POLJOPRIVREDNA

LITERATURA

UREDNIK

SRBOLJUB MILOSEVIC, dipl. in.

Dr

MIROSLAV POPOVIC
Dr BRANKA LAZIC

GAJENJE
RANOG POVRA
U ZATIENOM
PROSTORU

NOLIT BEOGRAD

UVOD

Delove knjige o staklenicima i toplim lejama,

kao i tekstove o gajenju povra u ovim objektima,
napisao dr M. Popovi, a ostale tekstove dr B.
Lazi.

Proizvodnja povra u zatienom p r o s t o r u , lejama, pla

stenicima i staklenicima omoguuje k o n t i n u i r a n o snabdevanje trita sveim povrem t o k o m itave godine, a to znai i
pravilnu ishranu, s obzirom na bioloki znaaj povra u is
h r a n i oveka. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji
oblik p o v r t a r s k e proizvodnje, gde se u o p t i m a l n i m uslovima
postiu visoki prinosi uz mogunost planiranja vremena
berbe.
S obzirom na razliite vrste zatienog p r o s t o r a , zada
tak zatienog p r o s t o r a je p r i v r e m e n a zatita biljaka od mra
za, proizvodnja r a s a d a i proizvodnja povra. Zatitom od
m r a z a stvara se mogunost r a n e prolene, o d n o s n o kasne je
senje proizvodnje i za toploljubive vrste osetljive na niske
t e m p e r a t u r e . Proizvodnjom r a s a d a skrauje se vegetacija bi
ljaka na o t v o r e n o m p r o s t o r u i omoguuje proizvodnja v r s t a
s veom p o t r e b o m za t o p l o t o m (paradajz, paprika) u konti
n e n t a l n i m uslovima. Proizvodnja povra u zatienom pro
l o m , p o s e b n o u staklenicima i plastenicima, poslednjih godi
na i u naoj zemlji dobij a sve vee razmere. T a k o se d a n a s
povre u ovim objektima kod n a s gaji na povrini od o k o
220 ha. Ovaj oblik proizvodnje omoguuje da se stvaranjem
uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u opti
malnim uslovima. Zato takva proizvodnja i omoguuje ostva
renje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s p l a n i r a n i m vreme
n o m isporuke. Rentabilnost proizvodnje u ovim objektima po
veava se p r i smanjenju trokova grejanja, a to znai u n a i m

j u n i m regionima ili p r i korienju p r i r o d n i h izvora tople vo

de, gasa, p a r e iz industrijskih pogona.
U celini, u naoj zemlji povoljni ekoloki uslovi, p r e
svega t e m p e r a t u r a uz dovoljno svetlosti, omoguuju u s p e n u
proizvodnju povra u zatienom p r o s t o r u .

STAKLENICI

Autori

Staklenici su najsavreniji oblik zatienog p r o s t o r a , sa

z n a t n i m funkcionalnim p r e i m u s t v i m a u odnosu na tople leje. U njima se m o g u ostvariti m n o g o povoljniji vegetacioni
uslovi. Savremeni staklenici opremljeni su ureajima koji
a u t o m a t s k i reguliu m i k r o k l i m a t s k e uslove.
U p o v r t a r s t v u se staklenici koriste uglavnom za proiz
vodnju sveeg povra u toku zime i prolea, a u novije vreme i za gajenje r a s a d a .
TIPOVI STAKLENIKOG PROSTORA
Sa graevinsko-tehnikog stanovita postoje razliiti ti
povi i m n o g e varijante staklenikih objekata. Nezavisno od
toga, za svaki staklenik, kao specifian graevinski objekt,
k a r a k t e r i s t i n o je da ima:
elemente konstrukcije i
u n u t r a n j e instalacije.
Osnovni elementi konstrukcije su: osnova, nosea kon
strukcija, krovne staklene povrine, bone staklene povri
ne, otvori za provetravanje i vrata.
U n u t r a n j e ureaje sainjavaju: vodovodna, grejna i
elektrina instalacija, konstrukcija za pridravanje biljaka,
stelae, staze, ureaji i a p a r a t i za m e r e n j e i regulisanje tem
p e r a t u r e , zemljine i vazdune vlage i dr.

P r e m a graevinsko-tehnikim k a r a k t e r i s t i k a m a o d n o s n o
spoljnom izgledu, proizvodnoj n a m e n i i drugim osobenostima moe se razlikovati vie tipova staklenika.
Pojedinani staklenici. Sastoje se od jednog samostal
nog odeljenja; mogu biti j e d n o s t r a n i i dvostrani.
Jednostrani staklenik. Severnu s t r a n u ovakvog stakleni
ka ini vertikalni zid uz koji se naslanja kosi stakleni krov.
Obino su malog kapaciteta i esto se grade uz juni zid ne
ke zgrade. Koriste se za proizvodnju rasada, gajenje povra
i cvea u saksijama. Veoma su pogodni za individualne odgajivae j e r za izgradnju nisu p o t r e b n a velika ulaganja.
Dvostrani staklenici imaju
krovnu
staklenu
povrinu
na dve vode. Slemeni ugao koji ine krovne povrine moe
da b u d e razliit. Grade se p r e t e n o od metala. Koriste se za
proizvodnju rasada i gajenje povra. Njihova veliina moe
biti razliita, poev od nekoliko desetina kvadratnih m e t a r a
pa do onih koji pokrivaju povrinu 5001000 m 2 . irina
(raspon) velikih pojedinanih staklenika kree se od 8 do
12 m, a duina od 50 do 80 m; to su tzv. hangarni staklenici.
Ako su u stakleniku postavljene stelae na kojima se dre
sanduii, saksije ili drugi sudovi za gajenje biljaka, o n d a
je to stelani staklenik.
U pojedinanim staklenicima moe se ostvariti odlino
provetravanje, te su veoma pogodni za uzgoj rasada.
Blok staklenici. U graevinskom smislu to je niz bono
spojenih pojedinanih staklenika. Na taj nain dobije se je
dinstvena zastakljena povrina podeljena samo nizovima stubova nosaa. Podizanje velikih blokova omoguuje z n a t n o jevtiniju gradnju j e r se smanjuje broj bonih staklenih zidova;
time se istovremeno smanjuje spoljna r a s h l a d n a povrina u
odnosu na u k u p n o zahvaeni prostor, te se postiu z n a t n e
utede u trokovima grejanja. Ovakvi staklenici imaju i neka
druga preimustva, a glavni n e d o s t a t a k im je oteano prove
travanje.
Suvremeni blok-staklenici grade se za viestruko iskoriavanje: u njima se u s p e n o mogu gajiti razliite k u l t u r e
(paradajz, krastavac, paprika, cvee). Grade se od tanjih me
talnih profila sa m a k s i m a l n o r a z m a k n u t i m prosnama, ta
ko da se stvaranje senki svodi na najmanju m o g u u m e r u .

Visina bonih staklenih zidova ovih staklenika obino

je 1,82,5 m, d o k visina u slemenu zavisi od r a s p o n a noseih elemenata, o d n o s n o irine odeljka. Najvie se primcnjuju r a s p o n i od 3,2, 6,4 m i 12,6 m. Blok-staklenici se m o n t i r a j u
lako i brzo od elemenata fabrike proizvodnje, esto u blo
kovima od po vie h e k t a r a .
Sistemi grejanja m o g u biti razliiti, ali se najee primenjuje grejanje t o p l o m v o d o m . Instalacije za grejanjc
zemljita se ugrauju. T e m p e r a t u r a vazduha, a ponegde i
vlanost, reguliu se a u t o m a t s k i .
U novije v r e m e u nas i u drugim zemljama ovakvi
staklenici podiu se na velikim p o v r i n a m a .
Staklenici tipa Venlo. Staklenici t i p a Venlo, koji se
uvoze iz Bugarske, gde se proizvode na osnovu holandske
licence. Prvobitna holandska 'konstrukcija je neto izmenjena i p o b o l j a n a (PO-8, PO-8A).
Staklenik se najee sastoji iz 2 bloka po 3 ha, m a d a
se m o g u graditi manje ili vee jedinice. Svaki blok je unu
t r a n j i m p r e g r a d a m a podeljen na dva polja od po 1,5 ha.
Vertikalne s t r a n e (boni i eoni stakleni zidovi) lee
na betonskoj cokli irine 15 cm i visine 25 cm. Stubovi no
sai stoje na a r m i r a n i m b e t o n s k i m s t o p a m a ija je visina iz
n a d zemlje 25 c m .
Nosea konstrukcija je izraena od pocinkovanih e
linih profila. Osnovni elementi konstrukcije su stubovi no-

sai r a z m a k n u t i 3 m po duini a 3,20 m p o p r e n o ; tako se

dobijaju stakleniki odeljci (lae) s r a s p o n o m od 3,20 m.
Stubovi su p o p r e n o vezani gredicama, a po duini o l u k o m .
Konstrukcija je izraunata da izdri optereenje snegom
2
2
do 70 kg/m i pritisak vetra od 55 kg/m .
Boni i krovni nosai stakla (prosne) izraene su od pocinkovanog elinog lima; r a z m a k izmeu prosni je 75,7 cm.
Debljina stakla na k r o v n i m p o v r i n a m a je 5 m m , a na bo
n i m 3 m m . Staklo je privreno specijalnim gitom i metal
nim spojnicama.
Visina b o n i h staklenih povrina od cokle do strehe je
2,20 m, a u slemenu 3 m.
Grejna instalacija je i z r a u n a t a na t e m p e r a t u r n u raz
liku ( A t ) 30C i brzinu vetra 5 m/sec. Svako polje od 1,5 ha
ima nezavisan kolao. G a r a n t o v a n a t e m p e r a t u r a vazduha u
stakleniku je 18C, pri spoljnoj t e m p e r a t u r i od 12C. Maksi
m a l n a t e m p e r a t u r a vode u glavnoj odvodnoj cevi je 115C a
u p o v r a t n o j 90"C.
Kotlarnica ima 4 kotla, svaki n o m i n a l n e snage 4 miliona kcal/h. Kotlovi zagrevaju vodu, ali je jedan od njih oprem
ljen da razvija paru.
Kotlarnica je o p r e m l j e n a cirkulacionim p u m p a m a za
pogrevanje mazuta i vode za sva 4 staklenika polja.
Grejna instalacija u stakleniku sastoji se od 4 do 6 cevi
u svakom odeljku (loi) privrene na stubovima nosaima,
po 2 ili 3 sa obe strane.
Instalacija za navodnjavanje u svakom staklenikom
b l o k u od 6 ha razdeljena ie na 4 ogranka, svaki za po j e d n o
polje od 1,5 h a . Maksimalni k a p a c i t e t instalacije je 30 l/s i
obezbeuie n e o p h o d n e p o t r e b e biljaka za vodom.
Ureaji za pogrevanje vode obezbeuju toplu vodu za
zalivanje p r e k o posebne p u m p e . T e m p e r a t u r a vode se regulie p r e m a zahtevima k u l t u r e a u t o m a t o m . Pokraj instalacije
za pogrevanje vode nalaze se baseni za spravljanjc rastvora
ubriva; odavde se rastvori ubacuju u vodovodnu instalaciju.
Voda se rasprskava d i z n a m a m o n t i r a n i m na plastinim
cevima. Za svaka dva staklenika odeljka (loe) postoji hid
r a n t za r u n o zalivanje.
Provetravanje se ostvaruje p o m o u ventilacionih otvo
ra na k r o v n i m povrinama. U k u p n a povrina ventilacionih ot-

vara je 20 % krovne povrine. Otvaranje je 70 % a u t o m a t s k o

i 30 % r u n o . Brzina podizanja i sputanja prozora je 0,003
m/s- Ventilacioni prozori se podiu najvie 70 cm. Za auto
m a t s k o otvaranje p r o z o r a svakog polja od 1,5 ha postoje 2
mehanizma.
U novije vreme sve vie se grade staklenici sa irokim
odeljcima ak do 20 m. Istraivanja su pokazala da se
u staklenicima sa irim odeljcima m o g u da ostvare poA'oljniji uslovi za uspevanje gajenih k u l t u r a . U Holandiji su do-

Staklcnik s velikim krovnim rasponom

bili 18% vei p r i n o s paradajza u staklenicima s r a s p o n o m

oko 13 m u poreenju sa staklenicima iji su odeljci iroki
3,20 m. U staklenicima is r a s p o n o m 6,40 m p r i n o s je bio vei
12%. U istim s r a z m e r a m a poveava se i isti dohodak.
Osim toga, staklenici sa irim odeljcima pruaju znat
no vee mogunosti za p r i m e n u mehanizacije. Danas se kori
ste u g l a v n o m u proizvodnji rentabilnijih k u l t u r a (rue, karan
fili i dr.). Ipak, t r e b a oekivati da e u b u d u n o s t i preovladati staklenici sa irim odeljcima.

Pokretni staklenici. Po svom izgledu ne razlikuju

se
mnogo od obinih staklenika. Umesto temelja postavljene su
eline ine po kojima se cela konstrukcija staklenika, p r e k o
sistema valjaka, moe p o m e r i t i . Tako je mogue da svake go
dine staklenik pokrije novu povrinu, ili da se vrati na s t a r o
mesto.
Pokretni staklenici nastali su iz tenje da se rei prob
lem plodoreda, brzog zamaranja zemljita i sporog obnav
ljanja njegovih a g r i k u l t u r n i h osobina.
Toranj-staklenici. To su visoki tornjevi od elika i stak
la (Ruthnerovi staklenici kule, visine 1250 m) u ijoj
u n u t r a n j o s t i je postavljen sistem stelaa koje se nepre
k i d n o k r u n o kreu u vertikalnom smislu. Na stelae se
postavljaju saksije ili polietilenski sudovi sa biljkama. Po
svojoj konstrukciji toranj-staklenici predstavljaju znaajnu
novinu u oblasti staklenikog graevinarstva.
Staklenici od prozora za tople leje. Od obinih p r o z o r a
za tople leje m o g u se m o n t i r a t i provizorijumi za forsiranu
proizvodnju povra i gajenje r a s a d a . Prozori se na p r i k l a d a n
nain povezu n a r o i t i m spojnicama. Montiranje i demontira
nje obavljaju se lako i b r z o bez oteenja prozora. Bone
s t r a n e ovakvih i slinih m o n t i r a n i h staklenika treba i z n u t r a
obloiti plastinim folijama i t a k o smanjiti hlaenje.

Staklenici napravljeni od prozora toplih leja

INSTALACIJE ZA ODRAVANJE MIKROKLIME

U STAKLENICIMA

GREJNA INSTALACIJA
Grejanje staklenika predstavlja vrlo visoku stavku u
trokovima proizvodnje, naroito u novije v r e m e s pojavom
tzv. energetske krize. Zbog toga je veoma vano da se za zagrevanje staklenika odabere e k o n o m s k i i funkcionalno naj
povoljniji grejni sistem.
U dananje vreme za zagrevanje velikih staklenikih
kompleksa najvie se primenjuje grejanje vrelom vodom, sa
toplanama na mazut, zemni gas ili ugalj. U manjim stakleni
cima primenjuje se toplovodno grejanje s p r i r o d n o m cirkula
cijom vode, na principu tzv. termosifona, dok se za velike
staklenike grade sistemi s p r i n u d n o m cirkulacijom pod nis
kim ili visokim pritiskom. U p r v o m sluaju voda se zagreva
do t e m p e r a t u r e 9095 C C, a d r u g o m do 115C. Savremene
grejne instalacije grade se tako da u p e r i o d i m a s vrlo niskim
t e m p e r a t u r a m a rade kao zatvoreni sistemi s pregrejanom vo
dom do 115C (u odvodnoj cevi), a u ostalo vreme kao otvo
reni s t e m p e r a t u r o m vode ispod 100C. Na taj nain maksi
malni u i n a k grejanja, u periodima sa kritino niskim tem
p e r a t u r a m a , postie se m a n j o m i jevtinijom mreom grejnih
tela (cevnih registara).
N a u n a istraivanja i proizvodno iskustvo pokazali su
da je za staklenike u kojima se gaji povre zasad najpogod
nije toplovodno grejanje s p r i n u d n o m cirkulacijom. Pri tem
p e r a t u r i vode ispod 90C postie se r a v n o m e r n o zagrevanje

svih delova staklenika. Osim toga, toplovodno grejanje se

d o b r o podeava, ne izluuju se tetne materije za biljke i
radnike, a kotlovi imaju visok koeficijent korisnog dejstva
(7080 %>).
Za nae prilike jo uvek je od interesa zagrevanje ma
lih staklenika, kakve grade individualni odgajivai. Najpogod
niji nain zagrevanja ovakvih staklenika je topla voda koja
p r i r o d n o krui kroz instalaciju. Moe se p r i m e n i t i u stakle
nicima ija duina ne prelazi 3040 m. Ukoliko je duina ve
a, voda cirkulie u s p o r e n o , a grejanje je nesigurno i neravnomerno.
Ovaj sistem grejanja radi na principu termosifona. Voda
koja se zagreje u kotlu, k a o laka, penje se navie, ulazi u
odvodnu cev i prolazei kroz grejne cevi u stakleniku poste
p e n o se hladi i vraa kroz p o v r a t n u cev u najnii deo kotla,
gde se ponovo zagreva, penje se, itd. Razlika u t e m p e r a t u r i
vode koja izlazi iz kotla i o n e koja se ohlaena vraa u k o t a o
je o k o 12C. P o t r e b n o je da se postave deblje cevi, j e r t a d a
voda bre krui i bolje greje staklenik.
Veoma je vana pravilna m o n t a a kotla i grejnih cevi.
K o t a o t r e b a da se postavi na niem nivou od povrine stak
lenika. Glavna odvodna cev polazi od najvie take kotla i ide
uvis do 5060 cm ispod slemena krova, a zatim se protee
do s u p r o t n o g kraja staklenika. Od ove cevi odvajaju se druge
cevi koje s malim p a d o m prolaze ispod krovne konstrukcije
elom duinom staklenika, zavijaju nanie pored eonog stak
lenog zida, vraaju se n a t r a g paralelno sa coklom i ulivaju
u j e d n u zajedniku cev k o j o m se ohlaena voda vraa u do
nji deo kotla. Cev koja odvodi t o p l u vodu iz kotla i ona ko
j o m se voda vraa u kotao t r e b a da b u d u istog prenika. Naj
via taka grejnog sistema povee se s malim rezervoarom
u koji se voda izliva prilikom svog irenja usled zagrevanja
(ekspanzioni sud). Veliina ovog suda zavisi od veliine cel o k u p n e instalacije.
Cevi se uvek m o n t i r a j u t a k o da se obezbedi slobodno i
lako kretanje vode kroz njih i zato se kolena na prevojima
prave iroko zaobljena, a sastavci sa bonim cevima viljukasto, a ne u obliku slova T. Cevi se privruju konzolama po
r e d zidova ili na stubove nosae izmeu odeljaka, t a k o da
to m a n j e zasenjuju biljke. Duina i irina cevi o d r e u j u se

zavisno od veliine staklenika, t e m p e r a t u r e i koliine vode

koja krui kroz instalaciju, kao i od t e m p e r a t u r e koja se eli
da obezbedi u stakleniku. Za grejanje veih staklenika uz ko
t a o se m o n t i r a p u m p a koja potiskuje vodu i ubrzava njenu
cirkulaciju.
Ostali naini grejanja. U veoma ogranienim srazmeram a , zbog mnogih nedostataka, primenjuje se parno grejanje
staklenika. U ovom sluaju u m e s t o tople vode kroz grejne
cevi struji vodena p a r a .
U novije vreme sve iru p r i m e n u nalazi grejanje stakle
n i k a toplini vazduhom. Vazduh se zagreva u kaloriferima i
ventilatorima se razduvava po stakleniku. Sami kaloriferi mo
gu biti razliiti po konstrukciji i vrsti toplotnog izvora. Oni
se m o g u grejati p l a m e n o m , p a r o m , vrelom v o d o m ili elektri
n o m s t r u j o m . Postoje tri razliita reima r a d a instalacije za
grejanje toplim vazduhom.

a) Cirkulacioni vazduh se usisava iz staklenika, pro

lazi kroz kalorifer i ponovo se vraa u njega.
b) Reim sa sveim vazduhom usisani vazduh iz stak
lenika se izbacuje napolje, a na njegovo mesto ubacuje sve
spoljni vazduh.
c) Meoviti reim vazduh iz staklenika se delimino
izbacuje napolje, a delom koristi za recirkulaciju, p o m e a n
sa sveim vazduhom koji se usisava spolja.
Instalacija se pravi tako da po hladnom vremenu radi
cirkulaciono, po uinereno toplom meovito, a kad je vre
me toplo samo sa sveim vazduhom koji se ne zagreva; u
l o m sluaju u n u t r a n j a t e m p e r a t u r a se ne poveava, ve sni
ava ostvaruje se ventilacija staklenika.
U poreenju sa toplovodnim, vazduno grejanje ima ne
ka znaajna preiinuslva. Moe brzo da se ukljui i iskljui
i tako izbegne inertnost toplovodnog sistema, ime se ostva
ruju utede u gorivu k a d a je vreme promenljivo. Uz primenu
odgovarajuih d o p u n s k i h u r e a j a moe da se iskoristi i za
hlaenje staklenika; obezbeuje neprekidno kretanje vazduha
u stakleniku to je povoljno za opraivanje gajenih biljaka;
investiciona ulaganja su nia, a uslovi za mehanizaciju obra
de zemljita povoljniji. Meutim, ovaj sistem grejanja ima i
vrlo ozbiljne nedostatke. Trokovi eksploatacije su znatno ve
i, j e r brojni i snani e l e k t r o m o t o r i troe mnogo struje. Osim
toga, ukoliko n a s t a n e p r e k i d struje, grejanje o d m a h prestaje
i staklenik se vrlo brzo ohladi, za razliku od toplovodne in
stalacije koja jo izvesno v r e m e izluuje toplotu iako voda
ne cirkulie. Zbog toga je n e o p h o d n o da se obezbedi snabdevanje strujom iz dva pravca, ili da se instalie rezervni elektroagregat. Najzad, nepovoljno je i to to je t e m p e r a t u r a
zemljita u staklenicima s vazdunim grejanjem za oko 2C
nia u poreenju s toplovodnim.
Izraunavanje
toplotnog bilansa. Za odravanje toplot
nog reima u stakleniku n e o p h o d n e su skupe instalacije i
z n a t a n u t r o a k energije. Zbog toga je veoma vano da se s
velikom panjom izrauna p o t r e b n a koliina toplote i odgo
varajui kapacitet instalacije. Ovde su prikazani s a m o osno
vni principi takvih izraunavanja.
P o t r e b n a koliina t o p l o t e zagrevanja j e d n o g stakle
nika j e d n a k a je zbiru razliitih toplotnih gubitaka. Teorijski

gubitak toplote grejanog p r o s t o r a izraunava se po jenaini t o p l o t n e provodljivosti:

gde je:
0 teorijski gubitak toplote u kcal/h
F povrina spoljnih ravni staklenika u m 2
k koeficijent toplotne provodljivosti materijala od
kojeg su izgraene spoljne ravni staklenika
ti dozvoljena m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a u stakleniku
tU2 apsolutna m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a rejona u perio
du od najmanje 20 godina

Po p o m e n u t o j jednaini izrauna se gubitak toplote po

sebno za svaku vrstu materijala koji ograuje u n u t r a n j o s t
staklenika od spoljnog p r o s t o r a , a zatim se dobijeni rezultati
saberu i tako dobije u k u p a n gubitak toplote za ceo staklenik.
Dobijena vrednost se poveava za o k o 2 5 % zbog gubitka
toplote usled deiovanja vetra i n e k i h drugih inilaca.
Koeficijent toplotne provodljivosti (k) predstavlja koli
inu toplote koja prelazi iz tople p r e m a hladnoj sredini kroz
l m 2 p r e g r a d n o g materijala koji razdvaja te sredine, za vre
me od 1 h i p r i t e m p e r a t u r n o j razlici od 1C (kcal/h/1C).
Prilikom izraunavanja toplotnih gubitaka ovaj koeficijent se
uzima iz tablica tehnikih n o r m i za projektovanje grejnih i
ventilacionih instalacija. U n a r e d n o m pregledu dati su koefi
cijenti toplotne provodljivosti glavnih materijala od kojih se
sastoje povrine staklenika.
Vrsta materijala
Obino staklo debljine 22,5 mm
Obino staklo debljine 35 mm
Betonski zid (omalterisan) debljine 20 cm
Betonski pod u stakleniku
Zemljite u stakleniku
Polieiilenska folija 0,150,20 mm

(k)
5,00
4,80
2,00
2,00
1,50
7,00

Proizvedena toplotna energija prenosi se u stakleniki

p r o s t o r p r e k o grejnih tela. Vano je da grejna tela budu to
manja, da zauzimaju m a l u k o r i s n u povrinu staklenika, da
ne zasenjuju biljke, da izrauju to vie toplote po jedinici
grejne povrine i da m o g u lako da se odravaju.
Sada se kao grejna tela najvie koriste glatke metalne
cevi. Grejna povrina cevi, tj. njihova duina, izraunava se
na osnovu toplotnih gubitaka staklenika, po jednaini

klenika povrine 1000 m n e o p h o d n o 300.000 kcal/h, p r i ko2

rienju tople vode 90/70C, uz v r e d n o s t k = 10 kcal/m , i
p o d uslovom da se u stakleniku odri t e m p e r a t u r a 20 C, onda
e grejna povrina cevi (F) biti:

Na osnovu p o d a t a k a o vrsti, debljini i drugim osobina

ma cevi lako se izrauna njihova odgovarajua duina.
Veoma je vano da grejne cevi b u d u pravilno razmetene u p r o s t o r u staklenika, s ciljem da se obezbedi r a v n o m e r n a
raspodela toplote i omogui lako kretanje o r u a za r a d . Cevi
se obino m o n t i r a j u pored bonih zidova i na stubovima-nosaima izmeu staklenikih odeljaka. U staklenicima sa veli
k o m i r i n o m odeljaka postavljaju se i d o p u n s k e grejne cevi
ispod krova.
Za nae k o n t i n e n t a l n e predele n e o p h o d n o je da se grej
ne instalacije grade s k a p a c i t e t o m od najmanje 300 kcal/h/m 2 ,
a u j u n i m krajevima s neto m a n j i m (oko 250 kcal/h/m 2 ).
INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE
Veliki staklenici se provetravaju p r e k o otvora na krov
noj povrini, a mali imaju ventilacione otvore i na b o n i m
staklenim zidovima. Zavisno od konstrukcije staklenika, ot
vori m o g u biti pojedinani ili se itavi sektori krovne povri
ne podiu i sputaju.
U k u p n a povrina ventilacionih otvora predstavlja vaan
elemenat u konstrukciji staklenika, i zavisi od klimatskih ka
r a k t e r i s t i k a odreenog geografskog p r o s t o r a . Poznati holandski i bugarski staklenici tipa Venlo, koji su u nas, inae, naj
vie zastupljeni, imaju samo 20% ventilacione povrine od
u k u p n e krovne povrine, to je nedovoljno za n o r m a l n o provetravanje u toku prolenih meseci. Za nae podneblje bilo
bi p o t r e b n o da ventilacioni otvori zauzimaju b a r 30 % od kro
vne staklene povrine.

U sav remeni m staklenicima ventilaciona instalacija se

sastoji od sistema mehanikih i elektromehanikih ureaja
p o m o u kojih se ostvaruje a u t o m a t s k o ili p o l u a u t o m a t s k o ot
varanje i zatvaranje, ali se uvek ostavlja mogunost da se
jedan deo ventilacionih povrina, na p r i m e r 1/3, otvara r u n o .
Mehanizam za otvaranje i zatvaranje ukljuuje se, ili isklju
uje, p u t e m impulsa koji se p r e k o k o m a n d n e table prenose
od specijalnog t e r m o s t a t a postavljenog na p o g o d n o m m e s t u
u stakleniku. U novije vreme u g r a u j u se a u t o m a t s k i ureaji
koji otvaraju i zatvaraju ventilaciona okna ne s a m o u zavis
nosti od t e m p e r a t u r e ve i od relativne vlanosti vazduha u
stakleniku p u t e m impulsa koje daje naroiti higrostat.

Drenana instalacija. U novije vreme grade se drenazm

sistemi na celoj povrini staklenika. Uprkos tome to z n a t n o
poskupljuje izgradnju, drenani sistem predstavlja vrlo kori
snu instalaciju j e r omoguuje da se ispiranjem zemljita sma-

INSTALACIJE ZA NAVODNJAVANJE
Kapacitet i izgradnja instalacije za navodnjavanje zavi
se od potreba biljaka za vodom i od naina navodnjavanja.
Glavne vodovodne cevi obino se montiraju visoko na noseim sluhovima. Na o d r e e n i m mestima, zavisno od naina na
vodnjavanja, ugrade se odgovarajui prikljuci. Primenjuju
se uglavnom tri naina navodnjavanja: crevom (runo), oroavanjem i kapanjem. Za sistem oroavanja i kapanja kori
ste se p o k r e t n e plastine cevi sa odgovarajuim otvorima, rasprskivaima ili cevicama za kapanje.
Instalacija za navodnjavanje od plastinih materijala ima
znaajno preimustvo n a d m e t a l n o m ne razjedaju je soli
rastvorene u vodi, te se moe koristiti za prihranjivanje useva r a s t v o r i m a mineralnih ubriva.
Instalacija za navodnjavanje oroavanjem ili kapanjem
moe se povezati s ureajem za programiranje, koji automat
ski otvara i zatvara odgovarajue elektromagnetne ventile i
tako regulie koliinu vode i trajanje navodnjavanja. Prog
r a m zalivanja moe da se podesi unapred i da b u d e ostvaren
a u t o m a t s k i , bez prisustva r a d n i k a .
Ureaji za p r o g r a m i r a n j e navodnjavanja mogu se pove
zati sa slinim ureajem za prihranjivanje biljaka i dozira
nje r a s t v o r a mineralnih ubriva, k a o i za zatitu useva.

Centralna betonska staza i grejne cevi u stakleniku

nji prevelika koncentracija soli koja nastaje usled obilnog,

a naroito nepravilnog ubrenja useva mineralnim ubrivima.
Drenani sistem je n e o p h o d a n n a r o i t o na zemljitima sa sla
bo propustijivim p o d o r a n i n i m slojem.
Drenani sistem se sastoji od drenanih cevi i kolekto
ra. Drenane cevi su keramike, prenika oko 50 m m , a ko
lektori su azbestnocementne cevi prenika 150 m m . Drenane
cevi se postavljaju na d u b i n u o k o 75 cm, ili n e t o dublje, na
svakih 56 m. Prostor se zatim nasipa slojem ljunka ( 2 0
30 cm) i peska (510 cm), a preko toga k u l t u r n i m slojem
zemlje debljine 4050 cm.

INTEGRISANA BORBA PROTIV

I BOLESTI NA POVRTARSKIM
U STAKLENICIMA 1

TETOINA
USEVIMA

TRANSPORTNE INSTALACIJE
Savremcni staklenici se o p r e m a j u i nekim specifinim
instalacijama koje u velikoj m e r i olakavaju rad i doprinose
poveanju ekonominosti. N a r o i t o problem predstavlja transportovanje materijala du staklenikih odeljaka. Za tu svr
hu m o n t i r a j u se specijalne platforme, t r a n s p o r t n e trake, raz
liite vrste kolica koja se kreu najee po cevima grejne
instalacije na zemlji, ili vise i kotrljaju se niz grejne cevi
m o n t i r a n e na sluhovima i k r o v n i m nosaima.

Gajenje p o v r l a r s k i h useva u staklenicima p r a k t i n o ni

je mogue bez sistematskog sprovoenja kompleksa profilak
tinih, agrotehnikih i hemijskih m e t o d a suzbijanja tetoina
i bolesti. N e p r e k i d n o iskoriavanje zemljita u staklenicima,
esto bez plodosmene, visoka t e m p e r a t u r a i vlanost vazduha
p o t p o m a u masovno razmnoavanje i irenje m n o g o b r o j n i h
bolesti na glavnim staklenikim k u l t u r a m a paradajzu, kra
stavcu i paprici.
Na paradajzu velike tete mogu da uine korenove ne
m a t o d e , staklenika belokrilka, crveni pauk, lisne vai i dr.;
m e u bolestima su naroito tetne fitoftora, verticiliozno i fuzariozno uvenue, pepelnica, kladosporijum, virusni mozaik
i dr.
Na k r a s t a v c u su najopasnije tetoine korenove nemato
de, staklenika belokrilka.. crveni pauk, p a m u k o v a lisna va,
sovice, tripsi i dr., a najopasnije bolesti pepelnica, askohitoza,
bela i siva trulenica, mozaik i dr.
Papriku, ta kode n a p a d a j u mnoge tetoine nemato
de, lisne vai, sovice, crveni pauk, cikade, i bolesti pepel
nica, siva i bela trulenica, virus mozaika duvana i dr.
Integrisana zatita biljaka predstavlja sistem m e r a koji
omoguuje da se razmnoavanje i irenje populacija tetoi1) Prema E. Elenkovu i dr.: Proizvodstvo na zelenuci v oranerii, Zemizdat Sofija, Kolos-Moskva 1977.

na i prouzrokovaa bolesti dre ispod praga e k o n o m s k e tet

nosti. Sistem ukljuuje sve do sada poznate m e t o d e suzbija
nja i svaka pojedinana m e r a se preduzima samo a k o je ne
o p h o d n a i usklaena s k o n k r e t n i m uslovima. U novije vreme
sve vie se uvode bioloke metode suzbijanja tetnih insekala i akara. Na taj nain, doslednom primenom profilaktinih,
agrotehnikih i biolokih m e r a uloga hemijske metode u suz
bijanju bolesti i tetoina i njene negativne posledice u znat
noj meri se smanjuju.
Profilaktine mere. Osnovnu profilaktinu m e n i pred
stavlja dezinfekcija staklenika, zemljita, zemljino-ubrevitih smea, ambalae i semena, zatim odgajanje zdravog ra
sada, odravanje optimalnog reima t e m p e r a t u r e i vlanosti
vazduha i zemljita.
Dezinfekcija staklenikih instalacija i o p r e m e obavlja
se po zavretku vegetacije biljaka, s ciljem da se u n i t e prouzrokovai bolesti i tetoine koji zaostanu na povrini i u
p u k o t i n a m a zidova, cevi, instalacija i stakla.
Odmah posle poslednje berbe plodova biljke se isprskaju smeom p r e p a r a t a . Krastavci se prskaju sredstvima pro
tiv pepelnice, akarida, lisnih vai i belokrilke (npr. rastvo
r o m 0,15% k a r a t a n a ili benomila, 0,1% akreksa i 0,2%
fosiamida). Paradajz se isprska meovitim r a s t v o r o m cineba
(0,5%) i fosfamida (0,2%). Posle toga biljke se iskopavaju
(dok su jo svee) i pri t o m e p o s m a t r a korenov sistem da se
otkrije prisustvo korenove n e m a t o d e . U sluaju da je zaraeno
n e m a t o d o m , koren je se skuplja u plastine vree i odnosi da
leko od staklenika, ili se spaljuje.
Poto se paljivo uklone biljni ostaci, sve instalacije u
stakleniku (nosea konstrukcija, cevi, staklene povrine) najp r e se ispcru vodom, a zatim paljivo i d o b r o isprskaju
510%-lnim r a s t v o r o m 0,1% akreksa,
radi unitavanja
akara.
Posle toga se pristupa dezinfekciji zemljita. Najefikas
nija je dezinfekcija vodenom p a r o m , a ako za to nema mogu
nosti, primenjuju se hemijska sredstva fumiganti.
P r e dezinfekcije zemljite treba paljivo da se p r i p r e m i .
Najpre se obavi o b r a d a na d u b i n u 2530 cm, r o t o v a t o r o m
ili na drugi nain. Pri t o m e je vano da se stvori mrviasta

s t r u k t u r a , koja obezbeujc d o b r u propustljivost. Povrine ne

d o s t u p n e za mainu obrade se runo. Zemljite p r e p a r e n j a
treba da bude malo do u m c r e n o vlano, tek toliko da se grudvice ne raspadaju u prainu.
Parenje zemljita moe da se izvede na vie naina, ali
se najvie primenjuje ubacivanje p a r e ispod naroitih termostabilnih cirada napravljenih od PVC ili polipropilena. Cirade
su iroke 3,6 m a duge 3040 m. ire cirade su manje pogo
dne. Krajevi razastrte cirade pritisnu se vreicama peska (te
kim 56 kg, duine 1 m, prcnika 1012 cm). Preko cirade

Dezinfekcija zemljita vodenom parom

se zatim zategne k a p r o n s k a mrea koja se po rubovima na

svakih 50 cm pribode za zemlju naroitim metalnim kotvama.
P a r a se p u t a pod ciradu dotle dok se zemljite na du
bini 30 cm zagreje iznad 70. Trajanje zagrevanja zavisi uglav
n o m od kvaliteta p r i p r e m e zemljita i pritiska p a r e p o d ti
r a d o m . Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljitu i p o d p r i t i s k o m

pare od 5 do 6 mm vodenog s t u b a zagrevanje (dovod pare)

traje 910 h. Posle toga cirada stoji jo 23 h, a zatim se
p r e m e t a na novu povrinu. Broj cirada koje istovremeno
rade zavisi od kapaciteta parnog kotla. Kotao kapaciteta 68
hiljada kg pare na as obezbeuje istovremeni r a d na povr
ini od 1350 m 2 (11 cirada) pri pritisku od 5 mm vodenog
stuba, o d n o s n o na 735 m 2 (67 cirada) ako se koristi priti
sak od 10 m m . Proseni u t r o a k p a r e za dezinfekciju 1 m 2 po
vrine iznosi 7 kg/h, uz pritisak u magistralnoj dovodnoj cevi
1,41,6 kg/cm 2 . Grupa od A5 radnika moe u jednoj smeni
da obradi p a r o m 810 pare lica.
Kad se zavri parenje zemljita u stakleniku, dezinlikuje se centralna betonska staza, na j pre p a r o m p o m o u creva,
a zatim jo i prskanjem 10%-tnim r a s t v o r o m formalina
(0,5 l / m 2 ) .
Na dezinfikovane parcele moe da se dolazi s a m o s obu
om p r e k o koje je navuena navlaka od plastine folije. Is
p r e d ulaza u dezinfikovani staklenik postavljaju se sudovi sa
r a s t v o r o m hemikalija za dezinfekciju, u koje se zamae obu
a s navlakama.
Poto se u nas dezinfekcija zemljita p a r o m obavlja le
ti, postoje mnoge m o g u n o s t i da se infektivni organizmi pre
nesu iz susenih staklenika i s polja, to iziskuje veliku predostronost.
Dezinlikovano zemljite se po pravilu d u b r i zgorelim
slajnjakom, koji je i sam p r e t r p e o biotermiku dezinfekciju.
Unoenjem sveeg stajnjaka, koji obino sadri prouzrokovae mnogih bolesti p o v r t a r s k i h biljaka, u znatnoj meri se sma
njuje efikasnost dezinfekcije zemljita.
Za hemijsku dezinfekciju zemljita koriste se fumiganli,
t j . takve hemijske supstanee koje na tetne organizme u zem
ljitu deluju svojim isparenjima. Veina fumiganata deluje
istovremeno kao fungicid, nemalocid, insekticid i herbici.
Sada se najvie koriste granulisani basamid (6070 g/m 2 ) i
nemagon (100 g/m 2 ), zatim teni v a p a m (0,15 l/m 2 ) i dr. Efi
kasnost p r i m e n e fumiganata zavisi od valjanosti p r i p r e m e
zemljita, a naroito od njegove t e m p e r a t u r e . U n a e m pod
neblju staklenici se p r i p r e m a j u za novi ciklus proizvodnje u
avgustu i septembru, pa je u to vreine zemljite uvek dovolj
no toplo za p r i m e n u fumiganata.

Veliki znaaj u prevenciji virusnih, gljivinih i bakterij a l n i h bolesti ima termika i hemijska dezinfekcija semena.
Ambalaa i inventar koji se koriste u proizvodnji rasa
da dezinfikuju se vodenom p a r o m dre se oko 2 asa is
p o d cirade na t e m p e r a t u r i 100110C, t o se o b i n o ini
istovremeno sa p a r e n j e m zemljita. Ambalaa i inventar se
mogu d o b r o dezinfikovati p o t a p a n j e m za nekoliko sekundi u
meoviti r a s t v o r formalina (10/o) i a k r e k s a (0,20%). Postoje
i mnoga druga efikasna sredstva za ovu svrhu.
Zemljino-ubrevile smee za proizvodnju rasada deziinlikuju se na isti nain k a o i zemljite vodenom p a r o m , a
samo izuzetno hemijskim sredstvima.
Agrotehnike mere. Mnoge agrotehnike mere, pravilno
i blagovremeno sprovedene, poveavaju o t p o r n o s t staklenikih
k u l t u r a p r e m a bolestima i tetoinama. Usporavanje razvoja
i smanjenje tetnosti opasnih bolesti paradajza i krastavca u
velikoj m e r i zavise od p r i p r e m e zemljita, d o b r e nege, odra
vanja o p t i m a l n e mikroklime, pravilnog ubrenja, rotacije kul
t u r a i dr.
Vrlo efikasnu m e r u predstavlja iskoriavanje sorti ot
p o r n i h na biljne bolesti.
Dosleno sprovoenje kompleksa profilaktinih i agro
tehnikih m e r a smanjuje obim ostalih m e r a borbe protiv bo
lesti i tetoina u toku vegetacije useva za 6070%.
Hemijske mere. U t o k u vegetacije biljaka suzbijanje bo
lesti i tetoina moe najuspenije da se ostvari ako se blago
v r e m e n o otkriju ognjita tetnih organizama i o d m a h preduz m u m e r e za njihovo lokalizovanje i likvidiranje. Zbog toga
je veoma vano da se zdravstveno stanje biljaka neprekidno
i pomno prati.
U novije v r e m e za suzbijanje bolesti i tetoina u sta
klenicima koriste se mnogi efikasni pesticii. Mnogi od njih,
p o r e d glavnog, imaju i s p o r e d n o deiovanje. U tom pogledu od
naroitog interesa je s p o r e d n o deiovanje lungicida na tetnu
i korisnu e n t o m o f a u n u , posebno na najmasovnijc rasprostra
njenu tetoinu belokrilku i na njene parazite.
Mnogi prouzrokovai gljivinih bolesti staklenikih use
va, posle dugotrajne p r i m e n e istog fungicida, prilagode se i
p o s t a n u o t p o r n i na taj fungicid. Zbog toga je korisno da se

u sistem m e r a suzbijanja ukljuuju ne samo nova hem i j ska

sredstva ve i da se naizmenino primenjuje vei broj prepa
rata, s razliitim vrstama aktivne materije.
Za suzbijanje pepelnice na krastavcu sada se najvie ko
riste p r e p a r a t i a k r e k s (u koncentraciji 0,1%) i afugan
(0,05%), a zatim benlejt (0,030,05%), k a r a t a n (0,080,15%)
i dr. Protiv plamenjae krastavca (P. cubensis) d o b r o deluju
cineb (0,30,4%) i a n t r a k o l (0,20,3%).
Za prskanje paradajza protiv plamenjae najee se
primenjuju kuprocin (0,4%), b a k a r n i eksihlorid (0,30,4%),
ditam (0,20,3%) i dr., a protiv pepelnice na paradajzu i pap
rici uglavnom tiozol (0,30,5%) i m o r e s t a n (0,050,1%).
Mnogi od ovih p r e p a r a t a imaju insekticicmo i akaricidno dejstvo. Na p r i m e r , a k r e k s je delotvoran protiv akara,
m o r e s t o n i tiozol deluju na jaja i larve belokrilke i akare, itd.
Za suzbijanje belokrilke i lisnih vai efikasni p r e p a r a t i
za p r s k a n j e su aktelik (1 kg/ha), rogor (u konc. 0,08%), bromeks (0,15%), tiodan (0,2%) i dr. Za fumiaaciju se koriste
bladafum (10 g/200 m 3 ) i nogos (450 ml/3000 m 3 ).
Za unitavanje akara, pored akreksa i m o r e s t o n a , kori
sti se i keltan u koncentraciji 0,2%.
Veoma je vano da se prilikom upotrebe pesticida u
slaklenicima postupi p r e m a u p u t s t v i m a za primenu pojedinih
p r e p a r a t a radi postizanja o p t i m a l n e efikasnosti u borbi protiv
bolesti i tetoina. Pri t o m e se moraju preduzeti n e o p h o d n e
m e r e zatite radnika od tetnog delovanja pesticida na njihov
organizam.
Bioloke metode suzbijanja tetoina. U t o k u poslednje
decenije uspeno su sprovedena istraivanja i r a z r a e n e prak
tine m e t o d e bioloke borbe protiv niza tetoina na staklenikim usevima. Staklenici, k a o svojevrsna ekoloka ostrva,
veoma su pogodni za p r i m e n u biolokih m e t o d a zatite bi
ljaka.
Protiv slaklenike belokrilke (Trialeurodes v a p o r a r i o r u m
Westw.), koja se, inae, u naim staklenicima redovno javlja
kao opasna tetoina, p o r e d hemijskih m e r a borbe, u novije
vreme sve vie se primenjuje i bioloko suzbijanje. Na befokrilkinim larvama parazitski ivi insekt enkarzija (Encarsia
formosa Gah.). Ovaj p r i r o d n i neprijatelj belokrilke odgaja se

u vetakim uslovima pa se puta u staklenik u o d r e e n o vre

me da unitava larve belokrilke.
Brojnost belokrilke u staklenicima, pa p r e m a tome i
teta koju nanosi, moe da se smanji i iskoriavanjem entom o p a t o g e n e gljivice aersonije (Aschersonia aleurodis Web
ber.). Ova gljivica moe da se odgaji na vetakim hranijivini
p o d l o g a m a i da se p r s k a n j e m njene spore nanesu na biljke
krastavca; tako belokrilkine larve bivaju zaraene gljivicom,
usle ega masovno ginu.
U borbi protiv lisnih vai koje n a p a d a j u staklenike kul
ture uspeno se koriste njihovi paraziti afidofagi (Aphidius
m a t r i c a r i a e Hal., i dr.).
Protiv a k a r a , koji su este tetoine staklenikih useva,
sada se u m n o g i m zemljama masovno koristi j e d a n drugi, tzv.
grabljivi a k a r Phytoseiulus persimilis A. H.
Primer integralnog programa suzbijanja bolesti i teto
ina u staklenicima. Obavezni elementi ovakvog p r o g r a m a su
dezinfekcija zemljita i u p o t r e b a zdravog, nezaraenog rasa*
da, odgajenog na p a r e n o m s u p s t r a t u . Pri gajenju nekih sorti
u o d r e e n o v r e m e moe se izvesti preimunizacija r a s a d a sla
bo patogenim rasama TMV, radi ogranienja tetnosti mozai
ka duvana.
K a d a se paradajz i krastavac gaje kao p r e t h o d n i (jese
nji) usevi, postoje povoljni uslovi da se sa polja u staklenik
prenesu razliite bolesti i tetoine. Belokrilka se naseli u
takvim s r a z m e r a m a da je n e o p h o d n o tretiranje hemijskim
p r e p a r a t i m a svakih 45 dana. U tim uslovima nije mogue
da se u sistem zatite ukljue bioloke m e r e borbe, j e r une
seni bioagensi pokazuju visoku osetljivost p r e m a pesticidima;
tek k r a j e m n o v e m b r a n a s t a n u uslovi za njihov razvoj i kori
snu aktivnost. Meutim, poto se vegetacija jesenjih useva
paradajza i krastavca zavrava ve krajem decembra, n e m a
dovoljno vremena za razvoj korisnih organizama.
U p r v o m periodu vegetacije jesenjeg krastavca (od nicanja do prve berbe) javlja se masovno preletanje belokrilke
sa polja "u staklenike. Zbog toga se r a s a d p r s k a 0,2%-tnim
r a s t v o r o m t i o d a n a ili 0,08%-tnim r a s t v o r o m rogora. U to
v r e m e m o g u da se pojave a k a r i i r a n e zaraze pepelnicom.
T a d a t r e b a p r i m e n i t i prskanje fungicidima koji su istovre
m e n o aktivni i protiv pepelnice i protiv a k a r a (akreks i mo-

r e s t a n ) ; p r e p a r a t m o r e s t a n , p o r e d fungicidiiog i akaricidnog
delovanja, ispoljava i visok insekticidni efekat na belokrilku.
Posle rasaivanja krastavca, s pribliavanjem berbe, tre
ba p r e k i n u t i u p o t r e b u insekticida s produnim delovanjem i
dugom karencom, pa protiv bclokrilke koristiti p r e p a r a t e ko
ji se brzo razlazu, kao to su aktelik i b r o m e k s u koncentra
ciji 0,15%. Protiv pepelnice i a k a r a u p o t r e b i t i akreks.
Dok traju berbe, protiv belokrilke se moe upotrebiti
aersonija, a ako se javi velika gustina populacije aktelik
i b r o m e k s . U to vreme preporuuje se i aerosolno tretiranje
ili fumigacija bladafumom protiv belokrilke i prskanje akreksom ili afuganom protiv pepelnice. U sluaju pojave plamenja
e ili askohitoze upotrebljava se ditan ili cineb. Ukoliko se
koristi aersonija, p r i m e n a fungicida treba da se p r e k i n e naj
manje 3 d a n a pre i 3 dana posle nanoenja suspenzije spora
ove gljivice.
Suzbijanje bolesti i tetoina na jesenjoj kulturi para
dajza ne razlikuje se bitno od onog na jesenjoj kulturi kras
tavca. I ovde se u prvom periodu vegetacije, t j . do poetka
berbe (krajem novembra), protiv belokrilke koriste tiodan i
rogor, a kasnije bromeks i aktelik. Aersonija ne moe da se
primeni. U periodu plodonoenja treba vie da se pribegava
primeni aerosola i dimljonju bladafumom. Napad pepelnice
moe se likvidirati zali van jem biljaka 0,05%-tnim rastvorom
benlejta, metiltopsina ili derozala prilikom rasaivanja, uz
n o r m u od 1 litra rastvora po biljci. U godinama s j a o m po
javom plamenjae primenjuje se prskanje kuprocinom ( 0 , 4 % ) ,
d i t a n o m (0,2%) ili b a k a r n i m oksihloridom (1%).
K a d a se paradajz i krastavci gaje kao rani zimski ili
zimsko-proleni usevi, primenjuje se zalivanje tek rasaenih
biljaka 0,5%-tnim rastvorom benlejta, metiltopsina ili dero
zala (1 lit. rastvora na biljku) s ciljem da se smanji opasnost
od raznih pepelnica i nekih zemljinih parazitnih gljivica. U
periodu od nicanja do plodonoenja kod obeju k u l t u r a treba
o b r a t i t i n a r o i t u panju na to da se gustina populacije belo
krilke svede na m i n i m u m , p r i m e n o m tiodana.. rogora, smee
ova dva insekticida, b r o m e k s a , aktelika i drugih p r e p a r a t a .
Na krastavcima u to vreme moe ponegde da se javi plame
njaa, a kasnije, i askohitoza, protiv kojih se primenjuje prs
kanje ditanom, cinebom ili a n t r a k o l o m . Ako je jesen vlana,

u s k o r o posle rasaivanja postoji mogunost da se na para

dajzu pojavi plamenjaa i zbog toga treba prskati fungiu
dima.
Ako je u vreme k a d a p o n u b e r b e brojnost belokrilke
velika, t r e b a nastaviti prskanje insekticidima koji se brzo raz
lazu (npr. b r o m e k s i aktelik). Posle toga se u staklenik unosi
enkarzija priblino 80.000 jedinki po ha. Kasnije, u inter
valima od 15 do 30 dana, ovaj parazit belokrilke unosi se jo
j e d n o m ili dva puta. Tada se krastavci prskaju aersonijom
4500 g sirove ili 150 g tek isuene nesamlevene gljivine
m a s e po ha. Ako se u ovom periodu (od poetka plodonoenja
do kraja m a r t a ) pojavi pepelnica na krastavcu, primenjuje se
akreks, a u sluaju velike brojnosti belokrilke naizmenino a k r e k s i tiozol. Ukoliko se u p r k o s p r i m e n i enkarzije i
aersonije belokrilka pone brzo da razmnoava, t r e b a pribei j e d n o m od sledeih t r e t m a n a : prskanje aktelikom ili bromeksom; aerosolni t r e t m a n aktelikom (17002000 ml/ha) ili
nogosom (1200 ml/ha) i zadimljavanja b l a d a f u m o m (150 g ak
tivne materije na 3000 m 3 ).
U r a n o prolee na paradajzu se moe pojaviti pepelnica,
poto je efekat tretiranja prilikom rasaivanja ve iezao.
Protiv ove bolesti se paradajz p r s k a 0,5%-tnim tiozolom u
intervalima 1015 dana, pri emu se vodi r a u n a da tempe
r a t u r a u stakleniku b u d e ispod 29C. Ovaj p r e p a r a t j a k o
smanjuje populaciju belokrilke, a ne unitava enkarziju.
U poslednjem periodu vegetacije, od poetka aprila pa
dalje, kad vreme otopli, na krastavcu se moe oekivati uvea
nje b r o j n o s t i belokrilke i pojava a k a r a . Protiv pepelnice se
nastavlja p r i m e n a akreksa, koji istovremeno deluje i na akare. Ako n e m a a k a r a moe se upotrebiti afugan. U nekim slu
ajevima moe n a s t a t i potreba da se protiv belokrilke na kras
tavcu i paradajzu p r i m e n e aerosoli, zadimljavanje bladafu
m o m ili isparavanje nogosa. Ove mere primenjuju se samo u
nudi j e r ti t r e t m a n i prekidaju korisnu aktivnost enkarzije,
te se do kraja vegetacije moe raunati samo na p r i m e n u he
mijskih mera.
Kasni, proleni usevi paradajza i krastavca sade se u
toku zimskih meseci, k a d a je ve p r e k i n u t a svaka veza sa
otvorenim poljem. Ako se ove k u l t u r e rasade u poseban blok
ili d o b r o izolovan stakleniki kompleks, postoje dobri uslovi

za iroku p r i m e n u bioloke metode. Zbog toga se ve na po

etku razvoja biljaka u staklenik moe da pusti enkarzija i
primeni prskanje aersonijom. Plamenjae se ne razvijaju, a
pepelnice se jave vrlo kasno. Dok vreme ne otopli, protiv pe
pelnice na krastavcu koristi se akreks, a posle toga moe i
afugan. Od poetka aprila pa do kraja vegetacije nastaje mo
gunost da belokrilka spolja p r o d r e u staklenik i u tom slu
aju m o r a se pribei p r i m e n i aerosolnih t r e t m a n a , zadimi javanju bladafumom ili isparavanju nogosa.
U vezi s belokrilkom, p a p r i k a se razlikuje od paradajza
i krastavca po tome to se, u jednakim drugim uslovima, na
njoj belokrilka manje naseljava. Meutim, ona esto s t r a d a od
drugih tetoina, kao to su slakleniki moljac, sovice, cika
de, lisne vai i dr. Ipak, na poetku vegetacije n e o p h o d n o je
da se i paprika titi od belokrilke liodanom, rogorom, brom e k s o m ili aktelikom, kojima se uspeno suzbijaju i druge
tetoine, izuzev lisnih vai, protiv kojih se upotrebljava
0,05-tni pirimor, i sovica, koje se unitavaju r a s t u r a n j e m otrov
n i h marnaka. Prilikom rasaivanja biljke p a p r i k e se zalivaju
benlejtom, metiltopsinom ili derozalom; time se odlae poja
va pepelnice za 34 rneseca i ograniavaju tete od nekih
zemljinih parazitnih gljivica, p r e svega od verticilijuma. Ako
se u toku vegetacije p r i m e t e prvi znaci pepelnice, prska se
0,30,5%-tnim tiozolom; time se istovremeno suzbija i be
lokrilka.

ZEMLJINE SMEE

Zemljini s u p s t r a t u kojem se seje i pikira ima p r e s u d a n

znaaj u proizvodnji zdravog i d o b r o razvijenog rasada. Pos
toje mnogobrojni recepti za p r i p r e m a n j e zemljinih smea. U
zemljama gde ima bogatih nalazita d o b r o g treseta taj mate
rijal predstavlja osnovnu k o m p o n e n t u svih s u p s t r a t a . T a m o
gde n e m a dovoljno treseta zemljine smee se prave od svu
da d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a d o b r e zemlje, d o b r o zgorelog
stajnjaka i peska.
Za setvu paradajza, na primer, d o b a r s u p s t r a t predstav
lja meavina oko 70% slabo razloenog treseta, 20% batenske zemlje i 10% d o b r o zgorelog stajnjaka. D o b r a smea za
setvu spravlja se, isto tako, od 2 dela glinovite zemlje, 1 dela
treseta i 1 dela peska, ili samo od j e d n a k i h delova treseta i
zemlje. S m e a m a se dodaju m i n e r a l n a ubriva i mleveni kre
njak a k o je treset kisele reakcije.
U n a i m p r i l i k a m a p o g o d a n s u p s t r a t za setvu paradajza
moe se napraviti od 2 dela nezaraene s t r u k t u r n e zemlje, 1
dela d o b r o zgorelog stajnjaka i 1 dela renog peska. Smeu
valja p r i p r e m i t i oko mesec dana p r e setve. Posle dezinfekcije
ovoj smei se dodaje 23 k g / n r superfosfata.
Zemljini s u p s t r a t za pUdranje t r e b a da je d o b r e struk
ture, da d o b r o dri vlagu, da i m a dovoljno h u m u s a i hranljivih elemenata. Dobar s u p s t r a t (bez treseta) za paradajz spra
vlja se od j e d n a k i h delova d o b r o zgorelog stajnjaka i dobre
b a t e n s k e zemlje i n e t o peska; za krastavac je bolje da zapreminski odnos stajnjaka i zemlje b u d e 2 : 1 .

Za paradajz se spravlja smea od jednog dela d o b r o zgorelog stajnjaka i jednog dela d o b r e s t r u k t u r n e zemlje, a za krasta
vac od 2 dela stajnjaka i 1 dela zemlje. Pokazalo se da doda
vanje mineralnih ubriva ovim smeama ne utie u znatnoj
meri na razvoj biljaka u rasadnoj fazi, niti kasnije.
Meutim, mnoga istraivanja su pokazala da su smee
sa tresetom znatno bolje. Biljke odgajene na s m e a m a u ko
jima je osnovna k o m p o n e n t a treset, imaju bolji vegetativni
razvoj ne samo u fazi r a s a d a nego i kasnije, u toku 23 meseca posle rasaivanja. Takvi usevi ranije sazrevaju u poreenju
sa onima ije su rasadnice odgajene na smei zemlje i pregoiclog stajnjaka. Na osnovu toga moe se izvesti zakljuak da
-a odgajanje rasada staklenikih kultura treba koristiti u pr
om redu s u p s t r a t sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m ,
a smee sastavljene od zemlje i zgorelog stajnjaka samo u slu
aju nude.
Treset ima znatna preimustva. On ne sadri uzronike
biljnih bolesti niti seme korova, te nije p o t r e b n o da se dezinfikuje parenjem ili hemikalijama. To je srazmerno lak mate. ijal, to olakava njegovu obradu, t r a n s p o r t i prenoenje sak.ija. Najvanija preimustva treseta su dobra s t r u k t u r a i spo
sobnost zadravanja vlage. Rastresit je, ima d o b r e vazdune
osobine i nikad se ne ovlai previe. Pri tome t r e b a imati u
vidu da z n a t n u koliinu vode iz treseta biljka ne moe da
usisa. Poto se isueni treset s p o r o ponovo vlazi, m o r a nepre
kidno da se odrava u dovoljno vlanom stanju. Zbog toga
je n e o p h o d n o da se prilikom gajenja biljaka na s u p s t r a t u sa
tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m stalno kontrolie vod
ni reim. U p r o t i v n o m moe doi do ozbiljnih poremeaja u
razvoju biljaka.
Treset sadri m a l o hranljivih elemenata i u t o m pogle
du ne postoje znatne razlike izmeu treseta iz raznih nalazi
ta. Zbog toga je n e o p h o d n o da se tresetni s u p s t r a t obogati
unoenjem m i n e r a l n i h ubriva.
J e d n a d o b r a tresetna smea moe se napraviti, na pri
mer, od 68 zapreminskih delova treseta, 12 dela zgorelog
stajnjaka i 12 dela renog peska (sa esticama do 3 m m ) .
P r e meanja tresetu se dodaje 23 kg mlevenog krenjaka
na 1 m 3 , a posle meanja sa stajnjakom i peskom 100 g N,

250 g P 2 0 5 i 200 g K 2 O po 1 m . Stajnjak se dodaje uglavnom

kao izvor mikroelemenata, m a d a se treset moe obogatiti mik r o e l e m e n t i m a i na drugi nain.
Tresetni s u p s t r a t i se obino spravljaju na industrijski
nain (u blizini tresetnih nalazita) i kao gotov proizvod pro
daju odgajivaima.
U raznim zemljama koriste se tresetno-zemljine smee.
U Engleskoj se koristi poznata smea John Innes, sledeeg
sastava:

U N e m a k o j se u novije vreme propagira specijalni tre

setni s u p s t r a t tzv. TKS. Re je o nerazloenom tresetu sa do
d a t k o m mlevenog krenjaka, oligoelemenata i mineralnih u
briva u dve razliite doze: TKS-1 sadri 0,15% N, 0,15%
P2O5 i 0,20% K 2 O , a TKS-2 dvostruko vie. Novije formulacije
ovog s u p s t r a t a obogaene su m a n g a n o m , b a k r o m i gvoem,
a odnos NPK je neto izmenjen 1 : 0 : 1,4.
Poznati holandski zemljini s u p s t r a t koji se koristi za
presovane kocke spravlja se od treseta, mulja dobijenog i
enjem jarkova, kanala i b a r a , od peska i mineralnih ubri
va (ponekad i stajskog ubriva).

ZATIENI PROSTOR POD PLASTINOM

FOLIJOM

Koritenje razliitih plastinih folija za zatieni pros

t o r poslednjih godina postaje sve znaajnije i k o d nas. Za
zatieni p r o s t o r najee se koristi polietilenska folija, polivinilhlorid, poliester i razliiti vidovi pojaanih plastinih fo
lija.
Polietilenska folija je prozrana, glatke povrine, otpor
na na delovanje kiselina i alkali ja, p r o p u t a oko 8090 %
vidljivog dela s p e k t r a i 7075% ultraljubiastog dela spek
tra, to je znaajno za rast biljke. Poto ova folija p r o p u t a
8085% infracrvenih zraka, u n o n i m asovima dolazi do
znatnog smanjenja t e m p e r a t u r e p o d plastikom. Pod dejstvom
sunca, p r i duem korienju, k o d polietilenske folije' nastu
pa fotooksidacija, koja smanjuje elastinost folije, ova stari,
p r i emu njena prozranost o p a d a ak za 6070%. Polieti
lenska folija se odlikuje hidrofilnou, to dovodi do konden
zacije kapi vode na u n u t r a n j o j s t r a n i zatienog p r o s t o r a .
Ove kapi ne otiu po povrini folije, ve padaju na biljke,
to moe izazvati povrede i oegotine, a osim toga te kapi
smanjuju providnost: folije.
Polivinilhloridna folija po spoljnom izgledu podsea na
celofan i odlikuje se d o b r o m propusti jivou za svetlost. Ta
ko o n a p r o p u t a 90% vidljivog dela spektra i 80% ljubia
stog dela spektra. Ne p r o p u t a infracrveni deo spektra, to
je povoljno svojstvo j e r spreava izrazito hlaenje zatienog
p r o s t o r a u toku noi. Vek trajanja ove folije je 23 godine,
ah je ona neto skuplja.

Poslednjih godina se za zatieni p r o s t o r koristi oboje

na PVC folija koja, u zavisnosti od boje, selektivno p r o p u t a
suneve zrake najkorisnije za rast i razvoj biljke.
Poliamidna folija je od manjeg znaaja p r e svega zbog
osetljivosti na ultraljubiaste zrake. Ona ve za 12 meseca postaje neelastina, kida se. Veoma d o b r o p r o p u t a vid
ljivi i ultraljubiasti deo spektra, a veoma slabo toplotne
zrake.
Za zatieni p r o s t o r koristi se tzv. EVA folija (etilvini 1acetat), koja kompenzira n e d o s t a t k e PE i PVC folije. Odliku
je se, p r e svega, veom otpornou na atmosferske faktore,
daje bolju t o p l o t n u izolaciju i ima stabilnija fizika svojstva.
Osim folija, za zatieni p r o s t o r se koristi vrsta plasti
na m a t e r i j a u vidu segmenata, ploa, od polivinilhlorida, poliestera i si. Ove ploe mogu biti vee trajnosti, debljine 12
cm, s r a v n o m ili valovitom povrinom, razliite veliine. Nji
hovo korienje je ogranieno zato to je tee raditi sa nji
ma i to su skuplje.

Niski plastini tuneli

U regionima s visokom t e m p e r a t u r o m za zatieni pros

t o r se koriste perforirane folije s otvorima od 20 do 40 m m ,
koji ine 210% celokupne povrine folije. Ovi otvori omo
guuju d o b r o regulisanje t e m p e r a t u r e i vlage, to smanjuje
p o t r e b u za skidanjem folije.
Za zatieni p r o s t o r najee se k o r i s t e folije debljine
od 0,100,20 mm i irine od 0,618 m. Ova irina se pos
tie d i r e k t n o u proizvodnji ili se postojee folije lepe (pegla
ju) p o m o u poveane t e m p e r a t u r e . Ovo peglanje se moe oba
viti obinom peglom tako to se ivice folija postavljaju jed
na na drugu, pa se p r e k o hartije, postavljene p r e k o folija,
prevlaci zagrejanom peglom. Za pokrivanje zatienog pros
t o r a moe se koristiti dvostruka folija, to osigurava bolje
toplotne uslove, ali pogorava osvetljavanje.
Zatieni p r o s t o r pod p l a s t i k o m moe biti namenjen
s a m o zatiti od mraza, a moe biti savremeniji (tuneli, plaste
nici) i t a d a se povre moe gajiti t o k o m cele godine.
Niski plastini tuneli mogu biti dvostrani, sa k r o v o m
na dve vode i k o n s t r u k c i j o m od d a s a k a ili nekog slinog ma
t eri jala.
Niski tuneli imaju lune nosae od ice (34 mm deb
ljine), PVC cevi ili prua. Lukovi nosaa (ija je duina oko
140 cm i vea) postavljaju se na rastojanju od 1 m, u k o p a
ju u zemlju 1015 cm i pokriju folijom debljine 0,10 m m .
Folija se sa severne s t r a n e u k o p a u zemlju a sa june privr
sti za zemlju ciglom, cevima za navodnjavanje i si. Ta s t r a n a
slui za provetravanje tunela i zato folija nije t r a j n o fiksira
n a . Visina tunela se kree od 40 do 60 cm, irina od 50 do
150 cm i duina od 12 do 18 m. Sa eonih s t r a n a folija se
vezuje t a k o da omoguuje d o b r u zatitu biljaka a istovreme
no i lako provetravanje.
Poluvisoki tuneli su visine 7090 cm, irine 23 m i
duine oko 15 m. Lukovi k o s t u r a sainjeni od deblje ice ili
PVC cevi duine 3,604,20 m, a prekriva se folijom debljine do
0,20 m m . K o s t u r se ukopava u zemlju 2025 cm. Folija se
ukopava sa severne s t r a n e tunela, a sa june se privruje
za povrinu zemljita (cigla, cevi).
Visoki tuneli su visine 1,83,6 m, irine 4,57,5 m i
duine 25100 m. Nosea konstrukcija sainjena je od alumi-

nijtimskih cevi (debljine 40 m m ) ili PVC cevi odgovarajue

debljine. Nosai se ukopavaju u zemlju 4070 cm s razma
k o m lukova od 1 do 1,5 m. Za postizanje vrstine nosai se
m e u s o b n o povezuju.

Konstrukcija visokih plastinih tunela

Za pokrivanje ovih tunela koristi se plastina folija de

bljine 0,150,20 m m . S obzirom na irinu ovih tunela, esto
se plastina folija m o r a lepiti, ali t a k o da avovi dolaze p o '
irini, a ne po duini tunela. Sa obe eone s t r a n e tunela nalaze
se v r a t a koja omoguuju laki r a d i provetravanje. Po duini,
na svakih 1020 m nalaze se otvori u vidu roletni koje slue
za provetravanje. Najbolje je da su otvori r a s p o r e e n i naizmenino, j e r je t a d a bolje provetravanje. Osim toga, prove
travanje se moe obavljati otvaranjem p r i z e m n i h bonih sek
t o r a po celoj duini tunela. Za intenzivno provetravanje mo
gu se m o n t i r a t i ventilatori.
U visokim tunelima zalivanje i zatita mogu se obavlja
ti a u t o m a t s k i , sistemom cevi koje se p r o s t i r u po osnovi tu
nela ili su vezane za uzduni nosa tunela.
U zavisnosti od konstrukcije, tuneli se razlikuju po ve
liini i obliku, ali kao zajedniku k a r a k t e r i s t i k u imaju polu
kruni oblik, koji omoguuje najbolje korienje suneve
svetlosti.

Lukovi nosai od plastike

Plastenici su visoki zatieni p r o s t o r po konstrukciji sli

ni staklenicima i mogu biti pojedinani i blok-plastenici. Po
to je folija laka od stakla, svi nosei elementi su lake kon
strukcije, a temelji ne m o r a j u biti tako duboki k a o kod sta
klenika. U iroj proizvodnji najee se koriste blok-plaste
nici.
Osnovni elementi blok-plastenika su isti kao i kod stak
lenika: temelj betonski ili od opeke i nosea konstrukcija od
drveta, plastinih cevi, gvoa, aluminij uma i si. prekrivena
plastinom folijom. Krov moe biti dvovodni sa j e d n a k i m ili
razliitim nagibom stranica krova, kao i polukrunog oblika,
to je zbog osvetljenosti plastenika najbolje. Za pokrivanje sc
koristi folija debljine 0,200,25 m m , ili' pojaani plastini
elementi. Plastina folija se zamenjuje posle 12 godine, to
zavisi od kvaliteta folije.
Za odravanje n e o p h o d n e t e m p e r a t u r e i vlanosti na
k r o v u i b o n i m s t r a n i c a m a plastenika nalaze se ventilacioni
otvori. Povrina ovih otvora u n a i m uslovima t r e b a da izno
si 30% u k u p n e povrine plastenika. Instalacija plastenika, sis
t e m za grejanje, zalivanje i ostali, iste su k a o u stakleniku.
Mikroklirna

r a n i m j u t a r n j i m asovima bliska t e m p e r a t u r i spoljne sredi

ne. S u n a n i h d a n a t e m p e r a t u r a se naglo poveava i maksimal
na t e m p e r a t u r a moe biti za 1520 vea od t e m p e r a t u r e
spoljne sredine. Oblanih dana t e m p e r a t u r a je n e t o nia ta
ko da je m a k s i m a l n a t e m p e r a t u r a za 37 C via od tempe
r a t u r e spoljne sredine.
Velika dnevno-nona kolebanja t e m p e r a t u r e u plaste
niku bez grejanja m o g u se izbei r e d o v n i m provetravanjem
u t o k u d a n a i odravanjem vlanosti zemljita u plasteniku.
Vlano zemljite a k u m u l i r a vie t o p l o t e koju u toku hladnih
noi zrai.
Pri regulisanju t e m p e r a t u r e u plasteniku bez grejanja
t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a uvek najnia na povrini zem
ljita, a da se ka v r h u konstrukcije poveava na svakih 50
cm za 0,10,3 C u j u t a r n j i m asovima, o d n o s n o 34 U C u po
dne. Po duini plastenika t e m p e r a t u r a je razliita: najvea
je u sredini, a na eonim i b o n i m s t r a n a m a plastenika je za
23 C nia, to se odraava i na r a s t biljaka.

plasteniku

Mikroklimatski uslovi u p r o s t o r u zatienom p l a s t i k o m

zavise od vrste i svojstava folije, njene propustljivosti za insolaciju, i to p r e svega za svetlosne i toplotne zrake.
T e m p e r a t u r a u plasteniku bez grejanja je p o d direkt
n i m uticajem spoljne sredine i podlona je veim kolebanji
m a . Zagrevanjem plastenika izbegavaju se ova neeljena ko
lebanja t e m p e r a t u r e .
U p r o s t o r u pod plastinom folijom, bez obzira na veli
inu, toplotni uslovi su povoljniji za rast biljaka nego na ot
v o r e n o m polju. Tokom dana, pod d i r e k t n i m dejstvom sunca,
dolazi do zagrevanja vazduha i nakupljanja toplote u zemlji
tu ijom se radijacijom u t o k u noi odrava toplota u plas
teniku. Stoga je povoljnija polietilenska folija, j e r ne propu
ta infracrvene zrake, te se plastenik tokom noi slabije hladi,
U t o k u d a n a t e m p e r a t u r a u plasteniku se poveava i do
stie m a k s i m u m oko 12 asova, a zatim o p a d a t a k o da je u

Veliki plastenik s a r m i r a n o m folijom

Za r a n u proizvodnju n e o p h o d n o je da se u plastenicima
povea t e m p e r a t u r a . To se moe postii korienjcm dve fo
lije s r a z m a k o m 24 cm izmeu njih. Tada je t e m p e r a t u r a u
plasteniku za 45 C vea nego u plasteniku s jednostrukom
folijom, i za 510 C vea nego na otvorenom polju. Korienje ovako postavljenih folija pogodno je u r a n o prolee, j e r
dvostruka folija i vazduni sloj izmeu njih spreavaju j a k o
zraenje toplote iz plastenika. Meutim, u ovakvim plasteni
cima je m a n j e svetlosti, to je nepovoljno za biljke osetljive
na n e d o s t a t a k svetlosti (paradajz).
Toplotni uslovi u plasteniku mogu se poboljati postav
ljanjem dopunskih tunela iznad redova biljaka. To su niski
tuneli, visine oko 50 cm, s noseom konstrukcijom od ice ili
prua. Za njih se moe u p o t r e b i t i i stara plastika, j e r se
d o p u n s k i tuneli koriste k r a t k o t r a j n o radi zatite od mraza.
S obzirom na d v o s t r u k u izolaciju (vazduni sloj i plastika),
t e m p e r a t u r a iznad biljaka je za 35C via nego iznad do
punskog tunela.
Zatita od izrazito niskih t e m p e r a t u r a u plastenicima mo
e se vriti oroavanjem biljaka vodom u vidu magle (oko 5
m m ) . Tada se vazduh zasiti vodom i smanjuje radijaciju to
plote iz zemljita, tc je m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a za 14C vi
a nego u slobodnom p r o s t o r u . Slian efekat postie se zalivanjem plastenika sa spoljne strane ili izmeu dva sloja plas
tike. Za tu svrhu se na svakih 1015 m m o n t i r a j u rasprskivai na 0,51 m iznad plastenika. K a d a spoljna t e m p e r a t u r a
p a d n e na 2C i i m a i dalje tendenciju pada, poinje se sa zalivanjem, te se smanjuje radijacija. Prednost ovakve instala
cije je u t o m e to se moe koristiti i za hlaenje plastenika
k a d a je t e m p e r a t u r a iznad 25 C.

Zagrevanje plastenika, bez obzira na konstrukciju, mo

e biti p r i r o d n o , p o d dejstvom sunca, zatim zagrevanje organ
skim materijalom, toplom vodom, p a r o m , toplim gasovima
(lermogen).

Zbog poviene t e m p e r a t u r e vazduha ispod plastinog po

krova, poveava se i t e m p e r a t u r a zemljita. Tako je zemljite
p o d plastinom folijom za 2CC toplije u sloju do 10 cm, odno
sno za 7C u sloju do 20 cm nego spoljno zemljite. Suna
n i h d a n a t e m p e r a t u r a zemljita je via nego oblanih dana.
Paralelno s razlikama u t e m p e r a t u r i vazduha u plasteniku iz
raena je razlika u t e m p e r a t u r i zemljita. Na ivicama plaste
nika t e m p e r a t u r a zemljita je uvek za 34 C nia od tempe
r a t u r e u sredinjem delu.

Pri korienju zagrevanih plastenika t r e b a znati da je

t e m p e r a t u r a vazduha u plasteniku uvek za 13 C nia nego

Biotermiki nain zagrevanja podrazumeva unoenje

svee organske materije (stajnjak, pozder, listinac, i si.) u
plastenik u sloju od 20 do 30 cm. Stajnjak se slae na povri
nu plastenika, a iznad njega se unosi sloj zemljinog s u p s t r a t a
(1020 cm). Biotermiki nain zagrevanja moe se koristiti
u m a n j i m tunelima i plastenicima, i to p r e svega za proizvod
nju rasada, a omoguuje za 2025 d a n a raniju proizvodnju.

u stakleniku. Zato je i r a s h o d energije za 1215 % vei nego

p r i zagrevanju staklenika.
U plasteniku se, bez obzira na nain, mogu zagrevati
zemljite i vazduh. Zagrevanje zemljita toplom vodom ili pa
r o m j e d a n je od najeih naina zagrevanja u m a n j i m tu
nelima ili plastenicima. To je pogodan nain zagrevanja kada
se koriste p r i r o d n i izvori vode t e m p e r a t u r e 4060 C, ili to
ple o t p a d n e vode industrije, ili topla voda koja je p r e t h o d n o
koriena za zagrevanje staklenika. Zagrejano zemljite zrai
toplotu i zagreva vazduh. Za tu svrhu cevi se ukopaju u zem
lju na 40 cm dubine, i to t a k o da se u svakom tunelu obez
bedi kruni tok kretanja tople vode ili pare. Raslojanje iz
m e u cevi je 4080 cm, a duina cevi 25 100 m, to za
visi od duine tunela. Sistem cevi koje prolaze kroz plastenike
vezuje se za izvor grejanja, o d n o s n o kotao.

Sema izgradnje dopunskih tunela u plasteniku

Zagrevanje vaiduha toplom vodom ili p a r o m u manjim

tunelima vri se sistemom cevi (mogu se koristiti i cevi od
navodnjavanja) povezanih sa izvorom grejanja. Cevi se pos
tavljaju na povrinu zemljita tako da se omogui k r u n o
k r e t a n j e vode, to omoguuje bolje korienje tople vode.
U blok-plasteniku sistem zagrevanja je identian siste
mu zagrevanja staklenika, s t i m to se broj cevi i njihov

Agrostroj Ljubljana je dugogodinji i r e n o m i r a n i pro

izvoa plastenika u naoj zemlji.
Plastenici Agrostroj a sa l a k o m aluminijskom konstruk
cijom, efikasnim provetravanjem, sistemom za navodnjavanje
i grejanje, i svom p o t r e b n o m a u t o m a t i k o m omoguuju pri
m e n u najsavremenijih tehnolokih m e t o d a u gajenju rasada,
zatim povra i cvea.
Uslovi proizvodnje u plasteniku su slini kao u stakle
niku ali plastenici imaju p r e d n o s t zbog znatno lake i jefti
nije konstrukcije, kraeg vremena montae, aluminijske
konstrukcije koju je lake odravati i uz to daje m i n i m a l n u
senku.
Konstrukcija plastenika omoguava raznovrsnu veliinu
objekta. Osnovna irina lae je 8 m, osnovna duina od
2,5 m, to se sve moe po elji multiplicirati. Maksimalna
visina objekta je 3 m.
Provetravanje se obavlja p r i r o d n i m strujanjem vazduha, otvaranjem na krovu i bonim s t r a n a m a (otvori ine
30% u k u p n e povrine). Navodnjavanje i zagrevanje je po
elji proizvoaa i zavisi od vrste povra koje se gaji.
Pored korienja providne plastine folije, danas su
Agrostrojevi plastenici pokriveni i specijalnom vrstom ali
lakom folijom, prilagodljivoj konstrukciji, sa veoma d o b r i m
toplotnim i svetlosnim o s o b i n a m a i dugotrajnou.
Slike na koricama predstavljaju modele i detalje plas
tenika koje proizvodi Agrostroj.

prenik m o r a p r o r a u n a t i na osnovu gubitaka toplote za sva

ki region, odnosno za odreene uslove spoljne sredine.
Zagrevanje t e r m o g e n o m (topao vazduh) najee se pri
menjuje u tunelu, m a d a moe da se koristi i u plastenicima.
Pri ovom nainu zagrevanja koristi se topao vazduh tempe
r a t u r e 6070 C, koji se p o m o u ventilatora d i r e k t n o ili pre
ko perforirane plastificirane cevi ubacuje u tunel. Za zagre
vanje vazduha moe se koristiti nafta, gas, elektrina ener
gija i si. Cevi za kretanje toplog gasa mogu se postaviti pod
greben tunela ili najbolje u visini biljaka. Cev je perforirana
poevi od oko 1 m od izlaska cevi iz l e n n o g e n a . Otvori na
eevima su sa strane, to omoguuje r a v n o m e r n o zagrevanje
i smanjuje kolebanje t e m p e r a t u r e na razliitim nivoima vaz
duha.
Korienje termogena omoguuje odvojenu proizvodnju
u pojedinim sektorima plastenika. Naime, pri izrazito niskim
spoljanjim t e m p e r a t u r a m a , tunel, pa i plastenik, radi racio
nalnijeg grejanja, mogu se p r i v r e m e n o podeliti u sektore po-

m o u plastine folije. Na taj nain je u delu (1020 m) naj

bliem izvoru grejanja najvia t e m p e r a t u r a pa je mogue da
se t o k o m najhladnijih d a n a u n j e m u proizvode biljne vrste
(rasad, paradajz i si.) za iji uzgoj t r e b a vie toplote. Grejanje
t e r m o g e n o m esto predstavlja mogunost dopunskog zagreva
n j a plastenika. Naime, u uslovima izrazito niskih temperatu
ra, a p r i gajenju toploljubivih vrsta, korisno je da se pored
postojeeg grejanja k r a t k o t r a j n o koristi i termogen k a o do
p u n s k i izvor toplote.
P o t r e b n a koliina toplote izraunava se za svaku kon
k r e t n u sredinu, a orijentaciono mogu posluiti podaei u na
rednoj tabeli (Somos. 1969):

varira od 55 do 9 5 % , o d n o s n o p r o s e n o je za 2 1 % via nego

n a o t v o r e n o m p r o s t o r u . T o zahteva p r i m e n u odreenih m e r a
nege, a p o s e b n o intenzivno provetravanje plastenika.
S u n a n i h dana, p r i visokoj t e m p e r a t u r i , relativna vla
nost moe b i t i ak za 50% m a n j a nego oblanih i kinih da
na. Nou, k a d a t e m p e r a t u r a opada, vazduh se zasiuje vode
n o m p a r o m , te je relativna vlanost visoka. Ona r a s t e od 18
asova i dostie m a k s i m u m oko 6 asova u j u t r u . U central
n o m delu plastenika vlanost je vea nego na krajevima, a na
visini od 100 cm za 30% vea nego u p r i z e m n o m delu. Pri
p r o v e t r a v a n j u vlanost vazduha se smanjuje do 20%, a pri za
li van ju se poveava.
Vazduni reim u plasteniku zavisi od konstrukcije i
mogunosti provetravanja. Provetravanje u plasteniku moe
biti aktivno (ventilatori) i pasivno (vrata i postojei otvori ili
kod m a n j i h plastenika podizanjem stranica). Kod plastenika
otvori za provetravanje t r e b a da ine 30% povrine plasteni
ka. Za proizvodnju t o k o m prolea, p o s e b n o za v r e m e suna
nih dana, n e o p h o d n o je j a k i m provetravanjem sniziti tempe
r a t u r u , a t o k o m leta plastenik se m a k s i m a l n o otvara, ili se
plastika skida (tunel).

Svetlosni uslovi u plastenicima zavise od svojstava fo

lije o d n o s n o njene sposobnosti da p r o p u t a suneve zrake od
r e e n i h talasnih duina. Koliina svetlosti koju propu
t a plastika najvea je oko podneva, m a n j a je u j u t r u i posle
p o d n e , a za 13 i po p u t a vea s u n a n i h nego oblanih d a n a .
Korienje dvoslojne plastike smanjuje osvetljenje zbog
kondenzacije vodene p a r e izmeu dve folije. To smanjenje
moe da iznosi 7 1 1 % u o d n o s u na j e d n o s t r u k o pokrivanje.
U celini svetlosni reim pod plastikom je povoljan za
n o r m a l a n r a s t biljaka pod uslovom da se plastika odrava
istom.
Vlanost vazduha. Visoka t e m p e r a t u r a i ograniena cir
kulacija vazduha uslovljavaju visoku relativnu vlanost, koja

MESTO ZA ZATIENI PROSTOR

Radi ekonominog korienja zatienog p r o s t o r a i pune

funkcionalnosti n e o p h o d n o je, prilikom podizanja objekata,
d o b r o izabrati mesto, isplanirati i pravilno postaviti objekte.
Teren za zatien p r o s t o r treba da je ravan, bez izrazi
tih depresija ili uzviica. Za oticanje povrinske vode povo
ljan je blag nagib terena od 5 do 8%, i to ka jugu ili jugo
istoku. Najpovoljnija su laka, s t r u k t u r n a zemljita, ocedna,
koja obezbeuju d o b r u drenau n e o p h o d n u za sve oblike za
tienog prostora. Nivo p o d z e m n e vode treba da je najmanje
na dubini od 1,5 m. Pri visokom nivou podzemne vode do
lazi do hlaenja leja i oteenja korenovog sistema.
P r o s t o r za gajenje treba zatititi od vetrova. U zavisno
sti od pravca i brzine vetra t e m p e r a t u r a se u zatienom pro
s t o r u moe smanjiti i za 10C. Stoga se zatieni p r o s t o r gra
di u zaklonu ili se oko njega podie zaklon, ograda. Na taj
nain se stvara m i k r o k l i m a koja povoljno deluje na razvoj
biljaka, a doprinosi znatnoj utedi u zagrevanju.
Zakloni od vetra mogu biti ume, vonjaci, breuljci, gra
evinski objekti, zidani bedemi, drvoredi, iva ograda ili og
r a d a od dasaka, prua, kukuruzovine i si. (pogodna za zatitu
leja). Pri podizanju zaklona t r e b a imati na u m u da 1 m zak
lona titi deset p u t a dui p r o s t o r ispred sebe. Sa s t r a n e oda
kle duvaju najei, hladni vetrovi zaklon m o r a biti vii. Pri
korienju zaklona, o d n o s n o podizanju objekata t r e b a b i r a t i
m e s t o koje je u toku d a n a to m a n j e zasenjeno.

ORGANIZACIJA ZATIENOG PROSTORA

Organizacija zatienog p r o s t o r a t r e b a da je takva da
obezbeuje korienje mehanizacije, o p t i m a l n o korienje celokupnog p r o s t o r a i da osigurava m i k r o k l i m u u zatienom
prostoru.
Rasadnik. U r a s a d n i k u s lejama i niskim tunelima osnov
na delatnost je proizvodnja rasada. Vie leja, najee 1216,
grupie se u blokove, a vie blokova ine rasadnik. U b l o k u
se leje postavljaju paralelno po duoj strani, sa stazama izme
u leja irine 5080 cm, sa kojih se obavljaju svi radovi u
leji. I z m e u blokova leja su iri putevi (46 m ) , ija irina
zavisi od mehanizacije. Ovi putevi u m a n j i m r a s a d n i c i m a se
koriste za smetaj stajnjaka ili drugog s u p s t r a t a . S obzirom
na v r e m e korienja, ove puteve treba ee ravnati, poprav
ljati. Najpovoljniji su putevi sa t v r d o m podlogom.
Poloaj leja moe biti odluujui za ostvarivanje toplot
nih uslova u njima u t o k u prolea i zime. U n a i m uslovima
j e d n o s t r a n e leje se postavljaju po duini u p r a v c u istok-zapad.
to znai da je via s t r a n a leje severna, a to daje nagib ka
jugu i omoguuje r a v n o m e m o osvetljavanje i zagrevanje leja.
Od ovog najpovoljnijeg junog poloaja mogue je n e z n a t n o
o d s t u p a n j e ka istoku ili zapadu. Dvostrane leje postavljaju se
po duini u pravcu sever-jug, to omoguuje r a v n o m e m o os
vetljavanje t o k o m dana i slabije hlaenje, j e r je ka severu
o k r e n u t a manja, eona s t r a n e ove leje.
Pomoni objekti (zgrade, nadstrenice) uvek se postav
ljaju t a k o da ne zasenjuju leje, ali da tite leje od hladnih
vetrova.
Pri korienju leja s tehnikim sistemom grejanja dui
na leja moe da iznosi i 20 m, a izmeu blokova leja izgra
uju se ui putevi, irine 2,55 m.
Kombinovani tip rasadnika ine leje, tuneli, staklenici i
plastenici. Ovakav oblik zatienog p r o s t o r a je najei, a
posebno je est k a d a se zagrevanje vri t o p l o m vodom ili se
leje zagrevaju toplom vodom iz staklenika. Zastupljenost stak
lenika, plastenika i tunela, k a o i leja, zavisi od s m e r a proiz
vodnje. Pri veoj povrini staklenika, a to znai p r i veoj pro
izvodnji povra, leja i drugi oblici zatienog p r o s t o r a ine
1040% celokupne povrine. Pri nedovoljnoj koliini toplot-

ne energije, ili ako je osnova proizvodnje rasad, izgrauju se

m a l e povrine pod staklenicima i one najee slue za proiz
vodnju ranog rasada, dok najvei deo zatienog p r o s t o r a sa
injavaju plastenici i leje.
J e d n o s t r a n i staklenici se postavljaju po duini u prav
cu islok-zapad, a dvostrani staklenici, plastenici i tuneli u
p r a v c u sever-jug. U izrazito vetrovitim rej onima staklenici se
postavljaju tako da je dua s t r a n a o k r e n u t a vetru. T a d a pr
va laa staklenika u m a n j u j e dejstvo vetra i smanuje gubitak
toplote u elom objektu.
Veliina i oblik staklenikog kompleksa u znatnoj m e r i
utiu na uspcnost proizvodnje. Maksimalna povrina pod
staklenikom u okviru jedne organizacije je 100 ha (kod n a s
najee povrina od 6 do 12 ha), a o p t i m a l n a 36 ha, uz kvad
r a t n i oblik staklenikog bloka. Ovakva povrina omoguava
korienje mehanizacije, jednostavniji t r a n s p o r t i korienje jedinstvene tehnologije. Velike povrine pod staklom
povoljno utiu na smanjenje trokova po jedinici povrine, k a o
i t r o k o v a gajenja. Veliina pojedinih blokova zavisi od mo
gunosti pune, brze i pravovremene zatite useva, od d o b r e
organizacije rada, k a r a k t e r a proizvodnje, kao i od klimatskih
uslova. Zbog toga su najpogodniji blokovi od 1 do 1,5 ha, a
m a k s i m a l n o od 3 ha, o d n o s n o takvi tipovi staklenika gde se
u n u t r a n j e pregrade (zidovi) mogu p o m e r a t i i postavljati pre
ma svrsi proizvodnje.
Osnovu organizacije proizvodnje rasada u staklenicima
ini pravilan razmetaj ovih objekata. Pri t o m e se tei da
objekat b u d e to blie izvoru toplote, da ima to m a n j e ras
h o d a na instalacijama za zagrevanje. U neposrednoj blizini
kotlarnice (ili drugog izvora toplote) podiu se staklenici, a
plastenici i leje se postavljaju sa june s t r a n e stakle
nika. Staklenici i leje t r e b a da su tako postavljeni u
o d n o s u na kotlarnicu da vetrovi koji najee duvaju
ne n a n o s e na njih pepeo, dim. Kotlarnica se najee po
stavlja na severnom delu p r o s t o r a , a ostali, pomoni objekti
zgrade grade se tako da tite p r o s t o r od vetra. K o t l a r n i c a se
moe graditi i izmeu dva bloka staklenika, ali se t a k o stak
lenici vie prljaju.
U organizaciji s veim b r o j e m staklenika blokovi se grupiu t a k o da se izmeu njih ostavljaju staze iroke 45 m.

One slue za t r a n s p o r t i odvod atmosferskih taloga. Za od

vod atmosferskog taloga oko bloka se kopaju odvodni kanali.
Ove staze, k a o i iri p u t (68 m) koji se gradi izmeu r e d a
blokova, t r e b a da se asfaltiraju, to omoguuje lak t r a n s p o r t
t o k o m cele godine i odravanje istoe.
U okviru zatienog p r o s t o r a podiu se zgrade za pakovanje i uvanje povra, laboratorija, zgrada za radnike, admi
nistrativna zgrada u odgovarajuoj srazmeri s veliinom ob
jekta.
MOGUNOSTI KORIENJA ZATIENOG PROSTORA
Za e k o n o m i n o korienje zatienog p r o s t o r a od zna
aja je smena k u l t u r a (intenzivno korienje zemljita) t o k o m
cele godine. Izbor vrsta povra i v r e m e proizvodnje uslovljeni su v r s t o m zatienog p r o s t o r a (leja, plastenik, staklenik),
k l i m a t s k i m uslovima regiona i mogunou p l a s m a n a .
Klimatski uslovi regiona uslovljavaju izbor vrste i vre
me proizvodnje. Tako, na p r i m e r , na severnijim geografskim
irinama u t o k u zime se gaji lisnato povre k o m e je p o t r e b n o
manje toplote i svetlosti, dok se u proleno-letnjem p e r i o d u
gaje vrste kojima je p o t r e b n o vie toplote i svetlosti (para
dajz, krastavac). Razliit: intenzitet 'svetlosti tokom godine od
reuje izbor vrste, v r e m e setve, o d n o s n o proizvodnje. Tempe
r a t u r n i uslovi odreuju najpogodniji period gajenja, pa pre
ma t o m e i u k u p n e trokove proizvodnje. Postojanje jevtinih
izvora grejanja (termalne vode, tople o t p a d n e vode) omoguu
je u n a i m uslovima ranije rokove setve. Osim ovih faktora
na intenzitet korienja zatienog p r o s t o r a utiu kvalitet zem
ljine smee, mogunost mehanizacije, sistem za zalivanje i
kvalitet vode, a posebno mogunost p l a s m a n a proizvoda.
P r e m a tome, u zavisnosti od k o n k r e t n i h uslova treba
uvek sainiti plan proizvodnje u zatienom p r o s t o r u . Navo
d i m o n e k e od mogunosti korienja pojedinih oblika zati
enog p r o s t o r a .
Prenosni tuneli predstavljaju jedan od oblika p r o s t o r a
zatienog plastikom. Njihova p r e d n o s t je to se lako preno
se sa j e d n o g na drugo m e s t o i na taj nain tite biljke od
izmrzavanja i omoguuju k o n t i n u i r a n u proizvodnju.

Tab. 2. Mogunosti proizvodnje u prenosnim tunelima

V r s t a

Period korienja

prva

Berba

Vrsta
poslednja

Rotkvica
Paradajz
Lubenica

15. II 30. I I I
1. I V 30. IV
1. V 25. V

10. IV
30. V
10. VI

20. IV
15. VII
20. VI

II
Salata
Paradajz

20. 1 1 30. III

10. I V 10. V

5. IV
20. V

15. IV
20. IX

III
Panrika
Lubenice
Rasad paprike
i paradajza
Rasad
kupusnjaa

Tab. 3.

Period korienja

Berba (sadnja)
prva
poslednja

15. V
1. VIII

5. III - 15. V
30. V

10. VII

1. V

15. V

5. VI

10. VII

Tab. 4.

Mogunost korienja plastenika bez grejanja

Salata
Paradajz
Boramja

Period korienja

prva

Berba

poslednja

30. X 25. I I I
1. IV 20. VIII
20. VII 5. X

25. II
25. V
15. IX

25. III
20. VII
5. X

10. IV 15. VII

20. VII 5. X
20. X 20. I I I

15. V
10. IX
10. III

15. VII
5. X
20. III

1. V

5. V

20. VI

20. VII

II

Paradajz rasad 5. II 25. IV

Krastavac
26. IV 10. VII
Boramja
12. VII 1. X
Do/.revanje

18. IV
25. V
15. IX

paradajza

15. X

II
Krastavac
Praailuk

1. V
10. VII

K o d plastenika (bez obzira na konstrukciju) s dopuns

kim zagrevanjem mogunosti korienja su iste k a o bez zag
revanja, s tim to se moe poveati broj toploljubivih kul
t u r a , vreme proizvodnje poinje 2025 dana ranije, a zavr
ava se 2025 d a n a kasnije.

Vrsta

Vrsta

5. III. - 15. V
16. V 1. VIII

Berba (sadnja)
prva
poslednja

IV

Zatiene leje, bez obzira na grau, m o g u se koristiti

t o k o m itavog zimsko-prolenog perioda, i to s m e n o m proiz
vodnje rasada s proizvodnjom povra. U naim uslovima veo
ma je esta proizvodnja r a s a d a paprike, paradajza, a zatim
proizvodnja krastavaca, tikava, lubenica. U jesenje-zimskom
p e r i o d u leje se koriste za dorastanje karfiola, praziluka, za
proizvodnju salate, rotkvice, mladog luka. Za gajenje ovih
vrsta povra nisu p o t r e b n e visoke t e m p e r a t u r e , pa se mogu
koristiti i mlake leje.
Mogunost proizvodnje u zatienoj leji

Period korienja

3. X

1. XII

20. I
5. VII
10. VII 20. XI

30. III
15. XI

25. IV
10. VII
1. X
I. XII
5. VII
20. XI

Krastavac
Boramja
Mladi luk
III
Paradajz rasad
Dinja, lubenica
ili krastavac

10. I I I 5. V
10. V

20. VII

Kod visokih pojedinanih tunela (duine 100 m) sa grejanjcm (ukoliko je grejanje termogenom) mogua je proizvod
nja u 23 sektora u kojima se obczbedujc p o t r e b n a toplota.
Prvi sektor je p r o s t o r od 20 do 30 dunih m e t a r a oko termogena, gde se postie najvia t e m p e r a t u r a (300 kal/m;) i gde
proizvodnja moe da pone ve u januaru. Za postizanje ova
kve t e m p e r a t u r e na 1015 m sa svake strane od izvora gre
janja postavlja se pregrada od plastine loli je (zid). Ovaj sek
t o r koristi se za r a n u proizvodnju rasada toploljubivih bilja
ka, a zatim za r a n u proizvodnju i za kasnu jesenju zimsku
proizvodnju (paradajz, p a p r i k a , krastavac). Polovinom febru
ara, k a d a su spoljne t e m p e r a t u r e neto vie, plastina preg
r a d a se p o m e r a za n a r e d n i h 20 m, ime se dobija drugi sek
tor, gde je, zbog udaljenosti od termogena, t e m p e r a t u r a ne
to nia (150 kal/m 2 ) i koji t o k o m februara slui za proizvod
nju k u l t u r a s manjim p o t r e b a m a za toplotoin (rotkvica, salata),
tokom m a r t a za proizvodnju srednje ranog rasada, a zatim i)
za proizvodnju povra. K r a j e m m a r t a pregrada se podie, pa
se tada za proizvodnju osposobljava ceo plastenik. Temperatu
ra na kraju plastenika je nia u o d n o s u na t e m p e r a t u r u prva
dva dela plastenika i iznosi oko 100 kal/m 2 . Zato se koristi
za proizvodnju kasnog rasada i povra za jesenju potronju.
Ovakva, sektorska proizvodnja omoguuje racionalnije kori
enje sistema za grejanje i utedu u grejanju u p e r i o d u naj
hladnijih zimskih dana. Za ovakvo intenzivno korienje plas
tenika veoma je znaajna primena svih agrotehnikih mera.
Intenzivnu korienje staklenika zahleva
veoma
dobru
organizaciju proizvodnje uz o p t i m a l n u agrotehniku za svaku
vrstu. Osim toga, u nas tokom jula i avgusta t e m p e r a t u r a u
stakleniku moe dostii i 60C, to bez posebnih k l i m a t s k i h
instalacija onemoguuje proizvodnju. U stakleniku se mogu
smenjivati razliite vrste povra, povre i cvee ili r a s a d i
povre.
58

61

OSTALE

VRSTE

ZATIENOG

PROSTORA

greben od zemlje visine sa severne s t r a n e 30 cm, a sa june

oko 20 cm. P r e k o leje, naslonjen na grebene, postavlja
se neki pokrivni materijal (staklo, plastina folija, asura) koji
titi biljke od izmrzavanja. Akumulacijom sunane energije u
toku d a n a zagreva se vazduh i zemljite, te je hlaenje leje
u toku noi slabije. Takvi povoljni t e m p e r a t u r n i uslovi u od
nosu na spoljnu sredinu omoguuju raniju proizvodnju u
prolee, o d n o s n o p r o d u u j u vegetaciju u jesen za 1030 da-

Danas se u proizvodnji povra koriste razliiti oblici za

tienog p r o s t o r a . Oni se razlikuju po konstrukciji i nainu i
vremenu korienja.
PROST ZATIENI PROSTOR
Prost zatieni p r o s t o r odlikuje se jednostavnom konst
rukcijom i uglavnom slui za zatitu od mraza biljaka s ma
njim p o t r e b a m a za loplotom.
Proste zatiene leje. Radi zatite od mraza na zemljitu
zaklonjenom od vetra naini se leja u pravcu islok-zapad,
irine 150 cm i duine 1520. Du obe strane leje formira se

Zalitni kapci
na. Ovakav p r o s t o r pogodan je za gajenje rotkvica, salate,
mrkve, t j . vrsta povra koje za svoj rast ne zahtevaju visoku
temperaturu.
Zatiena gnezcia se prave p o m o u ablona na u n a p r e d
m a r k i r a n i m m e s t i m a . ablon se n e z n a t n o utisne u zemlju, a
zatim se oko njega n a b a c a zemlja i d o b r o sabije. Posle vae
nja ablona u zemljitu ostaje gnezdo. Gnezdo se n a p u n i sme-

s o m zemlje i k o m p o s t a u koju se seje ili sadi neka kultura,

najee lubenica, dinja, krastavac, tikva. N a d gnezdom
se postavlja staklo ili plastina folija s blagim nagibom ka
jugu. Pri izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a gnezda se u toku
noi prekrivaju rogozom.
Zatitni kalpaci (zvona) imaju dugu tradiciju u proiz
vodnji povra. Mogu se praviti od stakla, parafinisane hartije
i najee od plastike, i to fabriki ili u s a m o m gazdinstvu.
U industrijskoj proizvodnji k a l p a k je u obliku zvona
razliitih veliina, to zavisi od kulture koju treba tititi.
Umesto kalpaka moe se koristiti plastina folija kojom
se prekrivaju biljke. U tu svrhu iznad biljke u n a k r s n o se po
stave j e d n a ili dve savijene ice ili prue, koji se u t i s n u u
zemlju. P r e k o ove konstrukcije postavi se plastina folija (ve
liina zavisi od biljke) koja se sa spoljne s t r a n e zagrne zem
ljom i tako uvrsti. Pri vioj t e m p e r a t u r i plastika se otkopa
va, die i vri provetravanje.
Zatiena gnezda i kalpaci koriste se za r a n u proizvod
nju vrsta koje se seju ili sade na veim rastojanjima (lubeni
ca, dinja, krastavac, tikvica) i omoguuju raniju setvu odno
sno sadnju za 1015 d a n a u o d n o s u na proizvodnju na ot
vorenom polju.
/
Topla gnezda. Za r a n u proizvodnju lubenica, krastava
ca, dinja i tikava koriste se topla gnezda, kuice na ije se
dno slavlja sve stajnjak koji slui za zagrevanje.
Poetkom m a r t a kopaju se kuice veliine 4 0 x 4 0 x 4 0
cm. Na dno kuice se stavlja sve stajnjak (konjski, govei,

Topla gnezda

oviji i si.) u sloju od 15 cm i m a l o se sabije. Iznad stajnja

ka stavlja se zemlja (koja je p r e t h o d n o pripremljena), a naj
bolje smea zemlje i k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka. Iznad
kuice u zemlju se ulisne savijena ica ili p r u e i prekriva se
plastinom folijom veliine 8 0 x 8 0 cm. Folija se u osnovi
zatrpa zemljom i t a k o zategne i uvrsti.
Umesto kopanja kuice moe se koristiti ablon koji se
postavi na povrinu zemlje, oko njega se vlana zemlja d o b r o
sabije, a zatim se ablon vadi. U ovo gnezdo, dubine 1015 cm,

Topli banak

vri se setva ili sadnja,

plastikom.

gnezdo

se prekriva

staklom

ili

Setva ili sadnja se obavljaju tek kad se zemljite zagrcje, najee oko deset d a n a posle pravljenja kuice gnezda.
Biljke se prekrivaju p l a s t i k o m sve dok ne p r e s t a n e
opasnost od mraza, ali se redovno m o r a vriti provetravanje
odizanjem plastine folije. K a d a se gaje na ovaj nain, lube
nice, dinje, krastavci i tikve dospevaju za 15 do 30 d a n a ra
nije (zavisno od toga da li se seju ili se sadi rasad) u odnosu
na njivsku proizvodnju.
Topli baukovi. Na p o o r a n o m zemljitu plugom se izoru
b r a z d e dubine oko 30 cm na rastojanju 7080 cm ili vie,
to zavisi od vrste koja e se gajiti. U brazde se stavlja sve,
topao stajnjak (sloj oko 15 cm debljine), a zatim zemlja, u
koju se obavlja setva ili sadnja.
Tople humke se prave na zemljitu p r i p r e m l j e n o m za
setvu. Na eljenom rastojanju stavlja se topao, sve stajnjak u
obliku h u m k e , irine i visine oko 30 cm. Preko stajnjaka na
vrhu h u m k e stavlja se sloj zemlje (debljine 1015 cm) i humka se zavri u obliku zdele (dubine desetak s a n t i m e t a r a ) i/
koju se obavlja setva ili sadnja.
Zagrevanje zemljita. Za r a n u proizvodnju povra zem
ljite se moe zagrevati t o p l o m vodom ili p a r o m . Poveana
t e m p e r a t u r a zemljita utie na poveanje t e m p e r a t u r e pri
zemnog sloja vazduha (za 25C), to spreava ozlede bilja
ka od m r a z a . Ovaj n a i n zagrevanja zemljita je p o s e b n o eko
n o m i a n k a d a se k o r i s t e p r i r o d n i izvori tople vode, gasa, za
t i m tople o t p a d n e vode i p a r a iz industrije, o d n o s n o tople vo
de p r e t h o d n o koriene za zagrevanje staklenika ili plastenika.
Za zagrevanje zemljita vodom koristi se voda ija je
t e m p e r a t u r a 4560. Takva voda provodi se s i s t e m o m cevi
ispod povrine zemljita na dubini 4060 cm. Prenik cevi,
d u b i n a postavljanja i m e u s o b n o rastojanje zavise od tempe
r a t u r e vode i povra koje se gaji. Pri gajenju manje osetljivih vrsta (salate, spanaa) r a z m a k izmeu cevi je vei i izno
si 100120 cm, za paradajz i p a p r i k u 7080 cm, a za kras
tavac, dinju, lubenice i tikvice 4050 cm. Ispod cevi moe
se staviti sloj peska debljine 1520 cm koji smanjuje gublje
nje t o p l o t e u donje slojeve zemljita. Sistem cevi se meuso-

b n o povezuje, najbolje po sekcijama, j e r to omoguuje regulisanje t e m p e r a t u r e p r e m a potrebi.

Pri zagrevanju zemljita v o d e n o m p a r o m koriste se cevi
duine oko 15 m i postavljaju se u zemljite na d u b i n u 10
20 cm, a na rastojanju oko 100 cm. Cevi su perforirane ili na
spojevima n i s u vrsto vezane, to omoguuje isputanje p a r e .
U zavisnosti od t e m p e r a t u r e vazduha, p a r a se p o d p r i t i s k o m
do 0,5 atmosfera p u t a 24 p u t a t o k o m d a n a i t a k o zagreva
zemljite i vazduh u p r i z e m n o m sloju. Kondenzovanjem p a r e
odrava se i p o t r e b n a vlanost zemljita.
Pri poveanom pritisku (35 atmosfera) najbolje je ko
ristiti s m e u vazduha i p a r e t e m p e r a t u r e 6070C. Cevi se
postavljaju na d u b i n u 5060 cm, i to na sloj peska od 30 cm.
Najbolji efekat grejanja je a k o su cevi p r i izlasku iz kotla na
dubini 3040 cm, a pri kraju sistema na dubini 2520 cm,
j e r to omoguuje bolje k r e t a n j e p a r e i bolje zagrevanje. Efe
kat se poveava a k o se iznad zemljita postavi plastina fo
lija.

PROIZVODNJA

RASADA

Gajenje povrtarskog r a s a d a iziskuje p o s e b n u brigu i ve

liku umenost, jer su m l a d e biljice veoma osetljive na nepo
voljne ulica je sredine.

O B J E K T I I OPREMA ZA PROIZVODNJU RASADA

Veliki bruj povrtarskih k u l t u r a razmnoava se r a s a d o m .

Time se postiu vrlo korisni ciljevi koji se mogu ovako re
zimirati:
1. Ostvaruje se ranije prispevanje povra za 68 ncdelja u poreenju sa b e z r a s a d n o m k u l t u r o m .
2. Period vegetacije biljaka u polju znatno se skrauje
i time omoguuje racionalnije iskoriavan je zemljita i ubi
ranje vie plodova sa iste povrine.
3. Mlade biljke u leji mogu se mnogo efikasnije zati
titi od tetnih insekata i bolesti, kao i od drugih nepovoljnih
ulicaja.
4. Utroi se manje semena, to je naroito znaajno ka
da se koristi skupoceno seme (hibridno i dr.).
Proizvodnja rasada, m e u t i m , iziskuje znatan u t r o a k
r a d a i materijala, p o t r e b n a su ulaganja za izgradnju toplih
leja i staklenika, i najzad, na samo rasaivanje utroi se do
s t a rada. Pri svemu t o m e , m e t o d gajenja povrtarskog bilja
iz rasada, zbog svojih nesumnjivih prcimustava, zadrava pu
ni znaaj i u savremcnoj tehnici gajenja povra.
Pravilno odnegovane m l a d e biljke, snane i zdrave, prispele za rasaivanje u pravo vreme, jesu osnovni uslov za po
stizanje r a n i h i visokih prinosa. Uvek treba imati na u m u da
loa rasadnica ne moe izrasti u d o b r u visokorodnu biljku, i
to je najei uzrok neuspeha u r a n o j proizvodnji povra.

U proizvodnji r a s a d a primenjuju se posebni tehniki

postupci; osobenost ove specijalne tehnike sastoji se, izmeu
ostalog, u primeni razliitih naina zatite biljaka od nepo
voljnih uticaja spoljne sredine i iskoriavan ju d o p u n s k i h iz
vora toplote. To je, u stvari, gajenje biljaka pod vetakim
uslovima, u tzv. zatienom p r o s t o r u . U praksi se najvie ko
riste tople leje i staklenici, a u novije vreme i p r o s t o r pokri
ven plastinim m a s a m a (plastenici).

Tople

leje

Topla leja je iroko zastupljen oblik zatienog prosto

ra u naem povrlarstvu, koji je zbog svoje jednostavnosti pod
jednako d o s t u p a n i individualnim odgajivaima povra i dru
tvenim gazdinstvima.
U nas se tople leje iskoriavaju uglavnom za gajenje
rasada, a u manjoj m e r i za r a n u zimsko-prolenu proizvod
nju povra.
P r e m a konstrukciji, nainu zagrevanja i nekim drugim
o s o b e n o s t i m a razlikuju se m n o g o b r o j n i tipovi toplih leja.
P r e m a konstrukciji razlikuju se jednostrane (obine) i
d v o s t r a n e (holandski tip) tople leje.
U naoj praksi najvie su zastupljene obine leje; one
mogu biti nadzemne (pariki tip), ili ukopane (ruski tip).
N a d z e m n e tople leje su jednostavnije, podiu se uz ma
nji u t r o a k rada, moe im se bez tekoa menjati mesto, u
njima se lake regulie vlaga, to zajedno sa jo nekim preimustvima ini da se u njima, uz briljiv p o s t u p a k , moe odgajiti veoma ujednaen r a s a d visokog kvaliteta. Ovakve leje

naroito su pogodne za individualna gazdinstva, j e r nije pot

r e b n o raskopavanje dvorita, k a o i za terene s visokom pod
z e m n o m vodom.
Bitan n e d o s t a t a k n a d z e m n i h leja je u t o m e to je za
njihovu izgradnju p o t r e b n o oko 30% vie stajnjaka nego za
u k o p a n e , k a o i vie drvenog materijala za ramove.

Tab. 7.
Tip
leja

Tople leje i njihove karakteristike

Broj prozora na
leji

irina leje (cm)

spoljna

Elementi

Ukopane leje su pogodnije za gajenje povra. U njima

je reim vlanosti i toplote manje podloan p r o m e n a m a .
U m a n j o j m e r i koristi se holandski tip leja; one su dvo
s t r u k o ire od obinih, s krovoliko postavljenim prozorima.
Veoma su p o g o d n e za gajenje rasada, ali je njihova izgradnja
skuplja.
Osnovne k a r a k t e r i s t i k e pojedinih tipova toplih leja vide
se u tabeli 7.

unutranja

tople

(cm)
irina
trapa
na dnu

Sevenria
strana
via od
june

leje

Toplu leju sainjavaju sledei elementi:

Prozor za toplu leju je p o s e b n o 'izraen okvir od drveta, zastakljen obinim p r o z o r s k i m s t a k l o m debljine 2 m m . U
n a s se najvie koriste prozori veliine 150x100 cm sa 2 ili 3
prosne. Najbolji su okviri od amove grae. Radi povea
nja t r a j n o s t i d o b r o je da se p r e zastakljivanja prozori poto
pe u 10%-tnom r a s t v o r u zelene galice ili u 5%-tnom rastvo
ru plavog k a m e n a za vreme od 24 asa. Ako se posle toga
drvo vie p u t a premaze vrelim firnajzom, okvir moe trajati
p r e k o 15 godina.
Mnogi odgajivai sada koriste prozore koji su u m e s t o
staklom pokriveni polietilenskom folijom. Usled manje spo
sobnosti plastike da zadrava toplotu, leje pokrivene ovakvim
prozorima n e t o su hladnije (za 23). Osim toga, u lejama
pokrivenim p l a s t i k o m i vlanost je vea, j e r se na foliji kondenzuju kapljice vode. Zbog svega toga ovakve leje mogu usp e n o da se koriste samo u proizvodnji kasnijeg rasada.
Ram (jastuk, s a n d u k ) uokviruje toplu leju i na njega
se oslanjaju prozori. Za ramove su najbolje amove daske

irine 2030 cm i debljine 34 cm. Za u k o p a n e leje r a m

se moe izraditi i od oblih gredica prenika 1215 cm.
Zadnja daska, t j . ona koja se postavlja sa severne stra
ne, treba da je neto via od prednje (june). Time se obezbeuje oticanje kie niz p r o z o r i bolje osunavanje u n u t r a
njosti leje. Ako se u p o t r e b i r a m ije su daske j e d n a k e irine,
severna s t r a n a m o r a da se podigne stavljanjem nekog pod
m e t a a i tako naini nagib p r e m a jugu. Naroito je vano da
leje podignute u toku zime imaju r a m od debljih i d o b r o
spojenih dasaka.
ra t i.

Ramove treba tako graditi da se mogu

lako

demonti

Dvostrana topla leja

Aure. Topla leja m o r a da se zatiti od p r e k o m e r n o g

hlaenja tokom noi. Najbolje je da se to ini a s u r a m a od
Fazane slame. Asure od evara su manje pogodne. Pokriva
nje leja plastinim folijama ne moe da zameni u p o t r e b u
asura, ali se od plastike m o g u lako da naprave dueci ispu
njeni slamom, koji d o b r o uvaju leju od hlaenja.

Trap. Za r u s k e i neke druge tipove toplih leja kopa

se trap u koji se slae zagrejani stajnjak. Za leje koje se po
diu u toku zime kopa se dublji t r a p (5060 cm), a za prolene leje dovoljan je iskop od 30 do 40 cm.
Zemlja

za

toplu

leju

U tople leje se nasipa specijalno p r i p r e m l j e n a zemljino-ubrevita meavina, koja svojim fizikim svojstvima i bo
gatstvom i hranljivim sastojcima prua optimalne uslove za
razvoj biljaka. S e m toga, ovakva zemlja ne srne biti zaraena
prou/.rokovaima opasnih biljnih bolesti.
U naoj p o v r l a r s k o j p r a k s i za n a s i panj e toplih leja obi
no se upotrebljava smea pregorelog stajnjaka i zemlje u
o d n o s u 1:1 ili 2 : 1 . Ponekad se ovoj meavini dodaje pesak.
Jo bolje smee m o g u da se n a p r a v e dodavanjem vee ili
manje koliine dobrog treseta.
Za spravljanje nove meavine najee se uzima povr
inski sloj zemlje do dubine 20 cm, sa parcele na kojoj b a r
desetak godina nije gajeno povre. Biraju se parcele sa plod
nim i s t r u k t u r n i m zemljitima. Naroito je pogodna zemlja
od livadskog busenja. S prolea se plugom iseeno busenje
stavi u figuru, pa se naizmenino slau slojevi busenja i sveeg stajnjaka. Preko leta gomila se vie p u t a p r e k o p a , a u
n e d o s t a t k u padavina nakvasi se vodom.
Za spravljanje zemljinih meavina veoma je vano da
se u p o t r e b i d o b r o pregoreo stajnjak. Najee se uzima staj
njak kojim su p r e t h o d n e godine grejane leje. Dobro zgoreli
sipkav stajnjak ne treba prosejavati.
Zemljina meavina moe da se p r i p r e m i s jeseni, a
zatim da se sloi u figuru i zatiti od p r e k o m e r n o g vlaenja.
Najbolje je, m e u t i m , da se smea pripremi i dezinfikuje
mesec dana p r e upotrebe.
Debljina zemljinog sloja zavisi od toga za ta se leja
koristi. Za setvu je dovoljno da se zemlja n a s p e u sloju 12
15 cm, a za postavljanje saksija s pikiranim r a s a d o m sa
mo 56 cm. Za gajenje povra nasipa se znatno deblji sloj
zemlje, 2030 cm, zavisno od vrste povra.

Zagrevanje

toplih

leja

Za zagrevanje leja koriste se bioloki i tehniki izvori

toplote. Od biolokih materijala jo uvek se najvie upotreb
ljavaju sve stajnjak, slama i pleva, a ponekad i drugi or
ganski materijali kao to su lie, razni biljni ostaci sa gaz
dinstva ili iz industrije, pa ak i g r a d s k o smee. Taj tzv. bioenergetski materijal, ili biotoplivo, prilikom razlaganja p o d
uticajem m i k r o o r g a n i z a m a oslobaa manju ili veu koliinu
toplote.
U novije vreme se za grejanje leja sve vie koriste teh
niki izvori toplote: tople o t p a d n e vode i gasovi iz industrije,
topla voda iz p r i r o d n i h izvora i vetakih buotina, vrela
voda i p a r a iz t e r m o e l e k t r a n a i kotlarnica, ili elektrina struja.
Za individualne odgajivae naroito su p o g o d n e tople
leje sa elektrinim grejanjem. U tehniki razvijenim zemlja
ma one se sve vie koriste i m o g u se nabaviti gotovi ramovi
sa k o m p l e t n o m o p r e m o m za elektrino grejanje; p o t r e b n o
j e s a m o d a s e ovakav r a m s a ureajima postavi n a j e d n u
posteljicu od ljake, n a s p e zemlja i ureaj prikljui na elekv
t r i n u mreu.
7
i
Nai odgajivai povra j o uvek gotovo iskljuivo ko
riste svee stajsko ubrivo i u manjoj meri slamu i plevu.
Tople

leje

sa

stajnjakom

Razliiti materijali n e m a j u istu toplotnu vrednost. Za

grejanje leja najpogodniji je
konjski stajnjak
koji
se
brzo^ zagreje i oslobaa d o s t a toplote. Govei stajnjak
sadri mnogo vode, sabijen je, sporo se zagreva i razvija
u m e r e n u t e m p e r a t u r u . Meanjem sa konjskim stajnjakom,
plcvom ili s i t n o m slamom toplotne osobine goveeg stajnja
ka m o g u se z n a t n o popraviti. Oviji. i svinjski staj
njak upotrebljavaju se s a m o u smei sa goveim i konjskim.
Toplotno dejstvo stajnjaka traje 4050 dana, o emu
treba voditi r a u n a prilikom planiranja rokova setve i sad
nje biljaka.
Slama, koja se inae redovno koristi k a o p r i m e s a stajnjaku, moe se i s a m o s t a l n o u p o t r e b i t i za grejanje leja. Po-

t r e b n o je s a m o da b u d e usitnjena i da joj se prilikom pripre

me dodaju m i n e r a l n a ubriva (45 kg amonijum-nitrata, 3
4 kg superfosfata i o k o 2 kg kalij umove soli na 1000 kg slame).
Ovako o b r a e n a i u m e r e n o n a k v a e n a slama daje dovoljno to
plote za grejanje prolenih leja u kojima se pikira r a n i ili
seje kasniji r a s a d . Pleva je z n a t n o pogodnija od slame.
Prikupljanje i uvanje. Za podizanje toplih leja neopho
d n e su velike koliine sveeg stajnjaka ili drugog bioenergetskog materijala. Zbog toga je n e o p h o d n o da se jo t o k o m
leta pone prikupljanje stajnjaka. Radi spreavanja aktivno
sti mikroflore, o d n o s n o pregorevanja, stajnjak se razastre u
t a n k o m sloju da se prosui. Posle se sloi u k a m a r u visoku
23 m i t o m prilikom d o b r o sabije da se to vie istisne
vazduh. S e m toga, u figuru sloeni stajnjak se pokrije slo
j e m zemlje 1520 cm. U d o b r o sabijenoj gomili stajnjak se
nee zapaliti.
U k a s n u jesen i zimi, k a d a se p r o c e s razlaganja ne moe
zaustaviti suenjem, stajnjak se razastire u t r a k e iroke 2
3 m i visoke 4050 cm. U t a k v o m sloju stajnjak se nee
zagrejati. Ako se ove t r a k e pokriju slamom, spreie se smr
zavanje, koje je veoma nepoeljno, j e r se zimi s m r z n u t i staj
njak teko raskravi.
P o t r e b n e koliine sveeg stajnjaka za pojedine tipove
toplih leja p r i k a z a n e su u tabeli.
Priprema stajnjaka poinje na desetak d a n a p r e podi
zanja tople leje; stajnjak se slae u figuru za zagrevanje, ne
p o s r e d n o p o r e d m e s t a gde e biti postavljene leje? T o m pri
likom se stajnjak m e a sa slamom, a a k o je previe suv
ovlai se t o p l o m vodom. Posle nekoliko dana gomila se upali
i intenzivno se pui. T a d a se p r i s t u p a slaganju u trap, ili se
formira nadzemni sloj za leje parikog tipa.
Ovakva p r i p r e m a stajnjaka nije n e o p h o d n a a k o se u
v r e m e izgradnje leja raspolae sveim, upaljenim stajnjakom
dobrog kvaliteta. Takav stajnjak se slae direktno u leju. Po
sebna p r i p r e m a stajnjaka nije p o t r e b n a ni u prolee k a d
v r e m e otopli.

Tab. 8.

Potrebne koliine sveeg stajnjaka za 1 prozor toplih leja

SETVA I NEGA RASADA

PRIPREMA L E J E
Stajnjak se slae u leju u r a v n o m e r n o m sloju p o t r e b n e
debljine. Posle toga se gaenjem sabija. Nedovoljno sabijen
stajnjak b u r n o i brzo pregori ostvarujui visoku temperatu
ru i brzo isparavanje vlage. N a s u p r o t tome, u previe sabija
noj masi, usled n e d o s t a t k a vazduha, proces sagorevanja %e
zaustavlja, ne izluuje se toplota i stajnjak biva zahvaen
truljenjem. Ovakav sluaj moe se dogoditi i usled p r e l e r a n e
vlanosti stajnjaka. esto leja p r e s l a n e da radi usled pre
k o m e r n o g vlaenja kiom ili p r o d i r a n j a podzemnih voda u
t r a p u k o p a n i h leja.
Posle sloenog stajnjaka postavlja se r a m , i leja se pok
riva p r o z o r i m a i a s u r a m a . Zemlja se moe n a s u t i o d m a h , ali
ali je bolje da se to uini 12 d a n a kasnije, k a d a se stajnjak
u leji ponovo upali.

Setva r a n o g r a s a d a obavlja se u zimskim mesecima (januar-februar) pa je veoma vano da se blagovremeno pripre

mi odgovarajua leja. Ove leje podiu se na 4050 cm debe
lom sloju stajnjaka d o b r o g kvaliteta. Za kasniji rasad, ija
setva p a d a u toku m a r t a , leje mogu imati tanji sloj stajnjaka.
Dezinfekcija leje. elimo posebno da naglasimo neop
hodnost ove m e r e . Rasad u toplim lejama redovno s t r a d a od
tzv. p a d a n j a (seenja, poleganja), naroito r a n o posejani ra
sad. U m n o g i m sluajevima ovo oboljenje p o t p u n o opustoi
leje s r a s a d o m . Padanje r a s a d a je, u stvari, najtei problem
za m n o g e odgajivae. Sem toga, m l a d e biljke u leji mogu se
zaraziti prouzrokovaima opasnih bolesti koje se ispoljavaju kasnije za vreme r a s t a biljaka u polju.
Dezinfekcijom zemlje kojom se p u n i leja u velikoj meri se smanjuje mogunost pojave oboljenja na biljkama.
Postoje razliiti naini i sredstva za dezinfekciju zem
ljita u leji. Najbolji rezultati postiu se zaparivanjem zem
lje p r e ili posle unoenja u leju, ali su za to potrebni naro
iti ureaji.
Najjednostavnija je u p o t r e b a hemijskih p r e p a r a t a k a o
to su cineb i t i r a m (TMTD) i dr., koje proizvodi i n a a in
dustrija. N e p o s r e d n o p r e setve, zemljite u leji se ravnomerno pospe p r a k o v i t i m cinebom u 'koliini 7090 g na 1 m\
Zatim se leja p r e k o p a da se p r a h d o b r o izmea sa zemljom

na d u b i n u 810 cm. Dezinfekcija se moe obaviti i tako to

se cineb r a z m u t i u vodi i tim rastvorom leja zalije pre ili
o d m a h posle setve. Razmuenim cinebom leja se moe zah
vati i posle nicanja biljaka. Zalivanje 0,3%-tnom o r b o m cineba ponavlja se nekoliko p u t a dok se ne unese p o t r e b n a ko
liina p r e p a r a t a (7090 g/m 2 ).
Na isti nain upotrebljavaju se i T M T D p r e p a r a t i
( r a d o t i r a m WP, temetid 80 i drugi) u koliini 4060 g na
1 m 2 leje.
Izvori zaraze za bolesti r a s a d a u znatnoj m e r i se sma
njuju a k o se svake godine uzima nova zemlja, sa parcele na
kojoj dugo nije gajeno povre, i nov zgoreli stajnjak.
SETVA
Rokovi setve. Veoma je vano da se setva obavi pravo
v r e m e n o . Vreme setve se odreuje u zavisnosti od v r e m e n a
rasaivanja. Suvie r a n a setva nije za p r e p o r u k u j e r r a s a d
moe da p r e r a s t e . Prestareli r a s a d je obino j a k o izduen,
bled, teko se p r i m a i u sluaju nepovoljnog v r e m e n a pr>vi
cvetovi o p a d n u . Za r a n u proizvodnju rasad ne treba da bride
ni suvie m l a d . Nedovoljno razvijen rasad je vrlo osetljiv na
nepovoljne uticaje koji se redovno javljaju u vreme rasai
vanja i posle toga.
Priblini rokovi setve u k o n t i n e n t a l n i m uslovima ravni
arskih rejona nae zemlje prikazani su u n a r e d n o j tabeli. U
istoj tabeli nalaze se i drugi korisni podaci o proizvodnji ra
sada razliitih k u l t u r a .
Tab. 9.

Proizvodnja rasada u toplim lejama

Setva. Za setvu u tople leje m o r a se u p o t r e b i t i seme vi

sokog kvaliteta i odreene sorte.
Pre setve seme t r e b a dezinfikovati zapraivanjem ili
p o t a p a n j e m u rastvore. Za zapraivanje se koriste jedinjenja
ive (radosan, zorosan i dr.), zatim TMTD-preparati (radoti
r a m i dr.), ili ortocid 50. Seme se obino zaprai, a zatim
prose je kroz sito da viak praiva ispadne.
Za vlanu dezinfekciju upotrebljavaju se najee cerezan nasbajce, formalin i plavi k a m e n . Seme se povee u ret
ku t k a n i n u i spusti u pripremljeni rastvor. Od cerezana se
pravi r a s t v o r koncentracije 0 , 1 % , a od formalina i plavog
k a m e n a 1%. Seme se dri potopljeno oko 20 m i n u t a (u pla
vom k a m e n u 1 as), a zatim ispere tekuom v o d o m i ostavi
da se prosui.
Setvi se p r i s t u p a nekoliko d a n a posle nasipanja zemlje,
k a d a se leja zagreje. Ako je zemlja suvie vlana, p o t r e b n o
je da se p r e k o p a 23 p u t a da se prosui. U vlanoj i hladnoj

zemlji seme loe nie i tek to nikne, biljice uginjavaju.

Treba voditi r a u n a da se u lejama na konjskom stajnjak u
(naroito u nadzemnim) moe javiti pregrejavanje (tzv. ja
ra). U t o m sluaju pre setve t r e b a skinuti prozore, zemlju
p r e k o p a t i i t a k o ostaviti nekoliko d a n a da se leja ohladi.
N e p o s r e d n o p r e setve zemlja u leji se prekopa, porav
na grabuljicom i lako u t a b a d a s k o m . Seje se o m a k e ili u re
dove. Pri setvi o m a k e t r e b a nastojati da se seme to ravn o m e r n i j e rasturi. Za setvu u redove prvo se r e b r a s t i m mark e r o m u t i s n u brazdice d u b o k e 12 cm. Razmak izmeu re
dova t r e b a da je 56 cm. Kod paprike, paradajza i plavog
patlidana scmenke u brazdici treba da su r a z m a k n u t e
510 m m .
Posejano seme pokriva se ravnornernim slojem ubrevite zemlje debljine 11,5 cm. Posle toga se zemlja lako uta
ba da d o b r o p r i o n e uz seme. Ukoliko zemlja nije dovoljno
vlana, leju t r e b a zaliti m l a k o m vodom.
Poto se obavi setva, leja se o d m a h pokrije prozorima
i a s u r a m a i to tako stoji sve do nicanja.
NEGA RASADA
Proizvodnja r a s a d a obavlja se u vreme kada uslovi
spoljne sredine nisu naroito povoljni. Zbog toga gajenje
r a s a d a predstavlja sloen posao, koji iziskuje ne samo ne
p r e k i d n o staranje nego i posebna znanja, umenost i isku
stvo.
Svetlosni uslovi. U n e d o s t a t k u sunane svetlosti, i po
red obezbeenja svih drugih uslova, mlade biljke se izduuju,
blede, nene su i boluju. Budui da se rasad, naroito rani,
proizvodi u vreme k a d a n e m a dovoljno sunca, n a r o i t o je
vano da se biljkama omogui maksimalni d o s t u p svetlosti.
Zbog toga treba stalno paziti da se a s u r e svakodnevno
uklanjaju im se pojave prvi ponici, uz energino provetravanje. Ako sc to propusti m a k a r za dan-dva, tek iznikle bilj
ice u n e d o s t a t k u svetlosti, uz povienu vlagu i t e m p e r a t u r u ,
p r e k o m e r n o e se izduiti. U veini sluajeva takva greka
se vie ne moe popraviti.
Za sve vreme dok je r a s a d u leji asure treba skidati
rano izjutra i stavljati ih to kasnije uvee. Samo izuzetno
cSO

hladnih d a n a mogu se leje otkriti kasnije i pokriti ranije.

Veliku greku ine odgajivai koji iz s t r a h a da se leje ne
ohlade dre a s u r e na lejama p r e k o celog dana, ili a s u r a m a
tite leje od prejakog zagrevanja za v r e m e toplih sunanih
dana s prolea.
Mnogi nai p o v r t a r i dre na lejama zaprljano staklo,
to je isto t a k o neoprostiva greka.
Odravanje temperature. Regulisanje t e m p e r a t u r e u le
ji ima osobit znaaj j e r od toga u velikoj m e r i zavisi kvalitet
rasada. T e m p e r a t u r a se m o r a podeavati p r e m a p o t r e b a m a
pojedinih k u l t u r a i u zavisnosti od faze razvoja biljaka.
Iskustvo pokazuje da u proizvodnji kvalitetnog r a s a d a
naroit znaaj ima t e r m p e r a t u r a leje n e p o s r e d n o posle ni
canja. Visoka t e m p e r a t u r a u toj fazi izaziva p r e k o m e r n o izduivanje stabla, biljke poleu i stradaju od bolesti seenja.
Stoga, kad biljke niknu, t e m p e r a t u r u u leji t o k o m nekoliko
d a n a t r e b a sniziti.
Toplota u leji m o r a se podeavati i u zavisnosti od
osunavanja. Ukoliko je svetlost jaa utoliko t e m p e r a t u r a
moe biti via, i s u p r o t n o . Visoke t e m p e r a t u r e u toku noi
isto t a k o su veoma tetne. Optimalne t e m p e r a t u r e za pojedi
ne k u l t u r e u razliitim fazama p o r a s l a i u zavisnosti od vre
m e n a d a t e su u n a r e d n o j tabeli.
Tab. 10. Optimalne temperature za rasad u toplim lejama

S prolea, kad vreme otopli, sa rasadnih leja treba uk

lanjati prozore: sa kupusa kad je spoljma t e m p e r a t u r a iznad
10, sa paradajza iznad 15, sa paprike, plavog patlidana,
krastavaca i tikvica iznad 20C.
Provetravanje je p o s t u p a k
kojim se biljkama
dovodi
sve vazduh, regulie t e m p e r a t u r a i smanjuje vlaga u leji. To
je j e d a n od najredovnijih i najpotrebnijih poslova koji se
svakodnevno obavlja. U toku zimskih i prolenih d a n a vreme
se menja svakog asa, to iziskuje stalno prisustvo odgajivaa.
U pogledu jaine provetravanja rasad pojedinih k u l t u r a
ima razliite potrebe. J a k o provetravanje p o t r e b n o je za ku
pus, paradajz i celer, u m e r e n o za papriku, plavi patlidan,
tikvice i salatu, a slabije za krastavac, dinju i lubenicu.
Prozore treba podizati uvek sa s u p r o t n e s t r a n e od prav
ca vetra. Jae provetravanje po t i h o m vremenu moe se os
tvariti u n a k r s n i m podizanjem prozora. Leje se m o r a j u provetriti i kad je vreme h l a d n o . U t o m sluaju prozor se neko
liko p u t a naglo podigne i spusti.
Zalivanje. U prvo vreme r a s a d u lejama koje se greju
stajnjakom skoro da i ne treba zahvati. Naprotiv, moe da
se javi suvina vlaga od isparenja stajnjaka i u lom sluaju
treba nastojali da se ona smanji j a i m provetravanjem, jer
je p r e k o m e r n a vlanost u leji veoma tetna (biljke p r e r a s t u ,
raznee se i obolevaju). P o t r e b n o je, dakle, odravati umer e n u vlanost.
Kasniji rasad iziskuje redovno zalivanje. Preporuuje
se rede a obilnije zalivanje (1015 lit. vode na 1 m 2 ). U po
etku rasad se zaliva m l a k o m vodom. Dok je vreme h l a d n o ,
zalivanje se obavlja p r e p o d n e , a kad dani j a k o otople
predvee. Posle zalivanja leje treba dobro da se p r o v e t r e .
Desetak dana p r e rasaivanja r a s a d treba zasuiti, j e r
u to vreme moe j a k o da se izdui i prerasle.
Zasenjivanje. Ako posle trajno oblanog v r e m e n a nas
t a n u s u n a n i dani, t o k o m p o p o d n e v n i h asova p r e k o prozo
ra se stavlja r e t k o pletena trska ili asure da topli sunani
zraci ne bi sprili biljice. Nisu retki sluajevi teta nastalih
usled jakog sunca, ali je i n e p o t r e b n o zasenjivanje isto ta
ko t e t n o .

Plevljenje. Korovi su veoma tetni za biljke u toploj

leji. Ako je dezinfekcija zemljita izvrena vodenom parom,
u toploj leji nee biti korova. im se pojave korovske biljice,
treba ih jo dok su m l a d e p o u p a t i . Plevljenje se obavlja u
toku toplijeg dela dana, poto su p r e t h o d n o usev i zemljite
zaliveni.
Korovi u lejama s r a s a d o m u s p e n o m o g u da se suzbi
jaju herbicidima, lako da plevljenje gotovo i nije p o t r e b n o .
Za paradajz i p a p r i k u koristi se p r e p a r a t dajmid (dvmid).
P r e p a r a t se stavlja u vodu kojom se leja zaliva o d m a h posle
setve. Na 1 prozor leje dovoljna je koliina od 1 g dajmia.
Prihranjivanje.
Ako
je
zemljino-ubrevita
meavina
spremljena k a k o treba, onda prihranjivanje sejanaca nije
p o t r e b n o . Meutim, ako je zemljina smea slabije hranljive
moi (to se vidi na sejancima), biljice treba da se p r i h r a n e
r a s t v o r o m m i n e r a l n i h ubriva. U 10 lit. mlake vode r a z m u t i
se 2030 g n i t r o m o n k a l a , 3040 g superfosfata i 2030 gr
kalij u m o v e soli. Ovom koliinom zaliju se 2 prozora. Posle
toga treba usev zaliti 2 p u t a veom koliinom mlake vode da
se sa listova speru ostaci ubriva. Ako sejanci i dalje o s t a n u
slabi, t r e b a ih jo j e d n o m p r i h r a n i t i istom dozom. Obino
se p r i h r a n j u j e samo rasad iz kasnije setve.
Padanje rasada. To/je veoma esta i o p a s n a bolest u
toplim lejama. Naroito mnogo stradaju rani rasad paprike,
k u p u s n o g povra i paradajza, j e r njihova setva p a d a u zimu
k a d a je u lejama teko odrati povoljne uslove za razvoj ra
sada, a nepovoljne za pojavu bolesti. Bolest se redovno jav
lja i na r a s a d u drugih kultura, n a r o i t o na krastavcu. U j a k o
zaraenim lejama i u uslovima povoljnim za razvoj bolesti
rasad moe p o t p u n o da n a s t r a d a za nekoliko dana.
Bolest se ispoljava tako to m l a d a stabaoca p r i zemlji
omekaju i istrule te biljice p a d a j u kao pokoene (kose
se). Naj p r e budu zahvaene pojedine biljke, a zatim se bo
lest b r z o iri na susedne, te t a k o nastaju p r a z n a m e s t a u le
ji. Bolest moe da zahvati r a s a d pre nego to nikne, k a o i
odraslije biljke, na kojima se p r i zemlji stvara p r s t e n natrulog ulegnutog tkiva koje se iri p r e m a korenu; neto kasnije
takve biljke uginu.
Od p a d a n j a vie s t r a d a gust, nean, izduen rasad. Bo
lest se j a k o razvija u lejama koje su zasejane p r e nego to

je prola jara, koje su, dakle, previe tople, vlane, neprovetrene i sa zaprljanim staklom. U takvoj leji rasad se brzo
istegli, raznei i poslane osetljiv prema plesnima koje izazi
vaju padanje.
Bolest padanja izaziva gotovo iskljuivo gljivica Rhizoctonia solani, a ponekad i druge gljivice (Pythium sp.); one
ive svuda u zemljitu i veoma j a k o se razmnoavaju u ubrevitom, vlanom i t o p l o m zemljitu uz nedovoljno svetlosti.
Suzbijanje ove bolesti moe biti uspeno ako se preuzmu odgovarajue mere. Pre svega, za punjenje leja treba
uzeli novu zemlju i nov zgoreli stajnjak. Zemlja i u b r e iz
prologodinjih leja moe da se upotrebi samo a k o se prime
njuje dezinfekcija vodenom parom. Zaparivanje zemlje je
najefikasniji nain borbe; odlino deluju cineb, TMTD-prepar a t i i neka druga h e m i j ska sredstva kojima se dezinfikuju
seme i zemlja u leji.
Radi spreavanja pojave padanja i drugih bolesti sejance t r e b a zalivati s a m o k a d a je to neophodno, redovno i ja
e provetravati leje, na vreme opleviti korove, setvu vriti u
redove, itd. im biljice dobiju 2 stalna listia, treba ih oprskati 0,75%-lnim r a s t v o r o m bordovske orbe. Sunanih i top
lijih d a n a treba to due drali otvorene prozore. Ako se i
pored preduzetih m e r a pojavi padanje rasada, treba ga zaliti
0,3%-tnim r a s t v o r o m cineba ili drugim p r e p a r a t o m slinog
dejstva.
Rovci su opasna tetoina u toplim lejama i b a t a m a :
pregrizaju m l a d e biljice p r i zemlji ili neto ispod povrine.
Najvie ih ima na u b r e v i l i m i vlanim m e s t i m a .
Rovci se uspeno suzbijaju r a s t u r a n j e m otrovnih mam a c a po povrini leje ili parcele, posle setve ili sadnje. Mam
ci se spravljaju od k u k u r u z n e p r e k r u p e ili p r o k u v a n i h mekinja. Na 1 kg ovih materijala dodaje se 2030 g cink-fosl ia.
Svezi m a m c i razbacuju se predvee, svaka 34 d a n a . Dobri
rezultati postiu se i zalivanjem leja rastvorom p r e p a r a t a
diptereks, fosferno ili p a r a t i o n u koncentraciji 0,15%. U vodi
za zalivanje r a z m u t i se odgovarajua koliina insekticida i
2
po 1 m u t r o i 34 lit. rastvora.

PIKIRANJE RASADA
Pikiranje r a s a d a ima iskljuivo praktian znaaj, j e r
takva m e r a omoguuje da se odgaje i r a s a d e odraslije biljke,
koje e znatno ranije sazreti. Sa \biolokog stanovita
pikiranje nije n e o p h o d n o ukoliko se biljkama prilikom set
ve obezbedi vegetacioni p r o s t o r kakav dobijaju prilikom pikiranja. Meutim, pikiranjem se ostvaruje z n a t n a ekonomi
ja r a d a , materijala i sredstava, te stoga ovaj p o s t u p a k ima
vrlo iroku p r i m e n u .
Treba n a p o m e n u t i da pikiranje ima svoje e k o n o m s k o
i agrotehniko opravdanje samo u r a n o j proizvodnji povra.
Za kasnije useve ekonominije je da se proizvede nepikirani
rasad, p r i m e n o m rede setve i proredivanjem. I s t o tako, prak
sa n e k i h odgajivaa da r a s a d pikiraju dva p u t a moe se
s m a t r a t i p o t p u n o n e k o r i s n o m i gotovo tetnom.
Pikiranje je, po pravilu, utoliko uspenije ukoliko su
biljice mlae. U p r a k s i se ova operacija najee izvodi kad
se na sejancima pojave prva dva stalna listia, ili neto kas
nije. U n o r m a l n i m uslovima rasad paradajza i p a p r i k e dos
tigne takav porast oko 20 d a n a posle setve.
Za pikiranje treba blagovremeno p r i p r e m i t i nove leje.
Za tu s v r h u pogodnije su n a d z e m n e ili plitko u k o p a n e leje.
Pre pikiranja se m a r k e r o m obelee mesla gde e biti usaena
svaka biljica. Sadi se m a l o m sadiljkom ili p o d p r s t , na
23 cm veu d u b i n u od one na kojoj su biljke dotle rasle.
Sejanci se vade iz semenita i pikiraju paljivo, da bi se izbegla svaka povreda biljica.
Pikiranje se obavlja kad je vreme tiho i toplije. Ako
m o r a da se r a d i po vetru, naprave se pored leje pokretni za
stori od a s u r a ili drugog pogodnog materijala.
Pikirane biljke se zaliju, s malo vode, a ako je zemlja
dovoljno vlana i vreme oblano, zalivanje nije nuno. Nared
nih nekoliko d a n a u podnevnim asovima biljke treba zati
titi od jakog osunavanja. Isto tako, sve dok se pikirane bilj
ice ne p r i m e , provetravanje leja treba smanjiti, a zatim sve
vie pojaavati.
Pikirane biljke ostaju u leji 3050 dana; njima treba
da se prui briljiva nega. Naroito je vano da se izbegne
p r e k o m e r n a vlaga i suvina toplota u leji.

Rasad u saksijama. Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene, plastine, k a r t o n s k e ili saksije od presovanog
materijala, U poslednje vreme sve vie se koriste saksije spe
cijalne izrade, tzv. difi saksije.
Biljke odgajene u saksijama ne p a t e posle rasaivanja
i n e m a zastoja u njihovom razvoju j e r im korenov sistem
ostaje p o t p u n o ouvan. Utvreno je da one ranije sazru i
daju vee prinose.
Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati
se jedino p r i gajenju najranijih useva. Rasad krastavca, tik
vica, dinja i lubenica moe se proizvesti samo u saksijama,
j e r ove biljke ne trpe oteenje korenovog sistema prilikom
rasaivanja.
KALJENJE RASADA
Pod kaljenjem se p o d r a z u m e v a niz p o s t u p a k a koji do
prinose da biljka ovrsne i da lako podnese rasaivanje i nepogodnosti sredine posle rasaivanja, kao to su nie tem
p e r a t u r e , toplo, suvo i ve tro vi to vreme, povrede od zemlji
nih estica prilikom rasaivanja, povrede od nekih insekala
i si. Dobro ovrsli rasad je snanog izgleda, s debelim, d o b r o
razvijenim ilama, k r a t k i m stablom i tamnozelenhri, d o b r o
razvijenim listovima; m l a d e biljke su sposobne da se brzo
p r i m e i da nastave n o r m a l a n razvoj.
Kaljenju biljaka d o p r i n o s e m e r e koje usporavaju nji
hov p o r a s t , a to su niske t e m p e r a t u r e i niska vlanost, ili oba
inioca istovremeno.
Izlaganje biljaka z n a t n o niim t e m p e r a t u r a m a od onih
koje su p o t r e b n e za njihov p o r a s t veoma je jednostavno i
sprovodi se jaim provetravanjem toplih leja. Naroito je
znaajno kaljenje rasada h l a d n o o m prvih nekoliko d a n a po
sle nicanja. Tim p o s t u p k o m usporava se rast nadzemnog de
la biljke, dok se korenov sistem i dalje n o r m a l n o razvija u
t o p l o m zemljitu.
K a d a je vreme toplo, a lp obino biva poslednjih nedelja p r e d rasaivanje, porast r a s a d a se obino ne moe uspo
riti s a m o niskim t e m p e r a t u r a m a . T a d a se primenjuje j o i
-vzasuivanje, tj. p r e s t a n a k zalivanja.

Mnogo je bolje, m e u t i m , u m e n o m kombinacijom ja

eg provetravanja i u m e r e n o g zalivanja obezbediti umo
ren rast biljaka za sve vreme dok su u leji nego dopustiti
da brzo izrastu, a zatim ih naglo zaustavljati. P r e t e r a n o ka
ljenje biljaka moe da uspori njihovo p r i m a n j e posle rasa
ivanja i zakanjenje u plodonoenju, a p o n e k a d i smanje
nje prinosa.
R a s a d naroito b r z o raste poslednjih 1015 d a n a pred
rasaivanje, i esto se p r e t e r a n o izdui. Tada je p o t r e b n o da
se zalivanje sasvim ogranii, a leje i n o u dre nepokrivene
ukoliko ne preti opasnost od slane. Na t a j nain r a s a d ne
samo to sporije raste nego se i privikava na uslove otvore
nog polja kali se.
Naroito korisna m e r a jeste podsecanje ila prosecanjem zemlje izmeu redova biljaka otrim noem. Na taj
nain zaustavlja se rast i podstie izbijanje mnogobrojnih
novih ilica. Ovaj splet ilica, proimajui zemlju oko biljke,
stvara mali busen, koji se p r i vaenju r a s a d a manje osipa i
iliasti k o r e n ostane bolje ouvan. Ovaj p o s t u p a k se izvodi
oko dve nedelje p r e rasaivanja.
Korenov sistem d o b r o kaljenih biljaka posle rasaiva
nja se lake obnavlja i bre razvija, zahvaljujui jaem na
gomilavanju hranljivih materija u njima. Sem toga takve
biljke imaju poveanu snagu zadravanja vode u elijama,
usled ega su otpornije na hladnou i p r e k o m e r n o isparavanje vode. U njihovim tkivima se dogaaju i druge korisne
p r o m e n e koje ih ine sposobnijim za dalji razvoj u poljskim
uslovima.
RASAIVANJE
Priprema zemljita. Zemljite se za rasaivanje pripre
ma na isti nain kao za d i r e k t n u setvu. Veoma je vano da
povrinski sloj b u d e d o b r o usitnjen i u m e r e n o vlaan. Braz
danje povrina i formiranje leja podeava se p r e m a planira
n o m sistemu navodnjavanja i drugih agrotehnikih mera, kao
i p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a .
Priprema rasada. Rasauje se zdrav, snaan, d o b r o raz
vijen rasad; sve slabe, oteene ili n e n o r m a l n o razvijene bilj-

ke se kartiraju. Leja s r a s a d o m d o b r o se zalije, predvee

uoi d a n a rasaivanja, ili b a r nekoliko asova p r e upanja.
Sitniji, nepikirani r a s a d se paljivo upa, a r a n o pikirani rasad se vadi zajedno sa b u s e n o m zemlje oko korena,
p o m o u pogodnih alatki (mistrija, lopatica i si.); p r i t o m e
zemlja se malo stisne a k o m da ne o t p a d n e sa korena. Ra
sad k o m e su bile podseene ile, svojim m n o t v o m ilica
bolje zadrava zemlju. R a s a d u saksijama bilo koje vrste
prenosi se na parcelu zajedno sa saksijom.
Po pravilu, r a s a d koji- se izvadi iz leje treba istog dana
da b u d e rasaen; za sve v r e m e dok se ne rasadi dri se u
senci; koren treba da se dri ovlaen, a slabio i listovi suvi.
Korenje biljaka koje se uvaju za sadnju sledeeg d a n a oblo
i se n e k i m vlanim m a t e r i j a l o m .
Vreme rasaivanja. U naelu vreme rasaivanja odre
uje se u zavisnosti od klime, zemljita, uzrasta r a s a d a i
t r e n u t n e vremenske situacije. esto je dobro da se rasaiva
nje odloi za koji d a n ako vreme nije pogodno, ili je r a s a d
suvie m l a d . Ako je r a s a d stasao i sezona ve odmakla, bolje
je da se s rasaivanjem zapone iako vreme nije ba povolj
no ili zemljite nije najbolje pripremljeno.
Biljke se najlake p r i m e kad se rasauju po oblanom
danu, u p o p o d n e v n i m asovima, o d m a h posle kie ili p r e d
kiu.
Nain rasaivanja. Sadnja biljaka na stalnom m e s t u oba
vlja se r u n o ili m a i n a m a sadilicama.
Pikirani r a s a d se sadi u j a m i c e d u b o k e 810 cm, a ne
pikirani pod sadiljku. Uz k o r e n biljke natisne se zemlja i
posle toga zalije.
Po pravilu biljke se r a s a u j u na neto veu d u b i n u ( 3
5 cm) od one na kojoj su rasle u leji; salata i celer sade se
na istu d u b i n u na kojoj su se nalazili u leji. Prerasli i j a k o
izdueni r a s a d paradajza se potapa, biljke se u j a m i posta
ve koso i donji deo stabla z a t r p a na d u b i n u 68 cm. Biljke
u saksijama sade se zajedno sa grudvom, 34 cm dublje.
Maine sadilice upotrebljavaju se za velike povrine.
Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljitu, i ako r a s a d nije preras
tao, ove m a i n e veoma b r z o i d o b r o rade.

Neke od rasaenih biljaka se ne p r i m e ili ih u n i t e bo

lesti i tetoine. Ako je vei broj biljaka n a s t r a d a o , usev tre
ba to p r e podsaditi. Za p o t r e b e podsaivanja koristi se ra
sad ostavljen k a o rezerva. Dobri odgajivai uvek proizvedu
1015% vie r a s a d a nego to je p o t r e b n o za pokrivanje pla
n i r a n e povrine.
Mesto

za

tople leje

Za tople leje odabere se p o g o d a n p r o s t o r na e k o n o m

skom dvoritu. Mesto treba da b u d e ocedno, ravno ili sa
malim nagibom p r e m a jugu ili jugoistoku, zatieno od hlad
n i h vetrova i izloeno suncu t o k o m celog d a n a . U svakom
sluaju izbegavaju se m e s t a n a d kojima se stvara senka od
graevina, drvea i drugih p r e d m e t a .
O d a b r a n o m e s t o treba ograditi i t a k o spreiti p r i s t u p
d o m a i m ivotinjama koje mogu da priine velike tete na
lejama i usevima. Istovremeno, ograda treba da slui i k a o
vetrozatitna kulisa, te zbog toga m o r a da b u d e dovoljno
gusta i visoka 1,5 do 2 m. Na svakom seljakom gazdinstvu
uvek se moe nai dovoljno jevtinog materijala za ovakvu
o g r a d u slama, trska, k u k u r u z n a i suncokrelova stabljika
i si.
P r e m a t o m e , m e s t o za tople leje m o r a biti smiljeno
o d a b r a n o i u r e e n o , a ne k a o to mnogi ine, na u b r i t u ili
bunjitu.
PROIZVODNJA RASADA U STAKLENICIMA
U p o v r t a r s k o j p r a k s i nae zemlje, k a o i u d r u g i m ev
r o p s k i m zemljama, rasad povra se proizvodi preteno u top
lim lejama. Ta tradicija je duga koliko i samo povrtarstvo.
Gajenje r a s a d a u lejama, k a o to je poznato, iziskuje m u k o
t r p a n rad oveka, na otvorenom p r o s t o r u po nevremenu i
esto pod nehigijenskim uslovima. Zbog toga u novije vreme
ima sve vie nastojanja da se proizvodnja ranog rasada za
otvoreno polje prenese u staklenike ili plastenike, gde se
m o g u stvoriti mnogo povoljniji uslovi ne samo za biljke ne
go i oveka koji ih neguje.

Sa stanovita racionalnog iskoritavanja staklenika

s m a t r a se da je najekonominije ako se u njima odgaje sejanci (nepikirani. rasad) koji se prenose i pikiraju u tople
leje i plastenike. Iskoritavanje staklenika samo za proizvod
n j u rasada, razume se, ne bi bilo ekonomino. Zbog toga je
n e o p h o d n o da se p r e setve r a s a d a i posle njegovog iznoe
nja staklenik koristi za gajenje drugih kultura.

Male koliine rasada najbolje je sejati u sanduie, a

vee na lejama. Leje, iroke 120 cm, formiraju se t a k o to se
naj pre prostru polietilenske folije i preko njih naspe ubrevita zemlja u sloju 1214 cm. Posle setve leje se pokrivaju
plastinim folijama; na taj nain bolje se odrava vlaga u le
ji te seme j e d n o v r e m e n o i r a v n o m e r n o nikne. Do nicanja u
stakleniku se odrava t e m p e r a t u r a 2224, a posle nicanja
1618; u toku noi t e m p e r a t u r a treba da je za 24 nia.

Tokom poslednje nedelje pred pikiranje t e m p e r a t u r u treba

sniziti na 12i4". Priprema leje, setva, zatita od bolesti i
sve ostale mere iste su kao u proizvodnji rasada u toplim
lejama.
Za proizvodnju nepikiranog r a s a d a pogodniji su stelani staklenici. Na stelaama r a s a d ima bolje uslove osvetljenja i t e m p e r a t u r e i lake se obavljaju radovi oko nege. Ste
lae ne t r e b a da su ire od 110 cm.
U staklenicima se, inae, moe proizvesti odlian pikirani r a s a d u saksijama, ali je cena kotanja dosta visoka.
Za proizvodnju rasada grade se ili specijalni pojedina
ni staklenici, ili se koriste pojedini odeljci u blok-slakleni
cima; za tu svrhu ovi odeljci se polietilenskim zastorima og
rade od ostalog dela staklenika.

Stelani staklenik za gajenje rasada

PROIZVODNJA RASADA U PLASTENICIMA

Rasad se u p r o s t o r u zatienom plastikom moe s usp e h o m proizvesti. Meutim, v r e m e proizvodnje zavisi od kli
m a t s k i h uslova regiona, oblika plastenika, odnosno mogu
nosti zagrevanja.
U plastenicima (bez obzira na vrstu i veliinu) bez gre
janja u kontinentalnim uslovima mogua je proizvodnja sre
dnje ranog i kasnog rasada. To znai da se setva obavlja kra
jem m a r t a i poetkom aprila, k a d a prestaje opasnost od ja
ih mrazeva. Pri zagrevanju u plasteniku se s uspehom moe
proizvesti i rani rasad. U naim junim regionima rasad se
moe proizvesti u plastenicima bez dopunskog zagrevanja.
Bez obzira na vreme, proizvodnja r a s a d a u plastenicima je
rentabilna a radovi znatno olakani u odnosu na proizvodnju
u lejama. U visokim tunelima i plastenicima veliki deo rado
va se mehanizuje i na taj n a i n se smanjuje u t r o a k ljud
skog rada.

injenica, biljci u fazi rasada treba obezbedi ti o p t i m a l n e agroekoloke uslove.

Kvalilet zemljinog s u p s t r a t a u proizvodnji rasada od
posebnog je znaaja jer uslovljava brzinu i ujednaenost ni
canja, a zatim i celokupan rast i razvoj. Na leim zemljiti
ma, o d n o s n o zemljinim smeama, biljke sporo niu i veoma
dugo se zadravaju u fazi uspravnih klicinih listia, t j . u po
etnoj fazi nicanja. Ovakav poloaj klicinih listia utie na
intenzitet asimilacije, pa p r e m a t o m e i na dalji p o r a s t biljke.
Pri proizvodnji rasada zemljite u plasteniku se oboga
uje sa 23 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na nr uz 10
20 g NPK ubriva (15:15:15) na m 2 . Ovako p o u b r e n o ze
mljite se d o b r o obradi (rotofrezorn) i istretira terabolom
(50 g/m 2 ) i volalonorn (10 g/m 2 ) radi zatite od bolesti i
tetoina. U plastenike slabijeg kvaliteta zemljita unosi se
smea sastavljena od zgorelog stajnjaka ili komposta, zemlje
i treseta u odnosu 3:2:1 u sloju debljine 2025 cm. Zemljina
smea m o r a biti istretirana insekticidom i fungicidom (ili se
to ini u s a m o m plasteniku). Bez obzira na to koje se sred
stvo koristi, n e o p h o d n o je pridravati se uputstva o vremenu
koje treba da p r o t e k n e od m o m e n t a tretiranja do setve.
Za racionalno korienje povrina u tunelima i plasteni
cima treba formirati leje iroke 120 do 200 cm, sa stazom iz
m e u njih irokom 50 do 70 cm. irina leja i njihov broj
zavise od irine tunela (plastenika). Pri t o m e je osnovni prin
cip da se sa staze mogu obavljali svi radovi u samoj leji. U
elji za to veim korienjem povrina u plasteniku, poseb
no u tunelu, veoma esto se prave suvie iroke leje, pa se
zbog toga sa staze ne mogu n e s m e t a n o primenjivati m e r e
nege. Tada se prave due klupe i radnici u veoma nepovolj
n o m poloaju (poluleei) obavljaju n e o p h o d n e radove u leji.

PRIPREMA ZEMLJITA
U proizvodnji rasada polazi se od injenice da se u fazi
r a s a d a odigravaju osnovne p r o m e n e u rastu i razviu. Nai
me, u t o m periodu biljke prolaze prvih pet etapa organogeneze, koje su odluujue za formiranje vegetativnih a poseb
no generativnih organa. Stoga od uslova uspevanja u fazi
r a s a d a zavisi i itava dalja proizvodnja. Kad se p o e od ovih

SETVA
U proizvodnji r a s a d a uvek se koristi seme visokog kva
liteta, to omoguava brzo i ujednaeno nicanje. Radi zatite
useva seme se dezinfikuje nekim od ivinih p r e p a r a t a . Kod
vrsta koje s p o r o niu (paprika) p r e t h o d n o se izaziva bubre
nje i naklijavanje semena. Setvu t r e b a obaviti k a d a je tem-

p e r a t u r a zemljita o p t i m a l n a za da tu vrstu. U plasteniku se

moe proizvesti gust rasad koji se kasnije pikira (za r a n u
proizvodnju). Meutim, najea je proizvodnja srednje ranog
r a s a d a koji se proizvodi bez pikiranja.
Optimalna je setva u redove sa rastojanjem izmeu re
dova 510 cm (zavisno od vrste), to omoguuje r a v n o m e r a n
rast biljke. Setva o m a k e je i dalje najei nain setve iako
su m e r e nege oteane, a i rast biljaka neujednaen. Posle se
tve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta debljine 0,5
2 cm, to zavisi od veliine sernena, pa se zemljite povalja
i zalije.
Pri proizvodnji r a s a d a u plastenicima bez grejanja mo
gu se koristiti d o p u n s k i tuneli postavljeni iznad leja. Na taj
nain se postie t e m p e r a t u r a n e o p h o d n a za nicanje.
NEGA RASADA
Sa pojavom korova na povrini zemljita, a p r e nicanja
povra, zemljite se istretira reglonom, to u znatnoj meri
olakava b o r b u protiv korova.
U periodu nicanja t e m p e r a t u r a se odrava na o k o 25C
ve i time to je provetravanje k r a t k o t r a j n o , i to o k o pod
neva. Posle nicanja pa do formiranja prvog pravog lista tem
p e r a t u r a se smanjuje intenzivnim provetravanjem t o k o m i
tavog dana. U ovom p e r i o d u t r e b a teiti da se t e m p e r a t u r a
kree oko 18C r a d i spreavanja nepoeljnog izduivanja sta
bla. Osim toga, ovakva t e m p e r a t u r a pogoduje rastu biljke, j e r
se one d o b r o ukorenjuju i formiraju vre stablo. Sa for
m i r a n j e m prvih listova t e m p e r a t u r a se odrava u granicama
o p t i m u m a za vrstu. Plastenik se svakodnevno provelrava ra
di regulisanja t e m p e r a t u r e i relativne vlanosti vazduha, k a o
i radi izmene gasova, o d n o s n o odravanja povoljne koncen
tracije CO>. Bez provetravanja u plastenicima se smanjuje
koncentracija C O 2 , to utie i na smanjenje intenziteta foto
sinteze.
U plasteniku se moe proizvesti pikirani rasad. Rasad
se pikira n e p o s r e d n o u leju ili u saksije (obine, plastine,
difi, presovane). Posle pikiranja t e m p e r a t u r u u plasteniku

treba sniziti (provetravanjem) k a k o bi se smanjio intenzitet

transpiracije i omoguio bri dalji rast biljaka.
U fazi dva razvijena lista treba obaviti prvo prihranji
vanje rasada 0,2%-tnim rastvorom vuksala, fertigala ili dru
gog komplesnog ubriva. Ako se r a s a d neto sporije razvija,
prihranjivanje se ponavlja i u fazi etiri razvijena lista. Po
red toga r a s a d se moe p r i h r a n i t i 12 p u t a sa 10 g NPK ub
riva (rastvor) po k v a d r a t n o m m e t r u .
Prihranjivanje rasada pri proizvodnji u plastenicima
ima poseban znaaj. Naime, u ovakvoj proizvodnji biljka
raste u izinenjenim ekolokim uslovima, za koje je karakteri
stino izrazito kolebanje t e m p e r a t u r e i relativne vlanosti to
k o m d a n a i noi. U fazi rasada biljka usvaja z n a t n e koliine
azota fosfora i kalij urna, posebno u fazi dva i etiri prava lis
ta. P r e m a tome, s obzirom na specifine ekoloke uslove i
p o t r e b e biljke, blagovremenim i pravilnim prihranjivanjem
m i k r o e l e m e n t i m a i m a k r o e l e m e n t i m a moe se u znatnoj me
ri uticati na celokupan rast biljaka.
U toku proizvodnje r a s a d a vlaga u zemljitu odrava
se redovnim zalivanjem. U zavisnosti od slanja useva i tem
p e r a t u r n i h uslova, zalivanja se izvode svakih 35 d a n a sa
510 1 vode na m 2 . Meutim, broj zalivanja i koliina vode
zavise i od stanja useva, pre svega od razvijenosti korenovog
sistema. Poto je cilj proizvodnja rasada sa d o b r o razvijenim
bonim koreniima, to se racli forsiranja njihovog obrazo
vanja, p r e m a slanju useva, zaliva rede i sa m a n j o m kolii
n o m vode. Pored regulisanja koliine vode, za bolje obrazo
vanje b o n i h korenia od' posebnog je znaaja prihranjiva
nje vuksalom. Naa ispitivanja su pokazala da se p r i prihra
njivanju vuksalom snano razvijaju korenov vrat i boni delovi korena, to je preduslov za d o b r o ukorenjavanje prili
k o m rasaivanja.
Specifini t e m p e r a t u r n i uslovi i visoka relativna vla
nost vazduha pogoduju irenju oboljenja, pre svega masovnijoj pojavi poleganja rasada. Radi preventivne zatite, poev od faze nicanja, svakih 510 dana vri se p r s k a n j e fungicidom (cineb 0,5% ili ditan M-14 0,2%), a p r i pojavi obo
ljenja i svakih 34 dana. Pored prskanja, zaraene biljke tre
ba o d m a h odstranjivati iz plastenika.

Osam do deset d a n a p r e d sadnju poinje period kalje

nja r a s a d a . Pri t o m e se plastenik intenzivno provetrava to
k o m d a n a i noi uz smanjenje pa ak i prekid zalivanja. To
znai da se tei da se biljke to bolje priviknu na uslove spolj
ne sredine, bez ega n e m a ni d o b r o g ukorenjavanja. U pe
riodu kaljenja biljke se m o g u p r i h r a n i t i 0,5/o-tnim rastvo
r o m K2SO4. Ovo prihranjivanje i m a za cilj da povea otpor
nost na niske t e m p e r a t u r e i stoga je znaajno da se izvodi
p r e d kraj aprila, jer je to i v r e m e k a d a se u naim uslovima
javljaju niske t e m p e r a t u r e . Pozitivan uticaj ovakvog prihra
njivanja prikazan je u r a d o v i m a
istraivaa u Maarskoj
( H a r a s t i, 1970), a potvren je u naim etverogodinjim
proizvodnim rezultatima. P r e m a naim rezultatima, na pri
m e r , ovako p r i h r a n j e n a p a p r i k a mogla je da bez oteenja
podnese mrazeve od 2C. Inae, ovim r a s t v o r o m se prihranjuje i rasad kad je zbog nedovoljne kontrole uslova uspevanja dolo do neeljenog izduivanja stabla. To prihranjivanje
i m a znaaja i za rast korenovog sistema, p r e svega zbog pri
sustva kalijuma.
Ako se primenjuju sve redovne m e r e nege, r a s a d proiz
veden p o d plastinom folijom ima sve karakteristike kvali
tetnog r a s a d a : vrsto, zbijeno stablo, 610 listova, d o b r o raz
vijen boni korenov sistem.

PROIZVODNJA

PARADAJZA

PROIZVODNJA PARADAJZA U STAKLENICIMA

Meu p o v r t a r s k i m k u l t u r a m a koje se gaje u staklenici
ma paradajz ima najvanije m e s t o . U n a o j zemlji ova kul
t u r a zauzima priblino polovinu u k u p n i h staklenikih po
vrina.
Podeavanje

vremena

proizvodnje

Proizvodni i finansijski rezultat u staklenikoj proizvo

dnji p a r a d a j z a b i t n o zavise od rokova setve i prispevanja pro
dukcije. Vreme proizvodnje podeava se u odnosu na uticaj
sledeih faktora:
k l i m a t s k i uslovi regiona
tranja paradajza na u n u t r a n j e m i spoljnom tritu
sezonske cene p a r a d a j z a
trokovi grejanja staklenika
Izrazite razlike u oblanosti i osunavanju, u p o r e d o sa
razlikama u t o p l o t n o m reimu, predstavljaju b i t n u osobenost po kojoj se nai p r i m o r s k i rejoni i juni krajevi Make
donije izdvajaju k a o p o d r u j a sa izuzetno p o g o d n i m klimat
skim uslovima za r a n u zimsku i zimsko-prolenu proizvodnju.
Svetlost k a o vegetacioni faktor p r i gajenju paradajza u
staklenicima u t o k u zime jedino u n a i m p r i m o r s k i m oblas
t i m a nije ograniavajui faktor, m a d a u p e r i o d u n o v e m b a r
d e c e m b a r i na ovom p o d r u j u n e m a dovoljno svetlosti za

n o r m a l n e vegetacione procese osetljivih kultura kao to je

paradajz.
U ostalim p o d r u j i m a nae zemlje z n a t n a oblanost i
nedovoljno trajanje sunevog sjaja u toku pozne jeseni i ra
ne zime, u m a n j e m ili veem stepenu, ometaju razvoj i plodonoenje paradajza, to svakako treba imati u vidu prili
k o m podeavanja v r e m e n a proizvodnje.
Intenzivnija tranja sveeg paradajza u nas poinje kra
j e m zime i s prolea. Razlog t o m e su navike stanovnitva da
zimi troi konzervisano povre (jer je jevtinije). S p o r a s t o m
s t a n d a r d a svakako e se men jati i ova navika.
Potranja paradajza na tritima severne Evrope dosta
je ujednaena u toku zimskog perioda te se postiu srazmerno povoljne cene.
Razlike u ceni zimskog i prolenog paradajza iz stakle
nika, na n a e m tritu, nisu dovoljno visoke, to ide u prilog
neto kasnijoj proizvodnji koja se ostvaruje uz manje tro
kove.
U s t r u k t u r i trokova, grejanje zauzima visoko mesto
(3540%) i bitno utie na rentabilnost proizvodnje. Zbog
toga r a n u zimsku proizvodnju paradajza treba forsirali u
regionima s toplijom zimom (Primorje i juna Makedonija,)
i tamo gde se mogu koristiti jevtini ili besplatni izvori top
lotne energije p r i r o d n o g (geotermalne vode i zemni gas) ili
industrijskog porekla (termoelektrane, o t p a d n e tople vode i
gasovi).
Tipovi proizvodnje. S o b z i r o m na vreme setve i stasavanja produkcije, u n a e m podneblju se mogu zasnivati sledei
tipovi staklenike proizvodnje paradajza:
zimska (rana) proizvodnja i
zimsko-prolena (srednje rana) proizvodnja
Zimska proizvodnja se p r o g r a m i r a tako da glavni peri
od plodonoenja
traje od decembra do
maja. Preporu
uje se za toplije i sunanije regione i za staklenike u koji
ma se za grejanje koriste geotermalne vode ili jevtina otpad
na t o p l o t a iz industrije.
je

U zimsko-prolenoj proizvodnji preteni deo produkci

( 6 0 7 0 % ) ostvaruje se u maju i junu. Iz ove proizvod-

nje postiu se visoki prinosi i odlian kvalitet plodova, j e r

r a n e faze razvoja biljaka teku u z n a t n o povoljnijim uslovima.
Fizioloki mlade biljke su snanije, m a n j e podlone bolesti
ma i intenzivnije reaguju na agrotehnike mere.
U zimskoj i zimsko-prolenoj proizvodnji paradajz je
glavna k u l t u r a u stakleniku. Meutim, ova k u l t u r a moe se
gajiti i k a o p r e t h o d n i , odnosno n a k n a d n i usev u staklenici
m a . Na taj nain m o g u postojati:
jesenja proizvodnja i
prolena proizvodnja
Ove dve proizvodnje obino imaju d o p u n s k i k a r a k t e r i
zasnivaju se u manjem obimu. U prvom sluaju preteni deo
prinosa ostvaruje se od novembra do j a n u a r a , a u d r u g o m
od m a j a do jula.
Sorte. Proizvodni i finansijski u s p e h u ovoj, po mnogo
emu specifinoj proizvodnji b i t n o zavise od dobrog izbora
sorte. M e u m n o g i m iniocima koji utiu na taj izbor p o s e b n o
su znaajni sve rafiniraniji zahtevi trita u pogledu osobina
ploda, i specifini uslovi vansezonske proizvodnje, n a r o i t o
n e d o s t a t a k svetlosti u periodu n o v e m b a r j a n u a r .
Osobine sorte, kao to su ranostasnost, sposobnost op
lodnje i zametanja plodova u klimatski nepogodnom periodu
godine, dugo trajanje plodonoenja, visoka rodnost, kvalitet
plodova, o t p o r n o s t p r e m a bolestima i druge, veoma su zna
ajne za odreivanje poetka i trajanja proizvodnje u stakle
niku.
Iskustvo pokazuje da potroai vie obraaju panju
na kvalitet plodova. Trae se okrugli, glatki, j a r k o obojeni
plodovi, ujednaene k r u p n o e . U evropskim zemljama sa du
gom tradicijom u staklenikoj proizvodnji paradajza, posto
ji izrazita orijentacija na sorte iji plodovi imaju 23 sem e n e loe i prosenu teinu 5090 g. Najee imaju duge,
pravilne cvetne granice, plodove ujednaene veliine i viso
ku r o d n o s t . Sada postoji duga lista takvih sorta i Fi h i b r i d a
(tip m o n e y m a k e r ) .
Meu iniocima koji utiu na formiranje prinosa, koli
ina z a m e t n u t i h plodova ima prvorazredni znaaj. Odnos iz
m e u b r o j a n o r m a l n o z a m e t n u t i h plodova i b r o j a cvelnih

pupoljaka utoliko je nii ukoliko su uslovi vegetacije nepovoljniji. Na lou oplodnju i zametanje paradajza u stakleni
cima, kao to je poznato, utiu mnogi faktori, a naroito ne
d o s t a t a k svetlosti, neizbalansirana ishrana i loe zdravstve
no stanje (npr. virusna oboljenja) i dr.
Manje je, m e u t i m , p o z n a t o da sposobnost zametanja
plodova ima genetsku osnovu, t o znai da u t o m pogledu
postoje razlike m e u s o r t a m a . Uopte irzev, sorte sa krupni
j i m plodovima imaju slabije zametanje.
Za stakleniki uzgoj najpogodnije su sorte k o m p a k t n o g
rasta, s p r i b r a n i m h a b i t u s o m , k r a t k i m listovima i skraenim
internodijama. To omoguuje bolju cirkulaciju vazuha u
usevu i veu gustinu biljaka. S o r t e bujnog r a s t a su nepogod
ne j e r u uslovima poremeene ravnotee izmeu svetlosti i
t e m p e r a t u r e u zimskim mesecima, i obilne ishrane azotom,
dolazi do zaguenja useva i slabog zametanja. Ako se gaje
bujne sorte, gustina m o r a biti manja.
Veoma je vano da se odabiraju staklenike sorte sa
intenzivnom fotosintezom, o d n o s n o visokim sadrajem hlorofila, to im omoguuje da d o b r o podnose nepovoljne svetlosne uslove i to se ispoljava u boljem vegetativnom rastu i
zametanju plodova.
U staklenikoj proizvodnji, bolesti paradajza esto na
nose velike tete. Uopte uzev, ove bolesti se teko kontroliu
hemijskim i drugim m e r a m a zatite. Zbog toga se ine izuze
tni n a p o r i da se stvore rezistentne sorte, m a d a u postojeem
s o r t i m e n t u ve postoje hibridi o t p o r n i na j e d n u ili vie bole
sti. Nesumnjivo je da b u d u n o s t p r i p a d a iskljuivo s o r t a m a
koje poseduju viestruku o t p o r n o s t p r e m a bolestima.
Azis (Azes) je hibrid d o s t a snanog rasta, ali s relativno
rehavim listovima. Plodne granice su p r o s t e ili slabo raz
granate, a plodovi glatki, srednje krupni, p r e zrenja u m e r e n o
i r a v n o m e m o zeleni, sa dva, r e t k o sa tri semena gnezda i de
belim, vodenastim p e r i k a r p o m . Ranostasan, visokoprinosan,
o t p o r a n na Cladosporium. Pogodan za zimsku, zimsko-prole
nu i prolenu proizvodnju.
Ekstaz (Extase) je hibrid koji je po izgledu biljke i oso
b i n a m a ploda nalik na azis. Vrlo r a n i prinosan, o t p o r a n na
Cladosporium, pogodan za zimsku i prolenu proizvodnju.

Rivermun (Revermun) je r a n o s t a s a n i visokoroan hibrid. Plodovi su krupni, sa t r i i vie semenih gnezda, esto
nepravilni i sa izraenom zelenom zonom oko aice. Pogodan
za jesenju i prolenu proizvodnju; o t p o r a n na Cladosporium.
E u r o k r o s BB ( E u r o k r o s BB) je hibrid visokog rasta, s
neto duim i n t e r n o d i j a m a i rehavim habitusom. Plodovi su
p r e zrenja svetlozeleni i m a l o deformisani, odlinog ukusa.
R a n o s t a s a n i p r i n o s a n hibrid, o t p o r a n na Cladosporium, po
godan za jesenju i prolenu proizvodnju.
Bjuti (Beauty), hibrid sa neto duim i n t e r n o d i j a m a i
listovima, usled ega ima m a n j e k o m p a k t a n h a b i t u s . Plodovi
su p r e zrenja u m e r e n o zeleni, bez zelene kragne, nalik na ekstaz. Biljke su o t p o r n e na Cladosporium i vrlo r o d n e .
Monidor (Moneydor) je n o r m a l n a sorta izvedena od ve
o m a poznate staklenike sorte m o n i m e j k e r i odlikuje se ra
nijim stasavanjem, boljim izgledom i u k u s o m plodova i ne
to veim prinosom.
Miltikros A 12 odlikuje se m e s n a t i m , vrstim, k r u p n i m
plodovima sa 34 semene k o m o r e , i slabo izraenom zele
n o m k r a g n o m oko aice. Pogodan za k a s n u (prolenu) pro
izvodnju; o t p o r a n na Cladosporium, Verticillium i F u s a r i u m .
Osim s p o m e n u t i h u manjoj m e r i gaje se i drugi stakleniki hibridi (Exqise, Nemacross, Moncfadex, S u p r e m a , Lucky
i dr.), a u novije vreme semenarske kue iz zapadne Evrope
n u d e nove hibride, m e u kojima se zasad istiu Virase, Sona
to i drugi.
N a a i i n o s t r a n a ispitivanja pokazuju da su h o l a n d s k e
staklenike sorte zasad najpogodnije za zimsku proizvodnju
paradajza. Odlikuju se visokom rodnou, a neke i r a n i m
stasavanjem. Meu najranije spadaju ekstaz, azis, r i v e r m u n
i druge (v. t a b . 11).
U staklenicima treba gajiti iskljuivo F ( hibride. Ve
sada ih ima mnogo, komercijalizovanih i u fazi eksperimena
ta, a bie ih sve vie. Time i pitanje izbora postaje sve slo
enije.
( U naelu, t r e b a se odluiti za one hibride koji se odliku
ju visokom rodnou, r a n i m stasavanjem, d o b r i m zameta
n j e m plodova, krupnijim plodovima i otpornou p r e m a bo
lestima.

Tab. 11.

Proscni prinosi najpoznatijih staklenikih sorti paradajza

(Murtazov i drugi, 1975)

ZIMSKA PROIZVODNJA
Gajenje

rasada

Odgajanje dobrog i zdravog r a s a d a za zimsku proizvod

nju paradajza je izuzetno znaajan agrotehniki zadatak zbog
toga to se to ini t o k o m avgusta i s e p t e m b r a k a d a su u
n a e m podneblju dnevne t e m p e r a t u r e iznad a relativna vla
nost vazduha ispod o p t i m a l n i h p o t r e b a mladih biljaka. Osim
toga, ovaj period se p o d u d a r a s v r e m e n o m k a d a u polju ve
getiraju usevi paradajza, paprike, k r o m p i r a i duvana, sa ko
jih se na r a s a d m o g u da prenesu opasne bolesti i tetoine.
Na osnovu dugogodinjeg iskustva i istraivanja u Bu
garskoj su izveli zakljuak da je najbolje a k o se r a s a d od
gaja u d o b r o provetravanim i zasenjenim staklenicima. Na
taj nain se m l a d e biljke mogu u s p e n o zatititi od izrazitih
kolebanja t e m p e r a t u r e , od kie i zaraze. Istovremeno, biljke
se a d a p t i r a j u na staklenike uslove i bolje podnose rasaiva
nje na s t a l n o m m e s t u .
Seme. Za setvu se upotrebljava s a m o dezinfikovano se
m e . Dezinfekcija se obavlja p o t a p a n j e m semena u r a s t v o r or
ganskih ivinih p r e p a r a t a . Ako se koristi p r e p a r a t germizan,
seme se dri u 0,25%-tnom r a s t v o r u o k o 1 as. Posle toga se

ispere, prosui i p o t a p a u 0,2%-tni rastvor kalijum-permanganata u trajanju od 30 m i n u t a , a zatim se d o b r o ispere u te

kuoj vodi. N e p o s r e d n o p r e d setvu seme se zaprai prepara
t o m TMTD (78 g r a m a na 1 kg semena). Za dezinfekciju se
m e n a m o g u se u p o t r e b i t i i drugi p r e p a r a t i . Pri t o m e je veoma
vano pridravati se u p u t s t v a za primenu, k a k o ne bi dolo
do oteenja semena.
Za 1 ha staklenikog useva paradajza p o t r e b n o je 2 0 0
250 g semena, kojim se zaseje povriia od 70 do 80 m 2 leja.
Vreme i nain setve. Setva se obavlja e t a p n o izmeu 15.
avgusta i 1. septembra.
Od blagovremeno pripremljene i dezinf i kovane zemlji
ne smee naprave se u stakleniku leje iroke 100 cm, na razastrtoj plastinoj foliji, koja titi r a s a d od bolesti i tetoi
na iz zemlje. Sloj ubrevite smee u lejama t r e b a da b u d e
deblji (68 cm). Na povrinu leje utisnu se plitke brazdice
p o m o u daske m a r k e r a , na r a z m a k u 45 cm. S e m e n k e se
stavljaju u brazdicu na r a z m a k u 1,52 cm. Seme se pokrije
slojem ubrevite smee debelim 1,52 cm, pa se to lako uta
ba d a s k o m i d o b r o zalije.
Umesto u brazdice, setva se moe obaviti i o m a k e na
ravnoj povrini. Pre setve leja se obilno zalije, zatim se seme
pokrije u b r e v i t o m smeom i ponovo zalije. Jo bolje je da
se u p o t r e b e specijalne r u n e sejalice.
Zasejane leje iziskuju briljivo negovanje. Radi obezbeenja o p t i m a l n e vlanosti za klijanje i nicanje leje se mogu
pokrivati natron-papirom, p l a s t i n o m folijom ili istim asu
r a m a . Meutim, ova m e r a nije obavezna ukoliko se redovnim
navodnjavanjem odrava p o t r e b n a vlanost s u p s t r a t a .
Umesto u lejama, sejanci paradajza mogu se u s p e n o odgajiti i u s t a n d a r d n i m staklenikim sanduiima ( 6 0 x 4 0 x 6 cm).
Sanduii se n a p u n e zemljinom smeom, koja se m a l o
natisne daskom, a zatim obavi setva u brazdice koje se pret
h o d n o utisnu d a s k o m m a r k e r o m . Seme se pokrije istom
zemljinom smeom kojom je ispunjeno sandue, u sloju od
1,5 cm. Osim u redove, setva se m o e obaviti i omake, p r i
e m u se pazi da seme b u d e r a v n o m e m o r a s p o r e e n o . Ovaj na
in proizvodnje sejanaca naroito je pogodan k a d a su u pita
n j u manje koliine rasada.

U novije vreme se u m n o g i m zemljama setva obavlja

d i r e k t n o u male kocke od presovanog s u p s t r a t a . Za tu svrhu
upotrebljavaju se naroite maine koje istovremeno prave presovane kockice i zasejavaju ih. Treba oekivati da e, upore
do s razvojem nae staklenike proizvodnje, ovaj m e t o d pro
izvodnje r a s a d a biti sve vie zastupljen i u naoj zemlji, pogo
tovu t a m o gde su izgraeni ili se grade veliki stakleniki kom
pleksi.
Do nicainja semena u stakleniku t r e b a odravati tempe
r a t u r u 2225 C. Kad nikne priblino polovina posejanih semenki, t e m p e r a t u r u u toku d a n a t r e b a sniziti na oko 20, ako
je dan sunan, a ako je oblano, onda na 1618. Tempera
tura u toku noi treba da b u d e 1416. Sniene tempera I m e
odravaju se oko nedelju dana, a zatim se ponovo poviavaju.
Tako se dobiju skladnije razvijene biljke. U daljem razvoju
sejanaca t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku zavisi od jaine
sunevog zraenja. Po s u n a n o m v r e m e n u t e m p e r a t u r a t r e b a
da se odrava izmeu 22 i 26, po o b l a n o m 1822, a nou
o k o 16.
Pikiranje. Sejanci se pikiraju k a d p o n u da razvijaju
2. stalni listi. U toj fazi lako mogu da se uoe i odbace bes
plodne jedinke, t j . o n e biljice koje istovremeno obrazuju dva
stalna listia. U n e k i h sorti moe b i t i i do 30% takvih bi
ljaka.
Neki a u t o r i preporuuju pikiranje u fazi kotiledonih lis
tia, ali takva p r a k s a kod nas nije za p r e p o r u k u poto su u
to v r e m e t e m p e r a t u r e jo visoke i suvie mlade biljice teko
se primaju, pa mnoge uginu.
Sejanci se pikiraju u plastine saksije p r e n i k a 10 em,
ili u presovane kocke iste veliine.
Plastine saksije su vrlo p r a k t i n e . One su lake i trajne,
lako se njima manipulie a zemlja se ne lepi za njihove zido
ve. U njima se moe odgajiti kvalitetan i d o b r o oiljen rasad.
U zemljama sa razvijenom staklenikom proizvodnjom
r a s a d paradajza se preteno gaji u p r e s o v a n i m kockama, na
pravljenim od prikladne smee treseta, organskih materija,
peska i m i n e r a l n i h ubriva. Proizvodnja ovih smea i m a ka
r a k t e r industrijske proizvodnje, kao to je u n a s n p r . proiz
vodnja graevinskog materijala. Odgajivai nabavljaju ove

smee i od njih izrauju presovane kocke razliitih veliina

p o m o u specijalnih maina velikog radnog uinka.
Veoma je vaan sastav smee koja treba p o t p u n o da
obezbedi p o t r e b e biljke, kako u pogledu vazduha i vode, tako
i potrebe za hranljivim e l e m e n t i m a (makro i mikroelementi).
Pri t o m e smea ne srne biti zaraena bolestima, tetoinama i
korovima.
Smea treba da b u d e takvog sastava da se dobiju pre
sovane kocke s d o b r o m kohezijom, tako da se prilikom ma
nipulacije ne raspadaju. Kocke treba da imaju odgovarajue
udubljenje u koje se pikira mlada biljica, ili da se u njega
smesti mala kockica s biljkom. Najzad, kocka ne srne imati
uglaane sirane, to bi spreavalo prorastanje bonih ila
kroz njene zidove.
P r i m e n a presovanih kocki u proizvodnji r a s a d a veoma
je perspektivna j e r omoguuje visok stepen mehanizacije ne
samo u proizvodnji r a s a d a nego i u sadnji. Ova tehnika se
sve vie iri u elom svetu, pa t r e b a oekivati da e je i nai
odgajivai prihvatiti.
iroku p r i m e n u imaju i c e l u l o z n o - t r e s e t n e sak
sije, u nas poznate kao difi (Jiffy). One se proizvode indus
trijski u razliitim veliinama i oblicima. Prave se od speci
j a l n o o b r a e n e smee treseta (75%) bogatog h u m u s o m , celu
loze (22%) i lako rastvorljivih mineralnih ubriva.
Pred pikiranje ove saksije se n a p u n e izabranim supstra
t o m i zaliju da se d o b r o ovlae i s u p s t r a t i sama saksija. Ovlaene zidove saksije lako probijaju korenove ile. Rasadnice
odgajene u njima sade se zajedno sa saksijom, koja se u ze
mlji p o s t e p e n o r a s p a d n e .
Celulozno-tresetne saksije, m a d a su veoma p r a k t i n e ,
imaju i neke nedostatke. Tako, a k o su nedovoljno vlane, gu
be hranljivu vrednost, a k o r e n je se teko probija kroz njiho
ve zidove. Primeeno je, isto tako, da je rasad u njima vie
podloan gljivinim oboljenjima u uslovima prevelike vlage
i viih temperatura.
Pikiranje treba obavljati u j u t a r n j i m ili veernjim aso
vima. Oko usaene biljice treba d o b r o natisnuti zemljinu
smeu, p r i emu se pazi da se ne povredi slabaoce. Posle pikiranja biljica se zalije i time se uspostavi vrst d o d i r bilj
ke i zemljinog s u p s t r a t a .

Saksije ili kocke s pikiranim r a s a d o m poredaju se na

podu staklenika, na plastinoj foliji koja izoluje biljke od
mogue zaraze bolestima i t e t o i n a m a iz zemlje. Izmeu ni
zova saksija ostavljaju se staze iroke 5060 cm. Za proiz
vodnju r a s a d a n e o p h o d n o je 810"/o u k u p n e staklenike po
vrine.
Rasad se dalje briljivo nadgleda i neguje, redovno zaliva i preventivno p r s k a radi suzbijanja bolesti i tetoina. Po
s u n a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se odrava oko 25C, po obla
n o m 1820, a n o u 45 nia od dnevne.
Veoma je vano da se odrava o p t i m a l n a vlanost sup
strata. S u p s t r a t kojim su napunjene saksije ili od kojeg su
napravljene presovane kocke, poto se sastoji od treseta, zgo
relog stajnjaka i peska, ima p o r o z n u s t r u k t u r u te se lako
ocedi i prosui. Sem toga, u to v r e m e (avgust septembar)
visoke t e m p e r a t u r e na povrini saksija i narueni vodni bilans u biljkama mogu izazvati nekrozu tkiva na prizemnom
delu stabla, usled ega biljke kasnije uginu. Zbog svega toga
biljke treba zahvati gotovo svakodnevno.
Pravilno sastavljena smea od koje se izrauju presova
ne kocke, ili kojima se p u n e plastine saksije, sadri dovoljnu
koliinu m a k r o i mikroelemenala, to obezbeuje odlian ra
zvoj r a s a d a bez dopunskog prihranjivanja.
Rasad je stasao za rasaivanje kad m l a d e biljke razviju 5.
ili 6. list. To obino biva 4550 d a n a posle setve.
Priprema

staklenika

Obrada zemljita. Obrada i p r i p r e m a zemljita zavisi od

njegovih osobina, sistema ubrenja, p r e t h o d n e kulture, nai
na dezinfekcije i dr. Veoma je vano da zemljite b u d e dob
ro o b r a e n o , na d u b i n u 2530 cm. Za osnovnu i povrinsku
o b r a d u koriste se odgovarajua o r u a i t r a k t o r i .
U novopodignutim staklenicima p r i p r e m a zemljita obi
no se svodi na obilnije ubrenje o r g a n s k i m i mineralnim ubrivima, i na neto dublje oranje (do 40 cm). Dublje oranje
od uobiajenog primenjuje se periodino, j e r korenov sistem
paradajza prodire dosta duboko. Istovremeno, s ovom dub
ljom o b r a d o m i ubriva se u n o s e na veu dubinu.

U sluajevima kada je zemljite u stakleniku teko, s ve

likom koliinom gline, oranje t r e b a obaviti plugom koji pre
vre zemljite, uz odgovarajue melioralivnc mere, kao to je
zaoravanje poluzgorelog stajnjaka, treseta, strugotine od amovine, hidratisanog krea ili mlevenog krenjaka. Ovakva
zemljita se o b r a u j u na veu dubinu, 3040 cm. Zaslanjeno
zemljite se ore plie, da se ne iznose soli na povrinu. Laka,
p r o p u s n a zemljita oru se d u b o k o , ali bez prevrtanja ornikog
sloja. Posle osnovne o b r a d e zemljite se obrauje frez-main o m . Ako se za ubrenje koristi zgoreli stajnjak, treba ga ras
turiti posle osnovne o b r a d e i frezovanjem izmeati u povr
inskom sloju.
Za usev paradajza zemljite u stakleniku treba da je
slabo kiselo ili n e u t r a l n o (pH = 6,57,0). Ako je j a k o kiselo,
vri se kalcifikacija mlevenim kren jakom.
Dezinfekcija. Dezinfekcija staklenika za r a n u zimsku pro
izvodnju paradajza obavlja se j o u j u l u ili avgustu. Ova m e r a
se izvodi posle osnovne o b r a d e i zaoravanja stajskog ubriva.
Veoma je vano da u zemljitu pre sadnje n e m a o s t a t a k a pre
p a r a t a za dezinfekciju, j e r njihovo n a k n a d n o deiovanje mo
e da izazove poremeaje u metabolizmu biljaka. Zbog toga
ovaj posao treba da se zavri b a r 20 dana pre rasaivanja.
Posle dezinfekcije zemljite se obrauje r o t o v a t o r o m ili
d r u g o m slinom mainom, radi poboljanja njegovih fizikih
osobina. Sem toga, f rezo van jem se vri meanje ubriva sa
zemljom i omoguuje isparavanje zaostalih fumiganata.
Sredstva i m e t o d e dezinfekcije zemljita i staklenika
opisani su u p o s e b n o m odeljku.
ubrenje. Zemljite za gajenje paradajza u staklenicima
m o r a biti d o b r e s t r u k t u r e , izvanredno plodno i bogato lako
d o s t u p n i m hranljivim elementima.
Visoke doze azota uz male koliine fosfora i kalij uma
deluju depresivno, a povoljan odnos azota i kalijuma podstie ranije stasavanje plodova. Utvreno je, isto tako, da velika
koliina azota u zemljitu iziskuje i pojaano ubrenje ka
li j u m o m .
U sluaju p r i m e n e visokih doza organskih ubriva, posle
t r e t i r a n j a zemljita vodenom p a r o m , ili ako je predusev bio
krastavac, t r e b a izbegavati unoenje mineralnog azotnog u
briva u prvo vreme posle rasaivanja. P r e k o m e r n o ubrenje

azotom podstie vegetativni porast, usporava formiranje i

zrenje plodova, pojaava osetljivost biljaka p r e m a bolestima,
podstie pojavu zelene kragne oko peteljke ploda i zelenih
pega na plodovima. Viak azota, isto tako, pogoduje jaem ispoljavanju virusnih oboljenja. P r e k o m e r n o prisustvo azota
izaziva j a k o povijanje vrnih listova nadole, to ima za posledicu zakanjenje u plodonoenju.
S m a t r a se, inae, da je za p r i m e n u u staklenicima naj
pogodnija n i t r a t n a forma azota, n a r o i t o u z i m s k o m periodu,
k a d a je usled n e d o s t a t k a svetlosti slaba fotosinteza. ubriva
s a m o n i j a n o m i a m i d n o m f o r m o m azota daju dobre rezul
tate a k o se primenjuju u vreme k a d a postoje optimalni uslo
vi za vegetaciju paradajza. Amidna ubriva (ureja) primenju
ju se oprezno i u manjim dozama.
Fosfor povoljno utie na zametanje i veliinu cvasti.
Slabo usvajanje fosfora moe biti posledica niske temperatu
re zemljita. Utvreno je, na p r i m e r , da p r i t e m p e r a t u r i 14C
biljke usvajaju fosfor dvostruko vie nego pri 12, a na 16
dvostruko vie nego na 14". Vidi se da je, osim pravilnog ub
renja fosforom, veoma vano da se t e m p e r a t u r a zemljita
odrava b a r na 15. Znaci n e d o s t a t k a fosfora su ljubiasta
ncrvatura listova, bledouti cvetovi, sitni plodovi.
Potrebe biljaka za kalij u m o m naroito su velike u us
lovima nedovoljne osvetljenosti. Kalijum na izvestan nain
kompenzuje oskudicu svetlosti. Biljke d o b i o obezbeene ovim
elementom su snanog rasta, dobrog zdravlja, s vrstim, ravn o m e r n o sazrelim i u k u s n i m plodovima. N e d o s t a t a k kaliju
ma poznaje se po hlorotinim listovima, naroito na njiho
vom obodu; kasnije se pojave m r k e n e k r o t i n e pege.
Paradajz je veoma osetljiv na hlor, naroito p r i oskudi
ci svetlosti, te zbog toga t r e b a izbegavati p r i m e n u hlornih
kalijumovih ubriva.
Veoma je vana i snabdevenost staklenikog zemljita
magnezij u m o m . Nedostatak ovog elementa izaziva poremeaj
rastenja, opadanje kvaliteta plodova i poveanu osetljivost
p r e m a botritisu. Zbog toga se p r e p o r u u j e unoenje 300
400 kg/ha magnezij umovog sulfata.
Za ubrenje se koriste o r g a n s k a i m i n e r a l n a ubriva.
Organsko ubrivo, uglavnom poluzgoreli stajnjak, unosi se
u koliini oko 100 t/ha. U novopodignuti staklenik unosi se

vie stajnjaka 150 do 200 tona po ha, zavisno od osobina

zemljita. Ako je u istom stakleniku p r e t h o d n i usev bio kra
stavac, organska ubriva se ne unose, jer razloena slama i
unesena m i n e r a l n a ubriva obezbeuju dovoljne izvore hra
ne. Osim stajnjaka moe se koristiti treset.
Organski materijali (stajnjak, treset i dr.) u znatnoj meri popravljaju fizika i hemijska svojstva zemljita: pobolj
ava se apsorpcija hranijivih elemenata, poveava se pufernost, smanjuje o p a s n o s t od zaslanjivanja, poboljavaju se
zemljina s t r u k t u r a i vodni i vazduni reim.
Sistem ubrenja za k u l t u r u paradajza temelji se na re
zultatima analize koliine hranljivih elemenata u zemljitu, s
jedne strane, i potronje biljaka, s druge. Na osnovu takvih
p o d a t a k a izraunava se u k u p n a
godinja n o r m a hranljivih
elemenata koju treba uneti u zemljite.
Potronja biljaka izraunata je na osnovu koliine hran
ljivih elemenata koju biljke iznesu iz zemlje u toku vegetacije.
To je tzv. izvorna n o r m a ubriva za paradajz u staklenicima.
Ta izvorna n o r m a predstavlja priblinu koliinu hranljivih
elemenata koju biljke iznesu sa 1 ha povrine, uz p r i n o s plo
dova od 100 t / h a . Ona se kree oko ovih vrednosti:
300 kg/ha N
450 kg/ha P 2 0 5
600 kg/ha K 2 0
Predvia se, dakle, odnos N : P 2 0 5 : K 2 0 = 1:1,5:2. Pri izra
unavanju stvarne koliine ubriva koju treba uneti uzima
se u obzir snabdevenost hranljivim elementima, mehaniki
sastav zemljita i ubrenje stajnjakom.
Tab. 12.

Snabdevenost zemljita hranljivim materijama

Stepen
snabdevenosti

Slaba, ispod
Srednja
Dobra
Vrlo dobra
Obilna
Prekomerna
Toksina, iznad

Izvorna n o r m a se primenjuje u sluajevima srednje i

dobre snabdevenosti. Ako je zemljite slabo snabdeveno, nor
ma se udvostruuje. N o r m a se neto poveava i a k o je zemlji
te peskovito. Kad je zemljite vrlo d o b r o snabdeveno, izvor
na n o r m a se svodi na polovinu, ili se ta koliina unosi samo
prihranjivanjem, u m a l i m koliinama.
I z r a u n a t a u k u p n a n o r m a u m a n j u j e se za koliinu hran
ljivih m a t e r i j a koje se u n e s u stajnjakom, pri emu se rau
na da 1 t o n a stajnjaka sadri priblino 46 kg N, 34 kg
P 2 0 5 i 67 kg K 2 0 .
Organska ubriva i preteni deo u k u p n e n o r m e fosfor
nog i kalijumovog ubriva koriste se za osnovno ubrenje i
unose u zemljite pre sadnje, tj. prilikom osnovne obrade.
Za prihranjivanje se ostavlja samo 2 0 % fosfornog i 40% ka
lijumovog ubriva. Veina a u t o r a p r e p o r u u j e da se za os
novno u b r e n j e u p o t r e b i samo 2 0 3 0 % predviene n o r m e
azota, a o s t a t a k u prihranjivanju. Azotna ubriva, po pravilu,
t r e b a da se primenjuju k a d a postoje povoljni uslovi za foto
sintezu.
Pri osnovnom ubrenju, o r g a n s k a i m i n e r a l n a ubriva
treba pretenim delom (oko 80%) zaorati do dubine 25 cm,
a o s t a t a k izmeati u povrinskom sloju.
Rasaivanje
Rani slakleniki usevi paradajza r a s a u j u se izmeu 20.
s e p t e m b r a i 10. oktobra.
Sadnja se obavlja na baukove, ili na ravnu povrinu.
Prvi nain se primenjuje kad je zemljite tee ili vlanije, ili
k a d je nivo p o d z e m n e vode visok. Brazdanje povrine i for
miranje b a n a k a obavlja se n e p o s r e d n o p r e d sadnju.
Za sadnju na ravnoj povrini zemljite se, najpre, na
pogodan nain izmarkira.
Gustina sadnje je bitan elemenat tehnologije proizvod
nje paradajza. Veliina i oblik hranljivog p r o s t o r a znaajno
utiu na p r i n o s i r a n o s t a s n o s t . Utvreno je da prinosi po je
dinici povrine r a s t u s poveanjem gustine (do 1380 cm 2 po
biljci), ali da kvalitet prinosa opada. U r e e m sklopu p r i n o s
po biljci je vei, a plodovi krupniji. Mnogi a u t o r i s m a t r a j u

da je najracionalnija gustina oko 4 biljke po m , s r a z m a k o m

sadnje 8 5 x 3 0 c m .
Konfiguracija vegetacionog p r o s t o r a opredeljuje se pot
r e b o m da se m a k s i m a l n o iskoristi povrina, da se stvore naj
povoljniji uslovi osvetljenosti biljaka i da se izbegne njihovo
s t r a d a n j e od pregrejavanja grejnim telima.

U Bugarskoj se u ovakvim staklenicima primenjuju i

sledea m e u r e d n a rastojanja: 7 0 + 5 5 + 8 0 + 7 0 + 90 + 70 + 80 +
+ 55 + 70. Moe se postaviti i 8 redova na m e u s o b n o m raz
m a k u od 75 cm. U sva tri sluaja izmeu biljaka u r e d u os
tavlja se r a z m a k oko 40 cm. Za male staklenike pogodna e
m a sadnje j e 7 5 x 3 5 cm.
Rasad odgajen u saksijama t r e b a p r e d sadnju obilno za
liti; r a s a d u p r e s o v a n i m k o c k a m a ne t r e b a zahvati neposredno
p r e d sadnju. Nekoliko d a n a p r e sadnje
biljke se oprskaju

Meuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 3,20 m

Racionalan razmetaj biljaka postie se sadnjom u dvor e d n e trake, s r a z m a k o m izmeu t r a k a 85 cm, izmeu redova
u traci 70 cm, i r a s t o j a n j e m biljaka u redu 3540 cm. U sta
klenicima s r a s p o n o m 3,2 m razmetaju se 4 reda, t a k o da
krajnji redovi b u d u udaljeni od stubova nosaa po 40 cm.
Moe se saditi i po emi 40 + 90 + 6 0 + 9 0 + 4 0 cm.
Staklenici s r a s p o n o m 6,40 m omoguuju p r i m e n u raz
novrsnijih ema sadnje. J e d a n od prikladnih naina je sadnja
u 3 dvoredne t r a k e i 2 pojedinana reda, pri emu se izmeu
t r a k a ostavlja r a z m a k od 90 cm, a izmeu redova u traci 60 cm.

Meuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 6,40 m

0,5/o-tnom b o r d o v s k o m orbom. Biljke se sade na d u b i n u oko

15 cm, t j . do prvog lista. Ako je t e m p e r a t u r a zemljita ispod
12C, valja ukljuiti grejanje 23 d a n a ranije da se zemlji
te zagreje. O d m a h posle sadnje svaku biljku t r e b a zaliti, p r i
emu se pazi da se ne okvasi korenov vrat biljke. Zalivanje,
ukoliko to b u d e n e o p h o d n o , valja ponoviti na isti n a i n pos-

le 45 dana, jer se ne srne dopustiti da tek rasaene biljke

pate od sue.
Ne ga useva
O d m a h posle rasaivanja u stakleniku treba stvoriti uslove za b r z o p r i m a n j e biljaka i obrazovanje snanog korenovog sistema, to e m n o g o doprineli da uspenije podnesu ne
povoljne uslove u periodu n o v e m b a r j a n u a r . Dobro ukorenjene biljke bolje e iskoristi ti jesenje sunane dane i us
peti da razviju 45 cvasti, tako da berba zapone ve u de
cembru.
Temperaturni reim. Odravanje povoljnog t e m p e r a t u r
nog reima je od bitnog znaaja. T e m p e r a t u r a vazduha u sta
kleniku stoji u najuoj vezi s intenzitetom svetlosti. Najkri
tiniji period u ranoj staklenikoj proizvodnji paradajza je
od n o v e m b r a do j a n u a r a , k a d a i m a m a l o sunca i k a d a su da
ni kratki. Tada se t e m p e r a t u r a odrava na donjoj granici bio
lokog o p t i m u m a . Vie t e m p e r a t u r e u to vreme, naroito to
k o m noi, tetnije su od niih.
Kasnije, u vreme plodonoenja t e m p e r a t u r a se odra
va blizu o p t i m a l n i h vrednosti za ovu biljnu vrstu.

T e m p e r a t u r n i reim u zemljitu moe se poboljati oko

pavanjem m e u r c d n o g p r o s t o r a , zalivanjem m l a k o m vodom i
sputanjem grejnih cevi, ako takva mogunost postoji, blizu
povrine zemljita.
Odriavcuije vlage. Navodnjavanje paradajza se podea
va p r e m a fazi razvoja biljaka i v r e m e n s k i m uslovima u toku
vegetacije. U staklenicima gde n e m a o p r e m e za k o n t r o l u vla
nosti zemljita p o t r e b a za navodnjavanjem utvruje se posm a t r a n j e m biljaka i proveravanjem vlanosti r u k o m .
Kada biljke dobiju tamnozelenu boju, kada je zemljite
u povrinskom sloju dosta suvo i kad pojedine biljke po sun
a n o m v r e m e n u u podnevnim asovima lako svenu, oigledno
je da usev treba zaliti.
U prvo vreme, od n o v e m b r a do j a n u a r a , zalivanja su
r e d a a zalivna n o r m a nia (do 200 m 3 / h a ) . Kasnije, kad pone
plodonoenje i n a s t a n e toplije vreme, zaliva se svakih 510
dana, uz zalivnu n o r m u 350400 m 3 / h a .
Za zalivanje, po mogustvu, t r e b a o d a b r a t i siman dan
i obaviti ga u p r e p o d n e v n i m asovima. T e m p e r a t u r a vode tre
ba da bude 2025C, to je naroito vano p r i zali van ju to
k o m zimskih meseci.
r>

it

i i

Posle svakog navodnjavanja staklenik se m o r a d o b r o

provetriti da bi se izbeglo p r e k o m e r n o poveanje vazdune
vlage. Ponekad, r a n o s prolea, dok se biljke jo nisu prila
godile p r o m e n a m a sredine, usled prevelike transpiracije vr
hovi biljaka i listova venu, zbog ega vrlo esto vrhovi listo
va prigore. U t o m sluaju d o b r o je da se povea relativna
vlanost vazduha oroavanjem biljaka i u m e r e n i m provetravanjem. Uvenulost biljaka moe se spreiti i zasenjivanjem
staklenika. Za tu svrhu u Bugarskoj se koristi suspenzija na
pravljena od 10 kg b r a n a , 10 kg gaenog krea i 100 1 vode.
U savremeno opremljenim staklenicima zalivanje se
obavlja p u t e m vodovodne instalacije. Pri t o m e se voda moe
zagrejati do p o t r e b n e t e m p e r a t u r e .
Navodnjavanje se vri zalivanjem u brazdice crevom,
ili oroavanjem. Poslednja istraivanja pokazuju da je za na
vodnjavanje paradajza i drugih staklenikih k u l t u r a najpogod
niji sistem kap po kap. U novije vreme sve manje se primenjuje navodnjavanje crevom, a sve vie sistem kapanja.

Zalivanje crevom u brazdice primenjuje se samo u ka

s n u jesen i zimu, k a d a postoje tekoe s provetravanjem i
o p a s n o s t od gljivinih bolesti usled p r e k o m e r n e vlage. Meu
tim, a k o je gajena sorta o t p o r n a na bolesti, a staklenik ima
efikasnu ventilaciju, moe se i t a d a primeniti oroavanje.
Kasnije, poev od m a r t a , p o t o se uklone donji listovi
na biljkama, cevi za navodnjavanje se spuste na 3040 cm
iznad povrine tla, pa se redovno navodnjava oroavanjem.
J e d n a zalivna cev se provodi izmeu redova u traci t a k o da
istovremeno zaliva oba reda.
Interval izmeu dva uzastopna zalivanja i veliina zalivne n o r m e zavise od fizikih osobina zemljita i zdravice, me
teorolokih prilika i stanja biljaka. U vreme masovnog plo
donoenja vlaga u zemljitu t r e b a da se odrava na nivou 75
8 0 % od m a k s i m a l n o g vodnog kapaciteta zemljita.
Stepen vlanosti vazduha u stakleniku je od bitnog zna
aja za n o r m a l n o rastenje i razvie biljaka. Suv vazduh ome
ta rastenje biljaka i pogorava kvalitet plodova. Previsoka
vlanost vazduha oteava oplodnju cvetova i podstie pojavu
gljivinih oboljenja. Optimalna vlanost vazduha za uspevanje paradajza u staklenicima je o k o 6 5 % . Vlanost vazduha
se koriguje provetravanjem i kvaenjem stakla, staza i bilja
ka. Relativna vlanost vazduha m e r i se higrografom ili psihrometrom.
Prihranjivanje. Sistem prihranjivanja paradajza utvru
je se zavisno od fizikih osobina i snabdevenosti zemljita
hranljivim elementima, unesenih koliina ubriva p r i osnov
n o m ubrenju, k a o i od u z r a s t a i stanja biljaka.
Uopte uzev, na lakom, ocednom zemljitu paradajz se
u z i m s k o m p e r i o d u p o h r a n j u j e svakih 1520 dana, a kasni
je, u t o k u intenzivnog plodonoenja, svakih desetak dana. Na
teem, nedovoljno o c e d n o m zemljitu prihranjivanja su reda,
u vremenskim intervalima 1015 d a n a duim nego u pret
h o d n o m sluaju.
Veina a u t o r a p r e p o r u u j e da se na zemljitu b o g a t o m
h u m u s o m prvo prihranjivanje azotom (5 g istog azota na m 2 )
izvede tek poto biljke obrazuju tri-etiri cvetne granice, a
poslednje k a d a pone da cveta poslednja cvast. Kalijumova
ubriva se dodaju 23 p u t a po 10 g aktivne materije na n r .

Visoke doze azotnih ubriva, n a r o i t o u p r v i m fazama

vegetacije, izazivaju bujan rast i uvijanje vrnih listova nani
e. Kad se pojave takvi simptomi, treba p r e k i n u t i davanje
azota. Naprotiv, ako su vrni listovi sveliozeleni, a v r h stabla
tanak, valja poveati i s h r a n u azotom.
U p e r i o d u intenzivnog razvoja za prihranjivanje se ko
riste sloena N P K ubriva formule 1:1:1,5 u dozi 2030 g
ubriva po m 2 za j e d n o prihranjivanje. Za v r e m e plodonoe
nja odnos elemenata se m e n j a u korist azota (2:1:1), a doza
ostaje ista.
Navedene n o r m e su orijentacionog k a r a k t e r a . Po pravi
lu, koliina i sastav ubriva u t v r u j u se na osnovu analize
koliine pojedinih hraniva u zemljitu (brzim m e t o d a m a ) i
folijarnom dijagnozom. Koliina azota u zemljitu ne t r e b a
da prelazi 30 mg na 100 g zemlje.
Uopte uzev, za j e d n o prihranjivanje p o t r e b n o je proseno 300 kg NPK ubriva po h e k t a r u . U proeku, prihranjiva
nje se obavlja svakih 15 dana.
Nain prihranjivanja. U savremeno opremljenim stakle
nicima biljke se prihranjuju r a s t v o r i m a mineralnih ubriva
p u t e m instalacije za navodnjavanje. Prihranjivanje se izvodi
istovremeno sa zalivanjem useva. Time se postie ne samo
ekonominost r a d a nego i poveanje efektivnosti p r i h r a n e ,
j e r se ubrivo ravnomernije r a s t u r a i bre dejstvuje. Za ova
kav nain prihranjivanja najpogodnija su tena m i n e r a l n a
ubriva, ili vrsta ali lako rastvorljiva, k a o to su KAN, kalijum-nitrat, kalijum-sulfat, dvojni ili trojni superfosfat i si.
Za ubacivanje r a s t v o r e n i h ubriva u instalaciju za navodnja
vanje postoje p o s e b n o u g r a e n i ureaji s odgovarajuim mern i m instiaimentima.
U prvo vreme koriste se rastvori nie koncentracije
(0,1%), a kasnije, s prolea, jai rastvori (0,20 do 0,25%).
U novije vreme, u p o r e d o s osnovnim elementima, biljke
se p o v r e m e n o p r i h r a n j u j u i m i k r o e l e m e n t i m a .
Ako je zemljite suvie vlano, ili a k o nema mogunosti
za unoenje ubriva u vidu rastvora, prihranjivanje se obav
lja r a s t u r a n j e m suvih ubriva, a zatim se zemljite p r e k o p a .
P r a k t i k u j e se i folijarno prihranjivanje. Ono je naroi
to korisno k a d a zbog niske t e m p e r a t u r e i nedovoljno svetlo
sti biljke nisu u stanju da iz zemljita usisavaju dovoljnu ko-

liinu mineralnih materija. Ogledima je u t v r e n o da rastvor

za folijarno prihranjivanje treba da ima napon ispod 1 atm.,
tj. ne srne da sadri vie od 1,8 g amonijum-nitrala na litar
vode, 2 g amonijum-sulfata i 5 g kalijurn-sulfata na litar vode.
Poboljanje
zametanja.
Odgajivai
ranog
paradajza u
staklenicima imaju velike p r o b l e m e sa zametanjem plodova.
Graa cveta biljke paradajza omoguuje samoopraivanje. Me
u t i m , a k o usled nepovoljnih uslova sredine procesi oprai
vanja i oplodnje b u d u poremeeni, plod se nee obrazovati,
ili e se razviti krljavi z a m e t a k koji obino o t p a d n e , ili osta
ne sitan. Rezultat svega toga su niski prinosi i vrlo lo kvalitet plodova. Ova pojava je n a r o i t o izraena u periodu od
n o v e m b r a do j a n u a r a k a d a nema dovoljno svetlosti. Meutim,
u t v r e n o je da, pored n e d o s t a t k a svetlosti, na intenzitet ove
pojave utiu i drugi faktori: n i s k a t e m p e r a t u r a zemljita, vi
soka vlanost vazduha, p r e n i s k a ili previsoka t e m p e r a t u r a
vazduha u vreme cvetanja, o t r a kolebanja t e m p e r a t u r e u sta
kleniku, p r e k o m e r n a i neizbalansirana ishrana azotom i drugo.
Izgleda da na slabu oplodnju i zametanje, osim osku
dice svetlosti, najvie utie nedovoljna t e m p e r a t u r a zemljita
koja o m e t a n o r m a l n u apsorpciju fosfora. U Holandiji su ut
vrdili da se usvajanje fosfora od s t r a n e biljaka izrazito sma
njuje s o p a d a n j e m t e m p e r a t u r e zemljita. Poznato je, meu
tim, da fosfor ima veliku ulogu u odvijanju generativnih pro
cesa, tj. u formiranju cvasti i cvetova i oplodnji. Temperatu
re zemljita ispod 15C u znatnoj meri u m a n j u j u aktivnost
korena, a time i apsorpciju fosfora. Usled toga dolazi do na
ruavanja n o r m a l n e m i n e r a l n e i s h r a n e i fiziolokih procesa u
biljkama, k a o i do znatnih poremeaja u formiranju i razvo
ju generativnih organa.
U p e r i o d u n o v e m b a r j a n u a r u naim staklenicima ze
mljite je za 23 hladnije od donje granice t e m p e r a t u r n o g
o p t i m u m a za paradajz (15C). U to vreme je i najvea oskudi
ca svetlosti. Time se moe objasniti izrazit poremeaj u for
m i r a n j u cvasti i cvetova u t o m periodu.
Slabo zametanje moe se u izvesnom stepenu poboljali
umenorn kombinacijom provetravanja, grejanja i navodnja
vanja. Najefikasnija m e r a za uspeno poboljanje zametanja
plodova jeste tretiranje biljaka s t i m u l a t o r i m a r a s t a , tzv. fitoh o r m o n i m a . Za sada se za tu svrhu najvie koristi p r e p a r a t

lomatin, koji se proizvodi i u naoj zemlji. Upotrebljavaju se

rastvori koncentracije 0,60,8% (68 cern p r e p a r a t a na litar
vode). Bolji efekt se postie a k o se tretiranje obavlja u jutar
njim asovima.
Tretiraju se samo cvetne granice, p r s k a n j e m pulverizatorima ili p o t a p a n j e m u rastvor. P o t a p a n j e je zametnije, ali
efektivnije. Cvetna granica, na kojoj su se ve rascvetali prvi
cvetovi, zamoi se u rastvor i o d m a h lako strese, tako da na
njoj ne o s t a n u k r u p n e kapi rastvora. Ako se cvasti prskaju,
t r e b a nastojati da se na njima obrazuje fina rosa, a ne krup
ne kapi.
Tretiranje se ponavlja svakih 35 dana, zavisno od tem
pa iscvetavanja. Ovaj t r e t m a n se sprovodi od d e c e m b r a do
februara, k a d a je cvetanje usporeno, a opadanje cvetova i
z a m e t a k a vrlo izraeno.
Negativna s t r a n a p r i m e n e f i t o h o r m o n s k i h sredstava ispoljava se u r e b r a s t i m deformacijama plodova, javljaju se u
pljine u semenim k o m o r a m a , u kojima obino n e m a semena,
a placenta ostane zelena. Ova pojava je naroito izraena kad
su t e m p e r a t u r e u stakleniku nedovoljne.
Opadanje cvetova i z a m e t a k a paradajza javlja se i k a d a
postoje skoro svi uslovi za n o r m a l n o cvetanje i zametanje.
Cesto je t o m e uzrok odsustvo strujanja vazduha i p o t p u n o
mirovanje biljaka, to oteava oslobaanje polena iz pranika.
Radi podsticanja opraivanja primenjuje se vibriranje
cvasti specijalnim vibratorima. Veoma dobri rezultati se po
stiu kombinacijom t r e t i r a n j a cvetova h o r m o n s k i m prepara
tima i vibriranja.
Ako se ne raspolae vibratorima, dobri rezultati se po
stiu l u p k a n j e m ica za koje su privezani kanapi, ime se
izaziva potresanje biljaka. Ovaj p o s t u p a k je efikasan a k o se
izvodi po s u n a n o m v r e m e n u i kad je relativna vlaga vazdu
ha nia. To se ini izmeu 9 i 10 asova.
Vezivanje i pbiciranje biljaka. Rani slakleniki usevi pa
radajza gaje se na j e d n o stablo. Biljke se odravaju u verti
k a l n o m poloaju uvijanjem k a n a p a oko njih. Donji kraj kan a p a zavee se za prizemni deo biljke na oko 20 cm iznad ze
mljita, a gornji za icu zategnutu iznad svakog reda biljaka.
Kako biljka raste, tako se oko nje spiralno uvija k a n a p , sve
do ice.

Boni izdanci se redovno pinciraju i t i m e stvaraju po

voljniji uslovi za fotosintezu i narastanje plodova. Ne t r e b a
dozvoliti da ovi lastari izrastu vie od 67 cm. Privrivanje
uz k a n a p i pinciranje biljaka obolelih od virusnih bolesti vr
e se odvojeno da se zaraza ne prenese na zdrave biljke.
S prolea, kad se aktivni procesi rasta biljaka pomak
nu visoko, p r e m a v r n i m delovima biljke, donji listovi sve
vie gube znaaj u ishrani lista zbog toga to su j a k o zasenjeni, fizioloki ostareli, ili povreeni prilikom m n o g o b r o j n i h
manipulacija oko biljaka. Zato se periodino, svakih 1015

Usev paradajza u stakleniku

dana, o d s t r a n j u j u po j e d a n ili dva najnia lista, te tako po

boljavaju svetlosni uslovi i provetravanje, a istovremeno
podstie razvoj gornjih delova biljke. Uklanjaju se celi listo
vi, a ne samo njihovi vrni delovi.

Listovi se odstranjuju do visine plodne granice na ko

joj je zapoela b e r b a plodova. Nedovoljno odrasli plodovi,
ostavljeni na ogoljenom stablu, ne m o g u da dostignu standar
dnu veliinu, i kasnije omekaju.
Odstranjivanje donjih listova treba da b u d e p r o p r a e n o
p r s k a n j e m fungicidima, da se t a k o onemogui prodiranje za
raze kroz ozleena mesta. Najbolje je da se listovi uklanjaju
u v r e m e k a d je relativna vlaga u stakleniku nia.
Biljke paradajza odgajene kao r a n i zimski usev dugo
vegetiraju i do k r a j a plodonoenja razviju stabla duga vie
od 3 m, sa oko 20 p l o d n i h granica. Kad nad rastu visinu i
ce, stabla se dalje mogu voditi i privrivati na vie naina:
palirno, na svod, lepezasto, u s m e r a v a n j e m nanie, ili sputa
njem k a n a p a .
Stabla se vode na palir lako to se usmeravaju niz icu
i vezuju za nju. Tako se obrazuje venac od stabala, listova i
plodnih granica. Nepovoljno je to to se u vencu stvaraju
nepovoljni uslovi provetravanja i osvetljenja.
Za lepezasto voenje biljaka n e o p h o d n o je da se iznad
glavne ice zategnu, jedna iznad druge, jo dve ice na meu
sobnom r a z m a k u od 20 cm. Prva biljka se vodi niz najniu
icu, druga niz srednju, trea niz najviu, etvrta niz' naj
niu, itd.
Za voenje na svod potrebno je da se iznad irih meurednih p r o s t o r a , koji se, inae, koriste kao staze, zategne jo
po j e d n a ica, na neto viem nivou od onih za koje su pri
vezani k a n a p i . Biljke iz dva susedna r e d a prebacuju se p r e k o
ove ice i t a k o obrazuju krovoliku nadstrenicu. Ovaj nain
obezbeuje d o b r o provetravanje, ali usled zasenjivanja listo
vi ispod svoda brzo poute i o p a d n u . Osim toga, kao i kod
lepezastog naina, p o t r e b n o je postavljanje d o p u n s k i h ica.
Pogodniji i jevtiniji nain gajenja je usmeravanje bilja
ka nanie. Kad izrastu do ice, stabla se usmeravaju naj p r e
horizontalno, dok p r e u 23 biljke, a zatim se p u t a j u da
vise p o d izvesnim uglom, da se ne p r e l o m e .
Dobri rezultati se postiu i sputanjem k a n a p a . Kad
biljke dostignu icu, k a n a p se p o v r e m e n o i p o s t e p e n o o p u t a
i biljke se smiu nanie. Sputanje stabala poinje k a d a su
23 najnie plodne granice obrane, a donji listovi uklonjeni.

Na visini oko 40 cm iznad zemlje du redova se zategne manila koja ograniava sputena stabla da poleu na staze. S
prolea, poetkom m a r t a prestaje se sa sputanjem kanapa, a
stabla se dalje vode i privruju na venac i usmeravaju
nanie.
Na d i n a m i k u zrenja, u k u p a n prinos i k r u p n o u plodova
z n a t n o utie dekapitacija biljke (zakidanje vrha). Ta m e r a se
sprovodi oko 50 dana p r e planiranog roka zavretka berbe.
Zakidanje v r h a omoguuje da plodovi na poslednjoj plodnoj
granici bre dostignu n o r m a l n u veliinu i sazru do odree
n o g roka.
Ranije se uklanja vrh u slabije razvijenih ili obolcl i 11
biljaka. Raniji ili kasniji p r e k i d plodonoenja u t v r u j e se
zavisno od mogunosti
plasmana
produkcije u o d r e e n o
vreme.
Vito sanitarne mere. U tehnologiji gajenja paradajza iz
v a n r e d n o vanu ulogu ima zdravstvena zatita useva. Najva
nije profilaktike m e r e jesu: dezinfekcija staklenika, zemlji
ta, semena i inventara, ogranienja pristupa ljudi, ivotinja
i m a i n a u staklenik i si. Od posebnog znaaja je odravanje
o p t i m a l n e mikroklime u stakleniku i gajenje o t p o r n i h sorti.
Berba

prinosi

Berba plodova paradajza odgajenog u jesensko-zimskom

p e r i o d u poinje od sredine decembra. U n o r m a l n i m uslovima
berba se zavrava k r a j e m j u n a , i do tog v r e m e n a u b e r e se
proseno 95100 t s t a n d a r d n i h plodova po h e k t a r u .
U k u p a n prinos i koliina stasalih plodova u pojedinim
e t a p a m a plodonoenja u velikoj meri zavise od sorte, kao to
se vidi iz tabele 14. Podaci o koliini u b r a n i h plodova u poje
dinim mesecima, m a d a dobijeni u Bugarskoj, mogu se sma
trali k a r a k t e r i s t i n i m i za n a u stakleniku proizvodnju, s
obzirom na slinost podneblja i tehnologije. Z n a t n o smanje
nje p r i n o s a u februaru objanjava se time to se u to v r e m e
b e r u plodovi sa cvetnih granica koje su se obrazovale u no
v e m b r u ; na njima se z a m e t n e najmanji broj plodova, koji
su uz to i sitniji.

Plodovi se beru k a d a dostignu slepen zrelosti koji je ugo

voren s kupcem. Za udaljena trita, k a d t r a n s p o r t traje du
go, plodovi se b e r u z n a t n o p r e nego to dostignu u p o t r e b n u
zrelost.
Sortiranje po s tepenu zrelosti i krupnoi, pakovanje, am
balaa, brzina i kvalitet t r a n s p o r t a i dr. b i t n o utiu na trinu
vrednost i p r o d a j n u cenu paradajza.

ZIMSKO-PROLENA PROIZVODNJA
Proizvodnja rasada. Pre svega, t r e b a se opredeliti za sor
te paradajza koje su rodne, r a n o s t a s n e i o t p o r n e p r e m a bo
lestima. Veoma su pogodne sorte s neto krupnijim plodovima.
Setva se obavlja p o e t k o m o k t o b r a . R a s a d se proizvodi
u staklenicima, u odeljcima koji su vie izloeni suncu i ko
ji imaju p o j a a n u grejnu instalaciju (za proizvodnju rasada
p o t r e b n o je priblino 810% u k u p n e p o v r i n e pod stakleni
cima). Sejanci se gaje u sanduiima ili na lejama napravlje
nim od dezinfikovanog zemljinog s u p s t r a t a . Pogodna ubrevita smea moe se napraviti od 2 z a p r e m i n s k a dela d o b r o
zgorelog stajnjaka, 1 dela zemlje, 1 dela treseta i 1/2 dela
renog peska. Leje treba da su uzdignute, a s u p s t r a t izolovan
2
od zemlje plastinim folijama. Seje se 2 g semena po 1 m .

Poto se r a s a d n a faza odvija pod nepovoljnim svetlosn i m uslovima, treba o b r a t i t i panju na t e m p e r a t u r n i reim.
Do nicanja se odrava t e m p e r a t u r a 23C, posle toga 1820",
a n o u 1516.
Rasad se pikira u plastine saksije p r o m e r a 10 ili 12
cm. Ako se upotrebljavaju pojedinane difi saksije, p r o s t o r
izmeu njih t r e b a ispuniti zemljom da se saksije ne sue. Sak
sije s p i k i r a n i m r a s a d o m postavljaju se na plastine folije,
rastavljeno, t a k o da ih na 1 m 2 b u d e oko 30. Ako su bile po
r e d a n e j e d n a do druge, posle 3 nedelje od pikiranja saksije
treba razmaknuti.
Saksije se p u n e zeml jino-ubrevilom smeom slinog
sastava kao za proizvodnju sejanaca. Kasnije se u saksije dosipa ubrevita smea ili d o b r o zgoreli stajnjak.
Dva-tri d a n a posle pikiranja t e m p e r a t u r a se odrava na
22C d a n j u i 1820 nou. Posle toga nona t e m p e r a t u r a tre
ba da je 1214.
Priprema, zemljita, i rasuivanje. Zimsko-proleni para
dajz r a s a u j e se p o e t k o m decembra. Do tog v r e m e n a u sta
kleniku se obino odgaja neki predusev, npr. salata, keleraba
i dr., ili k u l t u r a za zelenino ubrenje. Povrina m o r a biti os
loboena preduseva 1015 d a n a p r e d sadnju.
Posle skidanja preduseva vri se osnovno ubrenje i ob
r a d a povrine. Upotrebljava se zgoreli ili polurazloeni staj
njak. Koliina organskih i m i n e r a l n i h ubriva utvruje se
p r e m a stepenu snabdevenosti zemljita osnovnim hranijivini
elementima.
P r i p r e m a o b u h v a t a i m e r e koje se preduzimaju radi po
boljanja toplotnog reima u zemljitu. Izmeu ostalog t o m e
doprinosi unoenje veih koliina stajnjaka i treseta.
U n e k i m zemljama se u tu svrhu koristi slama koja je
p r e t h o d n e godine bila r a s t u r e n a izmeu biljaka paradajza
k a o mul. S l a m a se zaore o d m a h posle skidanja useva, p r i
osnovnoj obradi.
Poboljanje fizikih osobina zemljita, a time i toplot
n o g reima, moe se ostvariti unoenjem inertnih materijala
k a o to su vermikulit, p e n a s t i ili sunerasti plastini materi
jali i si. U p o t r e b u ovih materijala ograniava njihova relativ
no visoka cena, ali oni u velikoj m e r i doprinose t r a j n o m po
boljanju fizikih svojstava zemljita.

Najzad, u novije vreme ima sve vie pokuaja da se

paradajz u staklenicima gaji na b a l a m a slame, k a o krastavac.
Radi zagrevanja zemljita do n e o p h o d n e
temperature,
staklenik se p r e sadnje zatvori pa se ukljui grejna instala
cija, a zatim se zemljite o b r a d i frezom na d u b i n u 1520 cm.
Ako je zemljite nedovoljno zagrejano, izbrazda se na predvi
eni m e u r e d n i r a z m a k pa se b r a z d e nali ju vodom zagrejan o m na 5060C. Zemljite se moe s m a t r a t i dovoljno toplim
a k o na dubini od 10 cm ima t e m p e r a t u r u iznad 16.
Posle nekoliko d a n a , k a d zemljite provene, p r i s t u p a se
sadnji. Biljke se sade plie nego u r a n o j proizvodnji, do pr
vog lista.
Veoma vaan inilac je s t a r o s t rasada. Stariji r a s a d se
tee p r i m a i prva cvetna granica vrlo slabo zamee. Rasad
u saksijama rasauje se p r e nego to pone da cveta. Najbo
lje je da se biljke r a s a d e u fazi razvoja 5. 6. lista.
O d m a h posle sadnje biljke se pojedinano zaliju m l a k o m
vodom t e m p e r a t u r e 2528. T r e b a voditi r a u n a da se pri
likom ovog i nekoliko sledeih zalivanja ne kvasi suvie os
nova stabla, niti da se zemlja oko stabla jae sabije.
Gustina sadnje i r a s p o r e d biljaka isti su kao pri gaje
nju r a n i h zimskih useva.
Nega useva. Biljke se neguju na slian nain kao i one
iz jesensko-zimske proizvodnje. Odrava se odgovarajui re
im dnevnih i nonih t e m p e r a t u r a , obezbeduje se obilna is
h r a n a i vlanost zemljita i vazduha, biljke se tite od bolesti
i tetoina, pinciraju se, tretiraju s t i m u l a t o r i m a rasta, ltd.
Do p r i m a n j a biljaka t e m p e r a t u r a se danju odrava na
2225C, a nou oko 20. Kasnije se nona t e m p e r a t u r a sni
ava na 1617. U decembru i j a n u a r u po s u n a n o m d a n u
t e m p e r a t u r a se odrava na 2022, a po o b l a n o m 1820.
Nona t e m p e r a t u r a posle sunanog d a n a treba d a b u d e 1 5
16, a posle oblanog dana 1213. Od februara pa nadalje
odravaju se o p t i m a l n e dnevne i n o n e t e m p e r a t u r e navede
ne za zimsko-prolene useve. Radi spreavanja tetnog delovanja visokih t e m p e r a t u r a u maju, j u n u i j u l u useve treba zaseniti p r s k a n j e m stakla.
Posebna panja posveuje se odravanju vlage zemlji
ta na nivou 7080% vodnog kapaciteta. estina navodnjava
nja i koliina vode za j e d n o zalivanje zavise od sistema na-

vodnjavanja, faze razvoja biljaka, osobina zemljita i dr. Ne

o p h o d n o je obaviti priblino 25 navodnjavanja, uz u k u p a n
u t r o a k vode 35004000 m 3 po ha. U periodu od o k t o b r a do
m a r t a usev se navodnjava svakih 1015 dana, a kasnije sva
kih 56 dana. Ukoliko se primenjuje kienje, pod pritiskom
od 2 a t m . za 1 m i n u t izlije se 1 litar vode na 1 m 2 . Ako se
koristi sistem kapanja, navodnjavanja se obavljaju esto, sva
ka 23 dana, m a n j i m koliinama vode (2025 m 3 / h a ) .
Berba poinje u m a r t u , k a d a se ubere oko 5 t/ha, i za
vrava se p o e t k o m jula. Do tog vremena moe se ostvarili
prinos od oko 100 tona po ha.
PROLENA PROIZVODNJA
U zavisnosti od p r o g r a m i r a n o g sistema eksploatacije
staklenika, paradajz se moe odgajiti kao kasni, proleni usev.
P r e toga, na istoj povrini odgaja se salata, krastavac ili
koji drugi predusev, ili rasad.
Kasni stakleniki paradajz sadi se obino krajem janu
a r a ili poetkom februara, o d n o s n o posle likvidacije prethod
ne kulture. Zavisno od toga, selvu rasada treba obavili, bla
govremeno, oko 2 meseca ranije.
Za ovu proizvodnju koriste se r a n e i pri nosne sorte, s
neto krupnijim plodovima. P r e m a naem iskustvu d o b r e re
zultate daje hibrid rivermun i neki drugi.
Gustina sadnje je vea: 60 cm izmeu redova i 30 cm
izmeu biljaka u redu. M e u r e d n o rastojanje moe biti, ak,
samo 50 cm.
Prva berba p a d a o k o 10. aprila, a plodonoenje traje
do sredine jula. Zavisno od planiranog roka prekida berbe,
treba blagovremeno zakinuti vrhove biljaka (oko 50 d a n a
ranije).
S obzirom na povoljnije uslove i veu gustinu biljaka, iz
ove proizvodnje moe se ostvariti p r i n o s oko 100 t / h a .

J E S E N J A PROIZVODNJA
U nekim zemljama praktikuje se jesenja proizvodnja
paradajza u staklenicima, u svojstvu p r e t k u l l u r e , posle koje
se ponovo gaji proleni usev paradajza, krastavac ili neki
drugi usev.
Sadnja se obavlja prvih d a n a septembra. Do vremena
k a d a n a s t a n u nepovoljni vremenski uslovi, biljke obrazuju
snaan korenov sistem, a cvetanje na prvih 45 plodnih gran
ica p r o t e k n e n o r m a l n o . Radi ogranienja vegetativnog raz
voja, koji u nepovoljnim klimatskim uslovima ima prevagu
n a d r e p r o d u k t i v n i m procesima, biljkama se zakinu vrhovi iz
nad 4. ili 5. cvetne granice, a boni izdanci se redovno pinciraju.
Preteni deo produkcije iz ove proizvodnje pristie to
k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . U to v r e m e ivotni procesi biljaka
svode se uglavnom na dozrevanje ve formiranih i naraslih
plodova.
Za ovu proizvodnju koriste se r a n o s t a s n e sorte kao u
kasnoj prolenoj proizvodnji. Slina je i gustina biljaka.
U n a o j klimi javljaju se mnogi agrotehniki i ekonom
ski problemi u vezi s ovakvim nainom proizvodnje paradaj
za u staklenicima. Po svemu sudei ova proizvodnja moe bili
i n t e r e s a n t n a i za nae odgajivae, ali je neophodno da se
sprovedu odgovarajua nauna istraivanja i praktina proveravanja tehnolokih i e k o n o m s k i h efekala.

U n a i m uslovima paradajz se u plastenicima moe pro

izvesti u sledeim t e r m i n i m a :

Vreme

proizvodnje

Paradajz je j e d n a od najznaajnijih k u l t u r a koja se

gaji u plastenicima. Vreme proizvodnje zavisi od regiona uz
goja i mogunosti grejanja plastenika. U junim regionima
nae zemlje proizvodnja je ekonominija s obzirom na ma
nje p o t r e b e za zagrevanjem. Stoga se paradajz moe gajiti u
(oku itave jeseni, zime i prolea. U kontinentalnim uslovi
ma u plastenicima sa grejanjem paradajz se proizvodi u to
ku jeseni, zime i prolea. M e u t i m , u plastenicima bez greja
nja, gde je paradajz druga k u l t u r a , on se najee gaji kao
rani proleni o d n o s n o jesenji usev. Ovaj nain proizvodnje
predstavlja ujedno i najrentabilniju proizvodnju. Posebno je
znaajan j e r omoguuje intenzivno korienje plastenika. Na
ime, posle proizvodnje salate, spanaa, luka i slinih k u l t u r a
gaji se r a n i paradajz, o d n o s n o posle proizvodnje r a s a d a pa
prike, paradajza, k u p u s a gaji se paradajz za jesenju proiz
vodnju.
Vreme proizvodnje paradajza moe se u celini t a n o pla
n i r a t i k a d se imaju u vidu osnovni elementi r a s t a i razvoja
ove k u l t u r e . Od nicanja do poetka cvetanja p r o t e k n e 5075
dana, a zatim za 56 d a n a n a s t u p a masovno cvetanje. Od
masovnog cvetanja do poetka obrazovanja plodova p r o t e k n e
56 dana, od cvetanja do poetka zrenja plodova 4050
dana, a zatim za 46 d a n a n a s t u p a masovno sazrevanje plo
dova. To znai da prva b e r b a poinje za 90125 dana od ni
canja.

U zavisnosti od vremena proizvodnje treba izabrati sortu.

Za proizvodnju u t o k u zime i r a n o g prolea najpodesnije su
r a n o s t a s n e sorte, s d o b r o m sposobnou oplodnje u nepovolj
n i m klimatskim, p o s e b n o svetlosnim uslovima, visoke rodno
sti, o t p o r n e na bolesti, s okruglim, glatkim plodovima. Takve
su sorte i hibridi namenjeni staklenikoj proizvodnji. Danas
je u svetu poznat veliki broj sorti i hibrida. Navodimo samo
neke od hibrida koji se uspeno koriste u proizvodnji: eurocross BB, eurobrid, hollandbri, vvestlandbrid, azis, extase,
monydor, m o n e y m a k e r i si.
Za k a s n u prolenu proizvodnju p o r e d ve navedenih hi
b r i d a m o g u se u s p e n o gajiti r a n i hibridi N 10 X bizon, ra
pid, bonset, Mi 13, Mi 10, k a o i d e t e r m i n a n t n e sorte kekemetski i druge.
Za jesenju proizvodnju su p o r e d s p o m e n u t i h sorti pogo
dne sorte i hibridi s o t p o r n o u na visoke t e m p e r a t u r e u to-

ku leta. Tako se za ovu proizvodnju mogu koristili novosad

ski jabuar, rutgers i dr.
Proizvodnja

rasada

Proizvodnja rasada za zimsku i prolenu

proizvodnju
obavlja se u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima.
P r i p r e m a zemljita, a to znai kvalitet zemljine smee, de
zinfekcija zemljita i semena isti su kao za staklcniku pro
izvodnju.
Setva se moe obavili u zemljite plastenika, ili u san
duie za selvu (najee dimenzija 5 0 x 3 5 X 5 c m ) . Pri setvi u
zemljite saine se leje irine do 1,5 m i p o t r e b n e duine. Za
pravilan rast biljaka najpovoljnija je setva u redove s razma
k o m izmeu redova 5 cm. Setva je gusta (510 g semena na
m 2 ). Posle setve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta
(0,51 cm), pa se zemljite povalja i zalije. To doprinosi br
em i ujednaenom nicanju. Pri setvi u sanduie izvuku se
redovi po irini sanduia s raslojanjem od 5 cm. Setva u re
du je gusta. Seme se prekriva slojem k o m p o s t a od 0,5 cm,
zemljite se pritisne d a s k o m k a k o bi bolje prileglo uz seme,
pa se zatim zalije. Radi breg i, ujednaenog nicanja tempera
t u r a t r e b a da je 2528C. Pri setvi u sanduie p o t r e b a n je
manji p r o s t o r plastenika. Radi smanjenja trokova grejanja
visoka t e m p e r a t u r a p o t r e b n a za nicanje postie se prekriva
njem sanduia plastinom folijom. Folija se postavlja u vidu
niskog tunela na luno savijenu icu iznad sanduia. Pod
folijom se odrava visoka t e m p e r a t u r a .
Pri o p t i m a l n i m uslovima nicanje je brzo i ujednaeno
(57 d a n a ) . Sa pojavom ponika t e m p e r a t u r u treba sniziti na
o k o 16C uz odravanje relativne vlanosti 6065%. Takvi
uslovi spreavaju neeljeno izduivanje biljaka.
U fazi otvorenih kotiledona, o d n o s n o pri pojavi prvog
pravog lista, vri se pikiranje u saksije veliine 8 x 8 cm, na
p u n j e n e zemljinom smeom, ili u difi saksije. Pikiranje tre
ba obaviti u j u t a r n j i m ili veernjim asovima.
Saksije sa p i k i r a n i m biljkama poredaju se po plasti
noj foliji razastrtoj po povrini zemljita. Na taj nain se ze-

mljite plastenika odrava sterilnim, bez opasnosti od irenja

bolesti ili tetoina.
Posle pikiranja biljke treba 12 d a n a drati u senci
da bi se spreila nepoeljna suvina transpiracija.
Posle pikiranja t e m p e r a t u r a se odrava na 2022C u
toku d a n a i oko 18C u toku noi. U fazi dva lista 810 dana
posle pikiranja t r e b a izvriti folijarno prihranjivanje komplek
snim u b r i v o m (0,2% vuksala, folifertil 0,2%, fertigal 0,2%).
Dalje m e r e nege su redovna zatita i zalivanje, folijarno pri
hranjivanje svakih 1015 dana uz odravanje optimalne tem
p e r a t u r e (2022C) i vlanosti vazduha (6570%). Za kvali
tet r a s a d a b i t n o je da su d o b r i uslovi osvetljenja. Pri nedo
voljno svetlosti (oblani dani, gust r a s p o r e d biljaka i si.) sta
blo paradajza se izduuje, to je nepovoljno za dalji rast biljke.
Za jesenju proizvodnju r a s a d se proizvodi u otvorenim
lejama. Zemljite leje (irine 120150 cm i p o t r e b n e duine)
d o b r o se p r i p r e m i , uz unoenje zgorelog stajnjaka ili kom
p o s t a (34 kg/m 2 ) i 2030 g N P K ubriva na m 2 . Zemljite
i seme t r e b a dezinfikovati (vidi proizvodnju u stakleniku).
Rasad se proizvodi bez pikiranja, te je setva reda (23 g se
m e n a na m 2 ). Dalja nega rasada je uobiajena, t j . zatita od
poleganja (cineb 0,2%, ortocid), zalivanje' svakih 57 dana
sa 510 l/m 2 , plevljenje i 12 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%, fertigal). '

Priprema

plastenika

P r i p r e m a zemljita za sadnju paradajza poinje posle

skidanja p r e t h o d n o g useva. U intenzivnom korienju plaste
nika ciklus proizvodnje je neprekidan, j e d n a k u l t u r a zamettjuje drugu. To zahteva p r i m e n u p u n e zatite r a d i spreava
nja irenja bolesti i tetoina, uz uklanjanje o s t a t a k a pretho
dne kulture, dezinfekciju delova plastenika i orua, kao i uz
d o b r u p r i p r e m u zemljita. Sve m e r e p r i p r e m e su iste kao p r i
proizvodnji u stakleniku. Zemljite za proizvodnju paradajza
t r e b a da je bogato o r g a n s k o m m a t e r i j o m . Zato se spravlja
smea od k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka, zemlje i treseta u
o d n o s u 3:2:1 i unosi u sloju 2530 cm, ili se zemljite u pla-

steniku u b r i organskim u b r i v o m (stajnjak, kompost) u ko

liini 48 kg/m 2 . Posle u b r e n j a izvri se o b r a d a zemljita
(rotofreza) k a k o bi se u b r i v o d o b r o izmealo sa zemljitem
na dubini 2530 cm. N e p o s r e d n o p r e sadnje unosi se 3 0
40 g N P K ubriva odnosa 1:1:2 na m 2 i izvri se povrinska
p r i p r e m a zemljita. Uz to se zemljite m o r a i s t r e t i r a l i insek
ticidima i fungicidima k a o u stakleniku.
Za dezinfekciju zemljita moe se koristili basamid
(40,70 g/m 2 ), terabol (50 g/m 2 ), a za dezinsekciju basudin
G-10 (10 g/m 2 ), volaton G-5 (10 g/m 2 ). Meutim, svake 2. do
3. godine n e o p h o d n a je sterilizacija zemljita. Osim hemijske
sterilizacije najbolja je sterilizacija vodenom p a r o m . Pri to
me se vodena p a r a iz kotlova razvodnim cevima (agregati su
razliitog oblika) dovodi u zemljite na d u b i n u od 40 cm.

Posle sadnje biljke treba d o b r o zalili (510 1 vode na

nr).

Nega
U toku proizvodnje n e o p h o d n o je odravati optimalne
uslove u pogledu t e m p e r a t u r e i vlanosti vazduha i zemljita.
Tab. 15.
Period

Uslovi uspevanja paradajza

Temperatura u C

Relativna vlanost
u %

Rasaivanje
Visoke sorte paradajza sade se u redove na rastojanju
8 0 x 3 0 cm, ili u dvoredne pantljike s rastojanjem 80 + 50 +
5 0 x 3 0 . Niske, d e t e r m i n a n t n e sorte sade se u redove na ra
stojanju 60 X 3540 cm ili u dvoredne pantljike 80 + 50 +
+ 50X3040 cm. Broj redova o d n o s n o raspored biljaka u
j e d n o j lai plastenika zavisi od irine lae (od 3,209,60 m).
Pri postojanju sistema za zalivanje i prihranjivanje kap
po kap koji omoguuje t a n o n o r m i r a n j e h r a n i v a i vode za
svaku biljku sadnja se moe obaviti na plastinu foliju. Na
p r e t h o d n o o d r e e n o m rastojanju iskopa se r u p a za biljku u
koju se stavi k o m a d plastine folije (oko 40 cm). Biljka se
izvadi iz saksije sa zemljom i postavi na foliju, ili se stavlja
difi saksija, o d n o s n o presovana zemljina saksija s biljkom,
pa se saksija zatrpa zemljom t a k o da ivica folije b u d e iznad
povrine zemljita. U takvim uslovima paradajz ranije cveta
j e r se gotovo celokupna h r a n i v a troe na izgradnju i razvoj
n a d z e m n i h delova biljke, a k o r e n se razvija plitko. Sa formi
r a n j e m prvih plodova izvlai se folija (veoma lako, poteza
n j e m ivice folije). Ovako p o s a e n e biljke veoma reaguju na
unoenje rastvorenih ubriva u p l i t k o m zemljinom sloju, s
obzirom na p l i t a k korenov sistem.

Regulisanje t e m p e r a t u r e i vlanosti vazduha olakano

je p r i postojanju sistema za grejanje. Meutim, u plastenici
ma bez grejanja t e m p e r a t u r a i vlanost vazduha reguliu se
r e d o v n i m prove travanj em. U jesenjoj proizvodnji n e o p h o d n o
je da se jo t o k o m letnjih dana plastenik m a k s i m a l n o otvori
(kod tunela plastika se p o t p u n o skida) k a k o bi se snizila
t e m p e r a t u r a . Ve polovinom septembra, k a d a su temperatu
re nie, posebno nou, intenzitet provetravanja se smanjuje,
a kod t u n e l a se postavlja plastina folija. Pri gajenju para
dajza t r e b a poi od toga da je to toploljubiva k u l t u r a osetljiva na n i s k e t e m p e r a t u r e . T a k o na 15 "C p a r a d a j z zaustav
lja cvetanje, na 10 C prestaje dalji rast biljke, a ve na
1 C n a s t a j u oteenja biljke. Na r a s t i oplodnju nepovolj
no deluju i visoke t e m p e r a t u r e (30 C). Za h a r m o n i a n rast
biljke znaajno je da su none t e m p e r a t u r e za 57 C nie
od dnevnih i da je t e m p e r a t u r a zemljita oko 20 C.
Posle sadnje vlanost zemljita se odrava na 70% PVK,
to omoguuje regeneraciju korena. U daljem r a s t u biljke,
do faze prvih zrelih plodova, vlanost zemljita se odrava
na 7075 %> PVK, a u p e r i o d u plodonoenja, k a d a je biljci
p o t r e b n a najvea koliina vode, na 8 0 8 5 % PVK. Najpo-

voljniji nain zalivanja paradajza je uz k o r e n biljke tzv.

zalivanje iz brazde. Na taj nain se obezbeuje optimal
na vlanost zemljita bez nepoeljnog vlaenja listova
biljke. Pri zalivanju kienjem dolazi i do visoke relati
vne vlanosti vazduha, to uz viu t e m p e r a t u r u pogodu
je razvoju oboljenja. M e u t i m , zalivanje kienjem pogo
d n o je r a d i osveavanja biljaka. U p e r i o d u intenzivnog
r a s t a paradajz se zaliva sa 200300 m 3 vode po hekta
ru svakih 1015 dana, a u vreme intenzivnog plodonoenja
sa 300400 m 3 vode svakih 57 dana. U v r e m e cvetanja i plo
donoenja biljci pogoduje niska relativna vlanost vazduha (50
6 0 % ) , jer je tada oplodnja bolja. Stoga jc n e o p h o d n o inten
zivno provetravanje plastenika.
Posle sadnje (510 dana), u vreme ukorenjavanja, tre
ba izvriti prvo prihranjivanje sa 2030 g NPK ubriva
( 1 : 1 : 1 ) na ni 2 . U fazi obrazovanja prvih plodova obavlja se
drugo prihranjivanje i s t o m koliinom NPK ubriva. Pored
ovog prihranjivanja, u toku vegetacije treba obaviti 12 fo
l i j a m a prihranjivanja k o m p l e k s n i m ubrivima (vuksal 0,2%).
Folijarno prihranjivanje obavlja se zajedno sa zatitom pa
radajza. Navedene koliine hraniva su orijcnlacione. One se
za svaki k o n k r e t a n sluaj u t v r u j u na osnovu analize zem
ljita i potrebe paradajza za hranivima. Te n o r m e su iste
kao pri proizvodnji u stakleniku.
Protiv alternarije paradajz se zatiuje prskanjem cineb o m S80 (0,2 %) ili m a n e b o m WP 80 (0,3 Vo), a protiv pla
menjae i pegavosti listova koristi se ditan M-45 (0,25%)
ili a n t r a k o l 70 % u koncentraciji 0,25 /. Zatita se obavlja
p r e m a potrebi, a najee u r a z m a c i m a od 10 do 15 dana.
Pet do est dana posle sadnje treba obaviti prvu meur e d n u o b r a d u , okopavanje na d u b i n u 1015 cm. Broj uko
pavanja zavisi od s t r u k t u r e zemljita i najee se izvre
34 u toku vegetacije. Osnovni zadatak o b r a d e je odrava
nje s t r u k t u r e zemljita, odnosno razbijanje pokorice i odra
vanje rastresitog zemljinog sloja. Prilikom okopavan ja vri
se 12 p u t a i ogrtanje biljaka, to omoguuje razvoj bonih
(adventivnih) korenia i bolju i s h r a n u biljaka.
Za proizvodnju paradajza u plastenicima veoma je po
godno zastiranje (muliranje) zemljita c r n o m plastinom fo
lijom. Posle povrinske p r i p r e m e zemljita (ubrenja, dezin-

lekcije i obrade) u plasteniku se n a i n e leje iroke 5060

cm koje se prekriju c r n o m folijom, koja se sa obe s t r a n e za
grme zemljom (u sloju 1015 cm). Na eljenom rastojanju
(u r e d u od 35 do 40 cm) naine se o t r i m noem, u obliku
krsta, otvori u koje se sadi paradajz. Korienjem folije odr
ava se vea toplota zemljita, to omoguuje bolji rast bilj
ke, a osim toga nije p o t r e b n o okopavanje, niti zatita od ko
rova, a smanjuje se i broj zalivanja.
Kada se gaje visoke sorte paradajza, uzgaja se j e d n o sta
blo. Zbog toga se zaperci m o r a j u redovno zakidati (ne eka se
da p r e r a s t u duinu od 5 cm). Stablo paradajza se vezuje uz
p o t p o r u (kolac ili icu) i to tako da je vezivanje ili obmotavanje oko ice ili kanapa uvek ispod cvasti. Donji kraj kanapa
zavee se za prizemni deo biljke (na o k o 20 crn iznad zemlji
ta) a gornji za icu zategnutu iznad reda paradajza, ili za
noseu konstrukciju plastenika. U zimskoj i ranoj prolenoj
proizvodnji paradajz dostie visinu postavljenih horizontal
nih ica. T a d a se stabla usmeravanju preko horizontalne i
ane konstrukcije inei svod. Meutim, u prolenoj proiz
vodnji vrh stabla se zakida polovinom maja, a u jesenjoj

Uscv paradajza u plasteniku (s. Golubovac, Crna Gora

proizvodnji k r a j e m s e p t e m b r a ili do polovine o k t o b r a (ako

se p l a s t e n i k greje). Pri zakidanju stabla iznad poslednje cva
sti ostavljaju se 34 lista.
U drugoj polovini vegetacije donji listovi stare i ute,
te ih treba odstranjivati svakih 1015 dana, u zavisnosti od
zrenja plodova (uvek se o d s t r a n j u j u listovi ispod zrelih plo
dova). Uz m e n i skidanja listova biljke se p r s k a j u fungicidom
r a d i spreavanja pojave ili irenja bolesti.
U r a n o j proizvodnji, u godinama sa m n o g o oblanih da
na, cvetovi se mogu t r e t i r a t i n e k i m hemijskim sredstvom (tom a t i n , tomafiks u koncentraciji 0,(30,8%) radi bolje oplodnje.
Pri korienju sredstava za oplodnju cvasti se p r s k a j u ili
uranjaju u r a s t v o r odreenog sredstva. To se obavlja u ju
t a r n j i m asovima (810 h ) . Najee se tretiraju 2 do 3 cvas
ti koje su se prve formirale, p o t o se one ne razvijaju u naj
povoljnijim svetlosnim uslovima.
Berba
/

Berba paradajza u zagrevanim plastenicima poinje

2040 d a n a ranije nego u plastenicima bez grejanja. U jese
njoj proizvodnji berba poinje k r a j e m s e p t e m b r a i poetkom
o k t o b r a i traje do sredine novembra, o d n o s n o d e c e m b r a (u
plastenicima sa grejanjem).
Berba paradajza m o r a biti blagovremena, svaka 23
dana, j e r to omoguuje n o r m a l a n razvoj nedozrelih plodova.
U zavisnosti od daljine na koju se prevozi, paradajz se b e r e
k a d a poinje da zri ili u p u n o j zrelosti.
U plastenicima sa grejanjem u ranoj proizvodnji moe
2
se ostvariti p r i n o s od 7 do 8 kg/m . U jesenjoj proizvodnji u
plastenicima sa grejanjem ostvaruje se p r i n o s od 5 do 6
kg/m 2 , a bez grejanja 35 kg plodova na m 2 .

GAJENJE PARADAJZA U TOPLIM LEJAMA

Rani paradajz iz toplih leja pojavljuje se na tritu

2025 d a n a ranije od onog iz r a n e poljske proizvodnje. U
poreenju sa staklenicima tople leje su z n a t n o manje pogo
d n e za gajenje ove k u l t u r e . Meutim, proizvodnja paradajza
u t o p l i m lejama je jednostavnija, jevtinija i d o s t u p n a indivi
dualnim odgajivaima.
U toplim lejama treba gajiti samo r a n o s t a s n e visokorod n e sorte o t p o r n e na bolesti. Za sada se najprikladnijim
s m a t r a j u hibridi rapid, Mi-13 i N o . 10 X bizon. S manjim
u s p e h o m m o g u se gajiti i sorte niskog rasta.
Proizvodnja
rasada. Uspeh u proizvodnji ranog pa
radajza u toplim lejama zavisi u p r v o m redu od umenosti da se proizvede kvalitetan rasad. Setvu treba obaviti
p o e t k o m j a n u a r a u d o b r o p r i p r e m l j e n i m i dezinfikovanim
toplim lejama, ili, jo bolje, u stakleniku. Ranija setva nije
pogodna, j e r biljke suvie r a n o izrastu, p r e nego to je mo
gue da se prozori p o t p u n o o d s t r a n e i biljke isprave i veu
uz oslonac. Seje se 45 g semena pod prozor, u redove ili
omake, p r i e m u se vodi r a u n a da seme b u d e r a v n o m e r n o
r a s p o r e e n o . Posle nicanja leja se pravilno i redovno provetrava s ciljem da se onemogui prevelika vlanost. Obino po
sle 3 nedelje od nicanja, k a d a biljice obrazuju prvi p a r stal
n i h listova, vri se pikiranje u glinene ili plastine saksije
prenika 1012 cm. Rasaivanje na s t a l n o m mestu u nove leje
obavlja se p o e t k o m m a r t a .

Pravilna p r i p r e m a tople leje u koju e biti rasaen pa

radajz ima bitan znaaj. Za gajenje paradajza pogodnije su
u k o p a n e leje, j e d n o s t r a n e i dvostrane, u ije se trapove sloi
3540 cm debeo sloj sveeg stajnjaka. Moe se u p o t r e b i t i
meavina stajnjaka i slame u odnosu 1 : 1 ili 1 : 2. Preko slo
enog biotopliva naspe se ubrevita zemlja u sloju 2528 cm,
kojoj se doda 30 g superfosfata i 20 g kalijumove soli na
1 m 2 . Rasaivanje se vri k a d se zemlja zagreje na 1820 C,
to obino biva 23 d a n a posle njenog unoenja u leju.
Biljke se sade u 3 reda po duini leje na razmaku
50X50 cm, o d n o s n o 6 biljaka pod prozor. Moe se primeni li
i gua sadnja (810 biljaka pod prozor) pod uslovom da
se stabla kasnije zakinu iznad 3. cvetnc granice.
Nega useva. Za n o r m a l a n razvoj i plodonoenje bi
ljaka vano je da oblanih d a n a t e m p e r a t u r a u leji ne
p a d a ispod 15, a kad je dan sunan, da ne prelazi 26 C. No
ne t e m p e r a t u r e od 12 do 15 vrlo povoljno utiu na skladan
razvoj biljaka. Ovakav t e m p e r a t u r n i reim moe se obezbediti vetim provetravanjem kojim se istovremeno smanjuje
i vlaga. U previe vlanoj atmosferi, naroito pri oskudici osvetljenja, cvetovi se ne oplode i opainu. Sunanih dana, ka
da je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15, prozore treba uklanjati
sa leje za vreme podnevnih asova. Leje moraju da se provetravaju, m a k a r k r a t k o t r a j n o , i u sluaju hladnog vremena.
U poetku ne postoji p o t r e b a za zali van jem, j e r je bilj
k a m a dovoljna vlaga iz stajnjaka. Posle uklanjanja prozora
biljke se u m e r e n o zalivaju svakih 68 dana. Kasnije se bilj
ke n o r m a l n o navodnjavaju t e k u o m vodom.
Paradajz u lejama se gaji na j e d n o stablo. Svi boni iz
danci se redovno uklanjaju. U prvo vreme, dok su jo male,
biljke r a s t u slobodno, bez oslonca. Kasnije, kad vrhovima
d o p r u do stakla, vezuju se u k o s o za horizontalno zategnutu
icu ili k a n a p du svakog reda. U kos poloaj mogu da se do
vedu i drvenim k u k a m a koje se pobudu u zemlju. Ne treba
dozvoliti da vrhovi biljaka upiru u prozore j e r postoji opas
nost da izmrznu ili da se j a k o deformiu.
Sa p o r a s t o m dnevnih t e m p e r a t u r a leje sve due ostaju
otvorene, a k a d a krajem aprila ili poetkom maja p r e s t a n e
opasnost od kasnih mrazeva, r a m o v i i prozori se p o t p u n o uk
lone. P r e toga n e o p h o d n o je da se biljke p o s t e p e n o priviknu

na uslove slobodne atmosfere tako to se prozori uklanjaju

naj pre samo tokom dana, a zatim i p r e k o noi. Posle kona
nog uklanjanja ramova i prozora biljke se usprave i priveu
uz kolje.
U vreme kada se na biljkama formiraju 4 cvetne gran
ice, zakinu se vrhovi na 3 lista iznad poslednje cvetne gran
ice. Ovom m e r o m postie se skraenje perioda plodonoenja
i bolji kvalitet plodova. Izuzetno, a k o na prvoj cvetnoj gran
ici n e m a zametanja, zalama se iznad 5. cvasti. Ta m e r a se
sprovodi obino k r a j e m maja.
P r e m a potrebi, obino svakih desetak d a n a usev treba
opraili ili samo razrahliti zemlju pogodnim o r u e m . Prili
kom prvih praenja biljke valja m a l o ogrnuti j e r to dopri
nosi boljem ukorenjavanju.
Veoma vana m e r a pri gajenju paradajza u toplim le
j a m a jeste prihranjivanje biljaka mineralnim ubrivima. Broj
prihranjivanja i n o r m e ubriva zavise od razvoja biljaka. Ako
su biljke bujne, ne t r e b a upotrebljavati azotna ubriva; u
tom sluaju valja r a s t u r i t i samo 30 g superfosfata i 20 g kalijum-sulfata na 1 m 2 . Kada biljke nemaju dovoljan vegeta
tivni porast, dodaje im se jo i 1015 g n i t r a t n i h ubriva ili
se p r i h r a n e kompleksnim NPK ubrivom. Obino su dovolj
na 23 prihranjivanja, u v r e m e n s k o m intervalu od 1520
dana.
U toku vegetacije biljke se redovno tite od bolesti i
tetoina. Upotrebljavaju se uobiajeni hemijski p r e p a r a t i .
Naroito je vano da se biljke paljivo isprskaju fungicidom o d m a h posle uspravljanja i vezivanja uz oslonac.
Prvi zreli plodovi paradajza iz toplih leja pojavljuju se
krajem maja. U poetku berba se obavlja svaka 34 dana,
a kasnije svakodnevno. Do sredine jula ubere se sa 1 m 2 leje
68 kg paradajza.

PROIZVODNJA PARADAJZA U N I S K I M
TUNELIMA

ene p r i p r e m e zemljita postavlja se nosea konstrukcija i

plastika k a k o bi se zemljite zagrejalo. Sadnja je mogua ka
da je t e m p e r a t u r a zemljita iznad 12C.
Proizvodnja

rasada

Za r a n u proizvodnju koriste se niske (determinantne)

sorte ili r a n i hibridi rapid, belis, Mi 13, No 10 X Bizon. Pri
gajenju visokih hibrida, zbog njihovog rasta, tuneli se mora
ju brzo otkrivali. Zato proizvodnja u njima poinje kasnije
nego u visokim tunelima.

U proizvodnji u niskim tunelima, zbog povoljnijih mik r o k l i m a t s k i h uslova, berba paradajza poinje u kontinen
t a l n i m uslovima polovinom maja a u junim regionima kra
j e m aprila. U ovim tunelima, zbog male visine, oteani su ra
dovi, p o s e b n o p r i m e n a mehanizacije, te su pogodni s a m o za
proizvodnju u m a n j e m obimu. Poluvisoki tuneli su povoljniji
za ovu proizvodnju.
Priprema

zemljita

Zemljite n a m e n j e n o za r a n u proizvodnju paradajza, u

jesen se p o u b r i sa 34 kg stajnjaka na m 2 i poore, a t o k o m
m a r t a izvri se povrinska p r i p r e m a zemljita. N e p o s r e d n o
p r e d sadnju ili u p o r e d o s njom vri se ubrenje N P K ubrivom (15 : 15 : 15) u koliini 3040 g/m 2 . Posle p r i p r e m e
zemljita postavlja se nosea konstrukcija tunela i navlai
plastina folija k a k o bi se do sadnje zemljite zagrejalo.
Meutim, p r i p r e m a zemljita moe biti slina onoj p r i
proizvodnji u nadzemnoj leji. To znai: unoenje sveeg staj
njaka u sloju od 20 do 30 cm, uz sabijanje, i zemljine sme
e u sloju od 25 cm (smea zemlje i k o m p o s t a 2 : 3 ) . P r e set
ve zemljite se p o u b r i sa 2030 g NPK ubriva na m 2 , a
z a t i m se izvri dezinfekcija uvapinom (150 ml/m 2 ), ili basa2
2
m i d o m (4070 g/m ), ili t e r a b o l o m (50 g/m ), i dezinsekcija
2
b a s a d i n o m G-10 (10 g/m ) i volatonom (10 g/m 2 ). Posle izvr-

Proizvodnja r a s a d a poinje 1015 d a n a ranije u odno

su na proizvodnju r a s a d a za otvoreno polje. U kontinental
n i m uslovima u toploj leji, stakleniku ili plasteniku sa grejanjem setva se obavlja p o e t k o m j a n u a r a , a u j u n i m regio
n i m a 1020 d a n a ranije. Setva je gusta (45 g semena na
m 2 ), a seme treba da je dezinf i kovano. Do nicanja temperatu
ra se odrava na 2530C, a posle nicanja t r e b a da je
1820 "C k a k o bi se spreilo izcluivanje biljaka. U fazi raz
vijenih koliledona ili prvog pravog lista vri se pikiranje u
saksije prenika 8 x 8 cm. Dalje se prirnenjuju sve redovne
mere nege uobiajene u proizvodnji r a s a d a a vezane za odre
enu vrstu zatienog prostora. Pri t o m e je od posebnog zna
aja da se obavi 12 folijama prihranjivanja kompleksnim
ubrivom (0,2% vuksala ili si.), to omoguuje dobij an je
kvalitetnog rasada sa vrstim stablom i d o b r o razvijenim
bonim delovima korena. Kad se paradajz proizvodi u tuneli
ma bez grejanja, n e o p h o d n o je obaviti kvalitetno kaljenje
rasada. Takve biljke u s p e n o rastu i pri neto niim tempe
r a t u r a m a od optimalnih.
Rasaivanje
U k o n t i n e n t a l n i m uslovima sadnja se obavlja krajem
m a r t a i p o e t k o m aprila, a na jugu krajem februara i poet
k o m m a r t a , p r i emu je r a s a d s t a r 6070 dana, a biljke u
fazi prvih pupoljaka. U zavisnosti od irine tunela i sorte,
sadnja se obavlja u redove ili dvoredne pantljike. Pri sadnji

u redove rastojanje izmeu redova je od 5070 cm (manje

rastojanje kod d e t e r m i n a n t n i h sorti), a u redu 3035 cm.
Pri sadnji u dvoredne pantljike rastojanje izmeu pantljika
je 70 cm, izmeu redova 50 cm, a u redu 30 cm. Posle obav
ljene sadnje biljke se d o b r o zaliju, a zatim se ponovo pos
tavlja plastina folija.
Nega

useva

S obzirom na klimatske uslovc i svojstva folije, m o r a

se posvetiti p u n a panja regulisanju t e m p e r a t u r e i vlanosti.
Paradajz p r i p a d a grupi toplol jubivih vrsta. Tako je u fazi
cvetanja i oplodnje p o t r e b n a t e m p e r a t u r a 2025 C i niska
relativna vlanost vazduha (5060%). Zato se tunel m o r a
redovno provetravati, p r i niim spoljnim t e m p e r a t u r a m a sa
mo odizanjem plastine folije sa eonih strana, a k a d a spoljna t e m p e r a t u r a b u d e o k o 20 C, p o s e b n o s u n a n i h dana, plas
tika se skida u toku itavog d a n a . Navee se biljke ponovo
prekriju folijom. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a (u konti
n e n t a l n i m uslovima kraj aprila i poetak maja) plastika se u
p o t p u n o s t i skida.
U toku proizvodnje primenjuju se sve redovne m e r e
nege. Zalivanje se posle sadnje obavlja svakih 710 dana,
a kad se obrazuju prvi plodovi svakih 57 dana sa 250300
m 3 vode po h e k t a r u . Desetak d a n a posle sadnje vri se oko
pavanje uz prvo ogrtanje biljaka. U toku vegetacije treba
obaviti 23 okopavanja uz blago ogrtanje biljaka, to pot
pomae obrazovanje adventivnih korenia i bolju i s h r a n u
biljaka. Uz redovno provetravanje i odravanje niske relati
vne vlanosti u tunelu, zatitu od plamenjae n e k i m fungicid o m (ditan M-45 0,25%, a n t r a k o l 70% u koncentraciji
0,25%) treba obaviti 23 p u t a u r a z m a k u od 7 do 10 dana.
Prvo prihranjivanje se obavlja n e p o s r e d n o posle sad
nje (510 dana), a drugo u fazi obrazovanja prvih plodova.
Prihranjuje se sa 2030 g NPK ubriva (15 : 15 : 15) na
2
m . Zajedno sa p r s k a n j e m fungicidom protiv plamenjae tre
ba izvriti fo li j a m o prihranjivanje kompleksnim ubrivom
(vuksal i si.).

K a d a se gaje visoke sorte paradajza, ostavlja se j e d n o

stablo i zato se m o r a j u zakidati svi zaperci. Pradajz se
uzgaja uz p o t p o r u (kolje ili icu). Do skidanja plastike kod
niskih tunela paradajz se vezuje ukoso za horizontalno zateg
n u t u icu (kanap) k a k o v r h ne bi dodirivao plastiku (vea
opasnost od izmrzavanja i oegotina), a posle skidanja plasti
ke vezuje se uz kolje. Kod poluvisokih tunela paradajz se ve
zuje uz vertikalno postavljene ice (kanap) koje su vezane za
noseu konstrukciju tunela. Posle formiranih 45 cvetnih
etaa vri se zakidanje vrha, p r i emu se iznad poslednje
cvasti ostavljaju 34 lista. Ovom m e r o m ubrzava se zrenje
plodova.
Berba plodova poinje u drugoj polovini maja. U prvo
vreme bere se svakih 35 dana, a kasnije svaki drugi dan.
Pri ovoj proizvodnji se do prve polovine jula moe ostvarili
prinos 68 kg/m 2 .

PROIZVODNJA

PAPRIKE

STAKLENICIMA

Proizvodnja p a p r i k e u zatienom p r o s t o r u u n a s je re
dovno zastupljena, m a d a u s r a z m e r n o m a l o m obimu. Proiz
vode se uglavnom sitne ljute papriice, koje se na n a e m tr
itu zimi i s prolea dosta trae. Gajenje sorta s k r u p n i m
plodovima p a p r i k e zasad je sporadino, m a d a njihova proiz
vodnja ima z n a t n o veu perspektivu. Tranja svee p a p r i k e
u zimsko-prolenom periodu, k a d a n e m a dovoljno sveeg po
vra, sve je vea. Rastua lranja, visoki prinosi i povoljne
cene omoguuju rentabilno gajenje ove kulture u staklenicima.
Vreme proizvodnje. Staklenika proizvodnja p a p r i k e po
deava se p r e m a klimatskim uslovima rejona i zahtevima tr
ita. Naroito znaajan inilac je tranja. Vea tranja sve
e p a p r i k e u nas poinje tek od februara pa nadalje, t j . kada
se iscrpu zalihe konzervisanog povra. U svojstvu zaina lju
te papriice se troe t o k o m cele zime. S obzirom na vreme
proizvodnje i duinu vegetacije, p a p r i k a se u staklenicima
gaji k a o glavni usev.
Sorte. Sada ima malo sorti s k r u p n i m plodovima pogod
nih za gajenje u staklenicima. Najbolja je i najvie rairena
s o r t a d u n a v (Danube). U staklenikim uslovima biljke ove
sorte izrastu u visinu p r e k o 100 cm. One su snane, s debe
lim glavnim stablom i 23 grane. Plodovi su visei ili poluuspravni, dugi 810 cm, p r e n i k a p r i osnovi 57 cm, prosene teine oko 120 g. Povrina ploda je glatka i sjajna. Teh-

noloki stasali plod je tamnozelen, a fizioloki zreo crven.

Plod je tipa b a b u r e sa 3 ili 4 ruba, m e s n a t , soan, dosta dob
rog ukusa. Srednje r a n a i vrlo r o d n a sorta. U novije vreme,
i m a pokuaja da se u v e d u raniji i rodniji Fi hibridi (dunav X
kalinkov i dr.).
Od ljutih papriica najvie se gaji niska i r u m u n s k a
ipka.
Proizvodnja rasada. Za svaki rejon, u zavisnosti od kli
m a t s k i h uslova, u t v r u j e se najpovoljnije vreme setve. Za
proizvodnju k r u p n e p a p r i k e setva se obavlja u drugoj polo
vini jula, a za proizvodnju ljutih papriica k r a j e m avgusta. Za k a s n u prolenu proizvodnju ljutih papriica setvu
treba obaviti p o e t k o m decembra.
R a s a d se gaji u stakleniku. Za setvu se koriste slakleniki sanduii, ili se seje u leje, na slian nain kao to je
opisano za paradajz. Gustina setve i sve ostalo slino je kao
p r i setvi paradajza. Za 1 ha useva sorti s k r u p n i m plodovima
p o t r e b n o je oko 1 kg semena, a za sorte sa silnim plodovima
1,52 kg.
Najpovoljnija t e m p e r a t u r a za nicanje semena p a p r i k e
je p r e k o d a n a 2528 C, a n o u 1820. U ovim uslovima se
me n i k n e za 1012 dana. K a d n i k n e vie od polovine seme
na, t e m p e r a t u r a se s p u t a na 1215. Ovako sniena tempe
r a t u r a odrava se 810 dana, a p o t o m se ponovo podie na
2225 d a n j u i 1618 n o u i k a d je oblano. Nega do piki
r a n j a sastoji se u r e d o v n o m zalivanju, provetravanju i odr
avanju p o t r e b n e t e m p e r a t u r e .
Pikiranje se vri k a d biljice obrazuju 12 stalna li
sta, to biva oko 20 d a n a po nicanju. U ovoj fazi r a s t a bilji
ce se n a j m a n j e oteuju i lako p r i m a j u . P r e upanja biljice
t r e b a zaliti. Biljke se pikiraju u presovane kocke ili saksije.
Ukoliko je z a p r e m i n a kocke ili saksije vea utoliko e se raz
viti snanije rasadnice. Obino se koriste saksije p r e n i k a
810 cm. Kod s o r t a sa sitnim plodovima pikiraju se po dve
biljke u saksiji.
Zemljina smea za pikiranje p a p r i k e je znaajna za
dobijanje zdravog i d o b r o razvijenog r a s a d a . Koriste se ug
lavnom iste smee k a o i za paradajz. J e d i n o treba voditi ra
una o vrednosti p H , j e r paprici najbolje odgovara neutral-

na do slabo alkalna reakcija. U sluaju potrebe moe se sme a m a dodati mleveni krenjak.
Saksije ili hranljive kocke s rasadom postavljaju se na
stelae ili na tlo staklenika, p r e k o plastine folije. K a d a se
koriste glinene saksije, upljine izmeu njih p o p u n e se zem
ljom r a d i spreavanja brzog suenja i postizanja ravnomernije t e m p e r a t u r e u zoni korenovog sistema.
Nega pikiranog r a s a d a sastoji se u obezbeenju to po
voljnije t e m p e r a t u r e , vlage i svetlosti, prihranjivanju i merama zatite od bolesti.
Optimalne t e m p e r a t u r e u vreme gajenja rasada su u
direktnoj vezi sa intenzitetom svetlosti. U toku sunanih da
na treba odravati t e m p e r a t u r u od 22 do 28 C, a od 18 do
20 ako je vreme oblano. None t e m p e r a t u r e u stakleniku
treba da su nie od dnevnih za A5.
Relativna vlanost vazduha t r e b a da je 5560%. Ne
srne se dozvoliti kondenzovanje vode na staklima, j e r kapi
povreuju rasad. Vlanost vazduha regulisati redovnim provetravanjem.
Rasad se zaliva p r e m a potrebi, m l a k o m vodom. estima
zalivanja i koliina vode zavise od vremenskih prilika. Ne
t r e b a dozvolili da biljke oskuevaju vlagom, niti da b u d u u
suvinoj vlazi.
Po potrebi rasad .se moe prihraniti rastvorom mineral
n i h ubriva (KAN-a 80100 g, superfosfata 800 g i kalijumove soli 250 g na 100 litara vode). Svaka saksija zalije se s
priblino 100150 cem rastvora.
Rasad dospe za rasaivanje 68 nedelja posle setve. U
to v r e m e biljke imaju po 67 listova. One treba da su s de
belim stablom, tamnozelenim listovima, visoke 1520 cm i
s ve razvijenim cvetnim pupoljcima.
Priprema zemljita i ubrenja. Zemljite za p a p r i k u tre
ba da je s t r u k t u r n o i bogato hranljivim m a t e r i j a m a . Najbo
lja su duboka, h u m u s n a , ocedna i topla tla n e u t r a l n e ili sla
bo alkalne reakcije (pH = 6,57,5).
ienje, dezinfekcija, ubrenje i p r i p r e m a zemljita za
stakleniki usev p a p r i k e vre se gotovo na isti nain kao za
paradajz. Naroito je znaajno obilno ubrenje organskim
ubrivima.

P a p r i k a iziskuje obilnu ishranu. Fosfor omoguava do

b r o razvie korenovog sistema i formiranje generativnih or
gana, te je n e o p h o d n o prisustvo dovoljnih koliina ovog ele
m e n t a u lako p r i s t u p a n o m obliku. Kalijum utie na aktivnije
nagomilavanje ugljenih h i d r a t a i poveava o t p o r n o s t prema
t e m p e r a t u r a m a . Zajedno sa fosforom ubrzava i stasavanje plo
dova. Pri u b r e n j u p a p r i k e a z o t o m treba biti obazriv, j e r vi
ak azota izaziva preveliku bujnost, opadanje cvetova i za
metaka.
P a p r i k a povoljno reaguje i na unoenje mikroelemenata (Fe, B, Mn, Mg, i dr.).
Azot se unosi u koliini oko 300 kg (N) po ha. Jedna
treina se r a s t u r a p r e d rasaivanje, a ostali deo se koristi
za prihranjivanje.
Preteni deo (2/3) fosfornih ubriva r a s t u r a se p r i os
novnoj obradi, a ostatak se koristi za p r v a dva prihranjiva
nja. U k u p n a n o r m a fosfora treba da je 200250 kg P2O5 po
hektaru.
Kalijumova ubriva se koriste za u b r e n j e prilikom ob
r a d e zemljita p r e d sadnju u koliini od 10001200 kg/ha
kalijum-sulfata. J e d a n deo u k u p n e n o r m e moe se ostaviti za
prva prihranjivanja.
Rasaivanje. P a p r i k a se
greje do 2223 C. Do log
vlanom stanju i povremeno
k r u p n i m plodovima rasauju
a sa sitnim u o k t o b r u .

r a s a u j c poto se zemljite zav r e m e n a zemljite se odrava u

se o b r a u j e rotofrezom. S o r t e s
se u prvoj polovini septembra,

S o r t e s k r u p n i m plodovima sade se na r a z m a k u 8 0 x 4 0
cm, ili 8 0 x 3 5 cm, ili u dvoredne t r a k e . Ljute papriice i dru
ge sorte slabijeg p o r a s t a r a s a u j u se najee na r a z m a k u
4 0 x 3 0 cm, ili 3 5 x 2 5 cm. Biljke se sade samo 12 cm dub
lje nego to su rasle do tada. Dan ranije, ili b a r nekoliko a
sova p r e d rasaivanje, saksije s r a s a d o m t r e b a d o b r o zaliti,
j e r to olakava vaenje biljaka.
Odravanje povoljnog reima t e m p e r a t u r e , vlanosti,
svetlosti i u m e n o provetravanje od bitnog su znaaja.
Za razvoj p a p r i k e p o t r e b n o je m n o g o toplote. Otra ko
lebanja t e m p e r a t u r e negativno se odraavaju na njen r a s t i
razvie.

Kad je s u n a n o vreme, u stakleniku s paprikom treba

odravati t e m p e r a t u r u 2528 C, uz j a k o provetravanje, a po
oblanom vremenu 2022. None t e m p e r a t u r e treba da su
izmeu 18 i 20. Valja nastojati da t e m p e r a t u r e u stakleniku
ne p a d a j u ispod 17. S a m o od novembra do j a n u a r a none
t e m p e r a t u r e se mogu sniziti na oko 15.
Relativna vlanost vazduha u stakleniku treba da se kre
e od 60 do 7 0 % . U p o e t k u se zaliva u veim v r e m e n s k i m
intervalima, j e r mlade biljke jo nemaju potrebe za veim
koliinama vode. Redovna zalivanja, svakih 710 dana, po
inju posle obrazovanja prva 23 ploda. Zimi su intervali
izmeu zalivanja vei, a kad vreme otopli manji. Voda za
zalivanje treba da je mlaka. Vlanost zemljita do plodono
enja treba da bude oko 7 0 % od punog vodnog kapaciteta,
a u periodu plodonoenja oko 8 0 % .
N o r m a l a n vazduni reim zemljita odrava se redov
n i m okopavanjem i plevljenjem. Pri okopavanju biljke se la
ko n a g r n u . Uz odgovarajua rastojanja mogu se uvesti mai
ne za m e u r e d n u o b r a d u .
Prihranjivanje je znaajna mera kojom se pojaava
r a s t biljaka i utie na produenje plodonoenja. Prihranjiva
nje poinje kad pone ploonoenje i nastavlja se sve do
p r e d kraj vegetacije, svakih 1520 dana. Vri se n e p o s r e d n o
p r e d zalivanje ili istovremeno. Tehnika prihranjivanja je is
t a k a o k o d paradajza.
Lomljenje grana i p a d a n j e biljaka pod t e r e t o m lisne
m a s e i plodova spreava se vezivanjem r a m e n i h g r a n a biljke
za ianu konstrukciju.
U n e k i m sluajevima, r a d i podsticanja obrazovanja plo
dova, primenjuje se skidanje slabih ili besplodnih lastara i
orezivanje vrhova bujno rastuih grana na kojima se plodo
vi slabo zameu.
Berba. Berba plodova ljutih papriica poinje 4050
d a n a po rasaivanju, a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima posle
6070 d a n a od rasaivanja. Plodovi su pogodni za b e r b u k a d
dobiju odgovarajuu boju i vrstinu mesa. Ljute papriice
se b e r u svaka 34 dana, a sorte s k r u p n i m plodovima svakih
56 d a n a . Berba traje do kraja jula. Plodovi se otkidaju
paljivo, da se ne lome g r a n e i ne upaju biljke.

Proseni prinosi ljutih papriica kreu se oko A5

kg/m 2 , ili oko 120 k o m a d a po biljci, a u s o r a t a sa k r u p n i m
plodovima 610 kg/m 2 , ili 2030 plodova po biljci.
Ubrani plodovi se sortiraju saglasno JUS-u u dve klase.
J a k o deformisani, nerazvijeni, oteeni i oboleli plodovi se
odbacuju. Pakuju se i t r a n s p o r t u j u u letvaricama ili d r u g i m
v r s t a m a ambalae.

Setva se obavlja u sanduie za setvu napunjene zem

ljinom smeom koja je dezinfikovana. Seje se u redove s
r a z m a k o m redova od 5 cm, a u r e d u gusto. Za 1 ha povrine
p o t r e b n o je 10001500 g semena visoke bioloke vrednosti.
Za bre nicanje seme se u t o k u A5 dana dri navlae
no izmeu dva sloja j u t e p r i t e m p e r a t u r i oko 25 C. Setva se
obavlja k a d a polovina semena proklija. Ovako naklijalo seme
brzo nie (710 dana), to je kod p a p r i k e znaajno j e r se
o n a odlikuje sporim i neujednaenim nicanjem. Do nicanja
se odrava visoka t e m p e r a t u r a (2528 C) j e r je tada nicanje
ujednaeno i brzo (1012 dana). Po nicanju t e m p e r a t u r a se

U plastenicima p a p r i k a se moe uspeno uzgajati t o k o m

itavog jesenjeg, zimskog i proleonog perioda p o d uslovom
da se obezbede p o t r e b n i t e m p e r a t u r n i uslovi. M e u t i m , najcelishodmja je r a n a prolena i jesenja proizvodnja paprike.
Za razliku od staklenike proizvodnje, u plastenicima se pro
izvode k r u p n o p l o d n e p a p r i k e svetlozelene ili svetloute boje,
k a o to su zlatna medalja, novosadska bela b a b u r a , cecei,
PCR ili p a p r i k e tipa sipki, k a o to su leskovaka, niska, H3
(hibrid), hatvani haj tato.
Proizvodnja

rasada

Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toplim leja

ma ili zagrejanim plastenicima i staklenicima. Vreme setve
zavisi od regiona uzgoja. T a k o je poetak proizvodnje u me
d i t e r a n s k o m p o d r u j u za 2030 dana raniji u o d n o s u na kon
tinentalni deo zemlje i p r i mogunosti zagrevanja plastenika.
Kao to s m o istakli, setva za r a n u proizvodnju moe poeti
polovinom novembra, a sadnja polovinom februara, ali je naj
ei t e r m i n setve polovina j a n u a r a a sadnje poetak aprila.
Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u drugoj polo
vini maja, a sadnja u drugoj polovini jula, s tim da proizvod
nja traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra
(u zagrejanim plastenicima).

Dobro odgajen rasad paprike u grejanora plasteniku

sniava na oko 18 C kako bi se spreilo nepoeljno izduivanje r a s a d a . U fazi pojave prvog p a r a pravih listova vri se
pikiranje u saksije ili hranljive kocke ( 8 x 8 cm). Posle piki
ranja odrava se t e m p e r a t u r a 2225 C u t o k u dana, a oko
20 C u t o k u noi, uz t e m p e r a t u r u zemljita od 20 C. Opti
m a l n a relativna vlanost vazduha je o k o 70 %. T o k o m proiz-

vodnje rasada primenjuju se sve redovne m e r e nege uz 12

folijama prihranjivanja (vuksal, ferligal) i zatitu biljaka (cin e b 0,3 % ) .
Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u otvorene leje
k r a j e m maja. Leje za proizvodnju kasnog r a s a d a u b r e se
zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m 34 kg/m 2 uz unoenje
2030 g NPK ubriva (1 : 1 : 2) na m 2 . Radi zatite od bolesti
leje se tretiraju t e r b a l o m (50 g/m 2 ) i volatonom (10 g/m 2 ). Se
tva je reda, sa 510 g semena na 1 m 2 , to omoguuje ujed
naen rast biljaka i bez pikiranja.
Rasaivanje
Zemljite za proizvodnju p a p r i k e treba da je n e u t r a l n e
reakcije, plodno i s t r u k t u r n o . Za sadnju se zemljite u plas
teniku d o b r o p o u b r i zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m
(46 kg/m 2 ), uz unoenje treseta oko 1 kg/m 2 , ili p e s k a
na teim tipovima zemljita, to poboljava s t r u k t u r u . Osim
toga za p a p r i k u se p r e d sadnju unosi 4050 g/m 2 N P K ub
riva ( 1 : 1 : 2), uz terabol (50 g/m 2 ) i volaton G 5 (10 g/m 2 )
r a d i zatite useva. P r i p r e m a zemljita m o r a biti kvalitetna
j e r p a p r i k a za svoj rast zahteva s t r u k t u r n o zemljite.
Sadnja se obavlja u zagrejano zemljite (oko 18 C), i
to za r a n u proizvodnju p r i starosti rasada 6070 dana, a za
jesenju proizvodnju u starosti 5060 dana.
P a p r i k e k r u p n i h plodova sade se u redove na rastoja
nju 4050 cm izmeu redova i u r e d u na 1525 cm, a sitnop l o d n e u r e d u na 20 cm po dve biljke ili na 1015 cm. po
j e d n a biljka, u kuice. Pri sadnji u dvoredne ili etvoro rede
pantljike rastojanje izmeu pantljika je 5060 cm, izmeu
redova 3040 cm, a u r e d u 1020 cm. Kod r a n e proizvod
nje sadnja moe biti gusta j e r se tako obezbeuje ranije pri
stizanje plodova.

4050 g NPK ubriva (1 : 1 : 1) na m 2 , zatim zalivanje (1015

l vode na m 2 ) i m e u r e d n o okopavanje. Drugo prihranjivanje
istom koliinom h r a n i v a treba obaviti u fazi masovnog cve
tanja i formiranja prvih plodova. U t o k u vegetacije t r e b a iz
vriti i 12 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%). Broj
okopavanja zavisi od kvaliteta zemljita. Zemljite t r e b a odr
avati u r a s t r e s i t o m stanju, to p o t p o m a e razvoj korenovog
sistema i bolju ishranu biljke.
U plasteniku t r e b a odravati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u u
t o k u d a n a 2225C i nou 20C. Na t e m p e r a t u r i od 4- 15C
p a p r i k a zaustavlja rast, a na + 10C plodovi dobijaju
ljubiaste fleke. Pri visokim t e m p e r a t u r a m a provetravanje
plastenika m o r a biti intenzivno, to je posebno znaajno u
proizvodnji t o k o m leta. Kod t u n e l a se t o k o m leta plastina
folija skida (polovinom juna) i ponovo stavlja na noseu kon-

Nega
Posle sadnje vri se zalivanje (1015 1 vode na m 2 ). U
p e r i o d u ukorenjavanja, prvih 1015 dana, p a p r i k a sporo ra
ste. U t o m periodu treba izvriti prvo prihranjivanje sa

Usev paprike u plasteniku s dvostrukom folijom

strukciju poetkom s e p t e m b r a . Optimalna relativna vlanost

vazduha za rast p a p r i k e je 7 0 % .
Do masovnog cvetanja zalivanje paprike je rede (sva
2
kih 710 d a n a sa 1020 litara vode na m ), a sa formiranjem
prvih plodova zaliva se svakih 57 dana sa 2030 litara vo
2
de n a m .
Berba
B e r b a sitnoplodnih sorti p a p r i k e poinje 40. do 60. dana
od sadnje, a k r u p n o p l o d n i h 60. do 70. dana od rasaivanja.
Paprika se bere svakih 24 d a n a (silnoplodne), o d n o s n o
56 d a n a (krupnoplodne). Pravo vremena berba omoguuje
n o r m a l n o formiranje novih plodova. Kod r a n e proizvodnje
s i t n o p l o d n i h p a p r i k a b e r b a moe trajati do jeseni, s tim to
2
se do poetka jula moe ostvariti p r i n o s od 2 do 2,5 kg/m ,
o d n o s n o 56 kg do kraja vegetacije, a kod k r u p n o p l o d n i h
2
610 kg/m . Pri jesenjoj proizvodnji berba traje do kraja
novembra, o d n o s n o do polovine decembra, i ostvaruje se pri
nos od 2 do 3 kg/m 2 (sitnoplodne) odnosno 46 kg/m 2 (krup
noplodne).

Rana proizvodnja p a p r i k e u toplim lejama, uglavnom

sitnih ljutih papriica, ima u n e k i m krajevima n a e zemlje
dugu tradiciju. Najpoznatiji su odgajivai u okolini Nia i
Leskovca, koji r a n o s prolea raznose i n u d e m l a d e papriice
i r o m zemlje. U manjoj meri zastupljena je i zimsko-prolena proizvodnja p a p r i k e s k r u p n i m plodovima. P a p r i k a je,
inae, veoma pogodan usev za tople leje, te se moe oekiva
li da e i u b u d u n o s t i ovaj nain njene proizvodnje biti od
velikog znaaja.
Proizvodnja rasada. Iz grupe sitnih, ljutih papriica
najbolje su niska, r u m u n s k a i b u g a r s k a (dulunska) ipka.
Meu s o r t a m a s k r u p n i m plodovima treba o d a b r a t i ranostasne i p r i n o s n e k a o to su zlatna medalja, kalinkova, Al-12.
Proizvodnja p a p r i k e poinje u prvoj polovini d e c e m b r a prip
r e m o m toplih leja i setvom koja se obavlja s r e d i n o m ovog
meseca. K a k o su m l a d e biljke veoma osetljive p r e m a prouzrokovaima padanja rasada, n e o p h o d n o je da leja i seme bu
du dezinfikovani.
Seme n i k n e posle desetak d a n a . U vreme nicanja treba
tokom nekoliko d a n a sniziti t e m p e r a t u r u u leji na oko 16 "C.
Time se j a k o uspori porast stabaoca, dok se korenov sistem
i dalje n e s m e t a n o razvija zahvaljujui relativno visokoj tem
p e r a t u r i zemlje. Na taj nain formiraju se skladno razvijene
biljice sa snanim k o r e n o m i k r a t k i m stablom.
N a k o n tri ili 4 nedelje, k a d a m l a d e biljke razviju prvi
p a r listova, p r i s t u p a se pikiranju u plastine ili glinene sak-

sije p r o m e r a 810 cm. Pikiranje se obavlja u novoizraene

tople leje u kojima r a s a d ostaje do kraja februara ili do po
etka m a r t a , k a d a se r a s a u j e na stalnom m e s t u u nove leje.
Odgajivai u okolini Nia postupaju n e t o drugaije.
Setvu obavljaju k r a j e m n o v e m b r a ili p o e t k o m decembra, a
zatim izvode 2 pikiranja d i r e k t n o u zemlju, ne upotrebljava
j u i saksije.
Biljke ljutih papriica rasauju se najee na r a z m a k u
3 5 x 3 0 cm, o d n o s n o 12 biljaka pod prozor, dok se sorte krup
n i h plodova sade na 3 5 x 3 5 cm ili na 4 0 x 3 5 cm. ipke se
m o g u saditi i gue, n p r . na povrini 2 5 x 2 5 cm po 1, biljka,
ili na 3 5 x 3 0 cm po 2 biljke u kuici. Kada se eli da se po
vea r a n i prinos, sadnja moe biti jo gua. Tada e prinos
iz prvih berbi, k a d a papriice imaju visoku cenu, biti znat
no vei, ali e se u k u p a n p r i n o s smanjiti. Biljke treba da su
udaljene najmanje 15 cm od dasaka r a m a . Posle rasaivanja
svaka biljka se zalije m l a k o m vodom, pri emu se ne kvase
stablo i lie. Za rasaivanje valja odabrati topliji i tih dan.
Leje u kojima se obavlja setva, pikiranje i rasaivanje
biljaka t r e b a da su izgraene na sloju d o b r o zagrejanog staj
njaka debljine 4550 cm. Leja u koju se rasauju biljke na
s t a l n o m m e s t u naspe se zemlj ino-ubrevitom meavinom u
sloju oko 25 cm. Veoma je d o b r o ako se upotrebi sveza
meavina od 2/3 plodne s t r u k t u r n e batenske zemlje (sa par
cele na kojoj niz godina nije bio gajen paradajz, p a p r i k a i
k r o m p i r ) i 1/3 d o b r o pregorelog stajnjaka.
Nega useva. Nega rasada, a kasnije i rasaenog use
va, iziskuje mnogo u m e n o s t i i istrajnosti. P a p r i k a je toploljubiva biljka i ne podnosi velika kolebanja t e m p e r a t u r e . Ne
treba dopustiti da t e m p e r a t u r a u leji p a d a ispod 18 C. Pri
svemu tome, provetravanje se m o r a obavljati svakodnevno.
Najbolje je ako se t e m p e r a t u r a u leji odrava na 2226.
Kad je vreme sunano, moe se dozvoliti t e m p e r a t u r a do 30.
P a p r i k a ima, isto t a k o velike p o t r e b e za svetlou. To
k o m zimskih meseci n e m a dovoljno svetlosti, pa je utoliko
vie n e o p h o d n o omoguiti to bolju osvetljenost leja njiho
vim pravilnim postavljanjem, to duim dranjem bez asura,
odravanjem istoe stakla i si.
Usev se zaliva po p o t r e b i . P r e k o m e r n a vlanost zemlji
ta, a n a r o i t o vazduha, u leji sasvim je nepoeljna. Do po-

jave prvih z a m e t a k a usev se obino ne zaliva. Kasnije, kad

zapone plodonoenje i vreme otopi i, potreba za zalivanjem
naglo poraste. U prvo vreme upotrebljava se mlaka, a kasnije,
od polovine m a j a pa do kraja vegetacije, obina tekua voda.
Biljke se p r i h r a n j u j u m i n e r a l n i m ubrivima razmue
n i m u vodi u ukupnoj koncentraciji od 0,3 % do faze plodo
noenja, a kasnije se koncentracija poveava na 0,5%:. Ako je
leja j a k o vlana, ubriva treba r a s t u r i t i po povrini. Vrlo do
b r e rezultate daje povremeno dodavanje r a z m u e n e govee
balege. Broj prihranjivanja i sastav ubriva odreuju se pre
ma fazi razvoja biljaka. Obino su dovoljna 45 prihranji
vanja (svakih 1520 dana), s tim to se prvo obavlja u vre
me k a d a se biljke d o b r o u k o r e n e posle rasaivanja.
T o k o m cele vegetacije treba redovno praiti ili rahlili
povrinu leje. To se obino ini dan-dva posle svakog zaliva
nja ili prihranjivanja.
U n o r m a l n i m uslovima gajenja plodonoenje sitnili pap
riica poinje krajem m a r t a , a k r u p n i h o k o mesec d a n a kas
nije. Prinos ljutih papriica kree se od 4 do 6 kg/m 2 , a
k r u p n i h od 6 do 8 kg/m 2 . Sa j e d n e biljke sitnih papriica
ubere se esto i vie od 100 plodova ako biljke nisu suvie
gusto posaene. Berba moe trajati do jeseni, dok se ne jave
prvi mrazevi.

PROIZVODNJA PAPRIKE U NISKIM

TUNELIMA

poleganja (cinebom 0,3%) i 23

0,2%, fertigal) i kaljenje rasada.
Rasaivanje

Gajenje p a p r i k e u niskim tunelima omoguuje za 10

15 d a n a ranije dospevanje plodova u odnosu na njivsku pro
izvodnju. Za ovu proizvodnju su najpogodnije sorte t i p a fe
feroni (ipke: niska, leskovaka), ali se moe ostvariti uspena proizvodnja i p a p r i k a k r u p n o g ploda kao to su novosad
ska bela babura, cecei, zlatna medalja, PCR.
Proizvodnja

rasada

Vreme setve odreuje se u zavisnosti od toga k a d a se

predvia berba. Poto je p a p r i k a toploljubiva k u l t u r a , a ka
ko u niskom zatienom p r o s t o r u n e m a mogunosti dopun
skog zagrevanja, to je najei t e r m i n sadnje polovina apri
la, k a d a je t e m p e r a t u r a zemljita oko 12 C, a vreme setve
kraj j a n u a r a i poetak februara.
Rasad se proizvodi u toploj leji, stakleniku ili plasteni
ku sa grejanjem j e r se m o r a obezbediti t e m p e r a t u r a vazduha
od 22 do 25 C i t e m p e r a t u r a zemljita od 20 C. Posle nica
nja se 58 d a n a odrava t e m p e r a t u r a oko 18 J C. U fazi prvih
pravih listova vri se pikiranje u saksije veliine 8 x 8 cm.
Za dalji r a s t paprike t e m p e r a t u r a u zatienom p r o s t o r u tre
ba da je o k o 22C. Za r a s t p a p r i k e je od posebnog znaaja
toplota zemljita ( o p t i m u m oko 20 C). U t o k u proizvodnje
r a s a d a primenjuju se sve redovne m e r e nege, provetravanje,
zalivanje svakih 710 d a n a (510 1 vode na m 2 ), zatita od

prihranjivanja

(vuksal

paprike

Zemljite za proizvodnju p a p r i k e u b r i se s jeseni sa

24 kg stajnjaka na m 2 uz osnovnu o b r a d u . U prolee, kra
j e m m a r t a , unosi se 3040 g mineralnog ubriva (NPK u od
nosu 1 : 1 : 2 ) , pa se zemljite povrinski p r i p r e m i uz unoe
nje terabola (50 g/m 2 ) i volatona (10 g/m 2 ). Posle povrinske
p r i p r e m e zemljita postavlja se nosea konstrukcija tunela
i stavlja plastika k a k o bi se zemljite p r e sadnje zagrejalo.
Sadnja se moe obaviti i u u n e t u zemljinu smeu bo
gatu zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m .
Sadnja se obavlja u redove (broj redova zavisi od iri
ne tunela) s r a z m a k o m izmeu redova 2050 cm i razma
k o m u r e d u kod sitnoplodnih p a p r i k a 1015 cm a kod krupnoplodnih 2025 cm. Gusta sadnja omoguuje ranije sazrevanje plodova i vei prinos.
Nega

biljaka

Posle sadnje biljke t r e b a obilno zaliti. U toku vegetacije

valja odravati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u i vlanost vazduha i
zemljita. To znai da p r i izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a tu
nele treba dopunski pokriti, a p r i visokim t e m p e r a t u r a m a ,
sem otvaranja eonih strana, valja podii cele plastine fo
lije. Za r a s t p a p r i k e najpovoljnija je t e m p e r a t u r a 2225 C
u t o k u s u n a n i h dana, o d n o s n o 20 C oblanih dana, i 1820
U t o k u noi. K a d a je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15 C i kad
p r e s t a n u opasnosti od mraza, plastika se u p o t p u n o s t i ukla
nja. Provetravanjem tunela odrava se o p t i m a l n a relativna
vlanost vazduha oko 70 Vo, a zalivanjem svakih 510 dana
sa 510 1 vode na m 2 o p t i m a l n a vlanost zemljita od 70 w/c
PVK.
P a p r i k a se p r i h r a n j u j e 5. do 10. d a n a posle sadnje i u
fazi masovnog cvetanja, i to sa 3040 g N P K ubriva (od
nos 1 : 1 : 2 ) na m 2 . U fazi obrazovanih prvih plodova obav-

lja se drugo prihranjivanje sa 3040 g NPK (odnos 1 : 1 : 2 )

2
na m radi boljeg zrenja plodova. Pored toga, 12 p u t a se
obavlja folijarno prihranjivanje p a p r i k e k o m p l e k s n i m ubrivom (fertigal, vuksal). To se najee obavlja uz zatitu use
va od lisnih vai.
Posle prihranjivanja vri se okopavanje na d u b i n u 10
15 cm. T o k o m vegetacije se obavljaju 23 okopavanja. Pap
rika veoma d o b r o reaguje na okopavanje zbog plitkog kore
novog sistema.
Berba p a p r i k a sitnog ploda poinje polovinom maja, a
k r u p n o g ploda p o e t k o m j u n a . Berba se moe vriti sve do
jeseni. Prinos sitnoplodnih p a p r i k a kree se od 2 do 4 kg/m 2 ,
a k r u p n o p l o d n i h od 4 do 6 kg/m 2 .

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDANA

U STAKLENICIMA
Plavi patlidan se moe odgajiti u staklenicima kao r a n i ,
zimski usev ili kao prolena k u l t u r a . Najbolje cene postiu
se od n o v e m b r a do jula.
Najvie se trae sorte sa tamnoljubiastim plodovima
ija pokoica ima izrazit sjaj. U evropskim zemljama gaje se
mnogobrojne sorte, a najee black beauty, long violet, hyb
rid 29, nice hybrid i dr.
Setva se obavlja p o e t k o m avgusta u staklenike san
duie ili leje. Zemljina smea t r e b a da se dezinfikuje, j e r
su mlade biljke j a k o osetljive na bolesti. Seje se 68 g se
2
mena po 1 m . Sejanci se pikiraju u saksije p r o m e r a 1012
cm. Saksije se p o r e d a j u na plastinu foliju u stakleniku. Ne
o p h o d n a je paljiva nega rasada.
P r i p r e m a zemljita i ubrenje su kao za papriku. Sad
nja se obavlja krajem s e p t e m b r a . U staklenicima s r a s p o n o m
3,20 cm sade se 4 reda (po emi 40 + 85 + 70 + 8 5 + 40 cm),
a s r a s p o n o m 6,40 cm 8 redova (40 + 85 + 75 + 75 + 90
+ 75 + 75 + 85 + 40). I z m e u biljaka u r e d u ostavlja se
razmak 50 cm. Rasaene biljke se o d m a h zaliju.
Prva m e u r e d n a o b r a d a zemljita obavlja se tek poto
se ustanovi da su se biljke primile i nastavile da r a s t u . Obi
no su dovoljna 23 okopavanja. Vana m e r a je redovno na
vodnjavanje useva. Do plodonoenja vlanost zemljita treba

odravati na nivou 8085 %. Zaliva se m l a k o m vodom, tem

p e r a t u r e 2528 C. estina zalivanja zavisi od vremenskih
prilika: zimi rede svakih 1015 dana, a s prolea, kad
n a s t a n e toplo i sunano vreme i pone p u n o plodonosnije
svakih 56 dana.
Toplotni reim se podeava zavisno od svetlosnih uslo
va i faze razvoja biljaka. Dok se biljke ne prime, odrava se
t e m p e r a t u r a 2425C; kasnije, kad je sunano vreme 2228,
kad je oblano oko 22, a n o u 1820. U zimskom periodu,
kada su uslovi za fotosintezu veoma loi, none t e m p e r a t u r e
t r e b a da su blizu agrotehnikog m i n i m u m a oko 16.
Pri gajenju u staklenicima biljke plavog patlidana ra
stu veoma snano i, pod teretom plodova i vegetativne mase,
padaju ili se lome. Zbog toga se stabla vezuju i vode uz ka
n a p privezan za ianu konstrukciju. Povremeno se uklanjaju
novoizrasli lastari i stari listovi sa niih delova biljke. Prva
dva lista uklone se k a d biljke p o n u da cvetaju, a kasnije
se povremeno ta m e r a ponavlja, p r i emu se vodi r a u n a da
se o d j e d n o m ne ukloni vie od 2 lista. Plavi patlidan se u
staklenicima gaji na j e d n o ili dva stabla. Krajem maja vr
hovi biljaka se uklone sa ciljem da se podslakne narastanje
z a m e t n u t i h plodova.
U zimskom periodu opraivanje cvelova i zametanje plo
dova je znatno oteano. Opraivanje se poboljava p r i m e n o m
trilera, a zametanje plodova jo i o b r a d o m cvetova hormon
skim sredstvima.
Berba se zimi obavlja j e d n o m sedmino, a kasnije sva
kih A5 dana. Plodovi se odsecaju specijalnim m a k a z a m a , na
lik na vinogradarske, ili o t r i m noem. Postie se prinos
2
812 kg/m .
Ako se plavi patlidan odgaja kao proleni usev, setvu
treba obaviti u novembru, a rasaivanje u j a n u a r u .

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDANA

U PLASTENICIMA

Plavi patlidan je po osnovnim biolokim karakteristi

k a m a slian paprici. Meutim, za njegov r a s t i razvoj potre
b n a je t e m p e r a t u r a 2528 C u toku itave vegetacije.
Vreme proizvodnje plavog patlidana u plastenicima za
visi od mogunosti grejanja. Naime, plavi patlidan se moe
proizvesti (kao i u stakleniku) u zimsko-prolenom periodu
i u prolee. Meutim, najee se plavi patlidan u plastenici
ma sa grejanjem sadi u prvoj polovini m a r t a , a u plastenici
ma bez grejanja polovinom aprila.
Za proizvodnju u plastenicima najpogodnije su sorte
sa sitnim i srednje k r u p n i m plodovima (long violet, nice hy
brid), izrazito ljubiaste boje i sjajne, glatke povrine.
Rasad plavog patlidana se proizvodi u toplim lejama,
plastenicima i staklenicima, j e r je za n o r m a l a n r a s t p o t r e b n a
t e m p e r a t u r a oko 25 CC. Setva se obavlja u d o b r o pripremlje
no zemljite u leji, a najbolje u sanduie za setvu. Vreme set
ve zavisi od planiranja b e r b e i moe biti:

Setva se obavlja u redove s razmakom redova od 5 cm.

Seme se prekriva tanjim slojem k o m p o s t a (0,5 cm) i d o b r o
zalije. Do nicanja se odrava visoka t e m p e r a t u r a (2830 C)
koja omoguava bre nicanje. Sa pojavom kotiledona tem
p e r a t u r a se u toku 56 d a n a sniava na oko 20 C. Na taj
nain se dobijaju biljke s k r a t k i m internodijama. U fazi raz
vijenih kotiledona i rasta prvog lista vri se pikiranje u sak
sije ( 1 0 x 1 0 c m ) .
Rasad plavog patlidana se moe proizvesti kalemlje
njem na paradajz. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona.
Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1,5 cm, u koji se
postavlja kalem (plavi patlidan), s lim to je slabio plavog
patlidana zarezano ispod kotiledona, lako da odgovara rezu
na podlozi. Mesto kalemljenja premaze se toplim parafinom
(obino etkicom). Kalemljene biljke gaje <se pri t e m p e r a t u r i
od 25 C i relativnoj vlanosti vazduha od 90 % uz zasenjivanje radi spreavanja suvine transpiracije. Za 710 dana stva
ra se kalus i dalja nega je ista kao ostalog rasada. Kalemlje
ne biljke se bre ukorenjuju i bre razvijaju. U fazi proizvod
nje r a s a d a znaajno je izvrili 23 folijama prihranjivanja
kompleksnim ubrivom (fertigal, vuksal 0,2%), i to u fazi
2, 4 i 6 listova, j e r je plavi patlidan osetljiv na nedostatak
rnikroelemenata (posebno Mg). Ostale mere nege su iste kao
u proizvodnji paradajza i paprike.
Plavi patlidan se sadi na rastojanju 6 0 7 0 x 4 0 5 0
cm, to zavisi od bujnosti sorte. On se sporo ukorenjava i
zato se prvo okopavanje obavlja tek 20 do 25. d a n a od sadnje.
U toku vegetacije vre se 23 ili vie okopavanja, to zavisi
od sastava zemljita. Naime, u toku itave vegetacije zemljite
t r e b a odravati u rastresitom stanju. Optimalna vlanost zem
ljita do faze plodonoenja je 7 5 % , a u fazi plodonoenja
do 8 5 % PVK. Do perioda obrazovanja plodova plavi patli
2
dan se zaliva svakih 1012 d a n a sa 510 1 vode na 1 m , a
u fazi plodonoenja svakih 57 d a n a sa 1012 1 vode na n r .
Plavi patlidan je biljka duge vegetacije sa poveanim
p o t r e b a m a za NPK hranivima. U nedostatku ovih, a posebno
fosfora i kalij uma, dolazi do masovnog opadanja cvetova.
Zato se u toku vegetacije u razmacima od 20 do 25 dana vri
2
prihranjivanje sa 2030 g NPK ubriva na m , uz 12 foli
j a m a prihranjivanja kompleksnim mineralnim ubrivima (fer-

tigal, vuksal 0,2 % ) , i to posebno u fazi pojave pupoljaka i

cvetanja.
Plavi patlidan je toploljubiva biljka. Neposredno posle
sadnje valja odravati t e m p e r a t u r u oko 25 C, a zatim u toku
sunanih d a n a do 28 C, a oblanih oko 22 C. None tempe
r a t u r e treba da su 1618 C. Za n o r m a l n i rast plavog patli
dana znaajne su visoke t e m p e r a t u r e zemljita (20-^22 *C).
Sorte plavog patlidana s k r u p n i m plodovima t r e b a ve
zivati uz kolje ili ianu konstrukciju plastenika, uvijanjem
biljke oko ice ili manile. Plavi patlidan se uzgaja na dva
stabla, to zahteva zakidanje svili ostalih grana (ostavljaju
se prve formirane grane). I s t o v r e m e n o se uklanjaju stari, do
nji listovi. Za bolju oplodnju mogu se koristili h o r m o n s k a
sredstva ili se cvetovi blago zatresu.
Berba plavog patlidana poinje 60. do 70. dana od
sadnje i u poetku se obavlja svakih 710 dana, a kasnije
svakih 45 dana. U ovoj prozivodnji moe se ostvariti pri
nos plodova od 5 do 12 kg/m 2 , to zavisi od sorte i duine
plodonoenja.

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDANA

U N I S K I M TUNELIMA

U n i s k o m p r o s t o r u zatienom plastikom plavi patli

dan dospeva za 1020 d a n a ranije nego na o t v o r e n o m polju.
Za ovu proizvodnju koriste se sorte srednje b u j n o g r a s t a (s.
vale rio, poludugi).
P r i p r e m a zemljita za sadnju i postavljanje niskih tu
nela isti su kao za paradajz. S obzirom na veliku osetljivost
plavog patlidana na niske t e m p e r a t u r e , sadnja u niskim tu
nelima obavlja se oko 10. aprila, k a d a t e m p e r a t u r a p o d tu
nelom ne p a d a ispod 810 C.
Rasad se proizvodi u toplim lejama. Setva se obavlja u
sanduie za setvu polovinom j a n u a r a . Za nicanje je neopho
d n a t e m p e r a t u r a oko 25 C. Posle nicanja, u fazi otvorenih
kotiledona, vri se pikiranje u saksije ( 1 0 x 1 0 cm), a zatim
se primenjuju sve redovne m e r e nege rasada.
Sadnja se obavlja u p r i p r e m l j e n o zemljite, u b r e n o kao
za papriku, na rastojanju 5 0 x 3 0 4 0 cm. T o k o m proizvod
nje odrava se povoljna t e m p e r a t u r a (2225 C u toku dana
i 20 C u toku noi) i relativna vlanost vazduha 6065 %.
To znai da je p o t r e b n o d o p u n s k o pokrivanje p r i izrazito nis
k i m t e m p e r a t u r a m a , o d n o s n o intenzivno provetravanje pri
visokim t e m p e r a t u r a m a . K r a j e m m a j a sa nosee konstrukci
je skida se plastina folija.
U toku vegetacije zalivanje se obavlja svakih 510 da
na sa 10 1 vode na m 2 . Posle zalivanja n e o p h o d n o je d o b r o
provetravanje tunela, j e r je plavi patlidan osetljiv na visoku
vlanost vazduha (opadaju cvetovi). Pored dva prihranjivanja

(posle sadnje i u fazi obrazovanja prvih plodova) sa 2030 g

2
NPK ubriva (1 : 1 : 1) na m , n e o p h o d n a m e r a zatite je prs
kanje d i t a n o m 0,25% ili cinebom 0,2%.
U toku vegetacije vri se po p o t r e b i pinciranje, ukla
njanje b o n i h grana r a d i regulisanja r a s t a odnosno plodo
noenja plavog patlidana. Najee se plavi patlidan za
r a n u proizvodnju uzgaja na 23 stabla.
Berba plodova poinje krajem j u n a i obavlja se svaka
34 dana. Prinos moe biti 58 kg/m 2 .

PROIZVODNJA KROMPIRA
U ZATIENOM PROSTORU

Za gajenje u toplim lejama koriste se ranostasnije i

m a n j e bujne sorte, s dugim i poludugim plodovima. Rasad
se proizvodi na slian n a i n kao kod paradajza i p a p r i k e .
Setva se obavlja krajem j a n u a r a u toploj leji, ili jo bolje, u
stakleniku. Sejanci stasaju za pikiranje 4 nedelje posle nica
nja; pikiraju se u saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm.
Rasadnice se sade na s t a l n o m m e s t u sredinom m a r t a . To
pla leja u koju se rasauju t r e b a da ima sloj toplog stajnja
ka debljine 4050 cm i sloj zemlje od 25 cm. Sadi se na raz
m a k u 5 0 x 5 0 cm.
Posle sadnje biljke se briljivo neguju. T e m p e r a t u r n i
reim se podeava slino kao pri gajenju paprike. Treba vo
diti r a u n a da plavi patlidan ne podnosi suvinu vlagu u
zemljitu i vazdunom p r o s t o r u leje. Zbog toga biljke t r e b a
zalivati po t i h o m i s u n a n o m vremenu, to omoguuje da se
leja posle toga d o b r o provetri i prosui.
K a d a se gaje u toplim lejama biljke plavog patlidana
poteraju veliki b r o j l a s t a r a p r i osnovi glavnog stabla, to
oteava pravilno plodonoenje. Zbog toga je poeljno obaviti
j e d n o ih dva pinciranja, p r i e m u se uklone slabo razvijeni
izbojci. Svaku biljku treba tako formirati da ima samo 34
osnovne grane.
Prvi plodovi stignu za b e r b u sredinom maja. Berba se
moe nastaviti do jeseni. Do kraja jula moe se u b r a t i 6 8
kg plodova sa 1 m 2 .

K r o m p i r se najee uzgaja u niskim, poluvisokim i re

de u visokim tunelima, i tada dospeva za 1520 d a n a ranije
nego na otvorenom polju. Za proizvodnju pod plastinom
folijom koriste se r a n e sorte kao to su erstling i saskija.
U n i s k o m zatienom p r o s t o r u naklijali k r o m p i r se sadi
p o e t k o m m a r t a , a u plastenicima sa grejanjem polovinom
februara.
Zemljite za proizvodnju k r o m p i r a p r i p r e m a se kao i
za ostale biljke iz ove familije (paradajz i p a p r i k u ) . Razvoj
ranog k r o m p i r a je bri pri korienju crne plastine folije
za zastiranje zemljita. Posle osnovne p r i p r e m e , ubrenja
stajnjakom (34 kg/m 2 ), m i n e r a l n i m u b r i v o m (2030 g
2
NPK o d n o s a 1 : 1 : 2 na m ) i o b r a d e , zemljite se prekrije
c r n o m folijom. K r o m p i r se sadi u zemljite pod folijom kroz
p r e t h o d n o nainjene otvore. Veoma dobri rezultati su postig
n u t i sadnjom (postavljanjem) krtola na povrinu pripremlje
nog zemljita ispod nainjenog otvora na foliji. Pri t o m e se
stoloni s k r t o l a m a razvijaju n e p o s r e d n o ispod folije. Prilikom
berbe odseca se n a d z e m n a masa k r o m p i r a , folija se odie, a
krtole se p o k u p e sa povrine zemljita. Pri korienju folije
obezbeuje se vea toplota zemljita, a to znai za 1015
dana raniju proizvodnju, spreava se razvoj korova, a sma
njuje se p o t r e b a za veim b r o j e m zalivanja. Umesto folije
za zastiranje (mulci r a n je) moe se koristiti slama.
Krtole k r o m p i r a se najee sade u dvoredne ili etvor o r e d n e pantljike s rastojanjem izmeu pantljika 50 cm i ra-

stojanjem biljaka u r e d u 20 cm. Do nicanja u zatienom pro

s t o r u se odrava visoka t e m p e r a t u r a (2225 C), a zatim se
provetravanjem ili odgovarajuim regulisanjem snizi na 16
18 C i t a k o se odrava 510 d a n a . Na taj nain spreava
se izduivanje stabla. Posle toga t e m p e r a t u r a se odrava na
oko 22 s u n a n i h dana, o d n o s n o na oko 20 C u t o k u obla
nih dana.
Redovnim zalivanjem odrava se vlanost zemljita na
o k o 80% PVK. Usev se p r i h r a n j u j e 1 do 2 p u t a (neposredno
posle nicanja i p r e d cvetanje) sa 2030 g N P K ubriva na
m 2 . Prilikom prvog i drugog okopavanja k r o m p i r se zagre.
Mere zatite od tetoina (krompirove zlatice) u zatienom
p r o s t o r u poinju ranije nego na njivi.
Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a plastina folija se sa
niskih tunela skida. Krajem aprila i prvih d a n a m a j a poi
nje vaenje krtola, k a d a p r o b a pokae da se iz j e d n e kuice
moe dobiti 200300 gr krtola. Prinos se kree od 1,5
2 kg/m 2 .

PROIZVODNJA KRASTAVACA
U STAKLENICIMA
Krastavac je posle paradajza najznaajnija k u l t u r a u
staklenicima. U naoj klimi uspeno se gaji t o k o m zime, j e r
dosta d o b r o podnosi n e d o s t a t a k svetlosti. Gajenjem ove kul
t u r e postiu se povoljni proizvodni i finansijski efekti.
Podeavanje
vremena
proizvodnje
Podeavanje rokova setve, o d n o s n o v r e m e n a prispevanja produkcije od bitnog je znaaja, k a k o sa gledita proizvodno-tehnolokih uslova, t a k o i sa stanovita finansijskog
uspeha. Pri t o m e polaznu osnovu predstavljaju klimatski us
lovi regiona i mogunosti p l a s m a n a .
Klimatski uslovi nae zemlje omoguuju da se krasta
vac u staklenicima u s p e n o gaji t o k o m celog zimskog perio
da. P r e m a t o m e , glavni uticaj i koji opredeljuju vreme proiz
vodnje krastavaca u staklenicima p o t i u iz e k o n o m s k e i tr
ine sfere, ukljuujui i i n o s t r a n o trite.
P r e m a v r e m e n u prispevanja pretenog dela produkcije
razlikuju se jesenja, zimska i p r o l e n a proizvodnja krasta
vaca.
Jesenja proizvodnja krastavaca obino se organizuje k a o
p r e t k u l t u r a za proleni usev paradajza. Setva se obavlja to
k o m septembra, a plodonoenje traje od n o v e m b r a do kraja
januara.

Suvie r a n o proizveden krastavac u kasnu jesen i ra

nu zimu doivljava dosta slab plasman na naem tritu.
U to vreme stanovnitvo radije troi jevtiniji konzervisani
krastavac iz domae ili industrijske prerade.
Zimska proizvodnja je u naim prirodno-ekonomskim
uslovima, izgleda, najpogodnija. Ona se podeava tako da ma
sovno plodonoenje n a s t a n e u periodu od j a n u a r a do aprila.
U to vreme javlja se vea potronja, uz vrlo povoljne cene,
kako na n a e m tako i na i n o s t r a n o m tritu.
Setva se obavlja u prvoj polovini oktobra, a rasaiva
nje A5 nedelja posle setve. U naim junim krajevima, na
Primorju i junom del u Makedonije, setva i rasaivanje mogu
se obaviti i neto ranije.
Prolena proizvodnja obezbeuje veoma povoljne uslove za razvoj biljaka i visoke prinose, kao i utedu u troko
vima grejanja. Finansijski efekti mogu biti neto nii jer ma
sovno plodonoenje nastaje u p e r i o d u april j u n , k a d a se
postiu nie cene. Setva se obavlja u drugoj polovini novem
b r a , a rasaivanje A5 nedelja kasnije.

Sporu F i , veoma snanog rasta, vrlo rodan, s velikim

p r o c e n t o m s t a n d a r d n i h plodova, bez gorine, o t p o r a n na lis
nu pegavosl; podnosi neto nie t e m p e r a t u r e ; duina plodo
va oko 35 cm, a teina 400500 g.
Greenspot Fi ima snane biljke s dugim, tamnozelenim plodovima, duine 3540 cm, d o b r o podnosi niu tem
p e r a t u r u zemljita i vazduha, te daje d o b r e rezultate i u ma
nje povoljnim uslovima; o t p o r a n na lisnu pegavosl i Clado
sporium.
Secura je slina dvema
p r e t h o d n i m . Delta se odli
kuje neto veini potrebama u pogledu toplote i duinom iulernodija.
Pikador se odlikuje visokim prinosima i ranim slasavanjein.

Sorte
Uspena proizvodnja krastavaca u staklenicima bitno
zavisi od pravilnog izbora sorte.
Gaje se posebno selekcionisane sorle prilagoene uslo
vima staklenike proizvodnje. Koriste se sorle s dugim, tamnozelenim plodovima, sposobne da obrazuju p a r t e n o k a r p n e
plodove (bez opraivanja). Ova osobina je od izvanrednog
znaaja za zimsku proizvodnju, kada nema insekata opraivaa. Meutim, s prolea, k a d a p o n u da lete insekti, sa bi
ljaka se m o r a j u uklanjati m u k i i kastrirati enski cvetovi.
Iz opraenog enskog cveta razvija se del'ormisan (trbuast)
plod loijeg ukusa i niske trine vrednosli.
P a r t e n o k a r p n e sorte imaju m a l u placentu i zbog toga
bolje podnose transport. Dugi krupni plodovi i privlana ze
lena boja odgovaraju u k u s u potroaa u svim zemljama. La
ko se beru i p a k u ju.
Doskora je u staklenicima gotovo iskljuivo gajena do
b r o p o z n a t a sorta spotresisting. Sada se preteno gaje F:
hibridi, m e u kojima su najpoznatiji:

Staklenike sorte krastavca

I n o s t r a n e s e m e n a r s k e firme, uglavnom holandske, nu

de niz novih hibrida. U novije vreme sve vie p r o d i r u tzv.
enski hibridi. Oni se odlikuju time to se na njihovim bilj
k a m a formiraju iskljuivo ili preteno enski cvetovi. Gaje
n j e m takvih h i b r i d a postie se znaajna uteda runog r a d a
oko svakodnevnog uklanjanja m u k i h i kastracije enskih
cvetova. Hibridi sa iskljuivo enskim cvetovima slabo teraju b o n e vree i bre ostare. Oni su pogodni za proizvodnju
koja se p o d u d a r a s m a s o v n i m letom pela i drugih insekata,
t j . za k a s n u zimsko-prolenu proizvodnju.
Hibrida enskog tipa ima mnogo. Najpoznatiji su pepineks, babina, briljant i dr.
U nekim zemljama, naroito u Sovjetskom Savezu, u
staklenicima se gaje sorte s k r a t k i m plodovima. U njih se
plodovi ne mogu da obrazuju p a r t e n o k a r p n o , te se t o k o m
zimskih meseci u svaki staklenik m o r a j u postaviti konice s
pelama.
Seme
Za setvu se m o r a u p o t r e b i t i seme visokih semenskih i
s o r t n i h kvaliteta. Tako se postie da skupoceni slakleniki
p r o s t o r ispune najbolje i najproduktivnije biljke. Najbolje
je da odgajivai nabavljaju seme od r e n o m i r a n i h semenarskih firmi.
Mora se u p o t r e b i t i samo dezinfikovano seme. Ukoliko
seme ve nije napraila firma koja ga je stavila u p r o m e t , to
treba da uini s a m odgajiva.
/

Proizvodu ja

rasada

Za stakleniku proizvodnju krastavaca m o r a j u se odgajiti d o b r e i zdrave rasadnice, s t a r e 3035 dana, s k r a t k i m ,

vrstim, debelim stablom i d o b r o razvijenim korenovim sis
temom.
Rasad se odgaja u staklenicima. Najprikladniji su spe
cijalni r a s a d n i staklenici, a a k o odgajiva n e m a takav stakle
nik, r a s a d e odgajiti u j e d n o m odeljku proizvodnog stakle
nika, to esto moe da b u d e nepovoljnije i skuplje.

Proizvodnja r a s a d a je vaan elemenat u tehnologiji sta

klenike proizvodnje krastavaca, j e r je poznato da su r a n e
faze u razvoju ove k u l t u r e kritine i odraavaju se na itav
t o k kasnijeg r a s t a i razvia biljaka.
Postoji vie naina da se odgaja rasad, ali se svi zasni
vaju na p r i n c i p u da se prilikom rasaivanja na s t a l n o m m e s t u
to bolje ouva korenov sistem m l a d e rasadnice.
U m o d e r n o j staklenikoj proizvodnji krastavaca r a s a d
se odgaja najvie u saksijama od plastine m a s e ili presovanim k o c k a m a . Mogu se koristiti i celulozne saksije (jiffy pots).
Opis, tehnike odlike i p r i m e n a presovanih kocaka i
saksija detaljnije su prikazani u delu o gajenju rasada para
dajza.
Prenik hranijivih kocaka i saksija treba da je 1012
cm. U veim saksijama dobij a se bolje razvijen rasad. Pred
setvu saksije se m o r a j u dezinfikovati p o t a p a n j e m u rastvor
fungicida.
Ako u stakleniku n e m a stelaa, na p r o s t o r u gde e se
gajiti r a s a d povrina zemljita se p o r a v n a i zastre plastinim
folijama, a zatim se poredaju saksije ili hranljive kocke u
obliku nizova (leja) izmeu kojih se ostave staze za prolaz
radnika i maina. Zatim se p o r e d a n e saksije ispune do 2/3

njihove zapremine ubrevitom smeom pa se u svaku posejc po 1 semenka. Kasnije, 68 dana posle nicanja, kad bilj
ice p o n u da razvijaju prvi stalni listi, saksije se d o p u n e
u b r e v i t o m smeom do gornje ivice. Na taj nain ublai se
gotovo neizbeno izduivanje stabaoca usled pogoranih svellosnih uslova k r a j e m jeseni i poetkom zime, i dobije se ra
sad sa snanije razvijenim korenovim sistemom.
K a d a se koriste hranijive kocke, setva se obavlja me
haniki. Maina za izradu hranljivih kocaka ima p o s e b a n ure
aj koji a u t o m a t s k i spusti semenku u svaku kocku.
Rasad krastavaca moe se proizvesti i po m e t o d u pik i
ranja sejanaca. Seme se, maj pre, seje u sanduie ili na stelae ili u leje, a kad biljice niknu, jo dok su u fazi kotiledonih listia, pikiraju se u ve pripremljene saksije.
Seje se u redie na r a z m a k u 5 x 4 cm. Do nicanja obav
lja se redovno zalivanje, a radi odravanja vlage, leje i san
duii se pokrivaju a m b a l a n d m hartijom. Sejanci se pikira
ju 45 dana posle nicanja u saksije od plastine mase, pe
ene gline ili celuloze (ifi). Saksije se do 2/3 ispune zem
ljinom smeom. Mladi sejanci se iz leje ili sanduia vade
specijalnom lopaticom da im se, to je mogue bolje, ouva
korenov sistem. Posle se saksije dopune zemljom, koja se
paljivo ali d o b r o natisne uz koren. Saksije s tako pikiranim
biljkama poredaju se na slelaama ili u figure du staklenikih odeljaka p r e t h o d n o zastrtih plastinom folijom i tan
kim slojem (1 cm) zemlje, ili treseta, radi ravnomernijeg odr
avanja vlage.

rast biljica u r a n i m fazama njihovog razvoja. Meutim, ot

ra kolebanja t e m p e r a t u r e i njihovo opadanje ispod 1718'
veoma nepovoljno se odraavaju na dalji razvoj mladih bi
ljaka.
Za n o r m a l a n razvoj r a s a d a veoma je vano da je zem
lja u saksijama o p t i m a l n e vlanosti. Zalivanje se obavlja po
potrebi, uvek blagovremeno, pri e m u se pazi na se ne kvase
biljke. Voda za zalivanje t r e b a da je m l a k a (2530 C). Rela
tivnu vlanost vazduha odravati, po mogunosti, na nivou
9095 %>.
N e d o s t a t a k svetlosti veoma nepovoljno utie na kvalitel rasada. To je razlog to se u severnijim zemljama sve vi
e koristi d o p u n s k o vetako osvelljavanje r a s a d a namenjenog r a n o j zimskoj proizvodnji. P r e m a p o d a c i m a sovjetske li
terature odlini rezultati se postiu korienjem luminescentnih svetiljki specifine jaine 360380 W/m 2 u trajanju 9
10 asova dnevno. U naim k l i m a t s k i m uslovima ne postoji
n u d a za d o p u n s k i m osvetljavanjem r a s a d a krastavaca, ali
to ne znai da takva mera, u nekim sluajevima, ne bi bila
korisna, pod uslovom da je i ekonomski opravdana, to sada
nije sluaj.
U t o k u celog perioda vegetacije rasad se titi od bolesti
i tetoina preventivnim p r s k a n j e m svakih 1012 d a n a odgo
varajuim fungicidima i insekticidima.
Na d a n p r e rasaivanja biljke se obilno zaliju mlakom
vodom. Sade se s a m o d o b r o razvijene rasadnice s n o r m a l n o
razvijenim kotiledonima i 34 stalna lista.

Nega rasada. Kvalitet proizvedenog r a s a d a u znatnoj

meri zavisi od pravilnog odravanja i usklaivanja faktora
koji utiu na tok vegetacije. P r e svega, potrebno je obezbediti optimalne toplotne uslove, pravilan reim zemljine i vazdune vlage i dovoljno svetlosti.
U periodu od setve do nicanja u stakleniku s rasadom
krastavaca treba odravali t e m p e r a t u r u oko 25 C. Poto nikne oko 50 % biljica, n a r e d n i h A5 dana t e m p e r a t u r a se da
nju snizi na 1820 a nou na 1617. Tako se izduivanje i
razneavanje tek izniklih biljica svede na najmanju meru.
Posle se t e m p e r a t u r a odrava na 2225 p r e k o d a n a i 18
20 preko noi. Snienje nonih t e m p e r a t u r a , k a o i dnevne
kad je vreme oblano, od posebnog je znaaja za skladan po-

Hranljive
smee. S obzirom na o s k u d n a
nalazita
dobrog treseta kao najpogodnijeg materijala za spravljanje
ubrevitih smea, u n a s i u drugim zemljama za krastavac se
koriste smee od d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a . J e d n a takva smea
pravi se od d o b r o zgorelog stajnjaka, zemlje i peska u odno
su 1 : 2 : 0,5. esto se koriste smee od 2 ili 3 dela zgorelog
stajnjaka i 1 dela zemlje, ili od j e d n a k i h delova zgorelog
stajnjaka i d o b r e batenske zemlje.
D o b r a hranljiva smea za krastavac moe se dobiti od
treseta i zgorelog stajnjaka u srazmeri 40 : 60. Najzad, k a o
s u p s t r a t za gajenje krastavaca moe se upotrebiti isti tre
set uz odgovarajue redovno prihranjivanje biljaka mineral
n i m ubrivima, to se ve pribliava h i d r o p o n s k o j kulturi.

ubrevita smea se dezinfikuje vodenom p a r o m ili hemijskim sredstvima. Veoma dobre efekte daje dodavanje mi
3
neralnih ubriva zemljinim s m e a m a . Na 1 m smee dodaje
se 34 kg superfosfata i 12 kg kalijumovih soli. Mineralna
ubriva se dodaju posle dezinfekcije.
Priprema

staklenika

sadnja

U vreme kada je rasad prispeo za rasaivanje, staklenik

treba da je ve na odgovarajui nain pripremljen za sadnju.
Pored uobiajenih p o s t u p a k a kao to su graevinske poprav
ke, proveravanje ispravnosti instalacija i ureaja, dezinfekci
je i si., n a r o i t u brigu iziskuje p r i p r e m a zemljita, ubrevitih meavina i drugih hranljivih s u p s t r a t a .
P r i p r e m a staklenika za nov usev krastavaca treba da
pone 3040 d a n a pre rasaivanja. Posle uklanjanja ostata
ka p r e t h o d n e kulture zemljite se obradi na d u b i n u 2530
cm, zatim se dezinfikuje i odrava u vlanom i r a s t r e s i t o m
stanju.
Priprema
i zasaivanje specijalnih staklenika.
U
speci
jalnim staklenicima za gajenje krastavaca, sadnja se obavlja
iznad trapova s toplim sveim stajnjakom.
Ranije, dok m o d e r n i univerzalni staklenici jo nisu bili
u irokoj primeni, ovakav nain gajenja krastavaca bio je
veoma r a s p r o s t r a n j e n . Njegova p r i m e n a u sadanjem vreme
nu ima ogranien znaaj, m a d a savremeni sistem gajenja aa
b a l a m a slame predstavlja samo novu varijantu p r i m e n e bioenergetskih materijala za grejanje zemljita u staklenicima.
Sistem gajenja uz p r i m e n u stajnjaka sastoji se u sledeem:
Najpre se po duini staklenika iskopaju trapovi iroki
oko 60 cm i duboki 4050 cm, a polom se u njih u ravnom e r n o m sloju sloi zagrejani svezi stajnjak, ili stajnjak i ple
va, k a o pri podizanju toplih leja. Dan-dva posle slaganja, preko stajnjaka se naspe ubrevita zemljina smea u sloju oko
20 cm, pa se ukljui grejna instalacija s ciljem da ubrza za
grevanje vazduha i zemlje. U t o k u n a r e d n i h nekoliko d a n a
kontrolie se t e m p e r a t u r a zemljita iznad t r a p a . Kad tempe
r a t u r a p a d n e na oko 28 "C, obavlja se sadnja.

Nasuta zemlja se najpre prekopa, a zatim se obelee

mesta za sadnju kopanjem plitkih jamica. Biljke se sade na
r a z m a k u 5060 cm, pri emu se vodi rauna da izmeu korenovog sistema rasaene biljke i stajnjaka u t r a p u ostane
najmanje 10 cm zemlje.
Toplota, vlaga i ugljen-dioksid koji se izluuju p r i raz
laganju stajnjaka izvanredno povoljno del uju na razvoj bi
ljaka. Sem toga stajnjak slui kao drenaa koja odvodi suvi
nu vodu od estih i obilnih zalivanja.
Ovakvi trapovi sa sveim stajnjakom mogu se urediti i
u univerzalnim staklenicima. U specijalnim staklenicima kraStavac se moe gajili i na stelaama s n a s u t o m zemljinom
smeom ispod kojih su provedene cevi za zagrevanje.
Priprema
i zasaivanje univerzalnih
staklenika.
Univer
zalnim staklenicima krastavac se gaji na dva naina: direkt
no na zemlji ili na balama slame.
Gajenje krastavaca direktno na zemlji, naroito u vrlo
r a n o j proizvodnji, sve vie se n a p u t a zbog toga to se pos
tiu slabiji rezultati u poreenju s gajenjem na balama slame.
Zemljite u stakleniku za uzgoj krastavaca treba da je
veoma bogato organskim materijama, to se postie unoe
njem velikih koliina stajnjaka i treseta. Ukoliko je zemljite
zaraeno bolestima i tetoinama, to se gotovo redovno do
gaa, posle krae ili due eksploatacije staklenika, m o r a se
obavili odgovarajua efikasna dezinfekcija.
Radi obezbeenja povoljnijeg reima t e m p e r a t u r e , vla
nosti i aeracije, biljke se sade na bankove. U staklenicima
iji su odeljci iroki 3,20 m formiraju se dva banka, za dva
r e d a biljaka, du noseih stubova, a u staklenicima s raspo
n o m 6,40 cm za 4 ili 5 redova biljaka.
Biljke se sade u jamice iskopane po grebenu banka, na
razmaku 5060 c m . P r i postavljanju biljke u j a m i c u pazi se
da se grudva zemlje oko ila ne r a s p a d n e . Zemlja se nagrne
uz biljku do koliledonih listia i lako nalisne uz nju. Ako je
rasad odgajen u plastinim ili glinenim saksijama, j e d n o obil
no zalivanje r a s a d a p r e t h o d n e veeri, ili tog j u t r a , u znat
noj meri olakava vaenje biljaka iz saksije. Zatim se biljke
zali ju m l a k o m vodom, pri emu se pazi da se ne okvasi sama
biljka. Sadnja se obavlja kad se zemljite dovoljno zagreje,

r a d i ega t r e b a ukljuili grejnu instalaciju (nekoliko d a n a ra

nije).
P r i p r e m u staklenika i rasaivanje treba obavili blago
vremeno, p r e nego to r a s a d preraste. Bolje je to uiniti koji
d a n ranije nego da se zakasni.
Gajenje

na

balama

Optimalna koliina m i n e r a l n i h ubriva koju treba une

ti u s l a m u nije precizno utvrena, ali se kree priblino u
sledeim okvirima:

slame

Gajenje krastavaca na b a l a m a slame sve vie se praklikuje u m n o g i m zemljama. Ovaj nain gajenja se prvo primenjivao da bi se izbegli napadi bolesti i zemljinih parazita
u staklenicima u kojima se krastavac gaji svake godine. Poka
zalo se, m e u t i m , da se p r i m e n o m ovog sistema postiu od
lini rezultati, te je i to razlog sve veeg irenja ovog naina
uzgoja.
Izbor i priprema slame. Ranije se s m a t r a l o da su za
ovu svrhu pogodnije velike bale, teine oko 45 kg, ali se po
kazalo da se d o b r i rezultati dobijaju i u p o t r e b o m manjih
bala, teine 1520 kg, na kojima biljka moe da ostane vie
od 6 meseci. S e m toga, one su z n a t n o jevtinije.
Izgleda da je najpogodnija penina slama. Ona treba
da je suva, j e r prisustvo n a t r u l i h delova u bali prouzrokuje
n e r a v n o m e r n o odvijanje biohernijskih procesa.
U staklenicima s r a s p o n o m odeljka 3,20 m postavljaju
se dva r e d a slame na 3040 cm od stubova nosaa, a u odelj
cima s r a s p o n o m 6,40 m 4 reda.
Bale se redaju na povrini, ili neto ukopane, to je na
roito pogodno za staklenike s m a n j o m visinom. Dublje uko
pavanje od 1/3 njihove visine nije za p r e p o r u k u .
Ako postoji o p a s n o s t od n e m a l o d a ili fuzarijuma, bale
se postavljaju na p r e t h o d n o r a z a s t r t e plastine folije ije se
ivice podviju navie. P r o s t o r izmeu redova bala moe da se
mulira sitnom slamom i tresetom.
P o r e d a n e bale na j p r e se obilno navlae (4050 litara
vode po bali), a zatim po njima n a n e s u m i n e r a l n a ubriva.
U 23 n a v r a t a bale se zalivaju m a n j i m koliinama vode da
se ubriva rastvore, p r o d r u u slamu i p o d s t a k n u fermentacione procese. ubriva se m o g u u n o s i t i u formi rastvora, od
j e d n o m ili u 23 m a h a .

Koliine m i n e r a l n i h ubriva, n a r o i t o azotnog, m o g u se

podeavati p r e m a tipu proizvodnje ili p r e m a p o t r e b i da se
izazove slabiji ili jai bioenergetski proces u slami.
K a d a se eli da slamni s u p s t r a t due ostane d o b r o dre
n i r a n i rastresit, p r i m e n j u j u se m a n j e doze azota. Za kas
nije useve krastavaca, zasaene u j a n u a r u ili februaru, kada
je p o t r e b n o da se m a k s i m a l n o ubrza njihov razvoj, slami se
dodaju vee koliine ubriva, p o s e b n o azota ime se izaziva
b u r n i j a fermentacija i vei toplotni efekt. U takvim slu
ajevima svakoj bali od 25 kg slame dodaje se i do 300 g
istog azota.
Za 1 ha p o t r e b n o je 78.000 bala slame teine 1215
kg, oko 180200 kg kalcijrmi-amonijum-nitrata (27%), 120
150 kg superfosfata i 60100 kg kalijum-sulfata.
ubriva t r e b a n a n e t i r a v n o m e m o i prelivati malim koli
inama vode, tek koliko da ospeju u u n u t r a n j o s t bale.
F e r m e n t a c i j a ovako p r i p r e m l j e n e slame je dosta brza.
Zimi je p o t r e b n o da se proces p o d s t a k n e slabim zagrevanjem
staklenika. U povoljnim uslovima u sredini bala razvija se
t e m p e r a t u r a od 40 do 70 C, zavisno od t e m p e r a t u r e u stak
leniku, kvaliteta slame i koliine unesenih mineralnih ub
riva.
T e m p e r a t u r a ubrzo o p a d n e , a zatim se stabilizuje izme
u 25 i 30 C t o k o m veeg dela vegetacije.

Sadnja. Sadnja se obavlja 610 d a n a posle postavlja

nja i o b r a d e slame. Na povrini obino jo ima o s t a t a k a ub
riva, naroito superfosfata.
Biljke se sade kad t e m p e r a t u r a u sredini bale p a d n e do
30, u plitka gnezda napravljena u slami, a zatim se zaspu
k o m p o s t o m (ubrevitom zemljom) do kotiledonih listia.
Bolje je da se biljke sade u kompost nanesen p r e k o sla
me u obliku t r a k e . Na m e s t i m a gde se usauju biljke formira
se gomilica visoka 1012 cm. Korenove ile se vrlo brzo raz
vijaju u ovom kornpostu i p r o d i r u u slanini s u p s t r a t .
Hranljiva smea (kompost) pravi se obino od jednakih
delova zgorelog stajnjaka i treseta, ili jednakih delova zem
lje i zgorelog stajnjaka. Za 100 bala slame p o t r e b n o je oko
2 m 3 k o m p o s t a (za povrinu oko 100 m 2 staklenika).
Biljke se sade na istim rastojanjima k a o i pri sadnji u
zemlji, to znai oko 50 cm j e d n a od druge, o d n o s n o 12.500
biljaka po ha.
Pri vezivanju biljaka uz k a n a p t r e b a imati u vidu da e
se slama razloiti i spustiti zajedno s biljkama. U p r o t i v n o m
moglo bi doi do zatezanja k a n a p a i upanja biljaka.
Preimustva. Gajenje krastavaca na b a l a m a slame u
mnogim svojim aspektima, naroito u pogledu m i n e r a l n e is
hrane, pribliava se nekim oblicima hidroponske kulture.
Melod gajenja krastavaca na slami ima sledea preimu
stva:
1. izvanredan razvoj biljaka i odlino zdravstveno sta
nje,
2. ranije plodonoenje u poreenju sa gajenjem na
zemlji,
3. vei u k u p n i p r i n o s u poreenju sa gajenjem na
zemlji.
Biljke gajene na balama slame imaju snaniji porast
nego a k o se gaje na zemlji, to je, izgleda, posledica povolj
nije t e m p e r a t u r e s u p s t r a t a i oslobaanja C 0 2 prilikom fer
mentacije slame. Otuda ranije i intenzivnije plodonoenje,pra
vilan i ujednaen razvoj i jake, debele vree.
Zdravstveno stanje biljaka gajenih na slami uvek je bo
lje od onih gajenih na zemlji. ak i u stakleniku zaraenom
fuzariozom slama obezbeuje d o b r u zatitu i kad nije izolovana od zemlje plastinom folijom.

Nega

useva

Toplotni uslovi. Odravanje povoljne t e m p e r a t u r e u sta

kleniku ima bitan uticaj na p o r a s t i plodonoenje biljaka.
Svako odstupanje od optimalne t e m p e r a t u r e ima u veoj ili
manjoj m e r i tetne posledice. Suvie visoke t e m p e r a t u r e prouzrokuju izduivanje i razneavanje biljaka, usled ega lako
podleu oboljenjima. Niske t e m p e r a t u r e , ispod 15 C, naroi
to a k o due traju, odraavaju se krajnje nepovoljno.
U staklenicima s krastavcem odravaju se ove tempera
ture:

Odravanje ovakvih, relativno visokih t e m p e r a t u r a to

kom vrlo h l a d n i h zimskih d a n a u n a e m k o n t i n e n t a l n o m regionu mogue je s a m o pod uslovom da je staklenik solidno
graen, d o b r o zaptiven, a grejna instalacija sposobna da raz
vije dovoljnu koliinu toplote.
S druge strane, ve od aprila ili maja, usled sve inten
zivnije insolacije, javlja se opasnost od previsokih tempera
t u r a . Da se to izbegne, staklenik t r e b a zaseniti.
Zasenjivanje se najjednostavnije izvodi p r s k a n j e m sta
kla suspenzijom peninog b r a n a i gaenog krea. U 100
litara vode razmuti se 78 kg b r a n a i 23 kg krea pa
se taj r a s t v o r (suspenzija) prskalicom nanese na staklo spoIja. B r a n o t r e b a prvo razmutiti u vreloj vodi.
Osim nastojanja da se odri o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a va
zduha, n e o p h o d n o je da se o b r a t i panja i t o p l o t n o m reimu
zemljita.
Suvie hladno zemljite moe da izazove z n a t n a ote
enja korenovog sistema. Jae o p a d a n j e zemljine tempe-

r a t u r e u duem trajanju, ili a k o se esto ponavlja, prouzro

kuje p r o p a d a n j e korenovih dlaica, usled ega biljke dobiju
uveli izgled, mnogi listovi se osue a prinosi naglo o p a d n u .
Ovakvi sluajevi obino se dogaaju za vreme duih zahla
enja s prolea, k a d a je loenje prestalo. Zalivanje h l a d n o m
v o d o m moe u znatnoj m e r i da doprinese snienju tempera
t u r e zemljita.
Gajenjem krastavaca na b a l a m a slame p r o b l e m tem
p e r a t u r e u zoni korenog sistema uspeto i racionalno se reava. U prvo vreme usled mikrobiolokih procesa u slami,
a kasnije p o d uticaj em zagrejanog vazduha u stakleniku,
t e m p e r a t u r a u b a l a m a ostaje do kraja vegetacije oko 20"C.
U staklenicima s p o d z e m n i m grejanjem t e m p e r a t u r a
zemljita treba da se odrava izmeu 22" i 27C.
Navodnjavanje. Drugi osnovni inilac proizvodnje kra
stavaca u staklenicima jeste odravanje o p t i m a l n o g reima
vlage u zemljitu i vazduhu.
Zalivanje se obavlja u zavisnosti od uzrasta biljke i vre
m e n s k i h prilika. U zimskom p e r i o d u zalivanje se obavlja sva
ka 34 dana, a s prolea svakog d a n a . Upotrebljava se mla
ka voda t e m p e r a t u r e 2226C. U poetku, dok se biljke ne
u k o r e n e d o b r o , zaliva se r u n o , pri emu se pazi da vodeni
mlaz ne spira zemlju sa korena. Za svaku biljku p o t r e b n o
je oko 2 litra vode, kojom se ovlai zemlja oko biljke u polupreniku 1015 cm.
Kasnije, s p o r a s t o m biljaka i nastajanjem toplog vre
m e n a , n a r o i t o kad pone plodonoenje, potrebe za v o d o m po
staju sve vee.
Najbolje je da se krastavac navodnjava oroavanjem.
Savremeni staklenici opremljeni su odgovarajuim instalaci
j a m a za oroavanje. Plastine cevi snabdevene diznama mon
tiraju se t a k o da svaka od njih zaliva dva r e d a biljaka.
U zimskim mesecima oroavanje traje 23 m i n u t a i
obavlja se u p r e p o d n e v n i m asovima, a s prolea dva p u t a
po 35 m i n u t a j e d n o m p r e p o d n e i drugi p u t , po p o d n e .
Uprkos t o m e to krastavac ima velike p o t r e b e za vo
d o m , p r e t e r a n o vlaenje zemljita je tetno. Previe vode,
n a r o i t o a k o se p r i m e n j u j e zalivanje crevom, doprinosi sa
bijanju zemljita na b a n k o v i m a i pogoravaju aeracije, usled
ega biljke pate i m o g u ak i da uginu.

K a d se krastavac gaji na b a l a m a slame, one moraju biti

uvek dovoljno vlane, to znai da ih t r e b a navodnjavati prak
tino svakog dana, a s prolea, kad vreme otopli i biljke raz
vijaju o g r o m n u transpiracionu povrinu dva p u t a dnevno.
Snano razvijen korenov sistem, proimajui balu, prete
n i m delom izbije u njene periferne slojeve te je zbog toga
biljka osetljiva na suu. N e d o s t a t a k vlage lako se zapaa po
u s p o r e n o m rastu, tamnozelenoj boji listova i uvenulosti to
k o m t o p l i h asova d a n a . Navodnjavanje se vri oroavanjem
ili po sistemu kap po kap, tako da voda lagano p o n i r e u
supstrat, a da se ne cedi i otie.
Nedovoljno vlana slama se poznaje po plesnivom iz
gledu, dok previe vlana dobije ornu boju.
Vlanost vazduha. U stakleniku s usevom krastavaca
t r e b a da se odrava vlanost vazduha od 85 do 90%. Smanje
nje relativne vlage vazduha ispod 80% dovodi do ozbiljnih
poremeaja u razvoju i plodonoenju biljaka.
Odravanje ovako visoke vlanosti u atmosferi stakle
nika, n a r o i t o t o k o m toplih s u n a n i h dana, postie se re
dovnim oroavanjem, a a k o to nije dovoljno, jo i prskanjem
staza, svih u n u t r a n j i h instalacija, stakla, a po p o t r e b i i bi
ljaka. R a d i kontrole relativne vlanosti vazduha postavljaju
se na o d r e e n i m m e s t i m a h i g r o m e t r i .
Savremeno u r e e n i staklenici imaju specijalne automat
ske ureaje za k o n t r o l u i regulaciju vazdune vlage. Kad rela
tivna vlaga p a d n e ispod p r o g r a m i r a n e granice, ukljuuje se
sistem dizni koje r a s p r u j u vodu u finu izmaglicu.
Prevelika vlaga vazduha smanjuje se provetravanjem.
Vea vlanost vazduha u stakleniku javlja se n a r o i t o k a d a
je v r e m e oblano a nije j a k o h l a d n o . U t o m sluaju staklenik
se provetrava iako je vlanost spoljnog vazduha visoka, j e r se,
uavi u n u t r a , vazduh zagreva i njegova relativna vlanost
opada.
K r a t k o t r a j n o otvaranje ventilacionih otvora, kojim se
a u t o m a t s k i regulie t e m p e r a t u r a u stakleniku, esto je ne
dovoljno da se smanji i vlanost vazduha. T a d a se otvori za
ventilaciju otvaraju runo, t a k o da provetravanje p o t r a j e ne
to due. Ako je vreme s u n a n o i toplo, a u t o m a t s k o otvaranje
i zatvaranje ventilacionih otvora r a d i odravanja temperatu-

rc obino je dovoljno i za odravanje relativne vlanosti vaz

duha.
Svetlosni uslovi. Reim vlage i t e m p e r a t u r e u stakleniku
s krastavcem stoji u uskoj vezi sa svetlosnim uslovima. Za
n o r m a l a n razvoj biljaka n e o p h o d n a je usklaena kombina
cija svih ovih faktora.
Ako se u uslovima nedovoljne osvelljenosti odravaju
nesrazmerno visoke t e m p e r a t u r e i vlaga, to se esto doga
a t o k o m zimskih meseci, biljke brzo rastu uvis, stablo se
jako izduuje, a listovi dobiju bledozelenu boju i nenu struk
turu tkiva. Takve biljke teko obrazuju bone vree te se ja
vlja p o t r e b a da im se ranije zakinu vrhovi i tako izazove
bono grananje. Bone vree koje izbiju na ovakvim biljkama
obino su slabe, a posle formiranja prvih plodova p r e s l a n u
da se dalje razvijaju, to se veoma povoljno odraava na pri
nos useva.
Prihranjivanje. U uslovima staklenike proizvodnje bilj
ke krastavaca razvijaju veliku vegetativnu m a s u i u relativno
k r a t k i m rokovima obrazuju m n o t v o plodova, pri emu ut
roe velike koliine hranljivih materija iz zemljita. S druge
strane, korenov sistem krastavaca ima srazmerno nisku spo
sobnost apsorpcije, te i pored visoke plodnosti zemljinog
s u p s t r a t a , nije u slanju da brzo i izdano snabdeva nadzem
ne delove biljke dovoljnim koliinama h r a n e . Najzad, estim
navodnjavanjem znatne koliine hranljivih elemenata budu
isprane i odnesene van domaaja aktivnog ilinog sistema.
Zbog svega toga postoji p o t r e b a za obilnim i redovnim prihra
njivanjem, naroito useva na b a l a m a slame. Za prihranjivanje
se koriste ubriva u lako usvojivom obliku. P r e k o m e r n o ub
renje, naroito azotom, treba takoe izbegavati, j e r je tetno
za biljke i neekonoinino. Prihranjivanje se vri zavisno od
faze razvoja biljke, klimatskih uslova, sastava zemljinog
s u p s t r a t a i njegovog stanja, kao i reima navodnjavanja.
Biljka krastavca ne podnosi visoku koncentraciju soli
u s u p s t r a t u , te je p o t r e b n o da se prihranjivanja vre manjim
dozama u kraim vremenskim intervalima. Sem toga/ takav
reim prihranjivanja najbolje je prilagoen sistemu navodnja
vanja oroavanjem ili k a p a n j e m .
Za prihranjivanje krastavaca najbolje je da se ubriva
daju u rastvorima (koncentracije 0,50,7%). U novijim ti-

povima staklenika prihranjivanje se moe izvriti p u t e m in

stalacije za navodnjavanje. Pri tome se sve vie koriste tena
mineralna ubriva. Ako se koriste suva m i n e r a l n a ubriva,
treba ih rasturiti ravnomerno, n e p o s r e d n o pred navodnjava
nje. ubriva se r a s t u r a j u ne s a m o po slami nego i sa s t r a n e
po zemlji u t r a k a m a irokim 3040 cm.
Zimi, dok ne pone plodonoenje, biljke se prihranjuju
svakih 1520 dana, sa 120150 kg KAN-a, 200 kg superfos
fata, 100 kg kalijum-sulfala i 50 kg magnezijum-sulfata po ha.
Kasnije, s poboljanjem uslova za intenzivnu fotosin
tezu, usev se prihranjuje j e d n o m nedeljno, sa 150200 kg
KAN-a i istom koliinom superfosfata i kalijumovog ubri
va. Za pravilnu ishranu p o t r e b n o je povremeno napraviti hemijske analize s u p s t r a t a . Prihranjivanje fosfornim i kalijumovim u b r i v i m a prestaje krajem m a r t a , a azotnim krajem maja.
Treba imati u vidu da je slama vrlo bogata kalij u m o m ,
te prihranjivanje ovim elementom esto treba poeti 12
meseca posle sadnje. To zavisi i od plodonoenja i, delimino, od koliine i kvaliteta ubrevite smee koja je stavljena
k a o stelja na bale slame, j e r je smea sa oko 50% stajnjaka
dosta bogata kalijumom. J e d n a k o n t r o l n a analiza omoguuje
da se utvrdi da li treba unositi kali juni. U tom sluaju kalcijum-nilral treba zameniti kalijumovim n i t r a t o m . to se tie
azota, bolje je koristiti njegov n i t r a t n i oblik, j e r slama ve
sadri velike koliine amonijanog azota.
Poclsipanje (muliranje). Ova m e r a je u najuoj vezi s
prihranjivanjem. Periodino, kad ilice izbiju na povrinu,
vri se zasipanje b a n a k a pregorelim, poluzgorelim stajnja
kom, k o m p o s t o m ili tresetom, u sloju 24 cm. Ovaj postu
pak se ponavlja 23 p u t a .
Posipanjem se istovremeno vri i prihranjivanje bilja
ka, j e r se t o m prilikom unesu velike koliine organskih ma
terija. Sem toga, poboljava se reim vlage i poveava kon

centracija

CO2.

Materijal za podsipanje ne srne biti zaraen nematodam a . T r e b a ga uneli u staklenik 23 d a n a ranije, da se malo
zagreje, i tek o n d a upotrebiti za muliranje.
Privrivanje biljaka. U p r a k s i se primenjuju uglavnom
dva naina: 1) piramidalni, na palirnim m r e a m a i 2) verti
kalni, uz k a n a p .

U p r v o m sluaju se iznad redova biljaka zateu horizon

talne ice, na svakih 20 cm j e d n a iznad druge, i za njih se
privezuju biljke. Umesto ica, m o g u se postavljati perlonske
mree. paliri iz dva susedna r e d a postavljaju se pod uglom
t a k o da se njihove ravni p r i v r h u krovoliko spajaju (B, na
slici).
Piramidalni oblik palira stvara dobre uslove za razvoj
biljaka i olakava r a d n e operacije u t o k u vegetacije. Nepovolj
na odlika je u t o m e to iziskuje vee trokove za nabavku
materijala i za r a d na postavljanju i skidanju. U tom pogledu
n a r o i t o su n e p r i k l a d n i iani paliri. Za palirnu konstruk
ciju biljke se privruju n a r o i t i m plastinim prstenovima,
ili se vezuju rafijom.
Vertikalno voenje biljaka uz k a n a p je znatno jedno
stavnije i jevtinije. Sem toga, uspravni poloaj biljaka obezbeuje povoljnije svetlosne uslove, to je veoma znaajno za
obrazovanje bonih p l o d o n o s n i h vrea u zimskim mesecima.

U velikim m o d e r n i m staklenicima primenjuje se iskljuivo

ovaj nain.
Vertikalni poloaj biljke ostvaruje se j e d n o s t a v n i m oba
vijanjem biljke oko k a n a p a koji je gornjim krajem privezan
za z a t e g n u t u icu, a donjim za s a m u biljku, o d m a h iznad
zemlje, ili za j e d n u drugu h o r i z o n t a l n u icu zategnutu du
r e d a na dvadesetak s a n t i m e t a r a iznad zemlje.
I z n a d svakog r e d a biljaka, gore, na konstrukciji stakle
nika, zategnu se paralelno 2 ice na r a z m a k u o k o 70 cm (b
i d na slici). Za j e d n u icu vezuje se svaka d r u g a biljka, t j .
jedna biljka se vee za icu b, sledea za icu d, i t a k o naizinenino do kraja reda. Kod kulture na balama slame kanap
ne srne biti zategnut, j e r usled sleganja slame moe doi do
j a k o g zatezanja i upanja biljaka.
Orezivanje. J e d n a od najznaajnijih agrotehnikih mera
u tehnologiji staklenike proizvodnje jeste orezivanje vrea.
Orezivanjem se reguliu r a s t d plodonoenje biljaka. U uslo
vima obilne ishrane, o p t i m a l n e vlage i t e m p e r a t u r e
biljka
izvanredno brzo i snano razvija m o a n asimilacioni a p a r a t
sa m n o t v o m vrea i listova. Zbog ogranienog i skupog
staklenikog p r o s t o r a odgajiva m o r a da nastoji da uz naj
m a n j u veliinu vegetativne m a s e ostvari m a k s i m a l n u produk
ciju plodova.
Primenjuju se razliiti sistemi orezivanja, zavisno od na
ina privrivanja biljaka i od sorte.
Pri gajenju krastavaca uz k a n a p sistem rezidbe zavisi od
toga da li se gaje sorte s meovitim ili enskim tipom cveta.
Meovite sorte (s m u k i m i enskim cvetovima) orezuju se
na sledei nain:
Do 50 cm iznad s u p s t r a t a s glavnog stabla uklanjaju
se sve bone vree i cvetovi.
Prve 34 bone vree (I reda) koje se pojave iznad
50 cm oreu se na 2 lista i 1 plod; vree II r e d a se ukla
njaju.
Sledee vree I reda, do visine 150 cm, skrauju se
na 3 lista i 2 ploda koji se z a m e t n u u p a z u h u prva dva lista.
Nove vree (II reda) koje izrastu iz p a z u h a prvog i drugog
lista orezuju se na 2 Usta i 1 plod. T a k o se orezuju i vree
I I I reda.

 Vree I reda, koje se pojave na deki glavnog stabla

i/.nad 150 cm, orezuju se na 3 lista i 2 ploda, ili na 2 lista i
2 ploda. Broj vrea II i sledeili redova, kao i broj plodova
koji se na njima ostavljaju, regulie se zavisno od stanja bilj
ke i klimatskih uslova.
Vegetacioni vrh glavnog stabla uklanja se kad biljka
stigne na oko 20 cm ispod ice. Vrea koja kasnije izbije iz
p a z u h a poslednjeg lista ostavlja se k a o vodica. Kad ova vodi
ca p o r a s t e p r e k o ice, skrati se iza 6. ili 7. lista. Bone vree
koje izbiju iz vodice orezuju se na 2 lista i 12 ploda.
Sorle sa enskim lipom biljaka orezuju se nelo druga
ije:
Do 50 cm iznad s u p s t r a t a uklanjaju se sve bone
vree i cvetovi.
Prve 34 bone vree, iznad 50 cm, ostavljaju se
na 1 list i 1 plod, a vree II reda se uklanjaju.
Vree I reda, do 150 cm iznad supstrata, orezuju se
na 2 lista i 1 plod, pri e m u se u pazuhu 1. lista ostavlja vre
a IT reda.

Na visini oko 150 cm uklanja sc vrh biljke.

Do visine ice bone vree se skrauju na 3 lista i 2
ploda; bone vree II reda ostavljaju se samo u pazuhu prva
2 lista. Sve vree II i sledeih redova koji se obrazuju do ice
orezuju se na 2 lista i 1 plod.
Vrh biljke se po drugi p u t ukloni na 10 cm ispod
ice; dve n a s p r a m n e vree koje izbiju posle toga, ispod sa
mog vrha, razvedu se i priveu za icu, a zatim se ostave da
slobodno vise. Kasnije se ovim vreama uklone vrhovi iznad
6. ili 7. lista, dok se vree koje iz njih izrastu orezuju na 56
listova i 34 ploda.
Zavisno od vremenskih uslova i stanja biljaka dozvo
ljena su m a n j a ili vea o d s t u p a n j a od ovih optih pravila rezidbe. Na snanijim biljkama uvek se ostavlja vei, a na sla
bijim manji broj plodova. U toku vegetacije redovno se uk
lanjaju zameci plodova sa glavnog stabla, svi pouteli listo
vi, slabe vree i deformisani plodovi. Donji, prestareli listovi
skidaju se sa glavnog stabla postepeno, pri emu se pazi da
se u t o m e ne prelera i da se o d j e d n o m ne ukloni veliki broj
lislova.
U zimskom periodu primenjuje se jaa rezidba. Manji
broj listova i plodova, u uslovima nedovoljne svetlosti, moe
znatno da doprinese odravanju biljaka u dobroj kondiciji.
Optereenje biljaka velikim brojem plodova negativno se od
raava na kasniju vegetaciju i plodonoenje. S prolea, kad
nastanu mnogo povoljniji uslovi za fotosintezu, i ukoliko su
biljke snane, moe se ostavljati neto vei broj plodova uz
pojaanu ishranu i navodnjavanje. Uopte uzevi, u zimskom
periodu rezidbu treba tako podesiti da se na biljci istovre
m e n o razvija 1012 plodova, a kasnije, kad se poboljaju
svetlosni uslovi, 1520 plodova. Pri kraju vegetacije oreziva
nje vrea se prekida.
Kada iz glavnog Stabla ne izbija dovoljno bonih vrea.
njegov vrh treba zakinuti znatno ranije, a k a o vodicu osta
viti vreu koja izbije o d m a h ispod zalomljenog vrha glavnog
stabla i upravili je navie, uz k a n a p .
Staklenike sorte krastavaca razvijaju p a r t e n o k a r p n e
plodove, bez oplodnje. tavie, a p s o l u t n o je nepoeljno da
doe do oplodnje, j e r takav plod r a s t e neravnornerno, eformie se, postane trbuast.

Da se opraivanje onemogui, u malim staklenicima po

stavljaju se mree na venlilacione otvore, koje spreavaju
ulaz insekata opraivaa.
U velikim staklenicima primenjuje se svakodnevno uk
lanjanje m u k i h cvelova jo p r e nego se rascvetavaju, k a o i
kastracija enskih.
Kastracija enskih cvetova obavlja se neposredno pred
otvaranje cveta, na taj nain to se odsee gotovo cela kru
nica zajedno s bakom. Pri t o m e se ne srne ozlediti vrh plodnika, j e r u t o m sluaju nee da raste, ili biva zahvaen glji
vinim bolestima. Kastracija se obavlja izjutra.
Berba i pakovanje. B e r b a plodova obavlja se svakog
drugog, treeg ili etvrtog d a n a , zavisno od prirataja mladih
plodova. Blagovremena i redovna berba stasalih s t a n d a r d n i h
plodova, a isto t a k o i m l a i h deformisanih, z n a t n o utie na
d i n a m i k u plodonoenja i u k u p a n prinos.
Plodovi se b e r u odsecanjem, p r i emu na plodu uvek
t r e b a da ostane deo drke. Valja izbegavati otkidanje prsti
m a , j e r se t a k o mogu biljkama n a n e t i povrede.
Ubrani plodovi se stavljaju u letvarniee, ili drugu prik
l a d n u ambalau i odnose na sortiranje. Sortiranje se vri pre
ma nacionalnim ili m e u n a r o d n i m s t a n d a r d i m a . Obino se
plodovi sortiraju u 3 klase.
U p r v u klasu svrstavaju se s a m o d o b r o i pravilno raz
vijeni plodovi s t a n d a r d o m o d r e e n e duine i prenika, potpu
no pravi, bez ikakvog defekta. Drugu klasu ine n o r m a l n o
razvijeni plodovi ali sa izvesnim m a l i m o d s t u p a n j e m u pog
ledu forme i veliine. Treu klasu sainjavaju preostali ne
s t a n d a r d n i plodovi (nepravilno razvijeni, jako krivi, defektni
i si.). U proeku, n o r m a l n a b e r b a daje oko 60% plodova prve
klase, 2530% druge i 1015% tree klase.
K r a s t a v a c spada m e u proizvode koji se teko uvaju.
Plodovi ne s a m o to brzo p r e r a s t u fazu tehnoloke stasalosti
jo dok su na biljci, nego se njihovo starenje nastavlja i po
sle berbe, p r i emu se gube karakteristina organoleptika i
trina svojstva. Duim stajanjem dobiju s p a r u e n (zamoren) izgled. U novije vreme, m e u t i m , praktikuje se oblaga
nje svakog ploda plastinom folijom, pomou specijalne ma
ine. Tako zatien plod neuporedivo due sauva nepromenjen trini kvalitet.

Prinosi z n a t n o variraju zavisno od rokova setve, traja

nja plodonoenja i p r i m e n j e n e agrotehnike. P r e m a iskustvu
s t r a n i h zemalja u kojima ova proizvodnja ima dugu tradiciju
2
ostvaruju se proseni prinosi 2025 kg/m . S jedne d o b r o
razvijene biljke moe da se u b e r e 4050 plodova, ili oko
20 kg.
GAJENJE KORNIONA U STAKLENICIMA
U staklenicima se vrlo uspeno m o g u odgajiti krastavci
kornioni, k a o n a k n a d n i usev, na p o v r i n a m a gde je bio od
gajan rasad, ili t a m o gde je glavni stakleniki usev iz bilo
kojeg razloga n a s t r a d a o .
Za usev k o r n i o n a zemljite se n o r m a l n o p r i p r e m i . Uko
liko se k r a s t a v a c rasauje ranije s prolea (februar m a r t ) ,
d o b r o je da se otvore brazde d u b o k e 30 cm i da se n a p u n e
s l a m o m (40 t / h a ) . Slama se posle toga o b r a d i na n a p r e d opi
sani n a i n i pokrije zemljino-ubrevitom smeom u sloju
1015 cm.
Koristi se rasad proizveden u saksijama ili presovanim
k o c k a m a . Setva se obavlja 2530 dana pre rasaivanja. U
nekim sluajevima moe se primeniti i d i r e k t n a setva.
Biljke se rasauju na m e u r e d n o m r a z m a k u 100 cm, a
izmeu biljaka u redu 2025 cm. R a s a e n e biljke se kasnije
vode uz k a n a p .
Prva 23 meseca biljke k o r n i o n a se orezuju slino
staklenikim s o r t a m a s dugim plodovima. Poto biljke dos
tignu visinu 5060 cm, plodovi se ostavljaju i na glavnom
stablu. Kasnijim rezidbama bone vree se skrauju na 56
listova. Vrh glavnog stabla se uklanja na oko 30 cm ispod
ice, a bone vree koje izbiju ispod vrha stabla priveu se
za icu i p u s t e da vise.
Ukoliko biljke r a n o p r o r o d e , dok jo ne lete pele, tre
ba u n e t i u staklenik konice s pelama.
B e r b a se obavlja svakodnevno; plodovi se b e r u kad do
stignu s t a n d a r d n u veliinu za p r e r a d u (57 cm). Dobro odgajeni usevi daju p r i n o s e 80100 t / h a .

GAJENJE

KRASTAVACA U

PLASTENICIMA

T e m p e r a t u r a , relativna vlanost vazduha i svetlosni us

lovi u plastenicima sa grejanjem tokom itavog zimskog i
prolenog perioda povoljni su za r a s t i razvoj krastavaca.
Stoga je ova proizvodnja p o t p u n o identina s proizvodnjom
u stakleniku. To znai da su termini proizvodnje, sadnja bi
ljaka i sve m e r e nege isti.
Meutim, radi ekonominijeg korienja zatienog pro
s t o r a (utede u trokovima grejanja), u plasteniku se krasta
vac najee gaji kao r a n a prolena i jesenja k u l t u r a . Ove
emo se zadrati na proizvodnji krastavca u plastenicima po
to je proizvodnja krastavca u staklenicima p o s e b n o prika
zana. U plasteniku se mogu gajiti sva tri tipa krastavaca: kornioni (kora, parafin), salatari (sunani potok, delikates, serra 27) i staklenike sorte (spotresisting, sporu Fi trix, secura). Meutim, u n a s se najee uzgajaju salatari.
Proizvodnja

rasada

Kvalitetan r a s a d krastavca proizvodi se u saksijama

(obine, difi, presovane). S obzirom na to da je za razvoj
krastavca p o t r e b n a visoka t e m p e r a t u r a (25 C), to se proiz
vodnja r a s a d a obavlja u t o p l i m lejama, staklenicima ili plas
tenicima sa grejanjem. Setva u hranljivi s u p s t r a t (saksije)
obavlja se p o e t k o m februara, a za jesenju proizvodnju kra
j e m m a j a i p o e t k o m j u n a . Pri t o m e se koristi kvalitetno se-

me (dezinfikovano). Najee se u j e d n u saksiju seju 12

semenke, a u fazi razvijenih kotiledona vri se proreivanje,
p r i emu se ostavlja po j e d n a biljka. Rasad krastavca moe
se proizvesti i pikiranjem po uobiajenom p o s t u p k u .
U celokupnoj proizvodnji krastavca m o r a j u se obezbe
di ti osnovni uslovi uspevanja i visoka t e m p e r a t u r a vazduha
(25 C) i zemljina (22 C), uz dovoljno organske materije u
zemljitu. Hranljivi s u p s t r a t m o r a biti povoljne s t r u k t u r e ,
k a k o bi obezbedio dovoljno vazduha za n o r m a l a n , n e s m e t a n
razvoj k o r e n a .
U plasteniku, do nicanja, treba obezbediti visoku tempe
r a t u r u vazduha (2528 C) i tada je nicanje b r z o (57 da
na). Posle nicanja do pojave prvog lista t e m p e r a t u r a se odr
ava na 1820 C. Na taj nain se dobijaju biljke s k r a t k i m
inlernodijama. U daljem toku proizvodnje t e m p e r a t u r a se
odrava na 2225 C t o k o m d a n a i 1820 C t o k o m noi. U
toku proizvodnje r a s a d a relativna vlanost vazduha se odr
ava na 8590 %. S obzirom na visoku t e m p e r a t u r u i vla
nost veoma je esta pojava oboljenja. Stoga su svakih 10
15 d a n a n e o p h o d n a zatitna p r s k a n ja protiv a n t r a k n o z e (dilan 0,15%) plamenjae (cineb 0,20%) i pepelnice (karatan
0,1%), a po p o t r e b i i ee. Pri t o m e se vri i folijarno
prihranjivanje (vuksal, fertigal 0,2%). Ostale m e r e su iste kao
u svakoj proizvodnji r a s a d a .

Rasaivanje
Krastavac se u plastenicima moe saditi u bale slame i
tada su p r i p r e m a bala i sadnja isti kao u stakleniku.
Meutim, p o r e d ovog n a i n a sadnje krastavac se u
plasteniku moe saditi u zemljini s u p s t r a t obogaen sa 57
kg poluzgorelog stajnjaka i sa 2030 g NPK ubriva ( 1 : 1 : 1 )
na m 2 , uz obaveznu dezinfekciju zemljita. Osim toga, sadnja
se moe obaviti i tako to se po duini plastenika na rasto
janju od 80 do 90 cm iskopaju brazde iroke 4050 cm i du
boke o k o 30 cm, pa se na d n o b r a z d e stavi sloj sveeg staj
njaka (2025 cm), a iznad toga sloj zemljine smee (510
cm) u koju se sadi krastavac. R a z m a k biljaka u r e d u je 4 0
50 cm. Sadi se r a s a d s t a r 3040 dana.

Posle sadnje biljke se d o b r o zataju vodom t e m p e r a t u r e

oko 25 C. J e d a n do dva d a n a posle sadnje biljke se zagru,
to omoguuje dobar razvoj bonog korenovog sistema. Po
sle sadnje odrava se t e m p e r a t u r a oko 25 J C danju i oko 18C
nou, uz relativnu vlanost vazduha 8085 % i vlanost zem
ljita 80 % PVK. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e t r e b a znati da
u t o k u sunanih d a n a krastavac moe d o b r o da uspeva i pri
t e m p e r a t u r i 3032C. Jae otvaranje plastenika ili skidanje
folije obavlja se u j u n u , a p r i jesenjoj proizvodnji folija se
postavlja ve p o e t k o m s e p t e m b r a .
U t o k u vegetacije broj zalivanja se poveava sa razvo
j e m biljke, a naroito u fazi plodonoenja. U fazi do obrazo
vanja plodova zaliva se svakih 57 dana, a sa formiranjem
plodova svakih 35 d a n a sa 250300 m 3 vode po h e k t a r u .
Radi odravanja visoke relativne vlanosti vazduha u toku
proizvodnje vre se ea oroavanja. Desetak d a n a posle sad
nje obavlja se prvo prihranjivanje, a sa formiranjem plodo
va prihranjivanje se obavlja svakih 1015 d a n a do kraja ve
getacije, i to sa 2030 g N P K ubriva (odnos 1 : 1 : 1 ) na
m 2 . Krastavac veoma d o b r o reaguje na folijarno prihranjiva
nje vuksalom ili ferligalom, pa se stoga u toku vegetacije sva
kih 710 dana folijarno prihranjuje.
Krastavac se uzgaja uz p o t p o r u . Vezivanje moe biti pi
r a m i d a l n o i vertikalno. U plastenicima se najee primenjuje
vertikalno vezivanje uz k a n a p . Takav poloaj obezbeuje do
b r e svetlosne uslove. Pri ovom vezivanju stablo krastavca se
obavija oko k a n a p a koji je na gornjem kraju vezan za zateg
n u t u icu a na donjem delu za biljku na 10 cm iznad povri
ne zemljita.
Regulisanjem r a s t a stabla postie se ranozrelost i vei
u k u p a n p r i n o s . Na glavnom stablu do visine oko 30 cm odstra
njuju se sve bone grane. Prve, j e d n a do dve g r a n e koje se
razvijaju iznad ove visine odsecaju se na j e d a n plod s jed
n i m do dva lista, sledee g r a n e se odreu na tri lista i dva
ploda. G r a n e drugog i treeg r e d a odsecaju se na dva lista
i j e d a n plod. Posle b r a n j a prvih plodova donje grane se od
stranjuju. Vrh centralnog stabla krastavca p r e k r a u j e se ka
da dostigne visinu 1,52 m (ali to zavisi od same konstruk
cije plastenika). Pri gajenju sorti sa enskim t i p o m biljaka
p r i m e n j u j e se orezivanje k a o u staklenikoj proizvodnji.

Svi stari, uti listovi uklanjaju se sa stabla. Pri gajenju

tipinih staklenikih sorti ne srne se dozvolili oplodnja i zato
se svakog j u t r a uklanjaju muki cvclovi. U toku proizvodnje
redovno se vri zatita od bolesti, kao to je navedeno u pro
izvodnji rasada krastavca.
U ranoj proizvodnji b e r b a poinje p o e t k o m m a j a u
plastenicima sa grejanjem, o d n o s n o 1015 d a n a kasnije u
plastenicima bez grejanja. U jesenjoj proizvodnji b e r b a poi
nje p o e t k o m o k t o b r a i traje do polovine decembra. Prinos
plodova zavisi od sorte i kree se od 8 do 25 kg/m 2 .
PROIZVODNJA KRASTAVACA U N I S K I M TUNELIMA
Krastavac se najbolje razvija u tunelima s d v o s t r u k o m
folijom, gde je via srednja dnevna t e m p e r a t u r a i m a n j a raz
lika izmeu dnevnih i nonih t e m p e r a t u r a . Za proizvodnju u
tunelima najee se koriste salatne sorte, hibridi krastavaca
(delikates, sunani potok, s e r r a 27), a mogu i kornioni (parifin, k o r a i si.). Meutim, tuneli su najpogodniji za proizvod
nju krastavaca salatara. Vreme proizvodnje zavisi od moguno
sti grejanja. U k o n t i n e n t a l n i m uslovima najea je proizvod
nja krastavaca u prolee (berba krajem aprila i u maju) i kasna
jesenja proizvodnja (berba u o k t o b r u i poetkom novembra).
U j u n i m regionima, kao i p r i mogunosti grejanja, proizvod
nja moe biti i ranija za 2030 dana i kasnija u jesen za
1020 dana.
Proizvodnja

rasada

Krastavac se gaji iz rasada. Poto korenov sistem kras

tavca ima slabu mo regeneracije, to se setva obavlja u sak
sije (difi, presovane) prenika 1 0 x 1 0 cm. U saksije se seju
12 semenke, s lim to se u fazi kotiledona ostavi po jedna
biljka. Setva se obavlja na 3040 d a n a p r e sadnje. Veoma
d o b r e rezultate daje predsetveno kvaenje serpena do faze
bubrenja i klijanja). Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se
u toploj leji ili stakleniku, gde se do nicanja m o r a obezbedi ti
t e m p e r a t u r a oko 25C. Posle nicanja, do pojave prvog pravog

lista, t e m p e r a t u r a se odrava na 1820C radi spreavanja izduivanja stabla, a zatim se r a s a d uzgaja na t e m p e r a t u r i

2225C t o k o m d a n a i 1820C t o k o m noi. Pri t o m e se pri
menjuju sve redovne m e r e nege.
Za jesenju proizvodnju setva se obavlja polovinom ju
na, a r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama, tunelima, uz sve
redovne m e r e nege.
Rasaivanje
Sadnja r a s a d a (u fazi 45 listova) obavlja se poetkom
m a r t a (pri mogunosti grejanja), o d n o s n o krajem m a r t a i
poetkom aprila, a za jesenju proizvodnju krajem jula. Zem
ljite u tunelu m o r a biti kvalitetno o b r a e n o , sa u n e t i m ubrivima (56 kg zgorelog stajnjaka i 4050 g NPK ubriva
na m 2 ), uz izvrenu dezinfekciju t e r a b o l o m (50 g/m 2 ) i dezin
sekciju zemljita. Posle p r i p r e m e zemljita postavlja se plas
tina folija (tunel) kako bi se do sadnje zemljite zagrejalo.
Sadnja se vri k a d a je t e m p e r a t u r a zemljita iznad
12 C. Biljke se sade na rastojanju 4050 cm, dublje, do kolilcona. Sadnja se moe obaviti i u brazde iroke 3040 cm
i d u b o k e 30 cm, u koje se p r e t h o d n o stavlja sve stajnjak u
sloju 2025 cm (kao biotermiki materijal) i zemljini sloj
1015 cm. Posle sadnje biljke se zaliju sa 10 1 vode na m 2 ,
a tunel se ponovo prekriva plastinom folijom.
Nega

biljaka

U toku prvih
1015 d a n a provel ravan je je slabo i
vri se odizanjem eonih s t r a n a tunela. Pri viim spoljniin
t e m p e r a t u r a m a otvaraju se bone strane, a folija se skida
tek o n d a kada spoljna t e m p e r a t u r a dostigne 22. To je zbog
loga to krastavac zahteva visoku t e m p e r a t u r u (2225 C) i
visoku relativnu vlanost vazduha (8590 % ) . Posle sadnje
zaliva se svakih 1012 dana, a od kraja aprila svakih 710
3
d a n a sa 200 m vode po h e k t a r u . Najpovoljnija je voda ija
je t e m p e r a t u r a priblina t e m p e r a t u r i u zatienom p r o s t o r u .
Prvo prihranjivanje se vri 10. d a n a posle sadnje, a drugo

p r i cvelanjti biljaka i to sa 3040 g NPK ubriva na m . Uz

redovnu zatitu useva, koja se obavlja prema potrebi (najee
posle 1015 dana), mogu se izvriti 12 folijama prihranjiva
nja (vteksal, fertigal 0,2 % ) . Okopavanje se obavlja sve dok
se biljke ne razviju i prekriju redove.
Berba krastavaca poinje krajem aprila i polovinom maja,
odnosno p o e t k o m o k t o b r a u jesenjoj proizvodnji, a ostva
reni p r i n o s zavisi od k r u p n o e sorte i moe se k r e t a t i od 4 do
7 kg/m 2 . Berba se obavlja svaka 23 dana, to omoguuje
obrazovanje novih plodova na biljci.

PROIZVODNJA KRASTAVACA U TOPLIM

LEJAMA

U zemljama s razvijenim p o v r t a r s t v o m proizvodnja

krastavaca u toplim lejama ima dugu tradiciju i z n a t n u zas
tupljenost. Po svojim agrobiolokim svojstvima i e k o n o m s k i m
efektima krastavac je izvanredno p r i k l a d n a k u l t u r a za uzgoj
u toplim lejama. Meutim, za u s p e n o gajenje n e o p h o d n a su
posebna znanja i vetina odgajivaa.
Visina prinosa i vreme prispevanja krastavca u toplim
lejama u m n o g o m e zavise od izbora sorte. Veliki broj sorata
koje su iroko zastupljene u proizvodnji na otvorenom polju
mogu se s u s p e h o m gajiti i u toplim lejama. Izbor sorte za
visi, isto t a k o od trnih uslova i navika potroaa. U n a s se
najvie cene sorte i hibridi sa plodovima dugim 1822 cm
tamnozelene boje. Za proizvodnju krastavca u toplim lejama
najpogodnije su sorte i hibridi srednje k r u p n i h i sitnili plo
dova: delikates, m a r k e t e r , sunani p o t o k , pariki kornion,
parifin, nais Fi i dr.
Proizvodnja
rasada
i
rasaivanje.
Iskusni
proizvoa
i o b r a a j u posebnu panju na poreklo i kvalitet seme
na. P r e setve seme se dezinfikuje zapraivanjem ili potapa
njem u fungicidne rastvore.
Rokovi setve i rasaivanja zavise od klimatskih uslova
rejona, kvaliteta bioenergetskog materijala, raspoloive opre
me za tople leje, trinih uslova i dr. U k o n t i n e n t a l n i m rejon i m a Jugoslavije setvu t r e b a obaviti oko 1. februara, a u
p r i m o r s k i m p o d r u j i m a oko 15 d a n a ranije.

U praksi su zastupljeni razliiti naini setve. Najbolje

je, m e u t i m , da se obavi u saksije od plastike ili peene gli
ne p r o m e r a 12 cm, u koje se do 2/3 naspe zemljino-ubrevita meavina. Saksije se poredaju u pripremljenu leju, a
upljine izmeu njih zaspu zemljinom meavinom. U svaku
saksiju poseju se po 23 semenke. Do nicanja, u leji se odr
ava t e m p e r a t u r a oko 25 C, a zatim, kad kotiledoni lis
tii izbiju na povrinu u t o k u nekoliko dana sputa se na
1518, sa ciljem da se dobije zdrav rasad sa k r a t k i m stab
lom. Kasnije se t e m p e r a t u r a odrava oko 2022, a nou 18
20. U vreme k a d a se na biljkama pojave prvi stalni listovi
n e p o t r e b n e biljke se poupaju ostavi se samo po jedna,
najbolje razvijena. Posle toga se saksije dopune zemljino-ubrevilom meavinom. Na taj nain izazove se izbijanje

mnotva korenovih ilica iz n a k n a d n o pokrivenog dela stabla

i tako dobije bolje i snanije razvijen rasad.
Provetravanje leja sa r a s a d o m krastavca treba obav
ljati k a d a je vreme tiho i toplije, j e r su m l a d e biljke veoma
osetljive na hladnou i nagla kolebanja t e m p e r a t u r e .
R a s a d za proizvodnju krastavca moe da se odgaji i u
staklenicima koji su za to pogodniji od leja.
Mesec d a n a posle nicanja biljke ve imaju 34 stalna
lista i treba ih rasaditi u novoizraenu toplu leju u kojoj e
ostati do kraja vegetacije. Za gajenje krastavca najpogodnije
su d v o s t r a n e leje, ali se dobri rezultati postiu i u obinim
u k o p a n i m ili n a d z e m n i m lejama. Leje t r e b a da b u d u pri
premljene 56 d a n a pre rasaivanja. Za to vreme tempera
tura zemlje u leji obino se ustali na oko 25 C. J e d a n dan
p r e d rasaivanje leje se prekopaju, izravnaju i obelee m e s t a
gde e biljke biti posaene. Ova radnja se moe obaviti i is
tog d a n a kad i rasaivanje.
Topla leja za gajenje krastavca treba da ima sloj staj
njaka 4050 cm. Preko stajnjaka se naspe zcmljino-ubrevita meavina u sloju oko 25 cm.
Za rasaivanje se bira tih i topao dan. Biljke se sade
u dva reda po duini leje, tako da svaki red b u d e udaljen
oko 30 cm od daske ratna. Kod najveeg broja s o r a t a pod
svaki prozor rasade se 23 biljke. Kada se gaje manje buj
ne sorte sa k r a t k i m vreama, ili se vri sistematsko orezivanje biljaka tokom vegetacije, na istoj povrini moe se razmestiti vei broj biljaka 4, 6 ili ak 8 biljaka pod prozor.
Nega useva. Posle rasaivanja, dok se biljke ne pri
me, t r e b a u toku sunanih d a n a zasenjivati biljke. Za
to v r e m e t e m p e r a t u r a u leji t r e b a da je u granicama od 22 do
26 C. Nou, naroito k a d a je vreme vrlo h l a d n o i vetrovito,
leje sa usevima krastavca treba pokriti dvostrukim a s u r a m a .
Nikako se ne srne dopustili da t e m p e r a t u r a padne ispod 15 C.
Nagle p r o m e n e t e m p e r a t u r e su vrlo tetne, pa je neophodan
briljiv i n e p r e k i d a n nadzor. Po s u n a n o m danu dozvoljava
se da t e m p e r a t u r a p o r a s t e do 30 C.
Provetravanjem se reguliu t e m p e r a t u r a , vlaga i priticaj
sveeg vazduha. Ono m o r a da se obavlja paljivo i redovno,
u zavisnosti od spoljnje t e m p e r a t u r e , jaine i pravca vetra,
jaine osunavanja i stanja biljaka. Za vreme h l a d n i h d a n a

provetravanje se izvodi k r a t k o t r a j n i m podizanjem prozora

j e d n o m ili dva p u t a u toku d a n a (prozor se samo podigne i
o d m a h spusti), pri emu se pazi da se leja ne rashladi suvie.
Odravanje povoljnog reima vlanosti u lejama u pr
vim fazama razvoja biljaka ne predstavlja naroit problem.
Intenzivno isparavanje stajnjaka vlazi u dovoljnoj meri zem
lju i vazduh u leji, te gotovo nije ni p o t r e b n o zahvati biljke
sve do poetka njihovog plodonoenja. Posle toga slede redo
vna zalivanja u kraim ili duim vremenskim r a z m a c i m a . U
poetku, dovoljno je 1520 lit. vode za zalivanje useva pod
1 prozorom, dok su kasnije, kad v r e m e otopli, p o t r e b n e znat
no vee koliine. Voda za zalivanje treba da je mlaka (oko
25 C). Poev od maja, krastavac u leji moe se navodnjavati
obinom, ali ne previe h l a d n o m vodom. Neposredno posle
zalivanja leje treba pokriti a s u r a m a i dugo provetravati.
U toku vegetacije usev treba prehranjivati vie p u t a .
Najjednostavnija je u p o t r e b a mineralnih ubriva razmuenih
u vodi ili r a s t u r e n i h po povrini p r e d zalivanje. U 100 lit.
vode r a z m u t i se 70100 g n i t r a t a , 150200 g superfosfata i
70100 g kalij umove soli. Kad biljke stupe u fazu plodonoe
nja, doze treba udvostruiti. J e d n o m k a n t o m rastvora (1012 1)
zaliti povrinu koju pokriva j e d a n prozor. K a d a se ubriva
r a s t u r a j u u suvom stanju, r a u n a se 23 g nitrata, 5 g su
perfosfata i 3 g kalijumove soli za svaku biljku. Kasnije se ova
n o r m a udvostruuje. Prihranjivanje se ponavlja u intervalima
od 1015 dana.
Sorte bujnog p o r a s t a t r e b a orezivati. Prvo se oree gla
vno stablo iznad 6 ili 7 lista, a kasnije i vree 1. i 2. reda, p r i
e m u se ostavljaju na n j i m a po 2 ploda. Orezivanje glavnog
stabla iznad 3 lista ne daje d o b r e rezultate.
Vaan uslov za postizanje visokih prinosa jeste dranje
prozora na lejama do poetka ili ak do kraja j u n a . R a n o
uklanjanje prozora usporava p o r a s t i plodonoenje biljaka
usled izraenih dnevnih kolebanja t e m p e r a t u r e i povremenih
zahlaenja.
Berba krastavca posejanog oko 1. februara otpone u
prvoj polovini aprila. U toku plodonoenja, koje u n a i m
p r i l i k a m a traje do poetka jula, obere se 812 kg plodova
sa 1 m 2 .

Osim r a n e (zimsko-prolene) proizvodnje krastavca, u

toplim lejama se vrlo esto zasniva p o p u l a r n a (prolena) proiz
vodnja. Krastavac se u t o m sluaju pojavljuje kao druga
kultura, posle rasada. Za ovu proizvodnju odgaji se rasad u
saksijama na slian nain kao i za r a n u proizvodnju. Rasa
ivanje se obavlja k r a j e m aprila ili poetkom maja, o d m a h
posle iznoenja rasada. Plodonoenje otpone krajem maja
ili poetkom juna. Mogu se ostvariti prinosi od 56 kg plo
dova po 1 m 2 .

PROIZVODNJA

KRASTAVACA
GNEZDIMA

ZATIENIM

Salatne sorte krastavca (delikates, sunani potok) uspe

no se proizvode u zatienim gnezdima. Ova proizvodnja
omoguuje ranije plodonoenje za 2030 dana.
Krastavac se moe proizvesti direktno iz semena ili iz
rasada. Za oba naina proizvodnje mogu se koristiti tzv. to
pla gnezda (na ijem d n u je sve stajnjak kao materijal za
zagrevanje) ili hladna gnezda. Gnezda se saine, kako smo
ve napred naveli, na rastojanju izmeu redova 100120 cm
i u ledu 5060 cm, pa se u njih seje ili sadi krastavac.
Setva u gnezdu obavlja se kada je t e m p e r a t u r a zemlji
ta o k o 12 C (u topla gnezda krajem m a r t a a u h l a d n i m po
lovinom aprila). U gnezda se seje A5 semenki koje su pret
h o d n o n a b u b r e n e ili ak proklijale. Seme se prekriva kompo
stom (12 cm), pa se gnezda pokrivaju plastinom folijom u
obliku zvona. U fazi prvog pravog lista vri se proreivanje,
p r i emu se ostavljaju po dve biljke u kuici.
Pri proizvodnji iz r a s a d a plodovi dospevaju 1015 dana
ranije u odnosu na proizvodnju d i r e k t n o iz semena. Rasad se
proizvodi u toploj leji. Setva se obavlja u saksije (3 do 4 semenke) ili u difi saksije, hranljive kocke, busen zemlje, ve
liine 1 0 x 1 0 cm, j e r krastavac ne podnosi uobiajeno presa
ivanje. Setva se obavlja na oko 30 d a n pre sadnje (polovi
n o m februara). Do nicanja t e m p e r a t u r a se odrava oko 25 C,
a po nicanju na 1820 C u toku d a n a i 1618 C u toku
noi. U fazi razvijenih kotiledona vri se proreivanje tako
da se ostavljaju po 12 biljke u saksiji. Dalja nega r a s a d a

je u odravanju t e m p e r a t u r e o k o 22 C i relativne vlanosti

vazduha oko 80 %, u zalivanju svakih 57 dana sa 510 l
2
vode na m , zatiti useva, 12 prihranjivanja vuksaloin, fertigalom i 12 podsipanja biljaka k o m p o s t o m radi obrazova
nja d o p u n s k i h korenia. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a
u topla gnezda, odnosno p o e t k o m aprila u hladna gnezda, a
zatim se biljke prekriju folijom u vidu zvona.
Nega useva, bez obzira na nain proizvodnje, sastoji se
u r e d o v n o m zalivanju svakih 1012 d a n a i zatiti od antraknoze d i t a n o m M-45 (0,15%), protiv plamenjae cinebom i pro
tiv pepelnice k a r a t a n o m WP 0,1%. Zatita se obavlja po pot
rebi, a najee u razmaku od 10 do 15 dana.
Mala z a p i e m i n a zatienih gnezda oteava regulisanje
t e m p e r a t u r e i relativne vlanosti vazduha. Pri visokoj spoljnoj t e m p e r a t u r i n e o p h o d n o je otkrivati biljke, a prvih dana
maja, po p r e s t a n k u opasnosti od mraza, plastina folija i no
sea konstrukcija se skidaju. Posle toga nega biljaka je kao
i u njivskoj proizvodnji. To znai da je p o t r e b n o odravali
vlanost zemljita oko 80% PVK (zalivanje svakih 710 da
na sa 250300 m 3 vode po h e k t a r u ) , izvriti m e u r e d n u ob
radu (dok biljke ne zatvore redove) i 2 prihranjivanja sa 20 g
NPK ubriva (u odnosu 1 : 1 : 1) na m 2 n e p o s r e d n o posle sad
nje i u fazi obrazovanih prvih plodova. Pri zatiti useva tre
ba izvriti folijarno prihranjivanje biljaka.
Pri proizvodnji direktno iz semena berba poinje po
etkom j u n a , a pri proizvodnji iz r a s a d a krajem maja. Berba
se vri svaka 23 dana, to omoguuje obrazovanje novih plo
dova. Prinos krastavaca zavisi od veliine ploda i kree se od
4 do 6 kg/m 2 , u zavisnosti od sorte.

Tikvice se u plasteniku gaje kao drugi usev posle neke ra

ne k u l t u r e (salate ili r a s a d a ) . Dobre rezultate daje gajenje sor
te beogradska. P r i p r e m a zemljita je ista kao za krastavac.
Sadnja r a s a d a (u fazi 24 prava lista) u plastenicima sa gre
janjem vri se krajem februara ili p o e t k o m m a r t a (a moe
i ranije ako su t e m p e r a t u r n i uslovi pogodni za gajenje), a u
plastenicima bez grejanja krajem m a r t a . Za jesenju proizvo
dnju sadnja se obavlja krajem jula i p o e t k o m avgusta. Sad
nja je u redove sa r a s t o j a n j e m 100x5060 cm. Za gajenje
tikvica p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a 2528 C danju (oblanih
d a n a o k o 22 C) i oko 16 C nou, a relativna vlanost vazdu
ha o k o 65% uz vlanost zemljita 8085% PVK.
Bone grane se blagovremeno odstranjuju, kao i svi uti,
stari listovi. Ostale mere nege su iste k a o i za lubenicu.
U plastenicima sa grejanjem prvi plodovi dospevaju oko
prvog maja, a bez grejanja o k o polovine maja. U jesenjoj
proizvodnji b e r b a je krajem s e p t e m b r a i p o e t k o m o k t o b r a .
Prinos plodova do poetka jula dostie i 38 kg/m 2 , p r i
emu je najvea koliina plodova u toku j u n a .

U niskim tunelima proizvode se rane, bunaste sorte.

Najee se tikvice u niskim t u n e l i m a proizvode iz ra
sada. Rasad se gaji u toplom zatienom p r o s t o r u (leji, plas
teniku). Pri t o m se setva obavlja u saksije ( 8 x 8 cm), krajem
februara ili p o e t k o m m a r t a . Nega r a s a d a je uobiajena, a
biljke se u fazi 24 lista sade u p r e t h o d n o pripremljeno
zemljite (kao za krastavac).
Sadnja se najee obavlja krajem m a r t a ili poetkom
aprila. Pri korienju niskih tunela (irine do 140 cm) sad
nja je u j e d n o m redu na rastojanju 50 cm u redu, a kod i
rih tunela u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m izmeu pantljika 180100 cm i izmeu redova 50 cm, a u r e d u 5060 cm.
Prvih 1015 d a n a posle sadnje provetravanje se vri s a m o
sa eonih strana, a zatim se, p r i viim spoljnim temperatura
ma, podiu i bone s t r a n e tunela. Plastina folija se poet
k o m maja skida. Do formiranja prvih plodova usev se oko
pava 12 p u t a uz lako ogrtanje stabla. N e p o s r e d n o posle
sadnje izvri se prvo zalivanje, zatim se do obrazovanja plo
dova zaliva svakih 1012 dana, u fazi plodonoenja svakih
58 d a n a sa 10 1 vode na m 2 . Za zalivanje svih biljaka iz ove
familije najpovoljnija je topla voda t e m p e r a t u r e bliske tem
p e r a t u r i u zatienom p r o s t o r u . Prihranjuje se kao i krasta
vac. R a d i dueg plodonoenja moe se u fazi b e r b e ee prihranjivati sa 200 g NPK/10 m 2 , ili folijarno, kompleksnim
ubrivom (vuksal). U t o k u vegetacije redovno se odstranjuju
bone grane i suvi listovi.

Berba poinje polovinom maja i najee traje do kra

ja jula. U toku maja bere se svaka 23 dana, a kasnije svaki
d a n (to potpomae obrazovanju novih cvetova i plodova).
Prinos do kraja maja iznosi oko 10 kg na 10 m 2 , a do kraja
jula 4050 kg na 10 m 2 . Posle zavrene berbe u tehnolokoj
zrelosti (kraj jula) m o g u se biljke i dalje negovati do bota
nikog zrenja plodova, koji se koriste za dobijanje semena
ili i s h r a n u stoke. Tako se moe ostvariti jo 3040 kg zrelih
plodova uz oko 100130 kg semena na 10 m 2 .

Tikvica se esto gaji u toplim lejama kao rani ili polurani usev. Koriste se iskljuivo bunaste sorte.
Tehnika gajenja sastoji se u sledeem. Krajem j a n u a r a
izgradi se topla leja (ukopana) na sloju stajnjaka od oko 50
cm u koju se poredaju saksije p r o m e r a 1012 cm. Setva se
obavlja izmeu 1. i 10. februara. U svaku saksiju poseje se
po j e d n a naklijala semenka.
Rasad se neguje na slian nain kao rasad krastavca.
Vrhovi biljaka ne smeju se zalamati; uklanjaju se samo boni
izdanci koji se formiraju u pazuhu listova.
Rasaivanje na stalno mesto, u novu leju, vri se poet
kom m a r t a . Leja t r e b a da ima zemljini sloj od oko 25 cm.
Biljke se razmetaju u dva reda po duini leje na trougao.
Izmeu redova se ostavlja rastojanje od oko 80 cm, a r a z m a k
izmeu biljaka u r e d u treba da je 70 cm. Posle rasaivanja,
svaka biljka se zalije m l a k o m vodom. Nega rasaenih bilja
ka je dosta jednostavna. Osim provetravanja i razrahljivanja
zemlje izmeu biljaka treba ih p r e m a potrebi zahvati. Naje
e, do poetka plodonoenja usev nije p o t r e b n o zalivati. Ako
stanje useva iziskuje, vri se 12 prihranjivanja na slian na
in kao to se prihranjuju krastavci.
Prve enske cvetove t r e b a vetaki opraiti. Kasnije ka
da pele i drugi insekti ponu da poseuju cvetove prestaje
p o t r e b a za vetakim opraivanjem, izuzev ako usled nepo
voljnih vremenskih prilika pele ne lete. Opraivanje je vrlo
jednostavno i brzo: pranicima m u k i h cvetova natrljaju se

tukovi enskih; j e d a n m u k i cvet dovoljan je za oplodnju

34 enska cveta.
Plodonoenje o t p o n e krajem m a r t a ili p o e t k o m apri
la i traje do kraja j u n a . B e r b u t r e b a obavljati svakog, ili sva
kog drugog dana. Dobrim p r i n o s o m s m a t r a se k a d a se od
svake biljke u b e r e 1015 kg.
Poturana
proizvodnja tikvica k a o n a k n a d n o g
useva
u t o p l i m lejama u n a s je vie rairena u poreenju sa
r a n o m . O d m a h posle iznoenja r a s a d a kupusa, paradajza i
paprike, obino krajem aprila ili p o e t k o m maja, leje se pre
kopavaju, d o p u n e zemljom i u njih rasade tikvice.
P r i p r e m a r a s a d a tikvica planira se u zavisnosti od vre
m e n a k a d a e leje biti slobodne. P r e m a tome, setvu t r e b a
obaviti 2530 d a n a p r e tog roka. U t o m sluaju biljke e u
vreme rasaivanja imati 34 lista.
T e h n i k a proizvodnje rasada, n a i n i r a z m a k rasaivanja
i sve ostalo isto je kao i k o d r a n o g useva.
Tikvice su manje osetljive p r e m a t e m p e r a t u r n i m kole
banjima u p o r e e n j u sa krastavcem, t a k o da se ve u drugoj
polovini m a j a prozori m o g u sasvim ukloniti.
Plodonoenje o t p o n e krajem m a j a i traje do kraja ju
na. Sa 1 m 2 dobije se p r i n o s od 68 kg mladih plodova.

PROIZVODNJA

SALATE

STAKLENICIMA

Salata se lako i u s p e n o moe odgajiti u staklenicima,

koji su p r e v a s h o d n o namenjeni gajenju osetljivih stakleni
kih k u l t u r a (paradajza, krastavaca, p a p r i k e ) .
Kao k u l t u r a sa relativno k r a t k o m vegetacijom (5570
dana), veoma u s p e n o u k l a p a u staklenike plodorede, to
moe doprineti boljem iskoriavanju staklenika, r a d n e sna
ge i dr. Zbog skromnijih p o t r e b a za t o p l o t o m i svetlou nje
no gajenje je u s p e n o i preko zime.
U severnijim zemljama salata je veoma vana stakleni
ka k u l t u r a i gaji se kao jedini usev ili u plodosmeni sa dru
gim k u l t u r a m a , gde se javlja k a o predusev ili n a k n a d n i usev.
U n a e m podneblju, toplijem i sunanijem, gajenje salate u
staklenicima uglavnom je necelishodno zbog toga to se ovde t o k o m zimskog perioda mogu dosta u s p e n o odgajiti svetloljubive i rentabilnije vrste (paradajza, p a p r i k a , krastavac).
Zato se salata u naim staklenicima gaji malo, i to uglavnom
jesensko-zimska k u l t u r a .
Sorte. U staklenicima se najee gaje p o s e b n o opleme
njene sorte, sposobne da u uslovima o s k u d n e svetlosti d o b r o
i brzo r a s t u . Najpoznatije su holandske i druge severnoevropske sorte (deciso, deci minor, rapid, vites, brioso, a m a n d a i
mnoge druge). Za uzgoj t o k o m jeseni i prolea m o g u se ko
ristiti u n a s rairene sorte betnerova, majska kraljica, novo
sadska m a s l e n k a i dr.

Odgajanje rasada. Vreme setve se podeava p r e m a pla

n i r a n o m r o k u sadnje. Pri t o m e t r e b a raunati da od setve do
rasaivanja p r o t e k n e priblino 30 dana.
U m o d e r n o j staklenikoj proizvodnji rasad salate se od
gaja uglavnom u presovanim kockicama veliine 3 ili 4 cm.
Setva se obavlja p i l i r a n i m s e m e n o m : koriste se specijalne
maine koje ulau po j e d n u s e m e n k u u konusno udubljen je
kocke. Zasejane kocke se slau u t r a k a m a , zaliju i pokriju
plastinom folijom ili a s u r a m a dok seme ne pone da nie.
Uz n o r m a l n u negu rasadnice su gotove za s a d n j u posle 2 5
30 dana, t j . u vreme k a d a korenov sistem biljica pone da
probija kocku. Veoma je vano da se do nicanja odrava
t e m p e r a t u r a 1518 C, a posle nicanja 1012. Neto via
t e m p e r a t u r a u p r o s t o r u s r a s a d o m (do 15) moe se dozvoliti
s a m o k a d je vreme sunano. Relativna vlanost vazduha odr
ava se izmeu 60 i 7 0 % .
Rasad salate moe se odgajiti i na klasian nain setvom
u leje ili staklenike sanduie napunjene zemljino-ubrevit o m smeom. Za sadnju u o k t o b r u i novembru r a s a d se odgaja
na otvorenim lejama, a za kasniju sadnju u toplim lejama
ili staklenicima.
Setva se obavlja na redove s r a z m a k o m A5 cm; seje se
23 g semena po 1 m 2 . Seme se pokrije u b r e v i t o m smeom
U sloju 0,51,0 cm. Za 1 ha useva p o t r e b n o je 100120 m 2
r a s a d n e povrine, j e r se sa 1 m 2 dobije priblino 1200 biljaka.
Obino se koristi nepikirani rasad, ali je bolje da se pikira
n a r a z m a k u 5 x 5 cm.
Priprema zemljita i rasaivanje. Salata najbolje uspeva na p l o d n o m i s t r u k t u r n o m zemljitu, bogatom o r g a n s k i m
m a t e r i j a m a . Staklenika zemljita su uglavnom takva i pot
p u n o odgovaraju salati. Pri t o m e t r e b a imati u vidu da je
ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u
zemljitu. Optimalna vrednost pH zemljita za salatu je
6,06,5.
Zemljite se ore na d u b i n u 2025 cm. Mineralna ubri
va se ne zaoravaju zbog toga to se korenov sistem salate
razvija p l i t k o i to se usled estih zalivanja m i n e r a l n a hraniva
spuste d o p o t r e b n e dubine.
ubrenje salate t r e b a da se zasniva na p r e t h o d n o j ana
lizi zemljita. Unoenje o r g a n s k i h i mineralnih ubriva naj-

ee nije p o t r e b n o j e r od ranijih obilnih ubrenja glavnih

slaklenikih useva o s t a n e dovoljno hraniva za salatu. Pri sve
mu t o m e nije pogreno ako se p r e d sadnju salate unesu umerene koliine azota (2030 kg/ha) i fosfora (4050 kg/ha).
Unoenje kalijuma nije n e o p h o d n o p o t o se salata u naim
staklenicima gaji posle paradajza, krastavaca i p a p r i k e p o d
koje se u n o s e velike koliine stajnjaka i kalijuma, te je zem
ljite d o b r o snabdeveno ovim e l e m e n t o m .
Posle oranja zemljite se obradi frez-mainom, poravna
i izmarkira. Zemljite, takoe, m o r a biti o p t i m a l n e vlanosti.
Sadnja se obavlja r u n o ili m a i n a m a sadilicama, na dubinu
na kojoj su rasadnice dotle rasle. Sadi se na leje (trake) sa
56 redova, izmeu kojih se ostavljaju staze iroke 50^60
cm. Razmak izmeu biljaka zavisi od sorte. Rane sorte s ma
njim biljkama sade se na 2 0 x 2 0 cm, ili 2 0 x 1 5 cm, a kasne
sorte s krupnijim biljkama na 2530 cm izmeu redova
i na 2025 cm u redu.
Ako je r a s a d proizveden u kockicama, o n d a se nakon
p r i p r e m e zemljita povrina staklenika izmarkira valjkom sa
kockastim izboinama koje u zemljitu ostavljaju otiske ve
liine 4 x 4 cm. U ove jamice spuste se kockice sa biljkama.
U velikim m o d e r n i m staklenicima salata se esto bere
mainama, pa se i sadnja podeava p r e m a zahtevima takve
tehnologije (salata se gaji u zemljitu z a s t r t o m plastinim fo
lijama).
Nega useva. Salata ima k r a t a k vegetacioni period i brzo
raste. Z a t o se visoki i kvalitetni prinosi m o g u dobiti samo
ako se usevu obezbcde optimalni uslovi u svim fazama raz
voja.
Osobito vaan inilac je t e m p e r a t u r a . Po s u n a n o m vre
m e n u t e m p e r a t u r a treba da se odrava izmeu 12 i 20 C, a
ako je v r e m e oblano 1012". U toku noi t e m p e r a t u r a tre
ba da b u d e A6 nia od dnevne. T e m p e r a t u r e iznad 20 us
poravaju rastcnje pa je p o t r e b n o da se intenzivnim provetravanjem onemogue. Vie dnevne i nie none t e m p e r a t u r e
obezbeuju brzo rastenje biljaka i formiranje vrstih, kom
p a k t n i h glavica.
U n a e m podneblju svetlosni uslovi ne ograniavaju ga
jenje salate ak ni u zimskim mesecima. S jeseni i s prolea
moe se odgajiti i kao meuusev, j e r u to v r e m e moe da

podnese slabo zasenjivanje. Pri t o m e treba voditi r a u n a da

salata stasa p r e nego to glavni usev pone da ostavlja jaku
senku.
Salata ima velike p o t r e b e za vlagom u zemljitu i vazd u h u . Najbolje je da se u prvim fazama razvoja odrava
vlanost na nivou 7 5 8 0 % maksimalnog vodnog kapaciteta
zemljita, a u v r e m e obrazovanja glavica 6065%. Relativna
vlanost vazduha t r e b a da b u d e 7080 %. Usev se navodnja
va kienjem. U vreme formiranja glavica t r e b a paziti da pre
velika vlanost zemljita i vazduha ne prouzrokuje pojavu
gljivinih bolesti.
Po potrebi, stakleniki usev salate se moe prihranjivati lako rastvorljivim azotnim ubrivima, u m a n j i m dozama
(120150 kg KAN-a po ha). U m o d e r n i m staklenicima prihra
njivanje se obavlja p u t e m sistema za navodnjavanje. Veoma
je korisno i obogaivanje atmosfere u stakleniku ugljendioksidom, n a r o i t o ako se salata gaji zimi.
Berba i prinos. U z i m s k o m periodu od rasaivanja do
stasavanja salate p r o t e k n e 4045 dana, a s prolea 3035
dana. Berba se obavlja kad glavice b u d u p o t p u n o formirane,
dovoljno zbijene i vrste. Ako se prodaju na komad, berba
se moe poeti i n e t o ranije.
Glavice se odsecaju o t r i m noem. Pri t o m e o n e treba
da su p o t p u n o suve. U Holandiji i nekim drugim zemljama
salata se bere specijalnim m a i n a m a . Sa odseene biljke od
s t r a n e se donji, stari listovi, a zatim se glavice slau u plitke
koare ili letvarice, sa k o r e n o m nagore.
Sa 1 m 2 u b e r e se 1525 n o r m a l n o razvijenih glavica,
o d n o s n o 2035 t / h a . U d o b r o odgajenom usevu ne treba da
i m a vie od 2% glavica koje nisu za trite. Prosena tei
na glavice kree se do 200 g, esto i vie, to zavisi ne samo
od sorte ve i od uslova gajenja.

U zatienom p r o s t o r u gaji se najee glaviasta sala

ta, a rede ostali varijeteti salata, j e r o n a daje najvee prino
se, uz kvalitetne glavice. Pogodne s o r t e su nansen, deci-minor, r e n a t a i dr.
U zavisnosti od tipa zatienog p r o s t o r a i mogunosti
zagrevanja salata se moe u s p e n o gajiti u toku r a n o g prole
a, jeseni i zime. Pri t o m e je za n o r m a l a n r a s t n e o p h o d n a
t e m p e r a t u r a od 15 do 18 "C u t o k u sunanih i oko 14 C to
k o m oblanih dana, a nou 58 C. Relativno niske tempe
r a t u r e n e o p h o d n e za r a s t omoguuju gajenje u zatienom
p r o s t o r u sa grejanjem i bez grejanja. Salata je esta predk u l t u r a p r i gajenju krastavaca i paradajza ili rasada, odno
sno n a k n a d n a k u l t u r a posle paradajza, p a p r i k e i drugih sli
nih useva.
Salata se proizvodi iz r a s a d a . Rasad se proizvodi u ot
vorenim ili toplim lejama u zavisnosti od v r e m e n a setve. Naj
povoljnije je da se salata proizvodi iz pikiranog rasada, ili
se seje pilirano seme u hranljive kocke. Pri pikiranju setva
se obavlja gusto, a u fazi prvog lista biljke se pikiraju u sak
sije (hranljive kocke) dimenzije 5 x 5 cm. Do nicanja treba
obezbediti t e m p e r a t u r u oko 20C, a posle pikiranja oko 15'C,
m a d a salata r a s t e i na niim t e m p e r a t u r a m a (1012 C), ali
sporije. Za 1520 d a n a dobij a se kvalitetan r a s a d sa 3 ^ 1
lista.
Vreme setve, sadnje i b e r b e zavisi od celokupne proiz
vodnje u zatienom p r o s t o r u . Najpovoljnija je sukcesivna se-

tva LI razmacima od 7 do 20 d a n a poev od 15. avgusta

pa do poetka m a r t a . To znai da je uz k o n t i n u i r a n u
sadnju i dospevanje salate takvo, s tim to pri setvi u
avgustu i s e p t e m b r u salata dospeva za 22 i po meseca,
a u kasnijoj proizvodnji pri niim t e m p e r a t u r a m a za 2 i po
do 3 meseca. Za jesenju proizvodnju koriste se najee ni
ski tuneli, gde se plastika postavlja tek p o e t k o m o k t o b r a ,
kada se pojavljuju niske t e m p e r a t u r e , odnosno prvi mrazevi,
a za zimsku i prolenu proizvodnju najpovoljniji su plastenici.
Zemljite se za proizvodnju salate m o r a d o b r o pripre
miti, i to o d m a h po skidanju p r e t h o d n o g useva. Salata veo
ma d o b r o uspeva na zemljitu bogatom organskom materi
j o m i zato se u b r i zgorelim stajnjakom (23 kg/m 2 ) uz
3 0 - 4 0 g NPK ubriva ( 1 : 1 : 1).
Sadnja se obavlja u redove ili etvororedne panlljike
(kod irokih plastenika). U zavisnosti od krupnoe sorte raz
m a k sadnje je 1525x1525 cm. Pri sadnji u pantljike os
tavlja se r a z m a k izmeu pantljika 6080 cm.
Posle sadnje (56 dana) usev se plitko okopava, na du
binu oko 5 cm, a sledee okopavanje je za 1015 dana, dok
biljke ne zatvore redove. U toku kasne jeseni, zime i ranog
prolea salata najbolje uspeva u plastenicima sa d o p u n s k i m
grejanjem, gde se moe odravali optimalna t e m p e r a t u r a sun
anih dana oko 16 C, oblanih o k o 14 C i nou 58 C.
U fazi obrazovanja 6 7 listova usev treba p r i h r a n i t i
za 2030 g azolnog ubriva na 1 m 2 ili uz zatitu useva izvr
iti 12 folijama prihranjivanja kompleksnim ubrivom
(vuksal 0,2% ili si.). Za zatitu salate upotrebljava se benlejt
0,05% (protiv sive trulei i plamenjae), a protiv pueva lim a x (1,5 kg/100nr). Zalivanje se obavlja p r e m a stanju useva
svakih 710 dana sa 510 1 vode na n r .
Berba salate je sukcesivna u zavisnosti od formiranja
glavica, a p r i n o s zavisi od gustine biljaka, sorte i vremena
berbe i kree se od 1,5 do 3 kg/m 2 .

Salata je vrlo pogodna k u l t u r a za uzgoj u toplim leja

ma j e r ima k r a t a k vegetacioni period, s k r o m n e zahteve pre
ma t e m p e r a t u r i i j e d n o s t a v n u tehniku gajenja. Uspeno se
moe odgajiti kao n a k n a d n i usev u toplim lejama.
Za gajenje u toplim lejama koriste se sorte glaviastih
salata. Pogodnim s o r t a m a m o g u se s m a t r a t i betnerova, maj
ska kraljica i dr.
Vreme setve se utvruje u zavisnosti od v r e m e n a k a d a
se eli da salata dospe. Za proizvodnju u j a n u a r u i februaru
setvu treba obaviti u tri roka: poetkom, s r e d i n o m i krajem
novembra ili p o e t k o m decembra. Seje se u toplu leju for
m i r a n u na sloju toplog stanjaka debljine 3035 cm, i na
s u t u zemljino-ubrevitom meavinom debljine 1516 cm.
2
Na 1 m povrine leje o m a k e se poseje 23 g semena, i po
krije 0,5 cm debelim slojem prosejane u b r e v i t e zemlje.
Posle nicanja u leji se odrava t e m p e r a t u r a od 1012C.
Vie t e m p a r a t u r e loe utiu na kvalitet rasada, mlade
biljice p o s t a n u vrlo nene i lako obole. Slino deluje i ne
d o s t a t a k svetlosti, pa je n e o p h o d n o da stakla budu uvek i
sta, a leje nepokrivene a s u r a m a tokom itavog dana.
Rasad je prispeo za rasaivanje k a d a se na biljkama
obrazuju A5 listova, to obino biva priblino mesec dana
posle setve. Biljke se r a s a u j u u novoizgraenu toplu leju,
sa slojem toplog stajnjaka od 3035 cm i slojem zemlje od
o k o 20 cm na r a z m a k u 20 X 20 cm.

Usev se briljivo neguje kao i sve druge k u l t u r e u top

lim lejama. Salata najbolje r a s t e na t e m p e r a t u r i o k o 15. Kada je vreme vedro, nije t e t n o ako se t e m p e r a t u r a povisi i do
25. Naroito se treba b r i n u t i da usev ne pati od n e d o s t a t k a
vlage. Meutim, kad biljke p o n u da zavijaju glavice treba
obustaviti zalivanje, j e r voda koja zaostane izmeu listova
izaziva truljenje.
Prihranjivanje se obavlja 2 nedelje posle rasaivanja nit r a t n i m ubrivom; oko svake biljke rasturi se 10 g ubriva, a
zatim usev oprai i po potrebi zalije. N o r m a l n o negova'ne
biljke stasaju 3550 dana posle rasaivanja, zavisno od sor
le. Sa jednog m 2 dobije se oko 20 glavica.

PROIZVODNJA LUBENICA
U PLASTENICIMA

Za proizvodnju u plastenicima k a o i staklenicima treba

koristiti r a n e sorte i hibride tipa m r a m o r n a , ugar bebi, sigetsep i si. Najee se lubenica proizvodi kao r a n a prolena i
zimska.
Lubenica se proizvodi iz rasada. Setva se obavlja u stak
leniku ili toploj leji polovinom februara (3540 d a n a p r e sad
nje), a za jesenju proizvodnju polovinom j u n a , u hladne leje.
Najee se nakvaeno seme lubenice (po j e d n a semenka) seje
u saksije (dimenzije 8 1 0 x 8 1 0 c m ) . Dalja nega r a s a d a je
uobiajena. I pri ovoj proizvodnji znaajno je kalemljenje
lubenice na tikvu vrg.
U d o b r o pripremljeno zemljite, p o u b r e n o zgorelim
2
stajnjakom (510 kg/m ) i NPK ubrivom, sadnja se obav
lja u prvoj polovini m a r t a , o d n o s n o polovinom jula (za jese
nju proizvodnju). U zagrevanim staklenicima i plastenicima
setva i sadnja se m o g u obaviti u februaru, a za jesenju pro
izvodnju u avgustu. Pri gajenju uz ianu p o t p o r u sadnja se
najee obavlja u dvoredne pantljike na rastojanju 120X
60 + 6 0 x 5 0 60 cm, a p r i gajenju bez p o t p o r e lubenice se
sade u redove 1 5 0 x 6 0 cm.
Posle sadnje biljke se d o b r o zaliju, a t e m p e r a t u r a se
odrava na 2022 C danju, o d n o s n o oko 16 C nou, uz re
lativnu vlanost vazduha 7075%. Posle ukorenjavanja, tem
p e r a t u r a se moe poveati na o k o 25 C, a u fazi plodonoe
nja i do 30 C. Plastenik treba redovno provetravati k a k o bi

se snizila visoka relativna vlanost, koja omoguuje razvoj

p r e svega gljivinih oboljenja. Zatita useva obavlja se prska
njem svakih 1012 dana d i t a n o m 0,15% (antraknoza), plame
njaa) ili k a r a t a n o m 0,P/ (pepelnica).
Okopavanje useva je redovna m e r a nege i obavlja se
45 p u t a u toku vegetacije na d u b i n u 1015 cm. Uz okopa
vanje se m o g u obaviti j e d n o do dva ogrtanja ili se biljke do
p u n s k i podsipaju slojem od 510 cm k o m p o s t a ili zemljine
smee. U t o k u vegetacije redovno se zaliva, i to: do plodono
enja svakih 1015 dana, a u fazi plodonoenja svakih 710
d a n a sa 1520 l/m 2 . Prihranjivanje se obavlja o d m a h posle
sadnje i u vreme pimog cvetanja sa 2030 g NPK ubriva na
m2.
U t o k u vegetacije regulie se r a s t biljke. Pri gajenju uz
ianu konstrukciju ostavljaju se tri stabla (glavno i prva
dva bona), dok se ostala zakidaju. Ova stabla se zakidaju ta
ko da se na njima ostave po dva do tri ploda, s t i m da se
iza poslednjeg ploda ostave 34 lista. Svako slabio se vezuje
za ianu konstrukciju. Vrh stabla se zakida k a d a dostigne
visinu 1,52 m. U t o k u vegetacije redovno se skidaju stari,
suvi listovi. K a d a plodovi dostignu prenik od 10 cm, stav
ljaju se u plastinu mreu koja je vezana za noseu konstruk
ciju plastenika i tako se dalje razvijaju.
U zagrevanim plastenicima berba poinje polovinom ma
ja, u h l a d n i m za 2030 dana kasnije, a u jesenjoj proizvod
nji u o k t o b r u . Prinos lubenica kree se od 4 do 8 kg/m 2

PROIZVODNJA LUBENICA U N I S K I M
TUNELIMA

Rana proizvodnja lubenica veoma je uspena u niskim

tunelima bez grejanja. Lubenica se proizvodi najee iz ra
sada, i to kalemljenjem na vrg, m a d a moe i iz obinog ra
sada ili d i r e k t n o iz semena. Proizvodnja r a s a d a je uobiaje
na, sa setvom u t o k u m a r t a . U n i s k o m tunelu sadi se j e d a n
red lubenica pod j e d a n niski tunel. Za ovu proizvodnju veoma
je pogodno zastiranje zemljita c r n o m plastinom folijom.
Na p r i p r e m l j e n o m zemljitu, u b r e n o m sa 6 kg stajnjaka i
30 g NPK ubriva na m 2 , postavi se crna folija, koja se uko
pa sa s t r a n e u zemlju (na 10 cm). Folija mora d o b r o da prilegne na povrinu zemljita i da se d o b r o fiksira. Na rasto
janju 5080 cm u r e d u n a p r a v e se otvori (noem u obliku
krsla) i tu se seje ili sadi lubenica. P o s a e n e biljke zatiuju
se plastinom folijom u vidu niskog tunela. Via t e m p e r a t u r a
zemljita p o d c r n o m folijom, dovoljno vlage, a s a m i m t i m i
pojaana mikrobioloka aktivnost u zemljitu, omoguuju
bolju i s h r a n u biljke i ranije sazrevanje plodova (za 710
dana) u odnosu na proizvodnju bez c r n e folije. Stablo lube
nice se m o r a usmeravati u r a s t u k a k o bi do skidanja folije
polovinom maja cela biljka bila zatiena od niskih tempe
r a t u r a . Sve ostale m e r e nege su uobiajene a p r i n o s se kree
od 25 kg/m 2 .

PROIZVODNJA LUBENICA
U ZATIENIM GNEZDIMA

U zatienim gnezdima moe se izvriti setva semenki

ili sadnja r a s a d a lubenice, to omoguuje za 1520 d a n a ra
nije sazrevanje plodova. Za r a n u proizvodnju koriste se sor
te stoks, m r a m o r k a , sigetsep i si., koje obrazuju plodove ve
liine 11,5 kg.
Proizvodnja

lemljene lubenice mogu uspevati na niim t e m p e r a t u r a m a

(oko 18 C), a imaju izraenu veu u k u p n u o t p o r n o s t . Pored
toga, sazrevanje plodova je ranije.
Naklijalo seme lubenice i vrga seje se istovremeno u
toplu leju, s tim to se vrg seje u saksije ( 8 x 8 cm). U fazi
otvorenih kotiledona, 23 dana posle nicanja, vri se kalem
ljenje. P r e kalemljenja biljke se d o b r o zaliju i zatim se bilj
ke lubenice vade i stavljaju u sud s vodom. Kalemljenje se
vri na zasenjenom mestu, k a k o bi isparavanje biljaka bilo
to manje. Otrim noem ili iletom (ili uskim o t r i m ilom)
zasee se biljka vrga izmeu kotiledonih listia u duini 1,5
2 cm. Na stablu lubenice ispod kotiledona napravi se klinasti
presek stabla duine k a o i rascep na vrgu (1,52 cm). Ka
lem lubenice stavi se u rascep podloge vrga tako da stablo
i kotiledoni d o b r o prilegnu j e d n o uz drugo, Spojno mesto se
obavije vatom. Ovakav rasad se razvija u toploj leji pri tem
p e r a t u r i o k o 25 C i visokoj relativnoj vlanosti vazduha od
90 %. Prvih d a n a po kalemljenju vri se zasenjivanje leje, ka
ko bi se spreilo suvino isparavanje. est do s e d a m dana po
sle kalemljenja formiran je kalus i dalje se nastavlja uobiaje
na nega rasada.

rasada

Rasad se proizvodi u toploj leji ili plasteniku. Setva se

obavlja na 3035 d a n a p r e sadnje, i to u saksije, hranljive
kocke ili b u s e n ledinskog zemljita ( 1 0 x 1 0 cm). Do nicanja
se odrava t e m p e r a t u r a od 25 C, a zatim se sniava na
o k o 16 C, to omoguuje dobijanje r a s a d a sa vrstim, krat
k i m stablom. S r a s t o m prvog lista t e m p e r a t u r a se odrava
na 2022 C d a n j u i oko 15 C nou, uz relativnu vlanost vaz
d u h a o k o 65 %. U t o k u proizvodnje r a s a d a p r i m e n j u j u se
sve r e d o v n e m e r e nege. P o r e d regulisanja t e m p e r a t u r e , vla
nosti vazduha i zemljita (zalivanje svakih 57 dana sa 510
2
lit. vode na m ) obavezna je zatita protiv a n t r a k n o z e (ditan
1445 u konc. 0,15%), pepelnice (karatan WP 0,1%) i pla
menjae (cineb 0,20%) u r a z m a c i m a od 10 do 15 d a n a ili
po p o t r e b i . Pri p r s k a n j u protiv bolesti treba izvriti i folijar
no prihranjivanje vuksalom 0,2 %.
U proizvodnji r a n i h lubenica, veoma dobre rezultate
daje kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenaria vulgaris). Ka-

Rasaivanje
P r i p r e m a zemljita za proizvodnju sastoji se u obilnom
u b r e n j u stajnjakom t o k o m jeseni, i to po itavoj povrini
ili samo u kuice, gnezda. U k u p n a koliina stajnjaka iznosi
400600 m c / h a pri u b r e n j u cele povrine, o d n o s n o 150200
m c / h a p r i u b r e n j u u kuice. Pored stajnjaka zemljite se
u b r i sa 300 kg NPK ubriva ( 1 : 1 : 2 ) po ha. Kuice se mo
gu praviti u jesen ili u prolee n e p o s r e d n o p r e d setvu ili sad
nju. Kao i za proizvodnju krastavaca, gnezda mogu biti top
la, sa sveim stajnjakom kao materijalom za zagrevanje, ili
hladna. U toplim gnezdima mogua je za oko 10 dana ranija
setva ili sadnja nego u hladnim. Bez obzira na k a r a k t e r gne
zda, posle setve ili sadnje postavlja se nosea konstrukcija
sa plastinom folijom, koja titi lubenicu od izmrzavanja.
Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, od
nosno do prvih d a n a aprila u h l a d n a gnezda.

Pored proizvodnje iz r a s a d a lubenica se moe proizvesti

u zatienim gnezdima i d i r e k t n o iz semena. Setva se obav
lja u gnezda, kuice sa 56 semenki. Razmak setve (a i sad
nja) je 1,5 do 2 X 0,8 do 1 m sa dve biljke u kuici ili 1,5 X 0,5
do 0,8 m p r i jednoj biljci u kuici.
Setva se obavlja prvih d a n a aprila, odnosno k a d a je
t e m p e r a t u r a zemljita o k o 12 C. U fazi prvog pravog lista
usev se proreuje tako da u kuici ostanu dve najbolje raz
vijene biljke.
Nega useva sastoji se u provetravanju (podizanju fo
lije) radi odravanja t e m p e r a t u r e na 2225 C. K a d a je spol joa t e m p e r a t u r a Iznad 20 "G i n e m a opasnosti od mraza, fo
lija se u potpunosti skida. U toku vegetacije izvode se 23
okopavanja, dok se biljke ne razviju lako da zatvore redove.
N e p o s r e d n o posle sadnje obavlja se zalivanje i do faze plo
donoenja jo dva-tri sa 250300 m 3 vode/ha, a od poetka
plodonoenja zaliva se svakih 57 dana. Usev se prihranjuje
u fazi 4 lista (ili posle sadnje) i p o e t k o m cvetanja sa 40
do 50 gr NPK ubriva (1 : 1 : 1) na m 2 . Sa m e r a m a zatite
k a o to smo naveli pri proizvodnji rasada lubenica, treba oba
viti i folijarno prihranjivanje kompleksnim ubrivom (vuk
sal 0,2%), j e r lubenica j a k o reaguje na n e d o s t a t a k mikroelemenata (Mg, Cu).
Za r a n u proizvodnju t r e b a izvrili usmeravanje r a s l a
stabla (posle skidanja lolije), kako bi cela biljka bila ravno
m e m o osvelljena. Stablo t r e b a privrstiti za zemljite radi
zatite od vetra. Ovo se obavlja p o m o u malih drvenih ralji
ili se p a k ispod dela stabla gde izbija list iskopa jamica, pa
se taj deo stabla postavlja u j a m i c u i zasipa zemljom; na
taj n a i n stablo se privrsti za podlogu, a uz to dolazi do ob
razovanja d o p u n s k i h korenia. Pinciranje stabla (zakidanje
vrha) i m a za cilj regulisanje r a s t a stabla. Naime, posle obra
zovanja o d r e e n o g b r o j a plodova (34) zakida se stablo i
lako pospeuje zrenje plodova.
Prva b e r b a n a s t u p a polovinom juna, to zavisi od nai
na proizvodnje, a moe se ostvariti prinos od 2 do 5 kg/m 2 .

Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje

nje lubenica na vrg. Nain gajenja i kalemljenja opisani su
u delu o proizvodnji lubenica u zatienim gnezdima.
Na slian n a i n kao to se gaji dinja, u toplim lejama
se moe odgajiti i lubenica. Lubenica se, m e u t i m , rede ja
vlja kao glavni usev u toplim lejama, ve kao n a k n a d n i , po
i m a n i usev, posle iznoenja r a s a d a drugih k u l t u r a . U prvom
sluaju setva se obavlja krajem februara, a u d r u g o m kra
jem marta.
Za proizvodnju u toplim lejama treba odabrali rane
sorte, sa sitnijim plodovima (stoks, uger bebi i si.).
Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje
nje lubenica na vrg. Nain gajenja i kalemljenja opisani su
u delu o proizvodnji lubenica u zatienim gnezdima.
Okalemljeni ili n o r m a l n i r a s a d sadi se sredinom mar
ta u leje koje imaju sloj zemlje 2830 cm. Pod jedan pro
zor r a s a d e se po dve biljke (u dva reda du leje).
Na jednoj biljci ostavi se 56 plodova. Vrhove vrea
na kojima se z a m e t n u plodovi t r e b a orezati na 56 listova
iza ploda. Prvi plodovi sazru k r a j e m j u n a , a iz useva koji su
rasaeni kao n a k n a d n a k u l t u r a p o e t k o m jula. Prinos je
36 kg/m 2 .

Obino se praktikuje odsecanje vrha biljaka iznad tre

eg lista. T a d a se najee razviju tri bone vree, najsnani
ja od njih se usmerava uspravno, p r e m a slemenu palira, a
ostale dve horizontalno ili koso. Na svakoj od ovih osnovnih
vrea kasnije se ostave po 23 ploda koji najbre rastu i
koji su najblii glavnim vreama. Kada plodovi n a r a s t u 34
cm u preniku, svi prekobrojni se o d s t r a n e . Sve besplodne
vree treeg reda se orezuju na dva, a one koje nose plod
na tri lista iznad ploda. Slabo razvijene vree se odstranjuju.
Kad plodovi n a r a s t u do 10 cm u preniku, stavljaju se u na
roite mreice, inae bi se usled sopstvene teine otkinuli od
biljke. U s o r a t a sa sitnim plodovima ovakve mree nisu ne
ophodne.
U nas se, sada, dinja ne gaji u staklenicima, ali e, po
svemu sudei, u skoroj budunosti, uporedo s brzim poras
tom povrina pod staklom, nai svoje mesto kao r a n i stakleniki usev. U mnogim zemljama s razvijenom staklenikom
proizvodnjom dinja se esto sree u staklenicima.
Dinja se u staklenicima gaji kao zimsko-proleni usev.
Rana zimska proizvodnja se ne preporuuje zbog nezadovo
ljavajueg ukusa plodova i slabe tranje. Setva se obavlja to
kom decembra. Najvie se koriste sorte sa sitnijim plodovima
i ranim stasavanjem (ananas, persijska, prescolle de pari,
rica Fi i dr.). U novije vreme stvorene su posebne sorte za
slakleniki uzgoj, s plodovima tekim 500600 g.
Rasad se odgaja u plastinim saksijama p r o m e r a 10 cm.
U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. Po
pravilu, setva se obavlja 3035 dana pre planiranog d a t u m a
sadnje. U n a e m podneblju pogodno vreme za sadnju je kraj
j a n u a r a ili poetak februara.
U staklenicima sa irinom odeljka 3,20 m biljke se sade
u dva reda, s razmakom 4050 cm izmeu biljaka u redu;
u odeljcima irine 6,40 m sade se 4 reda. Z n a t n o je bolje ako
se biljke posade na baukovima pripremljenim s toplim staj
njakom.
Biljke se privruju za vertikalne ili kose (krovolike)
palire od ice ili plastinih mrea. U zapadnoevropskim zem
ljama biljke se vode vertikalno, uz k a n a p . U oba sluaja pri
menjuje se odgovarajui nain orezivanja vrea.

U sluaju da se biljke gaje uz k a n a p , odstranjivanjem

vrha centralnog stabla podstie se razvoj bonih vrea dru
gog i treeg stepena na kojima se, inae, obrazuje preteni
deo enskih cvetova. Najvia vrea koja izbije ispod orezanog
vrha u s m e r a v a se navie kao vodica. Bone vree orezuju se
na 24 lista, a na celoj biljci ostavi se 68 plodova.
R a n o s prolea, dok jo n e m a pela, cvetovi se oprauju
runo, ili se unese konica s pelama.
T e m p e r a t u r a u stakleniku s dinjama treba da se odrava
sunanih dana od 22 do 26 C, kad je dan oblaan oko 2 0
22, a nou za 35 nia od dnevne. Dinja se najbolje razvija
u toploj i suvoj atmosferi, te treba nastojati da relativna vla
nost vazduha ne prelazi 60%.
U prvo vreme, dok biljke ne ponu da zameu plodove,
zalivaju se redovno, svakih 1015 dana, u m e r e n i m koliina
2
ma vode (15 lit./m ). Kasnije, kad plodovi n a r a s t u , navodnja
vanje treba prekinuti da plodovi nagomilaju to vie eera.
Stakleniki usevi dinje p r i h r a n j u j u se prvi put u vre
me kad pone cvetanje, a zatim jo jednom ili 2 puta. Rast
vor ubriva za prihranjivanje treba da sadri priblino 60 g
P2O5, 3050 g N i 5060 g K 2 0 u 100 litara vode.
Berba poinje u prvoj polovini maja; moe se ostvariti
prinos od 7 do 8 kg/m 2 .

Dinja se sem u plastenicima moe proizvesti i u niskim

tunelima sa zastiranjem c r n o m plastinom folijom ili bez to
ga. Pri t o m e je proizvodnja gotovo ista kao i proizvodnja lu
benica, sem to se dinja sadi na m a n j e m rastojanju i to se
primenjuje pinciranje glavnog stabla radi ranijeg grananja
i obrazovanja enskih cvetova.
Za proizvodnju u plastenicima pogodne su sorte a n a n a s ,
hibrid 7, persijska.
Najee se setva obavlja u toploj leji u drugoj polovi
ni j a n u a r a , odnosno krajem februara (za proizvodnju u pla
stenicima bez grejanja). Za jesenju proizvodnju setva je po
lovinom j u n a . Seje se u saksije veliine 8 x 8 cm. Dinja se
moe proizvesti kalemljenjem na belu tikvu (Cucurbita maxi
ma), pri emu se postie vea ranozrelost. Kalemljenje i da
lja proizvodnja r a s a d a su isti k a o i za lubenicu kalemljenu na
vrg.
Zemljite u plasteniku se p o u b r i sa A5 kg zgorelog
2
2
stajnjaka na m i sa 3040 g N P K ubriva ( 1 : 1 : 2 ) na m .
Sadnja dinje se moe obaviti u kuice ili u p r e t h o d n o nainje
ne b r a z d e na ije se d n o stavlja sloj poluzgorelog stajnjaka
(kao za lubenicu).
Sadnja r a s a d a vri se krajem februara i p o e t k o m mar
ta u plastenicima sa grejanjem, o d n o s n o krajem m a r t a i po
e t k o m aprila u plastenicima bez grejanja. Za jesenju pro
izvodnju sadnja je krajem jula, odnosno polovinom avgusta.
Sadnja se obavlja u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m 100 X
X 60 + 60 X 50 cm.
Mere nege su iste kao za lubenicu.
Biljke se u toku vegetacije vezuju za k o n s t r u k c i j u plas
tenika.

Regulisanjem r a s t a stabla ostavljaju se na grani prvog

reda dva do tri ploda (u plasteniku sa grejanjem) ili 12
ploda, a zakidanje je isto kao u stakleniku. Pored ovog na
ina regulisanja r a s t a moe se p r i m e n i t i i sledei: kada biljka
razvije 34 lista, stablo se zakida t a k o da se ostave dva li
sta. K a d a dve bone grane dostignu duinu oko 50 cm, zaki
daju se tako da o s t a n e po etiri lista. Iz pazuha listova izbi
jaju grane drugog reda na kojima se ostavljaju po dva ploda
sa etiri lista iz poslednjeg ploda. Na taj nain omogueno je
ranije sazrevanje plodova. Stari listovi se redovno odstranju
ju. K a d a plodovi dostignu prenik 510 cm, stavljaju se u
plastinu mreu koja je vezana za osnovnu konstrukciju plas
tenika.
Berba poinje polovinom maja, odnosno u prvoj polo
vini j u n a u plastenicima bez grejanja, a u jesenjoj proizvod
nji u o k t o b r u . Prinos se kree od 3 do 6 kg/m 2 .

Gajenje bostana pod plastinom zastirkom

Proizvodnja dinje u zatienim gnezdima je ista kao i

proizvodnja lubenica. To znai da se moe proizvesti u top
lim i hladnim gnezdima, d i r e k t n o iz semena ili iz rasada. Za
r a n u proizvodnju koriste se sorte ananas, persijska, charentais i dr.
Proizvodnja rasada dinje je ista kao proizvodnja ra
sada lubenice. Setva se obavlja u saksije polovinom februara
ili p o e t k o m m a r t a . Uslovi neophodni za gajenje su isti kao
i za lubenicu, uz iste m e r e i nege.
Sadnja se obavlja krajem m a r t a ili prvih d a n a aprila,
a setva kada je t e m p e r a t u r a zemljita oko 12 C (oko 10. ap
rila u k o n t i n e n t a l n i m uslovima).
Setva i sadnja se obavljaju u d o b r o pripremljeno zem
ljite, u p r e t h o d n o nainjena gnezda. Gnezda m o g u biti topla
(sa stajnjakom) ili hladna. P r i p r e m a zemljita je ista kao za
lubenicu. Dinja se seje ili sadi u redove na rastojanju 80120
X.50 cm. Posle setve (sadnje) biljke se plastinom folijom u
obliku zvona zatiuju od izmrzavanja. Folija se skida po
prestanku opasnosti od mraza.
Nega useva je ista kao kod lubenice.
Plodovi dinje sazrevaju poetkom juna. Pri ovoj proiz
2
vodnji ostvaruje se prinos od 2 do 4 kg/m .

Dinja se vrlo uspeno moe odgajati kao rani ili polurani usev u toplim lejama. U toplim lejama najee se gaje
r a n o s t a s n e sorte. U zapadnoevropskim zemljama postoje po
sebno selekcionisane sorte za uzgoj u zatienom prostoru.
Za nae prilike pogodne sorte su sorte a n a n a s i persijska.
kao i neke k a n t a l u p dinje (prescotte de pari, charentais i
dr.).
U naim klimatskim uslovima setva se obavlja poet
kom februara u plastine, glinene, presovane ili dili saksi
je, p o r e d a n e u toploj leji. Leja treba da je izgraena na 4 0
50 cm debelom sloju biotermikog materijala. Kad seme ni
kne, t e m p e r a t u r a leje se spusti na 1215 C. Posle desetak
d a n a t e m p e r a t u r a se ponovo dovede na o p t i m a l n u visinu:
2426 C po sunanom, oko 20 C po oblanom vremenu.
Rasaivanje na stalno mesto obavlja se poetkom m a r t a .
Biljke se postave na trougao u dva reda, tako da ih pod
svakim p r o z o r o m b u d e po dve ili tri. Prvih nekoliko dana,
ukoliko je vreme sunano, rasaene biljke treba u toku pod
nevnih asova zasenili.
U toku vegetacije vano je odravali t e m p e r a t u r u u op
timalnim granicama. Leje se u m e r e n o provetravaju, a prozori
se ne uklanjaju do kraja vegetacije. Dok vree ne pokriju po
vrinu zemljite treba praiti. Dobro je da se vree u toku
p o r a s t a usmeravaju da r a v n o m e r n o zauzmu celu povrinu le
je. Sem toga, u toku vegetacije odstranjuju se slabo razvije
ne vree, a onima koje z a m e t n u plod oreu se vrhovi. Na jed-

noj biljci ostavi se 46 plodova, ostali se uklone. Plodovi

lako m o g u biti zahvaeni truljenjem te se stoga ispod njih
postavi neki p o d m e t a . N e o p h o d n a su, isto tako, preventivna
prskanja protiv biljnih bolesti.
U toku vegetacije usev se prihranjuje 23 p u t a mine
r a l n i m ubrivima r a z m u e n i m u vodi, ili r a s t u r a n j e m po po
vrini. Odnos i koliina ubriva je kao za krastavac. Po po
trebi usev t r e b a zahvati.
Za polutanu proizvodnju u toplim lejama proizvede se
r a s a d na n a p r e d opisani nain. Setva se obavlja krajem mar
ta, a rasaivanje krajem aprila ili prvih d a n a maja u tople
leje iz kojih je iznesen rasad. Pod jedan prozor sade se po
3 biljke r a s p o r e e n e na trougao. Dalja nega useva je kao i
kod r a n e proizvodnje.
Pravilno odgajen rani usev poinje da daje zrele plodo
ve krajem maja, a polurani krajem juna. J e d n a biljka rodi
46 plodova, odnosno 68 kg/m 2 .

Za gajenje u p r o s t o r u zatienom plastikom pogodne

su r a n e sorte sa m a l o m lisnom r o z e t o m (saksa). Najee se
proizvodi k a o jesenja i r a n a prolena k u l t u r a , m a d a je u
plastenicima sa grejanjem uspena i proizvodnja u toku zime.
Rotkvica je najee p r e t k u l t u r a , n a k n a d n a k u l t u r a ili meukullura (izmeu redova salate, s p a n a a i si.).
Setva je najee krajem s e p t e m b r a i u o k t o b r u , i to po
stepena, sa r a z m a k o m od 5 do 10 dana, a za r a n u prolenu
proizvodnju krajem j a n u a r a i u februaru. Setva se obavlja u
pripremljeno zemljite, i to u pantljike od 10 do 12 redova.
Pri t o m e je rastojanje izmeu pantljika 4050 cm, izmeu
redova 1015 cm, a u redu 35 cm. Najee se seje 34 g
semena na m 2 . U p e r i o d u nicanja p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a oko
18C sunanih dana, odnosno oko 12C oblanih dana. Za uspenu proizvodnju t r e b a odravati o p t i m a l n u vlanost zemljita
8090% PVK. To znai: zalivanje svakih 57 d a n a sa 1015
2
1 vode/m . U fazi dva lista vri se, po potrebi, proreivanje i
j e d n o prihranjivanje sa 20 g azotnog ubriva na n r .
2
Rotkvica dospeva za 3035 d a n a i sa 1 m moe se do
biti 250300 rotkvica.

visokim t e m p e r a t u r a m a rotkvica ne obrazuje koren, ve sa

mo listove. U zimskim mesecima treba voditi r a u n a da no
ne t e m p e r a t u r e ne p a d n u ispod 0; zbog toga se leje pokri
vaju a s u r a m a . Ostale m e r e nege su plevljenje i eventualno
proreivanje a k o je usev gusto nikao, tako da biljke ostanu
na 23 cm j e d n a od druge.
Ranostasne sorte stignu za b e r b u 3540 d a n a posle se
tve. U zimskim mesecima period od setve do berbe je neto
dui (5055 dana). Rotkvice se upaju kad dostignu prenik
iznad 15 m m . Treba paziti da ne p r e r a s t u , j e r se p r o c e n a t
prozuklosti poveava. Sa 1 m 2 leje ubere se 200250 rotkvi
ca. Na pijacu se iznose u vezama od po 10 k o m a d a .

Rotkvica je vrlo prikladna kultura za uzgoj u toplim

lejama i drugim vrstama zatienog p r o s t o r a , jer ima kratku
vegetaciju i vrlo s k r o m n e zahteve p r e m a toploti. U toplim
i zastakljenim hladnim lejama moe se gajiti tokom celog
zimskog perioda. S jeseni i u prolee rotkvice najbolje uspevaju u zastakljenim lejama bez grejanja. Veoma esto se gaji
kao naknadni usev u toplim lejama u kojima su p r e t h o d n o
bili odgajeni sejanci ranog rasada ( f e b r u a r m a r t ) .
Najpovoljnije vreme za setvu rotkvica je o k t o b a r za
kasnu jesenju, a j a n u a r za ranu prolenu proizvodnju. Setva
u novembru i decembru daje najslabije rezultate usled nepo
voljnih klimatskih uslova; usev se usporeno razvija, a kvalitet j a k o pogorava.
Meu mnogobrojnim s o r t a m a za gajenje u toplim leja
ma treba odabrati one sa manjom lisnom rozetom i okrug
lastim ili ovalnim korenom, i k r a t k o m vegetacijom. Poznata
rana sorta saksa uspeno se moe gajiti i u toplim lejama,
mada je sklona da brzo prozukne. Sorta p r i m u s se odli
kuje ranoslasnou, malom rozetom, intenzivno crvenim,
ovalnim k o r e n o m koji vrlo kasno i slabo prozukne. Dobra
je i sorta non plus ultra, kao i mnoge druge.
Seje se u redove ili omake, A5 g semena na 1 n r .
Seme se pokrije smeom d o b r o zgorelog i prosejanog stajnja
ka i zemlje. Vana m e r a nege je regulisanje t e m p e r a t u r e i
provetravanje leje. Od nicanja pa do pojave prvih listova
treba odravati t e m p e r a t u r u na oko 8, a zatim IA16. Na

U plastenicima se grejanjem u t o k u proizvodnje t r e b a

odravati t e m p e r a t u r u od 18 do 20 C u toku sunanih dana,
o d n o s n o oko 14 C oblanih dana. U toku vegetacije usev se
12 p u t a m e u r e d n o okopava i u fazi tri lista p r i h r a n j u j c
se sa 30 g azotnog ubriva na m 2 . N e p o s r e d n o posle sadnje
crni luk se d o b r o zaliva, a zatim se svakih 1015 d a n a zali
va sa 10 1 vode na m 2 . Prinos m l a d o g luka zavisi od v r e m e n a
ubiranja (najbolji je u fazi 68 listova) i kree se od 0,5 do
15 kg/m 2 , to zavisi od vremena b r a n j a (mladi luk ili luko
vica.
Proizvodnja
Crni luk se odlikuje m a l i m p o t r e b a m a za toplotom, a
p r i t o m e vrlo brzo obrazuje listove, to omoguuje njegovo
u s p e n o gajenje k a o p r e t k u l t u r e , n a k n a d n e i m e u k u l t u r e
u zatienom p r o s t o r u .
Za proizvodnju u t u n e l i m a ili plastenicima koristi se
k r u p a n arpadik (lukovica), prenika 2 3 cm. Iz ovakve
lukovice se, veoma brzo, razvija mladi luk.
U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesiv
na sadnja u r a z m a k u od 15 do 20 dana, to obezbeuje kon
tinuitet u prispevanju. Sadnja se obavlja od kraja o k t o b r a
pa sve do kraja februara. Radi breg rasta, 2 3 d a n a p r e d
sadnju lukovice se naklijavaju dranjem u posudi s toplom
vodom (samo se dance stavi u vodu). Pri povoljnoj sobnoj
t e m p e r a t u r i (oko 22C) lukovica brzo usvaja vodu i razvije
korenie, a to znai da poinje p r o r a s t a n j e .
Sadnja se obavlja u d o b r o pripremljeno zemljite (ub r e n o sa 2 3 kg zgorelog stajnjaka na m 2 uz 20 30 g
NPK ubriva) na rastojanju izmeu redova 1020 cm, u redu
gusto, biljka do biljke. U irim plastenicima sadnja se oba
vlja u p e t o r e d n e ili estoredne pantljike sa r a z m a k o m izme
u redova 20 cm i izmeu pantljika 4050 cm.
Pored proizvodnje iz arpadika, luk se u zatienom
p r o s t o r u moe proizvesti i iz r a s a d a . Setva se obavlja polo
v i n o m s e p t e m b r a , a sadnja k r a j e m o k t o b r a na rastojanju
18 20 X 5 cm. Luk dospeva za p o t r o n j u za 50 60 d a n a od
sadnje.

belog

luka

Beli luk se moe uspeno gajiti u p r o s t o r u zatienom

p l a s t i k o m sa istom a g r o t e h n i k o m i u isto vreme kao i crni
luk. Meutim, beli luk se razvija sporije od crnog (za 5060
dana), te se p r e m a t o m e m o r a planirati vreme sadnje, odno
sno berbe.

gradili toplu leju sa neto debljim slojem stajnjaka (4050

cm).
Sa povrine koju pokriva j e d a n p r o z o r dobije se 80100
veza od po 10 strukova mladog luka.
Proizvodnja

Gajenje ovog povra u toplim lejama se lako podeava

da mladi crni luk dospe za p o t r o n j u u periodu od decem
b r a do februara, kada nema mladog luka sa otvorenog polja.
Za prispcvanje u decembru glavice se sade k r a j e m ok
t o b r a u zastakljene leje bez grejanja. Za sadnju se obino
koriste sitnije lukovice prenika 45 cm, m a d a su k r u p n e
glavice pogodnije jer daju vei broj stabala. Mogu da se
u p o t r e b e i slabo prorasle lukovice. Glavice se sade u redove
r a z m a k n u t e 10 cm, a u redu se stavljaju jedna do druge, bez
razmaka, na dubinu 45 cm. Za 1 m 2 utroi se 1012 kg
sad nog materijala.
Kada vreme zahladili i ponu da se javljaju jai mrazevi leje se pokriju prozorima. Usev se zaliva po p o t r e b i .
Za p o t r o n j u mladog luka u januaru glavice se sade u
d e c e m b r u u toploj leji sa slojem toplog stajnjaka debljine
30 cm i slojem zemlje 1820 cm. Pre sadnje lukovice se dre
nekoliko d a n a u toploj prostoriji dok ne proklijajiu. Radi bo
ljeg korienja prostora glavice se poredaju jedna do druge.
Toplota koju razvija stajnjak pospeuje rastenje i mlad luk
stigne za prodaju ve posle 3040 d a n a od sadnje.
Dok listovi ne izbiju na povrinu, leja se dri pokrivena
a s u r a m a i p r e k o dana, a posle s a m o nou. N e o p h o d n o je
redovno provetravanje. Kolebanje t e m p e r a t u r e u leji ne iza
ziva poremeaje u rastenju.
Za p o t r o n j u mladog luka u februaru forsiranje glavica
zapoinje u prvoj polovini j a n u a r a . U tom sluaju t r e b a iz-

belog

luka

Mladi beli luk za zimsku p o t r o n j u obino se gaji u za

stakljenim lejama bez grejanja, m a d a se r a d i breg stasavanja m o g u koristiti i leje na stajnjaku. Sadnja se obavlja u
oktobru.
Koristi se beli luk jesenjak, koji je otporniji na hladno
u, bre r a s l e i obrazuje deblje slabio u poredenju s prolelnjakom. Za sadnju se uzimaju krupniji enovi j e r daju sna
nije biljke i bre rastu. Glavice se k r u n e neposredno p r e d
sadnju.
Sadi se gusto, na r a z m a k u 10 X 5 cm. Nega se sastoji u
plevljenju i j e d n o m prihranjivanju n i t r o m o n k a l o m (30 g/m 2 ),
u v r e m e k a d a su biljke obrazovale 34 lista. Odgajen u le
j a m a bez grejanja stigne za berbu u t o k u februara, ili n e t o
ranije a k o je r a s t a o u leji sa biotermikim materijalom. Pod
j e d n i m p r o z o r o m u b e r e se oko 300 strukova koji se na pi
jacu iznose u vezama od po 5 k o m a d a .

Mrkva se najee uzgaja u niskim i poluvisokim tu

nelima. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje
u plastenicima i staklenicima.
Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (parika) ili sorte
tipa n a n t e s . Setva moe bili u jesen (septembar, o k t o b a r ) i
zimi (decembar, j a n u a r ili februar). Zemljite za uzgoj mrk
ve t r e b a da je s t r u k t u r n o . To znai da se pri p r i p r e m i zem
ljita unosi treset ili pesak uz 12 kg zgorelog stajnjaka
na m 2 .
Setva se obavlja u redove sa r a z m a k o m izmeu redova
20 cm, a u redu, posle proreivanja u fazi prvog lista, ostav
ljaju se biljke na rastojanju 58 cm. Pri gajenju u irim tu
nelima seje se u pantljike sa r a z m a k o m izmeu panlljika
5060 cm. Zemljite se posle setve zalije, a pri t e m p e r a t u r i
o k o 18 C m r k v a nikne za 1520 dana. U fazi 34 lista treba
izvriti prihranjivanje sa 2030 g NPK ubriva na m 2 . Za
rast mrkve p o g o d n a je t e m p e r a t u r a oko 18 C uz vlanost
zemljita 75 % PVK (zaliva se svakih 1012 d a n a sa 1012
1 vode/m 2 ). M e u r e d n a o b r a d a vri se 23 p u t a d o k se ro
zeta listova ne razvije t a k o da zatvori redove.
2
Mrkva dospeva za 7080 d a n a i sa 1 m dobij a se 26
kg u zavisnosti od uzrasta k a d a se koren vadi.
Slino mrkvi uzgajaju se perun i celer, i to k a k o korenasti tako i lisnati, sa najeom setvom krajem avgusta.
Celer zahteva vie organske materije (45 kg/m 2 ) od m r k v e .
Kod lisnatog p e r u n a i celera listovi dospevaju za 6070 d a n a
posle nicanja. T a d a se listovi seku, p r i emu se pazi da se
ne povredi vegetacioni vrh. Z a t i m se usev p r i h r a n i sa 3050 g
2
azotnog ubriva po 1 m i d o b r o zalije. U toku vegetacije lis
tovi se m o g u ei 35 p u t a .

Za potronju u maju m r k v a se seje u tople leje

t o k o m j a n u a r a . Koriste se r a n o s t a s n e sorte parika i amsterdamska, ili srednje r a n a sorta n a n t e s .
Na 1 m 2 leje usejava se o m a k e 1 g semena i pokrije
slojem ubrevite zemlje debljine 1520 m m . Upotrebljava se
naklijalo seme radi breg nicanja. Posle nicanja, u toku ne
koliko d a n a leju t r e b a rashladiti na 610. Posle toga tem
p e r a t u r a se odrava po s u n a n o m v r e m e n u o k o 16, a po ob
lanom vremenu i nou oko 12. Kasnije, s prolea, kad
pone zadebljavanje k o r e n a t e m p e r a t u r a se moe povisiti do
20. N e o p h o d n o je plevljenje i proreivanje t a k o da biljke os
tanu na o k o 3 cm j e d n a od druge. Odrava se umorena vla
nost zemljita. Dobije se prinos 6070 veza od po 5 biljaka
2
po 1 m .

S obzirom na k r a t k u vegetaciju (6070 dana), boranija

predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike.
Pri gajenju u jesen ili u prolee mogu se koristiti plastenici bez
grejanja, a pri gajenju u toku zime i ranog prolea samo pla
stenici sa grejanjem, j e r je boranija toploljubiva kultura,
kojoj je za rast i razvoj p o t r e b n a t e m p e r a t u r a od 20 do 22 C.
Za jesenju proizvodnju boranije ute rane sorte se seju kra
j e m jula i p o e t k o m avgusta, a dospevaju u toku o k t o b r a i
p o e t k o m novembra. Termini zimske proizvodnje planiraju
se p r e m a mogunosti grejanja. Prolena proizvodnja poinje
setvom krajem februara i b e r b o m u aprilu.
Za proizvodnju boranije zemljite se u b r i sa 1020
NPK ubriva po 1 m 2 , a zatim se obavlja setva u dvoredne
pantljike sa rastojanjem izmeu pantljika 60 cm, izmeu re
dova 20 cm i u redu 4 cm. Ovakva setva omoguuje vezivanje
biljaka (visoke sorte) uz p o t p o r u i n o r m a l n u negu useva. Po
2
red redovnog zalivanja svakih 710 d a n a (1020 1 vode/m )
i 23 okopavanja u fazi 34 lista, vri se prihranjivanje u fazi
2
4 lista i drugo u fazi cvetanja sa 20 g NPK ubriva na m . Ber
ba boranije je sukcesivna, ali m o r a biti blagovremena, kako
bi se dobila kvalitetna m a h u n a i uz to omoguio dalji razvoj
cvetova i m a h u n a . Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i
kree se od 1 do 1,5 kg/m 2 .
Graak se moe gajiti u zatienom p r o s t o r u k a o r a n a
k u l t u r a sa setvom u j a n u a r u i ranijim dospevanjem u odno
su na njivsku proizvodnju za 2025 dana, ali se dobij a rela
tivno mali p r i n o s i proizvodnja nije uvek rentabilna.

Slino salati, spana veoma d o b r o uspeva i p r i niim

t e m p e r a t u r a m a (1215 C), to omoguuje uspeno gajenje
t o k o m zime i ranog prolea u staklenicima i plastenicima, sa
grejanjem i bez grejanja. U uslovima d o p u n s k o g grejanja spa
n a se moe proizvoditi k o n t i n u i r a n o tokom itave jeseni, zime
i prolea, a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potronju
u k a s n u jesen ( X I X I I ) d za r a n o prolee ( I I I I I ) . S obzi
r o m na k r a t k u vegetaciju (4060 dana) i mogunost berbe
ve u fazi 56 listova, spana je veoma d o b r a n a k n a d n a od
nosno p r e t h o d n a kultura u plastenicima. Pri gajenju u za
tienom p r o s t o r u bez grejanja koriste se sorte otpornije na
niske t e m p e r a t u r e ( m a t a d o r i si.).
S p a n a zahteva plodno zemljite. Posle skidanja pretho
d n e k u l t u r e zemljite se u b r i sa 34 kg zgorelog stajnjaka
ili k o m p o s t a na m 2 uz 3040 g NPK ubriva na m 2 . Seje se
u redove sa r a z m a k o m izmeu redova 2030 cm i u redu
810 cm. Setva t r e b a da se obavlja postepeno svakih 710
dana, poev od kraja s e p t e m b r a pa sve do kraja februara.
U t o k u vegetacije p o t r e b n o je 12 okopavanja, dok se
rozeta listova ne razvije tako da zatvori redove. Uz zalivanje
2
svakih 1015 d a n a (sa 1020 1 vode na m ) valja izvriti je
dno prihranjivanje sa 1020 g azotnog ubriva na m 2 u fazi
3-^1 lista.
Za n o r m a l a n rast spanaa najpovoljnija je t e m p e r a t u r a od
15 do 16C ali d o b r o uspeva i pri t e m p e r a t u r i oko 10C. To olak
ava proizvodnju i regulisanje t e m p e r a t u r e u plastenicima.
S p a n a se moe b r a t i ve k a d a ima 56 listova, a moe
se ostvariti p r i n o s od 1 do 1,5 kg/m 2 .

Gajenje kupusa, kelja, karfiola i kelerabe u zatienom

p r o s t o r u znaajno je za k o n t i n e n t a l n e uslove j e r omoguuje
uspenu proizvodnju u toku zime i ranog prolea.
KUPUS
K u p u s se moe uspeno gajiti u toku kasne jeseni i zi
me i bez d o p u n s k o g zagrevanja, j e r odrasle biljke u fazi raz
vijene rozete mogu podneti i 5 C, a u fazi glavice i 8 C.
Za r a n u prolenu proizvodnju najpovoljniji su plastenici sa
grejanjem, gde se mogu regulisati uslovi uspevanja.
Za p o t r o n j u u toku d e c e m b r a i j a n u a r a proizvode se
r a n e sorte ditmar, ekspres. Setva se obavlja od polovine jula
do polovine avgusta (najbolje sukcesivno) u otvorene leje sa
34 g semena na m. Zemljite se odrava u optimalnoj vla
nosti. Biljke se redovno neguju, a to znai da treba izvriti
12 folijama prihranjivanja (vuksal, fertigal), zatitu od buvaa (dimecron 20 u konc. 0,1 %) i od Pythiuma (Cineb 0,5 %)
i plevljenje. Rasad se sadi posle 35 d a n a od nicanja (46 li
stova), t j . u septembru, o d n o s n o o k t o b r u .
Za r a n u prolenu p o t r o n j u setva se obavlja krajem
s e p t e m b r a u otvorene ili u hladne leje. Rasad u fazi 56 lis
tova sadi se u plastenike (poetak novembra). Sadnja se oba
vlja u redove na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljitu (unet kom
2
post ili zgoreli stajnjak u koliini 56 kg/m i 3040 g NPK
2
ubriva na m sa rastojanjem 5060 X 3540 cm. Posle sad
nje izvri se obilno zalivanje, a u t o k u vegetacije zalivanje

se obavlja svakih 710 d a n a sa 1520 1 vode/m 2 . Sa poja

vom prvih niih t e m p e r a t u r a (mraz) na tunele se navlai fo
lija radi zatite useva. U plastenicima sa grejanjem odrava se
o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a od 18 do 20C za vreme sunanih dana,
o d n o s n o oko 15 za oblanih, a n o u t e m p e r a t u r a t r e b a da je
nia za 45C. U plastenicima bez grejanja p r i izrazito niskoj
spoljnoj t e m p e r a t u r i moe se vriti d o p u n s k o pokrivanje bi
ljaka plastinom folijom (dvostruki tunel).
U t o k u vegetacije vre se 24 okopavan ja (uz blago
ogrtanje useva p r i p r v o m okopavanju n e p o s r e d n o posle sad
nje) i dva prihranjivanja. Prvo prihranjivanje je n e p o s r e d n o
posle sadnje, a drugo p r e d poetak formiranja glavice, i to
sa 3040 g NPK ubriva na nf. Uz zatitu useva (prema po
trebi), moe se izvriti i folijarno prihranjivanje kompleks
nim d u b rivom (vuksal, fertigal).
K u p u s dospeva za potronju za 100110 dana, tj. to
k o m d e c e m b r a i j a n u a r a , o d n o s n o od k r a j a februara do mar
ta, aprila. Pri ovoj proizvodnji moe se ostvariti p r i n o s od
2 do 3 kg/m 2 .

KELJ
U poreenju s k u p u s o m kelj je otporniji na niske tem
p e r a t u r e , te se moe tokom zime proizvoditi i u zatienom
p r o s t o r u bez d o p u n s k o g grejanja.
Nain proizvodnje, od setve do berbe, isti je k a o kod ku
pusa.
KARFIOL
Optimalna t e m p e r a t u r a za r a s t karfiola je 1518 C, a
u o d n o s u na k u p u s i kelj on je oselljiviji na niske tempera
t u r e . Karfiol se uzgaja siino kao i kupus, sa istim agroteh
nikim m e r a m a .
S obzirom na dugu vegetaciju, za zimsku potronju se
tva se obavlja sukcesivno krajem j u n a , a sadnja krajem jula,
(rasad se sadi k a d a je prolo 3035 d a n a od njegovog nica
nja) na rastojanju 5060 X 30 cm. Poetkom o k t o b r a tuneli
se pokrivaju plastikom. U zavisnosti od sorte karfiol dospe
va t o k o m o k t o b r a , n o v e m b r a i decembra.

Za prolenu p o t r o n j u setva se obavlja u septembru, a

sadnja krajem o k t o b r a i poetkom novembra. U ovoj proiz
vodnji karfiol se uzgaja u plastenicima sa grejanjem, to
omoguuje dobijanje glava u toku zime (II) i r a n o g prolea,
do kraja aprila. Prinos karfiola se kree od 1,5 do 2 kg/m 2 .
P r o s t o r zatien p l a s t i k o m moe se uspeno koristiti i
za dorastanje karfiola. Naime, karfiol koji se seje krajem
juna, a sadi krajem jula na o t v o r e n o m prostoru, poinje for
miranje glave krajem septembra. K a d a glave dostignu prenik oko 3 cm, vade se cele biljke i unose u zatien prostor.
Biljke se sade gusto j e d n a do druge, 3040 biljaka po m 2
(najbolje je iskopati kanal dubine 20 cm u koji se sade bilj
ke), a zatim se usev d o b r o zalije. Dalja nega se sastoji u re
dovnom zalivanju i provetravanju. U toku dorastanja, koje
traje 3040 dana, hraniva iz listova prelaze u glavu, koja se
razvija. S 1 m 2 moe se dobili 35 kg karfiola.
KELERABA

Zbog k r a t k e vegetacije i d o b r e otpornosti na niske tem

p e r a t u r e keleraba je p o g o d n a kao p r e l k u l t u r a ili kao kultu
ra izmeu redova salate, spanaa. Najpovoljnije su sorte sa
sitnim stablom, bele boje (delikates, beka bela i si.).
Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za k a s n u je
senju proizvodnju, odnosno kraj d e c e m b r a p o e t a k janu
a r a za r a n u p r o l e n u proizvodnju.
Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim leja
ma i sadi se u fazi 45 obrazovanih listova. Za prolenu pro
izvodnju r a s a d se proizvodi u toplim lejama ili zagrejanim
plastenicima i sadi se 3540 d a n a od njegovog nicanja. Pri
p r e m a zemljita je ista kao za kupus. Sadnja kelerabe je gu
sta u redove, na rastojanju 25 X 2025 cm. Nega je ista kao i
za k u p u s . Pri gajenju kelerabe t e m p e r a t u r a se m o r a odravati
iznad 7 C, j e r u s u p r o t n o m vei procent biljaka prolazi sta
dium jarovizacije (na t e m p e r a t u r i od 2 do 7 C) i daje gene
rativne organe. Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva kra
j e m n o v e m b r a i p o e t k o m decembra, a iz prolene od kraja
f e b r u a r a do kraja aprila. Prinos zavisi od sorte i v r e m e n a
ubiranja i kree se od 0,5 do 1,2 kg/m 2 .

Keleraba se u toplim lejama moe proizvesti k a o kasni

jesenji i r a n i proleni usev. Gaje se r a n o s t a s n e sorte sa sit
nim, svetlozelenim jabuicama i listovima, kao to su be
ka bela i delikates.
Za k a s n u jesenju p o t r o n j u keleraba se gaji u zastak
ljenim h l a d n i m lejama. Najpre se proizvede r a s a d setvom
krajem avgusta na otvorenim lejama. Biljke se r a s a d e na
stalno m e s t o , u leje bez grejanja, krajem septembra. Sade se
na r a z m a k u 20 X 20 cm, ili 25 X 25 cm. Stasaju za berbu u
decembru.
Za r a n u prolenu potronju r a s a d se odgaja u toploj
leji; seje se sredinom decembra, a r a s a u j e posle 4050 da
na u pripremljene tople leje, na sline r a z m a k e kao i u jese
njoj proizvodnji. Vano je da se u lejama odri povoljna tem
p e r a t u r a (1215). U sluaju da biljke u duem trajanju b u d u
izloene niskim t e m p e r a t u r a m a (28), one se jarovizuju i
u m e s t o da obrazuju jabuicu poteraju cvetonosno stablo. Ne
ga biljaka je uobiajena. Dobro je da se biljke j e d n o m prih
r a n e initromonkalom (20 g/m 2 ).
2
Biljke stasaju za b e r b u u m a r t u i aprilu. Sa 1 m do
bije se 1015 s t a n d a r d n i h jabuica.

Gonaruk N. S.: Polimeri v ovoevodstve, Moskva, 1971

Daskalov Hr., Murlazov T.:
proizvodstvo, Sofia, 1957.
1968.

Parnikovo i oranerijno zelenuko-

Karalaev E. S.: Kultura ovonih rastenii* pod plcnkoi, Moskva,

Kolektiv autora: Proi/.vodslvo na zelenuci v oranerii, Moskva

Sofia, 1977.
1973.
1975.

Kolektiv autora:

Ovoevodstvo zaisenogo

grunta,

Kiinev,

Murlazov T. i dr.: Oranerijno zelenukoproizvodstvo,

Plovdiv,

Murtazov T., Kartalov P., Cekleev G.:

proizvodstvo, Plovdiv, 1974.
Smirnov N.
Moskva, 1971.

A.

Posobie

dla

Plastmasite v zelenuko

ovoevodov

teplinih

hozjajstv,

Somos, Korodi, Turi: Miianyaggal boritott berendezeseka zoldsegtermesztesben, Budapest, 1969.

Turi M.: Folia alatli zoldseghajlatas a kisgazdasagokvan, Buda
pest, 1972.
*** Kartofel i ovoi, nauno-proi/.vod. urnal Minist. sel. hoz.
SSSR, Moskva.
*** PHM, revue lrancais du maraichage, de l'hortculture el de la
pepiniere, Paris.
*** Plasticulture, revue du Comite internat, des plastiques en
agriculture. Paris.
*** International symposium on vegetable crops under glass
protection. Acta Horticulturae, No. 58, 1977.

Uvod
Staklenici
Instalacije za odravanje mikroklime u staklenicima
Grejna instalacija
Instalacije za provetravanje
Instalacije za navodnjavanje
Integrisana borba protiv tetoina i bolesti na povrtarskim usevuma u staklenicima
Zemljine smee
Zatieni prostor pod ^plastinom folijom
Mesto za zatieni prostor
Organizacija zatienog prostora
Mogunosti korienja zatienog prostora
Ostale vrste zatienog prostora
Proizvodnj
a
rasada
Objekti i oprema za proizvodnju rasada
Setva i nega rasada
Priprema leje
Setva
Nega rasada
Pikiranje rasada
Kaljenje rasada
Rasaivanje
Proizvodnja rasada u staklenicima
Proizvodnja rasada u plastenicima
Proizvodnja paradajza
Proizvodnja paradajza u staklenicima
Zimska proizvodnja
Zimsko-prolena proizvodnja
Prolena proizvodnja
Jesenja proizvodnja
Proizvodnja paradajza u plastenicima

7
9
15
15
21
22
25
35
38
52
53
55
62
68
69
77
77
78
80
85
86
87
89
92
97
97
103
123
126
127
128

Gajenje paradajza u toplim lejama

Proizvodnja paradajza u niskim tunelima
Proizvodnja paprike u staklenicima
Proizvodnja paprike u plastenicima
Proizvodnja paprike u toplim lejama
Proizvodnja paprike u niskim tunelima
Proizvodnja plavog patlidana
Proizvodnja plavog patlidana u staklenicima
Proizvodnja plavog patlidana u plastenicima
Proizvodnja plavog patlidana u niskim tunelima
Proizvodnja plavog patlidana u toplim lejama
Proizvodnja krompira u zatienom prostoru
Proizvodnja krastavaca
Proizvodnja krastavaca u staklenicima
Gajenje krastavaca u plastenicima
Proizvodnja krastavaca u niskim tunelima
Proizvodnja krastavaca u toplim lejama
Proizvodnja krastavaca u zatienim gnezdima
Proizvodnja tikvica u plastenicima
Proizvodnja tikvica u niskim tunelima
Proizvodnja tikvica u toplim lejama
Proizvodnja salate
Proizvodnja salate u staklenicima
Proizvodnja salate u plastenicima
Proizvodnja salate u toploj leji
Proizvodnja lubenica u plastenicima
Proizvodnja lubenica u niskim tunelima
Proizvodnja lubenica u zatienim gnezdima
Proizvodnja lubenica u toplim lejama
Proizvodnja dinja u staklenicima
Proizvodnja dinja u plastenicima
Proizvodnja dinja u zatienim gnezdima
Proizvodnja dinja u toplim lejama
Proizvodnja rotkvica u plasteniku
Proizvodnja rotkvica u toplim lejama
Proizvodnja crnog i belog luka u plastenicima
Proizvodnja crnog i belog luka u toplim lejama
Proizvodnja mrkve u plastenicima
Proizvodnja mrkve u toplim lejama
Proizvodnja boranije u plastenicima
Proizvodnja spanaa u plastenicima i staklenicima
Proizvodnja kupusa, kelja, karfiola i kelerabe u zatienom pros
toru
Proizvodnja kelerabe u toplim lejama
Literatura

137
140
144
150
155
158
161
161
163
166
168
169
171
171
194
198
201
206
208
209
211
213
213
217
219
221
223
224
227
228
230
232
233
235
236
238
240
242
243
244
245
246
249
250