UVOD U RAUNARSTVO

- Raunarske mree Katedra za Raunarstvo

Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet

Uvod u raunarstvo
Raunarstvo i informatika

Raunarska mrea
Raunarska mrea je kolekcija raunarskih i raunarskokomunikacionih ureaja povezanih na razliite naine u
cilju prenosa podataka i deljenja resursa.

Resursi mogu biti hardverski: moan procesor, brzi diskovi velikog

kapaciteta, tampai, kao i softver i podaci

Veza izmeu raunara u mrei moe biti

iana - korienjem kablova razliite vrste
Beina korienjem radio talasa ili infracrvenih
signala
Raunarska mrea je kombinacija hardvera i softvera koji
omoguava korisnicima da razmenjuju podatke i dele
resurse

Korist raunarskih mrea

Deljenje hardverskih resursa
Deljeni tampai, ploteri, brzi diskovi velikih kapaciteta za arhiviranje
podataka, itd. (Print server, File server)

Razmena podataka
Brza i pouzdana isporuka podataka razliitih formata - elektronska
pota, Web strane, datoteke, itd. (Mail server, Web server, FTP
server, Server baze podataka)

Poboljana pouzdanost
Ukoliko vie raunara u mrei izvravaju zajedniki algoritam, otkaz
jednog raunara u mrei se prevazilazi tako to njegovu ulogu
preuzimaju drugi raunari u mrei

Poboljana skalabilnost
Vie raunara opte namene povezanih mreom (Cluster/Network of
Workstations) koji paralelno izvravaju istu aplikaciju po
performansama su priblini super raunarima uz daleko niu cenu
3

Hardver i softver raunarskih

mrea
Komunikacioni hardver
Fizika veza izmeu dva raunara ukljuujui mrene
kartice, modeme, kablove, switch-eve, rutere, itd.

Komunikacioni softver (skup protokola)

Omoguava da aplikacije koriste komunikacioni hardver
u slanju podataka kroz mreu.
Protokol definie format podataka koji se razmenjuju i
skup pravila za komunikaciju izmeu razliitih
raunarsko-komunikacionih ureaja povezanih u mreu

Kategorije raunarskih mrea

Peer-to-peer mrea

Serverska mrea

Mrea ravnopravnih uesnika

(peer-to-peer) - nema
hijerarhije izmeu raunara,
svi su ravnopravni,
funkcioniu i kao klijenti i kao
serveri bez kontrole
administratora
Serverske mree poseduju
raunar izdvojen kao server
optimizovan za zadovoljenje
zahteva klijenata i sigurnost
podataka i aplikacija (file
server, Web server,
aplikacioni server, mail server,
itd.)
5

Komunikacioni medijum
Komunikacioni (prenosni) medijum je materijal koji je
provodnik elektro i/ili elektromagnetnih signala (bakar,
staklo, vazduh, itd.)
Karakteristike komunikacionog medijuma:
Propusni opseg (bandwidth) - brzina prenosa podataka u bitovima
po sekundi (bps)
Odnos signal/um odreena proporcija snage signala i uma
Greka prenosa odnos pogreno primljenih bitova prema
ukupnom broju prenetih bitova u specifinom vremenskom periodu
Slabljenje signala sa rastojanjem

Po komunikacionom (prenosnom) medijumu mree mogu

biti:
iane (koaksijalni kabl, upredene parice, optiki kabl)
Beine (infracrveni, mikrotalasni, radio, satelitski signali)
6

Komunikacioni medijumi
(Kablovi)
Koaksijalni kabl

Upredene parice

Optiki kabl
7

Raunarske mree po oblasti

koju pokrivaju
PAN (Personal Area Network) u bliskom okruenju
korisnika (bluetooth, infrared)
LAN (Local Area Network) povezuje relativno mali broj
raunara na lokalnom geografskom podruju (spratu,
zgradi, kompaniji, univerzitetu, itd.)
MAN (Metropolitan Area Network) - povezuje vie LAN u
urbanom podruju koristei javnu telekomunikacionu
infrastrukturu
WAN (Wide Area Network) povezuje dve ili vie LAN,
MAN ili WAN na irokom geografskom podruju. Internet
predstavlja primer WAN koji obuhvata celu Zemlju
8

Mrena topologija LAN

Magistrala (bus)

Zvezda (star)

Prsten (ring)

MAN

Javna telekomunikaciona
infrastruktura u gradu

10

WAN

11

Mreni komunikacioni ureaji

Kartica za interfejs sa mreom (Network Interface Card NIC)
Obino kartica u slotu za proirenja matine ploe ili kontroler na
matinoj ploi raunara; ukljuuje eksterni port za prikljuenje
mrenog kabla ili antene za beinu komunikaciju
Poseduje jedinstvenu 48-bitnu adresu (fiziku, MAC adresu)

Modem
Komponente za proirenje raunarske mree
Repetitor (Repeater)
Hab (Hub - mreni razdelnik)
Mreni preklopnik (Switch)
Mreni most (Bridge)
Ruter (Router - usmeriva, skretnica)
Mreni prolaz (Gateway)
12

Metode pristupa mrenom medijumu

Viestruki pristup zajednikom medijumu nadgledanjem
prisustva noseeg signala uz detekciju kolizije (CSMA/CD) Svaki raunar na mrei proverava da li je kabl slobodan za
emitovanje. Kada oseti da nema saobraaja na mrei, alje
podatke i za to vreme nijedan drugi raunar ne moe slati
svoje podatke dok ne stignu do odredita. Ukoliko doe do
istovremenog slanja podataka (sudara), oba prestaju sa
emitovanjem podataka izvesno, razliito vreme, a onda
pokuavaju ponovo.
Prosleivanje tokena - Specijalna vrsta podataka (token)
krui prstenastom mreom od raunara do raunara.
Raunar koji eli da poalje podatke mora da saeka
slobodan token. Raunar tada preuzima kontrolu nad njim i
koristi ga za prenos podataka. Dok jedan raunar koristi
token ostali ne mogu da komuniciraju.
13

LAN komunikacione tehnologije

Ethernet
Topologija magistrale, mogua i kombinacija zvezde i magistrale
Metoda pristupa CSMA/CD
Mreni medijumi: koaksijalni kablovi, upredene parice, optiki
kablovi
Standard IEEE 802.3
Brzine prenosa: 10Mbps, 100Mbps, 1 Gbps 10 Gbps (Gigabit
Ethernet)

Token Ring (IBM)

Topologija prstena
Metoda pristupa prosleivanjem tokena
Mreni medijum upredene parice
Standard IEEE 802.5
Brzine prenosa 4-16 Mbps, 100 Mbps (Fast Token Ring)

14

Prenoenje podataka kroz mree

Podaci koji se prenose su podeljeni na delove fiksne veliine koji se
nazivaju paketi (packets, frames)
Komutacija paketa (packet switching) nain prenosa podataka
kroz mreu koji su podeljeni u vie paketa koji se nezavisno prenose i
na odredinom raunaru spajaju u celinu.
Komponente paketa:
Adresa izvornog raunara koji alje podatke
Adresa odredinog raunara koji prima podatke
Podaci koji se prenose (izmeu 512B i 4KB)
Informacije pomou kojih odredini raunar spaja pakete u
originalni podatak
Podaci o proveri greke kojima se proverava da li su paketi stigli
bez greke (ciklina provera redundantosti CRC kod)
Komponente paketa su grupisane u tri dela: zaglavlje, podaci, pratei
zapis sa kodom za proveru greke

15

Programi ping i traceroute

Program ping se koristi za ispitivanje dostupnosti
udaljenog mrenog ureaja (raunara, rutera itd.) kao i
prikaz parametara ove veze (brzina).
Program traceroute se koristi za prikaz putanje kojom
paketi putuju kroz mreu do odredinog mrenog ureaja.
Ova putanja se sastoji od niza rutera koji preusmeravaju
pakete do njihovog odredita, a program traceroute za
svaki od rutera prikazuje i vreme pristupa.
Programi ping i traceroute rade u konzolnom
(tekstualnom) reimu - u Windows Command Prompt
prozoru:
Start -> Run -> ukucati cmd i pritisnuti Enter

16

Program ping
Jednostavan program za proveru da li je udaljeni mreni ureaj
(raunar, ruter, server, tampa itd.) ukljuen, ispravan i povezan na
mreu. Slanjem paketa posebnog protokola koji se koristi u ove svrhe
(ICMP Internet Control Message Protocol) udaljenom mrenom
ureaju izazivamo njegov odgovor takoe u vidu ICMP paketa.
ping <IP_adresa_udaljenog_ureaja>
ping <simbolika_adresa_udaljenog_ureaja>

Pritom se meri vreme za koje se udaljeni mreni ureaj odazvao.

Podrazumevano se alju 4 paketa veliine po 32 B i primaju 4
odgovora pri emu se za svaki od odgovora meri vreme odziva.
Dodatne opcije:
-t: beskonano pingovanje
-l <veliina_B>: zadavanje veliine paketa
Ukoliko je udaljeni mreni ureaj nedostupan (mrena veza do tog
ureaja ne funkcionie) odgovori na pakete nee stii. Ukoliko postoji
neki problem sa mrenom komunikacijom moe se desiti da na neke
od ping-ova dobijemo, a na neke ne dobijemo odgovor.
17

Program ping

18

Program tracerout
Program Traceroute (tracert) radi trasiranje rute paketa kroz mreu
tako to registruje sve vorove (rutere) kroz koje paket prolazi na
svom putu do odredita. Adresa odredita se isto kao i kod programa
ping zadaje kao simbolika ili IP adresa.
tracert <IP_adresa_udaljenog_ureaja>
tracert <simbolika_adresa_udaljenog_ureaja>

Paketi na svom putu kroz mreu ak i do istog odredita mogu

putovati razliitim putanjama, to zavisi od trenutnog stanja na mrei.
Program tracert interno koristi isti mehanizam (isti protokol i iste
pakete) kao i program ping, pri emu se uzastopno otkrivaju svi
vorovi na putanji do odredita. Za svaki vor program tracert alje tri
uzastopna ping paketa i prikazuje njihova vremena odziva.
Programom tracert moemo otkriti u kom voru su blokirani ping
paketi (ICMP protokol), gde postoji neki problem, i sl.

19

Program tracerout
Sa slike se moe zakljuiti da ruter na voru 9 filtrira ping pakete
(ruter cisco-rut.etf.bg.ac.rs na IP adresi 147.91.15.129). To ne mora
da znai da mrea nadalje nije funkcionalna. Takoe se moe zakljuiti
da paketi posle 5. vora izlaze van lokalne mree, jer se vremena
odziva sa manje od 1ms poveavaju na 4-6ms.

20

Internet i Web
Internet je globalni
sistem meusobno
povezanih mrea koji
koristi TCP/IP protokol
kako bi se povezalo
nekoliko milijardi ureaja
Mrea svih mrea

21

Servisi
Internet sadri veliki broj mrenih servisa:
World Wide Web (WWW)
Email
VoIP (Voice over IP)
Prenos fajlova
Video na zahtev
Online igranje
IM (Instant Messaging)

22

Web
Web je globalni skup dokumenata, slika i drugih
resursa, koji su referencirani pomou URI-ja i
meusobno povezani hiperlinkovima.
URI (Uniform Resource Identifier) identifikuje
servise, servere, baze podataka, dokumente, kao i
resurse koje oni pruaju. Primeri:
ftp://ftp.is.co.za/rfc/rfc1808.txt
http://www.elfak.ni.ac.rs/index.html
HTTP (HyperText Transfer Protocol). Glavni protokol
koji se koristi na Web-u. Metode zahteva (Request):
GET, POST, PUT, DELETE,...
23

Web standardi
U osnovi Web-a su tri standarda:
HTTP
HTML (HyperText Markup Language)
URI
Analogija:

HTTP potanski sistem

HTML pismo
URI - adresa
24

XML
eXtensible Markup Language
Jezik koji definie pravila za formatiranje
dokumenata
Moe da opie proizvoljnu strukturu podataka
esto se koristi za prenos podataka na Internetu
(Web servisi, AJAX)
JSON isto opisuje strukture podataka ali koristi
Javascript sintaksu; sve popularniji

25

XML vs JSON

26

Web 2.0
Web 2.0 glavni moto je kolaborativnost, tj. ljudi
irom Interneta kreiraju sadraj
Web sajtovi slue kao servisi
Akcenat na kolaboraciji

Primeri:
Google Maps (korisnici dodaju lokacije na mapi)
Wikipedia (korisnici piu sadraj)
Del.icio.us (social bookmarking)
Facebook (predstavljanje korisnika)
YouTube (korisnici uploaduju video materijal)
Blog sajtovi (online dnevnik, korisnici piu blogove)
27

Web servisi
Metod komunikacije izmeu dva ureaja na mrei
Podela na:
REST Web servise glavna svrha je manipulacija Web
resursima (predstavljenim pomou XML-a ili JSON-a)
korienjem skupa operacija (za HTTP su GET, POST,
PUT, DELETE)
Proizvoljne Web servise, gde servis definie skup
operacija koje klijenti mogu da koriste (SOAP, XML-RPC)

REST je jednostavniji za upotrebu

GET
POST
PUT
DELETE

http://www.acme.com/phonebook/UserDetails/12345
28

Web API
Web API implemetira se pomou HTTP protokola
i REST Web servisa. Nisu potrebni XML protokoli
Web servisa (SOAP i WSDL)
Primeri:
Google API
Facebook API
Twitter API
Amazon API

29

Hibridne Web aplikacije

(Mashups)
Objedinjavanje sadraja dobijenog sa vie
razliitih izvora (Web servisa) pod jedinstveni
GUI
Integracija je pojednostavljena korienjem
API-ja (application programming interface)
Open API API koji koristi RET, SOAP,
JavaScript i ostale Web tehnologije i omoguava
da Web sajtovi meusobno interaguju.

30

Trendsmap - primer mashup

aplikacije
Twitter (popularne teme) + Google Maps

31

Raunarstvo u oblaku
Cloud computing
Velika grupa udaljenih servera koji su umreeni
radi centralizovanog smetanja podataka i
izvravanja klijentskih zahteva
Primer Dropbox-a koji smeta podatke u cloud,
Office 365, Amazon Web services
Osnovni modeli:
IaaS (Infrastruktura kao servis)
PaaS (Platforma kao servis)
SaaS (Softver kao servis)
32

Infrastruktura kao servis (IaaS)

Obezbeuje fizike ili virtualne maine
Korisnici oblaka instaliraju operativne sisteme i
aplikacije na infrastrukturu oblaka.
Hyper-V, VMWare, Oracle VirtualBox
Amazon Web Service (AWS), Google Compute
Engine (GCE)

33

Platforma kao servis (PaaS)

Prua raunarsku platformu, tj. operativni sistem,
okruenje za izvravanje programskog koda,
server i bazu podataka
Korisnik kreira aplikaciju ili servis korienjem
alata i softvera koje prua provajder u oblaku.
Takoe su obezbeeni serveri, mrea i smetanje
podataka
Google App Engine (aplikacije se smetaju u
Googlovim data-centrima, pruaju automatsku
skalabilnost kako se upotreba aplikacije poveava)
Microsoft Azure
34

Softver kao servis (SaaS)

Korisnici pristupaju softveru i bazama podataka
koje obezbeuje provajder.
Naziva se i softver na zahtev (on-demandsoftware)
Vrlo esto se aplikacijama pristupa pomou
tankog klijenta ili Web pretraivaa
Korisniki podaci se uvaju u oblaku (pitanje
privatnosti)
Google Gmail, Microsoft 365, Salesforce, Citrix
GoToMeeting
35

Arhitektura Web aplikacija

Klijent-server
Vieslojne:
Klijent
Web server
Aplikacioni server
Baza

36

Web i aplikacioni server

Web server iskljuivo opsluuje HTTP zahteve, dok
aplikacioni server komunicira sa razliitim
aplikacijama koristei razne protokole
Web server esto slui da generie HTML, dok se
poslovna logika nalazi na aplikacionom serveru
XML Web servisi su smanjili razliku izmeu Web i
aplikacionog servisa
Danas se moe smatrati da je Web server podskup
aplikacionog servera

37

Server tehnologije
PHP
ASP, ASP.NET Webforms, ASP.NET MVC (C# ili
Visual Basic)
JSP (Java)
Node.js (Javascript)

38

Klijent tehnologije
HTML definisanje strukture i sadraja Web
strane
CSS definisanje izgleda Web strane
Javascript definisanje ponaanja strane
(komunikacija sa serverom,obrada dogaaja,
generisanje elemenata, itd)
AJAX (asynchronous Javascript + XML)
asinhrona komunikacija sa serverom, tj. bez
ponovnog uitavanje cele strane; npr. Facebook
chat
39

Struktura Web strane

HTML elementi slue da se napravi sadraj Web
strane (u smislu strukture strane): ovo ovde je
naslov, zatim ide podnaslov, pa slika, itd...
Stilovi definiu kako da se prikau HTML
elementi
Oni definiu kako e naslov izgledati, gde e biti
pozicija slike, kakva e biti slova u tekstu, itd.

40

Struktura Web strane

<!doctype html>
<html>
<head>
<title>Web strana</title>
</head>
<body>
<p>Hello world!</p>
</body>
</html>

41

Javascript biblioteke i okruenja

JQuery
Angular.js - klijentsko MVC okruenje, za SPA
(Single Page Application)
Knockout.js
Require.js (dinamiko uitavanje javascript fajlova
na strani)

42