Globalizacija i nacionalne turistike politike

Uvod
Toliko toga je reeno o globalizaciji i potrebi za korektivnom politikom na ovom raskru u
istoriji, da je tranja za vrstim i solidnim institucijama za dizajniranje, primjenu i razvoj ovih
politika previe esto previena. To je bilo tako u kasnim 1900-im, sa krizom u AzijskoPacifikoj ekonomiji, situaciji u Rusiji i drugim zemljama biveg komunistikog bloka
Bosnom, Kosovom ili eenijom da su glavne misli u tom trenutku bile da se prizna potreba za
drugom generacijom reformi, to jeste, politika sa ciljem podupiranja institucija.
Imajui u vidu situaciju, teoretsko miljenje u turizmu i stvarna turistika politika i dalje su iza
svog vremena. Potreba za eksplicitnom nacionalnom turistikom politikom je ponekad dovoena
u pitanje: takve turistike sile kao to je Amerika su demontirale svoje centralne turistike
agencije; drugi, kao Evropska Unija, su dodjelili svoje turistike politike manjim departmanima
sa absurdnim budetima, neadekvatnim osobljem i neuravnoteenim programima. U nekim
zemljama, posebno u onima koje se u skorije vrijeme postale aktivne u turizmu, praktikovan je
intervencionizam, dok su druge primjenjivale diskreditovanu ali dobronamjernu formulu
ostavljanje biznisa biznismenima, dok je javna administracija obavljala promociju.
Panorama je jo vie zbunjujua na internacionalnom nivou. Dok svi glavni agenti u turizmu
avio kompanije, lanci hotela, turoperatori, turistika administracija i drugi, diskutuju i/ili brane
globalizaciju, malo je uraeno da se analizira njen sadraj i implikacije. U odnosu na ovo, jo
manje toga je uraeno da se predloe okviri i instrumenti akcije za internacionalnu turistiku
politiku i izvan toga, da se globalne institucije posvete razvoju i koordinaciji svjetskog turizma. U
nekim sluajevima, inilo se da je koncept globalizacije predstavljen da opravda neaktivnost ili
bolje rei demontau nacionalnih i internacionalnih javnih turistikih politika. Na neki nain,
objanjenje glasi da e snage trita nai nain i da e to biti u korist potroaa.
Uprkos ovakvoj poslovnoj filozofiji, ovo poglavlje se bavi javnim sektorom intervencija, kroz
posebnu politiku sektora, turistiku politiku, koja odgovara na najmanje dva kljuna problema:1

znaajan doprinos turistike aktivnosti generalnim ciljevima ekonomske politike

razvoju, stabilnosti, efikasnosti itd.

1 Knowles, T.; The Globalization of tourism & Hospitality, Thompson, London, 2004., pg. 143.

Globalizacija i nacionalne turistike politike

velikom dijelu javnih dobara u turistikoj aktivnosti

Pogled na eksplicitnu turistiku politiku koja se primjenjivala u poslednjoj deceniji pokazuje

evoluciju u svom sadraju, od intervencionih stavova i koncentracije na promotivne mehanizme,
do kreacija odreenih okvira koji podravaju kompetitivnost turistikih klastera i korienje
irokog spektra instrumenata, dosta slinih onim koji postoje u industrijskoj politici.
Globalizacija ili bolje rei rast trenda ka globalzaciji poveava potrebu za nacionalnim i
internacionalnim turistikim politikama. Ali na pitanje ko e biti donosioci odluka o takvim
politikama treba da se ispita. Multinacionalna/transnacionalna preduzea e oigledno igrati
ulogu , i prirodno e brinuti o efikasnosti i profitabilnosti internacionalnog turizma. Nevladine
organizacije e takoe eljeti da interveniu i da obezbjede da turizam bude kompatibilan sa
njihovim ciljevima, specifinim kulturnim, socijalnim ciljevima i ciljevim vezanim za zatitu
ivotne sredine. Od velikog je znaaja analiziranje uloge vlada i intervladinih organizacija u
globalnom turizmu i ta bi bila adekvatna substanca internacionalne globalne turistike politike,
uzimajui u obzir i razvoj turizma i doprinos globalnom drutvu.U ovom radu govoriemo o
pojmu globalizacije, uticaju globalizacije na turizam, govoriemo o regionalnim i nacionalnim
turistikim politikama, kao i o pojmu turistike politike, a na kraju emo se osvrnuti i na
turistiku politiku Crne Gore.

Globalizacija i nacionalne turistike politike

1. Pojam globalizacije i njen uticaj na turizam

Odnosi politike i sveukupne moi na zavretku XX vijeka rezultat su politike istorije svijeta.
Na kraju XX vijeka omiljena rije je globalizacija. Globalizacija dolazi od rijei global to se
odnosi na sveukupnost uoptenost. Globalan, znai okrugao, zaokruen sveukupan, koji se
odnosi na cijelu planetu, dakle planetarni ili svijetski. Otuda globus, kugla, jer je globalizacija
proces stvaranja svjetskog drutva. Globalizacija je jedan od onih istorijskih procesa koji nikoga
ne ostavlja ravnodunim, jer prodire u sve dimenzije ivota, od politike, ekonomije i
komunikacija, do slobodnog vremena i putovanja, pa zbog toga na svakoga utie na neki nain.
Imajui to u vidu, dolazi do burnih reakcija, irom sveta se javljaju veoma oprena miljenja,
sukobi izmeu oduevljenih pristalica (globofila), koji smatraju da ona donosi planetarnu sreu, i
ogorenih protivnika (globofoba) za koje je ona uzrok nesree, tragedija planetarnih razmera.
Globalizacija i turizam ne pripadaju ni jednoj naunoj disciplini posebno, ve da se nalaze u zoni
interdisciplinarnog izuavanja, jer oba fenomena imaju brojne i meuzavisne dimezije. Imajui to
u vidu, istraivai tee da identifikuju irok spektar razliitih nijansi, da ukau na to da
globalizacija simultano ujedinjuje i razdvaja narode, da ujedinjuje i fragmentira kulture,
planetarizuje i segmentira trite, odnosno da nauno objektivno, interdisciplinarno sagledaju sve
komparativne prednosti i nedostatke globalizacije.
Na osnovu analize raspoloivih definicija i teorija globalizacije, kao i ireg uvida u relevantnu
strunu i naunu literaturu, mogue je identifikovati najbitnije zajednike karakteristike
globalizacije i turizma. Prvi korak u procesu globalizacije je irenje svijesti o pripadnosti
globalnom drutvu i ljudskoj vrsti, koja se javlja kao posledica planetarizacije komunikacija,
ekonomije, politike kulture i drugih relevantnih fenomena. Globalizacija doprinosi intenzifikaciji
meunarodnih interpersonalnih i interkulturnih komunikacija u kibernetikom ali i geografskom
prostoru. Globalizacija po svojoj prirodi ima tendenciju da stalno iri svoj prostorni obuhvat, sve
dok ne obavije celu planetu. Turizam takoe ima tendenciju stalnog prostornog irenja, to je
posebno ubrzano posredstvom vazdunog saobraaja. Na taj nain turizam rui geografske
barijere, ali utie i na poveanu propustljivost dravnih granica.

Globalizacija i nacionalne turistike politike

2. Pojam i znaaj turistike politike

Turistika politika se ukljuuje u optu ekonomsku politiku zemlje kao njen sastavni dio. Ona
takoe mora biti usklaena i sa ostalim domenima raznih politika(socijalne,kulturne,urbanistike,
zdravstvene, obrazovne,itd). Turistika politika se moe podjeliti na optu i posebnu turistiku
politiku. Turistika politika predstavlja ukupnost smiljenih akcija u oblasti turizma, koje na
odreenom prostoru u odreeno vreme preduzimaju nosioci te politike. Drugim rjeima,
turistika politika predstavlja kompleksnu cjelinu najvanijih opredeljenja, namjera i stavova koji
se odnose na razliite aspekte turistikog razvoja odreene oblasti. Pojmovi turistiko planiranje
i turistika politika tijesno su povezani i meusobno se proimaju. Turistika politika, shvaena
kao ukupnost smiljenih akcija mora nai svoju materijalizaciju i konkretizaciju u planskim
dokumentima preko kojih se politika sprovodi u praksi. Osnovna svrha donoenja zvanine
turistike politike za odreenu prostorno-administrativnu oblast, lei u potrebi usklaivanja
pojedinanih privatnih interesa turistikih subjekata sa optim drutvenim interesima, koje
pojedini uesnici na tritu ne mogu sagledati na adekvatan nain. Pojavljuju se organi i
organizacije na dravnom, regionalnom ili lokalnom nivou, zatim komore, udruenja, asocijacije
i sl., koji preuzimaju ulogu nosilaca opte turistike politike na odreenom prostoru. Znai da
dravni organi kroz turistiku politiku imaju zadatak da tite opte interese od moguih
egoistinih interesa pojedinih privatnih preduzea turistike i komplementarne privrede.

2.1. Ciljevi i sredstva za realizaciju turistike politike

Ciljevi su bitan konstitutivni element svake politike pa tako i turistike. Svrha politike je da u
odreenom vremenskom periodu doe do ostvarenja postavljenih ciljeva. U procesu definisanja
turistike politike posebno treba obratiti panju na tri pitanja: hijerarhija ciljeva, kompatibilnost
ciljeva i mogunost operacionalizacije ciljeva. U praksi su najee zastupljeni nacionalni,
regionalni i lokalni nivoi planiranja. U zavisnosti od veliine prostornog obuhvata za koji se
politika donosi, prisutna je razlika izmeu ciljeva i sredstava za realizaciju ciljeva. Ono to se
4

Globalizacija i nacionalne turistike politike

javlja kao cilj na niem nivou planiranja (ui prostorni obuhvat), predstavlja sredstvo za
ostvarenje irih drutvenih interesa na viem nivou planiranja (iri prostorni obuhvat).U opte ili
nadreene ciljeve turistike politike ubrajaju se:2

Razvoj i promocija turizma kao znaajnog oblika provoenja slobodnog vremena

graana;
Razvoj turizma radi otvaranja novih radnih mjesta;
Razvoj turizma radi ujednaavanja privrednih razlika unutar regije ili drave;
Usklaivanje turizma sa socijalnim i ekolokim karakteristikama datog prostora;

Iz navedenih optih ciljeva mogue je izvesti pojedinane ciljeve turistike politike, u koje
spadaju:

Ekonomski ciljevi turistike politike;

Prostorni ciljevi turistike politike;
Ekoloki ciljevi turistike politike;
Sociokulturni ciljevi turistike politike;
Politiki ciljevi turistike politike;
Ciljevi turistike politike, koji se odnose na preduzea i privredne subjekte;
Ciljevi turistike politike, koji se odnose na pojedinca.

Radi realizacije postavljenih ciljeva, nosioci politike moraju da predvide i odgovarajua sredstva.
Sredstva za realizaciju ciljeva su veoma raznovrsna i njihov izbor zavisi od specifinih prilika u
odreenoj dravi ili regiji. Sredstva mogu biti organizaciono - institucionalna, ekonomska,
pravna, obrazovna, propagandno - informativna, socijalna, prostorno - planska, tehnika,
medicinska i sl.

2.2. Nacionalna i regionalna turistika politika

2 Kolumbi, N.; Turistika kultura u teoriji i praksi, Mediji, kultura i odnosi s javnou, Zagreb, 2002. , str. 45.

Globalizacija i nacionalne turistike politike

Nacionalni i regionalni organi imaju kljunu ulogu u formulisanju turistike politike na

nacionalnom i regionalnom nivou. Turistika politika na nacionalnom i regionalnom nivou
obino se donosi za relativno dui vremenski period (10 do 20 godina), zavisno od aktuelnog
stanja i mogunosti predvianja buduih dogaaja u dravi ili regiji. U formulisanju politike
razvoja turizma, obavezno moraju da budu obuhvaena sledea pitanja:3
1. Razlozi i ciljevi zbog kojih treba razvijati turizam u dravi ili regiji: ekonomski ciljevi;
socio-kulturni ciljevi i prostorni ciljevi.
2. Vidovi turizma koje treba razvijati i ciljni segmenti domae i meunarodne turistike
tranje na koju treba raunati u razvoju.
3. Razmatranje modela turistikog razvoja: da li se opredjeliti za strogo trino orijentisan
turizam (market-led), ili se orijentisati na proizvodno usmjeren turizam (product-led).
4. Utvrivanje obima i uloge turizma u razvoju zemlje ili neke njene regije.
5. Projektovanje stope rasta turizma.

U koncipiranju turistike politike u nedovoljno razvijenim dravama, koje posjeduju znaajan

turistiki potencijal, akcenat se obino stavlja na rast prometa kao cilju od opteg drutvenog
interesa. Situacija je potpuno drugaija kod privredno razvijenih zemalja, u kojima se uloga
drave vezuje za podsticanje partnerskih odnosa sa privatnim sektorom. Male drave lake i
efikasnije mogu da se organizuju kao turistike destinacije. U veim dravama , akcenat u
turistikoj politici i planovima za njenu implementaciju treba staviti na koncept decentralizacije i
podsticanje konkurencije izmeu pojedinih regiona. U pripremi nacionalne turistike politike,
akcenat se stavlja na sledee elemente:4

Analiza domae i meunarodne turistike tranje i potencijala razvoja;

Procena i utvrivanje regija koje imaju najvei znaaj za razvoj turizma;

3 Burns, P. and Novelli M.; Tourism and politics, global frame works and local realities, Elsevier, London,
2007. pg. 68.

4 ibidem.
6

Globalizacija i nacionalne turistike politike

Stvaranje nacionalne infrastrukture;

Utvrivanje standarda turistikih kapaciteta i usluga;
Obuka kadrova;
Definisanje koncepta razvoja turizma;
Organizacija promotivnih aktivnosti.

Ova pitanja se detaljnije razrauju i konkretizuju na regionalnom nivou , pri emu se akcenat
stavlja na sledee aktivnosti: 5

Regionalizacija nacionalnog razvoja turizma;

Razreenje konflikata vezanih za korienje zemljita od strane veeg broja korisnika;
Zatita prirodnih i kulturnih vrednosti;
Obezbeenje regionalne infrastrukture;
Procjena neophodnih investicija i dr.

3. Globalizacija i turizam: novo doba

U poslednjih nekoliko godina, reference na globalizaciju u akademskom i profesionalnom svijetu

su konstantne. Znaajna meuzavisnost izmeu ekonomije i trenda ka veoj slinosti naina
ivota su dvije konvencionalne take reference u konceptu globalizacije. Bez obzira na sve,
globalizacija, pod drugim imenima, nije novi koncept ve ubrzanje trendova koji su bili aktivni
decenijama ak i vijekovima. U stvari, u dvadesetom vijeku, pored tehnolokog napretka i
politikih i socijalnih transformacija poslednjih nekoliko decenija, nije bilo velikog napretka
ovog trenda. Moe se ak i rei da su finansijske i ekonomske institucije u drugoj polovini
devetnaestog vijeka bile vie internacionalizovane nego na poetku dvadesetog vijeka.
Ono to je esto shvaeno kao globalizacija obuhvata raznovrsne ekonomske, socijalne i politike
fenomene.

Intenziviranje

protekcionistikih

barijera,

privrednih
rastua

razmijena,
integracija

obiljeen
finansijskih

progresivnom
trita,

demontaom

prisustvo

novih

5 ibidem.
7

Globalizacija i nacionalne turistike politike

industrijalizovanih zemalja i tehnolokih dostignua, posebno u oblasti know-how i informacija,
utiu i na nacionalnu ekonomiju i na nain ivota drutva. Sve ovo stvara bazu za globalni sistem
ili organizaciju, odreeno karakterizovanim visokim nivoom ekonomske i socio-kulturne
meuzavisnosti. U kasnijim oblastima, neki autori su istakli probleme uzrokovane globalnim
zagrijavanjem, zagaenjem vazduha i opasnosti nuklearnog rata kao faktore koji ubrzavaju
globalizaciju. Razvoj ovih i drugih fenomena na globalnoj skali dovodi do sudara sa
ukorjenjenim politikama i institucijama namjenjenim nacionalnim okvirima, kao javne politike,
raspravljane i povremeno dogovorene u meunarodnim forumima iako im jo uvijek nedostaje
globalna dimenzija.
U

ovom kontekstu, nije zauujue to je turistika aktivnost i uzrok i efekat ubrzane

globalizacije. Korisno je istai tri kljuna elementa savremenog turizma:

1. Razvoj turizma zahtijeva u itavom svijetu: porast intra i inter regionalnih putovanja
iako mnogi slojevi stanovnitva i dalje putuju samo lokalno ili im je turizam potpuno
stran.
2. Slinost turistike tranje: konvergencija potroakih preferencija, ukusa i naina ivota
iako je vrsta putovanja segmentirana.
3. Koncentracija i slinost turistike ponude: proirenje distributivnih sistema, poslovna
spajanja i slino iako se na sceni javljaju novi specijalizovani agenti.

Na sve ovo mora da bude dodato, bez sumnje, uticaj novih tehnologija na turizam koji je jo
znaajniji od promjena u ukusu potroaa ili u institucionalnim strukturama. Tradicionalni resursi
turizama, kompetitivne prednosti ( klima, pejza, kultura, itd.) postaju sve manje i manje vani u
poreenju sa drugim faktorima turistike konkurentnosti. Informacije ( ili strateki menadment
informacija), inteligencija ( inovativni kapacitet timova u organizaciji) i znanje (know-how, ili
kombinacija tehnolokih umijea, tehnologije i organizacione kulture humanologije) ine nove
turistike resurse i kljune faktore konkurentnosti turistikih organizacija (preduzea, destinacija
i institucija). Glavne (najposjeenije) turistike destinacije na svijetu nisu vie poznate plae ili
tradicionalne kulturne predstonice, ve proizvodi napravljeni od strane ovjeka, kao to su
Orlando ili Las Vegas. U stvari, najvea predvidiva konkurencija u srednjoronom periodu za
8

Globalizacija i nacionalne turistike politike

sadanju turistiku aktivnost nije pojava novih egzotinih resorta, ve masovno korienje veoma
dostupnih i efikasnih informacija i komunikacijskih tehnologija za novi turistiki produkt:
virtuelna putovanja i iskustva.
Turizam se prema tome nalazi u situaciji, koju Khun definie kao paradigmu i koja nije povezana
ili je daleko od procesa globalizacije ekonomije i drutva u globalu. Koncept poslovne
paradigme, koja podrazumjeva skup teorija, vrijednosti, stavova, metoda i instrumenata, pravila i
praksi, je korisna kada se analizira poslovna strategija u predvienim uslovima.
Uoljivo je da su u poslednjoj deceniji, poslovne strategije masovnog turizma ( Fordian era
turizma) posebno stvaranje profita kroz ekonomske skale i posledice standardizacija krutih
turistikih paketa otvaraju put ka novoj paradigmi oblikovanoj prema segmentaciji novih
zahtijeva potroaa, novim tehnologijama, novim formama poslovne produkcije i menadmenta i
novim okvirnim uslovima.
Nova post-Fordian poslovna paradigma u turizmu, koju Fayos-Sola naziva Novo doba turizma,
ima posledice na poslovnu strategiju i veoma velike posledice na politike, ak i na organizaciju
turistike administracije.
Glavni cilj turistike politike je da unaprijedi uslove pod kojim se turistike aktivnosti sprovode.
U Fordianovoj eri, porast turistike aktivnosti zahtjeva kvantitativan tip akcije iji je cilj
maksimiziranje broja posjetilaca. U ovoj paradigmi naglasak na privlaenju tranje odgovara
tradicionalnom obliku ekonomske politike, baziranom na Keynesian-ovom popularnom
razmiljanju. Primanja u turizmu poveavaju devizne zarade i poveavaju zaposlenost tako da
uspjeh u ovom sektoru turistike politike dozvoljava drugim ciljevima ekonomske politike da
budu dostignuti, posebno one povezane sa ekonomskim rastom i potpune zaposlenosti.
Keynesian-ove politike su bazirane na rukovanju komponenti agregatne tranje: potronja,
investicije, javne ekspediture i neto izvoz (izvoz minus uvoz). U ovim okvirima rashodi u
turizmu se smatraju stavkom u okviru izvoza. U okviru ovog teoretskog okvira trebamo naglasiti
kako Keynesian-ove ekonomske politike imaju smisla u okviru nacionalne drave, gdje su efekti
ovih politika veoma predvidivi i kontrolisani. Ali, ovaj model je izgubio svoju vanost posle
ekonomske krize na kraju 1970-tih, njegova teoretska baza je slabila zbog potekoa primjene
Keynesian-ovih formula kada se suova sa inflacijom i rastom internacionalizacije ekonomije.
9

Globalizacija i nacionalne turistike politike

Na internacionalnim turistikim tritima stvaranje novih destinacija i proizvoda sa konkurentnim

cijenama je konstanta od sedamdesetih godina prolog vijeka i jaka prijetnja tradicinalnim
destinacijama. Sa rastuom konkurencijom bilo je potrebno preduzeti restruktuiranje
tradicionalnih ponuda. U ovakvom okruenju logino je da turistika administracija od 1980-tih
stavi naglasak na politiku snabdjevanja. Glavni cilj politike snabdevanja je da se povea i
pobolja produktivni kapacitet zemlje. Bez naputanja politike snabdjevanja, potrebno je istai
promjene u sagledanju izazvane ovom promjenom, poto to vie nije samo bilo pitanje stvaranja
interne ili eksterne tranje,poboljanju uslova tranje, podravanja njihovog porasta ili izmjena u
skladu sa sadanjim ekonomskim ciklusom ili koncentrisanje turistike administracije na
promociju. Od ovog perioda potreba da se pobolja turistika proizvodnja da bi dostigla uvijek
rastuu konkurenciju se osjea. Ovo ukazuje na demontau podsektora, preduzea i
neproduktivnih proizvoda, bolji istraivaki i razvojni (R&D) napor u edukaciji i treningu,
poslovanju kvalitet klastera, infrastrukturi, javnom sektoru i dobrima sektora itd. Ova promjena
od modela od onog baziranog na turistikoj politici do ovog baziranog na zahtjevu za
snabdjevanje, uzima u obzir da osnovni problem nije turistika tranja, koja e nastaviti da raste
prema svim predvianjima. Globalizacija i poveana konkurencija na turistikom tritu posle
1980. godine zahtjevala je stalna poboljanja u odnosu cijena/proizvod karakteristikama, ovo je,
moe se rei, stalna tenja ka kvalitetu i efikasnosti. Sluaj panije predstavlja dobar primjer
novog pristupa turistikoj politici, koja daje prioritet koliini i posebno kvalitetu turistikih
usluga, inei dostupnim biznismenima posebne mehanizme za poveavanje konkurentnosti:6

poboljanje know-how podravanjem R&D (istraivakog i razvojnog napora), edukacije

u turizmu i treninga, kao i informacionog menadmenta;

divesifikacija ponude, sa novim proizvodima i destinacijama;
fizika modernizacija instalacija i infrastuktura;
poboljanje poslovnih klastera, podupiranje akcija pomonog biznisa, asocijacija i

saradnja izmeu privarnih agenata i javnih sektora;

poboljanje promocije, sa boljim kvalitetom (odgovarajui na promotivne potrebe

postojee ponude) i efikasnou;

konzervacija i regeneracija turistikih oblasti;

6 Wahab S.; Tourism in the age of globalization, Routledge, London, 2003. , pg. 57.

10

Globalizacija i nacionalne turistike politike

poboljanje horizontalne (meuodjeljenske) i vertikalne (lokalne-regionalne-nacionalneinternacionalne) koordinacije javne administracije za turistiku politiku.

3.1. Globalizacija, upravljanje i nacija-drava: implikacije za nacionalne turistike politike

Kao to je nakoliko autora istaklo, diskusija o globalizaciji esto pokriva ideoloke vizije
budunosti; nema stvarnih dokaza da je globalizacija otila izvan ubrzanja politikih, ekonomskih
i kulturnih internacionalnih procesa koji su poeli u mnogim sluajevima prije mnogo vijekova, i
u svakom sluaju se ne ini se ovaj koncept koristi samo da odbrani radikalne anti-politike vizije
u svijetu u 21. vijeku.
Oigledno je da je debata vezana za globalizaciju ponovo rasplamsala ekstremne ljeviarske i
desniarske ideoloke stavove. Za druge, globalizacija e ponuditi novu nadu za svijet gdje
slobodna trgovina, svijetska trita kapitala i transnacionalne organizacije mogu u potpunosti da
koriste resurse za proizvodnju bez mijeanja vlade. Za radikalnu ljevicu globalizacija kapitalizma
ukazuje na beskorisnost socijalno-demokratskog stila blagostanja inicijative zatite koja se
sprovodi na nacionalnom nivou. Ako ispitamo generalnu ulogu drave prije nego to definiemo
funkciju njene turistike politike , oigledno je da su njene sposobnosti redefinisane. Suverenitet,
ekskluzivna kontrola odreene teritorije vie ne postoji. Kapacitet da odbrani svoje graane od
mikro-konflikta je dovedena u pitanje u vrijeme ere nuklearnog oruja. Stav o standardizaciji i
kontroli kulture unutar granica takoe vie nije mogue opravdati; graani svijeta utvruju
kulturne afinitete i veze kroz sredstva komunikacije kojim bjee od kontrole nacija-drava i skoro
svakog pokuaja cenzurisanja. Kao to je bilo ukazano ranije, ekonomska internacionalizacija
ini gotovo nemoguim da se sprovedu autonomne ekonomske politike. Ali nita od ovog ne
znai ni nestajanje politike uloge nacije-drave ni velike promjene u internacionalnim odnosima.
Moda bi se trebalo prisjetiti da je suverenitet odreene drave, jo u sedamnaestom i
osamnaestom vijeku, zavisio od internacionalnog priznanja istog. Garancija da nee biti
intervencija od strane drugih drava dozvolila je konsolidacija suvereniteta u samoj dravi. Iako
su nacije-drave vidjele da je njihov kapacitet za ekskuluzivnu kontrolu teritorije znaajno opao,

11

Globalizacija i nacionalne turistike politike

istina je da one i dalje imaju centralnu ulogu u kontroli populacije na svojoj teritoriji, uzimajui u
obzir da je kontrola manje mobilna od kontrole nad informacijama ili ekonomskim protokom.
Iz ovog razloga, izgleda da problem debate nije javno priznato smanjenje na minimum uloge
nacije-drave u globalizovanom svijetu, ve pitanje upravljanja u vie integrisanom drutvu na
svjetskom nivou i uloga vlade u tom drutvu. Nema sumnje da nacije-drave imaju kljunu
ulogu u ovom procesu: one i dalje posjeduju veliku mo i odravaju legitimitet predstavljanja
populacije koja ivi unutar njenih granica; takoe imaju neupitnu

ulogu u lokalnim

dobavljaima odreenih javnih dobara u svjetskom kontekstu, oni su prirodni sagovornici u

meuvladinim organizacijama koje moda mogu unaprijediti zadatke dizajniranja, predlaganja i
odravanja standard za funkcionisanje internacionalnog i/ili globalnog sistema. Iako moe biti
vie protagonista u kreiranju okvirnih uslova multinacionalne kompanije na primjer ne ini se
da one mogu na vei nain da predstave graane svijeta - one imaju operacije i grane biznisa u
veoma razvijenim djelovima svijeta i u drugim zemljama i regionima ali se ipak dovodi u pitanje
da li one mogu da budu pravi izbor za predstavnika graana svijeta. U svakom sluaju, ini se da
oiglednim da e od kolaboracije nacija-drava i drugih velikih protagonista na svjetskom nivou
zavisiti kreacija i jaanje odgovornosti globalnih i internacionalnih institucija odgovornim za ove
okvirne uslove.
U okviru oblasti aktivnosti u turizmu, kao to je ranije iskazano, tranzicija od nacionalnih
politika skoro ekskluzivno kvantitativne u dimenziji (maksimiziranje broja turista kroz
promociju), do drugih stimulativa za konpetitivnost ( kvalitet i efikasnost) u internacionalnom
kontekstu, podrazumjeva promjenu tradicionalnih funkcija u turistikom javnom sektoru. Ova
promjena moe biti sadrana u sledeem:7
Prvo, tranzicija iz situacije gdje javni sektor posjeduje i upravlja svim tipovima turistikih
ustanova i interveniu neposredno u direktnoj proviziji od nabavke roba i usluga, do
usluge koordinatora privatnih i javnih akcija u turizmu.
Drugo, otvaranje ciljeva i sredstava turistike politike, od ekskluzivnog promotivnog
sadraja (generiko oglaavanje, trgovinske misije i egzibicije, publikacije, itd.), do
irokog spektra instrumenata koji podravaju i uspostavljaju aktivnostima donosioca
usluga u turizmu.
7 ibidem.
12

Globalizacija i nacionalne turistike politike

Na kraju tu je i evolucija filozofije strogih podvrgavanja preduzetnikih aktivnosti, do
deregulacije i privatizacije turizma.

Ovo se dobro povezuje sa novom ulogom nacija-drava: internacionalnim predstavljanjem

populacije (i preduzea) lociranih u okviru njihovih granica, podudarnost interesa koji nisu uvijek
usklaeni kroz simulaciju asocijativne i saraivake aktivnosti i poboljanje kvaliteta ivota u
teritorijalnim okvirima.
Implikacije za formiranje nacionalne turistike politike su jasne:8
Ciljevi ovih politika moraju se odnositi na stvarnje konkurentskog okvira na lokalnoregionalno-nacionalnoj skali koja kroz poboljanje uslova ekonomskog, socijalnog i
okvira ivotne sredine, postiu doprinos turistikom sektoru za dobrobit graana.
Iako se korienje promotivnih instrumenata od strane turistike administracije
(komunikacija, publicitet itd.) zahtijeva od strane donosioca odluka u turizmu, njihova
vanost opada. Sa druge strane, potreba za koordinacijom promotivnih aktivnosti sa
irokim spektrom instumenata u turistikoj politici je postala oigledna.
Novi javni instrumenti za turistiki razvoj i menadment su fundamentalno razliiti od
onih koji su korieni u sektoru industrijske politike.U osnovi, one podravaju
konkurentnost postojeih turistikih klastera i usvajanje strategija za uspijenost na
internacionalnim tritima nadolazeih destinacija ili onih koje su u procesu
rekonstrukcije.
Iako istraivanja budeta nacionalnih turistikih administracija ukazuju na to da su javni trokovi
u turizmu i dalje koncentrisani u promotivne instrumente, u oblasti konkurentnosti i strategije
postoji rast posveenosti Porterian-ovom tipu instrumenata. Posebno nove turistike politike
zemalja kao to su Francuska, panija, Italija, Njemaka, Kanada, Australija i Juna Afrika se
slau u korienju sledeih instrumenata:

Jaanje uslova snabdijevanja

8 ibidem.
13

Globalizacija i nacionalne turistike politike

Razvoj ljudskih resursa u turizmu. Obrazovanje i trening koji su vie u ravni sa

kratkoronim, srednjoronim i dugoronim potrebama poslodavaca u turizmu. Svijest o
potrebi da se predvidi porast novih profesija u turizmu i stalan trening profesionalaca u

ovom sektoru.
Podravanje inovacija i razvoja (R&D) posebno za korist turistikih preduzea. Svijest o
potrebi da se prednost dodijeli R&D turistikih procesa prije nego R&D koji se mogu

direktno promjeniti na proizvode i usluge.

Modernizacija produktivnosti, instalcija i infrastukture u turizmu. Svijest o potrebi da se
stvori kompatibilna modernizacija ponuda privatnih i javnih dobara i usluga, i da se stvori

dugoroni mehanizam za trajno iznoenje ovog zadatka.

Podsticaj diversifikacije i specijalizacije u turistikim destinacijama, proizvodima i
uslugama, iako se mora uzeti u obzir da su konkurentske prednosti lake ostvarive svijetu

turistikih procesa.
Podsticaj da se ouvaju prirodne, kulturne, urbane i ruralne oblasti u kojima se odvija
turizam i kulturnih spomenika osjetljivih na razvoj turizma. Svijest da ove oblasti
formiraju dio turistikog iskustva potroaa i da ne postoji turistiki proizvod i kvalitetna

destinacija bez ekoturizma.

Podravanje geografske distribucije turistike ponude i tranje u cilju da se stvore vie
generiki ciljevi javne politike (politika prihoda za poljoprivredu u nerazvijenim
oblastima). Ovo mora da bude strogo kordinisano sa odgovornim regionalnim i lokalnim
vladama.

Jaanje poslovnog proizvoda

Podravanje asocijativne i kooperativne inicijative izmeu turistikih preduzea i

destinacija. Svijest o potrebi saradnje, ne samo takmienje u inter-klasternom i intraklasternom nivou u kontekstu nacionalne turistike politike.
Stimulisanje davanja adekvatnog dimenzionalnog opsega turistikim aktivnostima. Svijest
da ovaj dimenzionalni opseg zavisi od prirode trita nia i promjenjivog stanja dostupnih
tehnologija. Nove informacione i komunikacione tehnologije dozvoljavaju nova reenja u
ovom domenu.
14

Globalizacija i nacionalne turistike politike

Javni i zajedniki doprinosi sektorskom i pod sektorskom informacionom menadmentu,
korisnom za donoenje odluka u preduzeu, sektorskom udruenju, klasterima, nivoima
turistikih destinacija ili ak na mikro-nacionalnom nivou.
Adaptacija sudskog i institucionalnog okvira za ostvarenje samopouzdanja i vee
efikasnosti u donoenju poslovnih odluka. Svijest o potrebi da se stvori fleksibilni okvir
koji bi se stalno prilagoavao brzim promjenama uslova.
Doprinos turistike administracije i sektorskih koopertivnih institucija da se stvori
strateko donoenje odluka, izvan razmatranja kratkoronih i srednjoronih

uslova

kvaliteta i efikasnosti i potrage za izvrsnou u utvrivanju trinih nia.

Jaanje uslova tranje

U kontekstu Porterian-ovog paradoksa da bolje informisana i sofisticiranija tranja

favorizuje konkurentnost i strateko pozicioniranje preduzea.

Dobijanje i irenje trita informacija vezanog za tipologiju potroakih grupa i kanala

komunikacije u ove svrhe.

Poboljanje promocije politike, od instrumenta baziranog na pasivnim informacijama
pozitivnih karakteristika proizvoda, destinacija i kulturnih i drugih sadraja, do sredstava

za formiranje i modulaciju oekivanja ak i percepcije potroaa.

Podrka marketinkim naporima turistikih preduzea i destinacija. Svijest o ulozi novih

tehnologija i stimulansa za inoviranje marketinkih procesa u turizmu.

Poboljanje turistikog informacionog miljea u kojem se kreu potroai, zaposleni,
preduzea i turistika administracija. Svijest da cijena dobijanja ovih informacija za
individualne donosioce odluka moe biti prevelika i da se vie preferira pristup ovoj

materiji kao proviziji javnih dobara.

Jaanje turistikog treninga i kvalifikacija, ne samo u poslovnom kontekstu, ali takoe u

okviru potroakih i domicilnih drutava.

Zatita potroaa-turista, poboljanje primjenjivih standarda i inter-administrativne
koordinacije. Svijest o tome da dananji turista zahtijeva visok nivo samopouzdanja u
kvalitet proizvoda i u svoju linu bezbijednost je kljuni uslov za poveanje njegove
lojalnosti turistikom proizvodu, usluzi i destinaciji.
15

Globalizacija i nacionalne turistike politike

Integrisani menadment turistikog kvaliteta je potreban da bi se poveao nivo

zadovoljstva potroaa i dobrobit primajueg drutva. Savijest da je ovo kljunan uslov da
lojalnost postojeih klijenata bude konkurentska u turistikoj destinaciji, i da ovo ne moe
biti ostvareno samo kroz agresivnu komercijalnu promociju usmjerenu ka novim
klijentima.

Jaanje povezanih industrija i usluga

Podravanje kreiranja i adekvatnog funkcionisanja povezanih industrija i usluga u

turistikim klasterima i destinacijama. Svijest o njihovoj vanosti, kako u horizontalnom
(komplementarnom) tako i u vertikalnom (dobavljai, kooperanata i kompanija klijenata)

smislu da bi se dostigla konkusentnost.

Koordiacija javnih administracja zabrinutih za razvoj turizma, kako u horizontalnom
(departmani u okviru administracija) tako i vertikalnom (lokalna, regionalna i nacionalna
administracija) smislu. Svijest da javna administracija u globalu ( ne samo u turistikim
departmanima) sainjava dio institucionalnog i poslovnog miljea kljunog za

konkurentnost u turizmu.
Stimulisanje reininjeringa mikro-procesa u okviru turistikih klastera i destinacija.
Svijest da je mogue dostii neophodne kvalitativne ciljeve tako to e se poboljati
efikasnost iskoristivog izbornog procesa. Reininjering javnih administrativnih procesa i
njihova koordinacija sa privatnim sektorom, poboljava njihov kvalitet i posveenost
usluge, obino je to veoma vaan dio ovih instrumenata.9

4. Uloga meuvladinih organizacija u turizmu

9 ibidem.
16

Globalizacija i nacionalne turistike politike

Uprkos izobilju referenci u akademskoj literaturi o globalizaciji u turizmu injenica je da
turistiki poslovni materijal u veini sluajeva sastavljen od podsektora sa velikim brojem
posrednika, malih i mikro industrija, esto lokalnog karaktera. Najznaajniji izuzetci su
podsektori avio saobraaja i postojanje velikih preduzea u oblasti uslunih podsektora (lanci
hotela), turistikih agencija (pojedini turoperatori) i zabavnih sadraja (mikro tematski parkovi).
U stvari, jedan od najpoznatijih poslovnih lobija u sektoru, Svjetski savjet za turizam i putovanja
(WTTC), koji definie sebe kao savijet koji se sastoji od predsjednika i visokih rukovodioca
(CEOs) najveih kompanija u svijetu, ima samo 75 lanova. ak i kada se uzmu u obzir ova
velika turistika preduzea postoji razlog da se ispituje njihov status globalnih preduzea.U
poslednje vrijeme oni su snano identifikovani porijeklom, kulturom poslovanja, velikim
operacijama i strategijama donoenja odluka sa jednom od zemalja G3 trijade ( Sjeverna
Amerika, Evropa i Japan), sa njihovim prisustvom u drugim zemljama koje poinju kao franize,
poslovnice itd. Iz ovih razloga je teko da se svi sloe sa stavom da je turizam jedna od najvie
globalizovanih industrija. injenica da mnogi klijenti ove industrije moraju da prelaze granice
da bi putovali i da postoje dobavljai sa proizvodom u vie zemalja podupire stav da se radi o
djelimino internacionalizovanom karakteru. Prema WTO procjenama, samo jedno od deset
kretanja turista je internacionalno, dok su ostala domicilna. Iako je internacionalna turistika
tranja prela 650 miliona putovanja godinje i raste po akumulativnoj godinjoj stopi od 4.3
procenta, najvie putovanja se odvija u okviru svijetskih regiona (Evropa, Sjeverna Amerika
Karibi, Istona Azija i Pacifik) i u okviru nacionalnih granica. Turizam za razliku od finansijskih
transakcija i protoka informacija zahtijeva fiziki transport ljudi, karakteristika koja ga ini
viskoko kontrolisanim od strane suvereniteta, mada rezidualnim, nacija-drava. ini se
razumljivim da se brani premisa da je turistika industrija u fazi internacionalne aktivnosti, iako
je takoe istina da turizam sa druge strane doprinosi svijetskom irenju kulturnih i socijalnih
navika, i zbog toga je faktor u procesu globalizacije. Vanost i rastua ekspanzija
internacionalnog turizma, njegov doprinos razvoju regija i zemalja, porast prihoda i stvaranja
radnih mjesta, njegovog statusa koji je ve bio pomenut, kao prenosioca slike kulturnog
identiteta, sve opravdava panju koja je zasluena i koja se i dalje zasluuje od strane institucija
na svjetskoj skali i postojanje meunarodne organizacije (WTO) specifino posveene
internacionalnoj turistikoj politici. Mnoge internacionalne organizacije i agencije, od OECD, sa
turistkim komitetom ije je postojanje sada ugroeno, do Svijetske banke, su pridali panju
17

Globalizacija i nacionalne turistike politike

nekim od najvanijih funkcija turistike aktivnosti. Evropska Unija je 1989. po prvi put odobrila
odgovornost za turistiku politiku posebnom departmanu Generalnom Direktoratu XXIII iako
su budetske provizije date turistikoj jedinici bile uvijek minimalne i glavni dio Evropskog
budeta je imao veoma veliki uticaj na turistiku aktivnost kroz strukturne fondove, programe za
inovaciju i trening, ili u zemljama Treeg svijeta, kroz razvoj programa pomoi. Opravdanje
internacionalne turistike politike, pored argumenata koji su ve istaknuti, je takoe bazirano na
rastuoj vanosti faktora znanja u stvaranju turistikih usluga i iskustava. Moda, donekle
paradoksalno, turistika industrija, ije je porijeklo geografski povezano se prirodnim resursima
i/ili istorijskim ili kulturnim nasleem, je oslobodilo sebe ovih uslovljavajuih faktora do te mjere
gdje su najtraenije destinacije danas one koje su skroz vijetake (napravljene od strane ljudi).
Korienje komunikacije u turizmu, koje se esto povezuje sa industrijom slobodnog vremena i
zabave, je oblikovalo nove potroake potrebe i stvorilo tranju za novim turistikim
destinacijama u procesu gdje je komunikacija i zabava (filmska industrija, kompjuterizovane igre,
internet, televizija, izdavatvo itd.) stvorila oekivanja kod potencijalnih turista koji se kasnije
zadovoljavaju (tematski parkovi, tematski hoteli, dramatizirana turistika iskustva itd.)

sa

velikim doprinosima informaciono-komunikacionih tehnologija i industrije zabave.

U ovom kontekstu se moe vidjeti rastua tendencija ka globalizacji u turistikoj industriji,
standardizaciji tranje i ponude i njihovom oslobaanju od ograniavanja stacionarne kulturne ili
prirodne stvarnosti, i nemogunost njihovog odvajanja od industrije zabave, idui ka budunosti
virtualnih iskustava koja moe predstavljati lak bijeg od kontroliueg suvereniteta drava. ta bi
trebala biti zamjena savremene internacionalne turistike politike i kojim pravcem treba da se
kree ova politika, uzimajui u obzir predhodno pomenute tendencije ka buduoj globalizaciji?
Prvi problem bez sumnje treba biti da se indentifikuju igrai u turistikoj politici. Ako se
smatra da do globalizacije u turizmu jo nije dolo postoji jo vremena i prilika da se identifikuju
ti igrai koji su vie i manje poeljni. Ima vremena da se favorizuju najprihvatljiviji budui
scenariji, gledani iz perspektive doprinosa turizma dobrobiti graana i njihovom ueu u
odlukama o vrsti dobrobita koje oni stvarno prieljkuju. Meutim, mogue je i sada odrediti neke
sadanje i budue igrae od upravljanja u globalu do turistike politike posebno:

18

Globalizacija i nacionalne turistike politike

1. Regionalna i lokalna uprava. Iako njihovo podruje nadlenosti pada pod okvir veeg
nivoa administracije, oni imaju efektivnu prednost toga to su blii graanima i
preduzetnikim jedinicama. Oni predsavljaju idealne javne igrae koji mogu da
implementiraju sektorske politike, to moe biti odlueno u okviru lokalnog i regionalnog
konteksta ili koordinisano sa upravom zbog ireg opsega akcije. U demokratskom
kontekstu oni su validirani od strane glasova graana.
2. Nacionalna administracija. Ona i dalje ima veliki nivo suvereniteta. Ponekad posveuju
dio upravljanja regionalnim i/ili lokalnim upravama i odriu se dijela zarad institucija ili
uprava sa internacionalnim mandatom. U demokratskom kontekstu oni su pod
pokroviteljstvom glasova njihovih graana i s vremena na vrijeme ovo preputaju
internacionalnim institucijama. Posledina ogranienja (slobodno kruenje kapitala,
ukidanje tarifa, itd.) su prihvatljiva u pogledu benificija oekivanih od bolje distribucije
resursa na internacionalnoj/svjetskoj skali, ali drugi ciljevi nacionalnih ekonomskih
politika mogu biti kontradiktorni sa ovim samo ograniavanjem.
3. Nadnacionalne administracije. Njihovo istorijsko porijeklo lei u komercijalnim
ugovorima. Evropska Unija ima najznaajnija iskustva u ovoj oblasti. Veliina ovog tipa
administracije omoguava ekonomskim, socijalnim, sektorskim i drugim ciljevima da
budu postavljeni, koji su inae van opsega nacionalne administracije i oni mogu
uspjenije da se suprodstave nepoeljnim aspektima procesa globalizacije.
4. Ugovori izmeu zemalja ili ak izmeu blokova zemalja (G3 ili G7 tipa). One su
osnovane da bi se suprodstavile specifinim problemima (finansijske spekulacije,
internacionalni kriminal, itd.) i ponekad da bi vodile do stvaranja internacionalne
legislative.
5. Internacionalne agencije i organizacije stvorene od strane grupa zemalja da se
trajno nose sa specifinim problemima koji proizilaze iz ekonomskih, socijalnih ili
aktivnosti vezanih za ivotnu sredinu. U oblasti turizma glavni igra u ovoj kategoriji
je Svjetska Turistika Organizacija (WTO).

Nevladine organizacije, privatni poslovni sektori i institucije su iskljueni iz glavnih igraa u

upravljanju zato to im nedostaje demokratskog zastupanja, iako je njihova vana uloga kao
partnera i saradnika u upravljanju oigledna. Instrumenti koji su korisni internacionalnim
organizacijama obino pripadaju sledeim kategorijama:
19

Globalizacija i nacionalne turistike politike

1.

Legislativa. Ugovori sa sudskim opsegom za standardizaciju prava drava lanica , ak i

drugih drava koje se mogu pridruiti inicijativi. Ovi ugovori su upueni na otklanjanje
ne-ekstrateritorijalnosti nacionalnih zakona i/ili nedostatka internacionalne legislative i/ili

nedostatka tijela koja sprovode zakone.

2. Ugovori bez sudskog opsega. Ciljani su na eliminisanje ili smanjenje posledica
graninih restrikcija kreirajui okvir za veu sigurnost internacionalnih transakcija. Ovi
ugovori imaju tehnoloki, ekonomski, socijalni i/ili etiki sadraj. Oni se inae sprovode
kroz specijalne mehanizme za kanjavanje prilikom prekraja.
3. Dobrovoljni standardi kvaliteta. Oni se predlau bez potrebe za prethodnim
sporazumom, na inicijativu organizacija ili grupe drava lanica. Oni predlau model za
obavljanje uzimajui u obzir tehnoloka, ekonomska, socioloka i/ili etika pitanja. Oni
obino nemaju dozvolu za izricanje kazni ali imaju dozvolu za nadgledanje i koordinaciju.
Ovi standardi se dobrovoljno prihvataju zbog dodatne vrijednosti koju daju u pogledu
promotivnog imida, olakanja u komunikaciji sa drugim igrima na tritu, unutarprostornog i unutar-vremenskog mjerenja.

U ovom kontekstu moemo primjetiti da uloga internacionalnih organizacija u turizmu, a

posebno WTO, brzo raste i razvija se od tradicionalne organizacije sa forumom gdje se zemlje
sastaju, do one koja slui kao broker informacija izmeu zemalja i zaduena je za obavljanje
ekonomskog razvoja projekata i posebno asistiranje zemljama, do dananje uloge gdje slui kao
institucija gdje se dobrovoljni standardi kvaliteta stvaraju i implementiraju u kljunim oblastima
turizma kao to su: razvoj ljudskih resursa za obrazovanje, trening, strategiju, menadment i
uslova rada u turizmu; statistike informacije; marketinka inteligencija; know-how u
proizvodima, uslugama i procesima; infrastruktura, kolektivne usluge i urbano okruenje;
kulturni i aspekat ivotne sredine; ekonomski i socijalni efekti turizma; olakavanje
internacionalnih kretanja turista i putnika; finansiranje turizma; kvalitet proizvoda, usluga i
turistikog okruenja; komuniciranje u turizmu; etiki aspekt turistike aktivnosti; legislativni
procesi i sadraji u turizmu; i koordinacija administracija u turizmu spoljanja administracija,
unutranja administracija i ona unutar privatnog sektora. Sadraj instrumenata turistike politike

20

Globalizacija i nacionalne turistike politike

korien u savremenim akcijama je opravdan iz dva glavna razloga za postojanje internacionalnih
organizacija specijalizovanih za turizam (kao i WTO):10
1) Internacionalna i globalna javna dobra, eksternalije, nesavrenosti trita, zasluga i mana
dobara. Da bi analizirali savremeni okvir ovog opravdanja moramo biti svijesni osnova
takozvanih resursa turistikih aktivnosti koje se konstantno mjenjaju. U principu,
kulturni i prirodni resursi su oni koji su podravali razvoj turizma. Pored finansijskog
kapitala i radnih napora ovi resursi su stvorili turistiki proizvod. Komparativne prednosti
turistikih destinacija su bile bazirane na obilju i pravim kombinacijama ovih elemenata.
Danas, vanost kulturnih i prirodnih resursa je skoro nestala sa izuzetkom resursa
svijetske klase i u specijalnim trinim niama dok je vanost finansijskog kapitala i
povrh svega informacija, kreativne inteligencije i know-how korienih od strane ljudi u
poslovnim i organizacionim kulturama koje su spremne za konkurentnost i strateki
uspijeh poveana. Pod ovim okolnostima uloga internacionalnih organizacija
specijalizovanih za turizam je jasna: udio u javnim dobrima koja su prethodno bila u
domenu drave, kao to je kvalitet obrazovanja i treninga, stratekih informacija i
osnovnog know-how; internacionalizacija eksternalija u planetarnom kontekstu, kao to
su trokovi zagaenja ili mogue klimatske promjene; ispravljanje nesavrenosti na
internacionalnim

tritima

kao

to

su

cijene

informacija

ili

pojava

visoko

monopolizovanih turistikih operacija; i predstavljanje etikih kriterijuma u obavljanju

turistikih aktivnosti na internacionalnoj skali. Ova opravdanja aktivnosti WTO ili drugih
internacionalnih organizacija jasno pokazuju razliku izmeu meuvladinih agencija ili
organizacija stvorenih i odgovornih velikom broju grupa zemalja kao i drugim
organizacijama i velikim preduzeima. I vidimo da se njihovi ciljevi razlikuju i ak dolaze
u konflikt sa ciljevima gore pomenutih.
2) Korist dravama lanicama u ostvarivanju njihovog suvereniteta u optimalnim uslovima
i njihovo ispunjavanje kada je dovedeno u pitanje ili se pokae neefikasnim u procesu
globalizacije. Ovdje se tradicionalna uloga internacionalnih organizacija razvija ka veim
tehnikim sadrajima, koja daju dubinu i relevantnost na diskusionim forumima drava
lanica. Prihvatanje i osnivanje dobrovoljnog tipa standarda predstavlja pravi korak ka
10 Osterhaamel J.; Globalisation, a short history, Princenton University Press, New Jersy, 2005. , pg. , 132.

21

Globalizacija i nacionalne turistike politike

internacionalnom i globalnom upravljanju: omoguava postojanje stvarnih globalnih
pravila (standarda), koje podrava drava i koji su vie reprezentativni od poslovnih ili
organizacija drugog tipa; ovo prihvatanje e se desiti tek kada standardi stvore dodatnu
vrijednost za veliki broj socijalnih i ekonomskih igraa; podupire ulogu organizacija
kreirajui i nadgledajui ove standard kao i kapacitet tih organizacija da se prilagode
promjeni okolnosti sa veim demokratskim legimitetom.

5. Nacionalna politika Crne Gore i strateka orijentacija razvoja turizma

Znaaj turizma za Crnu Goru ne moe se precijeniti. Turizam se odnosi na svaki aspekt naeg
drutva. Utie na razvoj privrede, ivotni standard i nain ivota graana, podstie otvaranje
novih radnih mjesta i opti prosperitet. Ministarstvo turizma i zatite ivotne sredine, u
kooperaciji sa Njemakim drutvom za investicije i razvoj (DEG), preduzelo je aktivnosti na
definisanju stratekih smjernica za razvoj turizma u smislu dugorone odrivosti, optimiziranju
privrednih efekata i smanjenju optereenja na ivotnu sredinu. Rezultat ove saradnje jeste Master
plan razvoja turizma Crne Gore iz 2001. god., iji se uspjeh, izmeu ostalog, najbolje ilustruje
podacima Centralne banke Crne Gore da su prihodi od turizma od 2001. do 2007. porasli za
ukupno 460 %, sa 86 mil. na 480 miliona . U tom smislu vano je pomenuti atraktivnost koju
je turistika privreda Crne Gore u meuvremenu stekla na tritima, ali i ekonomska vrijednost
njenih prirodnih potencijala. Oni ine na osnovni kapital. U cilju to bolje valorizacije
potencijala, kao i maksimiziranja dobrih strana ali i eliminisanja slabosti, eksperti DEG-a,
Ministarstva i Nacionalne turistike organizacije Crne Gore radili su godinu dana na kritikom
snimanju injeninog stanja na reviziji Master plana, s akcentom na povezivanju zalea i
22

Globalizacija i nacionalne turistike politike

primorja u jedinstveni kvalitetni turistiki doivljaj. Paralelno tome, ve su involvirana odreena
saznanja i aktivnosti, izmeu ostalog i u Prostorni plan Crne Gore, u poboljanje turistike i
pratee infrastrukture, unapreenje i diverzifikaciju turistikog proizvoda, kao i u marketinke
aktivnosti. U stvaranju kompleksne turistike ponude Crne Gore kao povezane cjeline primorja i
zalea, vidi se najbolja mogunost da se produi sezona i da se sjeveru daju razvojni impulsi.
Kao zajedniku viziju, svi uesnici u tom procesu treba da imaju u vidu osnovnu ponudu koja se
zasniva na onom najvrednijem to Crna Gora posjeduje, a to se oslikava kroz slogan Wild
Beauty! Naa budua ponuda treba jo intenzivnije da povezuje pejza i prirodu, razliite
kulture koje su ostavile peat na Crnu Goru, kao i na nain ivota, sa najviim kvalitativnim
zahtjevima jednog modernog drutva. Istovremeno su potrebni dodatni hotelski objekti, da bismo
postali atraktivniji preko itave godine, da bismo stvorili nova radna mjesta i u budunosti
poveavali prihode. Opredjeljenjem za odrivost razvoja, ne uzimaju se u obzir samo etiki
principi. Vrijednosti pejzaa, prirode, kulture i ivotnih stilova, koji se time tite, predstavljaju
istovremeno osnovni kapital turistike privrede. to se atraktivnijim njihov doivljaj cijeni na
tritu, to su bolje anse za uspjeh itave privredne grane i svih s njom povezanih djelatnosti.
Strategija odrivog kvalitetnog turizma prati dva glavna cilja koja su na istom nivou. Prvi je
napredak za graane drave. Da bi se ostvario ovaj socio-ekonomski cilj, est pretpostavki
moraju biti ispunjene. Prihodi turistike privrede moraju porasti i izjednaiti se sa nivoom zarada
susjeda u EUSredozemlju. S obzirom na male kapacitete plaa, poveanju obrta ne treba teiti
kroz porast broja gostiju ve putem veih investicija u cjelogodinju raznovrsnu ponudu. To
uslovljava neprestano poboljanje kvaliteta zajedno sa diverzifikacijom ponude. Treba stvoriti to
vie poslova sa punim radnim vremenom i dosta mogunosti da se dodatno zaradi i to direktno i
indirektno kroz turizam. Prema tome, segmente ponude koji se zasnivaju na uslunim
djelatnostima (hotelijerstvo, gastronomija, razonoda, odravanje) treba tretirati kao prioritetna
teita razvoja. Kao usluna djelatnost, turizam je u osnovi radno intenzivna privredna grana ija
je uspjenost usko povezanasa raspoloivim ljudskim resursima (kvantitativno i kvalitativno
posmatrano), od kojih se zahtijevaju znaajne profesionalne i drutvene vjetine. U skladu sa
utvrenim razvojnim projekcijama u sektoru turizma, Vlada Crne Gore je usvojila Strategiju
razvoja ljudskih resursa u sektoru turizma, sa posebnim ciljem da se uvede vii stepen
profesionalizma i pobolja koordinacija rada svih institucija angaovanih na polju razvoja
ljudskog kapitala koji je potreban da bi se podrao napredak turizma u predstojeem periodu.
23

Globalizacija i nacionalne turistike politike

Potrebni su proizvodi koji se mogu koristiti tokom cijele godine odgovarajue opremljena
mjesta za odmor i javne povrine za provoenje slobodnog vremena na Primorju i u
kontinentalnom dijelu. Ova je potreba utoliko vanija jer postoje dvije potekoe koje se
pojavljuju zbog klime. Zbog velike koliine padavina u toku zime, Primorje se ubraja u
najkiovitije oblasti u Evropi. U podnoju planina, gdje se mogu razvijati zimski centri Durmitor
i Bjelasica, Prokletije, Hajla, Vuje, imaju i u vidu globalne klimatske promjene, neizvjesno je da
li e u srednjem i duem roku biti snijega u niim predjelima, pa se i periodi funkcionisanja
veoma teko mogu isplanirati. Zbog toga na Primorju i na planinama moraju paralelno nastati i
proizvodi koji nisu uslovljeni vremenskim prilika-ma, koji su konkurentni na meunarodnom
tritu, koje je teko iskopirati, a samim tim su i trajni. Kapaciteti koji se mogu koristiti tokom
cijele godine treba da budu dovoljno veliki i atraktivni, da bi se mogla uspostaviti ekonomina
avioveza sa najvanijim izvornim tritima. Svi gosti treba da budu zadovoljni, jer zadovoljni
gost ini odluujuu kariku u marketingu destinacije.Takoe, ta karika omoguava konsekutivnu
orijentisanost trita ka svim ponuenim proizvodima i ka konkretnom zadovoljavanju
individualnih elja za odmor, bez obzira na to iz kojeg regiona dolaze gosti i koju vrstu smjetaja
i ponude preferiraju. Crna Gora treba da razvije svoj USP (Unique Selling Point jedinstveni
proizvod), jer joj i sama ljepota i ouvanost njenih predjela i prirode pomau da ostvari izrazitu
komparativnu prednost na sredozemnim konkurentima. Pejzai, klima, fauna i flora generiu
neprocjenljivu ekonomsku vrijednost. Ne samo njihovo ouvanje, vei unapreenje i promocija
obezbjeuju sadanjost i budunost turistikoj privredi. Drugi cilj je odrivost razvoja. Osnov
odrivosti koji dominira svime, nije znaajan samo sa ekolokog i socijalnog aspekta. Njegovi
principi tite sve vrijednosti turistike privrede i slogan divlja ljepota, odnosno Wild Beauty
postaje sr ponude ove destinacije. Prioriteti odrivosti time utiu na mnoge sektore. Ona
zahtijeva efikasnu infrastrukturu, to je Vlada na vrijeme uvidjela i realizuje neophodne
investicije na tom polju. Zatim, odrivost zahtijeva skup pravila koja prodiru u sve privredne i
ivotne tokove, i kojih svi treba da se rado pridravaju. Odrivost se zasniva na
opteodgovornom stavu prema zatiti okoline, tako da divlje deponije otpada u prirodi npr. ili
ilegalni lov na ptice zatienim oblastima, sjea stabala koja nije u skladu sa planom i
programom u nacionalnim parkovima itd. moraju biti u potpunosti eliminisani, kao to je to
sluaj u svim zemljama Evropske unije. 11
11 http://www.gov.me/ (20.10.2014.)
24

Globalizacija i nacionalne turistike politike

Slika br. 1: Logo Wild Beauty

Izvor: URL: http://www.gov.me/files/

Zakljuak

Iako je koncept globalizacije iroko rasprostranjen u akademskoj i profesionalnoj literaturi, njena

tana definicija, njena mjerenja i efekti jo uvijek nisu jasni. Koncept ovog fenomena koji utie
na itav svijet je veoma slab i ne moe biti korien kao dokaz globalizacije bez njegove
kvalifikacije. Ekonomska, tehnoloka ili kulturna internacionalizacija procesa nisu nove, i njihov
sadanji razvoj ne implicira da je globalizacija neumoljiva. Istorijski, ovi procesi su prestali i bili
okrenuti nekoliko puta. Takoe nije oigledno da ovi procesi i njihove budue kulminacije u
globalizaciji impliciraju na nestanak i vanost suvereniteta nacija-drava. Ova predpostavka
odgovara na visoko ideoloki pogled na svijetsko drutvo. Drave i dalje imaju mehanizme da
kontroliu velika preduzea i da stvore nove instrumente za upravljanje, garantujui demokratsku
kontrolu

buduih

scenarija

kompatibilnih

sa

dobrobiti

veine

graana.

Multinacionalne/transnacionalne kompanije nisu uvijek globalne, poto su njihova kultura i

strateke baze i veliki dio njihovog poslovanja se moe nai samo u nekoliko zemalja obino
lociranih u oblasti G3 (Sjeverna Amerika, Evropa i Japan). Fenomen povezan sa globalizacijom
na razliite naine utie na turizam u zavisnosti od toga da li se u obzir uzimaju ponuda ili
25

Globalizacija i nacionalne turistike politike

tranja. Tranja pokazuje jasnije tendencije ka globalizaciji tako to preferencije i oekivanja
potroaa, ak i kroz tipove odmora, postaju raznolike. Sa druge strane, turistika ponuda je
daleko od toga da bude globalna. Poslovno trite u skoro svim pod sektorima je formirano od
strane stotine hiljada malih i mikro preduzea. Pored toga, internacionalni turizam predstavlja
samo manji dio ukupnih putovanja u turitikom poslovanju, vei dio ine domicilna putovanja.
Nacionalna turistika politika i dalje ostaje kljuni faktor u razvoju turizma u veini zemalja,
barem jo u sledeoj deceniji, iako prenos na lokalne i regionalne uprave moe promjeniti ovu
ulogu u odreenim oblastima. Komparativne prednosti (kulturni i prirodni resursi) koje su bile
osnova za uspijeh turistikih destinacija preputaju ulogu konkurentskim prednostima u novoj
poslovnoj paradigmi (Novo doba turizma) gdje informacije, inteligencija i know-how igraju
kljunu ulogu. Turizam zahvaljujui svom znaaju u razvoju regija i drava i njegov kapacitet da
prenese slike kulturnog identiteta je potreban u konfiguraciji globalnog drutva i zahtijeva
internacionalne i globalne reprezentativne organizacije, da predstavljaju kljunu ulogu u
svijetskom upravljanju.

Literatura
1) Burns, P. and Novelli M.; Tourism and politics, global frame works and local
realities, Elsevier, London, 2007.
2) Knowles, T.; The Globalization of tourism & Hospitality, Thompson, London, 2004.
3) Kolumbi, N.; Turistika kultura u teoriji i praksi, Mediji, kultura i odnosi s
javnou, Zagreb, 2002.
4) Osterhaamel J.; Globalisation, a short history, Princenton University Press, New
Jersy, 2005.
5) Wahab S.; Tourism in the age of globalization, Routledge, London, 2003.
6) http://www.gov.me/ (20.10.2014.)

Prilog 1
Slika 1 Logo Wild beauty

26

Globalizacija i nacionalne turistike politike

27