvari nikada nisu postali
religiozni. Neke osobe smatraju da je to ponienje, da njima nije potrebna niija pomo, da su
oni sami sebi dovoljni.
U molitvi ovek priznaje svoje stanje stvorenja. Nie je kazao da je sramotno moliti se i da je
molitva samo za slabie, za decu i za ene, a ne
za ljude. Na to mu je jedan mislilac, doktor Aleksis Keler odgovorio: Nije sramotnije moliti se
nita vie nego piti i disati. ovek ima potrebu za
Bogom kao i za vodom i kiseonikom.
Vrlo esto emo u teologiji nai ideju da je
molitva slina disanju. Naime, ovek moe sedmicama iveti bez hrane, takoe danima bez vode,
ali moda samo nekoliko sekundi bez disanja. Molitva je, dakle, za duhovni ivot oveka ono to je
disanje za fiziki ivot oveka.
ta ustvari znai moliti se? Moliti se znai zatraiti od Boga Njegovu milost, Njegovu ljubav, i
snagu da pobedimo zlo sa kojim se sukobljavamo
svakodnevno. To je jedna definicija molitve.
Druga bi bila da moliti se znai kazati Bogu
nae elje, nae odluke, nae radosti, kao i nae
alosti, nae probleme, zabrinutosti, primiti od
Njega svetlost koja e inspirisati nae misli i orijentisati nae akcije, naa dela. Moliti se znai da-

ti Bogu celo nae srce, traiti oprotaj, pomo i

silu, osetiti svu nau slabost, mizeriju i rei Bogu
da On uzme na sebe sve nae terete. Moliti se
znai priznati da Bog moe sve, a da ovek moe
vrlo malo. Takoe, moliti se znai odbiti da nastavimo put sami, ve odluiti ii zajedno sa Njim.
U svakom sluaju, molitva je dijalog, to je razgovor oveka sa Bogom, to je dijalog gde ovek
pita i trai, a Bog odgovara.
Ljudi se mole na razliite naine. Neki broje
brojanice, i to je vrsta molitve. Neki drugi imaju
napisane molitve i itaju ih. Drugi se krste.
Kako se trebamo moliti? Kada se trebamo
moliti? Kakav bi trebao da bude sadraj nae molitve?
Mi ovde ne moemo govoriti o jednom filozofskom predmetu. Molitva se ne ui u uionici, ona
je je neto praktino, neto to se ivi, neto to
se doivljava u svakodnevnom ivotu i u najteim
trenucima ljudskog ivota. I mi emo na jednom
praktinom primeru pokuati da vidimo biblijski
stav o molitvi.
Jevanelje po Mateju, 6. poglavlje, 6. stih: A
ti kad se moli, ui u klet svoju, i zatvorivi vrata
svoja, pomoli se Ocu svojemu koji je u tajnosti, i
Otac tvoj koji vidi tajno, platie tebi javno.
Evo, ovde imamo prvi interesantan momenat.
Tekst kae: Kad se moli ui u klet. ta je klet?
Zato je Vuk Karadi tako preveo? ta u naem
narodu predstavlja klet? Klet predstavlja sobu,
ili moda neko skrovito mesto. Moe biti i neka
druga prostorija. U svakom sluaju, ovde se kae:
A ti kad se moli, ui u klet svoju, i zatvorivi
vrata svoja pomoli se Ocu svojemu.
Poznato je da postoji vie vrsta molitava. Postoje javne molitve i postoje tajne molitve, kada se
molimo da nas niko ivi na ovome svetu ne vidi.
I tajna molitva je najvrednija molitva za ivot jednog religioznog oveka. Svakako da javne molitve
imaju svoju vrednost, ali iskustvo mnogih ljudi je
da su molitve, kada nikoga nije bilo, kada su se
ljudi sami borili sa Bogom, bile molitve koje su
zaista odluivale o njihovom ivotu. I u ovom stihu Hristos kae: Kad se moli ui u klet svoju.
U Knjizi proroka Joila, 2. poglavlje, 12. i 13.
stih, postoje tekstovi koji nam govore o duhu molitve i o tome kakva bi trebala da bude molitva.
Tekst kae: Zato jo govori Gospod: Obratite se
k meni svim srcem svojim, i postei i plaei i tuei. I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i
obratite se Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv
i alostiv, spor na gnev i obilan milosrem, i kaje
se oda zla.
Dakle, ovde nam Gospod kae: Kada se molite, obratite se Gospodu svim srcem svojim i razderite srca svoja. Naime, u starim vremenima
ljudi su imali obiaj, kada su bili u trenucima posebne alosti, da cepaju i razdiru svoju odeu. A

Gospod kae: Nije potrebno da razdirete svoju

odeu, ve razderite svoja srca, ona kamena, koja stoje nasuprot Bogu, i obratite se Gospodu Bogu svojemu jer je milostiv i alostiv.
Dakle, ono to smo saznali do sada jeste da
je molitva otvaranje srca Bogu kao prijatelju, ona
je disanje due i tajna duhovne sile. Prava molitva znai izlivanje najdubljih tenji srca Bogu kao
nebeskom Ocu.
Od ega se sastoji molitva? Na osnovu Biblije,
na poetku molitve se obraamo Bogu reima:
Boe na ili Oe na ili Gospode na, i prvi
deo molitve je obino posveen zahvalnosti. Sigurno je da i u najteim trenucima moemo Bogu
zahvaliti za neto, a postoje i dani kada imamo
posebnu zahvalnost. Molitva nema klie, ona nije
stereotipan fenomen, ona moe biti razliita. Meutim, ako su normalne okolnosti, mi se moemo
Bogu zahvaliti.
Sledei deo molitve je traenje ili molba. Mi
pred Boga izlazimo i traimo neto, i elimo da
Bog uje na molitveni glas. Ako je molitva dijalog dva bia, onda mi u molitvi traimo i molimo
Boga da uslii ono za ta ga molimo.
I konano, poslednji deo molitve jeste: mi to
traimo u ime Isusa Hrista. ta to znai? Zato se
tako molimo? Zato to je sam Isus tako kazao:
Sve to zaitete u Oca u ime moje, dae vam
Otac.
I na kraju kaemo amin. Zato amin? Zato
to je Hristos rekao amin, i zato to re amin
znai neka tako bude.
A sada emo se vratiti na deo molitve gde
kaemo: U ime Isusa Hrista. Ime ili em na
jevrejskom jeziku i u biblijskoj literaturi oznaava
karakter. I u naem jeziku postoje imena koja oznaavaju karakter. Na primer, u Bibliji, ime Mojsije znai izvaen iz vode. Zato? Jer je to aludiralo na jedan dogaaj iz njegovog ivota i roditelji su mu dali ime koje je oznaavalo neto to
se desilo u njegovom ivotu - on je bio baen u
reku Nil, ali je bio izvaen iz vode.
Dakle, Jevreji su svojoj deci davali imena koja
su bila smisaona, koja su odraavala odreene
dogaaje ili crte njihovog karaktera. Na primer,
ime Jakov znai varalica, onaj koji je prevario
svog brata. Kada je Jakov promenio svoj karakter, kada se izmirio sa svojim bratom, dobio je
ime Izrael ili Izrailj. To je dananje ime za dravu Izrael i znai, u prenesenom smislu, pobednik. Jakov se celu no borio sa Bogom i ujutru je
bio pobednik.
Postoje i druga imena u Bibliji koja su smisaona imena. Recimo, samo ime za Boga. Ako itamo 1. Knjigu Mojsijevu, 1. poglavlje, u originalnom tekstu nai emo za Boga ime Elohim. ta
znai ime Elohim? Biblijski pisci su smatrali da
je Boja linost toliko bogata da ne moe jedno
39

ime da opie Boga i zato su davali Bogu razliita

imena koja opisuju razliite dimenzije Njegove
linosti.
Ime Elohim oznaava Boga koji je Stvoritelj,
koji je nerazumljiv ljudskom razumu, koji je daleko, tamo negde, koji je na udnovat nain sve
stvorio i mi ga ne moemo u potpunosti dokuiti.
Meutim, kada je Bog udahnuo prvi dah u
nos Adama, u 1. Knjizi Mojsijevoj, u 2. poglavlju,
u 7. stihu, znai kada je bio blizu oveka, biblijski
pisci e upotrebiti drugo ime. To je ime Jahve.
Ovo ime oznaava drugu dimenziju Boje linosti
i znai da je to Bog koji je blizu oveka, to je Bog
svakodnevnog hleba, Bog koji, iako je veliki Stvoritelj, iako je u odreenim segmentima nerazumljiv u ljudskim kategorijama, On je ipak blizu oveka. Dakle, i Bog ima smisaona imena.
Kada se molimo u ime Isusovo, a ime u Bibliji
oznaava karakter, to znai da priznajemo svoje
stanje da smo greni i poto je Isus Hristos na
zastupnik pred Bogom, mi kad se molimo u Njegovo ime, mi se molimo u ime Njegovog pravednog ivota koji je On iveo. Zato se i molimo
u Njegovo ime, a i sam Isus nam je kazao: Sve
to zaitete od Oca u ime moje, dae vam.
Kada je u pitanju forma molitve, rekli smo da
se neki ljudi mole na ovaj ili onaj nain. Neki se
krste kada se mole, ali u Bibliji nigde nije zapisan
sluaj da se neko molio na takav nain. Kakve su
forme molitve spomenute u Bibliji? Postoji molitva Oe na, i to je sjajna molitva koju je Hristos
izgovorio. Mi se moemo moliti ovom molitvom,
ali pored ove molitve postoje i mnoge druge molitve koje su zapisane u Bibliji, gde su se molili
Boji ljudi, kao to su bili Danilo, Jeremija, Stefan
i drugi, a i sam Isus u vie navrata.
Kako su se oni molili? Molili su se svojim reima. Molitva je, kao to smo rekli, izliv due pred
Bogom. Ako su to teki trenuci, ovek jednostavno i ne pazi na formu. Mnogi ljudi sklapaju ruke
prilikom molitve i zaklapaju oi radi koncentracije,
ali u tome nema nekog znaenja. Mi takoe nemamo zapisano u Bibliji da je neko zatvarao oi
prilikom molitve. Postoje trenuci kada se ovek
moe moliti otvorenih oiju, s tim to sutina molitve jeste elja oveka da uspostavi dijalog sa Bogom, da mu kae svoje boli, svoje potrebe, da
trai od Njega pomo, da mu izrazi svoju zahvalnost.
Dakle, bez molitve nema religije. Sama re
religija potie od latinske rei legare, to znai
spoj, kopa. ovek se padom u greh odvojio od
Boga, od izvora ivota, i sada je potrebno da se
posnovo spoji (re-legare), odnosno da se religira.
Da li se ovek moe moliti u autobusu? Moe,
u mislima. esto kada ljudi putuju i kada imaju
vremena da razmiljaju o Bogu, oni mu prosto
40

upuuju svoje misli, obraaju mu se, zahvaljuju

mu se i trae od Njega u isto vreme.
Proitajmo ta Biblija kae o vremenu molitve. U Psalmima Davidovim , 55. poglavlje, 16. i
17. stih: Ja Boga prizivam i Gospod e me spasiti. Veerom i jutrom i u podne tuim i uzdiem,
i ue glas moj.
Kada se sve molio psalmista? U vee, u jutro
i u podne. Da li to znai da se ne moemo moliti
i u nekim drugim trenucima u toku dana? Ne znai. Ovde psalmista spominje tri vremena u toku
dana, meutim, sasvim je sigurno da uvek kada
ovek ima potrebu da razgovara sa Bogom, on
moe da mu se obrati.
U Knjizi proroka Danila, 6. poglavlje, nalazimo
izvetaj o tome kako se molio prorok Danilo. 10.
stih: A Danilo kad dozna da je knjiga napisana,
otide svojoj kui, gde bijahu otvoreni prozori u
njegovoj sobi prema Jerusalimu, i padae na kolena svoja tri puta na dan i moljae se i hvalu davae Bogu svojemu kao to injae prije.
Danilo je bio Jevrejin koji je bio u vavilonskom
ropstvu i ljudi koji su bili na dvoru bili su mu
zavidni, nisu eleli da se on moli Bogu i eleli su
da ga nekako uhvate i optue da se on moli nekom drugom Bogu, a ne onom kojem su se molili
Vavilonjani. Tekst kae da je Danilo imao otvorene prozore i da je padao na svoja kolena. Dakle,
mogue je da se neki put Bogu obraamo na
kolenima.
Neki ljudi svako vee kleknu pored svog kreveta i mole se Bogu za zatitu svoje porodice u
toku te noi. Takoe, moemo da se zahvalimo
Bogu za hranu koju jedemo. Moda su neki mogli
da vide na filmovima gde se ljudi pre obroka zahvaljuju Bogu to imaju dovoljno hrane za taj dan.
Studenti bi moda trebali da se mole pre ispita, a
moda jo i mnogo pre toga, da im Bog jednostavno da snagu da ue, da iskoriste vreme. Da bi
ovek seo i uio potrebno je dosta duhovne snage, mentalne snage, discipline, a to Bog moe dati oveku. Iskustvo je mnogih studenata da nikada nisu propustili jutro da bar 10 do 20 minuta
nisu proveli itajui neki tekst iz Biblije i u molitvi.
I kada su bili najtei ispiti, Bog je bio sa njima.
Zato bi savet studentima bio da zajedno sa Bogom zavravaju svoje studije.
U Jevanelju po Marku, u 1. poglavlju, 35. stihu, vidimo primer Isusa Hrista kada se molio.
Tekst kae: A ujutru vrlo rano, ustavi izie, i otide nasamo, i onde se moljae Bogu. Dakle, ti prvi trenuci dana, kada su misli svee, kada je ovek odmoran, te prve mentalne snage bilo bi dobro posvetiti Bogu. Moda bi bilo dobro da kad ovek ustane ujutru kae: Hvala ti Boe za jo jedan novi dan, jer ko zna ta moe biti. Svaki novi
dan koji ivimo je dar od Boga.

Idemo sad u Jevanelje po Mateju, 6. poglavlje, i tu emo itati moda najlepu molitvu koju
imamo zapisanu u Bibliji, koju nam je dao Isus.
Od 9. stiha i nadalje: Ovako dakle molite se vi:
Oe na koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da doe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i
na zemlji kao na nebu. Hleb na potreni daj nam
danas, i oprosti nam dugove nae kao i mi to opratamo dunicima svojim. I ne navedi nas u napasat, no izbavi nas od zla. Jer je Tvoje carstvo, i
sila, i slava vavijek. Amin.
Evo te sjajne molitve koju je Isus izgovorio.
Pokuajmo da je objasnimo, da kaemo nekoliko
rei o njoj. Na poetku molitve nalaze se rei:
Oe na. Dakle, mi se na poetku molitve
obraamo Bogu sa reima: Oe na ili Boe
na ili Gospode na, koji si na nebesima. ta to
znai? To znai da Bog ima mesto prebivanja negde u svemiru.
Da se sveti ime Tvoje. ta ime predstavlja u
Bibliji? Predstavlja karakter, prirodu te osobe. Kada Hristos kae: Da se sveti ime Tvoje, kao da
Hristos eli da kae: Neka osobine koje Ti ima
budu proirene svuda. Koje su to sutinske Boje
osobine? To su ljubav, istina, pravda i ivot. Biblija
kae da je Bog ljubav. Kada Isus kae: Da se
sveti ime Tvoje, to znai: Neka ljubav, mir, istina i pravda budu slavljene, jer su to osnovni
principi na kojima se temelji postojanje svemira.
Zatim 10. stih kae: Da doe carstvo Tvoje.
ta to znai? Da doe carstvo Tvoje, znai da
Boje carstvo sada nije ovde na Zemlji. Ko je knez
ovoga sveta, ko je car ovoga sveta? U Bibliji pie
da je to Sotona. Boje carstvo jo uvek nije na
Zemlji.
I da bude volja Tvoja na Zemlji, kao i na
nebu. Da li je volja Boja danas na ovoj Zemlji,
na osnovu ove molitve? Nije, jer tekst kae: Da
bude volja Tvoja na zemlji kao na nebu.
Hleb na potrebni daj nam danas. Dakle,
ovo je svakodnevna potreba.
I oprosti nam dugove nae. Pratanje je vrlo
bitna stvar. Brak ne moe da postoji bez pratanja, odnosi izmeu roditelja i dece takoe ne mogu da postoje bez pratanja.
I ne navedi nas u napast. Napast je zlo, kao
da Hristos kae: Sauvaj me Boe od svakog
zla.
I izbavi nas od zla, jer je Tvoje carstvo, i sila,
i slava.
Oigledno je da u molitvi Oe na postoje
dve vrste zahteva. Postoje takozvani duhovni
zahtevi i fiziki ili telesni zahtevi. To znai da su
duhovni zahtevi vezani za duhovnu promenu oveka, a telesni su vezani za svakodnevni ivot.
Hajde da izbrojimo u molitvi Oe na koliko ima
duhovnih, a koliko fizikih ili telesnih zahteva.

Oe na koji si na nebesima, da se sveti ime

Tvoje, da li je to fiziki ili duhovni zahtev? To je
duhovni zahtev. Znai, neka Tvoja priroda bude
rairena po celom svemiru.
Da doe carstvo Tvoje, to je takoe duhovni
zahtev.
Da bude volja Tvoja na zemlji kao to je na
nebu, takoe duhovni zahtev.
Hleb na potrebni daj nam danas, ovo je fiziki zahtev.
I oprosti nam dugove nae kao to mi opratamo dunicima svojim, duhovni zahtev.
Ne navedi nas u napast, zlo, duhovni zahtev. (Re je o prekraju Bojeg zakona.)
Izbavi nas od zla, duhovni zahtev.
Dakle, 6 prema 1 u korist duhovnih zahteva.
Mnogi ljudi obino smatraju molitvu kao neku vrstu maginog akta, gde obino elimo da izvrimo
pritisak na Boga da zadovolji nae potrebe, nae
prohteve. I ovo nam jasno potvruje ono to je
Isus kazao: Itite najpre carstva Bojega, a ovo
drugo e vam se dodati. Iskustvo mnogih ljudi je
da kad god su se molili za probleme svog duhovnog ivota, da ne budu vie ovakvi ili onakvi, Bog
je usliio njihovu molitvu na jedan veoma brz nain.
Postoji jedna knjiga sa veoma zanimljivom slikom na koricama: ovek stoji na planeti sa podignutim rukama gore i upuuje poziv Bogu: Da
li ima negde nekog tamo?
Najosnovniji problem molitve kod ljudi jeste
da su se molili, verovali su da e Bog usliiti njihovu molitvu, ali kao da je Bog nije uo, nita se nije dogodilo, i to je problem sa kojim se mnogi ljudi suoavaju. I mi emo rei nekoliko rei o tom
veoma kompleksnom problemu.
Kazali smo da je molitva dijalog dva bia: Boga i oveka. Jo jedanput emo ponoviti da molitva nije magini akt ili sredstvo pritiska gde jednostavno mi elimo da Bog uini ono to mi hoemo. Biblijski Bog nije bog u smislu neznaboakih
boanstava. Stari narodi su imali razliite rituale
gde su se boli razliitim sredstvima i prosto se
trudili da primoraju boga da odgovori na tu njihovu molitvu.
Bog eli da se dijalog izmeu oveka i Boga
odvija u atmosferi obostrane slobode. ta to znai? Bog koji nas voli jednom istinskom i pravom
ljubavlju, najbolje zna nae potrebe. Kada bi Bog
uvek usliavao nae molitve, On bi izdao nae
vlastite interese. Zato? Jer mi kao ljudi koji ivimo na ovoj planeti nismo vrlo esto svesni onoga
za ta se molimo. Mi ne poznajemo budunost i
zato kada se molimo Bogu mi kaemo: Ne kako
je moja volja, nego kako je Tvoja volja. Znai, mi
verujemo da ta god se dogodi, da e Bog jednostavno uiniti ono to je najbolje za nas u tom
trenutku. I to je iskustvo mnogih ljudi.
41

Pored tih neuslienih molitava, postoje i molitve koje Bog jednostavno usliava. U Bibliji postoji sluaj jednog jevrejskog cara koji se zvao Jezekija. Taj car se jednoga dana razboleo, i poto
je video da e umreti, okrenuo se Bogu i u molitvi
kazao: Gospode, pomozi mi da ozdravim, i Biblija kae da je Bog usliio njegovu molitvu i da mu
je Bog produio ivot za 15 godina. Meutim, Biblija takoe govori i o tome da je posle tog izleenja jedna carica dola u posetu caru Jezekiji. Car
nijednom reju nije kazao ovoj carici kako ga je
Bog izleio i kako mu je produio ivot. On joj je
govorio o svom bogatstvu, o svojoj slavi, o onome to je posedovao.
Podsetimo se na jo jedan detalj. Isus Hristos
se molio u Getsimanskom vrtu, i taj dogaaj je
zapisan u Jevanelju po Mateju, 26. poglavlje,
39. stih: I otiavi malo dalje pade na lice svoje
molei se i govorei: Oe moj! Ako je mogue da
me mimoie ova aa. Hristos je bio ovek u tridesetim godinama, pun snage, i nije eleo da ide
na krst. I u tim trenucima On kae: Ako moe da
me mimoie ova aa, ali ne kako ja hou nego
kako Ti.
Da li je Bog usliio Hristovu molitvu? Nije usliio. ta se dogodilo tri dana kasnije? Dogodilo se
vaskrsenje. Bog, u ovom sluaju Bog Otac, znao
je ta je u tom trenutku najbolje za Hrista. U pitanju je bio plan spasenja za ljude.
Ili recimo, imamo sluaj Mojsija. Mojsije je
najvei jevrejski prorok, onaj koji je napisao prve
biblijske knjige. On je vodio jevrejski narod kroz
pustinju i trebalo je da ue u Hanansku zemlju
zajedno sa njima. Da li je uao u Hanansku zemlju zajedno sa njima? Nije. I naizgled dolo je do
tragedije - Mojsije je umro. Ali, ta se dogodilo
malo kasnije. Biblija kae da je Mojsije vaskrsao.
Takoe, imamo sluaj apostola Pavla. U 2.
Poslanici Korinanima, u 12. poglavlju, 7. stihu i
nadalje, govori se o jednom pravom iskustvu
apostola Pavla koji se molio Bogu da ga izlei, jer
je imao bolest. Pavle kae da mu je to bilo kao
aoka u mesu koja mu je stalno smetala. Tekst
kae: I da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja, dade mi se aoka u meso, aneo Sotonin,
da me ua da se ne ponosim. Zato triput Gospoda molih da ostupi od mene. I ree mi: Dosta
ti je moja blagodat, jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle, ja u se najslae hvaliti
svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova. Zato sam dobre volje u slabostima, u ruenju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za
Hrista: jer kad sam slab, onda sam silan.
To su poznate rei apostola Pavla: Jer kad
sam slab, onda sam silan.
Dakle, Bog nije smatrao za neophodno da izlei u ovom trenutku apostola Pavla. Pored svih
ovih neuslienih molitava koje su pozitivne, pre42

ma kojima se Bog poneo na nain koji je On znao

i video, postoji bezbroj molitava koje Bog usliava.
Dakle, da jo jednom ponovimo: biblijski Bog
nije bog u smislu neznaboakih boanstava, jedna vrsta marionete ili robota, gde ovek pritiska
dugmad i bog reaguje. Biblijski Bog eli da se dijalog izmeu Njega i oveka vodi na jednoj ravnopravnoj osnovi, osnovi slobode, gde bi Bog pomogao oveku da izae iz zabluda u kojima se nalazi, gde bi ga vodio jednim kompletnijim i boljim
stazama, to takoe znai da e Bog jo mnogo
puta usliiti molitvu oveka.
Postoji jedna zanimljiva ideja u Bibliji koju bismo spomenuli. Posebno u Knjizi proroka Isaije
spominje se ideja Boga koji se otkriva skrivajui
lice svoje. Naizgled izgleda kao paradoks: Bog se
otkriva skrivajui se od oveka. ta to znai? Bog
bi mogao svim ljudima ove planete da se objavi i
kae: Ja sam Bog, verujte u ono to ja kaem!
Da li bi ljudi onda poverovali u Boga? Pa ako bi
videli udo u kojem bi Bog jasno demonstrirao
svoju silu, oni bi poverovali. Zato bi poverovali?
Poverovali bi iz straha.
Ono to Bog ne eli jeste da postoji strah u
ovom odnosu, jer tamo gde postoji strah ne postoji sloboda. Tamo gde ne postoji sloboda ne postoji ljubav i radost, ne postoji srea. Zato kada se
Bog otkriva oveku putem molitve On mu se otkriva skrivajui lice svoje u elji da ne smrvi ljudsku linost, da ne uniti oveka, da ga prosto ne
satre. Bog se otkriva oveku uvajui ljudsku slobodu. Bog eli da ga ovek voli, da mu slui iz ljubavi, da mu se raduje, da taj odnos bude u jednoj obostranoj slobodi.
Koji su biblijski uslovi da bi molitva bila usliena? U Jevanelju po Luci, 18. poglavlje, od 10.
stiha i nadalje, postoji tekst koji je vrlo bitan kada
je u pitanju molitva. Hristos je ispriao ovaj primer i tokom vekova ljudi su govorili o njemu jer
je vrlo smisaon. Tekst kae: Dva oveka uoe u
crkvu da se mole Bogu, jedan farisej, a drugi carinik. Farisej stade i moljae se u sebi ovako: Boe, hvalim te to nisam kao ostali ljudi: hajduci,
nepravednici, preljuboinci ili kao ovaj carinik.
Postim dva puta sedmino, dajem desetak od
svega to imam. A carinik izdaleka stajae, i ne
ae ni oiju podignuti na nebo, nego bijae prsi
svoje govorei: Boe, milostiv budi meni grenome. Kaem vam da ovaj otide opravdan kui
svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podie ponizie se, a koji se sam poniuje, podignue se.
Ovde vidimo dva stava u molitvi. Jedan stav
je stanje duha u kome ovek kae: Ja sam najbolji, postim dva puta sedmino, ja sam kao Bog.
Dakle, nisam kao ostali ljudi, hajduci, nepravednici, preljuboinci. Zato je onda doao da se moli?
On je doao da se pohvali Bogu, da mu samo ka-

e ko je. Ali ovaj carinik, koji je bio vrlo omraena linost u jevrejskom drutvu, jer je verovatno
stajao na ulazu u grad, sakupljao novac od ljudi i
radio za Rimljane, izdaleka je stajao i molio se:
Boe, budi milostiv prema meni grenome.
Ako je aa ovekove linosti puna sebe, onda za Boga tu nema mesta. Da bi molitva bila usliena, Biblija govori o tome da je potrebno da ovek osea potrebu za Bogom i da iskreno prilazi
Bogu.
U Priama Solomonovim, u 28. poglavlju, 13.
stihu, kae se: Ko krije prestupe svoje nee biti
srean, a ko priznaje i ostavlja, dobie milost.
Ako ko prizna i ostavi svoje prestupe, Bog e usliiti njegovu molitvu. Ako se mi molimo Bogu, a
nalazimo se u stalnom stanju greha, mi ne moemo oekivati da Bog uslii nau molitvu. Ako namerno greimo, potrebno je najpre priznati greh
i ostaviti ga. To je uslov za pratanje.
Zatim, u Jevanelju po Marku, u 11. poglavlju, 25. stihu, spominje se duh pratanja. To je takoe bitno za meuljudske odnose. Ako je neko
u loim odnosima sa svim drugima, a dolazi Bogu,
Bog mu kae: Idi prvo pomiri se, oprosti bratu
svojemu, ivi u skladu sa svojim blinjim.
I konano, u Jevanelju po Jovanu, u 14. glavi, 13. stihu, kae se: to god zaitete u Oca u
ime moje...
Jedan francuski mislilac iz prolog veka, Vime,
izrekao je sjajnu molitvu: To si Ti lino, veliki Boe, Tvoja prisutnost ili Tvoja odsutnost, to je ivot
ili smrt za mene. I zaista, iskustvo mnogih ljudi
je da Boja prisutnost ili odsutnost znai ivot ili
smrt za oveka.
Jedan od moda najmonijih ljudi svih vremena, o kome je napravljen i film, Edgar Huver, bio
je ef tajne policije za vreme Kenedija. Pre njega
ameriki policajci nisu smeli koristiti oruje da bi
se branili, i mnogi od njih su gubili svoje ivote na
ulicama. On je bio prvi ef FBI koji je dozvolio
upotrebu oruja. On je imao tako veliku mo i ovlatenja, kakvu je malo ko ikada imao. Meutim,
Huver je kazao jednoga dana, i to je zapisano u
njegovim memoarima: Nema nita monije od
nacije koja se moli Bogu. Svo oruje sveta, sve
atomske bombe, nemaju toliku mo kao dejstvo
nacije koja se moli Bogu.
Jedan drugi mislilac kae: Dogaaj kada se
nacija moli Bogu zasluuje veu panju od eksplozije atomske bombe. Sila molitve je vea od
svih moguih ljudskih kombinacija i sila koje kontrolie ovek, jer je molitva najvee sredstvo kojim se dolazi do venih i neiscrpnih blaga neba.
Traiti u molitvi milost i mo Boga je nae najefikasnije sredstvo koje moe garantovati mir i sigurnost za beznadene ljude na planeti Zemlji.
A jedan drugi mislilac je kazao: Ja sam toliko
zauzet ovih dana da sam shvatio da kada ne bih

proveo odreeno vreme u molitvi svaki dan, ja ne

bih uspeo da zavrim sve svoje postoje. Kada bih
zapostavio molitvu samo jedan dan, ja bih umnogome izgubio ar vere.
Molitva je, dakle, sredstvo kada mi, kao Boja
stvorenja, kao Boja deca, dolazimo Bogu. To su
i radosni trenuci. Kakav bi to odnos bio izmeu
dece i roditelja kad nikada ne bi razgovarali? Molitva je trenutak razgovora sa Bogom, trenutak radosti.
Svi ljudi su se, na neki nain, molili. U najteim ivotnim trenucima ovek obino ne kae:
Oe moj!, nego kae: Majko moja! Meutim, u
isto vreme on priziva i Boga. U vreme ateistike
groznice mnogi su drali govore: Nema Boga!
Moliti se Bogu (kao to je Nie kazao), to je za
slabie. Meutim, kad su se nali u tekim ivotnim trenucima, onda su se molili revnije od mnogih drugih. ovek je stvoren da se obraa Bogu,
da trai pomo od Boga.
Molitva se ne moe teoretski objasniti. Ona se
ne moe preneti, to nije neto to se ui. Ono to
mi moemo jeste da ispitamo Boga i da pratimo
kako e On odgovoriti na nae molitve. Moda e
neko rei: Ovo se sluajno dogodilo, zbog elementa kojeg smo spomenuli da Bog ne eli da
uniti nau linost i otkriva nam se skrivajui lice
svoje. Bog e nama odgovoriti na nau molitvu,
a nama e se initi da se to moglo dogoditi i drugaije. Meutim, u ivotu moe da bude jedna
takva situacija kada kaemo: Stvarno je udno.
Verovatno je Bog odgovorio, ali moda se to
dogodilo sluajno.
Onda se ponovo molimo, pa se dogodi takoe
neto slino, i posle nekoliko meseci ili sedmica ili
godina, kada sklopimo mozaik svoga ivota, mi
vie ne moemo, a da ne uzviknemo: Hvala ti, o
Boe! Odjednom, mi ne ivimo vie sami, mi ivimo zajedno sa Bogom, i to je najlepa sigurnost
koju koju ovek moe imati u svom ivotu, kada
on zna da Bog ivi sa njim ovaj ivot. Zato vredi
pokuati, doiveti, iskusiti, pratiti, da li Bog odgovara na nau molitvu.

43

ta se dogaa sa ovekom kad umre?

Govoriemo o temi koja je dosta srodna sa
Hristovim vaskrsenjem. U pitanju je veoma kompleksna tema. U Knjizi o Jovu postavlja se jedno
pitanje o kojem emo mi govoriti. Pitanje je zapisano u 14. poglavlju Knjige o Jovu, 10. stih:
A ovek umire iznemogao, i kad izdahne ovek, gde je?
Dakle, kad izdahne ovek, gde je, kuda ide?
ta se zbiva sa ovekom u tom trenutku?
Pre nego to ponemo da razmiljamo o ovoj
temi, izneemo nekoliko osnovnih misli o shvatanjima koja danas postoje u vezi sa konstitucijom oveka. Dakle, kakva sve shvatanja postoje u
filozofiji i teologiji kada je u pitanju konstitucija
ljudske linosti. Uglavnom, istorijski gledano, postoje tri shvatanja.
Prvo shvatanje je takozvana dihotomija. To
je staro shvatanje i ono kae da se ovek sastoji
od dva bitna elementa: od due i od tela. Ova dva
entiteta, telo i dua, suprotni su jedno drugom.
Oni su bitno razliiti. Jedan autor kae da su telo
i dua kao kap vode i kap ulja; kad ovek umre,
ulje ide ulju, a voda ispari ili ide vodi.
Drugo shvatanje koje postoji, koje je takoe
zanimljivo, je trihotomija. Naime, postoje ljudi
koji smatraju da postoji telo, duh i dua. Vie se
ne radi o dva konstitutivna elementa oveka, nego o tri: telu, duhu i dui. Na primer, Aristotel je
govorio da ovek ima duh koji je on nazvao nus,
to znai razum, da ima duu, to je za njega
bila neka vrsta vitalnosti (to je za njega bio ivot),
i telo koje je samo telo.
Danas postoje i shvatanja koja ue da je ovek nainjen od vie osnovnih delova. Ovo shvatanje se zove polihotomija, to znai vie sastavnih delova. Na primer, dananji autori kau:
Postoji fizika priroda oveka, postoji fizioloka
dimenzija, postoji anatomska dimenzija u oveku,
postoji duhovna priroda kojoj pripada socioloki
aspekt oveka, racionalni, psiholoki, religiozni i
tako dalje. To su uglavnom osnovna shvatanja
koja postoje.
Ono to je u mnogome uticalo i na sam religiozni svet i na svet uopte, je uenje starogrkih
filozofa, ukljuujui prvenstveno velikog grkog
filozofa Platona, koji je iveo u 3. veku pre Hrista.
Od Platona pa naovamo, u filozofiji i u dobrom
delu hrianstva se smatra da postoje dva sveta
koja su radikalno razliita. Najpre, navodno postoji svet ideja, gde stanuju due koje su besmrtne. Ovaj svet ideja je navodno savren, nepromenljiv, neprolazan, vean. To je navodno veni
44

svet. Sa druge strane, postoji i ovaj materijalni

svet koji je zao, koji je promenljiv, koji je prolazan, koji je podloan promenama - dakle nesavren. Due ili ideje koje stanuju u ovom venom svetu, kada sagree neto u tom svetu, po
kazni dolaze i nastanjuju se u ljudsko telo. Dakle,
po Platonu, ovek se sastoji od dva bitna elementa, od tela i od due.
I sam Aristotel kasnije, kao to smo rekli, govorio je da se svi entiteti u svemiru, premda je on
vie bio empirista, sastoje od nusa ili razuma.
To je boanski elemenat ili forma. Ta forma definie supstancu ili drugi deo koji je prolazan, koji
je zao. Dakle, vrlo slian koncept.
Na primer, kada bismo pitali Platona, da li je
drvo koje se nalazi tu napolju realno, ta mislite
ta bi on kazao, da li je to drvo realno? Ili za neko
cvee, da li je to realno cvee ili nije? On bi rekao:
Nije, naravno. Pravo cvee se nalazi u nama, u
dui naoj, a to pravo dolazi iz sveta ideja. Ovo je
samo sen, odsjaj.
Spomenuemo ovde poznatu Platonovu priu
o peini. Jedna grupa ljudi ivela je u peini ceo
svoj ivot. Oni nikada nisu bili izvan peine, nikada nisu znali za neki drugi svet, ali, jednoga dana,
jedan od tih ljudi koji je iveo duboko na dnu
peine, uspeo je nekako da izae iz nje. Kad
odjednom, kada je izaao, pred njim je pukao
horizont, sjajna priroda, pejsai, sunce, i on je bio
oduevljen. Iznenaen, ali oduevljen. Posle kraeg razgledanja odluio je da se vrati nazad u
peinu i ponovo su se njegove oi prilagoavale
na mrak. Uskom stazom je silazio dole i mislio:
Ja moram svojim prijateljima rei da postoji jedan drugi svet, jedan lepi svet, jedan potpuniji
svet, jedan bolji svet, sjajniji svet. I kad je doao
dole, kazao im je: Otkrio sam neto izvanredno.
Mi smo do sada iveli u jednom nerealnom svetu.
I kada im je objasnio svoju ideju, oni su ga pogledali i kazali: Poludeo je, i onda su ga konano
moda i ubili, po Platonu.
Dakle, Platon tvrdi da smo mi nesvesni postojanja jednog drugog sveta koji postoji, gde stanuju due koje su vene, koje su neprolazne i koje
dolaze u ljudsko telo i nastanjuju se u njega. Platonovo uenje je uneeno u religiju, i u teologiju
putem jednog od crkvenih otaca koji ga je najvie
voleo. To je bio Augustin. U to vreme, u 4. veku,
Augustin je itao Platona i ta ideja mu se svidela:
Izvanredno, postoje due koje su vene, a sa
druge strane, telo koje je materijalno, i Augustin
je tu video srodnost sa biblijskim uenjem.

Tako je ideja o besmrtnosti ljudske due ula

u hrianstvo. Trebalo je onda saekati 13. vek,
da doe Toma Akvinski, pa da ue i Aristotel, koga su uglavnom arapski filozofi u srednjem veku
itali i poznavali. Putem spisa Tome Akvinskog i
Aristotel e ui u uenje crkve. Toma Akvinski je
tako pokuao da pomiri Augustina i Platona - da
pomiri njihova uenja. ta se dogodilo? Augustin
je poeo da ui da se, ustvari, ovek sastoji od
dva dijametralno razliita elementa: od due i od
tela. Ako je dua vena, ona je, dakle, neunitiva
- ona je deo boanskog. Potrebno je, onda, pronai mesto, kada doe sud Boji, gde e se ona
muiti. Ali, ona se ne moe muiti vremenski,
poto je besmrtna, ve se mora muiti veno, i
tako je roena ideja o paklu.
Kasnije, kada su vremena postala malo manje
varvarska, pokazali su se problemi. Koji problemi?
Ako je ovek iveo 60 godina i greio, da li je pravedno da veno ispata u paklu? Kako pomiriti
vreme i venost? Dakle, za grehe uinjene u vremenu, ovek e ispatati ili muiti se veno. To je
jedan problem sa kojimu se suoili biblijski teolozi.
Zatim, iza toga, kada su vremena postala jo
malo manje varvarska, onda su smatrali da postoji i drugi deo, a to je istilite, tako da e ovek
koji sagrei otii u pakao, muie se neko vreme,
doi e u istilite, i iz istilita e otii u raj. Ali,
jo uvek je ideja o venom paklu ostala da postoji u religiji. Meutim, pre nego to analiziramo
biblijski tekst, skrenuli bi panju da ovde postoje
problemi. Ako je istina da e postojati veni pakao i veni raj, to je vraanje u neznaboto, o emu emo malo kasnije vie rei.
A sada emo otvoriti prvu stranicu Biblije, i itaemo prvo poglavlje 1. Knjige Mojsijeve. Ovde
imamo zanimljiv tekst, mi smo ga ve itali nekoliko puta. Prvi stih kae: U poetku stvori Bog
nebo i zemlju.
A drugi stih kae: A zemlja bee bez oblija i
pusta, i bee tama nad bezdanom, i Duh Boji
dizae se nad vodom.
Zapazimo izraze koji se ovde koriste, odnosno
ta je bilo pre nego to je Bog progovorio? Tama,
tiina, lice bezdana, eho praznine, zemlja bez oblija i pusta, nita, a onda odjednom u 3. stihu:
I ree Bog...
Uvek kada Bog govori neto se dogaa.
Dabar Elohim - I ree Bog: Neka bude
svetlost.
Iz niega je postalo neto. I onda se opisuje
stvaralaka aktivnost Boga. Odjedanput, eksplozija ivota. I onda 26. stih kae: Potom ree Bog:
Da nainimo oveka po svom obliju.
Da nainimo. Rekli smo ranije da je ovo pluralis deliberacijus, koji govori i aludira na trojstvo.
Da nainimo oveka po svom obliju znai: o-

vek je planirano bie, ovek nije produkt sluaja.

Na osnovu Biblije, ovek nije proizvod sluajnog
sudara molekula, ovek je planirano bie, boanski Savet ga je planirao, Trojstvo ga je planiralo.
I 27. stih kae:
I stvori Bog oveka po obliju svojemu, po
obliju Bojemu stvori ga, muko i ensko stvori
ih.
Da odmah podsetimo na jednu injenicu, a to
je da se ovde koristi re ha adam, kada je u pitanju ovek. U rei ha adam ukljueni su i muki
i enski rod. Ha adam nije samo muki rod.
Sada dolazimo u 2. poglavlje, gde se nalazi
kljuni tekst za razmiljanje u ovom poglavlju - 7.
stih. Tekst kae:
I stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh ivotni, i posta ovek
dua iva.
Bilo bi dobro da ovaj tekst znamo napamet,
jer on je kljuni. Biblija kae: I stvori Gospod
Bog oveka od praha zemaljskoga. Dakle, po
Bibliji su postojala dva elementa od kojih je ovek
stvoren. Prvo, to je prah zemaljski. I stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskoga. ta zatim
pie u Bibliji? I dunu mu u nos duh ivotni. U
originalu, u jevrejskom tekstu stoji nimat haim.
Dalje tekst kae: I posta ovek dua iva, original kae nefe haja. Da odmah definiemo ove
izraze.
Izraz nimat haim ili duh ivotni u Bibliji
ne predstavlja neki svesni element. To moemo
potvrditi injenicom da i biljke imaju nimat haim, i ivotinje imaju nimat haim. Engleski komentatori i teolozi ovo prevode obino sa spark
of life, to znai: iskra ivota, princip ivota,
neto to ini neki entitet ivim. Nimat haim nije svesni deo, to je iskra ivota, to je princip ivota. Moemo rei da je to bio prvi dah koji je Bog
udahnuo u nos Adama.
I posta ovek dua iva. U Bibliji dua nije
samo jedan deo oveka. Preko 800 puta u Starom
Zavetu se spominje re nefe. Nefe oznaava
celog oveka i mi esto kaemo: Koliko dua
ovde ima? Zato u teologiji vai jedan princip, i to
je vano da zapamtimo: ovek nema duu, ovek
je dua. Pitanje je obino: Da li ovek ima duu
ili nema duu? ovek je dua, on nema duu, celi ovek je dua. To se dogodilo prilikom stvaranja
oveka.
ta se dogaa prilikom smrti? Knjiga propovednikova, 12. poglavlje, 7. stih. Ovde je re o
tome ta se dogaa sa ovekom kad umre. Tekst
kae:
I vrati se prah u zemlju kako je bio, a duh se
vrati k Bogu, koji ga je dao.
Dakle, kad ovek umre, prah se vraa u zemlju, duh se vraa Bogu koji ga je dao, a ta je sa
duom? Naveemo jedan primer da bismo lake
45

razumeli odgovor na ovo pitanje. Zamislimo da

imamo jedan sanduk koji se sastoji od dasaka i
eksera. Ako rastavimo ovaj sanduk i stavimo daske na jednu stranu, a eksere na drugu stranu,
gde je sanduk?
Hajde dalje da itamo, ta Biblija kae, ta se
dogaa sa ovekom kad umre. Psalmi Davidovi,
94. poglavlje, 17. stih:
Kad mi Gospod ne bi bio pomonik, brzo bi
se dua moja preselila onamo gde se mui.
ta znai ova re koju je Danii preveo mui? Gde se mui, gde se uti, gde je tiina.
Dobro je da spomenemo injenicu da se u Bibliji
nigde ne spominje re pakao. U naem prevodu
emo nai na mnogo mesta re pakao, meutim, u originalnom tekstu, u jevrejskom tekstu
stoji re eol. eol je mesto mrtvih, mesto tiine, mesto mraka, mesto gde prestaju sve ljudske aktivnosti. To je eol. U Novom Zavetu se
koristi re hades ili ad, i mi tako kaemo. Vuk
Karadi je stalno tu re prevodio sa pakao.
Dakle, u originalu ne postoji re pakao. I had
ili ad u grkom jeziku, je mesto gde prestaju
sve ljudske aktivnosti. Zato psalmista kae: Kad
mi Gospod ne bi bio pomonik, brzo bi se dua
moja preselila onamo gde se uti, gde je tiina,
gde prestaju sve aktivnosti.
U 115. Psalmu, 17. stihu, kae se: Neete
mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji siu onamo
gde se mui.
Dakle, mrtvi su na mestu gde je tiina.
Hajdemo dalje, 146. Psalam, 4. stih: Izie iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju; taj dan propadnu sve pomisli njegove.
Dakle, tekst ne kae da kad ovek umre, da
dua odlazi u raj ili u pakao. Psalmista kae: Izie duh iz njega i vrati se u zemlju svoju, taj dan
propadnu sve pomisli njegove.
Idemo ponovo u Knjigu propovednikovu, i itaemo nekoliko razliitih tekstova da bismo dobili
pravilno razumevanje biblijskog uenja o tome
ta se deava sa ovekom kad umre. Knjiga propovednikova, 9. poglavlje, 5. i 6. stih. Ovo je vrlo
vaan tekst:
Jer ivi znaju da e umreti, a mrtvi ne znaju
nita, niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove i mrnje njihove i zavisti
njihove nestalo je, i vie nemaju dela nigde, ni u
emu, to biva pod suncem.
I deseti stih kae: Sve to ti doe na ruku da
ini, ini po mogunosti svojoj, jer nema rada ni
miljenja ni znanja ni mudrosti u grobu u koji
ide.
Znai, propovednik ne kae da ovek, kad
umre, ide u raj ili u pakao. Propovednik kae da
ovek odlazi u grob.
Knjiga proroka Danila, jo jedan tekst iz
Starog Zaveta, 12. poglavlje, 2. stih: I mnogo
46

onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudie

se, jedni na ivot veni, a drugi na sramotu i prekor veni.
Znai, kada Isus doe, kada Mesija doe,
Danilo kae: Mnogo onih koji spavaju u prahu
zemaljskom probudie se. Biblija smrt uporeuje
sa snom. ovek u trenutku smrti prelazi u nesvesno stanje i eka dan Hristovog drugog dolaska,
sudnji dan, dan vaskrsenja. Meutim, to je isti
trenutak: ako ovek umre, prelazi u jedno nesvesno stanje, a sledei trenutak otvara svoje oi.
Za njega tu ne postoji nikakav period vremena.
Kada smo ve u Knjizi proroka Danila, u 12.
poglavlju, 13. stih kae: A ti idi ka kraju, re je
o Danilu, i poivae i ostae na delu svom do
svretka svojih dana. Spavae do kraja vremena, kae drugi prevod. Dakle, kad ovek umre,
po Bibliji, on se nalazi u stanju neke vrste sna.
To je Stari Zavet, moda Novi Zavet ui neto
drugo. Idemo sada u Jevanelje po Jovanu, u 11.
poglavlje, tekst koji smo itali u nekom od prolih
poglavlja. Re je o Lazaru, Hristovom prijatelju.
itaemo 11. stih i nadalje:
Ovo kaza i potom ree im: Lazar, na prijatelj, zaspa, nego idem da ga probudim. Onda
mu rekoe uenici njegovi: Gospode, ako je zaspao, ustae. A Isus im ree za smrt njegovu, a
oni miljahu da govori za spavanje sna.
Dakle, Hristos smrt uporeuje sa snom. To nije jedini sluaj u Novom Zavetu. Recimo, u Jevanelju po Luci, 8. poglavlje, 52. stih i nadalje, govori se o devojci koja je umrla. Tekst kae:
Svi plakahu i jaukahu za njom, a On ree:
Ne plaite, nije umrla nego spava. I potsmevahu
mu se znajui da je umrla. A on izagnavi sve uze
je za ruku, i zovnu govorei: Devojko! Ustani! I
povrati se duh njezin, i ustade odmah.
Dakle, i u ovom sluaju, i u ovom tekstu, Hristos je smrt uporedio sa snom. U knjizi Dela apostolska, 13. poglavlje, nalazimo vrlo bitan tekst.
36. stih kae:
Jer David posluivi rodu svojemu po volji
Bojoj umrije, i metnue ga kod otaca njegovih, i
vide truljenje.
Re je o Davidu, jevrejskom caru. David je
umro, pogrebli su ga i on eka u grobu.
U Prvoj Poslanica Solunjanima, 4. poglavlju,
13. stih i nadalje: Neu vam pak zatajiti, za one
koji su umrli, da ne alimo kao i ostali koji nemaju nade. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse,
tako e Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s
njim. Jer vam ovo kazujemo reju Gospodnjom
da mi koji ivimo i ostanemo za dolazak Gospodnji, neemo pretei one koji su pomrli.
Dakle, ljudi u Solunu su izgubili neke od svojih milih i dragih, i verovali su da e oni kasnije
moda biti spaeni. Pavle kae: Nemojte se bri-

nuti, mi neemo pretei njih, jer evo ta kae u

16. i 17. stihu:
Jer e sam Gospod sa zapoveu, s glasom
arhanelovim, i s trubom Boijom sii s neba, i
mrtvi u Hristu vaskrsnue najpre. A potom mi ivi
koji smo ostali, zajedno s njima, biemo uzeti u
oblake na susret Gospodu na nebo, i tako emo
svagda s Gospodom biti.
Dakle, Pavle kae: Nemojte se brinuti, oni
koji su u grobovima vaskrsnue, mi emo biti preobraeni i zajedno emo s Gospodom krenuti na
nebo.
Postoji jedan sjajan tekst u Jevanelju po Jovanu, u 5. poglavlju, koji je slian onom tekstu u
knjizi proroka Danila - 28. i 29. stih:
Ne divite se ovome, jer ide as u koji e svi
koji su u grobovima uti glas Sina Boijega. I izii
e koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a koji
su inili zlo u vaskrsenije suda.
To su Hristove rei koje je zapisao Jovan u
svom Jevanelju. Dakle, postoji dan, dan sudnji,
dan kada e Bog suditi ljudima, tada e svi koji su
u grobovima uti glas sina Bojega i zbie se, saznali smo, dva vaskrsenja: vaskrsenje ivota i vaskrsenje smrti.
Rezimiraemo jo jedanput celu misao. Dakle,
ovek je stvoren od praha zemaljskoga, Bog je
udahnuo u oveka duh ivotni i ovek je postao
dua iva. Kad ovek umre, prah se vraa u zemlju, duh ili taj princip ivota, iskra ivota, vraa se
Bogu. ovek postoji samo u Bojem seanju, i to
je dovoljno, da ga se Bog sea. Bog o njemu ima
sve informacije i kada bude doao sud Boji, kada
Hristos po drugi put bude doao, dogodie se
vaskrsenje - vaskrsenje mrtvih, i tada e svi ljudi
doi na sud Boji - tada e primiti nagradu ili kaznu.
U sluaju ako prihvatimo injenicu da postoji
veni pakao i veno istilite, onda se vraamo u
mnogobotvo, jer ta to znai? To znai da su zlo
i dobro dva vena principa. Ako na jednom kraju
svemira bude postojalo zlo, a na drugom bude
postojalo dobro, kakav e to svemir i ivot u njemu biti? To je upravo neznaboako uenje, mitraistiko ili persijsko uenje, da postoje dva vena
principa, to znai dva vena boga. Na osnovu
Biblije, mi smo o tom govorili u nekom od predhodnih poglavlja, zlo nije vena realnost, zlo je
greh, uljez u ljudsku realnost, greh ima svoj poetak i imae svoj kraj. Jedino je dobro, to jest
Bog, veni princip.
Jo jednu vanu misao elimo da iznesemo.
Kada je zmija, koja je bila medijum Sotone, u
Edenskom vrtu razgovarala sa Evom, ta je kazala Evi? Neete vi umreti, tako je prvi put lansirana ideja da je ovek besmrtno bie. Biblijsko uenje je sledee: ovek ima takozvanu uslovnu
besmrtnost. ta to znai? ovek moe veno i-

veti, ovek nije stvoren da umre. Jedan svetenik

je na sahrani kazao jednu zanimljivu misao, lepu
misao:
oveku se ini da je smrt samo deo drugih
ljudi, a ne i njega samoga.
I to je velika istina. Mi nismo stvoreni da umremo, ovek je stvoren da ivi. Smrt ili zlo je jedan neprirodni entitet koji je uao u ljudsku realnost, ali ovek nikad sam u sebi nee imati besmrtnost. ovek ima uslovnu besmrtnost, on moe
veno iveti. ovek moe veno iveti pod jednim
uslovom, da nikada ne kida vezu sa Bogom. U
Bibliji jasno pie da Bog jedini ima besmrtnost, i
mi emo itati taj tekst. Znai, ovek moe veno
iveti pod uslovom da ivi u zajednici sa Bogom.
Posluajmo apostola Pavla, koji govori o
Bogu, 1. Poslanica Timotiju, 6. poglavlje, 16. stih:
...koji sam ima besmrtnost.
ta to znai? Ako itamo neki drugi prevod on
e glasiti ovako: Koji jedini ima besmrtnost. On,
Bog, jedini, koji sam (jedini) ima besmrtnost i ivi u svetlosti kojoj se ne moe pristupiti, kojega
niko od ljudi nije video, niti ga moe videti, kojemu ast i drava vena. Amin.
Dakle, Bog jedini ima besmrtnost, a ovek
ima uslovnu besmrtnost, i on moe veno iveti
pod uslovom da ivi u zajednici sa Bogom. ta
znai biti ovek? Biti ovek znai obeati neto.
Kome obeati? Bogu. Biti Bog, znai biti u stanju
zaveta prema oveku. Zato je vrlo vano da ovek
ivi u stanju zaveta sa Bogom.
Ponovo se vraamo na prolu misao - ako je
zlo veni entitet, ako e na jednom delu svemira
postojati pakao, a na drugom raj, onda je zlo veni element. Biblija govori da ljudska istorija ima
svoj poetak. I ne samo da ljudska istorija ima
svoj poetak, nego i greh ima svoj poetak na
ovoj planeti, ali greh ima i svoj kraj. Doi e dan
kada e smrt, kada e zlo, biti jednom zauvek
uniteno. Gde to pie? Mi emo o tome govoriti
kada budemo govorili o milenijumu. Za sada, Otkrivenje Jovanovo, 20. poglavlje, 14. stih:
I smrt i pakao baeni bie u jezero ognjeno.
I ovo je druga smrt.
Sve je nestalo, i smrt i pakao su baeni u jezero ognjeno, nema vie groba, nema vie smrti,
nema vie zla, nema vie greha.
I videh novo nebo i novu zemlju, kae 21.
poglavlje.
Naravno, postoje u Bibliji tekstovi koje neki
smatraju problematinim, i mi emo spomenuti
kljune tekstove koji mogu predstavljati problem
kada itate Bibliju. Jedno od onih klasinih mesta
gde ljudi imaju problema kada itaju na prevod,
jeste razgovor Hrista sa razbojnikom na krstu. Da
li se seate, ako ste itali Bibliju, ta je Hristos
kazao razbojniku na krstu?
47

ju.

Zaista ti kaem, danas bie sa mnom u ra-

Da pokuamo da naemo taj tekst. Jevanelje po Luci, 23. poglavlje, 43. stih:
I ree mu Isus: Zaista ti kaem: danas e
biti sa mnom u raju.
Vano je podsetiti da kada je Biblija pisana na
svom originalnom jeziku, nisu postojali znakovi
interpunkcije. Tek kasnije su u naim tekstovima
dodate take i zarezi. Ako uzmemo originalne tekstove, pogledamo manuskripte, videemo da ne
postoje znakovi interpunkcije. Zato mi smatramo
da ovaj tekst treba da izgleda ovako u prevodu:
Zaista ti kaem danas, danas ti kaem, bie
sa mnom u raju.
Zato mi smatramo da zarez treba ii posle
danas, a ne pre danas? Ne na osnovu svoje
zdrave pameti, da bismo vodu navrtali tamo, nego na osnovu konteksta cele Biblije. Kada je
Hristos izgovorio ove rei razbojniku: Zaista ti
kaem danas, bie sa mnom u raju? Kada? Koji
dan? U petak. Da li je Isus tog dana bio u raju?
Nije bio u raju. U Jevanelju po Jovanu, u 20.
poglavlju, u 17. stihu, zapisane su rei gde Isus,
nakon svog vaskrsenja, kae jednom od svojih
uenika:
Nemoj me dodirivati, jer se jo ne vratih Ocu
svojemu.
Postoje i drugi tekstovi koje emo spomenuti,
koji mogu predstavljati problem za shvatanje. Prvo, u Novom Zavetu, u odreenim tekstovima, na
primer u Mateju 5. poglavlje, 22. i 29. stih, 10.
poglavlje, 28. stih, 18. poglavlje, 9. stih, 23. poglavlje, 5. stih i tako dalje, spominje se izraz gehena.
Otkud ova re? Da li je re o paklu? Gehena
je jedna re koja potie iz Starog Zaveta. Prvi put
se spominje u Drugoj Knjizi Dnevnika, u 33. poglavlju, 6. stih. O emu je re? Re je o jednoj dolini pored grada Jerusalima koja se zvala Dolina
sinova Enomovih. Ova dolina je bila dolina smetlita, gde su Jevreji bacali svoje smee. (Pre toga
se u Bibliji spominje injenica da su tu nekada,
oni koji su prihvatili neznaboaku religiju, prinosili svoju decu neznaboakim bogovima. To je
bio est sluaj kod starih naroda.) Kasnije to
smee, koje su bacali Jevreji, bilo je paljeno i to
je stalno gorelo. Zato za biblijske pisce, to smetlite koje je gorelo, predstavlja tip ili simbol jezera ognjenog, vatre koja e unititi zlo jednom
zauvek. Gehena je, dakle, aluzija na Dolinu sinova Enomovih, gde su nekada deca prinoena
na rtvu, a smee koje je gorelo predstavljalo je
simbol ili tip unitenja.
Ima jedan drugi zanimljiv primer gde se spominje vena vatra. Onda oni koji smatraju da postoji veni pakao kau: Evo, vatra e veno gore48

ti. U Judinoj poslanici se spominje taj veni

oganj. 7. stih:
Kao to i Sodom i Gomor, i okolni njihovi gradovi, koji su se prokurvali onako kao i oni, postavie se za ugled i mue se u venom ognju.
I naravno, evo muke u venom ognju. ta
Petar kae o tom istom sluaju? 2. Petrova Poslanica, 2. poglavlje, 6. stih:
I gradove Sodom i Gomor saee.
Da li je ovde re o venoj vatri? Ovde nije vie
re o venoj vatri, nego se kae:
I gradove Sodom i Gomor saee i razvali i
osudi i postavi za ugled bezbonicima koji bi ostali.
Ako pogledamo i druge tekstove koji govore o
Sodomu i Gomoru, vidimo da Biblija jasno kae
da su oni u potpunosti bili uniteni. Kada je re o
venoj vatri, u kontekstu cele Biblije, smatramo,
nigde se ne kae da e veno goreti predmeti u
vatri, ve se kae da su posledice vatre, koja
predstavlja potpuno ili konano unitenje - vene.
Ima jedan izraz u Otkrivenju Jovanovom, koji
takoe moe predstavljati problem. 20. poglavlje,
10. stih:
I avo, koji ih varae bi baen u jezero ognjeno i sumporno, gde je zver i lani prorok, i bie
mueni dan i no va vijek vijeka.
I sada, naravno, ovde pie da e Sotona biti
muen va vijek vijeka. Uvek u Novom Zavetu
kada stoji izraz va vijek vijeka, stoji isti grki
izraz u razliitim svojim formama. On glasi eis
ton aionon. Ovaj izraz moemo bukvalno prevesti
u venost, zauvek, bie izmueni jednom za
celu venost, jednom zauvek, to e biti vatra
koja e jednom zauvek unititi greh, greh e jednom zauvek nestati i nikada se vie nee pojaviti.
Spomenuemo sa nekoliko rei priu o Lazaru
i bogatau koja predstavlja klasini dogaaj koji
se citira u prilog injenice da postoji veni pakao.
Jevanelje po Luci, 16. poglavlje, 19. stih i nadalje:
ovek neki pak bee bogat, koji se oblaie
u skerlet i u svilu, i ivljae svaki dan gospodski i
veseljae se. A bijae jedan siromah, po imenu
Lazar, koji leae pred njegovim vratima gnojav, i
eljae da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze
bogatoga, jo i psi dolaahu i lizahu gnoj njegov.
A kad umre siromah, odnesoe ga aneli u naruje Avramovo, a umrije i bogati i zakopae ga. I u
paklu kad bee u mukama podie oi svoje i ugleda izdaleka Avrama i Lazara u naruju njegovu. I
povikavi ree: Oe Avrame! Smiluj se na me i
polji mi Lazara neka umoi u vodu vrh od prsta
svojega, i da mi rashladi jezik, jer se muim u
ovome plamenu. A Avram ree: Sinko! Opomeni
se da si ti primio dobra svoja u ivotu svome, i
Lazar opet zla, a sad se on tei a ti se mui. I

pored svega toga postavljena je meu nama i

vama velika propast, da oni koji bi hteli odovud k
vama prei, ne mogu, niti oni otuda k nama ne
prelaze. Tada ree: Molim te dakle, oe, da ga
poalje kui oca mojega, jer imam petoro brae,
neka im posvedoi da ne bi i oni doli na ovo
mesto muenja. Ree mu Avram: Oni imaju
Mojsija i proroke, neka njih sluaju. A on ree:
Ne, oe Avrame! Nego ako im doe ko iz mrtvih,
pokajae se. A Avram ree mu: Ako ne sluaju
Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane nee
verovati.
Ako posmatramo literarni kontekst u kome se
nalazi ova Hristova pria, videemo da je ona
smetena u kontekst pokajanja. 15. poglavlje sadri tri najlepe Hristove parabole o pokajanju: o
izgubljenoj ovci, o izgubljenom dinaru i najlepa
pria o izgubljenom sinu. Zatim se nalazi pria o
bogatau i sluzi, gde se takoe tretira tema pokajanja. Zatim sledi pria o bogatau i Lazaru, i u
17. poglavlju se nastavlja tema pokajanja. Naime,
sve Hristove prie se sastoje uglavnom od dva
dela, od takozvane slike baze, jer je Hristos esto
uzimao primere koji su bili poznati u narodu neto to je narod poznavao. Ova slika baze je
mogla biti istinita ili nije morala biti istinita. Hristos je krenuo od poznatog i vodio je ljude ka nepoznatom. Nepoznato je bila Njegova pouka koju
je On eleo da saopti svojim sluaocima. On je
imao neto da im kae, nato da im porui, ali
hteo je da ih vodi od poznatog ka nepoznatom.
Oni su jako dobro poznavali sliku baze. Na primer,
pria o sejau. Hristos kae: Izae seja da seje
seme. Jedno seme je palo pokraj puta, drugo na
dobroj zemlji, itd. Svi su poznavali sliku sejaa.
Hristos koristi ovu sliku o sejau da bi svojim uenicima saoptio jednu vanu pouku.
Jo jednom da ponovimo, ova slika baze ili
slika osnove je mogla biti istinita ili ne. U sluaju
Lazara i bogataa, re je o prii koju su Jevreji
doneli kada su se vratili iz ropstva, iz Vavilona, i
oni su joj dali svoju interpretaciju, a narod je jako
dobro poznavao tu priu. Hristos koristi tu priu
da bi ih pouio pokajanju. Centralna pouka prie
jeste: vi ste toliko tvrdoglavi, ni da ustane neko iz
mrtvih, vi ne biste verovali.

Kada bismo bukvalno tumaili ovu priu, i

kada bismo eleli da svakom detalju ove prie
damo doktrinalnu vrednost, onda bi i oni koji
veruju u veni pakao doli u orsokak. Jer, zamislimo raj, mi smo ovde u raju, uivamo u hladovini, a vidimo preko ove provalije ljude kako se
mue, vidimo nekog od naih milih i dragih, i razgovaramo sa njim. Ako bukvalno tumaimo ovu
Hristovu priu, niko ne moe doi do rezultata.
Zato mi traimo centralnu vest. Centralna vest je:
pokajte se, na osnovu Mojsija i proroka. Hristos
je uzeo priu iz naroda koja je bila poznata, i na
osnovu ove prie, dakle, eleo je da svoje
sluaoce poui odreenim istinama.
Velika vest, na osnovu onoga to Biblija iznosi, jeste da zlo nije vena realnost. Moda je
ovo udna vest za neke, moda e neke iznenaditi, moda e neki o ovome razmiljati, ali ovo je
biblijsko uenje. Vest Biblije jeste da smrt nije
kraj, da e doi dan vaskrsenja, i zato se seamo
velikog dogaaja kada je Isus vaskrsao iz mrtvih.
Pria se da je jedan poznati propovednik,
svetenik, iznenada bio pozvan da propoveda na
jednoj sahrani. Iao je kroz sva etiri Jevanelja
i traio je Hristove propovedi, ta je to Hristos
propovedao na sahranama, jer je znao da je
Hristos bio na sahranama, i eleo je da vidi ta je
to Hristos propovedao ne bi li i on to isto mogao
da propoveda, ali uzalud. Otkrio je da je Hristos
svaku pogrebnu povorku, na kojoj je prisustvovao, izmenio u trijumfalnu povorku. Smrt nije
mogla postojati onde gde se On nalazio. I kada
su mrtvi uli Njegov glas, oni su se vraali u ivot.
Biblijska poruka glasi:
Ja sam vaskrsenje i ivot, ako ko veruje u
mene, ako i umre, ivee.
Biblija kae:
Ko ima Sina Bojega ima ivot, ko nema Sina
Bojega nema ivota.
Zato je velika biblijska vest da postoji vaskrsenje Isusa Hrista, da postoji dan sudnji kada
e svi doi na Boji sud, i kada e jedni primiti
nagradu, a drugi kaznu.

Spiritizam, astrologija, parapsihologija i druge

paranormalne pojave
Na poetku ovog poglavlja bi zamolili itaoce
ove knjige da sami mere sve ono to ovde itaju.
Budite otvorenih oiju, razmiljajte o onome to
itate. Bog ne eli da budemo fanatici, ve razumni ljudi. Ako nam religija moe pomoi da budemo uravnoteeniji ljudi, da budemo sreniji u i-

votu, braku, na radnom mestu, da budemo bolji

ljudi, onda je ona ispunila svoju funkciju. Dakle,
to je kratka poruka.
Kada budemo govorili o Deset Bojih Zapovesti, mi emo takoe proitati ta Hristos kae.
Ako neko eli i hoe da bude na Bojoj strani, si49

gurno je da to nee ii lako. Niko jo nije bio na

Bojoj strani na jedan potpun nain, a da su svi
ljudi oko njega kazali: Ba dobro to to radi, samo napred, i tako dalje, jer biti na strani Boga,
na jedan ispravan i potpun nain, je jedna vrsta
borbe. Jedan francuski mislilac je kazao:
Izrailj ne postoji osim u borbi. Izrailj je u
stalnoj opasnosti mira. I to je tako u religioznom
ivotu. Dakle, ovek mora stalno biti na oprezu.
U ovom poglavlju imamo jednu zanimljivu temu. Govoriemo o onostranim pojavama, o spiritizmu, spomenuemo astrologiju i neke druge pojave. Na poetku bi kazali da postoji, uglavnom,
nekoliko osnovnih pravaca kada je u pitanju ova
naa tema. Postoji ono to se naziva nekromanija. Naziv dolazi od grke rei nekros, to znai
mrtvo. Nekromanija je okultna pojava koja znai
konsultovanje mrtvih, odnosno razgovor sa mrtvima. Ova pojava se takoe naziva spiritizam.
Drugi izraz je oneromanija. Naziv dolazi od
grke rei oneros, to znai san. To je interpretacija snova, dakle, pokuaj da se putem interpretacije snova sazna budunost.
Trei izraz koji se koristi u literaturi, jeste kleromanija, to znai bacanje kocke. Dakle, pokuaj da se spozna budunost putem bacanja
kocke.
Zatim postoji astrologija, naravno, poznata
svima nama, pokuaj da se predvidi budunost
putem posmatranja kretanja nebeskih tela.
I konano, postoji hepatoskopija, to je jedna stara vrsta okultizma, koja je oznaavala gledanje u jetru ivotinja. Dakle, kada su se klale ivotinje, postojali su ljudi koji su posmatrali jetru,
i na osnovu pojedinih delova jetre oni su proricali
budunost.
Mi emo ovde govoriti o ovim pojavama sa
biblijske take gledita. Postoje parapsihologija i
druge stvari koje sada nismo spomenuli. Neki ljudi govore da su imali iskustva sa svojim dragima
koji su umrli, posebna iskustva, doivljaje, snove.
Moda e ono to ete ovde uti biti bolno za vas,
meutim, to je biblijski stav.
Prvo, smatramo da sve ove pojave spadaju u
vrstu okultizma. Ako bismo pogledali renik i proitali ta znai okultizam, videli bi da je to skrivena ili tajna mudrost iza dometa obinog ljudskog znanja, da su to neobjanjivi dogaaji, da je
to otkrivanje informacija koje su nedostupne ljudima kroz normalna sredstva - pet ula koja imamo. Dakle, ono to ovek saznaje putem nekih od
ovih okultnih pojava, jeste neto iznad ula koja
mi imamo. Neko je kazao da je okultizam dovoenje ljudi u kontakt sa natprirodnim silama, paranormalnim energijama, demonskim silama, ili
da je to dobijanje sile u cilju manipulisanja drugih
ljudima. Dakle, ovo su razliiti pokuaji da se definie okultizam.
50

Pristalice okultizma pokuavaju da ovaj fenomen proglase naunim, kao to je na primer parapsihologija ili grafologija. U akademskom svetu,
ali i u religioznom, postoje velika neslaganja da li
je parapsihologija nauni ili okultni fenomen. U
zapadnoj kulturi, ali i na naim prostorima, sve vie se smatra da neke od parapsiholokih pojava
treba proglasiti naunim. Dakle, to je nauka,
prodor u budunost, neto to e nam pomoi da
srenije ivimo u budunosti, i tako dalje.
Postoji, kao to znamo, i pokret koji se zove
New Age Movement, ili Pokret novog doba,
koji u sebi sadri karakteristike velikih svetskih religija. Na primer, tu su ukljueni joga, meditacija,
i tako dalje. Mi smatramo da je povezan sa okultizmom. Ovaj pokret, koji je vrlo popularan danas
u svetu mladih, negira linog Boga Biblije, promovie bitnu boansku prirodu oveka na taj nain to kae da je istinski ili stvarni identitet oveka identian sa Bogom. Takoe, postoji u New
Age pokretu pojam, da je sve jedno, Bog je sve.
Dakle, deo Boga, emanacija Boga, nalazi se svuda. To je panteizam.
Re panteizam dolazi od dve grke rei i
znai svuda Bog. Dakle Bog nije linost koja je
ograniena na jednom mestu u svemiru, nego se
Bog svuda nalazi na neki nain - deo Boga se nalazi u biljkama, u ivotinjama i tako dalje. Cilj ivota je svest o boanskom u sebi, samoostvarenje, spasenje, prosvetljenje i tako dalje. Ovo je
neka vrsta uvoda u problem o kome emo govoriti.
injenica je, na alost, da je veliki broj mladih
ve imao iskustva sa nekom okultnom pojavom.
Postoji ogroman broj onih koji su prizivali duhove
umrlih. Ako pitamo te mlade kako to sve poinje,
oni obino kau da je to u poetku znatielja. Pitanja koja su obino postavljali onima koji su
umrli bila su: Ko e mi biti mu, ko e mi biti supruga, ta u dobiti iz matematike u koli, i tako
dalje. Tako je bilo na poetku. Meutim, postepeno ovi mladi ljudi su sve vie i vie ulazili u intimni
kontakt sa onostranim silama, do te mere da su
neki od njih u svakodnevnom ivotu jednostavno
komunicirali sa duhovima, ak su znali i neku hijerarhiju koja je postajala. Oni kau da je u poetku to sve bilo zanimljivo, fantastino, oseali
su se superiornijima u odnosu na druge ljude jer
su smatrali da oni imaju nekog ko e im otkriti
tajnu. Meutim, postepeno su svi ulazili u neku
vrstu krize, velike krize, psihike krize, do te mere
da su mnogi od njih eleli da izvre samoubistvo.
Jedan mladi je kazao da jednostavno vie nije
znao ta e da radi sa sobom, jer se nou nametaj premetao po sobi, ebe je letelo, i onda je
gledao u filmovima kako treba staviti no i beli luk
ispod jastuka, i tako je pokuao. Onda mu je jedan drug kazao: Biblija je jedina knjiga koja ti

moe pomoi. Ubrzo zatim je nabavio Bibliju, poeo da je prouava, i postepeno se oslobodio ovih
problema. Dakle, to je iskustvo mladih.
Na samom poetku, izneemo biblijski stav
kada je u pitanju bioenergija, parapsihologija,
spiritizam i dr. Na osnovu Biblije (ova je misao
najvanija u ovom poglavlju), ovek sam po sebi,
ili u sebi. nema natprirodne moi. Dakle, jo jedanput: ovek sam u svojoj prirodi nema natprirodne moi, bilo da je re o parapsihologiji, bilo
da je re o bioenergiji, bilo da je re o komuniciranju sa duhovima. ovek moe biti kanal samo
dve sile. Prva sila koja moe delovati preko oveka jeste boanska sila. Znai, na osnovu Biblije,
ovek kao kanal boanske sile moe uiniti udo,
ali postoji jedna druga sila koja moe delovati na
oveka, a to je Sotonska sila. Dakle, ovek sam
po sebi ne poseduje nadprirodne moi. On moe
biti samo kanal dve sile, ili Sotonske sile ili boanske sile.
Dakle, ako jedan ovek sedi u Novosibirsku, a
drugi u Filadelfiji, i telepatski razgovaraju, Biblija
e rei da ovek sam po sebi nema moi da komunicira ili da razgovara na taj nain sa drugim
ovekom. Jedna od ove dve sile je u igri.
Moda da krenemo sa spiritizmom, pa emo
prepoznati neke od tema. Spiritizam, svakako,
danas izgleda kao anahronizam. Mi smo oekivali
da e nauka ii napred, da e se ljudi osloboditi
svih zabluda, da e jednostavno razgovori sa duhovima nestati, i tako dalje. Meutim, danas vie
nego ikada ranije, prisustvujemo parapsiholokim
pojavama. Tako imamo na televiziji priliku da
uestvujemo u navodnom predvianju budunosti. Meutim, to nije nita novo. To je postojalo jo
u starim vremenima: u staroj Indiji, Egiptu, Asiriji, Vavilonu, Grkoj. Rimljani su takoe praktikovali razliite vrste spiritizma i paranormalnih pojava.
Moda samo nekoliko rei o tome kako je nastao moderni spiritizam. Ova tema je toliko opirna da mi ovde neemo pokriti sve pojave detaljno, i govoriti posebno o parapsihologiji, bioenergiji, spiritizmu i tako dalje, ali moda je spiritizam
najklasinija pojava.
Naime, smatra se da je moderni spiritizam
otpoeo negde 1848. godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama, u dravi Njujork. U gradu koji
se zvao Hajnsvil, ivela je porodica koja se zvala
Foks i oni su esto u svojoj kui uli nekakvo udno kucanje. esto se, takoe, dogaalo da se nametaj premetao. Nisu znali ta se zbiva i esto
su bili uplaeni. Ova porodica Foks je imala dve
keri. Jedna se zvala Margareta i imala je 15 godina, a mlaa se zvala Katarina i imala je 12 godina. I jednoga dana je Margareta odluila da nekako stupi u kontakt sa tom misterioznom silom,
i onda je upitala glasno: Ko si ti? Onda se uo

jedan otkucaj. Da ne iznosimo sve detalje, uglavnom, majka je kasnije stupila u kontakt sa tom
silom i kazala: Koliko moja starija erka ima
godina? ulo se 15 otkucaja. Koliko mlaa erka ima godina? ulo se 12 otkucaja. I tako je porodica Foks poela da komunicira sa duhovima.
Kasnije, taj duh se predstavio da je on ustvari
duh nekog arlsa Rozme, i duh im je otkrio da je
taj arls Rozma bio ubijen i da se njegovo telo
nalazi u podrumu. I kada su pozvali policiju, zaista u podrumu je otkriveno telo arlsa Rozme.
Dakle, to je poetak modernog spiritizma. Od
tada pa nadalje, iako je spiritizam postojao u
celoj ljudskoj istoriji, sve vie je pojava spiritizma.
A sada emo citirati biblijski stav. On je zapisan u 5. Knjizi Mojsijevoj, u 18. poglavlju. Ovo
je najvaniji tekst u ovom poglavlju. 9. stih i nadalje, pratimo paljivo tekst. Ovaj tekst je pisan
1500 godina pre Hrista. Evo ta kae Biblija:
Kada ue u zemlju koju ti Gospod Bog tvoj
daje, ne ui se initi gadna dela onih naroda.
Dakle, ovde je re o obeanoj zemlji. Bog
kae izrailjskom narodu: Kada ue u zemlju,
re je o Hananskoj zemlji, u tu obeanu zemlju,
nemoj initi ono to je inio narod pre tebe na tim
prostorima - gadna dela onih naroda.
Neka se ne nae u tebe, (ovo je imperativ),
koji bi vodio sina svojega ili ker svoju kroz
oganj..., to je bila praksa starih naroda, neka
vrsta bogosluenja.
... ni vraar. Dakle, neka se ne nae u
tebi, narodu Bojem, vraar. Ono to sledi je
zanimljivo: ... ni koji gata po zvezdama. Neka se
ne nae u narodu Bojem onaj koji gata ili predvia budunost na osnovu zvezda.
... ni koji gata po pticama.... Verovatno su
neki ljudi proricali budunost na osnovu kretanja
ptica.
... ni uronik, kae tekst, ni baja, i onda
sledi ono to nas interesuje veeras, ni koji se
dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar, ni koji
pita mrtve, jer je gad pred Gospodom ko god tako ini, i za tavke gadove tera te narode Gospod
Bog tvoj ispred tebe. Dri se sasvim Gospoda
Boga svojega.
Dri se sasvim Gospoda Boga svojega.
Ovo je kljuni tekst: Neka se ne nae u tebe
vraar, ni koji gata po zvezdama, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni koji pita mrtve, jer je
gad pred Gospodom ko god tako ini; dri se
sasvim Gospoda Boga svojega.
To je jedan od najvanijih tekstova koji uopte govori o paranormalnim pojavama.
U Otkrivenju Jovanovom, poslednja knjiga
Biblije, u 21. poglavlju, 8. stihu, kae se:
A straljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i kome jo?, i vraarima, nji51

ma je deo u jezeru to gori ognjem i sumporom,

koje je smrt druga.
Dakle, ovde Biblija jasno prorie budunost
onih koji pitaju mrtve.
U jednom selu pored Negotina postoji jedna
vraara, i mnogi ljudi su govorili da su odlazili kod
nje. Na primer, jedan ovek je kazao da su mu
ukrali volove, i otiao je kod vraare i ona mu je
kazala: Idi tamo i tamo, i naao je volove na
vaaru, negde u upriji ili Parainu, nije bitno.
Dakle, pronaao je volove, i ovek kae: To je istina Boja. I kako sad da on jednostavno pobegne od toga?
Jedan francuski asopis govori o tome ta je
Staljin radio. Naime, Josif Staljin je jednoga dana
pozvao Volfa Mesinga, hipnotizera, telepatu. U
trenutku kada je on to demonstrirao javno, kada
je bio na sceni u pozoritu u Gomelju, u Belorusiji, Staljin je eleo da testira moi telepatije, u
elji da naturi misli drugim ljudima. On je zatraio
od Volfa Mesinga da ukrade sto hiljada rubalja iz
Gos banke u Moskvi, a da pri tome telepatski
hipnotie oveka koji je radio na alteru, dakle
blagajnika. I jednog jutra, Mesing je doao na
alter u Gos banci, sa jednim istim papirom u
ruci. On je usmerio svoj pogled prema blagajniku
i mentalno mu zapovedio da mu izda sto hiljada
rubalja. Blagajnik je izvrio ovu zapovest bez razmiljanja, nesvesno. Mesing je uzeo novac, izaao je, a napolju su ga ekali Staljinovi ljudi koji
su kontrolisali uspeh ili neuspeh ovog iskustva.
Kasnije, kada su se vratili, kae da su pronali
blagajnika kako sedi u oku, dri u svojim rukama
i posmatra isti list papira koji je uzeo umesto sto
hiljada rubalja.
Postoji i jedno drugo iskustvo koje je imao
Mesing sa Staljinom. Naime, Staljin je zatraio
jednoga dana od Mesinga da bez dozvole ue u
njegovu kuu koja je bila negde u mestu koje se
zvalo Kunevo, ali da bi uao u njegovu kuu trebalo je da proe kroz nekoliko straa: tu je bila
prva straa, pa druga straa, telohranitelji, zatim
svi kuvari i drugo osoblje. Volf Mesing je prihvatio ovaj izazov. Nekoliko dana kasnije, Staljin je
radio u kui i iznenada je podigao svoju glavu,
kad tu pored njega stajao je Volf Mesing. On je
uao u ovu kuu telepatski hipnotizirajui ljude,
sve straare koji su se tu nalazili. On je ponavljao
sledeu izjavu: Ja sam Berija, vi me poznajete,
zar ne, ja sam ef tajne policije.
I naravno, kae autor, ovi ljudi koji su tu stajali, dobro su poznavali Lavrentija Popovia Beriju
koji je bio ef policije, ali u svakom sluaju razlika je bila velika izmeu ova dva oveka. I autor
se pita: Koja je to snaga, koja je to mo koja je
mogla sve ove straare da ubedi da je Volf Mesing
ustvari Berija, ef tajne policije? I kao to smo
kazali na poetku, ovde autor spominje da se i
52

dan danas raspravlja o tome da li je to nauni

metod ili nije nauni metod.
Naime, u 2. Solunjanima poslanici, u 2. poglavlju, od 8. do 9. stiha itamo:
Pa e se onda javiti bezakonik, kojega e
Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti
svetlou dolaska svojega, kojega je dolazak po
injenju Sotoninu sa svakom silom, i znacima i
lanim udesima.
Znai, pred Hristov drugi dolazak bie mnotvo uda, ali lanih uda. Pogledajte ta je Hristos
kazao u svom najpoznatijem govoru, u Jevanelju po Mateju, u 24. glavi. To je govor o poslednjem vremenu, o vremenu pred Njegov drugi
dolazak. Hristos je kazao ovako, 24. stih:
Jer e izii lani hristosi i lani proroci, i pokazae znake velike i udesa.
Dakle, pred Hristov drugi dolazak pojavie se
lani hristosi koji e pokazati znake i velika udesa. Zato e pokazati te znake? Koji je cilj tih znakova?
Da bi prevarili, ako bude mogue, i izabrane.
Eto vam kazah napred, kae Hristos.
Izneli smo vie iskustava, jer smo danas svedoci mnogobrojnih iskustava. Recimo, u Americi
se desio jedan zanimljiv sluaj. Naime, za vreme
vijetnamskog rata, jedan mladi koji je iveo samo sa majkom, bio je odveden u rat. Odavno su
izgubili oca, i tako su majka i sin bili vrlo vezani.
iveli su u jednoj lepoj kui, u jednoj lepoj etvrti grada. Sin je otiao, i poto su bili jako vezani,
sin se redovno javljao majci. Dakle, jedanput meseno, a i ee, stizala su pisma iz Vijetnama. Ali
posle godinu dana, odjedanput pisama vie nije
bilo. Prolo je neko vreme i majka je nasluivala
da se neto dogodilo. Jednoga dana, ispred kue
u kojoj su iveli, doao je vojni automobil i ljudi
su joj saoptili da je njen sin bio na jednom tekom zadatku, da je nestao i da svi podaci govore
da je poginuo. Kasnije je dola i sahrana, i on je
sahranjen sa svim poastima.
Izvetaj o ovom dogaaju kae da je majka
bila poruena do temelja, kae se da je zapostavila i svoje dvorite i svoju kuu, sebe je zapostavila, vie nije pridavala nikakvu vrednost ni
svom oblaenju, cela ulica je znala ta se dogodilo, korov je izrastao u bati, nije bilo tunije osobe
na ovome svetu.
Jednoga dana, jedan od komija prolazi pored
nje i kae: Gospoo, znam ta vam se dogodilo,
ali mi esto razgovaramo sa duama umrlih, i vi
moete doi u sledei utorak i razgovarati sa svojim sinom. Majka je poznavala Bibliju i rekla je:
Ne, gospodine, u Bibliji pie da kad ovek umre,
on se nalazi u nesvesnom stanju. Ja ne elim da
uestvujem na vaim sastancima prizivanja dua
umrlih. I komija je otiao. Prolo je izvesno vreme, i opet je ovaj komija proao pored ove ene

i kazao: Sino smo ponovo razgovarali, i to sa

vaim sinom, i znate ta vam je kazao? Kazao
vam je to i to. Kazao je neto to su samo majka
i sin znali. Majino srce je puklo, i kazala je: Doi
u.
I otila je na seansu. Tamo je postojao medijum, dakle ovek koji je obavljao odreeni ritual,
i odjednom, iz polumraka, pojavljuje se silueta
njenog sina. Ona sva drhti i poinje razgovor. Sine, da li si to ti? Da, ja sam, mama. I poinje
razgovor, u poetku vrlo napeto, ali od tada pa
nadalje, svakog utorka, ena je bila na sastanku i
razgovarala sa svojim sinom. Razgovori su postali
toliko intimni da su ak planirali ta e popraviti
na kui, ta e kupiti, ta e prodati, ponovo je
nekako njen sin bio tu. Kad jednoga dana, posle
godinu dana otprilike, neko zvoni na vratima.
Otvori ona vrata, kad ono njen sin. Ona kae: Sine, otkud ti, nismo se dogovorili da se danas vidimo? A sin kae: Mama, o emu ti govori? I
onda je trebalo vremena da sin shvati o emu je
re. Kasnije je ona tuila ove ljude i voen je sudski proces.
A sada da postavimo pitanje: Sa kim je ova
ena razgovarala na seansama? 2. Korinanima
poslanica, 11. poglavlje, 13. stih i nadalje: Jer
takvi lani apostoli i prevarljivi poslanici pretvaraju se u apostole Hristove.
I evo teksta koji je za nas zanimljiv: I nije
udo, jer se sam Sotona pretvara u anela svetla. Nije dakle nita veliko ako se i sluge njegove
pretvaraju kao sluge pravde, kojima e svretak
biti po delima njihovim.
Vrlo zanimljivo. Dakle, jo jedanput emo ponoviti osnovnu verziju biblijskog tumaenja: ovek, kao ljudsko bie, nema u sebi natprirodne
moi. On moe biti medijum dve vrste sila, ili
Sotonske ili boanske sile.
Kako onda shvatiti mnogobrojne pojave klinike smrti, ili kad neto sanjamo, ili kad se neto
udno dogaa, ili ujemo glas neke osobe, itd?
Postoje, naravno, dve mogunosti interpretacije
ovih vrsta pojava. Ako je u pitanju san, moe biti
da usled velikog stresa kojeg ovek doivi, bude
u pitanju jedna vrsta snova koji su prirodni snovi.
Dakle, ovek tragino preivljava smrt i mogue
je da u njegovoj psihi zaista doe do priseanja.
Ali, ako su to vidljive manifestacije, ta u tom sluaju? Po Bibliji, kad ovek umre, on se nalazi u
nesvesnom stanju i eka Hristov drugi dolazak,
eka sudnji dan. Na osnovu Biblije, to ne moe
biti taj umrli, to moe biti samo onaj ko se pretvara u anela svetla.
Kada je nedavno jedna baka umrla, u njenoj
staroj seoskoj kui bilo je mnotvo slika na zidu.
Kad u jednom trenutku, sve slike su bile okrenute
naopako. Na pitanje: Zato su slike okrenute?,
objanjenje je bilo da zli duhovi ne vide i te ive

i da ih ne povedu sa sobom. Jedan bakin roak,

koji nije verovao u to, kazao je: Moju sliku slobodno okrenite!, i okrenuo je svoju sliku. Meutim, posle nekoliko minuta, slika je ponovo bila
okrenuta. Postoje srane predrasude u narodu,
razna praznoverja.
Sada bi se dotakli pitanja crne magije. Naravno, jedan deo magije moe biti ista vetina,
klasina prevara, trik, ali biblijski stav je da sve
vrste paranormalnih pojava, pa i crna magija, koja se granii sa paranormalnim pojavama, nije
nita drugo nego delo nekog drugog. Kako se osloboditi ovih pojava, ta je lek, to je ono to ljudi
pitaju. Lek za koji verujemo da je dobar lek, jeste: itati Bibliju, staviti Bibliju pored sebe, moda
pored kreveta gde spavamo i moliti se Bogu. Treba itati Bibliju, upoznati istinu.
Mi nismo odgovorili na pitanje: Zato avo (ili
Sotona) bei od krsta? avo ne bei od krsta, ve
od Onoga koji je bio na krstu, od Isusa Hrista.
Dakle, ako smo mi zajedno sa Hristom, i u vezi sa
ivim Bogom, niko, ni jedna paranormalna sila
ovoga sveta nam nita ne moe, u to budimo sigurni. Hristos je na zatitnik i ne trebamo se bojati ni jedne parapsiholoke sile ako smo sa Hristom, ako smo sa Bogom.
Postoje mladi ljudi koji su dolazili na sastanke
gde se vrilo razno prizivanje duhova, i kau:
Kad si ti ovde, onda nee da se kree aica.
Naravno, jedni su kazali: To je izmiljotina, to nije nita. Drugi su kazali: aicu gura ovek prstom i tako dalje. Meutim, druga grupa ljudi je
kazala: Kao da tri tone ima u toj aici. Dakle,
neko je drugi u pitanju, i mogue je da je neko
drugi, a mogue je i jedno i drugo. Ali ponovo da
ustvrdimo, ako smo sa Bogom i sa Hristom, nema
straha ni od ega.
Kada je u pitanju astrologija, da kaemo i o
tome nekoliko rei. Ako itamo biblijski izvetaj o
stvaranju, vrlo brzo emo zakljuiti da stvaranje
Sunca, Meseca i zvezda dolazi etvrtog dana, a
pre toga se kae: I bi vee, i bi jutro, dan prvi.
Ne samo to, u treem stihu se kae: Neka
bude svetlost.
Kako su mogli da budu dan i no, ako nisu
postojali Sunce, Mesec i zvezde? Veoma vano pitanje. I naravno, postoje razliite interpretacije
ovog teksta. Pitamo se: Zato je stvaranje Sunca,
Meseca i zvezda stavljeno tek u 4. dan? Evo jednog od razloga: Zato to je sunce kao bog bilo
najvei bog starih naroda. U Egiptu se zvalo Re
ili Ra, u Vavilonu ama, u Persiji Mitra. U
Sloveniji postoji jedan hram koji je posveen bogu suncu, bogu Mitri. Postoji jedan celi grad koji
je izgraen u kamenu, i koji se zove Petra, koji
je posveen bogu sunca. Ljudi su vekovima posmatrali sunce kako se pojavljuje i kako obasjava
ovu zemlju, i zato su oboavali boga sunca.
53

I mesec je smatran boanstvom, ali u mnogo

manjoj meri, dok je za zvezde smatrano da su to
sklonita za neiste duhove. Najvei rizik za Boji
narod, Izrailj, koji je Bog eleo da sauva za sebe,
koji je Bog eleo da vodi svojim putem, putem istine, bio je da i Boji narod pone da veruje da je
sunce zaista bog. Zato je Bog, kao pisac 1. Knjige
Mojsijeve, u elji da sauva svoj narod od idolopoklonstva ili sluenja onome to ustvari nije Bog,
nadahnuo Mojsija da napie da su Sunce, Mesec
i zvezde stvoreni tek etvrtog dana.
Zanimljivo je da u originalnom tekstu se ak i
ne spominju imena Sunce i Mesec (videti 16.
stih prvog poglavlja). Zato se ne spominju imena? Zato to, po starim verovanjima, spomenuti
ime neega znailo je dati mu odreenu vrednost. Bog nije ni to eleo, nego je kazao preko
Mojsija ovako: I stvori Bog dva videla, videlo
vee da upravlja danom i videlo manje da upravlja nou, i zvezde. Zato? U originalu pie: Stvori
Bog dve lampe, kao da ih je Bog zakaio tamo
negde u svemiru.
Ovo je vrsta demitologizacije, kako to nazivamo u teologiji, dakle oduzimanja mitskog elementa onom emu su ljudi pridavali boansku vrednost. Naime, Mojsije kae: Vi, narod izrailjski,
znajte da su Sunce i Mesec samo lampe koje je
Bog stavio u svemiru. To nisu bogovi, kao ni zvezde koje je Bog stvorio. Zato Bog stavlja stvaranje
Sunca, Meseca i zvezda u 4. dan. Da ih je stavio
u prvi dan, verovatno bi Izrailjci mogli da pomisle da su to boanstva.
Dok su za stare narode zvezde bile sklonita
za neiste duhove, trebalo je ekati na vek pa da
zvezde postanu bogovi. Da li je to istina? Danas,
vie nego ikada ranije, ljudi posmatraju kretanje
nebeskih tela i na osnovu toga proriu budunost.
Biblija kae: I zvezde, male lampice, Bog je stvorio, On je Stvoritelj, On upravlja ljudskom istorijom.
U 1. Knjizi Dnevnika, u 10. poglavlju, imamo
jedan zanimljiv tekst, u 13. stihu, koji bi eleli da
naglasimo. Ovde je re o prvom jevrejskom caru
koji je odluio jednoga dana da konsultuje duhove. Moemo itati taj tekst, i zapazimo ta Biblija
kae:
I tako pogibe Saul za bezakonje svoje, koje
uini Gospodu to ne slua rei Gospodnje i to
trai da pita duh vraarski.
Saul je poginuo, kae Biblija, jer je traio da
pita duh vraarski. Saul se naao u jednoj tekoj
situaciji, ali nije poznavao budunost, i tada je
jednostavno eleo da sazna budunost. I onda je
pokuavao, i pitao Boga, ali Bog mu nije eleo
odgovoriti jer on vie nije iveo ivotom po Bojoj
volji. Kada je video da se nalazi u toj situaciji, on
je otiao kod jedne vraare.
54

Pitanje koje ostaje ovde, na koje trebamo

odgovoriti, jeste sledee: Kako to da kad odete
kod vraare, ona vam kae budunost? Kako to
da je ona kazala gde se nalaze volovi onom oveku? Biblijski stav je da samo Bog poznaje budunost. Bog, dakle, poznaje budunost, On poznaje celi na ivot.
Postoji drugo bie o kome smo govorili, koga
nazivamo Sotona (kao i demoni, aneli koji su na
njegovoj strani u pobuni protiv Boga). Sotona i
demoni ne poznaju budunost, ali oni su duhovna bia, vrlo mona bia, na osnovu Biblije, koja
poznaju kretanje ljudske istorije, iskustva svih ljudi na ovom svetu, poznaju prolost, sadanjost.
Na primer, ako vi odete kod vraare, ona e vam
rei i ko ste, i odakle ste, i kako vam se zove ukundeda, i neke tajne koje samo vi znate u ivotu i niko drugi, i vi ete biti potpuno okirani.
Sotona i demoni poznaju prolost i sadanjost, ali
oni ne poznaju budunost. Oni nagaaju budunost, i neki put pogode. Veina biblijskih teologa
smatra da oni nagaaju budunost i zato neki put
pogode, a neki put ne pogode. Dakle, Sotona i
demoni nagaaju budunost. Bog je jedini koji
poznaje budunost i zato nemojte biti iznenaeni
ako vam neko otkrije tajnu o vama.
Meutim, ponovo ponavljamo, ako ste sa Bogom, ako ste sa Isusom Hristom, ako se molite
Bogu, ako itate Njegovu Re i ivite u skladu sa
njom, nema straha za oveka, i to je najlepa sigurnost.
Koji je lek koji nam Biblija daje, lek za sve paranormalne pojave? Lek se nalazi zapisan u poslanici Jakovljevoj, 4. poglavlje, 7. stih. Jakov je
bio Hristov polubrat. Tekst kae: Pokorite se
dakle Bogu, a protivite se avolu, i pobei e od
vas.
Pokoriti se Bogu znai verovati Bogu, iveti sa
Bogom, iveti po volji Bojoj, ne po onome to
ljudi govore, ve po onome to je Bog napisao u
Bibliji - to znai pokoriti se Bogu. Na taj nain mi
emo sebe sauvati od Sotonskih sila.
U novinama je pisalo: Danas e biti izveden
jedinstven nauni ogled. Posetioci centra Sava,
itaoci naeg lista, televizijski gledaoci, obdareni
pojedinci razmenjivae misaono - duhovne poruke izmeu Beograda i Novosibirska. Biblijski ovo
ne stoji.
U drugim novinama je pisalo: Parapsiholoki
kontakt preko okeana. Uspostavljeni parapsiholoki transkontinentalni kontakti izmeu Novosibirska i Filadelfije. Postoje mesta na zemlji sa kojih se lako uspostavljaju veze. ta su radile vojne
i druge tajne slube, i tako dalje.
Biblijski, ovek nema natprirodne moi kojima
moe raspolagati, osim ako mu ih da Bog ili
Sotona. ovek moe imati natprirodne moi, ali u
smislu molitve, kao na primer: mnogi ljudi su se

molili i dogodilo se udo. U tom sluaju ovek je

svestan da to nije on koji ima tu mo, nego da je
to Bog koji koristi oveka da preko njega utie na
druge ljude.

Pokorite se dakle Bogu, a protivite se avolu, i pobei e od vas.

Reinkarnacija
U ovom poglavlju emo ui u jedno podruje
za koje su mnogi zainteresovani. Postoje razlike i
neslaganja po ovom pitanju. Ono to emo izneti
ovde jeste pokuaj da se sa biblijske take gledita kritiki osvrnemo na teoriju o reinkarnaciji.
Pre nego to doemo do same teorije o reinkarnaciji, mi emo u nekoliko uvodnih rei kazati neto o poecima hinduizma i budizma. Hinduistika religija ima svoje poetke negde u dve hiljaditoj godini pre Hrista. Dakle, u pitanju je veoma stara religija, jedna od najstarijih. Mi tada
govorimo, takoe, i o postojanju jevrejske religije ili monoteistike religije koja je zapisana u
Bibliji. Naime, plemena koja su ivela u dolini Indus, u severnoj Indiji, imala su u to vreme politeistiku religiju. Re politeizam, znai verovanje u mnotvo bogova ili boanstava.
Ova plemena koja su ivela u dolini Indus
kasnije su bila osvojena od strane razliitih armija, vojski, koje su dole iz centralne Azije. Plemena koja su dolazila imala su razliite vrste religija,
i uglavnom je to bila neka vrsta naturalistikog
pogleda na svet. Dakle, ovi ljudi su vie oboavali
prirodu nego bogove. Kasnije je dolo do neke
vrste meavine politeistike religije plemena koja
su ivela u dolini Indus i ovih naroda koji su doli
sa severa, iz Azije. Rezultat je bio nastanak jednog itavog lanca boanstava, bogova i boginja, i
to su poeci hinduizma.
Period koji sledi iza ovoga, kako kau istoriari, jeste period koji je doneo religiju koja je bila
mnogo vie filozofska. U taj period spada i nastanak prvih indijskih ili hinduistikih spisa, koje
nazivamo Upaniade. One postepeno poinju
naglaavati jedan jedini princip koji ujedinjuje itavu ljudsku realnost i taj princip je, kao to znamo, panteistiki princip. On se naziva brahman.
Zove se patneistiki, jer pan teos, znai svuda
bog. Veruje se da su delovi tog principa brahmana, koji ujedinjuje itavu realnost, prisutni u
svemiru, dakle u mnogim entitetima svemira. U
ovom periodu dolazi i do raanja ideje o reinkarnaciji. Dakle, ona ima svoje korene u hinduizmu.
Moda da spomenemo samo nekoliko elemenata, jer postoje ljudi koji nisu upueni u sve ovo.
U hinduistikoj religiji i danas postoji veliki broj
razliitih pravaca, razliitih shvatanja, tako da je
vrlo teko nainiti generalizaciju. Dosta je teko

nai neki princip koji bi ujedinio sve te pravce.

Ipak, izgleda da postoje neki elementi koji su generalno fundamentalni u hinduizmu. Uitelj hinduizma se naziva guru, i ovi ljudi su vrlo bitni za
hinduizam. Oni se razlikuju od uitelja u Bibliji, jer
se smatra da hinduistiki spisi ne mogu biti shvaeni itanjem, nego moraju biti poduavani od
strane uitelja hinduizma, dakle od gurua. Ovi ljudi se smatraju svetima i neke od njih, pristalice
hinduizma, oboavaju i posle njihove smrti.
Ono to oni ue jeste da je oveku potrebno
oslobaanje od beskrajnog kruga reinkarnacija.
Spasenje je u osloboenju od tog kruga reinkarnacija. Dakle, ovde postoji razlika, odmah da spomenemo, kada je u pitanju biblijska religija i uenje o reinkarnaciji. Koncept istorije u hinduizmu,
i kasnije u budizmu, jeste cirkularne (krune) prirode. Dakle, postoji neka vrsta venog kruga gde
se ponavljaju odreene stvari.
Sa druge strane, u Bibliji je koncept istorije linearne prirode. Znai, na osnovu biblijskog koncepta istorije, ovaj svet ima svoj poetak, on nije
proizvod sluaja, on ima svoju progresiju, i ovaj
svet ima svoj kraj. Postoje sluajevi kada Bog deluje u ljudskoj istoriji, i na taj nain pokazuje kakvo e biti Njegovo delovanje na kraju istorije
ovakvog oveanstva.
Dakle, jedna od prvih postavki hinduizma jeste da je potrebno da se ovek oslobodi od tog
beskrajnog kruga reinkarnacija koji se naziva
samsara, koji je rezultat karme, i ovo je re koja
se esto koristi. Karma je, dakle, zakon o uzrono-posledinom redu stvari. To znai da je na
sadanji ivot rezultat naih rei i naih dela, onih
koje smo iveli u naim prolim ivotima. Osloboenje ili moka se postie kada individua shvati
da atman, to jest ja ili moje bie, je isto kao
i brahman, dakle, apsolutno bie od kojega sve
potie. Ovo je vrlo vana misao u hinduizmu.
Dakle, ako sam ja atman, moje bie ili
deo moga bia (bolje reeno), osloboenje e
se dogoditi u onom trenutku kada ja shvatim da
sam ja ustvari isto to i brahman. Znai, ja sam
deo tog svemirskog principa koji sve ujedinjuje, i
to je boanski elemenat u oveku. Drugim reima, svaki Hindus ili onaj koji sledi ovakvo shvatanje, mora shvatiti da je on ustvari bog, da je on
55

deo boga, da je taj bitni element njegove prirode

deo boga.
Ovo stanje, smatra se, moe se postii jednom od odreenih metoda. Kako, dakle, pobei iz
tog kruga, kako shvatiti da je deo atmana deo
brahmana? Postoje razliite metode, i jedna od
metoda jeste inana joga. To je spasenje putem
poznavanja starih spisa i meditacijom. Dakle, itanjem starih spisa i meditacijom ovek e shvatiti da je bitni element njegove prirode isto to i
princip koji ujedinjuje celi svemir.
Drugi metod je bakti joga. To je spasenje
putem predanja jednom od mnogobrojnih hinduistikih boanstava. Dakle, ovek se predaje bogu.
Trei nain je karma joga. To je spasenje
delima, kao to su razliite ceremonije, kao to je
post, kao to su hodoaa koja moraju biti injena bez pomisli o nagradi. ovek ne sme da misli
o nagradi kada ide na hodoaa i kada ini neko
od ovih dela. Svaka od ovih metoda, dakle, i inana joga i bakti joga i karma joga, u odreenoj
meri ukljuie i raa jogu. To je tehnika meditiranja koja ukljuuje kontrolu tela, disanja i misli.
Ovo to smo izneli, po nama je idealni hinduizam. Meutim, hinduizam koji ljudi praktikuju
sastoji se jo i od mnotva praznoverja, legendarnih pria o bogovima i okultnih praksi. Mi smo
namerno u prolom poglavlju govorili o spiritizmu, okultizmu, dakle o nekromaniji, oneromaniji,
hepatoskopiji, astrologiji i o razliitim pojavama
za koje smatramo, na osnovu Biblije, da su negativne pojave. U razliite forme hinduizma takoe
su ukljuene okultne nauke.
Nekoliko rei i o Budi, posle ovoga. Samo ime
Buda znai prosvetljeni, neko ko je bio prosvetljen. Njegovo pravo ime je Sidharta Gautama.
Roen je oko 560. godine pre Hrista u porodici vieg socijalnog ranga. Svoje rane godine proveo je
u vrlo ugodnom ivotu, tako da je tek u dvadesetim godinama shvatio da u svetu postoji velika
patnja. Uio je od uitelja hinduizma i praktikovao
je neko vreme asketizam, a onda je shvatio da
nijedna krajnost nije dobra. Zatim je izabrao put
meditacije. Dok je jednoga dana meditirao pod
drvetom smokve, kae da je dobio prosvetljenje i
dostigao stanje nirvane. Spisi i rei koje se pripisuju Budi, za koje se veruje da je Buda autor, zapisane su oko 400 godina posle njegove smrti,
tako da neki stavljaju pod veliki znak pitanja verodostojnost tih spisa. Buda je umro negde oko
480. godine pre Hrista od hrane koja je bila zatrovana.
Sidharta Gautama, dakle taj prosvetljeni ovek za koga verujemo da je imao puno pozitivnih
elemenata i tenje za duhovnim, razvio je religiju
koja se u mnogome razlikuje od judaizma i hrianstva. Budizam je, u stvari, otpoeo kao neka
56

vrsta reformacije unutar hinduizma. elja Bude je

bila da reformie odreene stvari, jer je shvatao
da je hinduizam sve vie i vie bio ispunjen praznoverjem i okultizmom. Da bi to ispravio, Buda je
odbacio rituale i okultizam iz hinduizma, i razvio
religiju koja je u svojoj biti, bar u prvoj formi,
smatraju istoriari, bila ateistika. Kasnije, forme
budizma e se vratiti hinduistikim bogovima.
Njegova osnovna verovanja mogu biti rezimirana
u etiri plemenite istine.
Prvo, Buda je kazao: ivot je patnja. Drugo:
Patnja je prouzrokovana eljama za uivanjem i
prosperitetom. Tree: Patnja moe biti pobeena odstranjivanjem ili eliminacijom elja. etvrto: elja moe biti odstranjena osmostrukom
stazom, i on je naveo tu stazu. Ova staza ukljuuje sistem religioznog vaspitanja kao i moralne
principe budizma. Cilj svih budista je doi u jedan
novi svet i biti sa bogom. Cilj je biti u nirvani ili
odstranjenju svake patnje i svake elje iz oveka.
Liberalna struja unutar budizma smatra Budu
spasiteljem, dakle bogom, i pridaje mu boanske
atribute. To je mahajana budizam. Meutim,
teravada budizam, sa druge strane, smatra da
Buda nikada sebe nije smatrao boanskim biem.
Evo toliko u uvodnim reima, kada je u pitanju
hinduizam i budizam.
A sada emo kazati nekoliko rei o reinkarnaciji. Stotine miliona ljudi veruje u reinkarnaciju.
Postoji veliki broj obrazovnih ljudi koji prihvataju
teoriju o reinkarnaciji i smatraju da se teorija o
reinkarnaciji moe pomiriti sa biblijskim uenjem.
To je verovatno zato jer ne poznaju dovoljno Bibliju. Oni koji veruju u reinkarnaciju, to nisu samo
hinduisti ili budisti, nego su to pristalice razliitih
filozofija ili religija, istonjaki obojenih, kao na
primer: antropozofija, teozofija, svesnost Krine
ili drugi pokreti. Prema jednoj statistici, 21% Evropljana, od kojih su 1/4 hriani, takoe prihvata reinkarnaciju. Takoe i mnogo onih koji su preokupirani potrebom ivota blieg prirodi, koji se
okreu prirodnim lekovima, terapijama, ekologiji,
u velikom procentu veruje u teoriju o reinkarnaciji, a videemo malo kasnije zato.
Da pokuamo da definiemo uenje o reinkarnaciji. Reinkarnacija je verovanje po kome je
sadanji ivot pojedinca samo jedna od mnogobrojni inkarniranih formi koje on, ovek, mora
odenuti na svom putu ka savrenstvu. Smrt nije
pravi kraj ivota, nego je to, u isto vreme, kraj
jedne inkarnacije i poetak jedne druge inkarnacije. Te sukscesivne inkarnacije mogu obui formu svega to trenutno ivi na zemlji. Dakle, sledea naa inkarnacija moe biti u formi biljaka,
insekata, ptica, ivotinja ili oveka. Forma koju e
ovek obui u svojoj sledeoj inkarnaciji zavisi od
kreativnosti due, kao i od principa karme po kome je sadanji ivot nagrada ili kazna za prea-

nji ivot koji je ovek iveo. Ovaj proces ima za

cilj dolazak u stanje savrenog ivota osloboenog od tela i to moe biti ponavljano.
Tvrdi se, i to je zapisano u starim hinduistikim spisima, da broj sukscesivnih inkarnacija moe dostii broj od 8.400.000 (osam miliona i etiri
stotine hiljada).
U prvom delu, spomenuemo zato je teorija
o reinkarnaciji toliko popularna i toliko prihvatljiva za mnoge ljude. I zaista, ona ima prednosti
kada je u pitanju ovek i ivot koji ovek ivi na
ovoj zemlji. Prvo, ova teorija prua reenja za razliite preokupacije oveka koji se susree sa
smru. Smatramo da je smrt jedan od najbolnijih,
ako ne i najbolniji fenomen ljudskog ivota. Osnovna potreba oveka jeste da ivi. Dokle god u
oveku postoji zdravlje, ovek eli da ivi. Meutim, kako da ovek rei fenomen smrti?
Filozofija egzistencijalizma, koja je uglavnom
dete ovoga veka, je filozofija koja takoe pokuava da odgovori na ovaj sutinski problem, problem smrti. Ranije se govorilo o realnosti, o svemiru i tako dalje. Meutim, Sartr, Kami, Kjerkegor,
Hajdeger i drugi, poeli su odjednom da razvijaju
sistem filozofske misli koja poinje od oveka,
koja govori o njegovim sutinskim problemima, o
smrti, o smislu ivota. I zaista, nijedna filozofija
nije nala toliki odjek u ljudima danas, kao filozofija egzistencijalizma. Na primer, uzmite Kamijevog Stranca ili druga dela koja su nastala u
ovom veku. Teorija o reinkarnaciji pomae u
mnogome da ovek rei problem smrti na jedan
bezbolan nain.
ta to znai? To znai, ako je neko od naih
milih i dragih umro, nema potrebe brinuti se za
njih. Oni u stvari nisu mrtvi, oni su samo promenili formu svoga ivota. Ako je njihov ivot sadravao moralne vrednosti, budimo bez straha, oni
su nagraeni jednim novim, ugodnijim ivotom, a
moda ak i savrenim ivotom, jer ko zna nije li
ovaj ivot koji smo mi poznavali bio poslednja
reinkarnacija pre apoteoze ili pre spajanja sa
brahmanom. Ako mislimo da je potrebno da naine jo neki napredak, oni e za to imati prilike u
njihovom buduem ivotu, jer veliki broj mogunosti postoji za svakog oveka. Strpljenje, to je
stvar vremena.
Dakle, to je vrlo ugodno reenje, i teorija o
reinkarnaciji reava na jedan radikalan nain
problem ljudske smrti. Odmah da kaemo, da se
ovde Biblija radikalno razlikuje od teorije o reinkarnaciji. Po Bibliji ovek ima danas, svoje danas. Danas je dan spasenja, danas je vreme za
ono to ovek eli da uini, danas je trenutak da
se ovek pokaje za ona zla koja ini, jer posle
smrti nema mogunosti da ovek menja neto u
svom ivotu. Biblija ne govori o velikom broju mo-

gunosti da ovek menja svoj ivot. Velika biblijska istina jeste danas, sada.
Danas ako glas Njegov ujete, ne budite
drvenastih srca - kae Biblija.
Mi ovde vidimo strahoviti sudar ova dva koncepta. U teoriji o reinkarnaciji mi emo imati bezbroj mogunosti, a sa druge strane, biblijski tekst
kae: danas, sada. Danas pred sobom ima
vreme da menja ono to bi eleo da promeni.
Druga pozitivna i privlana strana teorije o reinkarnaciji jeste takozvani moralni ili etiki aspekt.
Naime, kako ne biti solidaran sa celinom ivoga
sveta koji ivi oko nas, bilo da je re o biljkama,
ivotinjama ili ljudima, jer ne postoje granice meu njima? U svakom od ovih entiteta, i u biljkama, i u ivotinjama, postoji deo boanskog. Ovo
je, dakle, panteistiko shvatanje. Ako postoji deo
boanskog, kako onda ne biti solidaran? Konano,
i mi sami moemo obui formu, jednu od tih formi, u svom buduem ivotu. Ako se to nije dogodilo u naim predhodnim egzistencijama, to se
moe dogoditi u buduim, jer ko zna neemo li mi
doi na red da postanemo biljka, ivotinja ili ovek. I zaista, ovaj stav podstie ljude na jednu
pozitivnu akciju, da budu solidarni sa celinom ivoga sveta. Jer ako svi ljudi imaju deo boanskog
u sebi, onda ne moemo rei da je jedna rasa
manje vredna od druge.
Ukratko, mi emo u tom sluaju biti za ivot u
svim njegovim formama, i to je pozitivna strana.
I vie od toga. Pravda tu nalazi svoje zadovoljenje, jer naa budunost zavisi od naeg prezenta.
To je ak i strpljiva pravda, jer nam ona daje vie
od jedne mogunosti, vie od jedne anse. Reinkarnacija nam, dakle, daje sigurnost da emo
imati onoliko prilika koliko nam je potrebno da
bismo stigli na cilj. Ustvari, ona garantuje da emo svi stii na cilj.
Ovo nije uenje Svetoga Pisma. Biblija kae
da neemo svi stii na cilj, na alost. Biblija ui da
ovek nema mnogostruke mogunosti da menja
ono to je loe u njegovom ivotu. On ima samo
jedan ivot i on ne poznaje svoju sutranjicu.
Dakle, ovde postoji radikalna razlika.
Meutim, kao to smo kazali, druga velika
prednost teorije o reinkarnaciji jeste solidarnost
sa celinom ivog sveta. Konano, reinkarnacija
nam omoguava da objasnimo fenomene koje
van religije ne bismo mogli da objasnimo, misteriozne fenomene. Skoro svi su uli da postoje
osobe koje se seaju svojih prolih ivota. Jedna
ena je smatrala da je ona bila ki faraona, i da
je ivela na dvoru faraona. Sea se kako je sve to
bilo, i tako dalje.
Postoji pisani izvetaj o devojici iz jedne indijske porodice koja je vrlo brino praktikovala
svoju religiju. I kada je imala samo 6 godina, jednoga dana je iznenada poela da priprema jelo sa
57

goveim mesom, dok se u toj kui nikada nije

jelo meso, a posebno ne govee. I drugi udni
fenomeni su se dogaali koji su odavali utisak da
se radi o odrasloj osobi koja ima sasvim razliite
ivotne navike i potpuno je razliita od porodice u
kojoj je odrasla. Jednoga dana, devojica je kazala da njena prava porodica ivi blizu eleznike
pruge, tamo daleko. Njeni roditelji su je odveli
kod psihijatra koji ju je sasluao. Konano, posle
indikacija koje je ona dala, odveli su je u selo u
kojem ona nikada ranije nije bila. Ona je prepoznala i identifikovala kuu svoje prave porodice,
dakle, to su bile njene rei. Kada su razgovarali sa
lanovima ove porodice, saznali su da je devojica istog imena izgubila ivot u eleznikoj nesrei
pre nekoliko godina. Od tada, u celom selu se
vrsto veruje da je ova devojica reinkarnacija
umrle devojice pre nekoliko godina.
Dakle, trea dobra odlika teorije o reinkarnaciji jeste to nam pomae da objasnimo, na jedan
dosta prihvatljiv nain, razliite fenomene koje,
naizgled, drugaije ne moemo objasniti. Mi smatramo da moemo objasniti ove fenomene i sa
biblijske take gledita. to se tie nauke, ona je
na svoj repertoar stavila nekoliko sluajeva bez
zakljuka, koji navodno potvruju realnost reinkarnacije i zato nauka smatra da ovo ostaje u
domenu religioznog i filozofskog. To je to se tie
pozitivnih strana reinkarnacije.
Sada emo pokuati da se sa biblijske take
gledita kritiki osvrnemo na teoriju o reinkarnaciji. Mi ne moemo uzeti Bibliju i rei da u Bibliji
direktno pie da reinkarnacija nije tana. To bi bilo nepoteno prema ovoj teoriji. Zato emo pokuati da uemo unutar samog filozofskog sistema teorije o reinkarnaciji i kritiki posmatrati
unutranji sklad, unutranju harmoniju ove teorije. Ovo je vrlo vano, naroito za one koji se bave
filozofijom.
Dakle, ako bismo sada pokuali da kritikujemo indijsku filozofiju Biblijom, to bi bilo neto
slino kao poistovetiti jabuke i narande, dve razliite stvari. Zato je dobro, kada govorimo o teoriji o reinkarnaciji, da jednostavno i sa take gledita ove teorije pokuamo da se kritiki osvrnemo.
Iako nam reinkarnacija izgleda kao jedan od najinteresantnijih pokuaja ljudskih stvorenja da objasne fenomen ljudske smrti, ona ipak, smatramo, ne odgovara zadovoljavajue na neka osnovna pitanja.
Prvo, zato su sluajevi seanja na predhodni
ivot izuzeci? Istorija ivih bia na naoj Zemlji je
suvie duga da bi se mislilo da velika veina ljudi
koji danas ivi, ivi u prvoj inkarnaciji pa nemaju
seanja na prole ivote. Ako uzmemo samo biblijski koncept ljudske istorije, po tome mi ivimo
nekih est hiljada godina na ovoj Zemlji. Dakle,
oveanstvo postoji ve dosta dugo. Mi bismo, na
58

taj nain, morali da budemo ko zna koja generacija. Dakle, mi nismo prva generacija, mi smo
moda dvestota generacija. Zato je onda seanje na prole ivote ogranieno na jednu grupu
ljudi? itav sistem teorije o reinkarnaciji zasnovan
je na injenici da bi svako postojanje trebalo da
bude jedno dragoceno iskustvo, da ne inimo te
greke koje smo inili u prolom postojanju, da
moemo jednostavno da napredujemo na tom
svom putu ka savrenstvu. Ako se, pak, uopte
ne seamo, kao to je to sluaj mnogih prolih inkarnacija, kakva je onda logika svih mnogostrukih, mnogobrojnih reinkarnacija? Kako emo napredovati na osnovu korisnih iskustava koje smo
stekli u prolom ivotu?
Drugi problem, koji je po nama jo tei, jeste
sledei: ako smo mi danas neka od mnogobrojnih
inkarnacija, i ako smo iveli mnogobrojne prole
ivote, morao bi u istoriji da postoji moralni progres. Znai, ako smo mi ko zna koja inkarnacija,
mi imamo ve dovoljno iskustava iza nas, morao
bi onda da postoji moralni progres u oveanstvu.
Meutim, ne samo da nema progresije, nego postoji degeneracija morala. Mi sami vidimo danas
da se vie ne haje za pravdu i istinu, ni za odreene moralne principe u ivotu. Ne samo da ne
postoji progresija, nego postoji srozavanje morala. To je ista stvar sa teorijom o evoluciji. Ako je
evolucija tana, mi bismo morali da napredujemo
na moralnom polju. Na alost, mi silazimo dole.
ini nam se da je reinkarnacija samo jedna
obeshrabrujua teorija, jer iveti i ponovo iveti
milione sukscesivnih inkarnacija bez konstatacije
napretka, bez da postoji napredak, izgleda kao
onaj Sizifov posao. Setimo se grkog mita o Sizifu, koji se mnogo puta penje uz onu stenu i gura
kamen, da bi ponovo pao dole.
Drugi problem koji postoji sa teorijom o reinkarnaciji, jeste depersonalizacija. Ako nemam seanje na prole ivote, da li sam, u stvari, to ja
koji ponovo ivim? Nije li to, u stvari, moda ivot
lien svih karakteristika vezanih za moju linost?
ivot se, dakle, nastavlja u nekoj drugoj formi.
Svakako, moja linost nije savrena, ja nisam savren ovek, moja linost nosi u sebi mnogobrojne slabosti. Ipak, imamo utisak, da je kao i vaa
linost, ona dovoljno bogata pravim vrednostima,
posebno mogunostima, tako da je drugi ljudi vole, da postoje prijateljstva i da je ta linost, svakoga od nas, izvor radosti za mnoge nae ukuane, roake i tako dalje. Zato je teko prihvatiti teoriju koja ukida linost u svakom sukcesivnom ivotu.
Ono to je jo zabrinjavajue, jeste da reikarnacija pomae da zapazimo, kako o poreklu ivota, tako i o njegovom definitivnom svretku, situaciju gde vie nema linosti, gde postoji apsorpcija svih u sve - fuzija. Dakle, konano, kada dos-

tignemo cilj ka kome teimo, onda e doi do fuzije, do stapanja svih u sve. To je potpuna depersonalizacija, gde mi vie ne prepoznajemo ni druge, ni samoga sebe. Moda je pogreno to mi
ovde govorimo o svojoj linosti ili vaoj linosti.
Ipak, psiholozi se u neemu slau, da ovek
mora ceniti svoju linost da bi pronaao neku
vrstu duhovne ravnotee, da bi bio sposoban za
jedan konstruktivan ivot. injenica je da mnogi
studenti, kad im profesor kae: Sluaj, nesposoban si, ne zna nita, ispii se, ili ga obori na ispitu i vrea ga, odlaze sa studija i vie nikada se
ne vraaju, jer nisu imali dovoljno samopouzdanja, nisu dovoljno cenili svoju linost. Za jedan
uravnoteeni, harmonini ivot, potrebno je, znamo, da realno pokuamo da gledamo na sebe, da
znamo svoje dobre strane, svoje mogunosti, kao
i svoje slabosti.
Mi smo potpuno razoarani teorijom koja nas
ui da se borimo za dezinkarnisane vrednosti liene bogatstva individualnog ivota. Za nas, dakle, ivot posle smrti nije vredan panje ako ne
nastavlja najlepe aspekte sadanjeg ivota.
etvrto, gde smatramo da je Biblija u radikalnom raskoraku sa teorijom o reinkarnaciji, jeste podela koju ona stvara u meni, koja izgleda
vetaka. To je radikalna podela izmeu ljudskoga tela i ljudske due. Kada Biblija govori o oveku, Biblija ne pravi radikalnu podelu na telo koje
je zlo, koje je prolazno, koje je materijalno, koje
e nestati jednom zauvek, i na duu. Biblija kae
da ovek nema duu, ve da je ovek dua. Celi
ovek je stvoren po slici Bojoj, celi ovek ima
vrednost u Bojim oima. Na primer, kada je neko
zatrovan drogama ili alkoholom, ta je zatrovano?
Da li njegovo telo ili njegov duh? I jedno i drugo.
Sa biblijske take gledita, nemogue je napraviti jedan rez i rei: ovo je telo, ovo je dua, kao
kap vode i ulja.
Biblija govori da je ceo ovek stvoren po
Bojem obliju i da ne postoji deo besmrtnog elementa u oveku. Meutim, teorija o reinkarnaciji
pravi radikalnu razliku izmeu tela i due. Na telo
se, kao i u drugim religijama, i nekim hrianskim, gleda kao na vremensku realnost koja nestaje prilikom smrti, ali takoe i kao na neto to
je ogranieno, kao na neto to je zlo. Telo je,
navodno, neto to je zlo, neto to je ogranieno, neto to e nestati kada ovek doivi apoteozu. Dua e se konano osloboditi tela. Smrt,
po tome, nije neprijatelj nego dar Boji ili dar prirode, jer nam dozvoljava da uemo u jedan novi
ivot. Meutim, sve u nama vie protiv jedne
ovakve ideje. Smrt nije blagoslov za oveka, naroito kada smrt okrutno, iznenada, pokae svoju
gvozdenu ruku u postojanju deteta punog ivota
koje je bilo radost svojim roditeljima, i ija budunost je izgledala korisna i blagotvorna za druge.

Mi na tu smrt ne moemo gledati kao na neto

to je dobro, i mi ustajemo protiv nje.
Kada takoe posmatramo svoje telo, kada
posmatramo njegovo funkcionisanje, kada razmatramo spektar mogunosti koje ima ljudski
mozak, savreniji od bilo kog kompjutera koji danas postoji, kada vidimo dete kako zrai od radosti zbog jednostavnog izraza, gesta nenosti,
sve u nama vie da je ljudsko telo nainio neki izvanredni konstruktor. Bez njega, kada ga smrt uzme, mi vie nismo nita.
Ali, postoji i dua. Ona je, navodno, bolja od
tela, ona je besmrtna, ak vena. To je deo boga
u oveku, smatraju oni koji prihvataju teoriju o
reinkarnaciji. Ona je jedino to vredi, ona je odsjaj boanskog u mom ivotu, to je ona koja nastavlja da ivi jednom kada je osloboena od tela.
Ona je sedite svih moralnih i duhovnih vrednosti.
Postoji neto to je ovde potpuno neshvatljivo. Ako su nae due sve ono dobro to postoji u
nama, mi lako moemo shvatiti da su one besmrtne. Meutim, kakav je to zli proces ili ko je taj
sadista u svemiru koji primorava te dobre due da
se nastane i da uu u zlo telo toliko i toliko puta?
Moda e neko rei da se varamo, nae due nisu
potpuno dobre, zato su nastanjene u telu, one su
takoe obavijene zlom, i ako se moraju reinkarnisati to je zato da bi se malo po malo oistile i
od tog zla koje imaju u sebi, da bi ga se konano
potpuno oslobodile. Meutim, tu smisao za pravdom ponovo prestaje. Ako su nae due u isto
vreme dobre i zle, ako su one besmrtne, to znai
da je zlo besmrtno, to znai potpuni paganizam,
da postoje dva vena principa, da postoje dobro i
zlo. U tom sluaju, materijalistiko shvatanje sveta je mnogo razumnije, po kome se sve zavrava
smru i tu je konano kraj zla za mene, jer oito
ne elim da ivim u svemiru gde bi zlo bila vena
kategorija.
Drugi problem: Kako oistiti duu stavljajui
je u telo koje je ogranienije i koje je vie zlo od
nje same, ak i ponavljanjem te operacije vie
miliona puta? Dua se, po nama, tako ne moe
oistiti, moe se samo jo vie opoganiti, osim
ako se na zlo ne gleda kao na neku vrstu vakcine,
protivotrova, koji je neophodan naem podeljenom stanju sainjenom od boljeg i goreg. U tom
sluaju zlo i nije tako zlo, ak je i korisno, korisno
je da dua bude oiena. Meutim, mi se sa tim
ne moemo sloiti. Niko nas ne moe ubediti da
je zlo dobro. Idite, na primer, i recite branom
paru ije dete boluje od neke teke bolesti, i roditelji znaju, dete je ve na kolicima, da e za
nekoliko godina umreti. Idite i recite im da je zlo
dobro, da ono ima neku pozitivnu vrednost.
Reinkarnacija, dakle, uprkos svih naizgled
prijatnih objanjenja, ne zadovoljava ni nae
59

srce, ni na razum. Ona je takoe potpuno nepomirljiva sa biblijskim stavom.

Imamo podatke koje je sakupio profesor Stivenson, ef odeljenja psihijatrije na Medicinskom
fakultetu u Virdiniji. On je u toku 25 godina ispitivao vie od 1600 sluajeva koji su tvrdili da su
reinkarnisani. On je nazvao svoje delo: Dvadeset
sluajeva sugestivne reinkarnacije, i ovako zakljuuje u svojim knjigama: Nema nita neloginije od teorije mnogostrukih, ponovnih raanja.
To je njegov zakljuak.
Jedna druga grupa indijskih istraivaa, takoe su ispitivali oko 80 identinih sluajeva. Oni su
zakljuili da su veina od njih deca ispod 15 godina i da seanje na proli ivot nestaje sa godinama. Oni zakljuuju da reinkarnacija nije potvrena, nego ostaje u domenu religioznog verovanja.
Dakle, ovo je bio jedan pokuaj kritikog pogleda na teoriju o reinkarnaciji unutar samog sistema ove filozofske misli. Ona ima neke prednosti, izgleda privlana, ali ima mnotvo elemenata
koji potpuno ne stoje sami za sebe unutar filozofske misli o reinkarnaciji, a takoe je ovo shvatanje suprotno biblijskom shvatanju.
Jedna novinarka, koja je veliki pristalica reinkarnacije, postavila je pitanje: Zato onda stotine mladih, hiljade mladih, poseu za ovom filozofijom? Zar ne mogu u biblijskoj religiji, tu u neemu to je nama, pod ovim nebom, mnogo blie, pronai reenje za svoje probleme?
Zato emo ispriati, za kraj, jedan dogaaj.
Naime, u Australiji za vreme one uvene groznice
za zlatom, ljudi su sa istone obale Australije ili
na zapad u potrazi za zlatom. Mnogi su prodavali
sve to su imali i kretali su da bi se obogatili.
Jedan od njih se zvao ak Smit. ak Smit je, kao
i mnogi drugi, prodao sve to je imao i krenuo u
potragu za bogatstvom. Doao je u podruje za
koje je uo da ima mnogo zlata. Kopao je neko
vreme, meutim, posle odreenog vremena, ne
samo da nije uspeo da sakupi dovoljno zlata da bi
preiveo, nego je, malo po malo, shvatio da je
potroio svu onu uteevinu koju je sa sobom
poneo.

I posle odreenog vremena, duboko razoaran, odluio je da se vie nikada ne vrati na istonu obalu, nego da ostane tu i da umre na
zapadu. Otiao je u jedno malo mestace koje su
nekada napravili kopai zlata. To su bile ostavljene kue, kopai su otili i on se nastanio u jednoj
od tih kua u elji da duboko razoaran umre.
Meutim, posle odreenog vremena, ove
prazne kue su mu izgledale suvie prazne, plaio
se, i odluio je da ih napusti i da sam sagradi kuu. Otiao je na jedno ogromno polje preko koga
je proticala jedna reka, i poeo je da tu, uz pomo vode, pravi cigle i da ih pee na suncu, dakle
od zemlje koja se tu nalazila na ovoj njivi. Tako je
ak Smit sagradio jednu kuicu na sredini polja i
tu, u toj kui, umro je od gladi i siromatva.
Posle nekoliko godina, jedna druga porodica
sa istoka je dola na ovo podruje. Kupili su ovo
polje i eleli su da tu uzgajaju kukuruz. Meutim,
mala kuica koja je stajala na sredini polja smetala im je u tome. I onda su odluili da je srue.
I dok su ruili kuu, zapazili su kako se u ciglama
koje je pravio ak Smit nalaze neke svetlucave
take, ali nisu se dali brzo prevariti, jer su znali
da postoji ono to se zove lano zlato. I za svaki
sluaj, jedan od sinova ove porodice odluio je da
odnese ovo na ispitivanje. I tada se dolo do velikog otkria. Zlato koje se nalazilo u ciglama bilo
je pravo zlato i uskoro je u blizini kue u kojoj je
umro ak Smit otkriven rudnik zlata. ak Smit je
u kui od zlata umro od gladi i siromatva.
Biblijska poruka glasi: Nemojte umreti od
duhovne gladi u kui od zlata. Nema potrebe da
idete na Himalaje. Zaista je Re Boja pravo duhovno zlato i veliko bogatstvo. Hristos, koji je
Bog, moe dati mir, smisao i sreu ljudskom ivotu. I to je poruka za sve nas u ovom poglavlju.

Deset Bojih zapovesti

U ovom poglavlju imamo vrlo vaan predmet
o kome emo razmiljati. Tretiraemo temu koja
je vrlo bitna. Postoje i drugi stari kodeksi, meutim, jedan od verovatno najznaajnijih jeste ovaj
o kome emo ovde govoriti.
Mi znamo da negde iz 2000. godine pre Hrista
datira Hamurabijev zakonik. Meutim, u temelju
modernih zakona i pravila ivota nalazi se i zakon
60

o kome emo mi govoriti. U pitanju je veoma star

zakon i mi emo ovde govoriti o svakoj zapovesti
posebno. Taj zakon se nalazi u 2. Knjizi Mojsijevoj, u 20. poglavlju.
Meutim, pre nego to proitamo ovaj tekst,
jednu zapovest za drugom, rei emo neto o zakonima u Bibliji. Postoje, uglavnom, etiri razliite
vrste zakona. Prva vrsta zakona je ova o kojoj

emo mi ovde govoriti - to je Dekalog ili Deset

Bojih Zapovesti, ili, kao to ga neki nazivaju, moralni zakon. Zove se Dekalog, jer znai deset.
Deset Bojih Zapovesti je prva vrsta zakona koja
se odvaja od drugih pravnih principa u Starom
Zavetu.
Postoji druga vrsta zakona, to su ceremonijalni zakoni. Ovi zakoni su bili vezani za Svetinju
(Hram), za rtve, za obrede, i za razliite ceremonije koje su se odvijale u Svetinji.
Trea vrsta zakona su graanski zakoni, i
etvrta vrsta zakona su zdravstveni zakoni.
Znai, jo jedanput - postoje etiri vrste zakona u Starom Zavetu: Deset Bojih Zapovesti
(moralni zakon ili Dekalog), ceremonijalni zakoni,
graanski zakoni i zdravstveni zakoni.
Rei emo nekoliko rei o svakom od ovih
vrsta zakona. Za Dekalog, o kome emo najvie
govoriti, smatramo da predstavlja izraz same
Boje volje. To je jedini tekst u Bibliji za koji se
smatra da ga je Bog svojim prstom napisao. Time
se naglaava vanost i vrednost ovog teksta. Sam
Bog je odluio da ljudima kae odreene principe
ivota.
Ceremonijalni zakoni su tipolokog karaktera.
ta to znai? To znai da postoje razliite institucije, linosti, dogaaji koji su tip, koji ukazuju na
neku realnost koja e doi kasnije. Na primer, u
Bibliji izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva, koga
emo takoe spomenuti, jer je o tome re u prvoj
zapovesti, je tip jednog drugog izlaska - izlaska iz
greha, sa ove planete Zemlje koja je puna smrti i
bola. Izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva je simbol ili tip jednog drugog izlaska, osloboenja ljudi. Kada Hristos bude doao, to je, na primer, jedan dogaaj.
Ili, na primer, linosti. Linost cara Davida je
tip Mesije (Spasitelja) koji e kasnije doi. Ili, na
primer, u ovom sluaju, svetinja, sluba koja se
odvijala u svetinji gde su ljudi stavljali svoje ruke
na glavu jagnjetu i simbolino su gresi prelazili sa
grenika na jagnje. To jagnje je bilo tip Isusa
Hrista. Sluba koja se odvijala u hramu ukazivala
je na Boji plan spasenja oveanstva. Danas se
ta sluba ne odvija, poto je Hram razoren 70.
godine nae ere, tako da ceremonijalni zakoni ne
mogu da se izvravaju.
Graanski zakoni su takoe vrlo vana stavka
u ljudskom drutvu. Graanski zakoni reguliu
odnose meu ljudima, a ovi zapisani u Bibliji imaju vrlo zanimljive propise. Na primer, ako je neko
ubio nekog oveka nehotino, onda su postojali
takozvani gradovi utoita, gde je taj ovek mogao da pobegne dok mu se ne izvri suenje, da
ga neko ne bi ubio pre toga, i tako dalje. Postojali
su razliiti graanski zakoni. Danas Boji narod ne
ivi u jednoj zemlji, na jednom geografskom prostoru, on je rasejan po celom svetu. Ovi zakoni se

danas ne primenjuju jer je veina ljudi na Zemlji

prihvatila neke druge zakone, ali biblijski graanski zakoni, u svakom sluaju, predstavljaju zakone koje bi jedna drava, koja tei ka idealnom
drutvenom ureenju, trebala da primenjuje.
to se tie zdravstvenih zakona, smatramo da
ako je neto bilo nezdravo, a neto zdravo, to je
to Bog nekada kazao, onda to i danas vai. Zato
je dobro da pogledamo te zdravstvene zakone?
Zato jer danas situacija moe biti samo gora, a
nikako bolja u odnosu na vreme kad je Bog dao
ove principe. Zato postoji jedno posebno poglavlje kada emo govoriti samo o zdravstvenim zakonima. Ovde emo govoriti o Dekalogu ili o Deset Bojih Zapovesti, o moralnom zakonu koji je
Bog dao ljudima.
Prva opaska koju bi izneli jeste: kada itamo
ovaj tekst, moemo stei utisak da je on dat jevrejskom narodu, da ima jednu vrednost koja je
suena na jedan odreeni narod, na odreeni istorijski kontekst i tako dalje. Meutim, veina biblijskih teologa, na ovom svetu danas, slae se da
se u Deset Bojih Zapovesti kriju opte-ljudski
principi koji su vredni za sve ljude svih vremena,
iako su prilagoeni jevrejskom narodu za jedan
istorijski trenutak.
Hajde da itamo Prvu Zapovest, to je 2. Knjiga Mojsijeva, 20. poglavlje, 2. stih. Naravno, ovaj
prvi stih je naslov, on glasi: Tada ree Bog sve
ove rei govorei:, i ta je to sad Bog kazao?
Drugi stih:
Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz
zemlje Misirske, iz doma ropskoga. Nemoj imati
drugih Bogova uza me.
Kao to smo rekli, moe se stei utisak da je
re o jevrejskom narodu. Meutim, ovo je jedna
od najvanijih zapovesti, jer se u ovoj zapovesti
Bog predstavlja. Ovde se nalaze dve rei za Boga:
Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz
zemlje Misirske, iz doma ropskoga.
Ovde se u jevrejskom ili originalnom tekstu
nalaze dva imena za Boga. Prvo ime je Jahve, a
drugo ime je Elohim. Mi smo govorili o tome koju dimenziju Boje linosti izraava ime Jahve, a
koju dimenziju izraava ime Elohim. Pokuaemo da rezimiramo. Dakle, od 1. Knjige Mojsijeve,
1. poglavlja, 1. stiha, do 2. poglavlja, 7. stiha,
biblijski pisci koriste za Boga samo ime Elohim.
Mi neemo nai u jevrejskom tekstu ime Jahve
od 1. poglavlja, 1. stiha, do 2. poglavlja, 7. stiha.
Dakle, Elohim izraava ideju o Bogu koji je neshvatljiv za oveka, koji je veliki Stvoritelj, koji je
apsolut na svim poljima, koga ljudski um ne moe
shvatiti svojim racionalnim kategorijama.
Ali, u 2. poglavlju, 7. stihu, kada je Bog udahnuo prvi dah u nos Adama, odjednom biblijski
pisci koriste ime Jahve, to znai: to je Bog koji
se mea u ljudsku istoriju, Bog koji je blizak o61

veku, Bog koji prosto dodiruje oveka, Bog koji

ga vaja svojim rukama. Originalni jevrejski tekst,
kada govori o stvaranju oveka, kae da ga je
Bog prosto oblikovao svojim rukama. To je Bog
koji je zajedno sa ovekom.
Znai, u prvoj zapovesti, kada Bog kae: Ja
sam Gospod Bog tvoj, Bog predstavlja svoje dve
najvanije dimenzije. Prva dimenzija, da je On veliki Stvoritelj, da je On izvor ivota, da je On onaj
koji je stvorio svemir i koji je stvorio oveka, ali
taj isti Bog nije ostao daleko na nebu, On je blizu
oveka, On je Jahve. Meutim, ne samo to, ve
i ja sam tvoj, ja sam Gospod Bog tvoj. Ovde je
re o jevrejskom narodu, meutim, re je i o svakom pojedincu koji e iveti na ovoj planeti. I
onda sledea misao jeste:
Koji sam te izveo iz zemlje Misirske.
Istina je da je Bog izveo jevrejski narod iz
zemlje Misirske (Egipta), oni su tamo bili robovi.
Meutim, u biblijskoj literaturi Misir postaje simbol ili tip svih vrsta ropstava. Recimo, u Otkrivenju Jovanovom, mi emo nai tekst u 11. poglavlju gde se kae da je Misir tip ljudskih ropstava.
Mi moemo govoriti ovde da je ovek rob prolaznosti, rob smrti, rob mrnji, rob sebinosti. ovek je rob na ovom svetu mnogo emu. Bog kae: Ja sam Gospod Bog tvoj, ja sam jedini, ja
sam veliki Stvoritelj, ja delujem u ljudskoj istoriji,
ja sam blizu tebe, ja sam jedini koji te moe izvui
iz tvog Misira, iz tvojih ropstava, iz tvojih nemira,
iz tvoje mrnje, iz tvog ropstva. I zato Bog kae:
Nemoj imati drugih bogova uza me, jer ti drugi
bogovi i nisu bogovi. Zato smatramo da je ovo
najlepa zapovest, ili bar jedna od najlepih.
Ne treba praviti gradaciju, ali u svakom sluaju, ovde nam se Bog predstavlja kao Onaj koji je
sposoban da spase, da iupa. Na primer, u 23.
psalmu Bog se predstavlja kao pastir. To je stara,
dobro poznata slika. Meutim, Bog se tu predstavlja ne kao jedan pasivni pastir - to je pastir
koji tri ispred svog stada, to je pastir koji rizikuje svoj ivot da bi spasao izgubljenu ovcu, to je
pastir koji daje sve. Ja sam Gospod Bog tvoj,
jedini koji te moe isupati iz tvog duhovnog Misira, iz tvog ropstva, i zato ako traimo reenje
za ljudsku dramu, u ovoj zapovesti Bog se predstavlja kao onaj koji moe i eli spasiti smetenog
oveka ove planete. To je Prva Zapovest, od 2. do
3. stiha.
Druga Zapovest glasi: Ne gradi sebi lika rezana, niti kakve slike od onoga to je na nebu ili
dole na zemlji ili u vodi ispod zemlje, nemoj im se
klanjati, niti im sluiti, jer sam ja Gospod Bog
tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otake na
sinovima do treega i do etvrtoga kolena onih
koji mrze na mene. A inim milost na tisuama
onih koji me ljube i uvaju zapovesti moje.
62

Ako prvi put itamo ovu zapovest, moe nas

neto iznenaditi. Da li pronalazimo neto iznenaujue ovde? Dakle, tekst kae: Ne gradi sebi lika rezana, niti kakve slike od onoga to je gore
na nebu ili dole na zemlji, nemoj im se klanjati niti
im sluiti. Uvek je postojao rizik u istoriji Bojeg
naroda da trae posrednike izmeu Boga i oveka. Ti posrednici mogu biti slike ili ljudi koje su
ljudi u toku istorije proglasili posrednicima. Ova
zapovest to izriito zabranjuje.
Koji je kljuni tekst ili kljuna re? Mi obino u
teologiji traimo takozvane kljune rei. Ako bismo u Drugoj Zapovesti traili kljune rei, onda bi
to bile rei u 5. stihu: Nemoj im se klanjati niti
im sluiti. Mnogi ljudi imaju ikone u svojim kuama, i to je lepo. Meutim, od onog trenutka kada
se ovek moli toj ikoni, kada veruje da ona sama
u sebi ima odreenu religijsku vrednost, onda to
postaje prekraj ove zapovesti. Moda da napravimo jednu razliku: freske i ikone kao umetnost da, kao predmet molitve i oboavanja - ne.
Znamo da e ovo mnoge iznenaditi, ali itajte
poteno ovu zapovest, sami uzmite svoju Bibliju,
i ako smatrate da ono to smo izneli nije u skladu
sa njom, nemojte to potovati, ali ako je u skladu,
onda je na vama da odluite.
Mi moemo govoriti i o svecima. Poznato je,
na primer, da u katolikoj crkvi postoji toliko svetaca da vie nema mesta u godinjem kalendaru.
ak se za neke od njih zna da su u prolosti bili
ljudi sumnjivog morala. Moda su sveci bili poteni ljudi, moda su uinili neto veliko za jedan
narod, i treba im dati potovanje kao ljudima. Meutim, Biblija jasno kae da postoji samo jedan
posrednik izmeu Boga i ljudi. To je Isus Hristos.
Moemo to itati, kada apostol Pavle kae da je
jedan Bog i jedan posrednik izmeu Boga i ljudi,
ovek Isus Hristos. To je 1. Poslanica Timotiju, 2.
poglavlje, 5. stih:
Jer je jedan Bog, i jedan posrednik izmeu
Boga i ljudi, ovek Isus Hristos.
Zbog toga, lepo je, moda, kao umetnost
posmatrati freske, kipove i ikone, meutim klanjati se, to znai moliti se pred jednim takvim
predmetom, smatrati da taj neko posreduje izmeu mene i Boga, to nije biblijski stav.
Na primer, u drugim biblijskim tekstovima mi
nalazimo da su Izrailjci imali ilustrativan religiozni
materijal, da su prikazivali slike i freske kao vrstu
umetnosti gde umetnik pokuava da priblii neke
biblijske scene. Zato da ne? Umetnost je dar od
Boga, ali kada to postane predmet moga oboavanja, onda je Bog protiv toga u ovoj zapovesti.
Za trenutak moemo proitati 5. Knjigu Mojsijevu, 4. poglavlje, gde se jo snanije govori o
tome. Bog jasno govori o istoj zapovesti, u 15.
stihu. Pre toga je re o Deset Zapovesti, u 13.
stihu:

I objavi vam zavet svoj, koji vam zapovedi

da drite, deset rei koje napisa na dve kamene
ploe.
To je 13. stih, koji itamo da bi se uoilo da je
re o Deset Bojih Zapovesti, a onda 15. stih kae:
Zato uvajte dobro due svoje, jer ne videste
nikakvoga lika u onaj dan kad vam govori Gospod
na Horivu usred ognja.
Drugim reima: Nemojte Boga predstavljati
slikama, da se ne biste pokvarili i nainili sebi lik
rezani ili kakvu god sliku od oveka ili od ene.
Ili, na primer 19. stih: I da ne bi podigavi
oi svoje k nebu i videvi sunce i mesec i zvezde,
svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i
sluio im, i tako dalje.
A 20. stih kae: A vas uze Gospod i izvede
vas iz pei gvozdene, iz Misira.
Da itamo 23. stih: Pazite da ne zaboravite
zavjeta Gospoda Boga svojega, koji uini s vama,
i da ne gradite sebi lika rezanoga, slike od koje
god tvari, kao to je zabranio Gospod Bog tvoj.
Jer je Gospod Bog tvoj oganj koji spaljuje i Bog
koji revnuje.
Onda 27. stih kae: Ili e vas rasejati Gospod
meu narode, i malo e vas ostati meu narodima u koje vas odvede Gospod. I sluiete onde
bogovima koje su nainile ruke oveije, od drveta i od kamena, koji ne vide ni uju, niti jedu ni
miriu.
Kroz celu istoriju oveanstva ljudi su bili skloni da sebi prave boanstva, kao to ovde pie, od
razliitih materijala, da im se klanjaju i da im slue. Bog je zbog toga uvek eleo da misli ljudi
uputi k sebi, ka ivome Bogu. Dakle, nema posrednika, nisu potrebni posrednici, Isus Hristos je
jedini posrednik. Bog eli da mu se ovek obraa,
i da postoji jedna iva veza izmeu oveka i Boga.
Idemo dalje. 5. stih kae: Nemoj im se klanjati niti im sluiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj,
Bog revnitelj.
Ovde postoji, naizgled, jedan problem u ovoj
zapovesti, i mnogi e uoiti taj problem: Koji
pohodim grehe otake na sinovima do treega i
do etvrtoga kolena onih koji mrze na mene, a
inim milost na tisuama onih koji me ljube i
uvaju zapovesti moje.
Ovde kao da postoji problem: Ja sam Bog
revnitelj, koji pohodim grehe otake na sinovima
do treega i do etvrtoga kolena. Ovde Bog kae: Ja pohodim grehe otake na sinovima do
treega i do etvrtoga kolena, i postoji miljenje
da ako je, na primer, otac greio, da e njegov sin
i njegov unuk ispatati zbog greha koji je uinio
deda ili otac. To je, moda, prvi utisak kada itamo ovaj tekst.
itaemo zato jedan drugi tekst, koji se nalazi
u Knjizi proroka Jezekilja, 18. poglavlje, 19. stih:

Ali govorite: zato da ne nosi sin bezakonja oina? Jer sin koji ini sud i pravdu, sve uredbe moje
dri i izvruje, doista e iveti. Koja dua zgrei
ona e umreti, sin nee nositi bezakonja oeva niti e otac nositi bezakonja sinovljeva, na pravedniku e biti pravda njegova, a na bezboniku e
biti bezbonost njegova.
I to je biblijski stav, i u Novom Zavetu takoe,
da svaki ovek pred Bogom stoji za sebe. Ne moete vi pred Bogom zaraditi neto za mene, niti ja
mogu za vas. U pojedinim crkvama vi moete doneti novac i platiti, i onda vam kau da e zasluge
jednog sveca prei na va konto raun. Biblijski,
to je iluzija i zabluda, jer pred Bogom svako stoji
za sebe.
Nee sin nositi bezakonja oina, niti e otac
nositi bezakonja svog sina, kae biblijski tekst.
Kako onda da shvatimo Drugu Zapovest? Vratimo se nazad gde Bog kae: Ja sam Bog revnitelj koji pohodim grehe otake na sinovima do
treeg i do etvrtog kolena. Pratimo paljivo
tekst, jer postoji jedna interpretacija koju sledi
veina teologa danas u svetu, a ona se zove genetiko objanjenje teksta. Zapazimo, prvo, da
Bog ovde ne kae: Ja kanjavam grehe otake
na sinovima do treeg i do etvrtoga kolena, nego zapovest kae: Ja pohodim grehe otake. U
drugom prevodu se kae: Ja u posetiti grehe
oeva. O emu je re?
Re je o tome da je ovo opomena svim roditeljima svih vekova, da dobro paze kakav ivot
ive i ta rade u svom ivotu, jer ako ive ivotom
suprotnim od onog to Bog kae, Bog e morati
vrlo verovatno sa tim gresima da se suoi i kasnije kod njihove dece. Dakle, u pitanju je opomena
i poziv roditeljima da dobro paze na vaspitanje
svoje dece. Zapovest je postavljena u kontekst
idolopoklonstva, u kontekst oboavanja kipova,
slika i tako dalje. Drugim reima, moemo slobodno rei da Bog ovde opominje ljude da ispravno slue Bogu, jer je vrlo verovatno da e se deca, gledajui od roditelja, nauiti da ine te iste
grehe i Bog e morati kroz itave generacije da se
suoava sa tim istim gresima. Mi smatramo da je
to ispravna interpretacija ovog teksta.
Ono to je zanimljivo u vezi sa ovim tekstom
jeste da Bog kae: Ja sam Gospod Bog revnitelj
koji pohodim grehe otake na sinovima do treeg
i do etvrtog kolena, a inim milost na tisuama
onih koji me ljube. Neko je kazao da je odnos
Boje pravde i Boje milosti 4:1000.
Dakle, jo jedanput, prema Bibliji, svako stoji
za sebe, ali roditelji imaju posebnu odgovornost
da svoju decu vaspitavaju na ispravan nain, da
im govore o pravom Bogu, da im govore o ispravnom nainu ivota i slube Bogu, jer ovde je
re o slubi Bogu, poto tekst kae: Nemoj im se
klanjati niti im sluiti. Kada se neko klanja, re je
63

o bogosluenju, znai da se moli nekome, a mi

znamo da Biblija govori da bismo trebali Bogu da
se molimo, Bogu da se obraamo, od Boga da
traimo pomo, Boga da slavimo, a ne ljude. Ljudi
su moda bili dobri, ali ljudi su samo ljudi. U Bibliji
kae: Proklet bio ko se uzda u oveka. Svi smo
mi samo ljudi, nijedan ovek nije vredan oboavanja, jedino je Bog vredan oboavanja. To je
Druga Zapovest, od 2. do 4. stiha.
Trea Zapovest kae: Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega, jer nee pred Gospodom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud.
Da li znate ta ime predstavlja i znai u Bibliji? Znai karakter. I zaista, u Bibliji roditelji su
davali deci smisaona imena, kao to i mi u naem
narodu imamo smisaona imena, recimo Slavoljub
ili Bogoljub. Tako i u jevrejskom jeziku postoje
imena, i veina od njih su smisaona, i roditelji su
ta imena davali svoj deci verovatno u elji da deca to budu. esto su menjali imena kada su videli
da karakter ne odgovara tom imenu. Meutim,
kao to smo govorili i o samom Bogu, On ima razliita imena koja izraavaju razliite dimenzije te
bogate Boje linosti.
Jevreji godinama i vekovima, na osnovu ove
zapovesti, nisu izgovarali ime Boje. Dananja
biblijska teologija smatra da u ovoj zapovesti nije
re o tome. Uzaludno izgovaranje imena Bojeg
bile bi, recimo, psovke. Dakle, ako ovde imamo
problem, dobro je da pazimo na svoje rei. Koliko
li je samo psovki upueno na raun Boga, a ljudi
jednostavno ne znaju i nisu svesni toga.
Meutim, ova zapovest ima i dublju vrednost:
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega,
jer nee pred Gospodom biti prav ko uzme ime
njegovo uzalud.
Mi emo sada pokuati da interpretiramo zapovesti u svetlosti onoga to je Hristos kazao u
Jevaneljima. Dakle, Hristos je, kasnije, jednostavno objanjavao ove zapovesti. U Jevanelju po
Mateju 7. poglavlju, 21. stihu, nalazi se uvena
Hristova propoved na gori. Hristos je kazao ovako: Nee svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ui u carstvo nebesko, no koji ini po volji oca
mojega koji je na nebesima.
Ovo je vrlo vana opomena. Hiljade ljudi danas kau: Ja sam religiozan, ja verujem u Boga,
ta meni fali, nisam nikog ubio, sve je u redu sa
mnom. To nije biblijski moral. Milioni ljudi danas
govore: Gospode! Gospode!, a Isus kae: Nee
svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ui u
carstvo nebesko, nego koji ini volju Oca mojega
koji je na nebesima.
Slian tekst je spomenut u Jevanelju po Luci, 6. poglavlju, 46. stihu: A to me zovete: Gospode! Gospode!, a ne izvrujete to vam govorim?
64

Zato me zovete Gospode, Gospode, a ne

inite ono to znate da bi trebalo da inite? Ozbiljan religiozni ovek, koji sebe smatra sledbenikom Gospodnjim, trudie se da ini ono to je
Hristos kazao da treba da ini. Zato, Trea Zapovest kada kae: Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega, mi bi kazali: Nemoj samo
nositi ime da si religiozan, to nije dovoljno. Ako si
religiozan, trudi se da ini volju Boju, ono to je
Hristos kazao, ne koristi uzalud ime Boje. U svakom sluaju, rei su tu vrlo bitne.
Vratimo se u Jevanelje po Mateju, u tu poznatu Hristovu propoved na Gori, gde je Hristos
kazao ovako, 5. poglavlje, 33. stih: Jo ste uli
kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni
to si se Gospodu zakleo.
Zapaziemo da je Hristova propoved na gori
nainjena od 6 antiteza: uli ste kako je kazano
starima, a ja vam kaem. Naime, Mojsije je svojih Deset Zapovesti dao na planini Sinajskoj. Sada
je tu jedan drugi Mojsije, vei prorok od Mojsija:
uli ste kako je kazano, Mojsije vam je to kazao,
a ja vam kaem ... Mojsije je kazao, ali u tom
istorijskom trenutku moda niste mogli sve prihvatiti, uli ste, ali ja vam kaem ... I tako Hristos
kae:
uli ste da je kazano: Ne kuni se krivo, a
ispuni to si se Gospodu zakleo, a ja vam kaem:
Ne kunite se niim lano, ni nebom, jer je presto
Boji, ni zemljom, jer je podnoje nogama Njegovim, ni Jerusalimom, jer je grad velikoga cara,
ni glavom svojom ne kuni se, jer ne moe ni
dlake jedne bele ili crne uiniti. Dakle neka bude
vaa re: da, da, ili ne, ne.
Ako ste vi religiozni, i kaete meni da, to je
za mene da, i nema potrebe da se kunete, kae
Hristos. Kada neko hoe da nas prevari, onda on
pria puno da bi vas ubedio u la. Isus kae: Ako
je neko religiozan, onda njegova re treba da bude: da, da.
Zamislimo u braku, kako je to sjajno, ako su i
mu i ena religiozni, i svako zna da je da - da, a
ne je ne. Zato Jevanelje ima spasonosnu vest za
svakodnevni ivot svih ljudi, za porodicu, za drutvo, zato je religija tako bitna. Moda sada shvatamo koliko je Hristos bio velika moralna linost,
koji je ljudima eleo i dao velike principe.
To je, dakle, Trea Zapovest: Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega, jer nee pred
Gospodom biti prav ...
etvrtu Zapovest emo proitati, ali o njoj emo govoriti u sledeem poglavlju. Zato se ovde
neemo zadravati na njoj. Ona kae ovako, od 8.
stiha: Seaj se dana od odmora da ga svetkuje.
est dana radi, i svruj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu, tada
nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni
ki tvoja, ni sluga tvoj, ni slukinja tvoja, ni i-

vine tvoje, ni stranac koji je pred vratima tvojim.

Jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju,
more i to je god u njima, a u sedmi dan poinu.
Zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i
posvetio ga.
Idemo na Petu Zapovest. Ona glasi ovako:
Potuj oca svoga i mater svoju, da ti se produe
dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.
Religiozni ljudi bi trebali da budu najbolja
deca svojih roditelja. Potuj, kae Biblija, oca i
majku, da ti se produe dani. Ovo je zapovest sa
obeanjem. Ako potuje, Bog e ti dati dugi ivot. I zaista, roditelji su veliko blago koje imamo.
ovek ima neku sigurnost dok su roditelji ivi.
Postoji jedan tekst koji izgleda, na prvi pogled, malo kontradiktoran ovome. On se nalazi u
Jevanelju po Mateju, u 10. poglavlju, 34. stihu,
gde Hristos kae:
Ne mislite da sam ja doao da donesem mir
na zemlju; nisam doao da donesem mir nego
ma. Jer sam doao da rastavim oveka od oca
njegova i ker od matere njezine i snahu od svekrve njezine, i neprijatelji oveku postae domai
njegovi. Koji ljubi oca ili mater vie nego mene,
nije mene dostojan, i koji ljubi sina ili ker vie
nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme
krsta svojega i ne poe za mnom, nije mene dostojan. Koji uva duu svoju, izgubie je, a koji izgubi duu svoju mene radi, nai e je.
O emu ovde Hristos govori? Govori o iskustvu miliona religioznih ljudi. Ako neko eli da Bogu slui na jedan ispravan nain, sigurno je da e
biti problema, i vrlo esto, na alost, umesto da
religija donese mir, bar u poetku, nastaje rat u
porodici. Na jednoj strani Biblija kae: Potuj oca
svojega i mater svoju, a na drugoj strani Isus
kae: Koji ljubi oca ili mater vie nego mene, nije
mene dostojan.
O emu je re? Moda je dobro da napravimo
neke prioritete u ivotu. Rekli smo da bi religiozni
ljudi trebali da budu najbolja deca svojih roditelja. Ali, ako se zahtevi roditelja i zahtevi Boji suprote jedni drugima, kome se ovek treba pokoravati? Na osnovu Biblije, Bogu. Ali, iskustvo pokazuje da kasnije i roditelji to shvate, ili deca shvate. Znai, iako postoji problem, to moe biti na
blagoslov celoj porodici.
esta Zapovest kae: Ne ubij.
Da itamo ta je Hristos kazao. Ponovo 5.
poglavlje Jevanelja po Mateju: Ne ubij, kae
Hristos. Ovde je re o aktu ubistva. 21. stih: uli
ste kako je kazano starima: Ne ubij, jer ko ubije
bie kriv sudu. A ja vam kaem da e svaki koji
se gnevi na brata svojega ni za to biti kriv sudu.
Hristos ne samo da ne umanjuje zahteve Zakona, nego ide jo dalje. Tu je religija najlepa i
najjaa. Bog ne eli da samo naa dela, nae akcije budu dobre, da vi vidite da ja inim ono to

je dobro, jer i fariseji su tako inili u Hristovo vreme. Hristos im kae: Vi ste kao okreeni grobovi,
spolja je sve lepo, a unutra ste puni kostiju mrtvakih. ta to znai? Ja mogu izgledati kao vrlo
dobar religiozni ovek pred vama, a da sam u dui sasvim razliit. Prava religija se ne zadovoljava
da ostane spolja, ona hoe da izmeni unutranjost oveka. Isus kae:
uli ste kako je kazano starima: Ne ubij, a
ja vam kaem da svaki koji se gnevi ili mrzi brata
svojega ve je uinio ubistvo.
Bog eli da oisti unutranjost oveka, a ne
samo dela naa, akcije koje inimo, i to je vrlo
vano.
Sedma Zapovest kae: Ne ini preljubu.
Da vidimo ta je Hristos kazao o ovoj zapovesti. U Jevanelju po Mateju, 5. poglavlju, 27.
stihu, kae se: uli ste kako je kazano starima:
Ne ini preljubu. A ja vam kaem da svaki koji
pogleda na enu sa eljom, ve je uinio preljubu u srcu svojemu.
Moda kada mi sedimo i razmiljamo na jedan
isto intelektualni nain o ovim zapovestima, to
izgleda malo i preteko, ili moda simpatino. Meutim, hiljade razorenih brakova, hiljade dece
ostalo je bez roditelja, uniteno je hiljade mladih
bia za celi ivot, zbog nepotovanja ove zapovesti. Ponovo ista stvar, Hristos ne eli da oisti
samo nae akcije, naa dela, nau spoljanjost,
on eli da izmeni misli oveka, srce ljudsko, da
brani drugovi budu poteni jedan prema drugome, ne samo jedan zbog drugog, nego i zbog Boga. Gde god da se brani drug nalazi, on zna da
je u prisutnosti Bojoj.
Obino neki kau: To je ipak preteko. Jedan ovek se, svaki put kada je iao ulicom i kada
je video lepu enu, okretao da je ponovo vidi. Govorio je: Ne mogu, a da se ne okrenem. Meutim, taj ovek je proao vrlo loe u ivotu. Kasnije, zvao je mnogo puta telefonom svog prijatelja, nou, jer se rastao sa enom, i tako dalje.
Kae: Strano se oseam, pomozi mi.
Svi smo mi iskuavani, i svi moemo biti iskuavani, jer mi nismo savreni, ali treba napraviti razliku izmeu biti iskuavan i biti iskuan.
ta to znai? oveku moe doi misao koja e ga
iskuavati, ali on e istog trenutka rei: Ja sam
oenjen, ili Ja sam udata i ja elim da budem
verna svom branom drugu. Jedan mislilac je
kazao: Mi ne moemo zabraniti pticama da lete
nad naom glavom, ali moemo im zabraniti da
naprave gnezdo na naoj glavi.
Zato, za mladie i devojke, a i za one koji su
moda ve u braku, ova zapovest je itekako bitna.
Isus kae: Ne budite kao okreeni grobovi, oistite unutranjost svoju, misli svoje.
Osma Zapovest kae: Ne kradi.
65

Ona je jasna sama po sebi, i mi se neemo

dugo zadravati na ovoj zapovesti.
Deveta Zapovest kae: Ne svedoi lano na
blinjega svojega.
Drugim reima: Govori istinu, uvek govori istinu. Postoji jedno hipotetiko pitanje u etici. Recimo, nalazite se u Holandiji, drugi svetski rat je
u toku, krijete Jevrejina u svojoj kui, i prolaze
nacisti i pitaju vas: Da li imate Jevrejina u kui?
ta biste odgovorili? Ako kaete: Nemamo, prekriete Devetu Zapovest, ako kaete: Imamo,
onda uestvujete u ubistvu. U etici imate itave
rasprave u vezi sa tim hipotetikim situacijama.
Pokuaemo da odgovorimo na ovaj problem.
Biblijski stav je: Govori uvek istinu. Testirajte
sebe, koliko puta izgovorite neistinu samo u toku
jednoga dana. Kada su u pitanju ove hipotetike
situacije, odgovor teologa jeste sledei: mi ne
moemo bazirati principe na hipotetikim situacijama. Zato u molitvi Oe na pie: Ne navedi
nas u iskuenje. Znai, ne postoji mogunost da
na osnovu pretpostavljenih situacija pravimo pravila ponaanja. Biblijsko pravilo je: Govori uvek
istinu, a molimo se u isto vreme Bogu, da kada
se naemo, i ako se naemo u jednoj takvoj
situaciji, On nam pomogne da ostanemo Njemu
posluni i verni.

I Deseta Zapovest kae: Ne poeli kue blinjega svojega, ne poeli ene blinjega svojega,
ni sluge njegova, ni slukinje njegove, ni vola
njegova, ni magarca njegova, niti ita to je
blinjega tvojega.
Moda bi ovu zapovest mogli da prevedemo
na sledei nain: Ne zavidi. Vrlo je malo prijatelja danas na ovoj planeti koji su spremni da se
raduju kada mi doivimo uspeh i da plau sa nama kada doivimo neuspeh. Zapovest kae, drugim reima: Ne zavidi, raduj se sa onim ko se
raduje i plai sa onim koji plae.
Evo, to su deset rei ljubavi. Mi emo jedan
deo ovog prouavanja ostaviti za sledee poglavlje, tako da emo u sledeem poglavlju, kada budemo govorili o danima svetkovanja, govoriti i o
novozavetnom shvatanju Bojih Zapovesti, jer
postoje ljudi koji kau: Stari Zavet je dat za Jevreje, i njima su bile vane Deset Zapovesti,
meutim, Hristos je ukinuo Deset Zapovesti. U
sledeem poglavlju emo itati tekstove iz Novog
Zaveta koji govore o tome da li je Hristos smatrao
da treba da drimo ba svih Deset Bojih Zapovesti.

Dani koje treba svetkovati

Mnogi ljudi govore o ovoj temi sa nekom vrstom nelagodnosti, jer se mnogi iznenauju kada
saznaju ta Biblija kae po ovom pitanju. Ali, ako
verujemo da je Biblija Boja re, onda bi jednostavno trebali da prihvatimo ono to ona kae.
Dakle, ono to budemo prouavali u ovoj temi neka ne bude re ljudska, jer mi smo ljudi koji pokuavamo da shvatimo Bibliju. Zato svako od nas
bi trebao poteno da ita biblijski tekst i na osnovu same Biblije da donosi zakljuke.
Mi emo ovde sistematski itati Bibliju i pokuati da zakljuimo ta Biblija govori o danima od
odmora. Poznato je da neki ljudi svetkuju petak,
neki subotu, neki nedelju, neki razliite dane u
godini, itd. ta Biblija kae o tome? Da li je uopte vano koje dane svetkujemo? Da li je uopte
vano neki dan svetkovati? Postoje ljudi koji kau
da uopte nije vano koje dane svetkujemo i oni
koriste jedan biblijski tekst koji kae: Svi su dani
jednaki, i jednostavno zakljuuju da moemo
svetkovati bilo koji dan. Zato emo krenuti u jedno sistematsko itanje Biblije.
Na samom poetku Biblije, u 1. Knjizi Mojsijevoj, 2. glavi, 2. i 3. stihu, kae se: I svri Bog do
sedmoga dana dela svoja koja uini, i poinu u
66

sedmi dan od svih dela svojih koja uini. I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan
poinu od svih dela svojih koja uini.
Ovde postoji nekoliko kljunih rei. Dakle,
Bog je stvarao u toku od est dana, a sedmi dan
se, kae Biblija, odmarao. Mi u ovom trenutku jo
uvek ne znamo koji je taj sedmi dan, mi samo
saznajemo iz ovog teksta da je Bog stvarao svet
est dana i da se sedmi dan odmarao. Da li se
Bog umara? Ne. Na drugom mestu u Bibliji se kae da se Bog ne umara. Zato se onda Bog odmarao sedmi dan? Sigurno zbog toga da bi nama
ljudima dao primer, da bismo i mi trebali da to
isto inimo, i o tome emo itati u Bibliji.
Dakle, sam Bog je stao sedmog dana i eleo
je da se odmori tog dana da bi dao primer ljudima. Meutim, ne samo to. U ovom tekstu nalazimo i druge rei: I blagoslovi Bog sedmi dan i
posveti ga. ta to znai da je Bog neto blagoslovio? Blagoslov je neto to stoji nasuprot prokletstva. Dakle, postoji dan ili vreme u toku sedmice za koje je Bog kazao da je jedno posebno vreme, i ako ga ovek ispravno koristi, on e primiti
posebne blagoslove. I ne samo to, Bog ga je blagoslovio i posvetio. U Bibliji je ta kategorija sve-

tosti vrlo prisutna. Postoje dve kategorije: sveto i

nesveto. One ne mogu stajati jedno pored drugog. Sveto jednostavno ini da nesveto nestane.
Bog je sveta linost i On je odredio jedan dan u
sedmici kao sveto vreme. Tekst kae da je Bog
blagoslovio taj dan i posvetio ga. To je sve to
saznajemo iz ovog teksta.
Idemo dalje kroz Bibliju. U 2. Knjizi Mojsijevoj, 16. poglavlje opisana je scena sakupljanja
hrane. Jevreji su bili u pustinji, nisu imali dovoljno
hrane i Bog im je dao jednu posebnu vrstu hrane.
I mi emo itati ovde neto to je vrlo interesantno. Najpre 4. stih: A Gospod ree Mojsiju: Evo
uiniu da vam pada iz neba hleb, a narod neka
izlazi i kupi svaki dan koliko mu treba na dan, da
ga okuam hoe li hoditi po mom zakonu ili nee.
Po kom zakonu?, moda se pitamo. 21. stih dalje
kae: Tako skupljahu svakoga jutra, svaki koliko
mu trebae za jelo, a kad sunce ogrijae tada se
rastapae. A u esti dan nakupie hleba dvostruko, po dva gomora na svakoga, i dooe sve stareine od zbora i javie Mojsiju.
Znai, estog dana je trebalo da nakupe duplu koliinu ove hrane. U 23. stihu se kae: A on
im ree: Ovako kaza Gospod: Sutra je abat,
odmor svet Gospodu; to ete pei pecite, to
ete kuvati kuvajte, a to pretee ostavite i uvajte za sutra. I ostavie za sutra, kao to zapovedi
Mojsije, i ne usmrde se niti bee crva u njemu. I
ree Mojsije: Jedite to danas, jer je danas abat
Gospodnji, danas neete nai u polju. (Neki prevodioci Biblije su prevodili u ovom tekstu re abat sa subota, to nije ispravno, a o razlici izmeu subote i abata emo malo kasnije neto
vie rei.)
Neki ljudi postavljaju pitanje: Kako mi znamo
koji je taj sedmi dan, nigde u Bibliji ne pie, ak
ni u zapovestima? Evo, ovde pie koji je sedmi
dan: est dana ete kupiti, a sedmi je dan abat,
tada ga nee biti. I onda je zanimljivo da 28. stih
kae: A Gospod ree Mojsiju: Dokle ete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim? Znai, re je o posebnim zakonima koje je Bog eleo
da Njegov narod potuje.
I onda, u 20. glavi 2. Knjige Mojsijeve imamo
Deset Bojih Zapovesti, gde etvrta zapovest kae: Seaj se dana od odmora da ga svetkuje...
ta to znai Seaj se? Misli se o odreenom vremenu. Mi smo ve govorili o konceptu vremena i
Pol Tilih je voleo da o vremenu govori na dva naina, kao kairos i kronos. Kao to smo rekli,
kronos je vreme sata, vreme koje tee - nita se
ne zbiva, ali vreme ide napred. Ali postoji druga
kategorija vremena o kojoj govori Tilih. To je kairos vreme ili smisaono vreme, kvalitetno vreme,
kvalitativno razliito od drugih vremena.
Kao da je Bog kazao oveku ovako: O, umorni ovee planete Zemlje, radi vredno est dana,

ali postoji jedan dan u toku sedmice kada te ja

pozivam da stane. Stani, o umorni ovee. est
dana radi vrlo vredno, umara se, tvoje misli su
usmerene ka drugim stvarima, ali odvoj jedno
vreme u toku sedmice kada e stati, i kada e
jednostavno bar za trenutak zaboraviti na ono to
te vezuje za ovu Zemlju, kada e razmiljati vie
o sebi, a iznad svega, kada e razmiljati o
Meni. I jedno vreme od 24 sata, u toku jedne
sedmice, koje je Bog odredio, kvalitativno je razliito vreme od svakog drugog vremena.
Seaj se dana od odmora, kae Bog. Prosto
kao da Bog eli da kae: Sa enjom oekuj te
trenutke, kada e ostaviti sve drugo.
Postoji jedan citat od Froma koji kae: abat
je dan velike radosti, jer daje oveku priliku da u
potpunosti bude svoja linost. abat je dan kada
su posed, novac, kao i tuga i alost - tabu, dan
kada je vreme pobeeno i kada ovek razmilja o
svom postojanju. Moderna nedelja je dan zabave,
jela i bekstva od samoga sebe. Trebamo se pitati:
Da nije moda dolo vreme za ponovno uspostavljanje dana mira i harmonije? Zato je ovo vreme,
dakle, jedno posebno vreme.
Seaj se dana od odmora. Zato bi savet bio
da se u tom danu, recimo, ne itaju novine, ne
gleda televizija, itd. Zato? Svaki dan to mnogi
ljudi ine, puni su informacija, svega i svaega.
Bog kae: Stani, stani za trenutak, razmiljaj o
sebi i razmiljaj o meni. To je kvalitativno razliito vreme.
est dana radi, kae Biblija. Ovde emo stati
za trenutak. Religiozni ljudi trebaju biti vredni ljudi. Bog ne kae: Lenstvuj est dana, a sedmi dan
se odmaraj. Ljudi koji ne ele da rade, koji su
jednostavno lenji, imaju i druge karakterne mane. Bog je oveku dao rad. Rad je blagoslov za
oveka i potrebno je da ovek radi. est dana
radi, kae Biblija, i svruj sve poslove svoje, a
sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu, tada
nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni
ki tvoja, i tako dalje.
Zatim Biblija kae: Jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i to je god u njima. ta to znai? Svake sedmice postoji ovo posebno vreme kada mi treba da se setimo ko smo,
da imamo Stvoritelja, da je Bog stvorio ovaj svet,
jer Biblija kae: Jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju. Mi nismo bia koja su baena
u postojanje besmisla. Dakle, postoji Stvoritelj,
postoji uzrok svega to postoji. Mi imamo svog
Oca, svog Stvoritelja i uprkos besmislu ovoga
sveta, mi jo uvek moemo videti da Bog vodi
ovaj svet.
Zbog svega toga je abat vreme iznad svega,
kada emo itati Bibliju, kada emo se susreti sa
rodbinom, kada emo poseivati bolesne, kada
emo deliti svoja religiozna iskustva sa drugima 67

jedno izvanredno vreme, vreme koje emo posvetiti svojoj porodici na jedan poseban nain, vreme kada emo uzeti svoju decu za ruku i izvesti
ih u polje, u umu, i rei im: Evo ta je Bog stvorio, govoriti im o Bogu, dakle, kvalitativno razliito vreme kada emo za trenutak zaboraviti sve
ostalo, ili pokuati bar da zaboravimo. To je vreme i fizikog i duhovnog odmora. Ako postoji ita
to je vredno za dananjeg umornog oveka, onda je to zaista ovo vreme.
U jevrejskom jeziku, za dan odmora koristi se
izraz abat, to na naem jeziku znai mirovati,
ne raditi, ne delati. Samo znaenje rei oznaava ideju mira ili odmora. U originalnom tekstu
Biblije pie: Seaj se dana abata. Postoji i druga re - alom, koja znai mir. I alom i abat imaju slino znaenje - oznaavaju slinu kategoriju.
Kada govorimo o danima od odmora, kako ih
opisuje Biblija, potrebno je istai da razumevanje
dana od odmora je blisko povezano sa raunanjem vremena, odnosno kalendarom, koji je Bog
dao u Bibliji. Taj kalendar se razlikuje od gregorijanskog (ili rimskog) kalendara koji danas koristi
veina ljudi u vestu. Naime, prema biblijskom kalendaru, dan traje od zalaska do zalaska sunca,
dok prema rimskom kalendaru dan traje od ponoi do ponoi. Dalje, sedmini dani u Bibliji nemaju imena (osim sedmog dana), ve su to prvi
dan, drugi dan, trei dan, ... , esti dan i
sedmi dan ili abat.
Re abat potie od jevrejskog glagola libot, to znai mirovati, ne raditi, ne delati, tako
da bi doslovni prevod rei abat bio nedelja.
Ali, treba napomenuti da abat, kao biblijska
nedelja, traje od petka od zalaska sunca, do subote do zalaska sunca, prema ovom savremenom
rimskom kalendaru.
U rimskom kalendaru svaki dan u sedmici je
posveen jednoj od planeta u sunevom sistemu
za koje se nekad verovalo da predstavljaju bogove. Tako subota predstavlja dan boga Saturna ili Saturday (na engleskom), nedelja predstavlja dan boga Sunca ili Sunday, ponedeljak
predstavlja dan boga Meseca ili Monday, itd.
Takoe, prema biblijskom kalendaru, mesec
traje od mladog do mladog meseca, ili kako Biblija kae od mladine do mladine. Biblijski meseci obino traju 29 ili 30 dana. Prvi mesec po Bibliji
poinje na prolee u vreme kad zri jeam (to je
povezano sa prvim godinjim praznicima), tako
da i ime prvog meseca po tome nosi ime Aviv ili
Nisan.
Dalje, biblijska godina moe imati i 12, ali i 13
meseci, tako da i broj dana u godini moe varirati. Sve je ovo vrlo vano da bismo na pravilan
nain razumeli koje je dane od odmora Bog od68

redio. Mi dane od odmora trebamo razumeti u

skladu sa kalendarom koji je Bog dao.
Pored sedminog praznika - abata, postoje
i godinji praznici - dani koji ukazuju na vane dane u Bojem planu spasenja oveanstva. Postoji
sedam godinjih praznika, a zapovesti o njihovom
svetkovanju dati su u 3. Knjizi Mojsijevoj, 23.
poglavlju. Detaljnije o godinjim praznicima moe
se proitati u knjizi Boji praznici koja se nalazi
na kraju, i predstavlja deo ove knjige.
Meutim, neki kau: abat je jevrejski praznik i on je odreen samo za Jevreje, isto kao i godinji praznici. Ali, ve u Knjizi proroka Isaije kae se da abat nije odreen samo za Jevreje. U
56. poglavlju, 2. stihu se kae: Blago oveku
koji tako ini i sinu oveijemu... Ovde se ne kae: Blago Jevrejinu koji tako ini. I tekst dalje
kae: ... i sinu oveijemu koji se dri toga, uvajui abat da ga ne oskvrni, uvajui ruku svoju
da ne uini zla. Zatim 6. stih govori o svim drugim narodima: A strance koji pristanu uz Gospoda da mu slue i da ljube ime Gospodnje, da mu
budu sluge, koji god dre abat da ga ne oskvrne
i dre zavet moj, njih u dovesti na svetu goru
moju i razveseliu ih.
Zatim u 58. poglavlju, u 13. stihu, ponovo nalazimo tekst koji kae: Ako odvrati nogu svoju
od abata da ne ini to je tebi drago na moj
sveti dan, i ako prozove abat milinom, i bude
ga slavio, tada e se veseliti u Gospodu...
Teolozi su dugo raspravljali ta to znai: Da
ne ini to je tebi drago na moj sveti dan. Smatra se da su Jevreji voleli da trguju, i poto abat
traje od petka od zalaska sunca do subote do zalaska sunca, oni su ekali pred svojim prodavnicama, im zae sunce da otvore svoje prodavnice.
To, naravno, nije pravi smisao abata. Biblija
kae: Ako odvrati nogu svoju od abata... Meutim, mnogi Jevreji su bili legalisti, to znai da
nisu svetkovali duh abata, nego su ga potovali
da ne urade nita tog dana. Zato je Hristos ustao
protiv pogrenog svetkovanja abata. Svetkovanje abata ne znai da ja tog dana neu raditi to
i to. Svetkovanje abata znai provesti kvalitetno
vreme sa svojom porodicom i sa svojim Bogom,
to posebno i razliito vreme od drugog vremena
u toku sedmice.
U Knjizi proroka Jezekilja, u 20. polavlju, 12.
stihu kae se: I abate svoje dadoh im da su
znak izmeu mene i njih, da bi znali da sam ja
Gospod koji ih posveujem. 20. stih: I abate
moje svetkujte da su znak izmeu mene i vas.
Zanimljivo je da se u Bibliji kae da se narod
Boji razlikuje, kao nekom vrstom znaka za raspoznavanje, izmeu ostalog i po tome to svetkuje abat. Bog kae: I abate moje svetkujte, da
su znak izmeu mene i vas.

Meutim, to je Stari Zavet. Kada je Hristos

doao na ovaj svet, da vidimo ta je radio na abat? U Jevanelju po Luci, 4. poglavlju, 16. stihu
kae se: I doe u Nazaret gde bee odrastao, i
ue po obiaju svome na abat u zbornicu, i ustade da ita. Dakle, evo ta je radio Hristos. On
je na abat uao u crkvu, u zbornicu, u sinagogu,
i ustao da ita Bibliju.
Zatim, malo kasnije, u 31. stihu se kae: I
doe u Kapernaum, grad Galilejski i uae ih na
abate. E sada, moe biti da je Hristos ovde iao
u crkvu, u sinagogu, jer su tada svi ljudi ili. Meutim, Hristos ne izgleda kao neko ko se lako
konformie, ko prihvata la. Hristos je bio dovoljno snana linost da uvek stane na stranu istine.
Ali, hajde da prihvatimo injenicu da je mogue da je Hristos iao tamo na abat zato to su
i drugi ljudi tamo ili. itaemo zato i druge novozavetne tekstove. Na primer, u Jevanelju po
Mateju, u 24. glavi, Isus govori o poslednjem vremenu i o razorenju grada Jerusalima koje se desilo 70. godine nae ere. I tu je Hristos kazao neto
vrlo zanimljivo. 20. stih kae: Nego se molite Bogu da ne bude vaa bjean u zimu ni na abat.
Ovde je re o progonstvu Njegovih sledbenika.
Hristovi sledbenici su esto bili progonjeni u istoriji sveta. Isus kae da e progonstvo ponovo doi
pred kraj istorije ove planete, pred Njegov dolazak, i zato kae: Molite se Bogu da beanj vaa
ne bude u zimu, ni na abat. Zato u zimu? Jer
je hladno? A zato na abat? Jer je abat sveto
vreme kada bi ovek trebalo da posveti sebe Bogu. Ovde je re o vremenu posle Hrista, a ne o
samom Hristovom vremenu.
U Jevanelju po Mateju, u 12. poglavlju, opisan je jedan primer iskrivljenog svetkovanja abata. To je scena koja se zbiva u sinagogi. Zapazimo kako su neki ondanji Jevreji svetkovali abat i protiv ega je Hristos ustao. U 8. stihu se
kae: Jer je gospodar i od abata Sin oveiji. I
otiavi odande doe u zbornicu njihovu, i gle,
ovek bee tu sa rukom suvom. I zapitae ga
govorei: Valja li na abat leiti?, da bi ga okrivili. A On ree im: Koji je meu vama ovek koji
ima ovcu jednu, pa ako ona na abat upadne u
jamu nee je uzeti i izvaditi? A koliko li je ovek
pretenji od ovce? Dakle, valja na abat dobro
initi.
Po shvatanjima nekih svetenika onog vremena, na abat nije trebalo initi dobro. I 13. stih
kae: Tada ree oveku: Prui ruku svoju. I prui. I postade zdrava kao i druga. ta je Hristos
uinio na abat? Izleio je oveka, uinio je dobro. A ta ine fariseji? 14. stih: A fariseji izaavi
nainie vijee o Njemu kako bi ga pogubili.
Smiljati ubistvo na abat nije greh za fariseje, ali
izleiti oveka je greh! To je strahovit apsurd.

abat je, dakle, jedno vreme, razliito, kada

je Hristos eleo da se setimo nas samih, da se setimo svojih blinjih, svojih ukuana, bolesnih, i da
se setimo svoga Stvoritelja.
Zatim, u Jevanelju po Marku, u 2. poglavlju,
27. i 28. stihu nalazimo zanimljiv tekst: I govorae im: abat je nainjen oveka radi, a ne ovek abata radi. Dakle je gospodar Sin oveiji i
od abata. U farisejskom shvatanju postojala je
terminologija po pitanju sluiti abatu, potovati
sve principe koje su oni uveli, kao da ovek slui
abatu. Isus kae: Ne, abat nije nainjen da mi
njemu sluimo, nego da on nama slui, da provedemo jedno posebno vreme kada emo se osveiti, osnaiti duhovno, kada emo se spremiti za
napore u toku sledee sedmice, kada emo se
posvetiti malo vie deci, kada emo ih uiti o Bogu. I Hristos kae: Onaj koji zna pravi smisao
abata, to sam ja, Sin oveiji. Gospodar od abata je Sin oveiji. Postoji mnotvo tekstova u
Bibliji koji govore o tome.
Moe biti, neko e rei, da su posle Hristove
smrti, poto je On vaskrsao u nedelju (po rimskom kalendaru, ili u 1. dan po biblijskom kalendaru), Njegovi uenici poeli da svetkuju nedelju?
Hajde da i to vidimo. U Jevanelju po Luci, u 23.
glavi, 54. stihu, kae se: I dan bee petak i abat osvitae... (U originalnom tekstu re petak
znai dan pripreme. Misli se na dan pripreme za
abat.) Kada je to abat osvitao? Kada se to
dogaalo? To se deavalo u petak pri zalasku
sunca, jer je abat za Jevreje, na osnovu biblijskog kalendara, osvitao na osnovu zalaska sunca.
Tekst dalje kae: A ene koje bijahu dole s
Isusom iz Galileje, idoe za Josifom, i videe grob,
i kako mu se telo metnu. Vrativi se pripravie mirise i miro, i na abat ostae na miru po zakonu.
Dakle, Hristova majka, Hristovi uenici i ove ene
doneli su mirise i miro, i na abat ostali na miru
po zakonu.
A onda Biblija kae: A u prvi dan nedeljni
dooe vrlo rano na grob, i donesoe mirise to
pripravie.
Meutim, moda je apostol Pavle, ili neko od
drugih apostola koji su zaista poznavali Hrista,
shvatili da zato to je Hristos vaskrsao u 1. dan (u
nedelju, po rimskom kalendaru), treba svetkovati
nedelju. Zato idemo u knjigu Dela apostolska gde
nalazimo izvetaj o tome ta su apostoli inili i
koji su dan svetkovali.
(Dela apostolska se nalaze nakon 4 Jevanelja. Prva tri Jevanelja, po Mateju, po Marku i
po Luci zovu se sinoptika Jevanelja zato to
slede istu emu dogaaja, opisuju paralelne dogaaje u Hristovom ivotu. etvrto Jevanelje je
vie teoloki okrenuto prema linosti Isusa Hrista.)
69

U Delima apostolskim, 13. poglavlju, 14. stihu

itamo (radi se o apostolu Pavlu): A oni otiavi
iz Perge dooe u Antiohiju Pisidijsku, i uavi u
zbornicu na abat, sedoe. Zatim 42. stih: A kad
izlaahu iz zbornice jevrejske, moljahu nezaboci, (neznaboci su ljudi koji nisu bili Jevreji), da
im se ove rei i na drugi abat govore. 44. stih:
A u drugi abat sabra se gotovo sav grad da uju
rei Boje.
Zatim, 16. poglavlje, takoe Dela apostolska,
12. i 13. stih: A odande u Filibu, koji je prvi grad
zemlje Makedonije, naselje rimsko, i u onom gradu ostasmo nekoliko dana. A na abat iziosmo
iz grada k vodi gde bee bogomolja, i sedavi govorismo k enama koje se behu sabrale.
Ima puno ovakvih tekstova, mi iznosimo samo neke. U 17. poglavlju, 2. stihu se kae: I Pavle po obiaju svome ue k njima i tri abata razgovara se s njima iz Pisma. Zatim, 18. poglavlje,
4. stih: A prepirae se u zbornicama svakog abata i nadgovarae Jevreje i Grke. Postoji i
mnotvo drugih tekstova, ali za sada samo ovoliko.
Postoje jedan tekst koji se navodi u prilog injenice da je abat ukinut, uprkos svih ovih izvetaja. On se nalazi u Koloanima poslanici, 16. i 17.
stih: Da vas dakle niko ne osuuje za jelo, pie,
za kakav praznik, ili za mladine, ili za abate, koje
je sve bilo sjen od onoga to ae da doe i telo
je Hristovo. Pavle kae: Niko da vas ne osuuje
ako ne svetkujete i ne drite sve to.
Ovde Pavle govori o pristupu koji poboni ljudi trebaju imati prema onima koji se obraaju
Bogu. Stav mnogih Jevreja bio je da neznaboci
trebaju odmah da prihvate sve odredbe iz Mojsijevog zakona, ukljuujui godinje praznike (godinje abate), jelo i pie koje se koristilo u obredne svrhe, i sve drugo to ni Avram, otac jevrejske nacije, a ni Jevreji, nisu morali da ispunjavaju u poetku svog religijskog ivota. Svi ti godinji praznici, kao i obredi, ukazuju na prvi i drugi Hristov dolazak, a to u poetku nije bilo otkriveno ni Avramu, ni Jevrejima, i zato Pavle kae da
ne treba odmah insistrirati sa tim i drugim zapovestima u sluaju ljudi koji se prvi put susreu
sa Bogom.
U svakom sluaju, mnogi religiozni ljudi su
tokom istorije poeli da svetkuju rimski dan od
odmora - nedelju, i mi emo malo kasnije pokuati da objasnimo kako je do toga dolo, ali pre
toga, obratiemo panju na rad jednog amerikog
autora. On je istraivao zato je dolo do Velike
izme 1054. godine izmeu pravoslavne i katolike, ili istone i zapadne crkve. Glavni uzroci izme
su bili, izmeu ostalog, celibat - katoloki svetenici se ne ene, za razliku od svetenika u pravoslavnoj crkvi, zatim upotreba ivotinjske krvi, ko70

rienje beskvasnog hleba za priest ili euharistiju, i tako dalje.

Ali, jedan od osnovnih uzroka Velike izme izmeu zapadne i istone crkve bio je post na abat. Naime, rimska crkva, na elu sa rimskim biskupom u to vreme, proglasila je abat za dan
posta. Istona crkva, na elu sa patrijarhom u Carigradu, odbila je da abat proglasi danom posta.
I ta se dogodilo? Napetost je sve vie rasla,
i papa Leo IX je poslao jednu delegaciju svojih
legata na elu sa kardinalom Humbertom. Oni su
doli u Konstantinopolj i pokuali su da razgovaraju sa tadanjim patrijarhom Mihailom Kerularijusom, a takoe su imali kontakte i sa grkim imperatorom u to vreme.
Meutim, razgovori nisu ili nikuda. I posle
neuspelih razgovora, jednoga dana kardinal Humbert je sa svojim legatima doao u crkvu Aja Sofija u Konstantinopolju. Tu su uli vrlo oholo i gordo, i stavili su bulu eskomunikacije za istonu crkvu, a onda su otresli prah sa svojih nogu i izali.
Ljudi koji su bili u crkvi vrlo brzo su zgazili ovu bulu i pocepali je u komade. Kardinal Humbert je
otiao sa svojim legatima u Rim, i posle ovog dogaaja nastao je veliki rascep izmeu istone i
zapadne crkve.
Kasnije je Mihailo Kerularijus pisao o ovom
velikom rascepu svojim saradnicima u Antiohiji i
videemo kako je on opisao ovaj veliki rascep.
Humbert, kada se vratio u Rim, napisao je ta
se to dogodilo u Konstantinopolju, zato je dolo
do tog rascepa, i kae: Zato u takvom svetkovanju abata, gde ni na koji nain mi Latini imamo
ita zajedniko sa Jevrejima, jer oni su besposleni
i svetkuju abat, i ne oru. Dakle, Humbert kae:
Mi hriani nemamo nita zajedniko sa Jevrejima, oni svetkuju abat, ne oru i ne anju, zbog
obiaja ne rade nego praznuju, imaju posebne
obroke, i njihove sluge i slukinje, stoka i ivotinje koje nose teret miruju, ali mi Latini ne drimo
nijednu od ovih stvari, nego radimo svaku vrstu
posla kao na bilo koji od pet prethodnih dana, i
mi postimo isto tako kao to to inimo u esti
dan, petak, koji stoji do abata.
Zapazimo dalje: Ipak, vi Grci..., (koji su to
Grci? To su ljudi iz istone crkve), ...ako ne
judaizirate (judaizirate znai sledite Jevreje),
kaite nam zato imate neto zajedniko sa Jevrejima u slinom svetkovanju abata. Oni svakako svetkuju abat, i vi ga svetkujete, oni poste i
uvek prekidaju post na abat, u njihovom etrdesetodnevnom periodu oni prekidaju post svakog
abata, osim jednog.
To je, dakle, bila dilema: postiti na abat ili
ne. I vi Grci u vaem etrdesetodnevnom periodu prekidate post svakog abata osim jednog.
Oni Jevreji imaju dvostruki razlog za svetkovanje
abata, jasno, zbog zakona Mojsijevih i zbog ue-

nika koji su bili oaloeni i tekog srca na abat,

i zbog smrti Gospodnje, za koga su verovali da
nee vaskrsnuti. Zato to vi svetkujete abat sa
Jevrejima i sa nama dan Gospodnji nedelju, vi izgleda da takvim svetkovanjem imitirate sektu Nazarena, koji na ovaj nain prihvataju hrianstvo,
ali ne mogu ostaviti judaizam. Ali latinska crkva,
u svom saoseanju prema Gospodu i Njegovoj
patnji i smrti, raduje se Njegovom vaskrsenju u
dan Gospodnji nedelju, kada su Jevreji putem
novca pokuali da korumpiraju strau na grobu.
Zbog toga, mi Latini do dananjeg dana drimo
apostolsku tradiciju u vezi sa abatom, i elimo
da to odrimo do kraja. Mi smo paljivi u prihvatanju onoga to su nai stari i potovani oci
izjavili i potvrdili, izmeu kojih najblagosloveniji
papa Silvestre, duhovni otac imperatora Konstantina Velikog.
Drugim reima: Vi Grci, vi istoni svet, svetkujete abat i vi ste Jevreji. Ne elite da postite
na abat, i mi vas ne prihvatamo.
Ovaj tekst je istorijski i potie iz 1054. godine.
Dakle, mi imamo istorijske podatke da je istona
ili pravoslavna crkva svetkovala i abat i nedelju.
Pogledajmo sada ta patrijarh istone crkve
Kerularijus kae kada je pisao svoji saradnicima u
Antiohiju: Jer nam je zapoveeno da svetkujemo
abat, kao i dan Gospodnji nedelju, a ne da radimo nikakav posao na taj dan.
Na alost, ve pri kraju 11. veka i istona crkva je zaboravila na abat. (Istina je da i danas
ima monaha i svetenika koji svetkuju i abat.)
Videli smo da je biblijski dan svetkovanja abat. Otkud onda nedelja? Zar svi drugi gree, a
samo su Jevreji pametni i oni znaju ta rade?
Mi emo ovde pokuati da objasnimo kako je
dolo do svetkovanja nedelje. Prvo, ideja je svakako dola onoga dana kada je Hristos vaskrsao
u prvi dan (odnosno nedelju po rimskom kalendaru), i neki su smatrali, poto je to veoma vaan
dogaaj, da treba svetkovati taj dan. Svo to vreme, u poetku, Hristovi sledbenici su svetkovali
abat, ali vaskrsenje Isusa Hrista je uinilo da su
neki smatrali da bi trebalo svetkovati nedelju i tako dolazi do paralelnog praznovanja. U poetku,
smatralo se da je abat glavni dan za svetkovanje, ali prvi dan je takoe dan koga se treba seati.
Ono to je zanimljivo jeste da je do potpunog
prihvatanja nedelje i odbacivanja abata dolo u
4. veku. Tada je hrianstvo postalo toliko popularna religija, da su ljudi masovno prilazili hrianskoj crkvi. Zato? Jer je i sam imperator postao
hrianin. Svi su odjedanput eleli biti hriani.
Meutim, ono to belei crkvena istorija jeste
da su u tom periodu ule i najvee zablude u hriansku crkvu. Ko su bili ti ljudi koji su masovno
dolazili u hriansku crkvu? To su uglavnom bili

neznaboci, stanovnici rimskog carstva. ta su

verovali ti neznaboci pre nego to su postali
hriani? Oni su bili politeisti ili mnogoboci. Najvei Bog tih politeista bio je bog sunca - Mitra ili
ama, ili Ra ili Re, kako god hoete.
Dakle, stanovnici rimskog carstva bili su oboavaoci boga sunca. Da li znate koji je dan bio
posveen bogu sunca? Bila je nedelja. Mi imamo
posledice toga i u savremenim jezicima. Na primer, mi znamo da se i dan danas na nemakom
nedelja kae zontag, to znai sunev dan.
Ili, imamo takoe na engleskom jeziku da se nedelja kae sandej (Sunday), to znai sunev
dan. Ovi jezici nas podseaju na poreklo ovoga
dana.
Sa druge strane, postojala je velika elja u
zvaninom hrianstvu da se distancira od Jevreja. Ljudi iz jevrejskog naroda bili su optueni da
su razapeli Hrista, tu su bili i drugi politiki razlozi,
i onda je 7. marta 321. godine car Konstantin izdao svoj uveni zakon o svetkovanju nedelje. Evo
ta on kae: U asni dan sunca (u nedelju) neka
se svi gradski slubenici, zanatlije i stanovnici gradova odmaraju, samo oni koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno obavljati svoje poslove, jer
se deava da drugi koji dan nije tako pogodan za
sejanje ili obraivanje vinograda. Ne smemo dopustiti da zbog neiskoriavanja pogodnog vremena propadnu dragoceni plodovi koje nam nebo
alje.
Dakle, nedelja je bila posveena bogu sunca,
a 25. decembar koji mnogi slave kao dan Boia,
je ustvari roendan boga sunca. Naime, skoro do
kraja decembra dan biva sve krai i krai, a onda
u pri kraju decembra dan postaje dui i neznaboci su pozdravljali tu pojavu kao uzdizanje
sunca, tako da je to bio godinji dan boga sunca
ili njegov roendan.
Mnoge stvari su u periodu posle 4. veka i kasnije ule u hrianstvo iz neznabotva, koje su
suprotne biblijskoj nauci. Uprkos toga, dobro je
spomenuti da su kroz sve vekove postojali religiozni ljudi koji su svetkovali abat. Naravno, izbor je na svakome od nas.
Podsetiemo da Bog jasno kae da je On blagoslovio sedmi dan i posvetio ga. Iskustvo je
mnogih da kada su jednom pokuali da svetkuju
abat, nisu nikada vie prestali. ta to znai? U
petak popodne pripremi se moda neto lepe za
hranu, oisti se kua, pripremi se moda i posebno odelo za abat. U petak uvee se okupe svi,
cela porodica, i onda se moe itati Biblija, moliti
se Bogu, pevati duhovne pesme, itd. I tako uvek
iznova. To su posebni trenuci, trenuci duhovnog i
fizikog oputanja, trenuci velikih Bojih blagoslova. I onda u subotu uvee, kada sunce zae, mi
moemo nastaviti sa svakodnevnim poslovima.
Zato oni koji ele da rizikuju, mogu da se usude
71

i ponu da svetkuju dan koji je Isus Hristos svetkovao.

Konano, da li je bitno koje dane svetkujemo?
Mi smatramo da je bitno, jer uvek kada ovek
skrene sa biblijskih principa onda je u velikoj
opasnosti. Uvek u istoriji religije, kada su ljudi birali svoj put, ljudski put umesto Bojeg puta,
stvari nisu ile kako treba i posledice su bile strahovito velike. Ljudi su u ime Boga ili u krstake
ratove, ubijali, sve u ime Boga, a to je suprotno
biblijskim principima. Zato je dobro da se uvek
pridravamo biblijskih principa.

Dakle, moramo biti poteni pred Bogom.

Uvek kada ovek ostavi po strani ono to je Bog
kazao i kada prihvati neke svoje principe, onda je
u velikoj opasnosti da bude u domenu ljudskog.

Budunost oveanstva sa biblijske take gledita

U ovom poglavlju emo se skoncentrisati uglavnom na jedan biblijski tekst, na jedno poglavlje. U sledeem poglavlju emo govoriti direktno
o Hristovom drugom dolasku, a onda o milenijumu - sudu Bojem, o kraju istorije oveanstva.
Sve ove tri teme e se ispreplitati, ali emo sa
razliitih aspekata pokuati da pokrijemo ono to
se u teologiji naziva eshatologija.
Eshatologija dolazi od grke rei eshatos,
to znai kraj ili posledak. Znai, to je nauka o
poslednjim dogaajima, jedna posebna grana
biblijske teologije.
Mi emo ovde itati jedno poglavlje iz Knjige
proroka Danila. U pitanju je 2. poglavlje, i nadamo se da e svakome, posle itanja ovog poglavlja, postati jasnija istorija oveanstva.
Vratiemo se u godinu 605. pre Hrista i za trenutak razmiljati o dogaajima koji su se dogodili
na Bliskom Istoku, na toj raskrsnici civilizacija. Na
teritoriji sadanjeg Iraka nalazio se Vavilon ili
mona vavilonska imperija. Ovo podruje se drugaije nazivalo Mesopotamija, to znai ravnica
izmeu dve reke. To su reke Eufrat i Tigar ili Tigris. Tu na reci Eufrat nalazio se grad Vavilon.
Mi smo govorili o proroanstvu o gradu Vavilonu i zato ovde neemo govoriti detaljno o Vavilonu. Govorili smo da postoje dva perioda u istoriji Vavilona. Prvi period je negde od 2000. do
1800. godine pre Hrista, za vreme Hamurabija.
Meutim, Vavilon je svu svoju slavu, svu svoju mo doiveo za vreme cara Navuhodonosora,
u 7. odnodno 6. veku pre Hrista. Negde 605. godine pre Hrista, najmoniji car Vavilona, car Navuhodonosor, krenuo je u osvajanje na jug. Tu
negde u dananjoj Siriji, severnoj Siriji, u bici kod
Karkemia, ovaj snani vavilonski lav doveo je
do potpunog sloma egipatsku vojsku. On je ubio
egipatskog faraona Nekaoa i tako doveo do potpunog sloma ovu hiljadugodinju imperiju.
72

Tada je, u prvom naletu, dolo i do opsade

grada Jerusalima. Stanovnici Jerusalima su se
tom prilikom predali. Oni su najee sklapali saveze sa Egiptom, i Navuhodonosor, koji je osvojio
grad Jerusalim, uzeo je robove kao neku vrstu
garancije da e Jerusalim prekinuti svoje veze sa
Egiptom.
Dakle, deo stanovnika Jerusalima bio je uzet
kao roblje. Vavilonjani su esto praktikovali tu
praksu. Oni su selili jedne narode sa neke teritorije, a druge doseljavali. Zato? Kada bi se jedan
narod naao na sasvim drugoj teritoriji, bilo je
mnogo manje ansi za pobunu, za revolt. To nije
bila zemlja tog naroda, to je sada bila tua zemlja gde su oni bili doljaci i nisu imali motiva da se
bore. Tako su Vavilonjani selili narode sa jednog
podruja na drugo.
Poznato je da kada je Navuhodonosor bio u
opsadi grada Jerusalima, on je saznao da je u Vavilonu umro njegov otac Nabupolasar. Znao je takoe za sve mogue politike igre u samom gradu, i zato je odluio da se to pre vrati u Vavilon.
Iako je normalan put vodio severno, preko planina u severnoj Siriji i kasnije dolinom reke Eufrat,
smatra se da je Navuhodonosor ostavio svoju
vojsku i da je sa manjom grupom telohranitelja
krenuo preko vrlo uarene pustinje preim putem
do grada Vavilona. Smatra se da je peaio ili iao
na konjima 80 kilometara dnevno.
On je bio u opsadi grada Jerusalima negde u
leto. To se dogodilo negde 15. avgusta, kada je
uo da je u Vavilonu umro Nabupolasar, i on je
krenuo na put. Dakle, krenuo je 15. avgusta i ve
7. septembra bio je u Vavilonu. Na njegovu veliku
radost, njegove sluge su uvale presto za njega i
nije dolo do prevrata. Za to vreme su ostala vojska i robovi ili normalnim putem severno, i zatim
dolinom reke Eufrat. Dakle, zajedno sa vavilonskom vojskom ili su i jevrejski robovi. To su bili

uglavnom sinovi plemia, mladii iz bogatih porodica.

Na putu od grada Jerusalima pa do Vavilona
trebalo je prepeaiti oko 1500 kilometara. Smatra se da su vavilonski vojnici putovali uglavnom
rano ujutru, kako jedan istoriar kae, dok su jo
sandale bile mokre od rose. Negde pre nego to
je bilo podne oni su se odmarali i po podne su
ponovo putovali. Dok je Navuhodonosor, smatra
se, putovao 80 kilometara na dan, jevrejski robovi sa ostatkom vavilonske vojske putovali su 20
do 25 kilometara na dan.
U toj grupi jevrejskih robova, 605. godine,
nalazio se i prorok Danilo, u to vreme mladi iz
bogate porodice koji je bio zarobljen kao plen,
kao sigurnost Navuhodonosoru da e jevrejski car
prekinuti svoj savez sa Egiptom, i da e se pokoriti i postati deo mone vavilonske imperije.
Moemo zamisliti ta se dogaalo u dui tog
mladog oveka koji je bio vezan za svoju porodicu, za svoju zemlju. Bio je to kraj jednoga naroda, kraj njegovih snova. Kao i svi drugi mladi ljudi
verovatno je planirao svoj ivot, kad odjednom
rat i odlazak u ropstvo.
Verovatno da su ovi vojnici i robovi putovali
nekoliko meseci ovim putem, moda 3 do 5 meseci. Sigurno je da su uzdu postojali ljudi koji su
posmatrali tu tunu povorku. Danilo je imao dovoljno vremena da razmilja o buduem ivotu.
ta e se to sad dogoditi u Vavilonu? Iao je u
jedna nepoznati grad. Ali, Danilo je u svom srcu
nosio sigurnost i veru u Boga, i to je ono to e
ostati u istoriji, to e ostati naratajima koji su
dolazili. U jednom traginom trenutku, u trenutku
kraja jednog naroda, jedan mladi ovek je ostao
veran Bogu i Bog ga je blagoslovio. Mi emo videti da je Danilo prolazio kroz razliite probleme.
Verovatno je tu, kroz kamenito podruje, Danilo prvi put video plodnu dolinu reke Eufrat. Verovatno je ekao, eljno ili neeljno, da vidi konano i taj Vavilon, i onda je stigao u grad Vavilon.
U 1. poglavlju Knjige proroka Danila opisuje
se da je Navuhodonosor bio okrutan, ali mudar
vladar, da je kolovao ove mlade ljude iako nisu
bili Vavilonjani, jer je eleo da i oni imaju uea
u buduem carstvu.
Pitamo se: ta je to Danilo uio u Vavilonu?
Smatra se da su Vavilonjani bili oni koji su prvi
podelili sat na 60 minuta. Takoe se smatra da su
oni bili prvi koji su krug podelili na 360 stepeni.
Takoe, matematiari smatraju da je doprinos
svetskoj nauci, koji su dali Vavilonjani, bio taj to
su oni prvi govorili o vrednosti koju cifra zauzima
na svom mestu. Dakle, oni su prvi zakljuili da
broj 75 ne znai 7+5, nego 7x10 + 5x1.
Pored toga, kae se da je Danilo uio jezike.
Postojala su tri jezika u Vavilonu koja je Danilo

mogao da ui. Postojao je takoznavi akadski jezik, koji studenti teologije i danas ue jer umnogome pomae da se shvati biblijski tekst. Akadski
jezik je uglavnom bio narodni jezik Vavilonjana.
Postojao je i drugi jezik koji se takoe koristio u Vavilonu. To je bio sumeranski jezik, koji je
bio jezik religije Vavilonjana.
Postojao je i trei jezik, a to je bio aramejski,
i mi smo ga spominjali. Njime je govorio Hristos i
Jevreji u vreme Hrista. Aramejski jezik je u ono
vreme bio trgovaki i diplomatski jezik Vavilona.
Verovatno je Danilo morao sve ovo da ui.
Pismo kojim su pisali Vavilonjani jeste klinasto pismo. Oni su uglavnom pisali na glinenim ploicama i to pismo se danas zove klinasto pismo.
Neki fakulteti imaju po nekoliko originala klinastog pisma i studenti vrlo esto sede i po satima
deifruju znake klinastog pisma koji su vrlo zanimljivi.
Dogaaj o kome emo ovde govoriti jeste
scena koja se zbiva na dvoru cara Navuhodonosora, negde krajem 7. veka pre Hrista. Na jednoj
glinenoj ploici pie da je prvi pozdrav kojim su se
Vavilonjani pozdravljali svakog jutra bio poljubac.
Meutim, to jutro, o kome govori 2. poglavlje
Knjige proroka Danila, bilo je jedno posebno
jutro. Verovatno, da smo tada sreli cara Navuhodonosora, ne bismo dobili poljubac. Dobili bismo
neto sasvim suprotno: gnev, veliki gnev.
Napetost se oseala na dvoru cara Navuhodonosora. Naime, on je usnio jedan neobian
san, opisan u ovom poglavlju, koje ima 213 rei.
U tih 213 rei opisana je celokupna istorija sveta.
Mi sa sigurnou znamo da je tekst nastao
krajem 7. ili u 6. veku pre Hrista. Jerusalim je,
moemo tano rei, po prvi put osvojen 605.
godine pre Hrista, kada je Danilo i otiao u ropstvo. Druga opsada Jerusalima je bila 586. godine.
U svakom sluaju, kraj 7. ili poetak 6. veka je
vreme pisanja ovog poglavlja, 2. poglavlja Knjige
proroka Danila.
Postoji jedna re koja se ovde spominje i koja
je kljuna za celu Knjigu proroka Danila. To je re
kec, to znai kraj. Knjiga proroka Danila je
knjiga o kraju. Knjiga poinje i govori o privremenom kraju jednog naroda, ali se zavrava govorom o kraju civilizacije, kraju cele istorije sveta.
Ono to je vredno ovde zapaziti, jeste da je poruka Knjige proroka Danila sledea: budunost je
sakrivena u prolosti. Kako? Videemo kada budemo prouili ovo poglavlje.
Kritiari ateisti, koji ne veruju da Bog poznaje
budunost i da moe da otkrije budunost, kau:
Nije mogue da je Knjiga proroka Danila napisana u 7. veku pre Hrista. Nemogue je da je ovaj
tekst nastao 603, onosno 602. godine pre Hrista.
I onda pokuavaju da datum pisanja smeste u 2.
vek pre Hrista, pa ako je mogue i blie. Meu73

tim, jedan na zemljak, koji je uradio doktorsku

disertaciju na osnovu ovog teksta, uzeo je ovaj
aramejski tekst iz Knjige proroka Danila i uporeivao ga sa drugim aramejskim tekstovima za koje
tano znamo datum pisanja. On je radio, dakle,
filologiju teksta, i njegov zakljuak i doprinos
svetskoj nauci je taj to je uspeo da dokae, na
osnovu aramejskog teksta kojeg emo itati, da
je Knjiga proroka Danila zaista nastala u 7. ili 6.
veku pre Hrista.
Dakle, godina je 603, odnosno 602. pre Hrista, kada je car Navuhodonosor usnio jedan neobian san. Kada su u pitanju snovi, u Bibliji uglavnom postoje dve vrste snova. Postoje snovi koji
su rezultat svakodnevnih zbivanja, koji su rezultat
onoga to radimo, napetosti ili radosti, rezultat
normalnog toka ivota. Ali, u Bibliji postoje snovi
koji nisu rezultat prirodnog toka dogaaja. U Bibliji se govori da se Bog ljudima esto obraao kroz
san, i ovde je re o jednom takvom snu.
ta se dogodilo? Navuhodonosor je usnio jedan neobian san. Meutim, on je zaboravio ta
je sanjao i vrlo rano se probudio. Uznemiravale su
ga misli i on je jednostavno eleo da se priseti ta
je sanjao. Meutim, on to nije mogao. Na dvoru
cara Navuhodonosora postojali su takozvani
mudraci. Ovde u naem tekstu pie vraari,
zvezdari, gatari. Istorija nam potvruje da su ovi
mudraci posmatrali kretanje ptica, zalazak sunca,
oblake na nebu, jetru zaklanih ivotinja (takozvana hepatoskopija) i tumaili su budunost na
osnovu svega toga. Takoe su imali knjige koje
su tumaile hiljade snova i verovalo se da su oni
u zajednici sa Bogom i da mogu otkriti najvee
tajne. Meutim, videemo da u ovom poglavlju
postoji drama, i to drama koja postaje sve jaa.
Prvi stih kae: A druge godine carovanja Navuhodonosora usni Navuhodonosor san, i uznemiri mu se duh i san ga proe. Dakle, on je zaboravio san, ali mu je duh bio jako uznemiren.
I ree car da dozovu vrae i zvezdare i gatare i Haldeje, da kau caru san njegov. I dooe
i stae pred carem. Zamislimo tu scenu kako
najvei monarh svih vremena poziva ove Haldeje,
zvezdare, vraare, dakle one koji su na osnovu
raznih stvari proricali budunost, i oni su sad doli
pred cara.
I ree im car: Usnih san, i uznemiri mi se
duh kako bih doznao ta sam snio. A Haldeji rekoe caru sirski:, (u pitanju je aramejski jezik),
Care, da si iv dovijeka! Pripovedi san slugama
svojim, pa emo ti kazati ta znai.
Evo ta mudraci kau: U redu care, mi imamo razliita tumaenja za snove, imamo knjige po
kojima emo svaki san protumaiti, ali kai nam
ta si sanjao.
A car odgovori i ree Haldejima: Zaboravio
sam, i ako mi ne kaete ta sam snio i ta znai,
74

biete iseeni i kue e vae biti bunjita. Drugim

reima: Vi tvrdite da ste u vezi sa bogovima, ja
vas plaam, oni su bili veoma dobro plaen sloj
ljudi, vi godinama ivite od toga, vrlo poastvovan sloj drutva, a sada kada sam ja u kritinom
trenutku svoga ivota, vi ne znate ta sam sanjao.
Pogledajmo dalje ovu diskusiju. Ova pretnja
je zaista istinita: Biete iseeni i kue e vae biti
bunjita. 6. stih: Ako li mi kaete ta sam snio i
ta znai, dobiete od mene dare i poklone i veliku ast, kaite mi dakle ta sam snio i ta znai.
Velika patnja u dui ovog monarha, neznaboakog monarha. On je bio politeista.
Odgovorie opet i rekoe: Neka car pripovedi san slugama svojim, pa emo kazati ta znai.
Car odgovori i ree: Doista vidim da hoete vremena da dobijete (igrate igru, drugim reima)
jer vidite da sam zaboravio. Ali ako mi ne kaete
ta sam snio i ta znai, jedan vam je sud, kae
Navuhodonosor, jer ste se dogovorili da kaete
preda mnom la i prevaru dok se promeni vreme,
zato kaite mi san, pa u videti da li mi moete
kazati ta znai.
Drugim reima: Vi moete rei kakvu god
hoete interpretaciju, ali ako poznajete istinu, kaite mi ta sam sanjao.
Odgovorie Haldeji caru i rekoe: Nema oveka na zemlji koji bi mogao kazati caru to to
ite, zato nijedan car ni knez ni vlastelin nije nikada iskao tako to od vraa ili zvezdara ili Haldejca. Dakle, ta kau ovi ljudi koji su se bavili magijom i raznim proricanjem? Nema oveka. Ovde su oni pokazali potpunu nemo. Nema oveka, i to je tano, koji poznaje budunost. Mi
smo govorili o tome da ovek moe biti sredstvo
preko koga mogu komunicirati dve sile.
Dakle, nema oveka koji moe rei i nikada
niko nije tako neto traio.
I to car ite vrlo je teko, niti ima drugoga
koji bi mogao kazati caru osim bogova, koji ne
ive meu ljudima. To je bilo politeistiko drutvo
gde se verovalo u postojanje mnogih bogova. 12.
stih kae: Zato se car razljuti i razgnjevi vrlo, i
zapovedi da se pogube svi mudraci vavilonski. I
kad izide zapovest, te ubijahu mudrace, traahu i
Danila i drugove njegove da ih ubiju.
Naime, Danilo je imao tri druga, koji su se
zvali: Sedrah, Misah i Avdenago. Oni su se izdvojili od ostale grupe Jevreja i odluili su da budu
verni svom Bogu u ropstvu. Tamo, u najteim uslovima, odluili su da ostanu i ive po principima
Boga kojeg su doneli u srcu sa sobom iz grada
Jerusalima.
Zato su Danila smatrali jednim od mudraca?
On nije bio vra, ali su ga smatrali mudrim ovekom, jer je kolovan da kasnije bude, verovat-

no, kao to je i bio, jedan od nametenika vlade

u Vavilonu. I onda su traili i njega.
14. stih: Tada Danilo odgovori mudro i razumno Ariohu, vlastelinu carevu: Zato je tako
nagla zapovest od cara? Tada Arioh kaza stvar
Danilu. I ta Danilo radi, u trenutku kada mu je
ivot bio u pitanju? ta je uinio kada su doli da
ga povedu u smrt? Molio se Bogu.
16. stih: A Danilo otide i zamoli cara da mu
ostavi vremena, pa e kazati caru ta san znai.
Potom otide Danilo kui svojoj, i kaza stvar Ananiji, Misailu i Azariji, drugovima svojim...
ta da rade? Da itaju knjige, prizivaju duhove?
...da se mole za milost Bogu nebeskome radi
te tajne, da ne bi poginuli Danilo i drugovi mu s
ostalim mudracima vavilonskim. U kritinom trenutku ivota, Danilo je odluio da jedinu pomo
dobije od Boga, i to je kazao svojim drugovima.
Vano je da se esto i zajedno molimo Bogu. Kada imamo problem u ivotu dobro je da se molimo jedni za druge, jer je molitva velika stvar. Da
se mole za milost Bogu nebeskome.
19. stih kae: I objavi se tajna Danilu u nonoj utvari. Tada Danilo blagoslovi Boga nebeskoga. Progovori Danilo i ree: Da je blagosloveno
ime Gospodnje od vijeka do vijeka, jer je Njegova
mudrost i sila. Dakle, to nije moja mudrost.
Danilo ovde odaje ast i slavu Bogu.
Njegova je mudrost i sila, i on menja vremena i ase, smee careve i postavlja careve, daje
mudrost mudrima i razum razumnima. Dakle, ta
mudrost koju ovek ima, po Danilu, ne dolazi od
njega samoga. On, Bog, daje mudrost mudrima i
razum razumnima.
On otkriva ta je duboko i sakriveno, zna ta
je u mraku i svetlost kod njega stanuje. Svuda je
mrak, kae Danilo, ali kod Boga, i u Njemu, svetlost stanuje - Bog je svetlost. Svetlost ovde ima
duhovni smisao, nasuprot svakom neznanju, nasuprot zlu, ljudskoj patnji, svim problemima. To je
sve mrak, ali kod Boga svetlost stanuje i On poznaje budunost.
I onda 23. stih: Tebe, Boe otaca mojih, hvalim i slavim, to si mi dao mudrost i silu, i to si
mi objavio zato te molismo objavivi nam stvar
carevu. I ta se dalje zbiva? 24. stih: Tada otide
Danilo k Ariohu kojega car bee odredio da pogubi mudrace vavilonske, i doav ovako mu ree:
Ne gubi mudraca vavilonskih, izvedi me pred cara da kaem caru ta san znai.
I sada moemo da posmatramo ovog carevog
slubenika kako eli da dobije kredit kod cara,
kao da je on reio problem: Tada Arioh bre izvede Danila pred cara i ovako mu ree: Naoh
oveka, ja sam naao - kae on, izmeu roblja
Judina, koji e kazati caru ta san znai.

A car progovori i ree Danilu koji se zvae i

Valtasar... Valtasar je vavilonsko ime, jer su vavilonjani davali druga imena robovima, sa ciljem da
oni potpuno zaborave odakle su i kako se zovu. I
car pita Danila: Moe li mi kazati san koji sam
snio i ta znai?
Odgovori Danilo caru i ree: Tajne koje car
ite ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni
gatari, nego ima Bog na nebu koji otkriva tajne i
javlja caru Navuhodonosoru ta e biti..., do
kada? Kec je re koja se ovde koristi, ... ta e
biti do kraja, do posletka.
Ovo su sjajne rei, rei koje se ubadaju u srce
ateizmu i svakom neverstvu. Ima Bog na nebu,
kae Danilo, postoji Onaj koji je Stvoritelj, koji
poznaje budunost, koji e ti otkriti ta e biti do
kraja, do kraja istorije sveta.
Tekst dalje kae: San tvoj i to ti je videla
glava na postelji tvojoj, ovo je: Tebi care, dooe
misli na postelji ta e biti posle, i Onaj koji objavljuje tajne pokaza ti ta e biti. A meni se ova
tajna nije objavila mudrou koja bi u mene bila
mimo sve ive, nego da se javi caru ta san znai
i da dozna misli srca svojega.
Drugim reima, Danilo kae: Ja se ne razlikujem od drugih ljudi, care, ja sam ovek kao i
svi drugi, i meni se nije otkrila tajna mojom mudrou.
I evo drame koja sledi, evo onog to je car
Navuhodonosor sanjao: Ti, care, vide lik veliki...
Dakle, car je video lik, ili naim reima kip, statuu, figuru.
Velik bee lik i svetlost mu silna, i stajae
prema tebi, i straan bijae na oima. Glava tome
liku bee od istoga zlata, prsi i miice od srebra,
trbuh i bedra od bakra, kolena mu od gvoa, a
stopala malo od gvoa, malo od zemlje. I ta se
onda dogaa? Lik je bio fantastian, sjajan, ulivao
je strah kada ga je ovek gledao, a onda iznenada, 34. stih:
Ti gledae dokle se odvali kamen bez ruku, i
udari lik u stopala bakarna i zemljana, i satre ih.
ok. Sjajan lik, ulivao je strah u narodu, kad odjednom, jedan mali kamen je udario u lik tamo
gde je najslabiji, u stopala, i satro ih je, kae
tekst.
35. stih: Tada se satre i gvoe i zemlja i bakar i srebro i zlato, sve je nestalo, svi ovi dragoceni metali, i posta kao pleva na gumnu u leto.
Lik koji je ulivao strah, od koga su se ljudi bojali, lik koji je izgledao svetao, moan, odjednom
je postao kao pleva na gumnu. To je zanimljivo,
kao pleva na gumnu, i ta tekst dalje kae? Te
ga odnese vetar i ne nae mu se mesta. Dakle,
potpuno su nestali svi ovi sjajni metali kao pleva
na gumnu, i ne nae im se mesto.
ta se deava sa tim malim kamenom bez
ruku koji je doao niotkuda? A kamen koji udari
75

lik posta gora velika i ispuni svu zemlju. Znai,

zemlju su do tad ispunjavali svi ovi metali, i mali
kamen bez ruku je pretvorio sve ovo u plevu, a
on sam je ispunio celu zemlju.
ta to sve znai? 36. stih kae: To je san, a
sada emo kazati caru ta znai. Znai, imamo
interpretaciju sna u samom tekstu: Ti si, care,
car nad carevima, jer ti Bog nebeski dade carstvo,
silu i krepost i slavu, i gde god ive sinovi ljudski,
zveri poljske i ptice nebeske, dao ti je u ruke, i
postavio te je gospodarem nad svim tim. Ti si ona
glava zlatna.
Drugim reima, Danilo kae Navuhodonosoru: Ti ili tvoje carstvo je predstavljeno zlatom.
Nije potrebno da govorimo o vavilonskom carstvu
koje je bilo jedno od najmonijih. Vavilonjani su
vladali svetom od 605. do 538. godine pre Hrista.
To je bilo mono carstvo i vavilonski osvajai su
govorili da vladaju celim svetom. To je delimino
istina, jer su oni vladali skoro celim delom sveta
gde je postojala civilizacija.
Znai, Danilo kae Navuhodonosoru: Ti si
ona zlatna glava, ali da li e ti veno ostati? 39.
stih kae: A nakon tebe nastae drugo carstvo.
To Navuhodonosor nije eleo da uje. On je eleo
da uje da e on veno da vlada i da postoji. Ali,
Danilo koji govori sad u ime Boga, kae: Ti si
glava zlatna, ali nakon tebe nastae drugo carstvo, manje od tvojega, a potom tree carstvo, bakarno, koje e vladati po svoj zemlji.
Mi znamo, na osnovu istorije, da je posle pada vavilonskog carstva svetom vladala koalicija
Miana i Persijanaca. Njihov prvi veliki i moni car
bio je Kir Veliki, zatim Kserks i drugi. Persijsko
carstvo je vladalo svetom negde od 538. do 333.
ili 331. godine pre Hrista, jer Danilo kae Navuhodonosoru: Nastae drugo manje carstvo, a
potom tree carstvo.
Tree carstvo je bilo grko-makedonsko carstvo. Ono je vladalo negde od 333. ili 331. godine,
do 168. godine pre Hrista. Mi znamo da je najvei
grko-makedonski car bio Aleksandar Makedonski
koji je svet osvojio vrlo brzo. Danilo kae: Postojae tvoje carstvo, nakon tebe nastae drugo carstvo manje od tvojega, potom e nastati tree
carstvo, bakarno.
Tekst dalje kae: A etvrto e carstvo biti
tvrdo kao gvoe, jer gvoe satire i troi sve, i
kao gvoe to sve lomi, tako e sve satrti i
polomiti. Koje je bilo etvrto carstvo koje je
vladalo posle grko-makedonskog? To je bilo rimsko carstvo. Rimljani su vladali negde od 168.
godine pre Hrista do 476. godine posle Hrista. I
zaista, sve je u rimskom carstvu bilo gvozdeno:
gvozdena disciplina, gvozdeni ljudi, gvozdena
vojska. Znai, nakon tebe, etvrto carstvo bie
tvrdo kao gvoe.
76

41. stih dalje kae: A to si video stopala i

prste malo od kala lonarskoga (zemlje), malo od
gvoa, bie carstvo razdeljeno, ali e biti u
njemu tvre od gvoa, jer si video gvoe pomeano s kalom lonarskim. A to prsti u nogu bijahu malo od gvoa, malo od kala, carstvo e
biti neto jako, a neto trono. Znai, posle raspada rimskog carstva razvie se narodi - neke dravice e biti jake, a druge slabe.
43. stih: A to si video gvoe pomeano sa
kalom lonarskim, to e se oni pomeati semenom oveijim, ali nee prionuti jedan za drugoga
kao to se gvoe ne moe pomeati sa kalom.
ta to znai?
Posle raspada rimskog carstva, bie pokuaja,
monih pokuaja, da se ponovo stvori imperija na
teritoriji Evrope (tadanjeg civilizovanog sveta) ili
svetska imperija. Ali, bez uspeha, kae Biblija.
Oni e se meati semenom oveijim, i od vremena rimskog carstva bilo je mnogobrojnih pokuaja da se ponovo stvori imperija, tako da su
mnogi evropski monici i mnoge bogate porodice
su se enile i udavale meusobno u pokuaju da
ponovo stvore carstvo. Poevi od Karla V, preko
Napoleona, pa do Hitlera, postojali su pokuaji da
se pobije ovo proroanstvo - da se ponovo uspostavi jedno carstvo. Ali, biblijski prorok u 7. veku
pre Hrista je kazao: Kao to se zemlja ne moe
slepiti sa gvoem, tako nikada vie do kraja sveta nee doi do stvaranja jedinstvenog carstva.
Mi smo ovih godina prisustvovali pokuajima
stvaranja carstva, i mi i danas prisustvujemo tome. To je Novi svetski poredak ili stvaranje nove
Evrope. U jednom od skoranjih brojeva magazina Njusvik (Newsweek) postoji slika koja je vrlo
zanimljiva. Na njoj stoji naslov: Evropski mrak.
Na naslovnoj strani je amac, vrlo uzburkano more, a u amcu su Nemac, Francuz i predstavnik
Evropske zajednice, i svako gleda u suprotnom
pravcu.
Evropa ostaje razjedinjena, uvuena u recesiju, preti joj masovna emigracija od juga do istoka. U glavama evropskim mislioca i voa lebdi
oseanje mraka, seanja na duboki evropski pesimizam 80-tih godina, ak i gore, itd.
Bie pokuaja, i verovatno e i dalje evropski
monici nastojati da stvore jedno politiko jedinstvo. Uostalom, stopalo je zajedno, gvoe i kal
su zajedno, to je jedno stopalo. Meutim, biblijsko proroanstvo kae: posle raspada rimske imperije pa sve do Hristovog drugog dolaska na ovu
Zemlju, nikada na teritoriji Evrope nee doi do
ponovnog uspostavljanja jedne jedinstvene politike sile.
Meutim, pokuaji i dalje postoje, ljudi ele
da ponovno doe do stvaranja svetske imperije.
Biblijsko proroanstvo kae: Oni e se meati
semenom oveijim, to su dakle enidbe i udaje,

ali nee prionuti jedan za drugoga kao to gvoe ne moe biti smeano sa kalom.
I onda najvanije za nas u ovom prouavanju:
A u vreme tih careva..., kojih careva? U vreme
tih drava koje su nastale raspadom zapadnog
rimskog carstva, jer mi znamo da se zapadno rimsko carstvo raspalo na tano deset dravica. To
su bili Burgundi, Sasi, Alemani, Franci itd. To su
bila uglavnom varvarska plemena od kojih su
nastali moderni narodi i drave na teritoriji Evrope. U vreme tih careva, u vreme pokuaja da se
ponovo napravi jedno carstvo, Bog e nebeski
podignuti carstvo koje se dovijeka nee rasuti, i
to se carstvo nee ostaviiti drugom narodu, ono
e satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo e stajati
dovijeka, kako si video gde se od gore odvali
kamen bez ruku i satre gvoe, bakar, kal, srebro
i zlato. Bog veliki javi caru ta e biti posle. San
je istinit, tumaenje mu je verno.
U pitanju je 7. vek pre Hrista, dakle vie od
2500 godina je staro ovo poglavlje. Istorija je
moda mogla da ide i drugim tokom, ali ona je
tekla onako kako je proreeno.
I dalje se u ovom poglavlju opisuje dogaaj
gde je Navuhodonosor nagradio Danila, i onda
kae: Doista, va je Bog - Bog nad bogovima i
gospodar..., i tako dalje.
Reenica koja je najvanija u ovom prouavanju jeste sledea: budunost je sakrivena u
prolosti. ta to znai? Danilo je mogao da zna za
ovo drugo carstvo (medo-persijsko), jer je iveo
u prvom (vavilonskom), jer kad je palo vavilonsko
carstvo, on je mogao da zna za medo-persijsko
carstvo. Ali, nikako nije mogao znati za grko, a
da ne govorimo za rimsko, i o daljoj budunosti
planete Zemlje.
Ako se do dananjeg dana dogodilo ono to je
Bog kazao da e se dogoditi, mi imamo vrstu
sigurnost da e kamen bez ruku, ljudskih ruku,
jedna intervenicija iz svemira, staviti kraj na ljudsku dramu, i da e ono to je izgledalo tako lepo,
tako sjajno, sva ta velika carstva koja su ulivala
strah ljudima, nestati jednom zauvek i postati kao
pleva na gumnu, a da e mali kamen bez ruku
ispuniti svu zemlju i veno postojati. To je carstvo
istine, mira i ljubavi, nasuprot zlu i nasilju na kojem su bila oslonjena sva druga carstva.

Zemaljska carstva su uglavnom bila osnovana

na sili, okrutnosti, ubijanjima, osvajanjima. Meutim, videemo u kasnijim prouavanjima kako
Bog opisuje ova carstva iz Njegove perspektive.
Opisuje ih, u 7. poglavlju Knjige proroka Danila,
kao zveri, krvolone zveri. Meutim, za jednog
neznaboakog monarha to je bilo zlato, srebro i
tako dalje. Sve e to nestati u praini istorije, kae Bog, i postojae jedno drugo carstvo koje pripada venosti, koje se ne moe meriti arinima
vremena.
Zapazimo injenicu da u opisu ovih dogaaja
postoji degradacija metala. Imamo najpre najvredniji metal, pa sledi malo manje vredan, i tako
dalje. Ovo takoe opisuje degeneraciju ljudskog
roda.
Sada emo proitati, na drugim mestima u
Bibliji, ko je taj kamen bez ruku. Na primer, u 1.
Korinanima Poslanici, u 10. poglavlju, apostol
Pavle u prvom veku posle Hrista opisuje i govori
o ovom malom kamenu. On govori o izrailjskom
narodu, o njihovom prelasku preko Crvenog mora, i onda u 4. stihu kae: I svi jedno pie duhovno pie, jer pijahu od duhovne stene koja
iae za njima, a stena bee Hristos. Dakle,
Hristos je taj kamen - a stena bee Hristos.
Ili, moemo itati drugi tekst, u Jevanelju po
Luci, u 20. poglavlju, 17. i 18. stih: A on pogledavi na njih ree: ta znai ono u pismu: Kamen
koji odbacie zidari, onaj posta glava od ugla.
Svaki koji padne na taj kamen razbie se, a na
koga on padne satre ga? Satre ga, ovde
Hristos aludira na govor iz Knjige proroka Danila.
Svaki koji padne na taj kamen, ovde je re
o oveku, svakom oveku koji dolazi na ovaj svet,
koji je spreman da odbaci zlo i postane slian
Hristu. Drugim reima, ko razbije to zlo, tu trosku, tu plevu u sebi, on e se proistiti.
Ali, na koga padne taj kamen, satre ga, i
nestae jednom zauvek u ljudskoj istoriji. To je
sudnji dan, to je dolazak Isusa Hrista na ovaj svet
po drugi put.

Hristov drugi dolazak

U ovom poglavlju emo pokuati da posmatramo ljudsku istoriju sa take gledita samog
Isusa Hrista. Postoje tri poglavlja u Novom Zavetu
gde se, uglavnom, nalaze Hristovi eshatoloki govori. To su Jevanelje po Mateju, 24. i 25. pog-

lavlje, zatim Jevanelje po Luci 21. poglavlje i

Jevanelje po Marku 13. poglavlje.
Dakle, to su takozvani eshatoloki tekstovi ili
tekstovi u Bibliji gde je Hristos govorio o poslednjim dogaajima. Postoje i neki drugi delovi u
77

Jevaneljima, kao na primer Luka 17,22-37. Ova

tri Jevanelja, po Mateju, po Marku i po Luci, kao
to smo rekli u prolim poglavljima, zovu se sinoptika Jevanelja, zato to opisuju paralelne
dogaaje. I ako elimo da saznamo ta je Hristos
eleo da kae o kraju sveta, onda itamo ova
poglavlja u ovim Jevaneljima, poto su ona paralelna i sadre dogaaje koji se prepliu. I mi emo se u ovom prouavanju uglavnom usredsrediti
na Jevanelje po Mateju, 24. poglavlje.
Na direktno pitanje: Kada e biti sudnji dan?
Kada e doi kraj ove planete?, Hristos je odgovorio u 36. stihu istog poglavlja. On je kazao: A o
danu tome i o asu niko ne zna, ni aneli nebeski, do Otac moj sam. Dakle, Bog jedini zna kada
e biti taj dan. Zbog toga, svi oni koji pokuavaju da kau: Tog i tog dana e doi Isus Hristos
na ovaj svet, to nije biblijska nauka. Isus kae:
Niko ne zna dan i as do Otac moj sam.
Meutim, Isus je takoe kazao, u 32. stihu:
Od smokve nauite se prii: kad se ve njezine
grane pomlade i olistaju, znate da je blizu leto.
Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod
vrata.
To je bio govor koji je Hristos esto koristio.
Mi posmatramo prirodu, i kad vidimo smokvu kako jednostavno pone da pupi, kaemo: Leto e
brzo.
Tako i vi, kae Hristos, kad vidite sve ovo...
To sve ovo, videemo uskoro, jesu znaci Hristovog drugog dolaska koji se spominju u ovom
poglavlju. Tako i vi kad vidite sve ovo...
I onda Hristos kae, na primer, u 37 stihu:
Jer kao to je bilo u vreme Nojevo, tako e biti i
dolazak Sina oveijega. Ovo je jedan direktan
znak. Isus kae: Kao to je bilo u vreme Nojevo,
tako e biti i dolazak Sina oveijega, jer kao to
pred Potopom jeahu i pijahu, enjahu se i udavahu do onoga dana kada Noje ue u koveg, i
ne osetie dok ne doe Potop i odnese sve, tako
e biti i dolazak Sina oveijega.
Da li Bog ima neto protiv jela i pia? Nema.
Ali kada jelo i pie postanu jedini smisao ljudskoga ivota, onda je to znak Hristovog dolaska. Da
li Bog ima neto protiv enidbe i udaje? Nema. Ali
kad telesne elje postanu jedini smisao ivota,
onda je to tragedija.
Izneemo jednu klasifikaciju ljudi koju je
apostol Pavle dao u svojim poslanicama, koja se
odnosi na ovaj prvi znak Hristovog dolaska koji
smo itali, kada On kae: Kao to je bilo u vreme
Nojevo, tako e biti i dolazak Sina oveijega.
Naime, apostol Pavle, najvei misionar i mislilac,
filozof, izvrio je jednu kategorizaciju svih ljudi na
ovoj planeti. On to nije uinio na jednom mestu,
ali ako paljivo itamo njegove poslanice, nai emo etiri rei kojima apostol Pavle opisuje ljude.
78

(Mogli bi da pokuamo da sebe smestimo u neku

od ovih kategorija.)
Prva grupa ljudi, o kojoj govori apostol Pavle,
nazvani su pneumatikos. Pneumatikos dolazi
od rei pneuma, to znai duh. Pneumatikos
je jednina i znai idealni ovek, ovek kakvog ga
je Bog stvorio, ovek koji je izaao iz ruku Bojih,
koji se ugodno osea u svojoj koi, koji je jednostavno savren, koji ima dimenziju Duha Bojeg.
Mi smo u prethodnim prouavanjima izneli
Buberovu teoriju o tome da ovek poseduje dve
dimenzije. Jedna je horizontalna, koju je on definisao kao ja - to, i druga dimenzija je vertikalna, koju je on definisao kao ja - Ti. Ovaj ovek,
o kome govori apostol Pavle, je duhovni ovek,
onaj koji ima dimenziju Duha Bojeg. Dakle, ovek koji ima ovu vertikalnu dimenziju ja - Ti, on
je ispunio prazninu u svom biu koju niko i nita
osim Boga ne moe ispuniti. To je idealni ovek,
ovek koji svoj ivot ivi sa Bogom.
Druga grupa ljudi o kojima govori apostol
Pavle jesu psihikos. Psihikos je ovek kojim
upravlja njegov razum, ljudski razum. To je ovek
koji je izgubio dimenziju Duha Bojeg. To je ovek
na raskrsnici. On razmilja, koristi svoje racionalne kategorije, razmilja o svom postojanju, ali jo
uvek nema dimenziju Duha Bojeg u sebi. Mi smo
govorili o onom grkom mitu o Narcisu. Biblija kae da je Bog dao oveku razum da ga vodi Bogu
i uloga razuma jeste da oveka vodi Bogu. Ako ga
razum vodi od Boga, onda, na osnovu Biblije, razum gubi smisao svog postojanja. Psalmista kae: Ree bezumnik u srcu svojemu: Nema Boga. Dakle, Bog je dao oveku njegove umne
sposobnosti da ga vode Bogu, i psihikos je ovek na raskrsnici, ovek koji se pita, koji luta, koji
eli da spozna Boga, ali koji jo uvek ne zna.
Trea kategorija ljudi o kojima govori apostol
Pavle jeste sarkinos. Dolazi od rei sarks ili
telo. To je ovek kojim vie ni njegov razum ne
upravlja. To je ovek kojim upravljaju elje njegovog tela. Telo je esto u Bibliji simbol strasti ili elja oveka. To je ovek koji e rei: Jedimo i pijmo jer emo sutra umreti. To je ovek koji se vie ne pita ni odakle je, ni ko je, ni zato je tu na
ovoj planeti, ni ta se to zbiva. On se rodio, doao
je, i eli da zadovolji svoje strasti i svoje elje. To
je onaj o kome Hristos govori kao to je bilo u
vreme Nojevo... Noje je govorio o sudnjem danu: Doi e Potop i unitie sve. Ljudi su kazali:
To je samo pria.
Meutim, apostol Pavle kae da ovo nije najtea bolest ljudi. Postoji jo jedna kategorija. To
je sarkikos. (Razlika je u jednom slovu u odnosu na prethodnu kategoriju ljudi.) Sarkikos je
ivotinjski ovek. To je ovek koji je u potpunosti
izgubio obeleja oveka, koji ivi po instinktima

kao i ivotinja. Dakle, veoma ozbiljna kategorizacija ljudi.

Hristos kae: Kao to pred Potopom jeahu i
pijahu, enjahu se i udavahu, do onoga dana kad
Noje ue u koveg i ne osetie dok ne doe Potop
i ne odnese sve, tako e biti i dolazak Sina oveijega. Na osnovu Hristovih rei, pred Njegov dolazak e sve vie biti ljudi iz ove poslednje kategorije. Ljudi e sve manje hajati za duhovnim
vrednostima i degeneracija oveanstva e biti
sve vea. To je, slobodno moemo rei, jedan od
znakova Hristovog drugog dolaska.
Meutim, vratimo se nazad u 4. stih, 24. poglavlja Jevanelja po Mateju. Posle pitanja koje su
uenici postavili: Kai nam kad e to biti, i kakav
je znak Tvoga dolaska i posletka veka?, prve rei
koje je Hristos kazao na Maslinskoj gori svojim
uenicima bile su: I odgovarajui Isus ree im:
uvajte se da vas ko ne prevari. To je poruka i
za sve nas. Kako emo se mi sauvati od svih prevara? Molitvom i itanjem, proveravanjem onoga
to ujemo. Religiozan ovek mora poznavati Pismo koje mu je Bog uputio. Hristos je znao da e
izai mnogi lani proroci, oni koji e govoriti u
Njegovo ime, ali koji nee govoriti istinu.
itajmo dalje ta je Isus kazao: Jer e mnogi
doi u ime moje govorei: Ja sam Hristos, i mnoge e prevariti. U toku celokupne ljudske istorije
pojavljivali su se oni koji su govorili: Ja sam Spasitelj, sledite me.
Zatim, u 6. stihu Hristos kae: uete ratove
i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplaite,
jer treba da sve to bude. Ali nije jo tada posledak. Zapazimo da ratovi nisu direktni znak Hristovog drugog dolaska, jer Hristos dva puta kae:
Ali to jo nije posledak. Na alost, ratovi su obeleje ove ljudske istorije. Isus kae: uete ratove. Ovi ratovi se prvenstveno odnose na dogaaje od Hristove smrti pa do 70. godine kada je Jerusalim uniten, i o tome emo kasnije vie rei.
I onda Hristos kae: Jer e ustati narod na
narod, i bie gladi i pomora, i zemlja e se tresti
po svetu. I zaista, od Hristove smrti do 70. godine, kada je Jerusalim poruen, bilo je mnogo
ratova. Kada posmatramo progresiju zemljotresa,
gladi i ostalog, to je ilo uzlaznom linijom.
Onda Hristos kae: Ali je sve to poetak stradanja. Dakle, zemljotresi, gladi, ratovi i tako dalje, nisu direktni znak, ali jesu indirektni, jer postoji jedna progresija u svemu tome u ljudskoj istoriji.
9. stih kae: Tada e vas predati na muke, i
pobie vas, i svi e narodi omrznuti na vas imena
mojega radi. I tada e se mnogi sablazniti, i drug
druga izdae, i omrznue drug na druga. Ovde
svakako moemo nai opomene za dananje vreme.

I ponovo Hristos kae: I izii e mnogi lani

proroci i prevarie mnoge. I to e se bezakonje
umnoiti, ohladnee ljubav mnogih, i tako dalje.
Zatim emo preskoiti 14. stih, jer se on odnosi direktno na Hristov drugi dolazak, i govoriemo o 15. stihu: Kad dakle ugledate mrzost opuenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na
mestu svetome, koji ita da razume... Ovde vidimo da Hristos citira proroka Danila. itajte Knjigu proroka Danila, kazao je Hristos. O emu je
re?
Ovde imamo zanimljiv izraz: Kad dakle ugledate mrzost opuenja, o kojoj govori prorok
Danilo... ta se dogodilo sa gradom Jerusalimom? Hristos je ovo kazao negde tridesetih godina nae ere. Ve 66. godine postojale su razliite
pobune na tlu Izraela, jer Jevreji nisu eleli da
trpe i podnose rimski jaram. U Izraelu je postojala jedna politika stranka koja se zvala ziloti ziloti znai revnosni, oni koji su revnovali za
jevrejsku stvar. Smatra se da je svaki zilot imao
no zaiven u svom kaputu. Ziloti se eleli da oslobode Izrael od Rimljana i 66. godine izbio je veliki revolt, velika buna u Izraelu. Jevreji su odbili
da u svom hramu ili svetinji vie prinose tamjan
za imperatora. Mi znamo da su mnogi rimski imperatori sebe smatrali i proglaavali bogovima. I
svi drugi narodi, koji su bili potinjeni od strane
Rimljana, morali su da se mole Bogu za rimske
imperatore. Meutim, 66. godine jevrejski svetenici su kazali: Ne, vie se u hramu neemo moliti za imperatora, niti emo prinositi tamjan. To je
bila neka vrsta revolta i pobune.
Iz Sirije, na severu, doao je rimski guverner
koji se zvao Cestijus Galus, koji je odluio da doe u grad Jerusalim i ugui ovu bunu. Doao je sa
odabranim rimskim trupama. Meutim, kada je
doao pred grad Jerusalim i nainio opsadu, ziloti
su grevito branili grad. Ne samo to. Ziloti su uspeli da pobiju veliki broj elitnih rimskih vojnika do
te mere, da se Cestijus Galus vratio nazad u Antiohiju odakle je i doao, i ziloti su se ponovo oseali sigurnim. U jednoj bici, oni su pobili 515 rimskih elitnih vojnika, a njih je poginulo samo 22.
Bili su osnaeni ovom pobedom.
Meutim, Rimljani su spremali drugu ofanzivu. Imperator u Rimu je bio Neron. Neron je znao
da u Engleskoj, nekadanjoj Britaniji, ima veoma
dobrog generala koji se zvao Vespazijan. On je
pozvao iz Britanije Vespazijana i poslao ga je
morskim putem u opsadu grada Jerusalima. Vespazijan je zajedno sa svojim sinom Titusom doao i opseo grad Jerusalim. (I jedan i drugi su
kasnije postali imperatori.) U meuvremenu, Vespazijan je morao da se vrati nazad u Rim da postane imperator, a njegov sin Titus je ostao da
zavri akciju protiv Jerusalima.
79

Josif Flavije, jevrejski istoriar, opisao je ovu

dramu. Naime, ziloti su se grevito branili. Meutim, mnogi od Jevreja su pokuali da izau iz grada i da pobegnu. Josif Flavije opisuje da su Rimljani svaki dan razapinjali na krstove nekoliko desetina Jevreja. Ubrzo je svo drvee, koje se nalazilo oko grada, bilo poseeno, i od njih su bili nainjeni krstovi.
Josif Flavije takoe pie da se ubrzo miris raspadajuih tela irio oko grada. Ziloti su bili u gradu i posle jedne due opsade, Titus je uspeo da
ue u grad. Rimski vojnici, koji su bili razjareni,
pobili su hiljade i hiljade Jevreja. Hram je bio potpuno uniten. Iako je Titus eleo da sauva hram,
rimski vojnici su u svom besu bacali baklje koje su
nosili, i hram je izgoreo.
Zato je vano da o ovome govorimo? Zato
to je Hristos to prorekao. U Hristovim eshatolokim govorima razorenje grada Jerusalima je tip
kraja sveta. I za vreme opsade grada Jerusalima
desilo se neto veoma vano. Naime, Hristos je u
Jevanelju po Luci, 21. poglavlju, 20. i 21. stihu,
kazao svima onima koji su eleli da uju, sledee
rei: A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska,
onda znajte da se pribliilo vreme da opusti. Tada
koji budu u Judeji neka bee u gore, i koji budu
u gradu neka izlaze napolje, i koji su napolju neka
ne ulaze u njega.
Ljudi koji su poznavali ove rei Isusa Hrista,
kada su videli nalet vojske Cestijusa Galusa, izali su iz grada Jerusalima, preli su reku Jordan i
nastanili se u jednom mestu koje se zove Pela.
Svi koji su paljivo pratili Hristove poruke sauvali
su svoj ivot u ovoj stranoj katastrofi grada Jerusalima.
Dakle, u vreme kada se Cestijus Galus povukao i vratio u Siriju, jedna velika grupa religioznih
ljudi posluala je Hristove rei, napustila grad
Jerusalim, i izbegla katastrofu. Taj dogaaj predstavlja tip onoga to e se desiti u budunosti.
Svi koji budno prate Hristove poruke, kada je u
pitanju ovaj drugi dogaaj iji je samo tip razorenje grada Jerusalima, takoe e sauvati ivot
na osnovu ove analogije. Isus kae: Kad vidite
da vojska opkoli grad, beite iz njega, oni koji su
u planinama neka se ne vraaju, oni koji su u
gradu neka izlaze iz grada.
Mnogi Jevreji su nakon razorenja grada Jerusalima odvedeni da kopaju Korintski kanal, neki
su odvedeni da se bore sa divljim zverima u amfiteatrima, neki su prodani u Egipat kao robovi, iz
kojeg su nekada izali kao robovi Bojom udesnom rukom. ta se dogodilo sa narodom Bojim?
Zato je taj narod tako proao? Pogledajmo zato.
U 5. Knjizi Mojsijevoj, u 28. poglavlju, 15.
stihu kae se: Ako ne uzaslua glasa Gospoda
Boga svojega da dri i tvori sve zapovesti Nje80

gove koje ti ja danas zapovedam, doi e na tebe

sve ove kletve i stignue te... Teka opomena.
52. stih dalje kae: I stegnue te po svim mestima tvojim, dokle ne popadaju zidovi tvoji visoki i
tvrdi, u koje se uzda po svoj zemlji svojoj, stegnue te po svim mestima tvojim, po svoj zemlji
tvojoj, koju ti da Gospod Bog tvoj. Ti e u teskobi i nevolji kojom e te prituiti neprijatelji tvoji
jesti plod utrobe tvoje. Ovo je strano.
Josif Flavije govori o tome da su neke majke
za vreme opsade, da i ne spominjemo, upravo radile ono to pie u Bibliji. Tekst iz Biblije je zapisan 1500 godina pre Hrista: ... meso od sinova svojih i od keri svojih... I konano 68. stih: I
vratie te Gospod u Misir na laama, putem za
koji ti rekoh: Nee ga vie videti. I onde ete se
prodavati neprijateljima svojim da budete robovi
i robinje, a nee biti kupca.
Straan opis. Bog je 15 vekova unapred prorekao i kazao: Ako. To je to Boje Ako. Ako
poslua bie to, ako ne poslua dogodie ti se
ovo. Na alost, dobar deo Jevreja nije posluao.
Ljudi koji su posluali Hristove rei sauvali su
svoj ivot.
U Delima apostolskim, u 2. poglavlju, 41. stihu, spominje se injenica da su mnogi ljudi prihvatili Hristovu vest: Koji dakle rado primie re
Njegovu krstie se, i pristade u taj dan oko tri hiljade dua. Tri hiljade Jevreja je prihvatilo Hrista
posle Hristovog vaskrsenja. Zatim recimo, u 47.
stihu se kae: Hvalei Boga, i imajui milost u
sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnoavae drutvo onih koji se spasavaju. Kao to vidimo, postojao je veliki broj Jevreja koji su prihvatili Hrista.
Dakle, kada Hristos kae: Kad dakle vidite
mrzost opuenja... kad Jerusalim opkoli vojska
... tada beite..., na ta On misli? Mrzost opuenja inae oznaava idole, neto to je mrsko
Gospodu, a u ovom sluaju to je neznaboaka
rimska vojska koja je opkolila grad Jerusalim. Ako
bi rezimirali sve ovo, jedini direktni znak koji se
odnosi na razorenje grada Jerusalima dat je u 15.
stihu, i odnosi se na vojsku koja e opkoliti grad.
Ostali znaci su indirektni.
Kada govorimo o kraju sveta, o Hristovom
drugom dolasku, postoje tri, a moda i etiri znaka, o kojima Hristos govori. Jedan od njih je zapisan u 14. stihu: I propovedae se ovo jevaelje o carstvu po svemu svetu za svedoanstvo
svim narodima. I tada e doi posledak. ta to
znai? Doi e trenutak u ljudskoj istoriji, na osnovu rei Isusa Hrista, kada e Jevaelje o Hristu
biti propovedano po celom svetu, i tada e doi
kraj. To je direktan znak i mi emo kasnije o njemu malo vie rei. Mi smatramo da se danas ispunjava taj znak.
27. stih dalje kae: Jer kao to munja izlazi
od istoka i pokazuje se do zapada, takav e biti

dolazak Sina oveijega. To je takoe direktan

znak Hristovog dolaska. Kakav e biti Hristov dolazak? Negde u tajnosti? U pustinji? U sobi, kada
neko kae: Ja sam Hristos? Da li e to tako biti?
Hristos kae da e Njegov dolazak biti vidljiv i jasan za sve ljude, kao munja.
I onda u 29. stihu ponovo direktan znak. Ovde se spominju neke promene na nebeskim telima. Tekst kae: I odmah e po nevolji tih dana
sunce pomraiti, i mesec svoju svetlost izgubiti, i
zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se.
Teolozi pretpostavljaju da se ovaj tekst odnosi na
promene koje e se desiti na nebeskim telima prilikom Hristovog dolaska. Dakle, sve e se nekako
ustalasati i uzdrmati.
I 30. stih je takoe direktni znak, kada je pitanju Hristov drugi dolazak, a to je sam Njegov
dolazak: I tada e se pokazati znak Sina oveijega na nebu, i tada e proplakati sva plemena na
zemlji, i ugledae Sina oveijega gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. Evo
kako je Hristos opisao svoj dolazak.
Postavlja se pitanje: Da li je realno da e zaista jednog dana doi kraj? Ako bismo izali na
ulicu i kazali oveku koji ne poznaje Biliju: Zna,
jednog dana e Hristos doi na ovaj svet i bie
kraj, on bi nas verovatno pogledao i kazao: Prijatelju, s tobom se oito neto zbiva. Meutim,
tako ne misle ozbiljni naunici i oni koji se bave
tim problemima. Mnotvo naunika, meu kojima
i Ajntajn, naveli su pet problema koji prete oveanstvu, i koji, ako se ne ree u jednom kratkom
periodu, mogu izazvati smrt oveanstva. Ovo su
ljudi koji govore bez obzira na biblijske podatke.
Prvi problem o kome naunici govore jeste
eksplozija stanovnitva. Smatra se da je na poetku nae ere planetu Zemlju nastanjivalo oko
200 do 300 miliona ljudi. 1650. godine bilo je 500
miliona ljudi. Oko 1850. godine, samo dva veka
kasnije, bila je jedna milijarda ljudi. Oko 1930.
godine, preena je cifra od dve milijarde ljudi. Samo u toku poslednjih deset godina broj stanovnika je porastao za 500 miliona. Dakle, stanovnitvo Zemljine kugle raste za preko 60 miliona godinje. Problem koji postoji jeste eksplozija stanovnitva.
Drugi problem koji preti oveanstvu, a koji je
povezan sa eksplozijom stanovnitva, jeste problem gladi. Proizvodnja hrane raste mnogo sporije
nego rast stanovnitva i mi imamo da 40.000 dece u svetu svakoga dana umire od gladi. Smatra
se da danas nema dovoljno hrane za 2/3 oveanstva. Jedan nauni asopis, koji se bavi
problemima zdravlja, kae: oveanstvo se nalazi u naruju hiper-gladi, koja se ne moe porediti ni sa jednim periodom u ljudskoj istoriji. Danas u Africi, Aziji, Latinskoj Americi, milioni ljudskih bia, oko 2/3 ukupne populacije tamo, pati

od nedovoljne ishranjenosti. Svake godine broj

ljudi kojima preti glad poveava se za nekoliko
miliona. Koji su uzroci ovog problema, najtraginijeg koji se ikada ispreio pred oveanstvo? Kako se moe izbei ova svetska katastrofa?
Zatim, zagaenje, trei problem koji navode
naunici. Voda, vazduh i hrana su zagaeni. istog kiseonika, svi znamo, je sve manje u vazduhu. Godinje se na evropskom i svetskom tritu
pojavi oko hiljadu novih hemijskih preparata koji
se koriste za konzervaciju hrane. Tako se stalno
poveavaju nitrati u hrani. Veoma je teko pratiti
ovaj vid trovanja, jer se posledice ne javljaju odmah, kao i u sluajevima trovanja hranom koja je
zagaena mikrobima.
etvrti problem - novo usavreno oruje. Jedan autor, il Mo, u svojoj knjizi Ljudska ludost, naglaava progresiju koja postoji u tome.
On kae ovako: Od 1940. do 1945. na teritoriju
Nemake je baeno oko milion i trista hiljada klasinih bombi. Da bi se unitilo stanovnitvo Francuske, bilo bi potrebno 200 miliona klasinih
bombi, ili 6000 atomskih bombi, ili samo 15 hidrogenskih bombi. ta to znai? Da je ovo nae
vreme razliito od svih drugih perioda u ljudskoj
istoriji, jer nikada u prolosti oveanstvo nije posedovalo oruje kojim moe unititi ovu planetu
za samo nekoliko trenutaka. Zato oni koji bi hteli
da kau: Mi danas ivimo ivotom kao to se
uvek ivelo, ne govore istinu.
Na primer, Ajntajn je jo 1950. kazao: Iza
zidina tajni, uurbano se usavravaju sredstva kolektivnog unitenja. Ako se ovaj cilj dostigne, trovanje atmosfere radioaktivnim esticama, a zatim
i unitenje svakog ivota na Zemlji, ulazi u domen
tehnikih mogunosti. Na kraju tog puta sasvim
jasno se nazire spektar generalnog unitenja. Ne
moemo prestati da stalno i uvek opominjemo
svet. Mi klizimo ka katastrofi bez presedana. Neophodan je jedan novi nain miljenja da bi oveanstvo preivelo. U ovom odlunom i tekom
trenutku, ja u svom snagom vikati, jer se bojim
ljudske ludosti.
I konano, poslednji problem koji navode naunici, jeste umna smrt oveka. Oni kau da je
ovo najvei i najtei, moda nereivi problem oveanstva. U ljudskom umu dananjeg vremena
dolo je do te mere do izopaenja, do poremeaja, da ovek nije vie u stanju da donosi razumne
odluke, da razlikuje prave vrednosti od lanih. I
onda se ovde spominju mnogobrojni filmovi, knjige, koje oveku oblikuju moral. Zato, najvea
potreba, kau naunici, dananjeg oveka, jeste
promena duha i misli. Potrebni su ljudi koji bi zastupali pravdu, jednakost, nesebinost, i koji bi
imali ponovo smisao za solidarnost.
Ovo su, dakle, podaci koji se lako mogu nai,
i koji su uglavnom poznati - 5 argumenata koje
81

nauka navodi u prilog injenice, ako ne budu reeni, da zaista oveanstvu preti kolektivna smrt.
Razmiljajmo sada o trenutku u kome se nalazimo. ini nam se da je jedan od znakova koje
je Hristos dao, kada je u pitanju nae vreme, da
danas svet sve vie nema odgovora na gorua pitanja koja mu se postavljaju. U Jevanelju po Luci, 21. poglavlju, takoe u Hristovom eshatolokom govoru, u 25. i 26. stihu se kae:
I bie znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama, i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke
morske i talasa. Ljudi e umirati od straha i od
ekanja onoga to ide na zemlju.
Ova slika se ini neverovatno savremenom.
ini nam se da neka vrsta munine dominira savremenim svetom. Nestalo je poverenja u sposobnost nauke i tehnologije da rei ljudske probleme.
Izbledeo je san o neophodnom napretku oveanstva. Verovalo se da e vaspitanje mladih generacija dovesti oveanstvo u jedno bolje stanje,
ali nama se ini da na svet lei utuen, slomljen
i istroen. Mi smo razorili prirodne resurse, zagadili vodu, zatrovali vazduh ove planete. Ozonske
rupe, koje prete svim formama ivota, stalno se
poveavaju. ak Kusto, na primer, veteran u okeanskim istraivanjima, pie o neverovatnim problemima na okeanskim dubinama i upuuje svetu
apokaliptine opomene.
Jo jedna zanimljiva stvar, vezana za predsednike izbore u Americi. Mi znamo da je Dord
Bu u jednom trenutku, posle zalivskog rata, bio
najpopularniji predsednik Amerike svih vremena.
Takoe znamo da je posle toga izgubio izbore.
ta to znai? Jedan autor kae, da istraivanja
pokazuju iroko nezadovoljstvo glasaa i predsednikim kandidatima u Americi, ali nekoga su morali da izaberu. Narod kae, da izgleda da nita ne
funkcionie, da niko nema pravih odgovora, da vie nema nikog kome se moe verovati. Tuga od
smetnje, kae Biblija. Isus kae: Pred Njegov
drugi dolazak bie tuga od smetnje, ljudi e umirati od straha i od ekanja onoga to ide na ovaj
svet.
Jedan drugi znak koji danas izgleda zanimljiv,
jeste da je Biblija prorekla, i o tome emo govoriti, da e pred Hristov drugi dolazak doi do sjedinjavanja crkvenih i svetovnih vlasti. Mi emo o
tome govoriti detaljnije u sledeim poglavljima.
Za sada samo ovo: Tajm magazin od 24. februara 1992. imao je naslovni tekst: Sveta alijansa.
lanak je napisao Karl Bentajn i on detaljno govori o tajnom planu koji su sklopili predsednik Regan i papa Jovan Pavle II, o pomoi pokretu Solidarnosti u Poljskoj u cilju ruenja komunistike
imperije. Riard Alem, Reganov pravni savetnik
za nacionalna pitanja, izjavio je: Bila je to jedna
od najveih tajnih alijansi svih vremena.
82

Biblija je u prvom veku prorekla da e pred

Hristov drugi dolazak doi do sjedinjavanja svetovnih i duhovnih vlasti, i govori se o Americi i o
Vatikanu, ali o tom potom.
Zanimljivo je i to, na primer, o saradnji u vezi
sa kontrolom raanja. I ono to se dogodilo jeste,
da je pod pritiskom Vatikana, Reganova administracija izmenila svoj plan o stalnoj pomoi organizacijama koje su se bavile kontrolom raanja, i
evo ta je izjavio Vilijam Vilson, prvi Reganov ambasador u Vatikanu: Amerika politika je bila izmenjena kao rezultat vatikanskog neslaganja sa
naom politikom. Za istraivae biblijskih proroanstava, ovo je veliki dogaaj. Trenutno, moda
se ne vidi, ali kada kasnije budemo ulazili u prouavanje Knjige proroka Danila i Otkrivenja, videemo o emu se radi, da je ovo veliki znak poslednjeg vremena.
I jo jedan znak koji bi spomenuli, koji izgleda vrlo aktuelan, a to je da je svet danas spreman
za Hristov drugi dolazak. ta to znai? Kada je
Hristos prvi put doao na ovaj svet, Biblija kae:
A kad se navri vreme, posla Bog Sina svojega.
Kad se navri vreme. Mi ne verujemo da je
ovde re samo o hronologiji, odnosno da je doao
taj datum i Bog je poslao svoga Sina. Ne samo to.
Mi verujemo da su bili sazreli uslovi za Hristov prvi dolazak. ta se dogodilo? Kada je Hristos prvi
put doao, veina sveta je u to vreme govorila
jednim jezikom? Koji je to bio jezik? To je bio grki jezik, iako su Rimljani pobedili Grke. Zato je
Novi Zavet pisan na grkom jeziku. Zato je to bilo potrebno? Da se vest o dolasku Spasitelja proiri u sve delove sveta. Da li znamo da su Rimljani
bili prvi koji su gradili puteve? I ovo je bilo neophodno da Boji misionari krenu u sve delove
sveta i da obaveste svet da je Hristos doao, da
se rodio.
Ako danas posmatramo ta se zbiva sa razvojem medija, mi emo videti jedno jednolije u
svetu. Mi vie nismo velika planeta, mi smo jedna
mala planeta. Za samo, moda, nekoliko minuta,
zna se ta se zbiva na drugom delu sveta. Vest o
drugom Hristovom dolasku se moe objaviti stanovnicima ove planete za relativno vrlo kratko
vreme. Kao to je nekada bio grki jezik, vi danas
na programu moete pratiti vesti na engleskom.
Da li je to istina? Veina mladih danas u svim delovima sveta govori engleski, i to je takoe olakavajua okolnost da vest o Hristovom drugom
dolasku bude proirena svuda.
ini nam se da su to sve znaci leta i da je
svet spreman, kao to je nekada Pavle kazao:
Kad se navri vreme, da se vreme polako navrava. Na primer, danas se esto propoveda religija na televiziji u bivem Sovjetskom Savezu. 250
miliona ljudi, koji nikada ranije nisu uli o Isusu
Hristu, sluaju sada o Hristu svake nedelje na

televiziji. Ko je verovao da e se to dogoditi? Mi

ne govorimo ovde o politikom aspektima, jer oni
nemaju veze sa religijom, ali govorimo o tome da
je doao trenutak da stanovnici ove velike zemlje
budu obaveteni o Hristovom drugom dolasku. I
verujemo da je ovo to se ovde zbiva takoe u
tom cilju. Svet je zaista spreman za susret sa
Hristom.
Proimo sada kroz novozavetne tekstove, da
vidimo kako se sve u Novom Zavetu naziva Hristov drugi dolazak i kako su biblijski pisci opisali taj
dogaaj. U Jevanelju po Jovanu, 14. poglavlju,
nalaze se Hristove rei. On je kazao ovako svojim
uenicima, 3. stih: I kad odem i pripravim vam
mesto, opet u doi, i uzeu vas k sebi da i vi budete gde sam ja.
Zatim, u knjizi Dela apostolska, gde je apostol Pavle na Areopagu drao govor, nalazi se zanimljiv tekst. Jednoga dana je Pavle doao na
Areopag, tu su bili epikurovci i drugi stojiki mudraci koji se prepirahu s njim. Jedni govorahu:
ta hoe ovaj besposlica? A onda je Pavle stao
i kazao ovako, 17. poglavlje, 30. stih: Ne gledajui dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svim ljudima svuda da se pokaju. Jer je postavio dan u koji e suditi vasionome svetu.
Kako e suditi ljudima? Na osnovu ega e im
suditi? Po pravdi preko oveka koga odredi i dade svima veru vaskrsnuvi ga iz mrtvih.
Tekst dalje kae: A kad ue za vaskrsenje iz
mrtvih, onda se jedni rugahu, a jedni rekoe: Da
te ujemo opet o tom, i tako dalje.
Ali, 34. stih kae: A neki ljudi pristae uz njega i verovae, meu kojima bee i Dionisije Areopagitski, i ena po imenu Damara, i drugi s njima. Jedni su se rugali, a oni koji su shvatili i prihvatili verom Isusa Hrista, oni su prihvatili Pavlovu vest.
Zatim, 1. Poslanica Korinanima, 15. poglavlje, 51. stih kae ovako: Evo vam kazujem tajnu,
kae apostol Pavle, jer svi neemo pomreti, a svi
emo se pretvoriti, znai preobraziti. Znai, neki
e ivi doekati Hristov drugi dolazak. Ujedanput, u trenutku oka, u poslednjoj trubi, jer e zatrubiti i mrtvi e ustati neraspadljivi, i mi emo se
pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obue u
neraspadljivost, i ovo smrtno da se obue u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obue u neraspadljivost i ovo se smrtno obue u besmrtnost,
onda e se zbiti ona re to je napisana: Pobeda
prodre smrt.
Koja pobeda? Hristov drugi dolazak. I posluajmo ove rei, 55. stih: Gde ti je, smrti, aoka?
Gde ti je, pakle, pobeda? Nema vie. Smrt je
pobeeni neprijatelj u trenutku Hristovog drugog
dolaska.
Idemo dalje. Idemo, recimo, u 1. Poslanicu
Solunjanima, 4. poglavlje, 16. stih: Jer e sam

Gospod, za zapoveu, sa glasom arhanelovim,

i s trubom Bojom sii s neba, i mrtvi u Hristu
vaskrsnue najpre; a potom mi ivi koji smo ostali, zajedno s njima biemo uzeti u oblake na
susret Gospodu na nebo, i tako emo svagda s
Gospodom biti.
Idemo dalje. Titu poslanica, 2. poglavlje, 13.
stih: ekajui blaena nada, znai neto to je
toplo oko srca, neto u ta ovek veruje, i javljanje slave velikoga Boga i spasa naega Isusa
Hrista.
iveti kao ekaoci. ekajte!, kae Pavle.
Idemo u poslednju knjigu Biblije, Otkrivenje
Jovanovo ili Apokalipsa, 1. poglavlje, 7. stih. Ova
knjiga poinje sa veu o Hristovom drugom dolasku. Tekst kae: Eno, ide s oblacima, i ugledae ga svako oko, i koji ga probodoe, i zaplakae za njim sva kolena zemaljska. Da, zaista.
Da li znate kako se zavrava Biblija? Hajde da
itamo poslednje rei Biblije. Naravno, 21. stih je
zavretak. Teoloki gledano, poslednji stih je 20.
stih. Evo kako on glasi: Govori onaj koji svedoi
ovo ...
Ko je svedoio Jovanu, ko mu je dao otkrivenje? Isus Hristos. Govori onaj koji svedoi ovo:
Da, doi u skoro!
I Jovan kae: Amin, Da, doi, Gospode Isuse. To su poslednje rei Biblije.
Nedavno je izaao izvetaj o jednom oveku,
Bojem misionaru, koji je radio ceo ivot u Africi,
i zajedno sa svojom suprugom doiveo je penziju. Bio je iz Amerike. I kada je doao do penzije,
naravno, odluio je da se vrati u Ameriku, i putovao je iz Afrike brodom za Ameriku. Bio je iznenaen jer je na brodu bio i general Makartur, poznati i slavni ameriki general iz Drugog svetskog rata. On je iao na safari u Afriku. I u toku tih nekoliko sedmica putovanja iz Afrike, sve je na brodu bilo podreeno generalu Makarturu, svi su eleli da sa njim priaju, svi su eleli da ga neto pitaju, svi su mu odavali posebne poasti. A tamo
u uglu, sedeo je Boji misionar i razmiljao je. Kazao je:
Gospode, 40 godina sam proveo u srcu Afrike, propovedao Jevanelje o Tebi svim ljudima
kako sam znao i umeo, a evo meni niko i ne prilazi, niko i ne primeuje da sam na ovom brodu,
pa zar je to pravda?
Sa puno gorine, ovaj je ovek nastavio da
putuje. Kada su doli u Ameriku, u Njujork, i kada
su se iskrcavali iz broda, tu je Makartura ekao
ogroman orkestar. Orkestar je svirao, ljudi sa
strane su aplaudirali, a misionar je tiho izaao.
Niko ga nije ni doekao, nijedna re dobrodolice,
i prepuklo je srce u ovom oveku. I doao je u
svoju kuu, otiao kod kreveta, klekao na svoja
kolena, i kazao:
83

Gospode, ti si stvarno nepravedan. Ja ovo ne

mogu razumeti. 40 godina vredne slube Tebi.
I onda, evo zato je ostala ova pria da se pria u istoriji religije. Zato to se tvrdi da je tada
uo glas:
Jo nisi stigao kui.

Mi smo veeras govorili o Hristovom drugom

dolasku. Mi jo nismo stigli kui, ali mi ivimo kao
ekaoci, kao to je Pavle kazao: ekajui blaena nada i javljanje slave velikoga Boga i spasa
naega, Isusa Hrista.

Milenijum
Otvoriemo Bibliju u knjizi Apokalipsa ili Otkrivenje Jovanovo, 20. poglavlje. Govorili smo o 2.
poglavlju Knjige proroka Danila, i govorili smo o
toj prorokoj panorami koju nalazimo u tom poglavlju. To je fantastina panorama koja prorie
budunost. Zatim smo govorili o Hristovom drugom dolasku iz perspektive novozavetnih biblijskih pisaca i itali smo rei samoga Isusa Hrista,
a veeras imamo jedan malo tei tekst pred nama. Dakle, kao to Pavle kae: Potrebno je da
upregnemo bedra uma svojega, da pokuamo da
uemo u jedan malo tei tekst, u elji da ga razumemo.
Prvi put emo ui u ono to nazivamo simboliki spisi, dakle tekstovi koji su pisani simbolikim jezikom. Knjiga Otkrivenje je delimino pisana simbolikim jezikom. Postoji mnotvo simbola
koje emo u ovom poglavlju pokuati da razumemo i da tumaimo. I zaista, potrebno je vreme
koje ovek mora odvojiti da bi uao u tajne ove
knjige. Zanimljivo je da re apokalipsis (to je
originalni naslov knjige Otkrivenje) znai otvoriti. To je otvorena knjiga.
to se tie samih simbola koji se nalaze i u
knjizi Otkrivenje i u Knjizi proroka Danila, jo jednom emo ponoviti: simbole ne moemo tumaiti
proizvoljno. Njihovo tumaenje mora proizai iz
samog teksta, iz konteksta. Simboli su vrlo esto
objanjeni na drugim mestima, naroito oni kljuni. Neki put je potrebna logika, koju moramo
upotrebiti da bismo razumeli simbole koji se tu
nalaze.
U stvari, tekst koji ini jednu celinu, koju emo ovde prouavati, (mi emo jednostavno itati
i tumaiti ga), nalazi se od 19. poglavlja 11. stiha,
do 21. poglavlja 8. stiha. Dakle, to je jedna celina.
Potrebno je, takoe, da kaemo da poglavlja
i stihovi, kako je naa Biblija podeljena, nisu postojali u originalnom tekstu. Ovi stihovi i poglavlja,
ova podela koju mi nalazimo u naem tekstu, datira iz mnogo kasnijih vekova. Ova podela je nainjena da bismo mogli bolje da se snaemo u
biblijskom tekstu. Meutim, misaona celina za
nae prouavanje, dakle, nalazi se u Otkrivenju
84

Jovanovom od 19. poglavlja 11. stiha, do 21.

poglavlja 8. stiha.
Pre nego to itamo ovaj tekst, pokuajmo da
rezimiramo ovaj tekst i da otprilike kaemo ta on
u sebi sadri, a onda emo to kontrolisati kada
budemo itali tekst.
Tema za ovo poglavlje jeste Milenijum. Izraz
milenijum ne postoji u Otkrivenju kao takav.
Meutim, postoji period koji se naziva hiljadu
godina. U teologiji postoje razliita tumaenja
ovog milenijuma. Postoji pravac koji se naziva
premilenisti ili amilenisti, kao i postmilenisti.
ta to znai? Neki smatraju da je ovaj period od
hiljadu godina, hiljadugodinje carstvo, ve otpoelo krtenjem Konstantina Velikog. Na primer,
to je uio Augustin. Druga grupa smatra da e
Hristos doi pre ovog perioda od hiljadu godina, i
zato se zovu premilenisti. Trea grupa ljudi smatra da e Hristos doi posle hiljadugodinjeg carstva. Neki drugi prihvataju neke druge teorije.
Teza koju emo mi ovde zastupati jeste pre.
Smatramo, dakle, da e Hristos doi pre poetka
milenijuma. Zato? Videemo kasnije iz samog
teksta.
Kada Hristos bude doao, postojae na ovoj
Zemlji dve grupe ljudi meu ivima. Postojae, na
osnovu Biblije, pravednici i grenici. Ne samo to,
kada Hristos doe, meu mrtvima koji ekaju u
svojim grobovima dan Hristovog dolaska, takoe
e biti dve grupe ljudi. Bie pravedni, koji su umrli
u nadi i ekanju Isusa Hrista, i bie takoe grenici. ta e se dogoditi kad Hristos bude doao, kakav e biti redosled dogaaja? Mi emo sada dati
tumaenje biblijskog teksta, a kasnije emo itati
biblijski tekst i pokuati da opravdamo ovo tumaenje.
Kada Hristos doe, Biblija kae da e prvo
mrtvi pravednici vaskrsnuti. To kae apostol Pavle
u 1. Solunjanima Poslanici, 4. poglavlju. Mrtvi u
Hristu, da koristimo biblijsku terminologiju - to
znai oni koji su umrli sa verom u Isusa Hrista,
na osnovu Biblije, e vaskrsnuti. Takoe, Biblija
kae da e se u tom trenutku ivi pravednici preobraziti, to je izraz koji Biblija koristi, ili pretvoriti, kae Vuk Karadi kada prevodi rei apostola Pavla. To znai, Pavle kae, itali smo u pro-

lom poglavlju: Ovo smrtno e se obui u besmrtno i ovo raspadljivo u neraspadljivo, i zajedno e, na osnovu Biblije, mrtvi pravedni i ivi pravedni poi sa Hristom na neku drugu planetu. I
tamo e biti, na osnovu Biblije, hiljadu godina.
Dalje, u samom trenutku Hristovog dolaska,
ivi grenici e biti ubijeni, kae Biblija, slavom
Hristovog dolaska, i oni e se pridruiti svojim
istomiljenicima - mrtvim grenicima. I oni e zajedno hiljadu godina biti u grobovima, na osnovu
Biblije.
Mi iznosimo ono to pie u Bibliji. Svako moe
ovo prihvatiti ili imati neki svoj sopstveni stav.
Ovo je, dakle, redosled dogaaja. U isto vreme,
ova planeta e biti u jednom totalno poruenom
stanju. U prolom poglavlju smo itali, da kada
Hristos bude doao, dogodie se jedna opta kataklizma, doi e do velikih poremeaja svuda. Na
ovoj planeti, na osnovu Biblije, postojae od ivih
bia samo Sotona i demoni, koji nee vie imati
koga da varaju. U periodu od 1000 godina bie
sami na ovoj poruenoj planeti i imae priliku da
razmiljaju o svemu to se dogodilo u proteklih
6000 godina.
Nakon hiljadu godina, Hristos ponovo dolazi i
tada e se dogoditi drugo vaskrsenje. U Bibliji
postoje opisana dva vaskrsenja. Ko vaskrsava u
prvom vaskrsenju? Pravednici. Ko vaskrsava u
drugom vaskrsenju? Grenici. Postoje takoe dve
smrti u Bibliji. Postoji prva smrt, koja je smrt svih
nas. Svi umiremo. Meutim, postoji druga smrt
koja je vena smrt. itaemo i to u ovom poglavlju. Hristos kae da postoji vaskrsenje pravednih i postoji vaskrsenje grenih. Dakle, u prvom
vaskrsenju e vaskrsnuti svi pravedni, a u drugom
vaskrsenju e vaskrsnuti svi grenici. Zato? Koja
je logika? Da li je potrebno to drugo vaskrsenje
ako su ve mrtvi? Odgovor je: Potrebno je, jer
oni nikada nisu bili na sudu Bojem. Dakle, nakon
hiljadu godina svi e oni vaskrsnuti i imae priliku
da izau pred Boga i da im Bog objasni zato e
jednom zauvek nestati iz postojanja. To je sud
Boji. Mnogi ljudi su umrli u prethodnim vekovima, a da nikada nisu izali na sud Boji.
Tada, posle hiljadu godina, zlo e jednom zauvek biti uniteno, i naa planeta, na osnovu Biblije, bie obnovljena. Ne samo naa planeta, nego
celi Sunev sistem. I tada e, dakle, Bog stvoriti
jedan novi svet, bez zla, i bez bolesti, i bez smrti,
kao to je to bilo u poetku. itaemo i taj tekst.
Zato je potrebno ovih hiljadu godina? Jedan
od razloga jeste sledei: kod mnogih pravednih
koji e ivi doekati Hrista ili mrtvi vaskrsnuti, nee svi njihovi mili i dragi biti tamo na nebu. Podsetiemo se ovde na jedan dogaaj. Kada je Bog
eleo da uniti gradove Sodom i Gomor, da li je
On odmah unitio Sodom i Gomor, ili je pre toga
satima razgovarao sa nekim? Sa kim je razgo-

varao? Sa Avramom. Zato je bilo potrebno da

razgovara sa Avramom? Da bi Avram razumeo.
Bog je doao tom vernom oveku Avramu i kazao
mu: Sluaj, moram da unitim ovaj grad. A
Avram kae: Zato? I postoji neka vrsta razgovora gde Bog objanjava Avramu. I sutradan, kad
je Avram doao i pogledao ove gradove koji su bili
uniteni, on je razumeo, teka srca, ali je razumeo.
Mnogi ljudi e krenuti sa Hristom na neku
drugu planetu, na nebo, kao to kae Biblija, ali
oni e poi sa tugom u srcu, bie potreban ovaj
period da shvate pravdu Boju. U isto vreme, Bogu predstoji najtei zadatak u istoriji, a to je da
uniti deo svojih stvorenja. Bog eli da spaeni
ljudi budu ivi svedoci celom svemiru, da svako
ko je hteo, mogao je da se spase. Zato apostol
Pavle kae da emo mi suditi svetu. Pravednici e
suditi. itaemo taj tekst u Korinanima poslanici, da emo mi uestvovati u sudu drugim ljudima. To je sutina tog hiljadugodinjeg carstva.
Ovo je bilo tumaenje. Hajde da idemo kroz
biblijski tekst. Dakle, pratiemo postepeno biblijski tekst. U knjizi Otkrivenje se koristi simbolini
jezik, ali ta simbolika je veoma smisaona. Tekst
kae:
I videh nebo otvoreno, i gle, konj beo, i koji
sedi na njemu zove se Veran i Istinit, i sudi po
pravdi i vojuje.
Dakle, prorok Jovan vidi otvoreno nebo. Zato
je otvoreno? Zato to neko dolazi sa tog neba.
Vrata su otvorena, i taj neko se nalazi na belom
konju. Ovo je simbol vrlo poznat jevrejskoj kulturi, on uvek podsea na vojskovoe koji su ili u
rat. Obino u kulturama koje su se nalazile oko
jevrejskoga naroda, vojskovoe su jahale na belom konju. I zato, verovatno, Jovan koristi ovaj
simbol.
Nebo je otvoreno, neko dolazi sa tog neba. U
isto vreme, bela boja u Bibliji uvek predstavlja
istotu, pravdu, neko ko je pravedan dolazi sada
na ovaj svet. Kakav je taj koji dolazi na belom
konju? Pogledajmo ove atribute. Kako se zove?
Veran i Istinit, i sudi po pravdi. I ta on radi u
ovom trenutku? Vojuje. To je sada ratnik koji
dolazi, to nije vie mala beba u Vitlejemu koja se
rodila pre dve hiljade godina. Prvi put kada je
Hristos doao na ovaj svet, doao je kao mala
beba. Meutim, sada On dolazi da sudi svetu, On
dolazi kao veran i istinit.
Videemo kasnije da postoji bezbroj poziva u
Bibliji koji su upueni Bogu. Recimo, u Otkrivenju
je opisano da je narod Boji proganjan, hiljade
ljudi je izgubilo svoje ivote zbog vere u Isusa
Hrista. I postoje stalni uzvici: Zato, o Boe?
Zato ne sudi, zato ne uini kraj ovom zlu?!
Jovan ovde odgovara i kae: Doi e dan kada e
nebo biti otvoreno, i kada e taj koji je veran i
85

istinit, koji ne ostavlja svoj narod, i koji sudi, doi

da vojuje na ovaj svet. I vojevae po pravdi. I
pogledajmo dalje opis, 12. stih:
A oi su mu kao plamen ognjeni.
Na ta nas ovo podsea? Znai, On sve poznaje, On poznaje ljudsku duu, dubinu ljudske
psihe i due, On je u isto vreme kao vatra koja
spaljuje trosku i ostaje samo ono to je isto zlato.
I na glavi njegovoj krune mnoge.
Ovo je zanimljivo. ta kruna predstavlja u
Bibliji? Kruna predstavlja vlast. Ko je danas gospodar ove planete, na osnovu Biblije? Hristos je
kazao da je gospodar i knez ove planete Sotona.
Sada kada je nebo otvoreno, kada On dolazi da
vojuje po pravdi i istini, On ima krunu. ta to znai? To znai da On dolazi da preuzme vlast, On je
sada gospodar. Doao je kraj jednoj vlasti.
I imae ime napisano, kojega niko ne zna do
on sam.
Postoje razliite interpretacije po pitanju toga
ta znai ovo: niko ne zna ime do on sam. ini
se da je ispravno tumaenje to da On sad po prvi
put dolazi u ulozi sudije na ovu planetu. On dolazi
da sudi, ali i da spase svoj narod. Nikada ranije to
nije radio. I zatim, 13. stih kae:
I bee obuen u haljinu crvenu od krvi, i ime
se njegovo zove Re Boja.
Mi emo ovde itati tekstove koji sadre neke
od najstranijih opisa koji postoje u Bibliji, i iz tih
scena emo saznati da je zlo toliko strano, da e
doi dan kada e ono morati da bude iskorenjeno. Mi smatramo da se Bog koristio ovim scenama da bi opisao ljudima strahotu ljudskoga zla i
realnost toga da e doi dan kada e zlo morati
da bude uniteno jednom zauvek.
Da bismo prethodni tekst bolje razumeli, otiiemo za trenutak u Knjigu proroka Isaije, u 63.
poglavlje. Otkud sada haljine, ove haljine crvene
od krvi? Mi pokuavamo da naemo paralele u
Bibliji. Biblija je jedna jedinstvena celina, fantastina celina. U njoj jedna vrsta tekstova objanjava drugu. Knjiga proroka Isaije, 63. poglavlje, 2.
stih:
Zato ti je crveno odelo i haljine, kao u onoga koji gazi u kaci? Gazih sam u kaci, i niko izmeu naroda ne bee sa mnom, ali ih izgazih u gnevu svom i potlaih u ljutini svojoj, i krv njihova
poprska mi haljine i iskaljah sve odelo svoje.
Slika je strana. Ova slika je uzeta iz jevrejskog obiaja: kada se pravilo vino, ljudi su gazili
u kacama, i verovatno je njihovo odelo bilo puno
tog groanog soka.
Ovde je slika i re o sudu Bojem, o poslednjem sudu Bojem. Hristos sebe uporeuje sa
onim koji gazi u kaci, ali tu nije vie groe, tu je
sada krv. Jer tekst kae: I bee obuen u haljinu
crvenu od krvi, ime se njegovo zove Re Boja.
86

Zato se njegovo ime zove Re Boja? Zato to

e merilo po kome e suditi ljudima biti Re Boja. Zato je vano itati Bibliju, jer se tu nalaze merila i arini. 14. stih:
I vojske nebeske iahu za njim na konjima
belim, obuene u svilu belu i istu.
Vojske nebeske. Veina biblijskih komentatora smatra da su to aneli koji su kao neka vrsta
pratnje Isusa Hrista. I oni su obueni u svilu belu
i istu. ista i bela svila su u Bibliji simbol istote,
pravde, istine, ljubavi, mira. 15. stih:
I iz usta njegovih izie ma otar, evo sada
onoga koji gazi u kaci, da njime pobije neznaboce, i on e ih pasti palicom gvozdenom, i on
gazi kacu vina srdnje i gneva Boga Svedritelja.
esto veina ljudi na ovoj planeti zamilja Boga kao nekog dobrog starog oveka koji sedi u
nekom kraju svemira i koji prata sve ljudske grehe. Istina je da On prata grehe. Bog je milostivi
Bog. Osnovna osobina Boga jeste ljubav. Ali koliko god je to istina, istina je i to da je Bog pravedni Bog i da e On suditi po pravdi. Postoji sudnji
dan, kada e Bog suditi stanovnicima ove planete. To je takoe biblijska istina i ne bi trebalo da
je zaboravimo. Bilo bi nepoteno prema Bibliji da
sada mi kaemo:
Dragi prijatelji, sve e biti u redu, nemojte se
brinuti, ostanite kakvi ste, sve e Bog oprostiti.
To nije biblijski stav. Biblijski stav glasi: postoji Bog ljubavi, ali Bog koji e suduti po pravdi i
istini, Bog koji daje ivot, ali i Bog koji eli da odstrani zlo iz svemira, i svi oni koji su se stopili sa
zlom, svi oni koji su se sjedinili sa zlom, svi oni
koji su izgradili Sotonski karakter u svom biu, oni
e jednom zauvek nestati. 16. stih kae:
I ima na haljini, na stegnu svome, ime napisano: Car nad carevima i gospodar nad gospodarima.
To je sada onaj koji ima krunu, On je sada car,
ne postoji vie neko drugi ko je knez ovoga sveta,
ime koje On nosi jeste Car nad carevima i gospodar nad gospodarima.
Pogledajmo imena koja Hristos nosi u ovom
tekstu. Poimo od 11. stiha i zapazimo koji se atributi pripisuju Hristu. Prvi je veran, pa istinit,
zatim pravedan, vojuje po pravdi, zatim On je
Re Boja, i naravno Car nad carevima i gospodar nad gospodarima. 17. stih:
I videh jednoga anela gde stoji na suncu i
povika glasom velikim govorei svim pticama koje
lete ispod neba...
Pre nego to itamo ta je taj aneo kazao,
iznesimo da biblijski komentatori smatraju da je
to neko kao u starim narodima, gde je postojao
vojskovoa, a pored njega je stajao njegov glavni
general. To je ovde jedan aneo koji stoji pored
Hrista, stoji na suncu. Originalni grki tekst kae
da on izgleda kao da je obasjan suncem, a ne da

stoji na suncu. Drugi prevodi idu u tom smeru, a

pored toga on je i pored Hrista. Sigurno je da je
Hristos svetlost, jer tekst kae: Oi su mu kao
plamen ognjeni.
I ta kae taj moni aneo koji stoji pored
Hrista? Ovo je sada straan opis. On svim pticama ispod neba kae:
Doite i skupite se na veliku veeru Boiju,
da jedete mesa od careva, i mesa od vojvoda, i
mesa od junaka, i mesa od konja i od onih koji
sede na njima, i mesa od svih slobodnjaka i robova, i od malih i od velikih. I videh zver i careve zemaljske i vojnike njihove skupljene da se pobiju
sa Onim to sedi na konju i s vojskama njegovim.
I bi uhvaena zver, i s njom lani prorok koji uini
pred njom znake kojima prevari one koji primie
ig zverin i koji se poklanjaju ikoni njezinoj. ivi
bie baeni oboje u jezero ognjeno, koje gori
sumporom. A ostali bie pobijeni maem onoga
koji sedi na konju, koji izie iz usta njegovih, i sve
se ptice nasitie od mesa njihova.
Straan opis. To je jedan od najstravinijih
opisa, ini nam se, u celom Otkrivenju Jovanovom.
Recimo nekoliko rei o svemu ovome. Dakle,
to je sud Boji. Scena je puna nasilja, puna krvi,
puna strahote. 18. stih je jasan i mi ga neemo
tumaiti. Ali recimo neto o 19. stihu:
I videh zver i careve zemaljske.
U Otkrivenju Jovanovom i u Danilu, zver, videemo kasnije iz razliitih tumaenja, predstavlja
otpalu crkvu, crkvu koja vie nije sledila re Boju, crkvu koja ratuje i vojuje po svojim vlastitim
nahoenjima, crkvu koja bi trebala da ljudima objavljuje Hrista i re Njegovu, ali koja se bavila
drugim stvarima u istoriji. Tekst kae:
Zver i careve zemaljske i vojnike.
U prolom poglavlju smo kazali da postoje
vrsta biblijska proroanstva koja tvrde da e
pred Hristov drugi dolazak doi do koalicije izmeu svetovne i duhovne vlasti, i da e pravi religiozni ljudi biti progonjeni. Ali Biblija kae: Doi
e dan kada e svi oni, koji budu ubijali i proganjali, biti uniteni. Zatim u 20. stihu:
I bi uhvaena zver i sa njom lani prorok.
O tom simbolu emo kasnije govoriti. I tekst
dalje kae: I ivi bie baeni oboje u jezero ognjeno koje gori sumporom.
Meutim, 21. stih kae: A ostali bie pobijeni
maem.
A ostali, to jest, niko nije zaboravljen, niko
ne ostaje. I onda sledi 20. poglavlje, koje je samo
nastavak.
I videh anela gde silazi s neba, koji imae
klju.
Mi sada vidimo osobu, Hrista, koji ima krunu
na glavi, koji je nazvan Car nad carevima, koji
sada ima jo jedan element koji pokazuje da je

On gospodar ove planete, a to je simbol kljua.

Sada Hristos ima klju od bezdana. Bezdan je
ovde jedna stara re koja opisuje ovu planetu
Zemlju. Zanimljivo je da kada itamo 1. Knjigu
Mojsijevu, 1. poglavlje, 2. stih, tamo pie:
U poetku stvori Bog nebo i zemlju, i zemlja
bee ..., kakva? Bez oblija i pusta, i bee tama
nad bezdanom.
Ovaj izraz bez oblija i pusta vrlo je slian
rei koju ovde nalazimo, u originalnom tekstu bezdan. To je, znai, stanje u kojem je bila zemlja 1. dana stvaranja, pre nego to ju je Bog uredio tokom narednih 5 dana. Posle est hiljada godina greh je ovu planetu pretvorio ponovo u stanje bez oblija i pusta, i bee tama nad bezdanom.
Pre nego to je Bog oblikovao ovu Zemlju,
ona je bila tohu vabohu (na jevrejskom) ili bez
oblija i pusta. Bog je stvorio jednu divnu planetu. Ona je postojala est hiljada godina u tom
stanju, i posle est hiljada godina, kada je prorok
pogledao, ona vie nije liila na onu divnu planetu koja je izala iz Bojih ruku, ona je ponovo bila
bezdan, bez oblija i pusta, tohu vabohu.
I verige velike u ruci svojoj...
Znai, taj aneo koji silazi ima klju i verige
velike. U drugim prevodima stoji lanac. I ta e
uraditi taj aneo?
I uhvati adahu, staru zmiju, koja je avo i
Sotona, i sveza je na hiljadu godina.
Ovde se prvi put susreemo sa milenijumom, odnosno periodom od hiljadu godina.
I u bezdan baci je, i zatvori je, i zapeati nad
njom.
Znai, Sotona je baen u bezdan. Smatra se
da je to ova planeta, kao i u prvim stihovima Biblije.
I zatvori je. Sada, kada Isus Hristos bude
doao na ovu planetu, tekst kae da e Sotona
biti sam na ovoj planeti u toku od hiljadu godina.
To je ono to smo proitali.
Idemo dalje: U bezdan baci je, i zatvori je, i
zapeati nad njom. Zapeati - se misli kao kad
je Hristos bio u grobu. Grobovi su tada obino bili
zapeaeni. Znai, ovde se radi o ogranienoj slobodi tog bia. Zato da se zapeati?
Da vie ne prelauje narode.
ta znai ovo prelauje? Da vie ne vara.
Do tada je varao, ali doi e dan kada e Car nad
carevima, onaj koji je prav i istinit, koji vojuje po
pravdi, koji ima klju i krunu na glavi svojoj, zaustaviti varanje i la na ovoj planeti,
Dok se ne navri hiljadu godina.
Znai postojae period od hiljadu godina kada
Sotona vie nee moi da vara narode.
I potom valja da bude odreen na malo vremena.
87

Kada e to biti? Kada e Sotona biti odreen

na malo vremena? Posle hiljadu godina, kada Hristos, videemo kasnije, bude doao sa svim
spaenim ljudima na ovu planetu, kada bude bilo
drugo vaskrsenje. Onda e on ponovo imati, bar
za trenutak, nekog koga e varati. Jedan autor
smatra da e velike vojskovoe, koji su bili edni
krvi, kao to je Napoleon, kao to je Hitler, kao
to su drugi, biti njegovi najblii saradnici.
I onda, etvrti stih nam pokazuje jednu drugu
scenu. Tekst kae: I videh prestole.
ega je simbol presto ili tron? Moi.
I seahu na njima, i dade im se sud.
Ko su oni? To su svi oni koji su progonjeni u
toku vekova. Doao je dan kada e sud Boji biti
opravdan. Dade im se sud. Mala deca e prestati da budu ubijana i nevini e prestati da stradaju. Dade im se sud. Ko su ti?
I dade im se sud, i due iseenih za svedoanstvo Isusovo i za re Boiju.
Zato su poginuli ovi ljudi? Na osnovu ega su
oni izgubili svoje ivote? Ovo bi trebalo da zapazimo. Prva re je za svedoanstvo Isusovo. ta je
to svedoanstvo Isusovo? To je sve ono to je
Isus posvedoio. Znai, iveli su ljudi u toku vekova, ovde se kae due (videemo kasnije koje
su te due), i oni su bili iseeni, ne zbog neke
svoje ljudske pameti i mudrosti, nego za ono to
je Hristos posvedoio. I ta jo? I za re Boju.
Zapamtimo ove dve rei: svedoanstvo Isusovo
i re Boja, ono to je Hristos posvedoio, ono
to je dao ljudima, i re Boja koju je Bog dao. To
je kriterijum koji e biti primenjen kada Hristos po
drugi put doe. I onda dalje tekst kae:
Koji se ne poklonie zveri.
Ko je zver? Otpali religiozni sistemi ovoga sveta, koji vie ne mere svoja verovanja po rei Bojoj i po svedoanstvu Isusovom. (O tome emo
vie govoriti u sledeem poglavlju.)
I koji se ne poklonie zveri ni ikoni njezinoj.
ta je ikona zverina? O tome emo neto vie
rei kasnije, ali u svakom sluaju, to je neto to
upuuje na tu zver.
I ne primie iga na elima svojim i na ruci
svojoj.
Vrlo esto emo u Otkrivenju videti da Bog
kae da postoje ljudi koji su primili ig na elo
svoje ili na ruku svoju. Naime, kada bi rob pobegao, u rimskom drutvu, on bi kao kaznu, kada bi
ga uhvatili, dobio uarenim gvoem tzv. stigmu, da mu se to vie nikada ne dogodi. Jovan
koristi ovu sliku i govori da e postojati dve grupe
ljudi na ovoj planeti. Jedna grupa ljudi e primiti
ig zveri na svoje elo i na ruku svoju. Druga
grupa ljudi e primiti peat Boji na elo svoje i
na ruku svoju. ta to znai?
Ovde nije re o bukvalnom igu, ve je re o
tome ta e jedna grupa ljudi misliti i raditi. Glava
88

i elo su simbol misli, a ruka je simbol akcije, to

znai da e raditi kao to rade oni koji ne slede
Hrista.
Sa druge strane, oni koji imaju peat Boji, za
njih e merilo biti re Boja i svedoanstvo Isusovo. I ta e se sa njima dogoditi, sa duama iseenim za svedoanstvo Isusovo? Poslednji red
etvrtog stiha:
I oivee i carovae s Hristom hiljadu godina.
Neki smatraju da su to due koje su negde na
nebu. Meutim, ovaj poslednji stih nam objanjava koji su to ljudi. To su mrtvi pravedni: I oivee
i carovae s Hristom hiljadu godina. A ta kae 5.
stih?
A ostali mrtvaci ne oivee dokle se ne svri
hiljadu godina. Ovo je prvo vaskrsenje.
Znai postoji prvo i drugo vaskrsenje. ta Biblija dalje kae?
Blaen je i svet, dakle, blago onom, kae
Biblija, koji ima deo u prvom vaskrsenju, nad njime druga smrt nema oblasti.
ta to znai nema oblasti? Nema vlasti. Koja
je druga smrt? To je smrt za venost.
Nad njima druga smrt nema oblasti, nego e
biti svetenici Bogu i Hristu, i carovae s njim hiljadu godina.
Sada bi trebalo da bude jasnije ono tumaenje koje smo dali na poetku. 7. stih: I kad se
svri hiljadu godina, pustie se Sotona iz tamnice
svoje.
To je ono: Bie odreen na malo vremena.
I izii e da vara narode po sva etiri kraja
zemlje.
Kao da e Sotona jo jedanput pokazati svoje
lice. Mnogi ljudi su razmiljali i diskutovali, kakva
je ta psihologija Sotone? Kako objasniti psihologiju tog bia? Zato za njega nema pokajanja? U
Americi esto poseuju razliite ljude koji su ubice, koji su osueni na elektrinu stolicu, koji su
ubili moda dvadeset, trideset ljudi, i vie. Kada
se prate intervjui sa tim ljudima, utisak koji se stie jeste da zaista postoje bia na ovoj planeti koja u potpunosti nose lik Sotone. On ide na elektrinu stolicu, ali vi ne vidite nijednu trunku pokajanja za ono to je uinio.
Kako to objasniti? Zlo se ne moe objasniti racionalnim kategorijama. Mi to ne moemo u potpunosti objasniti. Ali, oigledno je da postoje ljudi
koji u potpunosti, i dan danas, odsjajuju lik samoga Sotone. I tada se moe bolje razumeti ovaj
tekst. Kae se da e posle hiljadu godina Sotona
izii da vara narode, i ponovo e ih pozvati u boj.
Koga to?
Goga i Magoga, da ih skupi na boj, kojih je
broj ...
Koliko e biti grenika kada Hristos doe?
Kao pesak morski.

Ovde imamo dva misteriozna imena: Gog i

Magog. Biblija kae da e Sotona izai posle
hiljadu godina da vara narode po sva etiri kraja
zemlje, Goga i Magoga. Dakle, narode koji predstavljaju neprijatelje Boje, da ih skupi na boj,
kojih je broj kao pesak morski. I ta e se dogoditi?
I izioe na irinu zemlje, i opkolie oko
svetih...
ta je to oko? To je grad.
... i grad ljubazni, i sie oganj od Boga s neba, i pojede ih.
Ovo je svreno vreme. To je vano da zapazimo, jer kasnije moe biti problem. Ovde jasno kae: I sie oganj s neba i pojede ih. Ovo je svrena radnja. To je zavrna faza takozvane armagedonske bitke. Mnogi su razmiljali o tome ta je
Armagedon. Armagedon ima nekoliko faza, ali
ovo je zavrna bitka Armagedona. Ar megido
znai dolina Megido. Meutim, nigde ne postoji
ova dolina Megido, i zato mnogi smatraju da je
ovo takoe misaona konstrukcija jevrejskih pisaca kojom su opisali poslednji sukob izmeu
dobra i zla.
Mnogi se pitaju da li e to biti fiziki sukob.
Neki ljudi su pre par godina, kada je bio zalivski
rat, pisali: Evo Armagedon je tu, oko nafte e biti
rat, a severni car iz Biblije je Rusija, i razliite
druge pekulacije. Biblijski stav glasi: Armagedon
je poslednji sukob izmeu Boga, koji je simbol
dobra, i svih drugih snaga. Kako ovek moe ratovati protiv Boga? Ne moe ratovati. Sve to moe
jeste da iskae svoj revolt protiv Boga. Dakle, ta
poslednja bitka e biti unitenje zla. I evo ta se
dogodilo, 10. stih:
I avo koji ih varae bi baen u jezero ognjeno i sumporno, gde su zver i lani prorok.
I onda u nastavku postoji problem za neke:
I bie mueni dan i no va vijek vijeka.
Pre toga pie: Pade oganj s neba i pojede
ih, a ovde pie: I bie mueni dan i no va vijek
vijeka. Mi smo ve govorili o ovom tekstu. Uvek
kada je Vuk Karadi prevodio: bie mueni va
vijek vijeka, u grkom tekstu stoji u venost ili
za venost, bie izmueni jednom za celu venost.
Ponovo ovde podvlaimo injenicu, da ako
prihvatimo interpretaciju da e postojati veni pakao, onda moramo prihvatiti dualizam, da postoje dva vena principa, da e kroz celi svemir, kroz
celu istoriju svemira postojati zlo, i da e postojati dobro. Onda je persijsko tumaenje sasvim
logino. Ali, to nije biblijski koncept. Jer, ako na
jednom delu svemira verni uivaju u raju, a na
drugom delu postoji pakao, onda je to neshvatljivo. Pored toga, ako se za grehe, koje je ovek
uinio u konanom vremenu, mui veno, i to je
neshvatljivo. Dakle, smatramo da je sasvim prih-

vatljivo, a i na osnovu celog konteksta Biblije, da

prihvatimo injenicu da eis ton aionon znai
jednom za celu venost. U protivnom, kao to
smo kazali, postoje dva vena principa, to nije
biblijski stav. Cela Biblija govori da zlo ima svoj
kraj, i da mora imati svoj kraj. ta dalje Biblija
kae?
I videh veliki beli presto, to je simbol pobede, i onoga to seae na njemu.
Ko je sedeo na tom belom prestolu? Isus Hristos.
I onoga to seae na njemu, od ijeg lica
beae nebo i zemlja, i mesta im se ne nae. I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom,
i knjige se otvorie, i druga se knjiga otvori, koja
je knjiga ivota, i sud primie mrtvaci, kao to je
napisano u knjigama, po delima svojim.
Znai, nee Bog napamet suditi svetu. Ovde
se koristi simbol knjige. Ovo je ljudski jezik koji
nam jasno govori da Bog ima podatke o svakome
od nas, i da e suditi po pravdi. I pogledajmo 13.
stih:
I more dade svoje mrtvace...
Znai, ako je neko poginuo na moru... Za njih
esto kau: ta e biti s njima? Biblija kae:
I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao
(setimo se uvek da ovde stoji ad - mesto mrtvih) dadoe svoje mrtvace, i sud primie po delima svojim.
Pogledajmo 14. stih kako je divan:
I smrt i pakao baeni bie u jezero ognjeno.
I ovo je druga smrt. I ko se ne nae napisan u
knjizi ivota, baen bi u jezero ognjeno.
I onda, eksplozija ivota odjedanput. Zavreno je sa zlom, i grob, i pakao, sve je to bilo baeno i sve je izgorelo. I ta Jovan vidi posle toga?
I videh nebo novo i zemlju novu, jer prvo
nebo i prva zemlja prooe, i mora vie nema.
ta to znai: mora vie nema? Mi znamo da
more danas zauzima veliki deo ove planete, moda i previe. Verovatno more u budunosti nee
postojati u sadanjoj formi. Moda je mnogo lepe da postoje mala jezera. Postoji, takoe, i drugo objanjenje za ovaj izraz: Jovan, kada je pisao
ovaj tekst, bio je izgnan na ostrvo Patmos, blizu
dananje Turske, nedaleko od grada Efesa. Jovan
je bio sam na ovom kamenitom ostrvu. Postoji i
film koji je snimljen o Jovanu na ostrvu Patmosu.
On je bio izgnan tu na ostrvo Patmos, a njegovi
prijatelji su bili u Efesu. U tom trenutku, more je
za njega predstavljalo problem, prepreku da doe
do svojih milih i dragih. I Jovan kae: Na toj novoj Zemlji ni mora nee biti vie. 2. stih kae:
I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov,
gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukraena muu svojemu. I uh glas veliki s
neba gde govori: Evo svetinje Boje meu ljudi89

ma, i ivee s njima, i oni e biti narod njegov, i

sam Bog bie s njima Bog njihov.
Ovo je jedan od najlepih tekstova. Konano
je Stvoritelj sa svojim narodom. I posluajmo ovaj
4. stih, moda jedan od najlepih u celoj Bibliji:
I Bog e otrti svaku suzu od oiju njihovih, i
smrti nee biti vie, ni plaa, ni vike, ni bolesti
nee biti vie, jer prvo proe. I ree onaj to seae na prestolu: Evo sve novo tvorim. I ree mi:
Napii, jer su ove rei istinite i verne. I ree mi:
Svri se. Ja sam alfa i omega, poetak i svretak.
Bog kae: Ja imam poslednju re. Iako je hiljade nevinih ljudi stradalo, ja imam poslednju
re. Ja u ednome dati iz izvora vode ive zabadava.
U Bibliji je to est termin, gde se kae: edan
za Bogom, edan za Bojom prisutnou. Hristos kae u Jevaneljima:
Blago gladnima i ednima pravde.

A ko je apsolutna pravda? Bog. Biti edan Boga, to znai oseati se nelagodno bez Njega, teiti Njemu, i zato Hristos kae: Kada Bog bude
stvorio novo nebo i novu Zemlju, ja u ednome
dati iz izvora vode ive zabadava. 7. stih:
Koji pobedi, dobie sve, i biu mu Bog, i on
e biti moj sin. A straljivima i nevernima, i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vraarima, i idolopoklonicima, i svima laama, njima je deo u jezeru koji gori ognjem i sumporom, koja je smrt
druga.
Evo tog biblijskog teksta. Dakle, postoji nada,
i Biblija jasno kae da e Bog stvoriti novo nebo i
novu Zemlju. Moda bi ovaj poslednji stih mogli
da nauimo napamet:
Koji pobedi dobie sve, i biu mu Bog, i on
e biti moj sin, ili moja ki.
Koji pobedi dobie sve.

Proroanstvo o 1260 godina

U ovom poglavlju emo prouavati Knjigu
proroka Danila, 7. poglavlje. Mi smo ve prouavali Knjigu proroka Danila, 2. poglavlje. Inae,
Knjiga proroka Danila je tako pisana da u njoj
postoje takozvani paralelni dogaaji. Mi smo itali drugo poglavlje, a u ovom poglavlju emo itati sedmo poglavlje.
Kako je istorija sveta predstavljena u drugom
poglavlju? Predstavljena je onim velikim likom. U
sedmom poglavlju, koje emo ovde itati, nalaze
se paralelni dogaaji, opisana je potpuna istorija
sveta. U drugom poglavlju, to je istorija sveta viena oima jednog neznaboakog monarha,
jednog cara, jednog neznaboca. On je na istoriju sveta gledao kao na jedan sjajan lik koji je odsjajavao slavom, od koga su se ljudi plaili i bojali.
Meutim, u 7. poglavlju, mi emo gledati istoriju
sveta, tu istu istoriju sveta, oima Bojim, i videti kako Bog gleda na tu istu istoriju.
Ono to je za jednog neznaboakog monarha izgledalo kao jedan sjajan lik, za Boga e,
ovde u 7. poglavlju, ta ista istorija biti u vidu zveri, krvolonih zveri, koje grabe svoj plen. Ovde u
7. poglavlju emo imati dodatne elemente u odnosu na 2. poglavlje. U 2. poglavlju, istorija sveta
se zavrila sa onim malim kamenom koji je niotkuda doao bez ruku. To je Hristov drugi dolazak. Ovde emo imati dodatne elemente koji su
vrlo zanimljivi, i verujemo da e istorija sveta postati jo jasnija i da e slika biti kompletirana.
Postoji i 8. poglavlje u Knjizi proroka Danila
koje takoe sadri paralelne dogaaje. Dakle, Da90

nilo je sa razliitih aspekata pokuao da opie ovu

istu realnost, to jest Bog preko Danila. Zato emo
itati 7. poglavlje i pokuaemo da ga analiziramo.
Takoe emo pokuati da budemo objektivni.
Danas je popularno govoriti protiv nekih crkava.
Mi ne smemo dozvoliti toj euforiji da nas ponese,
ali u isto vreme, svako ko poteno ita Bibliju mora imati dovoljno moralne snage da kae istinu.
Zato, kad budemo itali veeras ovo poglavlje,
onda je dobro da pokuamo da shvatimo biblijski
tekst na jedan ispravan nain.
Isak Njutn je, takoe, napisao svoj komentar
o Knjizi proroka Danila. To je jedan zanimljiv komentar. Isak Njutn je bio veliki naunik. On je
proveo mnogo godina analizirajui ovu sjajnu
knjigu, i pokuavao je da pronikne u njene simbole.
Knjiga proroka Danila se deli na dva dela: prvi
deo, koji je istorijski, i drugi deo, koji je proroki.
7. poglavlje je prvo poglavlje koje u sebi sadri
proroke elemente.
Hajde da itamo 7. poglavlje: Prve godine
Valtasara cara Vavilonskoga usni Danilo san.
Dakle, ponovo je tu prorok Danilo. Tu vie nije
Navuhodonosor koji je bio car u Vavilonu, tu je
sada jedan drugi car koji se zove Valtasar, koji je
u stvari bio poslednji car Vavilonske imperije. Danilo je usnio san i video je jednu utvaru ili viziju
koju mu je Bog dao. I onda je napisao san i evo
ta je on video:

I pripovedi ukratko. Danilo progovori i ree:

Videh u utvari svojoj nou, a to etiri vetra
nebeska udarie se na velikom moru.
Dakle, Danilo vidi uzburkano more. Kako emo znati ta je more? Da li emo mi svojom vlastitom pameu rei more u Bibliji predstavlja to i
to? Ne moemo to svojom pameu. Mi smo govorili o hermeneutici, koja je nauka tumaenja
Biblije. Mi moramo u samoj Bibliji pronai odgovor na pitanje, ta je to more. U Otkrivenju u 17.
poglavlju, u 15. stihu, u poslednjoj knjizi Biblije
koja esto kompletira Knjigu proroka Danila, pie
sledee:
I ree mi: Vode to si video, gde sedi kurva,
ono su ljudi i narodi, i plemena i jezici.
Dakle, ta voda predstavlja u Bibliji? Narode,
plemena i jezike. Znai, sad se moemo vratiti nazad, u Danila 7. poglavlje. Danilo vidi veliko more.
Bog mu pokazuje jedno ogromno more, more koje predstavlja narode.
ta predstavljaju vetrovi koji duvaju na tom
moru? Ponovo nam Biblija na to pitanje odgovara: to su kretanja tih naroda, politika zbivanja,
ratovi. Dakle, more je uznemireno, ustalasano,
narodi su u pokretu. To je ljudska istorija koja je
puna ratova i mnogih drugih zbivanja. Ako elimo
da vidimo tekst o tome ta predstavljaju vetrovi,
on se nalazi u Jeremiji 49,26 i tako dalje. Trei
stih:
I etiri velike zveri izioe iz mora, svaka
drugaija.
Dakle, Danilo vidi veliko more, vidi kako vetrovi duvaju, more je ustalasano, i sada vidi kako
iz tog mora izlaze etiri zveri. ta predstavlja more? Narode. Koga predstavljaju zveri? U istom
poglavlju emo nai odgovor, u 17. stihu:
Ove etiri velike zveri jesu etiri cara, koji e
nastati na zemlji.
etiri cara, ili moemo rei etiri carstva, jer
emo videti kasnije iz teksta da je re o carstvima. Recimo, mi znamo da je Napoleon jo kazao:
Drava, to sam ja. Ili Luj XIV je kazao isto to.
Znai, u ovom sluaju carevi su simbol carstva, i
to emo videti kasnije kada budemo itali tekst.
Dakle, ono to smo saznali odmah na poetku
jeste da je Danilo video veliko more, koje predstavlja narode, plemena i jezike, i video je kako iz
tog mora izlaze etiri zveri. Koga predstavljaju
zveri? Predstavljaju carstva koja e biti na Zemlji.
Hajde da itamo kakvo e biti prvo carstvo ili prva
zver:
Prva bijae kao lav, i imae krila orlova.
Kako je u 2. poglavlju bilo predstavljeno vavilonsko carstvo? Zlatnom glavom. Kao to je zlato
najvredniji metal, tako je lav car ivotinja. Vavilonsko carstvo je predstavljeno lavom. Meutim,
nije bilo dovoljno da bude predstavljeno lavom,
nego lav koji ima krila. ta krila predstavljaju u

Bibliji? Krila predstavljaju brzinu osvajanja. Nije

dovoljno to je lav, nego jo ima krila koja mu
pomau da leti. Tako je predstavljeno vavilonsko
carstvo, koje je vladalo od 605. do 538. godine
pre Hrista.
Gledah dokle joj se krila poskuboe...
Ovo je stari izraz. ta to znai krila se poskuboe? Znai da nisu vie bila u stanju da lete.
I podie se sa zemlje i stade na noge kao
ovek, i srce ljudsko dade joj se.
Ovaj drugi deo stiha govori o iskustvu cara
Navuhodonosora koji je bio moan car, ali koji je
doiveo neto strano. On je dobio jednu bolest,
psihiku bolest, gde je mislio da je ivotinja. To je
opisano detaljnije u Knjizi proroka Danila u 4.
poglavlju. Dakle, smatra se da je ta njegova bolest poskubljenje krila, ali kasnije je ozdravio i
postao ponovo kao ovek.
I srce ljudsko dade joj se, on je ponovo dobio svoj presto.
Znai, prva zver je bila kao lav i ona predstavlja vavilonsko carstvo. Imala je krila koja predstavljaju brzinu osvajanja. 5. stih:
Potom, gle, druga zver bee kao medved, i
stade s jedne strane, i imae tri rebra u ustima
meu zubima svojim, i govorae joj se: Ustani,
jedi mnogo mesa.
Kao to je u 2. poglavlju drugo carstvo bilo
predstavljeno srebrom, tako u ivotinjskom carstvu posle lava dolazi medved. Meutim, postoje
detalji, i u tome je fascinantnost Biblije. Medved
koji stoji s jedne strane. Medved predstavlja,
svakako, sledee carstvo - medo-persijsko. Meutim, u toj koaliciji izmeu Miana i Persijanaca,
Persijanci su u poetku bili slabiji, ali kasnije jai
partner, i veina komentatora smatra da medved
koji stoji s jedne strane predstavlja koaliciju u
kojoj su Persijanci bili jai partner.
Tri rebra u ustima svojim. Biblijski teolozi
smatraju da su to prve tri drave koje su Miani i
Persijanci osvojili pre nego to su postali svetska
imperija. To su: 1. carstvo koje je vladalo pre
njih, dakle Vavilon, zatim 2. jedna druga drava
koja se zvala Lidija, i 3. Egipat na jugu. Znai, tri
rebra u ustima, na osnovu veine biblijskih teologa, jesu tri osvojene drave, i to: Vavilon, Egipat
i Lidija.
Ustani i jedi mnogo mesa. Smatra se da je
ovo aluzija na svirepost Persijanaca i Miana koja
je bila nadaleko poznata. To je, dakle, druga zver,
medo-persijsko carstvo, od 538. do 333. odnosno
331. godine. 6. stih:
Potom videh, i gle, druga, kao ris, imae na
leima etiri krila kao ptica, i etiri glave imae
zver, i dade joj se vlast.
Po emu se leopard (kako kau neki prevodi)
ili ris razlikuje od lava? Ljut je, brz je, pa ak moda malo bri od lava. Meutim, da bi se naglasila
91

brzina osvajanja, koliko je lav imao krila? Imao je

dva. Koliko ris ima krila? etiri. Dakle, da bi se
naglasila brzina osvajanja tog carstva, onda se
kae ris, pa jo ima etiri krila. Da li znamo da
nikada niko, takorei u istoriji, nije osvojio celi
onaj ondanji poznati svet kao to je to uinio
Aleksandar Makedonski? etiri krila predstavljaju
tu brzinu osvajanja. I onda sledei tekst kae:
I etiri glave imae zver, i dade joj se vlast.
etiri glave, smatraju biblijski komentatori,
u stvari predstavljaju etiri generala. Kada je
Aleksandar Makedonski umro u Vavilonu, vrlo
mlad, njegova etiri generala: Kasander, Lizimah,
Ptolomej i Seleuk, preuzeli su njegovo carstvo.
Ptolomejci su ostali u Egiptu i Izraelu, Seleuci su
ostali u Siriji, takoe i delu Izraela, a Kasander i
Lizamah su podelili Makedoniju i Aziju. To je trea
zver.
Sve dosadanje zveri moemo objasniti zoolokim kategorijama. Meutim, ova etvrta o kojoj
emo itati je vrlo udna, i zato umetnici kad su
je slikali nisu znali kako da je opiu i naslikaju.
Pogledajmo kako je opisana ova etvrta zver:
Potom videh u utvarama nonim, i gle, etvrta zver, koje se trebae bojati ...
Koga predstavlja ova etvrta zver? Moemo
da pretpostavimo da je u pitanju Rimsko carstvo.
... koje se trebae bojati, strana i vrlo jaka,
i imae velike zube gvozdene, jeae i satirae, i
gaae nogama ostatak.
Da li ovo podsea na gvozdene noge u liku iz
2. poglavlja?
I razlikovae se od svih zveri preanjih, i
imae deset rogova.
Kao to je rimsko carstvo predstavljeno gvoem u onom liku, tako je ovde ta zver udna,
strana, jaka, imae jake zube gvozdene, jeae, satirae, i gaae nogama ostatak, i imae
deset rogova. Kada se raspalo Zapadno rimsko
carstvo, na teritoriji Zapadnog rimskog carstva,
zanimljivo je, zato je ovaj detalj vredan panje,
stvoreno je, ni manje ni vie, deset drava. Dakle,
na toj teritoriji, kada je propalo Zapadno rimsko
carstvo, 476. godine nae ere, nastalo je deset
dravica. Ovde se kae da su to deset rogova.
Rog u Bibliji predstavlja vlast, mo. Dakle, koje su
to drave? To su bili: Alemani, Franci, Burgundi,
Istoni Goti, Zapadni Goti, Anglosaksoni, Svevi,
Heruli, Vandali i Lombardi. Dakle, dananja Nemaka (Alemani), Francuska (Franci) i druge drave. Dakle, to su tih deset rogova. Biblija kae
(ovo je pisano u 6. veku pre Hrista) imae deset
rogova. Meutim, ta se zbiva? Osmi stih:
Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste
meu onim, a tri prva roga iupae se pred njim,
i gle, oi kao oi oveije behu na tom rogu, i usta
koja govorahu velike stvari.
92

Ovo je ve zanimljivo. Dakle, pojavljuje se jedan mali rog. Tri prva roga su se isupala pred
njim. Vreme njegove pojave jeste u vreme kada
je ve postojalo deset rogova. Tri prva roga se
isupae pred njim, iako izgledae mali. Meutim,
ne samo to.
Gle, oi kao oi oveije bijahu na tom rogu,
i usta koja govorahu velike stvari.
Mi za sada ne znamo ko je ta sila, ali itaemo dalje tekst, i onda emo polako objanjavati.
Pre nego to idemo dalje, zapazimo da u ovom
sedmom poglavlju postoje pokreti. Od drugog do
osmog stiha scena se zbiva na Zemlji. Zatim deveti i deseti stih, scena se zbiva na nebu. Tu je
sud. Zatim 11. i 12. stih, ponovo se scena zbiva
na Zemlji. Zatim dalje, 13. i 14. stih, ponovo na
nebu. Dakle, vidimo da je ovo dobro strukturirano poglavlje koje ima svoje pokrete.
Hajde da dalje tekst postepeno itamo, i da
vidimo tumaenje koje daje sam Danilo. Ono to
znamo za sada jeste da je postojalo prvo carstvo
- vavilonsko, drugo carstvo - medo-persijsko, tree carstvo - grko-makedonsko, etvrto carstvo rimsko carstvo. Znamo da je posle raspada rimskog carstva nastalo deset dravica, ali kada su
one nastale pojavio se jedan mali rog, koji imae
oi kao oi oveije, i usta koja govorahu velike
stvari, i pred njim su se iupala tri roga. Koja je
ta sila ili mo koja se pojavila na ovoj teritoriji
Evrope posle raspada paganskog Rima? 9. stih,
scena se zbiva na nebu, i o ovom sudu emo govoriti i kasnije:
Gledah dokle se postavie prestoli, i starac
sede (starac ovde predstavlja Boga) na kom bee odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao ista
vuna (ovo su antropomorfizmi, pokuaj da se
opie Boja linost), presto mu bee kao plamen
ognjeni, tokovi mu kao oganj razgoreo. Reka ognjena izlaae i tecae ispred njega, tisuu tisua
sluae mu, i deset tisua po deset tisua stajahu
pred njim; sud sede i knjige se otvorie.
Dakle, ovde je opisan Bog koji je sudija sveta.
O kom delu suda je re, o tome treba posebno
govoriti. Videemo kasnije da sud ima nekoliko
delova. Kad Hristos bude doao na ovu Zemlju
znae se tano ko e biti spaen, a ko nee biti
spaen. Zato se u Bibliji govori o takozvanom
pre-sudu, koji prethodi Hristovom dolasku, koji
je ve otpoeo na nebu, na osnovu biblijskih proroanstava. O tome emo govoriti kada budemo
tumaili proroanstvo o 2300 godina. Ovaj deo
teksta, smatramo, odnosi se na taj sud koji prethodi Hristovom drugom dolasku. Meutim, 11.
stih kae:
Tada gledah radi glasa velikih rei koje govorae onaj rog, i gledah dokle ne bi ubijena ona
zver i telo joj se raini i dade se da izgori ognjem.

Ovde je sada rog poistoveen sa zveri. Velike

rei je govorio taj rog. I onda 12. stih kae:
I ostalim zverima uze se vlast, jer duina ivotu bee im odreena do vremena i do roka.
I onda je kraj istorije sveta u 13. stihu:
Videh u utvarama nonim, i gle, kao sin
oveiji ...
Ko je sin oveiji u Bibliji? Isus Hristos. 40 puta je Isus Hristos na sebe primenio ovaj izraz sin oveiji.
Sin oveiji iae na oblacima nebeskim, i
doe do starca (starac ovde predstavlja Boga
Oca), i stade pred njim. I dade mu se vlast i slava i carstvo da mu slue svi narodi i plemena i jezici, vlast je njegova vlast vena, koja nee proi,
i carstvo se njegovo nee rasuti.
Ovde je opisano sve, kao to vidimo. Opisana
je prva zver, druga zver, trea zver, etvrta zver,
deset rogova, mali rog, sud Boji, kraj istorije,
Hristos prima vlast. Cela istorija je ovde opisana.
Meutim, mi u ovom trenutku jo ne razumemo
tanu interpretaciju teksta. U 15. stihu kae ovako:
Meni Danilu prenemoe duh moj u telu mom,
i utvare glave moje uznemirie me.
Dakle, ova vizija ga je uznemirila. Pristupih k
jednome od onih koji stajahu onde (verovatno
nebeskom biu, anelu) i zamolih ga za istinu od
svega toga. I progovori mi i kaza mi ta to znai.
Evo sada tumaenja, u samoj Bibliji, vrlo jasno i jednostavno, fascinantno. Evo ta aneo kae Danilu:
Ove etiri velike zveri jesu etiri cara (ili
kazali smo carstva) koji e nastati na zemlji. Ali
e sveci vinjega ... (ko su sveci Vinjega? To je
narod Boji, oni koji e biti spaeni) ... preuzeti
carstvo, i drae carstvo vavijek i dovijeka.
Ovde je rezimirano sve ono to je reeno. Ali
19. stih kae:
Tada zaeljeh znati istinu o etvrtoj zveri, koja se razlikovae od svih i bee vrlo strana, i imae zube gvozdene i nokte bakarne, i jeae i satirae, a ostatak nogama gaae. I o deset rogova
to joj behu na glavi, i o drugom koji izraste i tri
otpadoe pred njim, o rogu koji imae oi i usta
koja govorahu velike stvari i bijae po vienju
vei od drugih.
U poetku smo shvatili da je to mali rog, i u
teologiji je on poznat kao mali rog. Meutim, sada iznenada biblijski pisac kae da je on vei od
svih drugih. Na prvi pogled on je mali, ali u sutini, on je vei od svih drugih. ta je radio taj mali
rog?
Gledah, i taj rog vojevae sa svecima i nadvlaivae ih.
Ko su ti sveci, ta smo kazali? To je narod
Boji, to su verni ljudi. Ovde u tekstu kae: Gledah i taj rog vojevae... ta znai vojevae?

Ratovao je. I nadvlaivae ih. Dakle, re je o

bukvalnom ubistvu, ratnoj pobedi. A 22. stih
kae:
Dokle doe starac, i dade se sud svecima
Vinjega, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo.
Znai, bie jedan period u istoriji oveanstva
kada e mali rog ubijati svece Vinjega, ali e
postojati sud Boji, kada e Bog suditi i tom malom rogu. 23. stih kae, i tu je objanjenje:
Ovako ree: etvrta zver bie etvrto carstvo na zemlji, koje e se razlikovati od svih carstava, i izjee svu zemlju i pogaziti i satrti. I deset
rogova jesu deset careva, koji e nastati iz toga
carstva, a posle njih nastae drugi, i on e se razlikovati od preanjih, i pokorie tri cara.
I sada, 25. stih je vrlo bitan:
I govorie rei na Vinjega (znai protiv samoga Boga e govoriti rei) i potirae svece Vinjega, i pomiljae da promeni vremena i zakone,
i dae mu se u ruke za vreme i za vremena (ovde je u jevrejskom upotrebljen dual koji oznaava dva vremena) i za po vremena.
Koliko je to ukupno vremena? Tri i po vremena. Znai Bog e mu dati, tom malom rogu, da
jednostavno govori protiv Boga, da ubija svece
Vinjega, da pokua da promeni vremena i zakone, i tako dalje. I sve e to on moi da radi u periodu od tri i po vremena. 26. stih kae:
Potom e sesti sud, i uzee mu se vlast, te e
se istrebiti i zatrti sasvim.
Istorijski gledano, koja je to sila, mona sila,
koja je nastala posle 476. godine na teritoriji biveg rimskog carstva, koja e kontrolisati dogaaje Evrope dugo, dugo vremena? Da li je postojala
neka sila, neko carstvo, neka mo razliita od drugih carstava?
Hajde da jo jedanput pokuamo da identifikujemo ko je mali rog, da budemo sigurni. Postoji osam oznaka na osnovu kojih moemo identifikovati ko je mali rog. Prvo: izaao je iz, ili posle
etvrte zveri, znai posle rimskog carstva. Pojavio
se, takoe, posle drugih deset rogova. To pie u
24. stihu. Bio je mali kada se prvi put pojavio, ali
sa vremenom postao je vei od drugih rogova.
Trebalo je da pokori tri cara, tako da, kada se
pojavio, tri druga su bila isupana pred njim. To
je etvrti kriterijum. Peto: imao je oi kao oi oveije i usta koja govore velike stvari, i govorio je
rei protiv Vinjega, potirao je svece Vinjega
(ubijao je), pomiljao je da promeni vremena i
zakone, i sve to dae mu se u ruke za vreme, za
dva vremena, i za pola vremena.
Jedna jedina realnost koja moe zadovoljiti
identitet ove zveri, jeste crkva koja se uzdigla do
religiozno-politike vlasti posle pada rimskog carstva, i koja je uivala jedan posebni uticaj na
umove ljudi izmeu 6. i 18. veka. U poetku, hri93

anska crkva, kao crkva u celini, nosila je naziv

katolika crkva. Izraz katolika crkva nije negativan u svom terminu. Re katolika, znai
univerzalna crkva. Zato Ignacije Antiohijski, prvi
u svojim spisima koristi izraz katolika, jer katolika znai sveopta crkva Boja, univerzalna
crkva. Meutim, ono emu mi moemo dati negativan prizvuk to je rimsko-katolika crkva.
Kad izrazu katolika dodate rimsko, to je
onda neto sasvim drugo. To je prva misao. Pored
toga, o malom rogu postoje interpretacije teologa koji su proistekli iz same katolike crkve. Na
primer, jedan od njih je Manuel La Kunca, jezuita
iz ilea, koji je napisao jednu knjigu, i koji je prvi
kazao: Rimski biskup je mali rog.
Meutim, ne treba uzeti jednu linost i rei:
Jedan papa je mali rog. Treba govoriti uopte o
sistemu papstva kao takvom. Zato? Mi emo polako pokuati da to objasnimo. Ako razumemo ta
se zbiva iza politikih poteza sveta, onda emo
bolje razumeti ova biblijska proroanstva i dananje dogaaje.
Pre nego to doemo na tu negativnu stranu,
treba rei i sledee: katoliki univerziteti u tom
periodu bili su baklja znanja iz prava, medicine i
teologije. Veina katolikih samostana su imali
bolnice, i u to vreme to su bile jedine bolnice koje
su vodile brigu o bolesnima, o siroadi i o starijim
osobama. Jezik katolike crkve bio je latinski, to
je bila lingva franka za diplomatiju i trgovinu.
Katoliki misionari su irili religiju u raznim podrujima zapadne Evrope. Dakle, sam izraz nije
neto negativno. Meutim, vrlo brzo se katolika
crkva pretvorila u policajca Evrope. Rimski biskup
je delio i skidao krune. Ne samo to, svako ko se
nije slagao sa zvaninim stavom katolike crkve
morao je poginuti. To je takozvani tamni srednji
vek koji je poeo negde 538. godine.
Znamo da je Konstantin bio poslednji car koji
je vladao u Rimu. ta se dogaalo? U Rim su nadirala razliita varvarska plemena sa severa. Konstantin je smatrao da e osigurati sigurnost rimskoga carstva ako prestonicu preseli u Konstantinopolj, u Carigrad. Kada je jednostavno Konstantin preao u Carigrad, u Rimu nije bilo nikog od
vladara. Ko je bio jedina linost koja je trebalo da
titi taj narod? Rimski biskup. Postepeno, on poinje da uzima vlast u ruke. Kada je Atila doao
da zapali Rim, da li znate ko je izaao da ga susretne? Rimski papa, koji mu je dao dosta novaca
i ovaj se vratio. To je istina, to je istorijska istina.
Dakle, postepeno, rimski biskup poinje da uzima
vlast u svoje ruke.
538. godine, zvanino, istorijski, on je proglaen ne samo religioznim voom sveta, nego i
politikim, svetovnim voom. Da li znate da je delio krune carevima Evrope? Postoji mnotvo primera koji pokazuju elju maloga roga da domini94

ra svetskom politikom. Na primer, 1076. godine

papa Grgur VII informisao je podanike Henrija IV,
u to vreme imperatora Nemake, da ako se Henri
ne pokaje za svoje grehe, oni nisu duni da ga
sluaju. I Henri IV, koji je u to vreme bio najvei
i najmoniji monarh Evrope, morao je krenuti u
hodoae u Kanosu, jedan grad u Alpima, gde se
nalazio papa. Tri dana je najmoniji monarh Evrope sa bosim nogama u snegu ekao da ga papa
primi i da mu oprosti.
Sledei primer Grgura VII, papa Pije V je
1570. godine napisao spis Onaj koji vlada na nebesima, u kojem je izjavio da je kraljica Engleske
Elizabeta I jeretik i da ona nema pravo da vlada,
i da svim njenim podanicima zabranjuje poslunost. Na Petom lateralskom koncilu, negde 1512.
godine, Hristofer Marcelus je kazao papi, koji ga
nije zato ukorio, sledee rei (zapazimo ove rei,
u pitanju je zvanini rimsko-katoliki sastanak):
Ti si pastir, ti si lekar, ti si vladar, i konano ti
si drugi Bog na Zemlji!
Kada je u pitanju inkvizicija o kojoj je ovde
re: Taj rog vojevae protiv svetaca Vinjega i
nadvlaivae ih, moemo uzeti podatke iz Nove
katolike enciklopedije. Inkvizicija je naroito bila
razvijena u paniji u srednjem veku i predstavlja
najtamniji period istorije hrianske crkve. Ubijeno je, na primer, dve hiljade ljudi za pedeset
godina u Holandiji, etiri hiljade ljudi u Francuskoj, u Parizu, za vreme Vartolomejske noi. U religioznom konfliktu, tzv. tridesetogodinjem ratu,
inkvizicija, ili svi oni koji su ratovali na strani inkvizicije, ubili su negde oko osam miliona ljudi.
Postoje podaci da su bili ubijeni svi oni koji se nisu slagali sa zvaninim stavom crkve.
Na primer, izvesni Don Braun. Oni su prili
njegove noge pre nego to su ga spalili na lomai.
Zatim, zabeleen je jedan drugi sluaj, sa Helen
tark. Stavili su je u dak zajedno sa malom bebom i bacili u vodu, gde je potonula. Zatim sluaj
Vilija Fetija, zato to je saoseao sa svojim ocem
koga su ubili, oni su ga drali svezanog za jednu
ruku i jednu nogu nedelju dana. Muenja su
upotrebljavana u periodu tog srednjeg veka pod
uticajem nemakih obiaja i shvatanja. Kasnije je
papa Inoentije IV dozvolio upotrebu muenja
jeretika od strane civilnih vlasti, svih onih koji se
nisu slagali sa zvaninim stavom crkve. Moemo
nabrojati jo mnotvo ovakvih primera.
O ovome je dosta muno govoriti. U krilu katolike crkve danas ima mnotvo iskrenih ljudi koji slue Bogu na najbolji mogui nain. Ali, kada
govorimo o ovom problemu sa aspekta biblijskih
proroanstava, onda moramo rei istinu, da je
sistem papstva, takav kakav je bio, trebao da govori ljudima o Bogu, o Hristu, o potrebi da se ljudi
pripreme za carstvo Boje. Umesto toga, crkva se
bavila mnogo vie politikom, orujem, ubijanjem.

Kada su jednom prilikom inkvizitori ubijali, oni

su kazali: Pa tu ima i nevinih ljudi, a ljudi iz crkve su im kazali: Ubijajte sve, Bog e poznati svoje.
Kada o ovome govorimo, mi govorimo o svima nama. Mi ne elimo da kaemo: Oni su samo
loi. Potrebno je da se svi mi nauimo iz istorije,
da su u ime Boga uinjena strana zverstva, i kada pogledate racionalizam i ateizam koji se pojavio u 18. i 19. veku, negiranje Boga, odbacivanje
Biblije, to je bila jedna prirodna reakcija protiv
mranjatva i religije koja vie nije ni izbliza bila
religija koja je opravdavala ono to je trebala da
ui.
Ako danas pogledamo dogaaje, mnogo emo bolje razumeti situaciju, gde se crkva takoe,
bilo koja, ali prvenstveno sada mislimo na rimokatoliku crkvu, mnogo vie bavi politikom nego
objavljivanjem carstva Bojeg. Oni ele carstvo
Boje da stvore na ovoj Zemlji.
Postoji knjiga koju je napisao Malahija Martin,
katoliki profesor sa jezuitskog univerziteta u Rimu, koji je jasno izloio planove katolike crkve,
pre nego to se govorilo o novom svetskom poretku: Rimska furija ima za cilj da vlada svetom.
Ali, to nije cilj Hristove crkve. Ko god bi od nas radio to isto, on pripada istom mentalitetu. Lako je
bacati ljagu na nekog drugog, ali znajmo da svako od nas koji se, umesto da propoveda Hrista,
umesto da govori o planu Bojem za spasenje
ljudi, bavi stvarima koje nisu njegov posao, i
svaka crkva iji zadatak nije prvenstveno da ljude
vodi Hristu i Bogu, nego se bavi drugim stvarima
pod platom neke pobonosti, pripada istom
mentalitetu maloga roga, individualno i kolektivno.
Tekst kae: I govorie rei na Vinjega. Mi
znamo da postoje oprotajnice. U Bibliji pie da je
Bog jedini onaj koji moe oprostiti greh. Da li to
stoji u katolikoj crkvi? Ne. Ako imate dosta novca, donesite, i ja u vam oprostiti ta god hoete.
Platiete misu i gresi e biti oproteni. Moramo
biti vrlo paljivi. Govorie rei na Vinjega. Drugim reima, jednostavno on ima mo da oprata
grehe, on ima mo da spase. Postoji ona trostruka tijara, ona koju papa esto nosi, koja znai da
je on gospodar neba, Zemlje i podzemlja ak,
znai smrti.
Drugi deo 25. stiha kae: I potirae svece
Vinjega, i trea re: i pomiljae da promeni
vremena i zakone.
Prekraj ili tvrdnja jedne crkve da ima mo da
menja Bibliju vodi u inkviziciju. Zato je bitno da se
striktno pridravamo onoga to ja zapisano u
Bibliji. Od onog trenutka kada neko smatra da
ima mo da se udalji od biblijskog teksta i da ide
svojim putem, to e vrlo brzo dovesti do stravinih posledica. Zato, u prolom poglavlju smo i-

tali, oni koji su umrli i koji e biti spaeni, zato

su umrli, da li se seamo? Za re Boju i za svedoanstvo Isusa Hrista. Znai, za ono to je Isus
posvedoio, ono to je On kazao, jer sve drugo
vodi u rat, u ma.
Pomiljae da promeni vremena i zakone.
Ovde je re pre svega o promeni kalendara (da
promeni vremena) i o promeni moralnog zakona.
I dae mu se, sve to e on moi da radi i da
vlada, u toku tri i po vremena. Hajdemo, za trenutak, u knjigu Otkrivenje, koju smo u prolom
poglavlju itali, u 12. poglavlje. Ovde je simbolika
drugaija, ali je smisao vrlo slian. Da kaemo samo, da ena u Bibliji, ena potena, ista, predstavlja pravu Hristovu crkvu. Sa druge strane,
bludnica predstavlja otpalu crkvu (vidi: Efescima
5,25-32, Otkrivenje 19,6-9). Dakle, u Bibliji postoje jasno: prava Hristova crkva, i postoji otpala
crkva. I ovde je re o progonstvu. Mi emo govoriti kasnije o ovom celom poglavlju. Uglavnom,
12. poglavlje, 6. stih kae:
A ena utee u pustinju, re je o pravoj crkvi
koja je bila progonjena od inkvizicije, i koja je
pobegla u neka tajna mesta, gde imae mesto
pripravljeno od Boga, da se onamo hrani hiljadu i
dvesta i ezdeset dana.
To je jedan tekst. Zatim, 14. stih: I eni dana
bie dva krila orla velikoga da leti u pustinju na
svoje mesto, gde e se hraniti vreme i vremena i
po vremena, sakrivena od lica zmijina.
Dakle, u Otkrivenju nalazimo takoe isti ovaj
period. ena utee u pustinju i tamo e se hraniti tri i po vremena. Pogledajmo sada dalje, ovde
je re o toj zveri. 13. poglavlje zasluuje detaljno
prouavanje, jer u 13. glavi re je o saradnji katolike crkve i Sjedinjenih Amerikih Drava. To
su teolozi propovedali sto pedeset godina unazad, kada niko u to nije verovao. Mi danas ivimo
u tom vremenu. Amerika je protestantska zemlja,
i niko to nije oekivao. Danas, na alost, Amerika
je produena ruka i u uskoj je saradnji sa Vatikanom. Pogledajmo drugi stih:
I zver koju videh bee kao ris, i noge joj kao
u medveda i usta njezina kao usta lavova, i dade
joj zmija, to je Sotona, silu svoju, i presto svoj.
Sad je odjednom ovaj mali rog ovde opisan
kao da ima karakteristike svih onih carstava:
medved, ris, i tako dalje, sve ono najgore to je
bilo. Pogledajmo trei stih:
I videh jednu od glava njezinih kao ranjenu
na smrt, i rana smrti njezine izlei se. I udi se
sva zemlja iza zveri, i poklonie se zmiji koja dade
oblast zveri. I poklonie se zveri govorei: Ko je
kao zver, i ko moe ratovati s njom?
Posle drugog svetskog rata, kada su Staljinovi
generali govorili Staljinu da dobro obrati panju
na odnose sa Vatikanom, on je oholo kazao: Kaite mi, koliko Vatikan ima divizija? A general mu
95

je odgovorio: Nijednu, ali mu ne treba nijedna,

jer je celi svet pod kontrolom Vatikana.
Ko je kao zver? Mi sad vidimo neke konce
koje povlai, i ko moe ratovati s njom? 5. stih:
I dana joj bie usta koja govore velike stvari
i huljenja, i dana joj bi oblast da ini etrdeset i
dva meseca.
Princip tumaenja biblijskih proroanstava
jeste da je jedan dan jednak jednoj godini. To je
princip tumaenja na osnovu 4. Mojsijeve 14,34 i
Jezekilja 4,6. Mi ovde imamo 1260 dana. Ako uzmemo da mesec ima 30 dana, 42 meseca imaju
1260 dana, odnosno 1260 godina (na osnovu
izvetaja o Potopu iz 7. poglavlja 1. Knjige Mojsijeve, mnogi teolozi smatraju da je mesec pre
Potopa trajao 30 dana, a da je godina imala 12
meseci). Ako izraunamo koliko iznose tri i po
vremena, tako to uzmemo da je jedno vreme jedna godina (na osnovu Danila 4,16), to je tri i
po godine, a tri i po godine ponovo imaju 1260
dana (ako godina ima 12 meseci, a mesec 30 dana). Zato se ovo proroanstvo zove proroanstvo o 1260 godina dominacije malog roga.
Kazali smo da je 538. godine rimski biskup
dobio ne samo religioznu vlast nego i svetovnu
vlast. Hajde da dodamo na tu godinu ovaj period
od 1260 godina. Mi onda stiemo u 1798. godinu.
Tada e, kae Biblija, ovaj mali rog ili ova zver doiveti ranu smrtnu. ta se tada dogodilo? Tada je
Napoleon ratovao sa rimskim papom, i Napoleonov general Bertije je doao u Rim dok je papa
sluio misu, i odveo ga je u uveno Avinjonsko
ropstvo. Tada se irom Evrope mislilo da se papstvo vie nikada nee oporaviti. I dugo vremena
su postojali dvojica papa, jedan u Avinjonu, drugi
u Rimu. Jedan je drugog nazivao antihrist i
mali rog. Meutim, Don Viklif, koji je bio u Engleskoj, poznati teolog, kazao je: I jedan i drugi
su mali rog. Dakle, to je taj period papske dominacije.
Kada je bio zarobljen rimski biskup, svi su
mislili: Gotovo je sa papstvom. Meutim, Biblija
to nije kazala. ta je kazala Biblija?
Zadobie smrtnu ranu, i rana smrti njezine
izlei se, i udi se sva zemlja iza zveri, i poklonie
se zmiji, tu je re o Sotoni, koja dade oblast
zveri.
Doi e do izleenja. I zaista, 1929. godine,
Musolini je potpisao Konkordat sa papom Gasparijem, i tako je papstvo zvanino dobilo natrag
privilegije koje su mu nekad oduzete.
Zatim, 10. stih 13. poglavlja Otkrivenja kae:
Ko u ropstvo vodi, bie u ropstvo odveden (govori se o zadobijanju smrtne rane zveri, odnosno
odvoenju pape u rostvo), a ve sledei, 11. stih
kae: I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje, i
imae dva roga kao u jagnjeta i govorae kao
adaha.
96

Dakle, u periodu odvoenja pape u ropstvo,

pojavie se jedna druga sila (zver). Zato veina
biblijskih naunika smatra da se ovde radi o Sjedinjenim Amerikim Dravama?
Prvo, Biblija kae da e pojava druge zveri biti
u vreme odvoenja prve zveri u ropstvo (zadobijanja smrtne rane). Mi znamo da je papa odveden
u ropstvo 1798. godine, a prvi ustav SAD je donet
1789. godine.
Drugo, kae se da ova druga zver izlazi iz
zemlje, dok je prva zver izala iz mora. Ako
more predstavlja ljude, narode, plemena i
jezike (Otkrivenje 17,15), dakle gusto naseljenu
teritoriju, logino je da zemlja predstavlja retko
nastanjenu teritoriju. Znamo iz istorije da je tlo
Amerike, u skoroj prolosti, zaista bilo retko nastanjeno. Pored toga, Otkrivenje 12,16 kae da je
zemlja pomogla eni (crkvi). Znamo da su
mnogi religiozni ljudi srednjeg veka beali od
papskog progona u Ameriku.
Tree, kae se da ova druga zver izgleda kao
jagnje (dakle, u pitanju je mlada sila, kao to je
Amerika zaista mlada drava), a govori kao adaja. Ovde komentar oigledno nije potreban.
Pored toga, 12. stih dalje kae da Amerika
svu vlast prve zveri (papstva) injae pred
njom. Mi vidimo da se to ve danas deava. I kae se, dalje, da e uiniti da joj se svi, koji ive na
zemlji, poklone.
I konano, ako itamo dalje tekst videemo,
doi e dan kada neete moi ni kupiti ni prodati
ako se ne poklonite zveri. Evo, to pie, moemo
itati, u Otkrivenju, u 13. poglavlju, 17. stihu:
Da niko ne moe ni kupiti ni prodati, osim ko
ima ig, ili ime zveri, ili broj imena njezina. Ovde
je mudrost. Ko ima um neka izrauna broj zveri:
jer je broj ovekov i broj njezin est stotina i
ezdeset i est.
ta znai broj 666? Papa je krunisam razliitim titulama. Jedna od njih je VICARIUS FILII
DEI, to znai Zamenik Sina Bojeg. Poto
latinska slova predstavljaju brojeve, dobijamo:
V=5, I=1, C=100, A,R=0, I=1, U=V=5, S=F=0,
I=1, L=50, I=1, D=500, E=0, I=1. Dakle: 5 + 1
+ 100 + 1 + 5 + 1 + 50 + 1 + 1 + 500 + 1 =
666.
Papa takoe nosi titulu: LATINVS REX SACERDOS, to znai Latinski car i svetenik, koja
takoe u sebi nosi broj 666. Tu je, takoe, i titula DVX CLERIS ili Prvosvetenik, koju papa
poseduje, iako u Bibliji pie da je Hristos na prvosvetenik (Jevrejima 8,1). I ova titula u sebi
nosi broj 666.
Zato je vrlo vano, kakvi smo mi ljudi. Zato je
vrlo vano da ostanemo na temeljima Boje rei
iznad svega. Svako skretanje od Hristovog uenja
je tragino za religiju. Hristos je kazao: Vi ste so
zemlji. ta to znai? Svuda gde ivi religiozni

ovek, on bi trebalo da d ukus. Beznae je

svuda oko nas. Religiozan ovek je onaj koji ima
nadu u svojim grudima, koji zna u ta veruje, koji
bolje razume istoriju ovoga sveta.
Ili, na drugom mestu Isus je kazao: Vi ste
svetlost svetu. Zato je vrlo vano da se i mi pouimo. Mi smo govorili o biblijskom proroanstvu
o 1260 godina.

Meutim, iznad svega je vano za nas koji

ivimo, mi smatramo pri kraju istorije sveta, da
budemo so zemlji. Ako ljudi i danas nose plat
religioznosti, a u stvari ne slede Hrista, mi treba
da budemo drugaiji, uz Boju pomo, naravno,
skromno i ponizno.

Zato krtenje?
Pokuaemo postepeno i polako da uemo u
problem biblijskih obreda. Tema nije ni malo jednostavna, jer su razlike u tumaenjima zaista velike.
Usput da kaemo i to, jer neki pitaju: Biblije
su razliite, kako emo znati koja je prava istina?, i tako dalje. Zato bi jo jedanput podsetili i
naglasili: Biblija je jedna. Postoji utvren biblijski
tekst, a razlike koje postoje su toliko minimalne,
da su takorei beznaajne kada su u pitanju centralne biblijske istine. Zato smatramo da je velika
zabluda baviti se problemom da li mi posedujemo istinsku Bibliju. Postoji jedna Biblija i jedna
biblijska istina, i svako ko eli moe utvrditi tu istinu. Niko ne moe imati izgovora da nije mogao
utvrditi tu istinu.
Naravno, ko hoe da ne pronae biblijsku istinu, on to takoe moe. Onda e onda namerno
izbei da pronae istinu.
U ovom poglavlju emo govoriti o nekim biblijskim obredima. Mi emo ovde spomenuti dva
obreda koja postoje. Prvi emo ukratko spomenuti, a na krtenju emo se zadrati due. Obredi o
kojima emo govoriti jesu: 1. Obred Veere Gospodnje ili priesti, ili euharistije, i 2. Obred krtenja.
Zato prvo nekoliko rei o obredu priesti. Otvoriemo Bibliju u Prvoj Poslanici Korinanima,
11. poglavlje. itaemo od 23. stiha:
Jer ja primih od Gospoda to vam i predadoh, da Gospod Isus onu no u koju bijae predan uze hleb. I zahvalivi prelomi i ree: Uzmite,
jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi, ovo
inite meni za spomen.... Jer kad god jedete ovaj
hleb i au ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne doe. Tako koji nedostojno jede
ovaj hleb ili pije au Gospodnju, kriv je telu i krvi
Gospodnjoj. Ali ovek da ispituje sebe, pa onda
od hleba da jede i od ae da pije.
O emu je re? Moda bi bilo dobro da se ponovo preselimo u tu malu prostoriju, u tu sobu, u
kojoj se Hristos nalazio te poslednje sedmice pre
nego to je bio razapet. On je sedeo zajedno sa
svojim uenicima oko stola. U stvari, On nije se-

deo. Ljudi tog doba su obino obedovali tako to

su bili naslonjeni na lakat, na ruku, imali su male
jastuke koje su stavljali ispod lakta, bili su u poluleeem poloaju, a tu je bio mali sto na kom je
bila hrana. Hristos je iskoristio simbole, to jest
hleb i neprevreli groani sok (koji se tada zvao
vino), koji su se nalazili na tom stolu, i eleo je
da nam ukae na neto, da nas podseti na Praznik Pashe, praznik koji podsea na izlazak iz egipatskog ropstva, kao i na izlazak iz duhovnog ropstva kojeg e On uskoro omoguiti svojom rtvom.
Naime, On je uzeo hleb koji je bio na tom stolu, i hleb je uporedio sa svojim telom. Takoe je
uzeo je sok, groani sok ili vino, iru, i kazao je:
Ovo je krv moja. Ovo je telo moje, ovo je krv
moja. Zato je Hristos o tome govorio? Mi smo
ve govorili o Hristovoj smrti na krstu Golgote. Sa
biblijske take gledita, Hristova smrt na krstu
Golgote, i tri dana kasnije vaskrsenje, jesu najvei dogaaji u istoriji oveanstva. Zato je Hristos
eleo da se seamo tog dana. Kako? Na taj nain
to emo obeleavati Praznik Pashe i to emo s
vremena na vreme koristiti ove simbole i seati se
Hristove smrti i vaskrsenja.
Ovde su razlike ogromne, kada je u pitanju
tumaenje. Mi smo itali iz Korinanima Poslanice
izvetaj o toj veeri. Poslednja veera je slika
koju je naslikao Leonardo Da Vini. On je naslikao
tu veeru gde Hristos sedi, mada mi verujemo da
je to drugaije bilo. Hristos je uzeo te elemente
koji su bili na stolu, i eleo je da svojim uenicima da jednu duboku i vanu pouku za njihov duhovni ivot. U Jevaneljima takoe postoje slini
izvetaji gde se spominju simboli koji su bili na
stolu, hleb i vino. Hristos je svojom smru obezbedio spasenje svima koji to ele.
Pavle je kazao: Ja primih od Gospoda to
vam i predadoh, da Gospod Isus onu no u koju
bie predan, uze hleb i ree: Ovo je telo moje,
i tako dalje. Meutim, 25. stih kae:
Ovo vi inite.
Ne samo da su Hristovi uenici inili, nego svi
drugi uenici, na osnovu apostola Pavla, dobili su
97

zadatak da to isto ine. Kao to smo kazali, razlike u tumaenjima su ogromne, kada su u pitanju hleb i vino. Najpre, u nekim crkvama postoji
teorija koja se zove transupstancijacija. Ona dolazi od dve rei: trans i supstanca, to znai
promena supstance. O emu je re? Re je o tome da se veruje, da kada se hleb i vino nau na
stolu, da u tom trenutku kada svetenik blagoslovi taj hleb i to vino, da se hleb i vino pretvaraju u stvarno Hristovo telo i stvarnu Hristovu krv.
To je uenje o transupstancijaciji. Problem koji
naravno stoji iza ovoga jeste, da je Hristos kazao:
Ovo je telo moje, i zato je velika grupa teologa
dola do zakljuka, da u trenutku kada svetenik
blagoslovi hleb ili vino, da se taj hleb pretvara u
stvarno Hristovo telo, a vino u stvarnu Hristovu
krv. Uostalom, da li znate ta znai misa? Misa
znai rtva. Tako veina teologa u katolikoj
crkvi smatra da Hristova rtva na krstu Golgote
nekako nije bila dovoljna, nego da se Hristos
uvek iznova na neki misteriozni nain rtvuje.
Mnogi teolozi tokom istorije nisu se mogli sloiti sa uenjem o transupstancijaciji. Zato? Jer su
postojale mnoge zloupotrebe u katolikoj crkvi
zbog ovakvog verovanja. Naime, svetenik je na
neki nain bio iznad Hrista. Kada svetenik poeli,
dakle, Hristos se rtvuje.
Postojao je jedan teolog, koji nikada nije mislio da se odvoji od katolike crkve, ali je to postepeno morao, zbog ovakvog uenja crkve. On nije
mogao da se sloi sa uenjem o transupstancijaciji, tako da je on uio neto to se zove konsupstancijacija. ta to znai? To znai, kako on
kae: Nemogue je da se hleb i vino, u trenutku
kada ih svetenik blagoslovi, stvarno pretvaraju u
Hristovo telo i Hristovu krv. Ali Hristos je kazao:
Ovo je telo moje. Zato je Hristos prisutan u hlebu
i u vinu, na izvestan nain, ja ne znam na koji, ali
On je tu. Zato se to zove konsupstancijacija. On
se ovim opisom nije puno udaljio od koncepta
transupstancijacije.
Drugi teolozi ipak su doli do shvatanja koje
mi danas nazivamo simbolino shvatanje, tj. vera da se hleb i vino ne pretvaraju u stvarno Hristovo telo i stvarnu Hristovu krv, nego da su ovi
elementi samo simboli koji nas podseaju na veliki dogaaj na krstu Golgote.
Jo jedanput emo ponoviti ovaj zadnji stav, a
to je stav za koji mi smatramo da je biblijski stav.
Dakle, hleb i vino koje imamo prilikom Praznika
Pashe ili prilikom obreda Veere Gospodnje, u
tom trenutku predstavljaju simbole koji nas podseaju na ono to se dogodilo 31. godine nae
ere - na smrt Isusa Hrista na krstu Golgote.
Smatramo da nije potrebno da se Hristos uvek iznova rtvuje, i da je Hristova smrt na krstu Golgote bila jednom zauvek sasvim dovoljna. Duboko smo ubeeni da priest ili veera Gospodnja
98

imaju dvostruko znaenje, da uvek kada ovek

uzima hleb i vino on se vraa u prolost, on se
jednostavno sea tog najveeg dogaaja, on zna
da je Isus Hristos umro za njegove grehe.
Ali, u isto vreme ovek ide i u budunost, jer
spasenje koje je Isus Hristos izvojevao na krstu
Golgote nije jo uvek doivelo svoju istorijsku realizaciju, i ovek se nada i ivi u nadi da e spasenje koje je ovde Hristos osigurao doiveti svoje
ispunjenje kada On bude po drugi put doao.
Otud ova tenzija, ova napetost izmeu onoga to
je bilo i onoga to e biti, jer Pavle kae:
Jer kad god jedete ovaj hleb i au ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete ... ta to znai,
smrt Gospodnju obznanjujete? Podseate se.
Dokle? Dokle ne doe. Ovde imamo dva elementa: prolost - smrt na krstu Golgote i izlazak
iz ropstva, i budunost - Hristov drugi dolazak.
Ono to smatramo da je vrlo vano jeste da
je Bog na jedan poseban nain prisutan prilikom
veere Gospodnje. Kad god se ovek pripremi za
veeru Gospodnju, Bog je Duhom svojim tom prilikom prisutan na jedan poseban nain u srcima
ljudi, i On tada na poseban nain deluje. Neto se
zbiva u tom trenutku. Zbiva se to da je Bog spreman da menja ljudsko srce. To je dan, takoe,
kada ovek u svetlosti krsta ispituje samoga sebe.
To je dan velike promene. Zato rei da je veera
Gospodnja ili priest samo jedan obini obred, ni
to nije istina. Pokuajmo da se pripremimo za taj
obred kao to to pie u Bibliji i doiveemo jedno
posebno iskustvo.
Kada slaviti veeru Gospodnju ili priest (osim
na sam dan Pashe)? U razliitim crkvama postoje
razlike u tome. Zato postoje razlike? Verovatno
zato to se za apostole kae, u Delima apostolskim, recimo, u 2. poglavlju, u 46. stihu:
I svaki dan bijahu jednako jednoduno u crkvi, i lomljahu hleb po kuama, i primahu hranu s
radosti i u prostoti srca.
Oigledno je da su se apostoli posle Hrista vrlo esto sastajali, ovde kae svaki dan, i seali
se smrti Isusa Hrista na krstu Golgote. Smatramo
da to ne treba da bude suvie esto, jer bi to onda izgubilo svoj vani smisao, ali nije dobro ni da
proe suvie dug period izmeu dve Veere Gospodnje. Ako je crkva u pitanju, dobro je da se odrede odreeni termini kada e crkva uestvovati u
Veeri Gospodnjoj, kada e se seati Hristove
smrti na krstu Golgote, Njegovog tela koje se lomilo i Njegove krvi koja je bila prolivena, i kada
e u isto vreme uputiti pogled u budunost, i znati da e Isus doi i dati spasenje koje je ponudio
svojom smru na krstu Golgote.
Postoji ono to se u teologiji naziva ve i ne
jo. Ti su termini vrlo bitni u teologiji. Ve neto to se ve dogodilo, ali to ve je takoe
povezano sa onim ne jo. Ve je ono to je

Isus uinio na krstu Golgote, a ne jo je istorijska realizacija ili ispunjenje onoga to je Hristos
uinio na krstu Golgote. Dakle, postoji u Bibliji
esta napetost izmeu ve i ne jo. O Veeri
Gospodnjoj su napisane knjige i knjige, i rasprave
u istoriji religije. Ovo je jedan rezime, ne moe
biti manji.
Takoe se mogu nai diskusije u vezi hleba i
vina prilikom Veere Gospodnje. Smatramo da je
biblijski stav da treba koristiti beskvasni hleb i bezalkoholno vino. Zato beskvasni hleb? Zato je
Bog zapovedio da se tada koristi beskvasni hleb.
Zato to kvasac esto u Bibliji predstavlja greh.
Kao to se kvasac iri, da kaemo lananom reakcijom, tako se i greh vrlo esto iri. Zato smatramo da bi trebalo koristiti beskvasni hleb i groani sok, a ne alkohol. Zato? Zamislimo da religiozni ovek dolazi pred sto u crkvi gde su postavljeni hleb i vino. On dolazi ovde sa dubokim ubeenjem da e tu nai ivot. Isus je kazao: Ja sam
ivot. Ja sam hleb ivota, i ovek veruje da e tu
pronai ivot, na tom malom stolu. Meutim, on
tu pronalazi alkohol. Zatim izae iz te prostorije i
kae: U redu, ako sam na tom stolu naao alkohol, zato ne bih pio alkohol?
Mi emo u sledeem poglavlju o tome govoriti. Alkohol je unitio milione i milione ljudi, porodica, brakova i dece na ovoj planeti. Umesto da
naete ivot na stolu ivota, vi nalazite smrt i
opravdanje za alkohol. Duboko smo ubeeni da
alkohol i religiozni um nemaju nita zajedniko.
Postoji neto to je Hristos uinio, a to bismo
mogli da spomenemo pre nego to analiziramo
obred krtenja. Hajde da itamo o tome. Jevanelje po Jovanu, 13. poglavlje. Ovde imamo da
Hristos pere noge svojim uenicima. Ovaj obred
se praktikuje u nekim crkvama, dok se u drugim
crkvama ne praktikuje. Istina je da rimski papa
jedanput godinje opere nekolicini rimskih siromaha noge da bi ispunio ovaj obred. Meutim,
posluajmo ta je Hristos kazao svojim uenicima. Jevanelje po Jovanu 13. poglavlje, 1. stih:
A pred praznik, znajui Isus da mu doe as
da pree iz ovoga sveta k Ocu, kako je ljubio
svoje koji bijahu na svetu, do kraja ih ljubi. I po
veeri, kad ve avo bee metnuo u srce Judi
Simonovu Iskariotskome da ga izda, znajui Isus
da mu sve otac dade u ruke, i da od Boga izie,
i k Bogu ide, ustade od veere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapree. Potom usu vodu
u umivaonicu i poe prati noge uenicima i otirati
ubrusom kojim bee zapregnut.
Sada nailazimo na reakciju Simona Petra.
Zato je on reagovao? Evo o emu je re. U zemljama gde se ovo dogaalo putevi su bili pranjavi, i ako biste vi doli kod mene u goste, moj
prvi zadatak bi trebao da bude da moj sluga vama opere noge. Dakle, dunost sluge je bila da

opere noge. To je bila praktina potreba jer su

noge bile pranjave, i mnogo se lake spavalo
posle toga. To je bio jedan obiaj panje prema
gostu koji je u vaoj kui. Dakle, sluga je to radio.
Meutim, ta se dogodilo ovom prilikom?
Hristos je skandalizovao svoje uenike. Zanimljivo
je, da pred Hristovu smrt, oni su se jo uvek
raspravljali ko je najvei meu njima, ko e biti u
buduoj vladi koju e On osnovati, ko e biti jedan od prvih ministara. Da bi odstranio, na neki
nain, tu ljudsku pustu elju za vladavinom nad
drugima i oholost, Hristos je uinio neto to je
uznemirilo sve njih. On sam je skinuo onu rimsku
togu, uzeo je pekir i poeo da pere noge uenicima. On je postao sluga, On, uitelj, rabin. Ali, ta
Petar kae? 6. stih:
Onda doe k Simonu Petru, i on mu ree:
Gospode! Zar ti noge moje da opere? Isus odgovori i ree mu: to ja inim ti sad ne zna, ali
e posle doznati. Ree mu Petar: Nikad ti nee
oprati moje noge. Isus mu odgovori: Ako te ne
operem, nema dela sa mnom. Ree mu Simon
Petar: Gospode! Ne samo noge moje, nego i ruke
i glavu.
Petar, kada je video da su stvari ozbiljne, kae: Ne samo noge, Gospode, operi me celog.
Isus mu ree: Opranome ..., ko je taj
oprani? To je onaj koji je ve krten, ... ne treba
do samo noge oprati, jer je sav ist; i vi ste isti,
ali ne svi. Jer znae izdajnika svojega, zato ree:
Niste svi isti. A kad im opra noge, uze haljine
svoje, i sedavi opet za trpezu ree im: Znate li
ta ja uinih vama? Vi zovete mene uiteljem i
Gospodom, i pravo velite, jer jesam. Kad dakle ja
oprah vama noge, Gospod i uitelj, i vi ste duni
jedan drugome prati noge. Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako inite to ja vama uinih. Zaista,
zaista vam kaem: nije sluga vei od gospodara
svoga, niti je poslanik vei od onoga koji ga je
poslao. Kad ovo znate, blago vama ako izvrujete.
Smatramo da je ovo jedan od najlepih simbola slube blinjima. U srcu prvobitnog greha
oveka, onog prvog koji je uinjen jo u Edenskom vrtu, bila je elja za dominacijom nad drugima, elja da se ovek izdigne, ak iznad Boga. I
dan danas postoji elja da vladamo naim blinjima. Biti sluga svom blinjem, to znai ovo to je
Isus uinio, poniziti se do te mere, da je ovek
spreman da opere noge svom blinjem, da bude
sluga. Naravno, ovo je simbol koji u sebi sadri
duboku poruku koja bi bila jedan izvanredan katalizator za ljudsko drutvo. Sluiti svom blinjem,
ljubiti ga do te mere, voleti ga, da smo spremni
da mu sluimo. Isus kae: Kad ja, uitelj i Gospod, oprah vama noge, i vi ste duni jedan drugome prati noge. Kad ovo znate, blago vama ako
izvrujete.
99

Dakle, prvi obred o kome smo govorili jeste

obred veere Gospodnje, gde verujemo da su
hleb i vino simboli Hristovog tela, a sada emo
govoriti o obredu krtenja.
Danas je to vrlo popularno, i mnogi trae krtenje. Kakvo je biblijsko krtenje? Zato emo, na
poetku, krenuti stazama crkvene ikonografije.
To znai, pokuaemo da pratimo stare ikone koje
govore o obredu krtenja u crkvama. Pre toga,
recimo da je krtenje veoma stari obred koji nije
prva poela da praktikuje hrianska crkva. Skoro
svako zna, da je Jovan Krstitelj, pretea Isusa
Hrista, krtavao svoje uenike na reci Jordanu. To
je takoe bio nain na koji su Jevreji primali prozelite ili druge koji nisu bili Jevreji, a koji su eleli
da prihvate religiju ivog Boga. Neki istorijski podaci potvruju da je jevrejska sekta Eseni, koji su
iveli u Kumranu, takoe praktikovala obred krtenja u vodi.
Mogu se videti u mnogim crkvama, na prozorima ili meu drugim motivima, umetnike slike,
neki put dosta naivne, a neki put mnogo lepe i
strunije, na kojima se vidi Jovan Krstitelj koji
stoji u vodi do pojasa i sipa vodu na Hristovu glavu. Neki put Jovan Krstitelj dri u svojoj ruci ljuturu koljke, odakle pada jedan tanki mlaz vode
na Hristovu glavu, koji u vodi stoji do pojasa. Na
nekim starijim kompozicijama od ovih, moe se
videti jedan providan, prozraan val vode koji
pokriva Hrista sve do ramena.
Zato ovo iznosimo? Imate ikone koje su skorijeg datuma. Ikone koje su novije prikazuju Jovana kako sipa vodu na Hristovu glavu. Ikone
starijeg datuma pokazuju Hrista kako stoji u vodi,
u potpunosti uronjen ili zaronjen. Ovo nam moe
neto posvedoiti.
Meutim, idemo dalje u razvoju ovog obreda.
Bilo bi dobro da spomenemo da postoje ostaci
starih krstionica. One su obino u starim crkvama, i obino se mogu videti pored oltara gde se
nalaze poklopci od oksidisanog metala i na kojima je obino izgraviran krst, ili su neke od njih
ukraene mozaikom ili nekim drugim motivom.
Na primer, postoji jedna heksagonalna krstionica,
koja potie iz 11. veka, u kojoj se krtenje obavljalo uronjavanjem u vodu.
Mi namerno spominjemo ovu crkvu iz 11. veka, jer u njoj postoje tri krstionice. Jedna od njih
bila je tako nainjena da je religiozni ovek ili neofit mogao da ue u vodu stepenicama koje su
bile nainjene, i tamo je mogao biti krten uronjavanjem u vodu. Meutim, iznad ove heksagonalne krstionice nalazi se jedan manji bazen koji je
sluio za krtenje dece uronjavanjem. Dakle, u
najstarijim krstionicama koje postoje, krtavali su
se samo odrasli ljudi, i to uronjavanjem. Ova druga krstionica sluila je za krtavanje dece uronjavanjem.
100

Prvi put je krtenje dece poelo da se obavlja

u 4. veku nae ere. to se tie krtenja kropljenjem (ili prskanjem), ono je prvi put obavljeno
tek u srednjem veku. Meutim, u ovoj crkvi koju
smo spomenuli, nalazio se: prvi bazen - krtenje
odraslih uronjavanjem, drugi bazen koji je nainjen iznad ovog - krtenje dece uronjavanjem, i
konano trei bazen, sasvim mali, takoe heksagonalan, ukraen slikama svetaca, sluio je za
krtenje dece i odraslih kropljenjem. Ovo je izvanredan primer onoga to se dogaalo. Tri krstionice. Prva velika, sa stepenicama, sluila za krtavanje odraslih uronjavanjem. Drugi, mnogo
manji bazen, sluio je za krtenje dece uronjavanjem. Konano, jedan mali bazen, sluio je za
krtavanje odraslih i dece kropljenjem.
I hrianske ikone, kao i krstionice po crkvama, govore o razvoju ovog obreda. Ono to je
Hristos ostavio svojoj crkvi bilo je krtenje uronjavanjem u vodu. Kasnije, sve vie dodataka ulazi u
crkvu. U poetku deca nikada nisu bila krtavana,
a kasnije je poelo krtenje dece, i to u 4. veku.
Kasnije, u srednjem veku poelo je krtenje kropljenjem i dece i odraslih.
To je istorijski deo, a sada poimo u biblijski
tekst, da vidimo kako se Hristos krstio i kada se
Hristos krstio. Jevanelje po Mateju, 3. poglavlje,
13. stih:
Tada doe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti. A Jovan branjae mu govorei: Ti
treba mene da krsti, a ti li dolazi k meni? A Isus
odgovori i ree mu: Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi ga. I
krstivi se Isus izie odmah iz vode, i gle, otvorie
mu se nebesa, i vide Duha Bojega gde silazi kao
golub i doe na njega. I gle, glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji.
Ovaj poslednji opis pokazuje da biblijski obredi nisu samo obredi, da se tom prilikom zbiva
neto posebno. Neto posebno se zbilo i sa Isusom Hristom. Prilikom krtenja Bog je prisutan na
jedan poseban nain.
Koliko je godina imao Hristos kada je bio krten? Imao je trideset godina (Luka 3,23). Zato
se Hristos krstio sa trideset godina? Zato ga nisu
krstili dok je bio mala beba? Trideseta godina je
tada predstavljala vreme punoletstva. I zato recimo da je biblijski stav, a videemo malo kasnije
kada budemo itali biblijske tekstove, da je krtenje jedan svesni akt, svesni, razumni, i akt vere, gde ovek svesno, pred svedocima i pred nebom pokazuje svoju elju da eli celim srcem da
slui Bogu. Krtenje je svesni akt. U Hristovo vreme i u vreme apostola nikada nije bilo praktikovano krtenje male dece.
Kada je Hristos bio beba, ta su uradili Njegovi roditelji? Posvetili su ga, odneli su ga u hram i

tamo ga je doekao svetenik Simeon. Tada su se

molili Bogu za Njega, i to je dobro da se uradi sa
malom decom. Moemo to nazvati posveenje
dece ili blagoslov nad detetom. Meutim, tek kad
dete postane svesno, i svesno odlui da slui Hristu, i veruje u Hrista, i poznaje Hristovu nauku, tek
tada to dete moe biti krteno, ili taj neko moe
biti krten.
Hajde da vidimo neke druge tekstove koji govore o krtenju. Recimo, u Jevanelju po Jovanu
3. poglavlje, 23. stih kae:
A Jovan kravae u Enonu blizu Salima ...
Zato je tamo krtavao? Dakle, ovde se kae
da je Jovan krtavao na jednom posebnom mestu
na reci Jordanu, nije krtavao bilo gde. Zato nije
krtavao bilo gde?
Jer onde bee mnogo vode.
Zato je Jovanu bilo potrebno mnogo vode da
bi tamo krtavao? Jer je krtavao uronjavanjem.
Sama grka re za krtenje jeste baptizo znai
uroniti, zaroniti, potopiti. Ako traimo filologiju
rei baptizo, videemo da se re baptizo koristila kod Grka, na primer, za bojenje, za farbanje
tkanine. Dakle, Grci su primenjivali re baptizo
kod bojenja. Recimo, kada ovek stavlja tkaninu
u boju, on baptizo, on uronjava tu tkaninu, on
je namae, potapa, zaronjava u vodu. Tkanina nije tako kvalitetna, ali kada izae iz vode ona je
lepa, ona je nova, ona je kvalitetnija, ona ima
jednu drugu boju. Religiozan ovek ulazi ispod
horizontalne linije vode da bi tamo ispod, u tom
vodenom grobu, ostavio sve ono to je runo, to
je loe (u simbolikom smislu), i da bi iz te vode
izaao jedan novi ovek. Smrt i vaskrsenje, to je
krtenje.
Stari ovek umire, kae Pavle. Dakle, stari
ovek je trebalo da umre u vodenom grobu, a jedan novi da vaskrsne, koji e sada iveti sa Hristom. Takoe, ova re baptizo se koristi, recimo,
za kaljenje gvoa kod starih Grka. Gvoe je slabo, krhko, ono je usijano, ali ga kova stavlja u
hladnu vodu. On baptizo, i kada ono izae iz vode, kakvo je gvoe? Prekaljeno, vrsto, jako,
spremno sada za posao za koji je namenjeno.
Kada su se hrianski neofiti u prvim vekovima krtavali u rimskim katakombama, kada su bili
progonjeni od strane rimskih imperatora, oni su
se krtavali, obeavali Bogu da e biti spremni da
izau pred divlje zveri i da daju svoj ivot. Za te
ljude, pod tim tamnim svodovima, krtenje je bilo
sve. Ako nekada budete posetili Rim, pogledajte
katakombe gde su se hrianski neofiti krtavali i
bili spremni ivot svoj dati za Hrista. Danas je lako krstiti se, ali u ono vreme to je znailo mnogo,
zaista mnogo.
Za Jovana se kae da je krtavao blizu Salima,
jer tamo bee mnogo vode. U religiji se mnogo
raspravlja o formi i o sutini, pa neki kau: For-

ma apsolutno nije bitna. Nije bitno kojom formom

u se ja krstiti, vano je da ja u srcu verujem. Mi
moramo da negiramo taj stav. Forma mora odgovarati sutini, i sutina bi trebalo da odgovara formi. I to je u Bibliji est sluaj. Smisao krtenja je
potpuna smrt starog oveka i vaskrsenje jednog
novog oveka.
Hajdemo dalje. U Delima apostolskim, u 8.
poglavlju itamo jedan drugi tekst. Re je o jednom od Hristovih uenika, koji se zvao Filip. On je
krenuo da propoveda Jevanelje o carstvu Bojem, i sreo je jednog ministra Kandakije, carice
arapske, koji je itao jedan stari manuskript (prepis Biblije). 27. stih:
I gle, ovek Arapin, ukopljenik, vlastelin
Kandakije carice Arapske, to bee nad svima
njezinim riznicama, koji bee doao u Jerusalim
da se moli Bogu ... (Oito da je prihvatio jevrejsku religiju.) Pa se vraae, i sedei na kolima
svojim itae proroka Isaiju. A Duh ree Filipu:
Pristupi i prilepi se tim kolima. A Filip pritravi,
u ga gde ita proroka Isaiju, i ree: A razume
li ta ita? A on ree: Kako bih mogao ako me
ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sede
zajedno s njim.
Pokuajmo da zamislimo ovu scenu. ovek
putuje na koijama, Filip prilazi i kae: Da li
razume? to to ita? Ne, kae, kako bih mogao? Filip seda do njega i zajedno putuju koijom. 32. stih:
A mesto iz pisma koje itae bee ovo: Kao
ovca na zaklanje odvede se, i nem kao jagnje
pred onim koji ga strie, tako ne otvori usta
svoja.
Odakle je ovaj tekst, iz kog poglavlja? U
pitanju je 53. poglavlje Knjige proroka Isaije. I tako dalje. 34. stih:
Onda ukopljenik ..., ustvari to su bili evnusi. Ukopljenici su bili ljudi, evnusi, koji su obino
uvali hareme bogataa.
Molim te, kae ukopljenik, za koga ovo govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugoga? A Filip otvorivi usta svoja, i poevi od pisma ovoga
pripovedi mu jevanelje Isusovo. Kako iahu putem dooe na nekakvu vodu, i ree ukopljenik:
Evo vode, ta brani meni da se krstim? A Filip
mu ree: Ako veruje od svega srca svojega,
moe. A on odgovarajui ree: Verujem da je
Isus Hristos sin Boji. I zapovedi da stanu kola, i
sioe oba na vodu, i Filip i ukopljenik, i krsti ga.
A kad izioe iz vode, Duh sveti pade na ukopljenika, i tako dalje, i otide putem svojim radujui se. Ozbiljan ovek nikada nije tako srean u
ivotu kao kada uini ovaj zavet, ovaj ugovor sa
Bogom. To je izvanredan dan, dan koji se nikad
ne zaboravlja.
Da li je vano da se ovek krsti? Postoje pitanja: Konano, da li je krtenje vano za spase101

nje? itaemo Jevanelje po Mateju, 28. poglavlje, 19. i 20. stih:

Idite i nauite sve narode krstei ih u ime
Oca i Sina i Svetoga Duha, uei ih da sve dre
to sam vam zapovedio, i evo ja sam s vama u
sve dane do svretka veka. Amin.
Ovde imamo vrlo vane rei. Isus je dao
poslednji savet svojim uenicima: Idite. I ta prvo treba da uine sa buduim uenicima? Nauite. Niko ko nije nauen ne treba da bude krten. Onaj ko se krtava treba da zna u ta veruje, on mora biti nauen. Kada je neko nauen,
onda on moe biti krten. Nije dovoljno da samo
bude nauen, nego treba da ima veru u Isusa
Hrista. Postoje drugi tekstovi koji o tome govore.
Dakle, nauen - krten. Ne u ovom tekstu, ali u
drugim tekstovima, kae se da ovek tada prima
na jedan poseban nain Duha Svetoga. ta to
znai? ta to znai prima Duha Svetoga? On je
posebno, tog dana, osvedoen da je Isus Hristos
njegov lini Spasitelj, i zato je to najradosniji dan.
Kada posmatrate ljude koji se krste, vidite da se
oni raduju neverovatnom radou.
Dakle: nauen, krten, prima Duha svetoga, i
etvrto, Biblija kae, on prorokuje. Prorokuje ne
znai da on postaje prorok. Prorokovati u Bibliji
ne znai uvek proricati budunost, nego znai govoriti u ime nekog. Nemogue je da takav ovek
vie ne govori o tome.
Dakle, ovek treba biti prvo nauen. Zatim
treba biti krten. On tada prima posebno osvedoenje da je Hristos njegov Spasitelj, i on onda
eli da i drugome iskae tu svoju radost. To iskustvo moe svako doiveti, naravno, ako hoe. Isus
kae: Idite dakle i nauite sve narode krstei ih
u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i ponovo ih uei. Kad se neko krsti potrebno je da i dalje, naravno, razmilja o tome.
Jevanelje po Marku 16. poglavlje, 16. stih.
Ovde nam je jo jasnije objanjeno zato je krtenje bitno. Tekst kae: Koji uzveruje i pokrsti se,
spae se, a ko ne veruje osudie se.
Tekst kae: Ko veruje i krsti se - znai ovde
je vera kao uslov, ne samo da bude nauen, nego
i da veruje - spae se. Ko veruje i krsti se,
spae se. Ko ne veruje osudie se, kae Hristos.
Ovde je krtenje jasno istaknuto kao uslov za
spasenje.
Jedne noi je jedan jevrejski uitelj, koji se
zvao Nikodim, tajno doao Hristu, jer se stideo da
doe danju. Zato se stideo? Jer Hristos nije bio
zvanina religiozna linost onog vremena. Komije bi mu se smejale, jer on, lan jevrejskog Sinedriona, danas bismo kazali Kneseta, ide da konsultuje tog neobinog uitelja. I zato se Nikodim
stideo da doe danju kod Hrista i doao je nou.
I te noi, Isus mu je kazao neto zanimljivo. To je
3. poglavlje Jevanelja po Jovanu, 5. stih:
102

Zaista, zaista ti kaem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u carstvo Boije.
Ako se ko ne rodi vodom, to znai krtenjem,
i Duhom, to jest ako ne doivi promenu svog bia, ne moe ui u carstvo nebesko. Ovo je najjasnija izjava Isusa Hrista u Jevaneljima, da je krtenje neophodno, da je veoma vano u ivotu oveka.
itaemo jo jedan tekst za koji smatramo da
je vrlo vaan. Rimljanima poslanica, 6. poglavlje,
rezimira ono to smo ve kazali. Tu nalazimo smisao krtenja. 3. stih:
Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa
Hrista, u smrt njegovu krstismo se? Tako se s
njim pogrebosmo krtenjem u smrt da kao to
usta Hristos iz mrtvih slavom oinom, tako i mi u
novom ivotu da hodimo. Jer kad smo jednaki s
njim jednakom smru, biemo i vaskrsenjem.
Znajui ovo da se stari na ovek razapne s njime, da bi se telo greno pokvarilo, da vie ne
bismo sluili grehu.
Evo onog o emu smo ve govorili: krtenje
znai smrt i vaskrsenje. Smrt svega onoga to
predstavlja la, nemoral, oholost, nepravdu, neistinu, sve to ostaje ispod horizontalne linije vode,
a iz groba vaskrsava ili ustaje novi ovek. To je
duboki smisao krtenja. Apostol Pavle u 2. Poslanici Korinanima kae:
Ako je ko u Hristu, on je nova tvar, novo
stvorenje. Gle, staro proe i sve novo postade.
Postoji jedna lepa slika Mikelanela koja ukraava okrugli plafon Sikstinske crkve. Predstavljen
likom snanog starca sa belom bradom i energinim licem, Stvoritelj Bog dodiruje svojim prstom ruku jednog mladog oveka u punoj snazi,
iji svetli pogled nestaje u pogledu oca. Adam je
upravo doao u ivot, oivljen duhom Venoga, a
jedan snani uragan se nalazi oko Boga. A Adam
sa svom svojom mladalakom snagom izgleda
kao da kae Bogu: Da, ja to elim, stvori me! I
Bog prepoznaje svoje lice u licu koje je upravo
stvorio. Mi smatramo da krtenjem imamo slobodu da slobodno Bogu kaemo: Da, Gospode, ja
elim, stvori u meni Tvoj lik.
Zato krtenje? Da bi ovek iveo jednim drugaijim, kvalitetnijim, boljim, novim ivotom. Biblija smatra krtenje neophodnim uslovom za spasenje, jednim vanim uslovom.
Da bi neko bio krten, treba najpre da bude
nauen i da veruje u Isusa Hrista. Krtenje nije
jednostavan obred, Bog je tom prilikom na poseban nain prisutan u ivotu oveka i On menja
ljudsko srce. Biblijsko krtenje je krtenje uronjavanjem. To je krtenje odrasle osobe koja je svesna ta ini. ovek treba da zna zato ini taj obred. To je svesni akt gde on javno priznaje pred
ljudima i pred Bogom da eli da prihvati spasenje
i ivot, koji mu se nude.

Biblijski principi ishrane

U ovom poglavlju emo, u prvom delu, govoriti o principima zdravlja sa biblijske take gledita, a onda emo govoriti o principima zdravlja sa
medicinske strane.
Za poetak, itaemo tekst iz Jevanelja po
Marku, 2. poglavlja: I ue opet u Kapernaum
posle nekoliko dana, i u se da je u kui. I odmah
skupie se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se sprate, i kazivae im re. I dooe k
njemu s uzetim koga noae etvoro. I ne mogui
pribliiti se k njemu od naroda, otkrie kuu gde
on bijae, i prokopavi spustie odar na kome
uzeti leae. A Isus videvi veru njihovu ree uzetome: Sinko! Oprataju ti se gresi tvoji. A onde
seahu neki od knjievnika i pomiljahu u srcima
svojim: ta ovaj tako huli na Boga? I odmah razumevi Isus duhom svojim da oni tako pomiljaju u sebi, ree im: to tako pomiljate u srcima
svojim? I ta je lake? Rei uzetome: Oprataju ti
se gresi, ili rei: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi?
No da znate da vlast ima Sin oveij na zemlji opratati grehe. Ree uzetome: Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma. I usta odmah, i
uzevi odar izie pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govorei: Nigda toga videli
nismo.
Dakle, scena se zbiva u jednom malom mestu
koje se zove Kapernaum. Hristos se nalazio u kui
jednog od svojih prijatelja, i odjednom svi su uli
da je On tu. Tekst kae da se toliko naroda sakupilo da nisu mogli na vrata svi da stanu, verovatno su se izdizali i savijali glave pokuavajui da vide ta se zbiva. Hristos je sedeo u kui, verovatno je bilo toplo, vruina, sparno, zaguljivo, pretpostavljamo da su se unutra meali razliiti mirisi,
u toj maloj sobici. To je naroito smetalo farisejima, jer tekst kae da su i knjievnici bili tu u toj
sobici i sluali Hrista.
Kad odjednom, dok su oni sedeli u sobici, a
ono s plafona poinje da pada praina. I ne samo
praina, nego i delovi blata, pa ona trska, i sve to
pada na njih. Svi su se sklanjali polako, i odjednom, tu pred svima njima, fariseji skandalizovani,
pred sve njih, tu u sredinu sobe, ljudi su spustili
jednog paralizovanog oveka. Zato su oni doneli
ovoga oveka? Da ga Hristos izlei, naravno. Meutim, koje su prve rei koje je Hristos uputio
ovom oveku? To je 5. stih: A Isus videvi veru
njihovu ree uzetome: Sinko! Oprataju ti se gresi tvoji.
Pa zar je ovaj ovek doao da mu Hristos oprosti grehe? Zar nije doao da ga Hristos izlei?

Ovo je vrlo vaan tekst koji pokazuje jednu

veliku istinu, da Hristos povezuje duhovno i fiziko zdravlje oveka. Postoje mnogi problemi koje
ovek nosi u sebi, koji su posledica duhovne bolesti. Postoji uska veza izmeu duhovne dimenzije oveka i fizikog zdravlja. Zato je Hristos prvo
hteo da zadovolji duhovnu potrebu. On je najbolje poznavao ta se zbivalo sa ovim mladim ovekom. I prve rei koje je uputio ovom mladiu bile
su: Oprataju ti se gresi. A kasnije, ljudi su kazali: Ko si ti da prata grehe, jer to samo moe
Bog? A On je kazao: ta je lake, rei uzetome:
Ustani i hodaj, ili Oprataju ti se gresi?
ta je bilo lake rei? Lake je bilo rei Oprataju ti se gresi. Meutim, Hristos je ovde zadovoljio dve potrebe ovog oveka. Najpre duhovnu potrebu, tu duboku potrebu, a kada je ta potreba bila zadovoljena, onda Hristos kae: Ustani
i hodi. I ljudi kau: Nikada tako neto nismo videli.
Dakle, Jevanelje je upueno ljudima i ono
govori o dve potrebe: fizikim potrebama i duhovnim potrebama oveka. Ove dve potrebe su
usko povezane. Svi mi znamo: zdrav duh u zdravom telu. Zamislimo oveka koji ima uniteno telo
i koji eli da slui Bogu. Postoji jedna uska veza
izmeu ljudskoga duha i ljudskoga tela.
Idemo sada u jedan pregled Biblije, da vidimo
kakvu hranu je Bog dao ljudima da jedu, ta im
je On to dao. 1. Knjiga Mojsijeva, 1. poglavlje, 29.
stih:
I jo ree Bog: Evo, dao sam vam sve bilje
to nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna
koja nose seme, to e vam biti za hranu.
Ovo je Edemski vrt. To je ona idealna situacija kada su nai praroditelji bili u Edemskom vrtu.
Koja je to hrana koju je Bog dao Adamu i Evi na
samom poetku? Bilje to nosi seme, ta je to?
Uglavnom itarice. I ta je drugo? I sva drveta
rodna koja nose seme. Uglavnom voe. Prvobitna hrana koju je Bog dao naim roditeljima bilo je
uglavnom voe i itarice. Posle pada u greh, u 3.
poglavlju itamo sledei tekst, 18. stih:
Trnje i korov e ti raati, a ti e jesti zelje
poljsko.
Jevrejski izraz koji stoji ovde odnosi se na
povre. Idealna hrana: voe, itarice. Posle pada
u greh Bog daje i dodatnu hranu, a to je povre.
Idemo dalje kroz biblijski tekst. Posle Potopa, to
je 1. Knjiga Mojsijeva, 9. poglavlje, postoji novi
momenat. Potop je unitio sve na zemlji. Sve je
bilo uniteno: povre, voe, nije bilo zelenila, i
103

Bog se odluio na jedan korak. Mi smatramo da

to nije bila idealna Boja volja, i Bog je to esto
inio u toku ljudske istorije. 1. Mojsijeva, 9. poglavlje, 3. stih:
to god se mie i ivi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao to sam vam dao svu
zelenu travu.
Ovo se odnosi prvenstveno na ivotinje, jer
kae: Ali ne jedite mesa s duom njegovom, a to
mu je krv, o tome moemo kasnije govoriti.
Na osnovu ovog teksta mnogi zakljuuju da je
Bog dao da se jede meso svih ivotinja, bez obzira na vrstu ivotinja. To nije istina. Zato? Jer malo kasnije, taj isti Bog preko Mojsija je dao tane
principe koje meso od kojih ivotinja bi trebalo da
jedemo, a koje ne bismo trebali.
3. Knjiga Mojsijeva, 11. poglavlje. Slian tekst
se nalazi zapisan i u 5. Knjizi Mojsijevoj, u 14.
poglavlju. Na kom mestu, po svom prioritetu, se
nalazi meso kao predmet ljudske ishrane? Na treem. To nije idealna hrana koju je dao Bog ljudima da jedu, i Bog kae koje se meso moe jesti.
3. Knjiga Mojsijeva, 11. poglavlje, 2. stih:
Kaite sinovima Izrailjevim i recite: Ovo su
ivotinje koje ete jesti izmeu svih ivotinja na
zemlji.
Sada Bog klasifikuje. Tamo kae: Jedite,
meutim, i sam Noje je pravio razliku meu ivotinjama. Postojale su takozvane iste i neiste
ivotinje u smislu upotrebe, kada je hrana bila u
pitanju, i kada su rtve bile u pitanju. Mi smo govorili da postoje etiri vrste zakona u Starom Zavetu. Jedan od njih je zdravstveni zakon. ta smo
kazali za njega? Da li on vredi danas? Mi smatramo da vredi.
Evo prvog principa koji Bog daje, to je zapisano u 3. stihu: to god ima papke i papci su mu
razdvojeni i preiva izmeu ivotinja, to jedite.
Zato? Bog zna zato, a i lekari znaju, videemo kasnije. to god ima papke i papci su razdvojeni, to jedite. Znai, moemo jesti meso od
onih ivotinja koje zadovoljavaju ova dva uslova:
da ima papke, i da su papci razdvojeni. I onda
Biblija kae, 4. stih:
Ali onih to samo preivaju ili to samo imaju
papke razdvojene, ne jedite, kao to je kamila, jer
preiva ali nema papaka razdvojenih, da vam je
neista. I pitomi zec, jer preiva ali nema papaka
razdvojenih, neist da vam je.
Ovde je bilo problema, jer pitomi zec je preivar, ali nema papaka razdvojenih. Meutim, neko
kae da zec ne preiva. Postoje itave studije koje
su radili naunici i oni su doli do zakljuka da
ipak zec uzima svoj izmet i ponovo jede, i to je
neka vrsta preivanja, to znai da je autor Biblije
veoma dobro poznavao ove stvari. Zatim 6. stih:
I zec divlji, jer preiva ali nema papaka razdvojenih, neist da vam je. I svinja, jer ima papke
104

razdvojene ali ne preiva, neista da vam je. Mesa od njih ne jedite niti se strva njihova dodijevajte.To je prvi princip za ivotinje: razdvojeni papci
i da ivotinja preiva. 9. stih nam daje princip za
ribe, on glasi ovako: A izmeu svega to je u
vodi ovo jedite: to god ima pera i ljusku u vodi,
po moru i po rekama, jedite.
Princip za ribe jeste: iste su one ribe koje
imaju krljuti i peraja. Mi sami lako moemo da
odredimo koje su to ribe.
Evo, to su vrlo zanimljivi principi koje imamo
u Bojoj rei. Da li je ovo opravdano sa medicinske take gledita? Videemo uskoro.
U 3. Knjizi Mojsijevoj, 3. poglavlju, 17. stihu,
postoji jedan zanimljiv princip koji emo proitati.
Evo ta je Bog kazao pre 3500 godina:
Vean zakon neka vam bude od kolena do
kolena u svim stanovima vaim da ne jedete sala
ni krvi.
Zato da se ne jede salo, kad je salo u to vreme smatrano vrlo ukusnom hranom? Bog je dobro znao zato, i zato je to kazao. Jevreji su jedan
od najzdravijih naroda. Oni su, dakle, znali i pazili
da ne koriste masti, a videemo kasnije ta medicina o tome kae.
Kada je u pitanju alkohol, na primer, otiimo
u Prie Solomonove, 20. poglavlje. Najmudriji ovek ove Zemlje je kazao: Vino je podsmeva, i
silovito pie nemirnik, i ko god za njim luta nee
biti mudar.
Pogledajmo dalje ta taj isti pisac kae, u 23.
poglavlju, 29. stihu:
Kome jao? Kome kuku? Kome svaa? Kome vika? Kome rane ni za to? Kome crven u oima? Koji sede kod vina, koji idu te trae rastvorena vina. Ne gledaj na vino kad se rumeni, kad u
ai pokazuje lice svoje i upravo iskae. Na poljedak e kao zmija ujesti i kao aspida upei.
Mi smo ve spomenuli, i podvlaimo to i ovde,
da je alkohol unitio milione i milione porodica.
Ima i drugih tekstova. 31. poglavlje Pria Solomonovih, 4. stih: Nije za careve, Lemuilo, nije za
careve da piju vino, ni za knezove da piju silovito
pie, da ne bi pijui zaboravio uredbe, i izmenio
pravicu kojemu nevoljniku.
Ako nije za careve alkohol, zato bi onda bio
za ostali narod? Jo jedan tekst govori o ovome.
1. Korinanima Poslanica, 3. poglavlje, 16. i 17.
stih: Ne znate li da ste vi crkva Boija, i Duh
Boji ivi u vama? Ako pokvari ko crkvu Boiju,
pokvarie njega Bog: jer je crkva Boija sveta, a
to ste vi.
Jo jedan tekst - 6. poglavlje iste poslanice,
19. stih: Ili ne znate da su telesa vaa crkva svetoga Duha koji ivi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite
dakle Boga u telesima svojim i u duama svojim,
to je Boije.

Dakle, u pitanju je novozavetni biblijski princip. Recimo, u Novom Zavetu nigde ne pie: Nemojte puiti. Pie da pijanice nee naslediti carstvo Boje. Ali jasno pie ta je ljudsko telo, i da
ovek svom telu ne moe pridodati ni jedan milimetar. Biblija kae: Vi niste svoji, vae telo koje posedujete Bog vam je dao. Ovde se koristi izraz naos. Naos je najsvetiji deo jevrejske svetinje. Biblija kae: Vaa tela su naos, Bog duhom svojim eli da ivi u vama. Ako ovek na bilo
koji nain pokvari svoj naos, pokvarie njega
Bog. Vrlo teka opomena. Znai, ako ovek na bilo koji nain unitava svoje telo, on je odgovoran
za to pred Bogom.
Mi ne govorimo ovde samo o cigaretama, ili o
alkoholu, ili o jedenju masne hrane, mi govorimo
o stresu, recimo. Mi smo duni da pred Bogom
pazimo na svoje telo, jer ako imamo zdravije telo
moi emo na laki i potpuniji nain da komuniciramo sa Bogom. To je biblijska poruka. A sada emo videti ta kae medicina.
Kao to znamo, vreme provedeno u razgovoru
o zdravlju je korisno vreme. Bernard o je jednom prilikom rekao: Nema iskrenije ljubavi od
ljubavi prema hrani. Veina ljudi bi rekla: Hrana
je najvanija stvar u ivotu. Ovde emo govoriti
o hrani, i o toj prvostepenoj hrani, sa medicinske
strane. Videli smo koja je to hrana.
Koja je to drugostepena hrana? Hajde da napravimo malu digresiju, i da ponemo od drugog
stepena. Zato Biblija kae da je neto drugostepeno? Dugo je bilo dileme da li je Biblija u pravu.
I umesto da novi nauni podaci dokau da Biblija
nije u pravu, jer je pisana pre tri i po hiljade godina, novi nauni podaci potvruju biblijske principe. Koja je drugostepena hrana? Povre.
Veina povra spada u grupu nitrofilnih biljaka. Znai, bilje koje upija nitrite i nitrate. I ta se
onda dogaa u organizmu? Ako koristimo takvo
bilje, koje sadri nitrite i nitrate, bilje ve nosi u
sebi neto to nije dobro. Prvostepeno bilje, prvostepena hrana, nema niega loeg. Bog ju je
stvorio toliko dobro da mi ne nalazimo nita loe.
Meutim, u drugostepenoj hrani imate komponente dobroga i komponente loega.
Na primer, kupili ste neto od nitrofilnih biljaka, spana, ubrali ste koprivu ili salatu. Zeleni listovi salate imaju puno vitamina, ali koren salate
nije toliko kvalitetan, kao ni belo lie, jer je prepun nitrata, i sad, ta se dogaa? Uneli ste u organizam nitrate. Kada su doli u organizam, spajaju se, normalno, u metabolizmu u ishrani, u crevima, u jetri i tako dalje, sa NH2-grupom, i kad se
spoje sa NH2-grupom stvara se jedno loe jedinjenje koje se zove nitrozoamin. E sad, ovi nitrozoamini mogu da budu vrlo diskutabilni jer mogu
da izazovu tumore i tako dalje.

Ako mi jo dosta solimo hranu, znai neumereni smo, ta se onda deava? Recimo, znate
onu pojavu, ta rade ljudi: sedne ovek da rua,
sipao je supu, i onda uzme i so i biber i sipa. Kau
mu: Pa niste ni probali, a on kae: Ne smeta,
nikada ne smeta ako je malo vie bibera ili soli.
Dnevna potreba za solju je 2 grama, a mi pojedemo oko 14 grama. Ako ste uzeli dosta soli u hrani,
so e izmeniti sluzokou eluca i olakae ulaz
ovih nitrozoamina, to nije dobro.
Ako ste napravili treu greku u hrani, da ste
hranu, na primer salatu, zainili siretom, situacija se viestruko komplikuje. Ako ste napravili dobar potez u ishrani, da niste puno solili hranu, i da
ste umesto tetnog sireta u hranu stavili isceen
limunov sok, onda limunska kiselina u tom soku
spreava spajanje nitrata sa NH2-grupom, i nee
doi do stvaranja tetnih nitrozoamina, plus limunska kiselina ima u sebi samo ono to je dobro, i mi tako koristimo ono to je najbolje. Znai,
gore smo naveli prvu greku koju moemo da napravimo, vezano za so i sire.
Hajde da se vratimo prvostepenoj hrani. ta
smo rekli, ta je prvostepena hrana? itarice.
Razgovaraemo zato o itaricama.
ta rei o itaricama? Koji emo hleb kupiti
kad nam dou gosti? Crni (integralni) ili beli?
Smatra se da je beli hleb domainski hleb. Meutim, nije tako. Pred Drugi svetski rat, u Americi
je dolo do prave epidemije tumora debelog creva, sranih udara, poveanog pritiska i eerne
bolesti. I ljudi kau: Normalno, to su posledice
stresa. Da vidimo kako je to teklo.
Svest ljudi dvadesetog veka jeste - dinamika,
zarade i tako dalje, i znai, kako je rastao stres,
desilo se da se poveavao procenat obolelih od
ovih bolesti - srce, logovi, modani udari i slino.
I onda se dogodilo neto. Doao je Drugi svetski
rat. Bilo je to 1941. godine, stresa mnogo vie
nego ranije, i oekivalo se da e i tumora biti
mnogo vie nego ranije. Ali, onda se dogodilo
neto drugo. Najednom se broj obolelih od tumora, eerne bolesti, sranih udara, modanih udara, smanjivao. I onda su ljudi rekli: Oigledno,
precenili smo stres.
Da malo zastanemo. ega u vreme rata nije
bilo? Da li je bilo puno belog brana? Nema belog
brana, uglavnom crno. Da li je bilo obilja ivotinjskih masnoa? Ne. Da li je bilo puno eera?
Restrikcija. Da li je bilo puno okolade? Jo manje. I ovako je bilo stanje, znai, za vreme trajanja rata: stresa puno, tumora i bolesti manje. A
onda je doao prestanak rata 1945. godine. Stres
je poeo da se smanjuje, a tumori su poeli da
rastu. I onda ljudi kau: Oigledno smo negde
pogreili. O emu se radi?
Kod stanovnika Bangladea ne zna se za tumore debelog creva i drugih regija tela. Uglav105

nom, nema bolesti tipa sranog udara, modanog

udara i slino. I onda su ljudi analizirali ta taj
stanovnik Bangladea jede. Stanovnik Bangladea dnevno pojede, u proseku, 80 grama vlakana.
Stanovnik Amerike pojede dnevno 2-4 grama vlakana. Stanovnik Jugoslavije pojede dnevno 4-8
grama vlakana. ta su vlakna? Vlakna su nesvarljivi deo hrane. Koja hrana ima najvie vlakana?
Najvie vlakana ima krastavac, celer (negde
skoro 13%), zatim dolazi orah, lenik, badem
(prvostepena hrana), itarice imaju u sebi od
5,11 do 5,17 grama vlakana.
ta rade vlakna u naem telu? Imaju neverovatno dobru i korisnu funkcija. Prva uloga: kad
su vlakna dola u creva oveka, ona nee prei u
krvotok. Kad dospeju u creva, ona nabubre i naprave specijalni gelfiltracioni sistem koji je viestruko koristan za nas - za stanovnika koji je znao
da se hrani prvostepenom hranom koju je Bog
dao ljudima u Edemskom vrtu, i svima nama ostalima kasnije. Kad su vlakna dola u organizam,
ona nabubre i onda gelfiltracioni sistem ima pomonu ulogu u telu. Prva uloga: upie otrove u
sebe. Znai, ako se u hrani nalaze vlakna, nee
doi do upijanja otrova pri prelasku hrane u krvotok, nego e ostati u crevima i bie izbaeni van
organizma. Druga uloga: vlakna svojom poveanom konzistencijom, tako nabubrela, stimuliu
creva na redovno pranjenje, na pojaanu peristaltiku.
Da zastanemo ovde. Veliki procenat ena danas nema svakodnevno pranjenje creva. Vlakna
nisu neki ajevi i ostalo to se uzima, postoje
prirodne metode ta treba uraditi. Trea korist od
vlakana: vlakna ometaju razvoj patogenih, tetnih, loih bakterija u crevima. Ceo nauni svet je
oduevljen sa vlaknima, trideset pet vekova posle
pisanja Biblije.
etvrta korist: Kod ljudi koji su skloni eernoj bolesti, vlakna su izuzetno korisna kada se
dodaju hrani. Evo zato. Ako ste uzeli obine eere, proste eere, jedna od njihovih velikih mana je to strahovito brzo preu u krvotok. Recimo, dogodi se ovo: uzeli ste eer i on naglo pree u krvotok, napravio je ok u krvotoku, i onda
se pankreas strahovito mui. Svaka bombona
uzeta izmeu obroka, svaki sok, svaka hrana sem
vode, mora da proe proces varenja. I ta se dogaa? eeri su naglo otili u krvotok i sad pankreas mora jo bre da izlui insulin da to neutralie, i to je strahovito muenje za njega. Svaka
bombona, okolada, neprirodni eer, izaziva
skok, a delovanje pankreasa to snizi. I ako se tako postavljamo neprijateljski prema telu, ako sam
sklon eernoj bolesti, jednog dana poeu da pijem puno vode, pa u doi kod lekara, i on e mi
rei: Znate, vi imate eernu bolest. Prednost
vlakana je to veu ove eere i ne dozvoljavaju
106

da naglo probijaju blokadu organizmu, nego ih

postepeno otputaju, tako da olakaju pankreasu
da se snae i da lui insulin.
Moemo dugo da nabrajamo prednost vlakana. Vlakna su izuzetno korisna u hrani jer upijaju viak unih soli. Iz ega se stvaraju une
soli? Stvaraju se iz tetnog vika holesterola.
Mnogo ljudi ima povean holesterol, i postoji odlina metoda da se taj holesterol brzo obori. Postoji endogeni, unutranji holesterol, i uneti holesterol, tj. ivotinjske masnoe. Znai, vlakna e da
upijaju une soli. Kad su upile une soli moraju
se stvoriti nove, a da bi se nove stvorile sagorevae se viak tetnog holesterola. I tako bi mogli
dugo da priamo.
Evo nas kod zrna ita. Naizgled, nema ta da
se vidi. Kad ga pogledamo pod mikrokopom, onda vidimo finu strukturu. Zrno ita delimo na tri
dela. Gornji deo je ovojnica i sadri bogatstvo u
sebi. Srednji deo je beli deo - poznato belo brano. I najkvalitetniji deo koji postoji u itaricama, i
uopte u prirodi, to je klica. U klici i mekinjama
nalazi se neto izuzetno dragoceno. U belom
branu nita od ovoga nema. U crnom branu, recimo, postoji udesna materija koja se zove
holin. Da li znate ta taj holin radi u vaem telu?
Ponavljamo, ako jedete crni hleb imate materiju holin, ako jedete beli hleb nema nita, imate
kalorije od kojih se debljate.
Holin kad doe u nae telo, isti jetru od masnoa i od otrova. To je sastojak prvostepene biblijske hrane. Lekari nemaju lek da pomognu jetri
da izbaci viak masnoa. Ako redovno jedemo crni hleb, ili ako umesto skupih torti kuvamo ito sa
dosta voa, onda emo se zdravo hraniti, a bie
zadovoljeno da bude slatko.
U crnom hlebu postoji materija lecitin, a u
belom hlebu je nema. Lecitin ima udesnu ulogu.
ta je to lecitin? Kad je svet saznao ta je to lecitin, a ima ga u leniku, bademu, itu, onda je
svet pokuao da ga odatle izvue i da kae: Evo,
prodajemo kapi lecitina. Lecitin je udesna materija, koja kad se unese u hrani, one masne naslage u krvnom sudu, arterosklerotine, rastvara, i
tako isti krvne sudove. Lekari nemaju lek da to
urade, a dobra hrana to radi. Meutim, kad taj lecitin proe kroz jetru, on se izmetabolie i pretvara se u fosfolipid-acetilholin. A taj acetilholin,
oputa ljude pod stresom i ini ih manje nervoznim, i to je deo antistres terapije.
U crnom hlebu se nalazi i taj uveni vitamin
B1. Taj B1 nas ini na jedan drugi nain vedrim,
ljubaznim i raspoloenim. Ne trebaju nam neka
druga sredstva za neko raspoloenje ako se dobro hranimo.
I da se podsetimo, postoje etiri vitamina koja tite od raka. Prvi vitamin je C, znai voe. Drugi vitamin koji mono moe da utie da ne doe

do pojave raka je A vitamin koji se nalazi u argarepi, breskvi, kajsiji, pomorandi, i malo u limunu i u zelenom perju luka. Trei vitamin koji mono titi od raka je B vitamin. Evo ga u hlebu. etvrti vitamin koji mono titi od raka je uveni antioksidans, E vitamin. Od etiri vitamina koja mono tite od raka dva se ve nalaze u itaricama. B
vitamin pomae detetu da dobro zapamti, da bude ljubazno, da bude oputeno. I tu postoji
mnotvo vitamina.
Sve emo da preskoimo i da se podsetimo
vitamina E. Rekli smo da ima udesnu ulogu, titi
od raka. Ali, mi ne volimo da pijemo ove preparate koji postoje sintetiki. Sintetika je jedno,
priroda je neto sasvim drugo. Kad ste u prilici
uzimajte ono to je prirodno. Vitamin E ima ulogu
da pomae majci da rodi normalno dete. E vitamin ima jo jednu udesnu ulogu - da podmlauje krvne sudove. Mi nemamo lek koji to moe da
uradi - da ih podmladi. A nemojte zaboraviti da je
ovek star toliko koliko su mu stari krvni sudovi.
I onda ovek pravi strahovitu greku. Od onoga to je Bog stvorio, zdravo i lepo, odstranjuje
klicu i mekinje, i dobija se belo brano. I klice nema vie, i mekinja nema vie, sve to je bilo najvrednije potpuno je izbaeno i ostalo je samo ono
od ega se debljamo. Sa druge strane, kad se
stanovnitvo sveta pre 150 godine hranilo normalnim crnim hlebom (hlebom koje je napravljeno od zrna ita koje je samo zdrobljeno, nita
nije vaeno), unosio je svakoga dana dve hiljade
mikrograma vitamina B1. Tog vitamina B1 ima
jako malo u prirodi, i lekari ga smatraju kao zlato
vrednim.
Ali ta se dogodilo? Dok je ovek jeo normalni crni hleb unosio je optimalnu dozu da bude
normalan, da ne bude nervozan, da bude uravnoteen, oputen i vedar. Tehnika je napredovala,
mlevenje ita je postalo normalno, razdvajanje
belog brana smatralo se nekakvim nainom
standarda. Klice i mekinje odbacivane su i davane
stoci, a crno brano je bilo neto tuno - sirotinjska hrana. Jedui beli hleb, stanovnitvo sada
unosi deset puta manje od minimuma, i onda su
svi nervozni i napeti. Kada se iz zrna ita izvade
klica i mekinje, od mogue doze vitamina koji za
nas vredi kao zlato, gubi se 93%. Degradacija je
time maksimalna.
ovek je promenio ono to je Bog stvorio. Tip
hleba koji preporuujemo je tip graham - kompletno zdrobljeno zrno ita. Vitamina B1 imate u
dve krike belog hleba tek koliko u jednoj kriki
crnog. Ako nemate u hrani vitamina B6 imaete
lou krvnu sliku, biete skloni obolevanjima nerava, iijas moe da vas ukoi, tresenje ruku. Krika
crnog hleba, ovog znaajnog vitamina, ima tek
koliko u tri krike belog hleba. Isto toliki je odnos
i za magnezijum. Ako nemate u hrani bakra, ima-

ete lou funkciju jetre, probleme sa crvenom

krvnom slikom, i niz drugih stvari, ak i sa vidom.
Krika crnog hleba ima bakra tek koliko u etiri
krike belog. Ako pijete koka-kolu remetite funkciju fosfora u telu, i to estoko. Ako nemate fosfora, va mozak ne moe dugo da pamti, kosti
gube vrstinu, zubi nemaju belinu i dovoljnu vrstinu. Krika crnog hleba ima tog dragocenog fosfora tek koliko u pet kriki belog.
Ako nemate holina, imaete lo ten, nokti pucaju pre vremena, kosa hoe da rascvetava. ak
ako je deficit toliko veliki, moe doi do problema
sa ronjaom. Krika crnog hleba ima u sebi holina tek koliko deset kriki belog.
I sad da se zamislimo malo. Doza holina koja
je minimalno potrebna, jeste ako pojedemo
dnevno u kompletnom obroku pet kriki crnoga
hleba. Ako ne jedemo crni hleb, nego beli hleb,
treba da pojedemo pet vekni hleba dnevno, da
bi dobio holin. Ako pojedem pet vekni belog hleba
dnevno, pui e mi stomak. Ako ne pojedem pet
vekni, nemam holina, odoe mi nokti, ten, kosa i
sve ostalo. Ne pada nam na pamet da nekome
kaemo da jede 5 vekni hleba dnevno. Ovim samo karikiramo i hoemo da pokaemo koliko je
ishrana belim hlebom degradirana, unitena i nevana.
U slatkiima ima previe energije koja niemu
ne slui. Kilogram masnog tkiva u viku, primorava srce da stvori nova etiri kilometra mree krvnih sudova. Znai, dodatno optereenje za srce.
Deset kilograma u viku - srce svakog minuta mora da ishrani novih 40 kilometara. A moemo zamisliti, to jadno srce je stenjeno, jer svuda oko
njega se nalazi uto salo, i ono jedva kuca. ta je
sa zglobovima kod debelih ljudi? Zglobovi stradaju, kima se krivi, sputaju se svodovi stopala i
nastaju bolovi u listovima.
I kod takvih ljudi koji su debeli, ak su i elije poremeene, jer su deformisane i prepune
masti. esta je pojava da majke daju deci da piju
sladak sok, i tada majke pravi velike probleme detetu. U tim godinama kod deteta (da ne govorimo
o njegovom pankreasu, da ne govorimo o njegovoj jetri ta se deava), u njegovim elijama se
stvaraju budui depoi. I taj e malian, koji je kao
beba stalno pio neto slatko, i nije postojalo vreme kada je uzimao hranu i vreme kada mu se eludac odmarao, taj e malian kasnije, celog ivota, imati probleme sa vikom kilograma. To su oni
ljudi koji kau: Pa ja se gojim valjda zato to pijem vodu. Smanjiu vodu da se ne bi ugojio.
Zato? Organizam je stvorio vakuole i ima tendenciju stalnog popunjavanja vakuola. U elijama
tih debelih ljudi dominiraju te masne organele.
Hajde da se setimo ta ima u eliji. Jedro, jedarce, citoplazma, vakuole i tako dalje. Kod debelih ljudi, ta ima? Skoro da nema nita. Masnoe
107

su tu sve popunile, a taj ivi deo koji smo pomenuli gurnut je na periferiju. Degradacija. I zato su
debeli ljudi skloni raznim infekcijama, bolestima,
recimo dijabetesu, itd.
Treba uivati u ivotu, ali razumno. Kod ljudi
koji piju kafu, pue, uzimaju puno masnoa, puno
eera, ne kreu se, dolo je do pojave ateromatoznih nakupina u krvnim sudovima. Ove nakupine nalazimo danas ve kod estogodinje dece,
jer piju koka-kolu, sede pored televizora, stalno
neto vau, itd.
ta je dobra poruka? Ako uzimamo prvostepenu hranu, crni hleb, onda e vlakna da upiju viak masnoa, vitamin E iz crnog hleba radi svoj
posao, podmladie krvne sudove, onda stupa na
scenu holin da oisti jetru od masnoa, i onda
stupa na zavrnu scenu lecitin koji poinje da skida masne naslage. I ako se pojaano kreemo,
onda te masne naslage poinju da se troe, i mi
se sve bolje oseamo, sve nam je bolje, tako da
ivot dobija novi kvalitet.
Preventiva je vana, odnosno vratimo se Bibliji i ivimo po Bibliji. I onda Biblija kae: I zdravlje e tvoje brzo procvetati. Treba se radovati ivotu i uvati prirodu.
Teko je razumeti puae. Dvadeset miliona
cigareta dnevno potroi samo Beograd. Svakoga
dana Beograd za cigarete daje izmeu 800 hiljada i milion evra. Po broju puaa, nalazimo se na
petom mestu u svetu, a na treem mestu u Evropi. Prvi su Grci, drugi Turci, pa mi. Po broju puaa, nae ene se nalaze na drugom mestu u
Evropi. Prve su veanke, druge su nae, ali je
trend puenja meu naim enama takav da e
najverovatnije uskoro zauzeti prvo mesto.
Bilo bi dobro da novac, umesto za alkohol, kafu, cigarete i druge tetne stvari, koristimo za
neto dobro.

Na kraju, da rezimiramo ono to smo kazali.

ovek treba, ako eli da komunicira sa Bogom,
da jednostavno pazi na duhovnu higijenu. Ima
jedan tekst u Rimljanima Poslanici, u 12.
poglavlju, 1. i 2. stih: Molim vas dakle, brao,
milosti Boije radi, da date telesa svoja u rtvu
ivu, svetu, ugodnu Bogu, da to bude vae
duhovno bogomoljstvo. I ne vladajte se prema
ovome veku, nego se promenite obnovljenjem
uma svojega, da biste mogli kuati koja je dobra
i ugodna i savrena volja Boja.
Ne vladajte se prema ovome veku nego
ispitujte koja je ugodna volja Boija. Hristos se
molio za svoje sledbenike. Molitva koju je On
uputio zapisana je u Jevanelju po Jovanu, u 17.
poglavlju, 15. i 16. stih: Ne molim te da ih
uzme sa sveta, nego da ih sauva od zla.
Dakle, religiozni ljudi bi trebalo da budu svetlost svetu ili so zemlji. Da bi to mogli, oni moraju takoe da vode rauna o svom zdravlju.
Naime, biblijski stil ivota treba da bude takav da
osposobi ljude da dostignu svoj potencijal
stvorenja Bojih. Mi smo itali da je ovek stvoren
po obliju Bojem. Naravno, mnogima je teko da
ive jednim savrenim ivotom. Ali koliko mi
moemo, u granicama mogunosti, smatramo da
je to neophodno. Zato, potrebno je zatititi centralni deo naeg tela, a to je na um.
Umerenost je vrlo vana re. Umerenost u
poslu, umerenost u svim aktivnostima. Mi emo
jo jedanput ponoviti, i zavriti ovo poglavlje sa
onim to je Pavle kazao: Vaa tela su naos.
Bog eli da bude prisutan u naem biu. Ako
neko, na bilo koji nain uniti telo svoje, on je
odgovoran Bogu za to.

Adamov greh i greh danas

Na poetku ovog poglavlja itaemo tekst koji
smo ve itali, i na koji emo se ponovo podsetiti. On je zapisan u 1. Knjizi Mojsijevoj, u 3. poglavlju, 1. stih:
Ali zmija bee lukava mimo sve zveri poljske,
koje stvori Gospod Bog, pa ree eni: Je li istina
da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta
u vrtu? A ena ree zmiji: Mi jedemo roda sa
svakoga drveta u vrtu. Samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte
u nj, da ne umrete. A zmija ree eni: Neete vi
umreti, nego zna Bog da e vam se u onaj dan
kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati
kao bogovi i znati to je dobro to li zlo. I ena
108

videi da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je

milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja,
uzabra roda s njega i okusi, pa dade i muu svojemu, te i on okusi. Tada im se otvorie oi i videe da su goli, pa spletoe lia smokova i nainie
sebi pregae. I zaue glas Gospoda Boga, koji
iae po vrtu kad zahladi, i sakri se Adam i ena
mu ispred Gospoda Boga meu drveta u vrtu. A
Gospod Bog viknu Adama i ree mu: Gde si? A
on ree: uh glas tvoj u vrtu pa se poplaih, jer
sam go, te se sakrih.
Evo teksta koji stoji pred nama u ovom prouavanju. Naslov teme glasi: Adamov greh i greh
danas. Solenjicin je 1972. godine u Parizu ka-

zao: Zlo nije otpoelo sa nama, mi ga neemo ni

zaustaviti. A Kjerkegor je takoe dao jednu zanimljivu definiciju kada je kazao (to je jedna od
kapitalnih definicija u religiji): Suprotno od greha nije vrlina, nego vera. I u okviru ovih filozofskih definicija, mi emo pokuati da ovde govorimo.
Govoriti danas o grehu moe izgledati anahrono, iluzorno, moda zastarelo. Pojam greha ili
zla (sa biblijskog aspekta) sukobljava se sa dva
shvatanja koja danas postoje. Jedno je ve na izdisaju, meutim, drugo postoji. Dva uenja, dve
filozofije, dva shvatanja. To su, u prvom redu,
psihoanaliza Zigmunda Frojda, kao i dijalektiki
materijalizam. U poetku su ova dva stava bila
dosta razliita, ak i suprotna. Meutim, kasnije,
i psihoanaliza Frojda, kao i dijalektiki materijalizam, postepeno se ujedinjuju i poinju polako da
upotrebljavaju zajedniki jezik u cilju objanjenja
tog velikog fenomena koji mi nazivamo zlo ili
greh, sa kojim se suoavamo na ovoj zemlji. Kako
objasniti te udne fenomene ljudske psihe i kako
objasniti problem zla? Ili moda, po nekima, greh
stvarno ne postoji?
Prihvatimo ovu tvrdnju za trenutak, i sledimo
logiku pokuaja psihoanalitiara, kao i drugih grana filozofije i sociologije, da objasne fenomen
ljudskoga zla, jer zlo uistinu postoji i to je zajedniko miljenje svih. Za veinu kola psihoanalize,
o kojima emo neto da kaemo ovde, zajedniko
je da slede Frojda. Meutim, postoje nijanse,
postoje razlike u shvatanjima. Zlo se manifestuje
kroz zebnju, koja zatim stvara druga zla, druge
nevolje. I kada danas psihoanalitiari govore o
grehu ili o zlu koje je u oveku, oni ga meaju, ili
ga prosto stapaju, ili zamenjuju sa nekom vrstom
bolesti ljudske psihe, ljudskoga bia. I mi znamo
da se sve vie danas govori u strunoj literaturi,
o bolesti ljudi 20. veka, koju oni nazivaju neuravnoteenost ili neuroza.
Da rezimiramo: ako pogledamo kole psihoanalitiara koje danas postoje, one uglavnom idu
ka tumaenju da zlo ili greh ne postoje kao takvi,
nego da je to u stvari neuroza ili neuravnoteenost ili zebnja ljudskog bia. Neurotian ovek izraava svoju bolest kroz svoje ponaanje, koje
zatim stvara druge neuroze, jer ovek ne ivi
sam, nije izolovan. Ta njegova zebnja, koja postoji u oveku danas, kau psihoanalitiari, spreava ga da ostvari samoga sebe, da dostigne stanje
sree, da jednostavno ostvari one bitne potrebe
svoga bia, i rezultat toga jeste jedno antisocijalno ponaanje. Dakle, ovek koji ima neurozu u
sebi, ovek koji ima tu zebnju (teoloki izraz je
greh) izraava svoje antisocijalno ponaanje prema svojoj okolini, prema svojim roditeljima, prema svojim kolegama na poslu, prema deci, prema

suprugu, prema supruzi. Sve dok zebnja postoji u

njemu, on je antisocijalno nastrojen.
Ili pak, kau oni, ne samo da on ima tu vrstu
ponaanja prema svojoj okolini, prema roditeljima, deci i tako dalje, nego ta zebnja negativno
utie i na njega samoga, jer on ne poznaje njen
uzrok, kau psihoanalitiari, on savreno poznaje
proces svog ponaanja, on zna da postoji neto
to ga prosto nagoni da se ponaa na takav nain, ali on ne poznaje uzrok takvog ponaanja i on
pati zbog toga. Dakle, neuroza ne samo da ima
za posledicu antisocijalno ponaanje prema okolini, nego unitava i samu linost, kau psihoanalitiari koji se bave ovim problemom. Tako da bi takav ovek koji ima problem neuroze, eleo da
promeni svoju kou, svoje zanimanje, svoju enu,
svoje prijatelje. Jednom reju, on eli izleenje,
on eli mogunost ivota u harmoniji, sklad sa
svojom okolinom, sa svojom suprugom, sa svojom decom.
Odakle dolazi takvo ponaanje iji uzrok ovek nije uvek u stanju da definie, da pronae,
ne samo u sebi, nego i u drugome? ovek koji
ima probleme sa neurozom svestan je da nisu
uvek drugi krivi za njegovo takvo ponaanje. Na
ovo pitanje, psihoanaliza Frojda odgovara na sledei nain: neuroza je u stvari jedno ponaanje
gde ovek nosi u sebi, u svojim grudima, zebnju,
i dolazi od napetosti koja se stvara od dva dela
ljudske linosti, koju je jo Frojd nazvao ja i
nad-ja, ili ego i super ego. Naime, ja ima
svoje tenje, ego ima svoje sklonosti, koje bi
eleo skoro instinktivno da zadovolji, da zadovolji
svoj libido, svoje strasti, svoje poude, ali tim
tenjama se suprostavljaju razliite zabrane, pritisci, zahtevi, i tada ljudsko nad-ja ili super
ego izlazi iz spoljanje, naturene savesti biu, i
prihvata ove zahteve, natura ih delu bia koje mi
nazivamo ja, i tako nastaje rat u oveku, nastaje neuravnoteenost, zebnja, nastaje nelagodnost. Dakle, takav ovek bi eleo da promeni
svoju kou, da promeni prijatelje, da pronae izleenje. Takav ovek se ne osea ugodno sam u
sebi, u svom biu, on se povlai u sebe i jednostavno ponaa se na jedan antisocijalni nain.
Ne samo to, kau psihoanalitiari, nego tako
nastaje oseanje krivice i to je veliki problem.
Dakle, usled rata u oveku, izmeu ega i super
ega, dolazi do oseanja krivice, moda podsvesno, u kome se odvija neka vrsta mitske borbe,
kae Frojd, izvan vremena i prostora. Ta borba u
oveku stvara poremeaje, utvare, podsea, kae
Frojd, na ostatke neke daleke prolosti kada je
dete u isto vreme mrzelo i volelo svoga oca, elelo da ga ubije da bi zauzelo njegovo mesto i na
taj nain postalo odraslo, dok je za ocem osealo
potrebu vie nego ikada ranije.
109

Jo uvek smo na podruju psihoanalize

Frojda. Znai, ovo to iznosimo jeste psihoanalitiki pokuaj da se rei problem zla i shvatanje
zla. Da bi se zlo reilo i da bi iz oveka nestala ta
mitska borba koja se ne moe objasniti racionalnim kategorijama, psihoanalitiari koriste neku
vrstu arheolokog rituala. Naime, oni ele povratak u vlastitu prolost, reaktualizaciju te prolosti,
kopanje po prolosti, i na taj nain se smatra da
se moe pronai uzrok te zebnje koju ovek nosi
u sebi, ili oseanja krivice koja je sakrivena negde
u prolosti. Psihoanalitiar e na taj nain, smatra
se, osloboditi individuu od tog oseanja.
Dakle, re je, po psihoanalitiarima, o radikalnom nestanku krivice. U svakom sluaju, Frojd
smatra da treba reaktualizirati prolost, treba kopati po prolosti, treba otkriti uzrok neuroze, zebnje u oveku. Kada ovek sazna svoj uzrok, nestae krivica, nestae zebnja, nestae nelagodno
ponaanje u oveku, jer e ovek razumeti sopstveno ponaanje.
Istina je, smatramo, da postoje odreene neuravnoteenosti ili neuroze ije uzroke treba traiti u prolosti, u detinjstvu. Istina je da psihoanalitiari esto lee i izlee bolesnike koji imaju problem neuroze. Ali je isto tako istina da postoji veliki broj ljudi kojima psihoanalitiari nisu u stanju
da pomognu. I tu je psihoanaliza potpuno nemona. Zbog toga smatramo za potrebno da u
ovom poglavlju napravimo jasnu razliku izmeu
dve stvari: izmeu zakonitog oseanja krivice sa
jedne strane, dakle zdravih ljudi, i s druge strane
onih ljudi koji su bolesni i koji imaju, istina, lani
oseaj krivice.
Jo jedanput emo ovo ponoviti. Dakle, postoje dve grupe ljudi. Jedna grupa ljudi je zaista
imala probleme u svom detinjstvu u prolosti, i
takvi ljudi su zaista bolesni ljudi, i oni imaju lani
oseaj krivice. Zato lani? Zato to, u stvari, nita
loe nisu uinili, ali nose u sebi zebnju i neurozu,
i zaista, psihoanalitiar, kopajui po prolosti, otkrivajui uzrok toga, moe pomoi takvoj osobi. I
zaista, psihoanalitiari su pomogli mnogim osobama. Ako je u pitanju stvarna bolest, ako je re o
bolesnom oveku, onda tu psihoanaliza moe
pomoi.
Meutim, postoji drugi deo ljudi koji u sebi
nose zakoniti oseaj krivice. ta to znai zakoniti? To znai da oni nisu bolesni, to znai da im
psihoanaliza ne moe ni na koji nain pomoi jer
su zaista prekrili odreene norme pravila ivota.
Mi smo govorili da ovek ima bitnu prirodu, ili ima
neku vrstu duhovnog skeleta, ima odreenu vrstu
duhovne infrastukture. ovek je prekrio te zahteve svoje bitne prirode i na taj nain zaista je
greio, i on ima zakoniti oseaj krivice. Moe primeniti kakvu god hoe psihoanalizu, ali oseanje
krivice ne moe nestati iz ljudskoga bia. Dakle,
110

treba napraviti jasnu razliku izmeu zakonitog

oseanja krivice i lanog oseanja krivice kod
zaista bolesnih ljudi.
Zato je ova tvrdnja vana? Jer, ako ne postoji
zakoniti oseaj krivice, onda treba negirati svaku
razliku izmeu dobra i zla. Dakle, ako su bolesni
svi ljudi koji imaju oseanje krivice, koji oseaju
neurozu, zebnju, nelagodnost, to znai da jednostavno ne postoji zakoniti oseaj krivice, pravi
oseaj krivice, koji znai: prekrili ste neto, krivi
ste. U tom sluaju sve je dozvoljeno. Smatramo
da uloga psihoanalitiara, u tom sluaju, ne bi bila drugaija. Ona bi se sastojala u tome da svog
pacijenta oslobodi svakog morala, svih zakona,
svih konica, svih religioznih okvira, svih politikih
i moralnih zakona. Znai, zakoni ne postoje, trebalo bi rei takvima, inite ta god hoete, slobodno je, i na taj nain ne postoji zakonita krivica. Smatramo da bi se u tom sluaju zlo uvealo.
Neuroza u oveku, zebnja u ljudskom biu, ne
samo da se ne bi umanjila, nego bi postala jo
mnogo vea, jer je sasvim jasno da jedan takav
stav potpunog laksizma vodi u zakon dungle.
Vladanje najjaeg bi bilo sasvim opravdano. Najjai bi naturao svoj libido, svoje poude, svoje
zahteve, prema svima drugima osim prema samome sebi i u tom sluaju zlo bi se pojavilo u
mnogo veem obimu, i svakog bi pogaalo osim
onog najjaeg. Dakle, smatramo da mi ne moemo ukinuti sve moralne norme i voditi ljude u
podruje laksizma, jer bi to vodilo zakonu dungle.
Dakle, postoji zakoniti oseaj krivice, jer on
realno postoji. U tom sluaju, psihoanaliza moe
biti primenjivana, ali samo nad bolesnima, jer zadatak psihoanalize je da oslobodi oveka od lanog oseaja krivice, njihovih neuroza stvorenih
lanim zabranama. Kao i svaka medicina, ona bi
leila bolesne. Meutim, postoje ljudi ija krivica
realno postoji. To su zdravi ljudi. Ta krivica koju
nose u sebi posledica je stvarno prekrenih pravila i normi, tako da je oseanje krivice posledica
zla, a ne njegov uzrok.
Kako izleiti zlo? Koju prevenciju pronai za
njega? Neki drugi savremeni psihoanalitiari pokuali su da poboljaju svoj prilaz ovom problemu
i nisu spremni da tako jasno suprostavljaju dve
zone u ljudskom biu - dakle ego i super ego koji
ulaze u konflikt, tako da oni naglaavaju postojanje jedne moralne savesti u oveku, kod svake
individue. Oni kau ovako: ova moralna savest se
hrani i izgrauje polazei od sredine u kojoj se
nalazi, ali se ne poistoveuje sa tom sredinom u
potpunosti. Ona nije socijalni konformitet, jer se
moe suprostaviti toj sredini, suditi joj, uspostaviti nove vrednosti po vlastitim nahoenjima. Iz tog
odnosa, kae ova druga grupa psihoanalitiara,
izmeu odnosa individue i drutva, ovek pose-

duje neku vrstu moralne savesti. Ako postoji harmonija izmeu individue i drutva, mir e biti u
ljudskoj dui. Ako postoji rat ili nesklad, nastae
rat u ljudskoj dui. Drugim reima, treba zadovoljiti socijalne potrebe oveka da bi nestala neuroza i zebnja iz ljudskog bia. Individua e oseati
mir ako je zadovoljna svojim delovanjem, svojim
radnim mestom, a rat ako to nije sluaj.
Sociolozi, sa tree strane, esto tretiraju drutvo kao individue. Oni razmiljaju o takozvanim
bolestima drutva u celini i o njihovom izleenju.
Tako na primer, materijalisti smatraju da zlo nije
nita drugo nego otuenje oveka koje se realizuje putem eksploatacije, tj. oduzimanja svake
vrednosti i dostojanstva oveku. Nestankom eksploatacije nestae zlo. Mir e zavladati ljudskim
biem. Mi se sa ovim ne slaemo, jer ovek ima i
duhovne potrebe, on ima jedan deo svoga bia
koji niko i nita osim duhovnih vrednosti ne moe
zameniti. Mnogo ljudi je dolazilo i kazalo: Zaista
je postojala praznina. Tek sada oseam. I to je
dokazalo iskustvo, to nije nita novo. Svi mi imamo potrebu i e koju niko osim Boga ne moe
zadovoljiti, niko i nita. Mi moemo imati dvorce,
mi moemo imati automobile, mi moemo raditi
ta god hoemo, ali kada smo sami sa sobom,
kada se pogledamo u ogledalu, mi emo morati,
pre ili posle, da se suoimo sa injenicom da postoji praznina u dui koju samo Onaj koji je stvorio oveka moe zadovoljiti.
Dakle, injenica da ako na ekonomskom planu sve funkcionie, mir e zavladati u srcu, zlo e
nestati, neuroza e nestati - ne stoji, jednostavno
ne moe savladati ispit iskustva. Svi ovi naini,
dakle i Frojd striktno, i sociolozi koji smatraju da
sve od odnosa oveka i drutva zavisi, i oni koji
smatraju da je ovek ekonomsko bie, svi govore
o oveku u odnosu na drutvo ili o oveku u odnosu na njega samog. Ali nijedan od ovih prilaza
ne govori o odnosu oveka i Boga. Zato smatramo, posle svih pokuaja da se rei ljudsko zlo
ljudskim rukama, da se sagradi realnost ljudskim
rukama, ljudska realnost gde bi ovek eliminisao
zebnju iz svog bia, neuravnoteenost, nelagodnost u vlastitoj koi, smatramo da je poteno
pogledati i odnos izmeu oveka i Boga, oveka
pred Bogom. Jer, kao to smo kazali, ne verujemo da se problem zla ili greha ili zebnje ili neuroze, kako god hoete, moe reiti, osim ako se
razmilja, takoe, o oveku pred Bogom.
Jer zaista, zlo je ljudsko beznae. Zlo ostaje
da postoji, dok predloena reenja ne mogu zadovoljiti oveka. I kao to smo kazali, zlo esto
vodi u beznae. Kao to je to i Kjerkegor kazao
na jednom drugom mestu, da zebnja u oveku
raa jednu ludu elju, beznae, da ovek bude
neto drugo od onoga to jeste. To je prvobitni
greh, i mi emo o tome malo kasnije govoriti. To

je elja oveka da bude neto drugo nego to je

on u stvari, da ne bude vie stvorenje, nego da
on bude Bog, da on kreira vrednosti svemira.
Jedna grupa ljudi odbija da prihvati krivicu i
pripisuje je nekome drugome, ili je potiskuje u
svoju podsvest. Tako se zatvara u svoju slabost,
u svoju usamljenost koja raa druga zla. Znamo
da postoje dve vrste osoba. Postoje introvertne i
ekstrovertne osobe. I jedna grupa ljudi vam kae:
Krivi ste, a vi: Ne, nisam, uvek je neko drugi
kriv. Druga grupa ljudi nikada ne kae: Drugi je
kriv (to su introvertne osobe), nego trpe, u sebi
to preivljavaju, i konano, nemir se nastani u dui. Ako pak, ovek eli da bude samo on, prihvatajui svoje odgovornosti i svoje vlastite pogreke i zablude, svoje propuste, i eli da ivi sa
njima, smatra se da takav ovek zavrava polaganom smru uniten vlastitim teretom, iako mu
u meuvremenu neki psihoanalitiar skine deo
tereta koji nosi u sebi. To je drama, to je beznae
oveka, to je ono o emu su egzistencijalisti Sartr,
Kami, Hajdeger, Kjerkegor govorili, o velikom
problemu smisla ljudskog postojanja, jer mnogi
smatraju da je ljudski ivot zaista jedna munina,
da ivot nije vredan da ga ovek ivi, da je ivot
kontradiktornost i tako dalje, upravo kao posledica ljudskog beznaa.
Zlo postoji, ono nas pritiska, mi ga inimo, mi
se sa njim susreemo, mi patimo zbog njega, inimo ga drugima, inimo ga i sebi samima. Zato
smatramo da bi bilo dobro, posle razmiljanja o
oveku u odnosu na drutvo, ili u odnosu oveka
na njega samog, da razmiljamo i o odnosu oveka pred Bogom. U tom sluaju, ovek zasluuje
da jednostavno shvati da osloboenje od zla ne
moe doi od njega samoga. Osloboenje od krivice, od prave, zakonite krivice moe dati samo
neko drugi, i mi smatramo da je to Bog.
ini nam se da mi zlo ili greh ne moemo objasniti racionalnim kategorijama. Jer kad bismo
mogli greh objasniti racionalnim kategorijama, mi
bismo ga i opravdali. Rekli smo da je zlo realnost
sui deneris, jedina takva realnost u svemiru. I
zato, pokuaemo ovde samo da posmatramo
kako se zlo manifestuje. Konano, istorija Adama
i Eve ne daje objanjenje zla. Ova istorija samo
objanjava kako su oni postali grenici, jer greh
nema dimenziju po sebi. Greh nema ontoloku
realnost, to nije zrno praine, ili planeta. Zlo je
jedna posebna realnost. Ako bi pokuali da ga
definiemo, rekli bi da je greh, biblijski gledano,
odbijanje.
Jo jedanput emo ponoviti. Greh, po Bibliji,
je odbijanje. Kakvo odbijanje? To je odbijanje da
budem ono to Bog eli da budem, odbijanje da
priznam ono to sam ja ustvari. To je bekstvo u
realnost sagraenu vlastitim rukama. Mi stalno
elimo, to je u srcu tog prvobitnog greha - auto111

nomiju, lanu autonomiju, elimo da sagradimo

realnost svojim vlastitim rukama, iluzornu realnost, odbijamo stanje stvorenja koje nam je Bog
dao.
Drugim reima, to je odbijanje Boga kao Boga, i oveka kao oveka, to je odbijanje jednog
reda i sklada koji postoje u svemiru. Zato smatramo da se ne moe praviti razlika izmeu prvobitnog greha, kao to je to nekada radila katolika crkva.
Znamo da je jedno od objanjenja, zato se
krtavaju mala deca u katolikoj crkvi, u tome da
postoji takozvana krivica koju deca donose raanjem. To je taj prvobitni ili praroditeljski greh,
i smatra se da se dete krtava da bi se oistilo od
te krivice. Meutim, biblijski gledano, greh se ne
prenosi genetskim putem. Jer ta je greh? Greh
je prekraj zakona. Da li je to malo dete prekrilo neki zakon? Nije prekrilo. Mi ne moemo, dakle, govoriti da se greh prenosi genetskim putem.
ta se prenosi genetskim putem? Prenose se
sklonosti, prenose se posledice greha.
To znai, kada se jedna mala beba rodi, ona
je automatski sklona da ini greh, i ona osea
posledice tog greha. Ali ovek postaje grenik tek
onog trenutka kada sam uini greh. Znai, mi ne
moemo govoriti da se Adamov greh prenosi genetskim putem. Prenose se posledice toga greha.
Onda kada ovek svojevoljno odlui da kri odreene principe, on postajem grenik. Zato smatramo da je prvobitni greh bio onaj greh koji je
uinjen u poetku od strane dve linosti koje su
odabrale da ne prihvate vlastito stanje stvorenja
pred Bogom. To je prvobitni greh koji je ostao do
danas, ne zato to se prenosi putem hromozoma,
nego zato to se oseaju njegove posledice.
Zanimljivo je da se prvobitni greh Adama i
Eve ponavlja sve do danas, jer greh Adama i Eve
je i na greh. To je greh svih ljudi u njihovoj venoj pobuni protiv Boga i protiv njih samih. Uvek u
ivotu kad beimo u realnost sagraenu vlastitim
rukama, kada smatramo da se mi moemo iupati od zla i greha, kada mi postanemo arin za
merenje onoga to je dobro i to je zlo, kada
odbijamo Boje principe, kada odbijamo plan koji
Bog ima za ljudsku rasu, mi inimo prvobitni
greh, mi elimo autonomiju koja je lana, jer ne
postoji autonomija u odnosu na Boga. ovek je
stvoren da ivi sa Bogom, on je stvoren za Boga,
kako kae jedan autor: On je stvoren da uiva u
prisutnosti Bojoj i da Bog uiva u prisutnosti
ljudskoj. Bog je stvorio oveka da mu se raduje.
Svako drugo stanje oveka osim u toj zajednici sa
Bogom je stanje otuenja, stanje zebnje, stanje
straha, stanje neizvesnosti, stanje beznaa. To je
biblijski stav.
Mi imamo slobodnu volju i mi moemo odluiti da idemo svojim putem, ali svako krenje
112

svemirskih principa harmonije vodi oveka u stanje zebnje i neuravnoteenosti. Moji gresi, moje
akcije, moje grene misli, moji aktivni gresi, moji
prekraji, nisu u svojoj sutini nita drugo do konkretna realizacija raspoloivosti celog mog bia da
se pobuni protiv Boga. Mi smo nasledili sklonost
pobune protiv Boga. Mi bismo eleli da pobegnemo. Raspoloivost je celog bia da ustanemo
protiv Boga i protiv principa mira, ljubavi, istine,
pravde. Tako greh u svojoj biti nije samo jedan
nedostatak, prekraj, mana, to je stanje odbijanja, stanje revolta oveka.
Kao to smo kazali, prvobitni greh o kome se
mnogo govori, jeste greh svih ljudi, to je greh od
poetka, neprenosiv ali obnavljan uvek iznova,
tim vie to prekid veze sa Bogom povlai za
sobom posledice koje umanjuju umne sposobnosti oveka, slabe njegovu psihu i jaaju njegovu elju za pobunom. To znai, od onog dana,
od Adama pa nadalje, moje mentalne sposobnosti su oslabljene, snage za pobunom protiv Boga
su vee, tako da pri kraju istorije oveanstva,
mentalne moi oveka e biti najslabije, a elja za
pobunom protiv istine, pravde, mira i ljubavi e
biti najvee u odnosu na bilo koji period u prolosti. To je biblijski stav.
Greh e se umnoavati, na osnovu Biblije, jer
zlo raa zlo i hrani se njim. Stvorenje nije imalo
izbor, po Bibliji, izmeu jednog boga dobra i
jednog boga zla, kao to bi neki to hteli. Ono je
moglo prihvatiti izmeu prihvatanja svog stanja
stvorenja pred Bogom i odbijanja tog stanja.
Dakle, u Bibliji nema dualizma. Zlo nije neto ili
neko, a takoe nije ni nita. Neuroza, zlo, je oseanje krivice kao posledice greha koji je ovek
uinio.
Evo naina kako na tekst, koji smo na poetku itali, podvlai ovu injenicu. Na primer,
jasno je da su Adam i Eva pre uinjenog greha bili
goli, i nisu oseali stid. Pogledajmo tekst u 1.
Knjizi Mojsijevoj, 2. poglavlju, 25. stih. Biblijski
pisac na jedan moderan i savremeni nain podvlai problem ljudskoga mira i nelagodnosti u
svojoj vlastitoj koi:
A behu oboje goli, Adam i ena mu, i ne bee
ih sramota.
Moemo da kaemo da su u ovom stanju,
Adam i Eva bili nevini. Nevini, ne u seksualnom
smislu, polnom smislu. Ovde nije re o polnoj istoti. U ovom stanju svoga postojanja, oni nisu
imali razloga da se stide jer su bili na svom mestu, u svojoj koi, u zajednici sa Bogom, sve je bilo
u redu. Meutim, posle uinjenog greha, koji takoe nema nita zajednikog sa seksom, oni se
oseaju goli i oseaju potrebu da se nekako pokriju, da zatite to svoje bie, oseaju se nelagodno u svojoj koi. Pogledajmo 3. poglavlje, 7. stih:
Tada im se otvorie oi, i videe da su goli.

Pa zar nisu videli pre toga da su bili goli? Jesu, ali sada poinju da se nelagodno oseaju. I
ta su uinili?
Pa spletoe lia smokova, da pokriju tu
svoju golotinju.
To je elja oveka da sam sebe spase, da sam
sebe pokrije i zatiti, da sam rei sve probleme
oveanstva. Lie smokovo, od Edemskoga vrta pa do dananjih dana - elja i pokuaj ljudskih
bia da ree svoj problem bez Boga. Meutim,
tekst kae:
I zaue glas Gospoda Boga, koji iae po
vrtu kad zahladi.
I ta radi ovek koji se do tog dana radovao
svom Bogu i svom Tvorcu? Ja verujem da je postojala velika radost do tada, kao kada se dete
sretne sa svojim ocem, velika radost. Ali, onoga
dana kada je ovek prekrio odreene norme, on
je imao zakoniti oseaj krivice. I ta rade Adam i
Eva? Kriju se iza drveta u vrtu. Dakle, posle uinjenog greha oni se oseaju golim i imaju potrebu da se pokriju. To je zakoniti oseaj krivice koji
ljudi imaju, koji niko i nikakva psihoanaliza ne
moe da rei.
Tamo gde bi se neki psihoanalitiar potrudio
da izbrie oseaj krivice, Bog daje jedno drugo
reenje. On ih poziva i pokriva. Tako pokazuje da
oni mogu verom u isto vreme biti grenici, ali pri
tome grenici kojima je oproteno, grenici koji
su pokriveni u svojim vlastitim oima. Tekst podvlai injenicu bezvrednosti ludog bekstva od
realnosti.
Pogledajte ta se dogaalo. Prvo bekstvo je
bekstvo u agresivnost, kada je Bog kazao Adamu,
11.stih: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onoga
drveta to sam ti zabranio da jede s njega?
ta kae Adam? 12. stih: ena koju si udruio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.
To je vrlo savremen tekst. Zebnja, strah,
oseanje krivice. Nisam ja kriv. A ta radi ena?
A Gospod Bog ree eni: to si to uinila? A
ena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.
Nisam ja kriva.
Druga vana vrednost ovog teksta jeste da
tekst podvlai bezvrednost oveka pred svojom
saveu. Adam i Eva pokuavaju da se sakriju
pred Bojim pogledom. Sakrie se daleko od lica
Gospoda Boga, kae tekst. Odbijanje Adama i
Eve da sebe prihvate takvim kakvim su, jeste
odbijanje grenika koje vodi u stanje zebnje. Ako
postoji u nama krivica, ako postoji nelagodnost,
ako postoji zebnja, postoji samo jedan put, a to
je prihvatiti to stanje, i prihvatiti oprotaj Boji,
milost Boju, prihvatiti da nas On pokrije, da nas
On proglasi drugaijima. Oni koji su iskusili Boji
oprotaj, znaju o emu se radi.
Postoje ljudi koji su celi svoj ivot nosili krivicu kao teko breme sve dok nisu sami sa Bogom,

u tajnosti svoje sobe, shvatili da im Bog moe oprostiti kada su se iskreno pokajali. to se tie
Adama i Eve, oni su pokuavali da sami sebe sakriju, da sami sebe obuku, da sami sebe opravdaju. Nasuprot tome, Bog ih poziva da prihvate sami
sebe takvima kakvi su, da priznaju svoj greh, da
se ne maskiraju i ne negiraju, nego da verom prihvate Boga koji ih spasava, da prihvate Njegovu
pravdu i Njegovu milost, Njegov oprotaj, Njegov
plan za njihov ivot. Biblijska vera je od svojih zaetaka, u biblijskom tekstu, bila ona koja je donosila reenje za problem zla.
Iznesimo sada biblijski stav kada je u pitanju
plan spasenja. Zamislimo da sam ja bio ateista
sve do svoje 25. godine. Negirao sam Boje postojanje, pokuavao sam da se sam opravdam, da
se sam pokrijem, da sam sebe izleim od oseanja krivice. Ali u 25. godini, na primer, sreo sam
se sa Hristom, sa Bogom, shvatio sam da je On
jedini koji moe da me oslobodi moje krivice, jedini koji moe da mi donese mir, jedini koji moe da
me obue da ne vidim tu golotinju svoga bia. I
odluio sam da ivim jednim novim ivotom.
Meutim, 25 godina ja sam greio, a Biblija kae:
Plata za greh je smrt. Ako sam greio, ta vredi
to u sada prihvatiti Hrista? I tu Bog pronalazi
reenje. Mi esto u teologiji ovde govorimo o takozvanoj uraunatoj pravdi. Ona glasi ovako,
apostol Pavle u Delima apostolskim 17,30 kae:
Ne gledajui Bog na vreme neznanja, sada
zapoveda svim ljudima da se pokaju.
Tu se govori o ovoj uraunatoj pravdi. ta
znai uraunata pravda? To znai: zato to u
ovom trenutku mog ivota ja prihvatam Hrista
kao svoga Spasitelja, i krstio sam se, Bog moje
grehe koje sam inio u ovom periodu - uraunava Hristu, govorei isto pravnim jezikom, a Hristov pravedni ivot uraunava meni. Hristos je za
te grehe umro na krstu Golgote i on je zadovoljio
maksimu svemira: Plata za greh je smrt, a Bog
meni uraunava Hristov pravedni ivot. Zato, kada Bog mene pogleda, on me gleda kroz Hrista, i
tako Bog opravdava ovaj moj proli ivot. Hristos
je moj Spasitelj. To je ono to se u teologiji kae:
Hristos je moj Otkupitelj. Od ega me je On otkupio? Isus Hristos je Otkupitelj sveta. On me je
otkupio od mojih greha. Biblija kae: Plata za
greh je smrt, ali Bog moje grehe uraunava Hristu, i On je umro na krstu Golgote za grehe svih
onih koji su eleli da prihvate Njegovu milost, a
Njegov pravedni ivot meni uraunava.
Meutim, ako sam se ja tog i tog datuma krstio, prihvatio Hrista kao svoga Spasitelja, ta e
biti nadalje? Vraam se Bogu. Da li u moi da ne
greim vie? Ovde se govori o takozvanoj datoj
pravdi. ta to znai? Hajde da itamo Filibljanima
Poslanicu, 2. poglavlje, 13. stih, ovo je vrlo vaan
tekst:
113

Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite

to mu je ugodno.
Onoga dana kada sam ja odluio da prihvatim
Hrista kao svoga Spasitelja, Biblija kae da e mi
Bog dati snagu, ako ja to elim: Jer je Bog to
ini u vama. ta ini? Sluajmo paljivo Pavlove
rei koji je imao istanano uvo za duhovne procese u oveku:
Jer je Bog to ini u vama..., ta prvo? Da
hoete i da uinite to je njemu ugodno. ta to
znai? Kada ovek ivi religioznim ivotom, on ne
ivi sa nekom mukom principe pravde, istine, ljubavi, mira, po principu: Bog to kae i ja to moram da uinim. Religiozan ovek to ini jer eli,
on shvata da je dobro to ini, on se raduje tome,
on e hteti da to ini, Bog e prosvetliti njegov
um i videe da je zlo - zlo, i da je runo, i da je
odvratno, i da je blato, i pobei e od njega daleko, a shvatie svu lepotu mira, istine, pravde,
ljubavi: Jer je Bog to ini u vama da hoete i da
uinite to je Njemu ugodno. Znai, ovde se govori o tome da e Bog dati snagu oveku da ivi
ispravno.
Meutim, bie trenutaka padova. Mi ne moemo kazati da ivot religioznog oveka ide samo
uspravno, to nije realno. Tendencija je uspravna,
sa malim padovima. U stvari, on napreduje dalje.
Savrenstvo u Bibliji nije taka, plafon, koji ovek
dostigne. Kao biljka koja pone da raste, ona je
divna i kada je mala i kada je velika, ona je u
svakom svom stadijumu savrena. Biti savren
znai biti u svakoj taki postojanja onakav kakvog
me Bog eli. To znai napredovati u svojoj vezi sa
Bogom, u svojoj zajednici sa Bogom. Ima loih
trenutaka, kada ovek ponovo silazi, ali die se i
napreduje. Jovan kae:
Deice, ovo vam piem da ne greite, ali ako
neko sagrei imamo zastupnika kod oca, Isusa
Hrista pravednika.
Vrlo vaan tekst. Ovako Bog opravdava oveka. On pokriva njegov proli ivot i daje mu snagu
da ivi jednim novim ivotom. Dakle, biblijska religija ne negira zlo.
Biblijsko reenje za zlo se zove vera ili poverenje. Vera je u Bibliji sinonim za poverenje. ta
to znai? To se mora doiveti, to se ne moe objasniti racionalnim kategorijama. Poverenje u Boga se stie iskustvom da mi Bog prata, da Bog
moe da me spase od stanja zebnje, da mi prata moje prole grehe, da je Isus Hristos umro za
njih i da ja elim sada da ivim jednim novim ivotom. Zato je Kjerkegor kazao, i to je jedna od
kapitalnih definicija u religiji, da suprotno grehu
nije vrlina, nego vera. Kada je on ovo kazao, onda
je mislio na sledee. Postoje neka shvatanja kod
ljudi da hodoaa, veliki novci koje ete dati u
crkvu, dobra dela, sve nas to moe spasiti. U Bib114

liji ne postoji spasenje dobrim delima, ali dobra

dela su bitna u religiji.
U Bibliji se govori o sledeem: dobra dela moraju biti posledica ljubavi. Mi znamo da je skoro
sve na ovom naem svetu bazirano na principu
interesa. To znai (analizirajte sebe), da je ovek
toliko sebino bie, da je toliko proet grehom, da
ne moe, a da ne razmilja o kategorijama interesa. To dalje znai, ako bi ja mom drugu uinio
neto dobro, sigurno je da e mojim umom, bar
negde tamo, prostrujati misao: Trebae mi on
jednoga dana. Ko zna. Ne znam ime se bavi. Ako
je lekar, trebae mi. Zato se jedan teolog, koji je
shvatio dubinu ljudskog zla, molio Bogu da mu
oprosti ne samo za loa dela, nego i za dobra
dela, jer je shvatio kolika je sebinost u oveku,
kako su ljudski motivi neisti.
I brak se esto sklapa iz nekih drugih motiva,
a ne iz ljubavi. Znai, ako je moje dobro delo, koje sam uinio nekome, posledica ljubavi, onda je
to ono to je vredno. Koliko god je istina u Bibliji
da se neemo spasiti pomou dela i kroz naa
dobra dela, toliko je i istina da se neemo spasiti
i bez njih. Jer Biblija kae da e nam Bog suditi
na osnovu naih dela, ali u Bibliji je jasno dato do
znanja da ta dela moraju biti posledica ljubavi, a
ne: Evo novca, ali dopusti da ja radim ta god
hou, i da mislim ta god hou.
ovek grenik ima, dakle, samo jedno reenje: da pred Bogom prizna ono to jeste, i nita
vie, ali nita ni manje - da prizna da je grenik.
To znai: ne beati od samoga sebe, ne beati od
Boga ili traiti lane uzroke svoje zebnje.
Biblijska religija radikalno reava taj zamreni
krug psihoanalitiara, krug zebnje. Greh vodi oveka u zebnju, zebnja raa neurozu koja paralie,
odvodi od dobra, poveava sklonost ka loim delima i loim mislima. Ali sada, Bog ovaj zaarani
krug kida svojom milou. On pokriva grenika
koji ostaje grenik dok Hristos ne doe, ali koji
postaje oproteni, opravdani grenik. On vie nema potrebe da ivi u beznau jer ga Bog prihvata takvim kakav je, tako da on moe i sam sebe
da prihvati. Bog ga voli iako je grenik. Tako da
ako shvati da ga Bog voli, on moe voleti sam
sebe, a samim tim voleti i druge ljude. Jer ovek
ne moe voleti blinje ako mrzi samoga sebe. Vera ili poverenje u Boga izvodi oveka iz njegovog
sopstvenog lavirinta. On postaje slobodan na
svom nivou, istina ogranien, ali vera mu pomae
da ne ivi u beznau i da vie ne pokuava da bei u apsolutizaciju ili elju da on sam postane
Bog.
Postoji jedan tekst koji se duhovnim sazrevanjem sve bolje razume. 1. Mojsijeva, 3. poglavlje, 15. stih, u trenutku najvee drame, u trenutku kada je beznae izgledalo potpuno, kada
vie nije bilo reenja za Adama i Evu, ovde pos-

toji prvo obeanje u Bibliji da e doi Mesija koji

e osloboditi oveka od problema u kome se nalazi. Tekst kae:
I jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene, i izmeu semena tvojega i semena njezina;
ono e ti na glavu stajati, a ti e ga u petu ujedati.
Pokuaemo jednostavnim reima da objasnimo ovaj tekst. Bog kae: Meem neprijateljstvo
izmeu tebe i ene, ovde je re o samom Sotoni
ili zmiji koja predstavlja Sotonu. Dakle, postojae
rat izmeu Sotone i, u ovom sluaju, ene, koja
moe predstavljati i crkvu. Meutim, to nije najvei naglasak. Naglasak je: izmeu semena tvojega, to jest svih potomaka Sotone i njega samog, i semena njezina. Ovde su teolozi oduvek
videli aluziju na Mesiju koji e biti roen od ene,
na Isusa Hrista. I onda tekst kae: Ono e ti na
glavu stajati, a ti e ga u petu ujedati.
Smatra se da je Sotona smrtnom ranom ujeo
Hrista kada je bio na krstu Golgote, ali da e na
kraju istorije oveanstva Hristos stati zmiji na
glavu. Ono e ti na glavu stajati, to enino seme, a ti e ga u petu ujedati. im se ovek
oseao golim, im se oseao da je u stanju neuroze, Bog daje obeanje: Doi e neko ko e ipak
na kraju istorije stati zmiji na glavu.

Zlo e biti jednom zauvek uniteno. To je spasenje koje je dato ljudima kroz Isusa Hrista besplatno. Potrebno je da verom, poverenjem, prihvatimo to spasenje, bez nervoze, bez bekstva,
bez fanatizma. Ponovo podvlaimo: religija koja u
sebi sadri fanatizam nije biblijska religija. Religiozan ovek treba da ivi normalnim ivotom,
ali ivotom koji u sebi ima veru u Boga.
I poziv koji odzvanja kroz vekove je ono to
bi bilo dobro da zapamtimo za kraj, a nalazi se u
9. stihu 3. poglavlja 1. Knjige Mojsijeve:
A gospod Bog viknu Adama i ree mu: Gde
si?
Da li je Bog znao gde se Adam nalazi? ta
znai ovo pitanje: Gde si?
Gde si, o, ovee? Gde se krije? Kakva to sve
drveta postoje izmeu tebe i mene? Gde si, o,
ovee?

Proroanstvo o 2300 godina

Pre nego to ponemo sa objanjenjem proroanstva o 2300 godina, rei emo nekoliko rei
vezano za jevrejsku svetinju (hram). Postoji
nekoliko perioda u istoriji jevrejske svetinje. Prva
svetinja koju su Jevreji imali bio je ator ili neka
vrsta jedne male graevine. Meutim, jevrejska
svetinja nikada nije menjala svoju sutinsku
strukturu. Ona je menjala, naravno, graevinu.
Tako je postao kasnije jerusalimski hram.
Meutim, na samom poetku, kada je Bog
dao svetinju Jevrejima, On je kazao da daje svetinju svom narodu da bi na jedan poseban nain
poivao u sredini svoga naroda. To je vrlo vana
misao, dakle, da Bog stanuje na jedan poseban
nain u svom narodu. Ono to emo u ovom
poglavlju rei vrlo je bitno, jer doktrina o svetinji
predstavlja kao neku vrstu skeleta koji stoji iza
cele Biblije. Dakle, kada se govori o jedinstvu
Biblije, uenje o svetinji je neka vrsta kime koja
povezuje sve biblijske tekstove.
Znai, prva stvar: Bog je dao svetinju svom
narodu da bi prebivao na jedan poseban nain u
sredini svog naroda, da oprata grehe narodu.
Jevrejska svetinja se delila na dva dela. Prvi
deo se zvao Svetinja (A), i tu je bio ulaz (a) (vidi

sliku). Drugi deo se zvao Svetinja nad Svetinjama (B). Izmeu Svetinje i Svetinje nad Svetinjama nalazila se jedna zavesa (b).
B

A
b

g
h

a
f

Koje stvari su se nalazile u Svetinji? Ve u

predvorju Svetinje nalazio se jedan umivaonik (c)
gde su svetenici prali ruke, i takoe jedan oltar
koji je bio sazidan od kamenja (d), a na vrhu tog
oltara bile su prinoene rtve. Taj prvi oltar, koji
se nalazio u predvorju svetinje, zvao se rtvenik
ili rtveni oltar. Svetenik bi prinosio rtve, onda
bi oprao ruke, i ulazio u svetinju.
U prvom delu ili u Svetinji, sa desne strane,
nalazio se sto na kome je bilo 12 hlebova (e). Ovi
hlebovi su svaki dan, svako jutro, postavljani
115

ovde. Sa leve strane nalazila se uvena menora

ili sedmokraki svenjak (f). A tu do zavese nalazio
se jedan drugi oltar koji se zvao kadioni oltar
(g). On je imao kao neke vrste rogova.
U Svetinji nad Svetinjama nalazio se Koveg
(h) koji je bio nainjen od skupocenog drveta,
obloen zlatom, i u kome su se nalazile dve ploe
zakona koje je Bog dao Mojsiju - Deset Bojih Zapovesti. Ove ploe zakona pokrivao je jedan uveni poklopac koji su Jevreji zvali kaporet. Grci
su ga zvali hilasterion. Imao je posebno znaenje, kao to emo videti. Ovaj koveg su pokrivali
aneli svojim krilima (dva anela simbolino), koji
su bili nainjeni od nekog lepog materijala. Na taj
nain, simbolino, Bog je sam titio ove ploe zakona.
Jo jedanput da ponovimo. U predvorju hrama se nalazio rtveni oltar ili rtvenik, i nalazila se
jedna posuda gde su svetenici prali ruke. U prvom delu ili Svetinji nalazio se, sa desne strane,
sto sa 12 hlebova. Svaki hleb je predstavljao jedno pleme sinova Izrailjevih, jer je bilo 12 plemena. Sa leve strane se nalazio sedmokraki svenjak
ili menora. Onda je postojao jedan drugi oltar, kadioni oltar, zatim je tu bila zavesa, uvena zavesa
koja je delila Svetinju od Svetinje nad Svetinjama.
I zatim se nalazio koveg, Zavetni koveg, u kome su se nalazile dve kamene ploe na kojima je
bilo ispisano Deset Bojih Zapovesti.
Ova Svetinja je toliko puna dubokog smisla.
itav plan Bojeg spasenja nalazi se ovde opisan.
Kada je Hristos u Jevaneljima kasnije kazao: Ja
sam hleb ivota, on je oito aludirao na ono to
se nalazilo u svetinji. Ili kada je kazao: Ja sam
svetlost svetu, takoe je aludirao na svenjak ili
menoru koja se nalazila u prvom delu ili u Svetinji.
Kako se odvijala sluba? To je veoma vano.
Postojale su dve slube, dve vrste slubi koje su
se odvijale: takozvana svakodnevna sluba i
godinja sluba. ta se dogaalo svakoga dana
u svetinji? Svakoga dana svetenik je uzimao jedno jagnje, nad glavom toga jagnjeta ispovedao je
grehe. Stavljao bi ruke na glavu, i simbolino,
gresi su sa njega prelazili na to jagnje. To jagnje
je bilo zaklano, ono je bilo prineto na rtveni oltar,
a svetenik bi sa malo krvi tog jagnjeta svaki dan
ulazio u Svetinju i poprskao bi ovu zavesu.
Jo jedanput emo ponoviti. Jedan Izrailjac je
mogao da ivi sto kilometara daleko od Svetinje,
ali on je znao da se u Svetinji prinosi rtva, svako
jutro i vee. Postoji takozvano vreme jutarnje i
vreme veernje rtve. Svetenik bi prineo zaklanu
rtvu, i simboliki, gresi su sa njega prelazili na
jagnje. Svetenik je predstavljao narod. Koga je
predstavljalo jagnje? Isusa Hrista. Jagnje je bilo
prineto na rtvu, a sa malo krvi tog jagnjeta svetenik je ulazio samo u prvi deo Svetinje i poprs116

kao bi ispred ove zavese. Na taj nain, zapazimo,

gresi su simboliki beleeni, ostajali su tu ispred
zavese. Gresi su se sakupljali, prljali su Svetinju.
Da bi Bog pouio svoj narod kako je greh
straan, ljudi su inili ovo. Ovo je bila rtva za celi
narod. Znai, Izrailjac se nalazio sto kilometara
daleko, uinio je greh, nije mogao da doe u
Svetinju, ali on je znao da se svakog jutra i veeri
prinosi rtva za njega i on se molio Bogu, i on je
znao da je ova rtva bila prinoena i za njega.
Dakle, ujutru i uvee - jutarnja i veernja rtva.
Simbolino, Svetinja je prljana, jer su gresi unoeni u Svetinju svakog dana. To je svakodnevna
sluba. Naravno da je i pojedinac koji je sagreio
takoe mogao da doe u Svetinju, ispovedi svoje
grehe i da sveteniku ivotinju da prinese rtvu.
Postoji i takozvana godinja sluba, jedanput
godinje, na takozvani Jom kipur ili dan
oienja. Jom na jevrejskom znai dan, kipur znai oienje. Znai, bio je postavljen jedan dan u godini za tu slubu. Danas je Jom kipur jedan od najveih praznika Jevreja. Jom kipur je bio dan kada su svi gresi koji su se skupljali u svetinji, koji su prljali svetinju, bili oieni.
Kako se to odvijalo? Jedanput godinje, slubu vie nije vrio svetenik, nego prvosvetenik,
znai po rangu najvii. On je vrio slubu tog dana. Ovom prilikom bila su dovedena dva jarca, a
ne jagnje. Onda je bacana kocka i reeno je da
e jedan od tih jareva biti za Gospoda, a drugi
za Azazela. Azazel predstavlja u Bibliji Sotonu.
I ta se dogaalo? Prvosvetenik bi nad glavom jarca za Gospoda ispovedio grehe naroda.
Simbolino, gresi su prelazili sa njega na jarca.
Jarac je bio zaklan, prinet na rtvu, a sa delom te
krvi prvosvetenik, ovom prilikom, nije ulazio samo u Svetinju, nego je ulazio u Svetinju nad Svetinjama. Dakle, jedanput godinje, ne obini svetenik nego prvosvetenik, je sa krvlju jarca za
Gospoda ulazio iza zavese. I ta se dogaalo? On
vie bi ne poprskao sa krvlju ispred ove zavese,
nego je poprskao krvlju ispred kaporeta ili poklopca ili hilasteriona.
Kakva je bila simbolika toga? U kovegu su se
nalazile dve kamene ploe. Na njima su bile Deset
Bojih Zapovesti. Boje zapovesti kau: Ko sagrei taj mora da umre, plata za greh je smrt. To
kau zapovesti. Ali, sada je tu krv. Dakle, neko je
umro. Zahtevi zakona su ispunjeni, gresi naroda
su oieni krvlju ivotinje koja je predstavljala
Isusa Hrista. Onda bi prvosvetenik izlazio iz Svetinje nad Svetinjama, vraao se nazad, i te iste
grehe bi ispovedio nad glavom jarca za Sotonu ili
Azazela. Taj jarac je onda voen u pustinju gde
su ga obino rastrgle divlje zveri, ili je bacan sa
neke visoke stene dole u more gde je uginuo.
Kakva je bila simbolika? Simbolika je duboka.
itav plan spasenja je ovde. Isus Hristos e um-

reti za grehe naroda, on e zadovoljiti zahteve zakona, ljudi e moi da budu spaseni, ali na kraju
istorije oveanstva svi gresi e ipak biti svaljeni
na glavu Sotone, i on e biti uniten jednom zauvek. Na taj nain, jedanput godinje, svetinja je
iena. Zato se ovaj dan zvao Jom kipur ili
Dan oienja, dan kada je svetinja bila oiena od svih onih greha koji su se u toku godine gomilali u svetinji.
Dakle, da ponovimo jo jedanput. Dve vrste
slubi: svakodnevna i godinja. Svaki dan gresi su
unoeni, i prljali su svetinju. Jedanput godinje,
posebnom slubom koju je vrio prvosvetenik,
Svetinja je bila oiena od greha naroda. Sve
ovo je zapisano je u Mojsijevim knjigama. itava
poglavlja su posveena Svetinji. I ako je to Bog
uradio, znai da je smatrao da je to jako vano.
Poto ovo znamo, idemo u Knjigu proroka Danila, 8. poglavlje, itaemo 13. i 14. stih. Tekst
kae: Tada uh jednoga sveca gde govorae, i
jedan svetac ree nekome koji govorae: Dokle
e trajati ta utvara za svagdanju rtvu i za otpad
pustoni da se gazi svetinja i vojska?
Ovo je, za sada, sve udno i strano. Za sada,
zapazimo samo pitanje koje jedno nebesko bie
postavlja: Dokle e trajati ta utvara za svagdanju rtvu, znai za svakodnevnu rtvu, i za otpad pustoni, da se gazi svetinja i vojska?
I onda stoje misteriozne rei koje su predmet
naeg prouavanja u ovom poglavlju: I ree mi:
Do dve tisue i tri stotine dana i noi, onda e se
Svetinja oistiti.
To je poznato proroanstvo, najdue proroanstvo u Bibliji. Ono glasi ovako: od vremena
Danila, nakon 2300 dana i noi (u originalu pie
jutara i veeri), Svetinja e se oistiti. Ne znamo
u ovom trenutku ni kada poinje ovo proroanstvo, ni kada se zavrava, ni ta se dogaa izmeu. Za sada samo znamo da je neko nebesko bie
kazalo Danilu: Do 2300 dana i noi, a znamo da
jedan dan u Bibliji predstavlja jednu godinu - znai nakon 2300 godina, i onda e se Svetinja oistiti.
O emu je re? Da itamo dalje: A kad videh
ja Danilo ovu utvaru, i zaiskah da razumem, gle,
stade preda me kao ovek. I uh glas oveiji
nasred Ulaja, koji povika i ree: Gavrilo, (to je
jedan aneo), kai ovome utvaru. I doe gde ja
stajah, i kad doe uplaih se, i padoh na lice svoje, a on mi ree: Pazi sine oveiji, jer je ova utvara za poslednje vreme.
Pazi sine oveiji, jer je ova utvara, ovo proroanstvo, ova vizija o 2300 dana i noi, posle ega
e se Svetinja oistiti, za poslednje vreme.
A dok mi on govorae, ja bijah izvan sebe
leei niice na zemlji, a on me se dotae i ispravi
me, te stadoh. I ree: Evo ja u ti kazati ta e
biti na kraju gneva, vidimo da je u pitanju pos-

lednje vreme, na kraju gneva, to je ta re kec,

jer e u odreeno vreme biti kraj.
Kraj e biti u odreeno vreme, kae Gavrilo
Danilu. Prvi deo 8. poglavlja Knjige proroka Danila je nama poznat, mi smo o tome govorili u prolim poglavljima. Ono to nas interesuje, to je 26.
stih:
A reena utvara o danu i noi...
Kom danu i noi? O 2300 dana i noi.
A reena utvara o danu i noi istina je, zato
ti zapeati utvaru jer je za mnogo vremena. Tada
ja Danilo zanemoah, i bolovah neko vreme, posle ustah i vrih poslove carave, i udih se utvari,
ali niko ne dozna.
Danilo se razboleo. Zato se razboleo? Evo
zato. Postojalo je jedno drugo proroanstvo proroka Jeremije koje je glasilo ovako: da e Jevreji
otii u ropstvo, i da e u ropstvu ostati 70 godina.
To je bila nacionalna tragedija za jevrejski narod,
dakle, raspad jednoga naroda i jednoga grada.
Meutim, tri proroka su delovala za vreme vavilonskog ropstva. To su bili: Danilo, Jeremija i Jezekilj. Jeremija je ostao u Izraelu, Danilo je bio u
ropstvu, kao i Jezekilj. Pre Danila, Jeremija je kazao da e Jevreji ostati u ropstvu 70 godina. Danilo je otiao kao mladi u ropstvo, i nadao se da
e se nakon 70 godina Jevreji vratiti iz ropstva,
jer je to kazao Jeremija. Meutim, sad mu Bog
kae: Do 2300 godina, onda e se svetinja oistiti.
Za Danila, svetinja je bio Jerusalim, tamo se
nalazila svetinja, i ona je bila obesaena. Tu su
doli neznaboci i zauzeli su grad. Svaki Jevrejin
je oekivao dan kada e se vratiti nazad u Jerusalim da ponovo oisti tu Svetinju, a sada dolazi
proroanstvo: do 2300 godina i tek onda e se
Svetinja oistiti. I Danilo se razboleo. I pogledajmo ta je uradio u tom trenutku, 9. poglavlje:
Prve godine Darija sina Asvirova od plemena
Midskoga, koji se zacari nad carstvom Haldejskim, prve godine njegova carovanja ja Danilo
razumeh iz knjiga broj godina, koje bee rekao
Gospod Jeremiji proroku ...
Ponovo je Danilo uzeo Bibliju u ruke, koju je
imao u svom posedu, uzeo je Knjigu proroka Jeremije i kazao je: Ja elim da vidim da li sam ja
u pravu, u vezi onog to je Bog kazao preko Jeremije:
... 70 godina i onda e se navriti razvalinama jerusalimskim.
ta to znai? Jerusalim e ponovo biti sazidan, obnovljen, Svetinja e biti oiena. I razumeo je da je to 70 godina. I ta je onda Danilo
zakljuio? Verovatno zbog greha naih, zbog greha naroda, Bog je produio 70 godina na 2300
godina. I Danilo se moli. Ovde nalazimo jednu od
divnih molitava zapisanih u Bibliji. Danilo kae:
117

I okretoh lice ka Gospodu Bogu traei ga

molitvom i molbama s postom i s kostrijeti i pepelom... (to je bila posebna vrsta odela).
I pomolih se Gospodu Bogu svojemu i ispovedajui se rekoh: O Gospode, Boe veliki i strani, koji dri zavet...
Drugim reima: Gospode, ti si obeao 70 godina, ti dri zavet, nemoj menjati svoje miljenje. Danilo je oito mislio da je Bog produio vreme ropstva sa 70 godina na 2300 godina. I Danilo
se moli Bogu za oprotaj greha naroda, a onda
21. stih:
Dok ja govorih molei se, onaj ovek Gavrilo,
kojega videh pre u utvari, dolete brzo i dotae me
se o veernjoj rtvi.
Vidimo da su vreme merili na osnovu jutarnje
i veernje rtve.
I naui me i govori sa mnom i ree: Danilo,
sada izioh da te urazumim, da ti objasnim viziju koju ranije nisi razumeo. 23. stih kae:
U poetku molitve tvoje izie re, i ja dooh
da ti kaem, jer si mio...
Danilo je esto u Bibliji nazivan mili ovek.
Bog njega naziva: Danilo, mili ovee. Kako je
to lepo kad Bog nekog nazove mili ovee.
Zato sluaj re i razumi utvaru. Sada poinje
objanjenje utvare koju je Danilo video u 8. poglavlju, 14. stihu. Tamo je pisalo: Do 2300 dana i
noi, i onda e se svetinja oistiti. Mi u ovom trenutku ne znamo poetak ovoga proroanstva, ne
znamo ni ta se dogaalo izmeu, ne znamo ni
kraj.
Dakle, mi imamo jedan ogroman period vremena. Taj period se naziva period od 2300 godina. Podseamo da je u 8. poglavlju reeno da je
ova vizija za poslednje vreme: Pazi, sine oveiji, jer je ova vizija za poslednje vreme. Sada je
ovde Danilu obeano da e mu ta vizija biti objanjena. U 24. stihu poinje objanjenje. Tekst
glasi ovako:
Sedamdeset je sedmica odreeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svri prestup i
da nestane greha i da se oisti bezakonje i da se
dovede vena pravda, i da se zapeati utvara i
prorotvo, da se pomae sveti nad svetima.
Puno detanja. Za sada znamo: 70 je sedmica odreeno tvome narodu. Koji je to bio Danilov
narod? Jevrejski narod. U originalu pie: 70 sedmica je atak, to znai odseeno. 70 sedmica
je odseeno. Od ega je odseeno? Znai, imamo
prvi detalj ovoga proroanstva. Mi jo uvek ne
znamo poetak, ali u proroanstvu pie: 70 sedmica je odseeno, dato tvom narodu. 70 sedmica
- koliko je to dana? 490 dana, odnosno godina.
Znai, za sada samo znamo da je od ovog velikog
prorokog lanca odseeno 70 sedmica, odnosno
490 godina, i taj period vremena je dat Danilo118

vom narodu. Zato je dat Danilovom narodu? Da

se svri prestup i da nestane greha.
Mi smo govorili o tome da je Bog izabrao jevrejski narod za jednu posebnu misiju, za jednu
posebnu slubu, da bude svetlo celom svetu, da
taj narod bude tvrava istine. Preko tog naroda
Bog je eleo da objavi sebe svim drugim narodima. Meutim, na alost, taj narod u celini nije
uvek eleo da sledi Boja uputstva. I zato je ovde
neka vrsta milosti Boje kada Bog kae Danilu:
Tvom narodu dajem jo 490 godina. To je neko
vreme koje je vreme za pokajanje, ne bi li se oni
pokajali. Jer tekst kae: 70 sedmica je odreeno
tvom narodu i tvom gradu da se svri prestup i da
nestane greha i da se oisti bezakonje.
Dakle, postoji 70 sedmica ili 490 godina milosti Boje koje je Bog dao jevrejskom narodu kao
vreme milosti, za pokajanje tom narodu. Mi emo
o tome i kasnije govoriti - o istoriji jevrejskog naroda koja je vrlo zanimljiva. Za sada znamo da je
ovaj period - period milosti za jevrejski narod.
ta e se jo dogoditi u tom periodu? Da se
oisti bezakonje i da se dovede vena pravda. Ko
je vena pravda u Bibliji? Ko je onaj ko je apsolutna pravda? Isus Hristos. Znai u tom periodu
od 490 godina, mi jo uvek ne znamo kada, znamo da e doi vena pravda, da e Isus Hristos
biti roen.
I onda kae: Da se zapeati utvara i prorotvo. ta to znai? Preko 270 proroanstava iz
Starog Zaveta upuivalo je na linost Isusa Hrista.
Kada bude dola vena pravda, sva proroanstva e nai svoje ispunjenje, zapeatie se.
I onda dalje tekst kae: ... i da se pomae
sveti nad svetima. Pomazanje u Starom Zavetu
odgovara krtenju u Novom Zavetu. Hristos je ovde sveti nad svetima, znai On je savreno svet.
Mi saznajemo, dakle, da e u ovom periodu
doi Mesija, da e doi Isus Hristos, da e biti zapeaene utvare i prorotva koje su ukazivale na
Njega, jer e se On pojaviti na ovom svetu, i saznajemo da e se On krstiti. 25. stih kae:
Zato znaj i razumi: otkad izie re da se
Jerusalim opet sazida,
Ovo je vano. Otkad, znai imamo poetak.
Otkad izie re da se Jerusalim ponovo sazida,
o emu je re? Uvek se moramo setiti istorijskog
trenutka jer bez toga ne moemo ovde nita razumeti. Jevreji su bili u ropstvu, to je bilo medopersijsko carstvo, oni se nisu vraali iz tog ropstva u koje su otili za vreme Vavilonjana. Otkad
izie re da se Jerusalim opet sazida... Bilo je nekoliko dekreta kojim su persijski carevi davali mogunost Jevrejima da ponovo sazidaju grad Jerusalim. Ali ta se dogodilo? Vavilonjani, i Asirci
pre njih, imali su praksu da sele narode - preselili
bi jedan narod na drugu teritoriju. Kada bi se
narod naao na nekoj drugoj teritoriji onda nije

postojala elja da budu ratoborni i tako dalje. Kada su Jevreji bili odseljeni u Vavilon, Vavilonjani
su doselili druge narode na teritoriju Izraela. Tu,
na teritoriji Izraela, ostali su samo starci i deca,
oni koji nisu mogli peaiti 1500 kilometara do
Vavilona. Meavinom tih preostalih Jevreja i neznaboaca koji su doli, stvorio se jedan narod. Taj
narod se zove Samarjani. Za jednog Jevrejina nije
postojalo nita stranije nego to to se dogodilo.
Naravno, Samarjani su zauzeli njihove kue, vinograde, polja, maslinjake.
I onda je doao dekret. Bilo je vie dekreta,
ali kljui je izdat 457. godine pre Hrista. Persijski
car je dao dekret Jevrejima da se mogu vratiti u
svoju zemlju. Kada je doao ovaj dekret, jedan
deo Jevreja vratio se u Izrael. Meutim, kada su
se vratili u Izrael nisu imali gde da se vrate.
Jednostavno, Samarjani su bili protiv toga. Ne
samo to, Jevreji su pokuali da ponovo zidaju
grad Jerusalim. Meutim, ono to bi oni danju
sazidali, nou su Samarjani poruili. Bilo je veliko
bilo neprijateljstvo izmeu Samarjana i Jevreja.
Postojalo je nekoliko dekreta. Meutim, 457.
godine pre Hrista, jedan Jevrejin, inovnik persijskog dvora, koji se zvao Nemija, isposlovao je posebnu dozvolu. I on je sa posebnom dozvolom
doao iz Vavilona u Izrael. Tada su Jevreji dobili
administrativnu samostalnost i dozvolu da grade
svoj grad. Zbog toga, mi u istoriji uzimamo 457.
godinu, to jest trei dekret, kao poetni datum
velikog proroanstva o 2300 dana i noi. Zato?
Tekst kae: Odkad izie re da se Jerusalim opet
sazida, dakle, to je poetak.
I sada imamo detalje koji glase ovako:
Do pomazanika vojvode...
Ko je pomazanik vojvoda? To je Isus, to je
Mesija.
... bie 7 sedmica i 62 sedmice.
Znai, odkad izie re, dekret, da se Jerusalim opet sazida, do dolaska pomazanika, Isusa
Hrista, bie 7 sedmica i 62 sedmice. Koliko je to
ukupno sedmica? 69 sedmica. Koliko je to godina? 483 godine. Koliko nam je ovde ostalo sedmica od ukupno 70? Ostala nam je jedna sedmica, jer smo potroili 62 i 7, to je 69 sedmica.
Dakle, ostala nam je jedna sedmica.
Biblijsko proroanstvo je kazalo: Otkad izie
re da se Jerusalim opet sazida, do pomazanika,
do pomazanja, krtenja, bie 69 sedmica.
Kada od 457. godine pre Hrista oduzmete 483
godine, vi znate da su godine ile unazad, dolazimo tano u 27. godinu nae ere, kada se Hristos
krstio (nulta godina ne postoji).
Ovo je prvi frapantni detalj koji je za svakog
paljivog itaoca Biblije i poznavaoca proroanstva neverovatan. Pogledajmo 26. stih:
A posle te 62 sedmice...

Znai imamo 7 sedmica, pa 62 sedmice, a

posle te 62 sedmice ta e biti?
Bie pogubljen pomazanik.
Smrt Hristova je proreena 7 vekova pre Hrista. Jo ne znamo kada.
I nita mu nee ostati.
E sada, ovde na prevod nije jasan, zato bi
eleli da skrenemo panju. Ovde pie:
Narod e vojvodin doi.
Imamo utisak da je ovde re o nekom Hristovom narodu. Meutim, u originalu pie car naroda e doi, i Septuaginta, koja predstavlja grki prevod originala, takoe to naglaava. Ovde je
oita aluzija na Rimljane, one koji su vladali svetom dok je Isus Hristos bio na Zemlji. I ta e uraditi?
Razorie grad i svetinju i kraj e mu biti s potopom.
ta je sve proreeno ovim proroanstvom?
Proreeno je da e Isus Hristos biti krten, i za
sada znamo tano godinu. Ne znamo kada, ali je
reeno da e umreti, da e biti pogubljen. Znamo
da e posle tog pogubljenja doi Rimljani i razorie taj grad koji Jevreji sada zidaju, jer su se
oni vratili da zidaju. Bog kae: Vi ga zidate, ali
doi e dan kada e doi jedan narod i razoriti taj
grad i svetinju. I kraj e mu biti s potopom, i
odreeno e pustoenje biti do svretka rata.
Najlepi detalj celog proroanstva se sada ovde nalazi, u 27. stihu. Tekst kae:
I utvrdie zavet s mnogima za sedmicu dana...
Kojih sedmicu dana? ta to znai utvrdie zavet? Oito da je ovo aluzija na Hrista i na Njegove uenike. Hristos je propovedao ljudima,
sklopio je zavet sa svojim uenicima, sa mnogim
uenicima. Pogledajmo najlepi detalj, on glasi
ovako:
A u polovinu sedmice ukinue rtvu i prinos.
To je najlepi detalj proroanstva. U polovinu
sedmice. Isus se krstio u 27 godini nae ere. Koliko je aktivno radio na ovoj zemlji? Tri i po godine. Tano u polovinu sedmice (pola od sedam
dana je tri i po dana, ili tri i po godina) Isus Hristos je svojom smru na krstu Golgote ispunio jedan deo starozavetnih rtvi koje su ukazivale na
Njegov prvi dolazak.
U polovinu sedmice ukinue rtvu i prinos.
Dakle, jedan detalj, drugi detalj, tano godina, u
polovinu sedmice ukinue rtvu i prinos. Ovo je
reeno est vekova pre Hrista. Koja je to godina?
31. godina.
I onda, ta se dalje dogaa? U koju godinu
ovde stiemo, ako dodamo jo tri i po godine? U
34. godinu. Zato je onda vana 34. godina?
Dakle, da ponovimo celo proroanstvo. Proroanstvo glasi: Odkad izie re da se Jerusalim
opet sazida, ta re ili dekret istorijski postoji, iza119

ao je 457. godine, do pomazanika vojvode bie

7 sedmica i 62 sedmice. Kada od 457. godine pre
Hrista oduzmemo 483 godine i doemo u nau
eru, dolazimo tano u godinu Hristovog krtenja.
Zatim se kae: A posle toga e biti pogubljen
pomazanik, i u polovinu sedmice ukinue rtvu i
prinos. Tano tri i po godine posle toga, mi dolazimo u godinu 34. Pre toga je reeno: 70 je
sedmica odseeno tvome narodu.
Biblijski komentatori smatraju da ova godina
oznaava konano prestanak vremena milosti za
tu generaciju izrailjskog naroda. Tada je grupa Izrailjaca kamenovala jednog od najvernijih ljudi,
Hristovog sledbenika koji se zvao Stefan.
Jedna velika grupa Izrailjaca je zauvek odbacila Hrista. Druga grupa Izrailjaca je krenula za
Hristom. Prva Hristova crkva bila je jevrejska crkva. Zato biblijski komentatori smatraju da je vreme milosti za tu generaciju izrailjskog naroda isteklo 34. godine nae ere. Od tada svaki Izrailjac
iz te generacije moe se spasiti, naravno, ali kao
pojedinac, ne kao narod. Isus je kazao: Zato e
vam se uzeti vinograd i dae se drugom narodu.
Znai, mi smo u 34. godini nae ere. Meutim, imamo ogromno proroanstvo od 2300 godina. Da oduzmemo sada 490 godina od tog dugog
perioda i vidimo koliko nam ovde jo ostaje, jer
proroanstvo glasi: Do 2300 dana i noi i onda
e se svetinja oistiti.
Dakle, ako krenemo od 457. godine pre Hrista, nakon 2300 dana i noi, odnosno godina, Svetinja e se oistiti. Mi tako dolazimo u 1844. godinu.
Podsetiemo se ovde na jednu istorijsku injenicu. Ona glasi ovako: Ako se vratimo onim
prvim idejama o proroanstvu, Bog je kazao: Zapeati ovu utvaru jer je za mnogo vremena, jer je
za poslednje vreme, jer e u odreeno vreme biti
kraj, kae Bog. Ako pogledamo prvi vek nae
ere, oralo se plugom, stoka je vukla plug. Koje
oruje su koristili ljudi u Hristovo vreme za ratovanje? Ma, koplje i tako dalje. Ako pogledamo
ogromni vremenski period, recimo od prvog veka
pa sve negde do 18. veka, kako su Napoleonovi
vojnici ratovali? Imali su ve neke puke, ali koje
im je bilo osnovno oruje. Ako itamo Rat i mir
od Tolstoja, sa ime su ljudi ratovali? Takoe sa
maem. Ve su postojale neke primitivne puke,
ali uglavnom je to bio ma. Kako se oralo u vreme
Napoleona? Jo uvek se oralo plugom i stokom
koja je vukla.
Zato o tome govorimo? Kao da je punih 18
vekova oveanstvo spavalo. A onda, iznenada,
od sredine 19. veka, eksplozija. Mi danas imamo
automobile, telefone, otili smo na Mesec. Mi zaboravljamo da su to sve produkti poslednjih sto
godina. Treba biti realan. Bilo je napretka tu i tamo, postojala je zvanina inkvizicija koja je spre120

avala napredak, i to su drugi faktori. Meutim,

injenica je da je punih 18 ili 19 vekova oveanstvo tapkalo u mestu. Bilo je napredaka, ali uglavnom je oveanstvo tapkalo u mestu.
Odjednom, za nepunih sto godina, mi emo
izmisliti voz, automobil, avion, rakete, uda, i
unitiemo ovu planetu. U 6. veku pre Hrista, Bog
je kazao da e sredinom 19. veka otpoeti vreme
koje Biblija naziva vreme kraja, vreme posletka
istorije ovoga sveta. To je zanimljivo.
Podsetiemo da se tada pojavljuju razlii pokreti. Recimo, 1848. godine izaao je Komunistiki
manifest, 1859. godine Darvin je izdao svoju
knjigu Poreklo vrsta. Veliki ateistiki pokreti se
tada javljaju, a sa druge strane i veliki nauni poduhvati. Odjednom sve poinje da buja. Neverovatna vera u oveka. Odjednom su svi verovali
da e nauka doneti reenje oveku.
Bog je izmiljena elja ljudi.
One najfinije tenje oveka, kazao je Fojerbah, to je ustvari Bog.
ovek je oveku Bog. Sve je u rukama oveka. ovek e naukom, tehnologijom i vaspitanjem
reiti sve probleme sveta.
ovek konano moe vladati ovom planetom.
Meutim, Biblija je kazala i neto drugo. Biblija je kazala da je to poetak vremena kraja za
ovu planetu. Ne samo to, setimo se proroanstva:
Do 2300 dana i noi, i onda e Svetinja oistiti.
O emu je re? Biblija kae, da ne samo da postoji svetinja na ovoj Zemlji, nego da je ova Svetinja na Zemlji minijatura jedne Svetinje koja postoji na nebu. Na nebu ne postoje rtve, meutim,
postoje realnosti koje odgovaraju simbolima na
ovoj Zemlji.
Biblijski teolozi smatraju da od Hristovog vaskrsenja, kada se Hristos vazneo na nebo 31. godine nae ere, da je od tada pa do 1844. godine
On obavljao onaj deo slube koji je svetenik vrio u ovozemaljskoj Svetinji svaki dan, jer Biblija
kae da je Hristos na prvosvetenik, da je On
na zastupnik, da je On posrednik izmeu Boga i
ljudi, da je On vrio taj deo slube. ta se dogaalo svaki dan u Svetinji? Gresi su unoeni u Svetinju, Svetinja je prljana svaki dan, ujutru i uvee.
Hristos je, dakle, bio na posrednik i zastupnik, ali
na osnovu ovog biblijskog proroanstva biblijski
teolozi smatraju da je 1844. godine otpoeo drugi
deo Hristove slube, a to je ienje nebeske Svetinje.
Zato? To je prva faza nebeskog suda, to je
vreme kraja, vreme posletka. Biblija govori o knjigama. Mi ne verujemo da na nebu postoje knjige,
i sigurno je da Bog ima mnogo savrenije stvari
na raspolaganju. Ali kada Hristos bude doao na
ovaj svet, da li e se ve znati ko e biti spaen,
a ko nee? Znae se.

Zamislite, recimo, ime Jovan Jovanovi u nebeskim knjigama. I sada imate izvetaj (uzmimo
ljudski jezik). Recimo, u nebeskim knjigama pie:
Loe je uinio, ponovo loe, ali ovde ima i neto
dobro. U Bibliji kae da je Bog Otac sudija, tu e
biti stanovnici i drugih planeta, i rei e se recimo: On je sagreio, dakle, on mora da umre. Ali
Isus Hristos koji je na zastupnik, koji je umro za
nas, on e rei: Da, on je sagreio, ali on je prihvatio mene kao svoga spasitelja, ja sam umro za
te njegove grehe i ja sam zadovoljio zahteve svemira kada su u pitanju ti gresi. I ta e biti uinjeno sa ovim gresima? ta e ostati u nebeskim
knjigama? Gresi e biti izbrisani. Ovo su antropomorfizmi, ovo je na jezik, kako mi moemo shvatiti ono to se ustvari zbiva na nebu kao realnost.
Kako to Bog obavlja mi ne znamo, ali ono to
znamo jeste da je problem greha veliki problem
celog svemira.

Kad Isus doe na ovaj svet, kako e On gledati mene ako ga prihvatim za svog Spasitelja?
Gledae me kao pravednika, ostae samo ono
dobro. Tako, dakle, mi smatramo, na osnovu
ovog biblijskog proroanstva, da je na nebu od
sredine 19. veka otpoelo poslednje vreme za
ovu planetu. Ali tada je otpoela i prva faza suda
na nebu gde Bog eli da objasni celom svemiru
kako On moe da spasi grenika i da ostane
pravedan.
Kako vi moete nekoga opravdati ako je on
grean? Kako? To je najvei problem Boga i o tome Biblija govori. Kako opravdati nekog ko je
kriv? Na taj nain to je Isus Hristos ispunio
zahteve zakona. Zato je On na zamenik,
lutron, otkup za grehe nae.

Zakhej
U ovom poglavlju analiziraemo dogaaj koji
je opisan u Jevanelju po Luci, 19. poglavlju, od
1. do 10. stiha. U pitanju je vrlo zanimljiv dogaaj. Tekst kae:
I kad ue u Jerihon i prolazae kroza nj, i
gle, ovek po imenu Zakhej, koji bee stareina
cariniki, i bee bogat, iskae da vidi Isusa da ga
pozna, i ne mogae od naroda, jer bee maloga
rasta. I potravi napred, pope se na dud da ga
vidi, jer mu je onuda trebalo proi. I kad doe
Isus na ono mesto, pogledavi gore vide ga, i ree mu: Zakheju! Sii brzo, jer mi valja danas biti
u tvojoj kui. I sie brzo, i primi ga radujui se. I
svi kad videe, vikahu na njega govorei da grenome oveku doe u kuu. A Zakhej stade i ree
Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svojega dau siromasima, i ako sam koga zanio, vratiu onoliko etvoro. Isus mu ree: Danas doe spasenje
kui ovoj, jer je i ovo sin Avramov. Jer je sin oveiji doao da nae i spase to je izgubljeno.
Pokuajmo, bar za trenutak, da se vratimo u
vreme kada je Isus bio na ovoj Zemlji, i da nekako prisustvujemo tom dogaaju koji se zbio u malom mestu koje se zvalo Jerihon. Jedna mala varoica, male uske ulice, jedno silno mnotvo ljudi,
ena i dece, tiskalo se tim uskim ulicama. Bio je
to neobian dan za stanovnike Jerihona. Zato?
Jer su saznali i uli da e taj dan kroz njihovo
mesto proi jedan neobini posetilac. Svi su o
Njemu sluali, svi su eleli da Ga vide, razliite
protivrene i kontraverzne prie su dolazile do
njih. Ali u svakom sluaju, On je u tom trenutku
bio najpopularnija linost u zemlji. I silno mno-

tvo se tiska, ljudi, ene, deca, a u tom mnotvu,

stopljena sa njim, stoji jedna neobina linost.
Njegovo ime je Zakhej. I ono to nas iznenauje
jeste da Biblija kae da je taj Zakhej eleo da vidi
Isusa. I on se tiska, gura, i odjednom, verovatno
neko je kazao: Eno ga dolazi!, i sve glave su
ujednom bile usmerene ka kapiji, u stvari ka ulazu u grad.
I ono to nas okupira na prvi pogled jeste:
oigledno je da Zakhej izgleda kao jedna antiteza
oveku koji ulazi u grad. Jer tekst kae da je Zakhej bio stareina cariniki. Ko su bili carinici? Carinici su bili najomraenija klasa u jevrejskom
drutvu. Oni su bili kvislinzi, izdajice svoga naroda, oni koji su duu svoju prodali Rimljanima da
bi zaraivali novac. Ne samo da se za Zakheja kae da je bio carinik, nego tekst kae da je bio
stareina cariniki.
Koji je bio zadatak carinika? Naime, Rimljani
su odreivali za svako podruje jednu odreenu
sumu poreza, koju su carinici trebali da sakupe.
Dakle, za jednu teritoriju znalo se da je od naroda, koji tu ivi, trebalo sakupiti tu i tu sumu novca. Meutim, nije potrebno spominjati da su carinici uz pomo rimskih legionara mnoili tu sumu
dva, tri ili pet puta. Nije takoe potrebno spominjati da su razliku izmeu sume koju su Rimljani
traili i koju su carinici traili od naroda, carinici
stavljali u svoje depove. Ne samo da je on bio
carinik, nego tekst kae da je bio stareina cariniki. On je sa grupom rimskih vojnika iao od
kue do kue i sakupljao novac.
121

Istoriari tvrde da su posle svakog sakupljanja novca itave porodice, zanatske i zemljoradnike, ostajale potpuno opustoene, jer su carinici nosili sve sa sobom. I Zakhej, kradljivac, izdajica svoga naroda, tiska se u ovom mnotvu i eli
da vidi Isusa. A Isus je predstavljen u Jevanelju
kao onaj koji je uvek bio na strani siromanih,
ugnjetavanih i onih koji su bili izrabljivani. ta on,
Zakhej, trai tu u ovom mnotvu? I mi smo skloni
da vrlo brzo prilepimo etiketu ljudima i da kaemo: Zakhej je kradljivac, njemu Isus Hristos ne
treba.
Postoji jedna zanimljiva pria koju je napisao
jedan autor kao uvod u svoju knjigu, i ona pria
o jednom psu. Pas koji se zvao Bavk bio je najsreniji pas u gradu Jerusalimu. Bio je vrlo lep i
provodio je dane tako to je iao od kue do kue. Svuda gde bi doao ljudi su ga mazili, davali
su mu hranu, svi su mu se radovali, deca su se
igrala sa njim, i nije bilo srenijeg psa od psa
Bavka. Sve do jednoga dana, dok neki zlonamerni
moleri nisu uhvatili psa Bavka i na njegovim leima napisali: Besan pas. Od tog trenutka, ivot
za psa Bavka se radikalno izmenio. Svi su ga tukli,
svi su ga gaali kamenjem, svi su beali od njega,
i svi su znali zato to rade, osim psa Bavka.
Etiketa. Mi obino klasifikujemo ljude i kaemo: Tom oveku ne treba Bog. On je takav, takav i takav. Niko ne bi oekivao da se Zakhej,
stareina cariniki, gura u ovom mnotvu. I tekst
kae: I iskae da vidi Isusa i da ga pozna. Naime, dozvolite da na osnovu ovog teksta ustvrdimo da svaki ovek koji se raa i dolazi na ovaj
svet, duboko u svom biu eli da vidi i spozna Isusa. Postoji ta iskonska tenja oveka ka Bogu.
Naravno, neki ljudi su nesvesni te tenje. Ali su
zato nesreni, nezadovoljni. Meutim, tekst kae:
I ne mogae od naroda, jer bee maloga rasta.
Umetnici obino slikaju Zakheja kao malog, debelog, okruglog oveka sa velikom kesom zlatnika. I
on se gura. Ali tekst kae: I ne mogae da vidi
Isusa od naroda, jer bee maloga rasta.
Okrugli, debeli ovek. Neto se deava u njegovoj dui. Ali narod spreava Zakheja, postoje
drugi ljudi koji su vii od njega i on ne moe da
vidi Isusa. Mnotvo spreava Zakheja da vidi Hrista. ta je to mnotvo? Mnotvo je u Bibliji opisano
skoro uvek kao ono koje stoji nasuprot Bogu.
Glas mnotva je glas koji je protiv Boga. Mnotvo
u podnoju Isusovog krsta vie: Raspni ga, raspni ga, krv njegova na nas i na decu nau, tako da
u biblijskoj literaturi vrlo esto glas mnotva je
glas protiv Boga.
I Zakhej eli da vidi Isusa, ali ne moe od
mnotva. Larus kae: Mnotvo, to su drugi, gledani an blok, u celini. Koliko puta ljudi ove planete Zemlje ele da dou Bogu, ali se pitaju: ta
e rei mnotvo, ta e rei drugi, ta e rei uku122

ani, ta e rei roaci? Glas mnotva je vrlo esto presudan u odluci oveka da li da doe i da vidi
Isusa, da Ga spozna, da Ga ugleda, jer ovek
osea da e tu, u Hristovoj prisutnosti, nai neto
to e ga spasiti, to e izleiti njegovu linost. Ali
mnotvo spreava ljude da vide Hrista. ta e rei drugi?
U Viktor Igoovom delu Jadnici govori se o
an Valanu. On je bio bivi robija. I onda je nosio jedno drugo ime, novo ime. On je sahranio
svoju prolost, i postao je veoma uspeni gradonaelnik u jednom malom gradu. Ali onda je saznao da je u jednom susednom selu jedan stari
ovek bio uhapen zato to je krao jabuke, i bio
je identifikovan kao dugo traeni robija an Valan. Ova vest je prouzrokovala krizu u dui pravog an Valana. Da li da uti, kae Viktor Igo, i
da ne otkrije svoj identitet, ili da bude poslan na
veala? I onda kae Igo: Da li da ostane u raju i
postane demon, ili da ode u pakao i postane aneo?
Njegova prva reakcija je bila da nita ne uradi. Iz tajnog ormana u zidu izvukao je plavu lanenu koulju, stare pantalone, stari ruksak i veliki drveni tap presvuen gvoem na krajevima.
Ovo su bile poslednje veze koje su an Valana
spajale sa prolou. Bacio ih je u kamin, a zatim
je uzeo svenjak i zapalio. Ali glas je kazao: an
Valan, bie mnogo glasova koji e te blagosiljati,
ali samo jedan koji e te prokleti. Svi ovi nee stii
do neba.
Onda je an Valan izvadio svenjak iz kamina. Celu no je vodio svoju gorku bitku odluke,
sve dok mu ujutro njegov sluga nije kazao da ga
napolju ekaju koije koje je on naruio da ga voze u sudnicu, jer se sudilo starom oveku. I u
trenutku kada je sudija trebalo da starcu izrekne
presudu, pravi krivac je uao u sudnicu i kazao:
Ja sam an Valan. Neki su mislili da je poludeo,
drugi su ga saaljevali zbog rtve koju je uinio, a
on je kazao: Dovoljno je da Bog koji je na nebu
pogleda na ono to inim u ovom trenutku. To je
dovoljno.
Mnotvo spreava Zakheja da vidi Hrista. Ali
Zakhej razmilja u tom trenutku: Dovoljno je da
Bog vidi moju iskrenu elju, bez obzira ta mnotvo misli o meni. Konano, Zakhej nije hajao za
ono to je mnotvo mislilo. Tekst kae:
I potravi napred, pope se na dud da ga vidi.
Zakhej je bio viena linost u Jerihonu. Svi su
ga verovatno poz-avali. Bio je vaan politiki faktor. Zamislite jednu od vienijih linosti vaeg
grada da se popne na neko drvo. Da su novine
postojale u ono vreme, verovatno bi sutra svi novinski izvetaji bili ispunjeni izvetajem: Jedna
od vanijih linosti na dudu, na drvetu. Jedan

autor kae za Zakheja: Kao majmun, popeo se

da vidi Hrista.
Ali, Zakhej ne haje za to. Za njega je u ovom
trenutku bitno da Bog vidi ono to on radi, jer on
sada dominira mnotvom, mnotvo ga vie ne
spreava da vidi Hrista. On sada dominira mnotvom, on gleda ovo mnotvo iz jedne druge perspektive, on vidi mnotvo koje se jednostavno komea, izgubljeno je.
Tekst kae, takoe, da je Zakhej bio vrlo bogat. Zakhejevo bogatstvo je takoe moglo da
predstavlja prepreku da eli da vidi Hrista. Meutim, biti bogat ne znai samo imati veliki konto
raun u banci. ovek moe biti bogat svojim idejama, svojim znanjem, svojom linou. Sve ono
to u oveku gasi elju da vidi i da spozna Isusa
je lano bogatstvo. Zakhej je takoe, kao vana
politika linost, mogao sa grupom vojnika da
jednostavno doe kod Hrista, da ono mnotvo
nekako rasturi, i da kae: Dopustite da ja, kao
vana linost, doem ka Hristu. Meutim, Zakhej
je dobro znao da se Isus ne prodaje i ne predaje.
Zato se Zakhej popeo na drvo i on sada dominira
mnotvom, i on sada vidi Hrista kako dolazi polako i ulazi u grad. Postoji neto u ovom oveku,
neka duboka elja da se susretne sa Hristom, i
tekst kae:
I kad doe Isus na ono mesto, pogledavi
gore vide ga i ree: Zakheju, sii brzo, jer mi
danas valja biti u tvojoj kui.
Verovatno je Zakhej bio okiran. Verovatno ni
on sam nije oekivao da e se ovo dogoditi. Ali u
isto vreme zapaamo injenicu da Isus u toj masi,
u tom mnotvu, misli o jednom jedinom oveku
koji se popeo na jedno posebno mesto da bi se
susreo sa Isusom. I Isus kae: Zakheju, sii. I
ovek koji je nauio da zapoveda, verovatno je
skoio sa duda, posluno kae: U redu, Isuse,
idem. Tekst kae: Jer mi danas valja biti u tvojoj kui.
Zapazimo da se dva puta u ovom tekstu
spominje re danas. U 9. stihu: A Isus mu ree:
Danas doe spasenje kui ovoj.
Mi smo ovu ideju ve spomenuli, i dobro je da
ponovo spomenemo tu vanu ideju. To je dinamina re u Jevaneljima, puna duboke pouke:
Danas, danas, danas. Isus je svoju propoved u
Nazaretu otpoeo reju: Danas se ispuni ovo
pismo u uima vaim. Razbojniku na krstu je
kazao: Danas e biti sa mnom. Zaista ti kaem
danas, bie sa mnom u raju. U Jevrejima poslanici dominira u celom tekstu re danas. Danas
ako glas Njegov ujete, ne budite drvenastih
srca. Boje danas.
Postoji, kod starijih ljudi obino, pojava da je
ivot, taj duhovni ivot, preivljen u prolosti. Kad
ih pitate: Kako tee va duhovni ivot?, oni kau: Znate, kad sam bio mlad, ja sam se molio

Bogu i iao sam u crkvu, i tako dalje. I mnogi

ljudi ive od svoje prolosti. Mlai ljudi, sa druge
strane, kau: Ima vremena, budunost je moja.
I tako postoji taj stravini plan Sotone da oveka
odvoji od njegovog prezenta, od sada. A Bog
uvek iznova kae: Danas, danas, sada, danas ti
kaem, danas mi valja biti u tvojoj kui.
Mi smatramo da je ovo poziv svakome od nas.
Isus prolazi veeras kroz na grad i kae svima
nama: Veeras, danas elim biti u tvom srcu.
esto se Hristos u Bibliji naziva prosjak ljubavi,
jer postoji tekst u Otkrivenju koji kae:
Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko uje
glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerau
s njim, i on sa mnom.
Danas doe spasenje kui tvojoj. I sie
brzo, kae tekst, i primi ga radujui se.
Ovo je iskustvo svakog oveka, ene, mladia
ili devojke na ovoj planeti koji se susreo i upoznao sa Hristom. Posle tog susreta, postoji jedna
radost koja ispunjava ljudsko bie i jedan mir,
neto to nikada ranije ovek nije doiveo. Isus
kae: Sii, Zakheju, danas mi valja biti u tvojoj
kui. Skoio je Zakhej i primio Ga radujui se.
Verovatno je brzo otiao i pogledao ta ima za
jelo i tako dalje. Primi ga radujui se. Radost
koju ovek doivljava kada primi Isusa Hrista u
svoje srce je najvea radost koju ovek moe
iskusiti na ovoj Zemlji. Pokuajte, pa ete videti.
I ovde je jevanelist Luka to opisao na jedan lep
nain.
I sie brzo i primi ga radujui se. A ta kae
mnotvo? I svi kad videe, vikahu na njega govorei da grenome oveku doe u kuu.
ta e Hristos kod tog grenika tamo? Zar
On ne zna da je on kvisling, da je on izdajica, da
je on lopov? Ali mnotvo ne uje otkucaje Zakhejevog srca, jer tekst kae:
A Zakhej stade i ree Gospodu: Gospode,
evo pola imanja svojega dau siromasima, i ako
sam koga zaneo vratiu onoliko etvoro.
To je pravo pokajanje. Promena. Kada se ovek susretne sa Hristom, on doivljava promenu.
Gospode, evo pola imanja svojega dau, i ako
sam koga zaneo, to je stari arhaini izraz: ako
sam koga zakinuo, prevario, vratiu onoliko
etvoro. Vie za Zakheja bogatstvo nije bitno, on
ima radost i mir u srcu. Sigurno je da je nemir
ispunjavao njegovu duu due vreme, sigurno je
da nije imao radost ko zna koliko dugo, jer se
bavio poslovima koji ga nisu ispunjavali mirom.
Ali sada, kada je osetio mir i radost, on kae:
Gospode, nita ne vredi bogatstvo prema miru i
radosti koju oseam u svom srcu.
A onda Isus kae: Danas doe spasenje kui
ovoj, jer je i ovo sin Avramov. I onda stoje one
poznate rei u 10. stihu gde Hristos kae:
123

Jer je Sin oveiji doao da nae i spase to

je izgubljeno.
To su jedne od najlepih rei u Jevanelju. Sin
oveiji je doao da nae i spase ono to je
izgubljeno.
Postoji jedan dogaaj koji se desio u Americi,
i koji je opisan u knjizi koja nosi naslov Mala
Debi. Ako odete u bilo koju trgovinu u Americi
videete da postoje domai kolai koji se zovu
Mala Debi. To sada vie nije mala Debi, to je odrasla ena, u svojim pedesetim godinama, i ona
je odluila da napie svoju ivotnu priu. I ona
pie, u toj svojoj knjizi, o tome da je ona bila peto
dete u svojoj porodici. Pre nje, njeni roditelji su
imali etiri erke, i odluili su da imaju peto dete
samo zato da bi dobili deaka. Meutim, kada se
rodilo peto dete, to je ponovo bila devojica. I
Mala Debi pria u svojoj knjizi da nije bilo nesretnijeg oveka od njenog oca, do te mere da nikada nije eleo da ue u prostoriju dok je Mala Debi
bila mala beba. Uvek je to izbegavao.
Kad je Mala Debi malo porasla, ona je shvatila dramu koja postoji, i onda ona pie da je od
najranijih dana inila sve da zadobije ljubav svoga
oca, da nekako oseti da je njen otac prihvata
takvu kakva je, da je voli njen otac, da e je prihvatiti iako je devojica. I ona u toj svojoj knjizi
opisuje da celi njen ivot nije bio nita drugo do
traganje za tom ljubavlju, za razumevanjem svoga oca. I ona pie, dok je jo bila mala devojica,
da se esto oblaila u odeu deaka da bi izgledala kao deak, ne bi li na taj nain zadobila
ljubav, osetila taj dodir ljubavi svoga oca. Na alost, to se nije dogodilo.

124

Kada je imala negde 19, 20 godina, odluila

je da krene u svet biznisa. Ponovo, ona smatra, u
elji da dokae svome ocu da ona, iako je devojica, moe uraditi neto to samo deaci mogu.
Odluila je da krene u vrlo kompleksno trite
Amerike, i odluila ja da pone da pravi domae
kolae. I onda je poela da ih prodaje po razliitim dravama i uskoro je postala bogata,
nadajui se da e bar na taj nain zadobiti ljubav
svoga oca. Meutim, nita se nije dogodilo.
Godine su prolazile, Mala Debi, sada odrasla
ena, dola je ve u zrelo doba, a otac je ostareo.
Leao je na bolesnikoj postelji. I Mala Debi kae
da je esto poseivala oca u elji ne bi li bar tu
osetila ljubav svoga oca, da je on prihvata, da je
on voli. Na alost, knjiga se zavrava tako to je
otac umro, a da Mala Debi nikada nije osetila dodir ljubavi svoga oca.
Ali, posle nekoliko dana su preturali po stvarima, sklanjali su stvari gde je leao njen otac. I
pored drugih stvari pronali su jedan novanik. U
tom novaniku su pronali tri slike. Na jednoj slici
su bili otac i majka sami. Na drugoj slici su bili
otac, majka i svo petoro dece. Da li znate ko je
bio na treoj slici? Bila je Mala Debi. Ona kae u
svojoj knjizi, zato je odluila da napie knjigu, da
je to saznanje izmenilo u potpunosti njen ivot.
Ona je ipak shvatila da je njen otac voli.
Poslednja poruka, bar u ovoj knjizi, jeste:
Nema mira i radosti u ivotu bilo kog ljudskog bia sve do onog trenutka dok ovek ne oseti dodir
ljubavi svog Oca, nebeskog Oca, Stvoritelja svih
ljudi. Mi smo stvoreni za Boga, i u Bogu je na
mir.

IVOT POSLE SMRTI

Odakle potiemo? Ko smo? ta je smisao naeg ivota? Kakva nas budunost eka? To su pitanja koja nam se uvek iznova nameu. Na ova
pitanja postoje samo dva tumaenja: ili je ovek
sluajna skupina atoma, koju je oblikovala beskrajna igra sluaja tokom miliona godina, ili je on,
zajedno sa ivom i neivom prirodom, delo Stvoritelja, neizmernog u mudrosti, sili i ljubavi.
Biblija, koja je istinski religioznom oveku temelj vere i ivota, upoznaje nas sa Stvoriteljem,
otkriva nam kako je postao ovek i govori nam o
njegovoj venoj sudbini.
Prvi biblijski izvetaj upoznaje nas s injenicom da su nebo i Zemlja sa svojim stanovnicima
akt Boje stvaralake moi: U poetku stvori Bog
nebo i zemlju. (1. Mojsijeva 1,1)
Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta njegovih sva vojska njihova... Jer on
ree, i postade; on zapovedi, i pokaza se. (Psalam 33,6.9)
U prvom poglavlju 1. Knjige Mojsijeve poto
je opisano oblikovanje Zemlje i stvaranje biljnog i
ivotinjskog sveta, opisuje se i stvaranje prvog
oveka:
Potom ree Bog: da nainimo oveka po svojemu obliju, kao to smo mi, koji e biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke
i od cele zemlje i od svih ivotinja to se miu po
zemlji. I stvori Bog oveka po obliju svojemu, po
obliju Bojemu stvori ga; muko i ensko stvori
ih. (1. Mojsijeva 1,26.27)
U drugom poglavlju iste knjige zapisana je
ponovljena istorija o stvaranju, obogaena ulaenjem u odreene i veoma znaajne pojedinosti.
Tu je opisano postanje oveka, ali i njegova struktura:
A stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh ivotni; i posta ovek
dua iva. Isti tekst u prevodu koji je izdala
Stvarnost glasi: Jahve, Bog, naini ovjeka od
praha zemaljskoga i u nosnice mu udahnu dah ivota. Tako postane ovjek iva dua. (Postanak
2,7)
Ovaj kratki izvetaj istie ne samo vezu koja
postoji izmeu Boga i oveka ve istie sve to je
mogue utvrditi o postanku oveka i njegove
strukture:
1. ovek je sastavljen od dva elementa - prah
zemaljski i dah ivota (ili duh ivotni).
2. On je spoj ovih dvaju elemenata.
3. ovekovo osnovno obeleje oznaeno je
injenicom da je on dua iva, tj. ivo bie.

U izvetaju o stvaranju oveka istiu se tri

grupe rei na kojima je potrebno da se zadrimo,
a to su: dah ivota, dua iva i po obliju Bojemu.
Ni u jednoj od ove tri grupe rei ne spominje
se izraz besmrtnost ili besmrtna dua. Meutim,
ipak postoji veoma rasprostranjeno miljenje da
je Bog stvorio oveka sa besmrtnom duom. Pristalice tog miljenja smatraju da je Bog stvorio oveka besmrtnim, jer ga je stvorio po obliju svojemu, a Bog je besmrtan.
Nadahnuti izvetaj etiri puta spominje da je
Bog stvorio oveka na svoju sliku ili po svom obliju (1. Mojsijeva 1,26.27; 5,1; 9,6). U 1. Mojsijevoj ili knjizi Postanka nemamo odreenu izjavu
koja bi nam blie objasnila u emu je Bog stvorio
oveka prema svojoj slici - obliju. Apostol Pavle
daje u tom pogledu objanjenje kad kae: I
obuete u novog oveka, koji je sazdan po Bogu
u pravdi i u svetinji istine. (Efescima 4,24) ovek
je stvoren kao isto pravedno i sveto bie. U moralnom pogledu ovek je bio Boja slika.
Uiti i verovati da je ovek stvoren kao besmrtno bie zato to je stvoren prema slici besmrtnog Boga, nema nikakve logine osnove. Ako
bismo verovali da je ovek besmrtan zato to je
ovako stvoren, onda bismo takoe morali verovati
da je ovek svemogu, sveznaju i svuda prisutan, jer je Bog svemogu, sveznaju i svuda prisutan. Svakome je jasno da je to apsurd. U Svetom pismu ili Bibliji se oveku nigde ne pridaje
atribut besmrtan. Taj atribut daje se jedino Bogu
koji je car nad carevima i gospodar nad gospodarima, koji sam ima besmrtnost. (1. Timotiju
6,15.16)
Razmotrimo sada drugu grupu rei - dah ivota.
Bog je nainio oveku telo od praha zemaljskoga, udahnuo mu u nos dah ivota, i tako je
ovek postao iva dua. Izvetaj ne kae da je
Bog udahnuo oveku besmrtnu duu. Udahnuo
mu je dah ivota.
Izrazi dah ivota, dah Boji, duh Boji ili
duh oznaavaju, kad je re o sastavu ili postanku oveka, jedno isto naelo, isti princip ivota - besvesnu oivljujuu silu, koja je Boji dar:
Kad bi On dah svoj u se povukao, kad bi itav svoj duh k sebi vratio, sva bia bi odjednom
izdahnula, i u prah bi se pretvorio ovjek. (Knjiga
o Jobu 34,14.15 - Stvarnost)
Duh Boji stvorio me je, i dah svemoguega
dao mi je ivot. (Knjiga o Jovu 33,4)
125

Dah i duh znae ivotni princip, i ovde se

upotrebljavaju kao rei sline po znaenju. Karakteristika jevrejske poezije, kojoj pripada i Knjiga o
Jovu, jesu takozvani paralelizmi: u drugom stihu
samo drugim izrazima ponavljaju se misli
iskazane u prvom stihu. To se vidi iz dvaju navedenih citata. Izrazi dah Boji i duh imaju isto
znaenje.
U asu smrti, koja je obrnuti proces od procesa stvaranja, Bog uzima oveku dah, ili duh, i
ovek se opet vraa u prah od koga je nainjen:
I vrati se prah u zemlju kao to je bio, a duh
se vrati Bogu koji ga je dao. (Propovednik 12,7)
ivi ovek u kome je dah ivota ili duh, ne
poseduje time besmrtnost, jer je taj dah ivota
u njemu samo za izvesno vreme, a ne za venost.
U asu smrti dah mu se oduzima, i ovek odlazi u
grob, vraa se u prah:
Izie iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju:
taj dan propadnu sve pomisli njegove. (Psalam
146,4)
Dua iva. - ta znai izraz dua iva?
Znai li ovaj izraz isto to i besmrtna dua? Nipoto! iva dua nije neko odvojeno bie koje bi
se uselilo u beivotno telo. Kako je ovek stvoren?
Bog je u beivotno telo udahnuo dah ivota, ivotnu silu, i tako je ovek postao iva dua, individualno bie. Dah ili duh u Bibliji se nikada ne
izjednauje sa duom. Dua je sam ovek, a
dah je sastavni deo oveka.
Da izraz iva dua ne znai i besmrtna dua proizlazi i iz injenice da se tim izrazom oznaavaju i stvorenja nia od oveka. etiri puta
jevrejski izraz nefe (dua) odnosi se na nia
stvorenja - ivotinje, pre nego to je primenjen i
na oveka:
Potom ree Bog: neka vrve po vodi ive due... I stvori Bog kitove velike i sve ive due to
se miu... Potom ree Bog: neka zemlja pusti iz
sebe due ive po vrstama njihovim. A svemu
zverinju zemaljskom... i svemu to se mie na zemlji i u emu ima dua iva, dao sam svu travu da
jedu. (1. Mojsijeva 1,20.21.24.30)
Udahnjivanjem ivotnog daha ovek je postao
iva dua ili bie. Srce je poelo da mu kuca, krv
tee, mozak misli, a ivotni procesi da se odvijaju.
Prilikom smrti deava se obrnut proces - Bog
uzima od oveka ivotni dah, srce prestaje da
kuca, tok krvi se zaustavlja, um prestaje da deluje i ivotni procesi se gase. ovek se vraa u
prah, u isto beivotno stanje odakle je doao.
Napominjemo da ovek nije stvoren za to da
umre, ve da veno ivi. Meutim, on nije stvoren
besmrtan. Stvoren je s mogunou da to postane, a da bi to mogao postati, prema svom
Stvoritelju trebalo je da pokae potpuno poverenje i poslunost. Na alost, prvi ovek nije izdrao
126

probu vernosti i poslunosti. Prestupio je izriitu

Boju zapovest, odvojio se od Boga, izvora ivota,
i postao rob greha koji donosi tragine posledice:
Jer je plata za greh smrt ... (Rimljanima 6,23)
Za palog oveka ipak postoji nada. Bog se u
svojoj neizmernoj ljubavi pobrinuo za ovekovo
spasenje. Jer Bogu tako omilje svet da je i sina
svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga
veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. (Jovan 3,16)
ovek umire prvom prirodnom smru zbog
Adamovog greha: ... kao to kroz jednog oveka
doe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt
ue u sve ljude, jer svi sagreie. (Rimljanima
5,12) Iako po Adamu svi umiremo prvom ili
prirodnom smru, ne moramo umreti drugom ili
venom smru. Po Hristu moemo biti naslednici
besmrtnosti ili venog ivota. To emo postati ako
u ovom ivotu izaberemo Boji put, ivot u skladu
s Bojom voljom; ako dopustimo da Hristos svojom reju i svojim Duhom obnovi u nama Boju
sliku, Boji moralni karakter, i ako u stalnoj zajednici s Hristom istrajemo u dobrim delima i svetom
ivljenju do kraja (Rimljanima 2,6-8).
NEETE VI UMRETI - PRVA SOTONINA
LA
Meu hrianima, kao i meu pripadnicima
drugih religija, veoma je raireno verovanje u
uroenu besmrtnost ljudske due. Odakle potie
ovo verovanje i kako je ono postalo deo verskog
naslea velikog broja naih savremenika?
Verovanje u uroenu besmrtnost je u vezi sa
pojavom prvog greha na Zemlji. Greh se nije prvi
put pojavio na naoj Zemlji; on se najpre pojavio
u samom Nebu. Ovde emo govoriti o ovim dvema pojavama greha, i s tim u vezi o prvoj
Sotoninoj lai.
Bog je stvorio savren svemir, kao i ovaj svet
i planetu Zemlju. Stvorio je savrene stanovnike
drugih svetova, a isto tako i prvi brani par na
ovoj Zemlji.
Nema razloga da ne verujemo da ima razumnih bia i na drugim planetama u beskrajnom
svemiru. Mnogi naunici to veruju. Psalmista poziva sve stanovnike Neba i Zemlje da hvale i oboavaju svoga Stvoritelja: Hvalite Gospoda na nebesima, hvalite ga na visini. Hvalite ga svi aneli
njegovi, hvalite ga sve vojske njegove! (Psalam
148,1.2) Blagosiljajte Gospoda aneli njegovi,
koji ste silni krepou, izvrujte re njegovu sluajui glas rei njegove! (Psalam 103,20)
injenica s kojom nas Biblija upoznaje govori
da svi aneli nisu ostali lojalni svom Stvoritelju. U
srcu jednog anela pojavio se greh, a preko tog
anela zaraza greha zahvatila je treinu drugih
anela. Kako se to dogodilo?

Bog je stvorio anele kao razumna bia sa

slobodnom voljom, sa slobodom izbora. Meutim,
jedan od anela je zloupotrebio tu slobodu. U
njegovom srcu zaeo se greh.
Ti bee na svetoj gori Boijoj (stih 14)
Savren bee na putevima svojim od dana
kad se rodi dokle se ne nae bezakonje na tebi.
(stih 15)
Da bismo donekle pronikli u tajnu prve pojave
greha na Nebu, pomau nam naroito dva biblijska teksta: Jezekilj 28,12-18. i Isaija 14,12-18.
Prorok Jezekilj, slikom ili simbolom cara tirskog, opisuje zapravo anela, prvog po rangu, u
ijem se srcu pojavio prvi greh. Taj aneo naziva
se u Bibliji Lucifer ili Svetlonoa.
Evo tog opisa iz Knjige proroka Jezekilja:
Sine oveji, narii za carem Tirskim, i reci mu:
ovako veli Gospod: ti si peat savrenstva, pun si
mudrosti, i sasvim si lep. Bio si u Edenu vrtu Bojem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad,
topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspid, safir, karbunkul, smaragad i zlato; onaj dan kad si se rodio
nainjeni ti bie bubnji tvoji i svirale. Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanja; i ja te postavih; ti
bee na svetoj gori Boijoj, hoae posred kamenja ognjenoga. Savren bee na putovima
svojim od dana kad se rodi dokle se ne nae bezakonje na tebi ... zato u te baciti kao neistotu
s gore Boje, i zatru te izmeu kamenja ognjenoga, heruvime zaklanjau... (Jezekilj 28,12-16)
Izgleda da je prorok Jezekilj u viziji posmatrao
karakter i aktivnosti doslovnog tirskog cara, Boji
Duh podigao je zavesu izmeu vidljivog i nevidljivog i proroku je bilo omogueno da vidi monog nevidljivog palog anela kome je sluio tirski
car.
Da se opis bia prikazanog proroku u viziji ne
moe odnositi na doslovnog ili istorijskog tirskog
cara, proizlazi iz detalja samog opisa, koji se ne
mogu odnositi ni na jednog zemaljskog vladara:
Bio si u Edenu, vrtu Bojem (stih 13). Ti si bio
heruvim, pomazan da zaklanja (stih 14).
Srce se tvoje ponese lepotom tvojom (stih
17).
Zato u izvesti oganj ispred tebe, koji e te
prodreti (stih 18).
Iz ovih detalja jasno proizlazi da se oni ne
mogu odnositi ni na jednog zemaljskog vladara.
Oni se odnose na nebesko bie u ijem se srcu
zaeo prvi greh. To bie bio je heruvim zaklanja,
koji se nalazio u neposrednoj Bojoj blizini. Obdaren je bio mudrou, lepotom i slavom. Bio je
peat savrenstva. Ime mu je bilo Lucifer ili Svetlonoa. Re Boja kae da se njegovo srce uzoholilo zbog njegove lepote i mudrosti (stih 17).
Oholosti se pridruila zavist. Lucifer je bio
stvoreno bie. Kao takav bio je nii od Bojeg Sina u kome je izvoran, nepozajmljen i ni od koga

proizveden ivot. Hristos je jednak Ocu u prirodi,

karakteru i delima. On s Ocem u svemu odluuje.
Lucifer je poeo da zavidi Bojem Sinu na poloaju, asti i prednosti da s Ocem sudeluje u svakom
savetu.
Oholost i zavist podstakli su Lucifera na akciju, na pobunu. Tu pobunu opisuje prorok Isaija:
Kako pade s neba, zvezdo danice, keri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode?
A govorio si u srcu svom: izai u na nebo, vie
zvezda Boijih podignuu presto svoj, i seu na
gori zbornoj na strani severnoj; Izai u u visine
nad oblake, izjednaiu se s vinjim. (Isaija 14,
12-14)
Ovde je slikom vavilonskog cara prikazana
pobuna i pad Luciferov. Ve su crkveni uitelji Tertulijan i Jeronim primenili ovaj opis na Lucifera.
Lucifer je eleo da se izjednai sa Hristom po
poloaju, vlasti i slavi, ali ne i u karakteru.
Iako je sva njegova slava bila od Boga, ovaj
moni aneo poeo je da gleda na nju kao na
neto to je njegovo. Nezadovoljan svojim poloajem, iako sa au iznad sve vojske nebeske,
teio je za au koja pripada jedino Stvoritelju.
Umesto da uzdie Boga usmeravajui prema
Njemu ljubav i vernost svih stvorenih bia, nastojao je da za sebe pridobije njihovu slubu i lojalnost.
Podstican zaviu i astoljubljem, Lucifer je
poeo da priprema pobunu na Nebu. Sam nezadovoljan svojom au i poloajem, poeo je da
iri nezadovoljstvo meu anelima. Poeo je da
kritikuje Boju vlast, samog Boga i Njegov zakon
ljubavi.
Poeo je da seje sumnju prema zakonima koji
su vladali nebeskim biima nameui misao da
iako su zakoni moda potrebni stanovnicima svetova, takva ogranienja nisu potrebna anelima,
biima koja su uzvienija, jer im je njihova
mudrost siguran vodi.
Savrena harmonija Neba sada je bila naruena, a Lucifer, uzvieni Svetlonoa, ponien grehom u avola, to jest opadaa, zbaen je s Neba.
S njim su zbaeni i aneli koji su mu se pridruili
u pobuni (Otkrivenje 12,7-9).
Izgleda neverovatno da su Lucifer i njegove
pristalice mogli biti tako zaslepljeni grehom da
nisu mogli da shvate strane posledice svojih
dela. Greh zaslepljuje oveka, tako da u asu u
kome grei ne uvia uas greha ni njegove
strane posledice.
Prvi greh naih praroditelja. - Zbaen s
Neba, Sotona je potraio nove pristalice i njegovo delovanje imalo je uspeha. Nai praroditelji
postali su njegove nove rtve. Kako se to dogodilo?
Adam i Eva bili su stvoreni kao savrena bia
po obliju svoga Stvoritelja (1. Mojsijeva 1,26127

28), sa vlau nad Zemljom i nad svim to je na

njoj. Kao Boji upravitelji, bili su odgovorni samo
Bogu.
Bog je stvorio nae praroditelje kao slobodna
moralna bia s mogunou da odlue hoe li
posluati svoga Stvoritelja ili ne, hoe li Ga ljubiti
ili ne. Time to je stvorio oveka kao slobodno
bie s mogunou izbora izmeu dobra i zla, Bog
je, zapravo, omoguio oveku i dragovoljnu poslunost svome Stvoritelju i pruio mu mogunost
da razvija svoj karakter.
U tom daru slobodne volje krila se za oveka
i opasnost da je zloupotrebi. Bog je to znao; znao
je unapred strane posledice koje e doneti pogrean izbor, ali smatrao je da je bolje prihvatiti tu
opasnost negoli izjednaiti oveka sa niim biima.
Iako stvoreni sa savrenom prirodom i sa
sklonou prema dobru, a ne zlu, Adam i Eva ne
bi mogli da dokau svoju ljubav i vernost i da ih
razvijaju, lieni mogunosti i prilike da biraju
izmeu dobra i zla.
Bog im je pruio sve prednosti preputajui
im Eden u kome im je dopustio da jedu rod svakog drveta, osim s jednog koji Biblija naziva drvetom poznanja dobra i zla. Gospod je zapovedio
oveku: Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu;
Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi;
jer u koji dan okusi s njega, umree. (1. Mojsijeva 2,16.17) Dar besmrtnosti kojim je Bog eleo da daruje nae praroditelje zavisio je od njihove ljubavi i vernosti Bogu.
Na alost, iako upozoreni da e kua nastojati da ih navede na neposlunost prema Bogu,
Eva se pribliila zabranjenom drvetu i prva podlegla nagovoru lukavog kuaa koji je podsticao
njenu elju tela, elju oiju i ponos ivota (1.
Mojsijeva 3,6; 1. Jovanova 2,16). Adam je shvatio da je Eva prestupila Boju zapovest i prezrela
zabranu koju je Bog postavio kao probu njihove
ljubavi i vernosti. Ali iz ljubavi prema njoj i on je
prestupio Boju zapovest. Odluio je da podeli
njenu sudbinu; ako ona mora da umre, on je
spreman da umre sa njom.
Dok je Bog kazao Adamu: Ali s drveta od
znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan
okusi s njega, umree., Sotona preko zmije kao
medija, rekao je Evi: Neete vi umreti! Nego zna
Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega
otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi... (1. Mojsijeva 3,4.5)
U stvari, Sotona je ovom prilikom izgovorio
dve lai: prva - neete umreti, i druga postaete kao bogovi. Obe se odnose na ovekovu
prirodu i sudbinu. Dok je Bog naim praroditeljima obeao besmrtnost pod uslovom poslunosti,
Sotona im je obeao besmrtnost bez ikakvog uslova. Nai praroditelji poverovali su Sotoninoj pr128

voj lai izgovorenoj na naoj Zemlji. Zato je Isus

s pravom nazvao Sotonu laom i ocem lai (Jovan
8,54), dok ga u Otkrivenju naziva starom zmijom (Otkrivenje 12,9).
Sotonina la: Neete vi umreti je zapravo
tvrdnja da ovek poseduje uroenu besmrtnost.
To je poetak uenja da ovek ima besmrtnu
duu; da u njemu postoji neko svesno bie koje
nadivljuje smrt tela. Ovo je u oiglednoj suprotnosti sa naukom Boje rei koja izriito naglaava
da jedino Bog poseduje besmrtnost (1. Timotiju
6,16; 1,17)
Besmrtnost je dragulj u kruni Boanstva. Taj dragulj ovek je mogao dobiti da je ostao veran i posluan Bogu. Ali, poto je prestupio
Boju zapovest osuen je na smrt (Rimljanima
6,23). Zahvaljujui Isusu Hristu, Bojem Sinu, koji
je iz ljubavi prema ljudskom rodu doao na ovaj
svet, uzeo na sebe ovekovu krivicu i kaznu, i
umro za oveka i umesto oveka, mi, pali Adamovi potomci moemo opet dobiti ono to smo
grehom prvog oveka i svojim grehom izgubili dar besmrtnosti i to samo pod uslovom da postanemo posluni Bogu.
RADOSNA VEST - OTPOR SMRTI
Greh naih praroditelja doneo je alost celom
Nebu, a naoj Zemlji i njenim stanovnicima prokletstvo greha, bedu i smrt. Izgledalo je kao da
nema izlaza za one koji su prestupili Boji zakon.
Ali, boanska ljubav stvorila je plan po kome
e ovek moi da bude spasen. Taj plan nainjen
je u savetu Svetog Trojstva pre postanja sveta. U
tom savetu veni Bog Otac i veni Bog Sin pripremili su spasenje oveka u sluaju da ovek prestupi. Prestupljeni zakon trai smrt prestupnika.
Boji Sin je dragovoljno odluio da bude ovekova zamena i garancija. Budui da je Zakon svet
kao sam Bog, jedino je bie ravno Bogu moglo
zadovoljiti zakonsku pravdu i omoguiti pomirenje - uspostaviti sklad izmeu Boga i oveka i vratiti oveku to je padom u greh izgubio.
Hristos je bio Jagnje zaklano od postanja sveta (Otkrivenje 13,8). Veni Bog Otac nije bez borbe pristao da prepusti svoga Sina smrti za greni
ljudski rod - za svakog Adamovog potomka (Jevrejima 2,9). Jer Bogu tako omilje svet da je i sina
svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga
veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. (Jovan 3,16)
Prvi nagovetaj o otkupljenju saopten je naim praroditeljima u obliku presude izgovorene
nad zmijom - Sotonom - u Edenskom vrtu. Gospod je izjavio: I jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvojega i semena njezina; ono e ti na glavu stajati, a ti e ga
u petu ujedati. (1. Mojsijeva 3,15) Ova presuda

izgovorena nad zmijom - Sotonom, u prisutnosti

naih praroditelja, bila je za njih obeanje. Iako je
ono proricalo rat izmeu oveka i Sotone, oveku
je ostavljeno obeanje da e sila velikog protivnika biti konano slomljena. Ovo obeanje o dolasku Otkupitelja koji e slomiti mo velikog neprijatelja i osloboditi oveka iz njegovog ropstva ropstva greha i smrti, svetlelo je od sada naim
praroditeljima kao zvezda nade kroz pustinju
ovog ivota. To je za nae praroditelje bilo Jevanelje, Radosna vest. To je i za nas Radosna vest.
Kako su nai praroditelji postupili kada su
prestupili Boji zakon i dopustili da greh ue u njihov ivot i zavlada ovom Zemljom? Prva reakcija
sastojala se u pokuaju da se sakriju od Boga.
Greh je prouzrokovao strah i stid. Dok su u stanju
svoje nevinosti bili okrueni svetlou kao platem, ta svetlost ih je sada napustila, tako da su
postali svesni svoje golotinje. Biblijski izvetaj
kae: Tada im se otvorie oi, i videe da su goli;
pa spletoe lia smokova i nainie sebi pregae. (1. Mojsijeva 3,7). Grubim pokrivaem od lia nastojali su da sakriju svoju nedolinost.
Prirodna je sklonost ovekove grene prirode,
jo od prvog pokuaja, da sam otkloni nedostatak, da se sam opravdava, da svojim delima stekne pohvalu. Isti princip temelj je svake lane religije, svakog lanog jevanelja. Bilo da mnogoboac prinosi hranu nekom idolu, bilo da se pustinjak odvaja od drutva i odrie svojih telesnih potreba, ili svetovan ovek naeg stolea osea da
je sam sebi dovoljan i da mu Bog nije potreban ovekov prirodni impuls je da trai spasenje na
svoj nain, svojim naporom, svojim delima.
Od straha i stida ovek se sakrio pred Bogom,
ali Boja ljubav pola je u potragu za ovekom.
Iako su prestupili Boju zapovest nai praroditelji
nisu bili spremni da svoju krivicu priznaju Bogu.
Pokuali su da se opravdaju pred Bogom: ena je
bacila krivicu na zmiju, a Adam na enu (1. Mojsijeva 3,12.13). I danas je tako - ovek teko
priznaje svoj greh. To je jedna od najizrazitijih
osobina ovekove pale prirode.
Poto je postao zarobljenik greha, oveku je
zabranjen pristup drvetu ivota koje se nalazilo u
raju. Bog nije eleo da ovek veno ivi kao grenik. Odvojen od Izvora ivota, ovek je postao
smrtan. Samo preko obeanog eninog potomka oveku e biti povraena svetost i mogunost
da veno ivi.
Da bi pouio nae praroditelje o jedinom pravom putu spasenja, Bog je za nae praroditelje,
pre nego to ih je udaljio iz Edema, neto uinio.
I naini Gospod Bog Adamu i eni njegovoj haljine od koe, i obue ih u njih. (1. Mojsijeva
3,21) Bog ih je jo uvek voleo i ljubio uprkos njihovom prestupu. U ljubavi im je pomagao da uvide svoj greh i priznaju svoju bespomonost.

Tada je pripremio haljinu od ivotinjske koe

kojom je pokrio njihovu golotinju. Pouka je jasna:
ovek ne moe sam da pokrije ili okaje svoje
grehe; samo Bog moe pokriti nae grehe. Jagnje
je moralo da umre da bi nai praroditelji mogli
ostati u ivotu i da bi njihova krivica bila pokrivena. Adam je sam svojom rukom morao da zakolje jagnje. Moemo zamisliti kako je to na njega
delovalo. Ranije ga je gledao kako radosno skae,
a sada kako lei u krvi, nepokretno, hladno. Sigurno je preivljavao uasnu griu savesti to je
oduzeo ivot nevinoj ivotinji.
Kakvu je pouku Bog eleo da da Adamu kad
mu je naredio da svojom rukom zakolje nevino
jagnje?
Adam je odmah shvatio da greh pred Bogom
ne moe opstati. Greh sa sobom povlai smrt.
Plata za greh je smrt. (Rimljanima 6,23) Drugo
to je Adam razumeo sastojalo se u injenici da
je on trebalo da umre zbog svog greha, ali Bog je
naao zamenu - umesto njega umrlo je nevino
jagnje. Od koe zaklane rtve Bog je nainio odeu Adamu i Evi. Ova poklonjena odea zamenila
je pregae od smokovog lia koje je ovek nainio.
Simbolika je potpuno jasna:
1. Greh je u Bojim oima neto uasno. On
trai smrt prestupnika; grenika lino ili njegove
zamene.
2. Da bi ovek bio spasen, Bog je za njega
pripremio zamenu; to je smrt Bojeg Sina, predstavljena smru nevinog jagnjeta (Jovan 1,29;
3,16).
3. Pravednost i veni ivot mogui su jedino
ako ih verom primimo kao dar. To je pokazano
simbolom odee koju je Bog nainio od koe rtvovane ivotinje i poklonio oveku. U Bibliji se na
vie mesta spominje odea kao simbol Hristove
pravednosti. Jer me obue u haljine spasenja i
platem pravde ogrte me. (Isaija 61,10)
Vratimo se jo jednom prvoj radosnoj vesti,
prvom obeanju koje je Bog dao naim praroditeljima posle pada u greh. Objavio im je neprijateljstvo, izmeu zmije i ene. Obeani enin
potomak je Hristos, koji e svojom smru na krstu
izvojevati pobedu nad vekovnim neprijateljem
ovekovog spasenja, nad starom zmijom Sotonom. Razapeti Hristos je protivotrov smrtnom zmijinom ujedu, protivotrov smrti. On je
drugo drvo ivota, zasaeno na Golgoti. Koji
grehe nae sam iznese na telu svojemu na drvo,
da za grehe umremo, i za pravdu ivimo, kojega
se ranom isceliste. (1. Petrova 2,24)
U poetku je dato neodreeno obeanje o
dolasku obeanog Otkupitelja. Otkupitelj e doi
kao enin potomak. Kasnije je obeanje ponovljeno Avramu, koji je otac izrailjskog naroda. Gospod mu je kazao: I blagoslovie se u semenu
129

tvojem svi narodi na zemlji, kad si posluao glas

moj. (1. Mojsijeva 22, 18) Osvrui se na ovo
obeanje, apostol Pavle pie: A Avramu i semenu
njegovu reena bie obeanja. A ne veli: i semenima, kao za mnoga, nego kao za jedno; i semenu tvojemu, koje je Hristos (Galatima 3,16)
Obeanje je ovde sueno na jedan narod i osobu.
Obeano je da e taj potomak doi iz Judinog
plemena, jednog od dvanaest plemena Izrailjevih
(1. Mojsijeva 49,10) Obeanje je sueno na jedno
pleme. Preko proroka Natana Gospod je obeao
Davidu da e iz njegove porodice doi onaj koji e
Gospodu podii duhovni hram i ije carstvo nee
nikada prestati (2. Samuilova 7,12-14).
U prorokoj rei opisuju se i pojedinosti iz biografije budueg Mesije. Unapred su precizno dati
mnogi detalji: rodie ga devojka (Isaija 7,14),
rodie se u Vitlejemu Judinom (Mihej 5,2), bie
pun Duha Gospodnjeg, mudrosti i sile (Isaija
11,1-5), rodie se kao dete, ali to e biti Bog u
telu (Isaija 9,6), delovae kao Veliki Uitelj i kao
Dobri Pastir, pun ljubavi i sauea (Isaija 42,1-4;
40,9.11), Njegov javni rad trajae tri i po godine
(Danilo 9,26.27), umree na krstu razapet izmeu zloinaca, ali ne zbog sebe, ve umesto nas i
za nae spasenje (Isaija 53,4-9), vaskrsnue slavno iz groba kao pobednik nad smru i grobom
(Psalam 16,10.11). To su samo neki znaajniji detalji iz unapred opisane Hristove biografije. Svi su
se oni u Hristovom ivotu tano ispunili.
Most naeg spasenja poiva na sedam stubova: Hristovo utelovljenje, Njegov bezgreni ivot,
Njegovo stradalje i smrt, Njegovo slavno vaskrsenje, Njegovo posredovanje za nas u nebeskoj
Svetinji i Njegov slavni povratak.
UROENA BESMRTNOST NIJE OVEKOVA
OSOBINA
Uobiajeno verovanje da se u oveku nalazi
besmrtna dua kao posebno i svesno bie, koje
naputa oveka u asu smrti, nije u skladu s biblijskim uenjem o ovekovom poreklu i njegovoj
prirodi. ovek nije obdaren uroenom besmrtnou. Do ovog zakljuka dolazimo kad paljivo
razmatramo izraze koje biblijski pisci upotrebljavaju kad govore o strukturi oveka i o samom
oveku. O tome smo ve govorili u ranijem poglavlju, a ovde emo se jo malo pozabaviti semantikom, tj. znaenjem i upotrebom jevrejskih
rei nefe (dua), neamah (dah) i ruah (duh).
Upotreba i znaenje rei nefe (dua). Izvetaj o stvaranju oveka glasi: I stvori Bog
oveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos
duh ivotni, i posta ovek dua iva. (1. Mojsijeva 2,7) ovek je spoj praha zemaljskog i ivotnog
duha. On nema duu kao svoj sastavni element,
ve je on dua ili ivo bie.
130

Re nefe (dua) sree se u jevrejskom Starom zavetu 754 puta. U naem jeziku prevodi se
najee reju dua, stvorovi, iva bia ili odgovarajuom linom zamenicom.
Najea znaenja rei nefe (dua) jesu:
1. ovek, ivo bie, individualizovani ivot (1.
Mojsijeva 2,7).
Kad kaemo da u nekom mestu ima toliko i
toliko dua, uvek pod tim izrazom podrazumevamo osobe, ljude. To je prvo znaenje rei dua.
2. U dva teksta, u 1. Mojsijevoj 35,18 i u 1.
Carevima 17,21, re nefe (dua) prema duhu
originala ima znaenje dah ili ivot.
Pristalice nauke o uroenoj besmrtnosti ljudske due pozivaju se najee na ove stihove kao
na dokaz da dua u asu smrti, kao svesno bie,
naputa telo. U prvi mah moe se dobiti takav utisak. Zato emo razmotriti oba teksta i u drugim
prevodima.
A kad se rastavljae s duom te umirae,
nazva ga Venonija. (1. Mojsijeva 35,18)
Navodimo isti tekst u dva engleska prevoda:
Moffatt: As her life went from her, for she
died...
Prevod: Kad se rastavljae od ivota, jer umirae...
New International Version: As she breathed
her last - she was dying...
Prevod: Kad se rastavljala od poslednjeg
daha, umirala je...
U ova dva engleska prevoda re dua zamenjena je reima ivot i dah, to odgovara smislu
originala.
Drugi tekst glasi:
Gospode Boe moj, neka se povrati u dete
dua njegova. I Gospod uslii glas Ilijin, te se
povrati u dete dua njegova, i oive. (1. Carevima 17,21.22)
I ovde navodimo dva engleska prevoda:
Moffatt: ...the childs life came back and he
revived.
Prevod: ... u dete se povratio ivot, i ono je
oivelo.
New International Version: O Lord my God,
let this boys life return to him! The Lord heard
Elijahs cry, and the boys life returned to him, and
he lived. (1. Carevima 17,21.22)
Prevod: O Gospode moj Boe, povrati ovom
detetu ivot! Bog je uo Ilijin povik, i povrati se
detetu ivot, i ono oive.
Vidimo da u ovom tekstu nema mesta za re
dua. Jedini ispravni izraz je ivot ili dah. Zato je prevodilac upotrebio izraz dua? Verovatno je to uinio pod uticajem svoje teologije, tj.
verovanja da u asu smrti dua kao svesno bie,
naputa telo.
3. Izraz nefe (dua) oznaava i ovekovu
unutranjost - srce, misli, oseanja i volju.

Zakljuujui ovo razmatranje moemo kazati

sledee:
1. Nefe (dua) nije nezavisno bie, neto to
bi bilo odvojeno od samog oveka kao linosti;
neto to bi se useljavalo u oveka prilikom roenja i naputalo ga u asu smrti, i to bi nastavilo ivot nezavisno od tela posle njegove smrti.
Ne postoje dve linosti u oveku. ovek je jedinstvena celina, jedna osoba.
2. Nefe (dua) je naziv kako za nia stvorenja tako i za oveka.
3. Nefe (dua) ne oznaava neto to bi u
oveku bilo besmrtno ili neunitivo. Nefe oznaava samog oveka, individualizovanu linost.
Upotreba i znaenje rei neamah
(dah). - Jevrejska re neamah spominje se u
jevrejskom Starom zavetu 24 puta. Ova re u naoj Bibliji prevodi se reju dah, duh, izdisaj.
Najee se rei dah i duh upotrebljavaju kao
sinonimi, naroito u izraajnoj figuri paralelizmu:
Sve dok duha (ruah) bude jo u meni, dok mi
dah (neamah) Boji u nosnicama bude... (Knjiga
o Jovu 27,3 - Stvarnost)
Duh Boji stvorio me je i dah svemoguega
dao mi je ivot. (Knjiga o Jovu 33,4)
Kad bi on dah svoj u sebe povukao, kad bi
itav svoj duh k sebi vratio, sva bia bi odjednom
izdahnula... (Jov 34,14.15 - Stvarnost)
Re dah i duh upotrebljene u ovom smislu,
odnose se na ivotno naelo ili ivotni princip koji
Bog daje svakom novom stvorenju na Zemlji. Isti
ivotni princip je dat i ivotinjama. Najavljujui
Potop, Bog je ovako rekao Noju:
Hou da istrebim sa zemlje ljude koje sam
stvorio, od oveka do stoke i sitne ivotinje... Izgiboe sva bia to se po zemlji kreu: ptice, stoka, zvijeri, svi gmizavci i svi ljudi. Sve to u svojim nosnicama imae dah ivota. (Knjiga Postanka 6,7; 7,21.22 - Stvarnost)
Dah nije odluujui inilac prema kome se
stvorenja meusobno razlikuju. Bog je stvorio
svako stvorenje i svakome dao razliitu prirodu i
osobine, a oveka je nainio prema svojoj slici,
uzvienijim od svake ivotinje.
Upotreba i znaenje rei ruah (duh). Re ruah (duh) spominje se u jevrejskom Starom zavetu 380 puta. U srpskom ili hrvatskom
prevodu re ruah prevodi se reima duh,
dah i vetar.
Ova re u Bibliji ima vie znaenja: ivotni
princip u oveku i drugim stvorenjima, ovekov
um, prirodu, moralni karakter. Re ruah primenjuje se i na Boga Oca, Svetoga Duha, kao i na
dobre i zle anele.
Budui da ovde govorimo o oveku i njegovoj
prirodi, izostaviemo re ruah uvek kada se svojim znaenjem odnosi na Boga i anele. Ova re

zanimljiva je jedino kada se odnosi na dah kao

princip ivota.
Ve smo spomenuli i ovde elimo da ponovimo da se u jevrejskoj biblijskoj poeziji pojavljuje
paralelizam kao figura, tj. misao izraena u prvom
stihu, ponavlja se i u drugom stihu, ali uobliena
neto drukijim izrazom (vidi: Jov 33,4; 27,3;
34,14.15).
Evo jednog takvog teksta: Duh Boji stvorio
me je, i dah svemoguega dao mi je ivot. (Jov
33,4) Vidimo da izrazi duh i dah imaju u ovom
tekstu isto znaenje - oznaavaju ivotno naelo.
Re ruah (dah) ne oznaava neko odvojeno
svesno postojanje. Duh ili dah dat je oveku u
trenutku kad postaje ivo bie, a naputa ga kad
umire. To je dar od Boga koji se vraa Bogu kad
ovek umre ili izdahne.
I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh
se vrati k Bogu, koji ga je dao. (Propovednik
12,7)
U prevodu Biblije u izdanju kue Stvarnost,
u Petoknjiju (Grubiiev prevod), nalaze se dva
teksta koji nas mogu zbuniti, jer kao da sugeriu
da se u oveku nalazi duh kao neko posebno
svesno bie.
Neka Jahve, Bog duhova u svakom tijelu,
postavi ovjeka nad ovom zajednicom. (Brojevi
27,16)
Boe, Gospodaru ivotnog duha u svakom tijelu! (Brojevi 16,22)
U prvom tekstu smisao sintagme Bog duhova u svakom tijelu nije jasan, ali u drugom tekstu smisao reenice Boe, gospodaru ivotnog
duha u svakom tijelu! je jasan. Ovde se istie
duh ili dah kao princip ivota. To isto znaenje
ima i gornji stih (Brojevi 27,16).
Odnos duha ili daha prema ivotu i
smrti. - Duh ili dah je princip ivota; on je uzrok ivota. ivot je njegova posledica. Zato duh
ili dah ne treba poistoveivati sa ivotom.
Duh Boji svorio me je, i dah svemoguega
dao mi je ivot. (O Jovu 33,4)
Navedeni tekst jasno istie uzrok dah, i posledicu ivot.
Kad Bog oduzme oveku dah ivota, ivot se
gasi:
Kad bi on dah svoj u sebe povukao, kad bi
itav duh k sebi vratio, sva bia bi odjednom izdahnula. (Jov 34,14.15 - Stvarnost)
Smru se ovekov ivot gasi, nestaje, ali
duh ili dah ivota ne nestaju. On se vraa Bogu koji ga je dao:
Vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se
vrati k Bogu, koji ga je dao. (Propovednik 12,7)
Smrt je prema tome odvajanje daha ivota
od tela. ovekov sadanji fiziki ivot, kao i ivot
svakog bia, zavisi od daha. Kad dah nestane, ovek i svako ivo stvorenje umire. U tom pogledu
131

ovek nema prednosti (Propovednik 3,19). Kad ih

napusti dah ivota svi jednako umiru.
U emu je ipak prednost oveka nad ivotinjom? U Bojim oima postoji velika razlika izmeu prirode karaktera i vrednosti oveka i ivotinje. ovek je stvoren po Bojoj moralnoj slici.
Svako nie bie se hrani, kree, ima nagon za
samoodranjem, osea bol kad je bolesno ili ranjeno; kod nekih ivotinja govorimo i o inteligenciji; ovek ima sve ovo, ali jo i svest o svome
postojanju, dar razuma koji obuhvata i mo slobodnog izbora, moralno oseanje ili savest, pamenje, matu, oseanja, mo govora i sposobnost
za slubu Bogu i oboavanje Boga. ovek ima
sposobnost da stalno duhovno napreduje i jaa
svoju zajednicu s Bogom. Svega toga nema u ivotu neme ivotinje.
Pored toga postoji i osnovna razlika izmeu
oveka i ivotinje kada su u pitanju Bogom utvreni odnosi izmeu oveka i ivotinje, kao i
izmeu sudbine oveka i ivotinje.
Bog je stvorio oveka da vlada niim stvorenjima, da bude gospodar od riba morskih, i od
ptica nebeskih, i od stoke i od cele zemlje i od
svih ivotinja to se miu po zemlji. (1. Mojsijeva
1,26)
to se tie sudbine, ovek poiva u grobu do
asa vaskrsenja. ovek ne prima platu, nagradu
ili kaznu, odmah u asu smrti. Verni Boji ljudi
primie nagradu, besmrtnost, u dan Hristovog
drugog dolaska (1. Solunjanima 4,14-17) Tada e
se zbiti vaskrsenje vernih. I nepokajani grenici
vaskrsnue hiljadu godina kasnije, ali za sud. Tu
veliku istinu o buduoj sudbini svakog oveka
istakao je Isus ovim reima:
Jer ide as u koji e svi koji su u grobovima
uti glas sina Boijega, i izii e koji su inili dobro
u vaskrsenje ivota, a koji su inili zlo u vaskresenje suda. (Jovan 5,28.29)
A ostali mrtvaci ne oivee, dokle se ne svri
hiljadu godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blaen je
i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad
njima druga smrt nema oblasti. (Otkrivenje
20,5.6)
U ovom ivotu i na ovoj Zemlji opredeljujemo
se ili za veni ivot, ili za drugu, venu smrt. U
dan suda Bog e dati svakome pravednu platu:
Onima koji su trpljenjem dela dobroga traili
slavu i ast i neraspadljivost, ivot veni: A onima
koji se uz prkos suprote istini, a pokoravaju se
nepravdi, nemilost i gnev. (Rimljanima 2,7.8)
DVE SMRTI - PRIVREMENA (PRVA) I
VENA (DRUGA) SMRT
Kad je Bog prepustio oveku Edenski vrt, dao
mu je ovu zapovest: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta od znanja dobra i zla, s
132

njega ne jedi; jer u koji dan okusi s njega, umree. (1. Mojsijeva 2,16.17)
Bog je oveku jasno rekao da e ga za neposlunost stii kazna - smrt. Nai praroditelji su
to dobro shvatili. To se vidi iz razgovora koji je
Eva vodila sa kuaem i kad je kazala da im je
Bog zabranio da jedu rod s drveta poznanja dobra
i zla (1. Mojsijeva 3,2.3).
Ipak, smrt nije zadesila nae praroditelje istoga dana kada su sagreili. Da li je to znailo da
je Bog porekao svoju prvobitnu odluku da e neposlunost kazniti smru? Nipoto! Bog je samo
privremeno odloio izvrenje presude. Sa zakonskog gledita, oni su ve toga dana bili mrtvi;
postali su smrtni, poeo je proces umiranja.
Poto je prestupio Boju volju, ovek je udaljen iz Edena ime mu je uskraen pristup drvetu
ivota (1. Mojsijeva 3,22.23). Bog nije eleo da
ovek veno ivi kao grenik.
ovek je bio stvoren s mogunou da bude
besmrtan, a sada je Bog tu moguu besmrtnost
povukao. Bog je tom prilikom ponovio smrtnu
presudu reima: Prah si, i u prah e se vratiti!
oveku je produen ivot, ali pod osudom. Izvrenje osude je za neko vreme odloeno. Ta milost data oveku sigurno je posledica injenice da
je ve tada, unapred, Hristos kao nevino Jagnje
uzeo na sebe krivicu naih praroditelja. U tom
smislu Hristos je jagnje, koje je zaklano od
postanja sveta (Otkrivenje 13,8).
Po Hristu daje se svim ljudima jedno razdoblje milosti kao vreme probe, kao to je to bilo
dato i naim praroditeljima. Svima se prua mogunost za osloboenje od greha, i svako moe
primiti ili odbaciti spasenje.
Po Adamovom grehu mi smo ve osueni na
smrt. Kao to kroz jednog oveka doe na svet
greh, i kroz greh smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie. (Rimljanima 5,12)
Ipak, Adam nije zauvek izgubio mogunost da
dobije besmrtnost. Da bi dobio veni ivot, trebalo je da doe Otkupitelj koji e oveku dati pomilovanje, a ovek da to pomilovanje prihvati.
ovek je zbog greha bio osuen na smrt. Da
se Bog nije umeao, da nije obeao da e doi
Potomak enin da smru satre onoga koji ima dravu smrti, to jest avola, i da izbavi one koji god
od straha smrti u svemu ivotu bie robovi (Jevrejima2,14.15), ovek bi bio osuen da se vrati u
nitavilo, u nepostojanje, odakle ga je Bog pozvao u ivot. Ali Hristos je doao i okusio smrt za
sve ljude. (Jevrejima 2,9). Ali Bog pokazuje
svoju ljubav k nama to Hristos jo kad bijasmo
grenici umre za nas (Rimljanima 5,8) Svojom
smru i svojim vaskrsenjem omoguio je oveku
da povrati izgubljeni ivot, veni ivot. On je na
sebe uzeo na greh i nau kaznu, podneo je
udarac pravde

Zahvaljujui Hristovoj pobedi koju je na krstu

izvojevao za nas i Njegovom vaskrsenju, smrt koja nas pogaa na kraju naeg ovozemaljskog ivota nije definitivna ili vena smrt, ve privremena; vraanje u prah ili grob iz koga e svi vas-krsnuti. Sam Isus je rekao: Ne divite se ovome, jer
ide as u koji e svi koji su u grobovima uti glas
sina Boijega. I izii e koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a koji su inili zlo u vasksenje suda. (Jovan 5,28.29)
Bog je stavio peat na radosnu vest o vaskrsenju, vaskrsnuvi Hrista iz mrtvih. Njegovo vaskrsenje je zalog ili garancija naeg vaskrsenja.
Apostol Pavle ovako svedoi: Ali Hristos usta iz
mrtvih, i bi prvenac onima koji umree. Jer budui
da kroz oveka bi smrt, kroz oveka i vakrsenje
mrtvih. Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po
Hristu svi oiveti. Ali svaki u svom redu: najpre
Hristos; a potom oni koji verovae Hristu o njegovu dolasku. (1. Korinanima 15,20-23) Ovo je
vaskrsenje pravednih, prvo vaskrsenje; nepokajani grenici vaskrsnue hiljadu godina kasnije. To
vaskrsenje naziva se drugo vaskrsenje, iza koga
sledi sud i kazna nad nepokajaiima - a to e biti
druga smrt. Ostali mrtvaci ne oivee dok se ne
svri hiljadu godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blaen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njim druga smrt nema oblasti... (Otkrivenje 20,5.6) Druga smrt koja e zadesiti
nepokajane grenike, bie smrt due i tela (Matej
10,28). To e biti konano, neopozivo unitenje.
Priroda prve i druge smrti
Prva smrt ili prirodna smrt nije kazna za line
grehe, ve posledica Adamovog prestupa. Ona ne
oznaava kraj svega, jer posle nje dolazi buenje
ili vaskrsenje. Kazna za line grehe, nepriznate i
nepokajane, bie druga smrt. Ona e znaiti konano i potpuno unitenje Sotone, greha i grenika.
ta je Bog mislio kada je kazao u koji dan
okusi s njega, umree, i jer si prah, i u prah
e se vratiti? ta je mislio kada je upotrebio re
umreti? Osnovna pravda zahteva da kazna za
neki prekraj bude izriito utvrena, tako da je
moe potpuno shvatiti svako koga se ona tie. I u
ovoj reenici, kad je re o smrti kao kazni, izraz
umreti znai gubitak ivota, prestanak postojanja, a ne, kao to su to neki kasnije poeli da
tvrde - ivot u beskrajnoj besmrtnosti. Da Hristos
nije doao i da nam nije omoguio spasenje, smrt
koja je pogodila Adama, znaila bi potpuno unitenje, potpuni kraj.
Prirodna smrt ili prva smrt ne znai potpuni
kraj, jer posle nje sledi vaskrsenje. Pojam smrt
ne doputa da shvatimo ili smatramo da to znai
veno iveti u bedi i venim mukama u paklu ili u

radostima raja. Ova nauka se najpre pojavila u

neznabotvu, a kasnije je ula u jevrejstvo i neke
delove hrianstva.
Boja odluka u koji dan okusi s njega,
umree, bila je jasna i sveobuhvatna (1. Mojsijeva 2,17). To je znailo gubitak ivota, prestanak
postojanja. U Bojoj presudi nema nikakvog nagovetaja o razlikama izmeu tela i due u primeni presude koju je Adam doiveo. Ceo ovek je
sagreio i presuda datom izvetaju odnosi se na
celog oveka.
Kao to smo ve spomenuli, da Bog nije intervenisao ponudivi oveku spasenje u Isusu
Hristu, Adamova smrt znaila bi potpuni prestanak ivota. Zahvaljujui Hristu, prva ili prirodna
smrt ne znai veni prestanak ivota, jer iza nje
sledi buenje ili vaskrsenje. Prva ili prirodna smrt
je privremeni prestanak ivota, a stanje izmedju
smrti i vaskrsenja Biblija naziva snom. Meutim,
druga smrt, kao kazna za nepokajane grehe, znaie potpuno i definitivno unitenje.
San - eufemizam za prirodnu smrt
Prva smrt ili prirodna smrt u Bibliji se stalno
naziva snom ili poinkom. Tako ovek kad legne, ne ustaje vie; dokle je nebesa nee se probuditi, niti e se prenuti od sna svojega. (Knjiga
o Jovu 14,12) Psalmista izjavljuje: Pogledaj, uslii me, Gospode, Boe moj! Prosvetli oi moje da
ne zaspim na smrt. (Psalam 13,3) A prorok Danilo pie: I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudie se, jedni na ivot veni, a
drugi na sramotu i prekor veni. (Danilo 12,2)
Ovo je nepobitno svedoanstvo Staroga zaveta, a Novi zavet ni najmanje ne odstupa od toga.
Isus naziva smrt snom. U vezi s Jairovom keri,
koju je vaskrsao, itamo: A on ree: ne plaite,
nije umrla nego spava. I potsmevahu mu se znajui da je umrla. A on izagnavi sve uze je za ruku, i zovnu govorei: Devojko! ustani! I povrati se
duh njezin, i ustade odmah. (Luka 8,52-55)
Nagovetavajui uenicima smrt svoga prijatelja Lazara, Isus je rekao: Na prijatelj Lazar
zaspa, ali idem da ga probudim. (Jovan 11,11)
Onda mu rekoe uenici njegovi: Gospode, ako
je zaspao, ustae! A Isus im ree za smrt njegovu, a oni miljahu da govori za spavanje. (Jovan
11,11-13)
Kad govori o muenikoj smrti prvog hrianskog muenika Stefana, jevanelista Luka upotrebljava izraz san: I zasipahu kamenjem Stefana koji je prizivao Boga i govorio: Gospode Isuse,
primi moj duh. Onda pade na kolena i povika
veoma glasno: Gospode, ne zapii im ovaj greh.
Kad to ree, usnu. (Dela 7,59.60 - arni)
U grkom tekstu Novog zaveta sedamdeset
puta pojavljuje se izraz san kao sinonim za smrt
(Matej 9,24; 27,52; Marko 5,39; Luka 8,52; Jovan
133

11,11-13; Dela 7,60; 19,36; 1. Korinanima 7,39;

11,30; 15,6.18.20; 1. Solunjanima 4,13.14.15; 2.
Petrova 3,4).
U Starom zavetu glagol zaspati ili poinuti kao sinonim za umreti pojavljuje se 49 puta.
Jedan od takvih prvih tekstova je izvetaj o
Mojsijevoj smrti: I ree Gospod Mojsiju: Evo, ti
e poinuti (zaspati) s ocima svojim... (5. Mojsijeva 31,16)
San je stanje neaktivnosti i nesvesnog poivanja. Zato se za mrtve kae da poivaju (Jov
3,17.18; 17,16; Danilo 12,2; Otkrivenje 14,13).
Stanje izmeu smrti i vaskrsenja je stanje neaktivnosti, mirovanja i tiine. Izie iz njega duh, i
vrati se u zemlju svoju; taj dan propadnu sve
pomisli njegove. Nee te mrtvi hvaliti, Gospode,
niti oni koji siu onamo gde se mui. Jer mrtvi
ne spominju tebe; u grobu ko e te slaviti? (Psalam 146,4; 115,17; 6,5)
Besvesni i duboki san brie vreme i prostor.
Tako i smrt, koja se uporeuje s besvesnim i
dubokim snom, brie svako seanje. To ini da je
Hristov drugi dolazak podjednako blizu svakoj
generaciji i svakom pojedincu bez obzira koliko je
vremena proveo u grobu. Prvi svesni trenutak koji
e se dogodigi poto je ovek zaspao ili umro,
bie dan vaskrsenja: spasenje za pravedne, a dan
suda i unitenja za nepokajane grenike (Otkrivenje 20,5.6.14.15; 21,8)
Druga smrt je kazna za neoprotene i neokajape grehe. Ta smrt se ne sme zameniti s
prvom ili prirodnom smru, koja pogaa sve ljude
zbog Adamovog prestupa. Posle prve smrti sledi
vaskrsenje, a nakon druge smrti, koja je kazna za
line nepokajane i nepriznate grehe pred Bogom,
nema nikakvog svesnog nastavljanja ivota. To je
prestanak ivota, vraanje u nitavilo.
Zato treba praviti razliku izmeu prve i druge
smrti. Mnogi to gube iz vida, jer nedovoljno poznaju nauku Svetoga pisma.
Druga smrt znai potpuno unitenje cele
ovekove linosti: A bezakonika e nestati sasvim; natraje e se bezboniko zatrti. (Psalam
37,38)
A odmetnici i grenici svi e se satrti, i koji
ostavljaju Gospoda, izginue. (Isaija 1,28) Biblija
jasno govori o dve smrti i dva vaskrsenja. Prva
smrt ili prirodna smrt pogaa sve ljude, dobre i
zle, kao posledica Adamovog prestupa. Posle prve
smrti sledi vaskrsenje, i to za dobre i zle, s tom
razlikom to e oni koji su umrli u Hristu (pokajali se za svoje grehe i iveli moralno) ustati u dan
Hristovog drugog dolaska i primiti nagradu - veni
ivot; a oni koji su umrli u svojim gresima (nisu
se pokajali i promenili svoj beskoristan ivot), ustae u drugom vaskrsenju, hiljadu godina kasnije, da prime kaznu - venu pogibao, venu smrt.
134

Pred nama se nalaze dva puta: put vere u

Hrista i poslunosti Bojem zakonu, koji vodi u ivot, i put neverstva i neposlunosti, koji vodi u
smrt. Bog nas poziva da izaberemo ivot.
Izabrati ivot znai pokajati se Bogu za grehe
i promeniti ivot na dobro, pa tako postati novi
ovek. Isus je kazao Nikodimu, lanu jevrejskog
Velikog vea: Zaista, zaista, ti kaem: ako se ko
nanovo ne rodi, ne moe videti carstva Bojega.
(Jovan 3,3) Onaj koji je roen samo od telesnih
roditelja, umree dvaputa, a ko je dvaput roen,
od telesnih roditelja i odozgo, od Svetog Duha,
umree jedanput - zaspae u Hristu, posle ega
sledi buenje ili vaskrsenje u veni ivot Velika je
prednost iveti. Zato izaberimo ivot!
VENO UNITENJE - DRUGA SMRT
NEPOKAJANIH GRENIKA
Biblija jasno ui da e zli biti konano i potpuno uniteni. Gospod e unititi koren zla i njegove grane - Sotonu i njegove anele, zajedno s
nepokajanim grenicima koji su odbili ponueni
dar spasenja.
Jer, gle, ide dan koji gori kao pe; i svi e
ponositi i svi koji rade bezbono biti kao strnjika,
i upalie ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i nee im ostaviti ni korena ni grane (Malahija
4,1)
Kad govori o konanoj sudbini grenika, Biblija obino upotrebljava niz glagola i slikovitih izraza koji znae potpuno unitenje. Najee se u
tom smislu pojavljuju glagoli: spaliti, unititi, istrebiti, razbiti, iupati, prodreti, ugasiti, itd; ili
izrazi: razbie ih kao sud lonarski (Psalam
2,9); grenici bivaju kao pleva na vetru (Jov 21,
18); nestae kao dim to se razgoni (Psalam
68,2); bie kao vosak to se topi od ognja (Psalam 68,2); izgoree kao kuina (Isaija 1,31).
Tipian primer za ovo je Psalam 37. u kome
se nalazi vei broj takvih glagola i slikovitih izraza. Tu se kae da e bezboni i opaki nestati, da
e se poput dima rasplinuti, da e biti zauvek zatrti, da e biti iskorenjeni i istrebljeni (Psalam
37,2.9.10.20.28.34.36-38).
Na konano unitenje nepokajanih grenika
naroito se odnose oni biblijski tekstovi u kojima
se opisuje smrt ognjem ili spaljivanjem kao nain
konane kazne. To potvruje Isus sledeim reima: Kako to se dakle kukolj sabira, i ognjem saie, tako e biti na posletku ovoga veka. Poslae
sin oveiji anele svoje, i sabrae iz carstva njegova sve sablazni i koji ine bezakonje. I bacie
ih u pe ognjenu: onde e biti pla i krgut zuba.
(Matej 13,40-42; vidi: Matej 25,41.46)
Rezultat ove kazne bie druga smrt:
A straljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vraarima, i idolopoklonici-

ma, i svima laama, njima je deo u jezeru to gori

ognjem i sumporom; koji je smrt druga. (Otkrivenje 21,8; vidi: Matej 10,28; Otkrivenje 20,14)
Veno muenje u ognju pakla nije biblijska
nauka. Ta je nauka neznaboakog porekla. Ona
je posledica Platonovog uenja o uroenoj besmrtnosti ljudske due. Ova nauka je oko 150. godine pre Hrista prela od Platona u jevrejstvo, a
oko 200. godine posle Hrista u neke delove hrianstva.
Ova nauka je u neposrednoj suprotnosti s naukom Svetoga pisma. Sveto pismo ui da je veni
ivot Boji dar pravednima, a da je plata za greh
smrt (Rimljanima 6,23). ivot i smrt su dva
kljuna izraza koji nam pomau da pravilno shvatimo biblijsku nauku o ovekovoj venoj sudbini.
To su dva potpuno suprotna pojma. Umreti znai
prestati iveti ili postojati, a ne veno trpeti.
Iako Bog obeava veni ivot samo pravednima, pristalice teorije o besmrtnosti due tvrde da
je veni ivot odreen svima, pravednima i zlima,
samo e jedni taj ivot provoditi u blaenstvu, a
drugi u venim mukama. Na emu pristalice venih muka zlih temelje svoje uenje? Najee to
uenje temelje na pogrenom shvatanju jevrejskih sta-rozavetnih izraza eol i Ge-Hinom
(gehena).
Znaenje rei eol
Jevrejska re eol spominje se u jevrejskom
tekstu Staroga zaveta ezdeset i pet puta. U prevodu Biblije u izdanju kue Stvarnost, Zagreb
1968, re eol ostavlja se neprevedena, ili se
prevodi reima: grob, podzemlje, carstvo smrti i
jama (1. Mojsijeva 37,35; Psalam 30,4; Prie
1,12).
U prevodu Staroga zaveta ure Daniia re
eol prevedena je reju grob ili reju pakao
(1. Mojsijeva 37,35; 42,38; Psalam 16,10; 30,3;
31,17),
Re eol je najispravnije prevedena reju
grob ili podzemlje. To je mesto besvesnog poivanja mrtvih do asa vaskrsenja.
Daniiev prevod rei eol sa reju pakao
je neprikladan. Neprikladan je stoga to popularno shvaena re pakao oznaava mesto ili ognjeno stanje u kome zli ve sada trpe beskrajne
muke. Ovo shvatanje je pogreno. Ono je preuzeto iz grkog verovanja o hadesu kao podzemnom boravitu seni pokojnika i o tartaru u
kome te sene ve podnose teka muenja.
Kao primer neprikladnosti prevoenja rei
eol reju pakao navodimo Daniiev tekst iz
Psalma 16,10: Jer nee ostaviti due moje u
paklu, niti e dati da svetac tvoj vidi trulenje.
Apostol Petar u svojoj propovedi istie da se
ovo proroanstvo odnosi na Hristovo vaskrsenje,

koje je u Njemu nalo svoje ispunjenje: Predvidevi govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi dua njegova u paklu, niti telo njegovo vide
trulenje. (Dela 2,31) Ovaj tekst Vukovog prevoda sadri ak dva neprikladna i neispravna izraza
pakao i dua. Izraz dua je nepogodan jer
iroko rasprostranjeno miljenje, koje potie od
Platona, a ne iz Biblije, smatra - da u oveku postoji jedan svestan elemenat - dua, koji u bestelesnom obliku nadivljuje telo. To je pogreno
miljenje. Po nauci Biblije ovek je jedinstveno,
celovito bie, i pojam dua odnosi se na celog
oveka. Hristos je na krstu predao svoj duh Ocu,
priklonio glavu i umro ili izdahnuo. Poloen je mrtav u grob, ali Ga je Otac u trei dan vaskrsnuo.
Zabuna koju je u citirani tekst uneo Daniiev
i Vukov prevod upotrebom rei pakao i dua,
otklonjena je ispravnim prevodom izvornog teksta: Jer me nee ostaviti u grobu ni dati da svetac tvoj ugleda trule. (Psalam 16,10 - New International Version)
David je u prorokom predvianju ovako rekao o Mesijinom vaskrsenju: Da me nee ostaviti u boravitu mrtvih niti dopustiti da tvoj svetac istrune. (Djela 2,27)
To se doslovno ispunilo: Niti je on ostavljen
u boravitu mrtvih, niti mu je tijelo istrulilo. (Djela 2,31 - Rupi)
eol, grob, ili podzemlje, nije mesto svesnog
prebivanja mrtvih, koji su navodno ivi u obliku
bestelesnih duhova, ve zaista mesto prebivanja
mrtvih.
Pristalice teorije o uroenoj besmrtnosti due
esto navode tekst iz Isaije 14,4-11. da bi dokazali da smrt ne znai prestanak ivota i da se mrtvi u eolu seaju prizora iz zemaljskog ivota.
Spomenuti tekst glasi:
Tada e izvoditi ovu priu o caru Vavilonskom i rei e: kako nesta nastojnika, nesta danka? Slomi Gospod tap bezbonicima, palicu vladaocima, koja je ljuto bila narode bez prestanka,
i gnjevno vladala nad narodima, i gonila nemilice.
Sva zemlja poiva i mirna je; pevaju iza glasa. Vesele se s tebe i jele i kedri Livanski govorei: otkako si pao, ne dolazi niko da nas see. Pakao dole uskoleba se tebe radi da te srete kad doe,
probudi ti mrtvace i sve knezove zemaljske, die
s prestola njihovih sve careve narodne. Svi e
progovoriti i rei tebi: i ti li si iznemogao kao mi?
Izjednaio se s nama? Spusti se u pakao ponos
tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te
moljci, a crvi su ti pokriva.
Prorok Isaija kao pesnik u ovoj odi - poruzi
unapred opisuje propast oholog vavilonskog
vladara koji silazi u eol, gde ga doekuju vladari
koje je on ranije pokorio i pobio. Pesnik oivljava
mrtve vladare da bi preko njih izrekao Boji sud
nad surovim vavilonskim carem:
135

Spusti se u pakao ponos tvoj, zveka psaltira

tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokriva.
Isaija nikada nije eleo da ovom impresivnom
porugom opisuje stanje mrtvih. Njegov je cilj bio
da unapred prikae slikovitim pesnikim jezikom,
personifikacijom, budui Boji sud nad oholim tlaiteljem Izrailja i pokae da put okrutne slave vodi u propast.
Znaenje rei Ge-Hinom - gehena
Kao to se esto pogreno tumai re eol,
tako se esto pogreno shvata i znaenje rei GeHinot ili gehena. Sam Isus spominje ovu re jedanaest puta (Matej 5,22.29.30; 10,28; 18,9; 23,
15.33; Marko 9,43.45.47; Luka 12,5). Pristalice
nauke o uroenoj besmrtnosti due smatraju gehenu mestom sadanjeg i budueg venog muenja nepokajanih grenika.
Da bismo pravilno shvatili znaenje ove rei,
moramo ukratko prouiti njen istorijat, njenu pozadinu.
Re gehena potie od jevrejske rei GeHinom, a ova opet od rei Ge-ben-Hinom, to
znai Dolina sinova Enomovih (Isus Navin 15,8).
Nekada je to bila uska dolina koja se prostirala jugozapadno od Jerusalima, natapana potokom
Kedronom. Na jugoistonom rubu doline nalazio
se nekada uveni Solomonov vrt sa svojim Tofetom, to jest s carskim muzikim gajem i njegovim
sviraima.
Rav judejski car Ahaz u doba proroka Isaije
uveo je u gaju Tofet u dolini Enom okrutan neznaboaki obiaj spaljivanja dece u ast bogu
Molohu. Nadahnuti iskaz kae o tom caru: I sam
kaae u dolini sina Enomova, i saizae sinove
svoje ognjem po gadnijem delima onih naroda
koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevijeh.
(2. Dnevnika 28,3) Ista bezakonja vrio je Ahazov
unuk car Manasija:
Jer opet pogradi visine, koje bee raskopao
Jezekija otac njegov, i podie oltare Valima, i naini lugove, i klanjae se svoj vojsci nebeskoj i
sluae joj. I provodi sinove svoje kroz oganj u
dolini sina Enomova. (2. Dnevnika 33,3.6) Za otpalim carem poveo se itav narod (Jeremija 32,
35).
Poboni car Josija je u sedmom veku pre Hrista sproveo u Judinom carstvu versku reformu. Izmeu ostaloga oskvrni i Tofet u dolini sinova
Enomovih, da ne bi niko vie vodio sina svoga ili
keri kroz oganj Molohu (2. Carevima 23,10).
Josija je posekao idolopokloniki gaj i unitio idolopoklonika svetita. Da bi dolina zauvek ostala
neista, rasuo je po njoj mrtvake kosti. Tako je
ta dolina postala smetlite na koje su dovozili
gradski otpad i bacali leeve uginulih ivotinja i
136

mrtva tela razbojnika koji su bili tako zli da nisu

bili dostojni da budu sahranjeni. Ovde su se crvi
hranili mesom telesa u raspadanju i tu je goreo
veni oganj da bi spalio neistou i trule. Tako je
Ge-Hinom ili gehena u kojoj je vena vatra spaljivala trule i u kojoj su se crvi hranili mesom u raspadanju postala simbol ognja kojim e biti spaljeni nepokajani grenici u poslednji dan suda i
kazne nad zlima.
Bog je unapred upozorio svoj narod da e dolina Enom postati dolina krvna, gde e se bacati
tela mrtvih kao hrana pticama nebeskim i zverima
zemaljskim (Jeremija 7,32.33; 19,6)
U svetlosti pravog znaenja rei gehena koje smo upravo izneli, valja shvatiti i proroke rei
proroka Isaije: I izlazie i gledae mrtva tela onih
ljudi koji se odmetnue od mene; jer crv njihov
nee umreti i oganj njihov nee se ugasiti, i bie
gad svakom telu. (Isaija 66,24) Neki ovaj tekst
navode kao dokaz u prilog tvrdnji da e se zli veno muiti u neugasivom ognju pakla. Oni koji ovaj
tekst primenjuju na kaznu duama u venom ognju trebalo bi da zapaze da je u tekstu re o mrtvim telesima, a ne o bestelesnim svesnim duama u mukama pakla. Mrtva tela zlih lee u dolini
usred jerusalimskog otpada i tu ih prodiru crvi
koji ne umiru i oganj koji se ne gasi. Crvi prodiru mrtvo telo, to iskljuuje ideju o sposobnosti tela da opaa i iskljuuje beskrajne muke. Delovanje ognja i crva ukazuje na potpuno unitenje
bia koje je prestalo da ivi.
Neugasiv ili veni oganj je oganj koji niko i
nita ne moe ugasiti. Meutim, kad prodere
materiju kojom se hrani, oganj se sam po sebi
gasi. Oganj je vean ne po svom trajanju ve po
uiniku.
Nekadalji oganj gehene nije bio oganj u koji
bi se bacali ivi da bi se u njemu muili, ve oganj
u koji su bila bacana mrtva tela da bi bila spaljena. To nije bio oganj koji bi se hranio ivim biima ve oganj koji se hranio leevima ivotinja i
mrtvim telima zloinaca, odatle se stalno spominju zajedno oganj i crvi. Ako neki deo mrtvog tela
nije unitio oganj, poderali bi ga crvi. ak ako bi
neko bio iv baen u oganj (kao to e zli biti baeni u buduu gehenu), njegov bi se ivot ubrzo
ugasio, i njegovi bi ivotni ostaci bili zaas uniteni vatrom i crvima.
Pristalice teorije o besmrtnosti due esto navode Isusove rei iz Jevanelja po Marku 9,4348, u kojima citira poslednje dve reenice iz Isaije
66,24, kao dokaz u prilog svojoj tvrdnji da e zli
biti veno mueni u ognju pakla.
Evo Isusovih rei: I ako te ruka tvoja sablanjava, otseci je: bolje ti je bez ruke u ivot ui,
negoli s obe ruke ui u pakao, u oganj veni. Gde
crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi. I ako te
noga tvoja sablanjava, otseci je: bolje ti je ui u

ivot hrom, negoli s dve noge da te bace u pakao,

u oganj veni, gde crv njihov ne umire, i oganj se
ne gasi. Ako te i oko tvoje sablanjava, iskopaj
ga: bolje ti je s jednim okom ui u carstvo Boje,
negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni, gde
crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi. (Marko
9,43-48)
Ovde Isus nita ne govori o venom muenju.
On upozorava uenike da je bolje ui u ivot s
jednim okom, sakat ili hrom negoli da s oba oka,
s obe ruke i s obe noge budu baeni u neugasiv
oganj gehene - jer je bolje da jedan ud propadne
negoli da celo telo bude baeno u gehenu, gde
crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi (Marko
9,47).
Prouavanjem znaenja rei eol mogli smo
se osvedoiti da je eol ili grob mesto besvesnog
poivanja mrtvih do dana vaskrsenja, a prouavanjem rei Ge-Hinom ili gehena, koju nai
prevodioci prevode reju pakao, mogli smo se
osvedoiti da gehena ili pakao ne oznaava ni
sadanje ni budue trajno mesto muenja zlih.
Gehena je simbol budue kazne nepokajanim
grenicima u ognjenom jezeru, koje e znaiti
drugu smrt ili potpuno unitenje (Otkrivenje 21,
8).
Od naeg sadanjeg izbora zavisi na budui
ivot - veni ivot ili budua smrt, druga ili vena
smrt. Svakome od nas upuene su rei:
Svedoim vam danas nebom i zemljom, da
sam stavio pred vas ivot i smrt, blagoslov i
prokletstvo; zato izberi ivot, da bude iv ti i
seme tvoje, ljubei Gospoda Boga svojega, sluajui glas njegov i drei se njega... (5. Mojsijeva
30,19.20)
I ovo je svedoanstvo da nam je Bog dao
ivot veni; i ovaj ivot veni u sinu je njegovom.
Ko ima sina Bojega ima ivot; ko nema sina Bojega nema ivota. (1. Jovanova 5,11.12)
HRISTOVO UENJE O SUDBINI ZLIH
Hristos koji je kao Bog stvorio oveka, poznaje njegovu grau, zna i ovekovu sudbinu. Njegovo svedoanstvo o ovekovoj prirodi i sudbini
je potpuno pouzdano. ta je Hristos uio o sudbini zlih?
Na ovo pitanje nalazimo odgovor u mnogim
Hristovim priama i izjavama. Te prie, uzete iz
prirode i ivota, prikazuju konanu sudbinu grenika, a to je - njihovo konano unitenje.
Evo neke od tih pria - poreenja: Kao to se
dakle kukolj sabira, i ognjem saie, tako e biti
na posletku ovoga veka. Poslae sin oveij anele svoje, i sabrae iz carstva njegova sve sablazni
i koji ine bezakonje. I bacie ih u pe ognjenu:
onde e biti pla i krgut zuba. (Matej 13,40-42)

Ve i sekira kod korena drvetu stoji; svako

dakle drvo koje ne raa dobra roda, see se i u
oganj se baca. (Matej 3,10)
Ko u meni ne ostane, izbacie se napolje kao
loza i osuie se; i skupie je, i u oganj baciti i
spaliti. (Jovan 15,6)
Ova tri primera jasno prikazuju ta je Isus
uio o sudbini nepokajanih grenika. Kao to se
kukolj sabira i spaljuje, kao to se drvo koje ne
daje dobrog roda see, baca u oganj i spaljuje,
kao to se nerodna loza odseca i spaljuje, tako e
jednoga dana nepokajani grenici biti potpuno
uniteni.
Spomenimo jo nekoliko primera koje je Isus
uzeo iz ivota. ta je gospodar vinograda odluio
da uini s vinogradarima koji su ubili njegovog sina kada je doao da od njih primi plodove?
Zloince e zlom smrti pomoriti; a vinograd
dae drugim vinogradarima, koji e mu davati
rodove u svoje vreme. (Matej 21,41)
Drugom prilikom Isus je kazao da nepokajane
ljude Izraela eka ista sudbina koja je zadesila
neke Galilejce iju je krv Pilat pomeao s njihovim
rtvama; eka ih unitenje kao to je siloamska
kula pod svojim ruevinama unitila osamnaest
svojih rtava (Luka 13,1-5).
Uporeujui prilike u vreme svog drugog dolaska s prilikama u vreme kada je iveo Lot, Isus
kae: Tako kao to bi u dane Lotove: jeahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, saahu, zidahu; A u
dan kad izie Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve. Tako e biti i u onaj dan
kad e se javiti sin oveij. (Luka 17,28-30)
Unitenje neumerenih i nemoralnih Lotovih
savremenika ognjem i sumporom slika je unitenja nepokajanih grenika u dan Hristovog drugog
dolaska. Oni e biti kanjeni venom propau (2.
Solunjanima 1,9).
Kad Hristos govori o osudi i kazni nad nepokajanim grenicima, On uvek istie da e to biti
iznenadna, brza i nasilna smrt - druga smrt, a ne
ivot u venim mukama.
Objanjenje pojma veni oganj
Postoji rasprostranjeno verovanje da e zli
morati da trpe vene muke u venom ognju. Ovo
verovanje je prirodna posledica prihvatanja Platonovog uenja o uroenoj besmrtnosti ljudske
due. Ono je takoe posledica neshvatanja prave
biblijske nauke o ovekovoj prirodi i njegovoj venoj sudbini.
Hristos esto govori o osudi nad zlima kao i o
osudi koja obuhvata i nosi neto veno: A koji
pohuli na Duha Svetoga, nema oprotenja vavek,
nego je kriv venom sudu. (Marko 3,29)

137

Tada e rei onima to mu stoje s leve strane: idite od mene prokleti u oganj veni pripravljen avolu i anelima njegovim. (Matej 25,41)
Ovi e otii u muku venu, a pravednici u ivot veni. (Matej 25,46)
Napominjem da egleski prevod New International Version (Novi internacionalni prevod) upotrebljava ovde umesto izraza muku venu izraz
kaznu venu. Pravi biblijski smisao je vena kazna, a ne vena muka.
U ovim primerima se ne istie veno trajanje
muenja ili kanjavanja, ve veno trajanje
posledice. Osuda je vena po svojoj posledici. Ne
treba poistovetiti pojam vena kazna s pojmom
veno kanjavanje, niti pojam vena osuda s
pojmom veno suenje. Kazna je vena po
svom uinku ili posledici, dok je trpljenje privremeno: ono prestaje s potpunim prestankom ili
unitenjem grenikovog ivota.
Kad govorimo o znaenju grkog pojma veni, moramo uvek imati na umu sledee:
Grki pridev vean (aionios) moe imati dva
razliita znaenja, zavisno od imenice koju odreuje. Samo uz imenicu Bog i boanske vrednosti grki pridev vean izraava veno trajanje, a
uz oznaku ljudskog i zemaljskog taj pridev odreuje trajanje dok traje sadanji vek tih osoba ili
stvari.
Tako na primer, apostol Pavle moli hrianina
Filimona da primi svog biveg roba Onisima koji
mu se sada dragovoljno vraa kao hrianin da
mu veno slui, tj. dok bude iv. Jer moe biti,
pie Pavle Filimonu, da se zato rastade s tobom
na neko vreme da ga dobije veno. (Poslanica
Filimonu 15) Uz imenicu ovek pridev vean
znai dok god ta osoba ivi.
Bog je vean i njegova je ljubav vena, ali
Boje aktivnosti mogu imati svoj poetak i kraj.
Veno spasenje ne znai veno spasavanje;
vena kazna ne znai veno kanjavanje; veni
sud ne znai veno suenje. Izraz veno spasenje oznaava potpuno i dovreno delo milosti;
vena kazna oznaava svren in s njenom posledicom koja je unitenje ili smrt.
Klju za razumevanje pojma vean nalazimo
u biblijskom primeru kazne koja je stigla Sodom i
Gomor: Kao to i Sodom i Gomor, i okolni njihovi
gradovi, koji su se prokurvali onako kao i oni, i
hodili za drugim mesom, postavie se za ugled i
mue se u venom ognju. (Judina poslanica 7)
Oganj koji je unitio Sodom i Gomor naziva se
venim ognjem. Ovaj oganj, iako se naziva
vean, davno se ugasio, ali njegov uinak je
vean. Na mestu na kome su nekada stajali ti
gradovi, sada je Mrtvo more. Oganj nije vean u
svom procesu ve u svojim rezultatima. Vean
oganj se ne moe niim ugasiti dok postoji mate138

rija kojom se hrani. Kad je ona unitena, tada se

i oganj gasi.
Znaenje rei gehena - pakao
Isus izgovara teke rei kad govori o kazni
koja e stii zle. Ipak, te rei su u skladu s Njegovim karakterom ljubavi. On je rekao da je Bog
tako ljubio svet da je dao svoga jedinoga Sina da
ni jedan koji Ga veruje ne pogine nego da ima
veni ivot (Jovan 3,16). Nagrada onima koji veruju u Hrista, koji su u vezi sa Izvorom ivota - je
veni ivot; a one koji su odvojeni od Izvora ivota eka pogibao - vena smrt.
Na sedam mesta u Novom zavetu Isus upotrebljava izraz gehena ili ognjeni pakao kad
govori o mestu budue, konane kazne zlih (Matej 5,22.29.30; 10,28; Luka 12,5; Matej 18,8.9;
Marko 9,43.45.47; Matej 23,15.33). Jedino drugo
mesto na kome se spominje re pakao nalazi se
u Jakovljevoj poslanici 3,6.
Gehena, Ge-Hinom ili Dolina Enom, bila je dolina juno od Jerusalima. Prema tradiciji to je bilo
mesto na koje se dovozio gradski otpad da bi tu
bio spaljen ognjem koji je stalno goreo. Oganj i
crvi koji su se hranili mrtvim telima bili su sredstvo za unitenje otpada i svake druge neistoe.
Tu sliku Isus je upotrebio da bi opisao budue
unitenje svega neistoga na ovome svetu i u
svemiru. Gehena ili ognjeni pakao je slika ognjenog jezera koje se spominje u Otkrivenju kao
mesto konanog unitenja Sotone i njegovih sledbenika (Otkrivenje 20,14.15).
Evo ta Isus kae o ognjenom paklu u Jevanelju po Mateju 5,22: A ja vam kaem da e
svaki koji se gnjevi na brata svojega ni za to, biti
kriv sudu; a ako li ko ree bratu svojemu: raka!
bie kriv skuptini; a ko ree: budalo! bie kriv
paklu ognjenom.
Ovde se istiu tri stupnja krivice. Za prvi stupanj krivice odgovara se pred sudom stareina sinagoge, za drugi stupanj pred skuptinom koja
moe izrei smrtnu kaznu. Zatim sledi konana
kazna - gehena ili ognjeni pakao, u koji su baena mrtva tela zloinaca da bi ih proderali crvi ili
oganj pretvorio u pepeo. Obina smrtna kazna
izvrena maem ili kamenovanjem mogla je biti
pootrena bacanjem u gehenu. To je bio trei stupanj kazne nad tekim zloincima koji nisu bili
dostojni normalne sahrane.
Dalje je Isus kazao: A ako te oko tvoje desno
sablanjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je
bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve
telo tvoje da bude baeno u pakao. I ako te desna ruka tvoja sablanjava, otseci je i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude baeno u pakao. (stih 29.30)

Tu je naglaeno da je bolje da propadne

jedan ud, makar nam bio skupocen i potreban,
negoli da celo telo bude baeno u gehenu - u
ognjeni pakao.
U Jevanelju po Mateju 10,28. itamo: Ne
bojte se onih koji ubijaju telo, a due ne mogu
ubiti; nego se bojte onoga koji moe i duu i telo
pogubiti u paklu.
Oni koji ubijaju telo su progonitelji Bojeg naroda. Ovi progonitelji se spominju u stihovima 1825.36. Oni nam ne mogu oduzeti spasenje.
Pogubiti duu i telo znai unititi celog oveka. To moe uiniti jedino Bog, i to e On uiniti
nad nepokajanim grenicima. Nigde u Svetom
iismu, na ni na ovom mestu, ne spominje se dua
kao neko svesno bie koje bi postojalo odvojeno
od tela i nadivelo telo. Kazna za nepokajane grehe bie unitenje celog oveka - due i tela, u
buduoj geheni ognjenom jezeru (Otkrivenje 21,
8).
Znaenje rei hades i tartaros
Re hades (had) spominje se u Novom zavetu jedanaest puta; od toga tri puta je upotrebljava Isus, i to u svojoj osudi Kapernauma (Matej
11,23; Luka 10,15); u svom odgovoru Petru na
njegovo priznanje vere (Matej 16,18); i u prii o
bogatau i siromanom Lazaru (Luka 16,23). U
svim ovim tekstovima, kao i na drugim mestima
gde se u originalu upotrebljava izraz hades, Vuk
Karadi, ponesen popularnim i rairenim pogrenim shvatanjem, kao i nemakim tekstom sa koga je prevodio, prevodi tu re neodgovarajuom
reju pakao.
ta zapravo znai re hades? U grkoj mitologiji hades oznaava podzemno mesto u kome
due kao senke nastavljaju svoj ivot posle smrti
tela. Po toj mitologiji na zapadnom delu tog podzemnog mesta prostiru se Jelisejska polja na kojima pravedne due uivaju u blaenstvu, a negde
u dubini nalazi se Tartar, najmraniji deo tog
mranog carstva u kome grenici izdravaju vene kazne.
Ovo neznaboako verovanje uticalo je na
mnoge prevodioce, tako da su oni re hades
preveli reju pakao. Prema popularnom verovanju, preuzetom iz grke mitologije, pakao je mesto u kome grenici ve sada trpe kaznu.
Pogreno je re hades prevoditi reju pakao koja u sebi nosi neznaboaku ili mitoloku
obojenost. Re hades je grki ekvivalent jevrejske rei eol, koja se 65 puta spominje u Starom zavetu, a znai grob ili podzemlje.
Hades, grob ili podzemlje, prema nauci Svetog pisma, nije mesto u koje bi ulazili bestelesni
duhovi ili due pokojnika da tu nastave ivot blaenstva ili muke. Hades je mesto tiine u kome

sada u besvesnom stanu poivaju ili spavaju mrtvi, dobri i zli, do asa ponovnog buenja ili vaskrsenja.
Prema nauci Svetoga pisma, rei gehena i
hades nisu sinonimi. Meutim, neki prevodioci
obe rei prevode reju pakao, dajui im tako istovetno znaenje. Takvi prevodioci zbunjuju itaoce.
Re gehena prevedena reju pakao predstavlja budue mesto kazne za nepokajane grenike. A re hades, koju ne bi trebalo prevesti
reju pakao, ve reju grob - oznaava sadanje stanje mrtvih, njihovo poivanje u grobu
do asa vaskrsenja.
Razmotrimo upotrebu rei hades u vezi sa
polaganjem Hristovog tela u grob. Ve je nadahnuti pesnik u Starom zavetu prorekao da Bog nee ostaviti Mesiju u eolu (grobu) niti dopustiti da
istrune. Apostol Petar potvruje ispunjenje ovog
proroanstva reima: Niti je bio ostavljen u carstvu mrtvih, niti mu je telo istrulilo. (Dela 2,31 arni)
U naem prevodu koji se nalazi u svakodnevnoj upotrebi pogreno je prevedena jevrejska re
eol i grka re hades reju pakao. U ovom
prevodu pogreno je upotrebljen izraz dua. Ni
re dua ni re pakao ne spominju se u grkom originalu, zato ih dr arni u svom prevodu
ne spominje.
Hristova smrt bila je identina sa smru
svakog oveka. Biblijski prikaz Hristove smrti kae
da je Isus viknuo jakim glasom i izdahnuo (Marko
15,39). U emu je razlika izmeu Hristove smrti i
smrti njegovih sledbenika? Razlika je u tome to
je Njegova smrt bila tako kratka da Njegovo telo
nije istrulilo. I upravo je ta razlika proreena u
Psalmu 16,10. On je bio poloen u hades (grob),
i tu je ostao do vaskrsenja.
I verni Hristovi sledbenici, koji su umrli pre
Hristovog drugog dolaska, ostae u svojim grobovima do Hristovog dolaska: Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po Hristu svi oiveti. Ali
svaki u svom redu: prvenac Hristos, a potom oni
koji verovae Hristu o njegovu dolasku. (1. Korinanima 15,22.23)
Jer kad smo jednaki s njim jednakom smru,
biemo i vaskrsenjem. (Rimljanima 6,5)
Iz ovoga zakljuujemo da e u asu vaskrsenja Hristovi sledbenici izai iz hadesa (groba), kao
to je Hristos izaao iz hadesa (groba) u asu
svoga vaskrsenja. Verni e vaskrsnuti za ivot
veni. Smrt i grob bie zauvek pobeeni. Tada e
se zbiti re koja je napisana: pobeda prodre
smrt. Gde ti je, smrti, alac? Gde ti je, pakle,
pobeda? (1. Korinanima 15,55) Smrt i grob bie
zauvek uniteni (Osija 13,14).

139

Zanimljivo je primetiti da se u Otkrivenju tri

puta spominju zajedno smrt i grob (hades) (Otkrivenje 6,8; 20,13.14).
I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao
dadoe svoje mrtvace; i sud primie po delima
svojim. I smrt i pakao baeni bie u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. (Otkrivenje 20,13.14)
To je svedoanstvo Boje rei o konanoj kazni
koju su zasluili nepokajani grenici.
Ostaje nam da kaemo jo neto o znaenju
rei tartar. Re tartar spominje se samo jedanput u Novome zavetu, i to u 2. Petrovoj 2,4.
Prema grkoj mitologiji, kao to smo to ve
spomenuli, tartar je najdublji i najmraniji deo
hadesa u kome veliki grenici trpe kaznu. Petar
ne upotrebljava re tartar u ovom paganskom
smislu, u smislu grke mitologije, gde bi zli i pali
aneli ve sada trpeli kaznu. Tartar je u tekstu
apostola Petra mesto zadavanja zlih duhova ili
zlih anela do suda kada e im biti odreena
kazna (2. Petrova 2,4.9). Upravo za avola i njegove anele pripremljeno je ognjeno jezero (Matej 25,41). Doi e dan kada e njihovo mesto
zadravanja biti na naoj zemlji i u njenoj sferi.
Na kraju elimo da ponovimo: izrazi eol ili
hades oznaavaju grob, u kome mrtvi poivaju
do vaskrsenja; gehena je simbol ognjenog jezera
- budue kazne za zle (Otkrivenje 21,8), a tartar
je mesto zadravanja palih anela dok im ne bude izreen sud (1. Korinanima 6,2.3). Svoju teologiju ne smemo pozajmljivati iz grke mitologije.
Na alost to se u velikom delu hrianstva dogodilo.
Bog e jednog dana uiniti kraj grehu i svakom zlu. Hristos se ne miri s borbom venog dualizma. Kad budu stvorena nova nebesa i nova
Zemlja, tada e Bog sa svog prestola objaviti:
I smrti nee biti vie, ni plaa, ni vike, ni bolesti nee biti vie, jer prvo proe. (Otkrivenje
21,4)
A poslednji e se neprijatelj ukinuti smrt. (1.
Korinanima 15,26) Smrt zajedno s hadesom ili
grobom koji je prati bie baeni u ognjeno jezero
to oznaava njihov potpuni kraj. Ni ognjeno jezero nee beskrajno goreti s avolom i njegovim
anelima koji bi se u njemu veno ivi muili.
avo kao koren i njegovi sledbenici kao grane bie uniteni venim ognjem (Malahija 4,1). To je
jasno svedoanstvo Boje rei.
ZNAENJE REI DUA I DUH U
NOVOM ZAVETU
U Hristovo vreme i u vreme apostola u grkim
kolama mnogo se raspravljalo o besmrtnosti due. Uticaj grkog filozofa Platona, najveeg zastupnika ideje o uroenoj besmrtnosti ljudske due, poeo se iriti i meu Jevrejima, naroito me140

u onima u Aleksandriji, meu kojima je delovao

uveni jevrejski filozof Filon, poznati pristalica
Platona.
Neznaboako uenje o uroenoj besmrtnosti ljudske due, koje se u Hristovo vreme sve vie
irilo, u suprotnosti je s Hristovom naukom i naukom apostola. Platonovo uenje o dui, hriani
su poricali. Izrazi dua i duh imaju kod Platona znaenje nekog svesnog bia u oveku, koje
ne umire sa smru tela, ve nastavlja dalje da ivi. Pisci Novog zaveta, piui grkim jezikom,
upotrebljavaju iste grke izraze psyche (dua) i
pneuma (duh), ali im daju drukiji smisao, onaj
koji te rei imaju u jevrejskim izrazima Staroga
zaveta nefe (dua) i ruah (duh).
Kada raspravljamo o znaenju spomenutih grkih rei u Novom zavetu, moramo imati na umu
da Hristos i Njegovi uenici nisu obino razgovarali na grkom jeliku za vremo dogaaja o kojima
nas izvetavaju jevanelja, ve na aramejskom.
Njihovo celo kulturno i versko naslee bilo je jevrejsko, i njihovi teoloki koncepti temeljili su se na
Starom zavetu. Istina je da su iveli u helenistikom svetu, u svetu u kome je preovladavala helenistika kultura i civilizacija, ali kad su upotrebljavali grke rei, ekvivalente jevrejskom, oni su tim
reima davali ista znaenja koja su navikli da im
daju u svom maternjem, jevrejskom ili aramejskom jeziku.
Kad je neki hrianin prve apostolske crkve
upotrebio re dua (nefe) ili ju je proitao u
Novom zavetu, on je uvek toj rei davao znaenje
koje ona ima u jevrejskom jeziku Starog zaveta.
Meutim, Jevreji koji su u to vreme pali pod uticaj grke filozofije, kao to se to dogodilo s nekim
hrianskim piscima krajem drugog i poetkom
treeg veka, prihvatili su nauku o besmrtnosti
ljudske due, pa su pojmu dua pridavali znaenje koje su primili prihvatanjem grke filozofije.
Platonovo miljenje o dui kao o nekom biu koje
svesno ivi u oveku, kao neto odvojeno od tela,
i naputa oveka u asu smrti, i danas je prisutan
u verovanju mnogih hriana. Znaajno je da se
u Bibliji nigde ne nalazi izraz besmrtna dua
(Timotiju 6,16).
Razmotrimo sada upotrebu i znaenje rei
psyche (dua) u Novom zavetu.
U Novom zavetu re psyche ima etiri glavna znaenja:
1. ivi organizam, kako nie stvorenje (Otkrivenje 16,3), tako i ovek (1. Korinanima 15,45).
Prvi ovek se naziva dua iva.
2. Osoba, linost, ljudi. esto se re dua u
ovim sluajevima zamenjuje linom zamenicom
(Dela 2,43; 3,23).
Kao potvrdu ovome, navodimo ove stihove
paralelno, prema Vukovom i Rupievom prevodu:

I ue strah u svaku duu... (Dela 2,43 Karadiev prevod)

Strah spopade svakoga... (Rupiev prevod)
I bie da e se svaka dua koja ne poslua
toga proroka istrebiti iz naroda. (Dela 3,23; Karadiev prevod)
Tko god ne bude sluao toga proroka, istrijebit e se iz naroda. (Rupiev prevod)
Iz uporeenja jasno se vidi da re dua ima
znaenje osoba.
To se vidi i iz sledeeg primera:
Jer nee ostaviti due moje u paklu, niti e
dati da svetac tvoj vidi trulost. (Dela 2,27; Karadiev prevod)
Da me nee ostaviti u boravitu mrtvih, niti
dopustiti da tvoj svetac istrune. (Dela 2,27; Rupiev prevod).
Vukov prevod je doslovan, ali ga treba pravilno shvatiti. Meutim, Rupiev prevod je ovde
veran smislu koji rei dua i eol imaju u jevrejskom jeziku, a ne u grkoj filozofiji.
Rupi je umesto izraza dua, upotrebio linu zamenicu mene, a umesto rei pakao, boravite mrtvih ili grob. To je uistinu pravi smisao
tog teksta.
3. ovekov fiziki ivot (Luka 12,16-20).
Navodimo kao primer Hristovu priu o lakomom i nerazumnom bogatau koji unapred za
mnoge godine pravi planove kao da je gospodar
svoga ivota.
Ovde emo uporedo navesti Rupiev prevod
ove prie i engleski prevod iz biblije New International Version (u naem prevodu):
Bijae neki bogata ije polje obilno urodi. I
poe razmiljati u sebi: to da uinim? Nemam
vie u to skupiti ljetine. Ovako u - ree - uiniti: razvaliu svoje itnice te sagraditi vee, pa u
u njih skupiti svoju penicu i svoja dobra. Tada u
rei svojoj dui: Duo, ima mnogo dobra u zalihi za brojne godine, poivaj, jedi, pij, uivaj! Luae, ree mu Bog, jo noas zatrait e ti se natrag dua. Komu e pripasti ono to si skupio.
(Luka 12,16-20; Rupiev prevod)
U ovom tekstu tri puta se spominje izraz dua, meutim pravi smisao rei dua u ovom
tekstu je ivot, kako taj izraz prevodi New International Version:
Ja u rei sebi: Ima mnogo dobra ... Ali Bog
mu je rekao: jo noas zatraie ti se natrag ivot.
U ovom prevodu re dua dvaput je zamenjena linom zamenicom i jedanput reju ivot.
To je pravi smisao ovog teksta. Zato Rupi nije
u ovom tekstu zamenio izraz dua odgovarajuim ekvivalentima, linom zamenicom i reju ivot, da bi rei dua dao pravi smisao, kao to
je to uinio u Delima 2,27? Verovatno je u prevodu ove Isusove prie bio pod uticajem svog teo-

lokog uverenja. Onaj koji veruje da pojedinac

poseduje besmrtnu duu prevodie re psyche
izrazom dua na mnogim mestima na kojima bi
potpuna objektivnost zahtevala drugu re.
4. Re dua ima i znaenje unutranji
ovek. To metafiziko znaenje rei dua imamo u tekstovima 1. Petrova 1,22 i Marko 14,34.
Donosimo uporedo ove tekstove prema
Rupievom prevodu i prema savremenom engleskom prevodu:
Poto ste pokoravanjem istini oistili svoje
due... (1. Petrova 1,22 - Rupi)
Poto ste pokoravanjem istini oistili sebe...
(1. Petrova 1,22 - New International Version u
naem prevodu)
Izraz dua u ovom tekstu znai unutranje
ja, tj. misli, volju i elje.
U asu svoje samrtne borbe, Isus je rekao
svojim uenicima: alosna je dua moja do
smrti! (Matej 26,38; Rupiev prevod) alost u
mom srcu je tolika da me gotovo slomila! (Matej
26,38 - Good News Bible)
esto grka re psyche oznaava unutranjeg oveka, srce kao sedite oseanja, i um kao
sedite misli i volje.
Postoji jedan tekst koji podvlai razliku izmeu due i tela u odnosu na smrt i ovekovu venu
sudbinu: Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a due ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji moe
i duu i telo pogubiti u paklu. (Matej 10,28)
Neki pokuavaju da upotrebe ovaj tekst kao
dokaz da ovek ima besmrtnu duu, koja nadivljava telo. Ovaj tekst dokazuje upravo suprotno, jer istie da i dua i telo mogu biti uniteni
u ognju gehene, tj. u ognjenom jezeru.
Isus je takoe rekao: Kakva je korist oveku
ako sav svet dobije, a dui svojoj naudi? Ili kakav
e otkup dati ovek za svoju duu? (Matej 16,26)
to koristi ovjeku ako dobije sav svijet, a
izgubi svoj ivot? to li moe dati ovjek kao otkupninu za svoj ivot? (Rupiev prevod)
Rupi je ovde ispravno zamenio izraz dua
izrazom ivot. Isus naglaava vanost spasenja
koje moramo ceniti vie od svega blaga, pa i od
samog ovozemaljskog ivota.
Kao to smo ovde pokazali, grka re psyche (dua) moe imati razliita znaenja, i zato
se u Novom zavetu prevodi razliitim izrazima.
Moe oznaavati ivi organizam, osobu ili ljude,
ivot; moe se odnositi na unutranjeg oveka, tj.
na ovekove prirodne elje (Otkrivenje 18,14), na
ovekova oseanja (Marko 14,34) na um i na srce
(Dela 14,2; Efescima 6,6).
Na osnovu znaenja i upotrebe rei dua u
Bibliji, vidimo da Biblija ne govori o dui kao o
nekom svesnom biu u oveku, koje nadivljuje
telo.
141

Upotreba i znaenje rei pneuma u

Novome zavetu. U grkom prevodu Biblije, u
Septuaginti, jevrejska re ruah (prevedena je
reju pneuma, i ima isto znaenje kao njen jevrejski ekvivalent. U grkom tekstu Novog zaveta
re pneuma javlja se 385 puta, a u naem jeziku prevedena je reima duh, Duh, ivot i vetar.
Pisana velikim slovima odnosi se na Boga, Svetog
Duha. Moe da oznaava i anele - dobre i zle.
Kad se primenjuje na oveka, re duh je upotrebljena kao sinegdoha, to jest kao deo koji oznaava celinu:
Obradova se duh moj... (Luka 1,47) Ovo
ima isto znaenje kao i: Ja kliem od radosti.
Re pneuma oznaava ivot ili dah, kao npr.
u tekstu Luka 8,55: I povrati se duh njezin, i
ustade odmah... (Luka 8,55)
I povrati se njen ivot, i ustade odmah.
(Good News Bible)
Re duh oznaava i karakter, kao neto nevidljivo, to se pokazuje samo delima: Jer nam
Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i istote. (2. Timotiju 1,7)
U Bibliji New International Version ovaj tekst
u prevodu glasi: Jer Bog nam nije dao duha
plaljivosti; naprotiv, duha sile, ljubavi i samokontrole.
Re pneuma (duh) oznaava i druge nevidljive karakteristike kao to je htenje, oseanja i
elje. Duh je sran, ali je telo slabo. (Matej
26,41)
Re pneuma oznaava takoe novu prirodu
Bojih ljudi, koji su roeni odozgo, tj. od Svetoga
Duha: to je roeno od tela, telo je; a to je
roeno od Duha, duh je. (Jovan 3,6)
ovek se raa fiziki od ljudskih roditelja, a
duhovno se raa od Duha. (Jovan 3,6, prema
Good News Bible)
Onaj koji je roen od Duha je nanovo roen
ovek. To je smisao rei duh u gornjem tekstu.
Reju duh oznaava se i vaskrslo telo vernih
(1. Korinanima 15,45).
Pneuma (duh) je oivljujui princip ivota,
koji nam se daje od Boga prilikom roenja, i koji
se vraa Bogu u asu smrti. To je dah ili disanje
kao obeleje ivog bia.
Opisujui akt umiranja, novozavetni pisci
upotrebljavaju razliite izraze, kao npr: A Isus
opet povika iza glasa, i ispusti duu. (Matej 27,
50)
A Isus opet povika jakim glasom, i ispusti
duh. (Matej 27,50, New International Version)
A Isus opet povika jakim glasom, i ispusti
svoj poslednji dah. (Matej 27,50, Good News
Bibke)
Na prevodilac je ovde zamenio re duh
(dah) reju dua, jer je bio pod uticajem svoje
teologije.
142

Ni u jednom drugom tekstu u kome se govori

o Isusovom umiranju (Marko 15,37.38; Luka 23,
46; Jovan 19,30), na prevodilac ne upotrebljava
izraz dua, ve kae da je Isus predao duh ili
izdahnuo, na primer: A Isus povika iza glasa, i izdahnu. (Marko 15,37)
Isti grki izraz exepsuxen (izdahnu) nalazi
se u opisu umiranja Ananije, Safire i Iroda (Dela
5,5; 5,10; 12,23).
Razliiti naini kojima je opisan in umiranja
pokazuju ta se deava u asu smrti. Tada telo ne
naputa neka dua ili duh kao bestelesno bie,
ve ovek fiziki umire, tj. naputa ga ivotni dah
- prestaje disati.
Kad je Isus podigao iz mrtvih Jairovu ker, izvetaj kae: I povrati se duh njezin. (Luka 8,55)
Izraz duh ovde je upotrebljen u znaenju dah.
U asu svoje smrti Isus je rekao: Oe, u ruke
tvoje predajem duh svoj. (Luka 23,46) Iste rei
u asu svoje muenike smrti izgovorio je akon
Stefan (Dela 7,59). On nije rekao: Gospode Isuse, primi mene! ve primi duh (pneuma) moj.
Kad to ree, usnu. (Dela 7,59.60) Usnuo je ili
umro u vrstoj nadi da e mu prilikom vaskrsenja
opet biti vraen dah. Tako i u toj nadi umiru svi
verni Hristovi sledbenici (1. Solunjanima 4,1417).
Prema tome iz navedenih primera moemo se
osvedoiti da izrazi duh i dua oznaavaju katkada jedan isti ili slian pojam, a katkada dva potpuno razliita pojma. Ovo poslednje naroito vai
kada govorimo o sastavnim delovima oveka:
prah zemaljski plus ruah (dah) daju nefe, tj.
ivu duu.
Slino znaenje imaju rei duh i dua kad
se upotrebljavaju kao oznaka ovekove linosti.
Isus je rekao: Ljubi Gospoda Boga svojega
svim srcem svojim, svom duom svojom, svom
snagom svojom i svom misli svojom. (Luka 10,
27)
Izraz snaga oznaava ovekov telesni ivot,
izraz misao ili um oznaava ovekov duhovni
ivot, a dua i srce ovekov oseajni i psihiki
ivot.
Govorei o odlikama svetog pobonog ivota,
apostol Pavle pie Solunjanima: I ceo va duh i
dua i telo da se sauva bez krivice za dolazak
Gospoda naega Isusa Hrista. (1. Solunjanima 5,
23)
Bog trai od nas posveenje celog bia. To je
lepo istakao psalmista David: Svagda vidim pred
sobom Gospoda: on mi je s desne strane da ne
posrnem. Toga radi raduje se srce moje, i veseli
se jezik moj, jo e se i telo moje smiriti u uzdanju. (Psalam 16,8.9)
Na kraju ponavljamo da izrazi duh i dua
imaju razliito znaenje kad je re o sastavu ili
strukturi oveka (1. Mojsijeva 2,7), a slino kad je

re o oveku kao celini. Takoe smo se mogli osvedoiti da Biblija nigde ne govori o dui kao
bestelesnom biu koje bi u asu smrti napustilo
telo. Biblija govori o duhu ili dahu koji se vraa
Bogu u asu smrti, da bi nam opet bio vraen u
dan vaskrsenja.
Obeanje Boje rei Hristovim sledbenicima
glasi: A ako li ivi u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, onaj koji je podigao Hrista
iz mrtvih oivee i vaa smrtna telesa Duhom svojim koji ivi u vama. (Rimljanima 8,11)
BESMRTNOST SAMO PO HRISTU (1. deo)
Duboko u ljudskoj dui usaena je tenja za
venim ili besmrtnim ivotom. Tu tenju sam Bog
stavio je u ljudsko srce. Propovednik kae da je
Bog stavio u nas misao o venosti (Propovednik
3,11 - Bakoti).
Teiti za besmrtnou i posedovati ve sad
besmrtnost nije isto. Neki ipak tvrde, verovatno iz
elje za venou, da ve poseduju u sebi jedan
besmrtni element - besmrtnu duu. U Svetom pismu nigde se ne spominje izraz besmrtna dua,
ali se izriito spominje da je jedino Bog besmrtan.
Kao potvrdu ovome navodimo rei apostola Pavla.
On naziva Boga Car nad carevima i gospodar
nad gospodarima, koji sam ima besmrtnost i ivi
u svetlosti kojoj se ne moe pristupiti... (1. Timotiju 1,15.16).
Prvi ovek bio je stvoren s mogunou da
postane besmrtan pod uslovom da ostane posluan Bogu. Ali poto je prestupio Boju izriitu
zapovest, izgubio je prednost da jede rod s drveta ivota i bio je udaljen iz Edenskog vrta (1.
Mojsijeva 3,22-24). Prekinuvi nepoverenjem i
neposlunou vezu sa Bogom, Izvorom ivota,
ovek je postao smrtan. Zato kao to kroz jednoga oveka doe na svet greh, i kroz greh smrt, i
tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie.
(Rimljanima 5,12)
U svojoj neizmernoj ljubavi prema oveku
Bog je od venih vremena nainio plan za spasenje oveka i ponovno vraanje svih prednosti
oveku koje je grehom izgubio.
Realizator tog plana dragovoljno je postao
Hristos, Boji Sin, koji je uzeo na sebe ljudsku prirodu, postao naa Zamena, uzeo na sebe nae
grehe, da bi svi koji Ga verom prihvate kao svoga
Spasitelja imali u Njemu oprotenje greha, duhovno obnovljenje i dar venog ivota.
Prema izvetaju Boje rei, svrha Hristovog
dolaska na ovaj svet bila je mnogostruka:
1. Da svetu otkrije Boga (Jovan 1,14.18; 17,
6.26; 1. Timotiju 3.16).
2. Da otkupi oveka, uzimajui na sebe njegove grehe (Jovan 1,29; Jevrejima 9,28; 1. Petrova
2,24).

3. Da sjedini Boga i oveka (Matej 1,23;

Jovan 1,51; 1. Petrova 3,18).
4. Da opeh vrati veni ivot smrtnom oveku
(Jovan 3,15.16; 4,14; 5,24; 10,28; 11,25.26;
14,19; 17,3)
5. Da uniti avola i razori njegova dela (Jovan 12,31; 16,33; Jevrejima 2,14; 1. Jovanova 3,
8; Rimljanima 8,1-3)
Ovde emo se naroito zadrati na etvrtoj
svrsi Hristovog dolaska na ovaj svet: On je doao
da opet vrati veni ivot smrtnom oveku.
Sam Isus svedoi o sebi kao Darodavcu venog ivota. Za nas je vrlo vano da ujemo ta
sam Hristos kao Bogoovek svedoi o sebi. On je
vrhovni autoritet i Njegovo je svedoanstvo
nepogreivo.
Ljubljeni Isusov uenik Jovan nam je u svom
Jevanelju verno sauvao Hristova svedoanstva
o samome sebi.
Zanimljivo je da apostol Jovan u svom Jevanelju esto upotrebljava u vezi s Isusom tri
kljune rei: ivot, ljubav i svetlost. Re ivot
(zoe) pojavljuje se u Jovanovim spisima 36 puta;
glagol ljubiti (agapao) 37 puta, a imenica svetlost (phos) 23 puta.
Isusovo svedoanstvo Nikodimu o sebi
kao izvoru venog ivota. U svom nonom
razgovoru sa jevrejskim uiteljem Nikodimom
Isus je otkrio dve naroito vane istine koje se tiu naeg venog spasenja: potrebu line vere u
podignutog ili razapetog Hrista zbog naih greha
i potrebu linog iskustva novoroenja. Isus je rekao Nikodimu:
I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako
treba sin oveiji da se podigne, da ni jedan koji
ga veruje ne pogine nego da ima ivot veni. (Jovan 3,14.15)
Isus je podsetio Nikodima na jedan dogaaj iz
istorije Izrailja, koji mu je bio dobro poznat. Kad
su Jevreji na svom putovanju kroz pustinju iz
Egipta u Obeanu zemlju poeli da gunaju na
Mojsija i izraavaju neverstvo i neposlunost prema Bogu, Gospod je povukao od njik svoju zatitu. Tada su se u velikom broju pojavile otrovne
zmije od ijeg su ujeda mnogi pomrli. Kad je narod u svojoj velikoj nevolji zavapio Bogu za pomo, priznajui svoje grehe, i kad se i Mojsije
usrdnom molitvom obratio Bogu, Gospod mu je
rekao:
Naini zmiju vatrenu i metni je na motku, i
koga ujede zmija, neka pogleda u nju pa e ozdraviti. I naini Mojsije zmiju od mjedi i metnu je
na motku, i koga god ujede zmija, on pogleda u
zmiju od mjedi, i ozdravi. (4. Mojsijeva 21,8.9)
Narod je znao da zmija nema u sebi mo da im
pomogne. To je bio samo simbol koji je ukazivao
na Hrista koji je doao u obliju tela grenoga i
143

koga je Bog nas radi uinio grehom da mi postanemo Bojom pravednou u njemu (2. Korinanima 5,21).
Pogled vere u Onoga koga je simbol predstavljao donosio je ljudima ozdravljenje. Kad je
kasnije video Isusa razapetog na podignutom
krstu, Nikodim se setio Isusovih rei da e biti
podignut kao to je Mojsije nekada podigao
bakarnu zmiju u pustinji. To je Nikodima uverilo u
boanstvo Bojeg Sina, i on Ga je prihvatio verom
kao svog Spasitelja. Pogled vere u Onoga koji je
bio ranjen da bismo se mi njegovim ranama iscelili (Isaija 53,5) donosi nam duhovno ozdravljenje i ivot veni.
Isusovo svedoanstvo Samarjanki o
sebi kao izvoru venog ivota. Na putu u Galileju Isus je seo kod Jakovljevog izvora da se odmori i tu je zatraio uslugu od ene Samarjanke
koja je dola da zahvati vodu. Stupio je u razgovor s njom da bi joj posvedoio o sebi kao izvoru
venog ivota.
Daj mi da pijem, rekao joj je Isus. Ona mu
je odgovorila: Kako ti, Jevrejin budui, moe
iskati od mene ene Samarjanke da pije...?
Isus joj je odgovorio: Da ti zna dar Boji, i
ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi iskala
u njega i dao bi ti vodu ivu... Svaki koji pije od
ove vode (iz Jakovljevog izvora) opet e oedneti;
a koji pije od vode koju u mu ja dati, nee oedneti do veka, nego voda to u mu ja dati postae
u njemu izvor vode koja tee u ivot veni. (Jovan 4,7-14)
Dar Boji je sam Isus Hristos i veni ivot
koji On daje svima koji Ga verom prihvataju kao
svog Spasitelja. ena Samarjanka nije bila u poetku spremna da prihvati Boji dar, tu ponuenu vodu ivota, niti je pravilno shvatila o
emu Isus govori. Tek u toku daljeg razgovora,
kad joj je otkrio tajne njenog ivota i otvoreno
kazao ko je On, priznala je da je On obeani Mesija. Uvidela je da je velika grenica i donela odluku da uz Boju pomo napusti stari greni nain
ivota.
Da bismo primili ivu vodu, prvo mora da
bude otklonjena ustajala voda greha. Stari ivot
greha treba da umre, da bi otpoeo novi ivot.
U raspravi sa Jevrejima Isus svedoi o
sebi kao Izvoru ivota i o buduem vaskrsenju. Prilikom prisustvovanja jednom prazniku u Jerusalimu u prolee 29. godine Isus je izleio uzetoga u banji Vitezdi. Posle toga raspravljao
je s Jevrejima koji su Ga optuivali da je bolesnoga izleio na abat. Jevreji su smatrali da se samo
akutnom bolesniku moe pomoi na abat, a ne i
hroninom.
Tom prilikom Isus je izgovorio sledee veoma
znaajne rei: Jer kao to Otac podie mrtve, i
144

oivljuje, tako i sin koje hoe oivljuje. (Jovan 5,

21)
Zaista, zaista vam kaem: ko moju re slua
i veruje onome koji me posla, ima ivot veni. On
ne dolazi na sud ve je preao iz smrti u ivot.
(Jovan 5,24)
Jer kao to Otac ima ivot u sebi, tako dade
i Sinu da ima ivot u sebi. (Jovan 5,26)
Isus ima vlast da oivljuje ili vaskrsava kako u
duhovni ivot, tako i u besmrtni ivot u dan svogdrugog dolaska.
Uslov za primanje venog ivota je sluanje i
izvravanje Bojih rei. Re Boja verom primljena u srce predstavlja u nama poetak venog ivota. Ona naem ivotu daje novi kvalitet.
Isus ima u sebi ivot, izvoran ivot, nepozajmljen, ni od koga proizaao. To su bile Isusove
smele tvrdnje pred Jevrejima. Ali Jevreji su u to
vreme ve bili proeti grkom filozofijom i vie su
verovali grkoj filozofiji negoli Hristu. Dar venog
ivota o kome im je Isus govorio nisu mogli shvatiti, jer im je um bio obuzet Platonovom naukom
o uroenoj besmrtnosti due. Jevreji su bili uvreeni Isusovom tvrdnjom da se u Njemu nalazi ivot i da On moe oiveti ili vaskrsnuti koga hoe.
Isus je nastavio: Ne divite se ovome, jer ide
as u koji e svi koji su u grobovima uti glas sina
Boijega. I izii e koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a koji su inili zlo u vaskrsenje suda.
(Jovan 5,28.29)
Isus ovde otvoreno govori o vaskrsenju. Svi
e vaskrsnuti: dobri i zli. Jedni na ivot veni, a
drugi na pogibao ili propast venu. Apostol Pavle
kae da e pravedni vaskrsnuti u dan Hristovog
drugog dolaska (1. Korinanima 15,23). To je prvo vaskrsenje. Nepokajani grenici vaskrsnue
hiljadu godina kasnije. To je drugo vaskrsenje.
Boja re kae:
Ostali mrtvaci ne oivee dok se ne svri hiljadu godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blaen je i
svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad
njima druga smrt nema oblasti, nego e biti svetenici Bogu i Hristu i carovae s njime hiljadu godina. (Otkrivenje 20,5.6)
Neki nekadanji i sadanji teolozi veruju da e
to carovanje s Hristom biti na onoj Zemljil, ali
Boja re to ne ui. Ona ui da e to carevanje
biti na Nebu, a tek posle hiljadu godina Boji
presto bie uspostavljen na obnovljenoj Zemlji
(Otkrivenje 21,1-8).
Za nas je vano da shvatimo ko e imati udela
u prvom vaskrsenju, vaskrsenju u ivot veni. U
njemu e imati udela samo oni koji su verom prihvatili Boga i Njegov Plan Spasenja, i koji su
izabrali da se duhovno promene i, teoloki govorei, nanovo rode. Novoroenje je naputanje
greha uz Boju pomo i stalno potinjavanje
linog ivota vostvu Svetog Duha. A ako li ivi

u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oivee i
vaa smrtna telesa Duhom svojim koji ivi u vama. (Rimljanima 8,11)
Isusovo svedoanstvo u Kapernaumu o
sebi kao hlebu sa Neba koji daje veni ivot. U prolee tridesete godine Isus se nalazio u
Galileji gde je s pet hlebova i dve ribe nahranio
pet hiljada ljudi. Posle tog velikog uda narod je
stalno traio Isusa oekujui od Njega da zadovolji njihove potrebe za telesnom hranom.
Kad se Isus ponovno sreo s tim ljudima u
Kapernaumu, rekao im je: Zaista, zaista vam kaem: ne traite me to udesa videste, nego to
jedoste hleba i nasitiste se. Starajte se ne za jelo
koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za veni ivot, koje e vam dati sin oveij, jer ovoga potvrdi otac Bog. (Jovan 6,26.27)
Dalje u razgovoru Isus im je otvoreno kazao:
Ja sam hleb ivota: koji meni dolazi, nee ogladneti, i koji mene veruje nee nikada oedneti.
(Jovan 6,35)
A ovo je volja onoga koji me posla da svaki
koji vidi sina i veruje ga ima ivot veni; i ja u ga
vaskrsnuti u poslednji dan. (stih 40)
Zaista, zaista vam kaem: koji veruje mene
ima ivot veni. Ja sam hleb ivota. Ocevi vai jedoe manu u pustinji, i pomree. Ovo je hleb koji
silazi s neba: da koji od njega jede ne umre. Ja
sam hleb ivi koji sie s neba; koji jede od ovoga
hleba ivee vavek; i hleb koji u ja dati telo je
moje, koje u dati za ivot sveta. (stihovi 47-51)
Isus je ovim naglasio da obian hleb privremeno zadovoljava nau potrebu za hranom, a
obina voda privremeno gasi nau telesnu e, ali
On je hleb koji je siao s Neba i voda ivota
koji zadovoljava glad i e due za venim ivotom.
Da bismo imali ivot veni, moramo se hraniti Hristom: Zaista, zaista, vam kaem, ako ne
jedete tela sina ovejega i ne pijete krvi njegove, neete imati ivota u sebi. Koji jede telo
moje i pije moju krv ima ivot veni, i ja u ga
vaskrsnuti u poslednji dan. (st. 53.54)
Kao to me posla ivi otac, i ja ivim oca radi;
i koji jede mene i on e iveti mene radi. Ovo je
hleb koji sie s neba: ne kao to vai ocevi jedoe manu, i pomree; koji jede hleb ovaj ivee
vavek. (stihovi 57.58)
Duh je ono to oivljava; telo ne pomae nita. Rei koje vam ja rekoh duh su i ivot su. (stih
63)
Hraniti se Hristom, jesti Njegovo telo i
piti Njegovu krv, znai verom prisvojiti Njegov
ivot. To znai primiti Njega kao svog Spasitelja,
verujui da nam On oprata grehe i da po Njemu
na ivot dobija nov kvalitet. Zato to je Isus dao

svoj ivot za nas, moemo imati udela u Njegovom ivotu.

Hraniti se Hristom znai verom stalno prisvajati istine Boje rei kao pravilo svoga ivota. Re
Boja primljena verom u naa srca poetak je
venog ivota u nama. Isus je rekao: Telo ne pomae nita, rei koje vam ja rekoh duh su i ivot
su. (Jovan 6,63)
Mnogi su sluajui Isusove rei o Njemu kao
hlebu, koji je siao s Neba i kojim treba da se
hrane da bi imali ivot veni, doiveli sablazan i
zauvek Ga napustili. Oni su teko shvatili i teko
primali Hristove rei, jer im je um bio zaslepljen
lanom naukom o uroenoj besmrtnosti due.
Ovde emo iz Jovanovog jevanelja navesti
jo nekoliko znaajnih Hristovih izjava o sebi kao
izvoru i putu venog ivota.
Evo Hristovog svedoanstva izgovorenog prilikom praznika Senica: A u poslednji veliki dan
praznika stajae Isus i vikae govorei: Ko je edan neka doe k meni i pije. Koji me veruje, kao
to pismo ree, iz njegova tela potei e reke ive
vode. A ovo ree za Duha kojega posle primie
oni koji veruju u ime njegovo. (Jovan 7,37-39)
Isus je izvor vode koja donosi novi ivot onima koji piju, i ini da takvi postanu izvor osveenja za druge.
Istom prilikom u predvorju hrama Isus je
izgovorio sledee rei: Ja sam videlo svetu; ko
ide za mnom nee hoditi po tami, nego e imati
videlo ivota. (Jovan 8,12)
Isus uporeuje sebe sluei se slikom vrata i
pastira: Ja sam vrata; ko ue kroza me, spae
se. (Jovan 10,9)
Ja sam pastir dobri; pastir dobri duu svoju
polae za ovce. (Jovan 10,11)
Suoen sa smru svog prijatelja Lazara, Isus
je ovako teio Lazarevu sestru Martu: Ja sam
vaskrsenje i ivot: koji veruje mene ako i umre ivee. (Jovan 11,25)
Isus je dokazao istinitost ovih rei pozivajui
Lazara u ivot: I ovo rekavi zovnu iza glasa: Lazare! izii napolje. I izie mrtvac obavit platnom
po rukama i po nogama. (Jovan 11,43.44)
Isus je pozvao Lazara iz groba, a nije kazao:
Duo Lazareva, sii iz raja ili istilita gde se
nalazi i vrati se u telo! Vaskrsnuvi iz mrtvih
Lazar nije imao ta da pria o zagrobnom ivotu
jer je smrt samo besvestan san.
Isus je dalje kazao o sebi: Ja sam put i istina i ivot; niko nee doi k Ocu do kroza me.
(Jovan 14,6)
Uoi svoga stradanja Isus je u svojoj prvosvetenikoj molitvi izgovorio sledee znaajne
rei: A ovo je ivot veni da poznaju tebe, jedinoga istinoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. (Jovan 17,3)
145

Ovde je u prvom redu re o iskustvenom poznavanju Boga koje proistie iz stalnog druenja s
Bogom i nastojanja da svoj ivot i karakter sve
vie dovodimo u sklad s Bojom voljom.
Koji govori: poznajem ga, a zapovesti njegovih ne dri, laa je, i u njemu istine nema. (1.
Jovanova 2,4)
Apostol Jovan, omiljeni Hristov uenik ovako
svedoi u skladu sa svojim linim poznavanjem
Boga Oca i Isusa Hrista: I ovo je svedoanstvo
da nam je Bog dao ivot veni; i ovaj ivot veni
u sinu je njegovom. Ko ima sina Bojega ima ivot; ko nema sina Bojega nema ivota. (1. Jovanova 5,11.12)
Isus je kazao Nikodimu: Ako se ko nanovo ne
rodi, ne moe videti carstva Bojega.
Zaista, zaista ti kaem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom ne moe ui u carstvo Boje. to je
roeno od tela, telo je; a to je roeno od Duha,
duh je. (Jovan 3,5.6)
Novoroenje moemo doiveti jedino ako dopustimo da Boja re i Sveti Duh promene na ivot.
BESMRTNOST SAMO PO HRISTU (2. deo)
U preanjem poglavlju govorili smo o Hristu
koji se otkrio svojim sluaocima kao Onaj u kome
se nalazi ivot, veni ivot. On je sebe nazvao
vodom ivota, hlebom ivota, vratima koja
vode u ivot i Putem ivota. On je doao na ovaj
svet da ovce njegove imaju ivot i da ga imaju u
izobilju (Jovan 10,10). Doao je da uniti smrt i
obznani ivot i besmrtnost radosnom vesti (2.
Timotiju 1,10).
Sutina poruke Isusovih uenika koju su proneli celom svetu bila je da u Hristu imamo spasenje i veni ivot zahvaljujui Njegovom ivotu,
Njegovoj rtvi, vaskrsenju, posrednikoj slubi na
Nebu i Njegovom drugom dolasku.
Vest o Hristu kao jedinom Putu ivota apostoli su najpre propovedali Jevrejima (Dela 5,20), a
zatim su se obratili svojim propovedima neznabocima.
Mnogima je apostolska poruka da se spasenje
i dar venog ivota nalaze jedino u Hristu bila
neshvatljiva i zato su odbili da prihvate. Zato su
je odbili? Pavle daje objanjenje:
A telesni ovek ne razume to je od Duha
Bojega; jer mu se ini ludost i ne moe da razume, jer treba duhovno da se razgleda. Duhovni
pak sve razgleda, a njega sama niko ne razgleda.
(1. Korinanima 2,14.15)
ta je bilo to o ta su se u apostolskom propovedanju spoticali mnogi Jevreji i neznaboci?
Spoticali su se o evaneosku poruku da nae spasenje i veni ivot zavise od Hristove smrti i vaskrsenja. Spoticali su se o tvrdnju apostola da
146

ovek sam po sebi nema privilegije besmrtnosti,

da sam nema neki besmrtni element, besmrtnu
duu, ve da veni ivot moe jedino da primi kao
dar u Hristu, verom u Hrista kao svog Spasitelja i
novoroenjem od Duha Svetoga.
Nasuprot iroko prihvaenog verovanja da ovek ima besmrtnu duu - to je Platonovo uenje
- apostoli su isticali da jedino Bog ima besmrtnost. Ovo je jedna od temeljnih istina Svetoga
pisma.
Ovu istinu da je Bog jedini besmrtan treba
posebno naglasiti, jer je i danas veoma raireno
Platonovo uenje o besmrtnosti due.
Napominjemo da se grka re psyche
(dua) spominje u Novom zavetu 105 puta, a re
pneuma (duh) 385 puta. Obe rei zajedno spominju se dakle 490 puta. Meutim, nijedanput se
uz ove rei ne nalazi atribut besmrtan.
U Starom zavetu jevrejska re nefe (dua)
spominje se 754 puta, a re ruah (duh) 380 puta - svega 1134 puta! Nigde uz te rei ne stoji
izraz besmrtan. Taj atribut stoji samo uz jedno
Bie - Boga.
Besmrtnost je dar koji e verni primiti od
Hrista na dan Njegovog slavnog dolaska. To je bila lino uverenje apostola Pavla koji je pred kraj
svoga ivota ovako pisao mladom saradniku Timotiju:
Dobar rat ratovah, trku svrih, veru odrah.
Dalje, dakle, meni je pripravljen venac pravde,
koji e mi dati Gospod u dan onaj, pravedni sudija, ali ne samo meni, nego i svima koji se raduju
njegovu dolasku. (2. Timotiju 4,8)
Naa nada u budunost
Postoji smrt, ali i nada u veni ivot, u besmrtnost. Vrata u taj ivot je za umrle verne - vaskrsenje, a za ive pravedne - preobraenje na dan
Hristovog drugog dolaska. Kad Sveto pismo govori o vaskrsenju, ono ne govori o vaskrsenju tela,
ve o vaskrsenju mrtvih. Boji glas budi mrtve,
i oni Mu se odazivaju. Isus je nada nae budunosti. On je rekao: A ovo je volja oca koji me
posla da od onoga to mi dade nita ne izgubim,
nego da ga vaskrsnem u poslednji dan. A ovo je
volja onoga koji me posla da svaki koji vidi sina i
veruje ga ima ivot veni; i ja u ga vaskrsnuti u
poslednji dan. Niko ne moe doi k meni ako ga
ne dovue otac koji me posla; i ja u ga vaskrsnuti u poslednji dan. Koji jede moje telo i pije moju
krv ima ivot veni, i ja u ga vaskrsnuti u poslednji dan. (Jovan 6,39.40.44.54)
Isus je zalog nae slavne budunosti. On
vaskrsava one koji veruju Njega i s Njime se sve
vie ujedinjuju, hranei se Njegovom reju (Jovan
6,63).

Apostol Pavle itavo petnaesto poglavlje svoje

Prve poslanice Korinanima posvetio je pitanju
vaskrsenja. O vaskrsenju vernih pie i u 1. Solunjanima 4,13-18. On istie sledee injenice:
1. Ako nema vaskrsenja, uzalud je naa vera
i nae propovedanje.
I ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos
ne usta. A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje nae; a uzalud i vera vaa. Jer ako
mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta. A ako Hristos
ne usta, uzalud vera vaa: jo ste u gresima svojim. I ako se samo u ovom ivotu uzdamo u Hrista, najnesreniji smo od svih ljudi. (1. Korinanima 15,13-19)
2. Hristovo vaskrsenje je garancija naeg
vaskrsenja:
Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi prvenac od onih
koji umree. Jer budui da kroz oveka bi smrt,
kroz oveka i vaskrsenje mrtvih. (1. Korinanima
15,20.21)
3. Vaskrsenje pravednih i preobraenje ivih
pravednih dogodie se u poslednji dan, u dan
Hristovog drugog dolaska:
Jer e sam Gospod sa zapoveu, s glasom
aranelovim, i s trubom Bojom sii s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnue najpre; a potom mi ivi koji smo ostali, zajedno s njima biemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako emo
svagda s Gospodom biti. (1. Solunjanima 4,16.
17)
Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po
Hristu svi oiveti. Ali svaki u svom redu: novina
Hristos; a po tom oni koji verovae Hristu o njegovu dolasku. (1. Korinanima 15,22.23)
Evo vam kazujem tajnu: jer svi neemo
pomreti, a svi emo se pretvoriti. U jedan put, u
trenutku oka u poslednjoj trubi; jer e zatrubiti i
mrtvi e ustati neraspadljivi, i mi emo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obue u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obue u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obue u neraspadljivost, i ovo se smrtno obue u besmrtnost,
onda e se zbiti ona re to je napisano: pobeda
prodre smrt. (1. Korinanima 15,51-54)
Svi ljudi su podloni smrti zbog Adamovog
greha i zbog svojih vlastitih greha, ali samo oni
koji su umrli u Hristu, tj. koji su iveli u zajednici sa Hristom, imae udela u vaskrsenju pravednih prilikom Hristovog drugog dolaska. Verni koje
e Hristos zatei prilikom svog dolaska bie u tren
oka preobraeni
ta e se dogoditi sa zlima koje Hristov drugi
dolazak bude zatekao ive? Njih e obuzeti strah
i trepet. Nee moi podneti svetlost i sjaj Njegovog dolaska. Govorie gorama i peinama:
I govorae gorama i kamenju: padnite na
nas, i sakrijte nas od lica onoga to sedi na prestolu, i od gnjeva jagnjetova. (Otkrivenje 6,16)

Koji e primiti muku, pogibao venu od lica

Gospodnjega i od slave njegove. (2. Solunjanima
1,9)
I mrtvi zli e vaskrsnuti, ali ne u isto vreme
kada i mrtvi pravedni. Isus govori o dve grupe
vaskrsnulih. On je rekao: Ne divite se ovome, jer
ide as u koji e svi koji su u grobovima uti glas
sina Bojega, i izii e koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a koji su inili zlo u vaskrsenje suda. (Jovan 5,28.29)
I apostol Pavle istie da e vaskrsnuti pravedni i nepravedni (Dela 24,15). Dok e pravedni
vaskrsnuti prilikom Hristovog drugog dolaska, nepravedni e vaskrsnuti u drugom vaskrsenju posle hiljadu godina. O tome pie apostol Jovan: A
ostali mrtvaci ne oivee dok se ne navri hiljadu
godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blaen je i svet
onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njime
druga smrt nema oblasti. (Otkrivenje 20,5.6) Nepokajane grenike eka osuda i druga smrt (Otkrivenje 20,12-15). Jer je plata za greh smrt, a
dar Boji je ivot veni u Hristu Isusu. (Rimljanima 6,23)
U kakvom e telu - mrtvi vaskrsnuti?
Biblija ui da e pravedni vaskrsnuti u preobraenom, duhovnom, neraspadljivom, besmrtnom telu. Govorei o vaskrsenju pravednih, apostol Pavle pie:
Ali e rei ko: Kako e ustati mrtvi? I u kakvom e telu doi? Bezumnie! Ti to seje nee
oiveti ako ne umre. I to seje ne seje telo koje
e biti, nego golo zrno, bilo penino ili drugo kako. A Bog mu daje telo kako hoe, i svakom semenu svoje telo.
Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo
oveje, a drugo ivotinjsko, a drugo riblje a drugo ptije. I imaju telesa nebeska i telesa zemaljska: ali je druga slava nebeskima, a druga zemaljskima. Druga je slava suncu, a druga slava
mesecu, i druga slava zvezdama: jer se zvezda od
zvezde razlikuje u slavi. Tako i vaskrsenje mrtvih:
seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost; seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se
u slabosti, a ustaje u sili; seje se telo telesno, a
ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo
duhovno. (1. Korinanima 15,35-44)
Pavle primenjuje paralelizam da bi istakao
razliku izmeu tela u kome pravedni umiru i onoga u kome vaskrsavaju: raspadljivost - neraspadljivost; sramota - slava; telo zemaljsko - telo
duhovno.
U istom poglavlju apostol Pavle dodaje: A
ovo govorim, brao, da telo i krv ne mogu naslediti carstva Boijega, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleuje. (1. Korinanima 15,50)
147

Da li izraz neraspadljivo znai da vaskrsli

pravedni nee imati tela i krvi? Nipoto! Izraz
telo i krv znai telo u sadanjem obliku, sklono
grehu i raspadljivosti. Izraz telo i krv pojavljuje
se u Novom zavetu kao pesnika figura u znaenju telesan ovek, ovek sklon grehu.
Biblija istie da e tela vaskrslih pravednika
biti slina Hristovom slavnom telu posle vaskrsenja. Hristos e preobraziti nae ponieno telo da
bude jednako telu slave njegove. (Filibljanima 3,
21)
Hristovo slavno telo nije bilo bestelesno. Kad
se javio posle vaskrsenja uenicima, rekao im je:
I ree im: ta se plaite? I za to takve misli ulaze u srca vaa? Vidite ruke moje i noge moje: ja
sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i
kostiju nema kao to vidite da ja imam. (Luka
24,38.39)
Duhovno telo pravednih nee biti neko bestelesno, nevidljivo, astralno ili eterino telo. To e
biti pravo telo, telo od mesa, krvi i kostiju, ali od
uzvienije materije od ove koje je danas sagraeno nae telo.
Bog e u svoje vreme pozvati mrtve, dae im
opet dah ivotni i oivee mrtve kosti. Ustae u
istom telesnom obliku, ali osloboeni od bolesti i
svakog nedostatka. Imae iste line crte, tako da
e prijatelj prepoznati prijatelja. Bog e mrtvim
pravednima dati telo koje bude hteo. Ono e biti
sastavljeno od mnogo finije materije, jer je to novo stvaranje, novo raanje. Seje se telo telesno,
a ustae telo duhovno.
Vaskrsli nee biti nevidljivi duhovi koji bi lebdeli svirajui na nevidljivim harfama. Oni e i posle vaskrsenja biti ljudska bia, a njihov ivot bie
nalik na Adamov ivot pre pada u greh (Mihej 4,
8).
Duh ili karakter vaskrsnulih
Prilikom smrti telo se vraa u prah, a duh se
vraa Bogu koji ga je dao (Propovednik 12,7). Ovde re duh znai vie nego dah ivota, princip
ivota, ivotna energija. Ovde re duh ima i
znaenje karakter. Svakoj osobi prilikom roenja
na ovoj Zemlji Bog u poetku daje dah ivotni,
ivotnu energiju. Ali ta osoba se razvija, razvija
svoju linost i karakter po emu se razlikuje od
drugih osoba. Upravo karakter je ono to ini
identitet jedne osobe. Da li se pri kraju ivota na
ivot sastoji samo od tela i daha ivotnog? Ne, mi
smo razvili i sopstveni karakter, svoj identitet.
Zato kad se prilikom smrti na duh vrati Bogu, taj
duh je vie nego ivotna energija ili dah ivota. To
je na karakter i naa dela koji su kao magnetofonska ispisana traka pohranjeni na nebu.
Na lini identitet bie prilikom vaskrsenja
sauvan, ali ne i iste materijalne estice, koje su
148

bile poloene u grob. Neobina Boja dela tajna

su za oveka. Duh, ovekov karakter, vraa se Bogu, da tu bude sauvan. Prilikom vaskrsenja svakom oveku bie vraen njegov karakter.
Ove misli treba da nas podstaknu da vie panje u ovom ivotu posvetimo izgradnji karaktera
po uzoru na Hrista. Veni ivot obean je onima
koji su trpljenjem dela dobroga traili slavu i ast
i neraspadljivost (Rimljanima 2,7). Preobraenje
karaktera u ovom ivotu uslov je da doivimo
preobraenje naeg ponienog tela u dan Hristovog slavnog dolaska. Ako li ivi u vama Duh
onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, onaj koji
je podigao Hrista iz mrtvih, oivee i vaa smrtna
telesa Duhom svojim koji ivi u vama. (Rimljanima 8,11)
BOGATA I SIROMANI LAZAR - PRIA O
IZGUBLJENOJ PRILICI
Poznata Isusova pria o bogatau i siromanom Lazaru esto se navodi kao dokaz u prilog
uenju da ovek posle smrti odmah odlazi u raj ili
pakao gde poinje da uiva u blaenstvu ili trpi u
mukama za dobro ili zlo uinjeno u ovom ivotu.
Ovakvo uenje u suprotnosti je sa jasnim biblijskim uenjem da je smrt samo san i da e mrtvi
tek posle vaskrsenja primiti svoju platu.
Kako treba shvatiti Isusovu priu o bogatau i
siromanom Lazaru? Da li je u njoj data slika
stvarnosti, kako to tvrde neki teolozi, ili se Isus
samo posluio narodnim verovanjem svoga vremena da bi izneo jednu vanu pouku?
Pria glasi: ovek neki pak bee bogat, koji
se oblaae u skerlet i u svilu, i ivljae svaki dan
gospodski i veseljae se. A bee jedan siromah,
po imenu Lazar, koji leae pred njegovim vratima gnojav, i eljae da se nasiti mrvama koje
padahu s trpeze bogatoga; jo i psi dolaahu i
lizahu gnoj njegov. A kad umre siromah, odnesoe ga aneli u naruje Avramovo; a umre i bogati,
i zakopae ga. I u paklu kad bee u mukama podie oi svoje i ugleda iz daleka Avraama i Lazara
u naruju njegovu. I povikavi ree: Oe Avrame!
Smiluj se na mene i poalji mi Lazara neka umoi
u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik; jer se muim u ovome plamenu. A Avram ree: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja
u ivotu svome, i Lazar opet zla; a sad se on tei,
a ti se mui. I preko svega toga postavljena je
meu nama i vama velika propast, da oni koji bi
hteli odovud k vama prei, ne mogu, niti oni
otuda k nama da prelaze. Tada ree: Molim te
dakle, oe, da ga poalje kui oca mojega, jer
imam pet brae: neka im posvedoi da ne bi i oni
doli na ovo mesto muenja. Ree mu Avram: Oni
imaju Mojsija i proroke, neka njih sluaju. A on
ree: Ne, oe Avrame! Nego ako im doe ko iz

mrtvih pokajae se. A Avram mu ree: Ako ne

sluaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane
nee verovati. (Luka 16,19-31)
Ova se pria sastoji iz dva suprotna prizora:
jedan koji se odigrava na ovoj Zemlji (stihovi 1922), i drugi koji se odigrava s one strane groba, u
nevidljivom svetu (stihovi 23-31).
Bogata se odevao u skerlet i skupoceno platno. Njegov ogrta bio je od skupocenog skerleta,
a donje ruho od finog platna. Osim bogatog odela, bogata je imao i materijalno bogatstvo. S vremena na vreme prireivao je gozbe za svoje prijatelje. Na tim gozbama zvanice su uivale u najboljim istonjakim jelima.
Pred vratima tog bogataa sedeo je jedan
prosjak u odelu koje je bilo sve u ritama, ekajui
na mrvice sa bogataeva stola. Taj prosjak zvao
se Lazar, to znai Bog pomae.
Lazarevu bedu poveavala je i njegova strana bolest. Njegovo telo bilo je prekriveno irevima, koji su se mogli videti naroito na kolenima i
otkrivenim nogama. Psi su dolazili i lizali ih. Da li
su oni to inili iz sauea prema jadniku? Verovatno ne! Stalno su dolazili k njemu, ali on nije
imao snage da ih otera. Toliko su se osmelili da
su mu ak rane lizali, to mu je jo vie poveavalo bol.
Ovim prizorom zavrava se prvi deo prie.
Drugi deo odigrava se u hadu ili dravi mrtvih, u kojoj su se ove dve linosti nale posle smrti. A kad umre siromah, odnesoe ga aneli u
naruje Avramovo; a umre i bogati, i zakopae
ga. I u paklu kad bee u mukama podie oi svoje
i ugleda iz daleka Avrama i Lazara u naruju njegovu. (stih 22-23)
Sad su njihovi poloaji postali potpuno suprotni - bogata se nalazi u velikim mukama, a siromah uiva neiskazano blaenstvo. Bogata nije
osuen zato to je bio bogat, ve zato to je bio
sebian i to je poverena sredstva troio samo za
sebe. Isto tako ni Lazar nije nagraen samo zato
to je bio siromaan. Naa vena sudbina ne zavisi od onoga to posedujemo, ve od nae vere u
Boga, od naeg karaktera i nae poslunosti Bojim zapovestima.
Pria kae da su aneli odneli Lazara u krilo
Avraamovo, a bogata sahranjen i u podzemlju
ili hadu poeo je da trpi strane muke u ognju.
Kad je usred stranih muka, podigao oi i
izdaleka spazio Avrama i u njegovom krilu Lazara,
povikao je: Oe Avraame, smiluj se na me i polji
mi Lazara neka umoi u vodu vrh od prsta svoga
i da mi rashladi jezik, jer se muim u ovome plamenu. (stihovi 23.24)
Bogata zamilja Avrama kao domaina, koji
doekuje verne u raju, isto kao to neki hriani
tu ulogu pripisuju svetom Petru. On, koji je ceo
svoj ivot proveo u svesti o linoj drutvenoj nad-

moi, poneo je i u had pojam o socijalnoj nejednakosti. On smatra Avrama, a ne Boga, Gospodarem nad vernima. Uzda se u Avrama, a ne u
Boga, kao u Onoga koji ga moe spasiti. Upuuje
molbu Avramu, ali njegova molba nije usliena.
Avram mu odgovara utivo, ali odluno, i taj
odgovor je negativan: A Avram ree: Sinko!
Opomeni se da si ti primio dobra svoja u ivotu
svome, i Lazar opet zla; a sad se on tei, a ti se
mui. I preko svega toga postavljena je meu
nama i vama velika propast, da oni koji bi hteli
odovud k vama prei, ne mogu, niti oni otuda k
nama da prelaze. (stihovi 25.26)
Bogata je tvrdio da je sin Avramov, ali je bio
odvojen od Avrama nepremostivim ponorom pogreno razvijenim karakterom i neposlunou
prema Bojim zapovestima.
Sledea bogataeva molba je bila: Molim te
dakle, oe, da ga poalje kui oca mojega, jer
imam pet brae; neka im posvedoi da ne bi i oni
doli na ovo mesto muenja. (stihovi 27.28)
Kao to na ovoj Zemlji u bogataevom srcu
nisu bila uguena sva plemenita oseanja, tako,
prema narodnom verovanju, bogata je i u hadu
sauvao neto od tih pozitivnih ljudskih oseanja
- hteo je da od svoje brae udalji nesreu koja im
je pretila.
Avram mu je odgovorio: Imaju Mojsija i proroke, neka njih sluaju!
Izraz Mojsije i proroci oznaava Sveto pismo Staroga zaveta. Isus je uvek upuivao svoje
sluaoce na spise Staroga zaveta kao na pravilo
vere i ivota, i preporuivao ih kao siguran i pouzdan putokaz spasenja (Matej 5,17-19; Luka 24,
25-27; Jovan 5,39.45-47).
Bogata je ponovo molio: Ne, oe Avrame,
nego ako im ko iz mrtvih doe, pokajae se. (stih
30)
Avram odgovara poslednji put, i njegov glas
zvui kao poslednji udarac posmrtnog zvona:
Ako ne sluaju Mojsija i proroke da ko i iz mrtvih
ustane nee verovati. (stih 31)
ta je pravi smisao ove Isusove prie upuene
najpre farisejima? S kojom namerom ju je Isus ispriao? Pre svega moramo naglasiti da se ovde
ne radi o autentinoj biografskoj prii, ve o izmiljenom dogaaju, uzetom iz narodnog folklora, iz narodnog verovanja. Isus se pribliio svojim
sluaocima prelazei na njihov teren, sluei se
njihovim verovanjem kao i ilustracijom da bi izneo
osnovno i najvanije naelo, a to je: da se naa
vena sudbina odreuje u ovome ivotu; da nam
se posle smrti ne prua druga prilika da izmenimo
svoju budunost.
Pristalice verovanja u uroenu besmrtnost
ljudske due i u venu nagradu ili venu kaznu
koja sledi odmah posle ovekove smrti pozivaju
se na ovu Isusovu priu da bi dokazali oprav149

danost svoga verovanja. Napominjemo da je ova

pria samo ilustracija za pouku koju je Isus eleo
da iznese. Pria nije izneta sa ciljem da bi nam
iznela istinu o ovekovom stanju posle smrti, ve
da nas upozori na mogunost da ne izgubimo
prednost prilike koja nam se prua u ovom ivotu. Istinu o ovekovom stanju posle smrti Isus je
izneo jasno i otvoreno u drugim prilikama, i ono
to je o tome kazao u suprotnosti je s doslovnim
tumaenjem ove prie s tumaenjem da due
umrlih odmah posle smrti primaju nagradu ili
kaznu.
Pozadina prie o bogatau i Lazaru je grki,
mitoloki pojam o hadu, a ne biblijski pojam o
hadu. Za pravilno tumaenje i razumevanje prie
o Bogatau i siromanom Lazaru potrebno je da
znamo ta grka motologija ui o hadu.
Jevrejski istoriar Josif Flavije (umro oko 100.
god. n.e.) u svom delu Rasprava s Grcima o hadu govori o grkom shvatanju pojma had. Evo
nekoliko pogleda iz tog dela.
Josif Flavije objanjava da je had podzemni
predeo, u kome se jednako uvaju due dobrih i
zlih. To je mesto tame; tu due poinju da trpe
vremensku kaznu. U jednom delu hada nalazi se
jezero neugasivog ognja. U taj oganj jo niko
nije baen, istie Josif Flavije. Taj oganj je unapred odreen za dan kada Bog bude izrekao pravednu osudu svima. Tada e nepravedni i neposluni biti baeni u to ognjeno jezero, a pravedni
e naslediti nepropadljivo carstvo. Sada se obe
grupe, dobri i zli, nalaze u hadu, ali u posebnim
predelima.
To je grki pojam o hadu. Grki pojam o hadu
prihvatili su velikim delom i Jevreji u toku dva stolea pre Hrista, i to u neto izmenjenom obliku.
O tom jevrejskom izmenjenom pojmu hada
Josif Flavije ovako pie: Postoji ulaz u ovaj podzemni predeo na ijim vratima stoji jedan arhaneo s etom anela. Sve koji ovuda prolaze vode
aneli odreeni nad duama. Pravedni su odvojeni na desnu ruku, gde je svetao predeo s izgledom na dobro koje e doi. Ovde oni ekaju na
veni ivot na nebu. Ovo mesto mi nazivamo krilo Avramovo. Nepravedne aneli vuku za levu ruku. Ti aneli im prete i guraju ih sve dublje. Zapravo, aneli ih vuku u blizinu samog pakla (gehene), gde sluaju njegovu buku i oseaju njegovu vruu paru. Ovde oni posmatraju taj uasan
prizor i ve strahuju od budueg suda, tako na
neki nain ve unapred trpe kaznu.
Oni takoe gledaju mesto na kome se nalaze
oevi i pravedni, to je takoe za njih kazna. Izmeu njih i pravednih nalazi se dubok ponor, tako
da niko ne moe prei na drugu stranu. (Josephus Flavius, The Complete Works of Flavius Josephus. Philadelphia, John C. Winston, p. 901)
150

Josif Flavije kae da je to had u koji su smetene due do odreenog asa koji je Bog unapred
odredio. Tada e On vaskrsnuti sve ljude; podii
e opet ista tela koja Grci pogreno smatraju zauvek raspalim.
Josif Flavije jo dodaje da Platon ui da je samo dua besmrtna, ali je Bog u stanju da uini i
telo besmrtnim. Zatim kae da Jevreji veruju da
e tela opet vaskrsnuti, i, iako su se raspala, nisu unitena. Svakome telu bie vraena njegova
dua.
Na osnovu ovoga to je Josif Flavije izneo o
verovanju Grka u had i prie o bogatau i siromanom Lazaru, koja izraava verovanje mnogih
Jevreja Hristovog vremena, zakljuujemo da meu njima postoji veliki stepen podudaranja: i jedni i drugi veruju u besmrtnost dua i njihovo zadravanje, do konanog suda, u hadu, gde ve uivaju delimino blaenstvo ili trpe privremenu kaznu. Razlika je jedina u tome to su mnogi Jevreji
verovali i u vaskrsenje tela, dok Grci to odbacuju.
Iz rasprave Josifa Flavije o hadu jasno je da
su Jevreji svoj koncept o hadu uzeli od Grka. Biblijsku nauku o uslovnoj besmrtnosti zamenili su
Platonovim uenjem o besmrtnosti due i o seljenju due nakon smrti tela u had u kome nastavljaju ivot u blaenstvu ili bedi. Ova promena nastala je u toku dva stolea pre Hrista. Platonizam
je uao u Jevrejske apokrifne i pseudoepigrafske
spise koji su nastali u to vreme, a preko njih u narodno verovanje. U tim apokrifnim spisima pojavljuje se uenje o hadu sa dva odeljenja - za pravedne i nepravedne (1. Enohova 22,9-13). Tu se
takoe spominje da Avram, Isak i Jakov pozdravljaju dobrodolicom pravedne (4. Makabejcima
13,17). I, konano, istie se da pravedni imaju
prednost da sede u krilu Avramovom.
Ovo je pozadina prie o bogatau i siromanom Lazaru. Isus se pribliio Jevrejima uzimajui
ilustraciju iz njihovog verovanja ne zato da bi podupro to verovanje, ve da bi izneo odreenu moralnu pouku - treba paziti da ne izgubimo prednosti koje nam se pruaju dok smo ivi. U ovom
ivotu odreuje se naa vena budunost. Nema
druge prilike.
Pristalice uroene besmrtnosti ljudske due i
venih muka zlih u ognjenom paklu pozivaju se
na ovu priu, koju doslovno tumae i shvataju,
kao na dokaz u prilog svom verovanju. Besmislenost takvog doslovnog tumaenja jasno proizlazi
iz sledeih pojedinosti same prie:
1. Pria kae da je Lazar umro i da su ga aneli odneli u krilo Avramovo. Koliko veliko krilo bi
morao imati Avram da bi svi pravedni mogli sedeti u njegovom krilu?! Ako treba izraz krilo Avramovo shvatiti figurativno, zato bi se ime Avram
shvatalo u doslovnom smislu?! to se tie Avrama, Sveto pismo kae da je on umro i da su ga

njegovi sinovi sahranili (1. Mojsijeva 25,8.9). U

Bibliji nema izvetaja da je on vaskrsnuo, kao to
je to sluaj sa Mojsijem kojeg je Bog vaskrsao (5.
Mojsijeva 34,5.6; Judina poslanica 9; Matej 17,3).
Prema poslanici Jevrejima 11,8-19, Avram, kao i
svi patrijarsi, nije primio obeanje, ve oekuje
ono bolje vaskrsenje prilikom drugog Hristovog
dolaska (Jevrejima 11,35.39.40)
2. Pristalice uenja o besmrtnosti ljudske due veruju da due kao bestelesni duhovi primaju
nagradu ili kaznu odmah posle smrti i zato se pozivaju na ovu priu kao na dokaz u prilog svom
verovanju. Umesno je postaviti pitanje: kako bestelesne due mogu imati telesne organe: prst,
jezik, oi, koji se u prii spominju?! Bogata iz
pakla moli: Oe Avrame, poalji mi Lazara neka
umou u vodu vrh prsta svojega i da mi rashladi
jezik!
3. U prii se spominje ponor koji deli pravedne od nepravednih. Moe li za bestelesne due
postojati i neto neprekoraivo? Smatra se da
bestelesne due mogu svuda prodreti.
4. Pravedne od nepravednih deli samo jedna
provalija, tako da oni mogu jedni druge gledati i
meusobno razgovarati. Zamislimo da se meu
pravednima nalazi jedna majka, a preko provalije
u paklu njen sin, i ona mu ne moe pomoi. Kakvo bi bilo blaenstvo te majke i drugih pravednika kad bi stalno morali da gledaju muke svojih
roaka ili svojih poznanika koji se nalaze u paklu?! Sve ovo je besmislenost, pa ipak neki uzimaju ovu priu doslovno i na njoj temelje svoju nauku o besmrtnosti due.
Takav had kakav je opisan u ovoj prii Biblija
ne poznaje. U biblijskom hadu, koji je zapravo
grob, nema ni govora, ni gledanja, ni muka. To je
mesto poivanja ili besvesnog sna do buenja ili
vaskrsenja, i to pravednih u ivot veni, a nepravednih za propast ili smrt venu (Jovan 5,28.29).
Isus nije imao nameru da ovom priom potvrdi grko ili jevrejsko verovanje o hadu, jer bi to
bilo u suprotnosti sa celim Svetim pismom i s
izriitim njegovim izjavama o stanju mrtvih.
Pria o bogatau i siromanom Lazaru je samo pria - poreenje, a ne realnost. To je isto
tako poreenje kao i ono u Starom zavetu o drvetima koja sebi biraju cara (Sudije 9,8-16; 2. Carevima 14,9), ili pria o silasku vavilonskog cara u
eol, gde ga oekuju knezovi i carevi koje je on
pogubio i koji ustaju sa svojih prestolja i pozdravljaju ga podrugljivim reima: I ti li si iznemogao
kao mi, izjednaio si se s nama?! (Isaija 14,4-11)
Isusov cilj, dakle, nije bio da nas ovom priom
poui o stanju mrtvih posle smrti, ve da nam
preko nje da vane moralne pouke, i to:
1. Da bogatstvo nije pravo i trajno dobro, jer
se zavrava grobom, i da su bogati odgovorni za
to kako upotrebljavaju svoje bogatstvo;

2. Da Bog ne pripisuje nikakvu vanost telesnom poreklu. Bogata se smatrao sinom Avramovim, ali mu to nije nita pomoglo, jer nije imao
veru i dela Avramova;
3. Da je sadanji ivot jedina prilika koja nam
je data da se pripremimo za budunost;
4. Da nam je Bog dao svoju re, Bibliju, kao
najbolje merilo vere i ivota. Ona nam otkriva put
u veni ivot.
Postavimo sebi pitanje: kako koristim prednost koju mi prua ovaj ivot da se pripremim za
veni ivot? Doputam li da Bog obnovi u meni
Svoje oblije. Nastojim li da pomou Boje rei i
Boje milosti izgraujem sve uzvieniji karakter
prema Hristovom uzoru?
BIE SA MNOM U RAJU
U ovom poglavlju baviemo se tekstom iz
Jevanelja po Luki 23,43 na koji se zagovornici
verovanja u uroenu besmrtnost due najee
pozivaju kao na pozitivni dokaz u prilog nauci o
besmrtnosti due.
Isus se nalazio na krstu u samrtnoj agoniji. S
Njim su bila razapeta i dva razbojnika, jedan s leve, a drugi sa desne strane. Jedan razbojnik rugao se Hristu reima: Ako si Hristos, pomozi sebi
i nama. Drugi razapeti razbojnik ukoravao ga je
reima: Zar se ti ne boji Boga, kad si i sam osuen tako? Mi smo jo pravedno osueni jer primamo po svojim delima kao to smo zasluili; ali
on nikakva zla nije uinio. Zatim je, okrenuvi se
Hristu u pokajanju, dodao: Opomeni me se Gospode kad doe u carstvo svoje!
Isus mu je odgovorio:
Zaista ti kaem, danas e biti sa mnom u
raju! (Luka 23,43) Veina prevodilaca tako prevodi ovaj biblijski stih.
Navedeni tekst, po nekima, sadri u sebi
problem, pa postavljaju pitanje da li je Isus
kazao: Zaista ti kaem, danas e biti sa mnom
u raju! Ili: Zaista ti kaem danas, bie sa
mnom u raju! Od mesta na kome se nalazi zarez
u ovoj reenici, da li ispred ili iza priloga danas,
moe da zavisi njen smisao. Drugi bi smisao
mogao da bude ako je Isus rekao: Danas e biti
sa mnom u raju!, a opet drukiji ako je kazao:
Kaem ti danas, bie sa mnom u raju!
Napominjemo da u grkom izvornom tekstu
nije bilo nikakve interpunkcije. Interpunkciju su
kasnije unosili prepisivai i prevodioci i oni su je
stavljali prema svom shvatanju teksta.
Prema grkoj upotrebi rei, a to vredi i za nau sintaksu, prilog danas u citiranom tekstu moe blie odreivati glagol kazati, a moe takoe
blie oznaavati i glagol biti. U sintaksikom
smislu podjednako je ispravno staviti zarez ispred
ili iza priloga danas. Ali tada smisao reenice nije
151

isti, ve se menja. Drugi je smisao reenice: Zaista ti kaem: danas e biti sa mnom u raju!, a
opet sasvim drugi: Zaista ti kaem danas: bie
sa mnom u raju!
Pitanje je: ta je zapravo Isus rekao? Koji od
dva mogua teksta izraava Njegove misli?
Jedini nain da saznamo ta je Isus mislio je
da otkrijemo ta Biblija ui o pitanjima koja su u
vezi sa navednim tekstom:
1. ta je raj?
2. Da li je Isus otiao u raj na dan svoga raspea?
3. ta je Isus uio o vremenu u kome e verni
primiti svoju nagradu u raju?
;
ta je raj? Re raj spominje se u Bibliji samo triput, i to u Luka 23,43; u 2. Korinanima 12,
2-4 i u Otkrivenju 2,7.
U 2. Korinanima 12,2-4 se kae da je Pavle
u viziji bio prenet na tree nebo, a to je raj. Prema ovom tekstu raj se nalazi na treem nebu.
ta je tree nebo? Na osnovu Biblije moemo
da zakljuimo da je prvo nebo naa atmosfera;
drugo nebo je zvezdano nebo, a tree nebo je
mesto Bojeg prebivanja i prebivanja nebeskih
bia.
Tekst iz Otkrivenja 2,7. sadri Hristovo obeanje pobedniku: Pobedniku u dati da jede od
drveta ivota, koje je nasred raja Bojega.
Ovaj tekst kae da je raj tamo gde je i drvo
ivota. U poetku, raj je bio Eden, jer se u njemu
nalazilo drvo ivota (1. Mojsijeva 2,9), sa koga su
nai praroditelji mogli jesti rod, dok se nisu
pobunili protiv Boga. Posle pada u greh bili su
udaljeni iz raja da ne bi jeli plod sa drveta ivota
i iveli kao veni grenici. Pre Potopa edenski raj
iezao je sa nae zemlje, uzet je na nebo. Ali
kada Bog bude obnovio ovu Zemlju, na njoj e
opet biti raj s drvetom ivota. Apostol Jovan gleda
u viziji taj raj i opisuje ga reima:
I pokaza mi istu reku vode ivota, bistru kao
kristal, koja izlaae od prestola Bojega i Jagnjetova. Nasred ulica njegovih i s obe strane reke drvo ivota dajui svakoga meseca svoj rod; i lie
od drveta bee za isceljivanje narodima. I vie
nee biti nikakve prokletinje; i presto Boji i Jagnjetov bie u njemu; i sluge njegove posluivae
ga. I gledae lice njegovo, i ime njegovo bie na
elima njihovim. (Otkrivenje 22,1-4)
I apostol Petar govori o novom nebu i novoj
Zemlji kao buduem raju. On kae da su prva nebesa i Zemlja koje je Bog u poetku stvorio nestali Potopom (2. Petrova 3,5.6), a sadanja nebesa i zemlju ista Boja re uva za dan Suda i
propasti bezbonika. (2. Petrova 3,7.8) Dalje dodaje: Ali ekamo po obeanju njegovu, novo nebo i novu zemlju, gde pravda ivi. (2. Petrova 3,
13)
152

Zanimljivo je da Petar spomine tri neba: prvo

nebo i zemlju sa rajem na njoj, sadanja nebesa
i zemlju bez raja na njoj, i budue ili tree nebo i
zemlju - novo nebo i novu zemlju, gde e opet biti
rajski uslovi s drvetom ivota.
Danas se raj nalazi na nebu, gde i Boji presto, a u budunosti, kada Bog bude stvorio novo
nebo i novu Zemlju, taj raj e biti na obnovljenoj
Zemlji. Raj se ne nalazi u hadu, niti u nekom delu
hada, kako su to verovali Grci i Jevreji Hristovog
vremena, i kako to i danas veruju pojedini hriani.
Da li je Isus otiao u raj na dan raspea?
ak tri dana kasnije, nakon vaskrsenja Isus je
rekao Mariji: Ne dohvataj se do mene, jer se jo
ne vratih k Ocu svojemu. (Jovan 20,17) Oigledno je, dakle, da Isus nije na dan svoga raspea
bio u raju. Prema tome ni razbojnik nije mogao
biti s Njim u raju.
Sveto pismo izriito spominje da je Isus posle
smrti na krstu bio poloen u grob i da je u grobu
ostao do asa vaskrsenja. Boji Duh preko Davida
prorekao je o Mesiji da ga Bog nee ostaviti u
eolu (grobu), niti e dopustiti da istrune (Psalam
16,10). Govorei o ispunjenju toga proroanstva,
apostol Petar kae: Ovoga Isusa vaskrse Bog,
ega smo mi svi svedoci. (Dela 2,32)
Biblija izriito ui da se mrtvi do asa vaskrsenja nalaze u grobu u kome nema rada ni miljenja, ni znanja, ni mudrosti. (Propovednik 9,10)
U asu smrti propadaju sve ovekove misli (Psalam 146,4). eol, had, podzemlje ili grob je mesto
tiine, mraka i neaktivnosti, a ne mesto ivota,
aktivnosti, radosti ili trpljenja kako je to zamiljala
grka mitologija. Prema tome, biblijski eol ili had
(grob, podzemlje) nije mogao biti raj u kome bi
se razbojnik radovao sa svojim Spasiteljem.
Jasno je da Boji raj, sa svojim drvetom ivota, nije u grobu (hadu), ve na nebu, i da se u taj
raj moe ui jedino vaskrsenjem.
Pristalice nauke o besmrtnosti due zamenjuju biblijski had (grob) s mitolokim hadom. Prema
grkoj mitologiji, had je podzemni predeo sa dva
zasebna odeljenja, sa jednim svetlim, nazvanim
Jelisejska polja, u kome borave bestelesni duhovi
ili due pravednih, i jednim mranim delom u kome borave due zlih. Jevreji su svetliji deo tog hada nazvali krilo Avramovo ili raj. Ovo grko verovanje o hadu je u suprotnosti s biblijskim uenjem o hadu (grobu). Grki ili mitoloki had je
mesto gde se ivi, radi, raduje ili pati, a biblijski
had je mesto mrtvih, u kome nema ivota, u kome vlada tiina, mrak i neaktivnost.
Isus posle raspea nije otiao u nebeski raj,
kao to je i prorekao o sebi: Jer kao to je Jona
bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noi, tako e
biti i sin oveiji u srcu zemlje tri dana i tri noi.
(Matej 12,40)

Tek etrdeset dana posle vaskrsenja Isus je

otiao na Nebo, u nebeski raj (Dela 1,1-3). Iz
ovoga zakljuujemo da ni Isus niti razbojnik, koji
se na krstu pokajao, nisu bili na dan Hristovog
raspea u raju. Oni su bili mrtvi, u grobu.
Kada e verni biti u raju?
Nagrada vernima nije vezana za as njihove
smrti, ve za as njihovog vaskrsenja, a ono e se
zbiti na dan Hristovog drugog dolaska.
Uoi svog odlaska na nebo, Isus je svojim
uenicima dao sveano obeanje: Da se ne plai
srce vae, verujte Boga, i mene verujte. Mnogi su
stanovi u kui oca mojega. A da nije tako, kazao
bih vam: idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet u doi, i uzeu
vas k sebi da i vi budete gde sam ja. (Jovan
14,1-3) Kad Isus bude po drugi put doao, tada
e verni vaskrsnuti i primiti venu nagradu.
Hristovo vaskrsenje je garancija naeg vaskrsenja: Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po
Hristu svi oiveti. Ali svaki u svom redu: prvenac
Hristos, a po tom oni koji verovae Hristu o njegovu dolasku. (1. Korinanima 15,22.23)
Da e verni primiti nagradu tek u asu vaskrsenja, pokazuju i sledee Isusove rei: Kad daje
obed ili veeru, ne zovi ni prijatelje svoje, ni brau
svoju, ni roake svoje, ni susede bogatih, da ne
bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti. Nego kad ini
gozbu zovi siromahe kljaste, hrome, slepe! I blago e ti biti to ti oni ne mogu vratiti, nego e ti
se vratiti o vaskrsenju pravednih. (Luka 14,1214)
Pomilovani grenici ui e u blaenstvo, u raj,
tek u dan Hristovog drugog dolaska, u dan vaskrsenja vernih. Iz ovoga zakljuujemo da ni razbojnik koji se pokajao na krstu nije uao u raj u asu
svoje smrti, ve da e s ostalim vernima ui u ivot blaenstva ili raj tek u asu Hristovog drugog
dolaska, u asu vaskrsenja vernih.
Interpunkcija - jedan od inilaca u
odreivanju znaenja teksta u Luki 23,43
Ve smo spomenuli da u izvornom grkom
tekstu Novog zaveta nije bilo nikakve interpunkcije (take, zarezi i sl). Interpunkcija je delo novijeg vremena. Ona nije plod nadahnua. Nju su
poeli postepeno unositi prepisivai i prevodioci
poevi od devetog veka. Oni su to inili prema
svom shvatanju i iskustvu, ali su katkada u tome
poslu bili pod uticajem svog teolokog shvatanja,
to ih je zavodilo pa su zarez esto stavljali na
pogrenom mestu i tako delimino iskrivljavali
znaenje teksta, znaenje originala. Upravo to se
dogodilo sa zapisanim reima koje je Isus izgovorio razbojniku koji se pokajao na krstu. Na osnovu svega to smo ranije izloili i pokazali, nema
sumnje da je Isusovo obeanje glasilo:

ju.

Zaista ti kaem danas: bie sa mnom u ra-

Hristos nije obeao razbojniku da e toga dana biti s Njim u raju, jer ni On tada jo nije otiao
u raj, ve tek etrdeset i tri dana kasnije. Ali obeanje je dato u asu raspea, u asu prividnog
poraza i tame, kad se gomila rugala Isusu i kad
su ga ak i uenici ostavili. Taj dan, taj as prividnog poraza bio je zapravo dan pobede nad silama
tame, kada je Isus izvojevao spasenje za sve koji
se kaju za svoje grehe i priznaju ga za svoga
Spasitelja, kako je to u poslednji as uinio ovaj
razbojnik.
Ovaj razbojnik verovatno je jo ranije sluao
o Hristu i Njegovoj nauci; moda je bio i prijateljski naklonjen Hristu, ali zaveden ravim drutvom
poao je stranputicom, i sada je snosio posledice
svojih nedela. Dok se nalazio na krstu, seao se
svega to je uo o Hristu, naroito kako On prata grehe i isceljuje bolesti. Sveti Duh rasvetlio je
njegov razum i malo-pomalo dokazi su se spojili.
U Isusu, ranjenom, ismevanom i razapetom video
je onoga koji moe da mu pomogne. U njegovom
glasu bila je pomeana nada sa bolom kada se
ova bespomoia, umirua dua predala Spasitelju
koji je umirao. Opomeni me se, povikao je,
Gospode! kad doe u carstvo svoje.
Odgovor je doao odmah. To je bio odgovor
pun ljubavi, sauea i sile: Zaista ti kaem danas: bie sa mnom u raju!
Mnogi su bili spremni da Ga nazovu Gospodom dok je inio uda i poto je ustao iz groba,
ali niko, osim razbojnika koji se pokajao i bio spasen u jedanaesti as, nije Ga priznavao dok je
visio i umirao na krstu.
ta je bilo vano za ovog razbojnika koji je
poverovao i koji se pokajao u poslednji as? Za
njega nije bilo toliko vano kada e biti u raju;
ve: hoe li biti u raju?
U razmatranom tekstu Luka 23,43. prilog danas treba da bude povezan sa kaem ti, da bi
naglasio sveanost prilike, a ne sa bie. Na taj
nain Isus obeava razbojniku ne samo da e ga
se setiti kada bude doao u raj, ve mu obeava,
zajamuje prisutnost i sudelovanje s Njim samim
u raju. Zaista, Hristova smrt koja se pribliavala as otkupljenja, bio je taj danas, koji je osigurao razbojnikovu nadu i koji omoguuje i ostvarenje nae nade.
Za upotrebu priloga danas u tekstu Luka
23,43 moemo kazati da se slae sa mnogim tekstovima u Starom zavetu.
Tako, na primer, preko Mojsija je Gospod kazao: Jer ti zapovedam danas da ljubi Gospoda
Boga svojega ...
Javljam vam danas da ete zaista propasti...
(5. Mojsijeva 30,16.18)
153

Mojsije nije mislio da e oni poginuti toga dana, ve da e sigurno poginuti ako se odvrate od
Gospoda.
Reenje znaenja razmatranog teksta je, kao
to smo dokazali, u stavljanju zareza ili dveju taaka na pravo mesto, koje je iza priloga danas.
Pravi smisao Isusovih rei je: Zaista ti kaem
danas: bie sa mnom u raju!
Oni koji odbijaju ovo reenje, prihvataju sotoninu prvu la. Jo u raju Sotona je rekao naim
praroditeljima: Neete vi umreti! (1. Mojsijeva
3,4). Sotona je taj koji tvrdi da smrt nije smrt, ve
neka vrsta drugog ivota u hadu.
U obraenom zloincu na krstu, koji je na neki
nain simbol mnogih, koji e uzverovati u poslednji as ljudske istorije (Matej 20, 6-16), Isus je video trud svoje due (Isaija 53,11). Bio je uteen verom zloinca koji se pokajao i uzverovao u
Njega. Isus je tom paeniku s Golgote obeao da
e biti s Njime u obnovljenom raju, i to zauvek.
To obeanje vredi i za nas i ono e se i ostvariti
na nama ako danas ne odbijemo Boji poziv:
Zato, kao to govori Duh Sveti: danas ako
glas njegov ujete, ne budite drvenastih srca ... !
(Jevrejima 3,7)
PREOBUENI U NEBESKOM DOMU NAJVEA ENJA VERNIH
Apostol Petar kae da u Pavlovim poslanicama ima nekih teko razumljivih mesta, koja neuki i nepostojani izvru, kao i ostala Pisma, na
svoju propast. (2. Petrova 3,16) Jedno od takvih
teih mesta je Pavlov iskaz u 2. Korinanima 5,19. Na ovaj tekst pozivaju se zagovornici verovanja
u uroenu besmrtnost ljudske due kao na neosporni dokaz da verni odmah u asu smrti primaju svoju nagradu - odlaze u raj. Naroito se pozivaju na sledee Pavlove rei: Ipak smo puni pouzdanja, i vie volimo otii iz ovoga tela i vratiti se
(u domovinu) ka Gospodu. Zato mu se uporno
nastojimo svideti, bilo da ostajemo (u telu), bilo
da odlazimo (iz njega). (2. Korinanima 5,8.9;
prevod dr Ljudevita Rupia)
Rupiev prevod je dosta slobodan. Sigurno
je prevodilac bio pod uticajem svoje teologije. Izrazi otii iz tela i vratiti se ka Gospodu navode neupuenog itaoca na misao da dua, kao
bestelesni duh, odmah u asu smrti naputa telo
i vraa se Bogu.
U Novom internacionalnom prevodu Biblije,
na engleskom jeziku, umesto upravo navedenih
izraza stoje izrazi odsutni od tela i prisutni s
Gospodom. Malo kasnije vratiemo se na ove
kljune izraze i pokuati da objasnimo njihovo
znaenje.
Rekli smo da se pristalice verovanja u besmrtnost due najee pozivaju upravo na ovaj tekst
154

kao na dokaz u prilog svojoj tvrdnji da verni ve

u asu smrti primaju svoju nagradu. Prema njihovom uenju, smrt je samo prelaz iz vidljivog
sveta u nevidljivi u kome dua nastavlja ivot.
Moe li se ovo uenje opravdati Biblijom? Napominjemo da je nelogino graditi neku dogmu ili
verovanje na temelju jednog izdvojenog biblijskog stiha ne vodei rauna o celokupnom uenju Biblije o nekoj istini. I u ovom sluaju moramo
postaviti pitanje: ta ui Biblija o ovekovoj venoj sudbini? ta ui Biblija o asu u kome verni
primaju ili e primiti svoju nagradu? Da li je to
zaista as smrti kako tvrde pristalice verovanja u
besmrtnost due?
Naveemo dva teksta iz kojih e se jasno
videti ta o tom pitanju ui apostol Pavle. On pie
vernima u Solunu:
Jer vam ovo kazujemo reju Gospodnjom da
mi koji ivimo i ostanemo za dolazak Gospodnji,
ne emo pretei onih koji su pomrli. Jer e sam
Gospod sa zapoveu, s glasom arhanelovim, i s
trubom Bojom sii s neba; i mrtvi u Hristu
vaskrsnue najpre; a potom mi ivi koji smo
ostali, zajedno s njima biemo uzeti u oblake na
susret Gospodu na nebo, i tako emo svagda s
Gospodom biti. (1. Solunjanima 4,15-17)
Korintskoj crkvi pisao je sledee:
Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi prvenac onima
koji umree. Jer budui da kroz oveka bi smrt,
kroz oveka i vaskrsenje mrtvih. Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po Hristu svi oiveti. Ali
svaki u svom redu: prvina Hristos; a po tom oni
koji verovae Hristu o njegovom dolasku. Evo
vam kazujem tajnu: jer svi neemo pomreti, a svi
emo se pretvoriti, Ujedanput, u trenutku oka u
poslednjoj trubi; jer e zatrubiti i mrtvi e ustati
neraspadljivi, i mi emo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obue u neraspadljivost, i
ovo smrtno da se obue u besmrtnost. A kad se
ovo raspadljivo obue u neraspadljivost, i ovo se
smrtno obue u besmrtnost, onda e se zbiti ona
re to je napisana; pobeda prodre smrt. (1.
Korinanima 15,20-23.51-54)
U oba teksta istie se injenica da e verni
primiti svoju nagradu - besmrtnost, u asu Hristovog drugog dolaska, i to kolektivno: mrtvi nee
pretei ive, ni ivi umrle, nego e svi primiti nagradu u istom asu. U asu Hristovog drugog dolaska, na glas Boje trube, mrtvi verni ustae neraspadljivi, a ivi verni u tren oka bie preobraeni, pa e zajedno biti uzeti na nebo.
Tu misao da verni ne primaju svoju nagradu
odmah u asu smrti nego da e je primiti tek u
asu Hristovog drugog dolaska istie apostol Pavle i u poslanici Jevrejima gde spominje heroje vere za koje kae da jo nisu primili ostvarenje obeanja venog ivota jer Bog neto bolje za nas

odredi da ne prime bez nas savrenstva. (Jevrejima 11,39.40)

Biblija spominje samo tri osobe koje su pojedinano ve primile nagradu venog ivota: Enoh
i Ilija, koji su bili ivi uzeti na nebo i Mojsije, koga
je Bog vaskrsnuo (1. Mojsijeva 5,24; Matej 17,3)
as smrti nije istovetan sa asom primanja
venog ivota. Izmeu asa smrti i asa primanja
besmrtnosti kao nagrade vernima, postoji jedan
vremenski razmak. To razdoblje umrli provode u
grobu u besvesnom stanju, koje Biblija uporeuje sa snom (Jovan 11,11-15.25). Biblija nigde ne
spominje da u asu smrti dua kao bestelesni duh
odlazi u nebo. Biblija istie da e u dan Hristovog
drugog dolaska Bog podii mrtve (ne samo njihova tela) iz grobova.
Uenje da verni odmah u asu smrti odlaze u
raj nije biblijska nauka. To je Platonovo uenje.
To uenje prvi hrianski pisci, apostolski oci i
apologete Justin Martir i Irenej smatrali su krivoverjem. Tu nauku je malo kasnije, ipak, prihvatila
Rimska crkva i proglasila dogmom.
Kada govorimo o asu primanja nagrade namenjene vernima, moramo uvek imati na umu tri
ovekova stanja: as smrti, stanje provedeno u
grobu i as vaskrsenja. Tek u asu vaskrsenja
verni umrli primaju dar venog ivota. O tim trima
stanjima upravo govori apostol Pavle u 2.
Korinanima 5,1-9. Evo tog teksta u celini:
Jer znamo da kad se zemaljska naa kua tela raskopa, imamo zgradu od Boga, kuu nerukotvorenu, venu na nebesima. Jer za tim uzdiemo, elei obui se u svoj nebeski stan. I da se
obueni, ne goli naemo! Jer budui u ovome
telu, uzdiemo oteali; jer neemo da se svuemo, nego da se preobuemo, da ivot prodere
smrtno. A onaj koji nas za ovo isto stvori, Bog je,
koji nam i dade zalog Duha. Dobre smo dakle volje jednako, jer znamo da putujemo u telu, daleko
od Gospoda, jer po veri ivimo a ne po gledanju.
Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otii od tela, i ii
ka Gospodu. Zato se i staramo, ili ulazili ili odlazili,
da budemo njemu ugodni. (2. Korinanima 5,19)
Da bismo pravilno shvatali ovaj Pavlov iskaz,
moramo se najpre zadrati na semantici, tj. na
znaenju pojedinih kljunih rei i izraza koji se
nalaze u ovom tekstu. Poi emo redom po stihovima; spomenuemo te kljune rei i njihovo
znaenje:
1. stih: - naa kua i ator: zemaljsko telo; privremeni boravak u telu.
- raskopa: vraa u prah; raspada.
- zgrada: trajna kua; novo proslavljeno
telo;
- vena kua: proslavljeno, besmrtno telo.
2. stih: - uzdisati: vrue eleti.
- obui se: obui besmrtno telo.
- nebeski stan: vaskrslo telo.

3. stih: - obueni: ivot u telu ili besmrtni

ivot u telu.
- goli: stanje za vreme smrti.
4. stih: - svui: umreti
- preobui: obui se u besmrtno telo.
5. stih: - zalog: kapara, jamstvo primanja
punog nasledstva.
6. stih: - u telu: daleko od Gospoda; ne jo
u Njegovoj prisutnosti.
8. stih: - otii od tela ili odsutni od tela:
poivati u grobu osloboeni od bolesti i stradanja.
- ii ka Gospodu ili prisutni s Bogom: biti
sjedinjeni s Hristom vaskrsenjem ili preobraenjem.
9. stih: - biti u telu: sadanje ivljenje u telu
- odlaziti ili daleko od tela: budue ivljenje na nebu s Gospodom.
Razmotrimo sada analitiki smisao navedenog
problemskog teksta.
Pavle govori o naoj zemaljskoj ator-kui.
ator i nae zemaljsko telo imaju u vie pogleda
slinosti: oboje su sagraeni od zemaljskog tronog materijala i oboje oznaavaju mesto privremenog stanovanja. I apostol Petar govori o naem telu kao atoru (2. Petrova 1,13).
Naa kua se rui, nae telo je raspadljivo.
Nakon razdoblja besvesnog sna, verne eka
vaskrsenje. Tada e dobiti zgradu od Boga, to
jest primie od Boga duhovno, besmrtno telo.
Pavle baca pogled preko mranog razdoblja
koje se protee od asa smrti do vaskrsenja i
uporeuje ga sa enjom na veno stanje, stanje
besmrtnosti. Njegova vera preskae ponor groba
i unapred gleda nevidljivo, ali veno stanje blaenstva kome se nada (2. Korinanima 4,18).
Dok ivimo na zemlji obueni smo naim
smrtnim telom. U asu smrti postajemo neobueni ili goli. Pavle ne bi eleo da ga zatekne to
stanje. On bi vie eleo da iv doeka Hristov drugi dolazak, tako da doivi preobraenje, a ne vaskrsenje. Ta elja Pavlu se nije ispunila. Veina
vernih vaskrsenjem e naslediti besmrtnrst. Manji
broj vernih doekae ivi Hrista. Ali uteno je to
da emo se svi preobui bilo vaskrsenjem ili
preobraenjem i to u slavni dan Hristovog drugog
dolaska. Tada emo dobiti besmrtna tela. Tela
vaskrslih vernih bie slina Hristovom vaskrslom
telu (Filibljanima 3,21).
Biti go ili biti neobuen oznaava stanje
smrti, stanje u grobu. Pavle gleda iza groba; on
ezne za stanjem besmrtnosti. Na taj nain Pavle
iskljuuje mogunost da due kao bestelesni duhovi ve u asu smrti primaju nagradu blaenstva. Kad bi u asu smrti verni primali nagradu
onda bi Pavle pozdravljao as smrti i ne bi sa
enjom gledao preko groba na dan Hristovog
dolaska.
155

Stanje za vreme smrti je stanje besvesnog

sna. Ako taj san ne bi bio prekinut pozivom Darodavca ivota, to bi onda bio veni san - vena
smrt. Sam Isus kae da e se jednog dana probuditi svi koji spavaju u grobovima - jedni na ivot
veni, a jedni na osudu i propast venu (Jovan 5,
28.29).
Pavle kae da nam je Bog dao zalog Duha.
Duh Boji u naem srcu je zalog ili jamstvo da e
nam Bog dati dar venog ivota za kojim teimo.
A ako li ivi u vama Duh onoga koji je vaskrsao
Isusa iz mrtvih, onaj koji je podigao Hrista iz
mrtvih oivee i vama smrtna telesa Duhom svojim koji ivi u vama. (Rimljanima 8,11)
Pavle dalje kae da sada dok smo u smrtnom
telu ivimo verom, tj. nadamo se buduem vaskrsenju. U buduem ivotu gledaemo Hrista
onakvog kakav jeste, jer emo i mi biti slini Njemu (1. Jovanova 3,2.3).
Izraz otii od tela ili biti odsutan od tela ne
znai neku sreu u bestelesnom stanju, ve period odmora ili poivanja u grobu do asa vaskrsenja.
Ii ka Gospodu ili biti prisutan s Gospodom znai biti vaskrsenjem sjedinjen s Hristom.
To sjedinjenje s Gospodom nije u asu smrti, ve
posle razdoblja poivanja u grobu, posle odsutnosti od tela. Oekujui taj dan apostol Pavle,
kao Hristov saradnik, tei da u svemu bude ugodan Bogu, da odsjajuje Hristov lik.
Na osnovu svestranog razmatranja Pavlovog
iskaza u 2. Korinanima 5,1-9. proizlazi zakljuak:
Pavle ne govori o primanju nagrade odmah u asu smrti, kako to neki ele da dokau na osnovu
tih stihova. Biblija istie da e svi verni zajedno
primiti besmrtnost u dan Hristovog dolaska.
U spomenutom tekstu Pavle istie tri ovekova stanja: 1. sadanje smrtno stanje; 2. meustanje ili srednje stanje od smrti do vaskrsenja, i 3.
budue besmrtno stanje otkupljenih.
Dok smo u prvom stanju, eznemo za nebeskom kuom. Drugo stanje prikazano je izrazima
svueni, goli, odsutni od tela. Pavle bi eleo
da izbegne to stanje, jer smrt nije nikome mila.
Tree stanje je alternativa prvom stanju. Ono je
predstavljeno izrazom preobueni ili prisutni s
Gospodom.
Biti s Gospodom, preobueni u nebeskom
domu - to je na ideal. Da bismo taj ideal postigli,
na se unutranji ovek pod uticajem Bojeg
Duha i Boje rei mora obnavljati svaki dan i na
pogled moramo vie usmeravati nebeskoj stvarnosti, na ono to je gore, ne na ono to je na
zemlji; na ono to je nevidljivo, a ne na ono to
se vidi (Koloanima 3,2; 2. Korinanima 4,1618). Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo
slavu Gospodnju, preobraavamo se u to isto ob156

lije iz slave u slavu, kao od Gospodnjega Duha.

(2. Korinanima 3,18)
PROPOVEDANJE DUHOVIMA U TAMNICI
Meu tee razumljiva mesta spadaju i sledei
tekstovi: 1. Petrova 3,18-20; 4,6 i 2. Petrova 2,4.
Ovi tekstovi bie predmet naeg prouavanja u
ovom poglavlju. Prvi tekst kae:
Jer i Hristos jedanput za grehe nae postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k
Bogu, ubijen, istina, bivi telom, no oivljevi Duhom; kojim je siavi propovedao i duhovima koji
su bili u tamnici, koji nekad ne htee da sluaju
kad ih oekivae Boje trpljenje u vreme Nojevo,
kad se graae koveg, u kome malo, to jest
osam dua, ostade od vode. (1. Petrova 3,18-20;
Vukov prevod) Isti tekst u drugom prevodu glasi:
Jer i Krist je jedanput umro zbog grijeha, pravedan za nepravedne, da nas privede k Bogu; on
koji je bio ubijen u tijelu, ali oivje duhom. U duhu je otiao propovijedati duhovima koji su se nalazili u tamnici, onima koji su neko bili nepokorni
kad ih je Boja strpljivost uporno ekala, u vrijeme Noe, kad se gradila laa u koju se skloni mali
broj - svega osam dua, i bi spaen vodom. (1.
Petrova 3,18-20; prevod dr Ljudevita Rupia)
Pristalice nauke o uroenoj besmrtnosti pozivaju se na ovaj tekst kao dokaz u prilog svojoj
tvrdnji da je ovek obdaren prirodnom ili uroenom besmrtnom duom. Oni veruju da je Hristos
kao svestan duh u intervalu izmeu svoje smrti
na krstu i vaskrsenja siao u had, figurativni predeo mrtvih, gde je propovedao bestelesnim duhovima koji su tu amili. Ovim duhovima je na taj
nain bila data nova prilika da se obrate i izbegnu istilite ili pakao.
Da bismo ispravno shvatili neki biblijski tekst,
kao to je ovaj, moramo ga uvek razmatrati u vezi
s drugim biblijskim tekstovima koji govore o
istom predmetu, a nikad izdvojeno. U ovom sluaju dobro je da u vezi sa navedenim tekstom
postavimo neka pitanja i da na njih potraimo jasan biblijski odgovor.
Postavljamo sledea pitanja: Kuda je Hristos
otiao posle smrti na krstu? Da li je Hristos umro
samo telom, a duhom ostao iv? Ko je propovedao duhovima u tamnici i kada? Ko su bili ti duhovi u tamnici?
Kuda je Hristos otiao posle raspea?
Posle raspea na krstu Hristos nije nikuda otiao; bio je mrtav i kao takav poloen u grob (grki izraz had). U asu umiranja svoj duh predao
je Ocu: Oe, u ruke tvoje predajem duh svoj, i
rekavi ovo izdahnu. (Luka 23,46)
O Hristovom boravku u grobu i o Njegovom
vaskrsenju iz groba prorokovao je psalmista David:

Jer nee ostaviti due moje u paklu, niti e

dati da svetac tvoj vidi truljenje. (Psalam 16,10)
Re dua oznaava celu osobu. Nee mene ostaviti u grobu.
U svom govoru na dan Duhova apostol Petar
posvedoio je ispunjenje ovog proroanstva navodei spomenuti psalam: Da me nee ostaviti
u boravitu mrtvih niti dopustiti da tvoj Svetac
istrune. (Dela 2,27)
U ovom tekstu prevodilac je umesto izraza
dua upotrebio linu zamenicu me, koja znai
isto to i izraz tvoj Svetac - to jest Hristos.
Iz ovoga sledi da je ceo Isus, a ne samo jedan
Njegov deo, poivao u grobu. Za vreme svoga boravka u hadu ili grobu nikome nije propovedao,
jer je bio mrtav, a mrtvi su u besvesnom stanju.
Grob je mesto tiine, mraka i neaktivnosti (Psalam 146, 4; Propovednik 12,7; 9,10).
Da li je Hristos umro samo telom, a
duhom, ostao iv?
Tekst kae da je bio ubijen u telu, a oive
Duhom. Ubijen je u telu, to jest kao sin oveiji. Isus je upravo zato postao ovek da bi mogao
da umre za pas, kao naa Zamena, i da bismo,
zahvaljujui Njegovoj smrti, imali otkupljenje, oprotenje, pomirenje i veno spasenje (Matej 20,
28; 26,28: Rimljaiima 3,25; 5,10; Jevrejima 2,14.
15) U asu umiranja svoj duh predao je Ocu, a
nije s njime siao u grob ili had (Luka 23,46).
Poto je bio mrtav, a ne iv, trei dan je Duhom oiveo. Veina prevodilaca pie re duh u
spomenutom tekstu velikim slovom, to znai da
re Duh oznaava Bojeg Duha.
Boji Duh ili Sveti Duh je Hrista oiveo ili vaskrsnuo: A ako li ivi u vama Duh onoga koji je
vaskrsao Isusa iz mrtvih, onaj koji je podigao
Hrista iz mrtvih oivee i vaa smrtna telesa duhom svojim koji ivi u vama. (Rimljanima 8,11)
Hristova smrt i vaskrsenje su stoer naeg
spasenja (Rimljanima 5,8-11).
Ko je propovedao duhovima u tamnici
i kada?
Tekst kae da je Hristos oivevi Duhom, kojim je siao i propovedao duhovima u tamnici.
(1. Petrova 2,19)
Kojim se odnosi na Duha. Duh Boji ili Hristov Duh je propovedao duhovima u tamnici. Re
tamnica se esto u Bibliji upotrebljava u prenesenom smislu i oznaava duhovno stanje grenih
ljudi, Sotoninih robova (Isaija 42,7; 61,1; Luka
4,18). Hristov Duh je preko Noja, propovednika
pravde, propovedao prepotopnom narataju.
Kako su vrsto bili uvani u tamnici greha stanovnici prepotopnog sveta oito je iz injenice da
se samo osam dua spasilo od Potopa (1. Mojsijeva 6,5-13; 1. Petrova 3,20).

Besmisleno je i nelogino verovati da je Hristov Duh nakon raspea siao u tobonji had, gde
su uvani kao u tamnici bestelesni duhovi prepotopnog sveta, pa im propovedao ponovno Radosnu vest. To bi znailo da je Hristos prema tome prepotopnom svetu pokazao poseban obzir, i
da mu je pruio jo jednu priliku za spasenje.
Mogli bismo s tim u vezi postaviti pitanje: zar
Hristos ne bi bio pristrasan ako bi prema prepotopnom svetu pokazao takav obzir, dok bi prema
drugim naratajima bio ravnoduan?
Biblija ui da Bog nije pristrasan; ona takoe
ui da je ovaj na zemaljski ivot vreme u kome
treba da se pokajemo i verom primimo od Hrista
dar venog ivota, a sa smru se zavrava nae
vreme probe (Matej 16,27; Luka 16,26-31; Rimljanima 2,6; Jezekilj 18,24). Biblija takoe ui da
se mrtvi nalaze u besvesnom stanju. Oni ne mogu
ni uti ni pokajati se (Propovednik 9, 5.6). Prema
tome, u suprotnosti je sa celom naukom Svetog
Pisma smatrati duhove koje spominje navedeni
tekst kao bestelesna, svesna bia, koja sluaju i
prihvataju Jevanelje. Re duhovima, kao i re
tamnica, upotrebljena je u prenesenom ili figurativnom smislu i oznaava ljude.
Grenici Nojevog vremena imali su dovoljno
vremena da na osnovu Nojevog propovedanja
donesu razumnu odluku, i nije im bila data nikakva gruga prilika. Zapravo, bili su toliko greni da
ih Bog nije mogao due trpeti (1. Mojsijeva 6,513). Ipak, Boja strpljivost je ekala 120 godina
da se pokaju, ali su propustili tu jedinu priliku.
Bog je i sa nama strpljiv, ali nemojmo propustiti da dok traje nae vreme milosti, osiguramo svoje veno spasenje, predanjem i poslunou Hristu: Zato, kao to govori Duh Sveti: Danas ako glas njegov ujete, ne budite drvenastih
srca! (Jevrejima 3,7).
Drugi problematian Petrov tekst je
sledei: Zato se i mrtvima propoveda jevanelje, da prime sud po oveku telom, a po Bogu da
ive duhom.
Drugi prevod ovoga teksta glasi: Ta zato je i
mrtvima propovijedana Radosna vijest da budu
osueni kao ljudi s obzirom na tijelo, a da ive
kao Bog s obzirom na duh. (1. Petrova 4,6; prevod dr Ljudevita Rupia)
Vie jasnoe unosi u ovaj tekst engleska Biblija Novi internacionalni prevod (New International Version) koji u naem prevodu glasi: Zato se
jevanelje propovedalo onima koji su sada mrtvi,
da budu sueni kao ljudi s obzirom na telo, a da
ive kao Bog s obzirom na duh.
Propovedanje o kome je ovde re ostvarilo se
pre nego to je Petar ovo napisao. Propovedalo
se ivima koji su sada mrtvi, jer e se svakome
suditi pa temelju njegovog linog odziva istini ko157

ja je doprla do njega. Onima koji su umrli sudie

se na temelju onoga kako su iveli u ovom ivotu. Sudie im se kao i ivima.
Izraz po oveku telom, s obzirom na tijelo
znai kao iva ljudska bia. A po Bogu da ive
duhom, da ive kao Bog s obzirom na duh znai da ive kao Bog besmrtnim ivotom u duhovnom telu.
Oigledno je da Petar ovde misli na hriane
koji su zaspali u Hristu s nadom u vaskrsenje kada Isus bude doao i kada smrtnost bude zamenjena besmrtnou.
Sledei problematian tekst odnosi se
na pale anele uvane u tartaru. Tekst glasi:
Jer kad Bog ne potede anele koji sagreie,
nego ih metnu u okove mraka paklenoga, i predade da se uvaju za sud.
Tekst drugog prevoda ovako glasi: Ako, naime, Bog nije potedio anele koji su sagrijeili,
ve ih strmoglavio u pakao i predao mranim bezdanima, gdje ih uva za Sud. (2. Petrova 2,4)
Moramo napomenuti da se re pakao ne
nalazi u izvornom grkom tekstu. U grkom tekstu upotrebljena je re tartar. Re pakao navodi na misao o kazni koja eka zle u ognjenom
jezeru.
Re tartar uzeta je iz grke mitologije. Prema grkoj mitologiji tartar je najdublje odeljenje
hada ili podzemlja u koje je Zevs bacio titane koji
su se pobunili protiv njega.
Tartar u Petrovoj poslanici nije identian s
grkim mitolokim tartarom. Tartar, kako ga Petar upotrebljava, predstavlja mesto zadravanja ili
uvanja demona (zlih anela) za sud, kada e biti
osueni ili uniteni.
Posebno naglaavamo da izraz tartar ne
smemo poistovetiti s mestom u kome se sada nalaze umrli zli, a to je had ili grob; niti s mestom
u kome e zli biti uniteni ognjem, a to je gehena ili ognjeno jezero (pakao).
Moramo sa aljenjem ustanoviti da prevodioci esto prevode reju pakao tri izraza koji nemaju isto znaenje: eol ili had, gehena i tartar.
eol ili had je grob u kome mrtvi poivaju do
vaskrsenja; gehena je mesto u kome e grenici i
demoni biti kanjeni nakon suda. To je jezero
ognjeno ili pakao. A tartar je mesto privremenog
zadravanja demona do dana suda, kada e biti
uniteni u ognjenom jezeru. Tartar nije mesto
muenja, ve mesto zadravanja. Biblijski tartar
nema nita zajedniko s grkim mitolokim tartarom. Tvrditi da su pali aneli i grenici ve sada
baeni u pakao ili gehenu znai optuiti Boga da
je nepravedan, jer kanjava pre suda. Biblija nas
ui da e sud nad zlima i demonima, i potom kazna tek doi (1. Korinanima 6,2.3; Danilo 7,26.27;
Otkrivenje 20,10-14).
158

PUTEM VIZIJE NA TREEM NEBU

Jedan od tekstova apostola Pavla koji pristalice teorije o uroenoj besmrtnrsti due esto citiraju u prilog svojoj tvrdnji da je dua besmrtna
ili neumrla je tekst u 2. Korinanima 12,1-4, koji
glasi:
Ali mi se ne pomae hvaliti, jer u doi na vienja i otkrivenja Gospodnja. Znam oveka u
Hristu koji pre etrnaest godina (ili u telu, ne
znam; ili osim tela, ne znam: Bog zna) bi odnesen do treeg neba. I znam za takvog oveka (ili
u telu, ili osim tela, ne znam: Bog zna) da bi
odnesen u raj, i u neiskazane rei kojih oveku
nije slobodno govoriti.
Pristalice verovanja u uroenu besmrtnost
tvrde da Pavle ovde govori o nekom oveku ija
je dua ili duh kao svesno bie napustila telo
i bila prenesena u raj gde je ula neizrecive rei i
zatim se opet vratila u svoj stan u telu.
Da bismo shvatili ovaj tekst, moramo ga razmotriti u vezi s njegovim kontekstom, s onim to
je izneto u prethodnom poglavlju. U prethodnom
poglavlju apostol Pavle govori o sebi, iznosei
dokaze u prilog svom apostolstvu - svoj ivot,
svoje vladanje i svoja stradanja za Hrista (2. Korinanima 11,24-32). Sada, u poetku dvanaestog poglavlja navodi novi dokaz svog apostolstva
- svoju neposrednu i linu vezu s vaskrslim Gospodom putem vizije. O tom dokazu svog apostolstva on sam kae: Ali mi se ne pomae hvaliti, jer
u doi na vizije i otkrivenja Gospodnja.
O kojim vizijama je ovde re? Re je o vizijama i objavama koje su mu bile date, a jedna od
njih je upravo ova o kojoj je ovde re. Apostol je
kazao: Ali sada u govoriti o vizijama i objavama
koje su mi date od Gospoda. (2. Korinanima
12,1; prema prevodu Biblije - New International
Version). Prema tome, u citiranom tekstu nije re
o nekom nepoznatom oveku, ve o samom
apostolu Pavlu; takoe nije re o naputanju tela
od strane due i o njenom ponovnom vraanju u
telo posle posete nebu, ve je re o jednoj Pavlovoj viziji.
Ono to neke zbunjuje je Pavlov govor u
treem licu: Znam oveka u Hristu. I drugi biblijski iisci, kao npr. apostol Jovan, upotrebljavaju
katkada tree lice iz skromnosti i poniznosti ne
elei da budu poznati (Jovan 13,23; 19,26; 21,
20). Pavle izbegava upotrebu prvog lica da ne bi
izgledalo kao da eli da se hvali.
Da se ovde govori upravo o Pavlu, a ne o nekom nepoznatom oveku, zakljuujemo iz dva
sledea razloga: 1) to se ovde spominju vizije i
objave u vezi s Pavlovim drugim dokazima u prilog njegovom apostolstvu i 2) to se u sedmom
stihu neposredno spominju objave date Pavlu.
Dakle, u tekstu koji je predmet naeg prouavanja govori se o Pavlovoj viziji, a ne o nekoj

dui koja bi nezavisno od tela odlazila u raj i

opet se vraala u telo kao svoj stan.
Vizije su deo proroke uloge. Putem vizije Bog
je najee otkrivao prorocima svoju volju. Gospod je kazao Mojsiju: Prorok kad je meu vama,
ja u mu se Gospod javljati u viziji i govoriu s
njim u snu. (4. Mojsijeva 12,6)
Prorok prima viziju pod delovanjem Svetog
Duha. Za vreme vizije je u budnom stanju ili u
snu. On prima poruke koje mu Gospod daje, da
bi ih kasnije, usmeno ili pismeno, preneo svojim
savremenicima.
Pavle je za vreme svoje slube primio od Gospoda vei broj vizija i objava (Dela 9,4-6; 16,9;
18,9; 22,17.28; 23,11; 27,23.24; Galatima 2,2)
Njegove vizije moemo uporediti s vizijama nekih
starozavetnih i novozavetnih proroka.
Tako, na primer, imamo izvetaj o proroku Jezekilju: I prui kao ruku, i uhvati me za kosu na
glavi, i podie me duh meu nebo i zemlju i odnese me u viziji Bojoj u Jerusalim... (Jezekilj 8,
3)
A mene duh podie i odnese u viziji duhom
Bojim u zemlju Haldejsku k roblju. (Jezekilj 11,
24)
Ovde nam se odmah namee pitanje: nije li
na isti nain Duh Boji preneo u viziji Pavla u tree nebo?
Takoe o apostolu Jovanu itamo: I uvede
me duh u pusto mesto i videh enu gde sedi na
zveri crvenoj... (Otkrivenje 17,3)
Ova iskustva imali su ovi proroci za vreme dok
su bili ivi i aktivni, u budnom stanju, a njihov je
um za to vreme bio pod kontrolom Svetog Duha.
Za vreme vizija njihova dua ili bestelesni
duh nije naputao telo, kako to veruju pristalice
nauke o uroenoj besmrtnosti, jer bi u tom sluiju takvi ljudi bili mrtvi dok se ne bi dua opet
vratila u telo.
Pristalice teorije o uroenoj besmrtnosti due
teko shvataju pravi smisao Pavlovog izraza u
telu ili izvan tela.
Pavlov izraz u telu ili izvan tela moe se
zaista zameniti izrazom stvarno ili u viziji.
ta dakle znai izraz u telu ili izvan tela?
Ovaj izraz jednostavno znai da je Pavle pod uticajem Svetog Duha posmatrao nebesku stvarnost
i da mu je ono to je gledao bilo tako stvarno da
mu se inilo kao da je lino prisutan i da gleda
stvarne prizore i slua jasno izgovorene rei.
Ponavljamo: navedeni Pavlov tekst tie se vizija i objava koje je on primio od Gospoda. Ova
vizija o kojoj je ovde re bila je izuzetno znaajna, jer je Pavlu bilo omogueno da vidi raj u
treem nebu. Ova vizija bila je tako iva, tako
stvarna da Pavle nije mogao rei da li je on bio
stvarno, telesno, prenet u raj, ili je to bila samo
vizija, koju je Sveti Duh otkrio njegovom umu.

Kao to je proroku Isaiji bio pokazan Gospod

kako sedi na prestolu visokom i uzvienom (Isaija
6,1); kao to je Danilo posmatrao Svevinjega na
nebeskom prestolu i prizor budueg suda (Danilo
7,9.10.13.14); kao to je apostol Jovan na Patmosu gledao u viziji novi Jerusalim, novo Nebo,
novu Zemlju, reku ivota i drvo ivota u Bojem
raju, tako je i Pavle bio u viziji prenet u nebeski
raj, gde je video i uo ono to se ne moe ni opisati ni iskazati.
U tekstu se spominje tree nebo. U jednom
optem smislu smatramo da prvo nebo oznaava
nau atmosferu; drugo nae zvezdano nebo, a
tree stan Boji i nebeskih bia.
Tree nebo i raj ovde znae isto. Raj je tamo
gde je drvo ivota (Otkrivenje 2,7; 22,1.2). Pavle
je bio prenet u viziji u raj, kao to je bio kasnije
prenet i apostol Jovan. Vizije proroka o nebeskoj
stvarnosti omoguuju i nama da svojim pogledom
vere pogledamo svoje budue slavno nasledstvo
za koje apostol Pavle kae:
to oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku
ne doe, ono ugotovi Bog onima, koji ga ljube.
(1. Korinanima 2,9)
Pripremajui se za to nepropadljivo nasledstvo, Boja re nas poziva da svraamo svoj pogled na ono to je gore i da se ne vezujemo za
ovo zemaljsko, jer je vidljivo prolazno, a nevidljivo je veno. (Koloanima 3,2; 2. Korinanima 4,
18)
PREVARENI SAUL
Biblijska epizoda o caru Saulu i vraari u Endoru esto se navodi kao dokaz o pojavljivanju i
materijalizaciji besmrtne due proroka Samuila.
Ta epizoda navodi se kao primer u prilog verovanju u besmrtnost due.
Saul je bio prvi izrailjski vladar. U poetku je
saraivao sa prorokom Samuilom koji ga je
pomazao za cara, ali kasnije se uzoholio, odbacio
prorokove savete, prognao iz ljubomore i zavisti
Davida, Bojeg izabranika, i pogubio svetenike
Gospodnje. Kad su Filisteji ponovo objavili rat
Izrailju, Saul se veoma uplaio i osetio je potrebu
za savetom. Traio je izbavljanje od neprijatelja,
ali nije traio i oprotenje greha. Zato mu Bog nije
odgovarao ni u snu, ni po Urimu, ni preko proroka. (1. Samuilova 28,6)
Tada je odluio da se obrati nekoj vraari. Evo
izvetaja o tome: I Saul ree slugama svojim:
traite mi enu s duhom vraarskim, da otidem k
njoj i upitam je. A sluge mu rekoe: evo u Endoru
ima ena u kojoj je duh vraarski. Tada se Saul
prerui obukav druge haljine, i otide sa dva oveka, i doe k onoj eni nou; i on joj ree: hajde
vraaj mi duhom vraarskim, i dozovi mi onoga
koga ti kaem. Ali mu ena ree: ta ti zna ta je
159

uinio Saul i kako je istrebio iz zemlje gatare i

vraare; zato dakle mee zamku dui mojoj da
me ubije? A Saul joj se zakle Gospodom govorei: Tako iv bio Gospod, nee ti biti nita za to.
(1. Samuilova 28,7-10)
Vraara je posumnjala u gosta koji ju je posetio u pratnji dvojice momaka pa mu je napomenula Saulov stav prema onima koji prizivaju
duhove i prema vraevima: Ta ti zna ta je uinio Saul i kako je istrebio iz zemlje gatare i vraare.
Saul je zaista, dok je jo saraivao s prorokom Samuilom, izdao naredbu protiv ljudi koji se
bave takvim poslom. Sigurno je to uinio pod uticajem Samuila koji je dobro poznavao Boji stav
prema onima koji prizivaju duhove (demone) i
prema vraarima. Boji stav u tom pogledu je
jasan i odreen. Bog najstroije zabranjuje vrenje okultnih radnji kojima se bave ovakvi ljudi.
Ne obraajte se k vraarima i gatarima, niti
ih pitajte, da se ne skrvnite o njih. Ja sam Gospod
Bog va. (3. Mojsijeva 19,31)
A ko se obrati k vraarima i gatarima da ini
preljubu sa njima, okrenuu lice svoje na suprot
njemu, i istrebiu ga iz naroda njegova. (3. Mojsijeva 20,6)
A ovek ili ena, u kojima bi bio duh vraarski ili gatarski, da se pogube, kamenjem da se
zaspu, krv njihova na njih. (3. Mojsijeva 20,27)
Neka se ne nae u tebe koji bi vodio sina
svojega ili ker svoju kroz oganj, ni vraar, ni koji
gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni
uronik, ni baja, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar, ni koji pita mrtve. (5. Mojsijeva 18,10.11)
I ako vam kau: pitajte vrae i gatare, koji
apu i mrmljaju; recite: ne treba li narod da pita
Boga svojega? ili e pitati mrtve umesto ivih?
(Isaija 8,19)
Nekadanje vraarstvo i prizivanje duhova koje Biblija tako strogo zabranjuje isto je to i dananji spiritizam.
Ko su duhovi koji se javljaju na poziv vraara
i pozivaa duhova? To su ili obine prevare ili zli
aneli (demoni) koji su uzeli izgled nekog pokonika i tako obmanjuju ljude. U pustinji kuanja Sotona je priao Hristu u obliku svetlog anela. Sam
Sotona se katkada pretvara u anela svetlosti, i
zato nije nita neobino ako se pretvorio i u oblik
nekog oveka. (2. Korianima 11,14).
Oni koji se bave vraarstvom, prizivanjem
duhova pokojnika i traenjem saveta od mrtvih
stavljaju se u slubu demonskih sila koje stoje iza
okultnih obreda. Oni postaju Sotonini robovi.
Vratimo se vraari u Endoru i njenom posetiocu Saulu i pratimo njihov razgovor: Tada ena
zapita: Koga da ti dozovem? A on ree: Samuila
mi dozovi!
160

A kad ena vide Samuila, povika iza glasa, i

ree ena Saulu govorei: zato si me prevario?
ta ti si Saul. A car joj ree: ne boj se; nego ta si
vi-dela? A ena ree Saulu: bogove sam videla
gde izlaze iz zemlje. On joj opet ree: kakav je?
Ona mu ree: star ovek izlazi ogrnut platem.
Tada razume Saul da je Samuilo, i savi se licem
do zemlje i pokloni se. (1. Samuilova 28,11-14)
Zatim sledi razgovor izmeu Samuila i Saula: A Samuilo ree Saulu: zato si me uznemirio
i izazvao? Odgovori Saul: u nevolji sam velikoj, jer
Filisteji zavojtie na me, a Bog je odstupio od
mene, i ne odgovara mi vie ni preko proroka ni
u snu, zato pozvah tebe da mi kae ta u initi. A Samuilo ree: pa to mene pita, kad je Gospod odstupio od tebe i postao ti neprijatelj? Gospod je uinio kako je kazao preko mene; jer je
Gospod istrgao carstvo iz tvoje ruke i dao ga blinjemu tvojemu Davidu; jer nisi posluao glasa
Gospodnjega, niti si izvrio estokoga gnjeva njegova na Amaliku; zato ti je danas Gospod to
uinio. I Gospod e predati i Izrailja s tobom u
ruke Filistejima; te e sutra ti i sinovi tvoji biti
kod mene; i tabor Izrailjski predae Gospod u ruke Filistejima. (1. Samuilova 28,15-19)
Ko je zapravo, Samuilo koji se javlja na
poziv vraare? Da li je to zaista dua pokojnog
Samuila, kako to tvrde pristalice verovanja u uroenu besmrtnost due i u svesni nastavak ivota
due posle smrti tela? ta moemo zakljuiti iz
podrobnije analize samog teksta?
Kada se nakon vraanja eni prikazao materijalizovani duh koji joj se predstavio kao Samuilo,
ona se veoma uplaila jer je postala svesna ko je
njen prerueni gost. Duh joj je otkrio preruenog
gosta upozorivi je na taj nain da bude oprezna.
Duh pokazuje dobru volju saradnje. Zar bi pravi
Samuilo to uinio i zatim nastavio da joj pomae
u njenom nesvetom poslu? Zar bi Samuilo, koji je
kao Boji prorok za ivota bio protiv vraara, sada
kao duh saraivao s vraarom? Sigurio da ne bi.
Umirivi prestraenu enu, Saul ju je zapitao:
ta vidi? Ona mu je odgovorila: Bogove sam
videla gde izlaze iz zemlje.
Kakav je?, upitao je Saul.
Star ovek izlazi ogrnut platem, odvraa
ena.
Tekst dalje kae: Tada razume Saul da je Samuilo.
Zatim tobonji Samuilo pita Saula: Zato si
me uznemirio i izazvao?
Prvo to zakljuujemo iz ovog teksta je da ena nije videla Samuila. Ona je samo pretpostavljala da vidi Samuila. Duh joj se nije predstavio.
Na Saulovo pitanje ta vidi, ona je odgovorila:
Bogove sam videla gde izlaze iz zemlje.
Ni Saul nije video Samuila. Na osnovu eninog opisa da vidi starca gde izlazi ogrnut platem,

Saul je pretpostavljao da je to Samuilo. Tekst

kae: Tada razume Saul (tj. u sebi je zakljuio)
da je to Samuilo. injenica koja proizlazi iz analize samog teksta potvruje da ni ena ni Saul nisu
videli Samuila. Oboje su samo pretpostavljali da
je duh koji se javio Samuilo.
Obratimo panju i na pitanje koje tobonji
Samuilo postavlja Saulu: Zato si me uznemirio
i izazvao?
Pravi Samulo je bio Boji prorok. Ako bi on
imao besmrtnu duu, kako to veruju pristalice
uroene besmrtnosti, sigurno bi se nalazio u raju.
Onda bi morao sii dole, a ne izai iz zemlje gore.
Napustiti raj ili nebo mogao bi samo uz Boje doputenje. Zar bi Bog, koji je izdao tako stroge zabrane protiv vraanja, usliio vraarin zahtev i
dopustio Samuilu da se pojavi na zemlji kao odziv
na vraanje? Izvesno je da ne bi!
Gde se nalazi prorok Samuilo posle svoje smrti? On se ne nalazi ni kao neumrla dua u raju ni
kao neki svesni duh ili senka u hadu, tj. u nekom
podzemnom odeljenju, kako su to verovali stari
Grci i drugi narodi, pa i neki Jevreji. Samuilo se
nalazi u grobu, a grob je mesto tiine, mraka i
neaktivnosti. ivi znaju da e umreti, a mrtvi ne
znaju nita, kae Boja re (Propovednik 9,5). U
grobu nema ni rada ni miljenja (Psalam 146,4;
6,5). Mrtvi poivaju u besvesnom snu. Izmeu
smrti i vaskrsenja nema svesnog ivota. Prema
tome, duh koji se javio na poziv vraare nije bio
pravi Samuilo ve materijalizovani duh nekog
demona koji je preuzeo lik starog Samuila.
ta je tobonji Samuilo kazao Saulu na njegovu molbu da ga poui ta da ini u ovom asu
duboke krize. Samuilo mu je odgovorio: Zato
mene pita kad je Gospod odstupio od tebe i
postao ti neprijatelj?... Gospod e predati Izrailj s
tobom u ruke Filistejima, te e sutra ti i sinovi
tvoji biti kod mene, i tabor izrailjski predae Gospod u ruke Filistejima. (1. Samuilova 28,16-19)
Sotona ili neki demon u obliku starog Samuila, prikazuje Saulu Boga ne kao Boga ljubavi koji
je spreman da oprosti greniku koji se kaje i da
ga primi kao svog sina, ve kao nemilosrdnog
osvetnika koji uiva u kanjavanju. Zatim prorie
Saulu da e sutra poginuti. Ove Sotonine rei
upuene Saulu preko vraare bacile su ga u oajanje. Nije imao snage da ohrabri vojsku i sutradan kad se zametnula borba izmeu njegove vojske i Filisteja, Izrailj je doiveo teak poraz, a sam
Saul bacio se na svoj ma i tako izvrio
samoubistvo. Izvetaj o Saulovoj pogibiji kae:
I tako pogibe Saul za bezakonje svoje, koje
uini Gospodu to ne slua rei Gospodnje i to
trai da pita duh vraarski. (1. Dnevnika 10,13)
Proriui Saulovu propast preko vraare u
Endoru, Sotona je to i postigao svojom porukom

koja nije bila poziv na pokajanje i reformu ve

podsticanje na razoaranje i propast.
Sotona podstie ljude da trae savet od onih
koji pozivaju duhove. Otkrivanjem nekih pojedinosti iz njihove prolosti nadahnjuje ih poverenjem u njegovu mo da moe otkriti i budunost.
Iskustvom steenim u toku dugih stolea Sotona moe zakljuivati od uzroka do posledice i
esto prorei, sa izvesnim stepenom sigurnosti,
neke dogaaje u ovekovom buduem ivotu. Tako moe prevariti jadne due i uiniti ih svojim
robovima.
Epizoda o Saulu i vraari iz Endora je velika
Sotonina prevara. Sotona je prevario Saula uzevi oblije Samuila i igrajui njegovu ulogu.
Moderni spiritizam, poivajui na istim temeljima, nije drugo nego oivljavanje u novom obliku nekadanjeg vraarstva i kulta demona. U
Svetom pismu je proreeno da e u poslednje
vreme odstupiti neki od vere sluajui lane duhove i nauke avolske. (1. Timotiju 4,1) A apostol Pavle kae da e pre Hristovog drugog dolaska Sotona naroito otkrivati svoju mo sa svakom silom, i znacima i lanim udesima, i sa svakom prevarom nepravde meu onima koji ginu:
jer ljubavi istine ne primie, da bi se spasli. (2.
Solunjanima 2,9.10)
Neprijatelj naih dua je uvek budan i uvek
nastoji da nas uhvati u svoju zamku da bi nas
unitio. Zato rei Gospodnje upuene nekadanjem Izraelu, upuene su i nama danas: Ne
obraajte s k vraarima i gatarima, niti ih pitajte,
da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog va.
(3. Mojsijeva 19,31)
IMAM ELJU OTII I BITI S HRISTOM
Apostol Pavle, koji je propovedao neznabocima, pisao je iz Rima uoi svog suenja vernima u
Filibi: Kao to ekam i nadam se da se ni u emu
neu postideti, nego da e se i sad kao svagda sa
svakom slobodom Hristos veliati u telu mom, bilo ivotom ili smru. Jer je meni ivot Hristos, a
smrt dobitak. A kad mi ivljenje u telu plod donosi, to ne znam ta u izabrati. A oboje mi je milo,
imajui elju otii i s Hristom biti, koje bi mnogo
bolje bilo, ali ostati u telu potrebnije je vas radi.
(Filibljanima 1,20-24)
Pristalice verovanja u uroenu besmrtnost
due smatraju ovaj tekst najjaim dokazom u
prilog uroene ili prirodne besmrtnosti. Naroito
se pozivaju na reenicu: Imam elju umreti i biti
s Hristom. (Filibljanima 1,23). Napominjemo da
mnogi drugi prevodioci ne upotrebljavaju na
ovom mestu glagol umreti, ve - to je blie
originalnom tekstu - otii ili otputovati. Glagoli
umreti, i otii ili otputovati nemaju u ovoj
161

Pavlovoj izjavi, kao to emo to malo kasnije videti, isto znaenje.

Pristalice verovanja u uroenu besmrtnost
due tvrde da dua ivi u svesnom stanju, odvojeno od tela, posle smrti fizikog organizma, i da
je Pavle oekivao da neposredno posle smrti, kao
besmrtna dua ili bestelesni duh, ode u Boju prisutnost.
Nigde Pavle ne kae da e njegova dua ili
duh otii u asu smrti pred Boga. Re dua ili
duh u tekstu se ne spominju. Njegov odlazak na
nebo odnosi se na celu osobu.
Mogli bismo dopustiti da se izraz umreti i biti
s Hristom ili otii i biti s Hristom - kad bi stajao
sam - shvati kao da verni ve u asu smrti odlaze
pred Boje lice. Ali ovaj izraz ne stoji sam. Ne
smemo graditi neku dogmu na jednom izolovanom iskazu u Bibliji, ve uvek moramo razmotriti
ta cela Biblija ui o nekom predmetu vere. U
ovom sluaju moramo razmotriti ta apostol Pavle
i drugi biblijski pisci ue o smrti i o asu sastanka
s Hristom.
Pre nego to preemo na detaljniju analizu
spornog teksta, moramo neto rei o samoj pozadini teksta.
Prolo je deset godina otkako je Pavle propovedao Jevanelje u Filibi. Na kraju svog treeg
misionarskog putovanja bio je u Jerusalimu napadnut od nekih farisejskih sledbenika koji su
hteli da ga ubiju, ali ga je spasao rimski zapovednik sa svojom etom. Kad su mu ovi ljudi i dalje
pretili smru, zapovednik ga je prebacio u zatvor
u Cezareju, gde je ostao dve godine. Odavde ga
je namesnik Fist, nakon suenja, na njegov zahtev, poao u Rim na vii sud. U Rimu je Pavle bio
uvan u zatvoru odakle je napisao poslanice Efescima, Filibljanima i Koloanima. to se as suenja vie pribliavao, stroi su postajali uslovi u
zatvoru. Ali Pavle nije klonuo duhom. Upravo iz
zatvora pisao je Filibljanima: Radujte se svagda
u Gospodu, i opet velim: radujte se! Ta radost
proima poslanicu Filibljanima. Iz ovog prvog zatoenitva u Rimu Pavle je bio osloboen.
Preimo sada na analizu teksta.
Apostol Pavle kae da e se Hristos proslaviti
u njegovom telu bilo da ivi, bilo da umre. (Filibljanima 1,20). ivot i smrt su ovde, po Pavlu, vezani uz njegovo telo, a ne prvenstveno uz duu ili
duh. U celom tekstu Pavle nigde ne spominje odvojenu duu ili bestelesni duh. Ako bi Pavle
mislio da je njegovo pravo unutranje ja neka
svesna besmrtna dua, koja prilikom smrti ostavlja telo i odlazi Bogu, on bi to kazao negde u svojim mnogobrojnim poslanicama. Meutim, on izriito kae da nije izostavio da pokae volju Boju (Dela 20,27). Meutim, injenica je da on nije
nigde spomenuo da ovek ima besmrtnu duu
ili bestelesni duh.
162

Pavle kae da je za njega ivot Hristos, a

smrt dobitak. U prethodnom stihu on je kazao da
e se Hristos proslaviti u njegovom telu bilo da
ivi ili umre. Ako bude iveo, Hristos e biti proslavljen, a Crkva e od toga imati koristi. Ako bude
umro, Hristos e opet biti proslavljen, i to e biti
dobitak za Hrista i za njega. U kom smislu smrt e
biti dobitak za Pavla? Poznato je koliko je stradanja Pavle podneo kao Hristov svedok. U 2. Korinanima 11,23-27 on sam pie o tome:
Jesu li sluge Hristove? (ne govorim po mudrosti) ja sam jo vie. Vie sam se trudio, vie
sam boja podneo, vie puta sam bio u tamnici,
mnogo puta sam dolazio do straha smrtnoga; od
Jevreja primio sam pet puta etrdeset manje jedan udarac; triput samo bio iban, jednom su
kamenje bacali na me, tri puta se laa sa mnom
razbijala, no i dan proveo sam u dubini morskoj.
Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na
vodama, u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznaboaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu meu lanom braom; u trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i ei, u mnogom
poenju, u zimi i golotinji.
Smru bi se zavrila njegova teka ivotna
borba. Smrt bi za njega bila dobitak, jer bi tada
imao svoj poinak. Za Pavla smrt je znaila prednost ili dobitak - osloboenje od ivotne borbe i
sastanak sa Hristom posle kratkog besvesnog sna
ili poivanja u grobu. Za onoga koji poiva u grobu u besvesnom stanju, razdoblje izmeu asa
smrti i asa vaskrsenja nije nita drugo do tren
oka. Za mrtvoga taj vremenski interval, ma kako
dug bio, ne znai nita. Istog asa kada bude uo
poziv Darodavca ivota, bie u Hristovoj prisutnosti. Tako, u stvari, on ne eka svesno nijedan
trenutak, jer oni koji su umrli, koji spavaju smrtnim snom, nisu svesni proticanja vremena. U tom
smislu smrt je za Pavla znaila dobitak.
Smrt nije trenutak u kome bi se dua pokojnikova ili njegov bestelesni duh sjedinjavao s
Hristom, kako to ue pristalice verovanja u besmrtnost due. Smrt je besvesni san posle koga e,
prilikom Hristovog drugog dolaska, verni vaskrsnuti, a ivi pravednici e se u trenutku oka preobraziti. Tada e verni biti zauvek s Hristom. O tome apostol Pavle pie sledee: Jer e sam Gospod sa zapoveu, s glasom arhanelovim, i s trubom Bojom sii s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnue najpre; a po tom mi ivi koji smo ostali,
zajedno s njima biemo uzeti u oblake na susret
Gospodu na nebo, i tako emo svagda s Gospodom biti. (1. Solunjanima 4,16.17)
Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po
Hristu svi oiveti. Ali svaki u svom redu: prvina
Hristos; a po tom oni koji verovae Hristu o njegovu dolasku; evo vam kazujem tajnu: jer svi ne-

emo pomreti, a svi emo se pretvoriti, ujedanput

u trenutku oka u poslednjoj trubi; jer e zatrubiti
i mrtvi e ustati neraspadljivi, i mi emo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obue u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obue u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obue u neraspadljivost, i ovo se smrtno obue u besmrtnost,
onda e se zbiti ona re to je napisana: pobeda
prodre smrt. (1. Korinanima 15,22.23.51-54)
Jedini put i nain kako moemo doi pred
Hristovo lice i zauvek biti s njime je vaskrsenjem
ili preobraenjem.
Uenje da se sjedinjujemo s Hristom u asu
umiranja putem besmrtne due u suprotnosti je s
jasnim uenjem Boje rei da se zauvek sjedinjujemo s Hristom jedino vaskrsenjem ili preobraenjem.
Kad bi verni odmah u asu smrti ili u nebo,
to bi znailo negaciju jedne od osnovnih biblijskih istina, a to je istina o besvesnom stanju ili
snu umrlih u grobu, koji je mesto tiine, mraka i
neaktivnosti (Propovednik 9,5.6.10; Jovan 11,
11). Ako bi umrli ve bili s Hristom u slavi, kako
bi onda trebalo shvatiti rei apostola Jovana:
Ljubazni! Sad smo deca Boja, i jo se ne pokaza ta emo biti; nego znamo da kad se pokae, biemo kao i on, jer emo ga videti kao to
jeste. (1. Jovanova 3,2) Tek kad Isus bude doao
u slavi, biemo kao on, a ne ranije.
To je bila i Pavlova lina nada: Dalje dakle
meni je pripravljen venac pravde, koji e mi dati
Gospod u dan onaj, pravedni sudija; ali ne samo
meni, nego i svima koji se raduju njegovu dolasku. (2. Timotiju 4,8)
Svi verni oekivali su i oekuju ispunjenje svoje nade u dan Hristovog drugog dolaska. Izuzetak
su Enoh i Ilija, koji su ivi, preobraenjem, uzeti
na nebo, i Mojsije, koga je Gospod ve vaskrsnuo
(Jevrejima 11,5; Matej 17,3). Za sve druge umrle
jedina nada je vaskrsenje. To naglaava i apostol
Pavle reima: Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos
ne usta. A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaa:
jo ste u gresima svojim. (1. Korinanima 15,
16.17) Svedoanstvo Biblije je da je sam Hristos
bio u grobu, da je trei dan vaskrsnuo i da se posle etrdeset dana uzneo na nebo, gde sada posreduje za nas u Oevoj prisutnosti (Jevrejima 7,
23-27). Hristovo vaskrsenje je garancija naeg
vaskrsenja. Do asa vaskrsenja, koje e se zbiti u
dan Hristovog drugog dolaska, verni poivaju u
svojim grobovima.
Pavlov trei izbor - preobraenje
Pavle je bio u dilemi to se tie izbora: iveti
ili umreti. On pie: Za mene je, uistinu, ivot
Hristos, a smrt dobitak. Ali ako mi je dalje iveti
u telu, to za mene znai plod, rad. Ne znam ta
bih izabrao. Pritisnut sam, i to s dve strane. Pavle

je bio pritisnut kao da se nalazi u tesnacu sa

zidovima s obe strane, bez mogunosti skretanja
u desno ili u levo. Sada se pred njim otvara trea
mogunost: on bi eleo otii, ne umreti, i biti s
Hristom. On bi eleo iv doekati Hrista; eleo bi
da bude polignut sa Zemlje u susret Hristu na oblacima; eleo bi putem preobraenja, a ne putem
vaskrsenja da primi besmrtnost.
To bi bilo najbolje. Upravo to izraavaju njegove rei: elim otii i s Hristom biti, to bi mnogo bolje bilo... (Filibljanima 1,23; Bakotiev prevod)
Pavle je dobro znao da verni mogu biti s Hristom samo na dva naina - vaskrsenjem ili preobraenjem. Njegova elja je bila da ne umre, ve
da iv doeka Hrista i da putem preobraenja
primi besmrtnost.
U navedenom tekstu upotrebljen je grki glagol analuo, to znai odreiti, odvezati, kao
to se odvezuje brod da bi otputovao iz luke. Pavlova elja nije bila da postane bestelesni duh, kako su neki shvatili ovaj tekst, ve da iv bude odnesen na oblacima u susret Hristu (1. Solunjanima 4,17). On nije iv doekao ispunjenje ove nade, jer je stradao muenikom smru. Ali on je
umro u veri, oekujui venac pravde, koji e mu
dati Gospod, pravedni sudija, u onaj dan, i ne samo njemu, ve svima koji oekuju Hristov dolazak
(2. Timotiju 4,8).
Za sve verne koji su umrli kao i za apostola
Pavla, ispunjenje njihove nade zbie se vaskrsenjem u dan Hristovog dolaska. Oni se sada odmaraju u grobu od svog truda i ivotne borbe, bez
svesti o proticanju vremena. Jutro vaskrsenja njima e se initi kao da se zbilo neposredno iza njihove smrti. Umreti i biti s Hristom inie im se
kao jedan trenutak, jer vreme provedeno u grobu
za njih nee znaiti nita.
Na osnovu svega to smo izneli zakljuujemo
da je apostolu Pavlu bila strana nauka da se ovekova dua ili bestelesni duh u asu smrti sjedinjuje s Hristom. Biblija odbacuje to uenje. Vaskrsenje ili preobraenje jedini su nain sjedinjenja s
Hristom, i to sjedinjenje zbie se u dan Hristovog
drugog dolaska. Vreme koje mrtvi moraju provesti u grobu moe se potpuno zanemariti. Ono
za njih ne postoji, tako da se moe rei da je za
verne mrtve smrt samo kratak san iza kojega
dolazi jutro vaskrsenja.
Pavlove rei: Uistinu, meni je ivot Hristos, a
smrt dobitak! otkrivaju nam karakter velikog
Hristovog apostola. Njegovi planovi, njegove nade i sve njegove tenje bili su usredsreeni Hristu. On je za sebe mogao da kae: S Hristom se
razapeh, a ja vie ne ivim, nego u meni ivi Hristos. (Galatima 2,20)

163

Koliko je velika razlika izmeu njega i ostalih

ljudi koji se sebino grabe za bogatstvom ovoga
sveta i telesnim uivanjima - i boje smrti!
IZRAZI VEK I VEAN U VEZI S
OVEKOVOM VENOM SUDBINOM
Izrazi vek i vean, kao i doveka, zauvek, u vek vekova esto se pojavljuju u Svetome pismu. Potrebno je da damo objanjenje ovih
izraza, jer u Bibliji oni nemaju uvek isto znaenje.
Izraz vek (grki aion) moe se definisati
kao ivotni vek, a katkada moe znaiti neogranieni period ili beskrajnu venost. Katkada,
meutim, moe znaiti period odreene duine,
kao na izraz vek.
Pridev vean (grki aionios), to pripada
veku ne znai uvek trajati kroz venost. Izraz vean u Bibliji ne znai isto to i beskonaan.
Pravilo razlikovanja
Da bismo pravilno razumeli znaenje prideva
vean, moramo ga uvek posmatrati u vezi s
imenicom kojoj je dodat. Njegovo znaenje zavisi
od imenice koju blie oznauje.
U kojim sluajevima pridev vean oznaava
beskonano trajanje ili beskonano stanje, a u
kojim privremeno trajanje?
Kad pridev vean stoji uz imenicu koja znai
boansko Bie, kad oznaava novi ivot vernih
primljen novoroenjem od Svetoga Duha, kad se
odnosi na domovinu spasenih i na sam spaseni
Boji narod - u tim sluajevima pridev vean oznaava veno ili beskonano trajanje.
Bog je vean i jedini besmrtan: Koji sam ima
besmrtnost, i ivi u svetlosti kojoj se ne moe
pristupiti, kojega niko od ljudi nije video, niti
moe videti, kojemu je ast i drava vena. (1.
Timotiju 6,16)
Isus obeava svojim vernim sledbenicima
veni ivot: Zaista, zaista, kaem vam ko moju
re slua i veruje onome koji me je poslao, ima
ivot veni, i ne dolazi na sud, nego je preao iz
smrti u ivot. (Jovan 5,24)
Ko jede telo moje i pije krv moju, ima ivot
veni. I ja u ga vaskrsnuti u poslednji dan. (Jovan 6,54)
Duh je ono to oivljava; telo ne pomae nita. Rei koje vam ja rekoh duh su i ivot su. (Jovan 6,63)
Veni ivot primamo ve sada verom u Hrista
kao svog Spasitelja i novoroenjem od Svetoga
Duha, a besmrtnost ili neraspadljivost primiemo
u asu vaskrsenja prilikom Hristovog drugog dolaska (1. Korinanima 15,51-55).
Veni ivot nije uroeno svojstvo prirodnog
oveka. Po naem praocu Adamu svi smo nasledili grenu i smrtnu prirodu. Samo onima koji su
164

roeni nanovo od nebeskog Roditelja, od Svetoga

Duha, obean je veni ivot (Jovan 3,3.5; Rimljanima 8,11).
Bog daje oveku ivot. Taj ivot zavisi od
Boga koji je izvor ivota. On ne moe biti nezavisan. Veni inot, koji je Bog obeao svima koji su
sjedinjeni s Njime, je vean samo zato to su takva bia u stalnoj zajednici s Njime. Takav ivot
nije apsolutan, ve uslovan. Otkupljeni e biti
besmrtni, jer e ih Bog stalno drati u ivotu.
Biblija dalje istie da je Boje carstvo veno
(2. Petrova 1,11) i da je zavet Boji vean (Jevrejima 13,20).
Pridev vean nalazi se i uz neke Boje radnje i aktivnosti. Tako Biblija spominje veni Boji
sud, venu kaznu, veno unitenje, veno spasenje. U ovim primerima pridev vean mora se
shvatiti u smislu rezultata ili posledice, a ne kao
veni proces.
Veni sud, koji se spominje u Jevrejima 6,2,
nije vean po trajanju, ve po presudi koja je trajna i nepromenljiva.
Vena kazna, koja se spominje u Mateju 25,
46, je vena po presudi koju je Bog doneo za nepokajane grenike, a to je smrt (Rimljanima 6,
23), a ne veno kanjavanje.
Venom propau bie pohoeni nepokajani
grenici u dan Hristovog dolaska (2. Solunjanima
1,9). Ni tu nije re o procesu kanjavanja, ve o
posledici - a to je propast ili unitenje koje je
veno.
Veno spasenje bie nasledstvo vernih (JevreJima 9,12). I tu mislimo na posledicu, tj. na dar
venog ivota i besmrtnosti koju e jednom zauvek primiti oni koji su u ovom ivotu prihvatili Boga, doiveli novoroenje i ostali verni Bogu do
kraja svoga ivota. Veno spasenje nije veni proces, ve veni rezultat Hristove otkupiteljske rtve
prinete za oveka.
Sada emo navesti nekoliko primera u kojima
pridev vean ima vremensko ili privremeno znaenje.
Aronu je Bog dodelio veno svetenstvo (1.
Dnevnika 23,13). Veno ovde znai dok bude
trajala Aronova loza.
Ako je u staro vreme neki rob dragovoljno
odluio da ostane u kui svoga gospodara, iako je
mogao da ga napusti, on je time izrazio ljubav
prema svom gospodaru i ostao veni rob. (2.
Mojsijeva 21,6). Veni rob ili rob doveka znai
dok bude iv.
Na Jelisijevog slugu Gijezija prela je doveka
Nemanova guba, zato to se polakomio za darovima vojvode Nemana i slagao proroka (2. Carevima 5,27).
Zauvek ili doveka ovde znai da e bolest
guba trajati tako dugo dok bude postojao Gijezije.

Isus je prokleo nerodnu smokvu rekavi da na

njoj ne bude roda doveka (Matej 21, 19). Doveka znai u ostatku njenog postojanja, a ne za
svu venost.
Pokvarene gradove Sodom i Gomor Bog je
kaznio venim ognjem (Judina poslanica, stih 7)
Veni oganj je takav ogan, koji nita ne moe
ugasiti dok ne proguta materiju kojom se hrani.
Tada se oganj gasi. Tamo gde su pekada postojali
gradovi Sodom i Gomor danas js Mrtvo more, a
veni oganj je davno prestao da gori.
Iz navedenih primera zakljuujemo da znaenje prideva vean ne treba traiti u samom pridevu vean (anionios), ve u imenici kojoj je pridev dodat. Ako imenica oznaava neto to je po
sutini veno, onda i pridev vean uz takvu imenicu znai neprekidno trajanje - venost. Ali ako
je pridev vean upotrebljen uz neto to je vremensko, to ima svoj kraj, tada pridev vean znai trajanje u okviru prirodnih, znaenjskih granica
imenice, privremeno trajanje.
Nepokajane grenike eka druga smrt
Boja re jasno ui da je plata za greh smrt,
a dar Boji je ivot veni u Hristu Isusu, Gospodu
naemu. (Rimljanima 6,23) To je biblijska istina.
Uz ivot (zoe), koji je rezultat zajednice s Bogom, uvek se nalazi pridev vean. Vernim Hristovim sledbenicima obean je veni ivot.
Nasuprot nagradi vernima, koja je veni ivot,
Biblija spominje i platu zlima, a to je smrt. Tradicionalno verovanje ui da zle eka veno muenje
u paklu. Koliko je biblijska istina o smrti kao kazni koja eka zle loginija i humanija!
Odakle potie uenje o venim mukama zlih u
paklu? ta je temelj tom uenju? Poreklo i temelj
tome uenju je Platonova nauka o besmrtnosti
due.
Vano je napomenuti da se re dua spominje u Starom zavetu 754 puta, a u Novom zavetu
105 puta, ali se nikada uz tu re ne nalazi pridev
vean. Pojam besmrtna dua nije biblijski pojam. Njega je stvorila grka mitologija. Da ovekova dua nije besmrtna, jasno pokazuje Hristova
izjava: Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a due
ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji moe i
duu i telo pogubiti u paklu. (Matej 10,28)
Uzrok veoma proirenom verovanju da due
zlih ispataju za svoje grehe u venim mukama
pakla velikim delom potie iz pogrenog tumaenja pojedinih biblijskih tekstova koji govore o
kazni namenjenoj zlima. Ovde emo se osvrnuti
na nekoliko takvih tekstova.
Govorei o delima dobroinstva koja su neki
uinili Njemu, u linosti siromaha, a drugi propustili da to uine, i zatim o nagradi i kazni koja

e takve stii, Isus je izjavio: Ovi e otii u muku

venu, a pravednici u ivot veni. (Matej 25,46)
Prevodilac je upotrebio izraz muku venu,
meutim, izvorni grki tekst upotrebljava izraz
kolasin aionion, to u prevodu znai kaznu venu. Prevodilac je zamenio izraz kazna s izrazom
muka pod uticajem svoje teologije. Kazna i kanjavanje nije isto: jedno je svrena radnja, a drugo trajna.
Kazna u navedenom tekstu je suprotna
nagradi, koja je ivot, samo onda ako je ta kazna
smrt. Biblija zaista izriito kae da je plata za
greh smrt (Rimljanima 6,23). Veni rezultat je isti u oba sluaja: za pravedne - ivot; a za nepravedne - smrt.
I sam Isus suprotstavlja nagradu vernima
kazni koja eka zle: Ne udite se tome! Dolazi,
naime, as kada e svi koji poivaju u grobovima
uti njegov glas, te izii iz njih: koji su inili dobro,
na uskrsnue - na ivot; a koji su inili zlo, na
uskrsnue - na propast. (Jovan 5,28,29; prevod
u izdanju kue Stvarnost)
Dok verne eka veni ivot, nepokajane grenike eka smrt ili propast. To je Isusovo uenje.
Biblija ne govori o venom kanjavanju ili o venoj muci, ve o venoj kazni, koja je smrt ili
unitenje.
Uzmimo sada u razmatranje dva naizgled
malo tea teksta iz Otkrivenja 20,10. i 14,9.
Prvi tekst glasi: I avo koji ih varae bi baen u jezero ognjeno i sumporno, gde je zver i
lani prorok; i bie mueni dan i no va vek veka.
(Otkrivenje 20,10)
Prvo to zapaamo jeste da se ovaj tekst ne
odnosi na sve zle, ve govori o avolu, o simbolikoj zveri i lanom proroku. I Isus je kazao da
je veni oganj pripravljen prvenstveno avolu i
njegovim anelima (Matej 25,41). Oganj veni
ili ognjeno jezero spominje se u Otkrivenju 20,
14:
I smrt i pakao (podzemni svet - hades) baeni bie u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt.
Tekst kae da su smrt i podzemni svet (hades - grob) baeni u jezero ognjeno, simbol
potpunog i konanog unitenja, nakon ega sledi
izjava: I smrti nee biti vie. (Otkrivenje 21,4)
Ko god bude baen u jezero ognjeno, bie
uniten - nee vie postojati. Druga smrt je kazna
odreena nepokajanim grenicima. Blaen je i
svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju, kae
Boja re, nad njim druga smrt nema oblasti.
(Otkrivenje 20,6)
Izraz i bie mueni dan i no u vek vekova
spominje se i u tekstu iz Otkrivenja 14,9-11. pa
emo ga u vezi s tim tekstom objasniti.
Ovaj tekst glasi: Ko se god pokloni zveri i
ikoni njezinoj, i primi ig na elo svoje ili na ruku
svoju, i on e piti od vina gnjeva Bojega, koje je
165

nepomeano utoeno u au gnjeva njegova, i

bie muen ognjem i sumporom pred anelima
svetim i pred jagnjetom. I dim muenja njihova
izlazie va vek veka; i nee imati mira dan i no
koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj, i koji primaju ig imena njezina. (Otkrivenje 14,9-11)
Simboli zver, ikona zverina i ig zverin
takoe ukazuju na injenicu da se ovde radi o naroitoj grupi Bojih neprijatelja, koje eka najstranija kazna.
Zadrimo se na izrazu i dim muenja njihova
izlazie vavek veka. Da li ovaj tekst zaista govori
o venim mukama u paklu kako to tvrde pristalice nauke o uroenoj besmrtnosti due? Razmotrimo poblie ovaj izraz.
Izraz dim muenja je pesnika figura koja
se spominje i u Isaiji 34,10. Tu prorok Isaija prorie sudbinu Edoma, neprijatelja Bojeg naroda, i
kae: Nee se gasiti ni nou ni danju, do veka e
se dizati dim njezin, od kolena do kolena ostae
pusta, niko nee prelaziti preko nje do veka. Nego
e je naslediti gem i uk, sova i gavran naselie
se u njoj, i Gospod e rastegnuti preko nje ue
pogibli i merila pustoi. (Isaija 34,10.11)
Prorok nije prorekao beskrajni oganj i veni
dim. To se vidi iz injenice to posle poara o kome se kae da e se njegov dim dizati doveka, zemlja je ostala pusta, ali ipak nastanjena nekim ivotinjama i pticama. Izraz dim e se dizati doveka je pesnika figura - hiperbola.
O onima koji e biti kanjeni smru u jezeru
ognjenom kae se da nee imati mira ni dan ni
no. Znaenje ovoga izraza je da za vreme podpoenja kazne, koja e trajati dok ne nastupi
smrt, nee biti odmora od kazne. I ovaj izraz oznaava ogranieni period koji e imati svoj kraj.
Nelogino je na simbolikim i pesnikim izrazima kao to su dim muenja njihova izlazie
vavek veka i nee imati mira ni dan ni no graditi nauku koja je suprotna jasnom uenju Boje
rei o kazni koja e stii Sotonu i njegove sledbenike. Kazna e biti primerena poiniteljima zla.
Prorok Malahija kae da e u dan Bojeg suda
vena kazna ognjem stii koren i grane - zaetnika zla, avola, predstavljenog korenom, i
njegove sledbenike - predstavljenje granama.
Koren e due goreti od grana. Kad oganj
bude progutao koren i grane, sam e se ugasiti. Veni oganj je takav oganj koji nita ne moe
ugasiti dok ne proguta materiju kojom se hrani.
ivot ili smrt je izbor o kome svako od nas
mora doneti odluku. Bog nam prua mogunost
izbora jer nas je stvorio kao slobodna moralna
bia, pokazuje nam u svojoj Rei put kojim treba
da idemo i obeava nam svoju pomo koja je
kadra da nas osposobi da inimo Boju volju. Na
nama je da se opredelimo:
166

Duh i nevesta govore: doi, i koji uje, neka

govori: doi. I ko je edan, neka doe, i ko hoe,
neka uzme vodu ivota zabadava. (Otkrivenje
22, 17)
DUE POD OLTAROM
U viziji apostola Jovana o sedam peata pojanljuje se izraz due pod oltarom:
I kad otvori peti peat, videh pod oltarom
due pobijenih za re Boju i za svedoanstvo koje imahu. (Otkrivenje 6,9)
esto se ovaj tekst navodi kao dokaz u prilog
tvrdnji da se na Nebu pod rtvenikom nalaze due
onih koji su ubijeni zbog Boje rei.
ta znai izraz due pod oltarom - rtvenikom? Kako treba shvatiti ovu sintagmu? Da bismo pravilno razumeli ovaj izraz, dobro je da ga
razmotrimo u njegovom kontekstu, to jest u vezi
s onim to je reeno u prethodnim peatima.
Jezik u ovim apokaliptikim vizijama je slikovit
i simbolian. U prve etiri vizije (peata) pojavljuju se etiri jahaa. Svaki jaha jae konja drukije boje i predstavlja opis dramatinih dogaaja
koji e uslediti pred Hristov drugi dolazak.
A onda, u petom peatu se kae:
I kad otvori peti peat, videh pod oltarom
due pobijenih za re Boiju i za svedoanstvo koje imahu. I povikae glasom velikim govorei:
dokle, gospodaru sveti i istiniti! ne sudi i ne kaje krvi nae na onima to ive na zemlji? I dane
bie svakome od njih haljine bele, i reeno im bi
da poinu jo malo vremena, dokle se navre i
drugari njihovi i braa njihova, koji valja da budu
pobijeni kao i oni. (Otkrivenje 6,9-11)
U prethodnom peatu spominju se ubice, a
ovde je re o ubijenima, o rtvama, o muenicima.
Kako treba shvatiti izraz due pod oltarom rtvenikom? Isus, Jagnje Boje, prineo je sebe
na rtvu na ovoj Zemlji. Tu su poubijani ili rtvovani mnogi verni Hristovi sledbenici. Zemlja je primila krv muenika (dua tela je u krvi: 3. Mojsijeva 17,11). I krv muenika vapi Bogu za pravednom kaznom, kao to glas krvi Aveljeve vie sa
zemlje k Bogu. (1. Mojsijeva 4,10; Bakotiev prevod).
Simboli petog peata dati su u prvom redu
zato da ohrabre one koji e biti suoeni sa muenikom smru. Oni treba da budu sigurni, i pored prividne trenutne pobede Bojih neprijatelja,
u konanu pobedu svoga Gospoda za koga su
spremni da daju svoje ivote.
Muenici su esto pre spaljivanja na lomai
bili lieni svoje odee i ogrnuti platem na kome
su bili naslikani demoni, dok im je na glavu bila
stavljana visoka kapa sa naslikanim demonima.
Ove haljine pogrde i sramote Hristos zamenjuje

haljinama dostojanstva i asti. I bie dane svakome od njih haljine bele, i reeno im bi da poinu jo malo vremena, dokle se navre i drugari
njihovi i braa njihova, koji valja da budu pobijeni
kao i oni. (Otkrivenje 6,11)
Ovim reima najavljeno je da se progonstva
ne zavravaju sa apostolima i njihovim uenicima.
Vreme nevolje i progonstva za Boji narod i dalje
e potrajati, ali za kratko. Bog e uskoro odbraniti izabrane svoje koji ga mole dan i no. (Luka
18,7)
TA UI OTKRIVENJE O KONANOJ SUDBINI PRAVEDNIH I ZLIH?
Otkrivenje je knjiga o ivotu i smrti. U njoj je
opisana nagrada za verne - veni ivot, i kazna za
zle - vena ili druga smrt.
Kazna koja e stii nepokajane grenike u dan
Gospodnji ili u dan Bojeg gneva bie vena ili
druga smrt. Ve je u Starom zavetu preko proroka Jeremije, Gospod objavio da e doi dan kada
e zli primiti svoju zasluenu platu zaspae
venim snom i nee se probuditi. (Jeremija 51,
57) O toj kazni govori i Hristos u Jevaneljima i
naroito u Otkrivenju preko apostola Jovana.
Dan kazne nad zlima naziva se u Bojoj rei
danom Gospodnjim i danom Bojeg gneva.
Evo kako je u Otkrivenju Jovanovom opisan
taj dan:
I videh kad otvori esti peat, i gle, zatrese
se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vrea od
kostreti, i mesec posta kao krv; i zvezde nebeske
padoe na zemlju kao to smokva odbacuje pupke svoje kad je veliki vetar zaljulja. I nebo se izmae kao knjiga kad se savije, i svaka gora i ostrvo s mesta svojih pokrenue se. I carevi zemaljski, i boljari, i bogati, i vojvode, i silni, i svaki rob,
i svaki slobodnjak, sakrie se po peinama i po
kamenjacima gorskim; i govorae gorama i kamenju: padnite na nas, i sakrijte nas od lica onoga to sedi na prestolu, i od gneva jagnjetova. Jer
doe veliki dan gneva njegova, i ko moe ostati?
(Otkrivenje 6,12-17)
Prilike na Zemlji uoi dana Gospodnjeg i
sam dan Bojeg gneva opisuje i sledei tekst:
I narodi se prognjevie, i doe gnjev tvoj i
vreme mrtvima da se sudi, i da se da plata slugama tvojim, prorocima i svetima, i onima koji se
boje imena tvojega, malima i velikima, i da se
unite oni koji zemlju kvare! (Otkrivenje 11,18Bakoti)
Ovde je oigledno re o Hristovom drugom
dolasku. U dan Hristovog drugog dolaska mrtvi
verni vaskrsnue u neraspadljivom ili besmrtnom
telu, ivi verni u tren oka bie preobraeni u
besmrtno telo, i zajedno s vaskrsnulima bie uzeti
na nebo.

Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po

Hristu svi oiveti. Ali svaki u svom redu: prvina
Hristos; a po tom oni koji verovae Hristu o njegovu dolasku. (1. Korinanima 15,22.23)
Evo vam kazujem tajnu: jer svi neemo pomreti, a svi emo se pretvoriti, u jedanput, u
trenutku oka u poslednjoj trubi; jer e zatrubiti i
mrtvi e ustati neraspadljivi, i mi emo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obue u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obue u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obue u neraspadljivost, i ovo se smrtno obue u besmrtnost,
onda e se zbiti ona re to je napisana: pobeda
prodre smrt. (Korinanima 15,51-54)
ta e biti sa ivim zlima kada Hristos bude
doao?
Izvetaj iz Boje rei kae da e tada nepokajani grenici biti uniteni slavom Hristovog drugog
dolaska.
Kazna koju e ivi zli primiti u dan Hristovog
drugog dolaska nije njihova konana kazna.
Konanu kaznu primie hiljadu godina kasnije
posle osloboenja Sotone iz hiljadugodinjih
okova, kao i vaskrsenjem zlih koji e pod Sotoninim vostvom pokuati da zauzmu novi Jerusalim, koji e, u meuvremenu biti sputen s
neba na Zemlju.
Nadahnuti iskaz o tome kae sledee: I videh
anela gde silazi s neba, koji imae klju od bezdana i verige velike u ruci svojoj. I uhvati adahu,
staru zmiju, koja je avo i Sotona, i sveza je na
hiljadu godina, i u bezdan baci je, i zatvori je, i
zapeati nad njom, da vie ne vara narode, dok
se ne navri hiljada godina; i potom valja da bude
odreena na malo vremena. I videh prestole, i
seahu na njima, i dade im se sud, i due iseenih za svedoanstvo Isusovo i za re Boiju, koji se ne poklonie zveri ni ikoni njezinoj, i ne primie iga na elima svojim i na ruci svojoj; i oivljee i carovae s Hristom hiljadu godina. A ostali
mrtvaci ne oivljee, dokle se ne svri hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blaen je i svet onaj
koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego e biti svetenici Bogu i Hristu, i carovae s Njim hiljadu godina. I kad
se svri hiljadu godina, pustie se Sotona iz tamnice svoje, i iziie da vara narode po sva etiri
kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi na boj,
kojih je broj kao pesak morski. I izioe na irinu
zemlje, i opkolie tabor svetih, i grad ljubazni; i
sie oganj od Boga s neba, i pojede ih. I avo koji ih varae bi baen u jezero ognjeno i sumporito, gde je zver i lani prorok; i bie mueni dan i
no va vek veka. (Otkrivenje 20,1-10)
Postoje dva dana gneva Gospodnjeg u odnosu na zle. Prvi je kad Hristos bude doao po
drugi put kao Sudija svetu (Otkrivelje 19,17-21),
a drugi e biti hiljadu godina kasnije, kad vaskr167

snu svi zli; a Sotona osloboen na kratko i kada

e konano biti uniten sa svojim sledbenicima i
zlim anelima (Otkrivenje 20,9.10).
Ognjeno jezero takoe se spominje dvaput.
Prvi put u vezi s drugim Hristovim dolaskom:
I videh zver i careve zemaljske i vojnike njihove skupljene da se pobiju s onim to sedi na
konju i s vojskama njegovim. I bi uhvaena zver,
i s njom lani prorok koji uini pred njom znake
kojima prevari one koji primie ig zverin i koji se
poklanjaju ikoni njezinoj: ivi bie baeni oboje u
jezero ognjeno, koje gori sumporom. A ostali pobijeni bie maem onoga to sedi na konju, koji
izie iz usta njegovih; i sve se ptice nasitie od
mesa njihova. (Otkrivenje 19,19-21)
Drugi put ognjeno jezero spominje se u vezi s
dogaajima koji se zbivaju hiljadu godina kasnije:
I kad se svri hiljada godina, pustie se Sotona iz tamnice svoje, i izii e da vara narode po
sva etiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih
skupi na boj, kojih je broj kao pesak morski. I
izioe na irinu zemlje, i opkolie oko svetih, i
grad ljubazni; i sie oganj od Boga s neba, i pojede ih. I avo koji ih varae bi baen u jezero
ognjeno i sumporito, gde je zver i lani prorok; i
bie mueni dan i no va vek veka. (Otkrivenje
20,7-10)
Ovde tekst kao da istie razliku u kazni. O
kazni grenika stoji napisano: I sie oganj od
Boga s neba i pojede ih. A o avolu se kae: I
bi baen u jezero ognjeno i sumporno, gde je
zver i lani prorok; i bie mueni dan i no, u vek
vekova. (Otkrivenje 20,9. 10) Sam Isus je rekao
da je oganj veni pripravljen avolu i anelima
njegovim. (Matej 25,41)
O izrazima va vek vekova i veni oganj
Pristalice teorije o venim mukama zlih u paklu pozivaju se najee na tekst iz Otkrivenja
14,9-11. kao na dokaz u prilog istinitosti svoga
stanovita. Taj tekst glasi:
I trei aneo za njim ide govorei glasom velikim: ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj, i
primi ig na elo svoje ili na ruku svoju, i on e
piti od vina gneva Bojega, koje je nepomeano
utoeno u au gneva njegova, i dim muenja njihova izlazie va vek veka; i nee imati mira dan i
no koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj, i koji
primaju ig imena njezina. (Otkrivenje 14,9-11)
O kome govori ovaj tekst i o kakvoj je kazni
ovde re? ta treba imati na umu da bismo pravilno shvatili ovu stranu pretnju?
Prvo to moramo imati na umu sastoji se u injenici da se ovde radi o posebnoj grupi prestupnika - o onima koji su se poklonili zveri i ikoni
njezinoj i koji primaju ig na elo svoje ili na ruku
svoju. Drugo, period trajanja kazne ne spominje
168

se nigde gde se spominje jezero ognjeno (Otkrivenje 14, 10; 20,15; 21,8). Tree, izraz dim
muenja njihova ima svakako simboliko znaenje. Dim je bezoblian ostatak neega to je
izgorelo. Opisujui sudbinu bezbonika, psalmista
David kae:
A bezbonici ginu, i neprijatelji Gospodnji
kao lepota umska prolaze, kao dim prolaze.
(Psalam 37,20)
U Isaijinom opisu sudbine Edoma dolazi najbolje do izraaja simboliko znaenje izraza dim.
O sudbini Edoma prorok kae:
Jer e biti dan osvete Gospodnje, godina plaanja, da bi se osvetio Sion. I potoci e se njezini pretvoriti u smolu, i prah njezin u sumpor, i
zemlja e njihova postati smola razgorela. Nee
se gasiti ni nou ni danju, do veka e se dizati dim
njezin, od kolena do kolena ostae pusta, niko
nee prelaziti preko nje do veka. (Isaija 34,8-10)
Jasno je iz gornjeg teksta da je dim simbol
opustoenja, venog unitenja, vene smrti.
Veni oganj je oganj koji nita ne moe ugasiti, dok ima materije kojom se hrani. Kad oganj
prodere materiju, onda se sam od sebe gasi.
Oganj kojim je Bog kaznio gradove Sodom i Gomor naziva se u Bibliji venim ognjem. Taj oganj
davno je prestao da gori jer je izvrio svoju namenu. (Judina poslanica, stih 7).
Kad bi se zli u ognjenom jezeru morali veno
muiti, Bog bi im posle vaskrsenja morao stvoriti
naroito telo koje bi moglo da podnosi veno
stradanje u ognju. To Bog ne ini.
Biblija odbacuje uenje o venim mukama zlih
u ognjenom paklu iz sledeih razloga:
1. Veni ivot ili besmrtnost je Boji dar vernima. Nepokajani grenici ne poseduju taj dar
(Rimljanima 6,23).
2. Veno muenje ovekoveilo bi greh, stradanje i alost, a Boja re jasno ui da svega toga
na novoj zemlji vie nee biti (Otkrivenje 21,4).
3. Veni pakao predstavljao bi u svemiru
jednu mrlju tokom cele venosti, pa bi izgledalo
kao da je samome Bogu nemogue da otkloni tu
mrlju. Dualizmu e jednom doi kraj. Bog e zauvek otkloniti iz svemira zlo i uzronika zla.
4. Ideja o venom paklu nepomirljiva je s
Bojom ljubavi. Ta ideja prikazuje Boga kao venog osvetnika iji se gnev ne moe stiati. Biblija
ne poznaje takvog Boga. Ona prikazuje Boga kao
Boga ljubavi, milosti, istine i pravde. Ljudska krivica nije beskonana; zato bi onda kanjavanje
bilo beskonano.
Nagrada pravednima nova Zemlja i
veni ivot
Nova zemlja s novim nebeskim Jerusalimom
kao prestonicom, i dar venog ivota bie nagra-

da vernima. Kao to su sadanja nebesa i Zemlja

stvarni, tako e i nova Zemlja i nova nebesa koja
e Bog stvoriti posle perioda dana Gospodnjeg
s njegovim hiljadugodinjim dogaajima biti
stvarnost. Tada e se ostvariti davno objavljeno
proroanstvo:
Jer, gle, ja u stvoriti nova nebesa i novu zemlju, i to je pre bilo nee se pominjati niti e na
um dolaziti. (Isaija 65,17)
Jer kao to e nova nebesa i nova zemlja, to
u ja nainiti stajati preda mnom, veli Gospod, tako e stajati seme vae i ime vae. (Isaija 66,22)
Nova Zemlja bie, zapravo, obnovljeni raj. Slika o novoj Zemlji i povom Jerusalimu, koju nam
prikazuje Otkrivenje, nije mata ve realnost. Evo
kako apostol Jovan opisuje tu realnost:
I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo
nebo i prva zemlja prooe, i mora vie nema. I
ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukraena muu svojemu. I uh glas veliki s neba
gde govori: evo kue Boije meu ljudima, i ivee s njima, i oni e biti narod njegov i sam Bog
bie s njima Bog njihov. I Bog e otrti svaku suzu
od oiju njihovih, i smrti nee biti vie, ni plaa,
ni vike, ni bolesti nee biti vie; jer prvo proe. I
ree onaj to seae na prestolu: evo sve novo
tvorim. I ree mi: napii, jer su ove rei istinite i
verne. I ree mi: svri se. Ja sam alfa i omega,
poetak i svretak. Ja u ednome dati iz izvora
vode ive zabadava. Koji pobedi, dobie sve, i biu mu Bog, i on e biti moj sin. (Otkrivenje 21,17)
I pokaza mi istu reku vode ivota, bistru kao
kristal, koja izlaae iz prestola Bojega i Jagnjetova. Nasred ulica njegovih i s obe strane reke drvo ivota, koje raa dvanaest rodova dajui svakoga meseca svoj rod; i lie od drveta bee za
isceljivanje narodima. I vie nee biti nikakve
prokletinje; i presto Boji i Jagnjetov bie u njemu, i sluge njegove posluivae ga. I gledae lice
njegovo, i ime njegovo bie na elima njihovim.
(Otkrivenje 22,1-4)
Boja prvobitna namera u pogledu Edena bie
sada ostvarena. Cela Zemlja bie raj nastanjen
svetim i srenim biima.
Apostol Jovan i viziji gledao je veliko mnotvo gde stoji pred prestolom i pred Jagnjetom,
obueni u bele haljine, s palmama u rukama, i vikahu jakim glasom: Spasenje je delo naega Boga, koji sedi na prestolu, i Jagnjeta! (Otkrivenje
7,9.10)
Vie nee ogladneti ni oedneti, i nee na
njih pasti sunce, niti kakva vruina. Jer jagnje,
koje je nasred prestola, pae ih, i uputie ih na
izvore ive vode; i Bog e otrti svaku suzu od
oiju njihovih. (Otkrivenje 7,16.17)

Dar Boji vernima na obnovljenoj Zemlji bie

veni ivot.
Zanimljivo je napomenuti da se ivot, kao
Boji dar vernima, spominje petnaest puta u
Otkrivenju. Verni e na obnovljenoj Zemlji biti
ovenani neuvelim vencem ivota (Otkrivenje
2,10); jee rod od drveta ivota (Otkrivenje
2,7); pie vodu iz izvora vode ivota (Otkrivenje
21,6).
Beskonani, veni, besmrtni ivot poklanja
Bog svojoj deci darovima venosti - drvetom ivota, vodom ivota i vencem ivota. Boja vena
namera sa ovekom, epizodom greha za neko
vreme odloena, uskoro e biti ostvarena. Greha
i smrti vie nee biti. Verni e veno iveti u Bojoj prisutnosti.
Boja re nas poziva da se za to nepropadljivo nasledstvo revno pripremamo: Zato, ljubazni,
ekajui ovo starajte se da vas On nae iste i
prave u miru. (2. Petrova 3,14)
I svaki koji ovu nadu ima na njega, isti se,
kao i on to je ist. (1. Jovanova 3,3)
POREKLO VEROVANJA U BESMRTNOST
DUE
Ideja o uroenoj besmrtnosti due starija je
od Platona. Mogli bismo rei da je ona stara koliko je star i na svet.
Biblija ui da Bog nije stvorio oveka ni smrtnim ni besmrtnim, ve s mogunou da postane
jedno ili drugo. Besmrtnost kao Boji dar bila je
prvom oveku obeana pod uslovom poslunosti.
S druge strane, Bog je oveku otvoreno rekao da
ga eka smrt ako prestupi odreenu zapovest.
Boja zapovest je glasila: Ali s drveta od znanja
dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusi
s njega, umree. (1. Mojsijeva 2,17)
Ova zabrana bila je proba ovekovog poverenja, ljubavi i poslunosti Bogu. Na alost, nai
praroditelji prestupili su ovu izriitu Boju zapovest. Poverovali su kuau, avolu, koji im je preko zmije kao svog medijuma rekao: Neete vi
umreti; nego zna Bog da e vam se u onaj dan
kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati
kao bogovi i znati to je dobro, to li zlo. (1. Mojsijeva 3,4.5)
Ova Sotonina la - neete vi umreti - postala
je ve od toga asa lana nada svih onih koji su
prekinuli zajednicu s Bogom, iveli odvojeno od
Njega i bez neposrednih Bojiih Otkrivenja. Vera
u uroenu besmrtnost due temelji se, moemo
rei, na reima velikog varalice, a ne na Bojem
obeanju.
Ideja o besmrtnosti due je obeleje stare
egipatske religije. Prema svedoanstvu grkog istoriara Herodota, vera u besmrtnost due je iz
Egipta preneta u Grku.
169

Homer, veliki grki pesnik, u svojim epovima

Ilijadi i Odiseji pria o podzemlju ili hadu kao
mestu u kome se skupljaju due pokojnika kao
neke sene, ali zanimljivo je istai, on nikada ne
upotrebljava izraz besmrtna dua.
Glavni nosioci ideje o besmrtnosti ljudske due pre grkog filozofa Platona bili su svetenici i
vernici tajnih grkih religioznih kultova, takozvanih misterija - Dionisovih i orfikih; filozof Pitagora i njegovi sledbenici.
U pozadini verovanja u besmrtnost due je
persijski zoroastrizam, ije je glavno obeleje
dualizam, to jest borba dvaju suprotnih principa dobra i zla, svetlosti i tame. Po tom uenju,
svemir je pozornica kosmike drame od koje zavisi i ovekova sudbina. Ova drama nastala je u
sukobu koji se vodi izmeu Ormuzda, principa
dobra i svetlosti, i Ahrimana, principa zla i tame.
Ormuzd je smatran bogom stvoriteljem: nebeski
svet je njegovo carstvo. Ahriman je smatran zlim
duhom, koji razara i unitava. Njegovo prebivalite je svet ispod Meseca, podvrgnut propadanju.
Ljudska tragedija je navodno u tome to se
ovek nalazi u procesu izmeu ovih dvaju svetova. Po svojoj dui, koja je iskra istrgnuta iz nebeske vatre, on pripada gornjem svetu, a po
svom telu pripada niem svetu tame. Spasenje se
navodno sastoji u tome da se ovekova dua
oslobodi veza vidljivog sveta, da napusti svoj telesni zatvor i obredima oienja, spoznajom, askezom i ekstrazom osigura sebi povratak u nebesku domovinu. To je persijski dualizam sjedinjen s verom u besmrtnost due kao svojom posledicom.
Dualizam i vera u besmrtnost due nalazi se i
u mitu o Dionisu-Zagreju (rastrganom), iz koga
vode svoje poreklo i spomenute misterije - Dionisove i orfike.
O Dionisu - Zagreju postoji vie mitova, ali se
najpoznatiji svodi na dualizam dvaju principa, to
je sastavni deo persijske mitologije. Titani, nosioci zla, napadnu Dionisa i ubiju ga. Poto su rastrgli njegovo boansko telo, pojedu ga. Zevs, otac
bogova, da bi osvetio svoga sina Dionisa, spali Titane ognjem munje. Njihov pepeo je rasejan po
Zemlji, i iz njega su se rodili ljudi. Ovaj mit objanjava meavinu iz koje se sastoji ovek - u njemu
je neto od Dionisa, a neto od Titana. On treba
da se oslobodi titanskih elemenata i da se ist
vrati k bogu od koga se jedan deo nalazi u njemu.
Dionisov kult je kod Grka prvi posejao seme
verovanja u besmrtnost due. Dionisov kult veselja i orgijanja, trakog porekla, nastojao je da izazove kod onih koji su u njemu uestvovali natprirodno uzbuenje, neku vrstu transa ili ekstaze.
Ova ekstaza imala je religiozni karakter - dovodila ih je u vezu s biima vieg sveta. Ovim neobinim orgijama dua je imala utisak da se oslo170

baa tela kako bi se sjedinila s boanstvom. Oni

koji su na ovaj nain bili obuzeti ovim svetim ludilom oseali su se kraj boga i u bogu. Iako jo
u svom ogranienom telu, njihove due su uivale
puninu jednog beskrajnog ivota. Upravo u ovoj
tenji da se sjedine s bogom, da se stope s boanstvom, nalazi se klica verovanja u besmrtnost
due. Tu e grka filozofija crpsti potrebne ideje
da bi sagradila metafiziku nauku o boanskoj
dui koja je obdarena venim ivotom.
U orfikom kultu, izvedenom iz Dionisovog,
nalazimo prvi razvijeniji oblik verovanja u besmrtnost due. Orfici su prinosili rtve ispatanja, vrili obredna pranja da bi se oistili od telesne neistote kako bi se dua mogla osloboditi svih telesnih prepreka i iveti boanskim ivotom. Ovaj
kult smatrao je preprekom i kaznom za duu to
to je sjedinjena sa telom i uestvuje u njegovim
instinktima. Pristalice ovog kulta bili su prvi koji
su telo nazivali zatvorom due.
Pod uticajem orfikog kulta i Pitagora prihvata uenje o dui kao pravoj besmrtnoj supstanci
u oveku. Pitagorejci kao etiari u traganju za
savrenstvom prihvatili su u svoje poglede orfiki
uticaj, da je ono pravo u oveku samo dua, koja
je okovana u telu, pa odatle treba da se to pre
oslobodi. Ona e dugim seljenjem kroz razna tela
ljudi i ivotinja to ostvariti i bie ponovo na svojoj
prvobitnoj visini.
Prema Hipolitu, Pitagora je uio da su due
mrtve dok su u telu, zatvorene u njemu kao u
grobu, ali vaskrsavaju i postaju besmrtne kad se
ovek oslobodi tela.
Pitagora ui o zvezdama kao boanstvima i o
srodnosti dua i zvezda. Dok je monistika koncepcija sveta vodila prve grke filozofe da poriu
da su zvezde boanstva i da je dua besmrtna,
dualistika teorija, naprotiv, vodila je pitagorejce
da na osnovu verovanja u boanstvo zvezda izvedu i verovanje u besmrtnost due dokazujui
srodstvo due sa zvezdama slinou njihovog
kretanja. Racionalna dua u nama, tvrde pitagorejci, jeste boanski duh, jer je ona oivljena
istim pokretima kao i vene zvezde, i zato je besmrtna.
Pitagorino uenje o besmrtnosti due, o srodstvu due sa zvezdama, kao i o seljenju due nai
e svog vatrenog pobornika u Platonu, u njegovim filozofskim razmiljanjima i postulatima.
PLATON - GLAVNI POBORNIK IDEJE O
BESMRTNOSTI DUE
Platon (427-347 p.n.e) smatra se jednim od
najveih antikih mislilaca. U mlaim godinama
oduevljavao se poezijom i zanimao za dravnike
poslove, ali pod uticajem svoga uitelja Sokrata,
naroito pod utiskom njegove tragine smrti, po-

svetio se iskljuivo filozofiji sa ciljem da svoja razmiljanja u pisanom obliku ostavi kao batinu
buduim pokolenjima.
Platon je napisao dvadeset i etiri dela. Vei
deo njegovih spisa napisan je u obliku dijaloga
(35 dijaloga i 13 pisama), to je tada u Atini bio
uobiajeni nain raspravljanja. Naunici nisu ni
danas sasvim sigurni koliko ti dijalozi odraavaju
Sokratovo verovanje i verovanje njegovih sagovornika, a koliko su uistinu izraz Platonovog verovanja. Veina smatra da ovi dijalozi predstavljaju
Platonove line poglede.
O besmrtnosti due, o njenoj preegzistenciji,
o seanju due, o jedinstvu due i tela i o njihovom meusobnom uticaju, kao i o delovima due
Platon najvie govori u dijalozima svog zrelog i
kasnog ivotnog doba, u koje se ubrajaju Fedon,
Drava, Fedar i Timej.
Platonov uitelj Sokrat nije verovao u besmrtnost due. ak i Platon u poetku svoga rada dok
je posmatrao svet sa Sokratovog gledita ne govori nigde o besmrtnosti due. Besmrtnost due
bila je za Sokrata, pa i za Platona, pre lepa nada
negoli dokazana istina.
Sokratov savet spoznaj samoga sebe pokrenuo je Platona na razmiljanje o svojoj unutranjoj aktivnosti i da na osnovu tog razmiljanja ustanovi prirodu due i njena svojstva. Unutranje
posmatranje, posmatranje samoga sebe je polazna taka Platonove misli. Ta misao mu otkriva da
u njemu postoji jedna dua koja je znanjem i ljubavlju povezana s venom stvarnou.
Sada Platon preuzima antiku teoriju orfika i
pitagorejaca i odluno izjavljuje da je dua besmrtna i da ona treba da se oslobodi telesnih veza.
Ovo verovanje namee se Platonu s tolikom oevidnou da od njega ini kamen temeljac itave
svoje filozofije, osnovu svoje antropoloke koncepcije i s time u vezi odreuje pravila po kojima
se dua mora vladati da bi se oslobodila svoga
zatvora i vratila Bogu.
Platon svoju veru u besmrtnost due temelji
na veri teologa i mistika iz ranijih epoha. Od njih
preuzima tu veru kao svoj kredo, svoj postulat.
U Platonovom dijalogu Fedon pojavljuje se
prvi put izraz besmrtna dua. Pored izraza besmrtan, koji se u ovom kratkom spisu spominje
sedamnaest puta, spominje se i vie oblika tog
pojma kao nepropadljiv, nerazoriv, nepromenljiv i boanski.
Platon veruje u preegzistenciju due i u njenu
sposobnost da se sea onoga to je gledala u
svom ranijem postojanju, u onom viem, boanskom svetu. Platonova koncepcija o ovekovoj
dui i o njenom seanju temelji se ne njegovoj teoriji o Idejama, koja povlai radikalnu razliku izmeu vidljivog, ulnog sveta, i nevidljivog, razumskog sveta. Prema toj teoriji, pravu realnost i

objektivnost predstavljaju Ideje, a materijalni

svet je sekundaran, izveden tek iz tih Ideja. Na
tom razlikovanju temelji se i razlikovanje koje
postoji u samom oveku, koji se takoe sastoji od
dva dela potpuno suprotnih: iz due i tela. Isti
razlozi koji su navodili Platona da veruje u dualitet
sveta, vodili su ga, takoe, da veruje u dualitet
oveka. Dva principa svemira su i dva principa
koji sainjavaju ljudsko bie.
Tako, iako nije Ideja, ljudska dua je slina
besmrtnim Idejama, dok je telo slino smrtnim
stvarima. Budui da je dua od venosti kao Ideja, ona je starija od tela s kojim se sjedinjuje. Dok
je telo sastavljeno od delova, i zato podvrgnuto
raspadanju, dua je neraspadljiva jer je jednostavna, ne-sloena, kao to su Ideje jednostavne.
Ukratko, dok je telo u svemu slino ulnim stvarima, koje se raaju i umiru, dua je slina svetu
ideja, odakle potie i kuda tei da se vrati. Zato
ovek po prirodi svoje due tei viem svetu, svetu venih realnosti, dok je po svom telu neprekidno vuen ovom ulnom svetu.
Znanje je seanje due na ono to je videla i
doivela u drugim telima - znanje pre naeg roenja. To seanje je dokaz njene besmrtnosti i
preegzistencije.
Platon razmilja i o postanku ljudske due.
ta on o tome kae?
Demijurg (vrhovni razum) stvorio je duu, i to
najpre svetsku duu, a ljudske due nisu nita
drugo nego delovi te svetske due. Glavno obeleje due je da se kree i ivi, i ona je slika venih bogova. Dua je poetak i prvi princip ivota.
U svom spisu Drava Platon kae da se dua
sastoji iz jednog boanskog dela; to je razum, i
dva smrtna dela, a to su apetit i hrabrost. U dijalogu Timej opisuje kako je besmrtni deo due
- razum - nainio sam Demijurg, i to od istih elemenata od kojih je nainio i svetsku duu, a
stvorenim bogovima, kao svojim oruima, Demijurg je poverio zadatak da stvore smrtne delove
due, elju i hrabrost, i telo, u kome ti delovi prebivaju. Sedite boanskog dela due je u glavi, a
smrtnih delova u grudima i trbuhu.
Da bi ovo trihotomno tumaenje due uinio
jasnijim, Platon je u svojoj Dravi uporedio podelu due sa podelom drave, koja je, kae on,
poveana slika oveka. Tako, kao to u dravi
postoje tri klase: upravljai, vojnici, radnici i zanatlije, tako i u dui postoje tri dela: razum, koji
vlada; hrabrost i snaga koji izvravaju naredbe
razuma, i elje. Ove poslednje, protivei se stalno
razumu, dokazuju da u dui postoje dva suprotna
principa. Ali zahvaljujui hrabrosti, ija je uloga
da se potuju naredbe razuma, elje mogu biti
pobeene.
U dijalogu Fedar Platon uporeuje duu sa
zapregom dvaju konja kojima upravlja koija.
171

Koija je razum. Dva konja su dva dela nie due

- hrabrost i elja. Hrabrost doputa da njome upravlja razum, ali elja mu se stalno protivi. Jedan
konj vue napred, a drugi natrag, zato je koijau teko njima upravljati. To je Platonov ovek
(Homo Platonicus).
ta govori Platon o sudbini due? U dijalogu
Fedon opisuje se sudbina due. Posle smrti tela,
sve due idu na sud. iste due dobie kao nagradu nebo, a zle tartar. Nepopravljivi grenici baeni su u tartar - veni zatvor, a i ostali grenici
su baeni u tartar, ali za ogranieno vreme. Kad
se pokaju i okaju svoje grehe, bivaju osloboeni
iz muka koje postoje u tartaru.
Platon govori i o drugoj inkarnaciji ljudske due. Dua moe ui u ivot ivotinje. Prema Platonu, neke ivotinje su degradirane ljudske due.
Due filozofa imaju prednost da se vinu na nebo,
jer se filozof odvaja od zemaljskih interesa i pribliava boanskome.
Platon kae da broj dua odgovara broju
zvezda; svaka dua pripada jednoj zvezdi. Ona
dua koja estito ivi za vreme svoje prve inkarnacije, vratie se posle smrti tela svojoj roenoj
zvezdi. Ali, ako nije estito ivela, morae se opet
inkarnirati, i to ak u ivotinju koja joj je bila nalik
u ravoj prirodi. Proces uzastopnog inkarniranja
trajae dok se dua ne oisti i vrati u oblik prvog
i boljeg stanja.
To je u glavnim crtama Platonova nauka o oveku, njegovoj prirodi i sudbini. Niko nije, zaista,
vie doprineo, i trajnije od Platona, pobedi dualistike antropologije u savremenoj filozofiji. On
je u srce filozofije usadio teoloku ideju o linoj
besmrtnosti due. On, poto je s njome upoznao
filozofe, oiveo je i opet predao teolozima kojima
se ona do danas namee.
Platonovi spisi izvrili su ogroman uticaj ne
samo na Aristotela, Cicerona, Filona i neoplatoniste, ve i na rane crkvene oce, posebno na Origena. Oni su takoe izvrili dubok uticaj na Avgustina i preko njega na skolastiare srednjeg veka, naroito na one iz prvog perioda skolastike.
Platonov postulat - besmrtnost due - Katolika
crkva proglasila je dogmom 1513. godine.
ARISTOTELOVO UENJE O DUI I
AKTIVNOM UMU
Aristotel (384-322. p.n.e) spada meu one
umove kojima se najvie ponosi antika Grka.
Proveo je dvadeset godina u Platonovoj Akademiji u Atini. Posle Platonove smrti dobio je poziv od
Filipa Makedonskog da odgaja njegovog sina
Aleksandra. Kad je Aleksandar krenuo na osvajaki pohod u Aziju, Aristotel se vratio u Atinu i
osnovao svoju filozofsku kolu.
172

Svoja glavna dela napisao je u poslednjem

periodu svoga ivota od osnivanja svoje Peripatetske kole 335. godine do svoje smrti 322. godine.
On je osniva mnogih naunih disciplina: logike, fizike, prirodnih nauka, psihologije, poetike,
retorike, i dr. U poetku svoga rada Aristotel je
bio Platonov prijatelj i sledbenik. Kasnije postaje
njegov kritiar, jer se drao naela da iznad svega
treba stajati uz istinu. uvena je njegova izreka:
Platon mi je prijatelj, ali vei prijatelj mi je istina.
Aristotel je odbacio Platonovu nauku o Idejama, tvrdei da Ideje nisu realnosti ve mentalne
apstrakcije. Ideja postoji u stvari, a ne odvojeno
od nje.
Svoj filozofski sistem Aristotel izgrauje na
osnovu problema odnosa materija i forme. Nasuprot Platonovoj ontologiji objektivnog idealizma, on zastupa jedinstvo forme i materije. Dakle,
sutina stvari - ne moe biti izvan pojedinanog
predmeta, nego je ona uvek data u vezi s njim.
Pojedinani predmet kao supstancija uvek je jedinstvo materije i forme, jer materija bez ikakve
forme uopte ne postoji.
Ovo uenje moramo imati u vidu kada govorimo o Aristotelovom sjedinjenju due i tela. Aristotelova psihologija je u vezi s njegovim sistemom materije i forme, pa je dua forma tela, a
telo materija koju dua kree i oblikuje. Kao to
forma ne egzistira bez materije, tako ni dua bez
tela, iako dua nije telo, nego samo odreenje
tela.
Aristotel definie duu kao prvu entelehiju
(ivotnu snagu) ivota tela, tj. dua je aktivni
princip tela, koje je kao materija samo pasivnost.
Ovo shvatanje o dui kao oivljavajuoj energiji tela, kao i principu koji daje oblik, pokret i
razvitak telu proimajui ga kao princip ivota - u
suprotnosti je s Platonovom teorijom o besmrtnosti due, o njenoj preegzistenciji i o seljenju
due.
Telo nije nita samo po sebi ako nije posrednik preko koga se dua realizuje. Dua se ne
moe zamisliti bez tela, a ni telo bez due. ALi
treba istai da Aristotel deli duu na tri dela: deo
koji se hrani, deo koji osea i deo koji misli (nous). to je Bog u svemiru, to je nous u dui.
U svojoj knjizi O dui (De anima) Aristotel
izlae uenje svojih prethodnika o dui, njenom
sastavu i delovanju, ali nijedno reenje ga potpuno ne zadovoljava. Budui da je dua delotvorna sila, ona mora imati i svoje stepene razvoja,
prema tome u kom ivom biu se nalazi, da li npr.
u ivotinji ili pak u oveku. Taj proces prelaenja
lake je pratiti od nieg stepena prema viem,
zbog ega redosled ispitivanja ide od biljaka pre-

ma ivotinji do ovjeka, a sposobnosti nieg stepena uvek su sadrane u viem.

Aristotel kae da se ivot manifestuje hranjenjem, rastom (kretanjem), percipiranjem i miljenjem. Dosledno tome i biljke ive, i mo njihove due je samo u hranjenju; one provode samo
vegetativni ivot. Dua ivotinja ima pored sposobnosti hranjenja i ivot oseanja, a oveija
dua pored vegetativnog i ivota oseanja ima i
razumnu mo, i razum je ono ime dua razmilja i shvaa (de An. III, 7).
Prema Aristotelu postoje dva uma: pasivni i
aktivni um. Pasivni um uvek je u vezi s materijalnim. On je prazna ploa (tabula rasa) na koju
oseanja upisuju ono to primaju i dua bez njega uopte ne moe misliti. On je prolazan kao i
individuum, a u sebi sadri sve samo kao potencijalno. Za razliku od njega aktivni um je boanskog porekla. On ulazi u oveka spolja, odvojen
je od svega materijalnog, nepromenjiv je i po
svojoj sutini je ista aktualnost (de An, III, 5).
Taj aktivni um sreuje i misaono oblikuje ono
to se na pasivnom umu ispisuje, a kad telo umre, on izlazi iz njega jer je besmrtan. On je zajedniki svim ljudima, i kao to je ruka orue svih
orua, tj. ruka moe napraviti razna orua, tako
je i taj aktivni um forma svih formi, jer nije nastao i vean je. Ovde Aristotel naputa tlo empiriara i vraa se ponovo Platonu.
Aristotel mnogo ne govori o odnosu ta dva
uma, pa je tee odrediti ta je on mogao o tome
da misli.
Ipak Aristotel istie da pasivni um nastaje i
propada zajedno sa telom, pa se uopte ne moe
govoriti o individualnoj besmrtnosti kod Aristotela, jer je aktivni um opti i svima ljudima zajedniki, a nije pojedinana, individualna oznaka
due. Dua je pak samo forma tela, i prestaje
postojati kad telo nestane.
Prema Aristotelu, posle smrti ne postoji nikakva individualna besmrtnost. Evo kako J. Delinger
objanjava Aristotelov stav: Samo boanski um
je besmrtan, ali kako pamenje pripada senzitivnoj dui, i individualno miljenje zavisi samo od
pasivnog uma, sva lina svest mora prestati sa
smru.
Ervin Rohde takoe istie da je Aristotelov
stav da posle smrti ne postoji nikakva individualna dua. Kad ivo bie umre, materija od koje je
ono sastavljeno gubi adaptacije svojstvene ivom
organizmu, i te adaptacije su bile ivot tela. Bez
toga ne moe biti nezavisne supstance. Njegov
oblik, funkcionalna energija ranije ivog organizma, njegova dua, nema vie nikakvog nezavisnog postojanja.
Dua se ne moe posmatrati odvojeno od tela, niti moe postojati odvojeno od tela, kao to
vid ili gledalje ne postoji odvojeno od oka.

Eduard Zeler daje slinu analizu Aristotelovog stava: U svojim ranijim spisima Aristotel
podrava Platonove teorije o preegzistenciji due,
o telu kao zatvoru due i o njenom vraanju posle
smrti u neko vie postojanje. Smatrao je da posle
smrti postoji svest o daljem individualnom postojanju. Ali poto je razvio svoj vlastiti sistem, Aristotel je poeo da sumnja u spomenute teorije.
Smatrao je ljudsku duu kao entelehiju tela, u
ijoj slubi je celo telo. Aristotel izriito odbacuje
besmrtnost due. On je jedino uio da je aktivni
um besmrtan, ali mu je poricao atribut linosti.
Po uenju da je aktivni um boanskog porekla, da ima svoju preegzistenciju, da raanjem
ulazi u oveka, a smru da izlazi iz njega kao neka
boanska sila, Aristotel je u izvesnoj meri ostao
pristalica Platonove nauke.
Aristotelova nauka o aktivnom umu, koji je
nematerijalan i boanski, koji se pridruuje ljudskoj dui spolja, a da se s njome ne stapa, nije
rezultat Aristotelove logike. To je verovatno mitoloki ostatak ili adaptivna verzija Platonove dogmatike.
OD BIBLIJSKE NAUKE O USLOVNOJ
BESMRTNOSTI KA IDEJI O UROENOJ
BESMRTNOSTI
Razmak izmeu poslednje knjige Staroga
zaveta i prve knjige Novoga zaveta esto se
pogreno shvata kao period tiine u kome nije
bilo nikakve literalne delatnosti. To miljenje daleko je od istine. Naprotiv, u periodu nastalom
posle zavretka kanona Staroga zaveta oko 420.
godine pre Hrista, javljaju se apokrifne jevrejske
knjige, mnotvo apokaliptikih i pseudoepigrafskih spisa. Pisci ovih spisa, da bi u svoje vreme
pojaali uticaj svojih poruka, slue se prorokim
jezikom i stilom, a svoje rei stavljaju u usta nekog biblijskog heroja. Tako su nastali spisi pod
nazivom Enohova knjiga, Enohove tajne,
Testament dvanest patrijaraha, Mojsijevo uzaae, Baruhova apokalipsa, itd. Ovi spisi nisu
se sauvali na svom originalnom jeziku koji je u
najvie sluajeva bio jevrejski ili aramejski, ve su
sauvani u grkom ili etiopskom prevodu.
Zato je potrebno obratiti panju na ove apokrifne i pseudoepigrafske spise? To inimo zato
to nam ova dela pruaju uvid u jedan period u
kome nastaju promene u jevrejskom nainu miljenja, u period kada se formiraju novi koncepti.
Ove koncepte mlada hrianska crkva delimino
je prihvatila, a delimino odbacila, i ti koncepti
sve do danas obuzimaju misli teologa.
Jedan od najvatrenije razmatranih problema
bila je eshatologija, to jest pitanje stanja mrtvih,
vaskrsenje, vena sudbina pravednih i nepravednih, ili, ukratko, nauka o poslednjim stvarima.
173

Biblija jasno ui da je Bog stvorio oveka od

praha zemaljskog i da mu je udahnuo dah ivota
(ili duh ivotni) i tako je ovek postao ivo bie ili
iva dua (1. Mojsijeva 2,7). Prilikom smrti duh
ivotni se vraa Bogu koji ga je dao, a telo se
vraa u prah od kojega je nainjeno (Propovednik
12,7). Za vreme smrti do vaskrsenja svi ljudi,
dobri i zli, nalaze se u besvesnom stanju. Grob je
mesto tiine, mraka i neaktivnosti (Psalam 146,5;
Propovednik 9,5.6). oveka ne nadivljuje neka
bestelesna dua ili duh; vrata u budui ivot predstavljena su vaskrsenjem. Bog e vaskrsnuti sve
ljude, pravedni e primiti nagradu - veni ivot ili
besmrtnost, a zli kaznu, a to e biti veno unitenje ili druga smrt (Jovan 5,25-29). Besmrtnost
je Boji dar vernima. To je biblijska nauka o uslovnoj besmrtnosti.
Nasuprot ovoj nauci, pod stranim uticajem,
naroito pod uticajem grke filozofije, kojoj su
Jevreji bili izloeni za vreme Aleksandra Velikog i
njegovih naslednika, u jevrejstvo poinje da prodire nauka o uroenoj besmrtnosti due i iskrivljena nauka o venoj ovekovoj sudbini, koja se
ne temelji na Bojem otkrivenju, ve na ljudskim
spekulacijama. Ta, Bibliji strana nauka, koja potie od Platona, prela je u jevrejstvo preko jevrejske apokrifne i pseudoepigrafske literature, nastale nakon formiranja kanona Staroga zaveta, a
preko ove literature prela je kasnije i u veliki deo
hrianske crkve.
Pre nego to emo govoriti o novom konceptu koji se odnosi na ovekovu prirodu i sudbinu,
koji se javlja u tim spisima, potrebno je da kaemo neto o tim spisima.
Apokrifni spisi (arocrypha, od grke rei sakriven) su spisi nastali poevi od godine 190.
pre Hrista, koje jevrejska crkva nije priznavala
kanonskim, to jest pravilom vere. Ti spisi prvi put
se pojavljuju u prevodu Biblije Starog zaveta na
grki jezik sredinom drugog veka pre Hrista. To je
takozvani prevod Septuaginta ili prevod Sedamdesetorice. Apokrifi su, dakle, bili dodati priznatom kanonu Staroga zaveta iako je bio zavren oko 420. godine pre Hrista. Veliki crkveni uitelj Jeronim preveo je Septuagintu na latinski jezik. Njegov prevod poznat je pod imenom Vulgata. Prema tome, i u Vulgati se nalaze apokrifi
koji su uli u Septuagintu, ali Jeronim im ne pridaje kanonsku vrednost, i zato ih naziva deuterokanonskim spisima za razliku od pravih kanonskih. Katolika crkva na saboru u Trentu 1546.
proglasila je Vulgatu svojom verodostojnom Biblijom priznavi i apokrifima kanonsku vrednost.
Zato je ona to uinila? To je uinila zato jer jedino pomou tih apokrifnih spisa moe odbraniti
novotarije koje su se uvukle u hriansku crkvu iz
neznabotva. Napominjemo da Hristos i apostoli
ne priznaju kanonsku vrednost tim spisima, to
174

zakljuujemo na osnovu injenice to oni te spise

nikada ne navode.
Apokrifne spise moemo podeliti na dva dela:
na starije, u kojima je jo zastupljena nauka o
uslovnoj besmrtnosti, i na mlae, u koje su ule
ideje iz grke filozofije. U starije apokrife spadaju Tobija i Sirahova knjiga, nastale oko 190180. godine pre Hrista. U mlae apokrife ubrajamo Knjige o Makabejcima, Knjigu o Juditi,
Knjigu Jubileja i Solomonovu mudrost.
Koji su to starozavetni apokrifi i drugi pseudoepigrafski spisi u kojima nalazimo elemente
strane uenju kanonskih knjiga?
Tu su najpre etiri Knjige o Makabejcima, od
kojih su prve dve ukljuene u kanon Rimske
crkve. Knjige o Makabejcima nazvane su prema
jevrejskom heroju Judi Makabejcu (umro 161.
godine pre Hrista). Prva knjiga o Makabejcima
opisuje istoriju Jevreja od dolaska na vlast
Antioha Epifana IV, velikog neprijatelja Jevreja,
do smrti Simona Makabejca (135. godine pre
Hrista). Druga knjiga o Makabejcima opisuje isto
razdoblje. Ona opisuje strahote makabejskih
ratova od smrti sirskog kralja Seleuka IV (176.
godine pre Hrista) do pobede Makabejaca nad
Nikanorom (umro 161. godine pre Hrista).
U Drugoj knjizi o Makabejcima nalazimo
uenje o vrednosti molitava i rtava za umrle, zatim uenje o posredovanju umrlih svetih. Pisac
Druge knjige o Makabejcima smatra da Bog ne
zapeaava sudbinu ljudi odmah u asu njihove
smrti, ve se na Njega moe uticati u prilog mrtvima molitvama i rtvama nadivelih pokojnikovih
prijatelja. U toj Knjizi itamo o sledeem postupku: Tu su pod odeom svakog mrtvaca nali
predmete posveene jamnijskim idolima, to Zakon Jevrejima zabranjuje. Tako je svima postalo
jasno da je to uzrok njihove smrti. Zato su svi
stali blagosiljati Gospoda, pravednog sudiju koji
otkriva ono to je sakriveno. Zatim se pomolie
da bi se uinjeni grijeh svima oprostio. Plemeniti
Juda opomenu vojnike da se uvaju isti od greha, jer sad vide ta je zadesilo zbog greha one
koji su pali. Na to je sabrao oko dve tisue srebrnih drahmi i poslao u Jerusalim da se prinese
rtva pokajnica za greh. Uinio je to vrlo lepo i
plemenito delo, jer je mislio na uskrsnue. Jer da
nije mislio da e pali vojnici uskrsnuti, bilo bi
suvino i ludo moliti za mrtve. K tome je imao
pred ovima najlepu nagradu koja eka one koji
usnu pobono. Svakako, sveta i pobona misao.
Zato je za pokojnike prineo rtvu naknadnicu, da
im se oproste gresi. (2. Makabejcima 12,40-45;
Biblija u izdanju kue Stvarnost)
Katolika crkva oslanja se na ovaj tekst kao
na dokaz smatrajui da se molitvama i rtvom
mise moe pomoi duama u istilitu.

Pisac 2. knjige Makabejcima govori i o posredovanju svetaca: Poto je tako svakoga od njih
(Juda) naoruao manje pouzdanjem u titove i
koplja, a vie smelou i pobudnim reima, ispria im verodostojan san, viziju, a oni mu se svi
obradovae. Evo to je video: bivi veliki svetenik Onija, ovek dobar i estit, skroman u ophoenju, blage udi, otmen u govoru, od detinjstva
vian svakoj kreposti, podigao ruke i molio za svu
jevrejsku zajednicu. Zatim se Judi prikazao i ovek vremean i astan, udesna i velianstvena
dostojanstva. Tada Onija progovori: Ovo je ljubitelj svoje brae, koji se mnogo moli za narod i za
sav Sveti grad - Boji prorok Jeremija. Na to Jeremija prui desnicu i Judi preda zlatan ma. Predajui mu ga, ree: Prihvati ovaj sveti ma. Boji je
dar, njime e slomiti neprijatelje! (2. Makabejcima 15,11-16)
Ovde je re o posredovanju umrlog velikog
svetenika Onije i proroka Jeremije za Izrailj.
I ovo je tekst kojim Rimska crkva brani svoju
nauku o posredovanju svetaca koja je u suprotnosti s jasnim uenjem Biblije u kome se naglaava da postoji samo jedan posrednik izmeu Boga
i ljudi - Hristos Isus (1. Timotiju 2,5).
U Knjizi o Juditi, nastaloj izmeu 153-105. godine pre Hrista, nalazi se ideja o venom muenju
zlih. Pisac kae: Jao narodima koji ustanu na narod moj! Bog Svevladar kaznie ih na dan Suda:
poslae oganj i crve u meso njihovo, a oni e u
boli jaukati zauvek. (Judita 16,17)
U 4. knjizi Makabejcima pisac izjavljuje da
pravedni posle smrti odmah dolaze na nebo gde
uivaju blaenstva, a grenike ekaju vene muke. Posle smrti, kae on, Avram, Isak i Jakov e
nas primiti, i svi nai praoci e nas hvaliti. (4. Makabejcima 13,17) Prema ovom piscu, sedam sinova muenika pobone Salomone se ve nalaze
pred Bojim prestolom (4. Makabejcima 17,18).
Zli trpe muenje bez kraja. Okrutnom krvniku
upuene su sledee rei: Ali ti e trpeti zbog
nae okrutne smrti od ruku boanske pravde dovoljno muenje ognjem zauvek. (4. Makabejcima
9,9)
Apokrif Knjiga Mudrosti sadri meavinu istina i zabluda. Tu se naglaava da pravedni odmah posle smrti primaju nagradu, a zli e zauvek
biti uniteni.
Jer je Bog stvorio oveka za neraspadljivost,
i uinio ga na sliku svoje besmrtnosti. A avolovom je zaviu dola smrt u svet, i nju e iskusiti oni koji njemu pripadaju. A due su pravednika
u ruci Bojoj, i njih se ne dotie muka nikakva.
Oima se bezbonikim ini da oni umiru, i njihov
odlazak s ovog sveta kao nesrea; i to to nas naputaju kao propast, ali oni su u miru. Ako su, u
oima ljudskim, bili kanjeni, nada im je puna be-

smrtnost. (Knjiga Mudrosti 2,23 - 3,1-4; Biblija u

izdanju kue Stvarnost)
Zle eka potpuno unitenje: Ubrzo e oni biti
trupla prezrena i ruglo meu mrtvima doveka, jer
e ih Gospod strmoglaviti bez glasa, otrgnue ih
od temelja njihova, sasvim ih opustoiti; na mukama e oni biti i spomen e im propasti. (Knjiga
Mudrosti 4,19)
Neobino je uenje Knjige Mudrosti o preegzistenciji ljudske due. Pisac ove knjige pie:
Ja bijah mladi sretne naravi, i imao sam dobru
duu, ili bolje: jer bijah dobar, uao sam u telo
bez ljage. (Knjiga Mudrosti 8,19.20) Dua se
useljava u telo kao u svoj privremeni stan. To je
Platonovo uenje, koje je ulo u ovaj spis.
Osvrnimo se ukratko i na dve apokaliptike
Enohove knjige. To su pseudoepigrafski spisi. Pisac se slui imenom nekadanjeg heroja vere da
bi privukao panju italaca.
Prva Enohova knjiga, nazvana jo Etiopski
Enoh, nastala je oko 150-60. godine pre Hrista. U
njoj se moe razabrati vie slojeva, nastalih u razliitim vremenskim razdobljima.
O pitanju smrti, vaskrsenja i stanja izmeu
smrti i vaskrsenja postoje katkada protivreni iskazi. To nas ne udi jer je u sastavljanju knjige
sudelovalo vie autora, i ona je pisana u toku dueg perioda. U svom starijem delu je vie u skladu s naukom Staroga zaveta o ovekovoj prirodi i
sudbini. Tu se izriito iznosi nauka o vaskrsenju,
o nagradi pravednih i o potpunom unitenju zlih.
Tu se opisuje i opti Sud. Veni Sud e biti odran, i hulnici e biti svuda uniteni. (Enohova
knjiga 92,16)
Ali, u ovoj Enohovoj knjizi ima i udnih novotarija. U ove spada opis muka prokletih u podzemlju ili eolu. Za ovaj opis mogli bismo rei da
je pretea Danteove Boanstvene komedije, njegovog opisa pakla.
Aneo vodi Enoha po Nebu i Podzemlju. Tu
vidi zatvor anela i mesto muka palih anela
(Enohova knjiga 21,7-10).
Za vreme putovanja dolazi u eol ili podzemlje. Tu vidi rupe, duboke, mrane i iroke, za duhove dua mrtvih, za due sinova ljudskih, koje
se tu skupljaju. uje ih kako vape Bogu, nebeskom sudiji. eol u ovom sluaju nije mesto gde su
mrtvi u besvesnom stanju. Pisac ih prikazuje kao
svesne, koji viu i trae milost. Ovde nepravedni
trpe veliku muku, i bivaju ibani svi koji su zauvek prokleti (Enohova knjiga 22,9-12).
Ova nova i pogrena shvatanja bez sumnje su
poloila temelj za odstupanja od biblijskog uenja koja su se kasnije poela uvlaiti u Crkvu i na
kraju postala slubeno uenje Rimske crkve.
Druga knjiga Enohova ili Enohove tajne je
pseudoepigraf neto razliit od Prve Enohove
knjige, iako obe raspravljaju o istom predmetu.
175

Ovde je Enoh voen kroz deset Neba (poglavlje 2-22). Bog prebiva u desetom Nebu. Raj se
nalazi u treem Nebu, izmeu propadljivosti i nepropadljivosti. Usred raja je drvo ivota. Tu su i
dva izvora iz kojih tee mleko i med, i ulje i vino
(Enohove tajne 8,3-6). Tu je veno nasledstvo
pravednih (9,1).
Zle ekaju strane muke. Na severnom kraju
treeg Neba je pakao, mesto uasne tame, kroz
koju probija samo tanak zraak ognja (10,1-6).
Svuda je oganj i svuda je mrak. U najniem paklu
zli zatvorenici trpe muke, oekujui bezgraninu
osudu (40,12.13). Strane muke su veno nasledstvo zlih. Za ove nema izbavljenja ni pokajanja.
Okrutni aneli primenjuju uasna muenja nad
ovim osuenicima zbog njihovih greha protiv Boga i ljudi. uvari pakla su ivo opisani. Video sam
uvare kljueva pakla gdje stoje pred vratima
pakla kao velike zmije. Njihova su lica bila kao
ugaene svetiljke, oi kao mrani plamenovi, a
njihovi zubi ogoljeli do prsiju. (42,1)
U 2. Enohovoj knjizi izneta je prvi put i teorija o trajanju sveta est hiljada godina, i to na osnovu pretpostavke da svaki dan stvaranja predstavlja hiljadu godina ljudske istorije, sa sedmom
hiljadom kao hiljadu godina odmora. Ova teorija
igrae ulogu u prihvatanju nauke o hilijazmu (hiljadugodinjem carstvu mira) u ranoj hrianskoj
crkvi (Irenej) i u nekim novijim verskim zajednicama.
Ovo je kratak prikaz iskrivljenog uenja ove
jevrejske apokrifne i pseudoepigrafske literature
nadomak pojavljivanja hrianske ere i hrianske crkve. Nauka o svesnom stanju mrtvih izmeu smrti i vaskrsenja, kao i nauka o venom muenju zlih je sada prihvaena i preko ove literature preneta u uenje hrianske crkve od poetka
treeg stolea. Toj promeni mnogo je doprineo i
jak uticaj istoriara Josipa Flavija i filozofa Filona,
koji su takoe prihvatili to uenje.
USLOVNA BESMRTNOST U SPISIMA APOSTOLSKIH OTACA
Apostolskim ocima nazivaju se istaknute crkvene linosti sa poetka drugog stolea od kojih
su neki neposredno poznavali apostole. Meu ove
ubrajamo Klementa Rimskog, Ignacija Antiohijskog, Polikarpa iz Smirne, Papija iz Hijerapolisa,
anonimnog pisca spisa Didahe, Varnavine poslanice, Herminog Pastira i Poslanice Diogenetu.
Klement Rimski je napisao dve Poslanice Korinanima. U Prvoj poslanici Korinanima, napisanoj za vreme cara Domicija, oko 95. godine, nastojao je da pomogne korintskoj crkvi da sredi
svoje unutranje prilike.
176

Druga Klementova poslanica Korinanima je,

u stvari, jedna homilija, koju je trebalo itati u Korintu. Autor te poslanice je nepoznat. Harnak pripisuje tu poslanicu rimskom biskupu Soteru, oko
170. godine posle Hrista.
Klement nigde ne govori o besmrtnosti due
niti o venom kanjavanju. On nije verovao da zli
po prirodi poseduju besmrtnost niti da e je ikada
dobiti. Klement kae da je ovek smrtno stvorenje, koje se sastoji samo od praha i pepela, a njegov je ivot samo ivot od jednog dana.
I kad Klement raspravlja o smrti, to je konana sudbina zlih, on jasno istie da e zli biti
lieni svakog postojanja.
Klement smatra da e samo otkupljeni naslediti besmrtnost. Sve druge nakon vaskrsenja eka
sud i osuda - druga smrt, prestanak postojanja
zauvek. Klement je verovao da je besmrtnost uslovna. Ona e biti dana samo pravednima.
Ignacije Antiohijski, poznat po nadimku Teofor, umro je muenikom smru u Rimu za vreme
cara Trajana, 107. godine posle Hrista. Ignacije je
napisao sedam poslanica: Poslanicu Efescima,
Magneanima, Tralijanima, Rimljanima, Filadelfijanima, Smirnjanima i biskupu Polikarpu.
Ignacije pie da je Hristos umro za nas da bismo verom u Njega mogli izbei smrt.
U Poslanici Rimljanima govori o muenikoj
smrti koja ga eka u Rimu; kae da e biti samleven zubima divljih zveri, koje e postati njegov
grob i da e tada usnuti (smru).
U svojim poslanicama Ignacije nigde ne
spominje pojam besmrtna dua ili neto slino.
On govori o daru venog ivota ili besmrtnosti za
spasene u Hristu i o prestanku postojanja ili propasti onih koji su bez Hrista.
Polikarp, biskup iz Smirne, napisao je kratku
poslanicu Filibljanima, u kojoj ima mnogo citata iz
Novog zaveta. Umro je muenikom smru oko
155. godine posle Hrista.
Prema Polikarpovom miljenju vaskrsenje je
stoer ovekove budunosti. U drugom poglavlju
Poslanice Filibljanima, poto podstie veru u Gospoda Isusa koji je sam vaskrsnuo iz mrtvih, bio
proslavljen i na nebu krunisan, Polikarp govori o
Hristovom drugom dolasku i o naem vaskrsenju
u vezi s njime. On dolazi kao sudija ivima i mrtvima. Njegovu krv Bog e traiti od onih koji ne
veruju u Njega. Ali Onaj koji je Njega vaskrsnuo
od mrtvih podii e i nas ako budemo inili Njegovu volju, hodili putem Njegovih zapovesti i ljubili ono to je On ljubio.
Polikarp istie da e samo pravedni vaskrsnuti u asu Hristovog dolaska, primiti neraspadljivost i imati udela u buduem svetu. Ako smo
Bogu ugodni u ovom svetu, primiemo budui
svet kako je obeao da e nas podii iz mrtvih; i

ako ivimo dostojno Njega, carovaemo s Njime.

(2. Timotiju 2,12)
Polikarp nigde ne govori o venim mukama
zlih u paklu. Na sasluanju pred rimskim konzulom, Polikarp je rekao: Ti mi preti ognjem koji
gori samo zaas, i posle se gasi, a nisi svestan
ognja budueg suda i vene kazne, koja eka
bezbone. emu okleva? Sprovedi to si naumio!
Didahe (znai Uputstva ili Nauka) sastoji se iz tri dela. Prvi deo se sastoji iz pouka koje
treba da prime katekumeni. Tu se govori o dva
puta: o putu ivota i o putu smrti. Drugi deo govori o hrianskim obredima, a u treem se raspravlja o disciplini u crkvi.
U sutini, put ivota vodi spremnosti za drugi Hristov dolazak, vaskrsenju pravednih i venom carstvu. Nasuprot tome, put smrti vodi konanom unitenju nepokajanih grenika. Oni koji
idu putem ivota pokazivae ljubav Boju prema
blinjima, sudelovae u obredu krtenja i Gospodnje veere, koja ukazuje na veni ivot; bie zaokupljeni molitvom i razmiljanjem oekujui
Gospodnji povratak.
Didahe se zavrava nagovetavanjem skorog
Hristovog dolaska. Spis odrava uenje apostola ivot samo u Hristu za pravedne, a vena smrt za
zle.
Varnavinu poslanicu nije napisao apostol Varnava, saradnik Pavlov, ve po svoj prilici jedan
jevrejski hrianin, koji je bio duboko proet alegorijskim Filonovim shvatanjem Biblije. Poslanica
je verovatno napisana u Aleksandriji, oko 130.
godine.
Prvi deo poslanice uperen je protiv judaizma.
U drugom delu svog spisa i Varnava govori o dva
puta - o putu tame i o putu svetlosti.
Objanjavajui put ivota, put svetlosti (19.
poglavlje), Varnava opominje: Ne pristaj uz one
koji hode putem smrti ili tame. A u 20. poglavlju
(Put tame) izjavljuje da je put tame put vene
smrti. On doslovno kae: Put tame je krivudav i
pun huljenja, jer je to put vene smrti s kaznom;
na tom putu su stvari koje unitavaju duu.
Varnavin izraz vena smrt pojavljuje se prvi
put u 20. poglavlju kao sinonim druge ili definitivne smrti. To je vena smrt s kaznom. Ovde se
pravi razlika izmeu kazne liavanjem ivota i
kazne bolom koji oseaju ula. Vena smrt s kaznom oigledno obuhvata bol ili stradanje koje
prethodi smrti, prestanku postojanja bia. Dalje,
u 21. poglavlju Varnava kae: Dobro je stoga da
onaj koji je upoznao sudove Gospodnje koji su
nam objavljeni, hodi u njima. Jer ko ih dri bie
proslavljen u Bojem carstvu; ali ko izabere suprotno (ono to se u prethodnom poglavlju osuuje), bie uniten zajedno sa svojim delima. Jedne
eka vaskrsenje, a druge kazna.

Poginuti sa svojim delima znai vie ne postojati. Varnava kae da dolazi dan kada e biti uniteni Sotona i grenici zajedno sa svojim delima.
Hermin Pastir je zbirka vizija, zapovesti i poreenja napisanih u Rimu oko sredine drugog
stolea. Prvi put se spominje u Muratorijevom
kanonu oko 170. godine.
U Herminom Pastiru takoe je opisan put ivota i put smrti nizom vizija, zapovesti i poreenja. U vizijama se naglaava nagrada vernima
- veni ivot, nasuprot kazne zlima - unitenju.
Blago onima koji ine pravo; oni nee biti nikada
uniteni.
Pravedni imaju ivot; zli nemaju ivota. Herma savetuje svima da imaju veru u Boga i da dre
Njegove zapovesti. Ako budemo imali veru u Njega i drali Njegove zapovesti, dobiemo ivot. Nasuprot tome, kae Herma, ko ini zlo, priprema
sebi smrt. Samo oni koji se boje Boga i dre Njegove zapovesti, imaju ivot u zajednici s Bogom,
a oni koji ne dre Njegove zapovesti, nemaju ivota u sebi.
Kazna zlima bie primerena njihovim gresima.
Uporne grenike eka vena propast, vena smrt.
Oni koji su poznali Boga i videli Njegova mona
dela, a ipak dalje gree, bie dvostruko kanjeni,
i umree zauvek.
U itavoj literaturi apostolskih otaca nigde se
ne spominje da bi dua odmah posle smrti ila u
nebo ili pakao. Mrtvi do asa vaskrsenja spavaju
smrtnim snom. Nigde se ne spominje besmrtna
dua ili besmrtan duh koji bi nadiveo smrt tela.
Apostolski oci veruju da je ovek smrtan, da mrtvi
do vaskrsenja spavaju, da je besmrtnost Boji dar
vernima, a da nepokajane grenike eka potpuno, konano i neopozivo unitenje.
IRENEJ - ISTAKNUTI POBORNIK USLOVNE
BESMRTNOSTI I VELIKI NEPRIJATELJ
KRIVOVERJA
Pri kraju drugog stolea i u prvoj polovini
treeg, u hrianskoj Crkvi koja se sve vie iri,
poinju se primeivati sve znaajnije promene u
njenom karakteru i poloaju.
Crkvi prete velike opasnosti spolja i iznutra.
Spolja su to progonstva od strane rimskih careva,
a iznutra razliita krivoverja. Pored toga, u Crkvu
se poinje uvlaiti, preko ateistikih filozofa koji
su postali hriaii, Platonovo uenje o uroenoj
besmrtnosti due, nasuprot biblijskom uenju o
uslovnoj besmrtnosti.
U to vreme pojavljuje se Irenej, istaknuti zastupnik biblijske nauke o uslovnoj besmrtnosti i
doivotni neprijatelj svih krivoverja, od kojih je
najopasniji bio gnosticizam.
Irenej (130-202) roen je u Maloj Aziji. Bio je
uenik Polikarpa iz Smirne, a kasnije biskup lion177

ski i itave Galije. On spada u red najobrazovanijih i najuticajnijih pre-nikejskih otaca. Irenej je
napisao na grkom jeziku svoje uveno delo u pet
knjiga pod naslovom Protiv krivoverja (Adversus Haereses). U prve dve knjige dat je detaljni
opis kobnog uenja krivovernih sekti sa pobijanjem njihovih apsurdnosti. U ostale tri knjige izneta je prava hrianska nauka kao pravilo vere i
ivota, ali jo uvek sa osvrtom na suprotna uenja gnosticizma.
Irenej se borio protiv gnosticizma kao to se
lekar bori protiv bolesti. Pokazao je da su i Stari i
Novi zavet protiv gnosticizma. Takoe je pokazao
razliku izmeu apokrifnih i kanonskih spisa. Budui da se u to vreme gnosticizam irio kao kuga
po crkvama, Irenej se trudio da omogui svakome da uvidi razliku izmeu pravog hrianstva i
gnosticizma, koji je on ne samo raskrinkao ve
mu je zadao i smrtonosan udarac.
Irenej je svojim uenjem podigao bedem protiv nauke o uroenoj besmrtnosti due. Odbacivi
na osnovu Svetoga pisma paganski postulat o
besmrtnosti due, to je u stvari Platonovo uenje, koje u ovo vreme poinje da se uvlai u Crkvu
preko Atenagore, Tertulijana i Origena. Irenej je
naglaavao da je besmrtnost dar Boje milosti, a
ne neto to bi nam bilo uroeno. Bog je onaj koji
poslunim i vernim daje dar besmrtnosti ili veni
ivot.
Kao rezultat prihvatanja Platonovog uenja o
besmrtnosti due, u Crkvu se poinju uvlaiti dva
potpuno suprotna gledita o sudbini nepokajanih
grenika. Prema Tertulijanovom uenju, o kojem
emo kasnije vie govoriti, zle eka veno muenje u ognjenom paklu; a prema Origenovom uenju, tajanstveni oganj e i zle oistiti, tako da e
na kraju i oni doi u Nebo.
Nasuprot ovim gleditima, Irenej iznosi biblijsko uenje: nepokajane grenike eka druga smrt
ili veno unitenje.
Irenej upotrebljava razliite sinonime da bi
to bolje istakao sudbinu zlih kao onih koji nee
dobiti besmrtnost. Zlima je odreena vena kazna (ne veno kanjavanje) koja se, prema Ireneju, zavrava potpunim prestankom postojanja,
a time e u svemiru prestati sve zlo. Kazna zlih
bie vena po efektu ili posledici. Irenejevi argumenti su slelei: biti lien blagodati postojanja je
najvea kazna, a biti lien te blagodati zauvek
znai pretrpeti venu kaznu.
Irenej je odbacio princip koji je zajedniki platonizmu i gnosticizmu koji velia duu, a potcenjuje tela. Irenej istie oveka kao jedinstveno
bie, kao jednu celinu, i naglaava vaskrsenje tela
i spasenje celog oveka. On je protiv nauke gnostika i Platona da e se samo dua spasiti, i da se
ona spasava oslobaajui se od tela i selei se na
putu ienja u druga tela.
178

Sutina Irenejevog uenja moe se saeti u

sledeem: Isus js drugi Adam. Prvi Adam je iao
putem neposlunosti i postao smrtan. Isus, kao
drugi Adam, pobedio je putem poslunosti da bi
nam dao besmrtnost. Sa tog stanovita Irenej
napada gnostike. Gnostici kau da je telo delo
Demijurga (nieg boga), i zato na njega ne treba
obraati panju, i da je ovek po svojoj prirodi
besmrtan. Irenej, nasuprot tome, istie da je telo
delo istinskog Boga i vitalni ovekov deo i zato i
ono mora biti o otkupljeno. Stoga je Hristos doao u pravom telu da bi u telu putem poslunosti povratio ono to je Adam u telu izgubio putem
neposlunosti.
Irenej u prvoj knjizi svog dela Protiv krivoverja iznosi svoje lino vjeruju, koje je tada
bilo i vjeruju cele Crkve. U tom vjeruju istie
Irenej veru u Trojstvo, u Hristovo utelovljenje, u
Njegov prvi i drugi dolazak. Svojim drugim dolaskom Hristos e izvriti sud nad svima. Zlim i palim
anelima bie dosuena kazna veni oganj, a
pravednima i svetima bie dodeljena besmrtnost.
Njih eka vena slava.
Ovo je bilo verovanje veine Crkve u vreme
kada e se tok reke hrianstva poeti ravati u
dva kraka: jedan krak e predstavljati Atenagora
i Tertulijan s naukom o uroenoj besmrtnosti
ljudske due i venim mukama zlih u ognjenom
paklu, a drugi, Origen, s naukom o optoj obnovi
svega i spasenju svih, pa i Sotone. Tako e se
reka hrianstva poeti udaljavati od svog glavnog korita izvornog toka i tei u sasvim novim
tokovima.
Irenej je bio istaknuti pristalica uslovne besmrtnosti, kao to su to bili pre njega svi apostolski oci, i apologete - Justin Martir, Tacijan, Teofil
Antiohijski, Mileto Sardski i Polikrat Efeski. Irenej
je verovao da je besmrtnost dar Boje milosti.
Besmrtnost e Bog dati vernima prilikom vaskrsenja u dan slavnog Hristovog drugog dolaska.
Irenej ne veruje u veno muenje zlih u ognju
pakla, ve u njihovo konano unitenje, koje Biblija naziva drugom smru. O ovom njegovom verovanju nalazimo mnogo nedvosmislenih izjava u
njegovom spomenutom delu.
Irenej je smatrao da je ovek u Edenu, dok
jo nije sagreio, mogao postii neto to u
poetku nije posedovao. Ali kad je sagreio, ako
odbije da primi Hrista kao svoga Spasitelja i oslobodioca od greha, liava sebe dara besmrtnosti.
Irenej tvrdi da je ovek svojom neposlunou
izgubio besmrtnost, i da besmrtnost ne moe biti
unutranje posedovanje neposlunih. Neposlunou je ovek prekinuo kontakt sa Izvorom ivota, i tako se liio besmrtnosti. Pali ovek je izgubio pristup drvetu ivota i zato je postao smrtan
(1. Mojsijeva 1,22.23).

ovek moe ponovo dobiti besmrtnost kao

dar od Boga jedino u vezi sa Hristom. Ko ima Sina, ima ivot; ko nema Sina Bojega, nema ivota. (1. Jovanova 5,12) Jedinstvo s Hristom je
jedino sredstvo kojim nam se daje besmrtnost.
Besmrtnost moemo dobiti jedino ako smo sjedinjeni s neraspadljivim i besmrtnim Hristom.
Besmrtnost se vernima daje prilikom vaskrsenja u dan Hristovog drugog dolaska. Verni e
ustati u neraspadljivom ili besmrtnom telu, a neverni u raspadljivom ili smrtnom. Prve eka nagrada, veni ivot. a druge sud i vena kazna, a
to je unitenje ili druga smrt.
to se tie nauke o sudbini nepokajanih grenika, Irenejevo uenje je biblijsko uenje. To uenje je potpuno suprotno Tertulijanovom i Avgustinovom, koje e postati sluben stav Rimske crkve. Tertulijan i Avgustin, budui da veruju da ovek ima uroenu besmrtnost, i da i greni vaskrsavaju u besmrtnom telu, dosuuju im veno muenje u paklu, dok Irenej, nasuprot tome, istie
da samo pravedni ustaju besmrtni, dok grenike
eka druga smrt.
ta Irenej misli kad upotrebljava izraz druga
smrt? On taj izraz poistoveuje s izrazom pakao, jezero ognjeno, veni oganj.
Izraz veni (aionion) oganj, jezero ognjeno ili pakao znae isto, i ova su mesta pripremljena za sve otpale - za demone i nepokajane
grenike. I smrt i pakao baeni bie u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. (Otkrivenje 20,14)
Neki su tvrdili da Irenej kad spominje izraz
veni (aionion) oganj misli na veno muenje, a
ne na unitenje. Irenej sistematski podvlai, to
mnogi ne uviaju ili ne ele da shvate, da vena
kazna ne znai isto to i veno kanjavanje. Prva
smrt, posledica Adamovog prestupa, liila je oveka ivota za izvesno vreme, jer svi moramo umreti. Meutim, druga smrt liava grenika venog
ivota, i zato je to vena smrt. Grenici e jednom
zajedno sa svojim gresima biti uniteni, nee vie
postojati. Svemir e opet biti ist. Nee postojati
dualizam - dobro i zlo.
Irenejevo uenje je suprotno i Origenovom
uenju. Origen je pretvorio pakao u veliko istilite u kome e se sve due oistiti i zatim doi u
Nebo. Irenej ne smatra oganj pakla sredstvom
oienja ve sredstvom kazne, sa venom posledicom, a to je smrt, propast, unitenje, prestanak postojanja. Irenej smatra da e veni oganj
spaliti grenike kao to su nekada bili spaljeni Nadav i Avijud, Aronovi sinovi.
Na osnovu iznetoga zakljuujemo da je Irenej
bio najodluniji pobornik nauke o uslovnoj besmrtnosti. On se dosledno drao biblijskog uenja
o oveku, o njegovom poreklu, prirodi i sudbini.
Smatrao je da je veni ivot Hristov dar vernima,
jer su oni u stalnoj vezi s Njime, koji je izvor i-

vota. Verni e primiti besmrtnost u dan vaskrsenja.

to se tie vene sudbine nepokajanih, Irinej
ne veruje i ne ui da e se oni veno muiti u opnju pakla, niti da e se u ognju pakla oistiti i na
kraju spasiti. On ui da nepokajane grenike eka
vena kazna, a to je druga smrt.
ATENAGORA - PRVI ZASTUPNIK UENJA
O BESMRTNOSTI DUE MEU
HRIANSKIM APOLOGETIMA
Poevi s Atenagorom (127-190 n.e) pojavljuje se meu hrianskim apologetima novi pogled
na ovekovu prirodu i sudbinu - uenje o uroenoj besmrtnosti due. To uenje naroito e razviti Tertulijan iz Kartage (umro oko 240), koji e ga
povezati s naukom o beskrajnom muenju zlih u
ognjenom paklu.
Meu predstavnicima hrianske misli iz poetka treeg stolea moemo razabrati tri razliita pogleda na ovekovu prirodu i sudbinu. Tu su
na prvom mestu, kao najstariji pravac, zastupnici
nauke o uslovnoj besmrtnosti. Ovde spadaju apostolski oci, apologeti Justin Martir, Tacijan, Teofil
Antiohijski, Melito Sardski, Polikrat Efeski i Irenej
i hrianski pisci Novacijan i Arnob.
Zastupnici drugog pravca ili druge kole su
Atenagora i Tertulijan. Oni ue da ovek poseduje neumrlu duu, i da e se grenici zbog svojih
greha muiti u venom paklu. Ovaj pogled odraz
je Platonovog uenja i on e postati dominantni
stav Crkve, potiskujui sve vie biblijsku nauku o
uslovnoj besmrtnosti.
U trei pravac ili u treu kolu spadaju oni koji
zastupaju nauku o univerzalnoj restauraciji ili obnovi. Oni ue da e se na kraju, nakon to budu
oieni tajanstvenim ognjem, svi spasiti, pa i
sam avo. Zaetnik ovog uenja je Origen, a njegovi sledbenici su Euzebije Cezarejski, Bazil Cezarejski, Grgur iz Nise, i dr.
U ovom i u sledeem poglavlju pozabaviemo
se glavnim predstavnicima drugog teolokog
pravca, a zatim emo govoriti o Origenu kao glavnom predstavniku uenja o sveoptoj restauraciji
ili sveoptem spasenju.
Atenagora se rodio u Atini. Dobro je poznavao
grku nauku, a naroito Platonovu filozofiju. Prihvativi hriansku veru, postao je uitelj vere,
katiheta u Aleksandriji.
Atenagora je napisao dva dela: Apologiju ili
Odbranu (oko 177) i traktat O vaskrsenju (oko
187). U svojoj Apologiji, upuenoj caru Marku
Aureliju i njegovom sinu Komodu, odbacuje tri
lane optube neznaboaca protiv hriana: da su
hriani kanibali (da na svojim sastancima jedu
decu i piju njihovu krv), da su ateisti i nemoralni.
Atenagora je ne samo pobijao ove optube ve je
179

nastojao da pokae da su hrianstvo i platonizam u osnovi saglasni i da je hrianstvo ve

prihvatilo najvanije elemente Platonove filozofije.
Atenagora sebe smatra hrianinom i filozofom. U svojoj Apologiji (Odbrani) jo otvoreno
ne zastupa koncept o uroenoj besmrtnosti. No u
trideset i prvom poglavlju njegove Odbrane nalazi se njegova prva izjava o ivotu posle smrti
onih koji tee Bogu i koji nastoje da budu bez
mane i besprekorni. Poto je izjavio da je Bogu
sve poznato, dodaje: Uvereni smo da kada budemo osloboeni sadanjeg ivota, da emo iveti boljim ivotom, boljim od sadanjeg ivota,
nebeskim, a ne zemaljskim, budui da emo biti
blizu Boga, s Bogom, osloboeni svih promena ili
stradanja u dui.
Govorei o sudbini grenika, Atenagora kae
da grenike eka oganj. Zatim dodaje: Jer nas
Bog nije nainio kao ovce ili stoku, kao neki nusprodukt, da bismo morali poginuti ili biti uniteni. Sudbina grenika je gora od unitenja.
U trideset i estom poglavlju svoje Odbrane
izjavljuje da e naa tela prilikom vaskrsenja biti
opet rekonstruisana. Nasuprot onima koji tvrde
da sa raspadanjem tela propada i dua, i da nema
vaskrsenja, Atenagora veruje u vaskrsenje tela i
izjavljuje da e telo biti kanjeno zajedno s duom.
Pitanje ovekove prirode i sudbine, dotaknuto
u Odbrani, Atenagora je opirnije izneo u svom
spisu Vaskrsenje mrtvih.
Njegova je teza da je Bog stvorio oveka da
ivi. Boji cilj je bio, tvrdi Atenagora, da ovek
ivi, a Boja vrhovna namera se ne moe osujetiti. Nemogue je, uporno tvrdi Atenagora, da ovek ne ivi. Zato svi ljudi moraju iveti veno,
dobri i zli, sreni i bedni.
Atenagorina tvrdnja da e svi ljudi veno iveti poiva na pretpostavki da je Bog stvorio oveka besmrtnim. Za tu tvrdnju ne navodi nikakav
biblijski dokaz, ak ne spominje ni Hristovo vaskrsenje kao jamstvo naeg vaskrsenja.
ovek se, prema Atenagorinom uenju sastoji od due i tela. Oboje moraju biti sjedinjeni da
bi ovek iveo. Prilikom smrti telo se raspada.
Stanje izmeu smrti i vaskrsenja slino je besvesnom stanju oveka za vreme spavanja. Tek se
vaskrsenjem nastavlja ivot.
O vaskrsenju ovako pie: Ista sila moe ponovo ujediniti ono to je razjedinjeno, podii ono
to je oboreno, obnoviti i pozvati mrtve u ivot, a
raspadljivo preobraziti u neraspadljivo.
Atenagora uporeuje stanje mrtvih sa snom,
nazivajui besvestan san bratom smrti.
Oni koji su mrtvi i koji spavaju podvrgnuti su
slinom stanju, barem to se tie tiine i odsut180

nosti svesti o prolom i sadanjem, ili o samom

postojanju i svom ivotu.
Vaskrsenje je potrebno da bi ovek primio nagradu ili kaznu za ivot koji je vodio u zemaljskom
ivotu. Ako bi se sa smru sve ugasilo, logini rezultat takvog uenja vodio bi ateizmu; i ako bi samo dua bila besmrtna, tada sud ne bi bio pravedan.
Atenagora pripisuje besmrtnost i dobrima i
zlima, i jedni i drugi e se vaskrsenjem odenuti
neraspadljivou, to je u suprotnosti s uenjem
apostola Pavla koji kae da e samo mrtvi pravedni ustati u novom, neraspadljivom telu (1. Korinanima 15,42-44; Rimljanima 2,6-8).
Platon smatra telo zaprekom, zatvorom i prokletstvom za duu. On odbacuje telo kad dua
umre. Ali Atenagora kao hrianin u svom razmiljanju dodaje neto novo. Za njega je telo zaista
vaan ovekov deo. Telo, prvobitno stvoreno da
bude besmrtno, postalo je Adamovim grehom
smrtno. Ali Atenagora smatra da e prilikom vaskrsenja sva tela - zlih i pravednih - primiti svoju
prvobitnu besmrtnost. Pavlov opis vaskrsenja
pravednih, slavna promena i besmrtnost koja se
daje pravednima da bi ih osposobila za veni
ivot, primenjuje se sada, po Atenagori, da opie
i vaskrsenje nepravednih.
Smrtno telo, pie Atenagora, mora se odenuti besmrtnou i neraspadljivou da bi moglo
podneti veni bol.
Atenagora ne govori o venim mukama zlih u
ognjenom paklu. O tome e uiti Tertulijan i kasnije Avgustin. On takoe ne ui da e zli kad okaju svoje grehe i kad se oiste biti spaseni i uivati
veno blaenstvo s pravednima. Tu e nauku zastupati Origen i kasnije njegovi sledbenici: Euzebije Cezarejski, Bazil Cezarejski i dr.
Atenagora je Platonov sledbenik to se tie
nauke o besmrtnosti due s tom razlikom to Platon smatra duu zarobljenom od strane tela, koje
smru propada, dok dua dalje ivi. Atenagora,
meutim, smatra da ovek, kao Boje stvorenje,
postoji samo dok su dua i telo sjedinjeni. Poto
je Bog stvorio oveka da ivi, onda mora i telo da
vaskrsne, i tako opet doe do sjedinjenja due i
tela. To je glavno Atenagorino uenje.
TERTULIJAN - PROPOVEDNIK NAUKE O
VENIM MUKAMA ZLIH
U treem stoleu Kartaga postaje centar hriana severne Afrike. Tu je najverovatnije prevedena i prva Biblija na latinski jezik - Vetus Latina
(stari latinski prevod). Ovde je nastala prva hrianska literatura na latinskom jeziku. Tu je najpre
grki jezik bio zamenjen latinskim.
Tertulijan i Kiprijan su najistaknutiji predstavnici severne Afrike u treem stoleu. Oni su

ujedno prvi veliki hrianski pisci koji su pisali

latinskim jezikom.
Tertulijan (160-240), obdaren sjajnim umom
rodio se u Kartagi od neznaboakih roditelja.
Zavrio je prava u Rimu. Vrativi se u Karatagu
kad mu je bilo oko 40 godina, prihvatio je hriansku veru, privuen hrabrou muenika i svetim ivotom hriana.
Tertulijan je bio prvo verouitelj, zatim svetenik i najzad biskup crkve u Kartagi. Bio je najplodniji pisac svoga vremena i smatra se osnivaem i ocem latinske teologije.
Tertulijan je autor veeg broja apologetskih,
teolokih, polemikih i asketskih dela, pisanih veim delom na latinskom jeziku. Bio je neustraiv
borac protiv neznabotva, farisejstva i jeretika.
Uvek je bio angaovan u duhovnoj borbi.
Nekoliko godina poto je postao svetenik,
Tertulijan je priao montanistikom pokretu. To je
uinio zbog labavosti discipline u Rimskoj crkvi.
Montanisti su nastojali da obnove apostolsko
hrianstvo. Osuivali su pijanstvo, deranje i
razvrat. Preporuivali su celibat kao reformu i
reakciju na nemoral u velikoj crkvi. Oekivali su
izlivanje Svetoga Duha i skori kraj sveta.
U svom delu Apologetika (Odbrana vere),
napisanom oko 197. godine i upuenom rimskim
vlastima, on tvrdi da su hriani dobri graani,
koji odbijaju da oboavaju cara zato to su monoteisti. U polemikom spisu Protiv krivoveraca
istie katoliki princip o tradiciji i autoritetu Crkve,
porie jereticima pravo da tumae Bibliju smatrajui da je Biblija vlasnitvo Crkve i da ga samo
ona moe i ispravno tumaiti.
Razmotrimo malo blie dva njegova uenja
koja se odnose na ovekovu prirodu i venu sudbinu - uenje o dui i o venim mukama zlih.
Tertulijan je izgleda prvi formulisao nauku o
traducijanizmu - uenje da dua deteta, prilikom roenja, proistie iz due oeve, a da se ne
stvara tek pri roenju tela. Za njega je dua izrazito razliita od tela, i ona je besmrtna. Tertulijan
je prvi tvrdio da e muenje zlih biti veno, kao
to e i srea spasenih biti vena.
U svom delu O dui iznosi svoje poglede o
poreklu, prirodi i sudbini ljudske due. Ui da dua ima neku vrstu tela, ne pokuavajui da to
Biblijom dokae. Delo O vaskrsenju tela pisano
je protiv jeretika koji su proricali vaskrsenje tela. U tom delu najsnanije se izraava Tertulijanovo shvatanje o besmrtnosti due i o venim
mukama zlih. Tu on nastavlja misao Platona i
svog prethodnika apologete Atenagore.
Na emu temelji Tertulijan svoje uenje o besmrtnosti due i venim mukama zlih?
Tertulijan se pre svega poziva na Platona, a
ne na Bibliju. Neto je poznato samo po sebi.
Mnogi, na primer, veruju u besmrtnost due, svi

veruju da ima Boga. Ja, dakle, mogu upotrebiti

Platonovo miljenje. On kae: Sve su due besmrtne.
Ipak Tertulijan odbacuje Platonovo uenje o
preegzistenciji due - to jest uenje da su due
neroene i nestvorene, i da prema tome postoje
od venosti. Tertulijan ui da su due stvorene
supstance koje imaju poetak u vremenu. Jer
kad mi priznajemo da je dua proizala iz Bojeg
duha, time joj pripisujemo poetak. To Platon ne
priznaje dui, jer on kae da je dua neroena i
nenainjena.
Poto je dua jednom roena i stvorena, ona
sada poseduje ivot koga vie ne moe biti liena, ui Tertulijan. Dua vie ne moe umreti ili ne
postojati. To vai za due pravedne i zle, spasene i osuene.
Tertulijan se poziva na 1. Mojsijevu 2,7. kao
na dokaz o besmrtnosti due. Ovaj tekst glasi: I
stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskoga
i dunu mu u nos duh ivotni i posta ovek dua
iva. Tekst ne kae da je Bog udahnuo oveku
besmrtnu duu, ve mu je udahnuo dah ivota, pa je tako ovek postao dua iva ili ivo bie.
Tertulijan misli da se iza izraza iva dua krije
besmrtnost, ali ne primeuje da Biblija izraz iva
dua primenjuje i na nia stvorenja (1. Mojsijeva
1,20.21).
Govorei o dui, Tertulijan daje o njoj sledeu
neobinu definiciju: Mi dakle smatramo da dua
proistie iz Bojeg daha, da je besmrtna, da ima
telo, oblik, da je jednostavna po supstanci, da je
po svojoj prirodi razumna, da moe razvijati svoje
moi na razliite naine, da je slobodna u svom
odluivanju, podlona promenama, obdarena instinktom predoseanja i da se razvila iz jedne
prvobitno stvorene due.
Napor da sjedini ljudsku filozofiju s boanskom istinom odveo je Tertulijana u beznadnu
zbrku. Po njemu, dua je nalik na Boga, ali je u
isto vreme podlona promenama kao i svako drugo vremensko stvorenje. Ipak, ovek ima besmrtnost nalik na Boga i u neku ruku je i sam deo boanske supstance, tvrdi Tertulijan.
Da bi dokazao da je dua besmrtna i telesna,
Tertulijan se poziva i na svedoanstvo jedne montanistike proroice iju viziju doslovno citira. O
toj viziji ovako pie: Poto se narod posle svete
slube raziao, ona nam je priala ta joj je bilo
pokazano u viziji. Izmeu ostaloga, rekla je ona,
pokazana mi je dua u telesnom obliku, i u onome to mi je bilo pokazano, bio je duh. To nije bilo neto prazno, ve neto to bi se rukom moglo
uhvatiti, neto prozirno i eterike boje; neto potpuno nalik na ljudsko bie.
To je Tertulijanovo shvatanje o dui i temelji
na kojima poiva to shvatanje.
181

Tertulijanovo uenje o venim mukama

grenika u paklu temelji se na dvema filozofskim
pretpostavkama: na Platonovoj ideji o besmrtnosti due i na paganskoj ideji o takozvanom tajnom ili boanskom ognju, ognju koji veno gori, ali ne spaljuje svoje rtve, ve ih obnavlja.
Ovim dvema pretpostavkama Tertulijan dodaje i neke biblijske tekstove kojima izvre smisao
da bi podupro svoje gledite.
Tako, na primer, govori o nepropadljivosti zlih
u paklu. Meutim, Biblija izraz neraspadljivost ili
nepropadljivost upotrebljava samo u vezi sa
spasenima. Apostol Pavle upotrebljava taj izraz
kad govori o vaskrsenju pravednih (1. Korinanima 15,42-44.50.52.53-54) i kad duhovnu trku
hrianina uporeuje s trkom olimpijskih trkaa:
Svaki pak koji se bori od svega (loeg) se
uzdrava: oni dakle da dobiju raspadljiv venac, a
mi neraspadljiv. (1. Korinanima 9,25)
I apostol Petar govori o neuveloj i neraspadljivoj batini koja se uva na nebesima za
verne (1. Petrova 1,4). Tu batinu Bog e dati kao
dar onima koji su nanovo roeni ne od semena
koje trune, nego od onog koje ne trune, reju ivoga Boga, koja ostaje doveka (1. Petrova 1,23).
Tertulijan takoe pogreno primenjuje izraz
besmrtan na zle, dok Biblija taj izraz upotrebljava jedino u vezi s Bogom (1. Timotiju 6,16) i sa
svetima koji e se prilikom vaskrsenja obui u
besmrtnost, tj. koji e tek prilikom vaskrsenja primiti besmrtnost (1. Korinanima 15,53).
Tertulijan takoe citira Isusove rei: I ne
bojte se onih koji ubijaju telo, a duu ne mogu
ubiti; nego se bojte onoga koji moe i duu i telo
pogubiti u paklu. (Matej 10,28)
Ovaj tekst jasno ui da e telo i dua zlih biti
uniteni i da e prestati da postoje. Tertulijan ne
prihvata ovo gledite. On ui da ubiti, pogubiti u paklu nije kazna i zato smatra da ovi izrazi
znae neto drugo: smrt znai vena beda, a
ubiti ili unititi, veno ubijanje i veno muenje.
Tertulijan je razmiljao na sledei nain: Prestanak ivota za onoga koji bi mogao veno postojati nije kazna! Tertulijan razlikuje unitenje
od kazne, smatrajui da unitenje nije kazna.
On smatra da biti ubijen, biti uniten, biti
spaljen nije kazna. Biti lien venog ivota Tertulijan ne smatra kaznom, zato je bio primoran da
menja jasni smisao Biblije - smrt je proglasio ivotom u venoj bedi, a unitenje venim muenjem, venim ubijanjem.
Tertulijan je znao da pojedine rei u Bibliji koje prikazuju kaznu grenika imaju odreeno i doslovno znaenje. Ali zbog svoje teorije o venom
muenju zlih Tertulijan te rei nije mogao da upotrebi u doslovnom, pravom znaenju. Zato im je
promenio smisao da bi poduprle njegov pogled.
182

Ali, naravno, svaka teorija koja iziskuje takvo menjanje jezika i smisla Biblije oigledno je nebiblijska.
Kazali smo da se Tertulijanova koncepcija o
venim mukama temelji na dva shvatanja: na
Platonovoj ideji o besmrtnosti due i na neznaboakoj ideji o tajnom ili boanskom ognju,
koji, iako saie, ne spaljuje, ve obnavlja,
nanovo stvara.
Tertulijan pie da su zli odreeni na kaznu
venog ognja, koji po samoj svojoj prirodi neposredno slui njihovoj neraspadljivosti. Filozofi
su upoznati, kao i mi, o razlici koja postoji izmeu
obinog ognja i tajnog ognja. Obian oganj po
svojoj nameni veoma se razlikuje od ognja primenjenog u boanskoj kazni, jer taj tajni oganj
ne spaljuje ono to saie, ve dok saie, u isto
vreme i obnavlja.
Tertulijan opisuje vene muke osuenih u
svom spisu Prizor. Taj opis nadmauje opis pakla svih njegovih prethodnika. On ne pokazuje nimalo saaljenja prema patnicima koji se mue
milionima godina, a da se nimalo ne pribliavaju
kraju svoje agonije. Najgore je to to on ini Boga
autorom tih patnji. Ovo uasno shvatanje pretvara Boga ljubavi u okrutnog muitelja koga e veno proklinjati njegove bezbrojne rtve. To nije
drugo nego manihejski dualizam - vena koegzistencija dobra i zla. Ako bi to bila istina, onda bi
saaljenje, uas, strah i bol iskljuivali svako nebesko bie, jer bi greh bio ovekoveen.
Biblija jasno ui da je plata za greh smrt, a
dar Boji je ivot veni u Hristu Isusu. (Rimljanima 6,23) Tertulijanovo uenje o venim mukama zlih u paklu, pored sve svoje okrutnosti i neloginosti, prokrilo je sebi put u Katoliku crkvu i
do danas se kao dogma odralo u njoj.
KLEMENT ALEKSANDRIJSKI I ORIGEN ZASTUPNICI NAUKE O OPTOJ OBNOVI
Klement Aleksandrijski (150-220) roen je od
nehrianskih roditelja, verovatno u Atini ili
Aleksandriji. Postavi hrianin, Klement je putovao po Grkoj, Italiji, Izraelu, Egiptu i Istoku traei istinu kod najslavnijih uitelja svoga vremena.
Vrativi se u Egipat, u Aleksandriju, doao je
pod uticaj Pantena, uitelja katihetske kole u
tom gradu. Tu je Klement postavljen za prezvitera
i zatim je nasledio Pantena kao direktor katihetske kole (oko 190. godine).
U Aleksandriji je Klement napisao svoja glavna dela po kojima je postao slavan, a to su:
Saveti neznabocima (Protrepticus), Instruktor (Paedagogus) i Stromata ili Miscellanies (grka re koja znai ilim ili skup raznolikih stvari).

to se tie uenja o ovekovoj prirodi i sudbini napominjemo da u svojim ranijim delima Klement ne govori o dui kao besmrtnom delu oveka. To je u to vreme bilo gnostiko i platonistiko
gledite. Ali u svojim poslednjim spisima, naroito u Stromatama, ui da je dua besmrtna i ak
priprema put Origenovom restitucionizmu, uenju
da e na kraju sve due biti spasene, ak i demoni.
Klement Aleksandrijski je prvi uio da je sve
kanjavanje namenjeno dui kao lek s ciljem da
se obnovi i ozdravi. Bog ga upotrebljava, kae on,
da reformie i oisti ljude posle smrti kad dua,
odvojena od tela, nije vie spreavana telom. Kao
potvrdu za to Klement navodi Petrov izvetaj da
je Hristos otiao i doslovno propovedao duhovima
u tamnici (1. Petrova 3,19.20). Tako je koncept o
paklu promenjen u ogromno istilite, u kome zlo
biva uniteno, a grenik oien i obnovljen. Greh
je izbrisan, ali grenik sauvan. To ienje due
vri takozvani mudri oganj. O tom ognju Klement pie: Mi kaemo da oganj ne posveuje telo, ve grene due; ne mislimo na obian oganj
koji sve prodire, ve na oganj mudrosti, koji proima duu koja prolazi kroz oganj.
Klement je shvatio da e zlo jednom biti uniteno, ali nije shvatio da Biblija ui da e i nepokajani grenici zajedno sa Sotonom kao uzronikom zla biti jednog dana uniteni. O tome svedoi
prorok Malahija: Jer, gle, ide dan, koji gori kao
pe, i svi e ponositi i svi koji rade bezbono biti
strnjika, i upalie ih dan koji ide, veli Gospod nad
vojskama, i nee im ostaviti ni korena ni grane.
(Malahija 4,1)
Posle suda nepokajani greni bie baeni u jezero ognjeno gde ih eka druga smrt. I more
dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoe svoje
mrtvace; i sud primie po delima svojim. I smrt i
pakao baeni bie u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nae napisan u knjizi ivota,
baen bi u jezero ognjeno. (Otkrivenje 20,13-15)
Nasuprot ovoj jasnoj biblijskoj nauci da e
jednom biti uniteno zlo i nepokajani grenici,
Klement ui da e zlo biti uniteno, ali grenici
spaseni. To uenje naziva se restauracijanizam ili
opta obnova, a u grkom jeziku se za ovaj pojam
upotrebljava izraz apocatastasis. Zapoeto u
Klementovim delima, ovo uenje dalje je razvio
Origen.
Prema Harnaku, Klement je izvrio ogroman
uticaj na hriansku crkvu svoga vremena. On je
u svoja tumaenja uvodio sve vie elemenata iz
Platonove filozofije, koji su bili suprotni biblijskoj
nauci, ali koji su postepeno postali sastavni deo
crkvenog uenja.
Origen (185-254), uenik i naslednik Klementov. Bio je filozof, teolog, apologeta, moralista.
Njegovo najznamenitije delo je Heksapla. To je

kritiki tekst Staroga zaveta porean u est kolona. U prvoj koloni je jevrejski tekst pisan jevrejskim pismom. U drugoj jevrejski tekst pisan grkim pismom, u treoj se nalazi Akvilin grki prevod, u etvrtoj Simahov grki prevod, u petoj
tekst Septuaginta, a u estoj Teodocionov grki
prevod. Od ostalih dela veoma su znaajna O
principima i apologetski spis Protiv Celza.
Dva osnovna Origenova uenja bila su uenje
o preegzistenciji due i o univerzalnom spasenju
svih dua.
Origen ui o preegzistenciji due i grehom
uinjenim u jednom ranijem ivotu objanjava zla
kojima su ljudi podvrgnuti. On odbacuje uenje o
venim mukama zlih u paklu koje se preko Tertulijana poelo uvlaiti u Crkvu. Po njegovom uenju kanjavanje se sastoji u tome to e oganj
gehene (tajni oganj, gria savesti) oistiti duu od
greha i pripremiti je za veno blaenstvo. On ui
o optoj restituciji ili obnovi; ui da e se spasiti
sve due, pa i demoni.
Zadrimo se malo blie na ovom njegovom
uenju, ali pre toga da napomenemo da je Origen
poznat i po tome to je primenio alegoriku metodu u tumaenju Biblije. Prema Origenu, Bibliju
moemo tumaiti na tri naina, budui da ona
moe imati tri smisla: doslovni, moralni i duhovni.
Po njegovom miljenju, doslovni smisao nije pravi
ili istinski. Moralni ili dublji smisao, mistiki smisao, odnosi se na moralnu materiju i verski ivot
na ovoj Zemlji. Duhovni smisao tie se nebeskog
ivota, ivota u svetu koji treba tek da doe.
Origen nije poricao da Biblija ui o vaskrsenju, o linom drugom Hristovom dolasku i milenijumu, ako se ono uzme doslovno. Ali, prema Origenu, ovo nije pravi, unutranji smisao Biblije.
Sve ovo treba shvatiti u prenesenom smislu, duhovno. Tako je Origen mogao dati preneseni smisao svakom tekstu i liiti Bibliju sve njene sile i
vanosti.
Kazali smo da su dva glavna Origenova uenja bila uenje o preegzistenciji due i uenje o
optoj obnovi.
Bez preegzistencije due Origen nije mogao
objasniti i odbraniti sadanje stanje u svetu i dovesti to stanje u sklad sa svojim shvatanjem Boje pravde. A bez opte restauracije nije mogao
nai reenje za svoj sistem koji je smatrao da je
u skladu s Bojom pravdom i milou.
Evo ta Origen ui o dui i njenoj preegzistenciji. Origen odreuje ljude kao due koje su zatvorene u tela. Po Origenu dua je stvorena da
ivi i ne moe prestati da postoji. Dua je besmrtna i nepropadljiva ili neunitiva. Ona je
boanske prirode.
Dua nad kojom Bog vodi providencijalnu
brigu je besmrtna; i, budui da je besmrtna i
vena, nije zauvek iskljuena iz spasenja, iako se
183

to prividno ini. Ovo spasenje je odloeno za

pogodnije vreme.
Jer Bog postupa sa duama ne samo imajui
u vidu ovaj kratki sadanji ivot, koji obuhvata
ezdeset ili vie godina, ve u odnosu na veni
period, na vreme koje nee prestati. On se brine
nad duama koje su besmrtne, kao to je sam
vean i besmrtan. Jer on je stvorio ovekovu razumnu prirodu, koju je nainio po svom obliju,
nepropadljivu; i zato dua koja je besmrtna, nije
iskljuena kratkoom sadanjega ivota od
boanskog leka i ozdravljenja.
Insistirajui da je dua vena i besmrtna kao
i sam Bog, Origen ne navodi u prilog ovoj tvrdnji
ni jedan biblijski tekst. To nije ni mogao, jer Biblija ui suprotno. Ona ui da je jedino Bog besmrtan i vean. On je car nad carevima i gospodar
nad gospodarima, koji sam ima besmrtnost (1.
Timotiju 6,15.16). A caru venome, neraspadljivome, koji se ne vidi, jedinome premudrome
Bogu ast i slava vavek veka. (1. Timotiju 1,17)
Svoju nauku o preegzistenciji i besmrtnosti
due Origen je uzeo od filozofa Platona.
Od Platona je Origen uzeo i ideju o obnovi ili
restauraciji grenih dua. Kod Platona je i Tertulijan naao i prihvatio ideju o venim mukama zlih
u paklu. Platon je zastupao oba pogleda. U svom
Tartaru Platon je dao prototip Tertulijanovog
pakla. Ali, Platon je ograniio svoju beskrajnu
muku zlih samo na nekolicinu neizleivih grenika. On je smatrao da je veina popravljiva,
izleiva. Za tu veinu pripremljeno je istilite,
jezero bede, u koje e ii veina dua i iz kojega
e posle perioda stradanja biti osloboene i obnovljene. ak i u tartaru, koji je predvien za neizleive, neki e se oistiti i izai iz njega kada
budu potpuno oieni.
Na taj nain Platonova filozofija nametnula je
dve ideje: Tertulijanovo uenje o venom muenju zlih u paklu i Origenovo uenje o konanom
spasenju svih grenika, ukljuujui i Sotonu.
Oba ova zastranjivanja proistekla su iz odbacivanja jasnih biblijskih istina. Oba su rezultat uticaja neznaboake filozofije.
Zgroavajua slika o Bogu koju je nacrtao
Tertulijan sa svojim postulatom o venom muenju zlih, stvorila je razumljivo oseanje odbijanja.
Kao rezultat ove reakcije, etvrt stolea kasnije
javlja se Origen da to uenje suzbije sa svojom
protivteorijom o sveoptoj restauraciji ili obnovi.
Dok je Tertulijan odredio nepokajanom greniku
veno muenje u paklu, Origen je sada pakao
pretvorio u ogromno istilite u kome e se grenici oistiti, pa i demoni, i na kraju e svi biti spaseni i uivae venu radost u Bojoj prisutnosti.
Kako je Origen doao do ideje o venom spasenju svih grenika?
184

On je tvrdio da mali broj neizleivih ili nepopravljivih kojima Platon dosuuje vene muke
u tartaru, nisu, u stvari, neizleivi i nepopravljivi. Tako je neznaboaka filozofija zapravo
snabdela Origena idejom o optoj obnovi ili spasenju svih grenika. Ali kao hrianski uitelj morao je da dokae da je to i biblijska nauka. Meutim, Biblija jasno ui da e zli biti uniteni, njih
eka druga smrt; samo prvedni e naslediti besmrtnost (Jezekilj 18,21-23.30-32; Otkrivenje 20,
12-15). Da bi jasno otklonio znaenje biblijskih izraza umreti, unititi, kojima Biblija opisuje
sudbinu nepokajanih grenika, Origen tim izrazima daje preneseno, alegorijsko znaenje. Kao to
smo ve ranije spomenuli, Origen je smatrao da
doslovno tumaenje Biblije nije ispravno, ve da
je ispravno jedino alegorijsko ili mistino tumaenje. Kad Biblija spominje da e grenik biti uniten ili da e zbog greha umreti, Origen izvre biblijski smisao tvrdei da se ova opomena odnosi na
grenikov greh.
Cilj vatre pakla, smatrao je Origen, je da uniti zlo. Zlo je gorivo za pakao. Gnev Boje osvete,
uio je Origen, je za oienje due. On se primenjuje vatrom sa ciljem isceljenja. Pakao gori
dok zlo ne izgori. Proces koji unitava zlo je proces ienja grenika koji u toku njegovog trajanja postaje sve sliniji Bogu po ijem je obliju
bio u poetku stvoren, ali je to oblije bilo izbrisano. Kad je proces dovren, on zauzima svoje
mesto u venoj slavi.
Origenovo uenje vodi udnim i neobinim
zakljucima. Sudbina grenika u Bibliji uporeena
je sa plevom koju raznosi vetar; s kukoljem koji
se saie; s nerodnom lozom koja se odseca i
spaljuje; s bezvrednim ribama koje se odbacuju;
sa kuom koja je sazidana na pesku i koja e sigurno pasti. Prema Origenu, oganj nee spaliti
kukolj, ve e ga na neki tajanstveni nain pretvoriti u penicu; nerodna loza bie tajanstvenim
ognjem pretvorena u rodnu; bezvredne ribe postae vredne, a kua koja se poruila jer je bila sazidana na pesku, opet e se podii iz svojih ruevina i stajae zauvek. To su apsurdni zakljuci koji
se mogu izvesti iz Origenovog uenja o tajanstvenom ognju koji spaljuje zlo, a grenika pretvara u
sveca.
I Tertulijanov pakao i Origenov tajanstveni
oganj su podjednako lani, fantastini i kobni za
pravu hriansku veru, iako na suprotan nain.
Jedan preti onim to Bog nije nikada dosudio;
drugi obeava ono to Bog nije nikada obeao.
Oboje je podjednako lano.
Origen je smelo uio o duhovnom oienju
svih grenika - ienje ognjem line savesti. Tako je ostavio po strani Hrista i Njegovu ulogu u
spasenju oveka. Origenovo oienje je proces
samooienja, spasenja svojim ispatanjem, a

ne oienje Hristovom rtvom i posredovanjem

za nas u nebeskoj Svetinji.
Origen je ne samo pogreno prikazao oveka
i njegovu sudbinu, ve je svojim alegorijskim i
mistinim tumaenjem izvrnuo pravi smisao svih
vanih biblijskih istina. Tako, npr, Biblija ui da e
Hristos po drugi put doi u sili i slavi, vidljiv svakom oku, na nebeskim oblacima. Origen ui da
Hristos svaki dan dolazi na prorokom oblaku
svakom verniku. On uporeuje s decom one koji
naivno smatraju da e Hristos doi lino i vidljivo.
Tako je Origen lokalizovao i individualizovao i
biblijsku nauku o kraju sveta. Po Origenu kad
Hristos ue u duu, tada za nju nastaje svretak
sveta, jer je svet izgubio vlast nad duom.
Origen je odbacio i doslovno vaskrsenje vernih tvrdei da ovek vaskrsava kad ga Hristov
Duh podigne u novi ivot.
Nema takorei nijedne biblijske istine kojoj
Origen nije promenio smisao svojim fantastinim
i alegorijskim tumaenjem. Zato jedan istoriar s
pravom kae: Nijedan ovek nije naneo Hristovoj crkvi vie tete od Origena koji je uveo svoj
sloeni sistem fantastinog tumaenja kojim je
kroz mnoga stolea zamraio svetlost Biblije.
Origenova nauka o optoj restauraciji i spasenju svih grenika zadobila je znatan broj pristalica, naroito na istoku. Meu ove spadaju Gregorije Taumaturg, biskup u Novoj Cezareji, istoriar
Euzebije Cezarejski, Bazil Cezarejski, Grgur iz Nise, Diodor Tarski, Teodor iz Mopsuestije, i dr.
Meutim, Tertulijanovo uenje o venim mukama zlih u paklu, poduprto naroito Avgustinovim uenjem i njegovim uticajem, postalo je u
srednjem veku dominantno. Tek u srednjem veku
i kasnije poinju opet da se javljaju zastupnici
istinske biblijske nauke o uslovljenoj besmrtnosti
due.
AVGUSTINOV UTICAJ OSIGURAVA
PREVLAST NAUKE O UROENOJ
BESMRTNOSTI DUE
U istoriji afrike crkve, gde u treem veku
zauzimaju vidno mesto Tertulijan i Kiprijan, u etvrtom veku se ovde pojavljuje najslavniji uitelj
latinske crkve - Avgustin.
Avgustin (Aurelius Augustinus; 354-430) rodio se u Tagasti, kraj Kartage. Otac mu je bio neznaboac, a majka pobona hrianka. Ona se trudila da svog sina vaspita u veri, ali u poetku nije
videla od svog truda mnogo uspeha. Zavrivi
kolovanje u Madauri i Kartagi, postao je profesor
retorike. Predavao je u Kartagi, Rimu i Milanu. U
Milanu je prihvatio hriansku veru i doiveo obraenje zahvaljujui propovedima milanskog biskupa Ambrozija. Ovo iskustvo je promenilo tok
njegovog ivota - od svetovnog oveka postao je

svetenik, a 395. godine izabran za biskupa grada

Hipona. Tu slubu vrio je trideset i pet godina.
Avgustin je iveo u veoma burnom vremenu
kada su Zapadni Goti pod Alarikom 410. godine
zauzeli i opljakali Rim. Mnogi hriani tada su
mislili da je doao kraj sveta. Meutim, neznaboci su smatrali pad Rima kao kaznu bogova, koji se svete zato to je Rim napustio neznabotvo.
Da bi uteio hriane i suzbio glasove neznaboaca, Avgustin je napisao svoje najpoznatije delo
Boji grad.
Boji grad je najrazraenija i najsmelija filozofija istorije koja je ikada napisana. Za Avgustina istorija je sukob izmeu zemaljskog grada
ili carstva i Bojeg grada ili carstva - Crkve. To
je velianstvena drama koja se zavrava konanim trijumfom Crkve.
Avgustin je verovao u nepogreivi sistem nauke, koji se temelji na autoritetu. To ga je podstaklo da sam od filozofa postane teolog. Kao
teolog prihvatio je alegorijsku metodu tumaenja
Biblije to ga je odvelo u mnoge zablude.
to se tie tumaenja proroanstava, on naputa ranija crkvena tumaenja. Preterano uzvisuje Crkvu kao ispunjenje obeanog Bojeg carstva. Sadanja crkva je Hristovo carstvo, ui Avgustin.
Hiljadugodinje carstvo - milenijum - o kome
govori Otkrivenje 20. poglavlje, poinje, po Avgustinovom tumaenju, sa prvim Hristovim dolaskom i traje sve do drugog Hristovog dolaska.
Sotona je ve svezan i sveti su ve zauzeli carstvo i vladaju s Hristom za vreme ovih hiljadu godina.
Prvo vaskrsenje, o kome je re u istom poglavlju Jovanovog Otkrivenja, znai duhovno vaskrsenje, dok e se telesno vaskrsenje zbiti na
kraju milenijuma, prema Avgustinu.
Danilovo proroanstvo o kamenu koji e udariti u lik u sarti ga i posle e od njega postati gora
(Danilo 2,34.35), koja e ispuniti svu Zemlju znai
- po Avgustinovom tumaenju - pojavljivanje hrianske crkve i njeno irenje po celome svetu, a
ne drugi Hristov dolazak i uspostavljanje
Hristovog venog carstva. Crkva e dovesti sve
ljude u pokornost Hristu. To je borbeni koncept,
koji e promepiti itav tok teoloke misli.
to se tie ovekove prirode i sudbine, Avgustin je bio najmoniji i najuticajniji eksponent opte uroene besmrtnosti ljudske due i njene neunitivosti. On nastavlja Tertulijanovo uenje o
venim mukama zlih u paklu. Njegov pogled se
temelji na kontradikciji da smrt znai beskrajni
ivot. On je pobrkao veni gubitak ivota sa
venim ivotom gubitka.
Avgustinova zabluda je u tome to nije pravio
razliku o zlu za vreme od zla za venost. Zlo
je privremeno, prolazno, dok Avgustin ui da e
185

zlo, pored dobra, veno trajati. To nije nita drugo

nego persijski dualizam.
Vreme je relativno kratak period izmeu dve
venosti - venosti prolosti i venosti koja e tek
doi, s pobedom dobra kao konanog kraja i cilja
svemu. U toj buduoj venosti koja nee imati
kraja, nee biti nepokajanih grenika. Origen je
uio da e se i oni oistiti tajanstvenim ognjem
i na kraju spasiti, dok ih Tertulijan i Avgustin dre
u venom paklu. Tertulijanovo i Avgustinovo gledite preovladavalo je u srednjem veku.
Odakle Avgustinu nauka o uroenoj besmrtnosti ljudske due i o loginoj posledici tog uenja - venom muenju zlih u ognju pakla?
Ovo uenje je Avgustin doneo sa sobom iz
spekulacija grke filozofije, koje je prihvatio dok
jo nije bio hrianin. Jo pre svoga obraenja Avgustin je pisao o uroenoj besmrtnosti ljudske
due, to potvruje da je prihvatio taj Platonov
postulat kao svoj sistem verovanja.

186

U petom veku Avgustinov uticaj je bio tako

moan da je osigurao za sva kasnija stolea,
naroito na zapadu, prevlast nauke o uroenoj
besmrtnosti due, a s time i veni ivot grenika
u beskrajnim mukama pakla. U toku stotina godina javljae se samo sporadini glasovi neslaganja
s tom naukom. Ali promena e ipak doi.
U toku srednjeg veka Avgustinova i Tertulijanova nauka o uroenoj besmrtnosti ljudske due i o venim mukama zlih bila je u prevlasti. Nauka o uslovnoj besmrtnosti koju su zastupali
apostolski oci, apologete Justin Martir i Irenej, a
kasnije Arnob i Laktancije, bila je anatemisana, a
njeni zastupnici progonjeni.
Ali istina je nepobediva. Ona e opet biti uzdignuta. Prava spoznaja o ovekovoj prirodi i
sudbini koja se temelji na Bojoj rei, a ne na
neznaboakoj filozofiji, opet e doi do svog
izraaja i doneti svoju etvu.

BOJI PRAZNICI
PREGLED PROLENIH PRAZNIKA
Ljudi u svetu oduvek su proslavljali praznike.
Gdegod da se krene, nema naroda, ak i meu
najprimitivnijim ljudima, koji nema svoje posebne
dane naroitih proslava. Praznici su esto puta
seanje na znaajne politike dogaaje; nekada
oni obeleavaju datume roenja nacionalnih heroja; i najee, praznici su jednostavno uspostavljeni da obeleavaju religiozna verovanja i
praznoverja. irom sveta, hiljade praznika obelei
se svake godine.
Suprotno od toga, veni Bog je uspostavio samo sedam praznika. Iako nije neumesno za ljude
da uspostavljaju dane posebnih proslava, njihov
znaaj se ne moe uporediti sa vanou sedam
praznika uspostavljenih od strane Boga. Ovih sedam praznika je opisano u Bibliji, i u Starom i u
Novom zavetu. Meutim, samo na jednom mestu,
u 23. poglavlju 3. Knjige Mojsijeve, svih sedam
praznika je nabrojano po hronolokom redu.
Ovih sedam praznika su nazvani praznici
Gospodnji. Ovaj izraz ukazuje da su ovi praznici
Boji praznici - oni pripadaju Njemu - suprotno od
ljudskih praznika. Oni su, sasvim doslovno, praznici Gospodnji (3. Mojsijeva 23,4). I jedino pod
Njegovim uslovima i uz Njegovo prisustvo ovek
moe uestvovati u njima i imati korist od njih.
Jevrejska re prevedena sa praznici znai
odreeno vreme. Radi se o tome da period i vreme svakog od ovih praznika je precizno odreeno
od strane Boga. Svaki od njih je deo sveobuhvatne celine. Zajedno, oni iznose priu. Ovi praznici takoe su nazvani sveti skupovi; to jest, oni
su namenjeni da budu vreme susreta Boga i
oveka u svete svrhe. Poto ovih sedam Bojih
praznika predstavljaju odreeno vreme za svete svrhe, oni nose u sebi veliku svetost.
Treba istai vie vanih stavki u pogledu ovih
praznika.
Prvo, ovih sedam praznika Gospodnjih bilo je
dato jevrejskom narodu. Jevrejski narod je od Boga izabran narod.
Drugo, ovih sedam praznika je povezano sa
prolenim i jesenjim poljoprivrednim sezonama u
nekadanjem Izrailju. Kada su praznici bili uspostavljeni, Izrailj je uveliko bio poljoprivredni narod.
Tako je ova poljoprivredna karakteristika praznika
ostala do dananjih dana.
Tree, vreme odravanja ovih sedam praznika
zasnovano je po jevrejskom (biblijskom) lunarnom (mesenom) kalendaru od oko 354 dana.

Periodino (7 puta tokom svakih 19 godina), savremeni jevrejski kalendar ima i 13. mesec koji se
dodaje najkraim godinama. Kada se to ne bi radilo, zimski meseci biblijskog kalendara bi uskoro
dospeli u leto, a letnji meseci u zimu. Zbog svega
toga, ovi praznici ne padaju u isti dan po gregorijanskom kalendaru (kalendar koji se danas najvie koristi) svake godine.
etvrto i najvanije, ovih sedam praznika oznaavaju period, vreme i znaaj glavnih dogaaja u Bojem Planu Spasenja. Oni poinju na Golgoti gde je Isus dobrovoljno dao sebe za grehe
sveta (Pasha), a vrhunac je u uspostavljanju Mesijinog Carstva prilikom Mesijinog drugog dolaska
(Senice). Nijedna napisana knjiga, nijedan izokrenuti test i nijedna lana izjava, ne mogu ugroziti
ove odreene praznike koji opisuju posebne dogaaje iz ivota Mesije. (Mesija u ovom sluaju
znai Spasitelj sveta, a u doslovnom prevodu
znai Pomazanik, Onaj koji je odreen od Boga.)
Peto, zbog duhovnih realnosti na koje praznici jasno ukazuju i koji se ispunjavaju u Mesiji, svi
ljudi, bilo gde, nalaze se u povoljnom poloaju.
Celo oveanstvo je pozvano da se susretne sa
Bogom i da primi blagoslove u pogledu onoga na
ta ovih sedam praznika nepogreivo ukazuju.
Odbaciti ovaj jedinstveni i milostivi poziv predstavlja veliki propust.
esto, uee ne-Jevreja u blagoslovima vezanim za Boje praznike odreene za Izrailj ne
predstavlja iznenaenje. Ono je u skladu sa Bojim savezom sa patrijarhom Avramom, u kojem je
centralna odredba: I blagoslovie se u semenu
tvom svi narodi na zemlji (1. Mojsijeva 22,18).
Sam Mesija je uio: Spasenje dolazi od Jevreja
(Jovan 4,22). Izrailj i Crkva su jasni entiteti sa jasnim obeanjima. Meutim, svaki blagoslov koji
prava Crkva danas uiva i svaka nada koju ona
oekuje, dolazi od Avrama, Davida i Novog zaveta koji je Bog uinio sa Izrailjom. Postoji posebna
veza izmeu Izrailja i Crkve. Dakle, nigde se ne
kae da ne-Jevreji ne mogu uestvovati u blagoslovima koji su omogueni kroz Mesiju i na koje
ukazuju praznici.
Nemogue je nai temu kojoj bi ovek mogao
posvetiti panju, a koja je uzvienija i vanija nego sedam Bojih praznika. Dozvolite da kaemo
jo jednom, vezano za njihovu vanu poruku:
Ovih sedam praznika opisuju celokupni Plan Spasenja Mesije.
187

Sedam je biblijski broj savrenstva i punine.

Kada je stvarao svet, Bog se odmorio sedmog
dana. On se nije odmarao zbog umora - Onaj ko
je svemoan ne moe da se umori. U stvari, Bog
se odmorio u smislu zavrenja i zadovoljenja.
Ono to je Bog stvorio bilo je dobro i odgovarajue - nita vie nije bilo potrebno. Dakle, On se
odmorio sedmog dana.
Sedmog dana u sedmici, deca Izrailja su proslavljala abat, po uzoru na odmor nakon Bojeg
stvaranja. Oni su se odmarali od svih svojih aktivnosti (2. Mojsijeva 16,23.30).
Sedmi mesec u godini je, prema Bibliji, naroito svet. Tog meseca se proslavljaju sva tri jesenja praznika (3. Mojsijeva 23,24.27.34).
Narodu Izrailja bilo je zapoveeno da se uzdrava od obraivanja zemlje svake sedme godine - doputajui zemlji da se odmori (3. Mojsijeva 25,4).
Sedam puta sedam godina bilo je brojano (49
godina), i onda je sledea godina (pedeseta) bila
Jubilarna godina u kojoj su svi dugovi bili oproteni i svi robovi bili osloboeni (3. Mojsijeva 25,812).
Sedam puta sedam godina bilo je odreeno
jevrejskom narodu, period tokom koga e Bog
dovesti do kraja svoj Plan Spasenja (Danilo 9,2427).
Knjiga Otkrivenje opisuje korienje ovog
broja. Ona koristi broj sedam vie od 40 puta.
Znaajno je da se ova knjiga zasniva na sedam
peata, sedam truba i sedam zala (Otkrivenje
5,1.5; 6; 8-9; 11,15-19; 15-16).
Sedam praznika Gospodnjih predstavljaju
tako Njegova odreena vremena tokom kojih
On eli da se sretne sa ovekom u svete svrhe.
Kada se komplentiraju, sedam praznika e dovesti
do perioda trijumfalnog zavretka i ulaska u Zlatno Doba koje sledi. Tokom tog perioda, svaki
ovek e moi da sedi ispod svog vlastitog drveta (Mihej 4,4). Taj koncept nema nameru da ukae na dosaivanje ili odsustvo kreativnosti i aktivnosti, ve na dovrenje i ispunjenje. U te dane,
svaka dobra stvar koju srce moe da poeli bie
dostupna.
etiri od sedam praznika odigravaju se tokom
prolea. Ispunjenje tih praznika, ako bi se posluili govornim izrazom da naglasimo istinu, je
gotova stvar. Time se eli rei da dogaaji etiri
prolena Boja praznika predstavljaju tipologiju u
jevrejskoj Bibliji koja je ispunjena u Mesiji. U tom
smislu, neko se moe vratiti unazad i analizirati
ih. Oni su istorija. Oni su se desili pre skoro dve
hiljade godina. Njihova duhovna korist, meutim,
nastavlja se sve do dananjih dana.
Poslednja tri praznika se odigravaju na jesen
tokom kratkog perioda unutar biblijskog meseca
Tirija (septembar/oktobar). Kao to prva etiri
188

praznika opisuju dogaaje povezane sa Mesijinim

prvim dolaskom, ova poslednja tri praznika opisuju dogaaje vezane za Mesijin drugi dolazak. Mada su ovi dogaaji jo uvek budunost, u terminima doslovnog ispunjenja, biblijska religija se danas moe zasnivati u svetlu njihovih buduih blagoslova. Ovi poslednji praznici formiraju osnovu
za ono to Biblija naziva blaenom nadom (Titu
2,13).
etiri prolena praznika, kojim se ovo poglavlje bavi, sumirana su u kratkom izvetaju od 19
stihova Biblije (3. Mojsijeva 23,4-22).
Praznik Pashe
Prvi praznik Gospodnji je Pasha (3. Mojsijeva 23,5). To je temeljni praznik. est praznika
koji mu slede zasnovani su na njemu.
Pasha se odvija tokom prolea, 14. dana biblijskog meseca Nisana (mart/april). Na isti nain
kao to fakulteti imaju akademske godine, a preduzea finansijske godine, sa mesecom tokom
koga se odvija Pasha zapoinje religiozna godina
za Izrailj.
Iako Jevreji proslavljaju Pashu svake godine
od vremena Mojsija; u stvarnosti, postojala je samo jedna Pasha. Ona se desila pre skoro 3500
godina u Egiptu. Ona se tu odigrala, i u to vreme
je jagnje bilo rtvovano, a njegovom krvlju su namazana oba dovratka i gornji prag vrata na kuama. Kada je to uinjeno u veri i poslunosti Bojoj
zapovesti, tada je kua bila mimoiena i ivot
prvenca bio je poteen. Sva naredna deavanja
tokom vekova bila su uspomena na ovu prvu Pashu.
Na potpuno isti nain, samo jedanput se dogodilo da je telo Mesije bilo raspeto i Njegova krv
bila prolivena na krstu Golgote za grehe sveta.
Veera Gospodnja se danas upranjava kao uspomena na ovaj izuzetan dogaaj.
Dogaaji koji su doveli do Pashe su meu najdramatinijim u celoj Bibliji.
Deca Izrailja su bila robovi u Egiptu. Faraon je
bio surovi tiranin. Veina Jevreja je izgubilo nadu.
To je bilo vreme u istoriji kada je Bog govorio sa
Mojsijem iz gorueg buna. To je bilo podruje
pustinje - bunje je bilo suvo i beivotno. Sve to
je prirodno i normalno, ukazivalo je na brzo sagorevanje ovog buna. Ali to nije bio sluaj. bun
je goreo, ali nije sagorevao (2. Mojsijeva 3,2). Ne
bez razloga, dakle, Mojsije se okrenuo nazad da
vidi ovaj neobini dogaaj. A iz samog buna,
Bog je govorio svome sluzi.
Ovaj grm koji je goreo predstavljao je Izrailj.
Tokom vekova, on je imao iskustvo vrueg plamena sotonskog gneva, esto manifestovanog u
formi estokog antisemitizma - on je goreo, ali
nije sagoreo. I kada je Bog govorio Mojsiju iz

ovog gorueg buna, On je govorio o vatrenim

iskuenjima Izraela od strane sveta. On sam bio
je mesto uvanja Boje Rei ljudima. Sveti Boji
ljudi, koji su govorili nadahnuti Svetim Duhom,
bili su Jevreji.
Bog je kazao Mojsiju da je video patnju Svog
naroda u Egiptu, da je uo njihov poziv za pomo,
i da zna za njihove tuge. I sada, On eli da ih oslobodi egipatskog ropstva i odvede ih u Obeanu
zemlju (2. Mojsijeva 3,7-8).
U tom trenutku, Jevreji su bili grupa neorganizovanih i neobrazovanih robova. Oni jo nita
nisu znali o pisanom zakonu - to e se dogoditi na
planini Sinaj. Oni su nosili, u svojim nosevima i u
svojoj kosi, mulj egipatskih movara. Nije postojalo nita priroeno lepo u toj grupi zaputenih
robova koji su tokom godina imali sve, ali su zaboravili svog Boga. Neugledni bogovi, bogovi
stvoreni u ljudskom umu i oblikovani ljudskim rukama od drveta i kamena, bili su predmet njihovog oboavanja. Nakon svega, sinovi Jakovljevi
nisu bili verni svom Bogu.
Moe se ustvrditi da Bog njima nije bio nita
duan, da On nije bio ovekov dunik. Ali, On je
bio Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, i njima je On
sveano obeao da e njihovog semena biti kao
peska morskog i kao zvezda nebeskih - da se
nee moi izbrojati. Bog je Onaj koji dri zavet.
Ono to Njegova usta kau, desnica Njegove sile
izvrava. Dakle, Jevreji, iako su izgledali neuviavni i nepoeljni u tom momentu, oni su jo
uvek bili Njegov narod. On je bio svestan njihove patnje, i prema Njegovom proraunu, dolo
je vreme za njih da se spakuju i odu kui nakon
vie od 400 godina u Egiptu.
Veni Bog je bio na delu. On je otvrdnuo srce
faraonu tako da nije hteo da pusti Izrailjce da idu.
A onda, nesrea za nesreom bila je upuena sa
smrtonosnom tanou na idolopokloniku zemlju
Egipta. Svaka od tih nesrea bila je usmerena
protiv egipatskog boanstva, sve dok, na kraju,
prvenac u svakom domu Egipta nije poginuo tamo gde jagnje nije bilo zaklano i gde njegova krv
nije bila upotrebljena. Nesrea je zahvatila ak i
palatu samog faraona. I dok je faraon Egipta bio
oboavan kao bog, boji sin je umro.
Konano, u oajanju, faraon je pristao da
pusti Izrailjce da idu. Pod Mojsijem, slugom Bojim, procenjuje se da je vie od milion robova, sa
svim svojim imanjem, prolo pored egipatskih
sfingi i uputilo se u pustinju. Kakva je to bila scena! Kakva neloginost za dananje ljudsko shvatanje! Milion osloboenih robova marira daleko u
pustinju. Drugaije od veine starih gradova, ovde nije postojao veliki zid koji je okruavao Egipat. Nijedan nije ni bio potreban. Negostoljubiva
pustinja obezbeivala je najbolju zatitu. A tu su
bili Jevreji, koji su ili pravo u nju - ljudi, ene,

deca i stoka. Voda, hrana, sklonite, odea odakle e doi ove najosnovnije stvari? Ovi Jevreji, znali su malo o tome gde idu ili kako e se
tamo snai. Meutim, Mojsije je znao Onoga koji
ih je vodio. Oni su proli Crveno More, oni su hodali kroz pustinju 40 godina, i konano, pod Isusom Navinom, oni su uli u obeanu zemlju.
Od mnogo rei koje bi mogle opisati ta se to
desilo u Egiptu pre 3.500 godina, nijedna se ne
uklapa bolje ili nije adekvatnija od jedne rei otkup. Dogaaji su bili stvarni, istinska uda - sve
je bilo uinjeno od strane jevrejskog Boga, koji je
bio vei od svih bogova Egipta.
Taj raznoliki skup robova bio je otkupljen tako
da su mogli da se poklone i slue pravom i ivom
Bogu. Ali, takvo otkupljenje nije bilo bez cene.
Krv se morala proliti da bi se obezbedilo njihovo
otkupljenje.
Sva ona jagnjad rtvovana u Egiptu (jedno po
vratima) ukazivala su na pravo Jagnje Boje koje
je preuzelo grehe sveta (Jovan 1,29). Piui Korinanima, apostol Pavle naglaava da za sva vremena Hristos, naa Pasha, zakla se za nas (1.
Korinanima 5,7).
Praznik Beskvasnih hlebova
Bog je uspostavio jo jedan praznik koji poinje skoro odmah nakon Pashe, 14. dana biblijskog meseca Nisana. On se zove Praznik Beskvasnih hlebova. On traje sedam dana. Prve noi, i ponovo sedme, bilo je vreme susreta (skupa)
izmeu Boga i ljudi. Poto su ova dva praznika
blisko povezana, Pasha i Beskvasni hlebovi, u
prolom vremenu su svetkovani kao jedan praznik od strane jevrejskog naroda.
U Bibliji, kvasac simbolizuje greh ili zlo. On je
agens koji uzrokuje vrenje. Gospod je rekao svojim uenicima: uvajte se kvasca (pogrene nauke) farisejskog (Matej 16,6; Marko 8,15). I
apostol Pavle upozorava crkvu u Korintu, u pogledu pojave greha u njihovoj sredini: Malo kvasca
svo testo ukiseli (1. Korinanima 5,6). Ako ga
zadrimo, greh e se proiriti i inficirati sve.
Mesija je bio rtvovan na Pashu. Za Njegove
rimske egzekutore, biblijski sveti dan nije predstavljao barijeru za izvrenje podlog zadatka (Matej 26,5). On je skinut sa krsta, i u skladu sa jevrejskim obiajem, sahranjen to je pre bilo mogue. Njegovo telo je bilo poloeno u iskopanu
grobnicu - grobnicu Josifa iz Arimateje. Ali, suprotno od svih drugih leeva, Njegovo telo se nije
raspalo u grobu. Nije bilo razgradnje Njegovog
tela. Njegovo telo je bilo osloboeno Boje izjave
da je ovek nastao od praha zemaljskog i da e
se u prah vratiti (1. Mojsijeva 3,19). Ovu istinu
nije mogla da ugrozi nikakva straa. I sam Mesija
nam je omoguio da to saznamo u svom razgovo189

ru sa Ocem: Jer nee ostaviti duu moju u grobu (eolu), niti e dati da svetac tvoj vidi truljenje (Dela 2,27; Psalam 16,10).
Ako Pasha govori o smrti Gospodnjoj na Golgoti - a ona to ini, glasno i jasno - Praznik Beskvasnih hlebova objavljuje da e On biti bez greha (kvasca) i da Njegovo fiziko telo nee pretrpeti destrukciju usled smrti dok bude u grobu.
Praznik Prvina
Trei praznik se odvija prvog dana nakon abata, tokom sedmodnevnog Praznika Beskvasnih
hlebova. On se zove Praznik Prvina. Pasha se
odvija 14. Nisana; prvi dan Praznika beskvasnih
hlebova se odvija 15. Nisana, a Praznik Prvina,
prema biblijskom raunanju, odvija se odmah zatim, nakon abata, u prvi dan sedmice, tokom
biblijskog meseca Nisana.
etva jema - prvog useva koji se seje u zimu
- je sada, u prolee, u pripremi, jer je jeam
poeo da sazreva. Prvi snop (prvine) od etve se
anje, i uz briljivo propisanu i preciznu ceremoniju, iznosi se pred Gospoda. Boje prihvatanje
prvina jeste kapara, ili obeanje, sa Njegove
strane, po pitanju cele etve. Ono to je znaajno
kod Praznika Prvina, kao i kod ostalih praznika,
jeste da ne postoji mogunost za sumnju ili pekulaciju.
Piui crkvi u Korintu, apostol Pavle je smatrao neophodnim da ispravi glavnu doktrinalnu
greku koja se uvukla u ovu grupu religioznih ljudi. Neki od njih su bili zaraeni opasnim virusom
prvoga veka poznatim kao gnosticizam. Izmeu
ostalih stvari, ovaj filozofski pravac je smatrao da
je materijalni univerzum sam po sebi zao. Iz toga
sledi, ako e ljudi fiziki ustati iz groba, prema
gnosticizmu, rezultat e biti zlo telo. Zbog tog
uenja, neki u crkvi su poeli da odbacuju koncept fizikog vaskrsenja. Oni su verovali u uslovnu besmrtnost due, ali ne i u fiziko vaskrsenje tela. Apostol Pavle je pourio da problem sasee u korenu. On je napisao religioznim ljudima
u Korintu: A ako se o Hristu propoveda da je ustao iz mrtvih, kako govore neki meu vama da
nema vaskrsenja mrtvih? (1. Korinanima 15,12)
Negiranje koncepta fizikog vaskrsenja predstavlja negiranje fizikog vaskrsenja Isusa Hrista. Logino, ne moe se prihvatiti ovo drugo bez onog
prvog.
Negiranje fizikog vaskrsenja znailo je nazivanje apostola Pavla laljivcem, jer ih je on uio
da je Mesija telom ustao iz groba. Pavle je Korinanima napisao: Jer vam najpre predadoh to i
primih, da je Hristos umro za nae grehe, po Pismu. I da bi ukopan, i da usta trei dan, po Pismu
(1. Korinanima 15,3-4).
190

Negiranje fizikog vaskrsenja Mesije znailo

je odricanje njihove vere. Pavle kae: A ako Hristos ne usta, uzalud propovedanje nae, a uzalud
i vera vaa (1. Korinanima 15,14).
Negiranje fizikog vaskrsenja Mesije znailo
je predavanje blinjih, koji su umrli u Hristu, venoj osudi. Pavle kae: Dakle, i oni koji pomree
u Hristu, izgiboe (1. Korinanima 15,18).
Negiranje fizikog vaskrsenja Mesije znailo
je predavanje ljudi patnji. Pavle upozorava: I ako
se samo u ovom ivotu uzdamo u Hrista, najnesreniji smo od sviju ljudi (1. Korinanima 15,19).
Koristei jasnu logiku, Pavle je opovrgao njihovo negiranje fizikog vaskrsenja koristei njihovu vlastitu argumentaciju.
Stav Korinana je bio: Nema fizikog vaskrsenja.
Pavlov opravdani zakljuak je bio: Onda Mesija nije vaskrsao.
Tragina posledica njihovog stava, kada bi bio
ispravan, bio bi ovaj neizbeni zakljuak: Pavle je
laljivac, njihova vera je uzaludna, njihovi blinji
koji su umrli u Hristu su izgubljeni, i oni su
najnesreniji od svih ljudi. Na sreu, njihov stav
nije bio ispravan.
Koristei jednu re, Pavle kree iz dubine beznaa (gde ih je negiranje fizikog vaskrsenja nepogreivo odvelo) do visina sigurne nade i radosti. Ta jedna re jeste ali. Pavle pie: Ali Hristos usta iz mrtvih (1. Korinanima 15,20). Apostol Pavle je voleo da koristi taj izraz ali ili a. On
ih je koristio ne manje nego 18 puta u Novom zavetu (1. Korinanima 12,18.20; 15,20; 2. Korinanima 8,22; 12,6; Galatima 4,9; Efescima 2,13;
5,8; Filibljanima 2,12; Koloanima 1,26; 3,8; 2.
Timotiju 1,10; Filimonu 11; Jevrejima 2,8; 8,6;
9,26; 11,16; 12,26). Kada je to inio, on ih je esto koristio kao ekvivalent vojnikim izrazima, Na
levo krug! ili Napred mar! On kao da je hteo
da kae: Okrenite se za 180 stepeni!
Na primer, crkvi u Efesu Pavle je pisao: Da
bijaste u ono vreme bez Hrista, odvojeni od drutva Izrailjeva, i bez udela u zavetima obeanja,
nadu ne imajui, i bezboni na svetu. A sad u
Hristu Isusu, vi koji ste nekada bili daleko, blizu
postadoste krvlju Hristovom (Efescima 2,12-13).
I ponovo: Jer bijaste nekad tama, a sad ste videlo u Gospodu: kao deca videla ivite (Efescima
5,8). I Filibljanima on je pisao: Tako ljubazni moji, kao to me svagda sluaste, ne samo kad sam
kod vas, a sad mnogo vie kad nisam kod vas,
gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem
(Filibljanima 2,12).
Neki su tvrdili da nema fizikog vaskrsenja
nakon smrti. Onda, logino, Mesija nije vaskrsao.
Krajnji rezultat takvog shvatanja jeste beznae i
oaj. Pavlov trijumfalni odgovor je bio: Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi prvina onima koji umree

(1. Korinanima 15,20). Pavle je imao na umu prvi snop (prvinu) od etve jema (3. Mojsijeva 23,
10). Kada je Bog prihvatao prvine, one su postajale zalog ili garancija da e i ostatak useva biti
ponjeven. Sam Hristos je prvina (1. Korinanima 15,23). I u Starom i u Novom zavetu, postojali su ljudi koje je Bog digao iz mrtvih (1. Carevima 17,17-23; 2. Carevima 4,18-37; Luka 8,5455; Jovan 11,43-44). Tokom vremena, meutim,
oni su ponovo umrli. Hristos je bio prvi koji je vaskrsnut iz groba i nikada nije ponovo umro. On
sam je prvina.
Praznik Pashe govori o Mesijinoj smrti u simbolu rtvenog jagnjeta za otkup.
Praznik Beskvasnih hlebova ukazuje da e On
biti bez greha i da Njegovo telo nee istrunuti u
grobu.
Praznih Prvina objavljuje da se smrt ne moe
odupreti svom Protivniku (Hristu).
Praznik Sedmica
etvrti praznik je poznat kao avuot (na hebrejskom jeziku) ili Sedmice. On je nazvan Praznik Sedmica zato to je Bog rekao sinovima Izrailjevim da treba da izbroje sedam sedmica od Prvina (3. Mojsijeva 23,15; 5. Mojsijeva 16,9), a onda, dan posle, treba da proslave ovaj etvrti
praznik (3. Mojsijeva 23,16). Sedam sedmica
predstavlja 49 dana. Dodavanjem jo jednog dana (dan posle), dobija se ukupno 50 dana. Ovaj
etvrti praznik odigravao se tano pedesetog dana nakon Prvina (Mesijinog vaskrsenja). Ovaj
praznik se takoe zove Pentakost (Dela 2,1) to znai pedesetnica.
Ovom prilikom, sinovi Izrailjevi nisu jednostavno unosili samo prvine od penine etve u
Hram (kao to su to inili sa prvinama jema na
Praznik Prvina), ve i dva hleba. Ta dva hleba su
bila ispeena od belog brana i sa kvascem.
Pedeseti dan, dva hleba, kvasac - ta to sve
znai? Ukratko, to je sve ukazivalo na silazak Svetog Duha. Sin Boji je ustao iz groba na Prvine.
On je onda proveo 40 dana sa svojim uenicima
u slubi nakon vaskrsenja (Dela 1,3). On ih je informisao da je potrebno da On ode ka svom Ocu
(da bi bila primljena Njegova rtva za sve ljude),
ali da ih nee ostaviti. On e im poslati svog Svetog Duha koji e biti sa njima da im pomogne u
Njegovom odsustvu (Jovan 14,16-17).
Njima je zapoveeno da ekaju u Jerusalimu
dok On ne doe (Dela 1,4). I oni su ekali kao to
im je bilo zapoveeno. Njihovo ekanje nije bilo
dugo - samo deset dana. A onda se to dogodilo:
Boji Duh se spustio na ove religiozne ljude prvog
veka.
Za Praznik Sedmica, dva hleba su bila uneta u
Hram. Oni su predstavljali Jevreje i ne-Jevreje,

koji su sada jedno u Hristu, dolaskom Svetog Duha. Piui religioznim ljudima u Efesu, Pavle kae:
Jer je On na mir, On je oba dela sastavio u jedno i razruio pregradni zid koji ih je rastavljao...
da stvarajui mir od te dvojice (Jevreja i neJevreja) naini u sebi jednog novog oveka
(Efescima 2,14-15).
Postojao je kvasac u ova dva hleba, jer u to
vreme je jo uvek postojao greh meu njima.
Gledajui kroz Hrista, Crkva je savrena. Praktino i eksperimentalno, pred njom je jo veliki put.
Mesija, koji je glava Crkve, bio je bez kvasca.
Crkva, koja je telo, jo uvek ima kvasca u sebi.
Dakle, kvasac je bio ukljuen u ova dva hleba.
Ispunjenje prolenih praznika

Praznik Pashe govori o otkupljenju. Pashalno

Jagnje je rtvovano za nas.
Praznik Beskvasnih hlebova govori o posveenju. Mesija je bio bez greha i sahranjen je
odvojeno. Njegovo telo nije istrunulo u grobu.
Praznik Prvina govori o vaskrsenju. Smrt se
nije mogla odupreti svom Protivniku. Treeg dana, Isus je trijumfalno ustao iz groba.
Praznik Sedmica govori o nastajanju. Dolaskom Svetog Duha ozvanien je Novi zavet koji je
Mesija uspostavio u Gornjoj Sobi (Matej 26,2829). Zid razdvajanja izmeu Jevreja i ne-Jevreja
bio je uklonjen. Od dvoje, Gospod je nainio jednu Crkvu, koja je Njegovo telo.
Svaki glavni dogaaj prilikom Mesijinog prvog
dolaska odigrao se precizno, na vreme, u skladu
sa biblijskim praznicima. Svaki od tri glavna dogaaja vezana za Njegov drugi dolazak e se, isto
tako, odigrati na odgovarajue bibijske praznike.
Ta tri praznika - Trube, Dan oienja i Senice nepogreivo ukazuju na izbavljenje Crkve i sud
nad zlima, spasenje Izrailja i uspostavljanje Mesijinog Carstva.
PREGLED JESENJIH PRAZNIKA
Delo otkupljenja prilikom Mesijinog prvog dolaska, koje etiri prolena praznika opisuju, predstavlja istoriju. Ljudi se mogu vraati na te dogaaje i analizirati istorijske injenice. Tri jesenja
praznika se jo nisu ispunila. Oni predviaju, sa
apsolutnom sigurnou, dogaaje koji e se desiti. Kao to su se etiri prolena praznika ispunila
doslovno i pravilnim redosledom u vezi sa Mesijinim prvim dolaskom, tri jesenja praznika e se
isto tako ispuniti doslovno i pravilnim redosledom
u vezi sa Njegovim drugim dolaskom.
Praznik Truba
Praznik Truba je prvi jesenji praznik. On se od
strane Jevreja naziva Ro haana. Ro haana
doslovno znai poetak godine i posmatra se
191

kao poetak civilne godine (u odnosu na religijsku godinu koja poinje neposredno pre Pashe)
prema zvaninom jevrejskom kalendaru. Meutim, ovo znaenje se nigde ne spominje u Bibliji.
Ideja da se Praznik Truba povee sa jevrejskom
Novom godinom nastala je u drugom veku nae
ere (ubrzo nakon razorenja Hrama) i vie od
1.500 godina nakon njegovog nastanka u vreme
Mojsija. Praznik Truba je tako vaan za Jevreje,
da zajedno sa praznikom Jom kipur (Dan oienja) ini ono to judaizam naziva najsvetiji
dani.
Vreme izmeu poslednjeg prolenog praznika
(Sedmice) i prvog jesenjeg praznika (Trube)
predstavlja vreme u kojem mi danas ivimo.
U biblijskim religioznim ritualima, koriene
su dve vrste truba. Jedna je bila duga i iroka, i
bila je nainjena od srebra (4. Mojsijeva 10,2).
Druga je bila nainjena od ovnujskog roga i nazivana je, od strane Jevreja, ofar. To je bio drugi
instrument koji je korien u slubi prilikom Praznika Truba.
Zvuk trube u starom Izrailju imao je dve osnovne funkcije. Prva je bila da poziva na sveane
skupove; to jest, trube su trubile kada su sinovi
Izrailjevi pozivani u Boje prisustvo (4. Mojsijeva
10,9; Sudije 6; Jeremija 4,19-21). Isus Navin je
trubio u trubu prilikom zauzimanja Jerihona (Isus
Navin 6,20). Gedeon je duvao u trubu prilikom
bitke sa Madijancima (Sudije 7,18). Nemija je naredio da trube treba da trube ako budu napadnuti, dok su gradili poruene zidove Jerusalima (Nemija 4,18).
Proroci Izrailja su vie puta govorili o buduem danu kada e Bog direktno intervenisati u
ljudskoj istoriji. Oni su nazivali taj dan kao Dan
Gospodnji (Isaija 13,6-13; Jezekilj 13,3-8; 30,23; Joil 1,15; 3,14-16; Amos 5,18-20; Sofonija
1,14 - 2,3; Zaharija 14,1-4; Malahija 4,5-6). Dve
glavne stvari su povezane sa Danom Gospodnjim.
Prva je osloboenje pravednih. Druga je sud nad
zlima. Prilikom svog dolaska, Mesija e uzeti svoje
k sebi, a zatim e suditi svojim neprijateljima.
Trubljenje truba predstavlja znak ovih dvaju dogaaja. U poznatom tekstu iz 1. Solunjanima 4.
poglavlja, Bog e doi sa zvukom trube da pozove
svoje k sebi; a onda, kao to se vidi u 5. poglavlju, doi e Dan Gospodnji, kada e Njegov
gnev biti izliven na zle.
Najprostije reeno, Praznik Truba - prvi od tri
jesenja praznika - opisuje dolazak Mesije da spasi
svoj narod i sudi zlima.
Neki se ne slau sa ovim to je ovde izneto i
kau da su ovi praznici dati samo telesnom Izrailju, a ne Crkvi, i da zato Praznik Truba ne moe
imati navedeno znaenje. Kao odgovor na tu primedbu, izvriemo analizu koja e nam dati dodatne informacije o ovoj temi:
192

1. Praznik Pashe bio je dat Izrailju, ali opisuje

Mesijinu smrt na Golgoti za grehe sveta. Jasno,
njegovo znaenje prevazilazi sam Izrailj.
2. Praznik Beskvasnih hlebova bio je dat Izrailju, ali opisuje injenicu da e Mesija biti bez
greha i da Njegovo telo nee istrunuti u grobu.
Ponovo je u pitanju osnovno uenje Crkve.
3. Praznik Prvina bio je dat Izrailju. Meutim,
on opisuje Gospodnje trijumfalno vaskrsenje.
Ono je vano jer je Njegov ivot garancija da e
oni koji stanu na Njegovu stranu takoe biti ivi.
4. Praznik Sedmica (Pentakost) bio je dat Izrailju, ali opisuje nastanak Crkve kroz Novi Zavet.
Religiozni ljudi i od strane Jevreja i od strane neJevreja postaju jedno u Hristu.
5. Zavet sa Avramom (1. Mojsijeva 12,1-3)
bio je zavet uinjen sa ocem jevrejskog naroda,
ali on je izvor svih blagoslova koje Crkva poseduje.
6. Zavet sa Davidom (2. Samuilova 7,8-16)
bio je zavet uinjen sa carem Izrailja, ali predstavlja osnovu Mesijinog povratka kao Sina Davidovog i Lava iz plemena Judina da preuzme svoj
zakonit presto kao Car nad carevima i Gospodar
nad gospodarima.
7. Novi zavet je bio uinjen sa Izrailjom (Jeremija 1,31; Matej 26,28), ali je Crkva ula u taj
zavet koji se odnosi na spasenje.
8. Boji zakon je bio uspostavljen sa elementima zakona vezanim za biblijsku Pashu i Jevreje,
ali predstavlja temelj Crkve.
9. Poziv da se svet upozna sa radosnom veu
bio dat jedanaestorici Jevreja (Matej 28,16-20),
ali je obino poznat kao Veliki zadatak Crkve.
10. Crkva je nazidana na temelju apostola i
proroka, gde je kamen od ugla sam Hristos
(Efescima 2,20). Apostoli su bili Jevreji, proroci su
bili Jevreji, i Spasitelj je bio Jevrejin. Neki pokuavaju da ovo posebno naglase, kao potvrdu
svom stavu o razdvojenosti Izrailja i Crkve, to
Biblija nigde ne odobrava.
Izrailj i Crkva su bliski entiteti. Crkva nije Izrailj, a Izrailj je deo Crkve. Postoje obeanja koja
su data i jednima i drugima. Potpuno je jasno,
meutim, da postoji dodirna veza izmeu Izrailja
i Crkve. Svaki blagoslov koji dobija Crkva dolazi
od zaveta i obeanja koje je Bog uinio sa Izrailjem. Dakle, nije nita strano ili neobino da
Praznik Truba, koji je Bog dao Izrailju, opisuje
spasenje Crkve neposredno pre nego to Bog izlije svoj gnev na Dan Gospodnji.
Moda da poemo jo jedan korak dalje.
Praznik Truba se odvija prvog dana biblijskog meseca Tirija. On zapoinje sa mladim Mesecom,
kada je on vidljiv samo u obliku tankog srpa.
Meutim, oblaci mogu da zaklone Mesec i svedoci mladog meseca bili su zavisni od prethodnih
dana. Paljivost je bila vaan deo ovog praznika.

Rabini su kasnije dodali i drugi dan ovom prazniku da bi bili sigurni da ga nisu ispustili. Ova
potreba za paljivou i pripremljenou u vezi sa
Praznikom Truba predstavlja eho onoga to se
nalazi u Novom zavetu vezano za Mesijin povratak.
Straite dakle, jer ne znate u koji e as doi
Gospod va (Matej 24,42).
Tako dakle da ne spavamo kao i ostali, nego
da pazimo i da budemo trezni (2. Solunjanima
5,6).
ekajui blaena nada i javljanje slave velikoga Boga i Spasa naega Isusa Hrista (Titu 2,
13).
Tako e se i Hristos, poto je jednom prinet
na rtvu da ponese grehe mnogih, drugi put javiti
ne zbog greha - na spasenje onima koji ga oekuju (Jevrejima 9,28).
ekajui i elei da bude skorije dolazak Boijega dana, kojega e se radi nebesa spaliti i raskopati, i stihije od vatre rastopiti. Ali ekamo po
obeanju Njegovom novo nebo i novu zemlju,
gde pravda ivi. Zato ljubazni, ekajui ovo starajte se da vas On nae iste i prave u miru (2.
Petrova 3,12-14).
Dan oienja
Dok se Praznik Truba odvijao prvog dana biblijskog meseca Tirija, na mlad Mesec, Dan oienja se odvijao devet dana kasnije, desetog dana u mesecu. Deset dana od Praznika Truba do
Dana oienja poznati su kao dani strahopotovanja.
Prema jevrejskog tradiciji, tri knjige su otvorene na nebu na Praznik Truba. Jedna je Knjiga
ivota za pravedne. Druga je Knjiga ivota za nepravedne. Trea je Knjiga ivota za one izmeu.
Ako je ovek bio pravedan, na Praznik Truba njegovo ime je bilo zapisivano u Knjigu ivota za pravedne. Ako je ovek bio nepravedan, njegovo ime
je bilo zapisivano u Knjigu ivota za nepravedne,
i on nee preiveti godinu. Ako se ovek nalazio
izmeu, suenje je odlagano od Praznika Truba
do Dana oienja. Tokom tog perioda vremena
on je imao priliku da se pokaje pre nego to se
knjiga zatvori i njegova sudbina zapeati.
Na Praznik Truba zapoee proces osloboenja Bojeg naroda, a Boji gnev e se izliti na
zemlju. Izlivanje Bojeg gneva e se odigrati tokom relativno kratkog perioda vremena. Prilikom
Njegovog fizikog povratka na zemlju, mnogi Jevreji koji preive Boje oienje zemlje bie spaseni. Prorok Zaharija opisuje taj dogaaj na sledei nain: I u taj dan traiu da istrebim sve narode koji dou na Jerusalim. I izliu na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i
molitava, i pogledae na Mene kojega probodoe;

i plakae za njim kao za jedincem, i tuie za njim

kao za prvencem (Zaharija 12,9-10). I Pavle, u
kontekstu verujueg ostatka meu Izrailjem na
kraju vremena, pie: Jer vam, brao, neu zatajiti tajne ove (da ne budete ponositi), da slepilo
Izrailju pade u deo dokle ne ue neznaboaca
koliko treba. I tako e se spasiti sav Izrailj, kao
to je napisano: Doi e od Siona Izbavitelj i
odvratie bezbonost od Jakova. (Rimljanima
11,25-26)
Ali to nee biti samo Izrailjev Dan oienja.
Izmeu mnogih nacija na svetu, mnogi pojedinci
nee imati ig zverin (Otkrivenje 11,16; 14,9). I
kada se Isus Hristos bude vratio na zemlju, mnogi
e se pokajati za svoje grehe pre nego to se
Knjiga ivota zauvek zatvori. Gospod je imao na
umu i ove ljude u svom poznatom govoru. On je
kazao:
A kad doe Sin oveiji u slavi svojoj i svi
sveti aneli sa Njime, onda e sesti na prestolu
slave svoje. I sabrae se pred Njim svi narodi, i
razluie ih izmeu sebe kao pastir to razluuje
ovce od jaraca. I postavie ovce s desne strane
sebi, a jarce s leve. Tada e rei car onima to
stoje s desne strane: Hodite blagosloveni Oca
mojega, primite carstvo koje vam je pripravljeno
od postanja sveta. (Matej 25,31-34)
To je ono mnotvo od svih naroda, zajedno sa
onim od sinova Jakovljevih, koji e ui u Mesijino
Carstvo.
Praznik Senica
Petnaestog dana meseca Tirija zapoinje
sedmodnevni Praznik Senica. To je sedmi i poslednji praznik. On se obino odvija u oktobru
(prema savremenom kalendaru). Jevreji su tada
pravili male kolibe ili atore od prua kao uspomenu na privremene kue koje su podizali njihovi
praoci tokom putovanja nakon izlaska iz Egipta.
Uzorci jesenjih useva bili su okaeni na svakom
porodinom atoru kao priznanje Bojoj vernosti
u brizi za Njegov narod.
Svaki dan Praznika Senica bio je ispunjen vanom sveanou. Svakog dana, najvii svetenik
u Izrailju (prvosvetenik), u velikoj pratnji svetenika i desetina hiljada uesnika, iao je od Hrama da bi se kratko zaustavio kod Banje Siloamske. Krag je bio napunjen vodom, i povorka je
nastavila drugim putem prema Hramu. I tu, usred
ceremonije, prvosvetenik je izlio vodu iz kraga
na oltar. U Izraelu, kie obino prestaju u martu,
i onda nema kie skoro sedam meseci. Ako Bog
ne obezbedi ranu kiu u oktobru i novembru,
onda nee biti prolenih useva, i glad e biti na
pragu. Ova ceremonija je, tako, imala nameru da
prizove Boje blagoslove za naciju, tako to bi On
obezbedio ivotodavnu vodu.
193

To je povezano sa Praznikom Senica tako da

Jevanelje po Jovanu belei ovaj vaan dogaaj.
Jovan je napisao: A u poslednji veliki dan praznika stajae Isus i vikae govorei: 'Ko je edan neka doe k meni i pije. Koji me veruje, kao to Pismo ree, iz njegova tela potei e reke ive vode
(Jovan 7,37-38). Sin Boji kae, na najjasniji mogui nain, da je On sam izvor ivota i blagoslova
- da On moe zadovoljiti svaku potrebu ljudskog
srca.
Praznik Senica reito govori o Mesijinom Carstvu - novom poetku bez tragova od posledica
greha. Tog dana, zemlja e dobiti svoje novo ruho, sve ivotinje e biti pitome, armije vie nee
marirati, svaki ovek e biti na svome i pravda e
postati realnost na zemlji.
etrnaest vekova pre roenja Mesije, sedam
praznika je proreeno, kao tip vanih dogaaja iz
Hristovog ivota vezanih za otkupljenje. etiri
prolena praznika su povezana sa Njegovim prvim dolaskom: Njegova smrt je opisana u Pashi;
da e biti bez greha i da Njegovo telo nee istrunuti u grobu opisano je Praznikom Beskvasnih
hlebova; Njegovo vaskrsenje je ilustrovano Praznikom Prvina; uspostavljanje Novog zaveta predstavljeno je Praznikom Sedmica.
Tri jesenja praznika opisuju dogaaje vezane
za Njegov drugi dolazak. Praznik Truba opisuje
poetak izbavljenja Bojeg naroda. Dan oienja
ukazuje na veliko mnotvo naroda, Jevreja i neJevreja, koji e biti spaeni prilikom Njegovog dolaska i primiti zasluge na osnovu Njegove smrti.
Praznik Senica govori o danu kada e sam Mesija
stanovati sa ljudima, obrisati svaku suzu sa njihovog lica i zapoeti zlatno doba o kojem ljudi
razmiljaju od pamtiveka.
Jedino Bog koji je sveznaju moe prorei ove
fascinantne dogaaje. Mnogi odbacuju Njegovo
postojanje; ponosni ljudi odbijaju da prihvate
Njegovu ivotodavnu mo. Vreme istie - zvuk
trube e se uskoro uti irom sveta da objavi Njegov dolazak.
BIBLIJSKO VREME
Mnogi ljudi kada se sretnu sa svojim prijateljima, esto puta kau: Mogu za taj posao da
odvojim samo tri dana. Pitanje koje bi im se
moglo postaviti bilo bi: Da li je u pitanju biblijsko
vreme ili obino vreme?
U pravom slislu reu, Biblijsko vreme, jedinstveno kao to jeste, zaista postoji. Meseci, dani
i godine raunaju se sasvim drugaije od strane
religioznih Jevreja nego od strane ljudi u celom
ostalom svetu.

194

Biblijski dan
Za veinu sveta, dan je zasnovan na rimskom
raunanju vremena po kome novi dan poinje u
pono. Meutim, znaajno drugaije, biblijski dan
poinje zalaskom sunca i traje do sledeeg zalaska sunca. Osnova za ovakvo raunanje vremena
nalazi se u spisima Biblije. est puta u 1. Knjizi
Mojsijevoj, 1. poglavlju, Bog govori o danu koji se
sastoji od veeri i jutra (1. Mojsijeva 1,5; 8; 13;
19; 23; 31). Redosled u danu ima svoju doslednost - prvo ide vee (noni sati), a zatim jutro
(dnevni sati). Prema Mojsijevom zakonu, Bog je
zapovedio jevrejskom narodu da svetkuju Dan
oienja od veeri do veeri (3. Mojsijeva 23,
23). Po tome, biblijski praznici uvek poinju zalaskom sunca, kada nastupa novi dan.
Poetak dana, prilikon zalaska sunca, pokazuje nekoliko karakteristika. Vreme zalaska sunca
se stalno menja usled poloaja Zemlje u odnosu
na Sunce. Zalazak Sunca moe biti u 17 sati jednog petka uvee, a u 16.52 sledeeg petka uvee. Zalazak sunca takoe zavisi od geografske lokacije. On moe biti u 16.34 u Nju Jorku, a u
17.28 u Atlanti.
Biblijska sedmica
Vreme odmora. Veina savremenog sveta
rauna vreme na osnovu sedmnodnevnog perioda zvanog sedmica. Biblijska re za sedmicu
izvedena je od biblijske rei za sedam. Biblijski
dani u sedmici nemaju posebna imena, ve su
poznati kao prvi dan, drugi dan, i tako dalje.
Sedmi dan, meutim, poznat je kao abat i razlikuje se od ostalih est dana kao dan odmora i
svetkovanja. Svi oblici posla zabranjeni su na abat (koji traje od petka od zalaska sunca do subote do zalaska sunca) na osnovu Mojsijevog zakona: est dana neka se radi, a sedmi je dan abat, odmor svet Gospodu; ko bi god radio posao
na abat da se pogubi (2. Mojsijeva 31,15).
Biblijska sedmica sa svojim abatom nalazi
svoje poreklo i znaenje u biblijskom izvetaju o
stvaranju (1. Mojsijeva 1,1 - 2,3); Bog je stvarao
tokom est dana i sedmog dana je odmorio. Ne
radi se tu da se Bog umorio; Onaj koji je svemoan ne moe se umoriti. Ali Bog se odmorio u
smislu zadovoljenja odreenih principa i davanja
primera oveku. On je video da sve to je stvorio
je bilo dobro i savreno, i onda se odmorio. Kao
uspomenu na taj dogaaj, Bog je zapovedio Mojsiju: Zato e uvati sinovi Izrailjevi abat, praznujui abat od kolena do kolena zavetom venim. To je znak izmeu mene i sinova Izrailjevih
doveka, jer je za est dana stvorio Gospod nebo
i zemlju, a u sedmi dan poinu i odmori se (2.
Mojsijeva 31,16-17).

Boansko uzdranje od rada na abat imalo je

veliki uticaj na ivot nekadanjih Jevreja. Drvee
za potpalu se tada nije smelo sakupljati (4. Mojsijeva 15,32-36), vatra se nije smela paliti (2.
Mojsijeva 35,3) i putovanje je obustavljeno (2.
Mojsijeva 16,29). Prema kasnijoj rabinskoj tradiciji, putovanje na abat je bilo ogranieno na
2.000 lakata (oko 900 metara), ili rastojanje izmeu Bojeg kovega sa zapovestima do naroda.
Biblijski mesec
Povezanost sa planetom Mesec. Biblijski
meseci su lunarni; to jest, zasnovani su na pojavi
tankog srpa Mladog Meseca. Mesec krui oko
Zemlje, prolazei u svojim fazama do Mladog Meseca (Mladine), otprilike jednom na svakih 29,5
dana. Na osnovu toga, biblijski meseci imaju generalno 29 ili 30 dana, ili proseno 29,5 dana.
Poto je biblijski mesec uvek povezan sa Mladinom, jevrejska re za mesec (hode) je ista re
koja se koristi kao ime za planetu Mesec.
Biblijski stav. U drevna vremena Izrailja,
poetak svakog meseca bio je potvrivan od strane svetenika, a kasnije od Sinedriona, vladajueg religioznog tela u Izrailju za vreme Isusa.
Nakon izjave dva pouzdana svedoka koji su videli
Mladinu, vee je sveano izjavljivalo: Mesec je
posveen! I za nekoliko minuta, vest je bila prosleena iz Jerusalima do svih delova jevrejskog
naroda u Vavilonu. To se postizalo uspostavljenim
sistemom vatrenih signala koji su se prostirali
stotinama kilometara kroz Arabijsku pustinju.
Prvi dan svakog meseca, poznat kao Ro
hode (Poetak Meseca), bio je sveti dan. Mada
je obeleavan kao dan od odmora u vreme proroka Amosa (Amos 8,5), Ro hode nije podrazumevao posebno uzdravanje od posla u Mojsijevom zakonu. Zato se on smatrao kao mali
sveti dan.
U Bibliji, Ro hode je bio oznaavan posebnim rtvama (4. Mojsijeva 28,11-15) i trubljenjem
truba (4. Mojsijeva 10,10; Psalam 81,3). Ove posebne rtve za Ro hode bile su posveene Gospodu. Tekoa vizuelnog uoavanja Mladine zbog
oblaka bio je razlog zato se Ro hode proslavljao dva dana. Izgleda da je to bilo u pozadini
brige cara Saula za Davidovo odsustvo tokom prva dva dana meseca (1. Samuilova 20,27). Oigledno, svi lanovi carske kue i dvora bili su prisutni na carskoj proslavi tokom Ro Hodea.
Budue ispunjenje. U buduem Nebeskom
Carstvu, izgleda jasno da e Hristos, opisan kao
car David, zauvek vladati kao car nad Izrailjem
(Jezekilj 37,24-25). (Ime David na jevrejskom
jeziku znai Ljubljeni.) Davidova vladavina e
biti doslovno ispunjenje boanskog obeanja o
uspostavljanju Njegovog prestola zauvek, kao

sunce i mesec to su uspostavljeni (2. Samuilova

7,16; Psalam 89,34-37). Kao knez, David e imati
jednu od najveih poasti u carstvu: da zapoinje
sveanost svetkovanja abata i Mladog Meseca
pred Gospodom (Jezekilj 46,1-8).
Moda je to razlog zato neke tradicionalne
jevrejske molitvene knjige povezuju cara Davida
sa blagoslovima Mladine. enja naroda za Mesijinim Carstvom takoe se osea u molitvi prilikom
Mladine, koju je zapisao prorok Osija: Posle e
se obratiti i traie Gospoda Boga svojega i Davida cara svojega (Osija 3,5).
Prizivanje Boje milosti na Mladinu takoe
predstavlja molitvu Bogu da ponovo uspostavi
meseev sjaj u onoj sjajnosti kao to je bila tokom sedmice stvaranja. To je takoe molba za
uspostavljanje Mesijinog Carstva. Prorok Isaija je
kazao da e dan, kada Gospod bude ponovo
uspostavio mesec u svom prvobitnom sjaju, takoe biti dan kad e Gospod zaviti prelom narodu
svojemu i isceliti rane koje mu je zadao (Isaija
30,26). Izrailj e se pokajati za svoje grehe i bie
iskupljen od strane Gospoda.
Biblija ui da e ne samo iskupljeni Izrailj, ve
svi pravedni iz drugih naroda proslavljati Mladinu
u Carstvu koje Bog uspostavi: I od Mladine do
Mladine, i od abata do abata, dolazie svako
telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod
(Isaija 66,23).
Neki kau da nee biti Sunca ni Meseca u tom
Carstvu i Venoj Dravi. Ali Biblija jasno kae da
e svetlost meseeva biti kao svetlost suneva, a
svetlost suneva e biti sedam puta vea (Isaija
30,26). Posledice prokletstva bie uklonjene.
Svetlea tela e biti prisutna i ponovo uspostavljena sa svojom prvobitnom sjajnou, u vreme
kada se ostali deo tvorevine ponovo obnovi u uslove nalik Edemskim za vreme Mesijine vladavine
(Isaija 11,6-9; 51,3; 55,12-13; 65,17-25; Otkrivenje 21,4; 22,3). Ali njihov sjaj nee biti nita u
poreenju sa Mesijinom slavom: I posramie se
mesec, i sunce e se zastideti kad Gospod nad
vojskama stane carovati na gori Sionu ... i proslavi se (Isaija 24,23). I grad (Nebeski ili Novi Jerusalim) ne potrebuje sunca ni meseca da svetle
u njemu, jer ga slava Boja prosvetli, i iak je
njegov Jagnje (Otkrivenje 21,23). Sunce i mesec
e zaista biti velianstveni kada se uklone tragovi
prokletstva, ali u poreenju sa Bojom slavom,
oni e biti kao svetlost svea u podne. Oni nee
jo dugo biti primarni izvor svetlosti. U stvari, oni
se nee ni videti u prisustvu Njegove slave.
Biblijska godina
Gregorijanski kalendar. Veina sveta
danas koristi solarni kalendar koji ima svoje poreklo u rimskom kalendaru uspostavljenom za
195

vreme Julija Cezara 45. godine pre Hrista (pre nae ere). Poznat kao Julijanski kalendar, on ima
365 dana u godini, a svaka etvrta godina je
prestupna. Za vreme prestupne godine dodaje se
jo jedan dan u mesecu februaru.
Tokom vremena, uoeno je da je solarna godina kraa za oko 11 minuta od 365,25 dana (365
i 1/4). I bilo je potrebno podeavanje da bi se
kompenzovalo ovo neslaganje izmeu solarne godine i civilnog kalendara. Godine 1582, papa Gregorije izdao je dekret koji proklamuje da je prva
godina na poetku veka (1600, 1700, itd.) takoe
prestupna, ali samo ako je u isto vreme deljiva sa
400 (1600, 2000, itd.). Ovaj revidirani Julijanski
kalendar nazvan je Gregorijanski kalendar i predstavlja kalendar koji se danas koristi od strane
najveeg dela sveta.
Biblijski kalendar. Biblijski kalendar se nalazi izmeu lunarnog i solarnog raunanja vremena. Biblijski meseci su zasnovani na meseevim
fazama, sa prosenom duinom od 29,5 dana.
Obina biblijska godina ima 12 meseci ili, drugim
reima, oko 354 dana u godini.
Biblija zapoveda da se razliiti praznici proslavljaju u njihovo odreeno vreme. Pasha, na primer, bila je odreena da se proslavlja na prolee.
Godinja doba su, meutim, odreena Zemljinom
rotacijom oko Sunca, a ne oko Meseca. Ako bi
biblijski kalendar koristio samo lunarnu godinu
(354 dana), nastao bi nereiv problem. Razlika od
oko 11 dana izmeu lunarne godine (354 dana) i
solarne godine (365,25 dana) uskoro bi uzrokovala da se Pasha praznuje van odreenog vremena, a ne kako je to propisano u Bibliji.
Da bi se otklonila ova razlika, rabini su napravili kalendar je zasnovan na ciklusu od 19 godina, u kojem 3., 6., 8., 11., 14., 17. i 19. godina su
prestupne godine. Tokom prestupne godine,
jedan dan se dodaje mesecu Adaru, a 13. mesec
(koji ima 29 dana), poznat kao Adar eni (Drugi
Adar ili Ve-Adar), dodaje se u kalendar. Za razliku
od rabinskog kalendara, biblijski kalendar nije
mogue tano matematiki podesiti za budunost
jer zavisi od vremena uoavanja Mladog Meseca,
kao i od vremena kad zri jeam, to nije mogue
unapred tano predvideti (jer u krajnjoj liniji od
Boga zavise). Ipak, biblijski kalendar dodaje 13.
mesec godini kada je potrebno da prvi mesec u
godini bude onda kada zri jeam.
Dakle, biblijski kalendar je lunarno-solarni kalendar - lunarni kalendar podeen sa solarnom
godinom.
Sve do 359. godine nae ere, Sinedrion je
predsedavao u Jerusalimu kao vrhovni zakonodavni autoritet za sve stvari vezane za Jevreje.
On je kontrolisao nain za odreivanje Mladine i
objavljivao poetak svakog meseca nakon izjave
dva svedoka. Ali promene politikih prilika u re196

gionu esto su spreavale vremensko utvrivanje

poetka praznika. To je posebno imalo odraaja
kod onih koji su iveli u dijaspori (Jevreji koji su
iveli van Izraela) u odreivanju poetaka praznika. Godine 360. nae ere, Hilel II, prvosvetenik,
objavio je Sinedrionov precizan nain raunanja
vremena, fiksirajui tako dananji jevrejski kalendar i eliminiui potrebu za svedocima. Ovo je uklonilo kontrolu Sinedriona nad ivotom Jevreja i
eventualno skretanje sa pravog puta.
Zbog razlika izmeu Gregorijanskog i biblijskog kalendara, biblijski praznici padaju u razliite
dane po Gregorijanskom kalendaru svake godine.
Na primer, Pasha nekada pada u martu, a nekada u aprilu.
Dva kalendara. Nekoliko dogaaja je dominantno u istoriji Jevreja, a meu njima najvie izlazak iz Egipta. Prilikom izvoenja Njegovog naroda iz Egipta, Boja aktivnost je bila tako snana i
vidljiva da je religiozni ivot Izrailja bio zauvek izmenjen. Sedam svetih praznika bilo je dato Izrailju od strane Gospoda (3. Mojsijeva 23. poglavlje). Kao dodatak, Izrailju je bio dat novi kalendar
koji je zapoinjao sa svojom religijskom Novom
Godinom u mesecu Nisanu (mart-april), u mesecu kada je Bog oslobodio Izrailj iz Egipta. Bog je
zapovedio: Ovaj mesec da vam je poetak mesecima, da vam je prvi mesec u godini (2. Mojsijeva 12,2).
Do izlaska iz Egipta, Izrailj je obeleavao Novi
godinu prema poljoprivrednom ili civilnom kalendaru koja je poinjala nakon etve. Vreme etve
je ukazivalo na poljoprivrednu godinu. Nakon perioda etve, ciklus oranja, sejanja, koenja ponovo je zapoinjao. Izrailj, kao poljoprivredno drutvo, prirodno je zapoinjao Novu Godinu nakon
etve (2. Mojsijeva 23,16; 34,22).
Nakon izlaska iz Egipta, Izrailj je oigledno
imao dve Nove Godine - poljoprivrednu i religijsku. Prema religijskom kalendaru, Nova godina
zapoinje mesecom Nisanom (mart-april) i koristi
se za sva odreivanja vremena u Bibliji. Meutim,
mnogo starija, poljoprivredna ili civilna Nova godina (septembar-oktobar, u vreme Praznika Truba), nastavljena je tradicionalno da postoji u Izraelu.
Jubilarna godina je bila poljoprivredna godina
koja je bila posveena, i bila je obeleavana svake
50. godine. Tokom Jubilarne godine, zemlja u celom Izrailju je ostajala neobraivana tokom cele
sezone (3. Mojsijeva 25,11). Kao takva, Jubilarna
godina je zapoinjala u sedmom mesecu (3. Mojsijeva 25,9), po religijskom kalendaru, ukazujui
na poljoprivrednu Novu godinu koja je zapoinjala na jesen.
Razorenjem Hrama 70. godine nae ere i rasejanjem Izrailja, obeleavanje Praznika Truba
(koje je bilo u 7. mesecu) je splasnulo. Kao rezul-

tat toga, Praznik Truba je poeo da se jednostavno proslavlja kao Ro haana (Poetak godine)
poto je ukazivao na civilnu Novu godinu. Kao i
savremena Nova godina, Ro haana je ostala u
jevrejskoj tradiciji kao Nova godina po civilnom
kalendaru.
Izrailjsko korienje dva kalendara, jednog u
civilne, a drugog u religijske svrhe, potvreno je
od strane istoriara. Jevrejski istoriar iz prvog
veka, Josif Flavije, objanjava da su Jevreji, dok
su bili u Egiptu, zapoinjali svoj kalendar mesecom Tirijem, ali je Mojsije uspostavio da Nisan... bude prvi mesec za njihove praznike, zato
to ih je izveo iz Egipta tokom tog meseca: tako
tog meseca zapoinju sve sveanosti koje se odvijaju u slavu Bogu, mada je on zadrao prvobitni redosled meseci prilikom kojih se nekada prodavalo i kupovalo, i prilikom kojih su se odvijali
ostali uobiajeni poslovi (Antiquites of the Jews
1. 3.3.). Stari rabinska objava, pre vremena Hrista, sadravala je zapovest: Mesec koji smo u stara vremena nazivali prvim mesecom... sada se
naziva sedmim mesecom.
Biblijski meseci. U Bibliji se spominju imena
za samo nekoliko meseca. Prvi mesec se zvao
Aviv (2. Mojsijeva 13,4; 23,15; 34,18; 4. Mojsijeva 16,1); drugi mesec Zif (1. Carevima 6,1.37);
sedmi mesec Etanim (1. Carevima 8,2); a osmi
mesec Vul (1. Carevima 6,38). U Bibliji se meseci, kao i dani, nazivaju rednim brojevima (prvi
mesec, drugi mesec, itd). Nakon vavilonskog
ropstva (586. godine pre nae ere), Jevreji su prihvatili vavilonska imena za mesece i sve do danas
ih koriste.
Sistem raunanja. Veina sveta koristi sistem raunanja koji broji godine pre roenja Isusa
(B.C., Before Christ ili pre Hrista) i nakon Njegovog roenja (A.D, Anno Domini, latinski u godini naeg Gospoda). Isti periodi vremena se
oznaavaju i kao pre zajednike ere (B.C.E,
Before Common Era) i zajednika era (C.E,
Common Era).
Savremeni jevrejski sistem raunanja vremena koji se danas koristi zapoinje sa brojanjem
godina od godine stvaranja sveta. (Prema rabinskoj tradiciji, to se desilo u jesen 3761. pre nae
ere). Dakle, dananja jevrejska godina se moe
izraunati dodavanjem 3760 ili 3761 godine gregorijanskoj godini (poto jevrejska Nova Godina
zapoinje u septembru/oktobru, a gregorijanska
Nova Godina u januaru). Na primer, 2000. godina
+ 3760/3761 = 5760/5761.
Biblijski praznici. Biblijski praznici su nebrojeno puta znaajniji od mnotva drugih kulturnih dogaaja. Ti praznici su uspostavljeni od
strane Gospoda i oni su Gospodnja svojina. On ih
naziva moji praznici (3. Mojsijeva 23,2).

Praznici iz 3. Knjige Mojsijeve 23. poglavlja su

vie nego praznici u smislu posebnih jela i praznikih dogaaja. Mnogi od njih ne ukljuuju hranu, a neki su veoma mrani po svom tonu. Jevrejska re moed poseduje vie od znaenja sveano odreeno vreme. Ovi praznici su u stvari
susreti ili provedeno vreme sa Gospodom.
Negde su u pitanju dani, a negde sedmice. Svi
zajedno, praznici Gospodnji formiraju boanski
kalendar okupljanja, sa Jerusalimom kao mestom
sastanka (Isaija 33,20).
Primena
Mnogi ljudi pogreno izjednaavaju svetkovanje posveenih dana sa pravednou pred Bogom. Neki dolaze u sinagogu na Dan oienja, a
drugi u crkvu za Boi ili Uskrs. Oni veruju da su
pravedni u Bojim oima jer obavljaju svoje religiozne dunosti.
Bog je ukorio Izrailjce za dranje spoljnih zahteva Zakona, dok su zanemarili smisao povezanosti sa Njim: A o Mladinama i abatima i o
sazivanju skuptine ne mogu podnositi bezakonje
i svetkovine. Na Mladine vae i na praznike vae
mrzi dua moja, dosadie mi, dodija mi podnositi (Isaija 1,13-14; Amos 5,21).
Zato je Bog mrzeo praznine dane kada je
On bio taj koji ih je uspostavio? Oigledno, On
nije mrzeo same praznine dane, ve licemeran
nain na koji su oni svetkovani. Narod je pogreno razumevao i izvrtao Boji zakon. Oni su se
odrekli line zajednice sa Bogom. Umesto toga,
oni su traili da budu samopravedni kroz dranje
zahteva zakona.
Spoljno dranje Zakona bilo je bez znaaja
bez unutranje veze sa ivim Bogom. To je razlog
zbog kojeg je Bog zapovedio Izrailju: uj Izrailju: Gospod je Bog na jedini Gospod. Zato
ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega
i iz sve due svoje i iz sve snage svoje. I neka ove
rei koje ti ja zapovedam danas budu u srcu
tvom (5. Mojsijeva 6,4-6). Toliko je velika vanost ovih rei da one poinju sa ema, najsvetijom molitvom unutar judazima. One su takoe
zapisane na dovratcima veine religioznih Jevreja
i na tefilinu (svitku Biblije) kojeg neki nose na
elu i ruci tokom molitve.
Mesija je takoe istakao ovu istinu: Ljubi
Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom
duom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva
i najvea zapovest (Matej 22,37-38). Prvo i najvanije, Bog eli istinsku vezu sa ljudima.
Mnogi u vreme proroka Isaije verovali su da
su pravedni pred Bogom zato to su religiozni oni su drali micvot (zapovesti), oni su se molili,
oni su svetkovali svete dane. Danas, veina oveanstva, bilo Jevreja ili ne-Jevreja, nalazi se u
197

identinoj situaciji. Oni pogreno veruju da e im

dranje serije religioznih obreda ili praznika doneti prihvatanje u Bojim oima.
Biblija uporeuje praznine dane sa senkama
koje proroki ukazuju na linost i rad istorijski
najvee osobe - Mesije Izrailja (Koloanima 2,1617). Ovi praznici zajedno prikazuju aktivnost Mesije od Golgote do Njegovog carstva. On sam je
izvor bogatstva, dok su sveti dani samo senke
Njegovog neizbrisivog traga u istoriji.
Ovo se moe ilustrovati sa muem koji se
vraa kui nakon dugog puta. Njegovo srce moe
bre otkucavati u nasluivanju, videi obris senke
svoje ene kako izlazi na glavna vrata, ali on ne
moe zagrliti njenu senku. Tu ne bi bilo zadovoljstva. Umesto toga, on ulazi kroz vrata i grli je
lino, a ne njenu senku.
Isus izjavljuje: Ja sam put, istina i ivot. Niko
nee doi k Ocu do kroza me (Jovan 14,6). Da li
emo ii za senkama ili emo u potpunosti zagrliti
Mesiju? Samo nam On moe dati ono to je potrebno.
PASHA
Pasha je stari praznik koji se protee nekih 35
vekova u ljudskoj istoriji. Ovaj praznik je uspostavljen u vreme velikih egipatskih piramida. Izvetaj o Pashi je ispunjen upetvljivim scenama:
odlukom o ubijanju jevrejskih novoroenadi, zatim o bebi koja je ostavljena u reci, ropstvu Jevreja, grmom koji gori, egipatskim vraarima, periodima suprostavljanja od strane faraona, Bojim
nepogodama, armijom koja je u pokretu, razdvajanjem mora i roenjem posebnog naroda uz odjeke grmljavina sa planine.
Pasha sadri vanu poruku za dananje vreme. Ovaj praznik daje osnovu za razumevanje
dogaaja u Gornjoj Sobi, simbola za Gospodnjim
stolom i znaenje Mesijine smrti.
Biblijski stav
Znaenje Pashe. Tokom vie od 400 godina,
jevrejski narod je iveo u Egiptu (2. Mojsijeva
12,40). A tada je dolo vreme da ih Bog uvede u
zemlju koju im je obeao (1. Mojsijeva 46,3-4;
50,24). U 2. Knjizi Mojsijevoj 11. poglavlju, Bog
objavljuje, preko svog sluge Mojsija, deseto i konano zlo koje e pogoditi Egipane i njihove lane bogove. U pono, Gospod je proao kroz Egipat i ubio prvence u svakoj porodici i meu stokom. Sa ovim poslednjim, najveim zlom, Bog je
na dramatian nain oslobodio svoj narod iz egipatskog ropstva.
U 2. Knjizi Mojsijevoj 12. poglavlju, Bog jasno
ukazuje ta treba da uine oni koji mu veruju i tako, suprotno od faraona i Egipana, ne budu zahvaeni poslednjim zlom. Oni su trebali da odvoje
198

muko jagnje od godinu dana. Ono je moralo da

bude savreno, bez ikakve mane ili nedostatka.
Ono je trebalo da bude uzeto iz stada 10. dana
biblijskog meseca Nisana i da se uva do 14. dana
istog meseca. To je bilo vreme tokom koga je
svaka porodica trebala da pripremi jagnje i uveri
se da je sa njim sve u redu. To je takoe bilo
vreme da porodica postane bliska sa svojim jagnjetom, tako da ono nije bilo samo jagnje (2.
Mojsijeva 12,3), ve njihovo jagnje (2. Mojsijeva
12,5). To je duboko uticalo na njih, ukazujui na
visoku cenu rtve. Neko ko je nevin umirao je
mesto njih.
Uvee 14. dana, nakon zalaska sunca, jagnjad su bila javno zaklana od strane celog zbora. Svi ljudi su bili odgovorni za smrt jagnjadi.
Ipak, sa druge strane, svaka porodica pojedinano uzimala je krv od svog jagnjeta i poprskala
njime dovratke na svojim vratima kao vidljivi znak
svoje vere u Gospoda (2. Mojsijeva 12,13). U tom
trenutku, nevino jagnje je postalo njihova zamena, inei moguim da ih zaobie Boji sud. Tako je Gospod uspostavio Pashu kao no koja se
svetkuje Gospodu, u koju ih izvede iz Misira (2.
Mojsijeva 12,42).
Vreme Pashe. Prema Bibliji, Pasha je jednodnevni praznik koji je odmah praen sedmodnevnim Praznikom Beskvasnih hlebova. Oba praznika
se danas obino spajaju zajedno kao jedan, i jednostavno se zovu Pasha.
Bog je uredio da se Pasha proslavlja svake
godine 14. dana biblijskog meseca Nisana (martapril), na dan kada je Bog izbavio svoj narod iz
Egipta (2. Mojsijeva 12,6; 3. Mojsijeva 23,5; 4.
Mojsijeva 9,3; 28,16). Njegovo izbavljenje je bilo
tako mono i upeatljivo da je jevrejski religiozni
kalendar bio zauvek izmenjen. Kao uspomena na
to udesno izbavljenje, mesec Nisan (poznat kao
Aviv pre vavilonskog ropstva - 2. Mojsijeva 13,4;
34,18) postao je od tada prvi mesec jevrejske religiozne godine (2. Mojsijeva 12,2; 4. Mojsijeva
9,5; 28,16).
Izvetaj o Pashi. Prema biblijskom izvetaju, jagnje je bilo centralni deo slube za Pashu (2.
Mojsijeva 12; 34,25; 5. Mojsijeva 16,1-7). Ono je
bilo centralna stvar svega to se radilo. Da nije
bilo jagnjeta, ne bi bilo ni izbavljenja. Poto je
jagnje bilo u sreditu Pashalne slune, termin
Pasha se koristio i za jagnje i za praznik (2. Mojsijeva 12,21; 5. Mojsijeva 16,2.6; Luka 22,7; 1.
Korinaanima 5,7). Jedno nije moglo da postoji
bez drugog. Jagnje je bilo olienje praznika, i bez
njega, praznik bi bio beznaajan.
U svemu tome, Bog je zahtevao da se tri simbola, u vidu hrane, konzumiraju u noi Pashe jagnje, maca (beskvasni hleb) i gorko zelje (2.
Mojsijeva 12,8). rtva je bila mlado jagnje, koje
je opisivalo nevinost. Ono je bilo ispeeno na vatri

prikazujui sud koji je pao na njega umesto na

prvenca. Maca (beskvasni hleb) je bio konzumiran simbolizujui istou rtve, jer je kvasac, sa
svojim nadimajuim karakteristikama, esto bio
simbol greha (1. Korinanima 5,6-8). Gorko zelje
je konzumirano kao opomena na patnju jagnjeta.
Vanost Pashe. Moe se izvui nekoliko vanih injenica iz Praznika Pashe. Postojala je samo
jedna Pasha kada je Bog prohodio zemlju kojoj je
sudio. Svako vreme Pashe, od tada, predstavlja
uspomenu na taj dogaaj (2. Mojsijeva 13,3).
Pasha se veoma razlikuje od drugih religioznih praznika u svetu. Pasha je najstariji kontinualno proslavljan praznik koji danas postoji, i koji se praktikuje nekih 3.500 godina. Pasha je proslavljana u Sinajskoj pustinji godinu dana nakon
izlaska Izrailjaca iz Egipta (4. Mojsijeva 9,1-14);
bila je proslavljana kada je jevrejski narod uao u
zemlju Izrailj (Isus Navin 5,10-12); bila je proslavljana u danima cara Jezekije (2. Dnevnika 30)
i cara Josije (2. Carevima 23,21-23; 2. Dnevnika
35,1-19), bila je proslavljana nakon izlaska iz vavilonskog ropstva (Jezdra 6,19-20), i bila je uveliko praznovana u danima Isusa (Jovan 11,55).
ak i danas, veina Jevreja proslavlja Pashu vie
nego ijedan drugi jevrejski sveti dan. To je snana, koheziona sila unutar jevrejske kulture i zajednice.
Obeleavanje Pashe je bilo tako vano da je
Bog dao dodatni dan za one koji nisu bili u stanju
da obelee Pashu 14. Nisana. Oni koji su se oskvrnuli dodirivanjem mrtvog tela ili su bili na dugom putovanju, mogli su proslavljati Pashu 30
dana kasnije, 14. dana 2. meseca (4. Mojsijeva
9,1-14; 2. Dnevnika 30,2.15). Nijedan od drugih
boanski uspostavljenih praznika nije imao ovu
mogunost.
Sluba na Pashu. Bog je zapovedio da se
Pasha obeleava, kao uspomena, zauvek (2. Mojsijeva 12,14). On je takoe kazao da je potrebno
da se odvija sluba (2. Mojsijeva 12,25). Ova
sluba je ukljuivala jagnje, maca (beskvasni
hleb) i gorko zelje, tako da se u umovima ljudi
stalno ponavljala pria o Izlasku, iz generacije u
generaciju (2. Mojsijeva 12,26.27). Gospod, meutim, nije dao detalje vezane za redosled slube,
ve samo da se ona treba obavljati.
Nekoliko vekova pre Hrista, bila je uspostavljena neka vrsta tradicionalne pashalne slube.
Ova ritualna sluba na Pashu je nazvana Seder,
od jevrejske rei koja znai red. Ona ukljuuje
tradicionalno itanje Biblije, molitve, simboliku
hranu i pesme tokom Pashalne slube. Osnovni
nain pashalnog Sedera zadrao je dosta onoga
od pre 2.000 godina, iako je sluba nastavila da
se ulepava sa vie pesama i obiaja u srednjem
veku.

Ispunjenje
Pasha nagovetava jevrejskog Mesiju kao pravo Pashalno Jagnje. Jevrejski prorok Isaija govori
o Mesiji u terminima pashalnog jagnjeta i o velikom otkupu koji e On uiniti (Isaija 53). On e
biti nevino, isto Jagnje, na koga e se izliti Boji
sud umesto na ljude. On e biti Onaj koji e, uz
veliku patnju i smrt, proliti svoju krv da bi obezbedio veliko izbavljenje od greha.
Nema sumnje da je Isus Hristos Pashalno
Jagnje. Biblija to belei. Istorijom to odzvanja.
Ipak, jedno pashalno pitanje ostaje, i ono je najvanije od svih: Da li je On moje Pashalno Jagnje? Kao to su Izrailjci nekada trebali pojedinano da poprskaju vrata krvlju, tako i danas ljudi
pojedinano trebaju doneti odluku u pogledu Jagnjeta Bojeg. Jo uvek nema osloboenja bez
jagnjeta.
PRAZNIK BESKVASNIH HLEBOVA
Drugi biblijski praznik dobio je ime po hlebu
koji je trebao da se jede tokom praznika. Jevrejski tekst Biblije naziva taj praznik Hag hamacot. Maca i mnoina macot su jevrejske rei za
beskvasni hleb. Dakle, ovaj praznik je poznat
kao Praznik Beskvasnih hlebova. Razumevanje
praktinih istina na koje ukazuje ovaj vani praznik, veoma je vano za religijski ivot danas.
Biblijski stav
Znaenje praznika. Praznik Beskvasnih hlebova je uspomena na Boje udesno izbavljenje
iz egipatskog ropstva, kada su Izrailjci usred noi
napustili Egipat, dok jo nije bilo vremena da se
hlebno testo uzdigne. Tako da je Gospod zapovedio: Sedam dana jedi s njom (Pashom - jagnjetom) presan hleb, hleb nevoljniki, jer si hitei
izaao iz zemlje Misirske, pa da se opominje dana kada si izaao iz Misira, dok si god iv (5. Mojsijeva 16,3; 2. Mojsijeva 12,39).
Vreme praznika. Praznik Beskvasnih hlebova se praznuje u rano prolee (mart - april). On
poinje 15. dana biblijskog meseca Nisana i traje
7 dana. Poto Praznik Beskvasnih hlebova (sedmodnevni praznik) poinje dan nakon Pashe (jednodnevni praznik), esto se ova dva praznika spajaju u jedan i zajedno nazivaju osam dana Pashe. Za vreme Drugog Hrama (u Isusovo vreme),
bilo je takoe uobiajeno da se svih osam dana
nazivaju Praznikom Beskvasnih hlebova (Luka 22,
1.7).
Vanost praznika. Praznik Beskvasnih hlebova bio je istaknuti biblijski praznik. Suprotno od
drugih praznika koji su bili uspostavljeni u 3.
Knjizi Mojsijevoj 23. poglavlju, zapovest koja je
uspostavila ovaj praznik bila je data pre izlaska iz
Egipta (2. Mojsijeva 12,14-20). Pasha i Praznik
199

Beskvasnih hlebova su prvi uspostavljeni. Detalji

o ostalim praznicima su dati kasnije. Praznik Beskvasnih hlebova takoe je prvi od tri godinja
hodoasna praznika. Za vreme tri od sedam godinjih praznika (Praznik Beskvasnih hlebova,
Praznik Sedmica i Praznik Senica), svi jevrejski
mukarci su trebali da stanu pred Gospoda u Hramu (2. Mojsijeva 23,14-17; 34,18-23; 5. Mojsijeva 16,16; 2. Dnevnika 8,13).
Da bi ispotovao tu zapovest, Mesija je putovao u Jerusalim tokom svakog hodoasnog praznika. Nakon jednog takvog hodoaa za Praznik
Beskvasnih hlebova, kada je imao 12 godina, Mesija je imao interesantan susret. To je zabeleeno: I kad mu bi dvanaest godina, dooe oni
u Jerusalim prema obiaju praznika. I kad dane
provedoe i oni se vratie, osta dete Isus u Jerusalimu... I posle tri dana naoe ga u crkvi gde
sedi meu uiteljima, i slua ih, i pita ih. I svi koji
ga sluahu divljahu se Njegovu razumu i odgovorima (Luka 2,42-43,46-47). Mesija je potpuno
zadivio najbolje poznavaoce Tore (Zakona, ili Mojsijevih knjiga) u Izrailju. On je bio neugledni Galilejac, nije imao univerzitetsko obrazovanje, i
imao je samo 12 godina, nije imao ak ni Bar
micva (nije bio Sin Zakona, to se postajalo sa 13
godina). Ipak, Njegovo razumevanje i shvatanje
Biblije bilo je zapanjujue. Nikada ranije oni nisu
susreli nekoga kao to je bio On.
Zapis o prazniku. Biblijski izvetaj daje samo tri instrukcije za Praznik Beskvasnih hlebova.
Posebne rtve bile su prinoene u Hramu tokom svakog dana praznika (3. Mojsijeva 23,8; 4.
Mojsijeva 28,19-24). Prvi i sedmi dan praznika bili
su neradni dani sa uzdravanjem od svih poslova
(2. Mojsijeva 12,16; 3. Mojsijeva 23,7-8; 4. Mojsijeva 28,25; 5. Mojsijeva 16,8) i kvasac je bio
strogo zabranjen. Ne manje nego 6 tekstova naglaava zabranu korienja kvasca tokom ovog
praznika (2. Mojsijeva 12,14-20; 13,6-8; 23,15;
34,18; 3. Mojsijeva 23,6; 5. Mojsijeva 16,3.8).
U jevrejskom jeziku, kvasac je poznat kao
hamec, koji doslovno znai kiseo. Kvasac
(obino gljivice ili praak za pecivo) je korien za
stvaranja vrenja, naroito u hlebnom testu. Kada
kvasac ukiseli testo, nastaju mali vazduni mehurovi koji uzrokuju da testo poraste.
Ne samo da je konzumiranje hrane sa
kvascem (kao to su hleb i kifla) bilo zabranjeno
tokom praznika, ve je ak i prisustvo kvasca u
bilo kojoj kui bilo nedozvoljeno. Gospod je zapovedio Mojsiju: Sedam dana jedite hlebove
presne, i prvoga dana uklonite kvasac iz kua
svojih, jer ko bi god jeo to sa kvascem od prvoga dana do sedmoga, istrebie se ona dua iz Izrailja (2. Mojsijeva 12,15). Nepotovanje boanske zapovesti povlailo je zaista otre konsekvence. I ponovo je bilo zapoveeno: Hlebovi
200

presni da se jedu sedam dana, i da se ne vidi u

tebe nita s kvascem, niti da se vidi u tebe kvasac
u celom kraju tvom (2. Mojsijeva 13,7). Proirenje ogranienja bilo je dalje naglaeno: I da se
ne vidi u tebe kvasac za sedam dana nigde meu
granicama tvojim (5. Mojsijeva 16,4).
Jasnoa Boje zapovesti ne ostavlja mesta za
raspravu. Svaki kvasac, nije bitno koliko mali iznos ili koliko neznatno prisutan, nije bio dozvoljen
tokom Praznika Beskvasnih hlebova. Nije bilo dovoljno jednostavno uzdravati se od jedenja kvasca, ili od dodirivanja kvasca, ili ak od gledanja u
kvasac stavljajui ga na skriveno mesto. Sav kvasac je morao biti uniten. Proputanje da se tako
uradi predstavljalo je ozbiljno krenje biblijskog
zakona.
Ispunjenje
Greh je u Bibliji esto puta prikazivan kvascem (Matej 16,6.11; Marko 8,15; Luka 12,1; Galatima 5,9). Stari rabini takoe su verovali da
kvasac predstavlja zle otkucaje srca. Kvasac lepo prikazuje sliku greha poto se on brzo iri kroz
testo, obuzima ga, ukiseljava ga, izaziva vrenje u
njemu, i poveava vie puta njegovu prvobitnu
veliinu bez promene njegove teine. U stvari,
ovaj proces kiseljenja (prvi stadijum raspadanja)
veoma je efikasan, kao i proces smrti koji je Bog
dopustio nakon Adamovog greha.
Dok kvasac oslikava greh, jedino je beskvasni
hleb (maca ) bio koriten u Hramu (3. Mojsijeva
2,11; 6,16-17; 10,12). Prilozi su morali biti isti i
sve to je bilo sa kvascem smatralo se neistim i
neadekvatnim.
Kao i kod ostalih praznika Gospodnjih zapisanih u 3. Mojsijevoj 23. poglavlju, proroko znaenje Praznika Beskvasnih hlebova se otkriva u
ivotu Mesije. Pasha prikazuje otkupljujuu smrt
Mesije kao Pashalnog Jagnjeta, Praznik Beskvasnih hlebova prikazuje istotu i sahranjivanje Mesije, a Praznik Prvina prikazuje vaskrsenje Mesije.
Jevrejski proroci su predskazali dan kada e
Mesija biti rtvovan za greh. Prorok kae u vezi
Mesije: A On bolesti nae nosi i nemoi nae uze
na se... i Gospod pusti na Njega bezakonje sviju
nas... kad poloi duu svoju u prinos za greh
(Isaija 53,4.6.10).
Ali jevrejski proroci takoe govore o Mesijinoj
udesnoj sahrani. Isaija je prorekao: Odredie
mu grob sa zloincima, ali na smrt bi s bogatim,
jer ne uini nepravde, niti se nae prevara u ustima Njegovim (Isaija 53,9).
Obino onaj ko umire kao zloinac zasluuje i
sahranu kao zloinac. Ali to nije sluaj sa Mesijom. Mesija je ubijen kao da je bio zloinac, ali
Bog nije dopustio da se Njegovo telo izbaci van
grada na ubre. Mesija je zasluio adekvatnu

sahranu zato to je bio ista, bezgrena (bez

kvasca) rtva. On nije umro zbog svojih prestupa
(bio je nevin), ve zbog naih (mi smo krivci).
Dakle, Bog je odredio da se Mesija sahrani u
grobu bogatog oveka. Mesija je bio sahranjen u
grobu Josifa iz Arimateje (Matej 27,57-60), lana
Sinedriona. To je bio Boji stav prema nevinosti
Mesije.
Ali, postoji dublji znaaj u vezi sahranjivanja
Mesije, u tome to se Njegovo telo nije pretvorilo
u prah. Car David je prorekao za Mesiju: Jer nee ostaviti duu moju u grobu, niti e dati da
svetac Tvoj vidi truljenje (Psalam 16,10). Oigledno, car David nije ovo prorokovao za sebe.
Njegov grob je duboko potovano mesto u Jerusalimu tokom skoro 3.000 godina. Davidovo telo
se raspalo (kao to je to sluaj sa telom svakoga
koji je umro u istoriji), ali Mesijino nije. Adamovi
sinovi su grenici pod Bojom osudom: U prah
e se vratiti (1. Mojsijeva 3,19). Kao ista, bezgrena rtva, Mesija nije bio pod osudom vraanja u prah. Dakle, Mesija je ustao iz groba treeg
dana, nakon to je platio za nae grehe (Psalam
103,12; Jevrejima 9,26).
Mesija je uinio ispunjenje Praznika Beskvasnih hlebova u tome da je bio ista, bezgrena
(bez kvasca) rtva. Bog je to potvrdio Mesijinom
sahranom u grobu bogatog oveka. Dakle, nije
bilo doputeno da telo Mesije istrune u grobu
(kao to se testo ukiseli od kvasca), ve je izaao
iz njega jer nije bio grenik pod osudom smrti i
raspada.
Primena
Interesantno je da je apostol Pavle koristio
ceremoniju oienja od kvasca da bi preneo duhovne istine religioznim ljudima u Korintu: Oistite dakle stari kvasac, da budete novo testo, kao
to ste presni, jer i Pasha naa zakla se za nas,
Hristos. Zato da praznujemo ne u starome kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u presnome hlebu istote i istine (1. Korinanima 5,78).
Pavlova poruka je jednostavna i direktna. Za
ljude koji su verom prihvatili rtvu Pashalnog Jagnjeta na Golgoti, Pasha je prolost. Osloboenje
koje je izvrio Mesija, kao pravo Pashalno Jagnje,
ve je doivljeno u njihovim ivotima. Oni sada
ive u Prazniku Beskvasnih hlebova gde se zahteva istoa i odvajanje od kvasca.
Ali Pavle izraava razoarenje i zabrinutost jer
su ljudi u Korintu jo uvek zadravali svoje stare
grehe. Nije dovoljno samo jednostavno odbaciti
veliku parad hleba sa stola, a ostaviti male
komadie kvasca razbacane po podu. Malo kvasca e ukiseliti sve ostalo. Ne znate li da malo
kvasca sve testo ukiseli? (1. Korinanima 5,6).

On im zapoveda da ga oiste - i to potpuno. Drugim reima, on kae: Kako moete ui u Praznik

Beskvasnih hlebova dok jo jedete hlebove sa
kvascem? To nije ispravno. Tome ovde nema
mesta. To dvoje ne ide zajedno. To je sramota!
Oslobodite se toga!
Pavle je jednostavno govorio ono to je ranije zapisao u Rimljanima poslanici 6,1-18. ovek
nee dugo biti pod silom (dominacijom) greha ona e ga slomiti. ovek nije dugo vremena bespomoni rob greha, ve radije onaj koji udi za
njim (Jakov 1,14-15). Tragedija je da je samo
malo ljudi realizovalo u svom ivotu ovu istinu
vezanu za oienje od greha. Veinu nastavlja
da zavodi njihovo telo mislei i radei da ako je
greh jo uvek poslodavac zla onda su oni obavezni da mu se pokoravaju.
U Bojim oima mi smo sada beskvasni (opravdani i isti) i pozvani da ivimo svetim ivotom.
Adekvatnu poruku nalazimo u Pavlovom upozorenju. Kao to se to ini u ceremoniji oienja,
tako je potrebno da i mi temeljno oistimo nae
ivote. Nije dovoljno jednostavno baciti krupnu
parad hleba sa stola i sakriti omiljeni kola u kredenac ili dopustiti da neprimeene mrve ostanu
pod poretom. Mi treba da uzmemo svetiljku Boje Rei i da analiziramo na ivot. Svaki oak,
svaku pukotinu i svaki prozorski prag potrebno je
pregledati sa tim svetlom. Cilj nije postignut sve
dok svaka mrlja kvasca nije oiena. Zato? Pavle daje odgovor i snaan podsticaj: Jer i Pasha
naa zakla se za nas, Hristos (1. Korinanima
5,7).
PRAZNIK PRVINA
Jedan deo sistematske teologije ili glavni deo
biblijske doktrine, poznat je kao eshatologija ili
doslovno, prouavanje poslednjih dogaaja. Ovo
vitalno podruje biblijske doktrine analizira budue proroke dogaaje u Bibliji, kao to su izbavljenje Crkve, Dan Gospodnji, povratak Mesije, obnavljanje Izrailja i Mesijino Carstvo. Dakle, njeno
celokupno prouavanje posveeno je poslednjim
dogaajima.
Mada ne kao glavna stvar, niti kao ona koja se
esto prouava, pitanje vezano za prve stvari je
jedno o kome Biblija ima dosta toga da kae. Malo nejasan i u sutini neprouavan tokom skoro
dve hiljade godina, izrailjski Praznih Prvina bio je
stari sveti dan potpuno posveen prvim stvarima.
Njegova snana poruka i neiscrpne istine predstavljaju predmet opsenih studija danas od
strane Bojeg naroda.
Biblijski stav
Znaenje prvina. Prvine oznaavaju poetak etve itarica u Izrailju. Jeam je bila prva
201

itarica koja je sazrevala od onih koje su bile posejane u zimskim mesecima. Na Praznik Prvina,
snop jema je bio ponjeven i donet u Hram kao
zahvalnost koja se izraavala Bogu za etvu. Ovaj
snop je predstavljao etvu jema kao celinu i sluio je kao obeanje ili garancija da e ostatak
etve biti obavljen u danima koji slede.
Vreme praznika prvina. Praznik Prvina bio
je rani proleni praznik, trei u biblijskom praznikom ciklusu. Prema biblijskom kalendaru, on
se odvijao tokom Nisana, prvog biblijskog meseca (mart ili april), ubrzo nakon poetka Pashe.
Biblija ne precizira kalendarski datum Praznika Prvina, ve samo opisuje njegovo vreme
svetkovanja kao sutradan nakon abata (3.
Mojsijeva 23,11). To je navelo na razliite interpretacije i rasprave po pitanju koji abat je u pitanju.
Neki teolozi smatraju da se to odnosi na prvi
sedmini abat koji se pojavljuje u sedmici Pashe.
Meutim, re abat takoe opisuje svaki sveti
dan tokom koga se ne radi, bez obzira o kom se
danu u sedmici radi (3. Mojsijeva 23,24.32.39).
Mnogi smatraju da abat koji je bio u pitanju je
bio 15. Nisan, prvi dan Praznika Beskvasnih hlebova. Taj dan je bio sabor sveti (3. Mojsijeva
23,7) kada se nita nije radilo. Isti opis je bio dat
za sedmini abat (3. Mojsijeva 23,3) i svete abate drugim danima u sedmici (3. Mojsijeva 23,
24-25.28.32.36.39).
Meutim, biblijski tekst koji odmah sledi daje
odgovor na pitanje kada treba obeleavati Praznik
Prvina: Potom, od prvoga dana po abatu, od
dana kad prinesete snop za rtvu obrtanu, brojte
sedam sedmica punih. Do prvoga dana po sedmoj sedmica izbrojte pedeset dana, onda prinesite nov dar Gospodu (3. Mojsijeva 23,16.17).
Biblijski tekst kae da je od Praznika Prvina
potrebno brojati sedam sedmica punih da bi se
dolo do sledeeg prolenog praznika - Praznika
Sedmica. Poto je poznato da Bog rauna vreme
u celinama po sedam, kao to su sedam dana
(za abat), sedam godina (za abatnu godinu),
sedam puta sedam godina (za Jubilarnu godina) sedamdeset godina (za ropstvo, videti: Jeremija 25,11.12), itd, jasno je da u ovom tekstu
Bog zapoveda da se od Praznika prvina do
Praznika Sedmica izbroji sedam sedmica punih, to podrazumeva sedmice od prvog dana
sedmice, do abata, kao sedmog dana (prvi dan
sedmice danas veina ljudi naziva nedelja, a u
Izraelu su taj dan zove prema Bibliji - prvi dan).
To znai da Praznik Prvina mora da bude u
prvi dan sedmice, nakon sedminog abata, da bi
od tog praznika moglo da se izbroji sedam punih
sedmica do sledeeg praznika.
Tako, hronologija Pashalnih praznika jeste:
Pasha (14. Nisan), Praznik Beskvasnih hlebova (7
202

dana, 15.-21. Nisan), i Praznik Prvina (prvi dan

posle sedminog abata). U godini kada se Isus
rtvovao, Pasha se obeleavala u etvrtak (14.
Nisan), prvi dan Beskvasnih hlebova bio je u petak (15. Nisan), a Prvine su bile u nedelju (17. Nisan).
Zapis o Prazniku Prvina. Odredba vezana
za Praznik Prvina data je od strane Gospoda u 3.
Mojsijevoj 23,9-14. Snop (jevrejski omer, to znai mera) bio je unet od strane svetenika u
Hram, koji ga je obrtao pred Gospodom sa ciljem
prihvatanja. Postojala je takoe rtva i prinos koje
su ile sa tim: zdravo muko jagnje od godinu dana, belo brano pomeano sa uljem i naliv od vina.
Narodu je bilo zabranjeno da uzme bilo koji
deo etve na bilo koji nain pre nego to se prvine prinesu Gospodu (3. Mojsijeva 23,14). Prema
Bibliji, zanemarivanje prinoenja prvina bilo je
smatrano zakidanjem Boga (Malahija 3,8).
Ritual za vreme Praznika Prvina je bio detaljno opisan u 5. Mojsijevoj 26,1-10. Postupci prilikom ovog praznika, ak i rei molitve zahvalnosti
Bogu, detaljno su zapisani u tom tekstu.
Vanost Praznika Prvina. Praznik Prvina
bio je naroito posmatran kao vremenski znak.
On je oznaavao poetak etve u Izrailju, i to je
jo vanije, on je oznaavao poetak odbrojavanja Praznika Sedmica, etvrtog biblijskog godinjeg praznika. Poinjui sa Praznikom Prvina, bilo
je brojano 49 dana (ili sedam sedmica), i pedesetog dana, bio je proslavljan Praznik Sedmica.
Gospod je zapovedio: Potom od prvoga dana po
abatu, od dana kad prinesete snop za rtvu obrtanu, brojte sedam sedmica punih. Do prvoga dana po sedmoj sedmici izbrojte pedeset dana (3.
Mojsijeva 23,15-16).
Kao rezultat, taj period vremena je bio, i jo
je, poznat kao Sefirat ha-omer (jevrejski brojanje od omera) jer je brojanje dana ilo od omera
(jevrejski snop, mera) do Praznika Sedmica.
Sluba na Praznik prvina
Za narod. U danima dok je postojao Hram,
14. Nisana je briljivo pripremanje za pashalne
praznike bilo kompletirano: jagnjad su bila izabrana za Pashalnu rtvu, kue su bile oiene od
svog kvasca u pripremi za Praznik Beskvasnih hlebova, a jemeni snopovi su bili oznaeni na poljima za Praznik Prvina.
Prolaskom svake sedmice, vreme u Izrailju je
bilo sve toplije. Zimske kie su prestale, a oblani
dani su brzo nastupali. Gledajui na istok od Hrama, mogla se videti velianstvena panorama Maslinske Gore i doline potoka Kedrona koji su odsjajavali na prolenom suncu. Preko potoka Kedrona
u podruju zvanom Dolina Jasena, malo, otvo-

reno polje jema stajalo je nasuprot pozadine

travnatih, zelenih breuljaka i maglovitih sivih
maslinovih drvea. Zrele itarice, koje su se lagalo njihale na slabom povetarcu, stvarale su relaksirajuu i uspavljujuu pojavu. Na jednom kraju
polja, nekoliko snopova jema bilo je upadljivo istaknuto i spojeno zajedno, jo neposeeno, u
oekivanju dolaska Praznika Prvina.
Ovo jemeno polje bilo je specijalno polje,
obraivano iskljuivo za nacionalni Praznik Prvina,
koje je drano striktno u skladu sa rabinskom tradicijom. Ono se oralo na jesen i sejalo jemom
nekih 70 dana kasnije tokom zimskih meseci.
Stalno posmatranje bilo je potvrda da je usev rastao prirodno, bez vetakog zalivanja ili ubrenja.
U danima koji su prethodili Pashi, nekoliko snopova bilo je oznaeno i vezano od strane predstavnika Sinedriona, vladajueg religioznog tela u Izrailju. Sa tim, priprema za Praznik Prvina bila je
kompletirana.
Nekoliko dana kasnije, zavretkom abata, na
zalazak sunca (poetak novog biblijskog dana),
grupa od tri oveka iz Sinedriona pojavila su se iz
podruja Hrama, zajedno sa mnotvom uzbuenih pratioca. Povorka je imala svoj put prema jemenom polju da bi se obavila ceremonija etve.
Sa srpovima u rukama i korpama pod rukom, tri
izabrana eteoca bila su spremno poreana ispred odreenih snopova jema. Kada su bili pripremljeni, sveana tiina zavladala je mnotvom
za trenutak. Moglo se uti samo se tiho njihanje
itarica. Iznenada, jednoglasni povici eteoca
prekinuli su tiinu jutra serijom pitanja upuenih
gledaocima: Jel' sunce izalo? Sa ovim srpom? U ovu korpu? Da anjem (sada)? Dobijanjem potvrdnih odgovora, svetenici su ponovili
ovaj konani verifikacioni proces dva puta za
svaki sluaj. Oznaeni snopovi su onda bili ponjeveni dok se jedna efa (oko 20 litara) nije prikupila.
U prostoru Hrama odvijalo se vrenje itarica
sa prutevima, a ne volovskim kolima da se zrna
jema ne bi otetila. Ono je zatim bilo osueno na
otvorenoj vatri i provejano na vetru da bi se uklo-

nila pleva. Konano, jeam je bio samleven i proputen kroz intenzivni proces sejanja.
U jutro prvog dana sedmice, prvine od etve
bile su izneene pred Gospoda. Jedan omer (oko
2,5 litre) jemenog brana bilo je pomeano sa
oko 3 decilitra (0,3 litra) maslinovog ulja, i mala
koliina tamjana je bila ubaena u to. To je postalo rtva od Prvina. Svetenik ju je obrtao pred
Gospodom u skladu sa 3. Mojsijevom 23,11-13 i
zapalio malu koliinu na oltaru. Ostatak je bio dat
Levitima.
Za porodicu. Praznik Prvina bio je svetkovina naroda u celini, ali je i svaka porodica donosila svoje posebne prvine u Hram. Poetkom svakog prolea, poljoprivrednici u Izrailju su se pripremali za ritual, odvajajui svoje prvine od ostalih klasova u polju. U celoj zemlji, ovaj ritual bio
je ponavljan. Poljoprivrednici, praeni mnotvom
dece, ulazili su u polja da bi oznaili svoje najbolje klasove. Kanap ili vrpca bili su paljivo obmotani oko odabranih prvina da ih ne otete. Oni su
bili odvojeni za Gospoda kada je svaki poljoprivrednik izjavio: Vidite, ovo su prvine. Uzbuenje
je dostizalo vrhunac kada su prvine sazrele i bile
konano ponjevene za Pashalno hodoae u Jerusalim.
U jutro prvog dana sedmice, vijugave ulice
Jerusalima su oivljavale uz miris beskvasnih hlebova, zvuke smejanja dece, uzbuenih povika
ena, plaom beba, udaljenim lajanjem pasa,
nervoznim blejanjem ovaca i nenim zvucima grlica. Jerusalim je oekivao Praznik Prvina.
Jutro ranog prolea bilo je hladno, a vazduh
jo uvek miran. Mala sumaglica bila je prisutna u
vazduhu, i polako se razilazila u svetlosti jutarnjeg sunca. Uzdignuti Hram, sa svojim belim mermernim stubovima i zlatnim ukrasima, stajao je
kao blistavi dragulj na Brdu Sion. Izvan njegovih
vrata, predivna muzika flauta dodirivala je srca
onih koji su dolazili, podseajui na tradicionalni
radosni pozdrav: Hvalite Boga u svetinji Njegovoj (Psalam 150,1). Unutar vrata Hrama, horovi
levita pevali su uz muziku 30. psalam: Uzviavau te, Gospode, jer si me oteo, i nisi dao neprijateljima mojim da mi se svete. Ova scena se
nastavljala tokom dana kako se jevrejski narod
skupljao u Boji hram.
Gledajui u Odeljenje za svetenike (c) (vidi
sliku Hrama na str. 223), neki su mogli videti crvene plamenove sa rtvenog oltara (e) koji su se
dizali do neba kao stub od pare i plavog dima
pomerajui se polako prema istoku. Mnotvo
svetenika bilo je tu prisutno: neki su odravali
vatru, neki su klali rtve, neki su izlivali prinose od
pia, a neki su obrtali prvine pred Gospodom.
U Odeljenju za Izrailjce (d), stalni priliv ljudi
mogao se videti na 15. stepenici kod Nikanorskih
vrata (i), koji su sveano pokazivali svetenicima
203

svoje prinose pod njenim impresivnim lukom.

Mnogi su vodili male bele jaganjce na uadima.
Neki od ljudi su bili oigledno siromani, to se
videlo po njihovom jednostavnom oblaenju. Jedan od takvih, Jehuda ben Saba, mladi, snani
ratar, istupio je napred i rekao u velikom zanosu:
Dajmo svi zahvalnost Gospodu. Kada je to
rekao, uruio je grubi drveni kavez prisutnom
sveteniku. Dve grlice su bile vezane unutra kao
alternativne rtve paljenice za one koji su bili siromani da prinesu jagnje (3. Mojsijeva 5,7; 12,8;
14,22). Kada je svetenik primio grlice, mladi ratar se u molitvi obratio Bogu i traio oprotaj za
grehe.
Jehuda je paljivo posmatrao pripremanje
njegove rtve u skladu sa Mojsijevim zakonom (3.
Mojsijeva 1,14-17). Svaki korak bio je uinjen
tano, brzo, i uz oiglednu aurnost svetenika.
Jehuda je video da svetenik paljivo proliva krv
na oltar. On je video pokidano perje sa vrata kako
pada na zemlju i lei na pepelu pored oltara, ekajui da se ukloni na mesto van grada. Konano,
zapazio je da je svetenik raspolovio svaku pticu
preko grudne kosti i stavio ih na rtvenu vatru.
Kako je gledao u nastali beli stub dima, Jehuda se u svojim mislima vratio vekovima unazad
do svog oca Avrama. On se pitao da li moda njegova rtva paljenica sada lei na istom mestu gde
je Bog milostivo obezbedio ovna kao zamenu za
Isaka.
Pokret prisutnog svetenika zaokupio je njegovu panju i prekinuo njegovo trenutno razmiljanje. Stajui licem k licu prema sveteniku, Jehuda je ponovio porodinu molitvu za Praznik Prvina. Jasnim jevrejskim jezikom on je kazao sveteniku: Priznajem danas pred Gospodom Bogom
tvojim da sam uao u zemlju za koju se Gospod
zakleo ocima naim da e nam je dati (5. Mojsijeva 26,3).
Onda je Jehuda skinuo korpu sa svog ramena
i predao je sveteniku. Jednostavna korpa od vrbinih kora sadrala je meru (omer) jema za njegov prinos na Praznik Prvina. Svetenik je stavio
svoje ruke nad korpom i polako ih pokretao pred
Gospodom, dok je Jehuda nastavio svoju ceremonijalnu molitvu: Otac moj bijae siromah Sirin
i sie u Misir s malo eljadi, i bi onde doljak, pa
posta narod velik i silan i obilan po broju. I dovede nas na ovo mesto, i dade nam zemlju ovu,
zemlju u kojoj tee mleko i med. Zato sad evo
donesoh prvine od roda ove zemlje koju si mi
dao, Gospode (5. Mojsijeva 26,5.9-10).
Kada je molitva zahvalnosti bila zavrena,
svetenik je stavljao korpu ispred oltara i bacio
aku zrnevlja na vatru. Jehuda se poklonio pred
Gospodom, a onda okrenuo u spoljne odeljenje
da pozdravi svoju porodicu. Ugledavi oca, njegova deca su pritrala i uhvatila ga za kolena. Za204

povesti ovog svetog dana bile su ispunjene. Jehuda i njegova uzbuena porodica su otili, radujui se novoj etvi od Gospoda. I to iskustvo se
ponavljalo stotinama i stotinama puta tokom starih dana Praznika Prvina.
Primena
Prve stvari generalno. Prve stvari su vana
i esto ponavljana tema u Bibliji. Bog je kazao,
uopte, da prvine od svih poljoprivrednih proizvoda pripadaju Njemu - od itarica, do groanog
soka, ulja i vune (2. Mojsijeva 22,29; 23,19; 34,
26; 5. Mojsijeva 18,4; 26,2). To je ukljuivalo sedam glavnih useva zemlje Izrailja: jeam, penicu, groe, smokve, nar, masline i urme. Prvine
od hlebnog testa takoe se pripadale Njemu, kao
prinos od gumna (4. Mojsijeva 15,20.21). Takoe jo, muki prvenci od svih ivotinja (2. Mojsijeva 22,30; 3. Mojsijeva 27,26), i konano, svaki
prvenac od samih Izrailjaca pripadao je Njemu (2.
Mojsijeva 13,2.12-15; 34,19-20; 4. Mojsijeva 3,
13; 18,15-16).
Prema Mojsijevom Zakonu, svaki muki
prvenac bio je doneen kod svetenika kada je
imao mesec dana (4. Mojsijeva 18,16). U svojoj
milosti, Bog je omoguio da se prvenac moe otkupiti i tako osloboditi od zvanine slube Gospodu tokom celog ivota. U toj ceremoniji posveenja, zvanoj Pidion haben (jevrejski Otkup za
sina), bilo je mogue otkupiti sina od slube celog ivota plaanjem pet sikala (srebrni novac)
sveteniku (4. Mojsijeva 18,16). Pidion haben je
vaio za sve, osim za Levite. Oni su bili odreeni
da slue u Hramu, i tako, nisu mogli biti izuzeti.
Kada je bio mesec dana star, Isus je bio
doneen u Hram za svoj Pidion haben. Marija i
Josif su ga doneli pred Gospoda: Kao to je napisano u zakonu Gospodnjem: 'Da se svako dete
muko koje najpre otvori matericu posveti Gospodu' (Luka 2,23).
Znaajno je da je tom prilikom Isus bio prvi
put imenovan Mesijom. Poboni Simeon je uzeo
Dete u ruke i zahvalio se Gospodu: Jer videe oi
moje spasenje Tvoje (Luka 2,30). Kao drugi svedok, Ana proroica objavila je Njegovo mesijanstvo svima koji ekahu spasenje u Jerusalimu
(Luka 2,38).
Znaenje ceremonije Pidion habena dato je
od strane Gospoda: Jer je moj svaki prvenac, od
onoga dana kad pobih sve prvence u zemlji Misirskoj, posvetih sebi svakoga prvenca u Izrailju,
od oveka do ivineta, moji e biti, ja sam Gospod (4. Mojsijeva 3,13).
Kada je Bog otkupio Izrailjce iz egipatskog
ropstva, On je to uinio kroz krv Pashalnog jagnjeta. Svi prvenci bili su pod prokletstvom smrti i
suda. Izbavljenje je bilo mogue jedino izraa-

vanjem vere u Boga kroz krv nevinog Pashalnog

jagnjeta (2. Mojsijeva 12,12-13).
Isto tako, u duhovnom smislu, svi ljudi su
prvenci. Svi su sagreili kao i Adam, i dakle, pod
prokletstvom su smrti i potrebuju otkupljenje
(Rimljanima 5,17.19; 1. Korinanima 15,22). Spasenje je mogue jedino izraavanjem vere u Boga
kroz otkupljujuu krv Mesije, pravog pashalnog
jagnjeta rtvovanog kao naa zamena (1. Korinanima 5,7).
Prvine u Novom zavetu. Mada nije naroito naglaen u Starom zavetu kao ostali Levitski
praznici, Praznik Prvina ima veliki uticaj na uenje
Novog zaveta. On je direktno spomenut ne manje
nego sedam puta u Novom Zavetu.
Pavle govori o Epenetu kao prvini iz Ahaje
(Rimljanima 16,5). To jest, Epenet je bio prvi od
mnogih koji su prihvatili Hrista u zapadnoj Maloj
Aziji. Pavle kasnije spominje dom Stefanov kao
prvinu od Ahaje (1. Korinanima 16,15). Oni su
takoe bili neki od prvih koji su prihvatili Hrista u
toj velikoj etvi u Maloj Aziji.
Takoe, Pavle je primenio koncept prvina i na
ispravnu nauku: Ako je prvi hleb svet, sveto je i
sve testo (Rimljanima 11,16). Pod tim je on mislio, ako je Bog izabrao i prihvatio patrijarhe, onda
svo testo (Izrailj) pripada Njemu. Dakle, ne odbaci Bog naroda svojega (Rimljanima 11,2). Govorei o religioznim ljudima kao onima koji su odvojeni za Gospoda, Jakov kae:
Jer nas dragovoljno porodi reju istine, da
budemo prvina od Njegovog stvaranja (Jakov 1,
18).
Pavle ponovo koristi ovu sliku kada govori o
spasenju kao prvini od Duha (Rimljanima 8,23).
Pod tim on podrazumeva da je posedovanje Duha
Bojeg garancija, ili zalog, da e doi do konanog otkupljenja. Naa tela e biti obnovljena i
novo stvaranje bie realizacija otkupljenja od prokletstva greha. Sadanja realnost posedovanja
Svetog Duha od strane religioznih ljudi obezbeuje ili garantuje ispunjenje obeanja vezanih za
budunost.
U knjizi Otkrivenje, Jovan opisuje posebnu
grupu od 144.000 Jevreja. Tu e biti 12.000 od
svakog plemena Izrailja, zapeaenih i zatienih
od Bojeg gneva na Dan Gospodnji. Kasnije,
Jovan opisuje ovih 144.000 kao one koji idu za
Jagnjetom kud god ono poe. Oni su kupljeni od
ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu (Otkrivenje 14,4).
Govorei o Bojoj etvi meu ljudima u njegovo vreme, Pavle govori o sebi kao o nedonoetu (1. Korinanima 15,8). Ovo slikovito izraavanje ukazuje na smokvu koja nekada daje
zrele plodove van sezone. Tih ranih smokvi ima
malo i retke su. Pavle je video sebe kao jednog
od onih koje je Bog predivno spasio pre konane
etve.

Ispunjenje
Kao i drugi izrailjski proleni praznici, Praznik
Prvina nalazi svoje proroko ispunjenje u ivotu
Mesije prilikom Njegovog prvog dolaska. Pavle to
opisuje u sedmom i najznaajnijem izvetaju o
prvinama u Novom Zavetu sa sveanom izjavom:
Ali Hristos usta iz mrtvih i bi prvina onima koji
umree (1. Korinanima 15,20; Otkrivenje 1,5).
Ali kako je to Mesija naa prvina? Isus je ustao iz groba treeg dana, na dan Praznika Prvina.
Ali Njegovo vaskrsenje ima dalekosene imlikacije. Pavle objanjava: Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po Hristu svi oiveti (1. Korinanima
15,22). Isusovo vaskrsenje je garancija i poetak
(prvina) konane etve, ili vaskrsenja, celog oveanstva. Mesija je ispunio proroko znaenje
ovog svetog dana ustajanjem iz smrti kao prvina
od vaskrsenja, i On je to bio na taj posebni dan
Prvina.
Biblija jasno ui da postoji ivot nakon smrti.
ovek se sastoji od praha zemaljskog i duha
ivotnog koji zajedno sainjavaju oveka ili duu ivu (1. Mojsijeva 2,7). Kada ovek umre, duh
ivotni se vraa Bogu, prah ide u zemlju, a dua
ne postoji. Ona ne luta po nebu kao deo kosmikog jedinstva, niti reinkarnira. ovekovo stanje nakon smrti je opisano kao spavanje, sve do
trenutka kada doe do vaskrsenja, ponovnog
spajanja praha zemaljskog i duha ivotnog.
Biblija ui da e svi ljudi biti vaskrsnuti:
I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudie se, jedni na ivot veni, a dugi na
sramotu i prekor veni (Danilo 12,2).
Mesija dalje objanjava: Ne divite se ovome,
jer ide as u koji e svi koji su u grobovima uti
glas Sina Bojega. I izii e koji su inili dobro u
vaskrsenje ivota, a koji su inili zlo u vaskrsenje
suda (Jovan 5,28-29).
Kao to postoje dva dela od etve, zrnevlje i
pleva, tako e biti i dva dela u konanoj etvi
(Matej 3,12; 13,37-43). Jedni e naslediti veni
ivot i stanovae u domu Gospodnjem zauvek.
Drugi e naslediti veno odvajanje od Boga i bie
zauvek uniteni u Jezeru ognjenom. Oni koji pripadaju Mesiji, koji su ga verom prihvatili, bie
vaskrsnuti u ivot prilikom Njegovog dolaska (1.
Korinanima 15,23; Isaija 25,8; 1. Timotiju 4,16).
Isus je obezbedio sigurnu garanciju za to kada je
ustao iz mrtvih. To se dogodilo, i mi u to moemo
biti sigurni: Hristos usta iz mrtvih, i bi prvina onima koji umree.
PRAZNIK SEDMICA
Praznici se skoro uvek praznuju u odreene
dane po kalendaru. Isto tako, negde se ponekad
broje dani izmeu praznika. Meutim, postoji
205

neto potpuno drugaije u vezi sa biblijskim Praznikom Sedmica - etvrtim svetim danom u Izrailju. Nijedan datum nije povezan sa njim u Bibliji.
Ipak, ako bismo pitali bilo kog Jevrejina koji proslavlja Praznik Sedmica, dobili bismo odgovor da
se on uvek proslavlja 50 dana nakon Praznika
Prvina.
Biblijski stav
Znaenje Praznika Sedmica. Kod starih
Jevreja imena su bila veoma znaajna. Ona su
obino odraavala karakter, bila su vezana za istoriju, odnosno znaila su ono na ta su bila primenjivana. Tri odvojena imena bila su koriena
u Starom zavetu za Praznik Sedmica ili avuot
(jevrejski sedmice). Svako ime je naglaavalo
razliite aspekte njegovog svetkovanja.
Najei jevrejski termin u vezi ovog praznika
je bio Hag haavuot, to znai Praznik Sedmica
(2. Mojsijeva 34,22; 5. Mojsijeva 16,10; 2. Dnevnika 8,13). avuot je bio nazvan Praznikom Sedmica jer je sedam sedmica bilo odbrojavano od
Praznika Prvina do obeleavanja ovog praznika.
Primarno znaenje ovog praznika bilo je izraeno jevrejskim imenom Jom habikurim ili Dan
Prvina (4. Mojsijeva 28,26), poto je Praznik
Sedmica bio dan kada su prvine od letnjih peninih useva bile donoene u Hram. Tako je Praznik Sedmica oznaavao poetak letnje penine
etve kao to je ranije Praznik Prvina oznaavao
poetak prolene etve jema u Izrailju.
Trei termin, Hag hakacir ili Praznik etve
(2. Mojsijeva 23,16), odraavao je injenicu da je
ovaj praznik bio zvanini poetak letnje sezone
etve.
U grkom jeziku, Praznik Sedmica bio je poznat kao Pentakost (Dela 2,1), to znai pedesetnica, poto je bio proslavljan pedesetog dana od
Praznika Prvina.
Vreme Praznika Sedmica. Praznik Sedmica
bio je proslavljan krajem prolea, obino krajem
maja ili poetkom juna. Prema dananjem jevrejskom kalendaru, Praznik Sedmica pada 6. dana
meseca ivana. Kao to je reeno ranije, proslavljanje Praznika Sedmica nikada nije bilo vezano za
odreeni datum u Bibliji. On je ustvari bio odreivan brojanjem 50 dana (dan koji nastupa posle
sedam sedmica) od Praznika Prvina: Brojte sedam sedmica punih, do prvoga dana po sedmoj
sedmici nabrojte pedeset dana (3. Mojsijeva 23,
15-16; 5. Mojsijeva 16,9-10).
Zbog zapovesti o brojanju, vremenski period
od Praznika Prvina do Praznika Sedmica bio je
poznat kao Sefira (jevrejski brojanje). Koliina
jema koja se donosila u Hram kao prvina na
Praznik Prvina bila je poznata kao omer (jevrejski
mera, snop). Poto je ovo brojanje dana zapo206

injalo sa prinoenjem omera, ovaj pedesetodnevni period takoe je bio nazivan kao omer.
Zapis o Prazniku Sedmica. Tri biblijska
teksta opisuju proslavljanje Praznika Sedmica.
Prinoenje u Hramu opisano je u 3. Mojsijevoj
23,15-21 i 4. Mojsijevoj 28,26-31. Pripremanje za
pojedinano proslavljanje opisano je u 5. Mojsijevoj 16,9-12 gde je naglaeno da je prinoenje
dobrovoljno, sa radou pred Bogom, i da se treba podseati na to da je Gospod oslobodio Jevreje egipatskog ropstva.
Vanost Praznika Sedmica. U biblijsko
vreme, Praznik Sedmica bio je naroito vaan biblijski praznik. Sedam boanski objavljenih praznika bilo je dato Izrailju. Od tih sedam, tri su bila
oznaena od strane Gospoda kao posebni praznici (3. Mojsijeva 23,14-17; 5. Mojsijeva 16,16;
2. Dnevnika 8,13; 3. Mojsijeva 34,22-23) za
vreme kojih su svi mukarci u Izrailju bili obavezni
da budu prisutni u Hramu. Praznik Sedmica bio je
drugi u toj posebnoj grupi od tri praznika, dok su
druga dva bili Pasha i Praznik Senica.
Kao abat, i veina drugih praznikih dana,
Praznik Sedmica je bio sveti sabor ili dan odmora
(3. Mojsijeva 23,21; 4. Mojsijeva 28,26). Dakle,
nijedan posao nije bio dozvoljen.
Sluba na Praznik Sedmica. Prema Bibliji,
bilo je zabranjeno jesti nove useve od jema dok
se prvine od jema (omer) ne prinesu na Praznik
Prvina. Isti princip je bio primenjivan i na useve
od penice. Dakle, razni prinosi u hrani i hlebu u
Hramu nisu bili pravljeni od novih peninih useva
sve dok prvine od penice nisu bile prineene na
Praznik Sedmica.
Sluba u Hramu na Praznik Sedmica imala je
umnogome isti obrazac kao na Praznik Prvina,
poto su oba ova sveta dana bila proslavljana uz
prinoenje prvina. Meutim, prinoenje na Praznik Sedmica bilo je jedinstveno. Ono je ukljuivalo dva dugaka, ravna, penina hleba sa kvascem kao to je zapovedio Gospod: Iz stanova
svojih donesite dva hleba za rtvu obrtanu, od
dve desetine efe beloga brana da budu, s kvascem neka budu peeni. To su prvine Gospodu (3.
Mojsijeva 23,17).
Hlebovi nisu bili spaljivani zato to je Gospod
zabranio prinoenje kvasca na oltaru: Ni kvasca
ni meda ne treba da palite na rtvu ognjenu Gospodu (3. Mojsijeva 2,11). Umesto toga, ovi hlebovi i ivotinje koji su se rtvovali inili su prinos
za Praznik Sedmica. Svetenik ih je obrtao oko oltara. Nakon toga oni su bili odvojeni za svetenika (3. Mojsijeva 23,20) i predstavljali su prazninu hranu koju su svetenici jeli nakon tog dana
u Hramu.

Ispunjenje
Bilo je to negde oko 30. godine nae ere. Bilo
je toplo jutro krajem meseca maja kada je nastupao Praznik Sedmica te godine. Sunce je bilo visoko iznad horizonta ve nekoliko sati. Tanki pokriva niskih jutarnjih oblaka ublaavao je prisustvo vruine, ostavljajui isto plavo nebo samo
iznad Jerusalima.
U tiini jutarnjeg vazduha, aharit ili jutarnja
sluba u Hramu ula se kako zavrava - zvuk srebrnih truba, odjek jedinstvene molitve ljudi,
usamljen glas oveka koji je itao tekstove iz knjiga proroka Jezekilja i Avakuma.
Mnotvo Jevreja tiskalo se u predvorju Hrama. Poto je Praznik Sedmica bio hodoasni praznik, oigledno je bilo prisustvo mnogih sa Srednjeg Istoka, iz Severne Afrike, Evrope i Azije.
Iznenada, odozgo iz vazduha, uo se zvuk
snane oluje. Ali kako je to mogue? Nije bilo oblaka, a ni povetarca. To nije bilo vreme za oluju.
Ljudi su bili zbunjeni, posmatrajui vedro nebo u
potrazi za uzrokom nepogode.
Zvuk je poeo da se menja kako je iao prema zapadu. Nekoliko hiljada ljudi u spoljnom
predvorju Hrama pohitalo je kroz jugozapadni
prolaz, poslednji branik Hrama, krupnim koracima
sputajui se dole u grad. U tom posebnom trenutku, munje koje su liile na ognjene jezike,
uoene na oblinjoj kui, zaokupile su njihovu
panju. Ljudi su zastali, dok su utei gledali u
pravcu kue. ta ovaj vetar i vatra znae? Da li je
to ono to su upravo uli iz knjiga proroka Jezekilja i Avakuma?
Mnotvo je krenulo dalje, smatrajui da zna o
emu se radi. Za nekoliko trenutaka oni su stigli
do kue i nali se pred vratima. Da dvanaest ljudi
koji su bili unutra nije izalo na ulicu, vrata od
kue bi verovatno bila odvaljena.
Dvanaestorica se odmah obratila ovom uznemirenom mnotvu. Ali na iznenaenje prisutnih,
dvanaestorica se obratila ljudima u mnotvu na
razliitim jezicima.
To je izazvalo veliku diskusiju. Ova dvanaestorica su bili oigledno Galilejci sa svojim stilom
oblaenja. Ali ko je ikada uo za obrazovane Galilejce? Obrazovanje je imalo svoj centar u Jerusalimu, a ne u Kapernaumu. Kako su ovi neobrazovani Galilejci mogli govoriti ne samo razliitim
jezicima, ve i sa naglaskom kao da im je to maternji jezik? Mnogi su traili odgovore, dok su se
drugi rugali i optuivali ove ljude da su pijani.
Re vetra i vatre brzo se irio ovim mnotvom
ljudi koji su upravo napustili slubu u Hramu. Ulice su brzo bile ispunjene i komunikacije ja postala nemogua.
Jedan od dvanaestorice po imenu Petar, oigledno govornik, pozvao je mnotvo da ga sledi

do oblinjeg trga pored junog ulaza u Hram. Ovo

mesto bilo je poznato po rabinima koji su uili
svoje ake pre nego to su ulazili u Hram. Sa svojim velikim trgom i niskim, 60 metara irokim stepenitem koje je vodilo do junih vrata, ovo mesto je bilo jedno od najboljih na prostoru Hrama za
obraanje velikom mnotvu.
Dvanaestorica se popela na bele krenjake
stepenice, dok je iza njih stajalo Carsko stubite
iz tri reda, izdiui se 35 metara iznad njih. Povremeno je Petar podizao ruke da umiri mnotvo,
dok se veliko mnotvo ljudi skupljalo na trgu ispod njega. Lokalni stanovnici su prepoznali ove
Galilejce kao sledbenike Isusa Hrista, Onoga koji
je bio razapet skoro dva meseca ranije na Pashu.
Mnotvo se umirilo i usmerilo svoje poglede
na Petra koji je poeo da govori: Ljudi Judejci i
vi svi koji ivite u Jerusalimu! Ovo da vam je na
znanje, i ujte rei moje. Jer ovi nisu pijani kao
to vi mislite, jer je tek trei sat dana (devet ujutro). Nego je ovo ono to kaa prorok Joilo: 'I bie
u poslednje dane, govori Gospod, izliu Duha
svojega na svako telo, i prorei e sinovi vai i
keri vae, i mladii vai videe utvare i starci vai
snie snove'.
Bio je u pravu. Oni sami bili su svedoci znakova vetra i vatre, i uli su kako im ova dvanaestorica iznose biblijske tekstove na njihovim maternjim jezicima. To je sigurno bila Boja ruka.
Petar je nastavio da citira jevrejske proroke u
pogledu dolaska Bojeg gneva i upozorio da samo
oni koji prizovu ime Gospodnje spae se. Ovo
mnotvo pobonih ljudi ostalo je tiho. Samo se
moglo uti udaljeno blejanje ovce negde iz Hrama. Oseala se naelektrisanost u vazduhu, nasluivanje, ak i glad od strane mnotva da Petar
nastavi sa svojim izlaganjem.
Petar je usmerio svoje rei u pravcu Isusa iz
Nazareta, i u sledeih etvrt sata on je polako,
energino i jednostavnim reima iznosio rei proroanstva cara Davida i Izrailjskih proroka u pogledu obeanog Mesije. Kako je iznosio proroanstvo za proroanstvom, postajalo je jasno da Biblija jasno i uverljivo prorie Mesijinu smrt, vaskrsenje i uznesenje na Nebo. Kako neko moe verovati u neto drugo?
Mnotvo ortodoksnih ljudi bilo je vidljivo uzdrmano i poelo je da se komea. Petrove rei zapalile su njihova srca. Neki su bili ganuti do suza.
Neki su polako uvukli svoje grudi sa stisnutom
rukom, kao znakom bola i kajanja. Neki nisu jo
dugo mogli da izdre i poeli su da uzvikuju: ta
vi to radite? Sa nabojem emocija u svom glasu,
Petar je uzviknuo: Pokajte se! Krenuvi na jug u
pravcu oblinje Banje Siloamske, on je nastavio:
I da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za
oprotenje greha, i primiete dar Svetoga Duha.
Jer je za vas obeanje i za decu vau.
207

Tokom jutra, na trgu se moglo videti razbacano mnotvo kako raspravlja i diskutuje sa nekim od ove dvanaestorice. Ipak, ono to se zaista
moglo videti, bilo je mnotvo ljudi koje je dolazilo i odlazilo od mikve (vode za obredno kupanje
ili krtenje). Sve u svemu, nekih 3.000 ljudi je prihvatilo Gospoda toga jutra.
Prethodni izvetaj zasnovan je na istinskom
izvetaju oevidaca i zapisan je u Delima apostolskim, 2. poglavlju. Tog jutra On je izlio svoj Sveti
Duh kao to je prorekao: I doi e Izbavitelj u
Sion i k onima od Jakova koji se obraaju od greha, veli Gospod. A ovo e biti zavet moj sa njima,
veli Gospod: Duh moj koji je u tebi (Isaija 59,
20-21).
Ali, iako je to obeanje bilo za njih, ono je
ujedno i za nas. Svako ko prizove ime Gospodnje
spae se.
PRAZNIK TRUBA
Nije neobino za praznike da imaju muzike
instrumente ukljuene u svoje proslave. Retko je,
meutim, da smisao i sutina proslave praznika
sasvim zavisi od muzikog instrumenta. Ipak, to
je sluaj sa izrailjskim petim svetim danom, poznatim kao Dan Truba ili Ro haana.
Biblijski stav
Znaenje Praznika Truba. Praznik Truba
ima svoje korene vrsto utemeljene u Bibliji. Ustvari, on je oznaen kao Zikron terua (Spomen
trubni - 3. Mojsijeva 23,24) i Jom terua (Trubni
dan - 4. Mojsijeva 29,1). Zasnovan na tim biblijskim opisima, nekadanje svetkovanje praznika
Ro haana esto je bilo nazivano kao Praznik
truba, dan kada su trube trubile u Hramu i u celoj izrailjskoj zemlji.
Ro haana doslovno znai Poetak godine.
Meutim, to znaenje nije davano ovom prazniku
sve do drugog veka nae ere, vie od 1.500 godina nakon uspostavljanja ovog praznika. Nakon
razorenja Hrama 70. godine nae ere, njegovo
svetkovanje je radikalno izmenjeno. Praznik je
trebalo da se sauva u ovoj traginoj situaciji.
Nastavljanje obeleavanja Praznika Truba bilo je
obavljano u odsustvu Hrama i njegovog rtvenog
sistema. Kao rezultat, sluba u sinagogi je proirena, nove tradicije su ubaene, a akcenat je
stavljen na druge stvari u pokuaju da se sauva
i prilagodi svetkovanje ovog praznika ljudima koji
su bili rasuti van svoje domovine i bez prisustva
Hrama.
Vreme nekadanjeg Praznika Truba ukazivalo
je na poetak civilne Nove godine u Izraelu. Nakon razorenja drugog Hrama 70. godine nae ere,
dve proslave su postale nerazdvojno povezane.
Tokom vremena, Praznik Truba je uveliko zase208

njen i umanjen od strane jevrejske Nove godine,

postajui poznat kao Ro haana (Poetak godine).
Vreme Praznika Truba. Praznik Truba se
proslavlja na jesen. Prema biblijskom kalendaru,
Praznik Truba se odvija prvog dana meseca Tirija, sedmog biblijskom meseca (obino sredina
semptembra do poetka oktobra). Druga dva Izrailjska jesenja praznika odvijaju se nekoliko dana
kasnije: Dan Oienja 10. Tirija, i Praznik Senica koji poinje 15. Tirija.
Prema Bibliji, Praznik Truba bio je proslavljan
kao jednodnevni praznik. U dijaspori (jevrejski
narod koji ivi van Izraela) mnogi praznici su bili,
i jo uvek se, praznuju dodatnog dana. Razlog lei u nesigurnosti vezanoj za kalendar. Poetak
svakog biblijskog meseca prvobitno je zavisio od
uoavanja Mladine. Precizno odreivanje Mladine
nije uvek bilo lako zbog oblaka ili nedostatka svedoka. Praznik Truba uveliko sadri ovaj problem
poto on pada prvog dana u mesecu. Zbog toga
to je Mladinu nekada bilo teko utvrditi od strane
jevrejske zajednice, deavalo se da je Praznik ve
bio poeo. Da bi umanjili anse za grekom, Praznik Truba se proslavljao dva dana, to predstavlja
tradiciju koja i danas postoji u Izraelu.
Zapis o Prazniku Truba. Biblijski zapis o
svetkovanju Prazniku Truba nije ni dug ni komplikovan. Izrailju je jednostavno bilo zapoveeno da
obeleava taj dan trubljenjem truba i dranjem
tog dana kao abata, uzrdavanjem od posla (3.
Mojsijeva 23,23-25; 4. Mojsijeva 29,1).
Biblijski zapis u pogledu rtava u Hramu takoe je jasan (4. Mojsijeva 29,2-6). Posebne rtve
paljenice bile su prinoene na Praznik Truba, koje
su sainjavale jedno tele, ovna i sedam jaganjaca. Takoe je i jedan jarac bio prinoen kao rtva
za greh. Ove rtve su bile toga dana dodate rtvama svagdanjim, koje su se prinosile svakodnevno (4. Mojsijeva 28,1-8), i onima koje su se
prinosile za Mladinu (4. Mojsijeva 28,11-15).
Istinsko svetkovanje Praznika Truba zapisano
je samo jednom u Bibliji. Jezdra, koji je bio pisar,
spominje da je Praznik Truba bio svetkovan kada
je oltar u Hramu bio obnovljen, i rtve ponovo uspostavljene od strane onih koji su se vratili iz vavilonskog ropstva (Jezdra 3,1-6). Nemija je zabeleio da se oivljavanje ovog praznika takoe odigralo u Izrailju kada je Jezdra ponovio narodu
Boji zakon (Nemija 7,73-8,13).
Vanost Praznika Truba. U vezi sa Mladinom, Praznik Truba je jedinstven. To je jedini biblijski praznik koji se odvija prvog dana u mesecu,
na Mladinu, kada je mesec taman i predstavljen
malim tankim srpom. Svi drugi biblijski pranici odvijaju se kasnije tokom svojih meseci kada je Mesec sjajan.

Kao i sedmi dan i sedma godina je sveta prema Mojsijevom zakonu (2. Mojsijeva 20,8-10; 3.
Mojsijeva 25,4), a mesec Tiri je takoe sedmi
mesec. Znaajno je da se Praznik Truba odvija
kao prvi abat u mesecu u kojem se odvijaju sva
tri izrailjska jesenja praznika. U starom Izrailju,
Mladina je normalno bila objavljivana kratkim piskom trube, ali Mladina sedmog meseca bila je
obeleavana dugim piskom, naglaavajui njenu
sveanost i jedinstvenost meu mesecima.
Instrument za Praznik Truba
Tipovi Truba. Veina prevoda Biblije ne razlikuje jasno razliite tipove truba u Bibliji. Hacocera je bila metalna truba koja se irila na kraju.
Bog je zapovedio sinovima Izrailjevim da upotrebljavaju dve srebrne trube koje su trebale kovane da budu (4. Mojsijeva 10,1-2). Svetenici
su duvali u ove srebrne trube nad rtvama za
spomen pred Gospodom (4. Mojsijeva 10,10). Prilikom osveenja Hrama, u dane Solomona, brojne
srebrne trube trubile su u Hramu sainjavajui
veliki orkestar od 120 truba (2. Dnevnika 5,12).
Prema Josifu Flaviju, jevrejskom istoriaru, svetenici su takoe duvali u svoje trube iz jugozapadnog ugla Hrama kada su objavljivali poetak i
kraj svakog abata.
Druga jevrejska truba, ofar, bila je zakrivljena truba napravljena od ovnujskog roga. Na jevrejskom (ili hebrejskom) jeziku, ofar (truba od
ovnujskog roga) je jasno bila razlikovana od trube keren, koja je bila truba od ivotinje, koja
nije bila koriena kao muziki instrument. Trube
napravljene od kravljeg roga bile su odbaene
kao opomena zbog izrailjskog idolopoklonikog
oboavanja zlatnog teleta u pustinji. Ovnujski rog
je posmatran kao predivna uspomena na Boje
izbavljenje Isaka uz pomo ovna koji je svojim
rogovima bio zapleten u bunju.
Kada Biblija opisuje 1. Tiri kao Dan trubni i
Spomen trubni, tip trube za Praznik Truba se
posebno ne identifikuje. Skoro bez izuzetka, istorijski zapisi i rabinska tradicija oznaavaju ofar
(ovnujski rog), a ne srebrne trube svetenika,
kao glavni instrument koji se koristio u Bibliji.
Moda je glavni razlog za odabiranje ovnujskog roga bio u proceduri najave Jubilarne godine. Biblija opisuje ofar (ovnujski rog), a ne
trubu napravljenu od odreenog metala, kao trubu u koju se trubilo na Dan oienja (3. Mojsijeva 25,9). Svake pedesete godine, truba ofar je
objavljivala dolazak Jubilarne godine u kojoj su
robovi bili osloboeni, a zemlja je ostavljena da
se odmara od poljoprivrednih aktivnosti. Dananji
obiaj duvanja u trubu ofar, na kraju Dana oienja, sauvao je ovu staru zapovest.
Naini trubljenja. Nakon razorenja Hrama,
nastala je velika rasprava meu rabinima u pogle-

du trubljenja u ofar, poto Biblija ne opisuje

eksplicitno nain na koji je trebalo da se trubi.
Postignut je kompromis koji omoguava sve naine. Tekia predstavlja dugako, nezavijajue trubljenje. evarim predstavlja tri kratka, isprekidana
piska. Terua zabeleen u Bibliji predstavlja devetodelni stakato zvuk koji podsea na jecanje. Sve
ukupno, formiran je sledei obrazac za trubljenje
u ofar: dugi pisak (tekia ) - tri kratka piska
(evarim ) - devet stakato piska (terua ) - jedan
dugi pisak (tekia ).
Naini korienja. Odvojeno od ceremonije
rtvovanja, trube su imale nekoliko osnovnih korienja u Izrailju: one su sazivale zbor pred Gospodom (4. Mojsijeva 10,2-4) i pozivale na vojsku
(4. Mojsijeva 10,9; Sudije 3,27; 7,19-22; Nemija
4,18-22; Jezekilj 33,3-6). Truba ofar je takoe
objavljivala krunisanje novog cara kao to je to
bio sluaj sa Solomonom (1. Carevima 1,34.39),
Jujem (2. Carevima 9,13), Joasom (2. carevima
11,12-14) i Avesalomom (2. Samuilova 15,10).
Sluba na Praznik Truba
U danima izrailjskog Hrama, srebrne trube su
trubile prilikom prinoenja rtava paljenica i rtava zahvalnih. To je bilo u skladu sa Mojsijevim nareenjem: Trubite u trube prinosei rtve svoje
paljenice i rtve svoje zahvalne (4. Mojsijev 10,
10). Kada su rtve bile uzete i prinete na oltar (e),
srebrne trube su trubile od strane svetenika, to
je potvreno i u Bibliji (2. Dnevnika 29,27-28) i
od strane Josifa Flavija (Judejske starine, Antiquities of the Jews 3.12.6).
Na Praznik Truba, jo jedan svetenik je bio
prisutan da trubi u trubu ofar. On je stajao u nizu
svetenika sa srebrnim trubama okrenutih prema
oltaru. Truba ofar je trubila dugo, zadravajui
pisak, dok su srebrne trube trubile kratko u vezi
sa svagdanjom rtvom.
Vie od stotinu svetenika sluilo je na Praznik
Truba, a koji su inae sluili tokom jutra, veeri,
mladine i praznikih sveanosti. Kada je prazniki
prinos od vina bio izliven na oltar, levitski hor je
otpevao psalam 81, psalam Praznika Truba: Trubite u trubu za vreme mladine, u vreme punog
meseca radi praznika naega. Jer je takav zakon
u Izrailju, naredba od Boga Jakovljeva (Psalam
81,3-4).
Budue ispunjenje
Kao i drugi praznici u Izrailju, Praznik Truba
sadri u sebi vanu proroku poruku. Meutim,
ovaj sveti dan ne ukazuje na dogaaje iz prolosti, ve oslikava budue dogaaje. Praznik Truba oslikava prvi naredni dogaaj po biblijskom
prorokom kalendaru. etiri biblijska prolena
praznika (Pasha, Beskvasni hlebovi, Prvine i Sed209

mice) su se ispunila prilikom prvog dolaska Mesije. Tri biblijska jesenja praznika (Trube, Dan
oienja i Senice) ispunie se prilikom Njegovog
drugog dolaska. Stari rabini su imali slian pogled: U mesecu Nisanu (na Pashu), nai preci su
bili otkupljeni, a u mesecu Tiriju (Praznik Truba),
doi e do otkupljenja u vremenu koje dolazi.
Izrailjski tamni dan. Praznik Truba je izrailjski tamni dan. On se odvija na Mladinu, kada
je glavni izvor svetla na nebu zatamnjen. Izrailjski
proroci su vie puta upozoravali na dolazei dan
suda. Oni su ga nazivali Dan Gospodnji, i opisivali kao straan period na kraju istorije ovog
sveta, kada e Gospod izliti svoj ognjeni sud.
Prorok Amos je govorio o tom mranom danu: Teko onima koji ele dan Gospodnji! ta e
vam dan Gospodnji? Tada je mrak, a ne videlo.
Kao da bi ko beao od lava pa bi ga sreo medved;
ili kao da bi ko doao u kuu i naslonio se rukom
na zid, pa bi ga zmija ujela. Nije li dan Gospodnji
mrak, a ne videlo, i tama bez svetlosti? (Amos
5,18-20)
Jevrejski prorok Sofonija zapisao je pretee
upozorenje: Blizu je veliki dan Gospodnji... Taj je
dan, dan kada e biti gnev, dan kada e biti tuga
i muka, dan kada e biti pustoenje i zatiranje,
dan kada e biti mrak i tama, dan kada e biti
oblak i magla. Dan kada e biti trubljenje... (Sofonija 1,14-16)
Kao to zatamnjenost meseca na nonom
nebu objavljuje Praznik Truba, isto tako e nebesa biti zatamnjena od strane Boga kada doe Dan
Gospodnji. Prorok Joil to opisuje: Sunce e se
pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego to doe
veliki i strani dan Gospodnji (Joil 2,31; videti
takoe: Isaija 13,9.10; 34,4.8; Joil 3,15; Dela
2,20).
Apostol Jovan takoe opisuje kosmiki poremeaj i tamu koja e najaviti Dan Gospodnji: I
videh kad otvori esti peat, i gle, zatrese se
zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vrea od kostreti, i mesec posta kao krv, i zvezde nebeske padoe na zemlju... Jer doe veliki dan gneva Njegova, i ko moe ostati? (Otkrivenje 6,12-17).
Dolazi dan kada e Gospod ugasiti prirodne
izvore svetlosti na nebu. On e izliti svoj gnev sa
nepopustljivom silinom na ovaj zli svet, kada se
Mesija bude vratio da uspostavi svoje carstvo. To
e biti najtamniji izrailjski dan, njegov Dan strahopotovanja, kada e ga Bog pripremiti za pokajanje pred nastupajui Dan oienja.
Poslednja truba. Biblija esto govori o ljudima i anelima koji trube u trube, ali samo dva puta je zapisano da Bog trubi u trubu. U oba sluaja to je truba ofar.
Prvi put to je bilo na planini Sinaj kada se sam
Gospod pojavio sa Neba u nameri da uspostavi
zavet sa svojim narodom (Stari zavet). Slava Gos210

podnja se spustila u snanoj oluji i uz zvuk trube:

A gora se Sinajska sva dimljae, jer sie na nju
Gospod u ognju... I truba sve jae trubljae, i
Mojsije govorae, a Bog mu odgovarae glasom.
I Gospod sie na goru Sinajsku (2. Mojsijeva 19,
18-20).
Poslednji put kada e Gospod trubiti u trubu
bie prilikom povratka Mesije. Gospod e jo jednom sii sa neba u vihoru, na oblaku Njegove
ognjene slave, i uz zvuk trube. Prorok Zaharija je
najavio: I Gospod e se pokazati nad njima, i
strela e Njegova izai kao munja, i Gospod e
zatrubiti u trubu i poi e s vihorom junim (Zaharija 9,14).
Stara jevrejska tradicija smatra da e se vaskrsenje iz smrti desiti na Praznik Truba. Pratei tu
tradiciju, jevrejski nadgrobni spomenici su esto
imali ugravirane ofar trube.
Oba ova velika dogaaja - Boja poslednja
truba i vaskrsenje pravednih - blisko je povezano
sa izbavljenjem Crkve u Novom zavetu. Pavle otkriva: Evo vam kazujem tajnu: Jer svi neemo
pomreti, a svi emo se pretvoriti. Ujedanput, u
trenutku oka, u poslednjoj trubi. Jer e zatrubiti i
mrtvi e ustati neraspadljivi, i mi emo se pretvoriti (1. Korinanima 15,51-52).
U drugom pismu, Pavle opisuje povratak Gospodnji: Jer e sam Gospod sa zapoveu, s glasom arhanelovim, i s trubom Bojom sii s neba,
i mrtvi u Hristu vaskrsnue najpre. A potom mi
ivi koji smo ostali, zajedno s njima biemo uzeti
u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako emo
svagda s Gospodom biti (1. Solunjanima 4,1617).
Dolazi dan kada e Gospod, koji sedi na Nebeskom prestolu, sii u ognjenom oblaku svoje
slave. Isus to opisuje kao svoj dolazak na oblacima nebeskih sa silom i slavom velikom (Matej
24,30). Boja poslednja truba e zatrubiti i Dan
Gospodnji e otpoeti. Kao i trube u starom Izraelu, Boja poslednja truba e imati viestruku
svrhu. Prvo, ona e okupiti ljude pred Gospodom
u onome to se naziva izbavljenje Crkve. Pravedni e biti izbavljeni od gneva koji e doi (1.
Solunjanima 1,10), poto e ih Gospod izostaviti
od gneva (1. Solunjanima 5,9). Mrtvi pravedni e
biti vaskrsnuti, a ivi e biti prikupljeni od etiri
vetra (Matej 24,31). Drugo, poslednja truba e
biti zvuk Bojeg ratnog poklia protiv Sotone i
ovog zlog sveta kada nastupi veliki dan gneva
Njegova (Otkrivenje 6,17). To e biti dan kada e
biti prekinuta ljudska pobuna. Konano, poslednja truba e najaviti dolazak i krunisanje Mesije,
jer e On sam biti uzvien u onaj dan (Isaija 2,
17).

Primena
Potpuno pokajanje Izrailja jeste preduslov za
povratak Mesije. Pokajanje Izrailja je jedan og
glavnih ciljeva Dana Gospodnjeg. Car Izrailja se
nee njemu vratiti dok se on ne pripremi da ga
doeka. Stari rabini su pravilno razumeli proroanstva kada su kazali: Kada bi se Izrailj iskreno
pokajao samo u toku jednog dana, on bi bio otkupljen, i Mesija od loze Davidove bi doao (Rabinska Pesma nad pesmama 5,2).
Tragino je da e nepokajani Izraelci (zajedno
sa neznabocima) pretrpeti silinu Bojeg gneva
pre nego to budu rekli: Blagosloven koji ide u
ime Gospodnje (Psalam 118,26, Matej 23,39).
Ali koncept pokajanja je daleko vaniji u razumevanju Boje Rei, nego njegova povezanost
sa proroanstvima. Pokajanje se zahteva od svih
ljudi. Pokajanje je princip ivota i smrti u Bibliji:
Koja dua zgrei ona e umreti... Ako li bi se
bezbonik obratio od svih grehova svojih... doista
e iveti (Jezekilj 18,20-21).
Poznato kao teuva na jevrejskom, pokajanje
doslovno znai povratak; to jest, povratak Bogu. Ono ukljuuje preokret u duhovnom smeru i
podrazumeva dve aktivnosti.
Sa jedne strane, pokajanje zahteva da se pojedinac odvrati od greha odbacujui ga. Svemoni poziva: Obratite se i proite se svih greha
svojih, i nee vam bezakonje biti na spoticanje.
Odbacite od sebe sva bezakonja koja iniste (Jezekilj 18,30-31).
Sa druge strane, pokajanje zahteva da se
pojedinac obrati Bogu prihvatanjem kompletne
istine o Njemu i Njegovom Otkupitelju, Mesiji. Car
David je zapisao: Potujte Sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svome, jer e se gnev
Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Njega uzdaju! (Psalam 2,12)
To je isti Onaj veliki Car nad celom zemljom
pred kojim e se pokloniti svako koleno i zaklinjati se svaki jezik (Isaija 45,23). Ne postoji drugi put dolaska Bogu.
Dolazi dan kada e Mesija Car doi. Isus e se
vratiti u Jerusalim. On e vladati nad celom zemljom. On e vladati zauvek, ba kao to su proroci prorekli. Ali nee svi ui u Njegovo slavno carstvo. Kada Otkupitelj bude doao na Sion, On e
doi k onima koji se obraaju od greha (Isaija
59,20) i ka onima koji se uzdaju u Njega (Psalam 2,12).
Rabi Eliezer, jedan od starih Izraelskih rabina,
kazao je: Pokajte se onog dana pre nego to
umrete. Njegovi prisutni uenici su zapitali: Ali
kako emo znati kog dana emo umreti? Rabin
je odgovorio: Zato je najbolje da se pokajete danas. Ideja je, naravno, da ljudi ne znaju kada e
umreti; zato bi ovek trebalo da se pokaje to

pre. Poziv Biblije je veoma jasan. Danas je dan

pokajanja. Mi ne znamo broj naih dana niti dan
kada e se izliti Njegov gnev. Mi bismo Njega trebali traiti danas dok su vrata pokajanja jo uvek
otvorena, kako je prorok naglasio:
Traite Gospoda dok se moe nai, prizivajte
ga dokle je blizu (Isaija 55,6).
DAN OIENJA
Dan koji se u Izraelu obeleava sa najvie
strahopotovanja, poznat kao Jom kipur ili Dan
oienja, jeste sveprisutna tema koja se provlai kroz biblijski tekst. Tri i po hiljade godina nakon svog boanskog uspostavljanja, Dan oienja jo uvek ima veliki uticaj na kulturu i nain
ivota u Izraelu. Ali je od vee vanosti da Dan
oienja nudi potrebnu pozadinu za razumevanje veliine Mesijine rtve za greh i sigurnosti
Bojeg naroda danas.
Biblijski stav
Znaenje Dana oienja. Dan oienja
je prevod jevrejskog termina Jom kipur. Za mnoge, meutim, re oienje je nejasno, i baca
malo svetla na znaenje praznika. Re kipur je od
jevrejske rei kafar to znai pokriti. Dakle, re
oienje jednostavno znai pokrivanje.
Na Dan oienja se vrilo oienje (pokrivanje) greha iz predhodne godine. Oienje ili pokrivanje obavljalo se pomou krvne rtve nevine
ivotinje. Gospod je zapovedio: Jer je dua telu
u krvi, a ja sam vam je odredio za oltar da se
iste due vae, jer je krv to duu oiava (3.
Mojsijeva 17,11).
Vreme Dana oienja. Dan oienja, biblijski esti, boanski uspostavljen, sveti dan, odvija se u jesen. Prema biblijskom kalendaru, on pada 10. Tirija, sedmog biblijskog meseca, koji
grubo odgovara septembru ili oktobru. On se proslavljao izmeu dva druga velika biblijska praznika: Praznika truba (poznatom danas kao Ro haana ), koji se odvija 1. Tirija, i Praznika senica,
koji poinje 15. Tirija.
Zapis o Danu oienja. Tri odvojena teksta belee biblijski opis Dana oienja. Boanske
instrukije bile su date za prvosvetenika (3. Mojsijeva 16. poglavlje), za narod (3. Mojsijeva 23,
26-32) i za rtve (4. Mojsijeva 29,7-11).
Vanost Dana oienja. Dan oienja je
najsveaniji dan u godini za narod Izraela. On je
bio esto oznaavan kao Dan. Dan oienja je
bio odreen od strane Gospoda kao dan u kojem
ete muiti due svoje (3. Mojsijeva 23,27.32).
Prema definiciji, to je shvaeno da znai postiti
(Jezdra 8,21). To je bio dan posveen postu i pokajanju za grehe tokom prole godine. Dan oienja nije bio jedini post u judaizmu, ali je bio je211

dini post uspostavljen u Bibliji. Izrailjac koji bi

propustio da posveti sebe postu i pokajanju na
Dan oienja bio je istrebljen iz naroda svojega
(3. Mojsijeva 23,29). Dan oienja je takoe bio
dan zabrane za bilo koji oblik posla. Oni koji su
takoe odbili da to potuju bili su osueni na smrt
(3. Mojsijeva 23,30).
Dan oienja je takoe bio veoma svean
dan za svetenstvo u Izrailju. Jedino tog naroitog dana u godini bilo je doputeno prvosveteniku da ue u Svetinju nad svetinjama u Hramu i
doe u prisustvo Boje slave. Da bi to uinio,
prvosvetenik je trebalo da obue sveto odelo
izatkano od belog lana, umesto svog normalno
obojenog odela obloenim sa zlatnim grudnim
oklopom. Svoje laneno odelo je nosio samo tog
dana i nikada vie.
Sveanost Dana oienja je dalje bila naglaena poveanjem broja ivotinjskih rtvi. Osim
regularne, svakodnevne rtve paljenice sa svojim
prinosima od itarica i groanog soka, bile su
prinoene dodatne rtve paljenice. Te dodatne rtve su ukljuivale tele, ovna i sedam jaganjaca za
narod, i ovna za svetenstvo (4. Mojsijeva 29,711).
Sluba na Dan oienja
Priprema. Bilo je apsolutno presudno za narod da njegov prvosvetenik ne postane nepanjom neist i tako bude diskvalifikovan u pripremi
za slubu na Dan oienja. Da bi se zatitio od
te opasne mogunosti, prvosvetenik je odlazio
od kue sedam dana pre Dana oienja i ostajao
je u odeljenju za prvosvetenika unutar Hrama.
Tokom te sedmice, prvosvetenik je dva puta
prosipao pepeo od crvene junice da bi izbegao
mogunost da postane neist usled dodirivanja
mrtvog tela. To je bio normalan proces ienja
zbog ceremonijalnog prljanja (4. Mojsijeva 19,110).
Bila je, takoe, pripremljena zamena za prvosvetenika u sluaju da bi on umro ili, uprkos
svim predostronostima, ako bi postao neist.
Ova zamena je obino bila predstavljena sledeim
ovekom u liniji za prvosveteniku slubu i, kao
takvim, najuticajnijim pojedincem u Hramu nakon
prvosvetenika.
Prvosvetenik nije pripremao slubu u Hramu
na uobiajen nain, ve je tokom sedmice koja je
uvodila u Dan oienja on sam rukovao sa rtvama. Svi aspekti njegove slube za dolazei sveti
dan bili su verno ispunjeni, bilo da je to kropljenje krvlju sa palcem i kaiprstom, paljenje tamjana, paljenje menore (sedmokrakog svenjaka),
ili isprobavanje svojih pokreta kroz Hram. Tu nije
moglo biti greki, ili bi rezultat bila velika katastrofa i ponienje za narod - izrailjske rtve bi bile
212

odbaene, ostavljajui grehe naroda nepokrivenim.

Jutarnja sluba. Mada biblijski dan poinje
zalaskom sunca, sluba u Hramu na Dan oienja nije poinjala do svanua sledeeg jutra. Pepeo na oltaru bio je oien, i etiri vatre, umesto
normalno tri, bile su upaljene da bi uinile ovaj
dan posebnim.
Bilo kog drugog dana, prvosvetenik je samo
prao ruke i noge sa vodom u svetenikom lavoru
(a) pre pripreme za svoju slubu. Na Dan Oienja, on se potpuno uronjavao u posebnu zlatnu
kadu (b) blizu Odeljenja za svetenike. To je
obavljano iza velike lanene zavese koja je otkrivala prisutnima samo senku njegovih pokreta. To
je bila potvrda da nije bilo promene u potrebnoj
proceduri.
Prvosvetenik je obukao svoje pozlaeno odelo sa velikom panjom. Njegova velianstvena
purpurna odora imala je na rubovima male zlatne
zvonie tako da je narod mogao uti njegove
pokrete. U gornjem delu ovog odela, on je nosio
zlatni grudni oklop koji je bio opremljen sa 12
odabranih kamenova - stalno podseanje da je on
predstavnik 12 plemena Izrailja pred istinitim i ivim Bogom.
Nakon oblaenja, prvosvetenik je oprao svoje ruke i noge pripremajui se za regularnu dnevnu slubu. Zavravajui jutarnju slubu, prvosvetenik se vraao u odeljenje sa kadom (b) da bi se
presvukao u svoje belo laneno odelo za Dan oienja. Pet puta tokom dana on se presvlaio, i pet
puta je ponavljao istu proceduru ienja. Svaki
put, on je prao svoje ruke i noge, svlaio svoje
odelo, potpuno uronjavao svoje telo, oblaio drugo odelo, i prao svoje ruke i noge po drugi put.
Poslepodnevna sluba. Poslepodnevna
sluba u Hramu bila je glavni deo obeleavanja
Dana oienja. Kroz rtve u toj slubi, injeno je
oienje za grehe svetenstva i naroda Izrailja
tokom prethodne godine.
Ispovedanje prvosvetenika. Prvosvetenik je zapoinjao poslepodnevnu slubu odlaenjem u Odeljenje za svetenike gde ga je ekalo
mlado tele (c) izmeu oltara i trema u Hramu.
Poto je ovo tele bilo rtva za greh za prvosvetenika i svetenstvo, ceremonija se odvijala u
blizini Hrama gde su svetenici sluili. Prvosvetenik je polagao svoje ruke na glavu mladog teleta (ili junca, u drugim prevodima) kao znak
identifikacije sa njim kao svojom zamenom, i
ispovedao je svoje grehe. Tri puta tokom ispovedanja, on je izgovarao zavetno ime Gospodnje
(Jahve). (Prema rabinskom usmenom zakonu,
ovo Boje ime je bilo zabranjeno da se izgovara u
bilo kojoj drugoj prilici da ne bi bilo izgovoreno
uzalud (2. Mojsijeva 20,7), usled pogrenog izgovaranja ili zloupotrebom.) Svaki put kada je ovo

ime bilo izgovarano od strane prvosvetenika, narod i svetenici su se poklanjali i izgovarali: Neka
je blagosloveno Njegovo ime, ije je slavno carstvo zauvek!
Dva jarca. Prvosvetenik je zatim u pratnji
dva svetenika doao do istone strane oltara (e).
Sa njegove desne strane bio je zamenik prvosvetenika (svetenik odreen da zauzme njegovo mesto u sluaju da on nije bio u stanju da obavi svoje dunosti). Sa njegove leve strane, bio je
praen od glavnog svetenika iz grupe svetenika
odreenih da slue te sedmice. Svetenstvo je
bilo podeljeno u 24 reda svetenika, od kojih je
svaki red sluio tokom jednog perioda po utvrenom krunom ciklusu (1. Carevima 24,1-19).
Tu su bila postavljena dva jarca, jedan pored
drugog, u iekivanju prvosvetenika. Oni su bili
identini po veliini, boji i ceni. Oni su bili okrenuti prema Hramu i gledali su u prvosvetenika i
njegovu pratnju kako se pribliavaju.
Dva zlatna reba (kocke) bila su stavljena
unutar zlatnog suda koji je stajao u blizini kamenog trotoara. Na jednom je pisalo za Gospoda,
a na drugom za Azazela . Prvosvetenik je protresao ovaj sud, i ne gledajui uzeo po jedan reb
u svaku ruku. Kako je on drao rebove u rukama
okrenutim prema jarcima i tako odreivao ishod,
izjavio je za njih da su rtva za greh Gospodu.
Ova dva jarca bila su posmatrana kao jedna jedina rtva.
Jarac na koga je pao reb za Azazela , bio je
odmah oznaen tamnocrvenom trakom od vune
koja je bila vezana za jedan od njegovih rogova.
On je onda bio okrenut prema narodu, iji e gresi kasnije biti preneeni na njegovu glavu.
Postoje odreena neslaganja po pitanju tanog znaenja rei Azazel. Neki smatraju da ona
predstavlja Sotonu, jer je po jevrejskoj tradiciji
Azazel bilo ime za palog anela. Meutim, drugi
teolozi veruju da je ova re izvedena od jevrejske
rei azel koja u sebi nosi ideju bekstva. Ovaj
pravac miljenja uinio je da je ovaj jarac nazvan
jarac bekstva poto je on trenutno izbegavao
smrt i bio odvoen u pustinju.
Jarac oznaen za Gospoda bio je okrenut
prema velikom kamenom oltaru, mestu gde e
uskoro biti rtvovan kao rtva za greh.
rtva za greh za svetenstvo. Prvosvetenik se okretao ka mladom teletu (c) po drugi put
i postavljao svoje ruke na njegovu glavu. Ovog
puta on je ispovedao grehe svetenstva, dok je
pre toga trebao da ispovedi samo svoje grehe
nad njegovom glavom.
Tele je onda zaklano od strane prvosvetenika i njegova krv je bila sakupljena u zlatnu iniju.
Svetenik pored njega uzimao je ovu iniju i imao
zadatak da mea ovu krv da se ne bi zgruala.

Paljenje tamjana. Dalje, prvosvetenik je

uzimao zlatnu kadionicu (posudu sa arom) i peo
se uz strmu ravan do oltara (e). On je paljivo
ispunjavao zlatnu kadionicu arom sa vatre koja
je gorela na oltaru. Onda je uzeo dve ake tamjana i stavio ih u poseban zlatni sud. Sa zlatnom
kadionicom u svojoj desnoj ruci i tamjanom u levoj, on se popeo u glavnu zgradu Hrama i uao u
Svetinju (f) gde su se nalazili sedmokraki svenjak (menora), sto sa hlebovima i kadioni oltar. U
zadnjem delu svetinje on je zastao, da bi se pripremio za prolazak kroz zavesu (debelo platno
koje je odvajalo Svetinju od Svetinje nad Svetinjama). Kada je uao u Svetinju nad Svetinjama
(g), bio je potpuno sam. Jedino je neni narandasti sjaj gorenja ara osvetljavao prostoriju.
Prvosvetenik je stavljao tamjan na ar i saekao nekoliko trenutaka dok miriljavi oblak dima nije ispunio prostoriju, nakon ega se vraao
nazad kroz debelu zavesu.
U Solomonovom Hramu, Koveg zaveta se
nalazio u Svetinji nad Svetinjama, a slava Gospodnja je poivala iznad njega. Nakon vavilonskog ropstva, Koveg nije nikada pronaen. Svetinja nad Svetinjama je ostala prazna prostorija
sa samo jednim kamenom (zvanim kamenom
temeljcem) koji se izdizao tri prsta u visinu od
patosa (oko 6 cm).
Prskanje krvlju. Prvosvetenik je onda uzimao zlatnu posudu sa krvlju teleta i vraao se u
Svetinju nad Svetinjama (g). Paljivo je poprskao
krv ispred Kovega zaveta. On je prskao jedanput
prema gore i sedam puta prema dole, kao da je
koristio bi. Sve vreme je naglas brojao da ne bi
napravio greku. On je onda izlazio iz Svetinje
nad Svetinjama i ostavljao posudu na zlatni stalak.
Prvosvetenik je zatim izaao iz Svetinje i doao u Odeljenje za svetenike (c) da bi zaklao jarca koji je bio odreen za Gospoda. On je sakupio
njegovu krv u zlatnu posudu i uao u Svetinju nad
Svetinjama po trei put, prskajui krvlju jarca na
isti nain kao u sluaju teleta.
Nakon toga, on je poprskao spoljni deo zavese sa krvlju teleta. Onda je ponavaljao ovu proceduru sa krvlju jarca. Konano, on je prosuo ove
dve posude zajedno i namazao krvlju rogove (istaknute krajeve na svakom uglu) oltara (e) u
dvoritu.
Jarac za Azazela. Panja je onda bila usmerena na preostalog jarca koji je stajao na poslepodnevnom suncu, nervozno tresui svojim uima i gledajui u mnotvo. Prvosvetenik je stavio
svoje ruke na njegovu glavu i ispovedio grehe
naroda nad njim. Ovaj jarac je zatim, od strane
svetenika, izveden kroz istona (glavna) vrata
vie od 15 kilometara u pustinju, i nikada vie nije
vien.
213

U danima Drugog Hrama, ovaj jarac je oiglednobio bio ubijen, jer on (nosei grehe Izrailja) nije mogao da doe u naseljeno mesto. Da
bi se spreila eventualna tragedija, ovaj jarac je
bio odvoen do litice stene i bacan u ambis od
strane svetenika.
Dok je jarac za Azazela bio odvoen u pustinju, a narod oekivao vest da je to uinjeno, poslepodnevna sluba se nastavljala. Prvosvetenik
je zavravao sa rtvovanjem teleta i jarca na oltaru, i njihovi preostali delovi bili su izneti van
grada gde su spaljeni.
Tada se prvosvetenik obratio narodu. On je
itao tekstove o Danu oienja iz 3. Knjige Mojsijeve i citirao tekstove iz 4. Knjige Mojsijeve napamet, da bi se potvrdilo da su sve zapovesti
adekvatno ispunjene.
Konano, ostale rtve za Dan oienja bile su
prinete.
I dok je toplo poslepodnevno sunce blistalo
na zapadu, prvosvetenik je ulazio u Svetinju nad
Svetinjama (g) poslednji put, da bi uklonio kadionicu i posudu sa tamjanom. Onda se on okupao po peti put u toku dana i preobukao u svoje
zlatno odelo. Kako se hladna jesenja no brzo pribliavala, on je obavio regularnu veernju slubu
u Hramu i tako priveo kraju Dan oienja.
Budue ispunjenje
Kao i ostali jesenji praznici, Dan oienja
proroki ukazuje na buduu aktivnost Mesije vezano za Izrael. Ti dogaaji e se desiti na kraju
istorije kada Mesija bude doao da uspostavi svoj
presto.
Pokajanje Izraela. Jevrejski prorok Danilo
je zapisao mnotvo prorokih dogaaja o Izraelu
u svom izvetaju o sedamdeset sedmica. Ove
proroke sedmice, u istorijskoj perspektivi (a
postoji i budua perspektiva), predstavljaju periode od sedam godina, umesto sedam dana. Mnogi biblijski tekstovi to potvruju. Na drugim mestima, poslednja polovina sedamdesete sedmice je
opisana kao 3,5 godine (Danilo 7,25; 12,7; Otkrivenje 12,14), ili 42 meseca (Otkrivenje 11,2; 13,
5), ili 1260 dana (Otkrivenje 11,3; 12,6). Period
od sedam godina veoma je blizak Izraelu zbog
abatne Godine.
Zajedno, ovih sedamdeset sedmica daju
490 godina (70 x 7 godina).
Danilo je predvideo da e biti period od 69
sedmica (483 godina) od kad izae re da se
Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode
(Mesije) (Danilo 9,25). On je prorekao da e
Mesija biti ubijen (pogubljen, Danilo 9,26) posle
69. sedmice. Tih 69 sedmica u Danilovom proroanstvu su sada prolost. One su zapoele kada
je persijski car Artakserks izdao zapovest da se
214

Jerusalim ponovo sazida (Jezdra 7,6-7; 9,9; Nemija 2,5) u 4. veku pre nae ere (pre Hrista), i
zavrile se pre nego to je Mesija razapet od
strane Rimljana 31. godine nae ere.
Danilo je dalje prorekao da e posle razapinjanja Mesije postojati neodreeni vremenski period nakon to istekne sedamdeseta sedmica
(poslednji period od sedam godina). Tokom tog
perioda vremena, neznaboci e razoriti Jerusalim
i Hram (Danilo 9,26). To se ispunilo kada je Tit sa
rimskom vojskom razorio Drugi Hram 70. godine
nae ere. Osija je prorekao da e se tokom tog
perioda Mesija vratiti na Nebo i ekati do dana
pokajanja Izrailja: Otii u i vratiu se na svoje
mesto dokle ne priznaju svoju krivicu i potrae
lice moje. Kad budu u nevolji, traie me (Osija
5,15).
U buduoj perspektivi, Danilovih sedamdeset
sedmica je pred nama. Biblija ui da e ona zapoeti kada se uspostavi vladar ovog zlog sveta
na kraju istorije. U jevrejskoj teologiji on je poznat kao Armilus. U hrianskoj teologiji on je poznat kao Antihrist. U sredini sedamdesete sedmice, on e oskvrnuti Hram svojim prisustvom i ukinue rtveni sistem (Danilo 9,27; Matej 24,15; 2.
Solunjanima 2,4). On e progoniti Jevreje, terajui ih da pobegnu u pustinju: I bie alosno vreme, kakvoga nije bilo otkako je naroda do tada
(Danilo 12,1; Jeremija 30,7; Otkrivenje 12,6).
Ali Gospod e ustati u svom gnevu da izvri
sud nad zlima. Mesija e se suprostaviti svojim
neprijateljima i na kraju sedamdesete sedmice
slomiti jaram ugnjetavanja neznaboaca sa vrata
Izraela (Psalam 2,9; Isaija 9,4). Tada e biti uspostavljen presto Mesije, i Gospod e biti Car
nad svom zemljom (Zaharija 14,9; Psalam 2,8).
Kada Mesija doe da uspostavi svoj presto,
Izrailj e gledati i Njega (Isusa) kojega probodoe, i pokajae se (Zaharija 12,10). Gresi naroda
bie izbrisali, i Gospod e zauvek zaboraviti njihove grehe (Isaija 43,25; Jeremija 31,34). Isaija
je prorekao da e se narod duhovno roditi u jedan
dan (Isaija 66,8; Rimljanima 11,26). To e biti
proroko ispunjenje izrailjskog Dana oienja
kada narod stane u pokajanju licem k licu pred
svojim Mesijom na kraju sedamdesete sedmice
(Danilo 9,24). (U ovoj knjizi termin Izrael se
obino odnosi na dravu, a termin Izrailj na
narod drave Izrael.)
Koveg zaveta. Koveg Zaveta je blisko povezan sa Danom oienja poto je prvosvetenik
ulazio u Svetinju nad Svetinjama jedino na Dan
oienja na bi poprskao krv nad njim. Koveg
Zaveta je bio vien samo u izrailjskom danu pokajanja.
Kada je Solomonov Hram bio razoren od strane Vavilonjana, godine 597. pre nae ere, Koveg
zaveta je nestao. On vie nikada nije spomenut

ponovo u Starom zavetu i nikada nije vraen u

Drugi Hram. Neki smatraju da je Koveg bio sakriven da bi se sauvao od Vavilonjana, i to navodi na mnoge prie u pogledu njegove navodne
lokacije. Neki veruju da je odneen u Etiopiju,
neki veruju da je sakriven u peini u Jordanu,
drugi veruju da je sakriven na svetom mestu
ispod brda gde je bio Hram i da eka izgradnju
Treeg Hrama. U konanim analizama, ni Biblija
ni istorija ne belee ta se desilo sa Kovegom.
Meutim, Biblija ui da su zemaljski Hram i
predmeti u njemu bili samo slika nebeskog Hrama
(Jevrejima 9,23-24). Pravi Koveg zaveta postoji
danas na Nebu. Veoma je znaajno da e na kraju sedamdesete sedmice nebeski Hram biti otvoren i Koveg zaveta e moi da se vidi (Otkrivenje
11,19). To e biti budui izrailjski Dan oienja,
jer e narod pre toga jednoduno rei: Hodite da
se vratimo ka Gospodu (Osija 6,1).
Primena
Zahtev za krvlju. Krvna rtva je bila potrebna, prema Bibliji, i veoma je povezana sa problemom greha. Otkupljujua smrt nevinog bila je neophodna zato to je oienje (pokrivanje) greha
moglo biti uinjeno jedino preko krvi (3. Mojsijeva
17,11). Novi zavet takoe kae: Bez proljevanja
krvi nema oprotenja od greha (Jevrejima 9,22).
Taj koncept je nastavio da se iznosi od strane
rabina jedan vek nakon Isusa. U Talmudu, jevrejskom komentaru verovanja i obiaja, stoji: Nema
oienja osim preko krvi (Joma 5a). Reenje za
problem greha je uvek povezan sa otkupljujuim
prolivanjem krvi.
Biblija ui da je Bog - Bog apsolutne pravde.
On e uvek uiniti ono to Njegova ista pravda
zahteva. Njegova pravda operie sa dvojnim principom, da e On osuditi neposlunost (greh) i nagraditi poslunost (pravednost). On ne moe, i
nee, da pree preko greha. Prorok kae: iste
su oi Tvoje da ne moe gledati zla, i bezakonja
ne moe gledati (Avakum 1,13). Kazna za krenje Bojeg zakona je smrt (prolivanje krvi). Njegova pravda to zahteva, ali u svojoj milosti On je
dao mogunost zamene. To jest, za pojedinca koji
se iskreno kaje, onaj koji je nevin moe posluiti
kao zamena. Poto nema nikoga dobro da tvori,
nema nijednoga (Psalam 14,3), Bog je zapovedio da se rtvuju jaganjci, junci i jarci kao slika
zaveta.
Stari i Novi zavet. Prorok Jeremija je prorekao Novi zavet koji e Bog uspostaviti sa svojim
narodom: Evo idu dani, govori Gospod, kad u
uiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim
nov zavet... metnuu zavet svoj u njih, i na srcu
njihovom napisau ga, i biu im Bog i oni e mi
biti narod... jer u im oprostiti bezakonja njihova

i greha njihovih neu vie pominjati (Jeremija

31,31-34).
Sigurnost. U trenutku kada neko prihvati
Mesijinu rtvu na krstu, pitanje greha je reeno
zauvek. To omoguava veliku mogunost svakom
oveku danas da zna da Njegova rtva nije bila
samo savrena i prihvaena od Boga, ve je takoe bila i dovoljna, jednom za sve. Ne moe biti
vee sigurnosti od ove.
Mi ne treba da se pitamo svake godine da li
su naa imena zapisana u Knjizi ivota. Biblija nas
uverava da mi moemo znati da imamo ivot - ne
samo u toku naredne godine, ve za venost (1.
Jovanova 5,13).
Zakljuak
Godinu za godinom, zvuk ovnujskog roga poziva Izrailj na pokajanje, iako danas nema oienja. Ne postoje krvne rtve, nema hrama, nema svetenstva, i nema ispunjavanja levitskih regulativa.
U grudima mnogih ljudi postoji elja za pravim pokajanjem pred Bogom. Ali ono se nikada
nee postii kroz ljudsku tradiciju. Ono moe doi
jedino kroz prihvatanje velike rtve Isusa Hrista,
Jagnjeta Bojeg.
Tekst Starog zaveta nam kae da je Bog obezbedio da Mesija bude Njegov prinos za greh
(Isaija 53,10). On je danas jedina rtva za greh.
Ako se Njegova rtva odbaci, ostaje samo jedna
jedina tragina alternativa: ljudi moraju podneti
kaznu za svoje vlastite grehe. Ta kazna je smrt i
veno odvajanje od Boga (Isaija 59,2; Rimljanima
6,23). Ali onima koji ga prihvate, On kae: I greha njihovih vie neu pominjati (Jeremija 31,34).
PRAZNIK SENICA
Sedmi i poslednji praznik dat Izrailju poznat je
kao Sukot ili Praznik Senica. To je najradosniji
od svih biblijskih praznika. To je takoe najistaknutiji praznik, koji se ee spominje u Bibliji nego bilo koji drugi praznik. Ovaj praznik je takoe
sluio kao istorijska pozadina vanog uenja Mesije, koje je zapisano u Jevanelju po Jovanu, od
7. do 9. poglavlja.
Biblijski stav
Znaenje Praznika Senica. Praznik Senica
je poznat pod najmanje dva imena u Bibliji. Najee je oznaen kao Sukot ili Senice. Re senica oznaava kolibu ili ator. Ovaj praznik je dobio to ime na osnovu biblijskog zahteva da svi Izrailjci ive pod atorima ili u privremenim sklonitima tokom ovog praznika. To je bilo godinje
podseanje na Boju brigu tokom 40-godinjeg
boravka u pustinji kada je Izrailj iveo u slinim
215

sklonitima. Ovaj poslednji praznik u godini takoe je poznat u Bibliji kao Praznik etve (2.
Mojsijeva 23,16; 34,22), jer je proslavljan nakon
to su svi usevi bili ponjeveni i prikupljeni.
Ovaj praznik je proslavljan sa velikom radou. Radost je bila dvostruka - zbog uspomene
na Boju dobrotu iz prolosti i brigu tokom njihovog boravka u pustinji, i zbog sadanje Boje
dobrote i brige u vezi sa zavretkom etve.
Vreme Praznika Senica. Praznik Senica pada u jesen. Prema biblijskom kalendaru on se odvija 15. Tirija, sedmog meseca (obino krajem
septembra do sredine oktobra), samo pet dana
nakon sveanog Dana oienja.
Praznik Senica traje sedam dana. Prvi dan i
dan nakon Praznika Senica (osmi dan, poznat kao
emini aceret ) bili su sveti sabori ili abati (3.
Mojsijeva 23,36.39). Kao takvi, nijedan posao nije
bio dozvoljen tim danima.
Zapis o Prazniku Senica. Tri teksta u Bibliji
opisuju biblijski pogled na Praznik Senica. Narod
je iveo pod atorima i radovao se pred Gospodom sa granama u rukama (3. Mojsijeva 23,3343). Tada je bilo vie dnevnih, rtvenih prinosa
(4. Mojsijeva 29,12-39). abatne godine, Zakon
je bio javno itan tokom Praznika Senica (5. Mojsijeva 31,10-13).
Vanost Praznika Senica. Zato to je radost bila povezana sa Praznikom Senica, on je
postao najpoznatiji izrailjski praznik. On je jednostavno oznaen kao praznik od strane starih
rabina.
Vanost Praznika Senica se takoe vidi u njegovom ukljuenju kao jednog od tri hodoasna
praznika. Tri puta tokom godine, svi jevrejski
mukarci trebali su da se pojave pred Gospodom
u Hramu (Praznik Beskvasnih hlebova, Praznik
Sedmica i Praznik Senica - 2. Mojsijeva 23,17;
34,22-23; 5. Mojsijeva 16,16). Oni su bili poznati
kao hodoasni praznici jer su zahtevali dolaenje
u Jerusalim. Tokom Praznika Senica, narod je trebao da donese svoje desetke i prinose u Hram,
da niko ne doe prazan pred Gospodom (5.
Mojsijeva 16,16).
Dalji znaaj je vien u velikom broju potrebnih rtava tokom sedmice praznika. Svakog dana
jedan jarac, 14 jaganjaca, dva ovna i vie junaca
(13 prvog dana, a svakog narednog dana po jedan manje) bilo je prinoeno u Hramu. Svaka od
rtvi bila je prinoena sa svojim odgovarajuih
jestivim prinosima (brano i ulje) i prinosima za
pie (groani sok). Sva 24 reda svetenika uestvovala su u rtvenoj slubi tokom sedmice.
U danima Hrama, Praznik Senica je bio posmatran sa velikim strahopotovanjem, jer je na
Praznik Senica Solomon odluio da izgradi novi
Hram za Gospoda. Prilikom tog davnog proslavljanja Praznika Senica (2. Dnevnika 5,3), slava
216

Gospodnja se spustila sa neba i upalila vatru na

oltaru (e) i ispunila Svetinju nad Svetinjama (g)
(1. Carevima 8, 2. Dnevnika 7,1-10).
Molitva na Praznik Senica. Praznik Senica
se odvijao tokom promene sezone u Izrailju i oznaava poetak zimske kine sezone. Neki se mogu iznenaditi kad uju da Jerusalim prima toliko
puno padavina svake godine. Padavine u Jerusalimu su u periodu od novembra do marta. Ove
osveavajue kie daju neophodnu vlanost za
obraivanje tla i sejanje novih useva. Ako su iz
odreenih razloga vremenske prilike takve da nema padavina nekoliko sedmica, moe doi do
kobne oskudice u vodi koja bi se odrazila na useve u sledeoj godini. Poto je Praznik Senica proslavljan u tom vanom trenutku kada su padavine
kie trebale da dostignu vrhunac, ova dva dogaaja su bila nerazdvojivo povezana. ak i danas, molitve za kiu ostale su vaan deo obeleavanja Praznika Senica.
Sluba na Praznik Senica. U danima Hrama, na Praznik Senica jevrejski hodoasnici su se
sakupljali u Jerusalimu. Oni su dolazili iz svakog
sela u dravi i iz mnogih stranih drava, veoma
esto u velikim karavanima zbog zatite. To je bilo
ugodno putovanje uz mnotvo pesama du puta.
Prilikom dolaska u Jerusalim, hodoasnici su
usmerili svoje snage na izgradnju kolibe za praznik. Poslepodne 14. Tirija, hiljade i hiljade lisnatih koliba formiralo je ulice i zauzimalo okolna polja i breuljke. Sve su bile precizno locirane unutar dnevnog putovanja na abat (oko 700 metara) do Hrama.
Prilikom zalaska sunca, zvuk trube ofar (ovnujskog roga) iz Hrama objavio je poetak praznika. Oseanje poveanog uzbuenja sputalo se
nad gradom kako je padao mrak. Mnotvo svetlucavih logorskih vatri sijalo je na celom okolnom
podruju kao mnotvo malih dragulja na izvezenom platnu. Kako se no sputala, mogli su se uti tihi razgovori i aputanje koji su bili noeni nonim povetarcem.
Ceremonija prolivanja vode. Tokom Praznika Senica, sluba u Hramu je ukazivala na intenzivne padavine kie. Svakog jutra tokom Praznika Senica, prolivanje vode (rtveno izlivanje
tenosti) injeno je pred Gospodom kao vizuelna
molitva za kiu.
Ubrzo nakon svanua svakog jutra, dok su
mnoge rtve bile pripremljene, prvosvetenik se
zajedno sa radosnom povorkom muziara i ljudi
sputao do Banje Siloamske. Prvosvetenik je nosio zlatan bokal koji je bio u stanju da primi oko
jedan litar vode. On je polagano sputao bokal u
vodu i vraao ga nazad na Svetu Goru gde je bio
Hram.
U isto vreme, druga povorka je ila dole do
oblinje lokacije, juno od Jerusalima, koja se

zvala Moca, gde su vrbe kraj potoka rasle u

velikom izobilju. Ovde su oni uzimali duge, tanke
tapove i odnosili ih u Hram. U Hramu, tapovi su
bili smeteni na stranama oltara tako da su njihovi vrhovi formirali pokriva od nagnutih grana
iznad oltara.
U meuvremenu, prvosvetenik sa vodom iz
Banje Siloamske je uao na juna vrata Hrama.
Ona su bila poznata kao Vodena Vrata (h) zbog
ove ceremonije. Kada je uao, tri zvuka srebrnih
truba ulo se u Hramu, a svetenik je pri svakom
zvuku ponavljao rei proroka Isaije: S radou
ete crpsti vodu iz izvora ovoga spasenja (Isaija
12,3).
Prvosvetenik je polako iao ka velikom kamenom oltaru (e) u unutranjem delu Hrama i
penjao se desnom stranom strme ravni. Na vrhu,
on se okrenuo na levo, gde su bila dva srebrna
basena koja su oticala do osnove oltara. Jedan je
sluio za regularne prinose od pia (prolivanje
groanog soka), a drugi za prolivanje vode
tokom ovog praznika.
Kada je prvosvetenik podigao zlatni bokal da
izlije vodeni prinos, narod je uzviknuo: Podigni
ruku! Kao odgovor, prvosvetenik je podigao
svoju ruku jo vie i izlio vodu, omoguavajui
narodu da to vidi.
Kada je prvosvetenik izlio vodu pred Gospodom, prinos od pia je istovremeno bio izlivan u
drugi basen. Tri piska srebrnih truba je odmah
pratilo izlivanje, i oznailo poetak muzike u Hramu. Narod je sluao hor Levita koji je pevao Halel
(to jest, zahvalnost iz Psalama 113-118).
U odgovarajue vreme, skup je mahao svojih
palmovim granama u smeru oltara i zajedno pevao: O Gospode, pomozi! O Gospode, daj da bude u napredak! (Psalam 118,25). U isto vreme su
svetenici, sa palmovim granama u rukama, ili
oko oltara.
Psalam 118 je smatram mesijanskim psalmom i kao takav je davao mesijanski naglasak
prazniku. To je razlog zato je Isus doekan od
strane mnotva uzvikivanjem Osana (jevrejska
re za spasi u Psalmu 118,25) i mahanjem palmovim granama pri Njegovom trijumfalnom ulasku u Jerusalim (Matej 21,8-9; Luka 19,38; Jovan
12,13). Oni su u Njemu videli Cara Mesiju koji je
doao da oslobodi (spasi) Izrailju kao ispunjenje 118. psalma. Oni su ga obasipali, u mesijanskoj slici, palmovim granicama iz Praznika Senica. Ova ista slika se nalazi u Otkrivenju 7,9-10
gde se otkupljeni ljudi, sa palmovim granicama
u rukama, nalaze pred Bojim prestolom i pred
Jagnjetom.
Svetlosna ceremonija u Hramu. Proslavljanje izlivanja vode (nasuprot ceremoniji ) bilo je
vreno tokom veeri praznika impresivnom svetlosnom ceremonijom u Hramu. Ona je poznata

kao Simkat bet haoava (Radost kunog primanja (vode)).

Kako se drugo vee Praznika Senica pribliavalo, narod se skupljao u irokom spoljnom delu
Hrama, poznatom kao Odeljenje za ene (j).
Tom prilikom, bila je podignuta ograda koja je
odvajala mukarce od ena. U centru odeljenja
stajale se etiri izdignute menore (svenjaci),
svaka sa 4 grane uljanih lampi. Njihovi fitilji su bili
napravljeni od iznoenih lanenih odela svetenika. Svaka menora je imala 4 duge merdevine koje
su vodile do lampi, a koje su periodino popunjavane od strane mladih svetenika koji su nosili velike bokale sa maslinovim uljem.
Praznik Senica je poinjao sredinom lunarnog
meseca kada je Mesec bio pun, a jesenje nebo
vedro. Obrisi okolnih jevrejskih brda bili su jasno
vidljivi pod meseevom svetlou. Nasuprot toj
pozadini, svetlo u hramskoj sveanosti bilo je velianstveno. Tokom cele noi, plamen menorinih
uljnih lampi je ispunjavao Hram i ulice u Jerusalimu predivnom svetlou.
Dok je proslava bila u toku, grupa Levita se
prikupila u unutranjem odeljenju poznatom kao
Odeljenje za Izrailjce (d). Poto se skupila, grupa
Levita je prola kroz Nikanor Vrata (i) stojei na
stepenitu od 15 stepenika, okrenuti prema dole
ka Odeljenju za Izrailjke. Zvuh flauta u Hramu,
truba, harfi i drugih instrumenata pojaavao se
kako su Leviti pevali Psalme penjanja (Psalmi
120-134). Sa svakim novim psalmom oni su se
sputali po jedan stepenik.
Ova proslava je bila ponavljana svake veeri
od drugog do poslednjeg dana kao uvod za uzimanje vode ujutru. Svetlosna sveanost podseala je na sputanje Boje slave u vreme Solomona i ukazivala da povratak te slave u danima Mesije (Jezekilj 43,1-6).
Jovan je zapisao da je to bio dan nakon Praznika Senica (osmi dan), koji je smatran abatom,
kada se Isus vratio sa Maslinske Gore da propoveda u Hramu (Jovan 8,2; 7,2.37). Kada su fariseji doli da ga uhvate, Isus je kazao: Ja sam videlo svetu. Ko ide za mnom nee hoditi po tami,
nego e imati videlo ivota (Jovan 8,12). Fariseji
nisu razumeli znaenje Njegovih rei. Oni su znali
da je to mesijanska tvrdnja i odmah su ga nazvali
laljivcem. Oni su bili upoznati sa mnogim tekstovima u Bibliji koji pripisuju svetlo Mesiji. On je
nazvan Zvezda iz Jakova, Svetlost Izrailja,
Svetlost narodima (ne-Jevrejima), Sunce pravde, itd.
Nakon tog dana, Mesija je naglasio ovu istinu
kada je izleio slepog oveka. Kada je to uinio,
ponovo je kazao: Dok sam na svetu videlo sam
svetu (Jovan 9,5). Fariseji su se ponovo okomili
na Isusa. Pitanje Njegovog mesijanstva bilo je
nastavljeno (Jovan 9,14). Mada nije postojao ni217

jedan Mojsijev zakon protiv isceljenja na abat,

tradicija fariseja je to oznaila kao rad i tako ga
zabranila.
Vie od same mesijanske tvrdnje, Isusova
tvrdnja da je svetlost svetu potie od svetlosne
proslave u Hramu. Ova proslava je jo bila iva u
njihovim umovima. Oni su hteli da je proslavljaju
samo u nizu od 6 noi. Svetlost koju je On ponudio (to jest, spasenje - Isaija 49,6) bila je svetlost ne samo za ljude u Hramu, ve za ceo svet.
On sam je bio izvor te svetlosti.
Ceremonija Hoana raba. Sedmog i
poslednjeg dana Praznika Senica, sluba u Hramu
je dostigla vrhunac. Padavine od kie su trebale
da dostignu svoj maksimum. Jevrejska tradicija je
smatrala da tog dana Bog odluuje da li e biti
kie za useve u sledeoj godini. Vezano sa tim,
tog poslednjeg dana praznika ritual izlivanja vode
u Hramu imao je veliki znaaj. Voda je bila najvanija misao u svaijem umu.
Tokom ostalih est dana praznika, srebrne
trube su tri puta trubile. Ovog dana, trube su trubile tri puta po sedam puta. Ostalim danima praznika svetenici su pravili samo jedan krug oko
oltara. Ovog dana, svetenici su pravili sedam
krugova. Dok su ili oko oltara, oni su pevali stihove Osane (Psalam 118,25), a narod je mahao
palmovim granicama. Iz tog razloga, ovaj dan je
poznat kao Hoana raba, ili Velika Osana. Misao
o kii za nastupajuu godinu i svetlosti Mesije
(Psalam 118) bila je na prvom mestu.
Bila je to oko 30. godine nae ere. Bio je Hoana raba, poslednji dan, veliki dan Praznika Senica. Sjajno jutarnje sunce postajalo je sve toplije kako je mnotvo ulazilo u odeljenja Hrama za
slubu na Hoana raba. Dok je narod paljivo
posmatrao svetenike, snaan glas se prouo
mnotvom. Svetenici su bili preneraeni, a narod
se okrenuo u velikom iznenaenju da vidi ko izaziva prekid slube. Videli su mladog Galilejca u
svojim tridesetim godinama, za koga su mnogi
smatrali da je veliki uitelj, prorok ili ak Mesija.
On je uzviknuo: Ko je edan neka doe k meni i
pije. Koji me veruje kao to Pismo ree, iz njegova tela potei e reke ive vode (Jovan 7,37-38;
4,14). Drugim reima, On je rekao: Ja sam odgovor na vae molitve. Ja sam Mesija. Ja vas sada
mogu spasiti da vie nikada ne osetite e za
spasenjem.
Zvuk Njegovih rei proao je njihovim umovima u trenutku tiine koja je usledila. Ova tiina je
onda bila prekinuta. Religiozne voe su bile ogorene. Ko je on da prekida slubu u Hramu i odakle mu autoritet da se naziva Mesijom? On oigledno nije bio neko koga su oni prihvatali, niti se
obazirao na njihove sankcije. Oni su ga smatrali
ozbiljnim izazovom svom religioznom autoritetu.
218

A neki od njih adijahu da ga uhvate, ali niko ne

metnu ruku na Njega (Jovan 7,44).
Nastala je otra debata meu ljudima. Oni ga
nisu smatrali ni ludim ni neistim. Autoritativna
tvrdnja Njegovih rei bila je potpuno shvaena.
Ali debata je nastala po pitanju Njegovog identiteta. Neki su smatrali da je On prorok (Jovan
7,40) koga je Mojsije prorekao da e se pojaviti u
Izrailju (5. Mojsijeva 18,15). To je bio On. Meutim, u svojoj teologiji, oni su verovali da taj prorok nee biti ista linost kao i Mesija (Jovan 1,1921). Neki su smatrali da je Mesija - i zaista, to je
bila istina. Meutim, drugi su o tome raspravljali:
Ne kae li Pismo da e Hristos (Mesija) doi od
semena Davidova, i iz sela Vitlejema odakle bee
David? (Jovan 7,42).
Oni su ignorisali da je Isus bio, zaista, potomak Davida, i da je Njegovo mesto roenja bio
Vitlejem. I Jovan je to zapisao: Tako raspra postade u narodu Njega radi (Jovan 7,43).
U jeku ovih iznenadnih dogaaja, religiozne
voe su sazvale hitan tajni skup. To je bio skup
svetenikih voa, onih 24 svetenika koji su
predvodili 24 grupe svetenika (1. Dnevnika 24,119). Tu su bili aristokratski sadukeji koji su nadgledali slubu u Hramu. Takoe su bili prisutni i
fariseji. Oni su bili prenosioci usmene, vanbiblijske tradicije u Izrailju. Oni su nadgledali slubu u
sinagogi. Ove dve grupe, obino u velikoj suprotnosti po pitanju teologije i u borbi za religioznu
vlast, bili su jedinstveni u svojoj mrnji prema
Isusu.
Oni su pozvali slubenike da im podnesu izvetaj zato nisu spreili Isusa. Slubenici su bili
Leviti koji su se etali u prostoru Hrama i primenjivali zakon u Hramu. Oni su bili snaga bezbednosti, uvari u Hramu, ija je obaveza bila da
spree Isusa da prekida slubu. Nekoliko dana ranije, slubenici su naredili da se Isus sprei u svojoj aktivnosti (Jovan 7,14,30-32), ali sada su propustili da to uine. Slubenici su, takoe, bili pod
utiskom Njegovih rei i odgovorili su u svojoj odbrani: Nikada ovek nije tako govorio kao ovaj
ovek (Jovan 7,46). Nakon to su bili estoko
ukoreni, slubenici su oterani.
Budue ispunjenje
etva. Biblija esto govori o konanom sudu
kao o etvi (Osija 6,11; Joil 3,13; Matej 13,39;
Otkrivenje 14,15). To je budui Dan etve kada
e Bog prikupiti svoj narod za sebe i unititi zle
kao plevu i strnjiku (Malahija 4,1-2). Tako da nije
iznenaenje da Praznik Senica povezuje budunost Izrailja sa njegovom prolou.
Kada Mesija uspostavi svoje Carstvo, On e
prikupiti ostatak Izrailja u njegovoj zemlji. Isaija
opisuje taj dogaaj kao etvu maslina. Granice

drvea bie utabane sa prutevima i maslinovim

plodovima, prikupljenim kada budu pali na
zemlju: I u to e vreme Gospod ovijati od obale
reke do potoka Misirskoga, a vi sinovi Izrailjevi,
sabraete se jedan po jedan. I tada e se zatrubiti u veliku trubu, i koji se behu izgubili u zemlji
Asirskoj i koji bijahu zagnani u zemlju Misirsku,
doi e i klanjae se Gospodu na svetoj gori u Jerusalimu (Isaija 27,12-13; Isaija 11,11-12; Jeremija 23,7-8).
Pravedni meu ne-Jevrejima, takoe, bie
prikupljeni ka Gospodu. Tog dana, ne-Jevreji e
se moliti u Jerusalimu. Zaharija je prorekao: I ko
god ostane od svih naroda koji dou na Jerusalim, svak e dolaziti od godine do godine da
se pokloni caru, Gospodu nad vojskama, i da
praznuje Praznik Senica. I ako koji od plemena
zemaljskih ne bi doli u Jerusalim da se poklone
caru, Gospodu nad vojskama, na njih nee biti
dada (Zaharija 14,16-17).
Ovaj stih nudi biblijsku osnovu za tradiciju
moljenja tokom Praznika Senica.
Senica (koliba). Gospod nee samo prikupiti svoj narod, ve e ih nastaniti u svojim sredinama tokom dolazeeg mesijanskog carstva: I
ator e moj biti kod njih, i ja u im biti Bog i oni
e mi biti narod. I narod e poznati da sam ja
Gospod koji posveujem Izrailja, kad svetinja
moja bude usred njih doveka (Jezekilj 37,27-28;
Otkrivenje 21,3).
Znak Boje prisutnosti, Njegova slava, bie
ponovo vidljiva u Sionu (Isaija 60,1.19; Zaharija
2,5). Ona e izgledati kao sjaj vatre nad celom
planinom Sion. Ona e biti kao senica, obezbeujui zatitu i zaklon za narod nakon vie vekova
progonstva i vremena muke Jakovljeve: Gospod
e stvoriti nad svakim stanom na Gori Sinajskoj i
nad zborovima njezinim oblak danju s dimom, i
svetlost plamena nou, jer e nad svom slavom
biti zaklon. I bie koliba (senica), da senom zaklanja danju od vruine i da bude utoite i zaklon
od poplave i od dada (Isaija 4,5-6).
Primena
Svetlost. Kada je Mesija govorio o sebi kao
svetlosti svetu, On je mislio na spasenje i oprotenje greha koje je On ponudio svakome koji ga
prihvati. To isto je govorio i Gospod preko proroka Isaije: Nego te uinih videlom neznabocima,
da bude moje spasenje do krajeva zemaljskih
(Isaija 49,6). On nudi tu svetlost ljudima i danas:
Ko ide za mnom nee hoditi po tami, nego e
imati videlo ivota (Jovan 8,12).
Voda. Postoje tri tipa izvora vode u izrailjskoj
zemlji. Veliki, u steni isklesani rezervoari, poznati
kao cisterne, korieni su za prikupljanje kie
tokom kinih meseci. Masivne cisterne, sposobne

da dre milione litara vode, i danas postoje kod

tvrave Masada. Meutim, cisterne su najmanje
cenjeni i vrednovani izvor vode u Izrailju - one lako mogu da se zagade i ne mogu da se obnavljaju sve do sledee kine sezone. Bunari su mnogo
vaniji izvor vode. Oni obezbeuju sveu, tekuu
vodu, ali i oni mogu presahnuti tokom sue. Najvaniji izvor vode u Izrailju jesu potoci i reke koji
se snabdevaju iz izvora. Oni su poznati u Bibliji
kao iva voda ili, drugim reima, voda u pokretu.
Gospod je koristio ovu istinu da bi opisao pobunu i idolopoklonstvo Izrailja: Jer dva zla uini
moj narod: ostavie mene, izvor ive vode, iskopae sebi studence, studence isprovaljivane, koji
ne mogu da dre vode (Jeremija 2,13).
Kada se Isus obratio ljudima u Hramu zadnjeg
dana praznika, On je aludirao na istu stvar. On je
kazao: Koji me veruje kao to Pismo ree, iz njegova tela potei e reke ive vode (Jovan 7,38).
To je bila najistija voda, najvrednija voda, voda
koja nikad ne presuuje.
Stara jevrejska teologija povezivala je ceremoniju uzimanja vode sa Svetim Duhom. Isusovo
pozivanje na vodu bilo je korieno u potpuno
istom smislu:
A ovo ree za Duha kojega posle primie oni
koji veruju u ime Njegovo (Jovan 7,39).
Izlivanje Svetog Duha u vezi sa spasenjem
bila je jedna od najvie spominjanih tema od strane starozavetnih proroka (Isaija 32,15; 59,21;
Jezekilj 11,19; 36,27; 37,14; 39,29; Joil 2,28-29).
Gospod je rekao preko Isaije: Jer u izliti vodu
na ednoga i potoke na suvu zemlju, izliu Duh
svoj na seme tvoje (Isaija 44,3).
Jevrejski prorok Zaharija prorokovao je o buduem slavnom danu kada e Izrailj pogledati na
probodenog Mesiju i pokajati se zbog svog odbacivanja Njega. Boji Duh e se izliti na njih i oni
e ui u Novi zavet: I izliu na dom Davidov i na
stanovnike jerusalimske Duh milosti i molitava, i
pogledae na mene kojega probodoe, i plakae
za njim kao za jedincem, i tuie za njim kao za
prvencem (Zaharija 12,10).
Isus je kazao: Ko je edan neka doe k meni
i pije (Jovan 7,37). Postoji samo jedna voda koja
moe ugasiti duhovnu e oveka. To je voda ivota koju Gospod nudi.
JUBILARNA GODINA
Kao dodatak svetim danima i svetim sedmicama, Bog je takoe odredio i svete godine za
Izrailj. Moda najpoznatija od njih je Jubilarna godina. Meutim, biblijski detalji o Jubilarnoj godini
se retko diskutuju. Ima malo adekvatnih tekstova
o ovom predmetu.
219

Veoma esto je konceptu Jubilarne godine

davana veoma mistina konotacija, naroito kako
se pribliava novi milenijum. Na primer, Papa je
brzo nazvao 2000. godinu kao Jubilarnu godinu
potpunog ekumenskog povezivanja izmeu hrianstva, islama i judaizma. On je pozvao na istovremeno proslavljanje u Jerusalimu i Rimu. To
je veoma drugaiji koncept Jubilarne godine od
onoga datog u Bibliji.
Postoji takoe mnotvo pekulacija od strane
onih koji pokuavaju da odrede datum sledee
Jubilarne godine, u odreivanju dolaska Mesije. U
svetlu dananjeg interesovanja, postavlja se pitanje: ta Biblija ui po pitanju Jubilarne godine,
i kada e biti sledea Jubilarna godina?
Biblijski stav
abatna godina. Da bismo razumeli Jubilarnu godinu, moramo se prvo upoznati sa abatnom godinom. abatna godina je poznata pod
nekoliko imena u Bibliji. Svako od tih imena istie
odreeni aspekt njenog proslavljanja. Ona je poznata kao Sedma godina poto se proslavljala svake sedme godine (2. Mojsijeva 23,11; 3. Mojsijeva 25,20; 5. Mojsijeva 15,9; Nemija 10,31). Ona
je takoe poznata kao Zemljin abat, jer se zemlja nije obraivala te godine (3. Mojsijeva 25,4.6;
26,34.43). Konano, abatna godina je poznata
kao Oprosna godina, jer su svi dugovi bili
opratani (ukidani) te godine (5. Mojsijeva 15,12; 31,10).
Zahtevi za abatnu godinu. Gospod je
naglasio nekoliko zahteva za abatnu godinu. Prvo, to je bila abatna godina za odmor zemlje (2.
Mojsijeva 23,10-11), ba kao to je abat dan za
odmor ljudi (2. Mojsijeva 23,12). abatna godina
je bila sedma godina u sedmici godina. Tokom
abatne godine sve poljoprivredne aktivnosti bile
su zabranjene. Nije bilo oranja, ni sejanja, niti se
radilo oko vinove loze ili maslinovih drvea (2.
Mojsijeva 23,10-11; 3. Mojsijeva 25,2-5).
Gospod je obeao naroito obilnu etvu u estoj godini, tako da se ona mogla uskladititi kao
hrana za sedmu godinu. To je bilo slino duploj
porciji mane koju je On dao Izrailju u pustinji estog dana, tako da se ona koristila sedmog dana
(abat). abatna godina je obino opominjala Izrailj da se obraa Gospodu i za najosnovnije ivotne potrebe.
abatne godine su zapoinjale u mesecu Tiriju (septembar/oktobar), zajedno sa poetkom
civilne Nove godine. Zabrana rada zemlje stupala
je na snagu 30 dana pre toga, poto su aktivnosti obraivanja na kraju este godine bile priprema
za berbu u sedmoj godini. Zabrana protiv obraivanja zemlje tradicionalno je primenjivana jedino
220

u izrailjskoj zemlji (3. Mojsijeva 25,2), a ne na

jevrejskim poljima u stranim zemljama.
Drugo, svaki usev koji je prirodno nikao u
sedmoj godini bio je dostupan svakome u zemlji
(2. Mojsijeva 23,11; 3. Mojsijeva 25,6-7). Pravo
svojine nije se primenjivalo na ovo slobodno uzimanje.
Tree, svaki produkt koji je nikao tokom abatne godine mogao se jesti samo tokom sezone.
On nije mogao biti skladiten za budue korienje, poto je kosidba (anjenje u svrhu skladitenja) bila strogo zabranjena (3. Mojsijeva 25,5).
etvrto, dugovi su bili opratani u abatnoj
godini (5. Mojsijeva 15,1-4). abatna godina je
bila poseban period milosti u kojem se dugovi nisu vraali. Sami dugovi nisu izbrisivani, ve samo
plaanje tokom abatne godine. Poto se polja
nisu mogla obraivati, dohodak se nije mogao
stei od poljoprivrede, i tako, plaanje dugova je
bilo odgoeno. Meutim, dunici u stranim zemljama nisu bili osloboeni plaanja dugova Izrailjcima tokom abatne godine (5. Mojsijeva 15,3)
poto su ljudi u drugim zemljama obraivali svoja
polja.
etvrto, u abatnoj godini, Zakon Gospodnji
je bio itan naglas narodu tokom Praznika Senica
(5. Mojsijeva 31,10-13, Nemija 8,2.13-18).
Sve porodice u ekonomskoj strukturi starog
Izrailja imale su malo svojine vezane za posao. U
ekstremnim okolnostima, kada bi se stvorili dugovi koji se nisu mogli vratiti, bilo je doputeno
da dunik iznajmi sebe u slubu kreditoru (oblik
ropstva) kao krajnja mogunost. Meutim, u ovoj
godini to nije bio sluaj. Biblija kae da su jevrejski robovi bili oslobaani ropstva sedme godine i
svog posebnog oblika iznajmljivanja (2. Mojsijeva
21,2; 5. Mojsijeva 15,12).
Istorija abatne godine. Gospod je upozorio da ako Izrailj odbije da dri ove zakone, da e
ih poslati u ropstvo, tako da e zemlji biti mili
abati njezini za sve vreme dokle bude pusta i
kad budete u zemlji svojih neprijatelja (3. Mojsijeva 26,34). Ranije u istoriji, Izrailj nije izvravao
Gospodnju zapovest da obeleava abatnu godinu. Kao posledica toga, Bog je dopustio da postanu robovi u Vavilonu tokom sedamdeset godina, dokle se zemlja ne izdovolji abatima svojim (2. Dnevnika 36,21).
Istorija otkriva da je abatna godina bila
paljivo proslavljana nakon povratka iz vavilonskog ropstva. Izrailj je sveano obeao, u vreme
Nemije, da e drati abatnu godinu (Nemija 10,
31). Pod grkom vlau, Izrailj je bio osloboen
da plaa danak Aleksandru Velikom tokom abatnih godina. Dva veka kasnije, abatna godina se
jo uvek drala tokom jevrejske nezavisnosti.
Kasnije, Rimljani su nastavili politiku Grka u odricanju od danka u Izrailju tokom abatnih godina.

Konano, istorija belei da je Herodova opsada

Jerusalima bila posebno teka zbog oskudice
hrane u abatnoj godini.
Nakon razorenja Hrama, 70. godine nae ere,
abatna godina se nije sveobuhvatno obeleavala
poto je veina Jevreja bila rasuta van zemlje Izrailja. Tako postoji nesigurnost po pitanju vremena abatne godine i postoje mnoge debate meu
rabinima. Kada ne bi bilo ovih nesigurnosti, mi bi
i danas mogli da izraunamo kada nastupa abatna godina. Meutim, danas ima malo onih koji
tretiraju ovo pitanje. Ipak, smatra se da je poslednja abatna godina u 20. veku zapoela 16.
septembra 1993. godine.
Jubilarna godina
Druga izrailjska sveta godina bila je Jubilarna
godina. Njeno odreivanje po godinama bilo je
kao odreivanje Praznika Sedmica po danima. Jubilarna godina se odvijala svake pedesete godine.
To je bila godina nakon sedam abatnih godina ili
nakon prolaska sedam sedmica godina (3. Mojsijeva 25,8-11). Praznik Sedmica se odvijao pedesetog dana, dan nakon to je prolo sedam sedmica od Praznika Prvina.
Neki smatraju da je Jubilarna godina bila u
stvarnosti 49. godina, kao posebna abatna godina. Meutim, to je u jasnoj suprotnosti sa nadahnutom Bojom Rei koja odreuje Jubilarnu godinu kao posebnu 50. godinu (3. Mojsijeva 25,1011). Takoe, Jubilarna godina je bila 50. godina i
takoe 1. godina u brojanju u sledeem abatnom ciklusu.
Jubilarna godina je poznata kao Jovel na jevrejskom jeziku. Mnogi veruju da je poreklo ovog
imena od jevrejske rei ovan (vidi Isus Navin
6,5) poto trubljenje u ovnujski rog na Dan oienja objavljuje poetak Jubilarne godine (3.
Mojsijeva 25,9). Josif Flavije je smatrao da ova
re znai sloboda.
Zahtevi za Jubilarnu godinu. Osnovni zakoni za abatnu godinu takoe vae i za Jubilarnu
godinu. Zemlja je trebala da se odmara, pravo
vlasnitva nije vailo ni za jedan produkt na poljima, i proizvodi u Jubilarnoj godini nisu se mogli
skladititi za budue korienje (3. Mojsijeva 25,
11-12). Bog je milostivo obeao trostruke useve
u estoj godini poslednjeg abatnog ciklusa da bi
obezbedio hranu tokom dve godine kada se zemlja ne bude obraivala (abatna i Jubilarna godina), do devete godine, godine nakon Jubilarne
(3. Mojsijeva 25,20-22).
Biblija daje tri dodatna zahteva za Jubilarnu
godinu. Prvo, ovnujski rog (truba ofar) je trubila
na Dan oienja i objavljivala poetak Jubilarne
godine (3. Mojsijeva 25,9).

Drugo, svi unajmljeni radnici zbog dugova

(robovi) bili su osloboeni (3. Mojsijeva 25,3954). To je bilo bezuslovno osloboenje.
Tree, sva zemlja je bila vraana svojim prvobitnim vlasnicima (3. Mojsijeva 25,13.23-28).
Ovaj zakon je uvao identitet plemena i njihovo
dobijeno nasledstvo (4. Mojsijeva 36,4.7).
Glavna svrha Jubilarne godine bilo je spreavanje ugnjetavanja u Izrailju (3. Mojsijeva 25,14.
17). Izrailjci su mogli sebe iznajmiti u slubu drugome da bi izmirili dug, ali oni nisu imali pravo da
prodaju sebe ili svoju porodicu zauvek u ropstvo.
Sam Gospod je prisvojio za sebe sinove Izrailjeve
nakon to ih je otkupio od egipatskog ropstva (3.
Mojsijeva 25,42.55). Na slian nain, Izrailjac je
mogao izmajmiti svoju zemlju tokom odreenih
godina, ali on nije imao pravo da zauvek proda
svoje plemensko naslee. Sam Gospod je prisvojio zemlju Izrael za sebe (3. Mojsijeva 25,23) i on
ju je podelio meu plemenima. To su bile nepobitne injenice. Bog, kao suvereni Vladar univerzuma, prisvojio je narod i zemlju.
Jubilarna godina je ponovo uspostavila ekonomsku strukturu izrailjskog drutva kao to je bila kada ih je Bog doveo u ovu zemlju. Identitet
plemena bio je ouvan, zemlja je ostala u rukama
malih zemljoradnika i narod je bio slobodan da
razvija svoj vlastiti posao.
Istorija Jubilarne godine. Proslavljanje Jubilarne godine, kao i abatne godine, takoe je
bilo zanemareno tokom rane istorije Izrailja. U
stvari, nema istorijskog zapisa, biblijskog ili vanbiblijskog, da je Izrailj ikada posle proslavljao
Jubilarnu Godinu. Josif Flavije esto navodi
proslavljanje abatne godine, ali nikada Jubilarne
godine.
Stari rabini su generalno verovali da Jubilarna
godina nije proslavljana nakon odlaska severnih
deset plemena (722. godine pre nae ere) poto
je biblijska zapovest za proslavljanje bila za sve
koji ive u zemlji (3. Mojsijeva 25,10). Oni veruju da se Jubilarna godina proslavljala samo kada
je sav jevrejski narod bio u zemlji, sa svakim plemenom na svojoj vlastitoj teritoriji. Moda je to
razlog to je samo abatna godina (a ne i Jubilarna godina) bila spomenuta tokom sveanog
obeanja naroda u vreme Nemije (Nemija 10,31).
Da ponovimo jo jednom: Ne postoje vrsti
istorijski zapisi, do sad otkriveni, na osnovu kojih
bi se odredila Jubilarna godina. ak i da ih je bilo,
konane kalkulacije bile bi veoma nesigurne zbog
narodne katastrofe vezane za asirsko ropstvo, vavilonsko ropstvo, rimsko razorenje Hrama i raseljavanje koje je usledilo. Da li je raunanje Jubilarne godine nastavljano kada je narod Izrailja
bio van zemlje? Ako nije, da li je ciklus nastavljen
nakon njihovog odlaska, ili je poinjao ispoetka
kada se narod Izrailja vraao? Poto se to ne zna,
221

truba ofar (ovnujski rog) trubi u sinagogi kao uspomena na Jubilarnu godinu na kraju Dana oienja svake godine.
Dakle, pokuaj odreivanja godine Mesijinog
dolaska, na osnovu odreivanja Jubilarne godine,
po mnogima je uzaludan. Veina teologa smatra
da je nemogue danas znati vreme Jubilarne godine poto svako odreivanje mora pretpostaviti
poetnu godinu.
Pored toga, Biblija nigde ne kae da se Mesija
mora vratiti na Jubilarnu godinu.
Budue ispunjenje
Ispunjenje Jubilarne godine ne mora da se
nalazi u njenom odreivanju, ve u prorokoj istini koju ona prikazuje. Jubilarna godina ukazuje
na ponovno obnavljanje Izrailja od strane Mesije
i rezultujueg mesijanskog Carstva mira. Ali kako
e to biti ostvareno?
Ugnjetavanje Izrailja bie okonano. Izrailj je pod jarmom neznaboake dominacije jo
od vavilonskog ropstva 586. godine pre nae ere
(mada se moe rei takoe i od odlaska u asirsko
ropstvo 722. godine pre nae ere). ak i danas,
dva od tri dela jevrejskog naroda ivi pod vladavinom neznaboaca. Zbog okolnih naroda, Izrailj poseduje veoma mali deo Obeane zemlje,
nema Hram, i ne moe se uvek moliti na gori gde
je bio Hram, koja je bila data caru Davidu u nasledstvo.
Danilo je prorekao da e ugnjetavanje neznaboaca postati veoma otro na kraju istorije ovog
sveta. Zli neznaboaki vladar e se podignuti i
uzvisiti iznag svakoga boga, i udno e govoriti na
Boga nad bogovima (Danilo 11,36). Taj vladar e
preduzeti estoki progon Izrailja: I bie alosno
vreme, kakoga nije bilo otkako je naroda dotada,
i u to vreme e se izbaviti tvoj narod (Danilo
12,1).
Prorok Jeremija takoe govori o tom vremenu muke Jakovljeve i isto tako obeava da e Izrailj biti osloboen (Jeremija 30,4-7). On je prorekao:
Jer u taj dan, govori Gospod nad vojskama,
slomiu jaram njegov s vrata tvojega, i sveze tvoje pokidau, i nee ga vie tuini nagoniti da im
slui. Nego e sluiti Gospodu Bogu svojemu i Davidu caru svojemu, kojega u im podignuti (Jeremija 30,8-9).
Gospod je slino obeao preko jo jednog
jevrejskog proroka: I tada e se skinuti breme
njegovo s ramena tvojega (zlog vladara) i jaram
njegov s vrata tvojega (Isaija 10,27).
Kada Mesija doe, On e slomiti jaram ugnjetavanja Izrailja. Ali ovo osloboenje e doi tek
kada se narod bude prvo pokajao za svoje grehe.
Narod se mora pokajati pre nego to truba ofar
222

objavi osloboenje od njihovog ropstva (Jubilarna

godina). Ovaj deo je vaan poto je greh u korenu ugnjetavanja, kako je Bog rekao: Koji je izmeu rukodavalaca mojih kome vas prodadoh?
Gle, za bezakonja svoja prodadoste se (Isaija
50,1). U slavni dan Mesije, Izrailj e se vratiti
Gospodu, i sledno tome, nee vie biti rob meu
narodima, ve otkupljeni sluga ivoga Boga. Ugnjetavanje Izrailja bie okonano.
Vlasnitvo Izrailja bie vraeno. Kada
Mesija doe, velika truba ofar e trubiti, a Izrailjci u drugim zemljama bie prikupljeni u svoju
zemlju. Nee biti neslaganja oko pristupa Svetoj
Gori, kao to je jevrejski prorok rekao: I tada e
se zatrubiti u veliku trubu, i koji se behu izgubili
u zemlji Asirskoj i koji bijahu zagnani u zemlju Misirsku, doi e i klanjae se Gospodu na svetoj
gori u Jerusalimu (Isaija 27,13). Niti e biti spora
oko vlasnitva zemlje, kako je Gospod obeao: I
Gospod e zatrubiti u trubu... I Gospod Bog njihov izbavie ih u taj dan kao stado svojega naroda, jer e se kamenje u vencu podignuti u zemlji
Njegovoj (Zaharija 9,14-16).
Prorok je prorekao da kada Mesija doe podignue se pleme Jakovljevo i vratiti ostatak Izrailjev (Isaija 49,6). On e takoe uiniti da oni
naslede opustelo nasledstvo (Isaija 49,8; Jezekilj 47,13 - 48,29; Amos 9,14-15; Avdija 17). Drugim reima, Mesija e raspodeliti zemlju Izrailj
(opustelo nasledstvo) i vratiti ih plemenima Jakovljevim. Na kraju, sam Gospod je vlasnik zemlje, i On je izabrao da je da Avramu i njegovim
potomcima kao dravu venu (1. Mojsijeva 17,
8).
Ljudi na Srednjem Istku nastavljaju grozniavo da rade po pitanju mirovnih planova, ali na
kraju, oni to nee uspeti, jer Bog ima svoj Mirovni
plan. On je olien u Sinu Davidovom, i celokupna
istorija ide ka trenutku povratka Mesije.
Tog dana, Sotona e biti isteran (Jezekilj 28,
2.8.13-19), i vladavila zlog cara bie prekinuta
(Psalam 2,9). Tog dana, sinovi Izrailjevi e se uzdati u ime Gospodnje (Sofonija 3,12) i hoditi u
ime Gospoda Boga svojega uvek i doveka (Mihej
4,5). I tog dana, Mesija e uspostaviti svoj presto
i mesijansko Carstvo zauvek (Isaija 9,7).
Konano, u slavni dan Mesije, bie Jubilarna
godina odmora za zemlju i sloboda za Boji narod. Svako e sedeti pod svojom vinovom lozom
... jer usta Gospoda nad vojskama rekoe (Mihej
4,4).
(Za tane podatke o datumima biblijskih praznika
u nae vreme, pogledati na internetu izvetaje o
uoavanju Mladom Meseca i zrelog jema u Izraelu. Na primer: http://www.karaite-korner.org/
holiday_dates.shtml)

IZRAILJSKI HRAM, 1. vek

223

TROJSTVO
Savremeni ovek, koji je religiozan, trebao bi
da razmilja o znaenju svoje religije. ta znai to
to on prihvata odreenu religiju i ideje vezane za
nju?
U savremenom svetu postoji pluralizam verovanja. Dakle, ljudi razmiljaju na razliite naine.
ak i religiozni ljudi razmiljaju na razliite naine,
i vrlo esto, kada doemo u dodir sa drugaijim
miljenjima, to nas na neki nain osveuje ili
podstie da preispitamo i svoja lina verovanja.
Vrlo je lepo da religiozan ovek razmilja ta
lino za njega znai to on prihvata odreenu biblijsku doktrinu. Meutim, religiozan ovek se susree sa odreenim opasnostima, njemu prete
miljenja koja istiu dominantnost emotivnog ivota, njegove emotivne strane, dominantnost
emocija u religijskom ivotu. Onda postoje miljenja koja istiu ponaanje u odnosu na verovanje, jer za neke ljude je vanije kako mi ivimo,
kako se mi ponaamo, nego u ta verujemo. Otprilike, po tom miljenju, primarno jeste nae ponaanje, kako mi konkretno ivimo, a sekundarno
jeste to u ta mi verujemo.
Postoje ljudi koji oseaju da razmiljanje o
odreenim doktrinama ili recimo razmiljanje o
Bogu, razmiljanje o Hristu, ne izaziva neki emotivni efekat koji bi oni prieljkivali u ivotu, konkretno u religijskom ivotu.
Meutim, injenica je da saznajna strana jeste primarna. Ona jeste najvanija. Mi prvo neto
saznajemo, pa tek onda na to reagujemo. Od samog poetka biti religiozan, ili u konkretnom sluaju, poto se mi ovde bavimo Biblijom, od samog poetka biblijske religije, podrazumevalo se
prihvatanje da su neke tvrdnje istinite.
Recimo, ako itamo propoved koju je odrao
apostol Petar, on je pozvao ljude da veruju da je
Isus obeani Mesija (jevr. Mesija = Spasitelj),
da je Isus Mesija o kome su govorili proroci.
Da bi to dokazao, on je koristio jedan argument koji je njemu tada bio zgodan. On se posluio argumentom Hristovog vaskrsenja. Kada su
ljudi za to saznali, tek su onda pitali: ta treba
da inimo? I on je onda rekao: Treba da se pokajete.
Meutim, ako se mi samo svojim umom bavimo religijskim pitanjima, to bi mogao da bude neki hiperintelektualizam, jedna suva religija, koja
samo dodiruje na um - uspevamo sve da objasnimo na nivou naeg uma, ali to ne prodire dublje, u na emotivni ivot. Religija jeste psiholoki
224

vrlo kompleksan fenomen. Ona sigurno zaokuplja

na um, ali zaokuplja i nau volju i na emotivni
ivot.
Znaaj biblijskih doktrina za nas bie mnogo
vei i sadrajniji, ako te doktrine iskustveno proivljavamo, a kroz iskustvo se mnogo kvalitetnije
razvija emotivna strana nae vere.
Kako kroz iskustvo?
Ako mi zaista oseamo u svom iskustvu da je
Bog blizu nas, da nas On uva, da nam pomae u
konkretnim ivotnim prilikama, mi emo onda
oseati da je On ljubav, da je On nama blizak.
Nae emotivno bie e se razvijati tako da emo
Boga sve vie voleti. I onda dolazi ona istina koju
je Paskal rekao: Vi morate upoznati zemaljsko da
bi ste ga ljubili, a boansko se mora ljubiti da bi
se upoznalo.
Dakle, na nivou razuma mi moemo izvesne
stvari samo da shvatimo, recimo, o boanskom
biu, ali da bi se Bog istinski poznavao On se mora ljubiti. Znai, mi moramo da kroz ljubav prilazimo Bogu sve vie i vie, i onda emo ga sve vie
i vie i upoznavati, znaemo ko On jeste.
Vrlo je vano i da nae razumevanje doktrine
bude potpunije, jer manjkava doktrina, recimo o
Bogu, o Boanskoj linosti, moe dovesti do toga
da ga mi ne doivljavamo dobro. Recimo, ako
imamo pogrean koncept Boga, ako verujemo da
je Bog neki strogi sudija, koji tamo negde u nekom hladnom kutku univerzuma sedi i samo eka
da neko od nas pogrei, mi, ini nam se, ne moemo da razvijamo neka istinski pozitivna oseanja prema toj linosti.
Ali, ako mi dobro razumemo ko Bog jeste, ili
ako uspemo da shvatimo onako kako Biblija kae
da je Bog ljubav, onda emo iveti mnogo kvalitetnije. Dakle, bolje razumevanje odreenih doktrina dovodi do kvalitetnijeg religijskog ivota.
Tako je i u obinom ivotu, u odnosu izmeu
dve osobe. Mi moramo prvo da upoznamo neku
osobu. Mi sigurno ne moemo imati odnos prema
nekoj osobi, ako nismo ni uli o njoj ili nita ne
znamo o njoj. Mi prvo saznamo za neku osobu,
pa onda, ako nam se svia, naravno, razvijamo
pozitivan emotivan stav prema njoj. Pa onda, ako
je volimo, mi onda imamo tenju da to vie o
njoj saznamo. Ako je to kvalitetna osoba, to god
vie o njoj saznajemo, mi je jo vie volimo.
Tako je otprilike i u odnosu izmeu oveka i
Boga. ini nam se, da je to prilino istinito, da
najvea patnja savremenog sveta jeste nerazu-

mevanje Boga. Kada bi ljudi malo vie znali ko

Bog jeste, ini nam se da bi ga oni vie voleli, da
bi bilo vie istinski religioznih ljudi, i da bi iveli u
jednom mnogo srenijem svetu. Da mi dobro razumemo ko Bog jeste, mi bi onda bolje razumeli
i ko je na blinji, ko je onaj to sedi moda pokraj nas, ko stanuje u istoj ulici, u istom soliteru,
radi zajedno sa nama na istom ili slinom poslu.
Dakle, u savremenom svetu naem religijskom ivotu se postavljaju odreeni izazovi. Ne
moemo u savremenom svetu tek tako oekivati
od ljudi da e oni jednostavno pristati na injenicu da Bog postoji i da e jednostavno prihvatiti
teoloko tumaenje oveka, njegove prirode i cilja njegovog postojanja. Religiozan ovek se mora izboriti da dokae i objasni svoj pristup ivotu.
U nastavku emo govoriti o trojstvu. Tema o
trojstvu je dosta komplikovana. Ona ima razliite
aspekte. Baviemo se sa dva znaajna aspekta
ove teme. Inae, ova tema spada u jednu iru temu o Bogu.
Kada se razmilja o Bogu, sva pitanja, svi problemi mogu da se tretiraju pod dva podnaslova.
Jedan od njih jeste Ko Bog jeste?, a drugi ta
je On uinio za oveka? Znai, prva tema jeste
Boanska linost, a druga jeste Njegovo delovanje - ta je On uinio za nas?
Za neke ljude je prevashodno vano ta On
ini za mene konkretno, dok postoje oni ljudi koji
prevagu stavljaju na to - Ko Bog jeste? Nama se
ini da je ovo prvo pitanje vanije: Ko On jeste?
Ako mi dobro razumemo Ko On jeste?, onda
moemo lake da razumemo Zato je On postupio onako kako je postupio?
Recimo, mi ne moemo potpuno da razumemo rtvu Isusa Hrista na krstu Golgote, i ne moemo da razumemo zato je On tako postupio,
ako ne znamo ko On jeste.
Zato to je Hristos takav, On je mogao da uini ono to je uinio za oveka. Sigurno da je ovaj
aspekt boanskog delovanja vrlo vaan, ali nama
se ini da je primarnije pitanje Ko Bog po svojoj
sutini jeste?
Ovo je sada jedna specifina situacija gde mi,
ograniena ljudska bia, pokuavamo da razmiljamo o neogranienom Bogu, o Bogu koji je beskonaan, koji je apsolut (mi smo relativno ograniena bia).
U knjizi Dervi i smrt razgovaraju Mula Jusuf
i Hasan Nurudin. I sada, pita Mula Jusuf Hasana
Nurudina jedno pitanje koje je povezano sa ovom
temom:
Da li se moe jednom posudom zahvatiti celo
more? On ustvari njega pita: Da li celo more, da
li boansko bie, moe da stane u jednu malu posudu kao to je na ogranieni mozak?

Ono to komplikuje nau situaciju jeste to, to

na mozak ne samo da je ogranien, nego je i degenerisan. Ogranieni mozak moe biti savren
prema svojoj ogranienosti, i nedegenerisan. Recimo, aneoski mozak (moda je bolje da kaemo
intelekt). Ali, on je jo uvek ogranien. A mi smo
u jo teoj situaciji. Mi smo i ogranieni i degenerisani u odnosu na onog prvobitnog oveka koji je
stvoren. Na um je prilino oteen i degenerisan.
Dakle, mi se nalazimo u jo teoj situaciji, nego
ograniena bia koja postoje u univerzumu.
I sada, odgovara njemu Hasan Nurudin, i kae, vrlo zanimljivo (mi parafraziramo): Jasno je
da mi posudom ne moemo da zahvatimo celo
more..., i onda on dodaje jednu vrlo znaajnu
reenicu, i kae: ...ali i ono to zahvatimo, i to je
more.
Dakle, mi ne moemo potpuno da proniknemo u sutinu Boanskog bia, ali moemo neto
da zahvatimo, neto nam je i ponueno, neto
nam je i dato (dato je u Bibliji), a neto nam nije
otkriveno.
Postoje neki aspekti Boanskog bia koje mi
moemo apsolutno da shvatimo. Recimo, postojanje. To moemo da shvatimo. Da Bog postoji to
moemo da shvatimo, ali ne moemo, recimo, da
shvatimo ta to znai svuda prisutnost, ne moemo da shvatimo ta znai sveznanje. Kad nam
neko kae sveznanje, mi to odmah doivljavamo
kao neto to je suprotno ogranienom znanju,
naem znanju. Mi ne znamo sve, ali ne znamo ni
to ta znai sve znati, jer kada bi mi rekli: Znamo ta znai sve znati, to bi na neki nain znailo da mi imamo uvid u sveznanje. Mi moemo da
kaemo da znamo neto u ta imamo uvid, a mi
nemamo uvid u sveznanje.
Iz Biblije znamo da je Bog sveznaju, ali ta
to istinski znai sve znati, sve moi, mi to,
zaista, ne moemo apsolutno znati.
Dolazimo do pitanja trojstva. Biblija tvrdi da
je Bog jedinstven po svojoj sutini, ali da On ima
tri lica. Dakle, jedna sutina, ali tri lica. To se naziva doktrina o Svetom Trojstvu. Ova doktrina je
napadana sa raznih strana. Napadana je sa teoloke strane, sa aspekta nekih religija, napadana
je i od strane racionalista.
to se tie naih ukupnih znanja, obino ljudi
kau da u odnosu na izvore saznanja, mi moemo da kaemo da sva naa znanja dobijamo putem naeg razuma (to bi bio neki racionalizam),
zatim putem empirije, putem iskustva i putem
vere. Ovde u velikoj meri, i uopte kod biblijskih
doktrina ili religijskih doktrina, dolazi do izraaja
ovaj trei aspekt, aspekt verovanja. Apsolutno je
jasno da mi do tih istina ne moemo da doemo
putem iskustva, pogotovo to postoji jedno lice
225

boanstva koje niko nikad nije video. To je Bog

Otac. Moemo to da proitamo u Jevanelju po
Jovanu, 1. poglavlje, 18. stih:
Boga niko nije video nikad, jedinorodni Sin
koji je u naruju Oevom, On ga javi.
Dakle, ini nam se da svi moemo lako da prihvatimo injenicu ili tvrdnju da iskustvom ne moemo potpuno znati ko je Bog po svome biu.
Moemo li putem razuma? Putem razuma moemo neto malo da produbimo od onoga ko je
zaista Bog po svome biu, i to na osnovu onoga
to je reeno u Bibliji. Ali (to je ak i Dekart koristio kao jedan od argumenata za postojanje Boga), kada nam ne bi bilo otkriveno, kada nam ne
bi bilo od Boga dano, kada nam ne bi bilo saopteno, mi ne bi mogli o tome gotovo ni da razmiljamo, a da budemo sigurni da su nai zakljuci ispravni.
Mi emo ovde govoriti o dva aspekta. Prvi je
napadanje istine o trojstvu sa religijskog aspekta,
a drugi je sa strane racionalizma. Nekim ljudima
se ini da i u ovom religijskom pogledu, ako je
biblijska religija monoteistika religija, onda trojstvo ne stoji, a racionalistima se ona nikako ne
ini ispravnim, ak oni tvrde da je apsurdno verovati da je 1+1+1=1.
Kada budemo govorili o ovom prvom aspektu,
onda emo koristiti argumentaciju Biblije, a kada
budemo govorili o ovom drugom, onda emo malo koristiti i nauku.
Nauka moe u prilinoj meri da pomogne, a
filozofija takoe. Oni mogu da pomognu oveku
da obrazloi svoje verovanje, neto to je njemu
ve otkriveno da obrazloi pred sobom, ili pred
drugima, da se vidi da su i nauni argumenti bar
na podjednakoj visini kao i miljenja koja prete da
pobiju odreenu doktrinu.
Dva atributa boanskog bia su vrlo vana. To
je transcedentnost i imanentnost. (Nemamo u
naem jeziku termine koji bi bili potpuno paralelni ovima.)
Kad kaemo da je Bog transcedentan, to znai da je On neto drugo nego to je ovaj na svet.
On je ontoloki, po sutini svog bia, transcedentan. On je neto to je drugo nego to je ova naa realnost. On je druga realnost. On nije ova
realnost koju mi doivljavamo (dakle, u ontolokom smislu). Ali po svome delovanju, On je
imanentan, On je prisutan u svetu, On deluje u
svetu. To je teizam. Teizam veruje, dakle, da je
Bog po sutini svoga bia neto drugo. On je
transcedentan samo ontoloki, ali je imanentan u
svetu po svome delovanju.
Deizam veruje da je Bog i ontoloki i po svom
delovanju transcedentan: On je stvorio ovaj
svet, pustio ga da se kree po svojim zakonitosti226

ma, i On se odvojio od ovoga sveta. Prosto nije

zainteresovan ta se ovde deava. I mnogi ljudi
vole deizam. Dekart je vrlo doprineo da se razvije deizam, jer je on, maltene, govorio da ne postoji nikakva spona ili neto to nas moe vezati sa
Bogom. Bog se sve vie i vie udaljavao, kao da
Boga ne moemo videti kroz svet.
Sa druge strane imamo panteizam, koji govori da je Bog i ontoloki imanentan, da je On usaen u ovaj svet, da je On i u biljkama, i u ivotinjama, i u ljudima, itd.
Ako bismo govorili u biblijskim terminima, onda bismo imali Boga koji je Elohim. Elohim, to je
taj veliki, neshvatljivi Bog koji moe da stvara,
kojega mi ne moemo dokuiti, koji je daleko. I
mnogo ljudi vole da je Bog Elohim, da je On
tamo: Budi ti Boe tamo, na tvome nebu, a mi
emo biti ovde, na naoj Zemlji, i radiemo ta mi
hoemo. Mnogi ljudi vole da je Bog takav, da je
On tamo negde daleko, da se On ne mea u nau
istoriju.
Meutim, kada je Mojsije, pre nego to je iao
da izvodi izraelski narod iz egipatskog ropstva, pitao Boga ko On jeste, da bi mogao da kae ljudima koje izvodi, tada Bog nije rekao da je On
Elohim, da je On daleki bog, neshvatljivi. On
je onda upotrebio za sebe ime Jahve. Jahve, otprilike znai (neko je to lepo rekao) da je to Bog
svakodnevnog hleba, to je Bog koji se mea u
ovekov ivot.
I, na jednoj strani smo imali naunike, a na
drugoj strani imamo ljude, recimo, tamo u nekom
dalekom selu, za koje zaista nije vaan poredak u
univerzumu - njima nije vano da li je Bog Elohim. Za njih je vano da kad je sua, kad nema
kie, kad nemaju ta da jedu, kad moda imaju
jednu koricu hleba, za njih je ekstremno vano da
je Bog Jahve, da On vidi ta oni imaju da jedu.
Zato je Bog, kad se javio Mojsiju, rekao da je On
Jahve, da On vidi muku svoga naroda u egipatskom ropstvu (ba je tako rekao), i da e On
ii napred, da e On izvoditi narod. Zato imamo u
teologiji termin Bog izlaska - Onaj koji izvodi iz
ropstva. Ne samo iz egipatskog ropstva, nego On
izvodi iz svakog ropstva.
Najtee ropstvo, kako je Hristos rekao, u koje
ovek moe da upadne, jeste ropstvo grehu. Ali
On, Bog, je Bog izlaska, i On moe oveka da izvede iz ropstva.
Da li se doktrina o trojstvu moe odbraniti sa
biblijskog aspekta? Ono to je tano jeste da se u
Bibliji nigde ne spominje termin trojstvo. Pored
toga, tano je da nigde u Bibliji ne postoji neko
poglavlje u kojem je tano iznesena doktrina o
trojstvu (onako sistematski kako se to radi u udbenicima).

Meutim, u Bibliji je dato sasvim dovoljno elemenata da se taj koncept moe formulisati, i da
se on, sasvim lepo, moe obrazloiti. Mi znamo da
ne samo ova doktrina, doktrina o trojstvu, nego
i druga biblijska uenja nigde nisu eksplicitno,
onako kao u udbenicima, u odreenim poglavljima, obrazloena, nego su obino biblijske doktrine, mogli bismo da kaemo - u procesu. One
se razvijaju i mi moramo prouavati, mi moramo
itati od Prve Knjige Mojsijeve do poslednje knjige Biblije, i moramo ih otkrivati. One su razvojno
date.
Recimo, ideja o Mesiji. Postoji razvoj mesijanske ideje u Bibliji, poevi od 3. poglavlja Prve
Knjige Mojsijeve, posle pada u greh (jer pre pada
u greh ne moe biti saoptena ta ideja), ali posle
pada u greh, odmah je saoptena ta ideja da e
Mesija doi, i onda kako itamo, ta ideja se sve
vie razvija.
Dakle, ovaj napad nekih protivnika trojstva,
da nigde u Bibliji nemate trojstvo tako eksplicitno
obraeno, je dosta slab, jer oni veruju u druge
doktrine koje isto tako nisu eksplicitno, u nekom
poglavlju obraene, nego se mora istraivati.
Bog je to lepo zamislio. Vrlo retko Bog servira. On, ak i kad su u pitanju uda, On nikada ne
eli da ovek bude pasivni uesnik uda. Bog eli
od oveka i mentalnu, i fiziku, i svaku drugu aktivnost. Zato On trai od oveka da on prouava.
Nita nije dato na gotovo. ovek mora da prouava, on mora da saznaje, on mora da se razvija, on
mora da misli. On ne sme samo da odraava tuu
misao. ovek mora da misli. Tada e religija za
njega biti kvalitetna. Ako on samo reflektuje tue
misli, pitanje je: Ko je on? Da li je to, zaista, njegova religija? Zato on mora da istrauje.
ini nam se da je vrlo mudro to je Bog tako
postavio svoje velike istine kao nekakvu rudu u
zemlju, i ljudi moraju da kopaju ako misle da dou do rude, moraju nekada da se malo pomue
da bi doli do odreenih informacija.
Moda e neko da pita: Kako to Bog eli da
ovek ne bude pasivni uesnik uda? Moda najpoznatiji primer jeste sa Nemanom. Kad je Neman doao kod proroka, on je oekivao da e
prorok izai i staviti ruke na njega, i da e rei:
Ovoga trenutka ti se oprata gube! (poto je
on bio gubav). A prorok je izaao pred njega i
rekao mu je: Mora da ide na Jordan, i sedam
puta da se uroni u Jordan da bi bio zdrav. I onda je proradio Nemanov ponos, i on je rekao:
Sad ja treba da idem na Jordan? Zar nisu reke
koje se nalaze tamo, u mome kraju, u Damasku,
lepe nego taj Jordan.
On je morao neto da uradi. Bog ne eli da on
bude pasivni uesnik uda. Mora i on aktivno da

uestvuje. Bog nikada nee sa ovekom sam. Bog

sigurno moe, ali On hoe zajedno sa ovekom. A
da li ovek hoe? Da li ovek kao slobodno bie
(kao slobodno jedino i vredi) pravi izbor za Njega?
Kada se govori o trojstvu, mnogo je lake to
pitanje razmatrati uzimajui u obzir Novi Zavet,
ali bi onda ispala velika nepravda prema judaizmu, prema tom velikom religijskom sistemu, jer
ispalo bi da je Bog, moda, neto previe sakrio,
da oni nisu mogli u Starom Zavetu da dou do te
ideje.
Zato emo poeti sa Starim Zavetom. U Starom Zavetu, recimo, u 1. Knjizi Mojsijevoj, u 1.
poglavlju, u 26. stihu itamo: Potom ree Bog:
Da nainimo oveka po svomu obliju, kao to
smi mi.
Zapazimo, ovde postoje vrlo znaajne rei da
nainimo. Dakle, glagol je u mnoini. Onda, po
svome, opet mnoina. Kao to smo mi, opet
mnoina.
Onda, posle pada u greh, nalazimo u 22.
stihu, 3. poglavlja (iste knjige): I ree Bog: Evo
ovek posta kao jedan od nas, znajui to je dobro, to li zlo. Moda e neko rei: Moda se ovde
Bog obraa anelima. To ne moe biti, iz prostog
razloga to aneli ne mogu da stvaraju, a ovde se
lepo kae: Da nainimo, da stvorimo oveka po
svome obliju... kao to smo mi.
Jeste mnoina, ali jo uvek se ne zna koliki
broj lica ima.
Postoji jedan karakteristian stih i u 11.
poglavlju, 7. stih gde se kae: Hajde da siemo
i da im pometemo jezike. To je bilo u vezi sa graenjem vavilonske kule. I onda 9. stih kae: Pomete Gospod.
Dakle, vrlo esto, ve u 1. Knjizi Mojsijevoj,
mi imamo naizmenino jedninu i mnoinu.
esto je korien jedan stih o trojstvu, koji se
nalazi u 18. poglavlju 1. Knjige Mojsijeve, koji govori o jednom pohoenju u Mamriji, gde je Bog
posetio Avrama, oca vere. I ta se deava? 1. i 2.
stih: Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj, kad seae na vratima pred atorom svojim
u podne. Podigavi oi svoje pogleda, i gle, tri oveka stajahu prema njemu. I ugledavi ih potra
im na susret ispred vrata atora svojega, i pokloni
se do zemlje, i ree:...
Dakle, on vidi tri oveka, i onda se poklanja
do zemlje ...i ree: Gospode!
Obraa se kao jednoj linosti. esto su teolozi
koristili ovaj stih kao dokaz, ne samo da vidimo
mnoinu, nego tano tri lica. On vidi tri lica i obraa se njima kao jednom.
Meutim, mi smo na poetku itali da Boga
Oca niko, nikad, nije video. Ako smo zapamtili taj
227

stih, mi bismo odmah rekli: Ovde postoji kontradikcija. Boga Oca niko nikad nije video, a kako
sada se vide tri lica? Ali zaista, u Bibliji nigde ne
postoji kontradikcija, u Bibliji nigde nema neloginosti.
Ako se bolje proanalizira celo 18. i 19. poglavlje, vidi se da samo jedan od ta tri lika pripada
Gospodnjem licu. Evo, recimo, 22. stih 18. poglavlja kae: I ljudi okrenuvi se pooe put Sodoma, ali Avram jo stajae pred Gospodom.
Ovo je prvi stih koji nam pomae da razumemo o emu se radi. Dakle, sada se za dve linosti upotrebljava izraz ljudi, ali i dalje se kae
da je Avram ostao pred Gospodom. I onda, u 19.
poglavlju se kae: I dooe dva anela u Sodom. Dakle, od te tri linosti dva su anela. Pa
onda u 10. stihu: A ona dva oveka...
Vidimo kako prvo ljudi odoe, pa onda dva
anela dooe u Sodom, pa onda ista ta dva
oveka: ...a ona dva oveka (aneli koji su
izgledali kao ljudi) digoe ruke, uhvatie Lota...
(onaj koji je itao celo poglavlje zna o emu se
konkretno radi).
I sada oni razgovaraju sa Lotom, i u 13. stihu
kau: ...pa nas posla Gospod da ga zatremo. A
u 15. stihu: Navalie aneli na Lota... (kad su
trebali da ga izvuku iz Sodoma, da ne bi propao
sa ostalim ljudima).
I u 24. stihu se kae: Tada (kada su oni ve
izali iz Sodoma) pusti Gospod na Sodom i na
Gomor od Gospoda kiu od sumpora i ognja.
Zapazimo kako je ovaj stih karakteristian:
Tada pusti Gospod (znai, ve je Hristos doao do Sodoma) od Gospoda...
esto je Trojstvo prikazivano tako, kao tri lica
koja se javljaju Avramu. To nita, samo po sebi,
ne bi bilo pogreno. Meutim, iz dublje analize
18. i 19. poglavlja vidimo da je samo jedan od tih
likova istinski Gospod. Boga Oca stvarno nikad niko od ljudi nije video. U Novom Zavetu je ta istina mnogo vie otkrivena, ali mi emo se jo malo
zadrati u Starom Zavetu, poto postoje ljudi koji
misle da postoji neka kolizija i neprijateljstvo
izmeu Starog i Novog Zaveta, ali videemo da
takvo neslaganje ne postoji.
Recimo, u 4. Knjizi Mojsijevoj, 21. poglavlje,
6. stih. Ovde se radilo o jednom specifinom sluaju, kada su se Izraelci, na svom putu iz Egipta
u obeanu zemlju, bunili protiv vostva Mojsija i
onako kako je Bog eleo da ih provede. I u 6. stihu kae: A Gospod pusti na narod zmije vatrene
koje ih ujedahu, te pomrije mnogo naroda u Izrailju.
Ovde je bitno da zapamtimo da je Gospod to
uinio. A kako apostol Pavle komentarie ovaj stih
u 1. Korinanima, 10. poglavlje? (sada smo u No228

vom Zavetu, da malo osetimo smisaono jedinstvo

Biblije. Biblija je jedna biblioteka koju je pisalo
ak oko 40 autora, razliitih profila, ali ta knjiga
ima smisaono jedinstvo. Ona nema jedinstvo radnje, radnja je tu na mnogo mesta isprekidana, to
su razliite radnje, to su razliite linosti, ali Biblija
ima smisaono jedinstvo).
Dakle, 1. Korinanima, 10. poglavlje, 9. stih
kae: Niti da kuamo Hrista, kao to ga neki od
njih kuae i od zmija izgiboe. Zapazimo, kad
apostol Pavle govori o tom kuanju koje je bilo
opisano u Mojsijevim knjigama, on kae da su oni
kuali Hrista, da je On bio to lice boanstva, da je
On bio taj Gospod, da je On bio taj Jahve (jer kod
nas je ime Jahve na mnogim mestima prevedeno kao Gospod).
Ima i drugih stihova gde apostol Pavle istie
da je Isus bio taj koji je vodio narod, da je On taj
Jahve. Mi emo malo kasnije dublje proiriti ideju
o toj drugoj linosti boanstva koja se prilagoava stvorenjima, koja izvodi, koja vodi i koja se
stara o ljudima.
Znai, ovde je bitno da su oni tamo u pustinji
Gospoda kuali, a kada apostol Pavle to komentarie, on kae da je to bio Hristos. Dakle, Hristos
je Gospod.
U Knjizi proroka Isaije nalazimo nekoliko interesantnih stihova koji su vezani za ovu nau temu. (Ima puno stihova, mi ih neemo sve spomenuti. Svakome je ostavljeno da i sam neto otkrije, jer mnogo je lepo kad ovek sam otkrije
neto u ta treba da veruje i na ta treba u ivotu da se oslanja.) U 6. poglavlju Knjige Proroka
Isaije, u 8. i 9. stihu se kae: Potom uh glas
Gospodnji gde ree: Koga u poslati (jednina) i ko
e nam ii (slino je kao u Mojsijevim knjigama,
opet imamo mnoinu), a ja rekoh: Evo mene,
poalji mene. I onda u sledeem stihu: A On
ree: Idi i reci tome narodu: Sluajte, ali neete
razumeti, gledajte, ali neete poznati.
Znai, glas Gospodnji je rekao da e, ovde u
konkretnom sluaju, postojati ljudi koji e sluati,
ali to nee potovati, oni e to jednostavno ignorisati. Ali, ono to je nama ovde bitno jeste da
opet apostol Pavle, tumaei ovaj starozavetni
stih, kae neto vrlo vano.
U Delima Apostolskim, on razgovara sa nekim
svojim zemljacima Jevrejima koji su bili fanatini
i koji su znali za ovaj stih, ko ga je rekao, da Isaija
kae da je to Gospod rekao. Kada apostol Pavle
tumai ovaj stih, on kae: Dobro kaza Duh Sveti... Dakle, vidimo da apostol Pavle primenjuje
izraz Jahve i na Isusa Hrista i na Duha Svetoga.
Dela Apostolska, 28. poglavlje, 25. stih:
Dobro kaza Duh Sveti preko proroka Isaije
ocevima naim govorei: ... I sada idu tano one

rei koje se tamo pripisuju Gospodu: ...idi k narodu onome i kai: Uima ete uti i neete
razumeti, i oima ete gledati i neete videti.
Da je Duh Sveti zaista Bog, vidimo, recimo, u
Delima Apostolskim, u 5. poglavlju, 3. i 4. stih: A
Petar ree: Ananija, zato napuni Sotona srce
tvoje da slae Duhu Svetome. I onda kae:
Ljudima nisi slagao nego Bogu. Duh Sveti je istinski Bog.
Kada se, recimo, govori o dolasku Mesije,
onda prorok Isaija kae da e se pojaviti pretea
koji e pripaviti put Gospodu. To se nalazi u Knjizi
Proroka Isaije, u 40. poglavlju, 3. stih: Glas je
nekoga koji vie: Pripavite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoi stazu Bogu naemu.
A u Jevanelju po Mateju, gde se govori o
tome, ta kae Matej u 3. poglavlju? Na koga se
to odnosi? Svi znamo da se to odnosi na Isusa
Hrista: Jer je to onaj za koga je govorio prorok
Isaija gde kae: Glas onoga to vie u pustinji:
Pripravite put Gospodu, i poravnite stazu Njegovu (u 3. poglavlju se govori o Isusu Hristu i o
Njegovom krtenju).
Dakle, i u Starom Zavetu, i u Novom Zavetu
je izneseno uenje da je Bog trolian, da je On
jedinstven po svojoj sutini, ali da ima tri lica.
A sada emo da proitamo neke stihove iz
Novog Zaveta gde je to sve saeto. Recimo, u Jevanelju po Mateju, u 28. glavi, kada Isus alje
svoje uenike, On kae: Idite, dakle, i nauite
sve narode krstei ih u ime (zapazimo kako kae,
ne kae u imenima) Oca i Sina i Svetoga Duha.
Dakle, u ime jednog jedinstvenog Boga koji ima
tri lica: Otac, Sin i Sveti Duh.
Ima jo dosta stihova u Novom Zavetu koji
govore o tome da je i Isus istinski Bog. Ali, da
moda sada preemo na drugi deo nae teme:
Pitanje uenja ili doktrine o trojstvu pred ljudskim razumom. Kako ta doktrina izgleda pred
ljudskim razumom?
Svi prigovori ovoj doktrini koji su uinjeni sa
stanovita ljudskog razuma koriste se i od strane
onih koji su religiozni, a ne veruju u ovu doktrinu.
Ljudi se pitaju: Kako to moe biti, da je Otac
istinski Bog, da je Sin istinski Bog i da je Duh Sveti istinski Bog, a ipak, da biblijska religija nije politeistika religija, nego da je monoteistika, da
ona ui da postoji jedan jedinstveni Bog?
Dakle, ljudi se pitaju: Kako to moe biti?, i
esto se u knjigama moe nai ta formulacija:
1+1+1=1. I onda, ve u sledeoj reenici kau:
Ne postoji oigledniji apsurd od toga.
Kako to zaista moe biti?
to se tie boanskog bia, mi smo ve rekli
da mi ovog trenutka ne moemo potpuno da prodremo u sve aspekte Boanskog bia. Postoji deo

Boanskog bia koji je za nas, u ovom trenutku,

tajna. I onda neki argumentuju, da ako je neto
delimino tajna, onda u to ne treba verovati. Jer,
ako je neto tajna, onda je to protivrazumno (kau oni), a im je protiv razuma, onda nije dostojno ovekovog verovanja.
Meutim, tajna ne znai da je ona protiv razuma. esto apostol Pavle koristi taj izraz, na grkom je to misterion - misterija, tajna. Meutim,
ne treba tajnu pretvarati u neto protivrazumno.
Naveemo jedan prost primer kao analogiju:
Dete doe prvi put negde gde se nalaze automatska vrata. On je nauio da mora postojati
kvaka koju treba pritisnuti da bi se ulo u prostoriju. I zamislimo sada neko dete koje prilazi nekim automatskim vratima, i ona se sama otvaraju.
To je, zaista, tajna za jedno dete.
To je jedna paralela. Mi ne moemo, u odreenom trenutku, da potpuno prodremo svojim
razumom u sve tajne koje postoje u ovom svetu,
ali tajna je samo iznad odreenog razuma. Ona je
moda adekvatna, primerena nekom razumu, koji
je vii od naega.
Ta automatska vrata nisu bila nikakva tajna za
uitelja tog deteta, jer je on znao ta je fotoelija. Za njegov razum to nije bila tajna.
Dakle, tajna nije protivrazumna, ve samo
moe biti iznad neijeg razuma. Ovo je vrlo vano.
Vrlo je nepoteno ako neko neto ne razume,
da kae: To je protivrazumno. Mnogo puta moemo da sretnemo ljude koji znaenje neega
mere po svom razumevanju. Ako on nije razumeo
o emu se radi, to je beznaajno. Ako je on razumeo, onda je to znaajno.
Bilo bi dobro da se srodimo sa tom idejom, da
tajna nije protivrazumna, dakle, da Bog ne zahteva od nas da mi verujemo u neto to je apsurd.
Moemo li sada da se pribliimo ovoj tajni
kroz nauku? Apostol Pavle koristi nekoliko vrlo lepih stihova u Rimljanima poslanici. U 1. poglavlju,
19, 20. i 21. stih:
Jer to se moe doznati za Boga poznato je
njima, jer im je Bog javio. Jer to se na Njemu ne
moe videti, od postanja sveta moglo se poznati
i videti na stvorenjima...
Mi nismo ovde govorili o svrhovitosti u prirodi. Postoji plan, postoji svrha, postoji odreeni razum na stvorenjima, gde se vidi kako je Bog stvarao. Kroz stvorenja mi tano moemo da vidimo
kakav je Bog. Iz toga to u prirodi vidimo toliku
lepotu (priroda se razmee lepotom), mi tano
moemo kroz tu prirodu da vidimo da je njen
Stvoritelj sklon da stvara neto to je lepo.

229

I onda apostol Pavle kae neto to je prilino

udno, moda fascinantno: ... Njegova vena sila...
Apostol Pavle ak kae da se na stvorenjima
moe videti Njegova vena sila. I stvarno se moe
nazreti. Kad, recimo, pogledamo nebeski svod
preko leta, uoavamo ono to je psalmista rekao:
Nebesa kazuju slavu Boju. Tano vidimo kakvo
mora biti to bie koje je stvorilo tolike zvezde,
koje je stvorilo tolike galaksije. Kakvo to bie mora biti! Kako to bie mora biti snano! Kako ono
mora biti veliko!
Dakle, apostol Pavle kae: Njegova vena
sila, pa ak kae: I boanstvo da nemaju izgovora. Znai, mnogi ljudi nee imati izgovora kada
im Bog bude sudio.
A zato nee to da vide? Jer kad poznae Boga, ne proslavie ga kao Boga, niti mu zahvalie,
nego zaludee u svojim mislima i potamne nerazumno srce njihovo, kad se graahu mudri poludee i pretvorie slavu venoga Boga u oblije
smrtnoga oveka, i ptica, i etvorononih ivotinja...
Bog preko apostola Pavla tvrdi da mi u prirodi moemo neto da nazremo o Bogu, ak i o Njegovom boanstvu.
Jedan naunik je govorio o tome, kako univerzum, na jedan perfektan nain modelira trojstvo. Kako je on to objasnio? Bog Otac je nevidljivi
Bog. On se manifestuje i pribliava biima kroz
Isusa Hrista, a mnogo se o Njemu saznaje kroz
delovanje Svetoga Duha. I sada, ovaj naunik kae: I univerzum je, ili kosmos, isto tako, trokosmian - on ima tri kosmosa. To je kosmos prostora, kosmos energije (ili materije) i kosmos vremena.
Zapazimo, kosmos nema tri dela. To je jedna
celina. Nema on jedan deo koji je prostor, drugi
deo koji je energija i trei koji je vreme. Nego je
sve prostor, sve je energija i sve je vreme. I tano
je, to apostol Pavle kae, da je Bog u svojoj
tvorevini, u svojim stvorenjima, na neki nain
predoio ko On jeste, to je i sasvim normalno, i
to je i sasvim razumljivo.
Mnogi autori kroz svoja dela predoavaju ko
oni jesu u sutini. Recimo, Hese je kroz sva svoja
dela predoio neki unutranji konflikt izmeu one
religijske osnove koju su njegovi roditelji postavili
u njegovom ivotu, i kako je ta osnova doivela
sudar sa svim izazovima koje oveku moe da
prui ovaj svet. I on je to preneo u svoje knjige.
Kao to razni autori u svoja dela unose i neto
od svoje linosti, tako je i Bog, kao umetnik u univerzumu, uneo u svoje delo puno od svoje linosti. Prostor, koji je nevidljiv, a svuda prisutan, je
kao Bog Otac koji stoji u zaleini svega - prostor
230

stoji u zaleini svega. A kada mi najbolje vidimo

prostor? Vidimo ga kroz energiju koja je materijalizovana. Tako najbolje oseamo prostor, kao
to najbolje, a to i Biblija tvrdi, vidimo manifestaciju Boga kroz Sina. Zato mi u Starom Zavetu
imamo da se Bog stalno kroz Sina pokazivao ljudima. On je taj Bog ili Jahve, to lice boanstva
koje je vodilo izraelski narod iz egipatskog ropstva.
Dakle, kao to se boanska linost nama stvorenjima najbolje manifestuje kroz Isusa Hrista,
tako imamo paralelu i u univerzumu.
A kako se doivljava, kako se saznaje, kako se
izraava taj univerzum? Uvek kroz vreme. Znai,
paralela postoji i sa treim licem boanstva.
I ovde, sada, mi nemamo potrebu da sabiramo i da dobijemo tri univerzuma, nego je potrebno da vrimo jednu drugu radnju - mnoenje:
1x1x1=1
I vektori kada se sabiraju, oni se mnoe.
Moda jo malo da proniknemo u ovu veliku
tajnu. Mi ne elimo da kaemo da je ova argumentacija podjednako vredna kao biblijska. Nije
ona podjednako vredna, jer mi nikada ne bi znali
ta je prava istina o Bogu da nam je On nije saoptio. Mi samo elimo da pomognemo da svako
moe imati uverenje da to nije nita apsurdno,
nita nelogino, nego da mi, ljudi 20. veka, sasvim logino moemo da verujemo da je Bog trolian, kao to su to verovali apostoli u prvom veku.
U mnogim pesmama o Bogu spominje se jedan znaajan argument o trojstvu. Bog je ljubav.
On je to i pokazao. Postoji biblijska argumentacija kako je Bog pokazao da jeste ljubav. Meutim,
mi moemo da doemo do tog zakljuka istom
dedukcijom. Prvo imamo misao da je Bog savren
(bie koje nije savreno nije Bog). Iz savrenog
bia, istom dedukcijom moemo da izvedemo
savrena oseanja. A savreno oseanje jeste ljubav. Ako je Bog ljubav, nema ljubavi, a da se ona
ne prenosi, sa jednog subjekta na drugi. Ako je
ljubav u okviru jedne linosti, to se zove samoljublje. A samoljublje nikako ne moe biti neto
savreno, ono nikako ne moe biti vezano uz
savreno bie.
Prosto, kad razmialjamo o Bogu kao o savrenom biu, namee nam se - ako je On punina
bia, ako je On maksima bia, ako je On maksimalno bie, On mora biti punina i u licima: Ja, Ti,
On - ljubav mora da se prenosi.
Sa isto logikog aspekta, Bog mora biti najmanje trolian, da bi to bila istinska ljubav, da ne
bude neistina to to Biblija kae, da je On zaista
ljubav.

Gete se pitao: ta je to Bog radio, da li se On

dosaivao pre nego to je stvarao, kad nije stvarao. Ne, nikada se Bog nije dosaivao. On je voleo. On uvek voli.
Evo, moemo to da proitamo ak i u Bibliji.
U Jevanelju po Jovanu, u 17. poglavlju, 24. stih:
Oe, hou da i oni koje si mi dao budu sa mnom
gde sam ja, da vide slavu moju koju si mi dao, jer
si imao ljubav k meni pre postanja sveta. Pre nego to je ita postalo, pre nego to je ita bilo, lica
boanstva se se meusobno volela. Dakle, Bog je
uvek voleo.
Pogledajmo jo samo na jedan nain na trojstvo, sa aspekta ljudskog razuma, a to je na
osnovu injenice da Biblija tvrdi da je Bog iv, da
je On aktivan, da je On vrlo zaposlen, da je vrlo
vredan, da radi. Iz toga nedvosmisleno proistie
zakljuak da u boanskom biu postoje odreeni
procesi, kao i u svakom biu. Kakvi su oni, mi ne
znamo. Ali, ono to sigurno moemo znati, to je da su savreni i da su veni.
Ako govorimo o procesima u boanskom biu,
a ne kaemo da su savreni i veni, to e biti veoma opasno, zato to to moe asocirati na promenljivost Bojeg bia. Ako su neki procesi poeli
nekad u njemu, to znai da bi On sada bio drugaiji nego to je bio pre nego to su ti procesi
poeli. Ne, ti procesi su savreni i veni. Zato oni
ne mogu da utiu na Njegovu neizmenljivost. Oni
su veni i savreni. A budui da je On savreno
bie, Njegovi procesi tee ka maksimumu. A ta
je maksimum ivota? Maksimum ivota jeste raanje, a maksimum aktivnosti jeste ishoenje.
I oba ova termina nalazimo u Bibliji. Sin se raa, a Sveti Duh ishodi. U Jevanelju po Jovanu, u
15. poglavlju, u 26. stihu se kae: A kad doe
uteitelj koga u vam poslati od Oca, Duh istine
koji od Oca ishodi, On e svedoiti za mene.
Dakle, poto ti procesi tee ka maksimumu, onda
su i rezultati savreni, a to su lica. Najsavreniji
rezultat nekog procesa jesu lica, linosti.
Znai, savreno bie - savreni procesi. Savreni procesi jesu procesi raanja (kao rezultat ivota - toga to je Bog iv), i Njegove aktivnosti, a
to je proces ishoenja. A kao rezultat tih savrenih procesa dobijamo savrene rezultate, a najsavreniji rezultat jeste linost. I zato imamo tri
linosti, a ipak jedinstvenog Boga.
Ova biblijska doktrina o trojstvu je zaista lepa,
i Biblija nas ui kako su sva ta lica boanstva bila
vrlo zainteresovana za oveka, i kako su bila
ukljuena u ovekovo spasenje nakon pada u
greh. Ali, dominantnu ulogu u stvaranju imao je
Bog Otac, u ovekovom otkupljenju imao je Bog
Sin, koji je i umro na krstu Golgote, a u ove-

kovom posveenju za novi ivot dominantnu ulogu ima Bog Sveti Duh.
Mi se nalazimo u periodu kada tree lice boanstva posebno deluje, i nadamo se da e ovo
razmatranje pomoi da se bolje razume ova
tema, da se lake i uspenije prihvati injenica da
Bog postoji, i da je On zainteresovan za nau sudbinu.

231

SADRAJ
Tajne Biblije ............. 3
ivot posle smrti ... 125
Boji praznici ........ 187
Trojstvo ................ 224

232

Preporuujemo najbolja svetska izdanja na polju

nauke, religije i medicine:
Popularna medicina:
- Naela zdravog ivota, Dr Pol Volk
- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Roder
- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez
- Leenje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi
- Otrov sa velikim K, Dr Agata Tre
- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej
- Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej
- Zakoni zdravlja i izleenja, Dr Nil Nidli
- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli
- Mo zdravlja, Dr Hans Dil
- Mo ishrane, Dr Kolin Kembel
- Kako unaprediti mozak, Dr Elden almers
- Unapredite vid - odbacite naoari, Dr Lorin Dej
- Tehnologija samounitenja (o GM hrani), Dr Marijan Jot
- Vakcine - novi genocid, Vens Ferel
Popularna nauka:
- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi
- Tajna srenog ivota, Miroljub Petrovi
- Brak i porodica, Miroljub Petrovi
- Osnovi teokratije, Miroljub Petrovi
- Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman
Opasnosti okultizma:
- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns
- Masonerija - zavera protiv hrianstva, Ralf Eperson
- Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi
- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns
- Ispovest palog anela, Penta Gram
- Moj beg od demona, Roder Norn
- Mistina medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura, akupresura, homeopatija, iridologija, radiestezija, refleksologija i druge vetine, Dr Voren
Piters
Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062

233