, ,

Danijela Gavrilovi

UDK 378:2-1

Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet, Ni

RELIGIJA I SAVREMENI UNIVERZITET1

Nigde nikada niko nije uo da se na savetovanju fiziara
raspravljalo o spisima o Bojem postojanju, s pravom,
poto nauka ne nudi pojmovna sredstva kojima
bi se uhvatila ukotac s ovim problemom.
Leek Kolakovski
Saetak: Savremeni univerzitet deli sudbinu savremenog drutva, svi procesi koji
se odvijaju u savremenom drutvu utiu i na stanje koje je prisutno na savremenim univerzitetima. Ipak, univerzitet nije pasivni primalac drutvenih uticaja, ve
aktivno utie na drutvena deavanja i oblikuje drutvene procese. Religija je kao
deo kulture i kolektivne svesti vaan inilac drutvenih procesa. Ona je u odnosu na
univerzitetsko obrazovanje tokom razvoja drutva igrala razliite uloge. Kada danas
u sociologiji govorimo o religiji, pominju se procesi sekularizacije i revitalizacije religije kao dominantni. U zavisnosti od dominacije jednog ili drugog procesa formira
se i odnos religije iuniverziteta. On nije statian, niti jednoznaan, kao ni evolucioni.
U ovom tekstu elimo da napravimo osvrt na tok ovog procesa pod uticajem sekularizacije u drugoj polovini XX veka, kao i na uinak trenutnih revitalizujuih procesa.
Posebna panja bie posveena odnosu religije i univerziteta u dananjoj Srbiji, koji
uprkos odvojenosti crkve i drave, dobro odslikava aktuelne drutvene procese reflektujui se na mnoge aspekte univerzitetskog obrazovanja.
: religija, sekularizacija, revitalizacija religije, univerzitet, Srbija

1. Nova drutvena relevantnost religije

Nakon perioda u kome su se u drugoj polovini XX veka odvijali sekularizacijski procesi u drutvu, sadanje stanje religije u svetu se moe opisati sintagmom
revitalizacija religije. Ovako generalna ocena ne moe se primeniti na sva savremena drutva, jer su sekularizacijski uinci bili vrlo razliiti u razliitim delovima
sveta. Sekularizacija je proces koji se vezuje uglavnom za razvijena drutva na Zapadu, meutim, i meu ovim drutvima postoje znaajne razlike. Teorijska debata
koja se bavi ovim problemom jeste jedna od glavnih u savremenoj sociologiji re1

Uraeno u okviru projekta Tradicija, modernizacija i nacionalni identitet u Srbiji i na Balkanu u

procesu evropskih integracija (179074), koji realizuje Centar za socioloka istraivanja Filozofskog
fakulteta Univerzitete u Niu, a finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

443

ligije. Neki teoretiari smatraju da je i dalje dominantan proces sekularizacije, dok

je Piter Berger jedan od tvoraca sekularizacijske teorije zakljuio da je sekularizacijsku teoriju demantovala drutvena realnost i da je teorija revitalizacije religije
ona koju sada treba graditi. Neki od teoretiara poriu da je sekularizacije ikada i
bilo zagovarajui teoriju o bezbonikoj prolosti i tvrdei da su ljudi uvek jednako bili nereligiozni ili religiozni.
Uinci sekularizacionih procesa se, svakako, u sociologiji religije mogu meriti posmatranjem odreenih indikatora religioznosti. Jedan od najvanijih jeste
broj aktivnih vernika u religijskim organizacijama. Da bismo pokazali da dolazi do
revitalizacije religije, moramo ustanoviti neke od procesa, poput rasta vernika u
odnosu na ateiste i nereligiozne, kao i intenzifikaciju religijske prakse. Sekularizacijski i desekularizacijski procesi su, ipak, mnogo kompleksniji i odnose se se i na
odnos religijskih i svetovnih institucija. Teoretiari ih prepoznaju kroz proces diferencijacije religijskih i nereligijskih institucija i racionalizaciju svetovnih institucija
ili obrnuto dediferencijaciju i ponovno spajanje drutvenih i religijskih institucija.
Ovu oblast drutvenog delovanja religije mnogo je tee meriti i dijagnosticirati.
esto se govori o klerikalizaciji ili sekularnosti pojedinih drutava bez jasnih argumenata u prilog jednoj ili drugoj tvrdnji.
Teoretiari su dugo smatrali da e evolucija drutva dovesti do raaravanja
sveta (Maks Veber), to jest do povlaenja religije u privatnu sferu, i ne samo to, ve
i do slabljenje religije uopte, pa i do njenog gubljenja. Religija e postati nevidljiva (Lukman).Marksisti,prosvetitelji, teoretiari sekularizacijske teze, dokazivali
su da e razvoj nauke i tehnike, modernizacija, industralizacija, nuno dovesti do
sekularizacijskih procesa. Razliiti su razlozi koje su smatrali uzrokom ovih procesa, ali su su prevdiali slabljenje drutvene uloge religije kao jedan vaan korak u
procesu sekularizacije.
Sekularizacija se moe prepoznati kao proces koji se odvija na vie nivoa
na nivou religioznosti pojedinca, na nivou samih religijskih zajednica i na nivou
drutva. Na nivou drutva sekularizacija se prepoznaje krozpomenutu diferencijaciju religijskih i svetovnih instiutcija. Za ostvarivanje pravde i boljih uslova ivota
ljudi se okreu politikim institucijama i procesima, a ne crkvi i ivotu posle smrti. Od drave se oekuje da prui pomo onima kojima je potrebna. Crkva gubi
svoju obrazovnu ulogu, a s njom i mo da iri svoje poruke i uticaj. (Hamilton,
2003,330) Slino konstatuje i Bruse (Bruce) u svojoj knjizi Good is dead, Secularistion in the West Obrazovanje, zdravstvo, socijalni rad i socijalna kontrola, sve je
jednom bilo u domenu religijskih institucija, sada imamo specijalizovanu instituciju za svaku oblast. (Brus, 2002, 8) Razvoj nauke i tehnike racionalizacija je nuno povezana sa sekularizacijom, to jest uslovljava je. Svakako je tano da razvoj
nauke doprinosi slabljenju religije. Ostvarivi prevlast i postavi osnova mnogih
oblasti ivota, nauka je automatski dovodila u pitanje verske poglede na svet.
(Hamilton, 2003,332)
Sekularizacija i desekularizacija univerziteta jeste sigurno jedan od vanih
indikatora pominjanih procesa. Iako su mnogi univerziteti pri svom osnovanju ve444

, ,

zani za razliite religijske tradicije, danas se njihovi programi ne mogu razlikovati,

niti se moe prepoznati religijska tradicija iz koje potiu. I u ovoj oblasti je dolazilo do specijalizacije u pogledu uloga koje institucije imaju u drutvu, u ovom
sluaju visoko obrazovanje postaje mesto gde se pre svega stie znanje, izvode
istraivanja i priprema za budue profesije. ak se i u Americi, koja je uprkos modernizaciji i nekim aspektima sekularizacije zadrala kontinuirano visok nivo religioznosti,, takoe odvijao ovaj proces uspostavljanja sekularne atmosfere na
univerzitetima , religija je otpala, dok je Amerika urila u modeno drutvo (Laurence, 1999). Savremeno visokokolsko obrazovanje, u drugoj polovini XX veka,
doivelo je snane sekularizacijske procese.Osnovna odlika modernog drutva na
osnovu stanovita Maksa Vebera jeste racionalizacija i on je primeuje i u razvoju
univerziteta. Vaspitne ustanove na evropskom kontinentu, naroito one vie
po rangu univerziteti, tehnike velike kole, trgovake akademije, gimnazije
i druge srednje kole nalaze se pod dominantnim uticajem potreba za onom
vrstom obrazovanja koja je sve vie neophodna modernoj birokratiji struno
kolovanje i sistem strunih ispita. (uri, 1964,376)
No, kako saznajna funkcija nije jedina, niti kljuna funkcija religije, religija
opstaje u svetu osmiljavajui ljudski ivot, kompenzirajui njegove nedostatke,
ali i organizujui njegov drutveni prostor, kroz novu drutvenu i politiku relevantnost koju popririma danas,tvrde teoretiari evidentirajui savremene procese
koji se odvijaju u drutvu (Casanova, Habermas). Grejs Dejvi, ugledna sociolokinja religije, zakljuuje da, uprkos predvianjima, moete biti moderni i religiozni
u isto vreme2. Religija jaa kroz razliite forme pojavljivanja, koristei globalizacijske procese da iri svoj uticaj bilo u fundamentalistikoj bilo ukosmopolitskoj
formi (Luman).
Nova politika relevantnost religije donosi novi uticaj i na obrazovne procese, pa i na univerzitet. Univerzitet ne moe ostati imun na politika kretanja.
(Videti ire Good:2001) Ovaj uticaj se moe analizirati kroz vie aspekata: religioznosti studenata, uticaj religioznosti studenata na njihov uspeh u studiranju, volonterski rad studenata. (Shekart:2007) Uticaj poveane religioznosti moe imati
pozitivne i negativne posledice po procese koji se odvijaju u savremenom univerzitetu -fundamentalistike tendencije se mogu negativno odraziti na mnoge
aspekte univerzitetskog obrazovanja, ali i atmosferu i procese koji se odvijaju na
univerzitetima.
Desekularizacija ili revitalizacija religije dokumentovana je mnogim sociolokim istraivanjima i na polulaciji Srbije. Podrobniji prikaz nivoa i tipova religioznosti koji se pojavljuju na ovom prostoru zahtevala bi kompleksnu analizu3,
ali najoptije moemo izneti ocenu da se revitalizacija religije moe prepoznati
2

ivu debatu o odnosu tradicionalnog, modernog i postmodernog drutva i religije ne moemo

otvarati na ovom mestu
3

Neki podaci se mogu pronai u publikacijama JUNIRA Danijela Gavrilovi 2009 Revitalization of
religion, theoretical and comparative approaches, Ni:JUNIR, i Blagojevi, Mirko, Todorovi Dragan.
2011. (ed.) Ortodoxi from an empirical perspective, Ni: JUNIR.

445

i u pogledu porasta konfesionalnog izjanjavanja4, religioznosti, intenzifikacije

religijske prakse, pa i dediferencijacije religijskih i svetovnih institucija. Pomenuta istraivanja pokazuju da je u Srbiji u najveoj meri prisutna tradicionalna religioznost koja se ogleda u slavljenju velikih hrianskih praznika i krsne slave,
dok je nivo religijske prakse (molitva, poseivanje crkve, itanje verske literature,
uestvovanje u dobrotvornim akcijama) (Gavrilovi, Jovanovi:2011) relativno nizak. Kada govorimo o politikoj relevantnosti religije u Srbiji, mogue je pronai
mnoge pokazatelje koji govore u prilog ovoj tezi. Iako je Srbija sekularna drava,
u kojoj je princip odvojenosti crkve od dravepropisan vaeim Ustavom, i uz to
multietnika i viekonfesionalna zajednicau kojoj skoro treinu stanovnika ine
manjine, predstavnici drave trudese da potovanje prema Crkvi iskau svojim
prisustvom na verskim skupovima,sastancima izmeu dravnih i crkvenih prvaka
na kojima se razmenjuju miljenjao najrazliitijim pitanjima, ukljuujui i ona koja
(bar u sekularnoj dravi) nespadaju u domen delatnosti Crkve. (Radi, 2010, 111)
Ovakva atmosfera nove simfonije utie i na poloaj univerziteta u savremenom
srpskom drutvu.

2. Religija kao predmet naunog prouavanja-sumnja

o nesumnjivom

Sve dok se povinujemo logikoj strogosti prihvatljivoj

u naunom istraivanju, nema Bojih tragova koji se mogu
nepogreivo otkriti u svetu, nema nieg to bismo sa sigurnou
mogli prepoznati kao Njegove znakove.
Leek Kolakovski

Iako su religija i univerziteti duboko povezani od trenutka nastanka univerziteta pod okriljem religije, ipak je religija postala predmet naunog prouavanja
relativno kasno. Prve univerzitetske katedre za prouavanje religije su ustanovljene krajem XIX veka. U drugoj olovini XX veka religija postaje vrlo aktuelan predmet prouavanja mnogih nauka. Traganje za njenom sutinom postaje multidisciplinarno. Oformljuje se itav niz posebnih disciplina koje se bave religijom kao
svojim predmetom.
Zaslugom nemakog naunika Fridriha Maksa Milera (Miler) osnivaju se katedre na univerzitetima koje se bave religijom u poslednjoj etvrtini XIX veka. U
drugoj polovini XX veka otvaraju se katedre, dre kursevi i predmeti u vezi sa religijom (ire Patrid, 2009). Sociologija religije, psihologija religije, antropologija
religije, istorija religije pripadaju porodici nauka koje za svoj predmet prouavanja imaju religiju. Svaka od ovih disciplina pokuava da iz svog specifinog ugla,
tretirajui religionost kao fenomen primeren ljudskoj vrsti, religioznost pojedinca
4

Zanimljiv fenomen se uoava u analizi podataka iz Srbije, razlika izmeu konfesionalnosti i

religioznosti, upravo u skladu sa tezov o pripadanju bez verovanja, naime ljudi se izjanjavaju kao
pravoslavci uzimajui to kao pokazatelj etnike pripadnosti, dok to ne ukljuuje nuno religioznost.

446

, ,

ili drutvene uslove nastanka religije i posledice njenog delovanja, odgovori na

pitanja koja se postavljaju u vezi sa prirodom ovog kompleksnog fenomena. Nauka ne redukuje religiju na fenomen koji se u potpunosti moe istraiti naunim
sredstvima.
Nauni pristup religiji koji se gaji na univerzitetima to kroz izuavanje religije, to kroz pouavanje o religiji otvara itav niz pitanja. Istinitost ili neistinitost
religijskih verovanja, autentinost ili moralna vrednost religijske prakse retko su
tema prouavanja antropologa, iji je glavni cilj da dokumentuju ono to ljudi misle i ine, a ne da odrede u ta treba da veruju ili kako da se ponaaju. (Bovi, 2009,
19) Ovde se govori o vanom pitanju vrednosne neutralnosti, koja je posebno na
ispitu, kada se bavimo svojom ili tuim religijama. Nauno prouavanje religije ima indikativan, a ne normativan karakter. Ako se radi o verniku nauniku,
moe li on biti dovoljno objektivan u prouavanju religijskih fenomena. Moe li
staviti svoja religijska uverenja u zagrade i na isti nain prouavati svoju, tuinsku
religiju ili ateizam. Jo jedno od vanih pitanja koja se otvara u vezi sa naunim
prouavanjem religije jeste pitanje insajdera i autsajdera (Isto, 16.) Naime, javlja
se dilema da li mogue da neko ko je ateista razume i prouava religiju? U okviru
nekih religijskih zajednica razvija se prouavanje religije iz ugla pojedinih naunih
disciplina pastoralna sociologija na primer.
2.1. Dve slike sveta znati i verovati
Nauka i religija imaju saznajnu funkciju. Jaanje nauke slabi ulogu religijskog znanja i istina. U nekim tekstovima moe se naii ak i na sintagmu rat naukareligija. Ovo je bio osnovni argument onih teoretiara koji su sekularizacijske
procese povezivali sa razvojem nauke i tehnike (Brajan Vilson). Srark ironino pie:
Implicitno u mnogim sluajevima, eksplicitno u veini, jeste da od svih procesa
modernizaicije, razvoj nauke jeste onaj koji zadaje smrtni udar religiji (Starke, Finke, 2006:61)
Nemogunost nauka da da odgovore na konana pitanja ljudskog ivota,
nastanka oveka, ine religijsko znanje ivim i potrebnim i danas, uprkos enormnom napretku nauke. Bog popunjava praznine, tamo gde nauka nailazi na kariku koja nedostaje.
Sve naune discipline u skladu sa svojom prirodom pokuavaju da otkriju prirodu religijskog fenomena svesne da duboku tajnu religijskog iskustva ne
mogu da objasne, niti teei ka tome. Veruje se da je religiozno znanje najvii
oblik znanja koji potie od samog boanstva (otkrovenje) i omoguava oveku
da jasno razlikuje dobro od zla. I sama mogunost saznanja je dar boji, mudrost
koja dolazi odozgo, a ona se postie molitvom i vrenjem svetih tajni. Saznanje je
iri pojam od razumskog (teorijskog, logikog, naunog, bezlinog, racionalnog)
saznanja i izraava ivotni i lini odnos. (unji, 1998: 362) Nauno saznanje nije
vii oblik znanja u odnosu na religijsko, radi se jednostavno o drugaijem pristupu
stvarnosti. Ako se vratimo Kantu, mogli bismo da kaemo da nauka odgovara na
pitanja u delokrugu onoga ta mogu da znam, dok je religija kao to sledi i iz
447

prethodnog citata kljuni igra pri pitanjima iz oblasti ta treba da radim. Religiozni nain gledanja na svet, institucije bogosluenja, verovanja, nikada ne potiu od analitikog razmiljanja i ne potrebuju nikakve dokaze o svojoj istinitosti,
osim ako su napadnuti sa racionalnog stanovita. Logos je u religiji defanzivno
oruje. Izvesnost vernika nije izvesnost matematiara. (Kolakovski, 1992:56)
Svaka od nauka koje se bave religijom ograniena je pitanjima koja u vezi
sa religijom postavlja i odgovorima koje daje. Jedan istraiva je zreo u svojoj
nauci kada postane svestan moi i nemoi svoje nauke, to jest njene metode. (ire
unji, 87) Naravno da to ne iskljuuje mogunost religioznosti samog naunika.
Bez sumnje nita u nauci ne spreava fiziara da veruje u Boga, i njegova vera
moe nai psiholoko ohrabrenje u njegovim razmiljanjima o zamrenoj maineriji Prirode; pa ipak on nema pravo da ovo verovanje vidi kao objanjavalaku
hipotezu u naunom smislu, a jo manje kao logiki zakljuak izveden iz fizike
teorije, niti je on, time to je fiziar, nuno spremniji da se uhvati u kotac sa pitanjem o Bogu. (Kolakovski, 65) Odricanje samosvojnosti religijskim fenomenima
predstavljalo bi redukcionistiki pristup prouavanju religije. religijski stavovi
imaju svoj unutranji smisao i znaenje i otuda i samosvojnost koja odoleva redukcionistikim pristupima. (Hamilton, 2003, 24) Sociolog Robert Belah (Bellah)
smatra da religijski simboli nisu objektivni i zraavaju oseanja, vrednosti i nade
vernika. Ti simboli izraavaju svojevrsnu stvarnost, ali se ne mogu svoditi na empirijski nivo. Po njemu religija je stvarnost sui generis. Postoje aspekti religije koji
imaju empirijski ekvivalent i oni mogu biti predmet sociolokog prouavanja, ali i
oni koji nadilaze ovu vrstu pristupa religiji kao predmetu prouavanja.
2.2. Socioloko prouavanje religije
Sociolog religije ne pita da li prinoenje rtve ima smisla,
ve kakav smisao ima prinoenje rtve za grupu ljudi
koja prinosi rtvu svome boanstvu.
uro unji
Sociologija religije ne moe da uspeno prouava religiju u svim njenim aspektima. Sociolog religije se i ne trudi da odgovori na pitanja poput onih: Da li
bog postoji? Neka vana pitanja, moda i najvanija u religiji, nisu podatna naunom prouavanju uopte, pa ni sociolokom. Sociologija i ne pretenduje da daje
odgovore na takva pitanja, kako je ona nauka liena vrednosti (Veber), ona i ne
procenjuje koji je bog bolji i kom se bogu treba prikloniti.
Sociologija je nauka o onim posledicama religije koje nisu religijske, nego
drutvene. Rukovoeni svojom religioznou, ljudi oblikuju svoje drutveno ponaanje na specifian nain. Upravo taj meuodnos jeste rodno mesto sociologije religije. Drutvo i religija koja u njemu postoji se uzajamno odredjuju, ali tu
nije re o determninizmu, ve o uzajamnom podravanju (Inglehart) Naime, to
u kakvom drutvu postoji odreuje neke aspekte religije, kao i to religija moe u
odreenoj meri oblikovati drutvo. U meri u kojoj religija izaziva drutvene posle448

, ,

dice, u toj meri ona postaje predmet sociolokog istraivanja. I obrnuto je istina: u
meri u kojoj drutvene promene izazivaju promene u religijskim iskustvima, verovanjima i ponaanju, one su od interesa za sociologiju religije. (unji, 88)
Teoretiari govore o metodolokom agnosticizmu kao polaznoj osnovi u
sociolokom prouavanju religije. Taj metod konstatuje da nije niti mogue, niti
nuno da se odreuje da li su verovanja istinita ili lana da bi se ona socioloki
prouavala... Uslovi prihvatanja ili odbacivanja religioznih verovanja i praksi, koji
odluuju o njihovom irenju i uticaju koji imaju na ponaanje i na drutvo, mogu
se istraivati bez prethodnog odreenja njihove istinitosti ili lanosti. (Hamilton,
2009: 23) Savremena sociologija religije naputa tradicionalno kritiki stav prema
saznajnom statusu tj. istinitosti religijskih dogmi.
Teoretiari koji se bave prirodom sociolokog bavljenja religijom postavljaju
pitanje da li bavljenje sociologijom moe uticati na religijska uverenja? Empirijsko prouavanje religije u njenom drutvenom kontekstu izazov je i za vernike i
za one koji to nisu. Na nae stavove prema ispoljavanjima religijskih uverenja ne
moe, a da ne utie otkrie da postoje odreeni odnosi izmeu religijskih uverenja i drutvenih i psiholokih faktora, ali taj uticaj moe da se ispolji na vie razliitih naina. (Hamilton, 2003, 27)

2.3. Religija na univerzitetu nauka i pouka

Bilo da je neka stvar greka ili ne ona je greka
u odreenom sistemu, ba kao to je neto greka
u odreenoj igri, a ne u nekoj drugoj.
Ludvig Vitgentajn

Prvi univerziteti nastaju u okrilju religije. Savremeni univerzitet je bio zajedno sa ostalim elementima drutva doiveo sekularizaciju, diferencijaciju i racionalizaciju u procesu stvaranja modernog drutva. Nasuprot pojmu univerziteta,
shvaenom kao korporacija fakulteta, koji je nastao sredinom 12. veka, veina
istraivaa smatra da je ideja univerziteta istorijski novijeg datuma i da se o njoj u
savremenoj filozofiji raspravlja neto vie od dva veka. (Loli, 2006:115) Medicinski fakultet je brinuo o telesnom ivotu, Fakultet vetina o politikom ivotu, dok
je Teoloki fakultet bio zaduen za boanski ivot i dominirao je univerzitetskim
ivotom.Kopernikanski obrt u tumaenju uloge i znaaja univerziteta, kao i pojedinih fakulteta unutar njega utie na Kantovo stanovite: Prema umu bi se dakle
nalo obino prihvaeno rangiranje meu fakultetima; naime prvo teoloki, zatim
pravni i napokon medicinski fakultet. Prema prirodnom instinktu naprotiv bio bi
oveku lekarnajvaniji mu, jer mu ovaj produuje njegov ivot, nakon toga najpre onaj koji je upuen u pravne stvari, kojimu garantuje da e sauvati ono to je
sluajno Njegovo, a tek bi se na kraju (gotovo samo kad doe umiranje), iako se
dodue radi o blaenstvu, traio svetenika; jer i on nam, ma koliko i slavio sretno
blaenstvo budueg sveta, ipak, budui da nita od njega pred sobom ne vidi, enjivo eli, da ga lekar u ovoj dolini suza jo uvek neko vreme odri. (I. Kant, 1991,
449

37.) Univerzitet i njegova uloga do dananjeg dana ostaje polje borbi razliitih
koncepcija i ideologija.
Uporedo sa pokuajima da u XIX veku pone da se razvija moderna srpska
drava javljaju se i zaeci visokokolskog obrazovanja. Prevoenjem Visoke kole
u Univerzitet sa tri fakulteta, Srbija 1905. dobija prvi Univerzitet u Beogradu.
Otvaranje Bogoslovskog fakulteta pri univerzitetu otvorilo je mnogobrojne dileme i polemike. Jedan od vanih aspekata debate jeste, i pored uvianja nesumnjivog znaaja hrianstva za razvoj Evrope, rezerva zbog konfesionalnog pristupa
hrianstvu - otvaranje teolokog fakulteta pri univerzitetu ne odgovara potrebama modernog univerziteta koji se mora uvati od konfesionalnih obeleja.5
Na prostoru ex-Jugoslavije i sada Srbije, postoji tradicija sekularnog univerziteta koja je u periodu socijalizma uvrena. Ova tvrdnja o sekularnom univerzitetumoe da vai u sluaju neprihvatanja koncepcije po kojoj se i ideologije mogu
smatrati svetovnim religijama.. Izgradnju visokokolskih ustanova, kao jednog od
kljunih uslova modernizacije drave i drutva, pratile su brojne prepreke koje su
najee bile materijalne prirode, ali su i sukobi i neslaganja naune i politike
elite oko razliitih koncepcija univerziteta i shvatanja obrazovne, naune, vaspitne i drutvene uloge najviih obrazovnih ustanova usporavala bri razvitak visokog kolstva u Srbiji. (Loli, 2006) U periodu tranzicije deava se vana promena,
Pravoslavno bogoslovski fakultet postaje ponovo deo Univerziteta u Beogradu.
Drugi element koji bi se mogao smatrati desekularizacijskim na univerzitetima u
Srbiji jeste pokuaj da se razlika u racionalnom i religioznom pristupu odreenim
fenomenima i temama umanji ili ak izbrie. Ova pojava je naroito izraena u
okrilju drutveno-humanistikih nauka. Na ovom mestu treba se setiti pomenutih
nalaza o konfesionalnosti srpskog stanovnitva, povezivanja religijske i etnike
identifikacije, to rezultira instrumentalizacijom svetovnih institucija, ne samo u
ime religije, ve i u ime nacije.

3. Uloga savremenog univerziteta u drutvu

Univerzitet je institucija koja nakon svog nastanka vrlo brzo postaje vaan
drutveni inilac poveanjem broja nastavnika i studenata, ali i njihovim kvalitetom i intelektualnim kapacitetima. Veoma rano u istoriji razvoja univerziteta postavlja se pitanje njegove nezavisnosti autonomije. U gradovima u kojima nastaju univerziteti poinju dobijati na snazi zahvaljujui brojnosti pojedinaca koji
ulaze u tu korporaciju i njihovim kvalitetima, pa se crkvene, ali i svetovne vlasti
poinju brinuti zbog narastajueg drutvenog znaaja i moi univerzitetske korporacije, koja nezavisnost najprije stie u odnosu na crkvenu vlast, ali i u odnosu
5

Citat iz publikacije Radovan Kazimirovi: Bogoslovski fakultet srpskog univerziteta, tamparija

Merkur, Beograd, 1913. str. 32. u kojoj je prikazana ova komplekasna debata, navedeno prema
Loli, Marinko.2007. Stvaranje beogradskog univerziteta i sporovi oko Teolokog fakulteta, Filozofija
i drutvo, 2

450

, ,

na kraljevske i komunalne vlasti. (Popovi, 2008,99) Pomenutu autonomiju univerzitet je najtee ostvario upravo u odnosu na Crkvu, ali i svetovnu vlast. U razvojnom procesu formiraju se dva tipa univerziteta: teoloki i graanski. Evropski
model univerziteta6 pretpostavlja postojanje drave kao garancije nezavisnosti
univerziteta. Proces zadobijanja autonomije univerziteta i dalje traje. Danas univerzitet nije osloboen mnogih faktora koji naruavaju njegovou autonomiju. Uticaja religije se moe prepoznati, ali i svetovnih vlasti, pa i trita. Trite naroito
utie na koncepciju amerikih univerziteta, ali kroz tranziciju postaje vaan faktor
funkcionisanja univeriteta u Srbiji, takoe.
Univerzitet u Srbiji, uprkos svim kritikama koje se izriu na njegov raun, ima
znaajnu drutvenu ulogu u sferi obrazovanja, u sferi razvoja nauke, ali i u odreivanju duhovne atmosfere drutva . Njegova drutvena uloga je mnogo ira od
prenoenja znanja i razvoja nauke, upravo zato to univerzitet predstavlja duhovno sredite i stecite najintelektualnijeg dela jedne drave profesora, naunika i
studenata. Studenti su, kako je jo Alen Turen ocenjivao, znaajna drutvena snaga sa kojom se mora ozbiljno raunati. Zato svako ko eli da kontrolie odnose
moi u drutvu mora da ima univerzitet za svog saveznika i zato je univerzitet poprite ideolokih borbi u itavoj istoriji razvoja ove institucije u Srbiji, kao i u svetu.

Zakljuna razmatranja
Savremeni univerzitet odraava sliku savremenog drutva. U periodu dominantnih sekularizacijskih procesa ova institucija doivljava diferencijaciju u
odnosu na svoje religijske korene, ali poveana uloga religije u drutvu i njena
relevantnost u javnom prostoru ini da i univerzitet ponovo bude mesto gde religija aktivno egzistira na mnoge naine. Savremeni srpski univerzitet nije izuzetak.
Univerzitet je vana drutvena institucija i kao takva polje ideolokih borbi. Nakon
pola veka carovanja ideologije na univerzitetima u periodu socijalizma, revitalizacija religije koja je pokazana kao prisutna u Srbiji (analizama u brojnim sociolokim istraivanjima), dovodi do odreenog stepena dediferencijacije univerziteta
i religije. Ovaj proces se ogleda u ukljuivanju teolokog fakulteta u sastav univerziteta, ali nisu nepoznati i sluajevi nedovoljno izdiferenciranog pristupa pri
obradi odreenih tema to nastavnih, to naunih u pogledu pristupa nauke i
pouke. Ovaj tekst nema za cilj da sugerie koja je vrsta znanja (religijsko ili nauno)
superiornija, ima za cilj da tvrdi da su ovo razliiti odnosi prema svetu. Za autonomiju univerziteta koji neguje nauku kao sumnju i kritiku vana je diferencijacija u
odnosu na religijske institucije.

6
Vie o procesu sticanja autonomije univerziteta u tekstu Popovi, Mirjana, 2009, Razvoj univerziteta
od ideje do institucije socioloki aspekti, Socioloka lua, 2008, II/2

451

Literatura
Acquaviva, Sabino, Enco Pace.1996. Sociologija religija:probelmi i perspektive, Zagreb: Socaeties.
Bovi, Fiona, 2009. Antropologija religije U Patrid Kristofer, Religije sveta, Beograd:
Mladinska knjiga, 1931.
Bruce, Steve. 2002. Good is dead, Secularization in the West. Blackwell Publishers.
Casanova, Jose, 1994. Public Religion in the Modern World. The University of Chicago Press.
Cvitkovi, Ivan. 2004. Sociologija religije.Sarajevo:DES.
Davie, Grace, 2007. The Sociology of Religion. SAGE Publication.
De Ridder Simoens Hilde (ed.), A historie of the University in Europe, Cambridge
University Press.
Howard Ecklund, Elaine, 2007. Religion and Spirituality among University Scientists,
dostupno na religion.ssrc.org/reforum/Ecklund.pdf (21. 2. 2012)
uri, Mihajlo, 1964.Sociologija Maksa Vebera,Zagreb:Matica hrvatska.
Gavrilovi, Danijela. 2008. Moral i religija u savremenom drutvu.Ni: Filozofski fakultet.
Gavrilovi, D., Jovanovi, M. 2011. Orthodoxy in The Function of Social Capital in
Contemporary Serbia A Turn Towards The Future or a Return To The Past, 139150, in: Blagojevi,Mirko & TodoroviDragan (eds) Orthodoxy From an Empirical
Perspective, Belgrade: Institute For Philosophy and Social Theory, Ni: YSSSR.
Good, Graham, 2001. Humanisam betrayed: Theorie, ideology and culture in the
contemporary university. McGill-Queens University Press.
Hamilton, Malkom. 2003. Sociologija religije. Beograd: Clio.
Hamilton, Malkom. 2009. Sociologija religije. Patrid Kristofer, Religije sveta, Beograd:
Mladinska knjiga, 2325.
Helaas, Paul, 1998. Religion, Modernity and Postmodernity.Blackwell Publishers.
Habermas, J. 2006. Religion in the public sphere. European Journal of Philosophy 14(1), 125.
Jacobsen, H. R, Jacobsen, D. 2012. No more invisible: Religion in University Education.
Oxford University Press.
Kant, Imanuel. 1974. Um i sloboda. Beograd:Ideje.
Kohlbrener, B: Religion and higher Education: An historical perspective, dostupno na
http://www.jstor.org/stable/367639 ( 21. 2. 2012.)
Kolakovski, Leek, 1992. Religija.Beograd:BIGZ.
Laurence, Peter, 1999. Can Religion and Spirituality Find a Place in Higher Education? Dostupno
na www.wellesley.edu/rellife/transformation/CanReligionandSpirit.doc(21. 2. 2012)
Loli, Marinko. 2006. Univerzitet i nauka u Srbiji u kontekstu evropskih integracija, u
Filozofija i drutvo, 3, 115-126.
Loli, Marinko. 2007. Stvaranje beogradskog Univerziteta i sporovi oko Teolokog
fakulteta 19051920.Filozofija i drutvo, 18/2, 121149.
Patrid, Kristofer.2009. Fenomenologija i nauka o religije, u Religije sveta, Beograd:
Mladinska knjiga.
Popovi, Mirjana. 2009. Razvoj univerziteta od ideje do institucije socioloki aspekti.
Socioloka lua. 2008, II/2, 98105.
452

, ,
Radi, Radmila. 2011. Pripadanje bez verovanja i poznavanja. UNovosti iz prolosti
Znanje,neznanje, upotreba i zloupotreba prolosti, uredio Vojin Dimitrijevi,
10726. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
Sherkat, Darren, E. 2007. Religion and Higher Education: The Good, the Bad, and
theUgly,dostupno na religion.ssrc.org/reforum/Sherkat.pdf (21. 2. 2012.)
Vukomanovi, Milan. Religious education as a challenge to religious freedam in Serbia,
Paper presented at the international conference Religion in Schools: Problems
ofPluralism in the Public SphereKotor (Montenegro). 2224 April 2005. dostupno
na kotor-network.info/papers/Kotor2004/Challenges.Vukomanovic.pdf(21. 2.
2012)
unji, uro, Religija I i II. Beograd:igoja.

Danijela Gavrilovi

RELIGION AND MODERNU NIVERSITY

Modern university shares the fate of the modern society, all processes which take
place within the modern society influence the state present at modern universities.
However, the university is not a passive receiver of social influences, but actively
affects social events and shapes social processes. Religion is an important agent
in social processes as a part of culture and collective consciousness. It has played
different roles throughout history in relation to university education. When we speak of religion in sociology today, the processes of secularization and revitalization
of religion emerge as dominant. Depending on the domination of the former or the
latter, the relationship between religion and university is formed. It is not static, nor
unambiguous, nor evolutionary. This paper reviews the course of this process under
the influence of secularization in the second half of the 20th century, as well as the
effects of current revitalizing processes. Special attention will be drawn towards the
relationship between religion and university in modern Serbia, which, despite the
separation of church and state, describes the current social processes well, reflected
at various aspects of university education.

453