Brzo Čitanjetony Buuan

TONIBUZAN
BRZO ITANJE
// izdanje
Beograd, 2000
Naslov originala
TONY BUZAN
THE SPEED READING BOOK
Copyright Tony Buzan 1971, 1977, 1988, 1989, 1997

Published by BBC Books
Autorska prava za Jugoslaviju
Branislav Marii
Izdava
FINESA, RadaKonara la, Beograd
tel./fax 011/437-127; 011/428-536
Za izdavaa
Branislav Marii
Urednik
Caslav Mani
Prevodilac
Branka Stamenkovi
Recenzent
Prof. dr Miodrag Pani
Lektor
Nevena Mani
Korektor
Zorica Marii
Priprema za tampu
Studio SKRIPTA
tampa
Dijamant print, Beograd
ISBN 86-82683-06-7
Predgovor urednika
engleskog izdanja
ast mije da preporuim ovu knjigu velikoj armiji ljudi, mladih i
starih, koji su nestrpljivi da ovladaju to veim znanjem ovog ogorenog
i dragog sveta- nasledstvo prolosti, trenutne naune i politike tokove,
savremenu i klasinu literaturu. Ova knjiga predstavlja briljantnog
mladog oveka, Tonija Buzana, iju sam karijeru, veoma skromno,
pokuavao da podrim tokom nekoliko godina, a koji je, brzinom
munje, postao veoma poznat.
Sistem uenja, koji smo ja i moji vrnjaci morali savladavati uz
mnogo muke i empirijski - ako smo uopte uspeli u tome, Toni Buzan
ovom knjigom svodi na jednostavnu i svima dostupnu vetinu. Do
pustite da vas uverim da ete, koristei ovaj sistem, veoma brzo dostii
isti, ako ne i vei nivo znanja od onog koji sam sam sticao mnogo
godina: biete u stanju da proitate najmanje troje dnevnih novina na
dan; otprilike 25 naunih asopisa, pet-est nedeljnih magazina i dve
do tri knjige nedeljno; i oko desetak drugih asopisa svakog meseca kao i mnoga pisma, izvetaje, iseke iz novina, prirunike, kataloge, itd.
alim to ranije nisam bio u mogunosti da uivam dobrobiti
sistema Tonija Buzana koji on ovde tako lucidno predstavlja. To bi mi
utedelo dosta truda i protraenog vremena; i nije me sramota da
priznam da i danas jo uvek od njega uim kako da budem bolji. Vi ste
verovatno u prednosti to ranije kreete ispravnom stazom. Molim vas
da iskoristite priliku! Za to e biti potrebno da uloite napor, ak i uz
jasno objanjen sistem Tonija Buzana koji je predstavljen u koracima;
ali, ukoliko istrajete, otkriete da ova knjiga predstavlja vrata u svet
ispunjen zlatnom svetlou znanja.
Hej ne Norden, urednik a
sopisa Erstwhile Information,
lan Lingvistikog instituta.
Zahvalnost autora
v
Zeleo bih da se naroito zahvalim: Vandi Nort, mom glavnom

uredniku, ije je brzo orlovsko oko" veoma uspeno doprinelo stva
ranju sadanje forme ove knjige; mojim linim asistentima, Lesli Bajas,
Fildi Vilson i Sendi Zambaks, ija je pomo prilikom kucanja rukopisa
i opte produkcije knjige bila neprocenjiva; Dastinu Koenu za origi
nalan rad na ilustracijama; kompletnoj porodici Foli koja mi je obezbedila sjajno okruenje u kome sam kompletirao ovu knjigu; Buzan
centrima i svim instruktorima Briljantnog razmiljanja za njihovu
podrku, istraivanje i poduavanje ovih metoda; Karo i Piteru Ajri za
obezbeivanje svetilita Grinham Hola, gde sam obavio najvei deo
ranih istraivanja; Robinu Ponti sa Lizard Ajlanda u Australiji, koji me
je, takoe, obasuo brigom i panjom tokom perioda sazrevanja ideja;
Sinu Adamu za podrku i posveenost pitanju boljeg itanja; Mom
timu" iz BBC-ja, Krisu Vileru, Sili Ableman; i udruenju The Brain
Trust i svim lanovima klubova Brain Clubs za njihovu odanost global
nom cilju Mentalnog opismenjavanja i, naroito, konceptu brzog i
tanja.
Predgovor autora
*
Kada sam imao etrnaest godina, u koli smo imali testiranje men
talnih sposobnosti.
Meu njima se krio i test brzine itanja. Nekoliko nedelja kasnije,
saopteni su nam rezultati. Otkrio sam daje moj proek brzine itanja
bio 213 reci u minuti (r/m). Moja prva reakcija bilo je ushienje jer je
213 reci u minuti zvualo mnogo! Meutim, moja radost nije dugo
trajala, jer je nastavnik ubrzo objasnio daje brzina od 200 reci u minuti
proek, a uenik koji je u razredu postigao najbolji rezultat itao je 314
reci u minuti - neto vie od 100 r/m bre od mene.
Ovo razoaravaj ue saznanje uskoro e promeniti moj ivot. im
se as zavrio, pourio sam do nastavnika i upitao ga kako mogu
poboljati brzinu itanja. Odgovorio mi je daje to nemogue i daje
brzina itanja, poput koeficijenta inteligencije, telesne visine u odras
lom dobu i boje oiju, u osnovi nepromenljiva.
*
To mi nije delovalo kao sasvim tano. Zato? U to vreme poeo sam

program snanih fizikih vebi i primetio drastine promene u gotovo
svakom miiu tela za samo nekoliko nedelja. Ukoliko poznavanje
ispravnih vebi moe da mi omogui fiziki napredak, zato prikladne
vizuelne i mentalne vebe ne bi mogle doprineti unapreenju brzine,
razumevanja i pamenja proitanog teksta?
Ova pitanja povela su me u potragu u kojoj sam ubrzo probio
barijeru od 400 r/m i vremenom dostigao brzinu itanja veu od 1000
r/m. Tokom ovih traganja otkrio sam da, na svim nivoima, itanje za
um predstavlja isto to i aerobik za telo.
Saznavi za neverovatna svojstva sopstvenih oiju i izvanredan ka
pacitet mozga ne samo da sam poveao brzinu itanja; razumevanje i
pamenje proitanog, nego sam otkrio i svoju sposobnost da razmiljam
bre i kreativnije, da bolje vodim beleke, da ispite polaem sa relativnom
lakoom, da uim uspenije i da utedim dane, nedelje, pa ak i mesece.
Knjiga Brzo itanje, koju trenutno drite u rukama, predstavlja
rezultat 40 godina vebi i istraivanja na ovom polju. Njene stranice
sadre esencijalne tajne koje sam tokom tog vremena nauio.
1
Nadam se da e putovanje biti uzbudljivo i da ete od ovih tehnika

;
Mentalnog opismeni'avanj a imati jednakih dobrobiti kao i ja.
Uvod
Kako da koristite ovu knjigu
Milioni ljudi irom sveta izjavili su da je lako i teno ovladavanje
tehnikama brzog itanja jedan od najvrednijih i najvanijih do
gaaja u njihovom ivotu.
UVODNE NAPOMENE
Ovaj uvod e vas provesti kroz glavne ciljeve ove knjige i objasniti
nain na koji je knjiga podeljena u pet glavnih segmenata. On takoe
objanjava i organizaciju svakog poglavlja i govori vam kako da brzo
itate ovaj kurs brzog itanja.
CILJEVI OVE KNJIGE
Ova knjiga ima est osnovnih ciljeva:
1. Da znatno pobolja vau brzinu itanja.
2. Da odri i pobolja razumevanje onoga to itate.
3. Da uvea vae razumevanje funkcija oka i mozga, kako bi vam
bilo lake da ih efikasnije koristite prilikom itanja i uenja, kao
i u vaem svakodnevnom linom i profesionalnom ivotu.
4. Da vam pomogne da obogatite svoj renik i poveate opti nivo
znanja.
5. Da vam utedi vreme.
6. Da vam ulije samopouzdanje.
OSNOVNI SEGMENTI
Radi lakeg itanja i uenja, knjiga Brzo itanje podeljena je u pet
segmenata:
Kako da koristite ovu knjigu
Uvod
Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

U ovom segmentu objanjeno je kako da upotrebom jednostavnog
grafikona proverite svoj napredak u brzini itanja i razumevanja dok
budete itali knjigu. Segment takoe obuhvata i istorijat brzog itanja,
najnovije teorije o itanju i novu definicuju itanja koja e vam pomoi
da napredujete na svim nivoima.
Drugi segment: Vae udesne oi
Segment pod nazivom Vae zauujue oi" pomoi e vam da razumete da vae oi stvarno y'esH zauujue, i pokazae vam kako da
uspostavite kontrolu nad njima kako biste uveali brzinu itanja i
poboljali razumevanje. Saznaete ko su deset najbrih itaa na svetu,
kao i poneto o velikim linostima iz istorije brzog itanja.
Ovaj segment sadri i tehnike koje e vam pomoi da efikasnije
vodite oi po stranici, da razvijete napredne vetinepreletanja i skeniranja, i da svoje okruenje preuredite tako da vaim oima i mozgu
pomogne da itaju bre.
Kroz ovaj segment bie vam date vebe i testovi brzine itanja koji
e vam omoguiti da ojaate mii" vaeg ono-modanog sistema i
nastavite da ubrzavate svoje itanje.
Trei segment: Super-koncentracija i razumevanje
Ovaj segment se koncentrie na glavne probleme pri itanju i naine
njihovog prevazilaenja. Meu njih spadaju slaba koncentracija i loe
razumevanje, subvokalizacija {problemi u uenju poput disleksije i
ADDS-a (sindrom deficita panje).
Ovaj segment sadri dobre vesti jer ete otkriti da se sve tekoe
mogu prevazii.
U
etvrti segment: Razvoj naprednih vetina brzog itanja

etvrti segment vam pomae da razvijete najvaniji faktor uveanja
inteligencije - svoj renik. Ova poglavlja vas uvode u prefikse, sufikse
i korene desetina hiljada reci koji predstavljaju klju koji otvara vrata
ka univerzumu renika i razumevanja.
Ovaj segment takoe objanjava i mape uma (novu dimenziju u
razmiljanju i voenju beleaka), i ui vas kako da upotrebite znanje o
10
Uvod
Kako da koristile ovu knjigu
strukturi odeljka da biste uveali efikasnost itanja, kao i kako da svaku

knjigu koju itate, sagledate iz ptiije perspektive".
Peti segment: Napredno korienje ono-modanog sistema
U poslednjem segmentu ove knjige upoznajete se sa naprednim vebama itanja, ukljuujui i tehniku uenja sa razumevanjem, potom
kako da uspostavite kontrolu nad novinama i asopisima i kako da
izaete na kraj sa eksplozijom informacija sa kompjuterskih ekrana i
drugih pismenih maina". Ovaj segment vam takoe govori i kako da
tehnike brzog itanja primenite na literaturu i poeziju i upoznaje vas sa
novim konceptom datoteke znanja - metodom koji osobama koje brzo
itaju pomae da arhiviraju podatke o bilo kojoj temi koja ih interesuje.
Segment se zavrava pogledom u vau sve svetliju budunost i daje
vam savet kako da nastavite da poboljavate brzinu itanja i razumevanja do kraja ivota.
Deo koji sledi nakon poslednjeg segmenta ukljuuje odgovore na
pitanja iz testova, tabelu i grafikon vaeg napretka i bibliografiju.
Svih pet segmenata dati su u kratkom pregledu u vidu mapa uma na
tablama I, IV, V, VII i VIII.
ORGANIZACIJA POGLAVLJA
Dua poglavlja u ovoj knjizi sadre:
Uvod o glavnoj temi poglavlja.
Samo poglavlje.
Vebe samopoboljsanja.
Posebne tekstove koji e vam pomoi da proverite svoju trenutnu
brzinu itanja.i nivo razumevanja.
Rezime.
Kratak pregled daljih koraka.
Uvod u sadraj novog poglavlja.
Testovi
Sedam poglavlja ove knjige sadri seriju lanaka i odabranih tekstova
koji e vam pomoi da steknete jasnu sliku svog napretka. Testovi u
poetnim poglavljima knjige napravljeni su sa ciljem da poveaju
brzinu vaeg itanja, testovi u sredini knjige razvie vau mo percep_
Uvod
cije i bogatstvo renika, a testovi iz poglavlja na kraju knjige omoguie

vam da u potpunosti razvijete svoju punu brzinu itanja.
Neki od tekstova za itanje za temu imaju istoriju i teoriju najvani
jih oblasti ljudskog znanja; drugi predstavljaju lanke o najnovijim
istraivanjima o uenju i mozgu. Nakon to proitate knjigu ne samo
da ete uveati brzinu svog itanja i poboljati razumevanje, ve ete
stei i mnogo ire znanje o sebi i univerzumu koji vas okruuje. Sedam
lanaka u knjizi su:
1. Inteligencijski rat - na frontu vebanja uma
2. Umetnost - od primitivne do hrianske
3. ivotinjska inteligencija
4. Da li smo sami u univerzumu? Inteligencija vanzemaljaca
5. Mozak bebe
6. Zemlja koja se budi - na sledei evolutivni skok, globalni mozak
7. Va mozak - zaarani razboj
Vebe
Sedam poglavlja u ovoj knjizi sadre posebne vebe osmiljene da
uveaju vau vizuelnu percepciju, mentalnu panju, kritike sposob
nosti i bogatstvo vaeg renika.
Poput vebi za uveanje miine mase, mnoge od ovih vebi bie
vam od viestruke koristi ukoliko ih ponovite nekoliko puta.
Sva poglavlja su proeta ilustracijama i dijagramima koji imaju za
cilj da vam pomognu da lake razumete sadraj. Takode sadre i prie
koje e vas ohrabriti i inspirisati.
KAKO DA BRZO ITATE KNJIGU BRZO ITANJE"
Knjiga Brzo itanje predstavlja kurs koji moe trajati jednu, dve, tri
ili etiri nedelje, u zavisnosti od toga koliko brzo elite da postignete
svoje ciljeve!
Proitajte nekoliko sledeih odeljaka i napravite svoj plan uenja.
Prvo, detaljno pogledajte sadraj, pravei mapu teritorije koju elite
da osvojite. Potom grubo odredite vremenski period koji ete posvetiti
svakom segmentu knjige, zavravajui optim pregledom kako sadraja
12
Uvod
knjige, tako i vaeg programa uenja. Za to e vam biti potrebno svega

nekoliko minuta.
Nakon toga, brzo pregledajte elu knjigu, upoznajte se sa njenim
segmentima i ponite da popunjavate mentalnu sliku sadraja" knjige
i svojih ciljeva.
Sada odluite da li elite da dnevno prelazite jedno, dva ili tri
poglavlja, ili radije da kroz knjigu idete promenljivim tempom. Kada
jednom donesete ovu odluku, pribeleite plan uenja u svoj rokovnik,
obeleavajui datum kada ete poeti i datum kada ete zavriti sa
itanjem knjige. Dok budete radili ove proraune, imajte na umu da
svako poglavlje u proeku obuhvata samo deset stranica, i da ete
najvei broj vebi veoma lako uraditi.
Na putu ste da se otisnete na jedno od najuzbudljivijih putovanja u
svom ivotu - kao prvi korak, okrenite stranicu.
13
Prvi segmtnt:
Ustanovite $vo|ii brzinu itanja
POETNI KVIZ
Da bih vas pokrenuo da razmiljate o itanju i brzom itanju, dajem
vam kviz o poznavanju navika i vetina itanja. Na svako od 20 pitanja
odgovorite sa DA ili NE, a potom proverite svoj rezultat.
^
1. Brzina itanja vea od 1000 reci u minutu je mogua. Da/Ne
2. Za bolje razumevanje teksta, potrebno je itati sporije i
paljivije.
Da/Ne
3. itanje repo re doprinosi boljem razumevanju.
Da/Ne
4. Subvokalizacija predstavlja naviku u itanju koja vas obavezno
!
usporava i koju je neophodno eliminisati.
Da/Ne
5. Trebalo bi da se trudite da razumete 100% onoga to itate. Da/Ne
6. Trebalo bi da pokuate za zapamtite 100% onoga to itate. Da/Ne
7. Vae oko treba da klizi u neprestanom pokretu du reda
koji itate.
Da/Ne
8. Kada propustite neto dok itate, trebalo bi da se vratite nazad da
biste bili sigurni da ste to razumeli pre nego to nastavite dalje sa i
tanjem.
Da/Ne
9. itanje uz pomo pomeranja prsta na stranici samo e vas usporiti
i tu naviku je potrebno eliminisati.
Da/Ney
10. Kada naiete na problem u razumevanju teksta, trebalo bi da se
na njemu zadrite pre nego to nastavite sa itanjem, kako biste bili
sigurni da ete razumeti i nastavak.
Da/Ne
11. Dobru ili vanu knjigu potrebno je itati stranicu po stranicu,
nikada ne treba prei na dvadesetu stranicu dok se ne proita de
vetnaesta i svakako ne treba itati kraj pre nego to se proita
~
poetak.
Da/Ne/
12. Preskakanje reci kao navika je izraz lenjosti i treba je elimini
sati.
Da/Ne
13. Kada, prilikom itanja, naiete na vane delove u tekstu,
potrebno je da ih pribeleite kako biste ih bolje zapamtili.
Da/Ne
14. Vaa motivacija ne utie na nain na koji vae oi komuniciraju
sa mozgom i ne utie na vau brzinu itanja.
Da/Ne^
'
15
15. Vae beleke uvek treba da budu uredne, u ureenoj i stukturnoj

formi - uglavnom u vidu reenica i organizovanih spiskova koji
nabrajaju informacije koje ste proitali.
Da/Ne
16. Kada naiete na re koju ne razumete, potrebno je da pri ruci
imate leksikon kako biste odmah mogli daje protumaite.
Da/Ne
17. Jedna od najveih mana brzog itanja je smanjeno razumevanje teksta.
Da/Ne
18. Svi mi, po pravilu, itamo nekom prirodnom brzinom.
Da/Ne
19. Kada su u pitanju romani i poezija, vano je itati sporije kako bi
se u potpunosti shvatilo znaenje informacija i stekao oseaj za ritam
jezika.
Da/Ne
20. Biete u stanju da istinski razumete samo ono na ta se vae oi
jasno usredsrede.
Da/Ne
ODGOVORI NA PITANJA IZ KVIZA
Ako ste odgovorili potvrdno samo na jedno od pitanja, i to ba na
prvo, skoro da ste spremni da postanete jedan od naih instruktora brzog
itanja, jer - brzine od preko 1000 reci u minutu jesu mogue.
Na sva ostala pitanja trebalo je da odgovorite odsenim ne".
Tih 19 preostalih pitanja pokrivaju najvei broj trenutnih pogrenih
miljenja o itanju.
Ukoliko verujete u ove pogrene tvrdnje, ne samo da verujete u neto
to nije tano, ve verujete u neto to e konstantno pogoravati vae
navike itanja, i sve vie usporavati vau brzinu itanja, odnosno
oteavati vau sposobnost razumevanja.
Kako budete itali ovu knjigu te lane pretpostavke e bledeti, a pred
vama e se pojaviti ist put kojim ete moi da krenete ka postizanju
ciljeva koje ste sebi postavili u brzom itanju.
16
I
Gde ste sada? Proverite svoju
sadanju b r z i n u itanja i
razumevanja
U sluaju bilo kakvog uenja ili usavravanja najvanije je pronai
pravu osnovu od koje bi trebah krenuti. Pri tome ne postoji
ispravna ili pogrena, dobra ili losa; bitna je samo tono procena
voe aktuelne pozicije. Kakva god ona bila, formirae vrstu
osnovu sa koje se moete uspeno otisnuti ka svom krajnjem cilju.
UVOD
U ovom poglavlju traim od vas da uradite upravo suprotno od
onoga to u od vas traiti u svim ostalim poglavljima. Traiu od vas
da ne itate brzo, jer je neophodno da izraunate svoju sadanju
brzinu kako biste tano procenili napredak koji ete ostvariti u
nastavku knjige.
Va nivo razumevanja e na kraju takoe biti testiran i to sa 15
pitanja za koje e ili biti ponueno nekoliko moguih odgovora ili e
se od vas traiti da procenite da lije iznesena tvrdnja tana ili pogrena.
Kada budete itali tekst, nemojte ni previe ni premalo obraati panju
na njegovu sadrinu; neka vam cilj bude tano ono razumevanje koje
biste obino oekivali od sebe kada itate ovakvu vrstu materijala.
Nemojte brinuti o eventualnom loem rezultatu u brzini ili razumevanju. Zapamtite daje ova knjiga napisana za ljude koji ele da
poboljaju svoju vetinu itanja, i da su slabi rezultati u poetku ne samo
uobiajeni, ve se i oekuju.
Zato, nemojte nastojati da postignete veu brzinu od uobiajene ili
izuzetno dobre rezultate u razumevanju; nemojte brinuti ni o rezultatu.
Pripremite sat da vam bude pri ruci i budite sami dok itate (ukoliko
neko drugi bude merio vreme vaeg itanja, to e neizbeno omesti vae
17
- Gde ste sada? Proverile svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja
razumevanje, i moe vas navesti da itate u urbi, a neke osobe moe

ak i usporiti).
Kada doete do kraja lanka, istog trenutka pogledajte na sat i
izraunajte svoju brzinu. Kasnije ete dobiti instrukcije kako to da
uradite.
Spremite se i ponite normalno da itate tekst koji sledi, i to odmah.
a
PRVI TESTInteligencijski rat na frontu vebanja uma

Novi svetski trendovi
Berzanski analitiari, poput jastreba, motre na deset osoba iz silikonske
doline. Kada postoji i najmanji nagovetaj da bi jedan od njih mogao
prei iz preduzea A u preduzee B, dolazi do promena na svetskom
tritu akcija.
Engleska komisija za ljudske sposobnosti nedavno je objavila rezul
tate ankete u kojoj je primeeno da, od 10% vrhunskih britanskih
kompanija, 80% njih investira znaajne sume novca i vremena u obra
zovanje zaposlenih; kod 10% najneuspenijih kompanija u obrazovanje
zaposlenih ne ulae se ni vreme ni novac.
U Minesoti je sproveden Platonov kompjuterski projekat obra
zovanja" i ve je uspeo da podigne akademski nivo razmiljanja i
rezultate kod 200.000 uenika.
U vojnim redovima sve veeg broja drava, mentalne borilake
vetine" postaju jednako vane kao i fizike.
Nacionalni olimpijski komiteti posveuju i do 40% vremena pred
vienog za treninge na razvijanje pozitivnog mentalnog stava, mentalne
snage i vizuelizacije.
U udruenju Fortune 500 (iji su lanovi 500 amerikih kompanija
sa najveim profitima), samo prvih pet kompjuterskih kompanija po
troilo je preko milijardu dolara na obrazovanje zaposlenih, a razvoj
intelektualnog kapitala postao je osnovni prioritet, ukljuujui i razvoj
svetski najmonije valute - valute inteligencije.
U Karakasu, dr Luis Alberto Maado postao je prva osoba koju je
neka vlada naimenovala ministrom za inteligenciju i dala mu politiki
mandat da uvea mentalnu snagu nacije.
18
Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja
Svedoci smo kvantnog skoka u ljudskoj evoluciji - svesti inteligen

cije o sebi, i saznanja da se ta inteligencija moe odgajiti do zapanju
jueg nivoa.
Ove ohrabrujue vesti moraju se sagledati u kontekstu najznaajni
jih problema definisanih u poslovnoj sferi.
Tokom poslednjih 20 godina, anketirano je preko 100.000 ljudi sa
svih pet kontinenata. Oni su, kao 20 podruja u kojima je neophodan
napredak, najee navodili sledee:
1. brzina itanja
2. razumevanje proitanog
3. opte vetine uenja
4. savladavanje eksplozije informacija
5. pamenje
6. koncentracija
7. verbalne vetine komunikacije
8. pisane vetine komunikacije
9. kreativno razmiljanje
10. planiranje
11. voenje beleaka
12. analiza problema
13. reavanje problema
14. motivacija
15. analitiko razmiljanje
16. tehnike polaganja ispita
17. odreivanje prioriteta
18. organizacija vremena
19. prihvatanje informacija
20. pristupanje poslu (odlaganje)
21. postepeno slabljenje mentalnih sposobnosti sa godinama
Uz pomo modernih istraivanja o funkcionisanju mozga, svaki od
ovih problema moe se relativno lako resiti. Ovo istraivanje pokriva
sledee oblasti:
1. funkcionisanje leve i desne modane hemisfere
19
Gde
ste
sada?
Proverite
svoju
sadanju
brz
mi
itanja
razumevanja
2. pravljenje mapa uma

3. timovi intelektualnih komandosa" koji veoma brzo i opseno itaju
4. mnemonike tehnike
5. zaboravljanje nauenog
6. modane elije
7. mentalne sposobnosti i starenje
Funkcionisanje leve i desne modane hemisfere
Sada je ve opte poznato da se leva i desna modana hemisfera bave
razliitim intelektualnim funkcijama. Leva modana hemisfera pri
marno se bavi logikom, recima, brojevima, nizovima, analizom, linearnou i listama, a desna modana hemisfera ritmom, bojama, imagi
nacijom, sanjarenjem, prostornou i trodimenzionalnou.
Nedavno je zakljueno da leva modana hemisfera nije sasvim
akademska", niti je desna sasvim kreativna, intuitivna, emotivna"
hemisfera. Na osnovu brojnih i opirnih istraivanja danas znamo daje
potrebno koristiti obe hemisfere zajedno ukoliko se eli postii i aka
demski i kreativni uspeh.
Ajntajni, Njutni, Sezani i Mocarti ovog sveta, poput velikih pos
lovnih genija, kombinovali su svoje lingvistike, numerike i analitike
vetine sa imaginacijom i vizuelizacijom kako bi stvorili svoja krea
tivna remek-dela.
Pravljenje mapa uma
Koristei osnovno znanje o mentalnom funkcionisanju, mogue je
obuiti ljude da rese bilo koji od gore navedenih problema; poboljanja
esto dostiu i 500%!
Jedan od modernih metoda postizanja takvih poboljanja je i prav
ljenje mapa uma.
Kod tradicionalnog pravljenja beleaka, bez obzira da li se one prave
u svrhu pamenja informacija, pripreme pisane ili verbalne komuni
kacije, organizacije misli, analize problema, planiranja ili kreativnog
razmiljanja, standardni nain prezentacije je linearan: u formi reenica,
kratkih lista fraza ili numeriki ili alfabetski izvedenih spiskova. Ovi
metodi, usled nedostatka boja, vizuelnog ritma, slika i prostornosti,
20
sputavaju razmiljanje i bukvalno ometaju sve gore navedene mentalne

procese.
Nasuprot tome, pravljenje mapa uma podrazumeva korienje svih
modanih sposobnosti, tako to se na sredini stranice na kojoj se vode
beleke stavlja slika kako bi se olakalo pamenje i kreativno dobijanje
ideja, a od tog centra crtaju se grane koje se ire u mreu asocijacija
koje spolja odslikavaju unutranju strukturu mozga. Koristei ovaj
pristup, moete spremiti govor za samo nekoliko minuta, umesto da na
to potroite dane; problemi se mogu reavati sa vie razumevanja i bre;
pamenje se moe poboljati do savrenstva; a ljudi koji se bave
kreativnim razmiljanjem mogu doi do neogranienog broja ideja.
Timovi intelektualnih komandosa" koji veoma brzo i opseno itaju
Kombinujui mape uma sa novim tehnikama super brzog i opirnog
itanja (koje omoguavaju brzine od preko 1000 reci u minutu uz
odlino razumevanje, i eventualne brzine itanja i oko 10.000 reci u
minutu), mogue je stvoriti timove intelektualnih komandosa".
itajui ovim velikim brzinama, pravei detaljne mape uma o knjizi
i njenim poglavljima, razmenjujui sakupljene informacije uz pomo
naprednih tehnika pravljenja mapa uma i prezentacije, mogue je da
etiri ili vie osoba za samo jedan dan steknu, integriu, zapamte i ponu
da primenjuju u svom profesionalnom ivotu informacije koje su sa
drane u etiri ele knjige.
Ove tehnike su nedavno primenjene u multinacionalnim organizaci
jama Nabisco" i Digital computers". Tom prilikom 40, odnosno 120
izvrnih direktora podeljeno je u etiri grupe. Svaka osoba u svakoj od
etiri grupe provela je dva sata u primeni tehnika brzog i opirnog
itanja jedne od etiri odabrane knjige.
Nakon isteka ta dva sata, lanovi svake grupe meusobno su diskutovali o knjizi, nainu na koji su je protumaili i sopstvenoj reakciji
na nju. Svaka grupa je potom odabrala jednog predstavnika koji je
odrao jasno predavanje svim lanovima preostale tri grupe. Ovaj
proces ponavljanje etiri puta, i na kraju svakog dana 40, odnosno 120
izvrnih direktora ove dve kompanije naputalo je salu u kojoj se
odravao seminar sa informacijama iz sve etiri knjige koje su sada ne
samo imali u glavi, ve su ih i integrisali, analizirali i upamtili.
21
Ovaj pristup se na slian nain moe primeniti i u okviru porodice,

i ve gaje mnogo porodica irom sveta koristilo.
Nedavno je jedna porodica iz Meksika na seminar poslala svoje troje
dece, starosti od est do petnaest godina. Za dva meseca, oni su postali
najbolji uenici svoje generacije i bili su sposobni da za dva dana, uz
pomo drugih lanova porodice, naue ono za ta je prosenom detetu/ueniku potrebno godinu dana.
Mnemonike tehnike
Mnemonike tehnike su prvi koristili Grci i smatrali su ih trikovima".
Sada znamo da su te tehnike vrsto zasnovane na modanom fiinkcionisanju i da mogu, ako se pravilno primene, drastino da poboljaju
pamenje.
t
Mnemonike tehnike zahtevaju korienje principa asocijacije i

imaginacije, stvaranje snanih, upeatljivih, ulnih i samim tim nezabo
ravnih prizora u svesti.
Mapa uma je, u sutini, multidimenzionalno mnemoniko sredstvo,
jer koristi uroene modane funkcije za efikasnije utiskivanje informa
cija.
Koristei mnemonika sredstva, poslovni ovek je nauio kako da
savreno zapamti 40 nepoznatih ljudi koji su mu predstavljeni, i da,
slino tome, zapamti spisak preko 100 proizvoda sa svim relevantnim
injenicama i podacima. Ove tehnike se sada primenjuju u okviru IBM
Centra za obuku u Stokholmu i imale su vaan uticaj na uspeh uvodnog
programa obuke zaposlenih koji traje sedamnaest nedelja. Iste tehnike
koriene su i na svetskim ampionatima pamenja tokom poslednjih
pet godina, a posebno ih je koristio trenutni svetski ampion i nosilac
rekorda, Dominik O'Brajan.
Sve vie raste svest da nauiti kako da se ui pre poetka bilo kakve
obuke, predstavlja razumnu poslovnu odluku. To je razlog zbog koga
brojne progresivne meunarodne organizacije danas mnemonike teh
nike smatraju obaveznim uvodom" svih svojih kurseva obuke. Jed
nostavna raunica ukazuje da, ukoliko se na obuku utroi 1.000.000
funti, a 80% tog treninga se zaboravi za dve nedelje, to znai da se tokom
istog perioda gubi i 800.000 funti!
22
Zaboravljanje nauenog
Zaboravljanje nauenog ima dramatine razmere.
Nakon jednog sata uenja, dolazi do kratkog rasta sposobnosti priseanja informacija dok mozak integrie nove podatke. Zatim sledi
dramatian pad, jer se nakon 24 sata, iz pamenja gubi 80% detalja.
Ova skala je priblino ista bez obzira na vreme posveeno uenju.
To znai da se trodnevni kurs manje-vie zaboravi nakon nedelju ili dve
dana po njegovom zavretku.
Ovo ima uznemiravajue posledice; ukoliko multinacionalna firma
godinje troi 50 miliona dolara na obuku zaposlenih, a iza toga ne
usledi odgovarajui program obnavljanja nauenog, za samo nekoliko
dana po zavretku obuke, praktino e biti izgubljeno 40 miliona dolara.
Razumevanjem jednostavnih ritmova pamenja, mogue je ne samo
zaustaviti opadanje pamenja, ve ljude nauiti kako da uveaju ko
liinu nauenog i zapamenog materijala.
Modane elije
Tokom poslednjih pet godina modana elija nala se u ii ljudskog
traganja za znanjem.
Ne samo da svako od nas ima oko 1.000.000.000.000 modanih
elija, ve se medu njima mogu stvoriti veze koje mogu formirati
zapanjujue veliki broj ema i permutacija. Ovaj broj, koji je izraunao
ruski neuro-anatom Pjotr K. Anokin, izraava se jedinicom iza koje
sledi milion kilometara nula otkucanih standardnom veliinom!
Nama svojstvena sposobnost povezivanja i ongliranja" milijar
dama bitova,* navela je one koji su ukljueni u istraivanja mozga da
shvate da e adekvatan trening naeg fenomenalnog biokompjutera
(koji je sposoban da u jednoj sekundi napravi proraun koji bi Krej**
kompjuteru, koji obavlja 400 miliona raunskih operacija u sekundi,
oduzelo 100 godina) u ogromnoj meri ubrzati i uveati nau sposobnost
da reavamo probleme, analiziramo, odreujemo prioritete, da stvara
mo i komuniciramo.
B(inary dig)it -jedinica informacije jednaka koliini informacije dobijene reali

zacijom jednog od dva jednako mogua dogaaja; deo bajta, jedinice jednake
memorijskoj vrednosti jednog alfabetskog znaka. (prim. ur.)
** Legendarna serija velikih super-kompjutera, nazvanih po svome konstruktoru
Sejmoru Kreju. (prim. ur.)
23
Mentalne sposobnosti i starenje

One umiru!" predstavlja uobiajen odgovor koje ljudi daju na pitanje:
V
Sta se deava sa vaim modanim elijama dok starite?" Ovo se esto

izgovara sa neobinim i iznenaujue velikim entuzijazmom.
Meutim, jedna od najlepih vesti iz modernih istraivanja mozga
dolazi od dr Marion Dajmond sa Kalifornijskog univerziteta. Ona je
nedavno potvrdila da ne postoje dokazi da, kod normalnog, aktivnog i
zdravog mozga, dolazi do gubitka modanih elija.
Nasuprot tome, istraivanja danas ukazuju da, ukoliko se mozak
koristi i obuava, dolazi do uveanja njegove kompleksnosti, tj. da
vremenom inteligencija raste.
Obuavanje ezdesetogodinjaka, sedamdesetogodinjaka, osamdesetogodinjaka i devedesetogodinjaka pokazalo je da se svaki oblik
mentalne aktivnosti moe statistiki znaajno i trajno poboljati.
Na poetku smo revolucije kakvu svet nikada ranije nije video:
kvantnog skoka u razvoju ljudske inteligencije.
Na linom planu, u obrazovanju i poslu, informacije koje dolaze iz
psiholokih, neurofiziolokih i obrazovnih laboratorija koriste se kako
bi se reili problemi za koje se do sada smatralo da su neizbean deo
procesa starenja.
Primenjujui znanje o odvojenim funkcijama mozga, reflektujui
na spoljanjem nivou nae unutranje procese u formi mapa uma,
koristei unutranje elemente i ritmove pamenja i primenjujui znanje
o modanim elijama i mogunostima neprestanog mentalnog po
boljanja tokom ivota, shvatamo da se inteligencijski rat" moe
dobiti.
Zaustavite svoju topericu

Vreme itanja:
minuta
Sada izraunajte svoju brzinu itanja u recima u minutu (r/m) tako to

ete broj reci u tekstu (u ovom sluaju 1770) podeliti sa vremenom (u
minutima) koje vam je bilo potrebno da proitate tekst.
24
Formula brzine itanja:

. ^ . , . broj reci u tekstu
reci u minutu (r / m) =
vreme
Kada zavrite raunanje, upiite svoj ,,r/m rezultat" ispod, kao i u
rezimeu na kraju ovog poglavlja, a upiite ga i u emu napretka i
grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige.
Reci u minutu:
TEST I - RAZUMEVANJE
Na svako pitanje odgovorite sa Tano" ili Pogreno" ili odaberite
jedan od ponuenih odgovora.
1. 80% vrhunskih britanskih kompanija investira znaajne sume nov
ca i vremena na obuku zaposlenih.
Tano/Pogreno
2. Nacionalni olimpijski komiteti posveuju i do:
a) 20%
b) 30%
c) 40%
d) 50%
vremena predvienog za treninge na razvoj pozitivnog mentalnog
stava, mentalne jaine i vizuelizaciju.
3. Prva osoba koju je neka vlada postavila za Ministra za inteligenciju je:
a) dr Marion Dajmond
b) dr Luis Alberto Maado
c) Dominik O'Brajan
d) Platon
4. Brojevi potpadaju uglavnom pod funkciju leve modane hemisfere.
Tano/Pogreno
5. Ajntajni, Njutni, Sezani i Mocarti ovog sveta bili su uspeni zato to
su primarno kombinoval i:
a) brojeve sa logikom
b) reci sa analizom
c) boju sa ritmom
d) analizu sa imaginacijom
25
Gde ste sada? Proverile svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja
6. Kod pravljenja mapa uma vi:

a) u centar stavljate sliku
b) u centar stavljate re
c) ne stavljate nita u centar
d) uvek u centar stavljate re i sliku
7. Koristei nove tehnike super brzog i opirnog itanja, trebalo bi da
budete sposobni da postignete novu normalnu brzinu itanja od preko:
a) 500 reci u minutu
b) 1000 reci u minutu
c) 10.000 reci u minutu
d) 100.000 reci u minutu
8. Dve kompanije koje su formirale jedinice intelektualnih koman
dosa" za uenje materijala bile su:
a) IBM" i Coca Cola"
b) Digital" i Nabisco"
c) Nabisco" i Microsoft"
d) IBM" i ICL"
9. Mnemonike tehnike po prvi put su osmislili:
a) Kinezi
b) Rimljani
c) Grci
d) Platon
10. Nakon sat vremena dolazi do:
a) kratkotrajnog rasta sposobnosti priseanja informacija
b) stabilizacije sposobnosti priseanja informacija
c) kratkotrajnog slabljenja sposobnosti priseanja informacija
d) vrtoglavog slabljenja sposobnosti priseanja informacija
11. Dvadeset etiri sata nakon uenja, esto se gubi sledei procenat detalja:
a) 60%
b) 70%
c) 80%
d) 90%
26
12. Broj modanih elija prosenog mozga iznosi:

a) milion
b) hiljadu miliona
c) milion miliona
d) hiljadu milijardi
13. Krej kompjuter konano se pribliava kapacitetu mozga u sveu
kupnoj sposobnosti raunanja.
Tano/Pogreno
14. Dr Marion Dajmond nedavno je potvrdila da:
a) ne postoje dokazi da starenjem dolazi do gubitka modanih elija
kod normalnog, aktivnog i zdravog mozga
b) ne postoje dokazi da starenjem dolazi do gubitka modanih elija
kod bilo ijeg mozga
c) ne postoje dokazi da starenjem dolazi do gubitka modanih elija
kod osoba koje su mlae od 40 godina
d) postoje dokazi o manjem gubitku modanih elija tokom starenja
kod normalnog, aktivnog i zdravog mozga.
15. Uz adekvatnu obuku, statistiki znaajna i trajna poboljanja inteli
gencije mogu se postii kod osoba sve do:
a) 60 godina starosti
b) 70 godina starosti
c) 80 godina starosti
d) 90 godina starosti
Proverite svoje odgovore na kraju knjige. Potom podelite svoj
rezultat sa 15, pa tako dobijen broj pomnoite sa 100 kako biste dobili
svoj procenat razumevanja.
Rezultat razumevanja: _____ od 15
posto
Sada unesite svoj rezultat na poetak rezimea ovog poglavalja, i u svoju
tabelu i grafikon napretka koji su dati na kraju knjige.
KAKO STE - PROLI?
Sada, kada ste zavrili svoj prvi test, imaete osnovu sa koje ete
neizbeno napredovati. Da biste otkrili gde se nalazite u odnosu na
itae irom sveta, konsultujte dole datu tabelu koja predstavlja razliite
27
brzine itanja i razumevanja u rasponu od spor" do najbri od hiljadu".

Tabela vam moe pomoi da preispitate svoje ciljeve dok budete
napredovali kroz knjigu.
1
2
3
4
5
ita
brzina
itanja
razumevanje
pamenje
spor
prosean
nadprosean
najbri od 100
najbri od 1000
10-100
200-240
preko 400
800-1000
preko 1000
30-50
50-70
70-80
preko 80
preko 80
Slika 1. Grafikon pokazuje prosenu brzinu itanja ljudi tokom ivota.

Drugi skup interesantnih statistikih podataka o brzini itanja tie
se nivoa obrazovanja (Vidi Sliku 1).
Razlog uveanja brzine napretkom u kolovanju ne lei toliko u
steenom znanju o nainu boljeg itanja, ve se tie jednostavnog
pritiska da se za to krae vreme proita mnogo vie materijala. Drugim
recima, motivacija predstavlja presudni faktor. Dalji dokazi za to lee
u injenici da se odrastao ovek, nakon zavretka formalnog kolovanja,
vraa na osnovnokolski nivo, primarno zbog toga stoje nivo motivacije
28
opao, a pritiska vie nema. Koliina itanja je, u proeku, svedena na

jednu knjigu godinje.
Za razliku od uesnika ove ankete, nakon to apsorbujete informa
cije iz ove knjige, vi neete pasti na prethodni, nii nivonasuprot tome,
nastaviete da poboljavate nivo koji ste ve postigli.
REZIME
Vaa sadanja brzina itanja je:

Va nivo razumevanja je sada:
Formula za preraunavanje broja reci proitanih u minutu je:
. A . . s broj reci u tekstu
vreme
Opseg brzine itanja iznosi od 1 do preko 1000 reci u minutu.
Prosena brzina itanja iznosi 200-220 reci u minutu.
Obrazovanija osoba obino ita mnogo bre samo zato to osea
vremenski pritisak i ima veu motivaciju, a ne zato to zna kako
da efikasnije ita.
Svi (ukljuujui i vas) mogu poboljati svoju brzinu itanja i
razumevanja.
Razumevanje
0%
20%
40%
.
60%
y
80%
100%
50% razumevanja (veina ljudi)
Slika 2. Krivulja razumevanja prilikom itanja koja pokazuje nivo ra

zumevanja opte populacije.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA
1. Obavezno upiite rezultat svoje brzine itanja i razumevanja u
tabelu napretka i grafikon napretka koji su dati na kraju knjige.
2. Proverite u dnevniku kada ste sebi zakazali sledeu vebu brzog
itanja.
3. Uveajte svoju motivaciju - to e poveati vau brzinu itanja.
4. Na brzinu prelistajte drugo poglavlje pre nego to ga proitate.
29
UVOD U S L E D E E POGLAVLJE
Poto ste zavrili sa uvodnim delom, prelistali sve stranice ove

knjige i uradili prvi test, sledi kratak pregled istorijata brzog itanja koji
e vas obavestiti i o najnovijim dostignuima na tom polju, kako biste
se pripremili za svoj prvi veliki skok napred.
30
II
Istorijat b r z o g itanja
Traganje za tajnama brzog itanja dovelo nas je do toga da
odgovor, na opte iznenaenje, ne naemo u oku, ve u mozgu.
UVOD
Ovo poglavlje opisuje nedavnu eksploziju informacija, istrauje
metode na osnovu kojih ste verovatno nauili da itate, predstavlja
vam fascinantnu priu o razvoju brzog itanja, upoznaje vas sa tre
nutnim svetskim rekorderima i njihovim neverovatnim brzinama i
tanja, i sagledava vau mogunost za dostizanje njihovog ranga.
EKSPLOZIJA INFORMACIJA
Poslednjih godina je broj asopisa i knjiga koji izlaze iz tampe u
svetu dostigao razmere koje je skoro nemogue savladati. Uz to, pro
nalazak kompjutera i telefaksa mnogim ljudima nametnuo je bukvalno
kilometre dodatnog materijala za itanje.
Pre nekoliko decenija, prosena osoba je sasvim solidno upravljala
rekom informacija. Ali te reke su se sada pretvorile u bujice koje prete
da nas preplave.
Pogledajmo nain na koji ste vi nauili da itate, istorijski razvoj
brzog itanja i potom va potencijal da lako dobijete na ubrzanju"!'
NA KOJI NAIN STE VI NAUILI DA ITATE?
Moete li se setiti metoda po kome ste uili da itate? Da li je to bio foniki
metod ili metod prepoznavanja ili je u pitanju kombinacija oba metoda?
Foniki metod
Foniki metod najpre upoznaje dete sa alfabetom od prvog do poslednjeg slova, a potom sa zvukom svakog od njih, pa 'b' postaje 'be',
31
Istorijat brzog itanja
II
' j ' postaje 'jot' i tako dalje . Dete potom ui slova i glasove u kontekstu
reci. Tako e se, na primer, re 'prst' u poetku itati kao: pe~er-es-te
dok uitelj ne uoblii re u njenu pravu formu. Kada dete naui tane
glasove (ispravno ih izgovara), usmerava se da ita tiho. Za ovu poslednju fazu esto je potrebno mnogo vremena, i mnoga deca, pa ak i
odrasli, nikada ne pravaziu fazu pomeranja usana dok itaju. Oni koji
prevaziu ovu fazu, mogu i dalje izgovarati" glasove u sebi. To znai
da su, dok itaju, svesni glasova svake reci. Ova pojava naziva se
subvokalizacija.
Metod prepozna van ja
Ovaj metod uenja dece da itaju takoe se oslanja na re ili verbalni
odgovor. Detetu se pokae slika (na primer, krave), ispod koje stoji jasno
ispisana re koja predstavlja naziv onoga stoje na slici, u ovom sluaju:
krava. Uitelj potom od dece trai da daju taan odgovor. Ukoliko
dobije netaan odgovor (na primer 'slon'!), uitelj navodi dete na
ispravan odgovor i potom prelazi na drugu re. Kada dete postigne
razuman nivo vetine, bie u slinoj poziciji kao i dete koje je uilo uz
pomo fonikog metoda: bie sposobno da ita, i dalje vokalizujui, i
bie mu reeno da treba da ita u sebi.
Staje prava pismenost?
Kada dete bude sposobno da prepoznaje reci i ita u sebi, pretpostavlja
se daje nauilo da ita i daje stoga pismeno. Od pete do sedme godine
i nadalje, dete dobija veoma malo uputstava o itanju jer se veruje da,
nakon stoje nauilo vetinu itanja, potrebno je samo daje primenjuje.
To je najvea greka, jer ono to je dete nauilo predstavlja samo
prvu fazu itanja. Ostaviti dete u ovoj fazi, u kojoj ono ostaje sve do
odraslog doba, umnogome lii na pretpostavku da kada beba jednom
naui da puzi, to znai daje u potpunosti savladala proces kretanja! A
jo uvek nije savladala hodanje, tranje, ples i srodne aktivnosti.
Isto vai i za itanje. Ostavljeni smo da puzimo po podu, i sada je
vreme da nauimo da hodamo, trimo i pleemo!
32
U naem jeziku ovo bi se, u nekoj meri, moglo odnositi na uenje latinice, s tim
da se i u tom sluaju svako slovo uglavnom izgovara jednim glasom, to umno
gome pojednostavljuje itanje, (prim. ur.)
//
RAZVOJ BRZOG ITANJA

Korene brzog itanja moemo nai na poetku XX veka kada je
eksplozija publikacija zatrpala itae sa vie materijala nego to su oni
bili sposobni da savladaju normalnom brzinom itanja. Najraniji kursevi su, meutim, bili bazirani na informacijama iz prilino neoeki
vanog izvora - Britanskog ratnog vazduhoplovstva.
Taktiari vazduhoplovnih snaga su, tokom Prvog svetskog rata
otkrili da, tokom letenja, odreeni broj pilota nije u stanju da razlikuje
avione vidljive u daljini. U situacijama ivota ili smrti ovo je pred
stavljalo ozbiljnu opasnost, i taktiari su resili da tome pronau lek.
Razvili su aparat pod nazivom tahistoskop, koji je omoguavao da se
na velikom ekranu, u razliitim vremenskim razmacima, u bljesku
projektuju razne slike. Na poetku su se u bljescima pojavljivale
prilino velike slike prijateljskih i neprijateljskih aviona u relativno
dugom vremenskom periodu, da bi postepeno taj period bio skraivan,
uz istovremeno smanjivanje veliine i promenu ugla prikazivanja slike.
Na njihovo veliko iznenaenje, otkrili su da obukom, prosena osoba
moe da razlikuje prikaze razliitih aviona, u veliini take, koji bijesnu
na ekranu u samo jednoj petini stotinke sekunde.
Razmiljajui da, ukoliko su oi u mogunosti da vide neto tako
neverovatno brzo, i brzina itanja se oigledno moe popraviti, odluili
su da ovu informaciju primene i na itanje. Koristei potpuno isti ureaj,
prvo su na ekranu bljeskali jednu re prilino velikog formata na pet
sekundi, postepeno smanjujui veliinu reci i skraujui duinu svakog
bljeska. Doli su do toga da istovremeno bljeskaju po etiri reci u jednoj
petini stotinke sekunde, i subjekti su i tada bili u mogunosti da ih
proitaju.
Kao posledica tih otkria, javili su se mnogi kursevi brzog itanja
koji su se bazirali upravo na ovoj vrsti tahistoskopskog treninga.
U proeku, brzina itanja osobe penje se sa 200 reci u minutu na 400
reci u minutu. Na prvi pogled, ovo zvui sjajno: brzina itanja se
udvostruuje!
Meutim, ukoliko pogledate matematiku, postaje jasno daje neto
drastino pogreno. Ukoliko je oko u stanju da prepozna slike (na
primer, aviona ili reci) u jednoj petini stotinki sekunde, onda bi oeki
vana brzina itanja u minutu trebalo da bude 60 sekundi * 500 reci u
33
Islorijat brzog itanja
II
sekundi = 30.000 reci (kraa knjiga) u minutu! Gde je nestalo preostalih

29.600 reci?!
Ne shvatajui ovu injenicu, predavai su hrabro nastavili dalje.
Njihov pristup je obino merio napredak studenata uz pomo grafikona
koji je imao skalu od 100 do 400 reci u minutu, a svaki stupanj
obuhvatao je po 10 reci u minutu (vidi sliku 3a na sledeoj stranici). Uz
redovnu vebu, najvei broj ljudi uspevao je da sa prosenih 200 reci u
minutu doe do proeka od 400 reci u minutu, to predstavlja upravo
razliku izmeu brzine itanja uenika u osnovnoj koli i studenta
postdiplomskih studija, kao stoje prikazano na strani 28.
Uspeni polaznici tahistoskopskog treninga bili su preteno nezado
voljni svojim rezultatima nakon zavrnog dela obuke koja je nosila
naziv postdiplomsko itanje". Veina njih je izvestila da je, ubrzo
nakon zavretka kursa, njihova brzina itanja spala na prethodni nivo.
Ovo ponovo podsea na pad brzine itanja kod odraslog oveka nakon
zavretka kolovanja (vidi stranu 28).
Tek nedavno je otkriveno daje normalan opseg brzine itanje od
otprilike 200 do 400 reci u minutu i da najvei broj ljudi naginje donjoj
granici opsega. Uveana sposobnost itanja koja je primeena tokom
trajanja tahistoskopskih kurseva u sutini nije imala mnogo veze sa
obukom, ve je vie bila vezana za motivaciju polaznika koja je bila
veoma visoka u periodu tih nekoliko nedelja, te su stoga bili u stanju da
postignu najvii nivo normalnog opsega brzine itanja. Drugo objan
jenje neuspeha ovog pristupa moe se nai u osnovnom pravilu opser
vacije: da bi vae oko moglo neto da vidi jasno, mora biti mirno
prilikom posmatranja.
Poslednjih nekoliko decenija
Iako se postepeno shvatalo da tahistoskop u sebi ne sadri princip
razumevanja prilikom brzog itanja, tehnika je postala korisna kao
jedan deo osnovnog treninga.
Do 1960-tih godina, istraivai - ukljuujui Amerikanku Evelin
Vud - su poeli da otkrivaju da, uz adekvatan trening, oi mogu da naue
da se pokreu bre, i da se razumevanje moe odrati i iznad barijere
od 400 reci u minutu, koja je za brze itae predstavljala istu barijeru
kao i pretravanje jedne milje u minutu za atletiare.
34
Prvi segment: Ustanovite svoju brvnu itanja
/storija! brzog itanja
/ /
Brzina itanja (r/m)
Individualni
napredak tahistoskopski
trening
Brzina itanja (r/m)

Individualni
napredak adekvatni
trening
Proseni
napredak tahistoskopski
trening
b
Slika 3
a Tahistoskopski grafikon
b Uporeivanje relativne efikasnosti tahistoskopskog treninga i pri
rodnih brzina itanja. (Vidi tekst sa prethodne strane.)
Poele su da niu razliite kole dinamikog itanja, i prosena
brzina itanja poelaje da se pribliava sledeoj velikoj barijeri - 1000
r/m.
Podstaknute priama o javnim linostima koje su savladale brzo
itanje, poput predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava, Dona F.
Kenedija, kole dinamikog itanja su cvetale i granale se u razliite
varijante. Meu njima se nalo i foto-itanje, koje se jednostavno
usredsreivalo na sposobnost oka da ' fotografie' vee tampane po
vrine od uobiajenih.
Prvi segment: Ustanovite svoju brvnu itanja
35
Istorijal brzog itanja
II
Ulazak u dvadeset prvi vek - itanje mozgom

Revolucionarno otkrie koje vam donosi ovo dopunjeno izdanje
knjige Brzo itanje tie se injenice da ne itamo primarno oima,
ve mozgom.
Ovo znaajno otkrie predstavlja osnovu za potpuno nov pristup

ovom polju.
U ovoj knjizi biete upoznati sa vebama koje e vam omoguiti da
razvijete i vetine oka i vetine mozga, ime ete biti sposobni da ih
kombinujete ujedan alat koji e od vas nainiti intelektualnog koman
dosa".
TRENUTNI SVETSKI REKORDERI
U ovoj fazi vam brzine itanja o kojima emo govoriti mogu izgledati
zapanjujue i potpuno nedostine. Ali nakon to zavrite ovu knjigu,
stremiete ovim rekordima!
Testovi brzog itanja primarno se baziraju na itanju romana. i
talac treba da proita ceo roman stoje bre mogue, a potom da odri
govor pred ljudima koji su roman ve detaljno proitali. Govor treba da
ukljuuje komentare o sledeim glavnim podrujima: likovi, ambijenti;
zaplet; filozofija; simbolizam; nivo jezika; literarni stil; metafore; teme;
istorijski kontekst. Trenutnih prvih deset najbrih itaa u svetu su:
1. Sin Adam
2. Kjetil Ganarson
3. VandaNort
4. Kris van Ejken
5. MitimnaKork
6. LukvanHof
7. Majki J.Gelb
8. SinamonAdam
9. Dejms Longvort
10. Frank van der Pol
SAD
Norveka
V.Britanija
Holandija
Holandija
Holandija
SAD
SAD
V.Britanija
Holandija
3850 r/m
3050 r/m
3000 r/m
2520 r/m
2100 r/m
1906 r/m
1805 r/m
1782 r/m
1750 r/m
1560 r/m
Ukoliko ste zainteresovani da se pridruite ovoj eliti brzih itaa,

proitajte knjigu do kraja, uradite sve vebe date u njoj, ulanite se u
internacionalni Brain Club", poaljite nam podatke o svojoj najveoj
brzini do sada i obavezno se prijavite na godinji Svetski ampionat u
brzom itanju.
36
Prvi segment: t/stanovite svoju brzinu itanja
//
I storija! brzog itanja
VA POTENCIJAL ZA BRZO ITANJE

Va potencijal da, u najmanju ruku, udvostruite trenutnu brzinu
itanja i vremenom stignete do brzine od 1000 r/m, jednak je potencijalu
prvih deset ljudi sa trenutne top liste.
Svako od njih bio je ita koji je, poput vas i mene, bio nezadovoljan
sopstvenom normalnom brzinom itanja i odluio je da uloi vreme i
napor u razvoj ove najmonije ljudske vetine. Ova knjiga prua vam
izvanrednu ansu da sledite njihov primer!
REZIME
1. Dve osnovne tehnike uenja dece da itaju su foniki metod i metod
prepoznavanja.
2. Ti metodi dovode nas samo do prve faze itanja.
3. Brzo itanje nastalo je razvojem vebi brze percepcije od strane
Britanskog ratnog vazduhoplovstva. Tahistoskopski metod omo
guio je ljudima da udvostrue svoju brzinu itanja, ali je esto
nakon nekoliko nedelja dolazilo do pada na prethodnu brzinu.
4. kole dinamikog itanja probile su barijeru od 400 reci u minutu.
5. Sada znamo da itanje, u stvari, obavlja na mozak.
6. Prvih deset najbrih itaa u svetu itaju brzinom od 1500 do 3850
r/m.
7. Va potencijal za napredovanje jednak je njihovom!
1. Brzo, za manje od pet minuta, pregledajte sve to ste do sada
proitali u ovoj knjizi.
2. Proverite svoje ciljeve brzine itanja, i u skladu sa onim to ste
proitali u ovom poglavlju promenite ih ukoliko elite.
3. Proverite za koji datum ste u rokovniku zakazali sledeu vebu
brzog itanja.
4. Provedite jedan minut u kratkom pregledu sledeeg poglavlja.
Pr\'i segment: Ustanovite svoju brzinu itanja
37
II
UVOD U SLEDECE POGLAVLJE

Poto ste odredili sopstvene ciljeve i upoznali se sa istorijatom brzog
itanja, spremni ste da preete na definisanje oblasti u kojoj ete postati
ekspert.
38
III
itanje nova definicija
Definicija predstavlja saputnika jasnosti; jasnost predstavlja vo
dia ka naim ciljevima.
UVOD
Upitajte sebe staje to itanje i napiite svoju definiciju u prostoru
ispod:
Sada je uporedite sa uobiajenim definicijama, kao to su: itanje

je razumevanje onoga to je autor hteo da kae", itanje je prijem
pisane reci" ili itanje je asimilacija tampane informacije".
Svaka od ovih standardnih definicija pokriva samo deo procesa.
Tana definicija mora ukljuivati potpun opseg vetina itanja.
Tree poglavlje definie itanje na nov nain koji vam omoguava
da razvijete svoje vetine itanja.
ITANJE - NOVA DEFINICIJA
itanje je, u sutini, sedmodelni proces koji se sastoji iz sledeih
koraka:
1. Prepoznavanje
Vae znanje alfabetskih simbola. Ovaj korak se odigrava trenutak pre
poetka fizikog itanja.
39
itanje - nova definicija
III
2. Asimilacija
Fiziki proces pomou koga se svetlost odbija od reci; potom je prihvata
oko; a zatim se, preko optikog nerva, prenosi do mozga.
3. Intro-integracija
Ekvivalent osnovnom razumevanju, tie se povezivanja svih delova
proitanih informacija i njihovih odreenih delova.
4. Ekstra integracija
Proces u okviru kog sve svoje prethodno znanje uklapate u ono to
itate, pravite odreene veze, analizirate, kriti kujete, procenjujete, odabirate i odbacujete.
5. Zadravanje
Osnovno skladitenje informacija. Najvei broj itaa doiveo je da,
ulazei na ispit, ne moe prizvati ranije uskladitene" informacije, da
bi ih se setio nakon to iz prostorije izae! Skladitenje, stoga, nije
dovoljno, i njega mora pratiti priseanje.
6. Priseanje
Sposobnost izvlaenja" potrebnih informacija iz skladita", u vreme
kada su one potrebne.
7. Komunikacija
Upotreba informacija do koje dolazi odmah ili u jednom trenutku u
budunosti. Pod komunikacijom se podrazumeva i pisana i govorna,
kao i reprezentativna, ukljuujui umetnost, ples i druge forme krea
tivnog izraavanja.
Ona takoe ukljuuje vitalno vanu i esto zanemarenu ljudsku funk
ciju: razmiljanje! Razmiljanje predstavlja neprestanu ekstra-integraciju.
U svetlu ove definicije, moe se videti da se sa uobiajenim pro
blemima itanja i uenja (v. okvir na sledeoj strani) prvi put datim u
knjizi Koristite obe hemisfere mozga" i mnogim drugim optim pro
blemima uenja navedenim u ovoj knjizi (u XI poglavlju), moe izai
na kraj ukoliko je osoba koja ita nauila da prepoznaje tampu i da
asimilira, razume, shvati, zadri, priseti se i komunicira proitano.
40
///
vid
umor
priseanje
brzina
lenjost
nestrpljivost
razumevanje
vreme
dosada
renik
zainteresovanost
subvokalizacija
koliina
tipografija
okruenje
analiza
kriticizam
beleenje
motivacija
selekcija
zadravanje
zahvalnost
odbacivanje
starost
organizacija
koncentracija
strah
skretanje unazad
vraanje unazad
literarni stil
REZIME
*
1. itanje je proces koji se sastoji od vie nivoa.

2. Ako elite da postanete efikasni u brzom itanju, morate razviti sve
te nivoe.
1. Rangirajte svaki od ovih sedam koraka na osnovu onoga to vi
smatrate daje najvanije da razvijete kod sebe.
2. Sa spiska problema u itanju, identifikujte one koje i sami imate i
koje ete eliminisati.
3. Pregledajte kompletan naredni segment za manje od pet minuta.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE
Stekli ste osnovna znanja. Sada je pred vama Drugi segment: Vae
udesne oi, u kojem ete istraiti i vebati najudesnije kamere" u
znanom univerzumu.
41
Drugi segment:
Vae udesne oci
IV
Uspostavljanje k o n t r o l e n a d
p o k r e t i m a oka u n a p r e e n j e b r z i n e
i razumevanja
Vae oko je najudesniji optiki instrument poznat oveku, s kojim
se ne mogu uporediti ak ni najnapredniji teleskopi i mikroskopi.
Priroda ovog udesnog instrumenta moe se razumeti i, potom,
kontrolisati i koristiti za sopstvenu dobrobit.
UVOD
U ovom poglavlju otkrivamo neke neverovatne injenice o oima,
istraujemo nain na koji se nae oi stvarno pokreu dok itate, i
uvodimo vas u pet novih naina trenutnog poveanja brzine itanja
i razumevanja.
UDESNE INJENICE O NAIM OIMA
Vae oi predstavljaju jedno od uda univerzuma! Uzmite u obzir
sledee udesene injenice:
Svako vae oko sadri oko 130 miliona svetlosnih prijemnika.
Svaki svetlosni prijemnik moe da primi najmanje pet fotona
(estica svetlosne energije) u sekundi.
Vae oi razlikuju vie od deset miliona razliitih boja.
Harmonino saraujui, vai neverovatni svetlosni prijemnici
mogu, za manje od sekunde, dekodirati scenu koja sadri milijarde delia informacija, i to sa izvanrednom fotografskom
tonou.
42
IV
Uspostavljanje kontrole nad pokretima oka - unapreenje brzine i razumevanja
CERN laboratorija iz vajcarske procenila je da bi izgradnja

maine, koja bi mogla dostii neverovatnu sofisticiranost oka,
kotala 68 miliona dolara.
Ista laboratorija takoe istie da bi ovo o k o " bilo relativno
statino i da bi bilo veliko skoro kao jedna kua.
Varijacije u veliini enice
Ve izvesno vreme se zna da enice prilagoavaju svoju veliinu u

skladu sa intenzitetom svetlosti i blizinom predmeta. Sto je svetlost
veeg intenziteta, a predmet blii, to su enice manje.
Zapadni naunici su nedavno otkrili da veliina enice takoe varira
u odnosu na emocije i da e se, ukoliko se naete pred prizorom koji
vas naroito zanima (poput privlane osobe suprotnog pola), veliina
vaih enica automatski poveati. Takve promene su male, ali se pa
ljivim posmatranjem mogu primetiti. Kineski trgovci adom odavno su
svesni ove injenice. Dok predstavljaju robu muterijama, trgovci na
roitu panju posveuju njihovim oima, vrebajui uveanje njihovih
zenica. Kada primete to uveanje, znaju da se kupac upecao" i shodno
tome odreuju cenu.
Ukoliko ste zainteresovani za neto, vae enice e se rairiti prima
jui veu koliinu svetlosti. Drugim recima, to ste vie zainteresovani,
to va mozak vie razmie zavese iza vaih oiju, doputajui sebi (i
vama!) da, bez suvinog napora, primite vie podataka u sekundi.
Oi na temenu
Fenomenalno kompleksni prizori koje dekodiraju svetlosni prijemnici
vaih zenica potom se alju preko optikog nerva (vidi prikaz II) i
prenose u deo vaeg mozga koji je zaduen za vid - ocipitalno podruje.
Ocipitalno podruje, paradoksalno, nije smeteno odmah iza oiju, ve
na zadnjem delu glave. Nije ni udo to za osobu koja veoma dobro
primeuje stvari oko sebe kaemo da ima oi na temenu!
Ovo ocipitalno podruje mozga, u stvari, obavlja itanje tako to
usmerava oi da prelaze preko stranice u potrazi za informacijom za
koju je zainteresovan va mozak. Ovo znanje stvara osnovu za revolu
cionarni pristup brzom itanju koji e biti objanjen u narednih nekoliko
poglavlja.
Drugi segment: Vakc udesne oi
43
Uspostavljanje kontrole nad pokretima oka unapreenje brzine i razumevanja IV
Znajui ove udesne nove injenice o oima, postaje jasno da

tradicionalne navike i brzine itanja jesu proizvod pogrene obuke i
korienja; i da, ukoliko ispravno shvatimo svoje oi i uvebamo ih,
njihove funkcije e se znaajno poboljati.
KAKO VAE OI STVARNO ITAJU?
Odgovor glasi: oi prave male i prilino redovne skokove. Ti skokovi
utiu na to da oko pree sa jedne fiksacione take na drugu, a ta taka
obino obuhvata vie od jedne reci. Moemo, dakle, rei da oko uopte
ne klizi po stranici. Umesto toga, ono se kree u malim skokovima s
leva na desno, pauzirajui na trenutke kako bi primilo re ili dve pre
nego to nastavi dalje i ponovi ceo proces, (vidi sliku 4a, strana 45).
Dok se oko kree i pravi pauze na ovaj nain, informacije se
apsorbujustf/MO tokom pauza. Te pauze oduzimaju najvei deo vremena.
I, dok svaka pauza moe trajati izmeu etvrtine sekunde i sekunde i
po, mogue je odmah poboljati brzinu itanja provodei manje vre
mena na svakoj pauzi.
Slika 4b prikazuje pokrete oka veoma loeg itaa. Ovaj ita pravi
dvostruko vie pauza ili fiksacija, kako se one obino nazivaju, nego
stoje to neophodno za dobro razumevanje teksta. Viak pauza nastaje
zato to spor ita esto preiitava" reci, ponekad se vraajui i po tri
mesta unazad kako bi bio siguran da je ispravno razumeo tekst. Ove
navike skretanja unazad" (nesvesno vraanje unazad na reci koje su
ve proitane ) i vraanja nazad" (svesno vraanje unazad na reci koje
ita smatra proputenim ili pogreno shvaenim) kao posledicu imaju
preveliki broj fiksacija kod loeg itaa.
Istraivanje je pokazalo da su itai, u 80% sluajeva kada im nije
bilo dozvoljeno da skreu" ili se vraaju" unazad, otkrili daje
njihovo oko primilo informaciju i daje oni apsorbuju tokom itanja
narednih nekoliko fraza. Osoba koja brzo ita veoma retko se preputa
ovim nepotrebnim ponavljanjima koja drastino smanjuju brzinu kod
sporih itaa. Ukoliko svako skretanje ili vraanje unazad oduzima
priblino sekundu, a ita im pribegava samo dvaput u svakom redu,
onda on na prosenoj stranici od 40 redova gubi jedan minut i dvadeset
sekundi. Na normalnoj knjizi od 300 stranica on gubi jedan minut i 20
sekundi x 300 stranica = 400 minuta = 6 sati i 40 minuta (a to ne utie
na razumevanje)!
44
IV
Slika 4a Dijagram osnovnih pokreta oka prilikom itanja.
Slika 4b dijagram pokreta oka kod loeg itaa.
Slika 4c Dijagram pokreta oka kod dobrog itaa.

OSOBA KOJA BRZO ITA
Slika 4c prikazuje da ita koji brzo ita, osim to niti skree" niti
se vraa" unazad, takoe pravi i vee skokove, odnosno ne prima
samo jednu re po fiksaciji, ve tri, etiri ili pet.
45
Ukoliko, za trenutak, pretpostavimo da svaka fiksacija traje jednako

vreme i odredimo da proek tog vremena iznosi pola sekunde po
fiksaciji, dobijamo interesantan rezultat. U normalnom redu koji u sebi
ima 12 reci, lo ita e, fiksirajui jednu po jednu re i skreui" i
vraajui" se unazad dva puta, potroiti Vi + Vi + Vi + Vi + Vi + Vi + Vi
+ Vi + Vi + Vi + Vi + Vi + Vi + Vi = 7 sekundi; osoba koja brzo ita,
fiksirajui tri do etiri reci odjednom i ne skreui niti se vraajui
unazad, potroi e Vi + Vi + Vi + Vi = 2 sekunde.
Osoba koja brzo ita uspela je da, samo manj im promenama u okviru
mehanizma oka, nadmai osobu koja sporo ita za itavih 350%!
Razumevanje
Ali ekajte malo", kaete vi. Oduvek su mi govorili da, radi dobrog
razumevanja, moram itati 'polako i paljivo'. Svakako da u uvean
jem svoje brzine umanjiti svoje razumevanje?"
Ova pretpostavka zvui logino, ali jedno malo istraivanje moe
vam pokazati daje ona potpuno netana. Istraivanje sve vie potvruje
da to bre itate, to bolje razumete proitano.
Da biste to i sami proverili, proitajte sledeu reenicu tano onako
kako je ona i prikazana, primajui je polako i paljivo" u cilju maksi
malnog razumevanja:
Otkri veno je da je brzo ita
evanje od spor og ita nja.
nje
bo
Ije za
razum
Teko vam je? Naravno! Va mozak nije napravljen da ita tako

tragino sporim ritmom. Sporo i paljivo itanje ohrabruje mozak da
ita sve sporije, sa sve manjim razumevanjem i sve veom agonijom.
Sada pogledajte sledeu reenicu, ovaj put itajui reci po grupama:
Otkriveno je
da ljudski mozak
uz pomo oiju
m n o g o lake
prima informacije
kada su informacije
prigodno grupisane
u skupove sa znaenjem.
Va mozak mnogo lagodnije radi pri brzinama od 400 r/m i vie

(interesantno je primetiti da brzina koju najvei broj ljudi, prilikom
procene sopstvene brzine itanja, postie uz podvlaenje redova prstom
pri itanju iznosi upravo 400 r/m ili vie).
46
IV
Poveanje brzine tako automatski vodi ka uveanju razumevanja.

Razlog za to lei u injenici da su informacije organizovane u skupove
sa znaenjem koje va mozak odmah prihvata.
Ova uveana sposobnost razumevanja zauzvrat poboljava pam
enje, jer se i memorija zasniva na sposobnosti vaeg mozga da infor
macije organizuje u skupove sa znaenjem.
Va prvi zadatak e, stoga, biti rad na eliminaciji loih navika
skretanja i vraanja unazad, i fiksacije isuvie malog broja reci odjed
nom.
Kao dodatak oslobaanju od ovih loih navika, postoji i etvrti
vaan nain uveanja vae brzine. Ukoliko je normalno trajanje jedne
vae fiksacije jedan sekund, a vi moete smanjiti trajanje fiksacije na
pola sekunde po fiksaciji (to bi trebalo da bude lako, ako imate na umu
da vae oko moe primiti informaciju za. jednu petinu stotinke sekunde),
onda ete udvostruiti brzinu itanja.
PRVA VEBA PERCEPCIJE
Veba koja sledi osmiljena je kako bi vam pomogla da postignete
krae trajanje fiksacija i primite vie informacija prilikom svake od njih.
To bi trebalo da povea vae samopouzdanje i motivaciju neophodne
za eliminaciju skretanja i vraanja unazad. Takoe e vas ohrabriti da,
pri jednom pogledu, unesete vie informacija.
Veba je osmiljena tako da odgovara i levorukim i desnorukim
osobama. Koristite neki papir kako biste pokrili brojeve. Svaki broj
otkrijte stoje krae mogue, ne doputajui sebi da ga vidite na due
od delia sekunde. im ga otkrijete, odmah ga ponovo pokrijte.
Potom na prostoru pored broja napiite koji broj mislite da ste videli
i proverite da li ste bili u pravu ili ne. Preite na sledei broj i radite
kolonu po kolonu, ponavljajui ovaj proces sve dok ne zavrite stranicu.
Otkriete da veba u nastavku postaje sve izazovnija, jer se broj cifara
u brojevima postepeno uveava. Ukoliko uspete da doete do kraja
estocifrenih brojeva sa samo nekoliko greaka, to znai da ste vebu
uradili veoma dobro.
Otkriete da ete, vebom, biti u stanju da tano prepoznate estocifren broj samo nakon jednog bljeska, i to e vam uveati samo
pouzdanje da, prilikom itanja, odjednom primate po dve ili vie reci.
47
IV
Brojevi koji slede imaju sasvim dovoljno primera u svojoj grupi kako
bi oku i mozgu dozvolili da se naviknu na jedan nivo pre nego to
preete na sledei.
48
26
53
74
82
91
22
35
66
25
46
13
72
20
50
23
40
96
77
45
21
83
99
58
18
277
833
013
736
226
129
903
271
736
79
63
73
53
29
24
31
02
85
43
67
76
06
28
88
84
15
60
49
78
87
03
864
825
953
425
736
490
363
646
726
IV
Uspostavljanje kontrole
813
413
908
862
832
864
865
837
747
109
251
982
825
211
267
837
108
411
716
975
779
744
764
216
077
865
877
755
866
199
8638
7875
1178
2277
7426
oka unapreenje brzine i razumevanja
411
361
058
864
956
525
737
635
737
107
747
837
215
847
880
626
103
217
870
544
656
458
168
562
641
655
668
302
110
617
7475
7356
1088
2436
8656
Uspostavljanje kontrole nad pokretima oka - unapreenje brzine i razumevanja IV
7655
7777
5433
7657
9880
8612
9871
8766
3777
7544
1074
7654
8764
5325
6423
0653
8644
6118
7703
5423
8762
8277
7272
0177
8767
7654
6511
1075
9841
3753
8297
9275
5702
3089
2850
50
6423
6555
6545
5433
8702
0188
0677
3343
2244
7702
7653
7623
5433
6543
7056
8765
7655
1154
8674
7534
5734
7374
8862
1761
2345
5433
6531
7120
1106
2754
1173
4828
8567
9861
8422
IV
Uspostavljanje
kontrole
76542
75252
19866
44904
37621
95412
95339
15155
85369
36438
47721
76201
51915
68224
01678
82102
44627
50664
27392
99266
56439
14733
38657
63644
30080
17533
16843
93867
84611
12548
62938
47250
52952
07650
29332
Drugi segment:
Vae udesne oi
etiMO oka unapreenje brzine i razumevanja
46533
64322
98011
66255
64533
27549
86422
08436
18643
74323
52741
79285
29477
13655
29371
35727
64652
45610
82547
21420
47539
49763
95079
91637
26091
14161
08222
49653
42983
60258
46104
51252
83704
15733
62969
Uspostavljanje kontrole nad pokretima oka unapreenje brzine i razuntevanja
345783
201896
456782
569832
387513
984764
298436
090769
954137
759484
656892
332558
476831
219575
857393
386280
619474
219575
487615
764973
114874
576330
657894
349715
496511
392588
567682
284191
767936
432615
816155
764130
084503
278402
801019
52
IV
987104
916846
376520
238755
452876
045018
112785
234743
564220
887632
876926
031410
517195
376490
438753
875316
219564
376982
085377
387520
978564
103866
984372
769103
041673
643192
638726
116794
436795
998665
654732
284938
563982
876944
932548
IV
Uspostavljanje kontrole nad pokretima oka unapreenje brzine i razumevanja
342988
865014
987655
765839
965411
356794
763297
090808
578392
578343
013677
284680
998577
334877
876653
189568
987564
958747
836753
001579
378696
276460
287655
765844
478902
543790
037686
258765
423699
175894
538722
443245
121377
987532
467832
538763
105790
857644
664893
356543
467558
465379
556794
567833
189696
354673
801568
968477
Sada preite na drugi test - Umetnost. Primenite sve to ste nauili

u ovom poglavlju, eliminiite skretanje i vraanje unazad, neka vam
fiksacije traju krae i fiksirajte vee grupe reci odjednom. Ukljuite
topericu im ponete itanje i zaustavite je istog trenutka kada pre
stanete sa itanjem.
Pra vilo plus jedan "
Pravilo plus jedan" jednostavno glasi: kad god svesno pokuate da
itate bre, neka vam cilj bude da itate najmanje jednu re u minutu
bre nego to je iznosila vaa prethodna brzina. Na taj nain neete
nepotrebno optereivati sebe, a esto ete otkriti da vam se brzina
53
uveala za deset ili vie reci u minutu, ime ete postii svoj cilj, to
vodi uveanju samopouzdanja i sve brem i efikasnijem itanju.
Tokom testa koj i sledi i svakog narednog testa, usvoj ite pravilo plus
deset", to jest neka vam cilj bude da svoju brzinu uveate za deset reci
u minutu.
DRUGI TEST- Umetnost - od primitivne do hrianske
Uvod
Umetnost je jedan od najdubljih izraza ljudskog mozga. Od poetka
istorije, um koji vodi ruku i etkicu, bio je uposlen u jednoj od
najsuptilnijih i najkomplikovanijih formi analize i izraavanja koji se
mogu zamisliti. Sledei segmenti govore o onome to smatram jednim
od najuzbudljivijih perioda istorije umetnosti.
Primitivna umetnost
Sva umetnost vodi poreklo iz praistorijskog vremena, ali predstave
ivotinja useene na slonovai i kostima, ili nacrtane i naslikane na
zidovima i svodovima peina u severnoj Spaniji i junoj Francuskoj,
jo uvek izazivaju uenje zbog svoje izuzetne moi i utiska modernosti". Mnoga remek-dela proizvedena su izmeu petog i prvog milenijuma pre nove ere. Ono to primeujemo na njihovim fotografijama ili
kopijama je: nain na koji su umetnici odabirali i naglaavali osnovne
karakteristike ivotinja-mamuta i bizona, jelena, divljih svinja i divljih
konja; primetno poznavanje anatomije; i vetinu kojom su preneli
telesne proporcije i snane pokrete ivotinja koristei tek malo crne i
crvene ilovae.
Postoje slike i crtei ljudi koji su mnogo kasnije iveli slinim
ivotom, a koji se mogu uporediti sa ovima. Tako su afriki Bumani u
stenovitim skrovitima ostavili crtee ivotinja koji su jednako lepi kao
i crtei prvih evropskih umetnika, a slini su im i po stilu, iako su neki
od njih raeni tek u devetnaestom veku. U novoj fazi civilizacije, lov
je postao manje vaan, a drutveni ivot poprima odreeniju formu.
Dolazi do usavravanja alata od kamena i bronze, razvija se grnarstvo
i tkanje i, uz razvoj poljoprivrede, pojavljuju se razliiti rituali i cere
monije koji sadre te elemente. Tipino primitivno drutvo, kakvo jo
ponegde postoji (npr. u Polineziji), u najveoj meri se bave umetnou
u vezi sa osnovnom religijom. Rezbarija i skulptura po vanosti preva54
IV
zilaze slikanje: smatra se da trodimenzionalni idol mnogo impresivnije

predstavlja sile za koje se smatra da utiu na primitivni ivot. Slikanje
i crtanje postaju nizovi znakova i simbola.
Drevni mediteranski svet
Slikanje i crtanje u drevnom mediteranskom svetu ima tri aspekta.
Postoji slikanje na zidu sa jasnim konturama i ujednaenim bojama, to
predstavlja tehniku nalik na tehniku nekih modernih postera. Drevni
Egipani koristili su je u eksterijerima svojih hramova: otro definisani
reljefi sa jakim konturama i svetlim bojama. Veina sauvanih egipat
skih slika pronaena je na zidovima grobnica, ukljuujui scene iz
ivota preminulih. Odreena umetnika pravila se redovno koriste. Na
primer, muke figure obojene su crvenom ilovaom, a enske utom;
glava i noge su uvek u profilu, bez obzira na koju stranu je okrenuto
telo. Veliki kvalitet predstavlja ivopisna opservacija umetnika pri
likom slikanja scena banketa i plesa ili pecanja i plovidbe Nilom. Slike
na zidu Minoja sa Krita otkrivene u palati Knosos, po svojoj jasnoi,
ujednaenim bojama i jakim crtama, mogu se povezati sa egipatskim,
iako su po karakteru potpuno drugaije.
Oslikana grnarija drevne Grke prua, u neku ruku, drugi primer
ovih umetnikih tradicija. Muka figura je mrana, a enska svetla; a
crte koje uobliavaju telo su veoma vane. Grki slikari vaza (koji su
esto potpisivali svoje olje i vaze) mogu se prouavati kao briljantni
tehniki crtai sa izvrsnim smislom za linije i siluete.
U klasinom periodu, meutim, umetnost slikanja vaza prestala je
da zauzima znaajno mesto i tu nailazimo na prve tragove slika u
modernom smislu reci, iako se naa ideja o njima, naalost, ne bazira
na autentinim radovima lagendarnih majstora, Zeuksa i Apelesa, ve
na kopijama grkih slika otkrivenim u iskopinama rimskih gradova,
Pompeji i Herkulanumu.
Jasno je, meutim, da su grki slikari umetnosti davali prostor i
karakter o kojima Egipani i Kriani nisu ni sanjali. Njihov rad vie nije
bio ujednaen, ve je bio razliite svetlosti i osenen. Grci su osmislili
dramatine kompozicije; bili su zainteresovani za problem davanja
individualnog karaktera i izraza svojim likovima u vidu izraza lica i
gestikulacije. Grko-rimski radovi koji su ukraavali vile bogatih Rim
ljana u prvom veku nae ere daju nam primere pejzaa (dotada nepoznaDrugi segment: Vae udesne oi
55
tih) i prouavanja mirnog ivota. To su bili prethodnici kasnijeg razvoja

slikarstva u Italiji.
Vizantijska umetnost
Raspad Rimskog carstva, uspostavljanje novog Rima u bivem Vizantu
(Konstantinopolj) i pojava hrianstva kao univerzalne vere Zapada,
dali su slikanju novi karakter, duh i cilj. Hrianska religija postala je
tema umetnika. Sirio se formalni stil, sada poznat kao Vizantijski, koji
je sluio izraavanju ozbiljnosti i rituala. Konstantinopolj je imao
mnogo veza sa Istokom, iji se uticaji vide u upotrebi obilja boja i
geometrijskih ema.
Najvei trijumfi vizantijske slikarske umetnosti dostignuti su u
mozaicima koji su se koristili kao dekoracija zidova ili unutranjih
delova kupola vizantijskih crkava. Druge forme bile su, pre svega,
ikone, slike Hrista i Bogorodice, predstavljenih zajedno, stoje samo po
sebi ukazivalo na nepromenjivu prirodu vere; i, na drugom mestu,
iluminacija jevanelja i liturgija na slikama i zlatnim listiima. Stil je
isti kao i kod ikona.
Vizantija je ostala nedirnuta, napredna i ista punih 1100 godina
nakon svog osnivanja u etvrtom veku nae ere, tako da mnoga dela
koja su po mnogo emu slina, mogu imati veoma razliite datume
nastanka. Sfera vizantijske umetnosti poklapa se sa sferom uticaja
Vizantijskog carstva: istonih obala mediterana, Grke i grkih ostrva.
Donekle je prenesena i na zapad, usled putovanja vizantijskih misonara
i zanatlija. Stil uvenog irskog rukopisa iz osmog veka, Knjige Kela
ima veze sa rukopisima istonog Mediterana. Italijanski gradovi Fi
renca, Sijena i Piza imale su vizantijsku tradiciju, iji je kraj oznaen
to*
sVikama Cimabua u Firenci i Duija u S'ijen'i u trinaestom veku. \3

istonoj Evropi, na mestu dananje Hrvatske nalazile su se pielepe
vizantijske slike na zidu od dvanaestog do etrnaestog veka. Grki
slikari su uveli ikone u Rusiju i Ruski umetnik Andrej Rubljov (13601430) razvio je taj stil do velianstvenog nivoa. Do esnaestog veka,
Krit je ostao centar i na slikama El Greka (1545-1614) jo uvek ima
tragova vizantijske tradicije.
56
IV
Ranohrianska umetnost na Zapadu

I na Istoku i na Zapadu, ranohrianska umetnost obino je izbegavala
realistine prikaze ljudskih likova koji su bili tema klasine umetnosti. Ta
umetnost, ipak, nije bila gruba i nesavrena, ve u veoj meri duhovna i
apstraktna, u smislu odvojenosti od obinog sveta; i, sa ove take gledita,
danas se vrednuje s mnogo vie blagonaklonosti nego ranije.
Ranohrianska umetnost na Zapadu ima kompleksnu istoriju. Nas
tala je pratei grko-rimsku tradiciju, kao, na primer, na slikama na
enim u rimskim katakombama. Potom je modifikovana lokalnim
karakterom razliitih oblasti na kojima se Rimsko carstvo prostiralo.
Na nju je uticala religijska i trgovaka povezanost sa Istonim carstvom.
Dugo vremena je monaka umetnost iluminacije rukopisa predstavljala
glavni oblik slikarske umetnosti, kako u Keltskoj i Anglosaksonskoj
Britaniji tako i u carstvu Karla Velikog.
Dve stvari su postepeno postajale jasne: hrianstvo je bila jedina
ujediniteljska i obrazovna sila Evrope; a slike su predstavljale osnovno
sredstvo efikasnog i univerzalnog prenosa poruke ljudima koji su
govorili razliitim jezicima ili nisu znali da itaju i piu. Sa poetkom
perioda izgradnji crkava, koji je poeo u jedanaestom veku, dolo je do
razvoja internacionalnog zapadnjakog stila poznatog kao romanika.
Njegov najvei proizvod bile su slike na zidovima crkava. Radei na
velikim povrinama, slikari su razvili grandiozan i jednostavan stil.
Moderna i druga umetnost
Francuski umetnik Sezan, poznat kao otac moderne umetnosti, odveo
je umetnost korak dalje. Njega je primarno interesovalo ne ta vidi, ve
kako vidi. Stoga je poeo da istrauje nain na koji se svetio odbija od
predmeta i dolazi do ljudskog oka i mozga. On bi posmatrao predmete
i na svojim platnima slikao samo male povrine svetla i boje koje je
video, postepeno gradei sliku - umnogome nalik na slagalicu - sve
dok se ne bi pojavio pravi prizor.
Iz Sezanovih dela razvila se kompletna kola kubizma, u kojoj
umetnici nisu slikali samo povrine svetla, ve i ono ega su se seali
da su videli iz razliitih perspektiva. Tako je ljudski lik, u oku umetnika,
mogao postati kompozicija viena iz svih uglova. Na taj nain su
njihove slike postale prizori iz uma", a ne jednostavni prizori iz
stvarnosti.
57
Umetnici poput Vasilija Kandinskog i Lorejn Gil jo su dublje

istraivali ono to vidimo i nain na koji vidimo, ispitujui odnos
izmeu boje i boje; linije i linije; i linije i boje.
U dvadeset prvom veku verovatno je da emo biti svedoci razvoja
novih teorija umetnosti koje e je u veoj meri povezati sa matema
tikom, fizikom i svim drugim naukama.
Zaustavite svoju stopericu

Vreme:
minuta

ete jednostavno broj rei u ovom tekstu (u ovom sluaju 1357) podeliti
sa vremenom (u minutima) koje vam je bilo potrebno da ga proitate.
Formula brzog itanja:
. , _ , , * broj rei u tekstu
reci u minutu (r / m) = vreme
m
Kada zavrite raunanje, upiite broj u r/m na crti na kraju ovog pasusa,
kao i u tabelu napretka i grafikon napretka na kraju knjige.
Rei u minutu:
DRUGI TEST: RAZUMEVANJE
1. Sve umetnosti potiu iz:

a) Afrike
b) praistorijskog doba
c) ranog gvozdenog doba
d) Delte Nila
2. Koliko znamo, prva umetnika remek-dela" napravljena su izmeu:
a) 100.000 i 50.000 god. p. n. e.
b) 50.000 i 40.000 god. p. n. e.
'
c) 40.000 i 10.000 god. p. n. e.

. d) 10.000 i 5.000 god. p. n. e.
58
IV
3. Afriki Bumani, za razliku od peinskog oveka, nisu pokazivali

veliko interesovanje za ivotinje.
Tano/Pogreno
4. Tipino primitivno drutvo u najveoj meri je u umetnosti zainteresovano za:
a) slikanje
b) lov
c) religiju
d) rat
5. Drevne Mediteranske slike na zidu poznate su po:
a) finim konturama i bljetavim bojama
b) finim konturama, ujednaenim bojama
c) jasnim konturama, bljetavim bojama
d) jasnim konturama, ujednaenim bojama
6. Na egipatskim slikama na zidovima grobnica, enske figure su obino
obojene u:
a) oker
b) uto
c) braon
d) crveno
7. Prvi trag slika u modernom smislu baziranje na:
a) autentinim radovima Zeuksa i Apelesa
b) velikih grkih slikara vaza
c) kopijama grkih slika naenih u iskopinama Pompeje i Herkulanuma
d) Italijanskoj renesansi
8. prvi primeri pejzaa naeni su:
a) prilikom iskopavanja Grkih gradova
b) u egipatskim grobnicama
c) u vilama bogatih Rimljana
d) u radovima Kriana
9. U vizantijskoj umetnosti, glavna tema umetnika bilo je hrianstvo.
Tano/Pogreno
10. Veliki trijumf vizantijske slikarske umetnosti dostignut je u:
i
Dragi segment: Vae udesne oi
59
a) mozaiku
b) vazama
c) tepisima
d) slikama trijumfa vizantijskog carstva
11. Ikona je bila stalno prisutna u vizantijskoj umetnosti.
Ta no/Pogreno
12. Vizantijska kola umetnosti trajala je otprilike:
a) 110 godina
b) 500 godina
c) 1000 godina
d) 1100 godina
13. Ranohrianska umetnost je:
a) kopirala klasinu umetnost
b) izbegavala realistine opise ljudskih likova
c) uveala predstavljanje ljudskih likova
<
d) nije bila zainteresovana za ljudske likove

14. Otac moderne umetnosti je:
a) Gil
b) El Greko
c) Sezan
d) Pikaso
Proverite odgovore na kraju knjige. Potom rezultat podelite na 15,
pomnoite sa sto i dobiete procenat razumevanja.
Rezultat razumevanja
od 15
%
Sada svoj rezultat upiite u tabelu napretka i grafikon napretka na kraju

knjige.
REZIME
1. Vae oi itaju u pauzama, ili fiksacijama, koje iznose od etvrtine
sekunde do sekunde i po.
2. Sporiji ita po jednoj fiksaciji prima u proeku jednu re.
60
IV
3. Prosena osoba koja brzo ita po jednoj fiksaciji prima po tri do pet
reci.
4. Skretanje i vraanje unazad su nepotrebni.
5. Sporo i paljivo itanje loe utie na razumevanje.
6. Bre itanje reci okupljene u skupove sa znaenjem, poboljava
razumevanje.
w
1. Smanjite broj skretanja i vraanja unazad. itajte samo unapred.

2. Skratite vreme koje posveujete svakoj fiksaciji.
V
3. itajte reci u velikim skupovima koji imaju znaenje.

4. Ostanite usredsreeni.
V
5. Uveajte svoju motivaciju.

6. U blioj budunosti ponovite prvu vebu percepcije.
7. Brzo pregledajte peto poglavlje.
Poto smo zavrili prvo vano poglavlje vezano za poboljanje
mehanike vaih oiju, jasno je da se, uz neka osnovna znanja, moe
postii neobino veliko poveanje brzine itanja. Ovo je prvo od etiri
takva poglavlja, a svako od njih e vam omoguiti da napravite slina
drastina poboljanja. Pre nego to preemo na preostala tri, neophodno
je da svojim oima i mozgu obezbedite uslove za itanje koji e ohrabriti
va uspeh. To je predmet sledeeg poglavlja.
61
Idealni spoljanji i unutranji uslovi

za b r z o itanje
Dobri unutranji uslovi delovae sinergistiki (1 + 1 = 2, 3, 5...+J
sa dobrim spoljanjim uslovima, to e dovesti do jo boljeg
efekta. Loi unutranji uslovi e, slino tome, sinergistiki reagovati sa loim spoljanjim uslovima, ime bi se stvorio jo gori
efekat. Od izuzetne je vanosti razumeti ovaj princip, i primenjivati
prvu od ove dve formule.
UVOD
Peto poglavlje sagledava naine na koje moete uveati brzinu

itanja i razumevanje stvaranjem ispravnih spoljanjih uslova, ob
raanjem panje na faktore kao to su dranje tela i osvetljenje. Ovo
poglavlje takoe razmatra kako da izbegnete unutranje ometanje
uzrokovano problemima poput anksioznosti i bolesti.
STVARANJE NAJBOLJIH SPOLJANJIH USLOVA
Postavljanje i intenzitet svetlosnog izvora

Najbolje svetio za uenje je dnevno svetio pa zato, ako je mogue, treba
da svoj sto za itanje postavite blizu prozora. Ukoliko ovo nije mogue,
i u doba dana kada dnevna svetlost nije dovoljno jaka, svetio treba da
dolazi iznad vaeg ramena suprotne ruke od one kojom piete, kako bi
se izbegla senka (Vidi sliku 5). Stone lampe mogu uzrokovati na
prezanje oiju ukoliko nisu ispravno postavljene. Svetio treba da bude
dovoljno jako da adekvatno osvetli materijal koji itate, ali ne bi trebalo
da bude toliko jako da pravi veliki kontrast u odnosu na elu prostoriju.
Drugim recima, nije preporuljivo biti pored jake lampe koja svetlost
usmerava direktno na knjigu. Uz stonu lampu, najbolje je imati urav
noteeno opte osvetljenje.
62
Drugi segment: Vae udesne ovi
Idealni spoljanji i unutranji us lovi za brzo itanje
Slika 5. Dijagram pokazuje najbolje dranje tela i ispravno postavljen iz

vor svetlosti za itanje.
Dostupnost materijala
Da bi va mozak mogao udobno da se smesti", trebalo bi da se u
prostoriji u kojoj uite nalaze svi materijali koji su vam potrebni i da
vam oni budu na dohvat ruke. Ne samo da e ovo poboljati vau
koncentraciju i razumevanje, ve e predstavljati i psiholoki podsticaj.
Uverenje da su vam materijali funkcionalno rasporeeni uveae vae
uivanje u zadatku na kome radite i olakae vam da ga ispunite.
Fiziki komfor
Nemojte sebe smestiti tako da vam bude previe udobno! Mnogi ljudi
uzimaju najudobniju fotelju u kui, stavljaju na nju meke jastuke, ispred
nje smetaju dra za noge kako bi se to udobnije opruili, pripreme
sebi neki topli napitak ili otvore par konzervi piva i zatim sedaju sa
namerom da sledea dva sata intenzivno rade - da bi dva sata kasnije
otkrili da su sve vreme dremali!
Idealno bi bilo da vaa stolica ne bude ni suvie tvrda ni suvie meka;
trebalo bi da ima uspravan naslon (zakrivljen naslon uzrokuje loe
dranje tela i optereuje lea, to oteava ispravno hvatanje beleaka)
i da obezbedi da se ne oseate ni suvie oputeno ni suvie napeto u
njoj. Stolica treba da podrava vae telo i ispravan stav.
63
Idealni
spoljanji
unutranji
us
lovi
za
brzo
itanje
Visina stolice i stola

Visina stolice i stola su vani; stolica bi trebalo da bude dovoljno visoka
da omogui da vam butine budu u paralelnom poloaju sa podom ili
samo malo podignute u odnosu na paralelan poloaj. To e osigurati da
glavni pritisak usled sedenja padne na glavne kosti za sedenje, koje se
nalaze u osnovi kukova. Ponekad vam mala hoklica ili podeblja knjiga
poput renika mogu pomoi da stopala podignete na udoban nivo.
Uobiajena visina stola iznosi od 73 do 81 cm i u principu bi njegova
ploa trebalo da se nalazi otprilike 20 cm iznad sedita stolice.
*
Udaljenost oiju od materijala koji se ita

Udaljenost oiju od materijala koji se ita trebalo bi da bude oko 50 cm,
to je prirodna udaljenost ukoliko neko sedi kako je to ve opisano.
Ukoliko se materijal za itanje dri na ovolikoj udaljenosti, oima je
mnogo lake da se usredsrede na grupe reci (vidi raspravu o perifernom
vidu na 91 stranici). To, takoe, u znaajnoj meri smanjuje naprezanje
oka i mogunost pojave glavobolje usled itanja. Da biste to sebi
dokazali, pokuajte da posmatrate svoj kaiprst kada se nalazi toliko
blizu oiju da skoro dotie va nos, a potom pogledajte svoju aku
udaljenu na otprilike 46 cm od oiju. Uoiete pravi fiziki napor u
prvom sluaju i znaajno olakanje u drugom, bez obzira to posmatrate
veu povrinu.
Dranje tela
Idealno bi bilo da se oba vaa stopala nalaze na podu. Lea treba da
budu uspravna i trebalo bi da neno istegnete muskulaturu. Blaga
zakrivljenja kime daju vam osnovnu podrku. Ukoliko pokuate da
sedite sa previe ispravljenim leima, ili pokuate da ispravite ova
zakrivljenja, na kraju ete oseati iscrpljenost.
Ukoliko sedite na stolici ili hoklici i itate, a ne piete, moete otkriti
da je mnogo udobnije drati knjigu u rukama. Alternativno ovome,
ukoliko vie volite da se nagnete napred nekoliko stepeni iznad stola,
pokuajte da knjigu stavite na neto tako da bude pod malim nagibom.
Iznad svega, povedite rauna da uvek sedite na neem vrstom. Sve to
je meko ili isuvie udobno, poput jastuka, na kraju e vas uspavati!
Sedenje u ispravnom poloaju za itanje obezbeuje:
64
Idealni spoljanji i unutranji uslovi za brzo itanje
da va mozak ima maksimalan dotok krvi i vazduha. Kada su

gornji deo kime i naroito vrat povijeni, dolazi do stezanja
dunika i glavnih arterija i vena u vratu. Kada sedite uspravno,
otvara se dotok krvi i va mozak moe da radi najveom efikas
nou.
* da protok elektrinih impulsa u vaoj kimenoj modini mak
simalno uvea mogunosti vaeg mozga. Zauzimanje uspravnog
poloaja uz zadravanje blagih, prirodnih zakrivljenja kime,
pokazalo se kao poloaj koji kimenoj modini daje veu mo i
elastinost. Bolovi u donjem delu lea i ramenima takoe su redi
prilikom zauzimanja uspravnog poloaja.
da obezbedi budnost mozga, odravajui vae telo budnim.
Kada vam je telo uspravno, va mozak zna da se deava neto
vano. Kada je vae telo presavijeno unapred, ono vaem mozgu
govori - uz pomo unutranjeg ula sluha i mehanizama ravnotee
- da je vreme za spavanje, naroito kada vam je glava isuvie
nagnuta u odnosu na vertikalan poloaj tela.
* da vae oi mogu u potpunosti da koriste svoj centralni i
periferni vid. One treba da budu najmanje 50 cm udaljene od
pisanog materijala.
Visina stolice i stola, udaljenost oiju od materijala za itanje,
fizika udobnost i dranje tela meusobno su povezani. Slika 5 pri
kazuje idealnu situaciju.
Okruenje
Vae okruenje uticae na vau efikasnost. Mesto na kome itate treba
da bude svetio, prostrano, prijatno za oko, dobro organizovano za
itanje, dekorisano s ukusom, odnosno takvo da biste poelel i da budete
tu i kada ne itate.
Poto su itanje i uenje tako dugo bili poistoveivani sa tekim
poslom i kanjavanjem, mnogi ljudi mesto za uenje ostavljaju ne
ureeno, ogoljeno i mrano, a opremaju ga stolom i stolicom najloijeg
kvaliteta. Nemojte svoje mesto za uenje pretvarati u zatvorsku eliju,
ve od njega napravite raj!
Ukoliko sumnjate u vanost navedenoga, razmislite kako se oseate
u sebi (unutranji uslovi) kada vas drag prijatelj toplo pozdravi i pozove
u svoju izuzetno lepo opremljenu sobu (spoljanji uslovi). To je oseDrugi segment: Vae udesne oi
65
anje koje je potrebno da stvorite za sebe i u sebi dok razmiljate o mestu

na koje odlazite da itate ili uite. Trebalo bi da se na njemu oseate
pozvanim i dobrodolim.
IZBEGAVANJE UNUTRANJEG OMETANJA
Vreme za itanje
Ovo esto ima presudnu ulogu da li ete u potpunosti razumeti ili
potpuno propustiti da razumete ono to itate. Usled navika stvorenih
tokom kolovanja, mnogi ljudi nikada nisu pokuali da otkriju u koje
vreme u toku dana najefikasnije itaju ili ue.
Od vitalne je vanosti eksperimentisati itajui u razliita doba
dana, jer svi imamo doba dana kada smo na vrhuncu ili najniem nivou
svojih sposobnosti. Mnogi ljudi su otkrili da najbolje ue izmeu pet i
devet sati ujutro. Drugi otkrivaju da mogu da ue samo nou, a trei da
im najvie pogoduju periodi kasnog jutra ili ranog popodneva. Ukoliko
sumnjate da bi loe odabrano vreme moglo biti uzrok vae nesposob
nosti da se koncentriete i razumete ono to itate, to pre ponite da
eksperimentiite sa razliitim dobima dana.
Prekidi
Ba kao to nepoznate rei i teki koncepti remete tok koncentracije i
razumevanja, slian efekat imaju i telefonski pozivi, nepotrebne pauze,
glasni zvui i drangulije" poput tranzistora, papira za vrljanje i drugih
predmeta koji vam odvraaju panju, a kojima su obino zatrpani sto i
prostor oko vas.
Slino tome moe vas ometati i vae unutranje raspoloenje. Uko
liko ste zabrinuti zbog nekih linih problema, ili oseate neku fiziku
ili mentalnu nelagodnost, ili ste jednostavno neraspoloeni, moe doi
do znaajnog pada koncentracije i razumevanja. Zapamtite da e vae
disanje, ukoliko vam je ispravno dranje tela, biti dublje i oputenije
to e, zauzvrat, uticati da se oseate oputenije.
Reenje je u tome da svoje okruenje za itanje pretvorite u svetilite
i da ga uredite tako da vam godi. Od pomoi mogu biti neke sitnice,
poput ukljuivanja telefonske sekretarice na telefonskom aparatu, kaenje duhovitog znaka na vratima kojim se druge osobe mole da vas ne
prekidaju, moda i izbor prigodne muzike i oslobaanje od nepotrebnih
66
Idealni spoljanji i unutranji us lovi za brzo itanje
stvari koje vam odvlae panju. Takoe, pokuajte da u veoj meri

uredite ceo svoj ivot, pa e se poboljati i itanje, uenje, razumevanje
i pamenje. Za dodatne informacije o stvaranju dobrog okruenja za
uenje, pogledajte stranicu 63.
Zdravstveni problemi
Ukoliko se spremate da pristupite obimnom programu itanja ili uenja,
trebalo bi da uinite sve stoje u vaoj moi da obezbedite da vae fiziko
stanje bude doraslo zadatku. Cak i manja oboljenja poput prehlada i
glavobolja mogu umnogome uticati na vae intelektualne sposobnosti.
Ukoliko su takvi simptomi kod vas polu-hronini", zamolite lekara za
savet. Od naroite je koristi da, uz medicinski savet koji dobijete,
ponete i sa lakim i redovnim programom fizikih vebi (v. knjigu
Buzanova knjiga genija).
REZIME
Uslovi u kojima itate predstavljaju glavni faktor u poboljanju ili
smanjenju brzine itanja i razumevanja proitanog. Neophodno je da
obezbedite da svaki aspekt ovih uslova, i spoljanjih i unutranjih, bude
strukturisan tako da svoje mentalne sposobnosti iskoristite do mak
simuma.
Odmah proverite spoljanje uslove, naroito osvetljenje, poziciju
stola i materijala za itanje i dranje svog tela.
Eksperimentiite u potrazi za dobom dana koje je za vas najbolje za
itanje i uenje.
Obezbedite da vae raspoloenje bude smireno, tiho, budno i pos
veeno uenju.
Poto ste nauili kako fiinkcioniu vae oi i otkrili nain na koji
moete poboljati uslove u kojima one rade - da bi radile jo bolje,
spremni ste da napravite sledei veliki korak napred: da udvostruite
ono to ste ve postigli uz pomo nove revolucionarne tehnike itanja.
67
VI
Voenje oiju nova t e h n i k a b r z o g i
o p s e n o g itanja
V A
U mentalnoj areni, prvi korak je esto i najtei. Svaki sledei korak

postaje sve laki. Svaki sledei napredak je vei od prethodnog.
Sto vie uite, sve vam je lake da uite jo vie.
UVOD
U ovom poglavlju, razmatramo potrebu oiju za vodiem" tokom
itanja i uimo kako da na najbolji nain koristimo tog vodia. Ova
tehnika ,jednim potezom" smanjuje skretanje i vraanje unazad, po
boljava brzinu i razumevanje, doputa vam da proirite broj reci koje
primate u jednoj fiksaciji i mnogo je manje naporna za oi.
KO JE U PRAVU - DETE ILI OBRAZOVNI SISTEM?
Kada dete po prvi put ui da ita, staje jedna od prvih radnji koju
uradi?
Postavi svoj prst na stranicu.
Mi istog trenutka detetu kaemo da skloni prst sa stranice, jer mi
znamo" da ga ta tehnika usporava.
Zato, onda, dete to uopte radi?
Da bi odralo usredsreenost i poboljalo koncentraciju.
Da li, onda, ima logike u tome da traimo od deteta da pomeri prst?
Jer, ako prst usporava dete, logino bi bilo da od njega zahtevamo da
ubrza pokrete prsta, a da pri tome zadri fokusiranost i koncentraciju!
Razradimo ovu temu dublje uz pomo sledeih pitanja:
Da li ikada koristite svoje prste i palac, olovku ili bilo koju drugu formu
vizuelnog vodia kada:
1. Traite neki broj telefona u telefonskom imeniku
68
Da/Ne
VI
Voenje oiju - nova tehnika brzog i opsenog itanja
2. Tragate za nekom reci u renihi
Da/Ne
3. Tragate za nekom informacijom u enciklopediji
Da/Ne
4. Sabirate kolonu brojeva
Da/Ne
5. Obraate panju na neto to elite da pribeleite

Da/Ne
6. Pokazujete nekom deo teksta na stranici koji elite da pogleda Da/Ne
7. Normalno itate
Da/Ne
Veina ljudi e odgovoriti sa DA na bar polovinu od ovih pitanja, a

mnogi na sva osim poslednjeg.
Nije li neobino da koristimo pomona sredstva pri itanju u buk
valno svakoj situaciji osim pri normalnom itanju, jer smo dobili
posebne instrukcije da ne radimo ono emu prirodno naginjemo?
Ova predrasuda je tako duboko ukorenjena da biste vi, u situaciji da
uete u kancelariju nekog vrhunskog profesionalca u svojoj oblasti i
ugledate kako ita knjigu koristei prst, automatski stvorili loije mi
ljenje o njegovoj inteligenciji!
Pa, staje istina? Da lije bolje itati sa pomonim sredstvom ili bez
njega?
Otkrijmo to putem eksperimenta.
Eksperiment
Ovaj dvodelni eksperiment najbolje je raditi sa partnerom. U prvom
delu eksperimenta, sedite jedno nasuprot drugoga na udaljenosti od
otprilike 60 cm, sa prekrtenim rukama.
Sada jedno od vas dvoje treba da zamisli savren krug prenika
otprilike 46 cm. Zamiljeni krug treba da bude na udaljenosti od
otprilike 30 cm od oiju. Osoba koja zamilja krug oima sledi njegove
tane konture; obe osobe imaju prekrtene ruke; druga osoba veoma
paljivo posmatra prvog partnera kako bi videla ta tano rade njegove
oci.
Osoba koja zamilja krug trebalo bi da oseti kako je to pokretati oi
tano po obimu kruga.
V
U ovoj fazi nemojte razmenjivati informacije o tome ta vidite ili

doivljavate.
Sada, jednostavno, zamenite uloge, pa neka druga osoba zamilja
krug i prati njegovu krunicu oima, dok prva osoba posmatra te
Drugi segment: Vale udesne oi
69
VI
pokrete. Kada zavrite vebu, razmenite informacije o onome to ste

oboje videli u oima onog drugog i kako ste se oseali dok ste sledili
zamiljenu krunicu.
Skoro bez izuzetka, ova prva veba proizvodi oblik koji se veoma
razlikuje od kruga! On je mnogo vie nalik izlomljenoj liniji prikazanoj
na slici 6 a, i najveem broju ljudi je naporno da urade ovu vebu.
U drugom delu eksperimenta, vi i va partner sedite kao i u prvom
delu. Ovaj put jedno od vas dvoje pomae drugome da oima prati krug
tako to svojim prstom ocrtava savrenu krunicu u vazduhu. Druga
osoba prati vrh partnerovog prsta dok on ocrtava krunicu, primeujui
kako se oseaju oi dok sledi vrh partnerovog prsta. Osoba koji ocrtava
krunicu, kao i pre, paljivo prati pokrete oiju svog partnera. Nakon
to zavrite, zamenite uloge i potom prodiskutujte o onome to ste
primetili o partnerovim i sopstvenim oima.
Tokom ove vebe nemojte isuvie brzo pokretati prst u krug, nemojte
njime opisivati vie krugova i nemojte pokuavati da hipnotiete part
nera!
Najvei broj ljudi, nakon ove vebe, otkrije da oi lako prate
prst-vodi i daje to mnogo manje naporno nego kada ga zamiljaju (vidi
sliku. 6b).
Razlog lei u tome stoje ljudsko oko napravljeno da sledi pokret
jer pokret iz okruenja prua informacije neophodne za opstanak.
Tako izgleda da je dete u pravu, kao i vi kad god koristite neko
pomono sredstvo koje vam pomae u bilo kojoj vrsti prikupljanja
informacija. Kao to to demonstrira ova veba, oi koje slede neko
pomono sredstvo mnogo su oputenije i efikasnije.
KOJI JE NAJBOLJI NAIN
ZA KORIENJE POMONOG SREDSTVA?
Poto su vae oi napravljene da slede pomono sredstvo, poto ste
ga, kao dete, verovatno koristili prilikom normalnog itanja i poto ste
ga, verovatno, koristili na razliite naine prilikom itanja tokom svog
ivota, bie vam veoma lako da ponovo nauite ovu vetinu.
Najbolje je koristiti dugaak, tanak predmet, poput tanke olovke,
kineskih tapia za jelo ili igle za trikanje. Na taj nain pomono sredstvo
ne blokira va pogled na stranicu jer lako moete videti oko njega".
70
VI
Voenje oiju nova tehnika brzog i opsenog itanja
Slika 6a. Sema prikazuje pokrete

oka koje bez pomoi prsta poku
ava da se pokree po krunici.
Slika 6b. Sema prikazuje pokrete

prstom voenog oka dok se kree
po krunici.
Slika 7. Ilustracija pokazuje ispravnu poziciju za korienje vizuelnog pomonog sredstva za itanje.
71
VI
Iz tog razloga, nije naroito dobro koristiti ruku ili prst, osim ukoliko
na raspolaganju nemate nijedno drugo pomono sredstvo, jer e de
bljina prsta i povrina ake blokirati dobar deo vaeg vidokruga.
Da biste najefikasnije iskoristili pomono sredstvo, jednostavno ga
postavite ispod reda koji itate i pokreite ga ravnomerno dok itate.
Ne pokuavajte da ga cimate po stranici zaustavljajui ga na mestima
idealnim za fiksaciju grupe rei - mozak e dati instrukciju vaim oima
gde da se zaustave dok budete ravnomerno povlaili vodi po redu.
Vano pitanje u ovom trenutku glasi: da lije potrebno da pomono
sredstvo pokreete du celog reda?
Odgovor na ovo pitanje moe se nai u opte poznatoj injenici da
osobe koje brzo itaju itaju sredinom stranice od vrha nanie". Ovo
se esto pogreno tumai kao tvrdnja da njihove oi u pravoj liniji slede
centar stranice od vrha nadole. To nije tano. Oni, u stvari, itaju srednji
deo stranice odozgo na dole.
To rade zato to su oi sposobne da u jednom trenutku vide pet ili
est rei, pa oni fiksaciju lako mogu napraviti nakon poetka i pre kraja
reda, primajui tako i informacije sa strane" (vidi sliku 7).
Pomono sredstvo, tako, maksimalno smanjuje koliinu posla koji
oi treba da urade, odrava usredsreenost mozga i omoguava vam
stalno ubrzanje prilikom itanja, zadravajui pri tome visok nivo
razumevanja.
Potrebno vam je manje od sat vremena da ponovo uspostavite ovu
mentalnu naviku. U odeljku Kratak pregled daljih koraka" date su vam
sugestije za vebu.
U testu koji sledi, moete kombinovati ono to ste prethodno nauili
o kretanju oiju sa onim to ste upravo nauili o njihovom voenju.
Savetujemo vam da najpre par minuta provebate upotrebu vodia na
materijalu u knjizi koji ste ve proitali, a da potom odmah preete na
ovaj test.
72
VI
TREI TEST - ivotinjska inteligencija

I Komunikacija kitova
Autor: Mougli
Jedan kanadski naunik otkrio je da kitovi ubice govore nekoliko
razliitih jezika na nekoliko razliitih dijalekata. Razlika izmeu di
jalekata moe biti mala poput regionalnih dijalekata bilo kog nacional
nog jezika, ili velika poput razlike izmeu evropskih i azijskih jezika.
Lingvistiki klub super inteligentnih
Ovo otkrie svrstava kitove u lingvistiki klub super inteligentnih sisara
- klub u koji jo spadaju ljudi, primati i foke. (Savremena istraivanja
ukazuju da su zvui koje proizvode drugi sisari genetski odreeni, iako
postoji sve vie istraivanja koja uzimaju u obzir injenicu daje najvei
broj ivotinja lingvistiki mnogo inteligentniji nego to smo mi to do
sada smatrali i da su razne vrste individualno kreativne u svojoj komu
nikaciji.)
Don Ford, upravnik vankuverskog akvarijuma sa morskim sisarima u Britanskoj Kolumbiji, deset godina je prouavao komunikaciju
izmeu kitova ubica. On primeuje da su dijalekti kitova ubica sas
tavljeni od zviduka i poziva koje ivotinje koriste kada komuniciraju
pod vodom. Ovi pozivi su potpuno razliiti od visoko energetskih
klikova" nalik na one kod sonara, a koje kitovi emituju kada se
orijentiu uz pomo eho-lokacije.
Kitovi ubice su, u stvari, lanovi porodice delfina i najvei su u
porodici. Njihovo ime je potpuno pogreno jer ne postoji zapis daje
bilo koji kit ubica ikada napao oveka - ba naprotiv, postoje brojni
zapisi sluajeva da su kitovi, poput delfina, esto pomagali ljudima.
Kitovi zviduci
Moda bi trebalo pokretnuti akciju da se ime kitova ubica promeni mnogo prigodniji bio bi naziv Kit zvida" ili Zvidei kit".
Kitovi zvidai mogu se nai u svim glavnim okeanima sveta, od
najtoplijih, preko tropskih, do najhladnijih na Arktiku i Antarktiku.
Najvea koncentracija kitova otkrivena je na obalama hladnih zemalja,
ukljuujui Island i Kanadu.
73
VI
Populacija koju je Ford prouavao brojala je otprilike 350 kitova

koji tokom ele godine ive u blizini obale Britanske Kolumbije i
severnog dela amerike drave Vaington. Kitovi su formirali dve
odvojene zajednice koje tumaraju oblinjim teritorijama.
Severna zajednica", koja se sastoji od 16 porodinih grupacija ili
jata", prostire se od sredine ostrva Vankuver do jugoistonog dela
Aljaske. lanovi malobrojnije june zajednice" dele se u tri porodice
i nalaze se izmeu granice severne zajednice, pa sve do Garijeve luke
na jugu.
Na sreu, najvei broj zvukova koje proizvode kitovi zvidai,
nalaze se u opsegu ljudskog sluha. Stoga je Fordovo istraivanje bilo
lako sprovesti - on je jednostavno prebacio hidrofon preko broda u vodu
i elektronski pojaao zvuke, snimajui ih na traku.
Tokom istraivanja Ford je uspeo da identifikuje dijalekat svake
porodice. Otkrio je da, u proeku, svaka porodica pravi 12 posebnih
poziva. Svaki lan porodice je sposoban da proizvede i proizvodi ceo
set zviduka i poziva. Sistem tih zviduka i poziva je, i po kvantitetu i
po kvalitetu, razliit od zviduka i poziva drugih delfina i kitova.
Najvei broj poziva koristi se samo unutar porodice, ali ponekad su
jedan ili nekoliko njih iz razliitih porodica, slini.
Zajedniki preci
Interesantno je da je Ford otkrio da se ovi dijalekti prenose sa generacije
na generaciju u okviru svake porodice, to gaje navelo da pretpostavi
da sve grupe koje imaju iste pozive verovatno potiu od zajednikog
pretka ili predaka. Sto vie poziva je zajedniko izmeu lanova neke
dve porodice, to su one u bliem rodbinskom odnosu.
Filogenetska veza izmeu dijalekta i porodice omoguila je Fordu
da proceni koliko je svakom posebnom dijalektu potrebno vremena da
se pojavi. Brzina promenaje izgleda veoma mala", kae on. Potrebno
je nekoliko vekova da se razvije dijalekat", to ukazuje na mogunost
da su neki dijalekti stari i nekoliko hiljada godina.
Posebna oblast Fordovog istraivanja bila je veza izmeu ponaanja
kita zvidaa i poziva koje odailje. Do sada nije pronaao odreenu
vezu, iako je otkrio da su pozivi bri, vieg tona i ei kada je ivotinja
uzbuena.
74
VI
Ford trenutno veruje da, uzeti zajedno, pozivi formiraju detaljan

kod identiteta porodice" koji kitu zvidau omoguava da identifikuje
lanove svoje porodice. Ovo je veoma vano za odranje jata" na
okupu kada skupovi porodica, poznati kao super jata", plivaju zajedno.
Ford do sada nije uspeo da identifikuje gramatiku strukturu u
komunikaciji kitova zvidaa. Meutim, impresioniranje njenom aku
stinom prefinjenou: Izgleda da oni imaju veoma visoko razvijen,
efikasan nain komuniciranja koji mi, u ovom trenutku, samo delimino
moemo razumeti", kae on. Smatram da emo, u budunosti, mnogo
bolje shvatiti koliko su znaajno kitovi adaptirani na svoje jedinstveno
okruenje."
II ivotinjska inteligencija delfini
Autori: profesor Majki Kraford i Mougli
U smislu definicije uenja koju je dao Radjard Kipling, a koja glasi ,,ta,
zato, kada, gde i ko", mnogi ljudi smatraju da su delfini i kitovi
uskraeni za tri stvari, jer nema dokaza" da oni mogu da komuniciraju
na nain - kada", kako" i zato". Pre nekoliko godina radio sam u
Zoolokom vrtu u Vipsnedu kada se odigrala nezakazana predstava
delfina.
Jedan od tri delfina pliskavice (Tursiops truncatus) delovao je kao
bolestan i usledili su pokuaji da se uhvati. Kao reakciju na to, ostala
dva delfina su plivala u uskoj formaciji s obe strane ovog delfina,
onemoguavajui bacanje mree.
Reenje je vieno u njihovom uterivanju u manji bazen i sputanju
podvodne kapije. Delfini su reagovali veoma uznemireno, da bi ta
uznemirenost nestala tek poto su se ponovo poredali u formaciju i
zaronili na dno bazena. Zajedniki su noseve zavlaili pod podvodnu
kapiju, uspeli daje podignu i preplivaju ispod nje u slobodu.
To ukazuje da su bili sposobni da izau na kraj sa kako" i kada",
a na poetku su svakako znali i zato".
Zbog toga je donekle nerazuman pokuaj uporeivanja modanih
funkcija Homo sapiensa i Tursiops truncatusa bez prethodnog definisanja pravila. Uporeivanje funkcija" bio bi pogodniji pristup od
uporeivanja inteligencije". Razliite vrste imaju razliite vrste pro
blema i stoga postoje razliito dizajnirani kompjuteri za njihovo reavanje. Neki kompjuteri, poput LISP maine, veoma su pametni u
75
VI
baratanju idejama, dok su drugi bolji u radu s brojevima. Pokuaj da

uporedimo LISP i BASIC programe bio bi prilino bezuspean.
Ovaj visok stepen razvoja malog mozga u delfinskoj porodici verovatno je povezan sa injenicom da ove ivotinje funkcioniu na
trodimenzionalan nain. Poput ptica, oni imaju potrebu za trodimenzi
onalnom koordinacijom, emu slui mali mozak.
U uvenom radu Dona Lilija, delfini sa povezanim oima bili su
sposobni da koriste svoju funkciju eho-lokacije kako bi na daljinu
razlikovali predmete na osnovu njihove gustine. Takvi podaci ukazuju
na postojanje sistema tumaenja. Obino se na sistem eho-lokacije
gleda jedino kao na nain da delfini lociraju hranu. Opseg delfinovih
frekvencija koji se koristi za raspoznavanje mora se poklapati sa mre
om neurona sposobnih da protumae odnos signala i buke, ba kao to
mi tumaimo ono to vidimo oima.
Kratak pogled na mozak bebe delfina sugerie pre gusto nego retko
upakovane neurone, a kako svaki neuron pravi 6000 ili vie veza sa
ostalim neuronima, verovatnoa da takav mozak radi veoma malo ili
nita sa materijalom dobijenim preko ula, veoma je mala.
I
Mogue je, na primer, da kapacitet mozga delfinu daje potencijal da

zapamti audio mape okeanske geografije. I stvarno, kao to to ribari
znaju, ribe i lignje se ne mogu nai bilo gde, ve samo na mestima na
kojima se hrane, a koja su povezana sa geografijom i geologijom
okeana, njegovim strujama, stenama i drugim formacijama na kojima
raste podmorski ivot.
Delfini bi, ak, mogli videti" zvuke. Neobina je injenica da neki
ljudi koji su neobino nadareni u oblasti memorije, tvrde da mogu da
uju" boje i vide" zvuke.
To se moe oekivati od neobino velikog broja sinaptikih veza
koje omoguavaju mozgu da uporeuje informacije na viem stepenu.
Ako se tako neto moe zamisliti, nije li takoe mogue da je nae
miljenje o njihovoj nesposobnosti komunikacije, koja je bazirana na
siromanoj raznolikosti glasova koje prave, pogreno? To to mi komu
niciramo recima u srednjem opsegu nae audio frekvencije, ne znai da
i oni moraju raditi isto. S obzirom da na raspolaganju imaju tako irok
opseg frekvencija, mogu da ne rade nita, ili da rade mnogo, a da to i
ne znaju. Kada bi delfin sagledao nae sposobnosti korienja zvukova,
pretpostavljam da bi ih smatrao prilino primitivnim!
76
VI
Problem lei u tome to mi druge vrste analiziramo sa svoga

stanovita. Ljudi esto zakljuuju da su psi i druge ivotinje veoma
inteligentne zato to mogu da izvedu jednostavne trikove kojima ih
nauimo. injenica da Homo sapiens moe da uhvati kitove ili delfine,
stavi ih u okruenje u kome ne mogu u potpunosti da koriste svoja ula
i navodi ih da izigravaju koarkae kako bi dobili hranu, demonstrira
samo mo takvih tehnika.
Svoenje ogromne inteligencije ovih velianstvenih ivotinja na
ou-trikove predstavlja minimalistiki, poniavajui i nezahvalan pris
tup.
Mnogo bismo prikladnije ispoljavali sopstvenu inteligenciju i hu
manost, kada bismo na irok opseg sposobnosti drugih bia gledali na
humaniji i inteligentniji nain.
Zaustavite topericu
Vreme:
minuta
Sada izraunajte svoju brzinu itanja u recima u minutu (r/m) tako
to ete podeliti broj reci u tekstu (u ovom sluaju 1433) sa vremenom
(u minutima) koje ste proveli u itanju tog teksta.
. ^ , , . broj reci u tekstu
vreme
Nakon to zavrite proraun, upiite broj u r/m na crtu na kraju ovog odeljka
i na tabelu napretka i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige.
Reci u minutu:
TREI TEST: RAZUMEVANJE
1. Kitovi ubice:
a) govore nekoliko razliitih jezika na nekoliko razliitih dijalekata
b) govore jedan jezik na mnogo razliitih dijalekata
c) govore razliite jezike istim dijalektom
d) govore isti jezik sa razliitm brojem razliitih dijalekata.
77
VI
2. Kitovi ne pripadaju istom lingvistikom klubu" kao i ljudi, prima

ti i foke.
Tano/Pogreno
3. Dijalekti kitova ubica sastavljeni su od zviduka i poziva koje oni1
koriste kada:
a) se orjentiu uz pomo eho-lokacije
b) komuniciraju pod vodom
c) vode ljubav
d) upozoravaju na opasnost
4. Zabeleeni sluajevi govore da su kitovi ubice:
a) povremeno napadali ljude
b) redovno napadali ljude
c) nikada nisu napali ljude
d) napadali, ali ne i ubijali ljude
5. Kitovi koji zvide nalaze se u:
a) samo toplim okeanima
b) samo hladnim okeanima
c) samo u Atlantskom i Arktikom okeanu
d) svim glavnim okeanima sveta
6. Porodina grupa kitova naziva se
.
7. Najvei broj zvukova koje proizvode kitovi zvidai su:
a) iznad opsega ljudskog sluha
b) ispod opsega ljudskog sluha

c) u opsegu ljudskog sluha
d) ne mogu se detektovati
8. Koliko posebnih poziva proizvodi prosena porodica kitova?
a) 8
b) 10
c) 12
d)20
9. Dijalekti kitova:
a) ne postoje
b) prenose se sa generacije na generaciju
78
VI
c) razlikuju se od generacije do generacije

d) su u osnovi isti
10. Koliko dugo je, prema Fordovoj proceni, potrebno dijalektu da se
razvije?
a) godinu dana
b) 10 godina
c) jedna generacija
d) vekovi
11. Don Ford je, prouavajui akustinu prefinjenost" kita koji
zvidi, konano identifikovao osnovnu gramatiku strukturu njihove
komunikacije.
Tano/Pogreno
|
12. Visok nivo razvijenosti malog mozga u delfinskoj porodici verovatno je povezan sa injenicom da je:
a) delfinima potreban vei mozak kako bi mogli da komuniciraju
b) delfini funkcioniu na trodimenzionalan nain
c) okeansko okruenje utie na veu veliinu mozga
d) delfin za evoluciju imao mnogo vie vekova nego ovek
13. U poznatoj knjizi Dona Lilija, delfini sa povezom na oima bili su
sposobni da koriste eho-lokaciju kako bi na daljinu razaznali predmete
u odnosu na njihov:
a) oblik
b) strukturu
c) gustinu
d) boju
14. Kratak pogled na mozak bebe delfina ukazuje na retko spakovane
neurone.
Tano/Pogreno.
15. Mozak delfina moe:
a) uti boje
b) okusiti zvuke
c) videti zvuke
d) okusiti boje
Proverite svoje odgovore na kraju knjige.
79
VI
Zatim podelite svoj rezultat sa 15, pomnoite sa 100 i izraunajte

svoj procenat razumevanja.
Rezultat razumevanja:
od 15
%
Sada upiite svoj rezultat u tabelu napretka i u grafikon napretka na

kraju knjige.
REZIME
1. Prirodni instinkt deteta da koristi pomono sredstvo dok ita je
ispravan.
2. Najbolja pomona sredstva su tanke olovke, igle za trikanje ili
kineski tapii zajelo.
3. Pomono sredstvo treba da klizi ispod reda koji se ita.
4. Potrebno je da samo vodite oi srednjim delom stranice od vrha na dole.
5. Pomono sredstvo uveava brzinu, poboljava koncentraciju i razumevanje i oputa oi.
1. U svakom trenutku koristite najbolje pomono sredstvo koje vam
je trenutno na raspolaganju, a istovremeno tragajte za idealnim.
2. Odmah ponovo brzo proitajte ovo poglavlje, koristei neko po
mono sredstvo.
3. Kada sledei put budete itali novine ili asopis, koristite pomono
sredstvo.
4. Povremeno pogurajte sebe" da sa pomonim sredstvom itate neto
bre nego to vam prija. To e postepeno ojaati mii" vae brzine
itanja i razumevanja, na isti nainna koji postepeno uveavanje tegova
koje podiete u teretani poveava jainu vaih fizikih miia.
Sada ste diplomirali nii stepen normalnog brzog itanja i popeli se
stepenicu vie na merdevinama brzog itanja.
U sledeem poglavlju probiemo jo neke granice, uei kako da
koristimo pomono sredstvo na napredniji nain i vodei vas u carstvo
super-brzih itaa.
80
VII
N a p r e d a k ka s u p e r - b r z o m itanju
d v o r a n a velikana b r z o g itanja
Veliki umetnici, mislioci, naunici, pa ak i neki predsednici
drava, itali su brzinama od preko 1000 reci u minutu. Isto
moete i vi.
UVOD
Sedmo poglavlje vas upoznaje sa nekima od najbrih itaa u
istoriji i njihovim dostignuima u brzini itanja, objanjavajui vam
kako da poboljate svoj sporedni ili periferni vid, i otkriva vam tajne
koje se nalaze iza itanja mozgom ".
VELIKANI BRZOG ITANJA
Dvorana velikana brzog itanja
Dvorana velikana brzog itanja predstavlja neto nalik na Koje ko" u
politikom, naunom i filozofskom smislu. To ukazuje na injenicu da
brzo itanje, u kombinaciji sa sposobnou razumevanja, priseanja i
korienja materijala koji itate, igra veliku ulogu u postizanju uspeha.
Don Stjuart MU
Za Dona Stjuarta Mila, britanskog filozofa utilitarijanca, rangiranog
kao devedesetog na listi genija svih vremena, kae se da je itao knjige
gutajui" po elu jednu stranicu odjednom.
Milova pria ukazuje na vanost ohrabrenja i motivacije. U detinjstvu mu je otac, profesor na koledu, davao knjigu uz napomenu da ode
u drugu sobu, proita knjigu, i nakon kratkog vremena se vrati kako bi
mu ispriao staje proitao.
81
Napredak ka super-brzom itanju - dvorana velikana brzog itanja
VII
Ovaj pozitivni i veliki pritisak da se koncentrie i brzo proe kroz

dodeljeni materijal, ohrabrio ga je da se razvije u izuzetno kompetent
nog brzog itaa.
Jedan od dobrih naina da uveate sopstvenu motivaciju i vetinu
je da sprovedete istu vebu koju je otac davao Donu Stjuartu Milu. O
proitanom materijalu moete porazgovarati sa prijateljem ili partne
rom.
Predsednik Frenklin D. Ruzvelt
Frenklin D. Ruzvelt bio je jedan od najbrih i najhalapljivijih itaa
meu voama nacija. Pria se da je bio sposoban da ceo odeljak proita
jednim pogledom i uvek je itao u jednom dahu, bez prekida, dok ne
doe do kraja knjige.
Zna se daje na poetku imao prosenu brzinu itanja, koju je odluio
da pobolja. Prvo je proirio opseg svojih fiksacija na etiri reci po
fiksaciji, potom na est do osam.
Vremenom je poeo da veba itanje dva reda istovremeno, a potom
je pogledom iao cik-cak po stranici, od vrha na dole, itajui na taj
nain male odeljke samo jednim pokretom oka. Njegov pristup je
identian pristupu dananjih najbrih itaa.
Profesor K. Lovel Lis
Profesor Lis je pedesetih godina XX veka bio ef katedre na Univerzi
tetu u Juti. Potpuno nesvesno, inspirisao je jedan od najveih napredaka
na polju brzog itanja.
Jedna mlada studentkinja, Evelin Vud, predala je profesoru svoj
seminarski rad na 80 stranica, oekujui da ga on proita u slobodno
vreme i potom joj ga vrati.
Na njeno iznenaenje, on je uzeo njen rad, proitao ga za deset
minuta, ocenio i vratio ga, dok je ona zapanjeno posmatrala ta se
deava. Evelin, koja je kasnije postala jedna od vodeih figura u pokretu
dinaminog itanja, kae daje profesor Lis stvarno proitao njen rad.
U razgovoru koji je usledio otkrila je da on ne samo daje bio upoznat
sa svim onim o emu je pisala u referatu, ve je bio svestan i njenih
greaka u radu!
82
VII
Pretpostavljajui daje na svakoj stranici bilo izmeu 200 i 250 reci,

zakljuujemo daje profesor Lis proitao i u potpunosti razumeo njen
rad itajui brzinom od otprilike 2500 reci u minutu.
Evelin Vud je, inspirisana ovim dogaajem, detaljno istraila po
druje brzog itanja i kasnije poela sa poduavanjem itanja na Juta
univerzitetu, osnivajui i sopstveni Institut dinaminog itanja.
Predsednik Don F. Kenedi
Predsednik Don F. Kenedi je, moda, najpoznatiji brzi ita svih
vremena, zahvaljujui tome stoje tokom svojih kampanja isticao sopstvenu inteligenciju i mentalne sposobnosti. Tako je javno obznanio da
je bio normalan ita ija je brzina itanja iznosila otprilike 284 reci u
minutu, a da je potom uio brzo itanje.
Postalo je opte poznato da je radio na svojoj vetini dok nije
dostigao brzine od preko 1000 reci u minutu. Takoe je razvio i
sposobnost da ita razliitim brzinama, to mu je doputalo izuzetnu
fleksibilnost da usklauje brzinu itanja u odnosu na vrstu materijala
koju je svakodnevno morao da proita.
Sin Adam
in Adam, trenutni svetski rekorder u brzom itanju, poeo je, poput
mnogih drugih, kao prosean ita.
Sinova pria je jo znaajnija kada se uzme u obzir daje, kao dete,
imao ozbiljnih problema sa vidom i daje godinama prouavao sistem
vida kako bi poboljao sopstveni, i to je radio sa izuzetnom upornou
i posveenou.
Kada je, 1982. godine, njegov vid postao fleksibilniji, Sinje poeo
da poveava brzinu svog itanja i trenutno dri svetski rekord od
izvanrednih 3850 reci u minutu. Izvetaji koji dolaze sa njegovog
Evropskog instituta za alfa-uenje govore daje spreman da porazi sve
izazivae i da je ve poboljao svoju brzinu itanja na 4550 reci u
minutu.
Vanda Nort
Vanda Nort, trenutno trea na listi najbrih itaa na svetu, zainteresovala se za brzo itanje dok je bila predsednik Meunarodnog drutva
83
Napredak ka super-brzom itanju dvorana velikana brzog itanja
VII
ubrzanog uenja. Zar postoji bolja stvar za predsednika jedne takve

organizacije od ubrzavanja sopstvenog itanja?
Vandaje to postigla vebajui sve tehnike opisane u ovoj knjizi. Za
veoma kratko vreme bila je sposobna da lagodno ita 3000 reci u
minuiti. Veoma je interesantno da Vanda istie kako je godinama itala
brzinom koju je smatrala normalnom", a samim tim i prirodnom i
nepromenjivom. Kada je spoznala mogunost uveanja brzine itanja,
prva reakcija bila je izuzetno uzbuenje. Odluila je da izbaci skretanje
i vraanje unazad, da ubrza pokretanje oiju i proiri opseg fiksacija.
Nakon sedam minuta udvostruilaje svoju brzinu sa 200 na 400 reci
u minutu! Njena reakcija na ovo brzo poboljanje iznenauje je i danas,
jer se sastojala od meavine ushienja i besa. Vandaje iznenada shvatila
daje ve 21 godinu mogla itati dvostruko bre, uz bolje razumevanje,
ili daje mogla proitati istu koliinu materijala i imati skoro godinu
dana vie vremena za provod sa prijateljima, putovanja, druga is
a
traivani i zabavu!
Vandaje takoe otkrila da, nasuprot svim oekivanjima, moe da
radi korekturu materijala pet do deset puta bre od prosenog korektora,
proputajui pri tome mnogo manje greaka. Vebajte i sami tehnike
super-brzog itanja i pokuajte da dostignete Vandin rezultat... Uz to,
Vandaje i glavni urednik knjige koju upravo itate!
*
DVE FANTASTINE PRIE O BRZOM ITANJU

*
A ntonio di Marko Maljabeki

Antonio di Marko Maljabeki je bio savremenik Spinoze, Ser Kristofera
Rena, Ser Isaka Njutna i Lajbnica. Roenje 29. oktobra 1633. godine
u Firenci, rodnom mestu Leonarda da Vinija. Roditelji su mu bili toliko
siromani da nisu bili u stanju da mu priute bilo kakvo formalno
obrazovanje, i veoma rano je postao egrt lokalnom prodavcu voa.
Maljabeki je slobodno vreme u radnji provodio u pokuajima da desifruje ono stoje napisano na pamfletima i asopisima koji su korieni
za pakovanje namirnica.
Jedna od redovnih muterija bio je i lokalni prodava knjiga koji je
primetio mladieve pokuaje da proita udne hijeroglife koji su se
nalazili ispred njega. Prodava knjiga gaje odveo u svoju knjiaru i
Maljabeki je skoro istog trenutka bio sposoban da upamti i identifikuje
84
VII
sve knjige koje su se tamo nalazile. Uz pomo prodavca knjiga Maljabeki je vremenom nauio da ita ispravno i poeo je da kombinuje svoju
novootkrivenu sposobnost itanja sa fenomenalnim tehnikama pam
enja koje su mu omoguavale da u potpunosti zapamti skoro sve to
je itao (ukljuujui i znake interpunkcije).
Jedan skeptini pisac odluio je da testira sposobnosti brzog itanja
i pamenja ovog mladia ija je reputacija sve vie rasla, i dao mu je
svoj novi rukopis, koji mladi nikada ranije nije video. Rekao mu je da
ga proita kada bude imao vremena. Maljabeki je odmah proitao
rukopis izuzetnom brzinom i vratio ga autoru, potvrujui mu da gaje
u potpunosti proitao. Ubrzo nakon tog dogaaja, pisac je odluio da se
pretvara daje zagubio rukopis i zamolio je Maljabekija da mu pomogne
da se seti nekih njegovih delova. Na njegovo veliko zaprepaenje,
mladi mu je ispisao kompletnu knjigu, transkribujui savreno svaku
pojedinanu re i svaki znak interpunkcije, kao da kopira original.
Kako je vreme odmicalo, Maljabeki je itao sve veom brzinom i
memorisao sve vei broj knjiga. Vremenom je postao toliko poznat po
svom brzom itanju i uenju da su strunjaci iz razliitih oblasti poeli
da dolaze kod njega kako bi im dao instrukcije i uputio na izvorni
materijal za oblast koja ih je interesovala. Kad god bi mu postavljali
pitanja, odgovarao je doslovno citirajui delove knjiga koje je proitao
i automatski memorisao.
Reputacija mu je sve vie rasla i vremenom gaje veliki vojvoda od
Toskane zaposlio kao linog bibliotekara. Da bi bio sposoban da izae
na kraj sa obimom materijala kompletne biblioteke, Maljabeki je od
luio da razvije svoje sposobnosti brzog itanja do skoro nadljudskog
nivoa. Njegovi savremenici izvetavaju da je bio u mogunosti da
jednostavno zaroni" u stranicu, oigledno apsorbujui ceo njen sadraj
uz pomo samo jedne ili dve vizuelne fiksacije, na veliko zaprepaenje
osoba kojima je doputao da ga pri tome posmatraju. Pratio gaje glas
daje proitao i zapamtio kompletnu biblioteku!
Poput mnogih genija, Maljabeki je nastavio da razvija svoje sposob
nosti godinama. Stoje vie itao i pamtio, itao je sve bre i pamtio sve
vie. Pria kae daje, u kasnijim godinama ivota, imao obiaj da lei
u krevetu okruen knjigama i da je svakoj od njih posveivao manje od
pola sata, pamtei ih sve dok ne bi utonuo u san. To je radio sve do svoje
smrti 1714. godine u svojoj 81. godini ivota.
Dntgi segment: Vae udesne oi
85
VII
Ako je Maljabekijev ono-modani sistem bio sposoban za tako

neverovatna dostignua u itanju i pamenju, zato mi itamo brzinama
koje nas, u poreenju s njim, ine praktino nepismenima? Odgovor ne
lei u nedostatku bilo kakve osnovne sposobnosti, ve u injenici da
smo aktivno i nevoljno nauili sebe da budemo spori. Drugim recima,
usvojili smo sistem verovanja i navike itanja koji umanjuju nau
sposobnost da itamo bilo kojom brzinom i uz bilo koje normalno
razumevanje.
Jevgenija Aleksejenko
U svojoj knjizi Kako polagati ispite" ampion svetskog takmienja u
pamenju Dominik O'Brajan iznosi neverovatnu priu o Jevgemji ija
se dananja dostignua u mnogome podudaraju sa Maljabekijevim
dostignuima od pre 350 godina.
Prema jednom istraivau sa Moskovske akademije nauka, ova
neverovatna devojka moe da ita bre nego to moe da okree stranice
- i da sebe ne mora da usporava na ovaj nain, itala bi brzinom od
416.250 reci u minutu".
U okviru kijevskog Centra za razvoj modanih sposobnosti, os
miljen je poseban test za osamnaestogodinju Jevgeniju, uz prisustvo
naunika. Bili su sigurni da ova devojka nikada ranije nije itala
materijal koji je spremljen za test, jer se sastojao od kopija politikih i
knjievnih asopisa koji su se tog dana pojavili na kioscima, dok je
Jevgenija bila izolovana u sobi u Centru u kome je planiran test.
Da bi joj to vie oteali zadatak, nabavili su opskurne i drevne
knjige, kao i knjige koje su nedavno objavljene u Nemakoj, a pre
vedene su na ruski, jedini jezik koji Jevgenija zna.
Dok je Jevgenija bila izolovana i zabavljala se, istraivai su proi
tali materijale za test nekoliko puta i napravili opirne beleke o
sadraju. Potom su pred nju postavili dve stranice materijala kako bi
videli koliko ih brzo moe proitati.
Njen rezultat ih je zapanjio koliko je i rezultat dr Lisa zapanjio
Evelin Vud, a rezultat Antonia Maljabekija njegove savremenike. Jev
genija je itala 1390 reci za jednu petinu sekunde - to je vreme
potrebno da trepnete. Jevgeniji je, takoe, dato i nekoliko asopisa,
romana i revija koje je proitala bez napora.
86
VII
Napredak ka super-brzom itanju dvorana velikana brzog itanja
Jedan od istraivaa izvetava: Ispitivali smo je o detaljima i esto

su u pitanju bile tehnike informacije koje normalan tinejder ne bi bio
u stanju da razume. Pa opet, ona je davala odgovore koji su potvrivali
da ih je savreno razumela."
Niko, pak, nije bio svestan jedinstvene sposobnosti ove devojke dok
ona nije napunila 15 godina. Tada joj je otac, po imenu Nikolaj, dao
primerak dugog novinskog lanka. Kada mu je, dve sekunde kasnije,
vratila lanak komentariui daje veoma interesantan, on je mislio da
se ali. Meutim, kadaju je ispitao o sadrini lanka, svi njeni odgovori
bili su tani.
Jevgenija sama kae: Ne znam u emu je moja tajna. Stranice ulaze
u moj um i ja se priseam oseaja" pre nego samog teksta. U mom
mozgu se odigrava neka vrsta analize koju stvarno ne umem da objas
nim. Ali oseam se kao da u glavi imam kompletnu biblioteku!"
KAKO DA PROIRITE SVOJU VIZUELNU MO
U estom poglavlju otkrili ste da su vae oi sposobne da po jednoj
horizontalnoj fiksaciji prime vie reci. Sada ete uraditi seriju vebi koje
e vam dokazati da su vae sposobnosti percepcije vee ak i od ovih,
poboljanih sposobnosti (vidi sliku 8).
Izmerite svoj horizontalni i vertikalni vid

Prvo, gledajui pravo ispred sebe u daljinu i odravajui usredsreenost
na najudaljeniju taku koju moete videti, spojte vrhove svoja dva
kaiprsta pravo ispred sebe na udaljenosti od 75 santimetara od nosa.
Ponite da razdvajate kaiprste du horizontalne linije, zadravajui
usredsreenost oiju u daljini. Tek kada vie ne budete mogli da vidite
vrhove kaiprsta uglom oka", zaustavite prste i izmerite razdaljinu
svog horizontalnog vida.
U drugom delu vebe, ponovite postupak, ali ovaj put vrhove
kaiprsta postavite vertikalno i razdvojite ih po vertikalnoj liniji sve dok
ih vie ne budete mogli videti. Tada stanite i izmerite razdaljinu svog
vertikalnog vida. Uradite ove vebe odmah.
87
Napredak ka sitper-brzom itanju - dvorana velikana brzog itanja
VII
Rezultati
Zauujue, zar ne! Ljudi obino uvide da se njihov horizontalni vid
prostire koliko mogu da raire ruke. Vertikalni vidje malo krai, samo
zbog kosti koja se nalazi u visini obrva.
Kako je to mogue?
Odgovor lei u nainu na koji je napravljeno ljudsko oko. Svako
vae oko poseduje 130 miliona svetlosnih receptora u mrenjai, to
znai da ih ukupno imate 260 miliona.
ta mislite, u kolikom procentu vae oi uestvuju u jasnom" ili
centralnom fokusu, a u kom procentu u sporednom" ili perifernom
fokusu? Upiite svoje odgovore:
Procenat
Centralni fokus:
Sporedni fokus:
V
injenica glasi: samo 20 posto vaeg ono-modanog sistema pos

veeno je jasnom fokusu, dok se perifernom fokusu posveuje zapan
jujuih 80 posto! To znai daje od 260 miliona svetlosnih receptora
koje koristite, preko 208 miliona posveeno perifernom fokusu.
Zastoje u pitanju tako veliki procenat? Veina dogaaja u univer
zumu odigrava se oko centralnog fokusa i od velike je vanosti za
opstanak da va mozak bude svestan svih promena u vaem okruenju,
kako bi vas uputio prema onome to vam je potrebno, odnosno suprotno
od opasnosti.
Prilikom tradicionalnih metoda uenja itanja, koncentrisali smo se
samo na jasan fokus vida, koristei tako manje od 20 posto vizuelne
sposobnosti koja nam stoji na raspolaganju i koristei i taj mali procenat
na potpuno neprikladan nain.
itaoci poput Antonia Maljabekija, Dona Stjuarta Mila i predsednika Kenedija uvebali su korienje ogromnog, nedirnutog potencijala
svog perifernog vida. I vi moete uiniti isto.
Gledanje mentalnim okom
Ubrzo ete sprovesti eksperiment percepcije koji e vas zapanjiti i
promeniti za sva vremena. Prilikom eksperimenta, odvojiete svoj
mozak od jasnog fokusa i aktivno ete gledati svojim mentalnim okom.
88
VII
Nakon to proitate ovaj odelj ak, okrenite sledeu stranicu i posta

vite svoj prst direktno ispod reci mozak u etvrtom redu iznad
podnaslova itanje mozgom". Dok ste potpuno usredsreeni na tu
centralnu re, uradite sledee:
1. Ustanovite koliko reci moete videti levo i desno od centralne reci,
bez pomeranja oiju.
2. Ustanovite koliko reci moete jasno videti iznad i ispod reci na kojoj
drite prst.
3. Ustanovite da li iznad ili ispod reci na koju ste usredsreeni postoji
neki broj i, ako postoji, koji je to broj.
4. Ustanovite da li moete da izbrojite pasuse na stranici.
5. Ustanovite da li moete izbrojati pasuse na susednoj stranici.
6. Moete li videti da li na nekoj od te dve stranice postoji dijagram?
7. Ukoliko vidite dijagram ili ilustraciju, moete li jasno ili otprilike
utvrditi kakav je?
Uradite ovu vebu odmah.
Slika 8. Uveavanje vizuelnogpolja kod naprednih itaa, a. Usredsreivanje na jedno slovo, kao kada dete po prvi put ui da ita uz pomo
fonikog metoda, b. Usredsreivanje na jednu re (loiji i proseni
itai), c. Usredsreivanje na 4 do 5 reci odjednom (dobar ita), d.
Usredsreivanje na grupe reci (napredni itai).
Rezultati
Najvei broj ljudi na najvei broj pitanja odgovara potvrdno. Ova laka
veba demonstrira da se va mozak ponaa poput gigantskog centralnog
oka koje skenira kompletan svet koji se nalazi iza soiva vaih fizikih oiju.
Dok najvei broj ljudi provodi ivot ograniavajui mozak na
tunelski vidokrug" tj. na direktan fokus, bolji itai i mislioci koriste
pun opseg vizuelnih vetina sopstvenog mozga.
89
Napredak ka super-hrzom itanju dvorana velikana brzog itanja
VII
Slika 9. Polja vida. Oblast unutranjeg kruga prikazuje podruje jas

nog vida koji stoji na raspolaganju osobi koja brzo ita ukoliko na
pravilan nain koristi ono-modani sistem. Spoljanji krug pri
kazuje periferni vid koji joj, takode, stoji na raspolaganju.
Kiklopska percepcija
Sposobnost vaeg mozga da vidi centralnim okom nedavno je eksplodirala
u popularnoj areni uz pomo knjiga pod nazivom Magino oko". Ove
knjige baziraju se na radu profesora Bele Julea sa odeljenja za senzorne i
perceptualne procese u okviru laboratorija korporacije Bell Telephone".
Juleove slike napravljene su od dva skupa fino isprepletanih taaka.
Svaki skup formira jedan deo slike. Svako oko prima samo jedan
deo. Va zapanjujue sofisticirani mozak sprovodi neverovatno komplek
sne matematike i geometrijske proraune, kombinujui obe slike u
upeatljivu trodimenzionalnu sliku koja se ne vidi u spoljanjoj stvar
nosti, ve samo u mozgu (vidi tablu III).
ITANJE MOZGOM
U ovoj knjizi nudi vam se revolucionarno nov pristup uz pomo
koga ete, od sada, itati mozgom kao centralnim fokusom svoje panje,
a ne svojim oima. Vae oi predstavljaju lutku-marionetu sastavljenu
od milion delova; va mozak predstavlja lutkara koji ih pokree.
90
VII
U budunosti e osoba koja ita super-brzo kombinovati periferni

vid sa kiklopskom percepcijom (vidi sliku 9), kako bi, poput Maljabekija, odjednom primila celokupne pasuse i stranice - to predstavlja
dostignue koje, u svetlu novonauenih injenica, sada deluje mnogo
dostinije. Jedan lak nain da to postignete je da razvijete vetinu
korienja pomonog sredstva u naprednije tehnike meta-navoenja
(vidi osmo poglavlje).
Uz korienje tehnika meta-navoenja, moete proiriti korienje
svoje periferne i kiklopskepercepcije tako to ete knjigu drati na veoj
udaljenosti od oiju nego to to obino inite. Na taj nain ete omo
guiti perifernom vidu da stranicu vidi mnogo jasnije dok itate.
Neverovatna prednost ovoga je u tome to, dok va jasan fokus ita
jedan, dva ili tri reda na koje ste skonccntrisani, va mozak koristi
periferni vid kako bi obnovio ono to ste ve proitali i napravio kratak
pregled teksta koji sledi. Na taj nain se u mnogome poboljava pam
enje materijala koji ste preli i vri se priprema za materijal koji tek
sledi, ba kao to izvia priprema svoje trupe da bezbedno i brzo preu
nepoznatu teritoriju.
Dodatna prednost ovog pristupa razlivenog fokusa" je u tome to
vae oi prave mnogo manje vrstih miinih fiksacija. Zato se mnogo
manje zamaraju i vi moete itati due. Mnogi ljudi otkrivaju da
korienjem ovog pristupa, nestaje ukoenost u vratu i glavobolje, a oni
predstavljaju uobiajene probleme za mnoge itae.
REZIME
1. Brzina itanja od preko 1000 reci u minutu je u svakom sluaju
dostina. Mnoge istorijske linosti lako su postizale ove, pa i vee
brzine itanja.
2. Vae oi sadre 260 miliona svetlosnih receptora.
3. Vie od 80 procenata tih svetlosnih receptora posveeno je perifer
nom vidu.
4. Va periferni vid je izuzetno irok i veoma dubok.
5. itanje, u stvari, obavlja va mozak - vae oi predstavljaju samo
veoma sofisticirana soiva koja on pri tome koristi.
91
VII
6. Super-brzi itai budunosti bie itai mozgom" i koristie u

potpunosti pun opseg svog perifernog vida i svoju kiklopsku per
cepciju.
1. Tokom svakodnevnog ivota, postavite svom mozgu percepcijske
ciljeve. Ponite tako to ete mu dati zadatak da uoi neki odreeni
set predmeta ili boja ili oblika u svom okruenju.
2. Pokuajte da svoje modano oko koristite kad god, i ta god da
itate.
3. Nastavite da vebate itanje uz pomono sredstvo, povremeno
eksperimentiui sa itanjem dva reda istovremeno.
4. Uvek udaljite materijal koji itate od oiju koliko god moete, a da
se pri tome oseate udobno.
Sada ste napravili skok od normalnog brzog itaa (koji se primarno
oslanja na svoje oi) ka super-brzom itau (koji se primarno oslanja
na mozak). U sledeem poglavlju upoznaete se sa nekim tehnikama
meta-navoenja koje e poboljati va periferni vid i kiklopsku percep
ciju.
92

-
VIII
Tehnike meta-navoenja p u t ka
fotografskim" nivoima itanja
Sposobnost ljudskog oka za fotografsko snimanje je nekoliko
desetina puta prefinjenija od najnaprednijih kamera. Pun opseg
te sposobnosti tek treba da se istrai.
UVOD
Ovo poglavlje vam prua devet glavnih, praktinih tehnika na
voenja kako biste ojaali svoj periferni vid i uspostavili kontrolu nad
njim, kao i nad svojom kiklopskom percepcijom.
KAPACITET VAE FOTOGRAFSKE MEMORIJE
Otvorite ovu knjigu na bilo kojoj stranici i na sekund preite
pogledom preko nje - moete li se setiti bilo koje reci, grafikona, oblika
ili reenice? Da li biste ponovo prepoznali stranicu? Sada znamo da
lako sigurno primamo informacije. Ukoliko sumnjate u to, pomislite ta
vae oi rade im se kolima provezete krivinom na nekom planinskom
putu: one istog trenutka sagledavaju mnoga kola koja idu ka vama ili
se kreu u istom smeru kao i vi; na desetine hiljada drvea, na hiljade
kua i verovatno ptica i ivotinja. Sve to u samo deliu sekunde!
Pomislite koliko, u poreenju sa tim, male deluju reci na jednoj stranci
- vi to moete!
m
Vetine koje ete nauiti upoznae vas sa naprednim korienjem

vizuelnih pomonih sredstava i omoguiti vam da eksperimentiete sa
brzim pokretima prilikom itanja koji e u obzir uzeti i va vertikalni i
horizontalni periferni vid.
93
Tehnike meta-navoenja -put ka fotografskim " nivoima itanja
Vili
TEHNIKE META-NAVOENJA
Tehnike meta-navoenja koje e biti opisane oslanjaju se na va
periferni vid, kiklopsko oko" i neverovatno brzu fotografsku sposob
nost vaeg ono-modanog sistema.
Naroito je korisno vebati ih u poetku veoma velikom brzinom,
bukvalno ne obraajui panju na razumevanje, a odmah zatim ih
primeniti novom normalnom brzinom itanja. Na ovaj nain e se va
mozak navii na velike brzine. esto je najbolje poeti sa korienjem
ovih tehnika na materijalu koji ste ve proitali - postiui tako istovre
meno dva cilja: obnavljanje ve proitanog, i istovremeno zagrevanje"
ono-modanog sistema za zadatak koji mu predstoji. Kada zavrite sa
ovim poglavljem, vebajte sve tehnike meta-navoenja na svemu to
ste do sada proitali. Pokuajte da to uradite najbre to moete.
Dvoredno krstarenje
Dvoredno krstarenje (vidi sliku 10a) identino je originalnoj tehnici koju
ste koristili prilikom upotrebe pomonog sredstva prilikom itanja; jedina
razlika je u tome to ete sada dosledno itati po dva reda istovremeno.
Da biste ispravno uradili ovu vebu, povlaiete ravnom crno i paljivo
pomono sredstvo ispod svakog drugog reda, da biste prilikom vraanja na
poetak podigli pomono sredstvo deli santimetra iznad stranice, a potom
ga ponovo pomerali povlaei ga ispod naredna dva reda. Dvoredno
krstarenje je odlian nain navikavanja mozga na korienja vertikalnog
vida u istoj meri u kojoj koristi i horizontalni. Ovo je mnogo lake nego to
biste mogli smatrati, a mnoge kulture vertikalni vid koriste kao primarni.
Na primer, Japanci i Kinezi su hiljadama godina prednost davali vertikal
nom u odnosu na horizontalni vid.
Slino tome, muziari kombinuju vertikalni i horizontalni vid pri
likom itanja nota. Ukoliko ste ve itali note, trebalo bi da ste sposobni
da tu vetinu koju ste ve stekli moete da prenesete na itanje pomou
dvorednog krstarenja.
Multiredno krstarenje
Multiredno krstarenje (vidi sliku 10b) je vrlo slino dvorednom krs
tarenju, s tim to vam doputa da istovremeno primate onoliko redova
koliko elite. Napredni brzi itai obino u jednom mahu primaju od
dva do osam redova.
94
Slika 10- Tehnike meta-navoenja

a. Dvoredno krstarenje
b. Multiredno krstarenje
c. Retrogradno krstarenje
**
Tehnike meta-navoenja - put ka fotografskini" nivoima itanja
VIII
Retrogradno krstarenje
Retrogradno krstarenje (vidi sliku 10c) ima tu prednost to vam omo
guava da udvostruite brzinu itanja tako to ete pri povratku oiju
na poetak reda primati informacije, i to nee predstavljati puki prazan
hod radi povratka na poetak reda.
Sta?" kaete vi. Ne budite smeni - itanje unazad bi jednostavno
rezultiralo zbrkom reci bez znaenja u mojoj glavi."
V
itanje unazad je lake nego to mislite. Osim toga, mnoge kulture

vie vole itanje s desna na levo, na primer Arapi i Jevreji.
To, meutim, nije sve. Tajna itanja unazad lei u injenici da vi, u
stvari, ne itate unazad! Ukoliko po jednoj fiksaciji primate pet ili est
reci, to bi trebalo da sada radite sa lakoom, ono to vidite prilikom
svake fiksacije izloeno je ispravnim redosledom. Stoga je itanje
unazad u osnovi isto kao i normalno itanje. Jedini dodatni posao koji
va mozak mora da obavi je da velike komade sa znaenjem mora da
poreda po redu, to u mnogome nalikuje slagalici. Va mozak to ionako
radi kad god itate, kao na primer, prilikom itanja sledee reenice:
Ljudi koji veruju da su brzine itanja od preko 1000 reci u minutu
mogue, potpuno su u pravu". Kod ovog primera, va mozak je morao
da sve dri u stanju ekanja" dok nije dobio poslednji deo informacije
koji je uinio da prethodno proitani deo reenice ima smisla. Proces je
identian kod itanja unazad. Otkriete daje ono iznenaujue lako.
Kod retrogradnog krstarenja koristi se potpuno isti pokret ruke kao
i kod dvorednog i multi-rednog krstarenja.
Napredni pokreti vizuelnog pomonog sredstva
Pokreti 5"', cik-cak, petlja, vertikalni talas i lenjo ,,S" mogu se
sprovoditi razliitim brzinama i pod razliitim uglovima.
Za detaljno itanje, bie vam potrebno oko 30 sekundi po stranici,
a za pregledanje, pretraivanje i obnavljanje, maksimalno deset.
Tehnika duple margine, koja podrazumeva pokretanje prsta ili palca
niz levu marginu i pomonog sredstva niz desnu, korisna je pre svega
za itanje prilikom uenja i moe imati varijaciju u kojoj se pomono
sredstvo s leve ili desne margine moe pretvoriti u vertikalni talas.
96
VIII
Tehnike meta-navoenja pat ka fotografskim " nivoima itanja
S" tehnika
,,S" tehnika (vidi sliku 11a) kombinuje krstarenje unapred i unazad, i
moe se koristiti kao jednoredno, dvoredno ili multi-redno krstarenje.
Cik-cak tehnika
Cik-cak tehnika (vidi sliku 11b) predstavlja veoma naprednu tehniku
meta-navoenja koja vam naroito omoguava da u potpunosti koristite
svoj periferni vid.
Kod ove tehnike vi ravnomerno pokreete pomono sredstvo po
dijagonali nekoliko redova, potom pravite malu omu u blizini margine,
zatim krstarite nazad po dijagonali niz stranicu pravei jo jednu malu
omu na suprotnoj margini, i tako dalje, sve dok ne stignete do dna
stranice.
Ove tehnike mogu se horizontalno proiriti ili suziti, to vam omo
guava da odaberete da li ete pomono sredstvo dovoditi do same
margine, ukoliko vam je to neophodno, ili ete ga odrati na dve treine
sredine stranice, ostavljajui horizontalnom perifernom vidu da primi
informacije koje se nalaze na domak margine.
Tehnika petlje
Tehnika petlje (vidi sliku 11c) je po stilu slina cik-cak tehnici, a jedina
razlika je u tome to oma pri promeni smera obuhvata veu koliinu
teksta koja se moe primiti jednom fokusiranom fiksacijom.
Petlja je naroito ritmina tehnika, i omiljena je tehnika naprednih
brzih itaa.
Tehnika vertikalnog talasa
Vertikalni talas (vidi sliku lld) je tehnika zbog koje neinformisane
osobe veruju da brzi itai itaju pravolinijski sredinom stranice od
vrha ka gore". U sutini, oi idu od vrha ka dole centralnim delom
stranice u ritmikim talasima, pokreui se u neznatnoj meri levo i
desno. Vertikalni talas je idealna tehnika jer kombinuje itanje unapred
i unazad, doputajui takoe i maksimalnu upotrebu horizontalnog i
vertikalnog perifernog vida.
97
Slika 11. - Napredni pokreti

vizuelnog pomonog sredstva
a. ,,S"
b. Cik-cak
c. Petlja
98
Slika 11. Napredni pokreti

vizuelnog pomonog
sredstva (nastavak)
c. Vertikalni talas
d. Duplo navoenje
f. Lenjo S ".
Dntgi segment: Vae udesne oi
99
Tehnike meta-navoenja - put ka fotografskim " nivoima itanja
VIII
Tehnika duplog navoenja

Tehnika duplog navoenja ili duple margine (vidi sliku 1 le) ukljuuje
upotrebu dva pomona sredstva, najee prsta ili palca s jedne i
uobiajenog pomonog sredstva s druge strane. Oni se pokreu ravnomerno sa obe strane teksta, dok vae oi upijaju informacije koje se
nalaze izmeu njih.
Ova tehnika je odlina zato to vaem mozgu doputa da diktira
pokrete oiju. Ukoliko ste jasno odredili cilj nekog itanja, vae kiklopsko oko e tragati za informacijama koje su postavljene kao cilj. Nema
potrebe da silite oi da prave fiksacije u odreenim podrujima. Mozak
e to sam uraditi.
Tehnika lenjog S"
Tehnika lenjog ,,S" (vidi sliku llf) kombinuje elemente osnovne ,,S"
tehnike, cik-cak tehnike i vertikalnog talasa. U stvari, ona se moe
smatrati proirenom verzijom svake od njih.
Kod ove tehnike jednostavno pravite pokrete u obliku slova ,,S"
odozgo na dole, zahvatajui svakim skretanjem 5 do 10 redova, obino
obuhvatajui elu stranicu u pet horizontalnih prelaza".
KORIENJE TEHNIKA META-NAVOENJA U PRAKSI
Ove tehnike se mogu koristiti za kratak pregled, skeniranje, ispiti
vanje teksta, kao vebe za uveanje brzine itanja, kao vebe za
poboljanje razvoja perifernog vida, kao uobiajeni trening" za vae
oi i, kako kau najbolji brzi itai, za normalno itanje.
Jedna od najuzbudljivijih
tie se tridesetpetogodinje
kurseva brzog itanja koji se
koja su se odravala jednom
pria o upotrebi tehnika meta-navoenja

dame koja je posetila jedan od mojih
sastojao od osam troasovnih predavanja
nedeljno.
Tokom predavanja na kome je bilo reci o tehnikama meta-na

voenja, polaznici su dobili zadatak da upotrebe petlju, vertikalni talas
ili lenjo ,,S" kao tehniku za super-brzi kratki pregled jednog romana.
Vreme za pregled kompletne knjige bilo je ogranieno na pet hiinuta.
Dama o kojoj je re, napustila je as frustrirana, tvrdei da je
koristila pomono sredstvo na svakoj stranici, ali da nita nije zapamtila
i da ne vidi svrhu" svega toga.
100
VIII
Tehnike meta-navoenja put ka fotografskim " nivoima itanja
Tokom predavanja naredne nedelje, isti roman koristio se tokom

vebe u kojoj su polaznici dobili zadatak da koriste bilo koju tehniku
navoenja i da prilikom itanja obrate panju na razumevanje teksta.
Dama o kojoj je re odabrala je ,,S" tehniku i, sa ostatkom razreda,
otpoela petnaestominutnu vebu. Nakon pet minuta, tiinu prepunu
koncentracije prekinuo je vrisak! Damaje vikala: Uspela sam! Uspela
sam! Uspela sam!"
Ispriala je da se, nakon to se navikla na pomono sredstvo, knjiga
odjednom otvorila pred njom poput filma koji je ve gledala i sada ga
gleda po drugi put.
Sta se, u stvari, desilo? Njen mozak je fotografisao kompletnu
knjigu, arhivirao je negde duboko u njenom vizuelnom korteksu i
kiklopskom oku" uma. Kada je mozak ponovo dobio stimulaciju,
jednostavno je pristupio ve postojeim informacijama i stavio ih pred
nju.
U kratkom pregledu daljih koraka na kraju ovog poglavlja, bie vam
dato nekoliko praktinih i uzbudljivih metoda za ovladavanje ovim
novim tehnikama uveanja brzine itanja.
DRUGA VEBA PERCEPCIJE
Vebe s brojevima koje slede, pomoi e vam da razvijete svoju
svest o vertikalnom i horizontalnom vidu. Iz tog razloga, svaka grupa
brojeva data je u dva reda. Otkrijte svaki pojedinani blok od dva broja
i ponovo ih pokrijte, dozvoljavajui sebi da ih vidite samo na trenutak.
Napiite ono to mislite da ste videli na liniji pored broja i potom
proverite da li ste bili u pravu. Kada uradite ove vebe, preite na etvrti
test. Pre itanja, odaberite svoju omiljenu tehniku meta-navoenja,
motiviite sebe i krenite ka uspostavljanju svog novog linog rekorda
u brzom itanju!
28
92
2*
84
21
94
07
Vi
14
68
93
12
35
56
b&
101
Tehnike meta-navoenja -put ka fotografskim" nivoima itanja
102
VIII
86
74
48
99
06
93
18
10
57
72
39
51
30
66
74
33
73
16
84
28
03
48
98
32
71
95
39
18
39
68
47
13
96
04
70
15
53
18
94
75
08
42
29
65
41
40
78
70
39
15
73
31
83
40
14
77
VIII
56
14
93
36
94
016
18
936
18
964
93
148
68
922
25
096
46
921
84
695
04
962
98
277
49
763
77
194
91
217
04
185
86
103
27
976
93
184
60
414
37
629
22
050
94
060
32
281
46
299
18
504
37
276
95
706
Dragi segment: Vae udesne oi
103
Tehnike me/a-navoenja -put ka fotografskim " nivoima itanja
104
VIII
07
330
20
063
13
966
30
411
95
563
84
392
52
380
78
153
50
064
72
927
11
693
63
832
695
802
592
033
938
805
153
408
463
592
916
863
907
818
106
763
953
832
909
753
711
393
063
494
512
937
508
342
830
148
174
673
VIII
602
935
725
163
291
175
408
853
784
421
591
744
594
208
422
906
440
618
807
945
128
483
705
912
05S(
983
614
937
163
975
731
147
805
194
853
902
254
110
395
707
Sada ste spremni za etvrti test. Dok ga budete itali, obavezno

primajte velike grupe rei pri svakom vizuelnom gutljaju", koristite
pomono sredstvo i drite knjigu na velikoj udaljenosti od sebe, omo
guavajui sebi na taj nain korienje perifernog vida i sposobnosti
modanog itanja".
ETVRTI TEST-Da li smo sami u univerzumu? Inteligencija
vanzemaljaca
Autor: Toni Buzan
Od 1960. godine sprovedeno je najmanje 80 istraivakih projekata
potrage za inteligentnim oblicima ivota u univerzumu. Svi su oni bili
105
Tehnike
me/a-navode
nj
put
ka
fotografskim
"
nivoima
itanja
VIII
tako malog obima da su skoro neizbeno bili osueni na propast. Sada

je NASA otpoela istraivanje sa novom opremom koja obeava deset
miliona puta veu efikasnost od bilo kog ranijeg pokuaja.
S obzirom da se potraga ljudske i kompjuterske inteligencije za
inteligencijom u svemiru popela na tako visok nivo, brojni naunici
predviaju da e ona biti otkrivena pre isteka XX veka.
Tano na dan, sat i minut petstogodinjice Kolumbovog otkria
Amerike, ljudska rasa je otpoela sa do sada najveim pokuajem da
otkrije ne samo nove svetove, ve i nove inteligencije u svemiru.
Astronomi iz Arekiba u Porto Riku su 12. oktobra 1992. godine,
tano u 3 sata popodne po Atlantskom standardnom vremenu ukljuili
najmoniji radio-teleskop koji je ikada napravljen. U potpuno istom
trenutku, drugi astronomi su ukljuili drugi teleskop u Goldstoun stanici
blizu Barstova u Kalifoniji. Trenutno vie od stotinu fiziara, astrono
ma, kompjuterskih programera i tehniara u napetom iekivanju mar
ljivo prati kontrolne table dok super-kompjuteri oslukuju na milione
radio-kanala u potrazi za bilo kakvim signalom sa oznakom inteligent
nog oblika ivota, koji bi potvrdio ono u ta je veina astronoma
godinama ubeena - da nismo sami u univerzumu.
Projekat vredan sto miliona dolara, pod nazivom SETI*, u potpunoj
je nadlenosti NASA-e i nastavie se bar do 2000 godine, u nadi da e
uspeti da otkrije radio talase koje su stvorila inteligentna bia: radio
talase koji bi mogli ukazati da su krenuli na put ka Zemlji brzinom
svetlosti jue ili moda na deset milijardi godina ranije.
Naspram ove misije, prethodni najvei pokuaj traganja za inteli
gencijom u svemiru deluje beznaajan. Inspiraciju za njega dao je
astronom Frenk Drejk 1974. godine. Drejk je koristio radio teleskop u
Arekibu, koji je tada imao efektivnu mo od 20 biliona vati, da bi poslao
kodiranu poruku ka najveoj skupini zvezda u sazveu Herkules, koja
je udaljena nekih 24.000 svetlosnih godina.
Poruku, koja je predstavljala neku vrstu kosmikog testa inteligen
cije, Drejk je prvo pokazao astronomu Karlu Saganu, jednom od
finalista takmienja Najbolji mozak 1990-te" dok su zajedno ruali u
106
Search for Extra-Terrestrial Inteligence - Potraga za vanzemaljskom inteligenci

jom.
VIII
Tehnike mela-navoenja put ka fotografskim " nivoima itanja
Kornel klubu. Drejk kae da je Sagan veoma brzo deifrovao najvei

deo poruke.
Sama poruka, od vrha na dole, pokazuje sledee:
1. Binarni sistem.
2. Molekule neophodne za ivot na Zemlji.
3. Hemijsku formulu za DNK, na genetski materijal.
4. Grafiki prikaz duple zavojnice molekula DNK koja se zavrava na
glavi ljudske figure.
5. Prikaz naeg Sunca i devet planeta (Zemlja je naglaena, kako bi se
istaklo gde mi ivimo), i sliku radio-teleskopa koji odailje poruku.
Sadanja misija je tako velikog obima i tako precizna da e nam
omoguiti da za tri dana ujemo vie nego to smo uli za 22 godine od
kada je Drejk otpoeo svoje prve eksperimente 1970. godine. U novom
pokuaju, najmanje est radio-teleskopa irom sveta istovremeno je na
oprezu; disk u Arekibu - prenika 300 m - poboljanje kako bi uveao
svoju senzitivnost za 300 posto, a napravljen je i poseban softver za
tumaenje primljenih signala. Drejk, danas star ezdesetdve godine,
profesor je na Kalifornijskom astronomskom univerzitetu u Santa Kruzu i takoe je predsednik SETI Instituta u Mauntin Vjuu u Kaliforniji.
On kae: Nita me toliko ne mui koliko pomisao da radio poruke
vanzemaljskih civilizacija iz svemira trenutno prolaze kroz nae kan
celarije i domove, poput apata koji ne moemo uti."
Oi
Najvei svetski radio-teleskop veoma je razliit od tradicionalnih op
tikih teleskopa koje koriste astronomi amateri, pa ak i od velikih
teleskopa u opservatorij ama smetenim po raznim planinskim vrho
vima po svetu, poput Palomara u Kaliforniji ili Mauna Kia na Havajima.
Teleskop u Arekibu je oblika inije prenika 304 metra, napravljene od
perforiranog aluminijuma, a smeten je u velikoj rupi u zemlji. Iznad
inije", na stotine tona pokretnih antena vise sa kablova povezanih
tako da podravaju tornjeve na okolnim brdima.
Po dizajnu slian satelitskoj TV anteni, radio-teleskop je u mo
gunosti da svaki radio talas koji na njega padne usmeri ka centralnoj
sabirnoj taki gde ga prima i obrauje prijemnik.
107
Tehnike mefa-navoenja -put ka fotografskim " nivoima itanja
VIII
Ove oi Zemlje" su toliko osetljive da je 1987. godine novi

super-kompjuter, povezan sa Goldstoun radio-teleskopom u Mohava
pustinji, veoma lako detektovao bledi signal od jednog vata koji je
dolazio sa Pionira 10 koji je sa Zemlje u svemir lansiran u zimu 1972.
godine. U trenutku u kome je detektovan, Pionir je bio na udaljenosti
od 64 milijarde kilometara od Zemlje!
Radio-teleskopi su od naroite koristi u potrazi za inteligentnim
oblicima ivota van Zemlje, jer su radio-talasi koji dolaze od zvezda
neredovni i sluajni, dok su radio talasi koji se koriste za inteligentnu
komunikaciju strukturirani tako da se lako detektuju na monitorima
poput osciloskopa.
Ideja za traganjem za strukturiranim talasima koji bi sugerisali
prisustvo inteligencije originalno je potekla od Drejka i fiziara uzepe
Kokonija i Filipa Morisona sredinom pedesetih godina. Godine 1959,
u naunom asopisu Nature", Kokoni i Morison su napisali: ... anse
za uspeh je teko proceniti, ali ukoliko nikada ne krenemo u potragu, te
su anse ravne nuli."
Istorijska pogodba
Za one koji se pitaju da lije pokuaj vredan truda i ulaganja, Drejk istie
daje je suma od 135 miliona funti koje su odvojene za SETI manja od
jedne desetine procenta godinjeg budeta NASA-e koji iznosi 15
milijardi funti. Ako uzmete u obzir posledice uspeha", kae Drejk,
ovo bi mogla biti istorijska pogodba."
Veliki procenat iz budeta odlazi na novu kompjutersku opremu
koja poboljava kvalitet prijema i pomae pri tumaenju signala.
Ovi veliki elektronski mozgovi e primiti" velike koliine kosmikih radio informacija koje e se rairiti preko milion kablova, pregledae podatke tragajui za emama koje bi prepoznali ljudski posmatrai.
Mozak koji stoji iza ovih mozgova i sam je veoma neobian: fiziar
Kent Kalers lep je od roenja i nikada nije video radio-signal na
osciloskopu, a kamoli samu zvezdu. Strast prema univerzumu nasledio
je od oca koji mu je, kada je Kalers imao pet godina, itao odlomke iz
Zlatne knjige o astronomiji. Ideja da moda postoje drugi svetovi koje
treba otkriti, zapalila je moju matu", sea se on. A upravo njegova
velika mata pomae da Zemlja dobije vid: on je uspeo da svom
108
VIII
programu automatske obrade signala podari ono stoje asopis Life"

opisao kao drugi vid" - sistem koji je u stanju da identifikuje signale
za koje postoji sumnja da su inteligentni, meu neim to bi, inae,
delovalo kao kotao piskavih zvukova.
Glava NASA projekta, profesorka Dil Tarter, poput svojih kolega,
veruje da postoje drugi oblici inteligencije. Ona i njene kolege imaju
viziju o galaktikoj zajednici inteligentnih civilizacija koje su isuvie
udaljene jedna od druge da bi se druile, kolonizovale ili kanibal izovale
jedna drugu. Poruka jedne od njih, poslata na Zemlju moda pre mnogo
miliona godina kada naa civilizacija jo nije ni postojala, mogla bi
svakog asa stii do nas. A ta e biti ukoliko projekat uspe da otkrije
signale za kojima traga? Tarterova kae: Bilo koji signali koji stignu
predstavljae vlasnitvo oveanstva. Oni su poslati planeti Zemlji, a
ne NASA-i. Nakon milenijuma pitanja da li smo sami u univerzumu sva ljudska bia bi trebalo da saznaju da nismo."
Ljudsko bie kao aneo uvar
Artur C. Klark, rektor Meunarodnog kosmikog univerziteta i autor
knjige Odiseja u svemiru - 2001, veruje da ovo traganje ima ogromnu
naunu i moralnu vrednost.
U asopisu Life" on je napisao:
Bez obzira na nain na koji bi se detektovao, inteligentni ivot van
Zemlje zauvek bi promenio na pogled na univerzum. U najmanju ruku,
to bi dokazalo da inteligencija predstavlja faktor opstanka, uprkos
onome to vidimo u veernjem dnevniku.
SETI predstavlja najviu moguu formu istraivanja i ako presta
nemo da istraujemo, prestaemo da budemo ljudska bia.
Meutim, pretpostavimo daje kompletna postavka SETl-a pogrena
i da inteligentni oblik ivota postoji samo na Zemlji. To bi, naravno,
bilo nemogue dokazati - uvek postoji mogunost da samo nekoliko
svetlosnih godina izvan naeg opsega istraivanja postoje vanzemaljci.
Ukoliko, ipak, nakon vekova oslukivanja i osmatranja ne pronaemo
nikakve tragove drugih oblika inteligencije van Zemlje, imaemo po
drku da zakljuimo da smo jedina inteligencija u univerzumu.
A to je najstranija mogunost od svih. Mi tek sada poinjemo da
cenimo nae obaveze prema planeti Zemlji: ukoliko smo stvarno jedina
inteligencija u svemiru, moramo biti i njeni budui aneli uvari."
109
VIII
Nakon miliona godina ivota u izolaciji, ljudskoj inteligenciji predstoji

moda samo deset godina pre nego to shvati da ima kolege u kosmosu.
Zaustavite topericu
Vreme itanja:
minuta

ete podeliti broj rei u tekstu (u ovom sluaju 1401 rei) sa vremenom
(u minutima) koje ste potroili na itanje.
i

, , . broj rei u tekstu
vreme
Nakon to zavrite raunanje, rezultat u r/m upiite na liniju na kraju
ovog odeljka i upiite ga u tabela napretka i grafikon napretka koji se
nalaze na kraju knjige.
Rei u minutu:
ETVRTI TEST: RAZUMEVANJE
1. Koliko je traganja za inteligentnim ivotom u univerzumu sprovedeno od 1960. godine do danas?
a) 60
b)80
c)55
d)75
2. Kada je ljudska rasa lansirala najvei projekat traganja za novim

inteligencijama u istoriji?
a) na stogodinjicu Kolumbovog otkria Amerike
b) na pedesetogodinjicu lansiranja prvog satelita
c) na petstogodinjicu Kolumbovog otkria Amerike
d) nije bio u pitanju nijedan posebno vaan istorijski datum
3. SETI je projekat potrage za zemaljskom inteligencijom.
Tano/Pogreno
110
Dragi segment:
Vae udesne oi
VIU
4. NASA traga za radio-talasima koji su svoj put ka Zemlji otpoeli

brzinom svetlosti pre:
a) milion godina
b) sto miliona godina
c) milijardu godina
d) deset milijardi godina
5. Prethodni najvei pokuaj traganja za biima u svemiru insipirisao
je 1974. godine:
a) Frenk Drejk
b) Karl Sagan
c) predsednik Kenedi
d) Mensa
6. Godine 1974. u svemir je poslata kodirana poruka ka skupini zvezda
u sazveu:
a) Jupiter
b) Orion
c) Herkules
d) korpion
7. U okviru kodirane poruke ukljuenje prikaz naeg Sunca i devet
planeta.
Tano/Pogreno
8. Prilikom najnovijih napora, koliko e najmanje radio-teleskopa biti
na stalnom oprezu?
a) dva
b) etiri
c) est
d) osam
9. Arekibo teleskop je iroka inija" napravljena od perforiranog
aluminijuma smetena u veliku rupu u zemlji. Koja je njegova irina?
a) 30,4 m
b)152m
c) 228 m
d)304 m
10. Radio-teleskop je sposoban da ka centralnoj sabirnoj taki usmeri:
111
VIII
a) 25 posto radio-talasa koji padnu na njega

b) 50 posto radio-talasa koji padnu na njega
c) 75 posto radio-talasa koji padnu na njega
d) sve radio-talase koji padnu na njega
11. Radio-talasi koje odailju zvezde su:
a) neredovni i sluajni
b) neredovni ali ne i sluajni
c) nisu sluajni, ali su neredovni
d) nisu ni neredovni ni sluajni
12. Mozak koji stoji iza mozgova SETI potrage je sam po sebi neobian
jer:
a) ima najvei koeficijent inteligencije na svetu
b) u poetku nije bio zainteresovan za astronomiju
c) lep je od roenja
d) prvobitno je bio doktor medicine
13. Za koga se kae daje planeti Zemlji podario vid?
a) Frenk Drejk
b) Kent Kalers
c) Dil Tarter
d) Galilej
14. Profesorka Dil Tarter se nada, iako ne veruje, da postoje druge
forme inteligencije u svemiru.
Tano/Pogreno
15. Artur C. Klark je rekao: SETI predstvlja najviu moguu formu
istraivanja i ako prestanemo da istraujemo, prestaemo da budemo
Proverite tanost svojih odgovora na kraju knjige.
Potom podelite svoj rezultat sa 15 i pomnoite sa 100 kako biste dobili
procenat razumevanja.
od 15
Sada upiite svoj rezultat u tabelu napretka i grafikon napretka koji

se nalaze na kraju knjige.
112
'
VIII
REZIME
Korienje tehnika meta-navoenja umnogome uveava vrednost
pomonog sredstva. Osnovne tehnike meta-navoenja su:
Dvore dno krstarenje
Multi-redno krstarenje
Retrogradno krstarenje
Cik-cak
Petlja
Vertikalni talas
Duplo navoenje
Lenjo ,,S"
1. Provebajte svaku tehniku meta-navoenja bar po pet minuta, menjajui pri tome brzinu i dubinu razumevanja. Pet minuta predstavlja
neophodno vreme da bi se va mozak navikao na tehniku.
2. Nakon to to uradite, odaberite tri tehnike meta-navoenja koje vam
se najvie sviaju i vebajte ih. Prilikom svih ovih vebi, korisno
je koristiti materijal koji ste ve proitali, jer e vam biti mnogo
lake da steknete ovu novu naviku. Stalni pregled ove knjige
pomoie vam i da uvebate nove tehnike i da se podsetite osnovnih
informacija.
3. Uradite nekoliko petominutnih itanja u okviru kojih ete na po
etku itati uz pomo vama omiljene tehnike meta-navoenja,
obraajui panju na razumevanje, da biste postepeno uveavali
brzinu tako da pri isteku vremena od pet minuta va procenat
razumevanja iznosti od 5 do 10 procenata. Ta veba e vam omo
guiti da lako naviknete svoje oi na sve vee brzine.
4. Vebajte tehnike meta-navoenja razliitim brzinama. Mnogi ljudi,
na njihovo veliko uenje, otkrivaju da je njihovo razumevanje
prilikom sporijeg itanja skoro ravno nuli, ali da pri odreenom
ritmu ono iznenada postaje zauujue jasno.
113
VIII
Tehnike meta-navoenja koje ste nauili u ovom poglavlju bie vam

naroito korisne prilikom uenja vetina koje su date u devetom po
glavlju - Razvoj naprednih vetina brzog pregleda i skeniranja. Primenom tehnika meta-navoenja u najmanju ruku ete udvostruiti
brzinu pregleda i skeniranja.
114
IX
Razvoj n a p r e d n i h vetina
preletanje i skeniranje
Sistem ljudskog vida sposoban je do fotogrofie" kompletnu
stranicu tampanog teksta u jednoj dvadesetini sekunde, a samim
tim jednu knjigu standardne duine teksta za vreme od est do
dvadeset pet sekundi, dok je za elu enciklopediju Britaniku
potrebno manje od sat vremena. Napredne vetine preletanja i
skeniranja predstavljaju va prvi korak na ovom neverovatnom
putovanju.
UVOD
Napredne vetine preletanje i skeniranje doputaju vam da kombinujete ve savladane mone tehnike meta-navoenja sa posebnim
naglaskom na mentalnu usredsreenost- sposobnost mozga da odabira
potrebne informacije. Ovo poglavlje jasno definie razlike izmeu
skeniranja i preletanja i sadri vebe percepcije koje pomau u objan
jenju koncepta skeniranja, ali i poboljanja vae sposobnosti skeniranja.
SKENIRANJE
Skeniranje podrazumeva bacanje pogleda na stranicu u potrazi za
odreenim delom informacije za kojim traga va mozak. Skeniranje je
jednostavniji proces od preletanja i obino se primenjuje kada traite
neku re u reniku, neko ime ili broj telefona u telefonskom imeniku,
ili odreenu informaciju u nekom udbeniku ili izvetaju. Primena ove
tehnike je jednostavna, ukoliko ste unapred sigurni da poznajete organi
zaciju materijala koji skenirate. To vam omoguava utedu vremena
koje mnogi ljudi troe u potrazi za eljenim informacijama u pogrenim
delovima teksta.
Predsednik Teodor Ruzvelt bio je renomirani brzi ita, poznat po
svojoj sposobnosti da proita mnogo vie materijala od svojih savreDntgi segment: Vae udesne oi
115
Razvoj
naprednih
vest
ina
prele
tanje
skeniranje
IX
menika. Dikens je bio jedan od Ruzveltovih omiljenih pisaca, a predsednik je ipak primenjivao tehnike skeniranja pri itanju njegovih
romana. U jednom pismu svom sinu Kermitu, Ruzvelt je rekao: Oduvek me je zanimalo kako je Dikens svoja dela proeo jeftinim, dru
gorazrednim materijalom... pametna stvar je jednostavno preskoiti
trice i kuine, vulgarnosti i neistine, a izvui korist od ostatka"!
Skeniranje predstavlja prirodnu vetinu. Vi ga primenjujete svakod
nevno prilikom putovanja od take ,,a" do take ,,b", skenirajui okolinu
kako biste ustanovili pravac, pronali hranu, opazili ljude i predmete
koji vas ugroavaju ili vas fasciniraju. Prilikom itanja, skeniranje
predstavlja vetinu koja se naglo poboljava vebom. U tom smislu e
vam vebe percepcije, date na kraju ovog poglavlja, biti od koristi, kao
i informacije koje sadri devetnaesto poglavlje pod nazivom Kreativno
razmiljanje - tehnika organizovane primene mapa uma.
PRELETANJE
Preletanje je mnogo kompleksnije od skeniranja i slino je tehni
kama brzog pregleda o kojima e biti reci u kasnijim poglavljima. Moe
se definisati kao proces prilikom koga oko pokriva odreene, unapred
selektovane, delove materijala kako bi se stekao opti uvidu taj materi
jal.
Osnovni cilj preletanja je da obezbedi temelje na koje e se dodavati
cigle i malter". Odlinu metaforu preletanja dala je dr Nila Banton
Smit sa Instituta za brzo itanje pri Njujorkom univerzitetu. U tekstu
pod naslovom Lastavice lete - moete i vi!", ona kae:
Lastavica kroz vazduh leti brzo, istovremeno hvatajui i gutajui
insekte i zamahujui krilima kako bi pokretala telo. Ona ak i
pije dok leti preko potoka, jezera i reka, skupljajui kapi vode u
letu koji ne prekida. Ova prilagodljiva bia ne zastaju ni pred
kojim insektom ili barom.
Nain na koji lastavica uzima hranu i vodu u letu moe se
povezati sa metodom koji koriste iskusni itai koji preleu
stranice materijala, prikupljajui ,,u letu" ono to ele. Uz in
strukcije o vebanju, ita moe postati izuzetno vest u hvatanju"
onoga to eli prilikom itanja u letu". To je tip itanja zahvalju
jui kome neki ljudi dostiu brzinu od 1000 reci u minutu, a
sposobni su da ponove sr onoga to su proitali.
116
IX
Razvoj naprednih vest ina preletanje i skeniranje
REZIME
1. Skeniranje predstavlja proces tokom koga tragate za odreenom
informacijom.
2. Preletanje predstavlja proces koji za cilj ima opti uvid.
3. Obe vetine koristi veina brzih itaa.
4. Obe vetine mogu se poboljati korienjem naprednih tehnika
meta-navoenja.
1. Provedite deset minuta u skeniranju renika u potrazi za recima koje
znate i koristite ih, ali ih ne moete precizno definisati.
2. Vebajte vetine skeniranja i preletanja na svemu to ubudue
budete itali.
TREA VEBA PERCEPCIJE
1. Uradite vebe skeniranja koje slede u nastavku. Svaka stranica
sadri redove brojeva. Prvi broj u svakom redu ponavlja se negde u
nastavku tog reda, a va je zadatak da ga pronaete to je bre
mogue. Merite vreme topericom. Sa olovkom u jednoj ruci brzo
proverite brojeve u svakom redu i pronaite broj iz prve kolone.
Kada zavrite sa svim redovima na jednoj stranici, ubeleite vreme
koje vam je bilo potrebno da to uradite na dnu stranice.
2. U nastavku vebe postaju sve tee, jer brojevi postaju vei i sliniji.
Vebajui na ovaj nain, proiriete vidno polje svog mentalnog
oka", to e vam pomoi da razvijete sposobnosti preletanja i
skeniranja teksta.
3. Ove vebe moete raditi po delovima ili odjednom. Vano je da,
dok ih radite, imate stoje mogue veu mentalnu panju, pa obratite
panju da ih radite kada su vam oi svee", a motivacija na
visokom nivou.
117
*
Razvoj
naprednih
28
46
37
52
59
63
96
67
11
95
34
28
18
85
37
25
13
78
20
29
675
625
672
911
764
879
753
844
877
822
103
457
238
848
847
336
379
282
444
658
118
93
77
37
85
66
55
68
79
96
88
88
55
12
55
77
54
68
87
88
26
568
874
672
743
543
772
258
766
565
544
202
790
198
765
784
772
673
537
765
690
vest
ina
74
88
84
33
33
28
44
67
02
95
66
84
20
32
24
25
55
35
66
52
675
271
875
343
674
544
266
343
235
822
547
235
674
638
737
327
838
282
238
.343
28
46
60
68
75
70
27
44
55
44
35
28
77
77
55
57
22
26
20
68
preletanje
57
33
37
86
39
63
96
27
11
42
29
66
49
36
69
79
90
62
24
35
875
018
236
554
764
754
372
568
877
654
103
252
368
848
636
874
379
987
444
562
29
86
64
94
59
34
62
29
66
66
39
89
19
85
21
95
44
78
48
29
639
625
438
277
246
272
753
844
655
266
654
457
238
636
782
336
737
254
266
676
skeniranje
IX
39
77
41
84
42
28
44
52
58
92
22
96
54
51
88
65
72
33
44
27
34
47
65
38
18
46
33
59
37
15
24
13
48
13
28
44
58
33
49
43
Vreme:
891
569
906
735
282
239
911
902
322
665
879
647
236
348
236
543
568
235
388
419
113
813
322
746
636
638
426
853
844
847
764
873
892
811
654
272
754
782
824
658
Vreme:
r
Razvoj naprednih vest ina preletanje i skeniranje
IX
573
783
331
320
446
355
214
436
222
737
242
568
022
228
647
190
772
927
203
357
120
554
013
483
217
528
2435
7877
3457
5683
1895
2215
5463
6782
5673
1873
2002
2680
7555
0865
257
279
304
194
546
544
232
544
113
674
242
766
211
728
665
190
118
630
023
366
992
336
121
485
613
726
4427
7876
3457
3247
1949
2242
5463
1986
6582
1837
1003
8767
8665
0865
763
873
431
392
555
335
124
335
222
377
413
568
022
773
647
919
772
963
021
564
192
354
103
483
622
276
6579
7868
7820
5622
1895
5623
8727
6722
8727
1873
0012
8687
5379
8766
573
783
331
194
446
355
214
555
322
377
215
676
103
273
662
892
718
627
203
357
528
434
031
320
676
346
332
435
122
674
413
658
111
723
465
982
712
967
221
766
654
575
765
492
466
555
113
436
213
764
241
578
202
278
447
199
172
370
211
537
863
277
333
340
235
436
239
535
125
737
113
652
122
228
467
820
178
927
202
636
Vreme:
117
554
022
249
262
528
6755
7877
5433
5683
4527
6783
5673
6782
6739
8727
2002
6547
8677
7555
911
332
013
429
217
753
2346
4568
7690
7622
7633
2212
7890
7629
6258
7628
1774
6438
7555
8776
200
552
105
825
127
258
2435
3426
4564
8733
7683
2215
6533
9653
5268
1827
1021
2680
7677
5442
120
355
212
843
617
573
2344
1988
2346
1957
1673
4125
0014
1935
5673
7828
1030
7444
5435
1645
Vreme:
119
IX
Razvoj naprednih vest ina - preletanje i skeniranje

Vetinepreletanja i skeniranja koje ste upravo nauili idealne su za
vebanje vaeg mozga kako bi on dostigao olimpijski atletski nivo".
Pripremite se da u sledeem poglavlju uveate ve dostignutu vetinu
uz pomo metoda metronomskog treninga.
121
Va relativistiki m o z a k vea
brzina uz m e t o d m e t r o n o m s k o g
treninga
Va mozak je relativistiki organ.
VA RELATIVISTIKI MOZAK
Ukoliko biste vozili automobil auto-putem brzinom od 160 ki
lometara na sat, a va partner vam iznenada pokrije brzinomer i zamoli
vas da smanjite brzinu vonje na 30 kilometara na sat, ta mislite, na
koju brzinu biste se spustili" tvrdei: Ovo je 30 kilometara na sat"?
Veina ljudi odgovara: 60 do 90 kilometara na sat i u pravu su.
Razlog za ovaj oigledan apsurd lei u injenici da se mozak
privikava na novu normu, i poinje da sa njom uporeuje sva iskustva.
Ova neobina sposobnost mozga da se adaptira na bilo koju novu normu
sada se koristi na mnogim poljima, ukljuujui i olimpijski trening.
Jednom prilikom su trkai bili povezani pojasom za ergometar.* Ergometar je postepeno ubrzavan sve dok nije prevaziao najveu brzinu
koju je svaki trka postigao do tog dana, a oni su ohrabrivani da nastave
da pokreu noge odgovarajuom brzinom. Zahvaljujui pojasu, oseali
su sigurnost. Nakon serije takvih treninga, mnogi od njih bili su spo
sobni da obore svoj prethodni rekord, jer se njihov modano-telesni
sistem navikao na novu, bru normu.
METOD METRONOMSKOG TRENINGA
Relativistika priroda vaeg mozga takoe se moe primeniti i na
poboljanje brzine itanja uz pomo metronoma, koji se moe koristiti
na razliite naine. Moete poeti tako to ete svaki udarac metronoma
uzeti kao indikator jednog pokreta vizuelnog pomonog sredstva. Na
*
122
Ergometar - instrument koji meri koliinu rada miia u jedinici vremena.

Va relativistiki mozak - vea brzina uz metod mctronomskog treninga
taj nain moe se uspostaviti i odrati redovan i ujednaen ritam itanja,

a izbei pad brzine itanja do koga dolazi posle izvesnog vremena. Kada
jednom dostignete moguu" brzinu itanja, otkucaji metronoma mogu
se poveati za jedan otkucaj u minutu, i tako moete poboljavati brzinu
itanja.
Drugi glavni nain korienja metronoma je u okviru relativistikog
treninga brzog itanja. Ovaj metod podrazumeva da metronom podesite
na abnormalno veliku brzinu, primoravajui na taj nain svoj onomodani sistem da se navikne na veoma visoku novu normu. Ova forma
treninga vam doputa da prevaziete sebe" tako to ete ustanoviti
nove, veoma visoke norme. Potom moete skliznuti u brzinu itanja
ispod te nove norme, brzinu koja e biti sporija", a ipak dvostruko bra
od vaeg prethodnog proeka!
Odeljak o kratkom pregledu daljih koraka sadri opis serije vebi
osmiljenih da vam pomognu da se otisnete na put velikih brzina itanja
i razumevanja!
REZIME
1. Va mozak je relativistiki organ i moe se koristiti u svrhu po

veanja normi.
2. Metronomsko itanje i metod treninga doputaju vam da odrite i
uveate brzinu svog itanja.
KRATAK PREGLED DALJTH KORAKA
U narednim vebama koristite tehniku meta-navoenja koja vam
najvie odgovara.
1. itajte normalnom brzinom pet minuta neku knjigu koju ete moi
da koristite i nakon toga. Rezultat brzine itanja upiite na grafikon
napretka na kraju knjige.
2. Koristite bilo koju knjigu (lake tivo) koju elite, po mogustvu sa
temom koja vas interesuje.
Neka vam cilj bude to bolje razumevanje, ali ne zaboravite da se
ova veba primarno bavi brzinom itanja. U ovoj vebi trebalo bi da
nastavite da itate najveom brzinom koju ste dosad postigli.
a) Jedan minut vebajte itanje brzinom koja je za 100 r/m vea od
vae najbolje normalne brzine itanja.
123
Va relativistiki mozak - vea brzina uz melod metronomskog treninga
b) Vebajte itanje brzinom koja je za 100 r/m vea od (a).

c) Vebajte itanje brzinom koja je za 100 r/m vea od (b).
d) Vebajte itanje brzinom koja je za 100 r/m vea od (c).
e) Vebajte itanje brzinom kojaje za 100 r/m vea od (d), a u skladu
sa prvom vebom velike brzine.
f) Jedan minut vebajte itanje sa razumevanjem sa stanovita
brzine koju ste dostigli pod (e). Izraunajte i pribeleite brzinu itanja
na grafikon napretka.
3. Prva veba velike brzine
a) Uzmite neku knjigu koja predstavlja lako tivo. Ponite od
poetka poglavlja.
b) Pet minuta vebajte itanje uz pomo vizuelnog pomonog
sredstva, itajui po tri reda odjednom brzinom koja iznosi minimum
2000 r/m. Obeleite mesto na kome ste stali.
c) Ponovo proitajte tekst do obeleenog mesta za etiri minuta.
d) Ponovo proitajte tekst do obeleenog mesta za tri minuta.
e) Ponovo proitajte tekst do obeleenog mesta za dva minuta.
f) Narednih pet minuta nastavite itanje od obeleenog mesta na
dalje, odravajui isti nivo razumevanja kao kod take (b).
g) Jedan minut itajte s ciljem normalnog razumevanja. Ubeleite
rezultat (u r/m) na grafikon napretka.
4. Druga veba velike brzine
a) Koristei bilo koju knjigu koja predstavlja lake tivo, ponite od
poetka poglavlja.
b) Skenirajte tekst jedan minut, koristei vizuelno pomono sred
stvo.
c) Vebajte itanje od poetka brzinom od minimum 2000 r/m,
tokom pet minuta
d) Ponovite ovu vebu im budete imali prilike.
e) Kao pod 3 (g).
5. Vebajte oi tako to ete ih pokretati horizontalno i vertikalno po
dijagonali od gornjeg levog ugla ka donjem desnom i od gornjeg desnog
ugla ka donjem levom. Iz dana u dan postepeno poveavajte brzinu.
124
Va relativistiki mozak - vea brzina uz metod metronomskog treninga
Svrha ove vebeje u tome da uvebate svoje oi da funkcioniu tanije

i nezavisnije.
6. Vebajte prelazak preko 100 stranica brzinom od otprilike dve
sekunde po stranici, pokreui oi veoma brzo preko stranice. (Sprovedite ovo tokom dve dvominutne seanse.)
7. a) Vebajte to bre moete u toku jednog minuta, ne vodei rauna
o nivou razumevanja.
a) itajte s motivacijom da razumete tekst tokom jednog minuta.
b) Izraunajte i upiite svoj rezultat (u r/m) na grafikon napretka.
Ponovite ove vebe kad budete imali vremena.
Nakon to kompletirate nekoliko ovih vebi metronomskog tren
inga, preite odmah na peti test. Moda je dobra ideja da, pre nego to
ponete itanje, sprovedete metronomski sprint" od dve sekunde po
stranici preko kompletnog testa, preletanjem i skeniranjem. Kada po
nete sa stvarnim itanjem, neka va mozak bude potaknut da sakupi vie
informacija o onome stoje percipirao tokom metronomskog sprinta".
PETI TEST-Mozak bebe
Autor: dr Sju Vajting
Rani razvoj mozga bebe predstavlja period intenzivne neuroloke ak
tivnosti tokom koga dolazi do meupovezivanja modanih elija neverovatnom brzinom. Za mozak ne postoji prerano doba da pone sa
uenjem.
Rascvetavanje" mozga
Da bi mozak dostigao punu veliinu potrebno mu je vie vremena nego
bilo kom drugom organu, a model njegovog" rasta znaajno je drugaiji.
Kod \.YE\fe dtw^\Vv o*%ax\a u \staob\ se dovrava ostvovtd razvoj. Dal^i
rast veliine predstavlja rast usled deobe elija dok telo poveava masu.
Mozak, s druge strane, na roenju ima sve elije - zato glave beba deluju
nesrazmerno velike u odnosu na ostatak njihovog tela.
Istraivanja sprovedena tokom poslednjih deset godina raena su na
osnovu prethodnih dokaza da mozak poinje da razrauje veze izmeu
elija jo dok je u utrobi, koristei spontano generisane signale. Ot
prilike osam nedelja nakon zaea dolazi do prvog rascvetavanja"
mozga (termin rascvetavanje" mozga odnosi se na nagli uveani razvoj
125
Va relativisliki mozak - vea brzina uz metod melronomskog treninga
mozga). Tokom sledeih pet nedelja formira se veina nervnih elija.

Drugo rascvetavanje" mozga poinje otprilike deset nedelja pre ro
enja i nastavlja se sve do dve godine nakon roenja. Period drugog
modanog rascvetavanja" je period intenzivne aktivnosti za modane
elije: veze izmeu njih se produbljuju i proiruju. Ovo uveanje
povezanosti rezultira brzim rastom mozga. Na roenju on ima 25% od
teine koju e imati u odraslom dobu, sa est meseci 50%, sa dve i po
godine 75%, a sa pet godina 90%.
Uvod u svet
Studije su pokazale da dete na roenju reaguje pozitivno i na odreen
nain na zvuk ljudskog glasa. Kada se film o novoroenoj bebi uspori
i pogleda slajd po slajd, uviamo da su gestikulacije deteta sinhroni- *
zovane sa odreenim glasovima i slogovima roditelja. Zvui koje ne
proizvodi ljudski glas ne nailaze na takvu reakciju. To nam ukazuje na
injenicu da se odreene lingvistike vetine ue jo u utrobi. Postoje
beba u majinoj utrobi sluala rad njenog srca, taj zvuk prepoznaje i on
je umiruje.
Istraivanje o percepciji novoroenadi, koje je sproveo Tom Bover
sa Edinburkog univerziteta, pokazuje da dete od samog roenja do
ivljava trodimenzionalni svet. Koristei polarizovane naoare koje
omoguavaju da levo i desno oko vide razliite prizore, stvorio je
vizuelnu iluziju da se ispred bebe nalazi vrst objekat. Bover je otkrio
da su ak i novoroene bebe izvijale ruke kako bi dotakle objekat ispred
sebe, ali bi, kada bi njihove ruice prole kroz prazan prostor u kome
nema objekta, poinjale da plau. To nam pokazuje da deca po roenju
oekuju da vizuelni objekti budu opipljivi, to ukazuje na jednostavno
jedinstvo ula vida i dodira.
Vid i sluh
Ostali eksperimenti na Edinburkom univerzitetu pokazali su da su vid
i sluh integrisani, jer novoroene okree svoju glavu u pravcu iz koga
dolazi zvuk, naroito ako je to majin glas. Pokazali su i da se beba raa
sa sposobnou da prepozna mirise kao prijatne i neprijatne, okreui
glavu ka ili od izvora mirisa.
Novoroeno dete takoe moe prepoznati ljudsko lice. Robert Franc,
istraiva sa Klivlendskog univerziteta, stavljao je pred jedan dan stare
126
Va relalivistiki mozak - vea brzina uz me/od metronomskog treninga
bebe slike ljudskog lica, krugova mete, novinske tampe i krugova u

bojama. Otkrio je da bebe vie panje posveuju ljudskom licu, jer je
najvei broj njih mnogo due gledalo u njega nego u druge predmete.
Mark Donson iz Karnegi Meliona sproveo je sline testove sa novoroenadima starim tek desetak minuta; primetio je da bebe u znaajnoj
meri daju prednost slici lica u odnosu na slike ovalnih predmeta ili lica
pomeanih sa ostalim predmetima. To nam, prema Donsonu, ukazuje
da se ljudska bia raaju sa emom" lica koja im pomae da razaznaju
izvor hrane, topline i zatite.
Bebe kojima se pria kao ljudskim biima, a ne tepa, imaju veu
ansu da steknu oseaj zajezik. Bogato rano okruenje u kome se jedan
ili oba roditelja svesno trude da razviju detinje ulno iskustvo, moe
ubrzati i poboljati razvoj deteta. Jo 1952. Godine Aron Stern je
odluio da svojoj keri Edit svesno obezbedi stimulativno okruenje.
Od samog roenja priao joj je to je vie mogue (i to ne tepajui),
putao joj je klasinu muziku i pokazivao joj kartice na kojima su bile
naslikane ivotinje i napisani brojevi. Ovu tehniku su prihvatili i koris
tili mnogi drugi roditelji i to uz veoma pozitivne rezultate.
Tobogani, merdevine i tokici
Da bi procenio uticaj bogatog okruenja na razvoj mozga, Mark Rozenvejg sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju dopustio je grupi
beba-pacova da rastu u kavezu prepunom tobogana, merdevina, tokica,
tunela i drugih stimulusa. Druga grupa beba-pacova ostavljena je u
praznim kavezima. Nakon 105 dana pregledani su mozgovi pacova iz
ove dve grupe i ispostavilo se da su mozgovi pacova odgajanih u
bogatom okruenju imali mnogo vie neuronskih veza od mozgova
pacova iz kontrolne grupe. Oni su imali i 15% vie elija, veliina
neuronskogtelajebila 15% vea, i stoje moda najvanije, postojao je
vei broj veza meu neuronima.
Verovanje u bioloku programiranost osnovnog znanja lei u osnovi
najveeg broja istraivanja o razvoju beba, i to ne samo po pitanju
matematike i fizike, ve i ostalih kognitivnih vetina. Kada se to
osnovno znanje programira, jo uvek je neizvesno. Od 1988. godine,
kada je na Kalifornijskom Institutu za tehnologiju osmiljen specijalni
ureaj sa multi-elektrodama, olakana je mogunost detekcije i merenja
modanih elija fetusa koje meusobno razmenjuju impulse, pravei,
127
Va relativisliki mozak - vea brzina uz metod melronomskog treninga
usklaujui i adaptirajui meusobne veze jo dok su u utrobi. Studije

o takvoj neuronskoj aktivnosti sugeriu da se veze meu neuronima
razvijaju tokom faze rascvetavanja" mozga, stoje suprotno stavu da
su one zapisane u naim genima. S obzirom na milione veza koje je
neophodno stvoriti u mozgu, po prethodnoj teoriji bilo bi potrebno
uskladititi mnogo manje genetskih informacija. To bi znailo da se na
genetskim emama radi jo dok je beba u utrobi i tokom ranog detinjstva
Priroda nasuprot odgoju
Prethodno izneta hipoteza je relativno nova. Potrebno je jo mnogo
istraivanja kako bi se ona razvila i dokazala. To bi obezbedilo novu,
znaajnu spoznaju po pitanju debate o vanosti prirode i odgoja.
Na polju istraivanja koja obuhvataju mnotvo teorija, studija i
zakljuaka, otkria o potencijalu beba potaknutog pravim stimulusima
i dalje e ohrabrivati roditelje. Vitalni uticaj odgoja roditeljima daje
ansu da pomognu svojim potomcima stoje mogue vie, na nain koji
smatraju daje ispravan i izvodljiv.
Naa svest o bebinim mentalnim sposobnostima i kapacitetima
raste, bez obzira da li su one genetski programirane ili se javljaju usled
veza koje se meu neuronima stvaraju dok je beba jo u majinoj utrobi
i u prvih nekoliko kritinih meseci po roenju. Bez obzira koji nain
roditelji odaberu da ohrabre i poboljaju mentalni razvoj svog deteta,
moraju uzeti u obzir dve kljune stvari.
Prvo, mora se voditi rauna o kontinuitetu. Dete ije su sposobnosti
razvijenije od sposobnosti njegovih vrnjaka moglo bi ih namerno
skrivati kako se ne bi razlikovalo od ostale dece i izazivalo ljubomorno
ruganje.
Drugo, mora se obratiti panja da se ispotuju elje i interesovanja
deteta koje se razvija. Bez obzira to su uloili mnogo vremena, emocija
i nade, roditelji moraju svesno ograniiti koliinu kontrole nad nainom
na koji e dete koristiti plodove njihovog rada. Osnovna stvar je srea
i ispunjenost deteta, a radost roditeljstva lei u aktivnoj ulozi koju mogu
preuzeti da dete to i postigne.
128
Va relafivistiki mozak - vea brzina uz me I od metronomskog treninga
Zaustavite svoju stopericu

Vremc:
minuta
Sada preraunajte brzinu itanja u recima u minutu (r/m) tako to ete

podeliti broj reci u odeljku (u ovom sluaju 1184) sa vremenom koje
ste potroili na itanje.
.*.,,.
broj : reci u tekstu
vremc
Nakon to izraunate rezultat, upiite ga na kraju ovog odeljka i u tabelu
i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige.
Reci u minutu:
PETI TEST: RAZUMEVANJE
1. Ljudski mozak:
a) poseduje sve elije pri samom zaeu
b) poseduje sve elije jo pre roenja
c) poseduje sve elije mesec dana nakon roenja
d) poseduje sve elije dve godine nakon roenja
2. Prvo rascvetavanje" mozga poinje:
a) pri zaeu
b) osam nedelja nakon zaea
c) etiri meseca nakon zaea
d) mesec dana pre roenja
3. Drugo rascvetavanje" mozga poinje otprilike:
a) osam nedelja nakon zaea
b) deset nedelja nakon zaea
c) deset nedelja pre roenja
d) etiri nedelje pre roenja
4. Na roenju, ljudski mozak tei:
a) 10%
b) 15%
129
Va relativistiki mozak vea brzina uz metod metronomskog treninga
c) 25%
d) 40%
od svoje odrasle teine
5. Sa est meseci mozak tei:
a) 25%
b) 40%
c) 50%
d) 75%
6. Sa dve i po godine mozak tei:
a) 50%
b) 75%
c) 80%
d) 90%
7. Sa pet godina ljudski mozak tei:
a) 85%
b) 90%
c) 95%
d) 100%
od svoje odrasle teine.
8. Beba je u stanju da pozitivno i na odreen nain reaguje na zvuke
ljudskog glasa na dan svog roenja.
Tano/Pogreno
9. Istraivanje Toma Bovera o percepciji novoroenadi, koje je sproveo na Edinburkom univerzitetu, pokazuje da dete na roenju:
a) vidi samo zamagljene prizore
b) odmah se usredsreuje na svoju majku
c) moe dobro da uje zvuke
d) odmah doivljava trodimenzionalni svet
10. Drugi eksperimenti sprovedeni na Edinburkom univerzitetu po
kazali su da postoji i integracija izmeu vida i zvuka, jer novoroene
svoju glavu okree u pravcu iz koga dolazi zvuk, naroito
130
'
Vas relativistiki mozak - vea brzina uz metod metronomskog treninga
11. Robert Franc i Mark Donson otkrili su da novoroene pokazuje

znaajan afinitet prema slikama:
a) svoje majke
b) krugova u boji
c) lica
d) ivotinja
12. Deca kojoj se tepa" imaju mnogo vee anse da steknu oseaj za
jezik.
Tano/Pogreno
13. Eksperimenti sa pacovima koje je sproveo Mark Rozenvejg pokazali
su da pacovi u bogatom okruenju:
a) imaju manji mozak
b) fiziki vie rastu
c) ne pokazuju nikakve promene po pitanju mozga
d) imaju vie veza izmeu modanih elija
14. Neuronske veze se u bebinom mozgu razvijaju:
a) tokom rascvetavanja" mozga
b) pre roenja
c) iz naih genetskih skladita
d) tokom prve dve godine ivota
15. Osnovni cilj roditeljstva je:
a) razvoj genija
b) obezbeivanje dobrog akademskog obrazovanja
c) srea i ispunjenost deteta
d) nemeanje u prirodni razvoj deteta
Proverite tanost svojih odgovora na kraju ove knjige.
Zatim podelite svoj rezultat sa 15 i pomnoite sa 100 kako biste
izraunali procenat razumevanja.
.. od 15
a
Sada upiite svoj rezultat u tabelu napretka i grafikon napretka koji

se nalaze na kraju knjige.
131
Va relativistiki mozak vea brzina uz metod metronomskog treninga

Zavrili ste drugi segment- Vae udesne oi. Naoruani najnovijim
informacijama o zapanjujuim sposobnostima i prefinjenosti vaih
oiju, kao i tehnikama za izvlaenje maksimalne dobiti od vaeg onomodanog sistema, sada ste spremni da radite na glavnim problemima"
u itanju: nedostatku koncentracije; nedostatku razumevanja; i raznim
drugim problemima koji se pogreno nazivaju sindromima tekoe u
uenju".
132
Trei segment:
Super-koncentracija i razumevanje
XI
Uobiajeni p r o b l e m i u itanju
Kada se suoimo sa problemom, analiziramo ga i razumemo, on
postaje centar pozitivne energije za stvaranje reenja.
UVOD
Ovo poglavlje govori o nekim najee spominjanim problemima u
itanju subvokalizaciji, podvlaenju prstom, vraanju i skretanju
unazad - koji predstavljaju osnovne prepreke za efikasno itanje.
Zasnovani na najnovijim istraivanjima o funkcionisanju i vezi izmeu
oka i mozga, javljaju se novi pristupi koji ispravljaju mnogo toga stoje
do sada napisano po ovim pitanjima.
Uz to, ovo poglavlje se bavi i najeim tekoama u uenju":
disleksijom i ADDS sindromom (sindrom poremeaja ili nedostatka
panje).
PROBLEMI U ITANJU
Subvokalizacija
est problem u itanju je subvokalizacija, tendencija da se bezglasno
izgovara tekst koji se ita. Uzrokovanje nainom na koji deca ue da
itaju: obino fonetskim ili fonikim metodom ili metodom prepoz
navanja, o kojima je bilo reci u drugom poglavlju.
Bukvalno svaka knjiga i kurs o brzom itanju tvrde da ova navika
predstavlja najveu prepreku u poboljanju brzine itanja i da se ona
mora prebroditi.
Meutim, sutina je u tome da od subvokalizacije moemo imati i
koristi. Nema sumnje da ona u odreenim situacijama koi itaoca,
naroito kada razumevanje teksta zavisi od nje, ali to nije uvek sluaj.
133
Uobiajeni problemi u itanju
XI
U pravom smislu reci, subvokalizacija se ne moe i ne treba potpuno

eliminisati. Kada se ovo jednom shvati, problemu" se moe prii iz
prave perspektive, to vodi ka boljim navikama itanja. Ljudi koji
dobiju uputstvo da eliminiu subvokalizaciju" esto bivaju obes
hrabreni i potpuno prestaju da uivaju u itanju nakon to nekoliko
nedelja provedu u pokuajima da postignu nemogue.
Ispravan pristup ovom problemu je prihvatanje injenice da, iako je
subvokalizacija uvek prisutna, ona se moe sve vie potiskivati u
podsvest. Drugim recima, iako je nemogue potpuno eliminisati ovu
naviku, mogue je vremenom postajati sve manje zavisan od nje. To
znai da ne treba da se brinete kada povremeno pri itanju primetite
subvokalizaciju, jer ona predstavlja univerzalnu naviku. Ono to je
potrebno da uradite je da pokuate da postanete manje zavisni od nje
kada je u pitanju razumevanje.
Pozitivna strana svega je da subvokalizaciju moete koristiti kao
pomono sredstvo za pamenje bilo ega to itate. Ako pretpostavimo
da ste vebom postali manje zavisni od subvokalizacije, mogue je da
svesno uveate koliinu" subvokalizacije kada itate neke vane reci
ili koncepte (uzvikujui" ih u sebi), utiui na taj nain da se te
informacije istaknu u odnosu na ostale.
Pored toga, to e vam pomoi da shvatite da subvokalizacija, po
svojoj definiciji, nije proces koji vas usporava. Va mozak je u stanju
da subvokalizuje i do 2000 reci u minuti. Danas postoje ljudi koji su
sposobni da naglas govore brzinom od vie od 1000 reci u minuti. Prema
tome, razloga za brigu, ako uopte elite da brinete, imaete tek kada
dostignete ove brzine!
Podvlaenje prstom
Podvlaenje prstom se tradicionalno smatra problemom zbog pogre
nog shvatanja da ono usporava itanje. Vi sada, na osnovu informacija
iz estog, sedmog i osmog poglavlja, znate da podvlaenje prstom
predstavlja odlian metod za odravanje koncentracije i usredsreenosti
na tekst. Jedini nedostatak je to to dimenzije prsta i ake blokiraju
vidik. Stoga se u samom problemu" vidi i reenje: korienje tankog
pomonog sredstva ovu naviku pretvara u savren metod za ubrzavanje
brzine itanja.
134
XI
Uobiajeni problemi ii itanju
Vraanje i skretanje unazad

Vraanje i skretanje unazad su i slini i razliiti. Vraanje unazad je
svesno vraanje na reci, reenice ili pasuse za koje oseate da ste
propustili ili pogreno shvatili. Mnogi itaoci oseaju da se moraju
vratiti na njih kako bi razumeli materijal koji itaju. Skretanje unazad
je vrsta vizuelnog tika, nesvesno vraanje na reci ili reenice koje su
upravo proitane. Skretanje unazad je skoro uvek nesvesno.
Kao to je to istaknuto u etvrtom poglavlju o pokretanju oiju,
skretanje i vraanje unazad uveavaju broj fiksacija po redu, ime se
usporava proces itanja. Obe navike su obino nepotrebne. Studije o
svesnom ponovnom iitavanju materijala ukazuju da itaoci koji su
bili sigurni da im je potrebno da se vrate na odreene reci ili delove
kako bi ih razumeli, nisu pokazali razliku u rezultatima razumevanja
kada im nije bilo doputeno da to urade. To nije toliko pitanje shvatanja
koliko je pitanje poverenja u sopstvene umne sposobnosti.
Pristup eliminaciji ili umanjenju ove dve navike je dvojak. Pre
svega, morate prisiliti sebe da ne iitavate ponovo delove za koje
smatrate da ste ih propustili. S druge strane, morate postepeno uveavati
svoju brzinu, pokuavajui da zadrite ujednaen ritam svojih onih
prokreta. Brzina i ritam oteae skretanje i vraanje unazad, a istovre
meno e uveati vau sposobnost razumevanja.
Ovi problemi - subvokalizacija, podvlaenje prstom, skretanje i
vraanje unazad- vie se ne smatraju tako velikim preprekama koliko
su to ljudi ranije mislili. To su jednostavno navike koje se mogu menjati
i, u mnogim sluajevima, koristiti kao prednost.
PROBLEMI U UENJU
Disleksija
Disleksija je termin koji se esto primenjuje za osobu koja ima tekoa
u prepoznavanju slova alfabeta i, samim tim, u itanju reci. Takve osobe
esto meaju slova i imaju ruan rukopis. U nekim kolama i kolskim
sredinama, vie od 20% dece registrovano je da ima problema u
uenju".
135
Uobiajeni problemi u itanja
XI
L
H
a J
L
h u
q
To
LU y g
//a 72. Oblici koje je teko razlikovati, to vodi, esto pogrenoj, di

jagnozi disleksije kod itaoca-poetnika.
Moje je iskustvo da vie od 80% disleksinih" osoba koje sam
upoznao, to zapravo nije. Oni su se jednostavno sapleli i pali u jednoj
od mnogih ranih faza italake karijere, nakon ega im nikada nije bilo
doputeno da ustanu.
Da biste shvatili koliko je lako pasti u nekoj ranoj fazi, zamislite da
ste marsovac. U potpunom neznanju, iskrcavate se na planetu Zemlju i
neko vam veoma brzo objanjava da ova svemirska bia imaju seriju
nasuminih oblika koje nazivaju slovima i koja stavljaju u reci. Da bi
stvari bile jo tee, mnogi oblici su meusobno slini (vidi sliku 12).
(Da biste razumeli teinu ovog zadatka, pokuajte da uradite sledeu vebu. Brzo pokazuj te prstom na razliite oblike, kreui se od jednog
do drugog to bre moete, pri tom ih imenujui. Najvei broj ljudi
otkriva da, pre ili kasnije, pogrei u prepoznavanju nekog od njih.)
Vraamo se vaoj ulozi marsovca kome su nabrojani nazivi ovih
razliitih krabotina; zamoljeni ste da napiete re pod. Pretraujui
svoju banku seanja, kroz maglu se priseate da sva tri slova verovatno
u sebi imaju krug. Ispisujui tri kruga ooo", takoe se kroz maglu
priseate da, izgleda, negde na tim kruiima postoji crta koja ide na
gore i crta koja ide na dole, pa na prvi krui, s leve strane, stavljate crtu
136
XI
na gore, a na poslednji krui, s desne strane, crtu na dole. Samouvereni

to ste skoro, ako ne i potpuno, savreno resili zadatak, predajete svoj
rad, ali bivate doekani ruganjem i ocenom da ste, verovatno, dislek
sini ili, to je mnogo brutalnije, izjavom da patite od lake forme
oteenja mozga.
To bi kod vas, oigledno, rodilo odreenu napetost, uveavajui
mogunost da i prilikom sledeeg pokuaja napravite greku.
Ovo je scenario koji u potpunosti odgovara situaciji u kojoj se naao
najvei broj ljudi koji su ocenjeni kao disleksini, i sve to zato to na
samom poetku nisu dobili neophodan alat za pamenje, uglavnom
asocijacije i slike, koje bi im omoguile da se lako prisete naziva slova.
Njihova prva greka odgovarala je definiciji disleksije i pogreno su
ocenjeni, to je uzrokovalo da u svom daljem obrazovnom razvoju
bivaju sve gori.
Veoma esto osoba ocenjena kao disleksina pokuava da ita
sporije i paljivije kako bi bolje razumela tekst, nenamerno pogorava
jui problem na taj nain, (vidi etvrto poglavlje).
Ukoliko ste ikada ocenjeni kao disleksini, sledee tri kratke prie
dae vam nadu.
esnaestogodinja devojka iz skandinavske kole iz Brisela poha
ala je kurs o mapama uma i uenju pri Buzanovom centru, i ve prvog
dana postigla je izuzetne rezultate. Na poetku drugog dana prila je
predavau i zamolila ga da odsustvuje sa prvog predavanja, koje je za
temu imalo brzo itanje, s obzirom da nije bila u stanju da dobro ita
jer je disleksina" i jer, kako je sama rekla: Ne moe da ita ispravno".
Predava ju je ohrabrio da ipak pokua, i ona gaje posluala. Rezultat?
Sa poetne brzine itanja od 100 reci u minuti i veoma loeg razumevanja, na kraju tog dana dola je do brzine od 600 reci u minuti i
70% razumevanja.
Druga pria je o devojci koja je radila kao lektor, a koja je svoje
kolske dane opisala kao pravi pakao". Poto u koli nije uspela da
naui da ita pravilno, bila je potpuno oajna, jer je oboavala itanje i
knjievnost. S obzirom daje bila veoma uporna, nastavila je da ui ono
to ju je zanimalo, radei brzinom koja je bila najmanje etiri puta
sporija od brzine njenih vrnjaka.
Trei segment: Super-koncentracija i ruzumevanje
137
XI
San joj je oduvek bio da postane lektor, u emu je na kraju i uspela.

Meutim, est meseci nakon stoje poela da radi, poela je da oajava
jer je, da bi postigla ritam koji je posao zahtevao, itanju materijala
posveivala ne samo puno radno vreme, ve i vei deo noi.
Kao i kod skandinavske devojke, njena poetna brzina itanja bila
je 100 reci u minuti, a razumevanje je bilo veoma loe. Tokom trajanja
kursa, nije otkrivala svoju tajnu". Na konanom testu, njena brzina
taj
iznosila je 700 reci u minuti, a razumevanje je bilo dobro. im je

izraunala svoju konanu brzinu, ustalaje i ispriala svoju priu. Svako
bi oekivao da bude uznemirena, ali ona se tresla od glave do pete.
Objasnila je daje ceo svoj ivot oseala stid zbog svoje nesposob
nosti i neznanja, i da je iznenada sve to nestalo, i da bi elela to da
proslavi.
Istovremeno, meutim, oseala je i skoro nekontrolisan bes zbog
protraenih godina i ponienja, i iznenadnog saznanja da ju je etiketa
disleksije zlostavljala i drala u mentalnom zatvoru. A sve to je bilo
nepotrebno.
Najsreniji deo njene prie je u tome da se vratila svom poslu i da
je bila sposobna da svoje dnevne obaveze zavri za vreme krae od
normalnog radnog vremena.
Trea i poslednja pria tie se Kim, izvrnog direktora Medicinskog
odbora Univerziteta u Teksasu. Dok je pohaala kurs o mapama uma i
brzom itanju koji je vodila Vanda Nort, Kim je na samom poetku
objasnila da pati od tekog oblika disleksije i da verovatno nee biti u
stanju da savlada vei deo materijala sa kursa. Njena poetna brzina
itanja iznosila je 120 reci u minuti, a razumevanje je bilo veoma loe.
Ipak, Kirnje bila uporna i veoma uspena, dosegnuvi veoma dobrih
750 reci u minuti i odlino razumevanje na kraju drugog dana kursa.
Kurs je takoe obuhvatao i deo o vetinama izlaganja, i od svakog
polaznika se oekivalo da, na zavrnoj ceremoniji, odri kratku prezen
taciju.
Kirnje napustila prostoriju kako bi se pripremila za prezentaciju.
Nakon nekoliko minuta vratila se prekrivena papirima zalepljenim
svud po sebi na kojima je pisalo: glupaa", spora", tantos", ,,bezvredna", disleksina", gubitnik" i idiot". Koristei usporenu mi
miku, polako je skidala jedan po jedan natpis sa sebe, cepala ga pravei
138
XI
grimase i likujui. Njena kompletna prezentacija izvedena je u potpunoj

tiini.
Svi su u prostoriji bili na ivici suza.
Kao to sam ve rekao, mnogi ljudi koji su ocenjeni kao disleksini
to u stvari nisu, a ak i da jesu, osnovna reenja za njihov problem su
ista: potrebno je da koriste pomono sredstvo, da postepeno ubrzavaju
itanje, i pobegnu iz semantikog zatvora reenica koristei mape uma
prilikom pravljenja beleki i stavljanja ideja na papir. Do trenutka u
kome ovo piem, ni ja, ni bilo ko od mojih predavaa, nismo naili na
osobu, osnovano ili ne, ocenjenu kao disleksinu, a koja nije uspela da
pobolja brzinu svog itanja i razumevanja u znaajnoj meri.
ADDS i hiperaktivnost
Velika kontroverznost okruuje pitanje sindroma poremeaja panje
(ADDS) i hiperaktivnost.
Jedna uasavajua statistika potvruje da, samo u Americi, preko
tri milionadece ima dijagnozu toliko ozbiljnog oblika ovog poremeaja,
da im je prepisano uzimanje leka pod nazivom Ritalin.
Vodi se una debata o tome da li je ovaj sindrom mogue medicin
ski definisati, da li je on opasno generalizovana dijagnoza koju po
stavljaju lekari neznalice, da li uitelji deci dodeljuju nalepnicu ADDSa i hiperaktivnosti kao paravan iza koga skrivaju sopstvenu nesposob
nost da odre interesovanje deteta, i da li je Ritalin udesni lek ili lek
koji smiruje, otupljuje i drogira u osnovi aktivno i kreativno dete,
pretvarajui ga u tupo bie.
Da biste doli do sopstvenih zakljuaka, od koristi vam mogu biti
sledee informacije.
ADHD, poremeaj nedostatka panje i hiperaktivnosti, prema Ame
rikoj psihijatrijskoj asocijaciji i drugima definie se kao bolest koja se
moe klasifikovati ukoliko osoba ispunjava osam ili vie sledeih
kriterij uma:
1. Nije u stanju da ostane u sedeem poloaju kada se to od nje
zahteva.
2. Lako je ometaju stimulusi koji dolaze spolja.
3. Ima tekoa da se usredsredi na jedan odreeni zadatak ili
aktivnost.
139
XI
4. esto otpoinje sa drugom aktivnou a da prethodno nije dovrila

prvu (zanimljivo je primetiti da su Leonarda da Vinija, koji se
obino smatra najveim genijem svih vremena i koji je u Btizanovoj knjizi genija stavljen na prvo mesto, esto optuivali da
je radio upravo ovo!)
5. Vrpolji se ili mekolji (ili pokazuje mentalni nemir).
6. Ne moe (ili ne eli) da saeka da, u grupnim aktivnostima, doe
red na njega.
7. Cesto prekida pitanje odgovorom, iako pitanje nije do kraja
postavljeno.
8. Ima problema sa izvravanjem radnih obaveza ili posla.
9. Voli da, prilikom igre, pravi buku.
10. Na neprikladan nain prekida druge.
11. Pria impulsivno ili previe.
12. Deluje kao da ne slua uitelja kada mu se on obraa.
13. Impulsivno uskae u fiziki opasne aktivnosti.
14. Redovno gubi stvari (olovke, alatke, sveske) neophodne da dovri
kolske zadatke.
Ove forme ponaanja moraju se javiti pre uzrasta od sedam godina
i moraju se javljati ee nego kod osoba istih godina.
To znai da najmanje polovina populacije, po definiciji, ispoljava
ove forme ponaanja ee od proeka. Da li to znai da su svi oni
bolesni?!
Od pomoi je imati na umu dva klasina sluaja.
Dok je bila u obdanitu, Mari Lu Reton bila je toliko hiperaktivna
daje uitelj savetovao njenim roditeljima daje podvrgnu lekovima koji
e znatno smanjiti njenu fiziku aktivnost. Na sreu, njeni roditelji su
imali drugaije miljenje i zahtevali da kola nae naina da njenu
neobinu energiju iskoristi na bolji nain.
Trinaest godina kasnije Mari Lu Reton je dobila meunarodno
priznanje za svoju neiscrpnu energiju i entuzijazam kadaje lako osvojila
zlatnu medalju u enskoj gimnastici na Olimpijadi u Los Anelesu.
Nekoliko godina pre nego stoje Mari Lu Reton poela da doivljava
tekoe u prvim godinama kolovanja, deak po imenu Delej do
ivljavao je iste probleme u Engleskoj. I njegovi roditelji su nagovarani
140
XI
da ga podvrgnu tekovima za smirenje. Poput Mari Luinih roditelja i

njegovi roditelji su insistirali da mu se u zadatak daju vebe i aktivnosti
koje e apsorbovati njegovu neisrcpnu energiju. Mali Delej se pokazao
kao bukvalno neumoran, iscrpljujui sve mogue nastavnike fizikog
vaspitanja.
Sve se to zaista isplatilo kada je Delej Tompson postao svetski i
olimpijski ampion u desetoboju i punih deset godina ostao na vrhu ove
sportske discipline obarajui neprekidno sve dotadanje svetske rek
orde.
Tom Hartman, u svojoj izuzetnoj knjizi Drugaiji pogled na pore
meaj nedostatka panje vrsto stoji pri stavu da su ocene koje se daju
esto neprikladne. Hartman tvrdi da su kole osmiljene za one koje on
naziva farmerima" - decu koja e mirno sedeti za stolom, paljivo
posmatrati i sluati uitelja i uvek raditi ono to im se kae. To pred
stavlja ogromno muenje za one koje on naziva lovcima" koji su fiziki
aktivni, neprestano razmatraju svoje okruenje, kreativni su, impulsivni
i, poput Leonarda da Vinija, uvek na tragu sledeeg uzbudljivog
dogaaja.
Bez obzira da li smatrate da patite od disleksije, odnosno hipcraktivnosti, ili ne, postoje neke osnovne stvari koje e vam omoguiti da
se lake koncentriete i razumete ono to itate. O njima e biti reci u
dvanaestom poglavlju.
REZIME
Svi problemi u itanju i tekoe u uenju mogu se reavati i stanje
se moe popraviti. U najveem broju sluajeva, problemi se mogu
potpuno prevazii.
1. Nastavite da koristite pomono sredstvo kako biste umanjili vra
anje i skretanje unazad.
2. Koristite subvokalizaciju kao alat za poboljanje pamenja.
3. Ukoliko ste ocenjeni kao disleksini, hiperaktivni ili patite od
sindroma poremeaja i nedostatka panje, oslobodite se etiketa!
4. Ukoliko ste odrasla osoba, nemojte ni jedno dete oceniti kao pore
meeno" ni u kom smislu. Deca burno reaguju na etikete, naroito
Trei segment: Super-koncentracija i ruzumevanje
141
Uobiajeni problemi n itanju
XI
negativne, esto burnije od odraslih. Objanjenje da dete pati od

deficita" ili poremeaja" esto e naneti vie tete nego koristi.
5. Ponovite vebe metronomskog treninga sa strana 123, 124 i 125.
Ba kao i sporost, nedostatak koncentracije i slabo razumevanje
takoe se esto navode kao glavni problemi u itanju od kojih pate ljudi
irom sveta. Sledee poglavlje prua vam uvid u to kako da poboljate
svoju vetinu na ovom podruju.
142
XII
Poboljanje koncentracije i uveanje
razumevanja
Mnogi svetski poznati veliki mozgovi tvrde c/a je mo odranja
koncentracije osnovni faktor njihovog uspeha. Kada to savladate,
va ono-modani sistem postaje poput lasera po svojoj sposob
nosti za usredsredivanje i apsorpciju. Prema tvrdnjama istraivaa
na ovom polju, vaa sposobnost da ovo uradite je bezgranina.
UVOD
Poto smo razmotrili neke osnovne probleme u itanju, sada smo

spremni da razmotrimo uzroke loe koncentracije i razumevanja, kao
i da predloimo naine za njihovo maksimalno poboljanje. Takoe u
vam predstaviti i revolucionarni koncept prema kome niko ne pati zaista
od problema koncentracije!
VANOST CILJEVA PRI ITANJU
Zanimljiv primer jednog od velikih istorijskih genija koji je primenjivao svoje ogromne sposobnosti koncentracije pri itanju, dolazi od
predsednika Tomasa Defersona, iji je intelekt proglaen najveim i
najsvestranijim intelektom koji su Sjedinjene Amerike Drave ikada
imale.
Profesor RobertZorn izvetava daje Deferson verovao u planiranje
svog itanja, pravei detaljan plan akcije, i definiui odreen cilj za
svaku temu koju je itanjem pokrivao, i da nikada sebi nije doputao da
promeni svoj raspored itanja dok ne ispuni zadatak. Klju je bio u tome
to bi se potpuno koncentrisao na ono to radi ne doputajui da mu bilo
ta rasipa panju i ometa ga u itanju. Deferson je takoe verovao da
dobar ita treba da izabere materijal za itanje sa definitivnom svrhom,
bez obzira da lije ona traganje za odreenim znanjem, kultivisanje uma
ili zabava.
143
Poboljanje koncentracije i uveanje razumevanja
XII
Deferson je itaocu ponudio sledei savet: treba da znate ,,gde ste

i ta radite, koje je vreme i da li zaostajete za rasporedom koji ste
odredili i, ukoliko zaostajete, koliko zaostajete."
Deferson je svoju brzinu itanja opisao kao uvek smirenu, ak
statinu, poput otkucaja velikog sata od mahagonija." On je intuitivno
prepoznao i predvideo razvoj ritmikog itanja i metronomski metod!
Ovo poglavlje e vam omoguiti da se pribliite neobinim Defersonovim nivoima koncentracije i razumevanja.
TA UZROKUJE LOU KONCENTRACIJU?
Neki od brojnih razloga gubitka koncentracije prilikom itanja su
nepoznavanje terminologije, konceptualna teina materijala, neprik
ladna brzina itanja, nedovoljna mentalna usredsreenost, slaba organi
zacija, nedostatak zainteresovanosti i nedostatak motivacije.
Nepoznavanje terminologije
Kada jednom proirite svoj renik na osnovu informacija i vebi iz
esnaestog, sedamnaestog i osamnaestog poglavlja, biete na putu da
resite ovaj problem. Ipak, ukoliko u materijalu koji itate neprestano
iskrsavaju reci koje ne razumete ili samo nasluujete njihovo znaenje,
vaa koncentracija e postepeno opadati jer e se u pokuajima da
apsorbujete tekst neprestano javljati prekidi u razume vanj u. Za efikasno
itanje neophodan je ravnorheran tok informacija, neisprekidan skri
venim strahom od nerazumevanja. Analiza renika i vebe iz ove knjige
osmiljene su da vam pomognu u prevazilaenju ove tekoe.
Ukoliko naiete na re koju ne razumete, samo je podvucite i
nastavite sa itanjem. Obino znaenje reci postaje prilino jasno u
kontekstu ele reenice. Zatim, na kraju poglavlja ili kada zavrite
itanje za taj dan, moete protrati kroz renik" i pogledati znaenje
za sve njih odjednom.
Konceptualna teina materijala
Ovo je neto tei problem za prevazilaenje a najee se javlja u
strunoj literaturi. Najbolji pristup reavanja je viestruko itanje"
materijala koristei pomono sredstvo, kao stoje to objanjeno u estom
poglavlju. Preletanje, skeniranje, analiza strukture pasusa i koncept
144
XII
kratkog uvida detaljno se razmatraju u devetom, etrnaestom i pet

naestom poglavlju, kao i u knjizi Koristite obe hemisfere mozga.
Neprikladna brzina itanja
Ovo je esto proizvod kolskog sistema. Kada se deci daje vaan ili
teak materijal, obino im se daje uputstvo: itajte ovaj tekst polako
[paljivo." Ovakav pristup uzrokuje stvaranje zaaranog kruga, jer to
sporije osoba ita, to manje razume tekst, to uzrokuje da materijal
izgleda jo nerazumljivije. Nakon izvesnog vremena dolazi se do take
potpune frustracije i, u oajanju, odustaje se od itanja materijala.
Ukoliko imate slabu koncentraciju i razumevanje, mogue je da
imate ovakav problem, pa zato promenite brzinu prilikom itanja tekog
materijala, pokuavajui da ga itate bre, a ne sporije, i mogli biste
otkriti da dolazi do poboljanja. Uei da brzo i opseno itate, uspostaviete kontrolu nad brzinom itanja i moi ete da birate brzinu itanja
u odnosu na materijal, potrebu koju imate, doba dana, nivo svoje
energije, i unutranje i spoljanje uslove.
Nedovoljna mentalna usredsredenost
Ovo jednostavno znai da va um nije na najbolji nain stvarno usmeren
na materijal koji pokuavate da proitate. Moda se, na primer, jo uvek
koncentriete na svau koju ste imali u kancelariji ili na sastanak
zakazan za to vee.
Ono to morate pokuati da uradite je da se otresete" nepotrebnih
stvari koje vam promiu umom i da usmerite sebe da aktivno razmiljate
o temi o kojoj itate. Moete ak otii toliko daleko da na trenutak
zastanete i svesno saberete misli. Jedan od naina da ovo najefikasnije
uradite je da za dva minuta napravite mapu uma o temi koju uite, kako
biste sabrali misli i obezbedili jau startnu osnovu u okviru mentalne
usredsreenosti. Ovo pitanje detaljnije emo razmatrati u devetnaestom
poglavlju.
Loa organizacija
Ovaj problem je mnogo ei nego to to veliki broj ljudi misli.
Primorati sebe na sedenje, kako biste itali knjigu, predstavlja bitku sa
samim sobom i esto zahteva da dotrite do stola kako biste stvorili
dovoljan podstrek da i sednete. Poto stignu do stola i ponu da itaju,
145
XII
mnogi ljudi iznenada shvate da nemaju olovku, papir, naoare i mnoge

druge stvari i potom prekidaju svoju koncentraciju kako bi pribavili ono
to im je potrebno.
Reenje je lako: pre nego to sednete da itate, osigurajte dostupnost
svega to e vam biti potrebno (v. peto poglavlje).
Nedostatak zainteresovanosti
Ovo je problem sa kojim se najee sreu studenti ili ljudi koji
pohaaju posebne kurseve i mi mu posveujemo posebnu panju na
svojim kursevima brzog itanja. Prvi korak u njegovom reavanju
podrazumeva ponovni pregled tema razmatranih u ovom poglavlju, jer
je nedostatak zainteresovanosti esto povezan sa drugim tekoama. Na
primer, bie teko odrati zainteresovanost ukoliko, usled nedovoljnog
poznavanja terminologije, neprestano dolazi do prekida u razumevanju
teksta, ukoliko je materijal zbunjujui, ukoliko se neprestano javljaju
neke druge misli i ukoliko na raspolaganju ne stoji sav potreban materijal.
Pod pretpostavkom da su ovi problemi prevazieni, a vaa zaintere
sovanost jo uvek nije na eljenom nivou, potrebno je da analizirate
svoj lini pristup materijalu.
Prvo, proverite da li je prikladna tehnika koju koristite (vidi tehniku
mapa uma opisanu u devetnaestom poglavlju).
Ukoliko ustanovite da to nije sluaj, pokuajte sa pristupom otrog
kritiara". Umesto da materijal itate na uobiajeni nain, naljutite se
to vam stvara problem i podvrgnite ga detaljnoj kritici, koncentriui
se naroito na njegove negativne aspekte. Otkriete da to utie da se
zainteresujete za materijal slino nainu na koji biste se zainteresovali
da ujete miljenje neke osobe koja vam se naroito ne svia i kojoj
elite energino da se suprotstavite!
Nedostatak motivacije
Ovo je druga vrsta problema koji obino potie od nedostatka jasno
definisane svrhe itanja. Nakon to analizirate razloge itanja odreene
knjige ili lanka, vaa motivacija se moe automatski uveati. S druge
strane, mogli biste zakljuiti da to uopte ne morate proitati. Ukoliko
imate valjane razloge, moda stvarno nema svrhe da itate tu knjigu, ali
morate biti sigurni da su razlozi zaista valjani!
/ 46
XII
ZAUZDAVANJE KONCENTRACIJE
Tokom dvadesetpet godina dranja predavanja o brzom itanju
irom sveta, otkrio sam da bukvalno 99.9 posto ljudi priznaje da ima
problema sa koncentracijom.
Problem se redovno manifestuje tokom perioda sanjarenja, do koga
dolazi najmanje na svakih 30 do 40 minuta. Ponovo je pogrean nain
uenja kriv to neto stoje u sutini dobro sagledavamo u loem svetlu.
Kada va mozak na svakih 30 do 40 minuta pone da sanjari, on radi
ono to i treba da radi - pravi pauzu u pravo vreme.
Dakle, u veini sluajeva, nije u pitanju gubitak koncentracije, ve
poeljno pravljenje pauze u pravom trenutku.
Hajde da, zato, pogledamo ta se u stvari deava kad izgubite
koncentraciju" dok itate knjigu: vi se, u stvari koncentriete na
nekoliko stranica knjige, nakon ega se koncentriete na osobu koja
prolazi pored vas, nakon ega se koncentriete na nekoliko narednih
stranica knjige, nakon ega se koncentriete na pticu koja slee na drvo
pod vaim prozorom, nakon ega se ponovo koncentriete na knjigu,
nakon ega se koncentriete na svoj nokat, nakon ega se ponovo
koncentriete na knjigu, nakon ega se koncentriete na sanjarenje,
nakon ega se jo jednom koncentriete na knjigu.
Tokom itavog ovog perioda, vi ste bili KONCENTRISANI!
Problem nije u vaoj koncentraciji, jer ste vi koncentrisani 100
odsto vremena. Problem je u usmeravanju i fokusiranju te perfektne
koncentracije.
Stoga se koncentracija moe uporediti sa divljim drepcem, a vi sa
jahaem. U veini sluajeva, drebac radi po svome, galopirajui pu
nom brzinom u pravcu koji sam odredi. Na vestom jahau/itau je da
zauzda drepca koncentracije, usmeravajui ga u pravcu koji odgovara
zadatku itanja koji je pred njim.
REZIME
1. Problemi koncentracije nisu uzrokovani beznadenim nesposob
nostima, ve tekoama nastalim usled nepotpune obrazovanosti u
itanju.
2. Koncentracija je poput drepca. Vi je uvek jaete. Na vama je da
postanete dobar jaha!
\
147
XII

1. Pravite pauze na svakih 30 do 60 minuta u itanju, kako biste
poboljali koncentraciju i dopustili oima i mozgu da se odmore.
2. Proirite svoj renik (vidi esnaesto, sedamnaesto i osamnaesto
poglavlje). Nakon to to uradite, poboljaete brzinu itanja i ra
zumevanja.
3. Uskladite brzinu itanja sa materijalom koji itate.
4. Obavezno postavite sebi odgovarajue ciljeve pre nego to ponete
da itate.
5. Obavezno se postarajte da vae okruenje bude prikladno organizovano za itanje.
6. Bez obzira za koji metod se opredelite, uveajte nivo svoje zainteresovanosti i motivacije!
7. Nastavite da vebate korienje pomonog sredstva radi uveanja
koncentracije i razumevanja.
Sada kada se vae vizuelne vetine rapidno poboljavaju, a vaa
koncentracija je zauzdana, spremni ste da preete na etvrti segment Razvoj naprednih vesti na brzog itanja.
U ovom segmentu savladaete tehniku itanja i razmiljanja svojevrsni Svajcarski no"* - mape uma, kao i nain na koji moete
koristiti znanje o strukturi odeljaka da biste uveali brzinu itanja i
razumevanja. Dodatak e biti tehnika brzog pregleda. Takoe e vam
biti dat i klju za proirenje renika- to predstavlja jedan od primarnih
faktora u ukupnom uspenom itanju.
148
Vienamenski perorez koji u sebi moe kombinovati veliki broj alatki, kao to su
otvara za flae ili konzerve, kaika, viljuka, makazice i si. (prim. ur.)
etvrti segment:
Razvoj naprednih vetina brzog itanje
XIII
Pravljenje m a p a u m a r nova
dimenzija u razmiljanju i voenju
beleaka
Vekovima ljudsko rosa pravi beleke i zapise radi: pamenja;
komuniciranja; reavanja problema i analize; kreativnog raz
miljanja i sumiranja. Tehnike koriene u tu svrhu ukljuuju
reenice, spiskove, redove, reci, analizu, logiku, linearnost, bro
jeve i korienje jedne boje.
lako mnogi od ovih sistema izgledaju dobri, svi oni koriste ono to
znamo do je u domenu leve modane hemisfere. Kada ove
neophodne elemente ponete da koristite zajedno sa ritmom,
dimenzijom, bojom, prostorom i matom, doi e do znaajnog
uveanja svih vaih mentalnih vetina i va um e poeti da
odraava sopstvenu istinsku velianstvenost.
UVOD
Koliko esto ste viali revnosnog studenta" koji se dri svake reci
svog nastavnika ili profesora, verno zapisujui u svesku sve to on
kae?! To je prilino est sluaj koji ima brojne negativne posledice.
Ovo poglavlje objanjava nedostatke uobiajenog voenja beleaka i
predstavlja vam mape uma, novu revolucionarnu tehniku za njihovo
voenje.
NEDOSTACI UOBIAJENOG VOENJA BELEAKA
Prvo, osoba koja je reena da zapie sve lii na itaa koji prethodno
ne pregleda ukratko materijal koji e itati - ona gotovo uvek od drveta
ne vidi umu (tj. osnovnu ideju o kojoj je re).
etvrti segment; Razvoj naprednih vetina brzog itanja
149
. &
Pravljenje mapa uma
nova dimenzija u razmiljanju i voenju beleaka
XIII
Drugo, neprestana optereenost da se sve zapie onemoguava

objektivnu i uporednu kritiku analizu i praenje materije o kojoj je re.
Preesto hvatanje beleaka potpuno zaobilazi um, umnogome nalik na
sekretaricu koja je u stanju da otkuca kompletan roman, a da pri tome
nema ni bledu ideju o emu se radi u njemu.
I tree, obim beleaka voenih na ovaj nain toliko je veliki (na
roito u kombinaciji sa belekama izvaenim iz knjiga), da u momentu
kada student dade do take u kojoj treba samo da kratko pregleda ono
stoje uio, izgleda kao da mora da ponovi uenje ispoetka.
Pravilno voenje beleaka nije ropsko praenje svega stoje reeno
ili napisano, ve selektivni proces koji bi trebalo da minimizira koliinu
reci koje e se zapisati, a maksimizira koliinu zapamenih podataka
na osnovu tih reci.
Da bi se ovo postiglo, koristimo kljune reci. Kljuna re je re koja
saima mnoga znaenja u stoje mogue manju jedinicu. Ta re slui
kao okida celokupnog znaenja koje se na osnovu nje odmotava, (vidi
sliku 13).
Informacije se ulivaju u
kljuna re
razvijanje
Slika 13. Nain na koji kljune reci pomau prilikom

voenja beleaka i pamenja.
Selektovanje kljunih reci je lako. Prva faza podrazumeva elimi
naciju svih nepotrebnih reci, tako da, ukoliko u nekom naunom tekstu
naiete na sledeu reenicu: Sada je ustanovljeno da brzina svetlosti
iznosi 300*000 kilometara u sekundi", vi neete prepisati elu reenicu,
ve ete je sumirati na sledei nain: brzina svetlosti = 300.000 km/s".
150
XIII
Pravljenje mapa uma.
Prilikom voenja beleaka uz pomo kljunih rei vano je imati na

umu da kljune rei za priseanje moraju biti okida za pravo priseanje. U tom smislu rei poput predivan" i uasavajui", iako su
slikovite, predstavljaju isuvie opte pojmove. One imaju mnoga druga
znaenja koja ne moraju imati nikakve veze sa odreenom stvari koju
elite da zapamtite.
Pored toga, kljuna re treba da bude ona koju lino smatrate
zadovoljavajuom, a ne re za koju smatrate da e je neko drugi oceniti
kao dobru. U mnogim sluajevima kljune rei ne treba vaditi direktno
iz sadraja predavanja ili materijala koji se ita. Treba odabrati re koju
sami izaberete, a koja efikasno sumira neije tue rei.
Ukoliko efikasno budete vebali voenje beleaka uz pomo klju
nih rei, zapanjiete se koliko mnogo informacija moete smestiti na
mali prostor.
MAPA UMA - NOVA DIMENZIJA U VOENJU
BELEAKA
Mapa uma upoljava sve vae mentalne vetine: asocijacijativne i
imaginativne vetine vae memorije; rei, brojeve, spiskove, nizove,
logiku i analizu vae leve modane hemisfere; boje, matu, trodimenzionalnost", ritam, sanjarenje, getalt (kompletnu sliku) i prostorne
sposobnosti desne modane hemisfere; mo vaih oiju da percipiraju
i asimiliraju; mo vaih ruku da preslikaju ono to su oi videle; i mo
kompletnog mozga da organizuje, skladiti i prisea se onoga to je
nauio.
Prilikom voenja beleaka pomou mape uma, umesto da sve ono
to elite da zapamtite ispisujete u vidu klasinih reenica ili spiskova,
vi na centar stranice postavljate sliku (to pomae koncentraciji i
pamenju), da bi od nje, na organizovan nain, granali ostale informa
cije koristei kljune rei i kljune slike. Dok nastavljate da gradite
mapu uma, va mozak kreira integralnu mapu kompletne intelektualne
teritorije koju istraujete.
Pravila koja vae za pravljenje mapa uma su sledea:
1. U centru se nalazi slika u boji.
2. Iz centra se granaju glavne ideje.
151
XIII
3. Glavne ideje treba da budu ispisane veim slovima nego sekun

darne ideje.
4. Jedna linija uvek sadri samo jednu re. Svaka re ima neverovatno veliki broj asocijacija, i ovo pravilo doputa veu
slobodu da se ona povee sa drugim asocijacijama u vaem
mozgu.
5. Reci treba uvek da budu ispisane tampanim slovima (ili sva
slova mala, ili sva slova velika, ili kombinacija).
6. Reci uvek treba da budu ispisane na linijama (to vaem mozgu
daje jasniju sliku koju treba zapamtiti).
7. Linije treba da budu povezane (to pomae meusobnoj po
vezanosti unutar vae memorije). Povezane linije treba da budu
iste duine kao i reci ili slike, da bi se efikasnije stvorila
asocijacija i utedeo prostor.
8. Koristite stoje mogue vie slika (to pomae da na stvar gledate
sveobuhvatnije, a i mnogo olakava pamenje; u ovom smislu,
jedna slika je vredna hiljadu reci).
9. Koristite iluziju trodimenzionalnosti kad god je to mogue
(stvari koje se istiu lake se pamte).
10. Koristite brojeve ili ifre da biste organizovali elemente mape,
ili ukazali na njihovu meusobnu povezanost.
11. U cilju kodiranja i povezivanja koristite strelice, simbole, bro
jeve, slova, slike, boje, trodimenzionalnost" i isticanje.
Tabla VI u boji prikazuje mapu uma koja sumira trodnevni kurs o
mapama uma i modanom treningu. Tu mapu uma napravio je direktor
jedne kompanije koji je pohaao kurs. Na osnovu nje sam se podseao
sadraja kursa, ali ju je koristio i da bi kurs objasnio svojoj eni, deci i
kolegama sa posla.
Centralna slika odnosi se na integraciju mozga i tela. Grane, po
redane u smeru kretanja kazaljke na satu od vebi" u 9 sati, sumiraju
glavne elemente kursa.
Slike, a ne reci, predstavljaju saetke koji pomau pamenje.
Mapa uma sa belekama o trodnevnom kursu, kako vidite, nije
korisna samo kao podsetnikna ono o emu je bilo reci, ve se moe
koristiti i kao osnova za izlaganje o kursu.
152
XIII
U toj situaciji mapa uma postaje beleka iz sopstvenog mozga"

koja nam doputa da komuniciramo sa drugima.
Kada se koristi na pravilan nain, mapa uma e umnogostruiti
efikasnost vaeg itanja i uenja najmanje tri puta i utedee vam velike
koliine vremena, poveavajui sveoptu efikasnost itanja.
REZIME
1. Mape uma predstavljaju monu grafiku tehniku koja upoljava
kompletan spektar vaih modanih vetina i istinski potencijal
vaeg mozga.
2. Mapa uma moe se primeniti na svaki aspekt itanja, uenja i
prouavanja i poboljae vae rezultate na svim nivoima.
1. Zanimljiva veba e biti pokuaj da detaljno proitate" mapu uma
o Kursu o mapama uma i modanom treningu, kako biste videli
koliko razumljiv saetak moete dobiti iz ovih beleki koje su stale
na jednu stranicu.
2. Sada, kada ste nauili tehniku mapa uma bie korisno da se vratite
na testove iz prvog, etvrtog, estog osmog i desetog poglavlja.
Izvucite kljune reci iz njih i napravite mape uma za svaki tekst
pojedinano. Na taj nain ete obnoviti vetinu brzog itanja, razviti
tehniku voenja beleaka uz pomo mape uma i uspostaviti osnove
znanja iz oblasti mozga, psihologije, umetnosti i nauke.
3. U nastavku itanja ove knjige neka vam bude praksa da, nakon
svakog testa, napravite ponovni kratak pregled teksta, podvuete
kljune reci i koncepte i potom napravite mapu uma za taj lanak.
4. Po isteku vremena koje ste za danas odredili za itanje, pronaite
neke svoje stare beleke iz kole ili sa neke druge obuke, i obratite
panju koliki deo njih je potpuno nepotreban, i koliko ste vremena
mogli utedeti prilikom njihovog zapisivanja i ponovnog iitavanja. Mnogi ljudi otkriju da je samo 10% svih beleaka bilo
neophodno. Dok budete skenirali svoje beleke i stare knjige,
obavezno sve vreme koristite pomono sredstvo za itanje i nasta
vite da ubrzavate svoj trening i vebe.
153
Pravljenje mapa uma: nova dimenzija u razmiljanja i voenju beleaka
XIII

Sledee poglavlje e vam pomoi da proirite svoje znanje o klju
nim recima i pretvorite ga u tehniku za analizu strukture odeljka. To e
vam pomoi da jo vie ubrzate itanje i poboljate razumevanje.
154
XIV
U p o t r e b a poznavanja s t r u k t u r e
pasusa za uveanje b r z i n e i
razumevanja
Razumevanje kompleksnosti jednog c/e/a doprinosi boljem razumevanju kompleksnosti celine. Rozumevonjem kompleksnosti
celine, uveavate svoju sposobnost asimilacije i razumevanja
svega.
UVOD
U devetom poglavlju, razmatrali smo proces preletanja, pri kome
se odreeni, unapred odabrani delovi materijala prelaze kako bi se
stekao opti uvid o tekstu. Sada emo razmatrati strukturu pasusa, to
e vam pomoi da ponete da koristite tehniku preletanja.
PASUSI SA OBJANJENJEM
To su pasusi u kojima pisac predstavlja odreeni koncept ili mi
ljenje koje e biti objanjeno. Obino e biti veoma lako prepoznati ih
i trebalo bi da su prilino lako razumljivi. Prvih par reenica pasusa sa
objanjenjem dae vam optu ideju o onome to e biti objanjavano ili
razmatrano, poslednjih par reenica sadrae zakljuak, a sredinji deo
odeljka - detalje. U zavisnosti od cilja vaeg itanja, biete u mo
gunosti da, prilikom poetnog preletanja, pravilno usmerite svoju
panju.
OPISNI PASUSI
Opisni pasusi obino predstavljaju uvod ili proiruju ideje koje su
prethodno uvedene. Takvi pasusi obino slue za ukras i stoga su manje
vani od onih koji govore o glavnim elementima. Naravno, postoje
izuzeci kod koj ih su opisi ljudi ili stvari od vitalnog znaaja, ali u takvim
etvrti
segment:
Razvoj
naprednih
vesti
na
brzog
itanja
155
Upotreba poznavanja strukture pasusa za uveanje brzine i razumevanja
XIV
sluajevima vi ete obino biti svesni ove vanosti i samim tim sposobni
da prikladno fokusirate svoju panju.
VEZNI PASUSI
To su pasusi koji meusobno povezuju druge pasuse. Kao takvi,
esto sadre kljune informacije jer sumiraju sadraj onoga to je
prethodilo i onoga to sledi. Na primer: Gore opisana teorija evolucije
sada e se razmatrati u kontekstu najnovijih razvoja na polju biohemijskog genetskog istraivanja". U ovoj kratkoj reenici dato nam je
neobino mnogo informacija, informacija koje saimaju sadraj dela
materijala koji itamo. Vezni pasusi, stoga, mogu biti veoma korisni kao
vodii i kao orue za prvobitni pregled i kasnije obnavljanje materijala.
STRUKTURA I POZICIJA PASUSA
Na koji nain moete koristiti strukturu pasusa i njegovog mesta u
tekstu da biste poboljali efikasnost svog itanja?
Najvanije je shvatiti da lanci iz novina i asopisa u prvih i
poslednjih nekoliko pasusa obino sadre najveu koliinu najznaaj
nijih informacija, dok srednji pasusi obino sadre detalje. Ukoliko je
materijal koji itate ovog tipa, prilikom preletanja koncentriite se na
uvodne i zakljune odeljke.
Drugi pisci na poetku proiavaju grlo" i tek kasnije dolaze do
sri svog izlaganja koja je obino sadrana u treem ili etvrtom pasusu,
pa se u takvim sluajevima odmah koncentriite na njih.
Postoje dve igre" koje moete igrati sa strukturom pasusa koje vam
umnogome mogu pomoi u razumevanju i odravanju zainteresovanosti.
Prva igra podrazumeva da, prilikom itanja, izmislite i zapamtite po
jednu re za svaku glavnu temu i sekundarne teme svakog odeljka. Ova
veba vas nagoni da odrite aktivno uee u materijalu i navodi vas da
o njemu razmiljate dok itate. Na kraju, trebalo bi da vam.cilj bude
razvitak sposobnosti selekcije tih reci dok itate, bez pauziranja ili
prekida toka itanja.
Mogue je da, koristei kljune reci, naroito u formi mapa uma,
upamtite detalje ele knjige. Naravno, kljune reci za pamenje e, uz
156
XIV
Upotreba poznavanja strukture pasusa za uveanje brzine i razumevanja
slike, omoguiti osnovne temelje za pravljenje mape uma (vidi knjigu

Mape uma).
Druga igra" se sastoji u tome da, dok itate pasus, prvu reenicu
povezete sa ostatkom, pitajui se da li je ona uvodna, prelazna ili
sveobuhvatna ili, u stvari, nema nikakve veze sa recima koje iza nje
slede.
1. Primenite prvu igru na najmanje etiri razliita pasusa.
2. Primenite i drugu igru na najmanje etiri razliita pasusa.
3. Koristei pomono sredstvo, napravite kratak uvid u sledee po
glavlje.
4. Pre nego to nastavite dalje sa itanjem, proitajte nekoliko razlii
tih vrsta materijala kako biste provebali vetinu prepoznavanja
razliitih tipova pasusa.
Poto sada znate kako da analizirate pasuse, stekli ste analitiku mo
nad materijalom koji itate. Sledee poglavlje dae vam mogunost da
uveate sposobnost sagledavanja kompletne slike.
etvrti segment: Razvoj naprednih vetinu brzog itanju
157
XV
Kratak uvid m e n t a l n o izvianje
Ukoliko elite da upoznate teritoriju, upoznajte mapu.
UVOD
U ovom poglavlju dolazimo do koncepta koji smo sve vreme
pominjali: kratkog uvida u materijal pre njegovog itanja. Svrha
kratkog uviaje da stvori strukturu u koju e um lake moi da uklapa
manje detalje te strukture, poboljavajui tako razumevanje u celini.
SAM SVOJ IZVIA
Osoba koja sprovodi kratak uvid moe se uporediti sa izviaem
koji ide ispred svojih trupa kako bi ispitao teren, poziciju neprijateljskih
snaga i podruja taktike prednosti. Vojsci je lake da manevrie i
funkcionie na nepoznatoj teritoriji ukoliko poznaje osnovne orijentire;
na slian nain, umuje lake da napadne" ili razume informacije nakon
stoje ustanovio osnovne oznake koje e slediti.
Kratak uvid treba primenjivati bez obzira na vrstu materijala koji
ete itati, bilo da su to pisma, izvetaji, romani ili lanci. U svim
sluajevima, on e ubrzati vae itanje i poboljati razumevanje jer se
neete saplitati o razne delove teksta, ve ete delove teksta uklapati u
optu sliku.
Va pristup kratkom uvidu treba kombinovati sa elementima koji su
pomenuti u devetom poglavlju (o preletanju) i etrnaestom poglavlju
(o strukturi pasusa). Drugim recima, vi ete razumno i brzo prelaziti
materijal koji ete kasnije itati, oznaavajui delove koji najverovatnije sadre osnovne informacije. Pri svakom kratkom uvidu, uvek
koristite svoju omiljenu tehniku navoenja.
Koncept kratkog uvida koji je ovde opisan namenjen je primeni
prilikom itanja opteg materijala.
158
XV
Kratak uvid mentalno izvianje
STRATEGIJE KRATKOG UVIDA

Igrajui sledee igre aktivnog itanja" osiguraete odgovarajuu
mentalnu usredsreenost, omoguiete svom kiklopskom oku da traga
za najboljim informacijama i ceo proces e vam biti zabavan.
/. Revidiratjte ono to ve znate
Kada revidirate ono to ve znate, esto otkrijete da znate vie nego to
ste mislili! Mnogi ljudi pogreno podrazumevaju da je samo autor
ekspert, dok veoma esto italac zna isto, ako ne i vie od samog autora.
Uvek brzo napravite mapu uma sopstvenog znanja o predmetu pre nego
to ponete da itate neku novu knjigu. Tada moete koristiti svoje
znanje da biste napravili nove asocijacije sa informacijama iz knjige i
da biste znali da postavite prikladna pitanja.
2. Uite u aktivnu interakciju sa autorom
Dok itate knjigu, trebalo bi da se odigrava konverzacija izmeu vas i
mozga koji je stvorio knjigu, a ne da to bude jednosmerno predavanje.
Najvanije je da ostvarite interakciju sa bilo kojim tekstom koji itate
tako to ete na marginama knjige ili na posebnom paretu papira
zapisati pitanja ili komentare.
3. Budite detektiv
Neprestano pokuavajte da predvidite ta e se dalje u tekstu dogoditi,
kakav je plan akcije" autor imao na umu. Pokuajte da uvek budete
korak ispred u reenju zagonetke sainjene od informacija koje apsorbujete.
REZIME
Kada dopustite svom mozgu da unapred sagleda celinu, mnogo ete
se lake snalaziti prilikom drugog prelaska teksta.
1. U naredne dve nedelje napravite kratak uvid u svaki tekst koji ete
itati, proveravajui koliko znanja stiete od svakog uvida i koliko
efikasnije razumete materijal kada ga itate po drugi put.
159
Kratak uvid mentalno izvianje
XV
2. Vebajte, na nekoj knjizi, tehnike kratkog uvida koje ste nauili,

istovremeno koristei neku naprednu tehniku navoenja kako biste
elu knjigu proitali" za manje od deset minuta.
3. Napravite kratak uvid u naredna tri poglavlja o razvoju vaeg
vrhunskog renika.
Jedna od prepreka efikasnom brzom itanju je i ogranien renik.
Naredno poglavlje vam pokazuje kako da proirite svoje poznavanje
reci u veoj meri nego to ste smatrali daje to ikada mogue.
160
Tabla II Presek ljudskog oka
Tabla
Magino oko, ilustracija napravljena od dve slike sastav

mozak je taj koji ih kombinuje u jednu celinu, a ne oi
E
cn
U)
cC
N
OJ
E
CG
QCG
J5
-Q
Cd
CD
U)
0
(/)
^ ^ ^
>o
CO
N
03
l
OJ
Q
03
&COMr
*T*A0n2f
Tabla VIII Mapa uma za peti segment
XVI
Razvoj s o p s t v e n o g
t e z a u r u s a ' (I) prefiksi
Istorijski posmatrano,
poboljanje renika predstavlja jedan od
najvanijih faktora podizanja nivoa ljudske inteligencije.
UVOD
Nakon to smo razmotrili rad onog i modanog sistema, teoriju
pokretanja oka i glavne probleme prilikom itanja, nastavljamo sa tri
poglavlja o reniku. esnaesto poglavlje upoznaje vas sa tri vrste
renika i daje vam spisak 85 prefiksa koji e vam omoguiti pre
poznavanje znaenja nekoliko hiljada reci.
VANOST RENIKA
Obim neijeg linog renika ukazuje na koliinu materijala koju je
ta osoba bila sposobna da asimilira i proita. Zato kole, koledi i
univerziteti imaju testove opteg poznavanja renika kao jedan od
osnovnih kriterijuma za ocenjivanje sposobnosti buduih studenata, a
uspeh ili neuspeh studenata esto zavisi od njihove sposobnosti da
razumeju i pravilno koriste te reci.
Renik, naravno, nije vaan samo za akademski svet: poslovni
ovek koji ima iri obim renika od svojih kolega, automatski ima
prednost nad njima, a i osoba koja u drutvenim situacijama moe lake
da razume druge i da daje kreativne komentare, takoe je u prednosti.
TRI VRSTE NAEG RENIKA
Najvei broj nas koristi vie od jednog renika. Tanije, obino
imamo najmanje tri renika.
*
Tezaurus - opisni renik velikog obima koji sadri itavo renieko blago jednog
jezika, (prim. ur.)
etvrti
segment:
Razvoj
naprednih
vesti
na
brzog
itanja
161
Razvoj sopstvenog tezaurusa prefiksi
XVI
Prvi je renik koji koristimo u konverzaciji, i u velikom broju

sluajeva on ne obuhvata vie od 1.000 reci (procenjeno je da engleski
jezik sadri vie od milion reci).*
Drugi renik je onaj koji koristimo kada piemo. On je obino vei
od govornog, jer vie vremena poklanjamo konstrukciji i sadraju
reenica, s obzirom da smo pod manjim vremenskim pritiskom.
Trei, najvei renik je renik prepoznavanja - njega ine reci koje
razumemo kada ih ujemo u razgovoru, ili koje proitamo, ali koje sami
ne koristimo ni prilikom pisanja, ni prilikom govora. Idealno bi, na
ravno, bilo da govorni i pisani renici koje imamo budu jednako veliki
kao i renik prepoznavanja, ali u praksi je taj sluaj veoma redak.
Mogue je, meutim, znatno uveati obim sva tri renika.
MO PREFIKSA
Svrha ovog poglavlja je da vas upozna sa vie od 80 prefiksa (slova,
slogova ili reci koji se nalaze na poetku reci). Mnogi od njih u vezi su sa
stanjem, zbivanjem ili negacijom. Kako engleski jezik ima mnogo elemenata
grkog i latinskog jezika, mnogi prefiksi potiu iz nekog od ova dva jezika.* *
Da biste dobili ideju kolika je neverovatna mo ovih osnovnih
jedinica renika, naveu vam da je dr Majninger sa Univerziteta
Minesote procenila da samo 14 prefiksa prua klju za tumaenje vie
od 14.000 reci! Ona takoe kae da, nakon dvadeset pete godine ivota,
razvoj renika osobe skoro potpuno prestaje. On je ve kompletiran
95%, te preostaje da se tokom narednih 75 potencijalnih godina popuni
jo preostalih 5%. Dole navedenih 14 prefiksa i korena reci naeno je
u preko 14.000 reci u standardnom stonom reniku engleskog jezika,
dok se u velikom, opirnom reniku mogu nai u otprilike 100.000
reci.
* Najvei do sada zavreni renik naeg jezika je estotomni Renik srpskohrvatskog
knjievnog jezika (izdanje Matice Srpske) koji je obuhvatio korpus od tano 143.252
reci. Meutim, pretpostavlja se da e na najvei (naalost jo nezavreni) Renik
srpskohrvatskog i narodnog jezika koji izrauje Institut za srpski jezik SANU, kada
bude zavren, u sebi sadrati preko 500.000 reci. (prim. ur.)
** Slina situacijaje i u srpskom jeziku, kao i u veini drugih evropskih jezika, (prim.
ur.)
*** Ovde je lista navedena u engleskom originalu delimino promenjena utoliko to
su engleske reci, izvedene od navedenih prefiksa, zamenjene u srpskom jeziku
odomaenim recima istog porekla. Osim toga, svakako da navedenih 14 prefiksa
nemaju jednak znaaj i u engleskom i u srpskom jeziku, (prim. ur.)
162
XVI
Razvoj sopstvenog tezaurusa - prefiksi
Ove mone mini-rei" izvedene su iz opirnije liste. Dok budete itali

ovo i naredna dva poglavlja, tragajte za njima i apsorbujte sve druge.
etrnaest reci koje sadre kljune prefikse
Reci
Prefiks
1. preparat
2. dekadencija
3. interval
4. obligacija
5. indukcija
6. monografija
7. epilog
8. advokat
9. anoniman
10. eksport
11. reprodukcija
predeinterobinmonoepiadaneksreproindissubtrans-
12. indiskretan
13. subordinacija
14. transkripcija
Uobiaj eno
znaenje
ranije
od
izmeu, meu
protiv
u
sam, jedan
nad, po
ka, do
ne
izvan
ponovo
napred, za
nerazdvojen, ne
pod, ispod
preko
Koren
pa rat us
cadere
vallus
ligo
ducere
graphein
logos
vocatio
onoma
porta
Uobiajeno
znaenje
spreman
padati
bedem
vezati
voditi
pisati
govor
zvanje, poziv
ime
vrata
ducere
voditi
cretio
ordinatio
scribere
izjava
vrst poredak
pisati
Osamdeset pet prefiksa

Detaljno prouite sledeu listu; ona e vam sluiti kao klju za nekoliko
hiljada nepoznatih reci. Da biste savreno zapamtili ovu listu i liste iz
sedamnaestog i osamnaestog poglavlja, pogledajte metod opisan u
knjizi Savreno pamenje od istog autora.
(G = Grki, L = Latinski, F = Francuski, E = Engleski)
Prefiks
a-, an- (G)
ab- (L)
ad-, ak-, af- (L)
aero- (L)
amb-, ambi- (G)
amfi- (G)
ante- (L)
Znaenje
bez, ne
od, iz, sa
ka
vazduh
oba
okolo
pre, ispred
Primer
amoralan, ateist, anemija
abnormalan, abdicirati
adaptacija, akcenat, afera
aerodrom, aeronautika
ambivalencija
amfiteatar
antecedens
163
Razvoj sopstvenog tezaurusa prefiksi
anti- (G)
apo- (G)
arh- (G)
aut- (E)
auto- (G)
bene- (L)
bi- (G)
centi-, cente- (L)
cirk- (L)
de- (F)
deka-, deci- (G)
demo- (G)
di- (G)
dija- (G)
dis- (G)
dis- (L)
duo- (G)
ek- (L)
eks- (L)
ekstra- (L)
ekvi- (L)
en- (G)
epi- (G)
heksa- (G)
hemi- (G)
hepta- (G)
hidra-, hidro- (G)
hipo- (G)
hiper- (G)
homo- (L)
in-, il-, im- (L)
in-, im- (L)
inter- (L)
intra-, intro- (L)
izo-(G)
kata- (G)
ko-, kom- (L)
164
protiv, suprotno
od, raznad, prvi, praizvan
sam, samodobar
dva
sto
okolo
ukidanje, padanje
deset
narodno
dvostruko, dvakroz, preko
ne, smetnja
suprotno, razdva
iz, od
iz, van
van, izvan
jednak
u
nad, na, po
est
pola
sedam
vodeno
pod, ispod
iznad, previe
isti
ne
u, ka, za
meu, izmeu
u, unutar
isti, jednak
dole, prema
sa, zajedno
XVI
antibiotik, antiklimaks
apokalipsa, apoteoza
arhiepiskop, arhaizam
autsajder
automat, autobiograf
beneficija
biseksualac, bicikl
centimetar
cirkulacija, cirkular
demobilizacija, degradacija
dekada, decimala
demokratija, demografija
dijada, dijadema
dijagnoza, dijafragma
disfunkcija, distrofija
disproporcija, dislocirati
duet, duplikat
ekloga
ekskurzija, eksterijer
ekstrakcija
ekvivalentno, ekvilibrista
endeminost, engonade
epiderm, epilog
heksagon, heksagram
hemisfera, hemialgija
heptagon, heptateuh
hidraulika, hidrografija
hipokoristik, hipohondrija
hiperaktivnost, hiperbola
homonim, homoseksualac
indirektan, ilegalan, imobilizacija
inauguracija, imigrant
internacionalan, intervencija
introvertan, intramuskularan
izohipse, izotop
katakombe, katastrofa
koprodukcija, komisija
kon- (L)
kontra- (L)
kvadra-, kvadromal- (L, F)
meta- (G)
mono- (G)
multi- (L)
non- (L)
nekro- (G)
neo- (G)
op- (L)
of- (E)
okta-, okto- (G)
orto- (G)
paleo- (G)
pan- (G)
para- (G)
penta- (G)
peri- (G)
per- (L)
poli- (G)
post- (L)
pra- (G)
pre- (L)
prim- (L)
pro- (G)
pro- (L)
re- (L)
retro- (L)
semi- (G)
sil- (G)
sin- (G)
sub- (L)
super- (L)
tele- (L)
ter- (L)
tetra- (G)
sa
protiv, suprotno
etiri
lo, pogrean
zamena, iza
jedan, jedino
mnogo
ne
mrtav
novo
protiv
odvojen, udaljen
osam
pravo, pravilno
staro, drevno
sve
pored, izvan
pet
okolo, o
kroz
mnogo
nakon
pre, star
ranije
prvi, vaan
pre, ispred
za, prema
ponovo, nazad
unazad
pola
sa, zajedno
zajedno, sa
ispod
iznad, nad
udaljen
tri
etiri
kongruencija, konvencija
kontradiktoran, kontraekstenzija
kvadrat, kvadrofonija
malignitet, malicioznost
metabolizam, metamorfoza
monodrama, monotonija
multinacionalan, multimilioner
nonalantnost, nonentitet
nekropola, nekrolog
neolit, neoromantizam
opstrukcija, opozicija
ofsajd
oktava, oktopod
ortogon, ortografija
paleologija, paleotipija
panteon, panslavizam
paradentoza, paradigma
pentagram, pentagon
periskop, period
percepcija, perforacija
poligamija, poliglota
posterioran, postdiplomski
praistorija, prapoetak
predestinacija, prevencija
primaran
proklitika, prolegomena
provizija, promocija
revakc i nacija, revalorizacija
retrospektiva, retroaktivan
semestar, semikolon
silogizam
siteza, sinhronizam
subvencija, subverzija
supervizor, superlativ,
telegram, telpatija
terca, tercina
tetrapak, tetrarhija
etvrti segment: Razvoj naprednih vestina brzog itanja
165
trans- (L)
tri- (L, G)
ultra- (L)
uni- (L)
XVI
preko, kroz
tri
izvan
jedan
transporter, transfer
trijada, triangl
ultraljubiasti, ultrakratak
univerzum, uniforma
REZIME
1. Govorni renik prosene osobe sastoji se od oko hiljadu reci;
ukupan broj postojeih reci u engleskom jeziku iznosi oko milion.
2. Od tri renika, govornog, pisanog i renika prepoznavanja, ovaj
poslednji je najobimniji.
3. Razvijanje renika podie nivo vae inteligencije
4. Nauiti nekoliko prefiksa znai veoma brzo proiriti svoj renik.
KRATAK PREGLED
DALJIH AKCIJA ZA PROIRENJE RENIKA
Sledee vebe ne predstavljaju testove obima vaeg renika u stro
gom smislu. U mnogim sluajevima, definicije su donekle razvuene"
kako bi u sebi sadrale kljunu re koja odgovara odreenom prefiksu.
Na poetku svake vebe nalazi se 15 reci od kojih ete birati taan
odgovor na svako od 15 postavljenih pitanja.
Dok budete radili ovu vebu, razloite svaku re koju odaberete na
sastavne delove i pokuajete da na osnovu njene strukture odredite
njeno znaenje. Pri tome moete koristiti i renik.
Nakon to svih petnaest praznina u reenicama popunite slovima
koja se nalaze ispred reci, proverite tanost svojih odgovora na kraju
knjige.
Renik 1 (a)
a, poliglota b. amfiteatar c. distrofija d. centimetar e. biseksualac f.
kongruencija g. ilegalan h. antibiotik i. retroaktivan j. kontraekstenzija
k, tercina l. arhaizam m. paradentoza n. triangl o. komisija
1.
zakon je svaki zakon sa povratnim dejstvom.
2. Stoti deo metra naziva se

3.
je udaraki muziki instrument od elika u obliku

trougla.
4.
166
je osoba koja govori vie jezika.

-
XVI
5. Poremeaj u ishrani jednog organa ili nekog njegovog dela naziva

se
.
6.
je sluaonica polukrunog oblika sa stepenasto rasporeenim redovima sedita.
7. Svaki protivzakonit posao naziva se

8.
posao.
je zastarela re, oblik ili izraz.
9. Odbor strunjaka naziva se tehnika

.
10.
je osoba koja ima polne odnose sa osobama
oba pola.
11.
je strofa od tri stiha.
12.
je istezanje iaenih udova u suprot

nom pravcu.
13. Ispadanje zuba bez ikakvih simptoma bolesti, poznato je pod nazi
vom
.
14.
i ubija ih.
je supstanca koja spreava razvijanje nekih klica
15. Meusobno slaganje reci u kontekstu naziva se

Renik 1 (b)
a. introverton b. autohiografc. abdicirati d. decimala e. ateistf. anemija
g. superlativ /?. izohipsa i. monodrama j. oktava k. katakombe I. opozicija
m. periskop n. proklitika o. hemialgija
1.
je re koja nema sopstveni akcenat, nego se

izgovara sa reju koja dolazi posle nje.
2. Politika stranka (obino manjine) koja je protivna vladi naziva se

3.
4.
5.
6.
je linija na geografskim kartama koja spaja

mesta na Zemljinoj povrini sa istom nadmorskom visinom.
je pisac koji pie o svom ivotu.
je osoba koja ne veruje u Boga.
je svaki ovek koji voli daje sam sa sobom.
7. Melodijski interval od osam tonova naziva se

8.
znai podneti ostavku na neki poloaj ili zvanje.
167
Razvoj sopstvenog tezaurusa -prefiksi
XVI
9. Dugi podzemni hodnici u kojima su sahranjivani prvi hriani zovu

se
.
10.
11.
je jednostrana glavobolja; migrena.

je optiki aparat pomou koga se moe osmatrati
vidik iznad povrine vode.
12.
je desetni razlomak.
13. Pozorina predstava u kojoj uestvuje jedan glumac naziva se

1
14.
15.
je trei stepen poreenja prideva.

je oboljenje koje nastaje usled nedovoljnog broja
crvenih krvnih zrnaca.
Renik 1 (c)
a. metamorfoza b. revakcinacija c. adaptacija d. ekstrakcija e. aero
drom f. prevencija g, cirkulacija h. dijafragma i. subvencija j. provizija
k. nonalantnost i. pentagram m. beneficija n. percepcija o. malicioznost
1.
je pristanite za vazduhoplove.
2. Svi duevni procesi koji se neposredno izazivaju ulnim nadraaiimaine

3. Petokraka zvezda naziva se
4. Podmuklost se drugaije naziva
___.
5. Miina pregrada koja odvaja grudnu od trbune duplje naziva se

6.
je proces razvijanja od jajeta ili larve do

zrele ivotinje.
7. Prilagodavanje se drugaije naziva
8. Procenat od obavljenog posla, koji se daje kao nagrada, naziva se

9.
je kruenje krvi u organizmu.
10. Ponovno cepljenje protiv boginja naziva se

11. Bilo kakva povlastica je
12.
168
.
.
je bezbrinost.
XVI
Razvoj sops/venog tezaurusa - prefiksi
13.
je vaenje nekog predmeta ije bi dalje

prisustvo u telu moglo biti tetno.
14. Dravna pomo u novcu je

15.
je predupreivanje bolesti.
Veiba prepoznavanja prefiksa

Sa novim znanjem prefiksa ponovo proitajte bilo koji deo ove knjige
koji ste ve proitali i podvucite stoje mogue vie prefiksa. Otkriete
da se oni pojavljuju najmanje jednom na svakih sto reci koje proitate.
Istu vebu ponovite i nakon to proitate sledea dva poglavlja, otkri
vajui prvo sufikse, a potom i korene, naroito se koncentriui na 14
kljunih prefiksa.
Poto ste savladali na desetine hiljada reci uz pomo prefiksa,
moete prei na upoznavanje sa njihovim zavrecima - sufiksima.
169
XVII
Razvoj sopstvenog
t e z a u r u s a (II) sufiksi
Upotreba kompleksnijih i sofisticiranijih jezikih struktura i jedinica
(reci) koje sainjavaju te strukture, predstavlja jednu od karakteri
stika evolutivnog razvoja. Razvoj i veba vae vetine na ovom
polju predstavlja vae prirodno pravo, vau odgovornost i retku
priliku koja e vam, ukoliko je iskoristite, doneti izuzetne dobrobiti.
Zahtevajte to. Prihvatite to. Uradite to.
UVOD
Na kraju esnaestog poglavlja upoznati ste sa 85 prefiksa koji su
potom bili testirani. Ukoliko ste koristili informacije dosada iznete u
ovoj knjizi, vaa sposobnost izgradnje renika znaajno se uveala i
biete spremni za sledei korak u izgradnji renika. On predstavlja
uenje sufiksa (slova, slogova ili reci koji se nalaze na kraju reci). Kao
i u odeljku o prefiksima, primetiete daje najvei broj sufiksa uzet iz
latinskog i grkog jezika.
42 Sufiksa
sufiks
-acija
-al
-an
-ant
-arium
-ar
-at
-cija
*
primer
nacija
abdominal(an)
oficijalan
laborant
akvarij um
seminar
magistrat, elaborat
satisfakcija
'
Iz spiska u engleskom originalu koji broji 51 sufiks, ovde su izostavljeni sufiksi

koji se ne koriste u srpkom jeziku, (prim. ur.)
7 70
XVII
Razvoj sopstvenog tezaurusa (II) - sufiksi
-don
-ent
-er
-es(a)
-eta
-fon
-id
-ija
-ika
-ik
-in
-ina
-ion
-ist(a)
-itis
-iv
-izam
-logija
-ment
-mer
-metar
-monija
-nost
-ona
-onica
-ont
-orium
-or
-os
-ost
-oza
-skop
-sofija, -zofija
-um
armagedon
delikvent
farmer, guverner
hostesa
marioneta
gramofon, mikrofon
oksid
bakterija, istorija
automatika, lingvistika
radnik
holin
osovina
divizion, lampion
pesimist(a)
bronhitis
recidiv
realizam
biologija
kompliment
toplomer
termometar
hegemonija
lojalnost
vasiona
uionica, radionica
kalodont
auditorijum
organizator
patos
naklonost
metamorfoza, laktoza
mikroskop
filozofija
publikum
17!
Razvoj sopstvenog tezaurusa (II) sufiksi
XVII
NAPREDNE VEBE ZA PROIRENJE RENIKA

Renik 2 (a)
a. delikvent b. laborant c. bakterija d. termometar e. biologija f.
mikroskop g. recidiv h. kalodont i. pdtosj. bronhitis
1.
je osoba koja radi u laboratoriji.
2.
je vraanje bolesti za koju se mislilo daje ve

prola.
3. Zapalj
enj
bronhij
naziva
se
4. Nauka o ivotu naziva se

.
5.
je aparat za merenje temperature.
6. Pasta za pranje zuba popularno se zove
7. Oseanje patnje ili uzvienosti naziva se

8.
je jednoelijsko ivo bie koje ivi kao parazit i

izaziva bolest.
9.
10.
je osoba koja ini prestupe i zlodela.

je optiki instrument pomou koga se vide pred
meti koji se golim okom ne mogu videti.
Renik 2 (b)
a. oksidb. organizatorc.filozofijad. seminare, guverner/, satisfakcija
g. auditorijum h. marioneta i. lojalnost j. realizam
1. Odanost nekome naziva se
2. Sluaonica se drugaije naziva
.
.
3.
je jedinjenje nekog metala sa kiseonikom.
4.
je nauka o najoptijim zakonima kretanja i raz

vitka prirode, drutva i ljudskog miljenja.
5.
je uenje da stvari postoje nezavisno od subjekta koji

ih saznaje.
6.
je najvii slubenik banke.
7. Mala lutka sa pokretnim udovima koja moe da podraava ljudske

kretnje naziva se
.
8.
9.
172
je osoba koja ima smisla za red i ustrojstvo.

je pripremna kola za bogoslove ili uitelje.
XVII
'
Razvoj sopstvenog tezaurusa (II) sufiksi
10. Zadovoljenje u sluaju uvrede asti naziva se
Renik 2 (c)
a. nacija b. akvarijum c. lampion d. publikum e. laktozaf. kompliment
g. hegemonija h. lingvistika i. pesimista j. elaborat
1.
je eer dobijen od mlenog eera.
2. Nauka o jeziku naziva se

3.
je pismeni rad.
4. Svetiljka od hartije u obliku lopte naziva se

5.
je izraz potovanja recima i pokretima.
6.
je staklena posuda sa vodom, podvodnim bilj

kama i ivotinjama.
7.
je drutvena zajednica ljudi koji govore istim

jezikom.
8.
je osoba sklona da sve stvari i pojave u ivotu

uzima sa runije strane.
9. Prevlast jedne mone drave nad ostalim dravama naziva se

10. Skup slualaca naziva se
Veba proirenja sufiksa
Nakon to zavrite testove renika, pregledajte dobar renik prouava
jui razliite naine na koje se koriste ovi sufiksi. Pribeleite izuzetno
dobre primere ili primere koje smatrate zanimljivim i korisnim.
Poto ste nauili poetke i zavretke reci, moete prei na korene,
elemente grkog i latinskog jezika koji se mogu nai svuda u modernim
jezicima.
173
XVIII
Razvoj sopstvenog
t e z a u r u s a (III) koreni
Olovko je monija od maa samo ukoliko mozak koji stoji iza nje
zna kako da upravlja svetom.
UVOD
Osamnaesto poglavlje, poslednje poglavlje posveeno obogaiva
nju renika, bavi se korenima (reci iz kojih su izvedene druge reci)
latinskih i grkih reci, i sugerie vam pet koraka za nastavak razvoja
sopstvenog tezaurusa.
PET KORAKA ZA NASTAVAK RAZVOJA
SOPSTVENOG TEZAURUSA
Poto je ovo poslednje poglavlje koje se bavi recima i njihovim
znaenjima, elim da vam sugeriem kako da nastavite da razvijate svoj
renik.
Prvo. Uradite vebu opisanu u sedamnaestom poglavlju; drugim recima, pregledajte neki dobar renik prouavajui razliite naine korienja prefiksa, sufiksa i korena koje ste nauili. Pribeleite znaajne
primere i korisne reci. (Ukoliko imate rokovnik mapa uma - univerzalni
liniplaner* ove podatke sortirajte u okviru sektora za kreativni razvoj.)
Drugo. Neprestano se i koncentrisano trudite da najmanje jednu novu
re dnevno uvedete u svoj renik. Nove reci ete zapamtiti samo ukoliko
ih ponovite odreen broj puta; zato, kada jednom odaberete re ili reci,
postarajte se da ih esto koristite.
Tree. Tragajte za novim i uzbudljivim recima tokom konverzacije sa
drugima. Ukoliko vam je neprijatno da osobu sa kojom razgovarate
*
U originalu Universal Personal Organizer, rokovnik u kojem je mogue plani

rati vreme uz pomo mapa. Vid. knjigu Mape uma. (prim. ur.)
/ 74
XVIII
Razvoj sopstvenog tezaurusa (III) - koreni
pitate da vam objasni terminologiju koju koristi, potrudite se da za

pamtite ili zapiete nepoznatu re, da bije kasnije potraili u reniku.
etvrto. Tragajte za nepoznatim recima u svemu to itate. Nemojte ih
zapisivati dok itate, ve ih obeleite olovkom i kasnije ih potraite u
reniku.
I, konano, peto. Ukoliko elite, moete otii do oblinje knjiare
ili biblioteke i zatraiti knjigu o proirivanju renika - ima ih dosta i
veina njih je od velike pomoi.
51 koren
Koren
aer
am (od amare)
an (od annus)
aud (od audire)
bio
de
dik, dikt
dukt (od ducere)
ego
ekvi
fak (od facere)
fobija
foto
frat
gen
geo
graf
hron
kap (od caput)
kardio
kom (od communio)
korp
kvant
lab (od labor)
*
Znaenje
vazduh
ljubav
godina
uti
ivot
bog
rei, govoriti
voditi
ja
jednak
praviti, raditi
strah
svetio
brat
rod
zemlja
pisati
vreme
glava
srce
zajednica
telo
koliina
rad
Primer
aerodrom, aeroplan
amater
anuitet, anuarium
auditorijum, audicija
biografija, biologija
deizam, deifikacija
diktat
vijadukt
egoizam
ekvilibrista, ekvinocijum
faktor, manufaktura
hidrofobija, agorafobija
fotografija
fratar
genetika, generacija
geologija
kaligrafija, grafologija
hronometar, hron i ka
kapetan, kapital
kardiologija
komunizam, komunikacija
korporacija, korpus
kvantitet, kvanta
laborant, elaborat
Ovde su navedeni, sa manjim izmenama i dopunama, isti koreni kao i engleskom originalu, (pr im. ur.)
175
Razvoj sopslvenog tezaurusa (III) - koreni
XVIII
lok (od locus)

mesto
lok
priati
luk (od luks)
svetio
mal (od malus)
zao, opasan
man (od manus)
ruka
mis (od mittere)
poslati
mort
smrt
om ni
sve
pat (od passio)
patnja, oseanje
pat
otac
ped (od pes)
stopalo
pneum
vazduh, dah, duh
pos, pozit
mesto
poten (od ponerte)
sposobnost, mo
sent, senz (od sentire) oseati
skrib, krip (od scribere) pisati
sof, zof
mudar
sol, zol
sam
spekt (od spicere)
videti
spir (od spirare)
disati
tend (od tendere)
razvui
ten (od tenere)
drati
term (od therma)
topao
utilis
koristan
lokacija, lokal
elokvencija
luksuz
malicioznost, malignitet
manipulacija, manufaktura
misija
mortalitet
omnipotentan, omnibus
patos, patologija
patriotizam, patron
pedala, pedikir
pneumatika, pneumonija
depozit, pozicija
potencijal, impotencija
sentimenalnost, senzitivnost
skripta, skribomanija
filozof, sofista
izolacija, solista
perspektiva, inspekcija
inspiracija, aspiracija
tendencija, tenda
tenor, tenuto
termometar, termalan
utilitarnost
ven, vent (od venire) doi, stii

vert, vers (od vertere) okrenuti
vid, viz (od videre)
videti
adventista
revers, reverzibilnost
supervizor, vidovnjak
Renik 3 (a)
a. kapetan b. sofista c. audicija d. impotentan e. anuitet f. agoraj"obija
g. ekvinocijum h. amater i. grafologija j. patologija
V
1. Covek koji se neim (najee umetnou) bavi iz ljubavi i bes

platno, a ne profesionalno, naziva se
.
2.
je mudar ovek.
3. Stareina
4. Covek
176
broda
koji
je
nesposoban
.
za
rad
aktivnosti
je
etvrti segment: Razvoj naprednih vesti na brzog itanja
XVIII
5* Godinje plaanje naziva se
6. Provera muzikih i glasovnih sposobnosti lica koja se primaju u

muziku kolu naziva se
7. Ukoliko oseate od strah od otvorenog prostora, patite od
8.
osnovu rukopisa.
je kontroverzna vetina analize linosti na
9. Oblast medicine koja se bavi prirodom bolesti, posebno u slua

jevima strukturalnih ili funkcionalnih poremeaja naziva se
10. Ravnodnevnica drugaije se naziva
Renik 3 (b)
a. tendenciozan b. utilitarista c. omnibus d. patriotizam e. korpus f.
manufaktura g. geologija h. supervizor i. vijaduktj. egoizam
1. Ljubav prema otadbini naziva se
2. Argument koji je pristrasan je
3.
.
.
je nauka koja se bavi fizikom prirodom i istorijom

Zemlje.
4. Ljudsko ili ivotinjsko telo naziva se
5. Runa izrada predmeta naziva se

.
6. Kolekcija objavljenih dela jednog pisca, ili u okviru jedne oblasti
naziva se
.
7.
je neko ko smatra da su dela ispravna samo

ako su korisna.
8.
je osoba koja nadgleda, savetuje ili kontrolie.
9.
je dugaak most koji premouje klanac ili usek.
10.
je usmerenost ka sopstvenim interesima.
Renik 3 (c)
a. hronometar b. elokventan c. kardiologija d. fotografija e. sentimen
talnost f. generacija g. pneumonija h. fratar i. tenor j. biografija
1.
je pojaana oseajnost, preterana osetljivost.
2. Za osobu koja je reita kae se daje

.
177
XVIII
3.
Proces pravljenja slika na fotoosetljivoj povrini naziva se
4.
5.
je visoki muki glas.

je instrument za veoma precizno merenje vre
mena.
6. Zapaljenje plua drugaije se naziva
7. Knjievni prikaz neijeg ivota naziva se

8.
9.
je kaluer u rimokatolikom manastiru.

je grana medicine koja se bavi sranim
bolestima.
10. Grupa
ljudi
istog
starosnog
doba
pripada
jednoj
KRATAK PREGLED SEGMENTA

U ovom segmentu smo se koncentrisali na uspostavljanje temelja
za razvoj vaeg intelekta tako to smo nauili kako da pravimo mape
uma i kako da koristimo znanje o strukturi odeljka zajedno sa tehnikama
brzog pregleda, kako biste jo vie uveali brzinu itanja i sposobnost
razumevanja.
Tri poglavlja o razvoju sopstvenog tezaurusa garantuju vam opte
unapreenje intelekta, kao i uveanje vae sposobnosti razumevanja u
znaajnoj meri. Vaa brzina itanja e se takoe ubrzati i zbog poveane
sposobnosti razumevanja, odnosno uoavanja kljunih reci i koncepata.
injenica da se va renik mono uveava eliminisae bilo kakvu
potrebu da se vraate unazad prilikom itanja.
Sada posedujete sve osnovno znanje o svojim oima, mozgu i
osnovnim tehnikama uenja. Stoga ste spremni da preete na napredne
tehnike koje e vam omoguiti da uite efikasnije, da savladate gomile
asopisa, novina i podsetnika, da izaete na kraj sa elektronskim
informacijama, da vie cenite literaturu (ukljuujui romane i poeziju),
da stvorite sopstvenu biblioteku znanja koja e neprestano rasti i da
sagledate svoje budue neobine sposobnosti. O svemu ovome bie reci
u petom segmentu - Napredno korienje ono-modanog sistema.
178
etvrti segment: Razvoj naprednih vestina brzog itanja
Peti segmenti
Napredno koritenje ocno-modanog sistema
Od 1966. godine drao sam predavanja o osnovnim principima

brzog i opsenog itanja u vie od 50 zemalja, publici kojaje obuhvatala
sve, od trogodinjeg deteta do izvrnih direktora multinacionalnih
korporacija. U svakoj zemlji, bez obzira na uzrast i status polaznika,
javljala su se slina pitanja o primeni teorije na praktian proces itanja.
Meu ta pitanja spadaju i ova:
Jasna mi je primena procedure za odreene predmete u koli, ali
kada je u pitanju fizika i hernija, ne mogu je koristiti, zar ne?"
Brzo itanje ne treba primenjivati prilikom uivanja u knjievnosti
i poeziji, zar ne?"
Svakako da neete napraviti kratak pregled nekog detektivskog
romana!"
Prilikom itanja tekog materijala, mora se usporiti, zar ne?"
Sigurno ne biste koristili brzo itanje kada itate iz zadovoljstva i
radi oputanja?"
Ali, ja itam da bih se uspavao - kako mi ove tehnike mogu pomoi
u tome?"
Zanimljivo je da odgovor glasi da se vae sve vee znanje o itanju
moe primeniti na sve gore pomenute situacije. Ono to ste uili i to
ete nastaviti da uite iz ove knjige, obuhvata kompletan spektar vetina
itanja od kojih ete sami birati odgovarajue delove i kombinovati ih
tako da zadovolje definisani cilj itanja.
Od sada ete svakoj stranici svake knjige pristupati na makar malo
drugaiji nain, a u tampanoj reci snalaziete se kao delfin u vodi.
Poglavlja iz ovog segmenta pruaju vam detaljnije informacije o
naprednim primenama koje se oslanjaju na nove informacije o vaem
ono-modanom sistemu i uvode vas u nov, revolucionarni koncept
datoteke znanja.
179
XIX
Kreativno razmiljanje t e h n i k a
organizovane primene m a p a u m a
(TOPMU)
Kae se da znanje predstavlja mo. Istina je, pak, da mo lei u

sposobnosti da se asimilira, primi, razume, zadri, prizove, upo
trebi i, sledstveno tome, stvara novo znanje na osnovu vae
postojee multidimenzionalne mentalne enciklopedije.
Klju za
ovu mo je: nauiti kako da se ui.
UVOD
Ovo poglavlje vas uvodi u tehniku organizovane primene mapa
uma -jedinstven alat za uenje.
TEHNIKA MAPA UMA
Na itanje radi uenja mogu se primeniti sve tehnike koje sadri ova
knjiga. Tokom devetnaestog veka, pedagozi su postepeno shvatili daje
itanje na vie nivoa u svrhu uenja mnogo efikasnije od jednostavnog
jednokratnog iitavanja knjige, i stoga su osmislili nekoliko razliitih
sistema itanja. TOPMU obuhvata glavne elemente tih tehnika uenja,
kao i sve ostale, mozgu srodne vetine, kao i principe i sisteme pamenja
i proces brzog itanja. TOPMU se u celini objanjava u knjizi Mape uma,
ali je, ukratko, objanjena i u nastavku teksta, u dva dela: priprema i
primena.
/ Priprema
<
(a) Prelistavanje (Preeljavanje")

Upotrebite vetine kratkog pregleda teksta koje ste nauili u petnaestom
poglavlju, kako biste tekst sagledali iz ptiije perspektive".
180
Peti segment:
Napredno korienje
ono-niodattog sistema
XIX
Kreativno razmiljanje tehnika organizovane primene mapa uma (TOPMU)
(b) Vreme i obim

Odredite vremenski period koji ete posvetiti itanju, kao i koliinu
materijala koje ete tokom njega prei, (vidi sliku 14. i sliku 15.)
(c) Revizija prethodnog znanja
Koristei mapu uma, pretraite svoju memoriju u potrazi za prethodnim
znanjem o toj temi, obraajui panju da pri tom imate odgovarajuu
mentalnu usredsreenost.
(d) Definisanje ciljevi
Razjasnite sebi zato itate taj materijal i ta od njega elite da dobijete.
Slika 14. Grafikon pokazuje da se vie seamo materijala sa poetka i

sa kraja procesa uenja. Takode se vie seamo stvari koje su bile
meusobno povezane ili asocirane neim (A, B i C), odnosno kada su
izuzetne ili jedinstvene (O).
II Primena
(a) Osmatranje
Po drugi put prelistajte materijal, ali dublje", odabirajui odgovarajue
osnovne informacije u skladu sa svojim ciljevima i pitanjima.
Peti segment: Napredno koritenje ono-moidanog sistema
181
Kreativno razmiljanje - tehnika organizovane primene mapa uma (TOPMU)
XIX
(b) Pregled
Posto ste ustanovili osnovnu strukturu informacija, zumirajte rele
vantne delove odeljaka i poglavlja, usredsreujui se pre svega na
poetak i kraj pasusa.
(c) Uvid
Dopunite preostalu koliinu informacija i razradite svoju mapu uma,
ostavljajui teke ili nejasne delove za finalnu fazu.
(d) Osvrt
Konana integracija. Dovrite svoju mapu uma, razreite preostale
probleme, odgovorite na neodgovorena pitanja i popstignite sve svoje
ciljeve.
Pribliavate se kraju testiranja! Pre nego to uradite esti test,
uveajte svoju motivaciju, proradite vebe za ubrzanje uz pomono
sredstvo, budite sigurni da knjigu drite na dobrom rastojanju od oiju,
uradite dobar kratak uvid i koristite relevantne informacije iz TOPMU
tehnike kako biste jo vie poboljali brzinu i razumevanje.
maksimalno priseanje
wo%t
krivulje prisecanja
uz primenu
planiranih pauza
krivulje prisecanja
pri uenju duem
od 2 sata bez pauza
1 sat
2 sata
3 sata
4 sata
Slika 15. Priseanje tokom uenja - sa i bez pauza. Period uenja u

trajanju od 20 do 50 minuta daje najbolje rezultate po pitanju razumevanja i prisecanja.
182
XIX
Kreativno razmiljanje - tehnika organizovane primene mapa ama (TOPMU)
ESTI TEST-Zemlja koja se budi: na sledei evolutivni skok globalni mozak

Autor: Piter Rasel
Danas je uobiajeno priati o sve veoj brzini ivota i nostalgino se
prisecati oputenog ivota naih predaka. Meutim, kratak uvid u
istoriju evolucije otkriva da sve vee ubrzanje nije novina; ono postoji
otkada i univerzum, ve nekih 15 milijardi godina. Poto nismo u stanju
da doivimo period od nekoliko milijardi godina, veoma nam je teko
da osetimo ovo ubrzanje. Opipljiviji utisak moemo obezbediti ukoliko
sabijemo ovih 15 milijardi godina u film koji bi trajao godinu dana i
predstavljao vrhunski ep!
Veliki prasak" sa poetka filma, traje samo deli sekunde - univer
zum je kreiran" u prvoj sekundi prvog dana ove Nove godine! Prvi
atomi su formirani nekih 25 minuta nakon to ste otpevali pesmu Stara
dobra vremena"! Do kraja prvog dana ne deavaju se nikakve druge
znaajnije promene, niti do kraja januara meseca (bie vam potrebno
mnogo kokica): sve to film u tom periodu prikazuje jeste oblak gasa
koji se iri. Oko februara i marta, oblaci gasa poinju polako da se
kondenzuju u skupine galaksija i zvezda. Kako nedelje i meseci prolaze,
zvezde povremeno eksplodiraju u supernove, nove zvezde kondenzuju
se od njihovih ruevina. Nae Sunce i solarni sistem konano su
formirani poetkom septembra - tek posle osam meseci filma.
Nakon to se Zemlja formirala, stvari poinju da se odvijaju neto
bre kako kompleksni molekuli poinju da se oblikuju. Za dve nedelje,
poetkom oktobra, pojavljuju se jednostavne alge i bakterije. Potom
sledi relativno zatije (i opet kokice dolaze u prvi plan!) dok bakterije
sporo evoluiraju, da bi se nedelju dana kasnije razvila fotosinteza.
Sredinom novembra, evoluiraju kompleksne elije sa dobro definisanim jezgrom, to omoguava seksualnu reprodukciju i, nakon dosti
zanja ovog stadijuma, evolucija se ponovo ubrzava. Sada je kraj novem
bra i najvei deo filma ste ve odgledali. Evolucija ivota je, meutim,
tek otpoela.
Prvi jednostavni vieelijski organizmi javljaju se poetkom decem
bra. Prvi kimenjaci puzei izlaze iz mora na kopno otprilike nedelju
dana kasnije. Dinosaurusi vladaju kopnom najveim delom poslednje
183
Kreativno razmiljanje - tehnika organizovane pri mene mipa uma (TOP MU) XIX
nedelje filma, od 25. decembra do 30. decembra u podne - kakva duga

i plemenita vladavina!
Nai rani majmunoliki (ili delfinoliki?) preci pojavljuju se oko
podneva poslednjeg dana, ali ne uzdiu se na dve noge pre jedanaest
sati uvee.
Sada, pred doek Nove godine i nakon 365 dana i noi trajanja filma,
dolazimo do najfascinantnijih dogaaja. Ljudski jezik poinje da se
razvija minut i po pre ponoi. U poslednjih pola minuta ovek poinje
da obrauje zemlju. Buda dostie prosvetljenje pet i po sekundi pre kraja
filma, a Hristos se pojavljuje sekund kasnije. Industrijska revolucija
javlja se u poslednjih pola sekunde, a Drugi svetski rat manje od
desetinke pre ponoi.
Doli smo do poslednjeg kadra, poslednjeg milimetra filma dugog
160 hiljada kilometara. Ostatak moderne istorije deava se u bljesku
koji ne traje nita due od bljeska sa poetka filma. Pored toga, evolucija
nastvlja da se ubrzava, i to rapidno ubrzanje ne pokazuje nikakve znake
stiavanja.
Brzina promena na mnogim podrujima aktivnosti sada je tako
velika daje teko predvideti gde emo biti za pedeset godina, a kamoli
imati ideju o civilizaciji kroz hiljadu ili milion godina. Postaje sve tee
izbei zakljuak da se mi danas stvarno nalazimo na jedinstvenoj taki
evolucije.
U odreenom smislu, oveanstvo poinje da se ponaa poput
planetarnog nervnog sistema, i nalazimo blisku paralelu izmeu faza
razvoja mladog ljudskog mozga i onoga to se deava oveanstvu.
Godine 1980. svetska telekomunikaciona mrea sastojala se od 440
miliona telefonskih aparata i skoro milion teleks maina. Ipak, ova
mrea, ma koliko komplikovano delovala, predstavlja samo mali deo
komunikacionih terminala u mozgu, biliona sinapsi pomou kojih
komuniciraju nervne elije. Prema Donu Mek Nultiju, britanskom
kompjuterskom savetniku, globalna telekomunikaciona mrea 1975.
godine nije bila kompleksnija od dela mozga manjeg od zrna graka.
Ali sveukupan kapacitet obrade podataka udvostruuje se na svake dve
i po godine i ukoliko se ta stopa uveanja odri, globalna telekomuni
kaciona mrea mogla bi dostii kompleksnost mozga do 2000-te godine
-ukoliko vam se ovo ini kao neverovatno kratko vreme, uzmite u obzir
ubrzanje tokom poslednjih sat vremena pre ponoi u naem jedno184
Peti segment: Napredno koritenje ono-modanog sistema
[
l
\
XIX
godinjem filmu i pomnoite to ubrzanje promena brojem sati izmeu

ponoi 1. januara 1997. godine i novogodinje veeri koja e nas uvesti
u dvadeset prvi vek.
Promene koje e uslediti bie tako velike da e njihov uticaj verovatno zapanjiti ak i imaginaciju naeg neogranienog mozga! Vie
neemo videti sebe kao izolovane pojedince; znademo da smo deo
globalne mree koja se ubrzano integrie, da smo nervne elije global
nog mozga koji se budi. Meutim, iako ovo moe biti mogu pravac
razvoja oveanstva, takoe je veoma jasno daje naa vrsta u stanju
jake krize i da e biti neophodna svrsishodna i kreativna akcija kako bi
doivela sledei vek. Duboko smo upali u najkompleksniju mreu
socijalne, politike, ekonomske, ekoloke i moralne krize u ljudskoj
istoriji. Hoe li ova kriza spreiti evolutivni skok? Moda. Svakako
imamo brojne predstave o kraju sveta koje razmatraju mogunost
apokalipse, ali istorija evolucije otkriva sasvim drugaiji mogui scenario - da bi kria mogla biti evolutivni katalizator u prelasku na vii
nivo ureenosti.
Razmotrimo neke od glavnih kriza u evoluciji i pogledajmo na koji
nainje ono stoje moglo izgledati kao negativno", u stvari bilo veoma
pozitivno u evolutivnom smislu.
Jedna od ranih kriza evolucije ivota verovatno se javila kada je
dolo do nestaice jednostavnih organskih jedinjenja kojima su se
hranile prve primitivne elije. Postojala je, u stvari, kriza hrane. Reak
cija na to bila je evolucija fotosinteze - sposobnosti da se do hrane doe
direktno od suneve svetlosti. Fotosinteza je, pak, kao nus-proizvod,
proizvodila kiseonik, i iako mi danas u njemu ivimo sasvim sreno, za
bia tog vremena, on je znaio smrt.
Milijardu i po godina kasnije, kako je kiseonik poeo da se nakuplja
u atmosferi, dolo je do druge velike krize, ovaj put usled zagaenja i
otrova. Reakcija evolucije bila je razvoj elija koje udiu kiseonik. U
poetku svaka kriza deluje bolno i opasno. Zamislite ta bi komitet
bakterija rekao o uticaj u plana male grupe bakterija o korienju foto
sinteze: Kiseonik koji bi bio proizveden ovim procesom predstavlja
opasnu stvar. On je otrovan za sve poznate forme ivota i takoe je
zapaljiv, pa se svi moemo pretvoriti u pepeo. Skoro je sigurno da bi to
dovelo do unitenja ivota."
185
Kreativno razmiljanje - tehnika organizovane primene mipa uma (TOPMU)
XIX
Nema sumnje da bi fotosinteza bila odbaena kao sebina, nepri

rodna i neodgovorna". Sreom po nas, takav komitet nije postojao i
fotosinteza se pojavila. Ona je, dodue, dovela do velike krize, ali s
druge strane, doprinela je pojavi biljaka, ivotinja, vas i mene.
Moe se ispostaviti daje trenutni skup globalnih problema od iste
vanosti za nastavak nae evolucije kao to je to bila i kriza oko
kiseonika. Nikada u istoriji ljudske rase opasnost nije bila tako velika,
i izgleda da se brzo pribliavamo kritinoj taki. Rezultat e biti ili
raspad ili proboj. U svojoj ulozi evolutivnih katalizatora, krize bi se
mogle pokazati kao neto to nam je potrebno da bi nas gurnule na vii
nivo.
Ideja da kriza ima i negativan i pozitivan aspekt odslikana je u
kineskoj reci za krizu: vei-i. Prvi deo reci znai pazi, opasnost". Drugi
deo, pak, ima potpuno drugaije znaenje. On znai: ansa za promenu".
Vei-i koncept nam doputa da cenimo vanost oba aspekta krize.
Poslednjih godina naa panja je uglavnom bila fokusirana na vei", na
mnoge mogunosti gobalne katastrofe i naine na koje bi se ona mogla
izbei. To e i dalje biti neophodno dok se budemo borili sa izrazito
stvarnim problemima sa kojima se suoavamo. Istovremeno moemo
preispitati neke od naih osnovnih stavova i vrednosti: Zato smo ovde?
ta stvarno elimo? Zar ivot nije neto vie? Preispitivanje nas otvara
za drugi aspekt krize - ansu za promenu pravca, za izvlaenje koristi
iz udesnih ansi koje e se nai pred nama.
Ukoliko ne napravimo ovu tranziciju, moglo bi proi na hiljade
godina pre nego to se oveanstvo ponovo nae na slinom pragu. Ili
bi se moglo desiti da ljudska vrsta vie nikada ne doivi takvu ansu.
Ukoliko zbriemo sebe sa lica zemlje, moglo bi proi mnogo miliona
godina dok ne evoluiraju druge vrste sa istim potencijalom. Moglo bi
se desiti da do toga vie ne doe na ovoj planeti; ali postoji mnogo
drugih planeta u naoj galaksiji i mnotvo drugih galaksija. Univerzum
e nastaviti da evoluira ka viim nivoima integracije i kompleksnosti,
bez obzira na nas.
Ako, s druge strane, oveanstvo pronae nain da razrei razliite
probleme i konflikte sa kojima je suoeno, dokazalo bi da se uspeno
moe adaptirati. U tom smislu krize slue i kao evolutivni katalizatori i
kao evolutivni testovi, ispitujui adaptibilnost i ilavost sistema.
/ 86
Peti segment: Napredno korienje ono-modunog sistema
XIX
Sve vei set kriza sa kojim se oveanstvo trenutno susree mogao

bi se sagledati u sledeem svetlu: moda smo stigli do konanog testa
ilavosti pred sledeu etapu evolucije.
Uz to, ovaj test je vremenski ogranien. Za eksperimente nemamo
na raspolaganju eone; mi smo ti koji su danas ivi i koji moramo
odgovoriti na ova pitanja kako bismo odrali evolutivni proces.
Da li emo test poloiti ili ne, zavisi od nas. Ukoliko ga poloimo,
mogli bismo prei u sledeu evolutivnu fazu. Na nama je da pokaemo
da li je oveanstvo ilavo ili ne - na svakome od nas. Za razliku od
drugih vrsta iz prolosti, oveanstvo je, zahvaljujui neverovatnom
mozgu, u stanju da predvidi budunost, donese svesne odluke i namerno
promeni sopstvenu sudbinu. Po prvi put u kompletnoj istoriji evolucije,
odgovornost za nastavak evolucije lei na samom evolutivnom materi
jalu. Vie nismo pasivni svedoci procesa - mi moemo aktivno obliko
vati budunost. Sada smo kustosi evolutivnog procesa na Zemlji. U
naim rukama - ili bolje, na naim mozgovima i umovima - lei
evolucija budunosti ove planete.
Zaustavite svoju topericu

Vreme:
minuta
Sada izraunajte brzinu itanja u recima u minuti (r/m) tako to ete

podeliti broj reci u tekstu (u ovom sluaju 1594) sa vremenom (u
minutima).
Formula brzine itanja
.
.
, . . broj reci u tekstu
vreme
Nakon to zavrite raunanje, upiite rezultat u r/m na crtu na kraju ovog
odeljka i u tabelu i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige.
Reci u minuti:
Peti segment: Napredno koritenje ono-moitlanog sistema
187
Kreativno razmiljanje - tehnika organbovane primene mapa uma (TOPMU)
XIX
ESTI TEST: RAZUMEVANJE

1. Univerzum je nastao pre otprilike:
a) 5 miliona godina
b) 75 miliona godina
c) 12 milijardi godina
d) 15 milijardi godina
2. U Raselovom jednogodinjem filmu o univerzumu" oblaci gasa
poeli su polako da se kondenzuju u skupine galaksija i zvezda u:
a) januaru - februaru
b) februaru - martu
c) martu-aprilu
d) aprilu-maju
3. U Raselovom jednogodinjem filmu o univerzumu: nae sunce
i solarni sistem konano su se formirali poetkom:
a) jula
b) avgusta
c) septembra
d) oktobra
4. U Raselovom Jednogodinjem filmu o univerzumu: jednostavne
alge i bakterije pojavili su se:
a) do poetka septembra
b) do poetka oktobra
c) do poetka novembra
d) do poetka decembra
5. U Raselovom jednogodinjem filmu o univerzumu: nai majmuno
liki preci su se uspravili na dve noge u:
a) oktobru
b) novembru
c) poslednje dve nedelje
d) poslednjih sat vremena poslednjeg dana
6. U Raselovom jednogodinjem filmu o univerzumu" ljudski jezik
poeo je da se razvija:
188
Peti segment: Napredno korienje ono-moidanog sistema
XIX
a) tokom poslednje dve nedelje

b) tokom poslednje nedelje
c) na poetku poslednjeg sata
d) sat i po pre ponoi
7. U Raselovom jednogodinjem filmu o univerzumu" Drugi svetski
rat se javio:
a) jedan dan pre ponoi
b) sat pre ponoi
c) manje od jedne desetine sekunde pre ponoi
d) jednu stotinku sekunde pre ponoi
8. Don Mek Nulti je procenio da globalna telekomunikaciona mrea
1975. godine nije bila kompleksnija od dela mozga koji je manji od
veliine
.
9. Piter Rasel veruje da kriza moe biti evolutivni katalizator u prela
sku na vii nivo ureenosti.
Tano/Pogreno
10. Proizvod koji proizvodi fotosinteza, a koji je sejao smrt meu biima
tog vremena, bio je:
a) ugljen dioksid
b) kiseonik
c) voda
d) suneva svetlost
11. Sta bi bilo odbaeno kao sebino, neprirodno i neodgovorno" da
su tadanja bia mogla izraziti svoje miljenje?
12. U kineskom izrazu vei-i, prvi deo znai:
a) ansa za promenu
b) dobra srea
c) pazi se opasnosti
d) srean ivot
13. U kineskom izrazu vei-i, drugi deo reci znai:
a) ansa za promenu
b) dobra srea
c) pazi se opasnosti
d) srean ivot
Peti segment: Napredno koritenje ono-mozdanog sistema
189
XIX
14. Rasel veruje da oveanstvo moe da promeni svoju sudbinu i ak

tivno oblikuje budunost.
Tano/Pogreno.
15. Evolutivna budunost planete Zemlje lei u:
a) boijem krilu
b) naim rukama
c) naim mozgovima i umovima
d) teoriji haosa
Potom podelite rezultat sa 15 i pomnoite sa 100 kako biste izrau
nali procenat razumevanj a.
od 15
%
Sada upiite rezultat u emu i grafikon napretka na kraju knjige.

REZIME
1. Tehnika organizovane primene mapa uma za uenje obuhvata sve
glavne elemente prethodnih pristupa, aktuelni nivo znanja o mozgu,
kao i mape uma i meta-navoenje.
2. Ponite pripremit (prelistavanje, odreivanje vremena i koliine
materijala koji ete prei, reviziju prethodnog znanja, definisanje
ciljeva), a zatim preite na primemt (osmatranje, pregled, uvid i
osvrt).
1. Odaberite neki uvodni, lak tekst o temi o kojoj ste oduvek eleli
neto da nauite, ali nikada niste nali vremena da to i uradite.
Primenite tehniku organizovane primene mapa uma za uenje i sve
napredne vetine brzog itanja kako biste knjigu proitali za manje
od sat vremena. Nakon toga napravite mapu uma.
2. Organizujte svakodnevno petominutnu seansu za vebanje ubr
zavanja brzine itanja uz pomono sredstvo.
Koliko esto vas je odbila i obeshrabrila koliina informacija u
novinama, asopisima i drugim pisanim izvorima koji su se gomilali na
190
XIX
vaem stolu ili policama? Sledee poglavlje vam govori kako da sa

takvim situacijama izaete na kraj sa uspehom i zadovoljstvom.
Peti segment: Napredno korienje ono-mozdanog sistema
191
XX
Upijanje" novina, asopisa i

kompjuterskih ekrana
Novine, asopisi i kompjuterski ekrani predstavljaju neke od vaih
prozora u svet i, sve vie, univerzum. Razumevi njihovu prirodu i
prihvativi neke nove pristupe, mogue je desetostruko uveati
svoju efikasnost na ovom polju.
UVOD
Ovo poglavlje prua vam veoma efikasne nove naine za izvlaenje
relevantnih informacija iz novina, asopisa i sa kompjuterskih ek
rana, jer ova tri izvora informacija predstavljaju vie od 50% svih
materijala koje ljudi itaju (u nekim sluajevima iznosi i 100%).
NOVINE
Novine su u tolikoj meri deo naeg svakodnevnog ivota da retko
zastanemo da razmislimo da one predstavljaju relativno novu pojavu.
Pre dvadesetog veka, glas novinarstva bukvalno nije postojao, bar kada
su u pitanju mase. Novine su, uglavnom, bile sastavljene od nekoliko
papira koji su sadrali neto malo analiza i urednikih komentara.
Postojao je, meutim, izuzetak vredan panje - londonski Times", iji
su kritiki izvetaji o Kninskom ratu 1855. godine uticali na pad
Kabineta i reorganizaciju britanske armije.
Tokom devetnaestog veka novinarstvo se sve vie razvijalo, podstaknuto Fudrinijeovim pronalaskom - mainom za proizvodnju papira
u neprekidnoj traci. Paralelno sa ovim razvojem, razvijale su se i
komunikacione mree i obrazovanje; sve vie se javljala potreba za sve
veim obimom informacija, a sve vei broj ljudi bio je u stanju da ita.
Zahvaljujui tome, najvei broj danas svetski poznatih novinskih kua
osnovano je izmeu 1840. i 1900. godine.
192
Peti segment: Napredno koritenje ono-moidanog sistemu
XX
Upijanje " novina, asopisa i kompjuterskih ekrana
Poetkom dvadesetog veka, novinarstvo je procvetalo da bi danas,

bez obzira na prilino kratko postojanje, mnoge novine zapale u teka
vremena. Razlozi za to lee u pojavi televizije sa njenim opisom
dogaaja i novosti u formi pokretnih slika", kao i u pojavi kompjuter
skih biltena i Interneta, koji omoguavaju bri i liniji pogled na vesti
i dogaaje. Novine trenutno uzvaaju udarac, integriui se sa ovim
mreama.
Na Zapadu ve polako nastupa period u kome e novine promeniti
svoju funkciju, tanije u manjoj meri e se baviti vestima, a vie
rezimiranjem, analizama i komentarima.
Vredno je panje pogledati tirae i uticaj nekih svetskih novinskih
listova.
1. Asahi Shimbim iz Tokija. Dnevni tira: 9.000.000 primeraka. Ovaj
list nije samo popularni dnevni list; on ima i ogroman drutveni i
politiki uticaj.
2. Jen Minh Jih Pao iz Pekinga. Dnevni tira: 2.500.000 primeraka.
Iako ovo nije tako veliki tira, ove novine verovatno doseu do
veeg broja ljudi od bilo kog drugog urnala u svetu. On predstavlja
kanal dravnih informacija za kompletnu Kinu i ita se preko radija,
u vozovima, u fabrikama i na farmama. Kopije ovog lista pos
tavljaju se i na panoima na raskrsnicama i pijacama.
3. The New York Times dnevni tira: 1.000.000 primeraka. I ovde
tira moe zavarati, jer ove novine itaju uglavnom vodei ekono
misti, politiari i strunjaci za komunikaciju u Americi i veem delu
zapadnog sveta. Stoga je uticaj ovog lista na meunarodno miljenje
ogroman.
U sutini, u najveem broju sluaja dnevni tira kvalitetne dnevne
tampe u svetu ne prelazi 500.000 primeraka, to se odnosi i na svetski
najobrazovnije i najanalitinije novine: Neue Zurcher Zeitung" iz
Svajcarske, The Times" iz Engleske i ,,Le Monde" iz Francuske. Kao
i u sluaju Jih Pao" i The New York Times", brojke koje oznaavaju
tira mogu vas obmanuti, jer je uticaj ovih novina izuzetno veliki.
Pristupi itanju novina
Poto smo sagledali novine u meunarodnom i istorijskom kontekstu,
pogledajmo ukratko najbolje naine za njihovo itanje.
193
XX
1. Pre svega, vano je imati organizovan pristup. Mnogi ljudi potroe

sate na itanje novina, a da nakon toga ne budu nimalo informisaniji
nego pre.
2. Bez obzira koje novine itate, uvek je korisno unapred tano odluiti
ta vam je cilj. Da biste lake doneli tu odluku, uvek brzo napravite
kratak pregled novina pre nego to ponete da ih itate, odabirajui
razliite odeljke i lanke koje biste eleli detaljnije da proitate.
3. Takoe, obratite panju na strukturu i tipografiju novina. Ako
unapred budete znali stranice na kojima se odreeni lanci nas
tavljaju, utedeete vreme u prevrtanju stranica i pretraivanju.
4. Veina ljudi ima tendenciju da kupuje novine koje podravaju
njihov opti stav - drugim recima, oni sami sebi povlauju svako
jutro kada ih kupe! Veoma interesantna veba mogla bi se sastojati
u tome da svakog dana u nedelji kupite druge novine, uporeujui
i pravei kontraste izmeu razliitih prikaza, politikih miljenja,
novinarskih pristupa, tumaenja vesti i duine lanaka. Probajte ovo
tokom sledee nedelje.
5. Podatke iz novinskih izvetaja uvek treba proveriti - siguran sam
da su neki od vas, koji su bili deo nekog dogaaja o kome je sutradan
izaao izvetaj u novinama, esto pomislili: Uopte nije bilo tako!"
Vesti piu ljudi koji imaju predrasude ili slede odreenu ureivaku
politiku. Iskrivljeni izvetaj", ako ga tako moemo nazvati, nije
obavezno nameran. Svaka osoba ima tendenciju da na istu situaciju
gleda svojim oima.
Novinske vesti piu pojedinci koji su, moda, isti dogaaj posmatrali sa razliite fizike udaljenosti. (Na primer, prisustvo u sredini
gomile ljudi koja jurca ulicama i posmatranje tog stampeda sa vrha
neke zgrade, neizbeno e dovesti do dva razliita novinska iz
vetaja.)
6. Prihvatajui osnovne i neizbene pristrasnosti, prelazimo na samo
izvetavanje o nekom dogaaju. Novinar e praviti kratke beleke
o onome o emu eli da izvesti u lanku, potom e utroiti vreme
da se vrati za svoj kompjuter i zatim e, u mislima, rekonstruisati
dogaaje koji su se odigrali. Jo jednom ponavljamo, postojae
male i neizbene promene u isticanju nekih stvari koje e biti
ulepane recima korienim da opiu situaciju.
194
Peti segment:
Napredno koritenje oito-modanog sistema
XX
Nakon to je izvetaj napisan, mora se redigovati, a potom

re-redigovati, da bi konano stigao na stranice novina.
Oigledno je daje, ak i uz najiskrenije namere, skoro nemogue
pruiti potpuno objektivan izvetaj. Novine, asopise i urnale zato
treba itati uz mnogo kritiniji stav, a ono o emu izvetavaju
neophodno je proveriti i u drugim izvorima, poput radija, televizije,
drugih novina i kompjuterske mree.
7. Poto ste asimilirali prvih est koraka, moete napraviti divovski
skok u nainu itanja novina pridravajui se sledeih uputstava:
a) Odluite koji su vai osnovni ciljevi pri itanju novina i trudite
se da ih se pridravate stoje mogue vie
b) Preletite i skenirajte lanke i stranice koristei tehnike opisane u
devetom poglavlju.
c) Sve vreme koristite pomono sredstvo.
d) Dok budete preletali preko teksta i skenirali ga, obeleite lanke
koji vas posebno interesuju.
e) Isecite lanke koji vam mogu dugorono koristiti i koji vas
zanimaju.
f) Ostatak novina bacite stoje pre mogue!
g) Napravite mapu uma da biste zapamtili bilo koju vanu novu
informaciju ili informaciju koja se iz dana u dan, iz nedelje u nedelju,
ili na godinjem nivou menja.
ASOPISI
asopisi umnogome podseaju na novine, pa se do sada opisani
pristupi u ovom poglavlju odnose i na njih. Meutim, postoje brojne
znaajne razlike vredne pomena.
lanci u asopisima obino su dui od lanaka u novinama.
asopisi obino imaju vie ilustracija, i to u boji.
asopisi se ne prave za kratak vremenski rok, pa mnogo manje
skau sa teme na temu.
Usled ovoga, obino je mnogo lake uoiti loginu strukturu u
lanku iz asopisa. Mnogi novinari koji piu lanke za asopise uili su
daje potrebno da itaocu kau ta e rei", zatim da mu to kau", i
na kraju da kau da su mu to rekli".
195
,. Upijanje" novina, asopisa i kompjuterskih ekrana
XX
To znai da najvei broj lanaka u asopisima poinje reenicom

koja privlai panju, iza koje odmah sledi ubedljiva reenica o svrsi
lanka. To predstavlja deo: Reci im ta e da im kae".
Potom e uslediti osnovni deo lanka. U dobrom lanku, taj deo e
sadrati logine argumente, ilustracije, fotografije i druge elemente koji
imaju mo da vas ubede daje autorov pogled taan. Taj deo se odnosi
na: Reci im".
Finalni deo lanka, njegov vrhunac, je deo u kome autor koristi neku
vrstu dramatine zavrnice, objedinjavajui i podseajui na glavnu
tezu, u pokuaju da dokae svoju taku gledita. Taj deo se odnosi na:
Reci im da si im rekao ".
Videete koliko mnogo ova formula odgovara prikazu na strani 182
- krivulja priseanja prilikom uenja (vidi i knjige Koristite obe hemis
fere mozga i Savreno pamenje).
Poznavanje ove strukture omoguie vam da efikasnije skenirate
sve lanke u asopisima, jer ete znati u kom delu da tragate za kakvom
informacijom. Preletanje e takoe biti mnogo lake ukoliko prilikom
njega na umu imate ovakvu strukturu lanka.
Blic itanje" asopisa
Predivan i zabavan nain da se izborite sa asopisima je da napravite
meseno blic itanje".
*
To znai da treba da sauvate sve asopise za posebnu mesenu

priliku, tokom koje ete pripremiti sebe za super brz prelazak svake
stranice svakog pojedinanog asopisa.
Od koristi je da metronom podesite na bar 60 otkucaja u minuti, a
da sebe naterate da okreete po jednu stranicu pri svakom otkucaju,
prelazei pri tom svojim meta-pomonim sredstvom niz stranice. Cilj
ove vebe je da odaberete samo one stranice asopisa za koje oseate
da bi vas mogle interesovati. Potrebno je da odmah iscepate te stranice
iz asopisa i nastavite sa daljim pregledom ostatka asopisa u skladu sa
brzinom koju vam diktira metronom. Stranice koje odaberete trebalo bi
da obuhvataju lanke koji vas naroito interesuju. One mogu ukljuivati
i fotografije ili slike koje vam se naroito sviaju, reklame koje e vam
biti od koristi, itd. Te stranice uredno slaite na gomilu, a oslobodite se
ostatka nevanog materijala.
/ 96
Peti segment: Napredno koritenje ono-mozdanog sistema
XX
U Buzanovom centru za kurseve naprednog itanja, dolo se do

fascinantnog statistikog podatka: u 99 posto sluajeva, prosena ko
liina materijala koji je osoba zapamtila prilikom prvog itanja iznosi
izmeu 2% i 10%. Neki polaznici su osetili tako veliko olakanje da su
urlali od radosti dok su bacali viak materijala iz asopisa na centralni
deo poda uionice!
Nakon to odaberete odgovarajui materijal, proitajte ga po drugi
put, ali sortirajui ga u prikladne kategorije. Usled slinosti asopisa
koji se obraaju istoj italakoj publici, esto ete otkriti da brojni lanci
obuhvataju sline poglede na neke teme, i tako ete obim materijala za
itanje jo vie umanjiti. Izuzetno lepe slike ili dovitljive karikature
moete pomeati sa ostatkom materijala za itanje kako biste obezbedili
prijatnu pauzu tokom prouavanja materijala, ili ih moete odvojiti u
posebnu grupu.
Primena ovog pristupa kao rezultat obino daje manje od 1%
materijala iz asopisa koji je stvarno potrebno proitati - to vam tedi
99% truda!
Nakon to zavrite sa blic itanjem asopisa, bilo kakav preostali
materijal koji elite da sauvate moete smestiti u svoju datoteku znanja
(v. poglavlje XXI).
KOMPJUTERSKI EKRANI
itanje sa kompjuterskih ekrana moe biti mnogo lake ukoliko
pravilno odredite dve stvari:podeenost ekrana (naroito osvetljenja) i
tehniku itanja.
Poboljanje podese nosti ekrana
1. Osvetljenost: Eksperimentiite sa razliitim intenzitetima osvetljenosti. Potrebno vam je ujednaeno, isto, neno svetio, koje ne bljeti.
Neprikladna osvetljenost moe umanjiti brzinu itanja i do 50%, pa
obavezno obezbedite intenzivnost koja odgovara vaim potrebama.
2. Kontrast: Jak kontrast olakava itanje, a samim tim poboljava
razumevanje i ubrzava itanje. Razliiti ljudi su naklonjeni razliitim
kombinacijama boja slova i pozadine na kojoj su slova; zato eksperi
mentiite kako biste pronali kontrast koji vama najvie odgovara.
Uobiajeni izbori obuhvataju: crna slova na beloj pozadini, narandasta
na crnoj i bela na marinsko-plavoj. Bez obzira koji je va izbor, podesite
197
Upijanje" novina, asopisa i kompjuterskih ekrana
XX
kontrast i jasnou ekrana tako da dobijete najjasniji mogui izgled

slova. Ukoliko osvetljenje u vaoj kancelariji varira, varirajte i kontrast
na ekranu.
Korienje tehnika brzog itanja na kompjuterskom ekranu
1. Korienje navoenja: Dugo, tanko pomono sredstvo, posebno
kineski tapi za jelo ili igla za trikanje, od naroite je koristi prilikom
itanja sa kompjuterskog ekrana. Ono vam doputa da itate iz udobni
jeg poloaja i na veoj udaljenosti od ekrana. Tehnika je identina
tehnici itanja stranica knjige.
Tehniku meta-navoenja moete koristiti uz kompjuterski kursor.
Pritisnite odgovarajui taster na tastaturi ili miu, podeavajui brzinu
skrolovanja* teksta na ekranu, i pomerajte pomono sredstvo po strani
cama koje se pojavljuju pred vama. Ukoliko sedite pravilno, biete
oputeniji od osobe koja ne koristi navoenje.
Korienje ove tehnike oslobodie vas napora u oima na koje se
tako esto ale osobe koje itaju sa kompjuterskih ekrana, kao i uk
oenog vrata, oteanog disanja, gra u ramenima i bolova u leima.
Obratite panju da na svakih 10 do 15 minuta brzog itanja sa
kompjuterskog ekrana napravite vizuelnu pauzu za oi, doputajui da
vam pogled luta prostorijom. Idealno bi bilo da pogled usmeravate na
srednju i veliku udaljenost. Na taj nain eliminisae uobiajeni umor
V
OIJU.
1. Odaberite pravi tip slova: Moderni kompjuteri imaju na raspolaga

nju brojne tipove slova. Nemojte se poto-poto drati standardnog.
Odaberite font koji va ono-modani sistem u tom trenutku naj
lake asimilira.
2. Odaberite prikladni razmak izmeu redova: Va kompjuter ima
mogunosti za podeavanje beline" izmeu redova. Odaberite onu
koja vam najvie odgovara. Najpopularniji je jednoredni razmak,
jer doputa vaem perifernom vidu da primi vee grupacije infor
macija po jednoj fiksaciji.
Na nedavno odranom Evropskom kursu upravljanja namenjenog
asistentima direktora multinacionalnih organizacija, izvrni sekretari su
*
198
Izraz iz kompjuterskog argona koji oznaava vertikalno kretanje teksta po

ekranu slino televizijskoj pici - engl. scrolling. (prim. ur.)
Peti segment:
Napredno korienje ono-modanog sistema
XX
Upijanje" novina, asopisa i kompjuterskih ekrana
izjavili da 20 do 60 posto vremena tokom dana provode itajui infor

macije direktno sa kompjuterskih ekrana ili materijala odtampanog iz
kompjutera. Tvrdili su i da se, poveanom upotrebom faksova i e-mail-a,
taj procenat stalno poveava. Stoga je potreba za brzim itanjem u
modernim kancelarijama jo vea.
Pristupi brzom itanju sa kompjuterskih ekrana koji su gore izneti
u najmanju ruku e utrostruiti vau brzinu itanja. To znai da e se
broj sati koje ete provesti ispred ekrana znatno umanjiti i da ete manje
naprezati oi.
REZIME
V
itanje novina, asopisa i kompjuterskih ekrana moe postati za

bavno, brzo i produktivno ukoliko znate kako da primenjujete prikladne
tehnike brzog itanja.
1. Pretplatite se na jedne ili na vie novina na period od mesec dana,
najbolje na one koje se razlikuju od novina koje ste do sada itali.
Tokom tog meseca, primenite sve tehnike objanjene u ovom po
glavlju.
2. Sprovedite blic itanje na gomili magazina koji mesecima (moda
i godinama) ekaju da ih proitate. Ukoliko takva gomilane postoji,
tokom sledeih nedelja odaberite neke asopise koji vam se sviaju,
i primenite blic itanje na njima.
3. Vebajte pristup brzog itanja sa kompjuterskog ekrana kad god se,
tokom narednih nekoliko dana, naete u dodiru sa kompjuterom.
Zahvaljujui sve boljem brzom itanju i asimilaciji informacija i
novootkrivenoj sposobnosti selekcije i ureenja informacija iz novina,
asopisa i iz kompjutera, neophodno je da razvijete super-sistem"
uvanja znanja u linoj biblioteci, jer ono sve vie raste. Sledee
poglavlje vam pokazuje najbolji nain da to uradite.
199
XXI
Kreiranje sopstvene d a t o t e k e znanja
spoljanja m o d a n a b a n k a
podataka
Znanje je jedno s/var; organizovano znanje je milijardu stvari!
UVOD
U ovoj fazi obuke u brzom itanju spremni ste da kreirate svoju

datoteku znanja - batu podataka" koju moete odravati koristei
vetine koje ste nauili.
KREIRANJE DATOTEKE ZNANJA
Da biste kreirali datoteku znanja, bie vam potreban standardni
registrator. Idealno bi bilo da bude dovoljno veliki da u njega moete
staviti 500 stranica. U okviru njega, potrebno je da imate kartone za
podele na glavne oblasti vaeg interesovanja. Koje su to oblasti lako
moete otkriti ukoliko napravite mapu uma na kojoj ete u centar staviti
sopstvenu sliku. Brzo na mapi upiite oblasti znanja koje vas posebno
interesuju, a osnovne grane mape uma bie dovoljne da adekvatno
definiete odreene oblasti svog interesovanja.
VOENJE DATOTEKE ZNANJA
Poto ste definisali osnovne oblasti svog interesovanja, sledei
korak predstavlja skupljanje i uvanje informacija u svakom posebnom
delu registratora. To ete uraditi tako to ete u te delove registratora
staviti sve mape uma koje ste napravili tokom itanja i prouavanja
materijala iz ovih oblasti, kao i sve lanke koje ste odabrali tokom
itanja novina i asopisa (vidi dvadeseto poglavlje).
200
XXI
Kreiranje sopstvene datoteke znanja spoljanja modana banka podataka
ODRAVANJE DATOTEKE ZNANJA

Vano je da svoje voenje datoteke znanja efikasno i elegantno
vremenski uskladite. Jedan od naina da to uradite je da tokom perioda
od mesec dana sakupljate odgovarajue lanke i informacije iz odreene
oblasti interesovanja i da te informacije posmatrate kao knjigu ili
prirunik. Na kraju meseca, proitajte ih poput knjige. Kombinujte
vetine brzog itanja sa tehnikom organizovane primene mapa uma za
uenje (vidi devetnaesto poglavlje) i efikasnost itanja ubrzaete na
mnogo naina. Prvo, prilikom itanja svakog lanka, imaete pravu
mentalnu usredsreenost; drugo, dobiete celokupnu sliku svih infor
macija odjednom; i tree, mnogi razliiti" lanci objavljeni u priblino isto
vreme imae tendenciju da ponavljaju sline informacije - to e vam
utedeti veliku koliinu truda jer ete preletati delove koji se ponavljaju.
PRAVLJENJE MAPE UMA
SOPSTVENE DATOTEKE ZNANJA
Dok budete itali svoju datoteku znanja na ovaj nain, nastavite da
pravite rezimea o svom sve veem znanju u vidu mapa uma. Ovaj
neprestani proces pregleda i integracije garantuje vam ne samo bolje
razumevanje materijala, ve i mnogo tanije pamenje podataka. Ta
kombinacija dovee vas na sledei stupanj: rekapitulacionu mapu uma.
U rekapitulacionoj mapi uma vi sumirate sve glavne elemente svake
posebne oblasti znanja. To predstavlja vrhunski kod" uz pomo kojeg
va mozak moe pristupiti ovoj ogromnoj banci podataka. Kako vaa
rekapitulaciona mapa uma bude rasla, poee da se povezuje sa gra
nama drugih tema i ono to ve znate ubrzo e postati pomono
asocijativno sredstvo da znate jo vie. Razliite oblasti vaeg intere
sovanja sve vie e se preplitati, i na kraju ete doi u fazu u kojoj ete
imati istinski sveobuhvatno opte znanje. Kada se to desi, shvatiete da
to vie znate, bie vam lake da znate jo vie!
ZAPANJUJUE UMANJENJE DATOTEKA ZNANJA?!
Ja i moji studenti koji smo razvili datoteke znanja i rekapitulacione
mape uma otkrili smo da se nakon dve do pet godina deava neto
neverovatno - nae datoteke znanja se smanjuju.
To se deava zato to, proirenjem osnove znanja, znatno pobolj
avate svoju sposobnost pamenja i integrisanja dodatnog znanja.
201
Kreiranje sopstvene datoteke znanja - spoljanja modana banka podataka
XXI
Dok vodite svoju datoteku znanja, otkrivate da se mnogi lanci, koje

ste nekada smatrali vanim", mogu odbaciti. Tako vaa datoteka
znanja postaje saet i elegantan rezime sutine vaih interesovanja. Tada
postajete vrhunski uenik.
1. Kreirajte, odravajte i koristite datoteku znanja.
2. Vezbajte napredne tehnike meta-navoenja, pripremajui se za
finalni test i potpuno ubrzanje itanja.
3. Napravite kratak pregled ele knjige 2?rzo itanje koristei pomono
sredstvo, pripremajui se da napravite rekapititlacionu mapu uma.
Prelazimo na poslednja dva poglavlja i va poslednji test!
202
XXII
V
itanje poezije i p r o z e
Zato biste itali poeziju i prozu? Zato to poezija i proza koju su
nam ostavili veliki umovi predstavljaju stepenice ka svetu mate,
fantazije, ideja, filozofije, smeha i avanture; zato to, itajui ih,
upotpunjujete sopstveno znanje i istorijsku i kulturnu banku po
dataka; zato to one predstavljaju hranu za duu.
UVOD
Knjievnost predstavlja jedan od najsjajnijih izraza ljudske krea
tivnosti. U ovom poglavlju dobicete osnovni alat da u njoj uivate u
pravom smislu te reci.
Roman predstavlja masivno konceptualno postignue i da biste ga
u potpunosti dozi veli potrebno je da budete svesni sledeih aspekata:
zapleta, teme, filozofske potke, stanovita, razvoja likova, raspolo
enja i atmosfere, ambijenta, deskripcije, simbolike i upotrebe jezika.
Slino tome, da biste uivali u poeziji potrebno je da budete svesni
razliitih nivoa znaenja u bilo kojoj pesmi.
to bolje budete razumeli svaki od ovih elemenata, to e se vie
ubrzavati vae itanje i poboljavati razumevanje. Ukoliko studirate
knjievnost na univerzitetu, sledei aspekti su od neprocenjive vanosti
kao vodii pri analizi. Oni e obezbediti idealne glavne grane za vau
mapu uma prilikom pravljenja beleaka i bie dobri uvodi u pisanim
esejima i na ispitima.
KNJIEVNI OKEAN
Mnogi ljudi tvrde da se brzo itanje ne moe primeniti na roman,
jer se u tom sluaju nee shvatiti njegovo znaenje i nee se stei oseaj
za ritam jezika.
Ne postoji nita netanije od te tvrdnje.
Peti segment: Napredno koritenje ono-moldanog sistema
203
itanje
poezije
proze
XXII
Roman se moe uporediti sa okeanom. Mali talasi koje vidimo da

zapljuskuju obalu u sutini su noeni na talasima koji su dugi koliko i
devet obinih talasa. A ti talasi noeni su na talasima dugim koliko i
devet njih, a oni, pak na talasima dugim kao devet takvih. Neki talasi u
okeanu dugi su po nekoliko kilometara.
Slino je i sa romanom. Ritmovi jezika mogu se uporediti sa
povrinskim talasima. Drugi, vei ritmovi predstavljaju druge, dublje
elemente romana. Osoba koja brzo ita moe ih doiveti sve.
ELEMENTI KNJIEVNOSTI
Zaplet
Zaplet predstavlja osnovnu strukturu dogaaja u prii; drugim recima,
tok prie. Njegova uloga moe biti manja kod prvenstveno opisnog
naina pisanja, ili veoma vana ukoliko je u pitanju detektivski roman.
Tema
Tema predstavlja okosnicu zapleta. Na primer, u Sagi o Forsajtima,
serij i pria o istorij i j edne viktorijanske porodice, kao glavna tema moe
se smatrati odnos kapitalizma naspram kreativnosti, konzervatizma
naspram liberalizma, konformiteta naspram individualnosti, ili bogat
stva naspram siromatva. U romanima se esto javljaju i pod-teme, koje
se odigravaju paralelno sa glavnom. Pod-teme se esto tiu manjih
ljubavnih afera ili manje vanih likova.
Filozofska potka
Filozofska potka je sistem ideja koje vode delo i esto se moe smatrati
autorovim komentarom tema kojima se knjiga bavi. Romanopisci po
znati po filozofskom sadraju svojih romana su Dostojevski, Dikens,
Sartr, Tomas Man...
Stanovite
Stanovite nije obavezno samo autorov stav ili oseanje prema onome
o emu pie. To je ee fizika taka gledita sa koje se posmatraju
dogaaji koji se opisuju. Autor, na primer, moe biti sveznajui, stajati
po strani i posmatrati prolost, sadanjost i budunost dogaaja koje
opisuje (Henri Dejms je zagovarao odbacivanje ovakvog pristupa, jer
je smatrao da on zamagljuje pravu reprezentaciju).
204
XXII
itanje poezije i proze
Nasuprot ovoj sveznajuoj taki gledita, autor moe staviti sebe u

prvo lice (autor postaje ja" knjige), kao kod avanturistikih pria
Hamonda Inesa i Nabokovljeve Loli te.
Razvoj likova
Razvoj likova tie se promena koje doivljavaju ljudi iz prie. Razvoj
likova moe ii iz krajnosti u krajnost. Mogue je da lik ne doivi
nikakvu promenu kroz itavu seriju romana, kao stoje sluaj sa likom
Jan Flemingovog Demsa Bonda, ili da se potpuno promeni, kao Etjen
iz Zolinog erminala, koji se od buntovnikog mladia razvija u zrelog
i posveenog oveka. Razvoj likova moe se, takoe, ticati i naina na
koji autor predstavlja lik, opisujui njegove fizike ili mentalne karak
teristike, pokrete, itd.
Raspoloenje i atmosfera
Ova dva termina se tiu naina na koji autor evocira oseaj stvarnosti
ili nestvamosti i emotivne reakcije itaoca. Neki ljudi vole da koriste
samo jedan od ova dva termina, iako se oni razlikuju: raspoloenje se
moe opisati kao reakcija koju osoba ima na atmosferu dela romana.
Na primer, atmosfera u priama Edgara Alana Poa moe se opisati kao
morbidna i grozomorna, dok raspoloenje itaoca moe varirati od
straha do ushienja.
A m hijeni
Ambijent se tie fizike lokacije i vremenskog perioda odigravanja

dogaaja. Postoje ambijent prilino oigledan, njegova vanost se esto
potcenjuje - a ipak veoma male varijacije u vremenu i prostoru esto
imaju znaajan uticaj na radnju, raspoloenje, atmosferu i slikovito
izlaganje.
Deskripcija
Deskripcija se esto definie kao upotreba poreenja i metafora u
izlaganju, to znai da se predmeti, ljudi i dogaaji opisuju kreativnim
i imaginativnim jezikom. Latinski koren ovog termina scriptio (opisati)
najbolje ga objanjava. Na primer, Ser Valter Skot u romanu Srce
Midlotiana opisuje Edinburg kao pulsirajue srce kotskog krajolika";
a Dikens, u romanu Pria o dva grada, prilikom opisa pronaenog
zatvorenika koji je 18 godina bio iv zakopan, koristi slike smrti i
Peti segment: Napredno koritenje ono-moldanog sistema
205
<e poezije i proze
XXII
pogreba - teke vence, mrtvake boje i ispijene glave i figure. Preovlauju tama i senke.
Simbolika
Jednostavno reeno, simbolika podrazumeva da je jedna stvar pred
stavljena nekom drugom. Recimo, tokom velikog dela knjievne istorije, Zemlja je predstavljala simbol plodnosti i reprodukcije.
Nakon publ i kovanja Frojdovih teorija, simbolizam je postao veoma
vaan element literature, sa novim naglaskom na seksualnom elementu.
Bilo kakav predmet koji podsea na palicu, poput pitolja ili drveta,
moe se koristiti kao falusni simbol; a bilo kakav kruni ili upalj
predmet, poput kutije ili jezera krunog oblika, moe se koristiti kao
simbol enskog polnog organa. Odlian primer simbolizma moe se
nai u Prii o dva grada, u trenutku u kome dolazi do prosipanja bureta
crnog vina. Narod je sa slau pio blatnjavi talog, to simbolizuje
oajniku glad koja je kasnije rezultirala stvarnim prosipanjem krvi u
Francuskoj revoluciji. U Lorensovoj Lisici zamrznuta pusto u kojoj
ive dve ene simbolizuje njihovu frigidnost, dok odstrel lisice (koja
simbolizuje optu pretnju" po mukarce) muki lik stavlja u domi
nantnu muku ulogu.
Simbolizam je esto mnogo nejasniji nego kod ovih nekoliko primera, a italac koji ga razume esto je jedan od nekolicine koji uspevaju
da shvate kompletno znaenje velikog dela velike literature.
Upotreba jezika
Upotreba jezika varira od vrstog, mukog Hemingvejevog stila do
lagane i poetine Nabokovljeve proze. Jezik koji autor koristi uvek
otkriva mnogo toga i, ukoliko obratite panju na to, esto ete imati
dublji uvid u nijanse znaenja i raspoloenja unutar dela.
Tokom rasprave o ovim aspektima literature, razmatrao sam svaki
od njih posebno, meutim vano je zapamtiti da su oni neodvojivo
povezani. Sam ambijent prie, na primer, moe biti simbolian - a isti
sluaj je i sa drugim aspektima. Kada itate literaturu, pokuajte da uvek
budete svesni komplikovane meupovezanosti svih ovih aspekata.
206
XXII
itanje poezije i proze
Poezija
Mnogi ljudi insistiraju na miljenju da poeziju treba itati veoma
polako. Brzina naeg govora iznosi oko 200 reci u minuti, ali mnogi
imaju tendenciju da poeziju itaju brzinom koja je manja od 100 r/m.
Ovo, u stvari, kvari pravi doivljaj jer lagano, oteue razvlaenje kroz
pesmu efikasno unitava prirodni ritam i shodno tome skriva dobar deo
znaenja od osobe koja je ita. U kolama se ovaj problem jo vie
pogorava time to uitelji ne ispravljaju uenike koji svaki stih itaju
kao da na njegovom kraju lei puno znaenje. To uglavnom nije tako.
Sofisticirani pesnici doputaju da znaenje tee kroz stihove.
Najbolji pristup itanju poezije je sledei:
1. Ponite veoma brzim kratkim pregledom, to e vam omoguiti da
grubo steknete utisak o emu je pesma.
2. Zatim ponovo brzo proitajte pesmu, ali detaljnije, kako biste stekli
taniju ideju o nainu na koji stihovi stoje u meusobnom odnosu
i nainu na koji je ritam meupovezan.
3. Sada lagano proite kroz pesmu, koncentriui se na delove koji vas
naroito interesuju.
4. Proitajte pesmu naglas.
U konanoj analizi, brzina je esto nebitna kada je u pitanju litera
tura i poezija - to se najbolje moe povezati sa sluanjem muzike ili
uivanja u umetnosti. Osoba nee sluati Petu Betovenovu simfoniju
jednom i potom baciti plou uz trijumfalni pokli: Ovo sam presluao
prosenom brzinom od 33 obrta u minuti!"
Prilikom itanja poezije i proze, potrudite se da uposlite sve svoje
znanje i line stavove, i ukoliko osetite daje u pitanju delo u kome biste
eleli zauvek da uivate, zaboravite na brzo itanje i sauvajte ga za one
retke prilike u kojima neete oseati vremenski pritisak.
REZIME
1. Roman se moe uporediti sa okeanom - on ima mnogo nivoa
znaenja i svakome od njih moe se pristupiti na razliit nain i
razliitom brzinom itanja.
2. Svi njegovi elementi su meupovezani.
Peti segment: Napredno koritenje ono-moidunog sistema
207
itanje
poezije
proze
XXII
3. Poeziju, kao i roman, treba itati u nekoliko nivoa, a na poetku

mnogo bre nego to bi to veina ljudi smatrala prikladnim.
1. Kupite ili pozajmite knjigu pesama i proitajte je na opisani nain. Va
pristup trebalo bi da obuhvata primenu neke nauene tehnike koju
smatrate najprikladnijom. Sada je vreme da ponete sami da odluujete
na koji nain ete pristupiti itanju bilo kog materijala.
Prilikom donoenja tih odluka, neke stvari treba da su uvek prisutne,
poput korienja pomonog sredstva, usmerenosti ka cilju itanja i
neprestano ubrzanje itanja uz poboljanje razumevanja.
2. Odaberite roman nekog od svojih omiljenih pisaca i proitajte ga
koristei sve vetine brzog itanja kojima ste do sada ovladali.
Obavezno napravite kratak pregled, mapu uma, koristite pomono
sredstvo i analizirajte ga u skladu sa elementima romana.
3. Proitajte sledee pesme autora, koristei opisanu formulu. Prva pesma
je u veoma bliskoj vezi sa informacijama iz etvrtog poglavlja. Druga
se tie neprestane teme brzog itanja: ono-modanog sistema percep
cije. Autor bi veoma cenio vaa tumaenja i komentare.
Obeznanjen
Slika vredi hiljadu reci.
Naveden sam da shvatim da mi trista miliona,
U mrenjae receptora svetlosnih, apsorbuju
milijardu i dvestafotona
Svake
Petine stotinke
Pet stotina
Stvarnostnih
Snimaka tebe
U sekundi svakoj
Dok zurim,
Zauen,
Ti pita me,
Negde iz udaljenosti ogromne:
Sta misli? "
Zato ne pria sa mnom?"
208
Peti segment: Napredno korisenje ono-modanog sistema
XXII
itani e poezije i proze
Hrid i ovek
Hrid ga prizivae,
njega molei da prie,
njega, da stane na ivicu;
A li on je prevari,
korakom maijim priavi
i izvivi se
u duini svojoj
gurnu svoje telo napred;
bezbedno pogled bacivi
preko.
A ona ga, smejui se, privoli da pliva,
izvijajui ga u prostoru svom,
povlaei njegovog uma ipkane izdanke
niz mahovinom obrasle kamen-ivice dubine,
namotavajui ga niz svoje strane i obode,
poigravae se okom njegovim
i duboko i udaljeno
rikae u njega morem svojim.
Rvae se sa ponudom njenom,
svog malog prostora drei se;
proguta je.
Bacivi mu tako svoju pticu zemaljsku
galeba
koji dovodei um njegov
do ekstaze,
jahae levak
dubine njene
operjani vetrove koji ga gurae
mirnog na ivici litice
obrisavi krivinu svaku
umirivi groznicu vetra
pavi u svaki vazduni uspon
otkloni svaki obod i ivicu pred njim
vukavi ga
izvue ga
Guta progutan.
Ostalo je jo samo jedno poglavlje! Nauili ste kako vam brzo
itanje moe pomoi da u potpunosti doivite poeziju i prozu, i poslednj i
izazov u ovoj knjizi koji vam je preostao je finalni test.
209
XXIII
Dokle ste stigli n e v e r o v a t n e
mogunosti za budunost
Stvarajte sebe. Vi stvarate budunost.
Va kurs itanja sada se primie kraju prve faze. Kraj te faze

predstavlja kraj ove knjige. Sledee faze ukljuivae vae naknadno
ponovno iitavanje knjige, stalno vebanje novootkrivenih vetina i
sakupljanje mapa uma o svim knjigama koje od sada budetete itali, a
koje elite da zapamtite.
U ovom trenutku, bilo bi veoma korisno napraviti kratak pregled
ele knjige i mapu uma glavnih delova. Pri tome vam mogu pomoi
mape uma date na tablama I, IV, V, VI, VII i VIII.
Va stalni napredak na polju brzog itanja zavisi od line odluke da li ete
nastaviti u smeru kojim ste krenuli, i od kapaciteta vaeg mozga da ita,
asimilira, razume, prisea se, komunicira i stvara-koji je, znamo, beskrajan!
Uspeh vam je, zato, zagarantovan.
Finalni test dae vam jo informacijaovaem neverovatnom mozgu.
Dok ga budete itali, imajte na umu sve relevantno znanje dobijeno iz
ove knjige i uinite sve stoje u vaoj moi da prevaziete prethodni
rezultat. Dok budete itali lanak: Va mozak - oaravajui razboj"
shvatiete da su vae mogunosti mnogo udesnije od udesnih mo
gunosti koje ste ve prihvatili.
Srean put!
SEDMI TEST - Va mozak - zaarani razboj
Ljudski mozak i njegov potencijal
Ljudski mozak je zaarani razboj na kome milioni unaka pletu ras
kinute mustre, mustre koje uvek imaju znaenje, iako nikada nisu trajne.
To je poput Mlenog puta koji je naiao na neki kosmiki ples.
Ser arls Serington
210
Peti segment:
Napredno
koritenje ono-modanog sistema
XXIII
Dokle ste stigli - neverovatne mogunosti za budunost
Poreenje mozga sa galaksijom, u sutini je skormna analogija.

Svaka osoba na naoj planeti u sebi nosi ovu masu tkiva teku oko
kilogram i po i ne razmiljajui previe o njoj; a svaki normalni mozak
sposoban je da napravi vie ematskih veza nego to postoji atoma u
univerzumu.
Mozak se sastoji od oko 10 milijardi nervnih elija i svaka od njih
je sposobna da uestvuje u serijama kompleksnih veza hiljadama puta
u jednoj sekundi. Samo u matematikom smislu, kompleksnost je
zapanjujua. U mozgu postoji deset milijardi neurona i svaki od njih
28
ima potencijal za 10 veza. Da biste ovo bolje shvatili moemo rei da
bi teoretski, broj potencijalnih veza u vaem mozgu, ukoliko bi se
ispisao, izgledao kao broj koji bi poinjao cifrom 1 iza koje bi sledilo
deset i po miliona kilometara nula.
Sve to je, naravno, potencijal i, uprkos detaljnim otkriima neuro-fiziologije, to stoje to potencijal vaeg mozga je najuzbudljivije. Neporecivo
je da svi nedovoljno koristimo mozak-ako ga, ak, ne koristimo i pogreno.
To ne iznenauje. Veoma mali broj nas e ikada videti ljudski mozak. Oni
koji su ga videli, ne opisuju taj prizor kao naroito fascinantan.
Razumljivo je da e koncernti pijanista ili stolar iznad svega ceniti
svoje ruke, da e slikar voditi rauna o oima, a da e trka brinuti o
svojim nogama. Ali ruke su jednako nekorisne bez mozga kao i klavir
bez pijaniste. Modani potencijal umnogome je potcenjivan upravo
zbog svoje sveprisutnosti. Ukljuenje u sve to radimo, u sve to nam
se deava, pa primeujemo samo ono stoje razliito u svakom iskustvu,'
previdevi ono bez ega nam nita ne bi bilo mogue.
Svi smo bili previe okupirani razlikama, a ne potencijalom u
jednom drugom, vanijem smislu. Poto smo znali da mozak postoji,
najvei deo vremena posvetili smo naporima da demonstriramo razlike
izmeu raznih mozgova, umesto razvitku sistema za njegovo pobolj
anje. Ovo se ne odnosi samo na obrazovanje, gde prolazna ili loa
ocena predstavljaju osnovni kriterij um, ve i na sve ostale aspekte naeg
ivota. Mi smo Amerikanci ili Kinezi, uenici ili seljaci, umetnici ili
naunici. Ove razlike, naravno postoje, i bilo bi glupo potpuno ih
odbaciti. Ali, vana je i pojedinana sposobnost svakog mozga. U
svakoj glavi nalazi se ogromna elektrana, kompaktan, efikasan organ
iji kapacitet izgleda sve vei to vie uimo o njemu.
Don Rajder Plat rekao je sledee:
Peti segment: Napredno korienje ono-ntodanog sistema
211
XXIII
Ako bi se ovaj na kompleksan posed mogao nekako transformisati

u vidljivu svetlost koja bi bilajasnija naim ulima, bioloki svet postao
bi pokretno polje svetlosti u odnosu na fiziki svet. Sunce bi, sa svim
svojim velikim erupcijama, bilo jednostavno bledo u odnosu na ruin
grm, kina glista bi bila poput svetionika, pas poput osvetljenog grada,
a ljudska bia bi se isticala poput bljeteih sunaca kompleksnosti, koja
meusobno razmenjuju svetlosne snopove znaenja kroz tamnu no
fizikog sveta koji se nalazi izmeu njih. Bili bismo isuvie svetli jedni
drugima za oi. Pogledajte oreole nad glavama svojih retkih i sloenih
kolega. Pa zar nije tako?
Osnova ovog kompleksnog poseda" je nervna elija - neuron. ak
i tako mikroskopski mali, veoma su kompleksni. Neuroni se od ostalih
elija razlikuju po tome to su komplikovanijeg oblika i imaju mnogo
produetaka koj i se mogu povezati sa produecima drugih neurona kako
bi preneli nervne impulse. U okviru nervnog sistema, neuroni imaju
veoma razliitu veliinu. Neki od njih, koji se prostiru od nonih ili
runih prstiju do kimene modine, mogu biti dugaki i itav metar.
Drugi, u cerebralnom korteksu na primer, manji su i do sto puta.
Sve to radimo, bilo da pokrenemo mii ili razmiljamo o velikim
stvarima, zahteva komplikovano nervno funkcionisanje. Meutim, bez
obzira na vrstu aktivnosti, proces je slian i zasniva se na eksitaciji
neurona. Proces obuhvata prenos elektrohemijskih signala od jednog
do drugog neurona: i to nije jednosmeran i spor, ve brz proces koji
obuhvata viestruke talase komunikacije. Svaki neuron ima osnovno
telo koje se sastoji od odreenih hemijskih i genetskih informacija i
akson koji upravlja vitalnim nervnim impulsima. Takoe ima i razliit
broj razgranatih dendrita. Oni predstavljaju prijemnike impulsa ili
informacija, ili direktno od ulnog organa ili, to je ei sluaj, od
drugih neurona u tapiseriji njihovih meusobnih veza.
Tana lokacija transmisije impulsa od jednog do drugog neurona je
sinapsa u koju informacija utie" preko mikroskopske praznine koja
podsea na prazninu kod sveice ili distributivne take kod motora sa
unutranjim sagorevanjem. Fiziki i hemijski aspekt ovog procesa
neverovatno je sloen. U sinapsi se lue hemijske supstance koje
omoguavaju transmisiju elektrinih impulsa, a sinapsa ima prag koji
utie na nain na koji e impuls biti primljen. Kod poznate ili refleksne
212
Peti segment:
XXIII
aktivnosti, taj prag je nii, pa se kolo lake uspostavlja. Vii prag

oznaava daje transmisija signala tea.
Impuls jednog neurona uzrokuje aktivnost u sinapsama koje formira sa
drugim neuronima i ak i najjednostavniji mentalni ili fiziki proces
ukljuuje prijem i transmisiju impulsa na stotine neurona u kompleksnoj
kaskadi talasa komunikacija i meusobne saradnje. Na stotine hiljada
neuronskih poruka" u sekundi predstavlja neto potpuno uobiajeno.
Dakle, sve to radimo i doivimo podrazumeva sloene bio-elektrine procese - od igranja tenisa do plaanja rauna. To nije tako
zbunjujue kao to izgleda. Znamo da oi, u stvari, ne vide same po
sebi: one, prosto, predstavljaju soiva. Ui, u stvari, ne uju same po
sebi: one su, da tako kaemo, mikrofoni. Kada gledamo kriket me na
televiziji, mi ne vidimo same igrae, ve njihove elektronske prikaze.
Izmeu make koju gledate i prizora te make u mozgu stoji serija
neurofiziolokih procesa, ba kao to i izmeu stvarnog kriket mea i
slike na televiziji stoji serija elektronskih procesa.
Na mozak je, skoro bukvalno, sve. Moemo mu dati vie, a zauz
vrat, i uz to, on moe mnogo dati nama. Mozak je nae tajno, skriveno
oruje. Kada bismo samo mogli da u veoj meri ponemo da koristimo
njegovu mo, stvarno bismo videli svetio koje bi bilo naporno za nae
oi, ali bi nas i zapanjilo. Da ponovo citiram Dona Rajdera Plata:
Mnogi od dananjih najosetljivijih duhova jo uvek oveka vide kao
anti-heroja; kao bespomonu rtvu oruja i ratova, vlada i mehanizama
i organizacija koje unitavaju duu; kao kompjuter - to ovek i jeste.
Ali usred ove nehumane entropije koju je sam ovek stvorio, poput
etvrtog zakona o oveku, ak i u laboratorij ama raste saznanje daje
ovek i misteriozan i neuhvatljiv, samoodreujui i vean. Svetionik
kompleksnosti i dete koje organizuje univerzum. Opremljen kako bi
stao i birao i delovao i kontrolisao i postojao.
Zaustavite topericu:
Vreme:
minuta
Sada izraunajte svoju brzinu itanja u recima u minuti (r/m) tako to

ete podeliti broj reci u tekstu (u ovom sluaju 1113) vremenom (u
minutima) koje vam je bilo potrebno da ga proitate.
213
XXIII

. ^ , , . broi reci u tekstu
vreme
Nakon to zavrite raunanje, upiite rezultat u r/m na crtu na kraju ovog
odeljka i u tabelu i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige.
Reci u minuti:
SEDMI TEST: RAZUMEVANJE
1. Ko je ljudski mozak opisao kao oaravajui razboj?
a) Ser arls erington
b) Piter Rasel
c) Don Rajder Plat
d) Isak Njutn
2. Ljudski mozak tei otprilike:
a) 1,1 kilograma
b) 900 grama
c) 1,5 kilograma
d) 1,3 kilograma
3. Broj potencijalnih veza jedne modane elije iznosi:
10
a) IO
19
b) IO
28
c) 10
d) 1039
4. Poto smo znali da postoji stvar kao to je mozak, najvee napore
smo usmerfli na:
a) njegovo poboljanje
b) nalaenje sistema kojima bismo demonstrirali razlike izmeu
razliitih mozgova
c) njegovo odbacivanje
d) njegovo unitavanje
5. Ko je napravio poredenje mozga, transformisanog u vidljivu svetlost,
sa fizikim svetom?
214
Peti segment:
XXIII
a) Ser arls erington

b) Don Rajder Plat
c) Galilej
d) Ajntajn
6. Sunce bi, sa svim svojim velikim erupcijama, bilojednostavno bledo
u odnosu na
"
7. A pas bi bio":
a) ruin bun
b) svetionik
c) sunce
d) osvetljeni grad
8. Osnova kompleksnog poseda mozga" je:
a) nervna elija ili neuron
b) dendrit
c)akson
d) korteks
9. Neuroni se od veine drugih elija razlikuju po tome to su:
a) jednostavniji
b) mnogo komplikovanijeg oblika
c) vei
d) manji
10. Neuroni mogu dosei:
a) centimetar
b) in
c) stopu
d) metar
11. Proces prenosa elektrohemijskih signala sa jednog na drugi neuron
odigrava se:
a) jednosmerno i sporo
b) u brzim, viestrukim talasima komunikacije
c) bre od brzine svetlosti
d) samo kada razmiljamo
215
Dokle ste stigli - neverovafne mogunosti za budunost
XXIII
12. Akson:
a) je vei od nervne elije
b) je osnovni deo sinapse
c) usmerava vitalne nervne impulse
d) je drugo ime za modanu eliju
13. Fiziki i hemijski aspekti procesa u sinapsi su u
osnovi jednostavni.
Tano/Pogreno.
14. Uobiajeni broj neuronskih poruka" u sekundi je:
a) 100
b) 1.000
c) 10.000
d) 100.000
15. Ko je pisao o etvrtom zakonu o ovekul
a) Ajntajn
b) Frojd
c) Plat
d) Serington
Zatim podelite svoj rezultat sa 15 i pomnoite sa 100 kako biste
izraunali procenat razumevanja.
od 15
%
Sada upiite svoj rezultat u tabelu napretka i grafikon napretka na kraju

knjige.
216
Peti segment:
Odgovori na pitanja iz testova

PRVI TEST- Rat inteligencije
1) Pogreno
9)c
2)c
3)b
10) a
11) c
4) Tano
12) c
5)d
13) Pogreno
6) a
14) a
15) d
7)b
8)b
DRUGI TEST- Umetnost
l.b
8. c
2. c
9. Tano
3. Pogreno
4.c
10. a
5.d
12. d
6. b
13. b
7. c
14. c
11. Tano
TREI TEST ivotinjska inteligencija

l.a
9. b
2. Pogreno
10. d
3.b
11. Pogreno
4.c
12. b
5.d
13.c
6. Jato
14. Pogreno
7.c
15. c
8.c
ETVRTI TEST-Da li smo sami?
l.b
2. c
217
3. Pogreno
10. d
4.d
11.a
5. a
12. c
6. c
13.b
7. Tano
14. Pogreno
8. c
15. ljudska bia
9.d
PETI TEST-Mozak bebe
l.b
9. d
2.b
10. majin glas
3.c
11.c
4.c
5.c
12. Pogreno
13. d
6.b
14. a
7. b
15. c
8. Tano
ESTI TEST Zemlja koja se budi
l.d
9. Tano
2.b
10. b
3.c
11. Fotosinteza
4.b
12. c
5.d
13. a
6.d
14. Tano
7.c
15. c
8. zrna graka
SEDMI TEST- Va mozak
l.a
2. c
6. Ruin grm
3.c
8. a
4.b
9.b
5.b
10. d
218
7.d
11. b
14. d
12. c
15. c
13. Pogreno
ODGOVORI ZA VEBE PROIRENJA RENIKA
XVI poglavlje
Renik 1 (a)
1. i; 2. d; 3. n; 4. a; 5. c; 6. b; 7. g; 8. 1; 9. o; 10. e; 11. k; 12. j ; 13. m;
14. h; 15. f
Renik 1 (b)
1. n; 2. 1; 3. h; 4. b; 5. e; 6. a; 7. j ; 8. c; 9. k; 10. o; 11. m; 12. d; 13. i;
14. g; 15. f
Renik 1 (c)
1. e;2. n;3.1; 4. o; 5. h; 6. a; 7. c;8.j;9. g; 10. b; 11. m; 12. k; 13. d;
14. i; 15. f
XVII poglavlje
Renik 2 (a)
1. b; 2. g; 3. j ; 4. e; 5. d; 6. h; 7. i; 8. c; 9. a; 10. f
Renik 2 (b)
1. i; 2. g; 3. a; 4. c; 5. j ; 6. e; 7. h; 8. b; 9. d; 10. f
Renik 2 (c)
1. e; 2. h; 3. j ; 4. c; 5. f; 6. b; 7. a; 8. i; 9. g; 10. d
XVIII poglavlje
Renik 3 (a)
1. h; 2. b; 3. a; 4. d; 5. e; 6. c; 7. f; 8. i; 9. j ; 10. g
Renik 3 (b)
1. d;2. a;3.g;4. e; 5. f; 6. c; 7. b; 8. h; 9. i; 10. j
Renik 3 (c)
1. e; 2. b; 3. d; 4. i; 5. a; 6. g; 7. j ; 8. h; 9. c; 10. f
219
Odgovori mi pitanja iz testova
S>
/
tel
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
brzina
2400
2200
o
co
S
o
1200
>
d)
NI
(TJ
tr
1600
1400
1800
to
SR
2000
1000
800
600
400
200
0
broj testa
budui testovi
Slika 16. a) Grafikon napretka b) tabela napretka. Idealno bi bilo da

za oznaavanje brzine koristite jednu boju, a za razumevanje drugu.
220
Bibliografija
Atkinson, Richard C, i Shiffrin, Richard M. 'The Control of Short-term
Memory' Scientific American, August, 1971.
Baddeley, Alan D. The Psychology ofMemory. Nevv York: Harper & Row. 1976.
Banton Smith, Ph. D., Nila. Speed Reading Made Easier, Nevv York: Warner
Books, 1992
Berg, Howard Stephcn. Super Reading Secrets, Nevv York: Warner Books, 1992
Borges, Jorge Luis. Fictions (especially 'Funes, the Memorious'). London:
Weindenfeld&NicoIson, 1962.
Brown, Mark. Memory Matters. Newton Abbot: David & Charles, 1977.
Brown, R., i McNeil, D. 'The "Tip-of-the-Tongue" Phenomenon1. Journal oj
Verbal Learning and Verhal Behavior 5, 325-37.
Buzan, Tony. GetAhead, IBC Publications, 1993 (vvith Vanda North)
Buzan, Tony. Make the Most of Your Mind. Cambridge: Colt Books, 1977.
London: Pan, 1981.
Buzan, Tony. Use Your Head. London: BBC, 1974. Also published as Use Both
Sides ofYourBrain. Nevv York: E.P. Dutton, Viking Penguin NAL, 1990.
Buzan, Tony. Useyour Memory. London: BBC, 1986. Also published as UseYour
Perfect Memory. Nevv York: E.P. Dutton, 1984. Viking Penguin NAL, 1990.
Coman, Marcia J. i Heavers, Kathy L. NTC Skills Builders: What You Need to
Kno\v About Reading Comprehension & Speed, Skimming & Scanning, Reading
for Pleasure, Illinois, USA: National Text Book Company, 1992
Cutler, Wade E. Triple Your Reading Speed\ USA: Macmillan (Arco)
Ebbinghaus, H. Uber das Gedachtnis, Leipzig: Duncker, 1885 op.
Frank, Stanlev D. Remember Everything You Read: The Evelyn Wood 7-Day
Speed Reading & Learning Program. New York: Avon Books.
Fry, Ron. How to Study Program; Improve Your Reading. USA: Career Press.
Gelb, Michael. Present Yourself. London: Aurum Press, 1988.
Haber, Ralph N. cHow We Remember What We See\ Scientific American, 105,
May 1970.
Howe, M.J.A. i Godfrey J. Student Note-Taking as an Aid to Learning. Exeter:
Exeter University Teaching Services, 1977 op.
Howe, M.J.A. *Using Students' Notes to Examine the Role of the Individual
Learner in Acquiring Meaningful Subject Matter.' Journal of Educational Reseach 64, 61-3.
Hunt, E., i Love, T. 'Hovv Good Can Memory Be?' in A.W. Melton and E. Martin
(Eds.) Coding Processes in Human Memory. Washington DC: Winston/Wiley, 1972.
Hunter, I.M.L. 'And exceptional memory.' British Journal of Psychology 68,
155-64, 1977.
221
Kandel, E.R., i Schvvartz, J.H. 'Molecular biology of learning: Modulation of

transmitter release.' Science 218, 433-43, 1982.
Keyes, Danici. The Minds ofBilly Milligan. New York: Random House, 1981.
King, Graham. The Secrets ofSpeedReading. London: Mandarin, in association
with TheSimday Times, 1993
Klaeser, Barbara Macknick. Reading Improvement. Chicago, Nelson Hali, 1977
Loftus, E.F. Eyewitness Testimony. Cambridge, Mass.: Harvard University Press,
1979.
Luria, A.R. The Mindofa Mnemonist. London: Jonathan Cape, 1969.
Maberley, Norman C. Mastering Speed Reading. New York: Penguin (Signet),
1978
Maddox, Harry. How to Study. New York:Fawcett Premier, 1988
Minninger, Ph. D., Joan. Rapid Reading in 5 Days. New York: Perigee Books
(The Barkley Publishing Group), 1994
O'Brien, Dominic. How to Pass Exams. Headline Book Publishing, 1995
Penfield, W.f Perot, P. 'The Brain's Record of Auditory and Visual Experience:
A Final Summary and Discussion/ Brain 86, 595-702.
Penfield, WM Roberts, L. Speech andBrain-Mechanisms. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1959.
Ruger, H.A., Bussenius, C.E. Memory. New York: Teachers College Press, 1913.
Russcll, Peter. The Brain Book. London: Routledge & Kegan paul, 1979.
Schaffzin, Nicholas Reid. 'Reading Smart1, The Princeton Rewiew. New York:
Villard Books.
Standing, Lionel. 'Learning 10,000 Pictures.' Quarterly JournalofExperimental
Psychology 25, 207-22.
Stratton, George M. 'The Mnemonic Feat of the "Shass Pollak",' Physiological
Review 24, 244-7.
Suzuki, S. Nurtured by love: a new approach to education. New York: Exposition
Press, 1969.
Thomas, E.J. 'The Variation of Memory with Time for Information Appearing
During a Lecture.' Studies in Adult Education, 57-62, April 1972.
Tulving, E. 'The Effects of Presentation and Recall of Materials in Free-Recall
Learning.' Journal ofVerbal Learning and Verbal Behaviour 6, 17.5-84.
von Restorff, H. 'Uber die Wirkung von Bereichsbildungen im Suprenfeld.'
Psychologische Forschung 18, 299-342.
Wagner, D. 'Memories of Morocco: the influence of age, schooling and environment on memory.' Cognitive Psychology 10, 1-28, 1978.
Yates, F.A. The Art ofMemory. London: Routledge & Kegan paul, 1966.
Zorn, Robert. Speed Reading, New York: Harper Perennial, 1991
222
O autoru
Toni Buzan je tvorac mapa uma, predsednik Fondacije za pro
uavanje mozga, osniva udruenja The Brain Trust i klubova Brain
Clubs, kao i kreator koncepta Mentalnog opismenjavanja.
Diplomirao je psihologiju, engleski jezik, matematiku i opte nauke.
Tokom 1966. godine radio je u Daily Telegraph-u i bio je urednik
asopisa International Journal ofMENSA*
Objavio je 44 knjige (42 knjige u vezi sa mozgom, kreativnim
uenjem i umnim treningom, i dve knjige poezije). Njegove knjige su
do sada objavljene u pedeset zemalja i prevedene na 22 jezika.
Savetnik je mnogih vlada i multinacionalnih organizacija (ukljuu
jui BP, Barclays International, Digital Equipment corporation, Elec
tronic Data Systems, Hewlett Packard i IBM) i redovno dri predavanja
u velikim meunarodnim korporacijama, na univerzitetima i kolama.
Osniva je Memorijade (svetskog ampionata u pamenju) i su-osniva
Olimpijade umnih vetina (Mentalne olimpijske igre). Njegov posao je
u velikoj meri posveen pomaganju osobama koje imaju tekoa u
uenju. Takoe je poznat i po tome to ima najvii IQ kreativnosti na
svetu.
Poetkom 90-tih godina, Toni Buzan je osnovao dve veoma vane
institucije: prva- Akademija, prua opirne kurseve i seminare Mental
nog opismenjavanja, Poslovne inteligencije, umetnike i kulturne in
teligencije, i svi se oni predaju u kontekstu mens sana in corpore sano
(u zdravom telu, zdrav duh); druga Institut inteligencije, stavlja na
raspolaganje oko stotinu vrhunskih mozgova svim korporacijama, vla
dama, fondacijama i obrazovanim institucijama kao pomo u reavanju
intelektualnih izazova dvadeset prvog veka.
Toni Buzan je savetnik meunarodnim olimpijskim trenerima i sportistima i britanskom olimpijskom veslakom i ahovskom timu. Izabran
je za lana Meunarodnog saveta psihologa i poasnog lana Instituta
za nastavu i razvoj. lan je Instituta direktora i pokrovitelj Udruenja
mladih preduzetnika na Kembrikom i Bristolskom univerzitetu.
MENSA - Udruenje osoba visokog koeficijenta inteligencije (IQ).
SADRAJ
Uvod
I
Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja
i razumevanja
II
III
IV
Uspostavljanje kontrole nad pokretima oka - unapreenje
brzine i razumevanja
V
VI
VII
Napredak ka super-brzom itanju - dvorana velikana
VIII Tehnike meta-navoenja - put ka fotografskim"
nivoima itanja
IX
Razvoj naprednih vetina - preletanje i skeniranje
X
Va relativistiki mozak - vea brzina uz metod
metronomskog treninga
XI
XII
XIII
Pravljenje mapa uma: nova dimenzija u razmiljanju
i voenju beleaka
XIV Upotreba poznavanja strukture pasusa za uveanje
brzine i razumevanja
XV
Kratak uvid - mentalno izvianje
XVI
Razvoj sopstvenog tezaurusa (I) - prefiksi
XVII Razvoj sopstvenog tezaurusa (II) sufiksi
XVIII Razvoj sopstvenog tezaurusa (III) - koreni
Peti segment: Napredno korienje ono-modanog sistema . . .
XIX Kreativno razmiljanje - tehnika mapa uma (TMU)
XX
Upijanje novina, asopisa i kompjuterskih ekrana
XXI Kreiranje sopstvene datoteke znanja - spoljanja
modana banka podataka
XXII itanje poezije i proze
XXIII Dokle ste stigli - neverovatne mogunosti za budunost . . .
Bibliografija
O autoru
9
15
17
31
39
42
42
62
68
81
93
115
122
133
133
143
149
149
155
158
161
170
174
179
180
192
200
203
210
217
221
223
O biblioteci
IP Finesa" pokrenula je biblioteku UM sa namerom da
naoj italakoj publici prezentira ekskluzivna svetska
izdanja iz oblasti razvoja mentalnih sposobnosti. U njenim
okvirima nai e se dela svetskih autoriteta koji piu o raz
voju uenja, pamenja, kreativnosti...
Prvo kolo:
1. Toni Buzan - BRZO ITANJE
2. Toni i Bari Buzan - MAPE UMA
3. Toni Buzan - SAVRENO PAMENJE
4. Lana Izrael, Toni Buzan - MO DEJEG UMA
5. Majki Gelb, Toni Buzan - POUKA IZ UMETNOSTI ONGLIRANJA
6. Grejem Fuler - KAKO NAUITI STRANI JEZIK
7. Dejvid Ejkres - KAKO POLOITI ISPIT
8. Toni Buzan - KORISTITE OBE HEMISFERE MOZGA
Biblioteka UM
Izdava: IP Finesa
Rada Konara la, 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
www.finesa.edu.yu
U knjizi Brzo itanje iznet je revolucionarno nov metod pomou koga moete da nauite da itate od 2
do 10 stranica teksta u minuti. Autor tvrdi da bolje
p a m t i m o ako bre itamo. Nauna istraivanja i
eksperimenti to potvruju.
Knjiga sadri testove i praktine primere koji omo
guuju itaocu uvid u napredak tokom savlaivanja
tehnika brzog itanja. Savladaete i metode za prevazilaenje problema uenja i metode za bolje razumevanje i pamenje proitanog teksta.
A k o nauite da itate 5 stranica u minuti, proitaete z a j e d a n sat k n j i g u o d 3 0 0 s t r a n a .
Knjiga je idealna za uenike, studente, profesore,
strunjake i sve one koji ele da unaprede svoje
znanje.
Knjiga koja e vam pomoi da poboljate uenje,
pamenje i kreativno razmiljanje!
\2AIZAH

Brzo Čitanjetony Buuan

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Brzo Čitanjetony Buuan

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TONIBUZAN

Copyright Tony Buzan 1971, 1977, 1988, 1989, 1997

Zeleo bih da se naroito zahvalim: Vandi Nort, mom glavnom

To mi nije delovalo kao sasvim tano. Zato? U to vreme poeo sam

Nadam se da e putovanje biti uzbudljivo i da ete od ovih tehnika

Kako da koristite ovu knjigu

Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

etvrti segment: Razvoj naprednih vetina brzog itanja

Kako da koristile ovu knjigu

strukturi odeljka da biste uveali efikasnost itanja, kao i kako da svaku

Kako da koristile ovu knjigu

cije i bogatstvo renika, a testovi iz poglavlja na kraju knjige omoguie

Kako da koristile ovu knjigu

knjige, tako i vaeg programa uenja. Za to e vam biti potrebno svega

Ustanovite $vo|ii brzinu itanja

15. Vae beleke uvek treba da budu uredne, u ureenoj i stukturnoj

Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

- Gde ste sada? Proverile svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

razumevanje, i moe vas navesti da itate u urbi, a neke osobe moe

PRVI TESTInteligencijski rat na frontu vebanja uma

Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

Svedoci smo kvantnog skoka u ljudskoj evoluciji - svesti inteligen

2. pravljenje mapa uma

Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

sputavaju razmiljanje i bukvalno ometaju sve gore navedene mentalne

Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

Ovaj pristup se na slian nain moe primeniti i u okviru porodice,

Mnemonike tehnike zahtevaju korienje principa asocijacije i

Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

B(inary dig)it -jedinica informacije jednaka koliini informacije dobijene reali

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

Mentalne sposobnosti i starenje

Sta se deava sa vaim modanim elijama dok starite?" Ovo se esto

Zaustavite svoju topericu

Sada izraunajte svoju brzinu itanja u recima u minutu (r/m) tako to

Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

Formula brzine itanja:

Gde ste sada? Proverile svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

6. Kod pravljenja mapa uma vi:

Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

12. Broj modanih elija prosenog mozga iznosi:

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

brzine itanja i razumevanja u rasponu od spor" do najbri od hiljadu".

Slika 1. Grafikon pokazuje prosenu brzinu itanja ljudi tokom ivota.

Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

opao, a pritiska vie nema. Koliina itanja je, u proeku, svedena na

Vaa sadanja brzina itanja je:

50% razumevanja (veina ljudi)

Slika 2. Krivulja razumevanja prilikom itanja koja pokazuje nivo ra

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

Poto ste zavrili sa uvodnim delom, prelistali sve stranice ove

Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja

Istorijat brzog itanja

Istorijat brzog itanja

RAZVOJ BRZOG ITANJA

Islorijat brzog itanja