Le Mplnee tbo RUDARSKOGEOLOSKI, FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU Branislav Kujund%ié, dipl sing. vanredni profesor MEHANTKA UVRSTIH STENSKIE MASA uvoD Pre nego Sto se pride igusavanju mehanike vrstih : stenskih masa, neophodno je upoznati se, makar u najkradéim | ertama, sa razvojem podzemnih radova i radova u steni uop- | Ste, a posebno sa istcrijatom same mehanike stena kao na- : wine i tohniSke aiscipline. Isto tako potrebno je upozna— | ti predmet izugavanja i metode mehanike stena. Na taj na- ‘Sin biée olakSano sluSaccima, ili 8itaccima, da se pravil- | no orijentiSu i aa ispravno ocene vainost, svrsishodnost 4 korisnost izu8avanja pojedinih problema ili primene po- jedinin regenja koja mehonike stens, na svom sadaénjem stepem razvoja, moze da° pruzi. 1.1 OSVRT NA 4 U_STENI “Teinja da se prodre u podzemlje i da se ono is- koristi za zadovoljenje raznih potreba 1judskog drutva | javila se relativno veoma rano; ona je stara gotovo koli- , ko i ljudsko arustvo. 3 ' ® Prvi podzemni radovi vezani su za poboljsanje uslova stanovanja, peéinskin ljudi koji su sasvim grubim radovima i na najprimitivniji natin doterivali prirodne2 peéine, po obliku i veli&ini, da bi se bolje smestilii zaStitild. od prirodnih nepogoda. U starijem kamenom dou, paleolitimi, ljudi izraduju prva_oruda_od kamena Prva oruda, gruba setiva i kameni klinovi, izraduju se od veéih komada kamena grubim doterivanjem. U mladem kamenom dobu, neolitiku, kamen se yeé glaéa i buSi, uglavnom pomoéu arugog tvrdeg kamena, sitnog péska i vode. davljaju se po8eci tehnologije obra- de kamena, Na taj natin kamena oruda i oruZjs dobijaju funkeionalnije oblike. U kagnom neolitiku u stenskim masama se buSe na_iz kojih se vadi kremen, materijal 2a izradu orude i oruzja, I danes postoje ostaci rudnike u Belgiji, Fran- cuskoj i Engleskoj, koji su preistorijskim 1judima sluZi- li-za vadenje kremena, Prelaskom u bronzano. doba razvija se rudarstvo i veé u to vreme otvoraju se rudnici bakra koji su i8li i do 300 mu dubinu. Meautim, nezavieno od rudarstva razvijali su se iw druge svrhe 2 500 godina, za vreme cara Nevukodonosora (605-562. pre U Vavilonu je, jo8 pre naSe ere), iggraden tunel ispod Bufrata, Prema istorigara Diodora ovaj tunel slu%io je 2a peSaké i povezivao je carski dvorec sa hramom boga sunca, koji se nalazio s aruge strone reke. Gradenje ovog tunela izvreno je na taj nadin Sto je reka ‘Eufrat, Siroka 180m, skrem- ta ustram, pa je u suvom kéritu sagradena tunelska oblo- ge u otvorenoj jami koja je 29 im gatrpana a reka ponovo vreéene u svoje korito. Duina ovog tunela iznosila je 900 m, a popretni presek imao je dimenzije 4,0 x 3,5 m. Stari Egipéani i Indusi gradili su, podzeme hramove i grobnice. Oko 2000. godine pre naSe ere stari Egipéani su gradili podzemne grobnice koje su se po pra-a vilu_sastojsle iz nekoliko prostorij7. One su gradene uv stabilnim ali ne i tvrdim stenome. Iskop, koji je: vrsen alatima bronzanog dobe, bio jé vrlo dugotrajan i teak, O8i- gledno je da je taksv rad mogao biti zasnoven jedino na ro- bovskom radu, © grobnice su graderie a2 priprdnike vindajuée klase. Stari Grdi a narofito stsri Rimljani, pognati mejetori graditelji, trkode su gradili tunele za svaje vo- . Stari gréki isto- dovode od kojih mnogi jo8 i danas slu% rigar Horodot u treéoj tnjisi svoje "Istorije" pominje tu- nel na ostrva Samo su, koji je sludio za snabdevanje vodom. Ovaj tunel, du%ine 1 600 my probijen je u kreénjak- pomoéu dlets i %ekiéa, na dubini od 270 m, Sagraden je oko 700-te godine pre nage ere, ali se za njega vekovime nije ni’ta gnalo. Pronaden je tek 1862, kada se pokazalo da se njegova trasa sastoji iz dve prave spojene kontrakrivinama. Postojanje ovih krivina obja3njava se time Sto je tunel provijen sa dve strane pa su radnici, priblizavajuéi se sa dve strane prema mestu spoja, slu¥ajuéi udare Sekiéa vr8ili ispravia praves. Jo8 u 7. velu pre na¥e ere grade se tuneliu Taraelu, usklopu vodovoda za grsdove Je rusalim i Vitleem, Dudine sistem: za snabdevanje vodom ovih gradova iznosils je "5,5 sati hoda", tj. oko 30 km. Ovaj sistem je bio sastavljen delom iz pokrivenih kanala e de- lom. iz tunela sa slobodnim ogledzlom vode. Tuneli su samo delimi&no bili obloZeni. Njihov-. visina kretale se od 1,7 do 3,1 ma Birina od 0,6 do 0,9 m. Imali ou 9 vertdkelnin ventilacionin oken., Jedan od ovih tunela imao je impozen- tnu duZinu od 537 m. U 6.veku pre node ere poSeto je sa izgr-anjon vodovodnog sistema greda At ine koji je delom dio sa- stavljen iz tunela, Ovaj sistem definitivno je oformljen urimsko dob1, za vreme cara Adriana (117-138.goa. na¥e: -45 ere) i velikim delom je bio iaveden u obliku tunela, rasa oveg tunela je krivolinijeka. Na 10 km od Atine tunel se deli u dva krake o@ kojin jedan polazi oa planine Parnas, gde hvata izvore reke Tlis, a drugi krede’ prema planini Pentelikon, Tunel prolazi kroz stensku masu, a na slabijim partijema tunel je oblogen keremidkim ploteme. Ne trasi tu- nela izragen je vedi broj vertikalnih o , du%ine 10 do 40m, koji su pri gradenju eluzi: iznos iskopanog ma- terijala, 2 u ekeploateciji kao ventilacions okna. Visina ovog tunela kreée se 0d 1,1 do 1,6 ma Sirina od 0,4 do 0,7 m, Ovaj sistem i danas je ukljuten u sistem snabacvanja vo- dom grada Atind, Na slici 1 prikazen je popretni presek ( ovih tunela, na slabijim partijama stenske mase, Za isuivenje jezera Fuecino Rimljani su aizgradili tunel dugstak 5 595 m. Ovaj tunel probijen. je ispod planine Salviano u cilju snizenja vode jezera Fuci— no, na 64 km isto’no od Rima. Oyo jezero bilo je zatvorenc i nije imalo kuda da oti&e te je svakog proleéa plavilo zemlju. Iggradenim tunelom omoguéeno je oticanje vode u veku Liri. Popretni presek ovog tunelu ‘imac je 1,8 x 2,9 m (slika 2). Ovaj tunel prolazi kroz kretnjake, konglomerate i glimovite peSéare. Maksimalna dubine isvod povréine tere- na iznosile je 300 m. Tinel je probijen ea obe atrane i iz 40 vertikalnih ili kosih pristupnth okan. Pri probijenju tunela na jednoj deonici je doSlo. do snagnog prodivanja Podzemne vode i zaragavanje tanela, Taj deo je napu¥ten a oko njega je izgradena devijacija. Tunel je raden 11 godine uz useSde oko 30 000 radnixa. Interesantan je drumski tunel podigmut za vreme cara Avgusta, koji je povezivao Napulj sa njegovim preagra- ‘dem Fuori Gro t a, dugagek oko 1 km. ovaj tunel probijen je kroz planinski greben koji gaaire daleko wu mo- Te. On je bez ikakve obloge, sa vertikalnim boSnim 2idovi- ma. Po celoj du%ini njegova ¥irina iznosi 7 m, a visina u-~5- sredini tunela takode 7 m, da bi se prema krajevima poste- perio pavegala ,Padi_belie, jevenjasfa-prove= travanje s1i%i nekoliko vertikalnin okana, Ovaj podvig bio je omoguéen time Sto je tunel probijen u brdskom masiva sa- stavljenom iz vulkanskog tufa koji se relativno lako obra- duje. Ovaj tunel i danas slu%i saobraéaju. Rimske katakombe takode su grade- ne prete%no u vulkanskom tufu. One su u stvari nastale kao podzemni kamenolomi. Podzemne prostorije. bile su kori3éene kao podzemno groblje, a kasnije i kao mesta za obavljanje hriSéanskog Inilja. Sastojale su se iz rezgranatég sistema podzemnih hodnika sa mestimiénim proSirenjima u veée pro- storije. Rimske katakombe po pravilu“imaju hodnike u dva spratd. Ukupna du%ina podzemnih hodnika rimskih katakombi iznosi oko 1 000 km. Vodoved Vir go, za snabdevanje vodom grada Rima, izgraden je 21. godine pre nae ere. Ovaj vodovod dugaéak je 21 km i u njegovom sklopa nalezi se*tunel duga— Esk 800 m, 8iji je popre’ni presek prikazan na slici 3. U rimsko doba gradeni su izvanrodni tuneli za snabdevanje vodom grodova Rima, Liona i K1na, Na slici 4 prikazeni su popretni preseci tunela za enabdevanje vodom @rada K8lna. Svi ovi tuneli i podzemni objekti sngradeni su uuslovime robovlasnitkog sistema, kida je stepen razvoja proizvodnih enage bio veoma nizak. Oni su gradeni isklju- &ivo rugnom radnom snagom uz primenu sasvin primitivnog alata, uglevnom Eckiés, dlcta i klinova, Stene su zagzeva- ne vatrom pa polivanc hladnom vodom da bi se iskoristio efekat naglog hledenjx. Za utovarivanje i izno¥enje iskopa- nog materij2la sluZile su uglovnom drvene lopate i korita. U srédnjem vel 2a vedim podzemnim rodovima ni- je se ukazivala narodita potreb=. OpSti pad kulture u sred- njem velu doveo je i do zastoja u razvoju podzemnog grade-vinarstva. Podzemni radovi vezani su‘uglavnom 2a izeradnju podzemnih hodnika koji su sluZili Za begstvo iz utvraenih gradova feudalnih gospodara ‘ili za-vezu ismedu dvaju ubvr- denja. Mmogi-od ovih hodhike ii danas su satuvani, Tek 1450, godine pofeto je sa probijanjem tunela u Alpima, na visini od 2 000 m, u cilju pobolj%anja saobra— aja izmedu Nice i Denové, Kasnije, potetkom 16, veka vrée— ni su radovi na popravei “i osposobljavanju nekih rimskih tunela u Iteliji, i to uglavriom ze snabdevanje vodom grada Rima. Glevni podzemni radovi w srednjem*velm vezani su za rudarstvo, Potrainja ze plemsnitim metalima, bakrom, cinkom, olovom, gvo%dem i Zivom, dovodi u 12. veku do izve- snog poleta u rudarstvu. Probijanje hodnika u &vrstim ste- nama vrSeno je rutnim radom wz upotretu Sekiéa i dleta, Bi- lo je i tekvih hodnika u kojima se za godinu dana moglo na- predovati samo 6 do 10 m, U.vrlo tvrdim stenama, u gnajeu i kvarcu, izbijeno je, na primer, u tauern3kim rudnicima zla~ ta preko 100 km hodnike. Sna%an podstrek razvoju podzemnih radova i rado- va u steni uopSte predstavljao je pronalazak baruta i nje- govo koriSéenje u rudarstvu i gradevinarstvu. Pronalaskom eksploziva dobijeno je novo sna%no orutje. Barut je prvi put primenjen u rudarstvu negde posle 1600.-godine u beSkoj au eradevinerstvu u drugoj polovini 17.veka pri probijanju tunela Ma 1 pas u Francuskoj. Kada je sredinom 19. veka otkriven nitroglicerin, stvorena Je osnove 2%. neverovatno brz i snaZan rezvoj podzemnog gradevinarstva.’._.- Tuneli_ze ploviatu U_drugoj polovini 17.veka (1678-1681) sograa. de plovni tunel Malpes, koji se nolagi u sastovw kanola Lenguéedoc i povegivao Ronu i Garonu, Projektant ovog tune--T- la vio je Pier Paul Rigue t. Dubina ovog tue nela ignosila je 157 ma popre’ni presek je imao dimenzije 6,9 x 8,4 m. Sagraden je u villkanskom tutu i to prvo bez obloge, a tek posle 7 godina je oblo%en, Probijenje ovog tuncla, sa popreénim presekom od preko 50 m*, nije izazi- valo naroéitih teSkoéa s obzirom da se radilo u vulkanskom tufu ali ipak ono predstavlja krupan uepeh s obsirom na ve- 1i8inu radova, Ne ovem tunelu prvi put u istoriji gradenja tunela bio je primenjen berut. U gradenju tunela ge plovidbu Francuzi su se po- kazali kao najveéi majstori. Ueupen broj plovnih tunela u Francuskoj iznosi oko 40. Radanje savremene tehnologije veguje se za izgrad- nju tunele Trongquoi koji je 1803. godine izveden usklopu kanela St. Quentin u Francuskoj. Ovaj tunel - kanal dugatek je 110 ma Sirok 8 m. On je zns8ajan po tome Sto je to prvi tunel tako velikin dimenzija izveden U peskovitom materijelu, tj. u materijalu u kome se javlja- ju veliki podzemni pritisei. Za ovakav poduhvat nedostajalo je gradevinsko iskustvo i moralo se osloniti na iskuetvo steeno u rudarstvu u Sijem sklopu su veé gradeni podzemni hodnici u uslovima podzemnih pritisaka, dimenzija 1,5x1,8 m, koji su podgradivani drvenom podgrzdom. Tunel Tronquoi iz Greden je na taj navin Sto je sukcesivno, iduéi od oporaca prema :kaloti, izbijan niz manjih potkopa u kojima je sazi- dana tunelske obloga,’pa je zxtim jezgro tunela otkopano u gaStiti svoda (slika 5). Ne%alost, ime graditelja koji je sagradio ovaj tyne] nije nam ostalo poznato. Drumski tuneli Prvi drumski tunel u Evropi, ako se izuzm tuneli gradeni u starom velu, sagraden je 1707. godine St.Gotthard- skom prelazu Urner Locehdi bio je dugatak 64m. U periodu od izgradnje ovog prvog drumskog tinelasagraden je na raznim stranama veoma veliki broj drumskin tunele razli8itih éugina, Jedan oa najnovijih velikih arum- skih tunela je tunel Mont Blanc, koji je probijen 1962. godine, Kroz ovaj tunel duzZine 11 600 m prolazi put 8 Sirinom kolovoza od 7 m, koji sa svake strane ima i po jedm peSatim stazu Sirine 0,70 m, Izgraanjom ovog tunela rastojanje Pariz-Rim skretilo se za drumska vozila za 200 km. Prvi tunel koji je sagraden ispod jeane reke Je. tunel ispod Temze u Londoma. Projekat za ovaj tunel izra- gen je-krajem 17.veka, ali sa radovima je po8eto 1807. na taj navin Sto’ su na obe obale izvedena -vérdikalna okna iz kojih, je trebalo probijati tunel u oba praveas Medutim, ra- dovi_ su uskoro morali biti obustavljeni, jer se teda%njim tehnitkim sredstvima nije mogao seavladati relativno veliki priliv podzemne vode. Godine 1823, redovi se nastavljaju kada rukovodenje radovima preuzima francuski inkenjor Isambvert Brunel koji je uspeo, posle osamna— estogodi’njeg upornog rada i savladavanja nevidenih teSkoéa, da sa uspohom zavr8i gradenje ovog tunela. U toku gradenje Temza je radove ruSila 11 puta, Uspeh je postignut primenom metode gvozdenog "Stita", koji je po obodu tunela utiskivan u stensku masu (slika 6). U aa8titi ovog-Stita uspelo se sa izgradnjom stalne obloge, Brunel je time prona¥ao jedm'me- todu koja se i danas primenjuje za izgradnju tunels u rastre- sitom tlu natopljenom yodon. 0d toga doba Sirom syeta izgrsdeni su brojni podvodni tuncli. Da pomeneio scmo neke. Dvojni tunel ispoa Elbe (1907-1910), kod Hamburga, izeraden je metodom Stita uz primena vazduhe pod pritiskom, dugwfak 430m, Tynel D e+ troit- Rive r (1908-1909), takoae dvojni, dugstak j 2 530 m, Tunel Ho 11 2n 4 (1919-1927), ispod Hudsona, New York, sa dve cevi, ulupne duginc 5 160m, TunelQOakicana La * aden je—tepot-_ ative San Franzis k o (1926-1928) dugntak je 1 080m, Za najéuzi podvodni tunel smatra se tunel ispoa Sinonosekskog -kanala uw dapam, Cvaj tunel, koji je zavrSeh 1941, poveauje ostrva Gondo i Kju-Sju. Grae gen je 5 godina a dugatak je 6 330m. 04 podvodnih tunels svakako je najinteresantni- ji tunel ispod kansln La Manche &ije gradenje pred- stoji i koji treba da poveZe Francusla i Englesiu. Graine 1963. vlade Francuske i Engleske zvani&no su saopStile da su, na osnova izveltxja specijalne ne¥ovite komisije strut- njaka, doSle do gakljutka da je na osnovu izvr¥enih studija. izgradnja ovakvog tuncla tehnitki moguéa i rentabilna, Prema najnovijem stenju studija tunel ispod kanala Laman imao bi pregnik 6,58 m. Pored ovog projekta postoji i projekat tunela koji bi se sagradio ispd Bosfora. ° U poslednje vreme ponove se pristupilo rasmatra- nju izercdnje tunela igmedu Gibraltara i Tangera, ispod Gibraltarskog moreuza, &ime bi bile povezane Evropa i Afri- ke suvogemnim putem. Izgradnja ovog tunela, kao i tunela ispod kanala Leman’ omoguéila bi drumski saobraéaj od naj- Jugnije tatke Afrike (Cap), pn ave do Bainburg2 na séveru Skotske . Zeleanifki tuneli Prvi Zclegni&ki tunel, za Zeleznicu sa konjskom vutéom, je bagisni tunel Terre N oir, sagraden u Prencuskoj 1626. ne putu St,Etien - Lyon. Ovaj tunel je dugatek 1 500 m sa popretnim presekom 3,0 x 5,0 m Do snaZnog razvoja izgradnje Zeleani’kin tunela @oSlo je posle konstruisanja parne lokomotine. Prva upotreb- ijivu parm Lokomotiv sagradio je Georg Stephen-10- son 1814. godine. Prva javna Zeleznitka pruga segradena je u Engleskoj 1621, a od 1826. do 1830, sagraden Je 4 vr- stoj steni prvi Zeleani%ki tunel, na liniji Liverpool-Man- chester. Dok su se drumovi u velikoj meri mogli prilago- davati terenskim morfoloSkim uslovima, s obzirom na mogué— nost primene veéih nagibe i oStrijin krivina, dotle to kod Zelezniékih pruga nije sluéaj s obzirom na potrebu manjih dozvoljenin nagiba i veéih krivina. Iz ovog razloga se javije potreba 22 izgradnjom Zelesniskih tunela na, svin ‘Snim mestima na Kojima se trasa Zeleznitke pruge ne mo%e prilagoditi terenskim prilikama. Godine 1857. poveli su radovi na velikom Zelez— nigkom tundlu Mo nt -C¢ nis, Koji je sagraden na Ze- leanikkoj pruzi Periz - Torino. Ovaj tunel znatajan je po tome Sto je pri-izgradnji tog tuncls, 1861.godine, po prvi put za iskop stenske mase upotrebljen mehanitki Gekié-busi~ Lica na pogon komprimovanim vazduhom, Tunel Mont Cenis du- gatak je 12,8 km a izgraden je udruzenim snagema Francuske, Svajcarske. i, Italije. VU periodu izmedu 1672. 4 1881. segraden je Eu- yeni Zeleaniéici tunel sa duplim kolosekom St.Gothardu Evajearskoj, duZine 14,98 km, koji spaje Svajearsku sa Ita- Lijom. Cvaj tunel izgraden je ne dubini od 1,5 km iepod po~ yrSine, Tpasa tunela see ragne stenske mase: gnajseve, Bra- nite, mikaSiste i dr. Pri izgradnji ovog tunela graditelji su nailazili na mnoge teSkoée, izmedu kojih i na visoke temperature koje su mestimitno dostizale i 4c, Iako je ovaj tunel du%i od tunela Mont Cenis, on je zavrien 4 godi- ne ranije zahveljujuéi primeni dinemita i savr3enijin budi- Lica za hidrauli’ko buenje, kao i mehenizovanom iznosu ma- terijala. U poanate Zeleznivke tunele spada i tunel Simplon, koja je usled velike azZine i otekivanin-ll- tedkoéa pri gradenju, sagraden kao tunel blignak, tj. sa a anokel sunele eduech! ” ja 64-2 duZi Zeleznit Po svojoj duZini, koje ignosi 19,8 mm, to je ki tuncl na svetu.. Prvi tunel grnaen je u periodu 1898-1906, a drugi od 1912. do 1922, I pri gridenju ovog tunela gradi- telji su neilezili ne velike te¥koée. Najveé> temperatura pri probijenju tunela iznosila je 55°C. Porea toge naile lo se ne vrlo jeke podzemne pritiske koji su za nekoliko Sasova lomili i najjagu drvenu podgradu, tako do je podgra- de morals biti zamenjena %elitnom. Jedan od najstarijih tunela u na¥oj zemlji je Ripanjski tune, na prugi Beograd-Nis, kod Rip- nja. Ovaj tunel predat je saobraéaju 1884. a dugatak je 1 900 m, Danas u noSoj zemlji ima preko 400 Zeleznitkih tunela. Nadi najduzi Zeleznitki tuneli nalaze se na grani- cama: prema dustriji tunel Karavanken (graden 1901-1906) dugatak 7 976 m; premz Iteliji Bohinjski tune 1, graden 1900-1905, dugatak 6 339 m. Oba tunela naleze se. na pruzi Minchen-Salzburg—Jesenice-Trst. 0a ostelih tunela vredi pomenuti.tunel kroz Iven planim na pruzi Sarajevo-Mostar, duZine 3 223 m (1926-1930); Sar gan no pruzi Uéice-Vrdiste, dugatok 1 667 m (1925); Vranduk ns pruzi Samac-Sarajevo, dugatak 1 528 m, pudten u saobreéaj 1947. Hidrotehniéki. tuneli Ako se izuzm hidrotchni&ti tuneli gradeni u starom volu, koji su sluZili uglovnom 2a enabdevanje gr2do- va vodom, prvi tuneli koji ou sluZili zo iskoriSéenje vodnih snaga, preme raspolo¥ivim podscima,, izgradeni su krajem 18. veka u Rusiji. U Altajskim rudnicima izradena su 4 hiéro- tehnivka tunela wlupne duzine oko 2 500 m, kojima je éovede- na voda za pokretanje uredajn 22 izvlatenje rude ili pokre--12 = tanja pumpi za izbacivanje podzemne vode. Ove tunele projek- tovao je samouki graditelj Kuzma Frolov koji je i rukovodio njihovom izgradnjomi Prvi tunel pod pritiskom sagraden je 1883. pri gragenju jednog postrojenja 2a iskori8éenje vodne snage, koje je podiglo Evajcarsko preduzeée Vereinigte Drahtwerke A.C. 0d tada do prvog svetekog rata tuneli pod pritiskom retko su gradeni, Njihova masovna izgradnja potinje u periodu posle prvog evetskog rata, kada se u raznim zemljama pristupa si- stematskom iskoriSéenju vodnih snaga u cilju proizvodnje elektritne cnergije. Sna%an podstrek za uspeinu izgradnju hidroteh- nivkih tuncla pod pritiskom dao je Szvedtaj struéne komisi- je Svajearskih dréavnih Zeleznica, formirane povodom neuspe- ha na dovodnom tunclu njihove hidroelektrane Ri tom, kao i izveStej sa prvih ispitivanja deformabilnosti stenskih masa, izvrSenih pod rukovodstvom iste komisije za hidroelek- tranu Ams te g, keda je utvrdono da se stenska masa pod opteredenjem deformiSe i da te deformacije utigu ma naponsko stanje u tunelskoj oblozi. 24 tada je izgraden veoma veliki proj ovakvih tunela, eve veéih duZina, popreémih preseka 4 unutarnjih pritisaka vode. U na¥oj, zemlji posle drugog svetskog rate iz- gradeno je oko 200 ln dovodnih tunels pod pritiskom. DuZina 2 HE Dubrovnik ignosi preko 16 km. dovodnog tunt Podzemne_h: Pri iskoriSéenju vodnih snaga za dobijanje elektri&ne energije, elektrane se vrlo Sesto grade pod zemljom i to ne samo iz vojnih razloga, veé u prvom.redu iz Sisto ekonomskih razloga. Izgradnjom podzemnih elektra— na izbegavaju se problemi vesani 2a lokacije spoljnih elektrana, skraéuju se skupi dovodni tuneli i cevi pod=13- Pritiskom, postize s€ zastita od lavina, trogkovi odrZava— nja su manji ita. Danas se jedna treéina elektri&ne energije, koja se proizvodi u svetu, dobija iskoriSéenjem yodnih snaga. Veliki broj novih velikih hidroelektrana mora se joS izgraditi, a njihov dobar deo biée podzemne elektrane. Ve8tatke kaverne za podzemne ma8inske sale. ima- ju po pravilu velike dimenzije. Kaverna na¥e hidroelektrane Jablanica ima raspon 20 m, visine 34 ma dudimu 114 m, Podzemna maSinska sala HEV inodol tek je neto manja. Hidroclektrana Ke mano, u Britanskoj Ko- lumbiji, ima podzemmu halu visine 42 my @ duZine 210 m. U sklopu hidroenergetskih postrojenja iszgradu- de se i veoma veliki broj tunela za transport vode koji, po svojim duzinama i veli¥inama popre’nih prescka, veoma Sesto prelaze i Zelozni&ke tunclc, Postoji teinja da sé i atomske elektrane stave u podzemlje. Na slici 7 prikazan je presek kroz podzenma Svajcarsku atomsku clektrama Lucens koja se nalazi u fazi projektovanja, Reaktorsko postrojenje sme%teno je u podzemnu prostoriju cilindritnog oblike, pretnika 20 m i visine 40 m. Fodzemna maSinska sala dugatka je 60 m. 0 gradevinarstvo vezano je i za razvoj velikih gradova koji se veé danas prostira na hiljadara kvadratnih kilometara, sa milionima stanovmika. Nedostatak Prostora dovodi do tetnje da se u podzemlje atavi eve ono Sto neophodno ne mora da bude na povrSini, Podzemne gara%e izgraduju se ispod parkova i trgova, jer se ispod ulica veé nalaze razgranate mrc%e vodovoda, kanalizacije, gasa, elektritnih kablova, tel¢fona i-ar.a4 - Pored garage u gradovima se sve vie izgraduju podzemne arhive, mugeji, biblioteke, banke, magacini, rezer- voari za vodu i tetno gorivo, pijace, robne kuée, laborato- rije i slitno, Podzemni deo grada razvija se tako da sa gradom na povrSini Sini organsim celinu. Nastaju gradovi u tri dimen — zije. Posebni problemi sacbraéaja u velikim gradovima doveli su do toga da se 1 sa saobraéajem silazi pod zemlju ivgrade se podzemne Zeleznice, metropoliteni ili metroi, i to ne salto za ljude veé i 20 transport rove. Parisei metro prebacuje godisnje 2 milijarde putnike. U Sikagu podzemna Zeleanica za transport robe ima tunele wkupne duzZine 120 ian. U moskovskom metrou ‘postoje podzemme stanice Sirine 32 m. Posebma oblast u podzemnim radovima predstevlja podzemno gradevinarstvo u vojne svrhe. Drigi svetski reat dao je ovoj oblasti snaZan podstrek,. Maginot Siegfriedova linije, podmorni’ke baze, hangari, fabrike, skladiita i drugi objek- ti smeSteni su u podzemlje radi za’tite od ratnih razaranja. Tegradnja ovin objekata dovela je do daljeg razvoja teorije i prakse izgradnje velikin sloboanih prostorija ispod zemlji- ne povrSine. U Peri Harbowru Amerikenci su ize gradili ogromne podzemne rezervoare za naftu od milijardu litara. Wi rezervoari izgradeni sy u obliku 20 vertikalnih cilindara prefnika 33 m, visine 80 m.. U Nema¥koj je bila izgnadena jedna podzema vojna fabrika koja je imala raspon 63 m, a'visim 30 m. U novije vreme grade se i podzemni hangari za avione, pologeni u brdskom masivu tako da avioni iz njin-15- mogu direktno uzletati. U SAD izgraden je jedan podzemni hangar respona 60 n. sia ict tae ag Podzemne prostorije u cilju zastite od rapada iz vazduha dobijaju znataj s obzirom na eventualnu mogiénost novog rata i primene atomskih i vodonitnih bombi. Ako su na dovoljnoj dubini one pru%aju za’titu ne samo od udara i tempe- rature, veé i od radicaktivnin zratenja. U novije vreme ose- 6a se tendencija da se podzemni objekti koji se grade u mir- nodopske svrhe grade tako da mogu posluziti i kao sicloniSta, ili objekti za transport, i u slutaju eventualnog atomskog rata. Tako, na primer, pri izgradnji novih metroa vodi se ratuna io ovoj strani pitanja. Podzemni radovi u rudarstvu razvili su se ao. te mere da danas ima radnika iz kojih se yadi ruda i sa dubi- ne od oko 3 000 m, Medutim, specijalno u oblasti eksploataci- je nafte uspelo se budenjime prodreti duboko u zemljinu koru. Tako -su ved postignute i dubine od nekoliko hiljada metara, a Sesto i na mestima ispod morskog dna. Godine 1958. u Teksasu (SAD) postigmt je rekora od 7 000 m pri bugenjima za naftu. Veoma su interesantni,radovi yezani za operaci- Ju neposrednog prodora.’trog Zemljam kora, odnosno prodora ao Mohorovitiéevog sioja!). u sssRu.i SAD vr8e se veé pripreme 22 buSenja do dubina od proko 16 000 m. Odluka 0 operaciji prodora kroz Zemljima koru donets je 1960. godine na zascdsnju Megunarodne unije za geodeziju i Andrija Mohorovitié, geofizivar (1857-1936), upravitelj Meteorolokog opservatorije u Zagrebu, otkrio je da na d@ubini od oko 55 km braine scizmiékih talasa naglo rastu usled. naglog poveSanja gustine zemlje. Po njemu je, u svetskoj nauci, gornji re@i sloj nazvan Mohorovi8iéevin slojem ili Moho slojem. Sem diskontimuitet naziva-se Mohoroviéidervim. diskontinyitetom.-16- geofiziku. U vezi sa ovim projektom postoje tri reSenja: ameriéio, sovjetsko i japansko. Ameridii nautnici su sé od— ludili za busenja pomodu ay. vrhoti ¢ tim da se samo bude: inovske buSilice sa dijamantskim mje izvrSi u Tihom okeamu. Ovo Stoga Sto je Zemljina kora pod okeanom tanja nego Sto je pod kopnom. Japanci nameravaju Jama nekeda&njih tektonskih ostrva,. Samo bu’enje izvelo zemne ‘pole koja bi sa pov da se poslu%e a%inovskim provali- poremeéaja ispod Filipinskih bi se pomodu jedne elisne poa- rSinom bila povegana jednim me- talnim oknom kroz koje bi se transport ljudi i materijala vrSio pomoéu neke vrete lantane Zeleunice pokretane beskraj- nim platnon. Sovjetski nautnici, izmeau ostalog, razvijaju ‘ Zamisao da se buSctina izvede pomodu podzemne “rakete" na atomski pogon,. koja bi sebi visoke temperature, odnosno koju prolazi. probijala put kori¥éenjem veoma topljenjem stenske mase kroz Lisabon Kakav stepen-razvoja je veé danas postignat U cblasti podzemnih radova, ilustruje projekat tunela Moskva- ~Disabon, kojiima gotovo fantastigan karakter. Shematski prikaz ovog tunela dat jé na sliced 8, Ovaj tunel trebalo vi da ima stanice stmo u Berlinu i Parign, Njime bi saobraéali specdjalni vozovi brzinom ‘od’ preko 400 "km na sat. Pored velikih p odzemmin ‘radova danas su i rado- viu etenskim masama na povr¥ini dostigli nesluéene razmere, Sve veéi broj-velikin gradev. menzije da semo usled dejstv: prenose na tlo sile og: du korisna optereé J2 onda. ‘inskih objekate dostize takve di- sopstvene teZine ovi objekti ‘SZmera. AKO Se oyome joe dodas fundiranje ovakvih objeknta prea--.1ye stavljs problem. Ovrste stenske mase u ovakvim sludejevima ne mogu se vi8e smatroti nedeform-bilnim, k20 Sto se to tako reéi do ned@wvna smatralo, jer se i one deformigu = njihove “‘deformacije uti’u na naponske stanja u ovin objektina. “ Pored velikih nosteva, visokih tornjeva i dru- gih konstrakeij= gotovo neverovatnih rozmera, narofito su brojne visoke brane kojimz se stvzr-ju veStatka jezera i akumalige vod radi njenog iskeriSéenja u svrhe dobijonje energije, navodnjavnj2, snbdev-nja gr-dova 1 industrije vodom itd. U na80j zemlji veé je izgradeno ili se nolazi u gradenju preko 50 visokih brana a yeoma veliki broj novih brana Seka izgradnju. Najvi8e betonske gravitecion: brana.u evetu je Grande Dixenece uw Svajesrskoj. Ov2 brana visoka je 286 m iu nju je ugradeno 6,5 miliona m3 betona. Najvidea luna brana na svetu je brena Via iont u Italiji, na &ijoj akumlnciji je neduvno do¥lo ao poznate katastrofe, Ona je visoka 262 m. Visokin braniama stvarxju se vodne akumulacije ogromnih ragmers. Zaprenine Kujbiszievsko g jezera na Volgi, koje je stvorcno Lenjinovon branon, visokom svege 35 m, ignosi 56 kubnih kilometara vode. U SSSR-u se ‘radi na projektu luéne brane visine 300 m, Takode predstoji izgradnja visoke nasute brane Nure kska je na reci Vahie, koja ée biti visoka takode 300 m, Zapremina tela ove brane ignosi 45 miliona m3, Na slici 9 prikezan je popretni presck oye. brane uporeden s® zeradom Moskovskog univerziteta, U na¥oj zemlji z2 sada je najvi8a brana lu&no- gravitaciona brana Ja blanica na reed Neretvi. Ov brena visoke je 85 m korisn2 zspremina,njene akumlacije iznosi 200 miliona m3 vode. U fazi gradenja nrlozi se vitkeRR SE SOR REAL SS RSs Koda je stepen raavoja proievodnin snags radovi na probijanju tunelo vrSeni au mom snogon. Prinenjeni alat bio je veoma pr: 30 89 uglavnom'od Sekiéa, dleta 4 klinova. Pored ovog pri- mitivnog alata kori8éena je i vatra kojom se zagrevala Stenska masa da bi se posle zagrevanja polivale hladnom yo~ dom. Usled Sirenja stenske mase Pri cegrevanju i naglog skap- ijanje pri nlagenju stenska masa Je pucala i omoguéavala lak¥i iskop. Transport iskopanog materijala vr¥io se uglav— Ron Grvenim koritima, noSenim rukama, a utovar iskopanog materijala vren je azvenim lopatams, U erednjem velu nije aol ni do kakvog bitnog PoboljSenja oruda za radove u stent, Iskop je i dalje vr¥en uglavnom Sekiéem i dletom, Do korenite promene u tehnici’ iskopa stenske mase doSlo je posle pronalaska beruta. Prvi put je barut primenjen u ruderstva u cilju iskopa negde posle 1600, gou dine u GeSkoj. o gradevinerstvu barat je prvi put primenjen Sredinom 19. veka po&inje snd¥an rezvoj tehnike iskopa évrstih stenskin masa, koji Je bio. uslovljen s jeane strane naglim razvojem Zeleznitkog ssobradaja, as aruge sta- ne otkriéem nitroglicerina, 13. Januar 1861. preastavija gnaSejan datum y reavoju tehnike iskopa u steni, Toga dans prvi put u istori_-19- ji gradevinarstva stupila je u dejstvo bu¥ilica na pogon komprimov.anim vnzduhom pri probijanju alpskog tunela Mo nt Cendis. Dotle su se minske buSotine buSile mukotrpnim ruénim sdom uz primena dlets i kekié Tunel Mont Cenis, dugaéak 12,2 lm, mogao je da so nepadne sama ea strane dva portala; jer eu duzine eventualnih pristupnih potkop2 ili okana, za tada&nji nivo tehnike izvodénja, bile suvige velike. Ovakva situacija ne+ minovno je uticala na ubrzanje.procesa uvodenja savremene tehnike bu’enje, koji jo u krajnjoj liniji doveo a> ostva- rivanja pneumatske buSilice,koju je konstruisao inzenjer Germain Sonmeiller. Ova maSina, prve ove vrete, zamenil je Sekié i rugno dleto, jedina dva alata na koja je dotle mogao ra- Sunati miner. Pneumstska bu’ilica ingenjera Germain Sommeil- lerg mo%e se smatrati, u prevom amislu reSi, 22 pretegu sae vremenih pnoumstskih buSilice - Sckiéa. Sommeiller je ujedno, u zajednici so svojim drugovims Grattoniem i Grandisom, jedan od prvih koji je reSio problem pro~ izvodnje komprimovanog vazduh2 u velikoj koli®ini pod zado- voljavajuéim pritiskom. ReSenje budilice bez re’enja proiz- vodnje dovoljne koli¥ine vazduh2 pod pritiskom ne bi imalo gotovo nikakav praktitan znsdaj. Budilis a i kompresori Sommeillera intimno su vezani za istoriju probijanja prvog velikog evropskog Zelez- ni’kog tunela Mont Cenis, 2 godina 1861. obele%ava detum kada je pneumatski ekié — buSilica prvi put dobio prekti- %an gnataj, Sto godins kasnije, jedan drugi tunel ‘spoa Alpa je zavren. To jé drumskii tunel ispod Mon t- Bla n- ca, I ovde su pneumatske tuSilice - Eckidi odigrali veoma vainu ulogu, kao Sto je to danas sludaj Sirom sveta ne raz- nim gradili8tima.Ree = 20 - Godine 1873, pri grobijanju tunela ¢ otthara, primenjene’ su veé usavr¥ene uaarne busilice. U tunelu $s im Pl on primenjene su votacione busities na vodu pod priti- skom. Delji razvoj doveo je ao veoms uscvrSenih pneumatstih budilica senih tipova, koje se donas masovano primenjuju u celom svetu. Sto se tite semih burgi J i one su do¥ivele ven Liki 22v0j. Od kovanih seSiva Postepeno se preglo na spe- cijalne krune od speci; einin tyrdih metals, koje se mogy zamenjivati. Csnovni cil w razvoju tennike ra dova na pro bijanju tunels sastojao se u tome aa se primenom mehanizaci_ Af smanji udeo ljudske radne snage, sistemi pnoumatskin udarnin buSilicn nin postoljima i platformama Danas se veé primenjuju montiranih na specijal- (J wm v'0). ovakva uredaji iebusiti minske tudotine, sok i za 22 ciglo 2 sata, mogu, ‘samo eq 4 radnika, “velike tunelske profile, - Pored razvo jo mehonizocije 2 radove u steni i eksplozivns sredstva aotivel= su takode ve Liki razvoj, Uprzo posle pronalaska ai ita (1867) podinju aa se prime~ njuju i drugi eksplozivi S4ija je upotreba aaleko bezbednija, Danas postoji titava industrija koj 8 Broizvodi eksplozive waanih vrsta 4 20 raglitite potrebe, - Pored razvoja tehnike probijanj menu eksploziva, y najnovije vreme vr: > a J ciljem da se konstruigu takve ma: tunels ug pri- 8° iestragivanje sa Sine koje bi vrSile iskop tunela bea primene ekeploziva, Ova istrazivanja veé bu do vela do konkretnih regultata, U proksi se veé primenjuje Jedna takva ma8ine poznats pod nazivon Robbinsova krtica, Pomoéu ove maSine mode da se vrdi kontinualni iskop tunela kruZnog popreénog preseke. Specijaina kruina lava ove maSine, snabdevena seCivima, riiinye Wz-eelo Tskopa pomoéu hidrauliékin Presa, pa se pomoéy specijalnog motora obrée, pri Sem rotsciona sediva mrve stensku masu~21- usecajusi sou nju koncentritnin krugovima, Pri probij Oahe uncle u SAD, prednik: 7,85 m, u relativao mekim Bkriljcime postigmta je braine probijenja tunela od 25 do 30 mna don, Za pakistansks hidrocnergetsko postrojenje Mangia dersdens je Robbinsova krtica 207 iskop tunela pretnike ecko 11m, Dalji pravei_razvoja. Kao Sto se iz prednjeg izlaganja vidi na sten- skim masama sagradene su brojne konstrukcije zaista ogromih. dimenzija, a ispod zemljine povrdine, u brdskim masivima, izgredeni sv raghovreni objekti, podzemni proisvodni kapaci- tetii Sitavi podzemni gradovi, Sve dalje se prodire u zemlji- mu utrobu, Pod zemljom se organiguje aktivni i intenzivni proizvodni Zivot. Tehnika izvodenje radova u steni dostigla je veé veoma visok nivo i dalje se bez prekida ragvija. Stenske mase,“inko najstariji materijal, takore- éi. najmanje su jos poznate. U njihovom koriSéenju kriju se jo8 nesluéene moguénosti. Stog> ih trebr i-dalje ispitiva- ti i Sto bolje upoznsti aa bi se Sto. bolje mogle da stave u_sludbu %oveka, a Medutim, dok je za stariju, a u izvesnoj meri i 20 noviju, istoriju podzemnih radova i radova u stenskim masama tipiténo Sisto iskustvo, odnosno gotovo iskljuéivo neposredno “koriséenje i prenoSenje zapa%anja i iskastava sa prothodnih slitnih objekata na nove, u novije vreme sna- Zen polet u ovoj oblesti omoguéen je pojwom me hanike s tena, nove nwéne i tehniéke discipline, koja pruZa mo- guénost ds se ea kvalitetivno opisanih iekustava prede na kvantitativno izrazene odnosé 4 zekonitosti. Ona onoguéuje iznalatenje novih metoda koje vode recionclnijem i sigurni- jem projektovanju i gradenju podzemnih objekate i radova u steni uopSte.- 22 - Kao Sto -é0 se viaeti mehanika stena je u svom Puno razvoju. Za ovu oblast u punoj:meri mote se reéi da predstavlja neiserpan izvor istra¥ivasicin gadatake, Stoga ove oblast neée prugiti velike moguénosti ingenjerima ruti- nerima, koji eu navikli da rade po receptima, a nasuprot tome ingenjerima istrativadima bide ne smo od velike koristi, ved ée im omoguéiti i aaiji istragive’ki i stvarala’ki raa, Literatura / I/ Rajunasié B.: Stanje u oblasti tehanike stena i podzem- . pin vadova u avetu i kod nas, Miaterijali i konstrukeije", 1962, broj 4 /2/ snonimas: Cent ans de perforation, "Le Monae Souter rain", 1962, ‘Nr.132 4 3/ hassendort ¢ Tunnelbau, VEB Verlag Technik, Berlin,1955, / 4/ Kastner H Statik des Tunnel- und Stollenbaues; - Springer-Verlag, Berlin (G8ttingen) Heidelberg, 1962, / 5/ Stilijanov &, Georgijev 1 Bidrotehni&eski tuneli, fast I, Dréavno ludatelstvo "Nauka i igkustva’ Sofija, 56, / 6/ Dimitrijevié D,: Tuneli (Projektovanje 4 gradenje), "Neugna knjiga", Beograd, 1955, /1/ Volkov ViP. 4 dr.: Tuneli, I deo, Projektovanje, Beo- (prevod V.Joksié) grad, 1951, / 8/ Makovstij V.b.: Tonneli, Indateljstvo Akademii arhitek- turi SSSR, Moskva, 1947, / 9/ snonims: Plotinostroenie v SSSR, Gidrotehniveskoe stroiteljstvo, 1964, or.4 /10/ W.Rutschmann: Die Robbins ~Maschine fiir sprengungsfreien piollen- und Tunnelvortrieb, Schweiserisohe Bauzeitung, 1963, Nr.24,~ 23 - ‘Tye MERAN TEA -CURST TEM 1.2.1 KRATAK ISTORIZAT MEHANIKE OVRSTIH STENA Mehani Svrstih stena je relativno veoma miada nautna i tehni&ke disciplina, Njen brzi razvoj podi- nje, u stveri, tek posle drugog svetskog rata, kada jeu 1 : mnogim zemljema doSlo do intengivnih redova na iskori8éenju | Vodnih snags, do izgradnje hidroelektrana, visok:h brane, | hidrotehnivkih tunel i okena pod pritiskom, veStaSkih ka- verni i drugih velikin podzemnih objeketa, keo i velikih fundiranja i radova u.steni na povrSini. Medutim, prvi pofeci mehanike @vretih stena, kao tehni’ke i naséne discipline, javljzju se jo¥ koncem problema izgradnje alpskin tunela. Geolog Albert He im. svom kapitelnom delu "Mechanisms der Gebirgsbil= ung", Basel, 1878, i kasnije u arugim svojim radovima ("Geologische Nxchlese", 1905) izneo je neka shvatanja koja i danas sevremena mehanika stena u osnovi prihvata i po- tvrauje Heim je veé tada uoBio razliku izmeda osobina stenske mase, tj. brdskog masiva i osobina izolovane posma~ | tranog dela stenske mase, kamena, Cn je veé tada ukazao na 4 to da je otpornost na pritisik stenske mose uvek osetno man: od otpornosti na pritisek kameng odregene no probnom uzorku u laboratoriji. Ovo stoga Sto stenskn masa "in sizu" uslea slojevitosti, Skriljnvosti, ispueslosti i drugih odteéenja poksguje bitno drugs8ije osobine od kamen2 koji, 2 bi mo- goo da se igvadi i ispits, morn, po definiciji, a1 bude bez ikekvih oSteéenj>. { JoS vaéniji ackljutak izveo je Heim posmatra- Juéi kako podzemni pritisek u tunelima razare i gnjedi évrstu sti asku masu. On je doSz0 do zakljutka d2 ra veéim= 24- dubinama stena nije izlo%ena.pritisku samo u vertikelnom praveu, usled dejstva gravitacije, veé da se pritigak ja- vija iw horizontalnom iu drugim praveima. Stena se ‘ne’ velikim dubinama, po Heim, ponaa hidrogtatitki. Savremena mehanika stena prign-je hidrostati&ki karakter naponskog stanja na velikim dubinami, iakd ni kvalitativno ni kvanti- tativno odriosi nisu tako jednéstavni keko ih je zamislio Heim, Neki problemi mehaniké @vrstih stena javili su se ‘veé odavno u rudarstvu. Ovi problemi bili su vezani u prvom redu z2 jamske pritiske i borbu 22 njihovo scvicdava, nje. Veé odavno su rudarski ingenjeri nastojali dx prowte uzroke ispoljavanja podzemnih (jomskih) pritisaka i dejstva ovih pritisake na njihove.podzemne radove. Oni su nastojali da iskoriste neposredna iskustva ste’ena generacijama i da dodu do pravila koja-bi im omoguéile racionalno ‘oblikovanje i dimenzionisenje ogromnih podzemnih prostora. Pored togs niz problem u ruderstvu vez. je ga mehanitke ogobine rudé i preteéih ‘stenz, narovito s obzi- al rom na dejstve alate: i eksplozive pri rzdovima na otkopu. U ruderstvu f+ktor vreme ima prvorezredan zns- Saj. Eksplontacija ruds im. odredenit tempo, morr de se okon+ a u Zeljenom vremenu a 2evr8av2 se napudtanjem radova. Stoga su i problemi vezmni 22 rudarsku eksplostsciju wu svojoj susti- ni dinemidki. U gradevinarstva, nasuprot tome, problemi su izrazito stotitkog keraktera, Svi radavi koji se preduzimaju imaju ga cilj da Sto je moguée pre uspostave trajm ravnote- Zu sila i spreve pokrete stenskih mis7. Snatan podstrek rozvoju mehanike évrstih stena dali su regultati istre%ivanja koja su vrSens u vezi s2 pu- canjem obloge dovodnog tunela Svajcarske hidroelektrane Ritom 1920. godine /3/, /6/. Ovaj tunel, sa potkovita- stim popreinim presekom visine 2 m i Sirine 1,6 m bio je- 25 - 4 projektovan kao tunel pod priviskom Sa ObIOgom Od HeSRMIFS= nog vetone (slikd 10). Ugutarnji pritisci, prema projektu, kretali su se 3d 3,6 do 4,2 at. . Medutim, obloga nije bila sragunsta da nosi unutarnji pritissk vode, veé st smatrnlo ds ée celokupni unuternji pritisck‘ds primi sten:. Vez. izmedu obloge i ste+ ne postignut> je cementnim injekcijom:. Za vreme probnog punjenja doSlo je do pucanja obloge i velikih gubitak. vode iz tunelz. Tunel je u nekoli. ko mehova opravljan, ali gubici ne somo de misu smanjeni, | veé je do¥lo i do.iznenzdnog prodora vode na povrSim terenag Sto je izvavalo 8k i klizonje jednog eloja morene na padinié Po&to su izvr¥ene nudne opravke u cilju 2etveranje pukotina, | tunel je-puSten u pogon kao tunel se slobodnim ogledslom. Leti 1924. izvr¥eno je ponovno probno stavlja- | nje tunols pod unmutsrnji pritissk od 4,2 at. Pri tom je do- Slo ponovo do pucanja obloge. Posle prainjenjo tunela kon— statovane su pukotine u oblozi, u podugnom praveu i to na mestims nz kojime se krivin> menjx, tj. u ramenima gornjeg svoda i na spojevime’ podno%nog svod. i oporaca. Svajearske dréevne Zeleznice, vlasnik hidroele trane Ritom, nisu od ovog slu&aje nepravile trjm, veé su formirale posebnu komisiju kojs je dobila 2xdatak da ispita usroke ovin péjevem2 i objevile su regultate rads komisije, cna Kada su regultati bili objavljeni pokoz7lo se dz “je i pre neuspeha ns hidroelektroni Ritom bilo viSe slitnih slutajeva; hp eisai sian na’ arugin hidroclektrenams, sli oni nisu bili objavljivani pa se 22 njih nije ni gn2lo. Komisije je aakljuéil: de je do pucanja tunelsk obloge doSlo usled tog: Sto je projektom pretpostavljeno dase stena pod tvon_pritiska ne deformiSe_ i Sto je, za dato optereéenje, odnosno unutarnji hidrost2titki pritisak Cd Re ass- 26 potkovisast oblik popre’nog preseka tunela nepovoljan. Komisij2 je utvrdila de se usled usvojenih pretpostavki nije vodilo raéuna o pojavi napone zatezanja u oblozi, usled kojih jé do8lo do otvaranja poduZnih pukotina. Iz tin ragloga komisija je predlo#ils krug kao najpovoljniji oblik popreénog preseka tunela pod pritiskon, "Komisije za tunele pod pritiskom Svajcarskih dréevnin Zeleznica" nastavile je sa radon i posle ritonskoe slu’aje i igvrSile nig terenskin ogleds koji, u stvari, pred- stavljaju prve sistenatska cksperimentalne istresivanja u oblesti mehanike stena, Prva terenska ispitivanje stene i tunelske oblo- ge izvrSena su 1925, godine u Svajearskoj, pod rukovodstvom pomenute komisije, na hidroelektrani Ams te g /3/, u ci- lju dobijanja pougdanih podloga za projektovanje dovodnog tunela pod pritiskom ove hiaroelektrane. Posle veoma obimnih ispitivanja, izvrSenih na 4 probne deonive, komisij do~ Sla do sledeéin zakljuéal a) Pod dejstvom unutarnjeg hidrostatitkog pri- tiska stene se stvarno deformigu. Deformacije su konstatova- ne kako kod veoma Svrstih tako i kod mek¥ih stena. b) U mekSim stenama deformacije su znatno veée nego u tvrstin. c) Deformacije stene vr¥e se u praveu hidro- stativkog pritiska i to neposredno i bez osetnog vremenskog zakainjavanja. 4) Deformacija je delimiino elastitna a deli- mitno plastitna. Plastitni deo deformetije ne iserpljuje se pri prvom optereéenju, ali se pri ponavljanju optereéenje smenjuje. ey Kod tvrstin stena deformacije su prebeino elastitme dok su kod mekSih stena veéim delom plastiéne.- 27 - : Ljuéci bili su od izvanrednog znaéaje, Ovi raise Ort Jer se do tad pretpostavljalo da se stent ue de su iz osnove revolucionissli doteda8nj> shvatanja o statitkos -konstruktivnoj vlozi obloge tunel. pod pritiskon i dali snsien podstrek dcljem ispitivenju tvretih stenskih mosa sa gledista njihovog poncSenjx pod dejstvom optereéenjn. Posle ispitivenja na hidroelektrani Amsteg vriena su, u periodu do drugog svetskog rata, ispitivnje i+ na drugim mestima, 2li je, naZelost, o njihovim regultatima | vrlo malo objavljeno. Medu poznrtija ispitivenja spadaju | ispitivenje koja jo 1944. iavrSio Otto Pray-Bae na Svajearskoj hidroclektrmi Lucendro, iObert 1943-1946. na itelijanskoj hidroelektrani Lov e ro. 4 U periodu pred drugi svetski ret znatajm ulo- ga u razvoju mehonike sten2 odigreo je austrijski Sesopis, "GEOLOGIE UND BAUWESEN", a posebno’ austrijeki geolog J. Stini. Na formirenje i razvoj’mensnike @vrstih stena nesumnjivo je izvr¥ils utiesj i mehmnika tla, Kaia je pre = Setrdesetak godina Terzagh i postevio temelje meha-¥% nici t1a k.0 neuénoj i tehnitkoj disciplini, u ova oblast | bilo je uneto jedno kdrenito novo shvatanje. Mehanike tla sla da ranije uobidrjens metoda kvalitativnog opisi- je poka: vanje osobina ere@evinskog tla od nevezonih materijala moze ® da bude zamenjena kvantitvtivnim igrsZavanjem njegovih oso bine u oblilu numcrivki izraZenih karkteristika. U tom cil. Tergaghi je ano poastrek 22 razvijanje Bite nove tehnike | uzimsnja proba i njihovog ispitivenja u specijalno opremlje nim Laboratorijams i, wu tom cilju, specijelno konstruisenim’ aparatima i urcdajima. Uspesi koje je postizela mehanike tle nisu mogli a da ne utigu i ne mehrniku stena. Oni su je oplodili u tom smislu Sto se jovile teZnje i Zelja da se, takode, seen tat A ase aes- 23 - \ sa vide ili monje opisnog, kvalitativnog, procenjivenja oso- bina tvretih stenskih mzsa prede na njihovo kventitativno izragavanje. . U periodu do pred drugi svetski rat razvoj meha- nike stene zesnivao se, ugl-vnom,na tri sledeée pretpostevke: a) Usvojena je Heimova teorija, tj. pretpostav— ka da se u velikim dubinam: stenskn mesa nolazi u triaksijal- nom naponskom stanju. iC oulombov zakon b) Za stenske mase T= 0c +6teP . po kome su neponi zavieni od kohezije i ugls umutarnjeg trenja ce) Stenske mase se ponaSaju kao -elasto-plasti- an materijal U oblasti gradevinarstv: mehonika sten> narofi- to se revtila u Austriji, Froncuskoj, Jugoslaviji, Itcliji, Svajearskoj i Portugelu, a u oblasti rudarstva u Francuskoj, NeomaSkoj, SSSR-u'i SAD. Mechanika _stenau Francuskoj javlja se posle drugog svetskog rata i njeni poteci su vezeni za ridove na ispitivanju podzemnin pritiscka i ndponskih stanj2 u-stenskoj masi oko potkops u radnicime gvo%da, koja je sistematski po- Seo da sprovodi Tine ed in. Istovremeno i gradevinski Da strunjal ance bavi se problemom eksperimentalnog ispitivenja modula élastitnosti betona "in situ”, no velikim betonskim objektima, Susret i dxlji zajedniéki rad‘ova dva istragiveda doveli su do formiranjn francuske mehonike stena. U okviru Electricité de France javija se J. Talobre koji radi no ragvijonju metoda ispitivanja stenskih masa u vegi se problemima obloga hidrotehnitkih tunela i okant pod pritiskom. Znat=jen doprinos raavoju me- hanike stena dao je Telobre svojom publikecijom LA MECANI-- - 29 = QUE DES ROCHES, koja je objavljena 1957, U ovoj publikaciji Talobre, pod Sijim rukovodstvom je u okviru francuske elek- troprivrede izvrSen nig znidsjnih ekeperimentalnih ispitive. nja i teorijskih studija, daje sistematski pregled dotadas— njih dostignuéa u cblasti mehenike stena i to koko sa ekspe- | vimentelnog tako i sa teorijekog gledi8t7i Pri tom je autor koristio i regultate postigmte iu naSoj zemlji, od strane noSih strutnjaka. Problemom mehonike sten2 Tolobre je pridao, ¥ prvom redu, kao gradevinski stru&mjak, kao konstrukter vi- sokih brana i tunela, Godine 1957. odréan je u Parigu, pod predsedni- Stvom poznatog francuskog geonehanigara A. Mayer a, sim pozijum pod naslovom "Dani mehanike stena", y Sijem radu su uszeli vdeSéa rudarski i gradevinski struénjaci. Ne ovon simpozijumu refers Cocuillet,P.Habibv,B. Schwartz, P. elin/id.Talobdre. Oa ernte su, keo pozvani,podneli: G. su podneli francuski strufnjaci: R. Sinou if, stranih stratnjok: Everling (SR Nematks), BL. Ku junazi é (Jugosla- vije) i H.babas se (Belgija). Simpozijum je pokazeo da se na problenima nchenike stenn intenzivno rodi na ragnin stre name, de veé ina krupnih postignutih. regultata, a narodito se pokazclo da su mnogi problemi meh-nike sten> u rudarstva i gradevinarstva isti ili-veoma slitni /10/. Posle simpozijunt, odrZanog 1957, francusko Nacionelno udrugenje 21 tehnitka istra%ivanja fommiralo je jedna posebm komisiju, péd predsednistvom A.Mayera, koja je obuhvatil: specij-liste regnih struke: geologe, rudare, gra- devince i druge, zainteresovane 22 nehaniku:stenz, sa ciljem da goji neutnoistraZivatki red u oblasti mehcnike stena, veé reveno, jo8 pre drugog svetskog rata, ragvija, ky ito narotito uz J,Stinia i Sasopis "Geologie und Beuwesen", Iu-30- ovoj zemlji aoSlo je do peleta posle dragog ovetskog rata. Austrijska mehanika stenc u velikoj meri je zasnove radovine prof, Sander a (Geftigekunde der geologischen Kbrper, Wien, 1948) i J.Stinija (Tumnelbaugeologie, Wien, 1950), koji su, u stvari, mehenila sten> posmztr2li kao strukturmu nehoniku, dustrijeki strutnjaci:stenske mase po- smetraju kao ispucale sredine. U Austriji su naro8ito prou- Savani glavni pravei prostiranja pukotina, utvrdivana je nji- hova prostorna orijentacije, ispitivani su uzroci ovih diskon- tinuiteta, kao i stepen i gustina ispucalosti. Ovi radovi vezani su za imens: St ini,M&liler,Pacher, Clar iar. Pognati su austrijski kolokvijumi koji se svake godine odrzavaju u Salzburgu, pod predscaniStvom L. Millera, na kojima se diskutuju problemi mehanike stena uz uéeSée Sireg kruga specijaliste: geologa, gradevinaca, ru- dara, specijalista za mehanilei tla i drugin. Noviji ana¥ajan doprinos daljem.rszvoju mehani- ke stone predstavlje knjige DER FELSBAU, pounstog austrij- skog specijaliste za mehaniku sten: Leopolda Millers, 8iji Je. prvi deo iza¥ao iz Stampe 1963. gnaésjan doprinos, INSTITUTO NACIONAL DE ENGENHARIA CIVIL, pod rukovodstvom Manu.e le Rochace. U Engleskoj se isti€e, nearotito svojim teorijskim rogmatranjims, pozna— tiengleski strutnjak Ch, J ac ger. hanika_stena_u_Jygoslaviji rags se uporédo 8a potetkom intenzivnog rade na trifikaciji i industri- daaciji zemlje posle drugog svetskog rata. Jo 1949. go- dine izvrSio jo B.Nonveidller, na gradilistu HE Vinodol, terenske ispitivenja module elastinosti stenske mase metodom probne komore, a 1950. godine Lj. Bo g a a+ + detavrittetepitivenjs Erecnjaka na gradiligia HE Mavrovo metodom hidraulitke respinjate, Iste godine ‘ovim-31- problemom po&eo je da se boyi i DL a ‘ oe ru tadagnjeg Ministarstve elektroprivrede, a u INSTITUTU ZA VODOPRIVREDU "JAROSLAV CERNI" formira se, pod rukovodstvom B.Kujuna%iéc, posebn® grupr strutnjeka, koja je sebi postavila zndatak de sistematski radi na istreZivenjima u oble sti mehanike stena. Kro rezultat rad2 ove grupe doSlo je do ostvarivenje nekoliko originalnih jugoslovenskih metoda ispi- tivenja mehanitkih karckteristika stenskin masa, od kojin su neke usvojene iu drugim zoml jam gde se primenjucu kao stan- dardne, U-ove metode spadaju u prvom redu metoda “hidra- wliskog jastuka" i metoda "radijalne prese", Takoce je razvi- jens metod® cksperimentalnog odre@ivanje kohezije i ugle um- tarnjeg trenjx stenskih masa "in situ", k2o i metcda ispitiva- nje otpormosti veze betona i stene na smicanje. Delje, ostva= rena je metoda i izradena specijcin2 sprratura, tv. "sondaz- ni diletometor", za cksperimentalno ispitivanje promens ela- stitnih kerekteristika stenskih mess u funkeiji dubine. U saradnji sa Zevodom za geoloSke i geofizitk- istrazivanje iz Beograda rageno je nz uvoderiju i aeljem ragvijanju-metoda dinamitkih ispitivanj. stenskih miss, a u prvom reéu seigmi- ke i mikrosciamike. Reaultate svogr redo Institut objavijuje u svojim "SnopStenjima", "Zborniku redova" i "Posebnim publi- kecijama", kno ina domaéim i meduncrodnim kongresima i 8aso- pisima Pored Institute ze vodoprivredu "Jaroslav terni" istreazivenjima u oblasti mehcnike stena i podzemaih radova pave se i druge orgonizzcije. U ZAVODU ZA GEOLOSKA I GEOFI- ZICKA ISTRAZIVANTA, Beogr2a, vr¥ene su obimne studije u obl.- sti dinaniékih ispitivanja stenskih masa, U novije vreme ekspe: rimentalnim odredivenjem modula elastitnosti stenskih masa bavi se i posebna grupe u ENERGOINVESTU, Sarajevo, 2 u ZA- VODU ZA GEOTEHNIKU I FUNDIRANJE Gragevinskog fakultets u Sa- rajevu pofeto je se redom ne. studiji slojevitosti i pukotin-- 32 - 2.nosivost, reSava~ skin sistema s obzirom na njihov uticaj nju problema na geotchnivkim modelima, kao i na nekim proble- mina injektirenja, 2 u ZAVODU ZA INZENJERSKU GEOLOGISU I HI. DROGEOLOGIJU istog fakulteta poteto je an sistematskin'pro- wéavenjima karskteristike stenskih ness u prvon redu sa. in- Zenjerskogeoloskog gledista. U studijskin grapema i labore torijema predugeéa GEOISTRAZIVANJA-ELEKTROSOND iu INstrTv- TU "ELEXTROSOND", u Zagrebu, radi so na studijana i istrazi- vanjima u oblasti injektiranja stenskin masa, IstraZivanje u ob: -Prema rudarstvu, vrSe se u okviru RUDARSKOG INSTITUTA, Beograa “sti mehanike stena, usmerena © (Zavod 2a povrSinsia 4 Podzennu eksploataciju mineralnih git rovina), naro&ito u oblasti prou¥avanjs jamskih pritigaka. Rezultate svoga rada Rudcrski institut publiluje u syon "Rudarskon ‘vesniku". LABORATORTJA ZA PIZICKO-MEHANICKO ISPI- TIVANTE STENA katedre “Opstih rudarskih radova" Rudarskoge- ote8kog fakulteta u Resgrsdu bavi se studijana fizi8ko-mena- U INS?ITUTU ZA RUDAR- STVO, Sarsjevo, obavljaju se studije koje se odnose na prime- mu sidrenja 2s podgradivanje janskih prostorije, v INsPIrory 24 RUDARSIVO, Ljubljana, vr8e se prougay anja j nivkih svojetave stenskin masa 4 ru, onskih priti-, sake 4 njihovog uticaja na izvréenje radova, + Pored niga eksperimentlnin istrazivonja koja se vrée ne raznin stranoma vaino je ukaacti ins teorijeki aspekt mehanike stenz, Osnovni zadatak u teoriji mehanike stena mogao bi da se formuli¥e na sledeéi naéin: odrediti < Raponsko stanje unutar odredene stenske mase pod dejstvom Gatog sistema sila. Ovej problem poeo je da se re’ava ved od Bowssinesqa, koji je aao reSenje za proratun mapona i deformacija u beskonagnom Poluprostoru pod aejstvom koncentrisane sile na povrSini. Posle Boussinesqa nis autora . dao je reSénja 2a razne komplikovanije slutajeve ove vrste, to je ts ¢ tutaj Uw Fazvoju nauke i-33- 2 tehnike uopSte, a posebno u razvoju gradevinarstya, neuspesi i katastrofe, rugenjs objekata i nesreée do kojin je usled toga dolazilo, imali su z2 posledicu ne samo neposredne mates sik al rijalne gubitke i Ljudske Zrtve, veé su predstavijali i anal Sajne podstreke za delji razvoj. Studije usroke koji su to~ vodili do katastrofa, odnosno do ru’enja objekata, vrlo te- sto su dovodile do novih otkriéa a time i do daljeg obogaéi-” vanja ljudskeg saznanja. Iu regvoju mehanike Svretin stena neuspesi i ketastrofe odigreli su svoju krupnu ulogu. Opisani sluéaj neuspehs sa tunelom Ritom upravo je jedan od mnogih slitnih primera, Medutim, u najnovije vreme desile su se dve katastrg fe koje su uzbudile ceo svet i koje su u velikoj meri dopri- | nele da se definitivne shvati potrebs razvijanja i korisée— | nja mehenike stenn i.to ne stmo sn gledidta rncicnalnosti i ekonomignosti projektovanja i gredenja, veé i sa gleaista racionzlnosti i ekonominosti projektov2nja i gradenja, veé isa glediste jav > bezbednosti. Re’ je o rugenju francuske visoke brane Malpasset i oburvavanju stenske mase u italijansku akumlaciju Vaiont. Visoka brana Malpasset na reci Reyran iznad F r &.j usa u Juunoj Francuskoj, sagradena je kao betonska luéna brana visine 60,55 m radi stvaranja vodne akumulacije ga navodnjavanje ravnice oko Fréjusa i snabdev: nja pijaéom vodom Yitave obalske zone koja ima izvanredan ristitki anata + Brana je podignuta na mestu koje je u geo- lo¥kom pogledu ocenjeno kao povoljno. Izgrednje brane bila veoma sporo tako dx je prvi put napunjena do vrha, usled ja- Je gavrena 1954, godine, ali punjenje akumlacije vrSilo | kih kida, tek na dan 2.decembra 1959. godine, kada je doSlo | - 3 do ruSenja brane i do strehovite katastrofe. Poplavni talas fF kretao se brzinom od 80 km na as i izazvad prava pusto’ po. rusivSi veliki deo stambenih zgreda u Prejusu, mostova, fabr ka i radionica, ragorio vise kilometara Zeleznitke pruge i | 1- 34 - puta, unistio jeden kompletni motorni voz i naneo hiz drugih materijelnih Steta. No, Sto je najgore, u vodenoj stigiji iz- gubllo je Zivote oko 500 gragana Fréjusa i prolasnika koja Su se 4 momentu katastrofe zadesili u gradu /4/; Specijclna ‘komisija, koja je formirana sa ‘za- datkom da.ispi A ueroke ketastrofe, ‘aétc1jno je prougila sve cventuslne moguée-uzroke ru8enja. Ona je utvrdile aa je samo telo brane bilo isprevno. projektovano i da su se naprezanja ¥ telu brane, pod, dejetvom hidrostatiskog pritiska vode, na- tazila u dovoljnim grenicama, Isto t2ko i samo gradenje bilo Je besprekorno. Beton je bio kvalitetan a njegova veza sa etenom solidna. Medutim, stena na kojoj je brana bila fundi- wana nije bila u stanju da podnege optereéenje. Bvo zakl jus— ke komisije: — “Uzrok ruSenja brane 16%i isklju8ive w stenskoj masi depod kote fundirdnja, Najverovatniji wzrok nesreée tre va pripisati postojanju jeane kligne ravni ili pukotine u gornjem delu uzvodno, koja se, na velikoj duzini i malom ra- StoJanju, prugala skoro paraleino temeljima 1utne brane. Veé velike deformbilnost tometjne stenske mase bila Je pogor’a~ na prisustvom ove klizne ravni, Objekat nije mogao da se pri- lagodi ovom pogor¥anju" /1/, Posle‘rugenja brane Malpasset u strugnim icyago- vi vd strutnim Sasopisima celog svete vodene su iscrpne di- slusije. Iz ovih diskusije, izmedu. ostslog, proisadac je i zekljudak da se ne sme gubiti iz vida aa so telo brane 4 stenska mesa, na kojoj je-brana fundirana, ne ame tretirati odvojeno veé kao jedna celina, Ne moZe svaka stensk2 masa da Prind optereéenja koja na nj md%e’ da prenese bilo kakva vie Soka brane. Stena mora pa%ljivo de se ispita i to ne samo kvalitetivno, a Sireg gledista inkenjerske geologijc, veé i kvantitat ‘sesvin-dersT Jus _s2 gledista mohenike stes na, U cilju dobijanja numerifci izrasenih korakteristike,-35- Wa -OEHOVE Togs projekat i proravun orane mora da obuhvaty tele brane i temeljno tlo kao jednu celina. Tipitmo je za sluéaj ove brane da u sklopu istreZnih radova nisu izvr¥en2 nikokva terensks merenjh ko bi dala numeritki izgra%ene podloge 2a projekat brane. Ovo u nadleZnost ministarstv2 poljoprivrede gde su ovu potrebu prenebregli. f . Druga nedavnea katastrofe, koja se desila u do: lini Vaiont u Italiji, pokazale je aa do katastrofe moze doéi i bez ru¥enja same brane, Na dan 9.oktobra 1963. godine do8lo je do obruSavanja ogromne mase brdaToec wu skumalaciju. Obrusilo se 250 miliona m? stenske nase koja istismla vodu iz akumulacije i dovela do prelivenja vode preko bre ne katastrotalnih razmera. Poplavni talas izazvao je nizvodno od brane strahovits pusto¥enja i potpuno unist mesto Longarone. U vodenoj bujici na8lo je smrt oko 2.200~ ljudi. Materijalne Stete bile su ogromne, a broja raznih rezultota i tumatenja. Prirodno je ae se wu takvim uslovima postojanja bogatstva u podacima i zakljuteis ovom problematikom baye, ili su sc ovi problemi nametnuld onim postojeéim nowinim i stra’nim draStvima koja su formi- rena po srodnim pitanjime. Ne taj natin i nouina i straing @ruStva postala su gnavajan faktor u daljem razvoju mehanil stena,B cuiterreh | r -36- Na medunerodnom planu probleme mehanike stena obraduje vige medunarodnih strutnih i nauinih orgenizacija /5/. . - MEDUNARODNA KOMISIJA ZA VISOKE BRANE (Commis- sion Internationale des Grands Barrages), koja redovno svake tri godine carZava medunarodne kongrese, obuhvata probleme nehanike stena u prvom redu wu’ vezi sa problemima fundiranja visokin brana i reavanja aagateke vezsnih 2a potizemne objek- te uz visoke brane. Na VII korigresti;: odrZandm 1961. godine u _ Rima, na dnevnom redu je bila i posebna taka posveéena meha- nici stene pod nazivom: "Podzemni radovi u vezi sa visokim pranama", U okviru ove teme bilo je podneto 38 referata, 8to na ofigledsn natin pokazuje veliki interes strutnjaka Sirom sveta za ove probleme, Na VIII kongresu, odréanom 1963. u EBdinburgu (Skots' ; na dnevni red je stavljeno pitanje: ""Fizitke i mehanitke osobine stena "in situ": postupei odredivanja ovih osobina i postupei njihovog poboljdanja, posebno so gledista projektovanja i gradenja visokih brana". U vezi s ovim pita- njem podneto je 58 referata, U okviru Me@unarcdne komisije 22 visoke brane postoji poseban’ POTKOMITET ZA PODZEMNE RADOVE y Sijen sasta- vu se nalaze predstavnici-sustrije, Engleske, Francuske, Ita- lije, Jugoslavije, SAD, SSSR-2, Evnjearsk, Svedske. Ovaj Pot- komitet,’po svom karaktera, predstavlj> uZi skup strutnjaka na koji. se oslanja Komisija 2a visoke brane pri reSevanju pitanja vesenih 2a mehsnilm stens i radove u steni uopate. Cvaj Potkomitet osnovan jé 1957. godine i u proteklom peri- odu-pokrenud je niz akcija izmedu kojih i izradu me@unarodne pibliografije radova objavijenin u oblasti mehanike stena, Pitanje:mehanike stena tretiraju se iu okvira = Be pL tye Internationale de Mécanique des Sols et des Travaux de-37- Fondations), koje, ne svojim redovnim kongresima, uvek ima tema koje onoguéavaju strutnjacina da podnose referste i razviju diskusiju io pitenjima menonike stena. Na inicijativa velikog istraZivata a oblasti ispitivanja matcrijsla, naseg zomljrka Wirka Ro Se, pre desetak godina (1951) formirana je u Salzburgu MEDUNARODNA RADNA ZAJEDNICA 2A GEOMEHANIKU ( Internationale Arbeitsge- meinschaft filr Geomechanik). Osnovni ciljevi ove radne 2s jed-% nice sastojali su se u razvijanju geomehanike, mehanike bra- : skih masiva i teorijskih osnova za tehnidki orijentisam me- haniku stena, ko i eksperimentalnu tektonika. Poslednjih go dina u prvi red su izbijola pitanja tehnoloSkih osaova grade-} njau steni, bilo u podzemlju bilo na povr¥ini, jer je ovakva/ pitenja nmetela prakea, Godine 1962. dolo je u Salzburgudo formiranja, | MEDUNARODNOG DRUSTVA ZA NEHANIKU STENA (Internationale. Gesel- | ischaft fir Felsmechanik), k2o najnovije i vixe forme ndruzi- vanja na meduncrodnom polju. Regultati rada ovdg dzu¥tva re- dovno s¢ objavijuju u Eesopisu ZEITSCHRIFT FUR FELSWECHANTK UND INGENIEURGEOLCGIE (ranije GBOLOGIE UND BAUWESEN), Nave. gemlja udestvovala je u formiranju Medunarodnog drutva za mehaniku sten2 i u njegovom rukovodstvu ima svog predstavnika, Na me¢unarodnom plam intenzivnu aktiynost u oblasti mehenike stena, usmerene uglavnom prea problemima ruderstva, razvija i MEBUNARODNI BIRO ZA MEHANIKU BRDSKIW MASIVA NEMACKE AKADEMIJE NAUKA (Internationale Biro fir Ge- birgsmechanik der Deutschen Akademie der Wissenschaften) u Berlinu. Zadaci ovag Biroa sastoje se u koordinaciji’ meduna- rodnih gadzteka, brzoj izmeni informacija, razmeni newsnih predavanja i publikecije, medunarodnom normiranju’i stendar- @izaciji pojmova, sazivanju médunarodnin dogovora, zasedanja isl.rezultsti eksperimentalnih i laboratorijskih istraZivanja u oblasti mehanike stene kao i problemi vezani za projektovanje i izvodenje radova u steni, saopStavaju se na redovnim nacionalnim kongresima JUGOSLOVEN- SKOG NACIONALNOG KOMITETA ZA VISOKE BRANE, koji je ujedno i Komitet Medunarcdne komisije za visoke brane, kao i JUGOSLO- VENSKOG DRUSTVA ZA MEHANTXU TLA I FUNDIRANJE, koje takode ujedno predstavija ogranak Medunarodnog dru’tve 2a mehaniku tla i fundiranje. Iu okvira Jygoslovenskog nacionalnog komiteta za visoke brane postoji posebni POTKOMITET ZA PODZEMNE RADO- VE, koji nije, kao Meaunarodni potkomitet, zddréao uzi ka~ rokter grupe strutnjake, veé je ragvio Sirol aktivnost na okupljanju zainteresovanih strutnjaka i organizovanjuporeb— nih savetovanja. Jygoslovenski potkomitet za podzemne radove formiran je 1958. godine. Godine 1963. ovaj Potkomitet je organizovao T savetovanje o problemima mehanike stena i pod- zemnih radova. SAVEZ JUGOSLOVENSKIH LABORATORIJA ZA ISPITIVA- NIE r ISTRAZIVANJE.MATERIJALA I KONSTRUKCIJA takode delom obuhvata i ovu oblast i u/svom organu, %asopisu MATERIJALI I KONSTRUKCIJE objavljuje podatke o istrazivenjima i reSava- njima problema mehanike stens. Jednim delom problem mehanike stena obuhvata u okvira syoje deletnosti i SAVEZ GEOLOSKIH DRUSTAVA JUGO- SLAVIJE / 5/. Literatura / 1/ Schnitter G.: Theoretische Grundlagen der Felsmechanik und geschichtlicher Ruckblick, "Schweize— vische Beuzeitung", 1963, Wr.3 / 2/ Makoveki V.L.: Tonneli, Izdateljstvo Akademii arhitektu- ri SSSR, 1948,= 39- / 3/ Bujundeié By: / 4/ Bajundsié Be: / 5/ %ajundzié Be: / 6/ Walch Ost / T/ Talovre J.: / 8/ inonims: /9/ Miller L,: /10/ Mayer Av: AAs - /12/ Jaeger Ch: que", 1963, Nr.2 Problem obloge tunela.pod pritiskon, “Elektroprivreds", 1953, br.1 Borba sa vodenom stihijom, "Politika", 27.decembar 1959. Stenje u oblastimehanike stena i podzem. nih redova u svetu i kod nas, "Materije— 1i i konstrukeije", 1962, br.4 Die Auskleidung von Druckstollen und Drucksch4chten, Berlin, Springer, 1926. Ia Mécanique des Roches, Paris, Dunod,195% Cent ans de preforation; "Le monde Soute~. rrain", 1962, Nr.132. Der Felsbau, Ferdinand Enke Verlag, Stuttgart, 1963. Recent Work in Rock Mechanics, "Géotechnié 4 Journécs de le Mécanique des Roches, 17-18 Juin 1957, Annales de 1’Institut Technique du Batiment et des Travaux Publics, 1958, No,125 Bemerkungen zum Problem Felsmechanik und Wasserkraftwerkbau, "Die Wasserwirtschaft 1964, Nr.6- 40 = 1.2.2 PREDMET IZUCAVANIA MEHANIKE STENA 1.2.2.1 Definicija mehanike: stena 1) Mehanika stena, posmatrana najSire, bavi se ispitivanjima‘i istravivanjima tvrstin stenskin masa u ci- iju_Sto_boljeg poznavanja njihovih fizi¥kih, odnoeno meha- niékih osobina i njihovog pona’anja-pod dejstvom razlivi- tih _bptereéenja i u uslovima razli8itin naponskih stenja, Qna se bavi i proutavanjem postupake 2a poboljanje kvali- fete Gvretin stenskin masa. Pritom mehanike stena izuava atenske mage kao reelne sredine, anizotropne, hetero, ene , ispucale i napregnute, Ona u velikoj meri koristi sagnanjo arugih ne- uke i noutnih disciplina. Pored opste goologije, intenjer- ske geologije i hidrogeologije’, mchanika stena se obimno koristi matematikom, fizikom, posebno geofizikom, otporno- Séu materijala, statikom, teorijom elastitmosti, teorijon plasti&nosti, reologijom itd, 1.2.2.2 Poj tis i_kemena Stenske mase u prirodi se po evom oblilu, sas- » ispoljavaju na gotovo besk: ajno mnogo na— U geologiji se. pod pojmom stena_ podrazumevaju svi materijali koji sa8injaveju Zemljinu kora. Prema tome 4 nevegani materij2li, kao Sto su peskovi i Sljunkovi, takode su stene, a isto tako i gline, Medutim, gradevinski inkenje- ri, ne somo kod nas veé iu celom svetu, usvojili su novika da pod pojmom stene podrazumev>ju samo Evrste vey Sljunkove i gline svretaveju pod pojam tla. tua tene_a pesko- Felsmechanik, ba Mehanika skaljnih poro - Roches; Roce Mechanics,oa nagiv "Mehanike t17" z9 noutm i tehniéia disciplim koja se bavi prougevanjima ovih materijala. U navelu, tla poseduju relativno male mehanié— ke otpornosti i izrezito jcko su deformabilns. Nasuprot to- / me stend, u uem smislu reéi, su &vrste, tvrde i relativno vrlo postojane. Utieaj vode ne Svrete stene nem? takav karak= / ter ni anstej keo Sto je to slugej sa tlom koje, an izvesne | uslove sadréaja vode.i pritiska, mo%e da postane + teéno a Dok gu_stene po pravilu stare, t1¢ Gvrste stene se prostiru ne celoj dubini zeml, ne kore i iglovone ou znatnim pritiseima, dok se t13 nalazew gotovo isklju’ivo ne povrSini a njihov prirodni pritisak ima sasvim ogrenifen znat~j u odnosu ne optereéenja izazva. ne radovima tovek.. a skih masa je njihovx ispucslost. Dok se metode i teorije mehanike tle zasnivaji ne pretpostovkems kontinuuna, tj. neprekidnih sredins, mehonika &vrstih stena je ustv-ri me= j heniks ispucelih moterijcla, i morn da bude zasnovana ne- pretposteavkam: diskontimiitets, U ovome leZi i suStineka razlika dzmedu mehcnike tl2 i mehmike Svrstih stens. U mehanici tla moguée je stoge gotovo isklju- | %ivo Laborntorijekin actodqma, ne malin probnin uzoreima, tumatiti pojave vezwne za velika izvodenja, > proveravatyCae - 42 - stena mora se, upravo gbog nopred re’enog oslanjati na ve- like oglede "in situ", u brdskin masivima, u prirodnim uslo- vima ispucelosti, napregnutosti, heterogenosti i enizotro- pije. Stoga se i zakoni mehanike tla ne mogu meha- niki prenositi u mehanika tvretih stena. Mehonika &vrstih stene otkriva aikonitosti i postovlja teorije kojé odgovare- ju évretin stenskin nesama, “eto tako kao Sto ee Svrete stene razlikuju o@ tla, razlikuju se i od ‘kanena posmstranog izolovano o@ stenske nase. Mali uzorak kamen ne sadrZi u sebi osobine stenske mase koje sotinjevaju Sitave brdeke masive sa svon njihoyon istorijom nastanka, k= ‘teristikene i osobinama. Za komad kemena, keo 22 gradevinski materijel, mogu se primeniti 22koni nauke o &vrstoéi i teorije elastisnosti, Sto za stenske mase o8igledno nije slué problema otkop2 i eksploatacije. Ova. predavenj2, pod naslovom "Mehanika. &vretih | stena" orijentissna su prem> problemima gradevincrstv:. Ona u krajnjoj liniji, imoju 2 cilj an ukagu na puteve upozna- ta i sagnanja za racionalno, ekonomitno i sigurno projektos vanje i izvodenje gradevinskih r=dova u stenskim masama. Naponska_stanja u stenskim masama spadaju mequ najvatnije ali i najslo%enije probleme koje proudeva mehan: ka stena. Ona -nastodi da protumali primarna naponska stanja S tim u vezi Preanet “Amatavenss su i podzemni Mehonika stena izuteve deformabilnost_stenskih masa tumadeéi njen karekter i Herabava tac je mumeritki. terenskim i lsbordtorijskim, ispitivanjims i istraZivenjima, 8 obzirom na anizotropiju_stenskih masa ona44 = skom iz veStaskin vodnih skumilacija, tako 4 vestasiih, stvorenih radovima ne povrSini, predmet je igu’avenja meha— nike stena. Mehanika stena igu’ava otpornost stenskih ke, uatezonja i smicanja, raavija metode na dejstve prit njihovog ispitivenja i tums8i dobijene rezultate, U oscbihe stenskin masa, koje su preamet izuSa- vanja mehanike stena, spsdaju i njene termidke osobiy e_koje u dzvesnim sluvajevima podzemnih radova imaju veliki enaéaj. Od posebnog je znataja iguBavanje uticaja vode_ na stenske mase, Pri tom mehanika stena izudava dejetvo vo- de u prvom redu u vezi sa radovima Soveka u stenskim masama, odnosno u vegi sa izgradnjom objekita koji, bilo u kom vidu, akumulisu ili sprovode vodu. ne stenske mase © spade u probleme kojime se bavi mehanike stena. Pri ti odredene mehanivke karakteristike treba dobro poznava i raspolagsti odgovarajuéim metod-me 2 njihovo odredivanje i kori&éenje. “teinji da rekonstruige naponska stanja i sile, po vrsti, praveu i intenzitetu, keje su do njih dovele i ukaguje na mehanicke uticaje tektonskin pojava na radove u ateni i pod- zemlju, steni, kako u podzemlju tako i na povrSini, takode je prea- vmet izuéavanja itehanike stena, Posebno vaan zadatak-u-oblasti mehanike Stens TeZiu postavijanju teorijskih osnova i razvijanju snalititkih postupaka za proragun gradevina i radova u steni= 45-- Wehanika stena bavi sé i proutavanjem postu= caja na pona’anje stenskih masa koje su poboljSane primenom ovih postupaka, u koje, u prvom redu, spadaju: injektiranje, sidrenje, torkretiranje i dreniranje. i primenom regultata na re¥avanje problema u oblasti grade- vinarstva ili rudarstva. Pri tom posebno mesto zauzima pro- plem fundiranja velikih inzenjerskih objekata i izvr¥enje podzemnih radova, odnosno gradenje podzemnih objekata. U gragevinarstva vaino mesto zauzimaju problemi sacbraéajnih turcla, hidrotehnigkih tunela i okana pod pritiskom, podzem- nih ma¥inskih sala za hidroelektrane, podzemnih magacina, saobraéajnica i drugih objékata. Uticaj stenske mase na podgrade i obloge spade, u osnovna pitanja u ovoj oblasti. 1.2.3 METODE MEHANIKE STEWA EE S obzirom na karakter mehanike stene, a poseb= no na njen mlsdost navéne i tehnitke discipline, ekspe- vimentalne metode istrazivanja imaju izuzetan anstaj za njen dalji razvoj. Stoga sc i u istra%ivenjima, naro8ito u peri- odu posie drugog svetskog rata, oseé= izragita orijentacija na eksperimentalne metode, Ovo je Sasvim shvatljivo ako sé ima.u vidu da se mehanika stena jo¥ uvek nealezi u-fazi pri- kupljanja ¢injenignog materijala i podataka o stenskim masa— ma keo realnim sredinama. Tek n@ dsnovu odgovarajuéeg kvan- titeta Sinjeniinog fonda moguée je vr8iti kvalitativne pro- mene u shvatanjima. poslednje vreme razvijen je niz novih ekspe- vimentolnih metode ispitivanja i istrazivanja, statitkih idinemitkih, koje se veé sa puno uspeha primenjuju u_inke- njerskoj praksi.- 46 - Pod statitkim metodama ispitivenja podrzzume— vamo one metode eksperimentalnog ispitivanja kod kojih se stens B masa izlo%e dejstvu_statitkog opteredenjo, tj. opte- reéenja koje se ne monja'u funkeiji vremenz, dok pod dinamig— kim metodama_podrazumevamo one metode koj se_ispituj i8kih optereéenja, tis opte- stenska masa pod dejstvom din reéenja koje se menja u funkeiji vremena, Eksperimentilna ispitivanjs mogu biti terensk i lsboratorijske, Pod terenskim ispitivonjims podrazumev: ona ispitivanja koj= se vr8e na terem, “in site", u prirod- nim uslovime, Laboratorijska ispitivanja vrSe se u labora- torijama, na probnin uzorcime koji suu tu svrhu uzeti in gtonske mase i preneti u loboratoriju radi odgovarajuéin ispitivanje. 5 obzirom ns karckter stenske mase o8igledno Je ds terenska ispitivanja imaju daleke veéi anataj i vrea- nost od laborstorijeskih. Pri terenskim ispitivanjim: treba WeZiti dase u Sto je moguée vedoj meri podrazavaju uslovi u kojima ée se stenska:m naéi po gevrSetku redova, odno- sno izgraanje objelcta ze'\8ije ispr-vno projektovanje i gra- denje se ispitivanja i vrSe. Pored ispitivanja karekteristika stenskin-ma- nja omoguéuju kontrolu pretpostavki uSinjenih pri njinovom projektovanju i nesumjivo obogaéuju fond Sinjonica Koji, kad dovoljno naraste, omoguéujé uopStavanja i uoSavanja za- ‘konitosti. smatrati pogodnim navinom za upoznavanje mehani&kih karakte- qistika @vretih‘stenskin masa, Ovo u prvom redu stoga Sto ae utaboratoriji ispituje kamen a ne stena. Veoma Sesto probni ee ns stone. Veoma Sesto p pzorak, da bi uopSte mogao da se igvadi i obradi, mora aa- 47 = bude komad "zéracog kamena", Sto vodi dobijaniu suvise opti-™ mitkih rezultata pri laboratorijskim ispitivenjime, Ovo se — u prvom redu odnosi na laboratorijska ispitivanja deforma— pilnosti stena, odredivanja vrednosti modula elastitnosti; modula deformacije; otpornosti na pritisak, zatezanje i smicanje i sl ; Medutim, izvesna laboratorijska ispitivanja imaju svoj puni smisao. Laboratorijskim ispitivanjima moZe se do- = piti priligno pouzdana slika o nekim mehanitkim karakteri- stikama stene kao kamena, Yije je poznavanje neophodno za reSavanje problema buSenja, miniranja, kao i nekih proble- ma eksploatacije ruda. Poseban znataj imaju laboratorijska ispitivanja pukotinskih igpuna u geomeheni’kim laboratorijama. Medutim, ova ispitivanja spadaju u oblast mehanike tla i sa metodama ovih ispitivanja u na¥im predavanjima neéemo se stoge detalj= nije beviti. U poslednje vreme oseéa se tendencija za rag- vijanje metoda ispitivenja pukotinskih ispuna takode “in 4 U izvesnim sludajevima, u cilju dubljin studija : pojedinin konkretnin problema, ili u sklopu newnoistrati- = vadkog rada u oblasti mehanixe stena, vrSe se laboratorij- ska ispitivanje odredenih karakteristika, da bi se omoguéile | analize pojedinih parametara i time olak8alo kvantitativno igra%avanje i opisivanje karaktera stenske mase. Ne primer, uporedivanjem vrednosti brzina uzduznih elasti’nih talasa u 3 stenskoj masi "in situ" ivu probnim uzorcima moze se dobiti pojam o oStederiosti, odnosno ispucelosti odredene stenske mase, izrazen brojem. Za reSavanje niza slo%enih problema, kao iu nautnoistra%ivatke svrhe, mehanika stena sluZi se i metodama, modelskih ispitivenja. Ne dvodimehzionalnim modelima mogu se reSavati problemi vézani za ravno stanje nspona, ili defor— | a na trodimenzionsInim modelima problemi vezani za ‘ :prostorna naponska stanja. skim ispitivanjima mogu se izmedu_ostalo, ilnosti_stenske ~Fe¥avati sledesi problem}: uticaj deform visokih bronema, stabil- u_temeljnoj tonje u zoni oko kL judujusi i probleme steni (problem klizne Skoljke), nap veStatkog otvora u brdaskom masivas jodzemnih pritisaka itd. Geotehnitki modeli_ iaraduju se od materijala koji odgovaraju zakonina elitnosti-pri emu se, u nagelu, teZi Sto vernijem podrazavenju diskontinuiranosti, anizotropije i he- _terogenosti stenske mase (pukotinski sistemi, slojevitost, Skriljavost itd). Ovakvi modeli optereéuju se nv odgovara- juéi nain Sime se u njims izazivaju Zeljens naponska stanje. Deformacije i pomeranja mere se specijalnim instrumentima i in ovakvim merenjima, izravunava- na osnevu rezultats dobije 2 ju se veli®ine’ napona i deformecija Za modelske ispitivanja koristi se i metods foto- elastignosti . Fotoclastitna metoda sastoji se u tome Sto se tom _objoktu, igraduju od izve- stanj pokezu- modeli, geometrijski slitni da snih prozratnih meterijale koji u optereéen snih proven Eee ja optigma aktivnost, slitmu onoj koju imaju kristalna tela Takvi modeli posmatraju se u polarizovenoj svetlosti i ka regultat opazanja dobijaju se familije krivin koje omoguéuju ———E————=E[>—— EE potpuna rekondtrukeiju naponskog stanja 4 to ne sano kvali- tativno ved i kvantitativno. Postoji ravna i prostorna foboelastitnost, Pri worisdéenju revue fotoelastitnosti modeli se isecaju iz tabli vratnip naterijale, e kod prostorne fotoclastitnosti mode aon gp never rostomne Totocisstienen oe optereéenju u_uslovine pe se zatim hlade, U ohladenom modelu neponi ostaju “zamrzmti". Liju, izlagu visokih tempera, au _kelieni evoina i tako dobijene plo-= 49 - Fotoelastitna metoda naro8ito je pogodna za pro- uBavanje problema oblikovanja podzemnih prostorija i fundiraj nja velikih ingenjerskin objekata. been) Cree U metode modelskih ispitivanja spada i barodina- migka metoda koja se sastoji u tome 3to se u specijalno Nejand, teorijska metoda_istrativanja je ona bits metoda kojs, oslonjenn ma regultate eksperimentalnih i8traivenja, vodi uopStavenju regultcts, postavijenju i opisivenju sakonitosti pojtva, matematitkim jezikom. Na taj naBin' one, omoguéuje i rezvoj 4 standardma primeny enalitit- ih metoda prornguns. Literatura / 1/ Kyjunazié B.F Stonje u cblasti mehonike stena i podzem- nih redova u svetu i kod nas, "Materijali. i konstrukeije", 1962, br.4 4 / 2/ Necrlovié 0 Kujundzié B Principi fotoelastitnog ispitivenja u ~cyni i njegove primena, "SaopStenja" Hidrotehnigkog institute "Ing.Jaroslev Ecrni", 1957, br.7 . / 3/ %ajuna#ié B.: Pregled metods ecksperimentalnog ispitivad nje’mehondtih kerakteristika stenskih masa u Jygosizviji, "SaepStenja" Institu. te za vodoprivredu "Jaroslav Serni", 1963, -br.26 / 4/ Talobre J.: La Mécenique des Roches, Paris, Dunod, 19 / 5/ Kajundzié B. Mjlovanovié D,: Statitka modelske ispitivanje lutnih prona, "Elektroprivreda", 1953, br.3.- 50 - 1.2.4 VEZA MBHANIKE STENA SA DRUGIM NAUKAMA Nesumnjivo je da geoloSke nauke spadaju u prvi rea nauka na koje se oslanja mehanika 8vretih stena. Pod pojmom geoloSkih nauka podrazumevamo sve nauke koje’ se bave stenama u najSirem smislu resi. ‘ Fojam o razméri na koju se odnose studije pojedinih geolo’kih disciplina dajé ujedno i dosta ta%an pojam 0 njiho- vim domenima izuavanja. Geologija izuéeva stenske mase u velikoj razmeri, na primer u dimenzijama koje su hiljadama puta veée oa raz- mere’ Soveka. Geotehnike izuteva stenske mase u razmeri Bo- veka. Predmet njenog izuSavenja je atpornost. stenskih masa na mehanitka dejstve i, u jo% Sirem smislu, njihove fizidke osobine. Petrologije i minerelogija prowéavaju stene, odno- sno minerale do granice molekule, u ragmeri hiljadama puta manjoj od razmere %oveka, Predmet njihovog proufavanja je sklop, nastajanje i sastav stena i kristzla koji ih formira- jue . Sve ove nauke testo zahtevaju i saradnju drugih na-- ukat stratigrafije, kristelografije itd. One tra%e. pomoé i od ragnih tehnitkih i novnih disciplina kro Sto su: geode- zija, istrazna bu @, geofizika, fotoelastitnost ita, Geologijs obuhveta niz posetnih grana kao Sto su: stratigrsfija, tektonika, geohemija, geomorfologija, fizika zemlje itd, Zasnovane na briZljivom osmatranju metode geolo— Bije, i posebno stratigrsfije, omoguéuju izvlagenje veoma korisnih kvalitativnih zokljudeke, 9 ponekad i kvantitativnih, kojima se moze pokloniti puno poverenja, NiSta ne moe zame- niti geologiju ako se radio prognozems koje se odnose na velika rastojanja i velike sténake mase. Uloga geologije a Sw mehanike stena i njenih zakljudake je od kapitalnog znetaja.+ _pronéavanja fizitlc vilu moze de koristi svoje metode tek kada je stenska masa otvorena i pristupréna, Reznolikost fizitkih osobina stena +i tle gehteva i njihovo ispitivanje veoma razlititin sredstv4 ma. U oblast geotehnike wlagze: mehanika tla, mehanika évrstih.steni, mehanika zemlje i mehanika kamena, na zenljinoj povrini, u znatajnim masame Mehanika stena_ iguésva, po usvojenoj konvenciji, | &vrete stenske mase, Koje su dublje, malo deformebilne, tal de u gnafajnin masana. Mehanika zemlje prouSava nevezene stene u maloj ragneri i obuhvata i reologiju glina. Me kancne izuSava Svrste stene na uzoreima, | posnatranim kao materijal. Sa gledi’ta nouke o gradevinskim materijalins, mehanika kanena se razvila u gotove posebnu disciplim, neaevism od geotehnike. Svaky od navedene 8etiri grane geotehnike, tj. imevanje tle, stu, zemlje i kamens, ovako de?inisane, razvijaju se, sa gledigta njihove primene, u tri domens akt. nosti 1 to: 1. Bkspzrinenteln: obuhvata terénska i la. voratorijské cksperimentslne ispitivanja. 2, Reorijska oblast_u kojoj se izgraduje nauk a wegultate ekeperimentalnin | koje povezuje, tumadi i uopst: ispitivanjs i opa%anja. 3. Oplast prakti&ne primene_ koja obezbeduje pri ma teotijskih zakljuSake na gradiliStima, izradu praktitnin pravila i preporuke za gradenje, keo i uvodenje novih metods gradenja.- 52 - Petrologije i minerslogija. Uporedena sa geologijon ili geotehnikon oblast petrologije i minerslogije je ograni- Sena, Njihove studije su preeiane i oduose se na nale zapre- mine stena, BySenja i geofizika ne nogu joj pruZiti neku ve- Gu pomoé, Nasuprot tone hemijeke i fizitke nauke mogu vrlo efikasno dopuniti rodove nineralogs. Petrologija i minera- logija, jo’ u veéoj meri nego geotehnika, zahteveju direktni pristup tlu koje se ispituje. Ingenjerska geologije, kao praktitna geologi, rena prene gratievinarstvu, iskoriSéuje saznonja utvrdena u osnovnin geoloSkin noukame i tuma’i njihovo ispoljavanje na gradevinske objekte, njihovo konstruissnje i gradenje. Ta jedne izrezito primenjene geologije one se -regvila u posebnu noutnu disciplinu specifitnin metodane istrazivanja i postav- Ljenjen sopstvenih pitanja. Pri opisivanju kanena ona se slu- #i retnikon mehanike kamena. U procesu izgradnje jednog velikog objekta, na primer jednog hidroenergetskog pistrojenja, kada se radi o gnafajnin radovina u stenskin masane, neophodno je ostvariti dobra saradnju i postrviti aobru orgmizeciju povezivanja rads svin épecijelists koji rade, u "geonaukana” i saraduju na projektus Meditin, o tin u vezi treba imeti u vidu potre- tu da se 6vi specijalisti u-svom natim izrazavanja, pri oce- njivanju neke date geoloSke ,situacije, sluze jezikon koji je razumljiv gradevinskon inZenjera koji se, u proseku, ne odli- wuje nekin neroSitim pognavanjen geologije. Geolog, kao na- wénik koji se bavi jednom prirodnon naukon vidi stvari druge- Sije, on pre svega vidi velike wopStene odnose, dok se inke- njér-u prvon redu interesuje 22 vrlo konkretne podatke kao Sto sui mehani’kd ogobine “stenskik nasa, prisustvo slabijin zona, pojava vode i.slitno, uprovo’ond Sto: moze da rm-ote%a 411i olakSe izvrgenje njegovog.zadatka, Zato geolog, 8 pre svega inkenjer geolog, koji poznaje mehanikm stena moze dobro de shvati gradevinskog intenjers i zajetino,.s njim uspe§no sa~ sraduje,= 53- Druga velike grupa neuka na koje se oslenja meha— nika stena su nsuke i noufne discipline zesnovene ne mehani= ci. Upoznavanjem i uspostavljanjem veze izmeda optereéenja, 4 oblika i dimenzija tele i osobina meterijs ‘las jedne strane, 4 deformmeije i promena unutornjih sile (napona) s druge st: ne bavi se teorije elastitnosti, kao grana matemasitke fiz Pri tom ona svoja roamutranjo i 22kljutke gasniva na pretpo stavei idealno elastitnog, tzv. Hukovog tela. Slo%en matemativki sporat kojim se koristi teori- | ja elastitnosti Sesto je te8ko pristupatan, te su se stoga. ragvile discipline otpornost materijela i nouka_o Syretoéi;: koje anaten aco svojin zckLjutaks izvode elementarno, ne bas zi odredenih pretpostavki o deformacijama tels. Sva razlag: nje nauke 9 évrstoéi zasniveju se na Hukovom zakonu, te sto yale samo za napone koji ne prelaze granicu elastitnosti. Pored teorije clasti’nosti, koje kao predmet izu- Bavenju ima idealno clasti’ne tele, sve vide se koristi i tignosti koja proutava idealno plastitno telo. teorija pli U novije vreme veora brzim tempom razvija se reologija kao nou’na discipline koja 1ma aadetele da proves deformacij? tela pod uticajem spoljnih sila. Ona je, u stv jedna tipigno tehni8ks diseiplina koja se u pogledu predmey} j metoda istra%ivenja oslanja na nekoliko beznih nauka (mew henil kontinuuma, rezlivite grane motematitke fizike itd. ali u-svojo} sencvi-ima 22 cilj da Sto potpunije definike razjasni mchenigkc osobine raznih materijela za potrebe in njers. Najazcd, s obzirom da se ova predavanja odnose na mehaniku stens orijentisam prem gradevinarstva, neophodni je njena veza se nizom gradevinskih tehni®kih disciplina, kao Sto su: teorija konstrukcije, betonske konstrukeije,254 = hidrotehni&ke konstrukeije, tuneli, visoke brane itd. Literatura /1/ Talovre J.: La Mécanique des Roches, Dunod; Paris,1957. /2/ Miller L.: Der Felsbau, Ferdinand Enke Verlag, " Stuttgart, 1963. / 3/ Schnitter G.: Theoretische Grundlagen der Felsmechanik und geachichtlichter Riickblick, Schweize- rische Beuzeitung, 1963, Nr.3Heneniia stens igudava stenske mase onakve kakve se_javiiaju od, ona izu%ava sten: £80 realne sredine. Pri teorijskim tumatenjima ili. kvantitativ— pe sear a nim opisivanjima pojedinin oscbina ili ponaSanja stenskih masa v razlivitim uslovima opteredenja ili naponskih stanja ” Sesto se usvajaju isvesne pretpostevke, kao Sto su na primer pretpostavke o homiogenosti i izotropiji, ili pretpostavke o kontimuma, koje omoguéavaju primem matematiékog aparata i odredenih teorija, ali koje u prirodi u stvari nisu ispunjene. Ove pretpostavke po pravilu zavise od karaktera stenske mase koja se posmatra, razmere posmatranja i nautnog ili praktit—- nog cilja posmatranja. terogene, snizotropne, ispucane i nalaze se _u nekom prirodnom neponsttom otanju. Heterogenost, anizotropija, ispucalost i rapregm- tost su opSte fizitke i strukturne osobine © fizivme i strakturne osobine stenskin masa, Stenske mase kao realne sredine po pravilu su: he- 3 2.1 HOMOGENOST ,- HETEROGENOST x HOMOGENOST ,- HELEROGENOST Pod homogenim telom podrazumeva se ono telo, fizit— ko, tehni&ko ili geolo’ko, koje je u svim svojim delovima sa- : gradeno na isti natin, tj. kod koga su fizidke osobine u_sva— koj tagki tog tela jednake. U protivnom. telo se naziva nehomo- genim ili Pored ovako najopStije definisane homogenosti moze se govoriti io reletivnoj homogenosti_u odnosu na pojedine x poten i odredene osobine. Jedno telo moze ujedno biti _u pogledu jedne. osobine heterogeno, na primer u_pogledu otpornosti na pritisak, a u pogledu neke druge osobine homogeno, na primer 2 pogledu sprovodljivosti toplote. u_pogledu_sprovodljivosti toplote. = 56— Heterogenost sten2.uslovijena je nepravilnim ili neujeanagenim rasporedom kako njihovih sastavnih elemenata, tako i njihovib mohanikih osobina, U stenskim masama po pra yilu ne postoji ujednatenost u rasporedu njinovih otpornosti, aq takoae niu rasporedu njihovih prirodnih nopona. Isto tako : razna obteéenje i diskontinuitcti, kao i neoSteéeni aelovi stenskin masa, magu a¢ budu rasporedeni u stenskoj.masi sasvim neprevilno i neujeanstend. S obsirom na kerokter i stepen ispucalosti i vodopropustijivost mo%e aa se menjo s mest n= mésto tako da i u poglédu vodopropustljivosti-jeaen brdski nasiv moke biti heterogen. Ig ovog proiziazi da, u nagelu, stvarno ponasanje stenske mease moe da bude razlidito od pona¥anje tela opisa— nog teorijski, na osnovu srednjih uslova. Pojam homogenosti ili heterogenosti stenskih masa je relativen i s obzirom na ragmeru posmetrenje. Stoga se, wade su u pitanju stenske mase, moZe govoriti o "statbitko) homogenosti" ili enosti Heterogenost, odnosno "Kkvazihomogenost" stenskin nase zehteva njihovo eksperimentclno proveravanje. Ogledi mo raju biti organizovani teko dau Sto je moguée veéoj meri bu- au reprezentativniji, a to aneéi da, u navelu, moraju biti Stovbrojn: : Wavakom slusajy treba voditi ratune o tome da se rezultati dobijeni eksperimentalnim ispitivanjims primene na mage koje su dovoljnd velike u.sdnosu ne prirodu njihove he- terogenosti vodeéi pri tom ratuna o stanju nopona i deforma— cija. Na-primer, jedan konglomerst ako se posmatra na povr- Bind od 1 dm’, moe biti veoma heterogen, 2 ako se posmatra na povréini od nekoliko. desetina ili stotina n° moe se smatrati veoma homogenim (slike 2-1). Ako wa jedan konglomerat Zeli da se ispita dvrstoéa na pritisak u laboratoriji, onda é¢ se morati uzeti probne5 kocke velivine najmanje 20 x 20 x 20 om ili 3 x 30x 30 cn’, jer se tek u takvom redu velivine mo%e u.izvesnoj meri sta~ tistifki da izravna nehomogenost njegove strukture srna i da se smatra kvagihomogenim telom, Pri manjim probnim keckama doéiée ao izra%eja ubiesj krupnih zrne i regultati dobijeni na ovako nalim uzorcima pokagzaée velika rasipanja, Ukoliko probna kocka ima veée dinenzije, utolike és rasipanje regul- tata ispitivenj2 biti manj Pp Kade se radio stenskim misema pojam homogenosti, odnosno heterogenosti, vezen je uglitvnom za tri grupe osobina: honogenost’ u pogledu strukture are i njihovih veza; u pogle- du slojevitostii u pogledu ispucalosti. Slojevita stena, no primer, mo%e u pogledu struk- ture.zrne de umtar pojed@inih slojeva bude homogena, ali od sloja do sloja nehomogens. Ali ako sé ovakve. stenske masa posmatra u dovoljno velikom podruéju mogu se dve razlivite zone, ove stenske:mase snatrati potpuno -homogenim, iako gu po- jedini slojevi nehomogeni, ako je ovakav isti raspored neho- mogenosti zastupljen-svuda u stenskoj masi, - Ako je jedan stenski masiv ispucac uw celoj svojoj nasi ne isti navin, on se mo%e smatrati homogenim. Mequtim, ako su njegovi delovi ispuesli na razne na’ine-i raznim in+ tegzitetima, onde je, po tom parametru, oBigledno heterogen. Pri sastavijanju relotivnih ketegorisacije, speci- jelnih ingenjerskogeoloSkih i geotehnidkih karate, kao podlo- ga za projektovenje velikih in%enjerskin objekata, visokih rans, hidrotehniticin tunela i okenz pod pritiskom, itd.,,o paramétru homogenosti mora se strogo voditi ratuna i u karte ma i pYofilama moraju s¢ izdvojiti zone koje se, za dati slu- Baj-mogu smatreti homogehin. Ne slici 2-2 shematski je prikezane heterogenost stenske mase ne jednom profilu n= kome treba aa se podigne~ 52 visoka brane, Stenska masa se modulom deformacije E, druga— Bije ée se deformissti nego steriska masa sa modulom deforme- cije By. 0 ovome mora da se vodi raguns pri stativkom prora— gum branc. Pretpostavke o homogenom profilu u ovom sludaju ne bi bila ispravna stoga Sto ée se, vodedi ra’una o razli- Sitim deformacijwma na bokovima profila, izmeniti naponska slika.a konetrakeiji. Na slici 2-3 prikazana je shematski heterogenost stenske mase kroz koju prolozi hidrotehnitki tunel pod priti- skom, Slika a) prikazuje sluéaj homogene sredine,. odnosno ima jednu vrednost modul> deformacije EB, cela stensk= ma: Slike b) priknzuje heterogenost stenske mase u popreénom “preseku tuncls: tunelsk2 obloge neée se deformisati na isti natin na delu stensie mase koja imaimodul deformacije B, i ne delu sa modulom deformecije E,. Na slici-c) prikazan je 2 uticaj heterogenosti u podugnom preseku tunela. Tynelsks oblo- -g2 na deonicama stenske mese, koje imaju pazlivite vrednosti modula deformacije ,, 5) iB, raslifito ée se deformisa- .oti,y'o emu mora da ge vodi ravuna pri stativkom proratumu tunclske obloge. U ovakvon slu&=ju tunelska sbloga ée na deo- nicana stenske nase sa razli8itin vrednostina vrednostina no- dule deformacije ineti, u natelu, i razlifite dinentije. 4.2 TsODROPITA, aNTZOMROPITA Pod izotropnin telom podrazumeva se ond telo, fi- zidko, tehnitko ili geoloSko, ije su fizitke csobine (ela- stinost, Sircnje na toploti, kohezije, prelomanje svetlosti, clektroprovodljivost itd. jednrke w svim praveima, Tela kod cae et roprovedtiswest Se eee kojih razni pravei u istoj tatki nigu ekvivalentni ved in ima i naroSito istekmutin, privilogovonin - u pogledu fizitkih osobine - naziveju_se_anizotropn: tele. Xsobina tela da u ragnim praveina, povatenin iz jeane njegove tatke, pokaguje razlitite fizitke osobine naziva- 59 = tatke do ta’ke, odnesno od zone do zone, ako telo ujedno ni- je i homogeno ved heterogenos ep —————ESE EOE nosti, a isto teko i anorfna tela kod kojih ne ji kekve pravilnost u_raspo. Ova tela razliluju se nedusobno, u pogledu strukture, uglovnom veéon ili mnjon kohezijon svojih Sestica. Anizotropija’ je takode relativne kategorija. Ona ne mora biti vezany za sve Pizitké ssobine jednog tela, Ona né%e da se ograni8i ‘sano na neke osobine, ns primer na vo- dopropust1jivost, déformebilnost, otpornost na smicanje itd. Igrazito anizotropns tel> su monckristali_ isko ne- ki kristali za neke osobine mogu da budu i izotropni. Krista li se o@likaju tine Sto su to tela kod kojih raspored molekula dma dzvesnu previlnost. Stenske nase su po pravilu izrazito enizovropne. Stcnske nase su po praia ee ijs stenskin hovom ispucalo’éu, slojevitoSéu_i SkriljavoSéu. Oa se naro~ Sito ispoljova ne slededim njenim oscbinana: otpornosti na ase uslovljena je u prvom redu_nji- pritisak, zatezanje i smicanje; clastitnosti, defornabilno— sti, vodopropustljivosti, provodljivosti toplote. je_stenskih mas: Najde8éa vrsta anizotropi, je_ani- zotropija u odnosy na defornabilnost, Nizom izvréenih ispiti- vanjs utvraeno je da ee stenske mase po pravilu ne deformisu podjednako uw svin praveina. Ova. anizotropija defornacija uslovljena je slojevitoséu, SkriljevoSéu ili ispucaloséu. Na elici 2-4 prikazane je.jedna slojevit. stenska mass opte- reéena uprevno na pravec. slojeva a) iu praveu slojeva b). Defornacija koja se dobija od optereéenja u proven upravnon na pravac slojeva je veéa od deformacije koja se dobija od optereéenja u praveu slojeva. Io stoga Sto u prvom slugajuSta300, MOSKOS JUNIVERZITET . St9 VISOKA BRANA NURESKAJA 640, &) eo) [620 o 25 50m, 520 520 500 S17 ATOMSKA ci — : ENTRALA LUCENS [WEW, 1964, 9/10) KAVERNA REAKTORA MASINSKA SALA PRISTUPNI TUNEL UPRAVNA ZGRADA SPOLINA STANI VENTILACUA- 69- wu deformaciju wl 4 4 deformacija koja nastaje od astvaranja neduslojnih pukotine ili deformisanja mekSih neduslojnih inter- yalneija, dok je u drugom slué=ju ukupna deformicije u stveri geformacija seno osnovne stene, pe je zato i nen] Mnoge stene su izrazito snizotropne u pogledu ani— canja, pre svega slojevite stene, nnogi skriljei 4 stene se dayazonon cepljivoséu u odredenin preveins, Anizotropijaeni- conja.ina izvanredan gna8ej, norotito s obziron na problene stabilnosti stenskih aas> i objekets Koji se na njime fundi- raju. Na elici 2-5 prikazant je moguénost loma, odnosno formirenje klignih Skoljki, 2a izotropne (a), i anigzotropne (» ic) stenske nase. U sluéaju ) pravac linije lona pokle- ~ pa s¢ so praveen anigotropije po Kone stensk mass ime nejnoq nju otpornost na smicanje. U slugeju ‘¢) pravac anizotropije za data sluts] nije nepovoljan, jer linije loma sete stensku nasu upravno ne ovaj pravae. Ne elicit 2-6 prikazan je slutej hidrotchnivkog tu- nela pod pritiskon u izotropnoj (a)ei anizotropnoj stenskoj nasi, Pod dejatvon umtarnjeg hidrostatitkog pritiska vode tunelska obloge u sluéaju 2) deformisaée se u svin praveins poajednako, 2 u sludsju b) deformecije ée u reznin praveima piti raski8ite. Usled togs ée i neponske stenja u oblogan ga ova ava sluéaj2, biti razligita. 9 tome u stativkom prors: Sunu tunelske obloge mora da se vodi ravunn, Ie prednjih izleganje cfigledno proiziszi da se y odredenin sluésjevins intenzivno izre%ene enizotropije sten- skih ne mnogu, pri pror*8unina roznih inienjerskih konstruk- cija, prinenjivati teorije i anlitivki postupel, zasnovani no pretpostavei izotropije. E€2.3 ISPUCALOST, DISKoNTINUTTED Pored heterogenosti i anizotropije stencke mase Se po pravilu odlikuju ispucaloSéu. Usled ispucalosti stenske Hase prestaju ds budu kontinuum (nepreliana sredina) i postaju diskontinuum (prekidna sredina). Stoga se ispucale stenske ma— 8° ne mogu, strogo. uzev, ni teorijski smatrati kontinuumom veé diskontimumom, : T diskontinitet mora da se racmatra u odroou na red veligine posmatranog podrija. Ako se posmatra jeano malo podrudje stenske miase, onde u njema veé male prsline izaziva- Ju diskontinuitet, a izmeau tih malin prelina nelaze se homo- Gena podruéja, odnosno monolitna tela’ koja au ograni%ena - prslinama, Da bi se ova mala podruéja opisala mehani&ki po- ‘rebno je ds se opise vrsta i polo%aj diskontimiteta & pored toga da se daju i podaci o samom poarutju: Ako se posmatra mnogo veée podruSje iste stene; Ae primer hiljadu puta veée, kada je ono izlo¥eno jeanom oa- redenom naprezanju, ona’ej malih diskontinaiteta opada uw od= nosu na eventualno postojeée velike pukotine i na taj na¥in dobijaju se veéa homogena poarudja iamedu vein pukotina, Unutar ovih podrudja stenska masa moze, uprkos postojanju malin prslina, de se posmatra kao "kvazikontinuum", ukoliko ee mame % obair i opige anizotropija 4 heterogenost izazvana malim prélinama Anizotropije izazvona malim prslinama nasta— je usled razlivite pokretljivosti delova stenske mase U ragli- itim praveima, a heterogenost usled ragli€itog intenziteta jepucalosti pojedinih zona i podrudja. U avakom slugaju i anizotropija 1 heterogenost izezvane malin prelinana moraju 2 Se shvate kao statistitke anizotropija i statistiske hete= rogenost. Na slici 2-7 prikazan je diskontinuitet stenske ma- se. Sa "1" Je obeloven jeanolani deo stenske mase monolit ~ nial!~ 62 - oavojen sa svih strana pukotinema, koji mo%e da se izdvoji iz stenske mase kao komad "kamena" (ieko i on sem mo%e biti proget sasvin finim preliname ali se po tim prslinema ne mo- Ze beg mehaniékog rade razdvojiti na dve ili vise delova). Sa "2" je obele%en vi¥eSlani deo stenske mage, koji se umtar veéih pukotina moze smatrati kontinuum. Ovaj kontinuum moze biti i anizotropan ako je pokretljivost pojedinin nonolita u ragnim praveima razlivit. So "3" je obelezena veda stenska nasa koje obuhvata i velike pukotine. Svaki od ovih delova poseduje razlivite mehonivke karakteristike, Sto zna8i da i veli8ine mehanitkih kerakteristika zavise od, razmere posma- tranja. _Na slici 2-8 prikazan je primer potpornog zida u “evazikontimum" iu diskontimwum, Na skici a) prikazen je potporni zid koji je podigmt u &vrstoj stenskoj masi koja je sitno ispuctla;y dimengije pojedinih blokova.stenske mase su male u cdnosu na dinenzije objek=ta, tj. vredndst---_ a/n je male. U ovon slugaju opravdano je stogs za statitki proragun potpornog gids primeniti teorije 2asriovane na pret~ postavei kontinuuma. Nasuprot tome, ‘z2 potporni -zid prikazan na skici b) ove pretpostavke ne bi bile opravdane. O8igledno je da su dimenzije pojedinin blokova stenske nese suvide veli- ke U odnosi ne’ dinenzije potpornog zida, tj. vrednost a/n je suvie vélika da bi se smela usvojiti pretpostavke 0 kon- timum. U sven sludcju za proragun potpornog zida morao bi da se usvoji postupnk koji odgov-ra diskontinualnoj sredini, tj. pojedini monoliti, odnosho ‘stenski, blokovi moreli bi da se posmatraju kao kcrute tela u medusobnin uticajims. U ispucalosti 8vrstih stenskih nns2, iz %egs proiz- lazi i reophodnost da se one u odredenim sludsjevime tretiraju kao prekidne sredine, lei jedna od osnovnih i bitnih rezlike opr pe rp brett ee bchen dese- 63 - et NAPREGNUTOST Evrste stenske mase u_prirodi nalaze se u prirod- nin naponskin stenjina e noponi koji u njima vladaju daleko su_od toga da budu ganemarljivi. Ovi naponi bitno utitu na : osobine évretih stenskih masa, Kao i kod nize drugih materi- jala, prirodnin’ i tehnivkin, mehanitke karekteristike i oso- pine stenskih masa zavise od prirode i intenziteta napreze- nja kojime su. izlo%ene. Postoji bitna razlika izmedy umutarnjeg stanja i kod tia. Tla, a posebno peskovi i Sljunkovi, posteli su sukcesivnim i revnomernim slaganjem eB Sestica, koje, po pravilu, nije bilo remedéeno nikekvim uti- cajima. Sasvirt je razualjivo da mehanika tla. smatra da su jedine sile koje mogu postojati u tlu sile u vertikalnon preven, izezvane dejetvon zemljine te%e, kao i sile u hori- zont2lnon praveu izozvane transverzalnom dilstacijom koja je definisena Poissonovim koeficijenton, Na slici 2-9 prikazan je porast nepona u funkeiji dubine pod dejetvom sile gravitecije. Vertikelni nepon u tom sludaju iznosit & : Bet h gae je: h - visina sloja do povrSine terena (m) YX - capreminska teZina (t/n>). 3 Usled troneverzalne dilatzcije, prikazane na sli- ci 2-10 javlja se i horigontelni napon ©, koji ignosit : 6,=% + 4, gde je k - koeficijent botnog pritiska, a njegova vrednost se kreée izmedu 0 i lye? 0- 64 - Veza izmedu koeficijenta botnog pritiska k i Po- issonovog koeficijenta data je sledeéim izrazom: =F Mehanike Gvrstih stena ne no%e da prihveti ovakva ks uproséenu shemu. U napona je izuzetna i mogla bi se prihvatiti za neke najmlade formagije. Medutin ak iu tom slugaju dejstvuju faktori ko- ji remete ovakvu neponsku sliku: vodena izdan teZi da ujed— nai napone u dvrstej materiji a sleganja i cfekti plastit- nog tefenja te%e de priblize jeane drugiria vrednosti verti- kalnih i horizontalnih nipona. Naponi koji dovode do loma wu stenskoj masi ne mogu se pripissti samo dejstvu sopstvene teZine. De bi jedna gra- nitna masa, bez ikekvih pukotine, u svom donjem delu ispucala, morala bi biti debela oko 7 000 - 10 000 m. Medutim, mi nala- gimo ispucane granite i u povrSinskim sonama. Iz ovog oSigled-— no proizlazi da uzroci pojav2 pukotins nisu vezani za dejstvo gravitacije, Za Svrste stene hipotege mehanike tla ne mogu se ‘prihvatiti i iz tog -razloga Sto je nastajanje. &vretih: stena po pravilu razlivito od nastajanja peskova, Sljunkova i glina. Slojevito naponsko, stanje u Evrstim stenskim masama ne moze postojati veé iz tog razloge 3to je u samom procesu nastanka &vrste stone postojalo, kao inicijalno, hidrostatitko napon- sko stanje. Tako ne primer kreinjaci su nestali iz neke vrete skoro ka’aste mase, koja se nalazila u hidrostatitkom stenju napona. Magmatske stene nastale su kristalizacijom iz istop- Ljene mase, takode u hidrostetitkom stenju nepone, Tal o- bre /1/ smatra aa je hidrostatizam napona stvarno potetno naponsko stanjé u ivrstim stenama. Megutim, i keda no Ui bilo tale 3 an riti tektonski uticaji i ogromni poremeéeji uneti u stenske- 65 - mase usled dejstva tektonike, Dejstvo tektonike ‘po pravilu se ne poklepa sa naponskim poljem koje ime vertikelni raspo- red sila. Dokez 22 ovo su sistemi razlitito orijentisanih pukotine i Skriljevost. Pukotineki Sistemi ou kompleksni, su dominantni pukotine su retko vertikzlne i to pokszuje pritisci tokom velikin perioda nabiranja bili promenijivi po praven, i po pravilu kosi. Velili broj lomova nastao je u procesu tektonskih dejstava koja su u stenskim masome dovela do prekoravenja im njihovih otpornosti. Pri tom se mora ragunati sa 2a0! (Restspannungen, residual stresses, contraintes rémanentes, tensioni residue) jer jedno geoloSko telo, koje pod dejstvom napona stoji na granici loma, neée se potpuno osloboditi napona ni pri njegovom znatnom padu, niti pri potpunom prestaniu sila koje su dovele do loma. Ono se-neée potpuno osloboditi nspona ni usled plastitnog tefenja, pri- legodavenja iliprekristalizacije, jer ovi procesi.dugo traju i asimptotski se priblizaveju potpunom opuStanju. No i pored ovih zaostalih napona postoje u sten- sitim masama i naponi uslovijeni pokretima koji se odigrevaju u dananjem dobu. Veliki lomovi, rasedi, selu stensia: masu u dlokove koji su nemirni, bar u jednom momientu, u mementu pokreta, Veliéine ovih pokreta zavise od sanih napona, Stat bilnost ofogledno zahteva da niu’ jednoj ravni loma ne posto- ji neke gnatno velike tangencijalna sil Pietro Calo i, iz Geofizitkog instituta u Rima /1/ utvrdio je da veliki aktivni blokovi uveliko pre- laze dimenzije od 10 Im, Ovaj autor je objavio negiltate me- renje koja je iavrSio sa velikon preciznoSéu, u.toku ave go- dine osmatranj2, na dve obale reke Anbiesta, Merenja su vrie- na klinonetrine i klinometarske baze su bile postavljene ne obe reéne obale. Meren, @ su pokszivala male poneranje neza- wisns na obe obale koje su bile odvojene jednim rasedom koji- 66 - se mogao smatrati aktivnim, Merenja su takode pokazala ne- ujednatenost u pomeranjima. U krajnjoj liniji ova pomeranja su se u jednom cdredenom momentu pretvorila u zemljotres. Mo%e se smatrati da je akumlacija tangencijalnih napona w ravni raseda u ovom sludaju dovela do loma dubokim smica— njem, odnosno do novog uspostavljanja ravnoteze. Kobayashi /2/ daje podatke da pomerdnja pri-zemljotresima iznose 2-3 m, a ponekad i 8 m po jednom zemljotresu. U vréme poslednjih velikih zemljotresa u obla- sti Himalaja konstatoveno je pomeranje planinskih vrhova za 50-60 ma suma izdizanja za poslednjih 50 godina na mno- gim vrhovima iznosi 100m. Po Cloosu /2/". postoje dobri razlozi za tvrdenje da se skoro svi delovi zemljine kore nalaze u kretenju, samo se karakter i brzina ovih kre- tanja menja u Sirokim granicama", Zemljina kora nikako ne spava i njeno kretanje, ma kako bilo malo, dovoljno pokeguje neujgdnatenost pritisaka koje ona trpi u dubini. Kretonja pokazuju takode de priroda ispravlja ove neujednatenosti, Jednim kontinualnim procesom ona tei da dovede do idealne ravnoteze kod koje bi sve si- le smicanja bile jednake nuli. smicanja je hidrostatitko stenje napona, U. tom slutaju glav- ni naponi su jednaki. Cvakvom stanjunapona tee duboke stene. Treba se podsetiti da je Svajcarski geolog Albert He im joS 1878. godine skremo painju na verovatnost hidro- statizma napona u dubini. On je svoje shvatanje zasnivao na Sinjenici da se plastignost stenske mase razvija tim se prede granicn loma. Sile koje vledaju u dubini ostaju ofi- gledno vezane za te%im masiva i treba da budu u odredenom odnosu sa visinom nadsloja. Bez sumnje shvatanje o plastit- $i 4 Lom, Arh a-teerije;pedleine je ‘tici. Ali, posmatrano generalno, intuitivna shvatanje HeimaSic2e9su bila opravaana /1/. Medutim, o8igledno je da naponsko stanje u sten- skoj masi, da bi se moglo odrZati, ne bi trebalo nimalo da se udalji od hidrostatizma. Kada se udelji, mora dodi do loma, tj. do deformacije, vi8e ili nanje brutalne, koja tezi” ujednséavanju ckstremmih napona, Ako su rezlike napona koje dozvoljava obvojnica Mohrovih krugova na maloj dubini znatne, na velikoj dubini, ili za velike pritiske, naponi treba, kao Sto e°se kesnije videti, da ostem u strogo ograniéenom od- nosu, praktigno istog reda veli€ine. Ovo utoliko vise 3to uticaj porne vode, ddnosno vode u pukotinane, iji pritisak no%e da bude anatan, enanjuje sile na kontaktima évrstog ma- terijala i na taj natin olakSava smicanje. Prena tone hipoteza Heine predstevija srednju sherm oko koje se mogu svrstati konkretni slutajevi. Prema sade¥njem saznanju odstupanja od ove hipoteze joS se ne nogu formilisati zekonon, Literatura A\/ Telobre J.: La Mécanique des Roches, Dunod, Paris, 1957. /2/ Willer L.: ‘Der Felsbeu, I Band, Ferdinand Enke Verlag, Stuttgart, 1963. /3/ Wakovié M.: Fizi8ko-mehani’ke osobine stena "Poglavlje iz inkenjerske geologije", ekripta Rudarsko- geoloSkog fnkultetc, Beograd, 1962. /4/ Takovié Mi: Indenjerska geologija, izdanje "Neutne knjige" Beograd, 1950. i /5/: snognosti P anikn stene i teorija granitne ravnotezePee ETT ETS ER = 68-- DISKONTINUITETI _STENSKIH MASA 3.1 PUKOTINE Koda sile €ijem je dejetvu izlo%ena neke stenska masa predu odredene granice, dolazi u stenskoj masi do oma, tj. do Lokalnog gubljenja njene kohezije. Nejveét bro} ovaq kevin lomova je tektonskog porekla. Ovi lomovi su posiedica stvom sils i oni vode ragaranja postojeée ravnoteze pod novom ravnoteznom stanju, odnosno novom stanju napona i defor- macija. 3.1.1 QVRSTE I NASTANAK PUKOT Keti lomovi (brittle fracture, fragmentation frogi- le, Sprédbruch) nastaju_kso posledica lokelnog gubitka kohe- zije, tj. potpunog raskidanja molekularnih veze éyrstog tela ‘usled_prekomernog lokslnog poveéanja molekulamin rastojanje. Krti_lomovi nastaju pod ded spona zatezonia, a powrSine loma se “karakteris im izeledom i prelaze po povrSinana arma ili prescenju vezive koje th povemile. U stvari, Sista zttezmmja retko postoje v zemljinoj kori jer in stenske mase ne mogu ds podnesu. One se pod dej- stvom gatezanja cdmah lome i ne taj natin oslobed=ju tokvog naponskog stonja. ; Nesuprot. gatezonjim> p i_znotnii Seati. Kado njihov: redone gronice i pritisei sy ustanju da devedu do lertog tom ma u telu zrnaste strukture. U stanja, sa nejednakim nsponim=, rz0 zemljinoj kort _srednj2 vrednost_ne prede_od- ju prostornog nmponskog onje se vr8i po ravnima koje su medusobno parclelne a normalne su na pravac minimal- nog nopone (slike 3-1). U ovvkvim slutajevime krti lomovi mnogu da budu potpomognuti i orijentacijom zrna, eeplivoséu ili Skriljavoséu.PP ne To su veée pukotine bez rasedanja i svojstvene svin krtin stenama, One se po pravilu grupisu u pukotinske sisteme i mogu se_jovlicti i do dubina veéih od 1 000 m. Za. jedon doti sistem dijzklaze su skoro parclelne isko mogu pojedini smerovi istovremeno nastalih pukotina biti razligiti, tak kade su i vrlo bliski. Toko, na primery dijeklaze nastale u praveu izostatitkin linije moga imati geometrijske pravce koji su vrlo bliski dijaklazama orijen= tisanim u praveu orijentscije zrna. Sistemi dijaklaza mogu biti viSestruki i njinovo proufavanje pokezuje da nieu uvek istih starosti. Mre%e naj- sterijih pukotina esto su ispunjene kvarcnim i kalcitskim Zilonay Ponekad, u slugaju cirkulecije vode ili klizanja, mogu biti jako izmenjene (alterisane). ViSestrukost dijaklaza direktno utite na intenzi- tet i varijacije pravace pritiska u stenskim mosama. Pykotine smicenja (Verschiebungsbruch, rupture vy shearing) ispoljavaju se najéeiée ka i wi. Ove pukotine se javlicju ne probnom uzorku u laboratoriji a tako- dei u prirodi i to veoma Sesto u krtim a retko u plastitnim stenskim masama; Ugao loma 20 (s1.3-3) naj&eSée se kreée oko 70-80°. Pykotine su po pravilu ravne, a njihove povrSi- ne rapave, Sesto se tragovimo trenja na sve%oj povrsini lom. Pykotine smicanjs uvek se jovljaju u vidu dve fa- nilije @, 1%, koje su simetritne u odnosu na nopone 6 y i6 31 Stoge Jo Luliwiier ove parove pukotins nazvao konjugo- vanim lomovima. sporim procesom deformacije, bez promene z~premine i. bez gubitaka kohezije. Dok su kod krtih lomova deformzeije ela- stigne a trajnih deform-cija takoreéi nema, kod plastitnih‘pukotina usled efekta oslobadanj - 70 - lomova trajne deformicije su’ o8igledne. Nasuprot krtim lomo- vima plastiéni lomovi su retki kao pojavi i ne dostigu takav obim, Plastigni lomovi se ispoljqw.ju, -ko se kno primer uzmu laporoviti kre&njaci ili laporci, sitnim prslinam:, retko ravnim, koje u popretnom preseku imaju vretenast oblik (slike 3-2). Ove prsline su regultct gubit-ka kohezije i one prate odredene revni smicwnja. U kre&njacima ove prsline su Sesto ispunjene kel- citom, pri %em ne izgleda dn je pri njinovom ispunjavenju usled kristalizvcije dolazilo do znw8ajnijin pritisaks, O8i- gledno je © su Zilice nastale ispunjovinjem prslini koje su ‘se otvorile, N= njihovim duverovimy nem? nikakvih tragova o&tedenja. Kada prsline poti&u od dekohezije klignih ravni, njihovi pravei pokeguju orijenteciju ravni maksimalnog smi- canja, koje su nagnute pod 45° u odnosu na pravac glavnih napona, Istovremeno mogu da se jave d ava ortogonolna siste- ha prelina. Rasedi su takode pukotine i predstavljaju velike lomove u_zemljinoj kori, Po pravilu su praéeni kretaniem stenskih nasa duZ povrSina lom2, Oni su od velikog anavaja za prakti€ara stogn Sto su Sesto praéeni smrvijenim partija— na stenske mase i Sto dreniraju povrSiniske vode. Neki rasedi se pokazuju kao aktivni i oni mogu ds onemoguée ili da kom- promituju dzvodenje in%enjerskih objekata. Na slici 3-4 prikezano je, shenatski, nastajanje 2, izagvanog dejetvon erdzije. Ovrste stenske mdse su relativno kompaktne usled i F anatejnih pritisaka kojima su bile izloZene tokom dugig vre--T1- cije. Medutim, kasnije, usled erozije dolins, stenske nase se oslobadaju napona (sl.3-4). Efekat oslobadanja napona na- roéito je osetan na povr8ini, tj, na dubini reda velitine nekoliko netara. Kada se oslobadanje napona (aekompresija) oseéa i na dubini od nekoliko desetine metara govori se veé o dubokom oslobadanju napona. Usled efekta oslobadanja nepona pukotine koje su paralelne padini doline se otvaraju prema povrSini i omogu- éuju nepad atnmosferskih uticaja. Iz istog-uzroka, 7j. usled efekta oslobadanja napons, stenska nasa na padinama pomera se prema dolini. Zpog velikog zna8aja ispucelosti i zdrobljenosti stenskih masa u vezi sa kretenjem vode, kao i njinovon sta- pilnoséu, u novije vreme se razdrobljena podrutja sve vise odreduju geofizidkin metodama. 3.1.2 PARAMETRI OPISIVANSA PUKOTINA s Za re¥avenje raznih tehnitkih zadataka potrebno je raspolagati nizom podataka kojima se definisu pukotine ili sistemi pukotine. 1. Mesto, odnosno polo%aj se odredujé u srvom redu za velike pukotine jer one u.stvari predstavljaju >rivilego- vane, odnosno potencijalne prevee smicanja. Ze sisteme manih pukotina treba ognaditi podrutja_umutar kojih se javljaju odreduje se prens stranana svete a padni ugao je ugao Kosi zaklapa normale na pravec pruganja sa horizontalnon ravni. Pukotine seu stenskoj masi, s obzirom na njihove pravee, uvek jevljaju u vidu odredenih sistema koji se ne mogu na prvi pogled lake uo8iti, ali se statisti&kom obradom272. mogu jasno utvrditi. Pojedine individualne pukotine odstupa— ju od osnovnih pravaca po dijalektitkom pravilu o zakonito- sti i slugajnosti. Ako je rasipanje malo govori se o “strogom" sistema a ako je veliko o “labavom", Naroéito strogi sistemi su, na primer, sistemi meduslojnih pukotina. 3. Gustina pukotina odrazava stepen ispucalosti stenske mase. Uxoliko je gustina pukotina i prslina veda, utoliko ée 8vrstoée stenske mase biti manje u odnosu na Evrs—- togu kamena iste stenske mase. St indi razlikje retku, srednju i gastu ispucalost, On je uveo pojam koeticd enta ispucalosti (K1uftigkeitaiffer) pod kojim se podrazumeva proj preseka pukotina (zamisljenih da su produgene) na dué- - ni metar zamigljene merne osnove. n ai gae je: k - koeficijent. ispucalosti n- broj preseka pukotina duZ jedne merne prave 1 - du%ina merne prave. @vaj koeficijent daje uvid u srednju vrednost - medusobnog rastojanje pukotina wu jednom pukotinskom sistem. M&1 ler je uveo pojam koeficijenta_ispucalo- sti familije (Scharkluftziffer) pod kojim se podrazumeva broj preseka koji-odgoveraju jednoj odredenoj famil ji puko- tina. 4, Prostiranje pukotina jedne familije ima odrede- ni mehani8ki znataj. Pukotine velikih du%ina pospeSuju kli- ganja i kretenja, kao i pojavu izvore, odnosno puteva za pro- virnu vodu u daleko veéoj meri nego veliki broj individual- nih pukotina iste familije a jednake ukupne povrSine izmedu kojih postoje "mostovi" materijala. Stoga je vasno PaslikOVati StensKe mmsesa_yeritiny srednjim ili malim pukotinama, pri Sem ove pojmove ne treba F* prkati sa pojmovima retke, srednje i guste ispucalosti.U wlasifikaciji pukotina ima vide usvojenih podela. Mller daje, na osnovu westanosti njihove upotrebe, slededu podelu. 1, Male pukotine (minor. joints, petites fissures, giunti piccoli, Kleinklifte) 2, Velike pukotine (major joints, grandes fissures, giunti gross, Grossklifte) 3. Déinovske pukotine (gigant joints, gigantiques fissures, giunti giganteschi, Riesenklufte) » 4, Rasedi (faults, failles, faglie, Stérungen). Ova klasifikacija mo%e da se primeni kao apsolutna i tada se podrazumevaju sledeée velitine (duzine) pukotin: male pukotine . Ol - lm ; velike pukotine 1- 10m 7 @Zinoveke pukotine 10 - 100 m rasedi preko 100 m Medutim ako se podeli dalje relativno gnadenje, u odnosu na jedno dato kvazihomogeno podrutje ili 2a odreaeni objekat, na primer podzemmu prostoriju, tunel, kosinu iskopa isl. tj, u odnosu na podrudje Sija je najveée dimenzija L, onda se gornja klasifikecija daje-relativno i to: male pukotine L/50 velike pukotine L/ 5 dZinovske pukotine pL U dZinovske odnosno velike pukotine spadaju i meduslojne pukotine slojevitih i Skriljastin stenskin masa. 5. Stepen izdeljenosti (Der Durchtrennungsgrad; Degree of Separation; degré de separation; grado ai separa- zione), Pod ovim pojmom podragumeva se udestanost susrete i presccanja jedne pukotine sa drugom (s1.3-3).- 74 - Ukoliko se eSée jedna individualna pukotina pruZa do preseka za drugom, utoliko vise slobode kretanja poseduju mobilita parziale - prema Sanderu). Krti lomovi i dijaklaze te%e da se jave sa malim stepenom izdeljenosti jer one veé pri prvom pucanju rastere- éuju susedmu stenska masu. Nasuprot tome pukotine smicanja daju po pravilu veéi stepen izdeljenosti. 6. Veli&ina_otvora pukotina je razlitita kod raz- 1i8itih pukotina i uglavnom zavisi od njihovog nastanke. Dijeklaze se otvore pri samom nastajanju. Pykotine nastale dejstvom smicanja ostaju najtedée zatvorene. U tehnitkom pogledu veli&ina otvora pukotina je vatan podatak jer od toga u velikoj meri zavisi pokretlji- vost pojedinih odvojenih delova a time i deformabilnost sten- ske mase w celini,.0d @imenzija otvora zavisi Sesto i ste- pen vodopropustljivosti. 7. Pukotinske ispune (Bestege und Zwischenmittel , fillings, remplissages, riempimenti). Pod ovim pojmom se. podrazumevaju ispune pukotina i materijali kojima su povrSi- ne pukotina oblogéne. S obzirom na ispunu pukotine mogu biti ispunjene i neiepunjene. 04.prirode ispuna zavisi i delimit— na pokretljivost péjedinin odvojenih delova stenske mase. Ako materijal ispune poseduje koheziju ona u veli - koj meri odreduje sile smicanja koje se na pukotinskim po- vrSiname mogu preneti, Trenje i kohezije ispune zavise - 2a razliku od pravog trenja zidova - od stepena njene vlaénosti. Prema tomé u ovom sluéaju osobine i ponaSanje pukotinskih tepune-trevs—opisatt 4 neniketla,—askle_kohezijom unutamjim trenjem i pritiskom porne vode.-75- 8. Izgled_zidova pukotina (Kluftwandungen, wallas, épontes, parete). Oblik, prostorno pruzanje (ravne, krive) i rapavost povrSina pukotina su prirodni Sinioci koji utidu na trenje u pukotinama. @ni su to utoliko vide ukoliko manje ima u pukotinama ispuna. stepena oStedenosti stenske mase podrazumevamo koli&nik i2- medu_brzine prostiranja elastitnih longitudinalnik talasa kroz stensia mésu, odredene seigmitkom metodom, "in situ", i brzine prostiranja istih tal. ni je ne , odredene na ueorky yu Iaboratoriji. gde je g 7 brzina prostiranja elastitnog longitudinalnog talasa kroz mnogoSlanu stensku masu u m/sek fy ~ brzina prostiranja elastitnog longitudinalnog talasa kroz stenski monolit u m/sek Stepen oSteéenosti stenske mase mo%e da posluzi kao kvantitativni pokazatelj pri uporedivanju stenskih masa na razligitim mestima. 3.1.3 GRAFICKO PREDSTAVLJANJE PUKOTINA ReSavanjo niza praktitnih problema zahteva ne samo dobro upoznavanje sistema ispucalosti stenske mase o kojoj se radi, veé i ertanje preciznih karata i dijagrama koji imaju 2a cilj odredivanje pravace i-uSestanosti rasnih puko- tina iprslina, U cilju Sto vernijeg utvraivanja wSestonosti i pravaca izrazenih lomova vrle se detaljna-snimanje, pri sem se--obuhn ate odredena zapremina stenske mase. Na osnovu po= @atake dobijenih merenjima izraquju se odgovarajuéi grafidki- 176 = . prikazi koji omoguéuju njihovo tumeSenje i iskoridéenje. RuZa_pukotine (ili.zvezda pukotina) predstavlja stariji noSin grafitkog prikezivenja pukotina, snimljenih na terenu, u polarnom koordinatnom sistema ( r,~), pri ema uglovi f odreduju pravee pukotina a r predstavlja njihov broj, odnosno njihova relstivny udestonost (slike 3-5). Na taj natin iz raza pukotine dobija se, u stvari, usestanost pravaca, Nedostatck ruZa pukotina sastoji se u tome Sto je moguée prikazeti semo pravce pruganjo pukotin: a ne i njiho- ve padove, teko da dve familije pukotina jednekog pravea pruZanja ne mogu da budu medusobno raglikovane. Iako se ru%e pukotina jo8 i danas u prakei primenjuju, one za svrhe meha- nike stena, iz nepred iznetog rezloga; ne odgovaraju. Loptasti dijagrami, Uyodenje u primenu loptastog dijagrama predstavlja najzna&cjniji korak u oblasti grafitkog prikdzivanja.pukotina i njihove statitke obrade. Po sebi se ragume da se prostorni odriosi mogu grafitki prikazati jedino ako se pode od odredivanja elemenata u prostoru i njinovog adekvatnog grafitkog prikazivanja. Loptasti dijagrem, u obli- ku u kakvom se danas primenjuje, ‘uneo je unauku Walter Schmidt jo¥1925,a R&ger ga je prvi primenio (1928) ze grafitki prikez pukotina, Medutim, i sam Schmidt Je, jo8 1926, ukazz0. na moguénost primene njegovog dijagrama za grafivkd priksivenje podataka dobijenin snimanjem sistema pukotine, Schmidtov loptasti dijagrom (slike 3-6) ne daje verni prikaz pravaca, veé verni priksz povrSina u azimutalnoj projekciji Na slici 3-7 prikazan je princip konstrukeije Schmidtovog dijagrama, Snimljena ravan pukotine, koja Zeli da se grafitki predstovi', zamiSlje se da prolagi kroz centar jedne lopte, Iz centra se povla%i normals na ravan pukotine. Prodor normale kroz povrSimu lopte daje totka koja preastevlja= 77 = snimljenu ravan pukotine. Ista taka mode se zamisliti i kao-dodirna tatka ove ravni sa povr¥inom lopte sa njene spolj- ne strane, Prema tome, svaka raven pukotine mo%e -se predstavi- ti prodoron neke normale sa povrSinom lépté. Sve ovako dobi- jene te&ke mogu se projektovati ne raven koja prolazi kroz centar lopte. Na taj naSin sve tatke le¥e unutar jednog kru- ge kojise mo¥%e podeliti na stepene. Ovako konetzuisan ai- jegram daje uvid u intenzitet ispucslosti. Na osnova njega mogu se odrediti i glavhe familije pukotinskin sistema, Grafitki_prikaz raseda, Veoma je vaino da se na terem, koji se ist: vguje u cilju gradenja nekog objekta, detaljno ispitaju i utvrde rasedi. Za sve rasede snima se Bravac pruzanja 1 padni ugao e na osnova podataka dobijenih merenjin svi rasedi se grafi’ki prikazuju na kartama odgo- varajuée ragmere, Glavni rasedi su po pravilu pradeni guéom mrezon sckundarnih reseda, Na njihovim kosin ukrStenjima Sesto se nalaze smrvijene zone, Grafitki prikazi rasede su od velikog gnataja za utvrdivenje trase tunela jer rasedi dovode do potre be jakog podgradivanja a‘esto i borbe s vodon. Karte pukotina, Na intenjerskogeolodkim kartama, koje slu%e podloge za projektovanje. raznih ingenjerskih objekata ili ‘radova u stenskoj masi, sa gledi8ta potreba me- hanike sténa, trebs ucrtati ne ‘samo sninljene rasede veé i veée pukotine koje mogu; u datom slugaju, uticati na refavanje problema. Za ova svrhu obitno se, u dogovoru sa projektanton objekta, usvaja jedna relativna klasifikacije pukotina, osla- njajuéi se pri tom na relativnu vainost pojedinih parametara navedenih u taéki 3.1.2, U datom slu’aju imaée dominantan utieaj pravec pukotina, ili njihova duzina, ili veligina otvora, ili pukotinske ispune itd.- 78 - Pri kartiranju pukotina u tunelima, porea ortanje @ijagrama radi njihove stetitke obrede, pukotine se grofitki prikaguju iu poduinim intenjerskogeoloSirin profilima. Ovi profili crtaju se, po pravilu, u vidu triju troka od kojin sreanja predstavija tunelski svod (lerovima ave $8 strane predstavijaju levi i desni bole tunelskog iskopa. 3.2 Slojevitost Slojevitost (Schichtung, stratification, stratifi- cation, stratificazione) nasteje procesom istaloZavanja. Na mehenitke osobine slojevitih stens narovits utieaj ims sam proces nastanke sedimentne stenske mase~ Promené hidroloskih uslove (aubine i brzina vode 4, sl.) u kojima se yr8i talotenje aovodi ‘do promene veli8ine: ame koja se taloze. Ako se menje slivno podruéje dolazi do promene mineralnog sastave zmna alo%e. Vremenski prekidi (pavze) w istalogavanju utivu na konsolidaciju veé istalozencg meterijala. Svi ovi uticaji dovode do diskontinuelnosti u “igpoljavanju mehanit— kin osobina i kerakteristike stenskih masa nastalih ovakvim procesima. Poscban anata} wu pogledy mehaniékog ponssenja se- jimentnih steriskih mass imaju faze igtalodavenjs u kodins 8° gtona prekriva glinovitin 4 Liskunovitim prostojeima, kod kasnije predstavijaju potencijalne kdisne povrgine. Otpornost na smicanje u pravcina,cvin proglojaks toliko je smanjena da golezi ao ierdziteg aiskontinuiteta i aniaotropiie + povegeriom cepljivodéu i-anizotropijom moze se obje- eniti i veona festa pojave meduslojnin pukotina (Schichtielt- ften, strata joints, fissures de stratification: fessure di etratificazione). Sidjre povr8ine 7 meduslojne pukotine su prostomi elementi sedimentnin stenskih masa. Meduslojne su igrazito nehanived diskonvinuttetiy fr 148ini njihovih nedusobnih rastojanja pojedini delovi stenske mase 8° nazivajut719 - bankovitin, plotastim ili listastin, Do pojave meduslojnih pukotine dolazi usled veoma niske otpornosti n> zetez-nje i smicanje u slojnin povrSina- na, Neposredni uzroci nastej2nja neduslojnih pukotina su: skupljanje i sleganjc usled suSenja i relativno pomeranje usled tektonskih procesa. 3.3 Skriljavost Skriljevest (Schieferung, cleavage, foliation, schistosité, scistositd) se defini¥e te%e od slojevitosti i to stoge Sto je pri definisanju te¥ko odvojiti fenomenoloSko od genetskog. 2Yog toga postoji i vise definicija Skriljavosti Jedni, ono Sto je bitno u Skriljavosti, vide u izra- zito orijentisanoj teksturi stabligastih ili listestin mine- rala koji svojim glavnim praveima formiraju povrSine Skrilja— vosti, naglaSavaju ih i poveéavaju njihov geometrijeki i meha- nidki gna8aj, To je Skriljavost kod koje bitma ulcgu igra kristelizacija. Kod drage vrste Skriljavosti stenske masa je proze- tau izvesnoj meri perelelnim povrSinama koje su mchanitki mnavajne jer se po njima stenska masa mo%e da odvoji ili po- meri (ligne) (C10 o s, 1936), Medutim, ovakva definicije moZe da obuhvati i takve stenske mase koje su nistale istalo— Zavenjem te stoga nije potpuns. Skriljevost se igratava u veéoj moguénosti cepanja (deljivosti) stenske mase po medusobno parnlelnim praveina, koju je stenska masa tek naknodno dobile dejstvom pritiska, tj. koja nije zasnovana na prvobitnom rasporedu jednakih ili nejednakin zrna po jednoj povrSini (Stini, Mller), Po sébi se ragume de povréine naknadne Skriljavosti mogu a2 se poklo- pe sa veé prethodno postojeéom slojevitoSéu, ali to ne mora biti sludaj.20 = U stvari, bez obgzire no genezu, Skriljavost moze da se podeli u ave grupe. Prva grupa ne pokazuje izrazite povrSine Suriljevosti, sli uvek ima izrazito orijentisana a tome i denezitu anizotropiju i cepljivost. U gna, pa pre: owu grupy epedaju skunoviti skriljei, filiti itd, Keo i mnogi pravi enejecvi. Druga grupa Skriljeca se kerakteri8e familijom yazdelnica (ponekad i sn ave familije razdelnica), odnosno finih, Seato jedva uotljivin, prelina, u stvert firth, puko> tana, na me@usobnom .reznaku milimetarskog it sontimetarskog veda veli8ine. U ova grupu-epadcju glineni Skriljed. Kad i kod sedimetitnih stena i kod Skriljaca treba “vevage planes ili folistion planes, plens de schistosite, plant ai geistosith) oa rezdelnica_(Sehieferungefugen, foliation joints 411 cleavage joints, cLivages schistoux, giunti di eeistosith). Dok su kod sedimentnih stenz gnatajne samo raz— gelnice, dotle, kod Skriljaca pored razdelnics igraju vainu wloga i povrSine Skriljevosti kno povr¥ine potencijelnog lone. Sve aotle dok su razdelnice u slojevitim 4 Srilja- yin stenama sasvin intimno getvorene, njihov rehnnivki utieaj je manji. Trenje i adheaija u njima mogu da buda znntajniji, pa Sek, u dzvesnoj meri, i kohezijn. Ali, ako Je uz ovih raz gelnica vers raclabevijena ili sasvin unidtena, tads ove raz delice, u stativkon pogledu, igraju ulogu fonilije orijenti- sanih velikih pukotina. 3.4 Copljivost Cepljivost - potencijains ispucalost (Speltbarkeit di latente K1Mftung, potential fissuration, fragmentation potenticlle, facilith ai aprirei) je epecijaina vrets Tatent- — teta-i_onizotropije. Ako se posmatra sa _gledi- Sta teorije clastiinosti, odnosno otpornosti naterijala, ona- 81 = se ispoljava u snenjenoj otpornosti no zatezanje ili snicanje upraveu jedne ili vide ravni. Ove ravni nagiveju se revnina cepljivosti. Cepljivost je kod Skriljevih stena uvek izra%ena, Kod slojevitin stenskih nasa cepljivost ne mora biti bezuslov- Ona se u.slojevitin stenskin nasama jaylja duz povrSina koje su fornirane prekidom procesn istalogavanja 41d promenoh vrete naterijale koji se telo%io. Ovakve povréine su narotito izrazene kod laporaca, laporovitih kretnjake 4 glinaca, kno i kod nekih ped¥ara i konglonerata: Posebno su jesno iarazene kod sedinentnib stenn sa pronenljivim sloje- vima, kno na primer kod f1i8a; : $ obziron ne ovckvu struktura i vrstoée su razli- Site uw rezlivitin praveine, Po ravnina cepljivosti évrstode su menje nego u praveiny upravno na njih. Naro&ito mnogu biti opasna neprezanja na smicanje u proveime ravhi cepljivosti a isto tako i naprezanja na zatezanje. 3.5 Ingenje Pojeve lugenja najéeSéa je kod magnatskih stena i ona takode izaziva diskontinuitete u stenskoj masi. Ako je eruptivne stena izlutena u tanje ili deblje, vise ili manje paralélne mase, slitno slojevina sedimentnih stena, lugenje je plo&asto ili bankovito. Bazelt se izlutuje stubzsto. U ovon slusaju sten- ska masa se rastlanjuje u Setvorostrane, petostrane ili ¥esto- strane stubove odvojene razdelnicana, 3.6 Karstne pojave i ob’ Supljine u kre’nja&kim stenskim masama, stvorene dejstvom vode koja prodire kroz pukotine i rastvara kretnjak,= 82 - predstavijaju diskontinuitete ° Kojima s¢ mora voditi ravuna. Unutar stenske mase ove Supljine se javijaju najée8ée, u obli- ju podzennin kaverni i raznih oblika podzemnih Kenala. Posto= janje kaverni u neposrednoj ekih objekata, na primér wisok a d-deformacija u teméljnoj stenskoj plizini temelja velikin inzenjer- ih prana, moZe u velikoj meri ubicati na stenje nepon: masi. Literatura Af Tetowre 11 ba Mécanique des Roches, Duncdy Paris, 1957. /2/ Willer Lat Der Felsbau, I Band, Ferdinand Enke Verlag, stuttgart, 1963. Ingenjerskogeolodka ispitivanja ze /3/ KajundZié Bet hidrotehniéke tunele pod pritiskom, Institut za vyodoprivredu "Jaroslav Gerni", 195344,1 POJAM I KARAKTER DEFORMACIJA Sva tvrsta tela, sa kojima se sreéemo u prirodi iu syrkodnevnom Zivotu, deformigu se kada se iglate dejstva spoljnin sile, Pod pojmom deformacija podragumeva se promena oblika i zapremine tela koje je hapregnuto odnosno izlozZeno dejatva spoljnih sila, Sposobnost tela da se deformise uslovljena je njegovom molekularnom strukturom. Poznato je da cela zapre- ——— EEE mina tela nije ispunjena materijom veé molekulima koji su medusobno povezeni‘unutarnjim molekwlarnim silama, Pri defor- maciji tela rastojanja izmedu molekula se menjaju a time i umitragnje sile koje teZe da molekule vrate u njihov prvobit- ni polotaj. Sve, dok deformacije ne prédu odredem grenicu, molekuli 385 po prestania dejstve spoljnih sils vraéaju uv njihov prvobitni poloZaj. Ova osobins nazive 9c clastitnaat. Sve deformacije koje se deSavaju u domenu ispoa ponemte gra- nice, granice elastitnosti, zovu se elastitne deformacije. Ako deformacije predu _granicu elastignosti onda se, Po prestanky dejstva spoljnin sila, telco ne vraéa potpuno u syoj prvobitni oblik. Deformacije koje se ne vraéaju. su,pla- stiéné-odnosno tra jne-eile'po intenzitetu i je poveéa- vaju dostize se tzv. granica ic j@ materijala keda se pre- kide voza igmedu molekula, mosno medumolekularne sile nestaju Télo koje se po prestanku dejstva spoljnih sila “potpuno vraéa u svoj prvobitni oblik tj. kod koga su sve deformacije clastitne, zove se elastiino telo (Hukovo telo). So SSS ee Za Hukovo ‘telo veza izmedu nepona i aéformaeija je linearnas Dijagram deformacija u funkeiji optereéenija je tako i za oblast za- prava linijea, kako za oblast pritis= 84 - tezanja, Na sl.4+1 prikezan je dij-gram aeformacija jednog potpuncg clastitnog Stepa u funkeiji odgoverajuéin dilatacija. Veza demedu napona i deformacija 2a idealno elastid— > no, 24 Lincarno stanje_napone, telo data jo izrazom: G=28°& ede je @ - aflatecija, cdnoono jeanatina deformecija EB - modul_clastitnosti (xg/en®). : Mequtim, vez. izmedu nipona i deformacija realnih gela nije po pravilu pravolinijeke. Tepitivenjima je wtvrde- no da dijagrami defornacija za Eclik, Liveno gvozae, paker, stonsku masu ita. nisu prave, veé krive kerekteristiénin oblika. Selik. Ispitivenjimn teliénin Sipki, izlo%enim sta- ‘i8icim optereéenjima pritiska ili setezanje, dobijent su ka- rakteristiéni dijagrami koji pokazuju vezu izmedu nepone a odgovarajuéih deformacija. Pod statiékin, nirnim, optereéenjen rasune se opte- reéenje koje 90 ne renja po intenzitetu u toku vremena 114 Ko- je legano 4 postepeno mailazi tako da ne prouzrokuje ni udare pi treperenje konstrukeije. Pri ispitivanju meterijals pod stativkin optereéenjem podreaumeva se i ono koje potinje od” 0 i postepeno bez potress ivudara raste dokle ne vaskine 3tap. Pod dejetvom sile zateannjn ili pritiska éelitni Stap nenja svoju dubima. Alo sila ne prede izveenu odredenn granicu, Step 6e zeuzeti svoju prvobitmu duiima po prestanta a, Ako dejstva silo. Ove osobins 2ove se elastt ge ove ponovi vi8e puta, opet se izauzen (skraéen) Step vraéa na prvobitnu du%im po prestanin dejstva sile. Stap je pre- opens ede Gee (stenje elastit- nosti). Ako se pri optereéenju Btapa prekorati izvesna grani- on, Step é¢ ostatd duzi (Kredi) 4 po prestanie dejotve zate-» - 85 - pritivkujute)sile, Stap 8 trajno izduZio (skratio). Njegove deformacije se u ovom sludaju sastoje iz ava dela: 4 te glastigne (Eo ) i plastine (trajn:) (£p), 2bir elastitne i plastitne deformacije gove Optereéenje (spoljns sila), dakle, izaziva naprezanje i de- formacije u materijelu i obrmuto; deformicija ukamuje na po- stojanje sile odnosno: naprezanja. U granicane clestitnosti materijola iz poznate ok moze se sratunati deformacija 2 obrnuto. U aaljem raamatranju moze Se Srabunati deformacija 2 obrauto posmatreée se promene koje na Selitnom probnom Stepu Proizvods sila koja aksialno gate%e Stap. Svi reultati vrede 1 obrmto 8a promenom gnake, i za pritisnut Stap. Ako se reguitati ispitivanja predstave e@rafitki, prenoseéi naprozmia@ = —E- na ordinatu a specifitna iz duéenja € = Sad na apseisu < optereéenje poveéa ao raskiaa Stapa, dobija se linija koja pokazuje zavisnost izdu%enja od” neprezenja u materijalu (slika 4-2), ee el 1, obeleZava prvobitnu duzim stava, F, prvobitmy, Linija & -6 zove so dijagram istezanja_ 3 povréim - presek prvobitnog Stape. Pofetni deo linije istezanja OP je pray; anaBit isduzenja su proporeionalna napreasnjima (Hukov 2akon). Onc specifigno naprezanje matérijala a ao koje jo8 postoji prevolinijeki odmos tzmedu naprezanja iukupnih icdubljenje zove se gra @ proporcionalnosti. (1678. god. Hooke). Krajnje specitiéno n ezanje~ 86 - Pe Bo go koje su deformecije Sbapa samo elastiéne ove se granica ‘elastignosti. Granice elastignosti nije mogo vi8a od gronice proporeionelnosti i vrlo se teSko odreduje taéno. Zato se Eesto” nemenjuje tchnivkom granicom clastitnosti. To je ono specifit- no naprezsnjé pri kome u Stepu - tre ne - plastitne deforma eije ne preleze iznos od on = €,00001 - 0,00003 duzinc Stwpe = 0,001¢ - 0,003% iliusé (Step duzine 100 mm pri istezsnju produZi se za& = 0,001 mm) Sposcbnost materijala (Sclika) da _pretrpd stalne - _ plastitns deformacije, skoptene Saks ies pramenom nicgove strukture a da_se skh ijala ne norusi iva se plastignost metorij=ls plastignos! pes Ss B Gunevano atalne - trajne deformscije pri Geum sklop materija- le nije pokvaren Sak i kad struktura materijele pude “izmenjona. Pri prekoratenju grenice clestitnosti Linije iste- zanje sve se vise krivi ka apseisnoj osovini, izdugenja ra- stu prac nego naprezenjas Izduzenje sc ovde sastojt iz dve dela: elastiénog_ Qi Totalno iz- @u%enje iznos noe zB $ = teal = 2 100 000 ke/em® Plastitne deformacije ne menjaju niukoliko ssobine elastitnin deformacija i ne emetaju a1 ove potpuno, 188ezm™ po prestanku dejstve sile (Brikevo previlo).. Pri daljem napreza—- 87 = niu Step se sve vi8e induzuje, Melo naprezanja prouzrokaju velika primetna izdutenjs, sila Sta vise epada a ‘zdu¥enje vaste. Neprezanje od koga pofinje naglo izduZenje i opada- nje zove se gornja grani reavlatenja @e . Naprezanje od koga sila ponovo raste da bi se mastavio proces kidanja 20- ve se donja ica reavlatenja@y. U stadijum razvla&enja a se javljaju linije neprezanja pod ugion 45° PO povrSini &t: (Ltdersove lin: ©), povr¥ine prvobitnog Stapa postaje rapava, koSuljica od valjenje (cundra) otpada, Step se ja&e gagreva, Kod grnnice rezvlavenjx 8eliini Stop sc ne Kida iako Rastaje tremutno naglo izduéenje, Za raskid Stapa potrebno je dalje poveéanje sile, Sto pokazuje da se materijal nalazi wu Jer daje ja8i otpor dejstva spolj- nih sile. U tom otenju nasteju u materijalu umtratnje prome- ne strukture;. kristali menjoju svoj oblik i uzajamni polozaj dnastaje jate zngrevenje Stapa. Deformactoni 2a u zond ,Plastiénih deformacija pretvara sou toplotu. Najveée naprezanje Gg koje je potrebno aa se od dednog optercéenja savlada otpor materijela nagiva se statidka PEt _Kidanju 414 prostd jagine pri kidenju_ (pritiem, savijenju, smicanju-uvijanju). Istezanje § a od Selike nopregmtog do kraja granice razvlatenja ianosi &: = 2¢ - 34 oa prvobitne duwine. Posle prekoratenja jotine materijald, presek probnog Stapa potinje naglo da se su%ava i Stap sé izduiuje na jednon_mestu, Usled naglog smanjenja preseka i sile opada, tako de prekia Stape nastaje na sugendm delu probnog Stapa pod nanjon silom (stanje iserpljenosti), Kako sé pri raéunanju naprezanja © zadrgeva stelno prvobitni présck Step se kida pod rela tivno i prividno menjim noprezanjem, IdeaIno plastitni materijal koa koga je Ge =Gs bez stanja ojaganja ne postoj- 88 = oo pi prikazan Linija pokazuje stanje oe. potpune plastignosti. Pod stalnim dejstvom sile u tom sta- aijum — gonet + HoneMON staniu nepona materijal bi se stair “istezao dok’se ne prekine. tayend gvotse. Na slici 4-4 prieznn je dijegran nopons i deformacije (pri Lincarnon stanju nopona) za liveno gvotde. Iz dijagrama se vidi de se oved materijal odlikuje relativno veoma malon eposobnodéa defornacije. Sa poveéanjem napona defornacije samo neznatno rasta 9 zatim naglo dolezi do ona, Ovekvi materijvli naziveju ee werti_naterijali. Is slike se vidivda se dijagran deformacijs u funkeiji napona mo%e aproksimirati pravon, &to u posnatrs on domenu daje yegultate dovoijno tatne za praksu (gnebi nose se tretirati kao Hukovo telco). v Staklo. No slici 4-5 prikasan je dijssres deforma: caja w funkeiji napona ae steko. Tz dijserws se vidi de je dijagran skore prave Linije. De Yona dolazi’ bez pojave trajnih deformacije, lon Ji ito «rt. pijearsn deformacije u funkeiji mepone pric xagan je na slici 4-6. Tz dijagrana se vidi da su jasno iz- | razene oblasti elastignih i plostitnin deformacija. Isto tako - jasno je izratena 2 sposobnost 4a m0: jel pre lona pretrp? gnatne plastitne defornacije. $1i8no~ponasanje~ inajw neki dra- gi metali i legure. Ovekwi materijalt nary se #ilavi_mate- gijel Stenska masa. Iziozena optéredenju stenska nase se ‘ne ponsga ni kao idealno elastitan ni kao idealno plast igen -naterijel. Neke stene pribligavajy, se Po svon ponaganju Huko- yon telu, a neke, narodite So, plastitnon materijalu. Na elikana oa 4-7 do 4-12 prikeasni su tipitat ai gagren nepen i defornacija za stenske nasc.a2 MODUL ELASTICNOSTI I MODUL DEFORMACIJE STENSKIN MASA HEH TL 1 MODUL DEPORMACIJE STENSKIH MASA 4.2.1 DIJAGRAMI DEFORMACIJA STENSKIH MASA Ako se neka stenska masa optereti tako da se eS opteresense postepene menja od nule do nekog pritiska p do mule, videde se da 2.0 ne vraéa na mlu, kao optereéenje, se celokupna veé da se od ukupne deformecije vrati sao jedan deo (s1.4-7). naa arugi ostaje kao deformacija trajnog karaktera t 4.2.1.1 Dijogram deformacija u funkeiji vromens i pritiske Opteredivanje stenske muse vréi se, po pravilu, ste- penasto kako je to prikagzeno no slici 4-8 koja predetavija Jedan tipitan dijagram deformacije _stenske mase u funkoiji Yrenena i pritiska, Iz ovog dijagrama se vidi aa deformacije neposredno prate promene pritiskn, Kada se pritisak poveéa 22 jedma stepenion istovremeno se izvr3i i odgovarajuéa de- formacije stenske mase, a ako se zxtim visina pritiska odria- va konstantnom tokom vremena, deformicije stenske mase se i dalje poveéavaju te%eéi asimptotski jednoj grani’noj vreano- sti. Pri potpunom rastereéenju stenske mse, odnosno obaranju pritiske na miu, vidi sede ostaje trajna deformacije Sy Na elici 4-9 prikazana je linija pritiska koja prea- Stavija optereéenje jedne stonske mase od mule do nekog od- redenog pritiska p, u vronem t,. Zatim se optereéenje stenske mase odréava tokom vremena na konstantnom pritiska P. Uvrenenu +t, izvr8ile se odgovarzjuéa deformacije é. Meaqu- tim, inko aeaje pritisck ostaje konstanten deformacija i dalje vaste 1 to tako aa istim prira’tajima vremena odgovaraju ave nmanji prirataji deformacije, Linija deformecije asimptotski se priblizave nekoj svojoj grenitnoj vreanosti.= 90 - Na elici 4-10 prikazone je linije pritiska koja predetavije rastereéenje_neke stenske mise od nckog priti ska py na prificak pp. Odgovarsjuéa linija deformacija ime deti karakter kao iu prethodnom slu’aju, prikazenom na slici 4-9. Uvremem +, izvr8i se deformacijad , 9 zatim tokon vremena za jednake prire’taje vronene negetivni priras- - teji deformacije su sve manji tako da se linija deformacijs asinptotski priblizava nekoj svojoj grenitnoj vrednosti. Na slici, 4-11 prikezani su dijagreni deformacije u funkeiji vrenena i pritiska za 5 cikluseoptereéenja 1. ——- testereéenj2 stenske nase, dobijeni merenjima.sonda’nin dila~ fometrom ne gredilistu HE Dubrovnik, Linije Dy iD, predstavijaju linije deformccije merenih u ava mequsobno hpravna provea. Iz ovih Linija se ofigledno vidi da je ispi- tivana stena bila izrazito snizotropna, jer sa deformacije u pazligitim prevein> razlivite. 4.2.1.2 Dijagran acfornacije u funkedji pritisks Ako sc nekeimalne vrednosti deformacija dobijenih uw vise ciklusa nenesu na jeden poseban dijegran u funkeiji pritiska (4-12 ) dobijs se dijsgram_defo reija_stenske masé a funkeiji pritiske. Dijegran | Fain an elici4712 dobijen Je nerenjine stenske nase no gredilista HE Du b.r ov B ik. Iz ovog dijagrana se vidi da svika aefornacija stenské tase sadr%i u sebi jedan povratni a jeden trajni deo. / 4.2.2 DEFINICIJE MODULA ELASTIGNOSTI I MODULA DEFORMACIJE Na Slick 4-13 prikegon je jedan tipski dijagran defornacija u funkeiji opteredenja za nel stensku masu. Ovaj aijagran aaje zwvisnost pritisks 4 deformacija 2a tri cilduse optereéenj+ i rastercéenja. Ne oxdinata cu naneti pritised w ka/en® kojima je stenska masa optereéivana u tol ogleda, @ na apscisu odgovarajuée. deformacije. _ Linije koja spaja maksimume pojedinih ciklusa negiva se obvojnica dijagrama deformacija u funkeiji_pritiska. Maksimalna deformacija koja je postignuta pri mak— : gimalnom pritisi poslednjeg, u ovom slu%aju tregeg, cillusa i naziva se ykupna de formacije_i obelezeva se sa on Povratni t deo deformacije, Koj elastitni karakter; naziva’se ela- stitna acformacija’! i obelc%ava se sae se obelezava sa SY. Trajna deformacija