Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Nomos Zemlje - Karl Schmidt Odvadak GoTZe

    Uploaded by

    GoTzEhammer
    41 views24 pages
    Schmidt Schmitt recht droit pravo u međunarodnom pravu pojam imena

    Original Title

    Nomos Zemlje - Karl Schmidt odvadak GoTZe

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Schmidt Schmitt recht droit pravo u međunarodnom pravu pojam imena

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    41 views24 pages

    Nomos Zemlje - Karl Schmidt Odvadak GoTZe

    Uploaded by

    GoTzEhammer
    Schmidt Schmitt recht droit pravo u međunarodnom pravu pojam imena

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 24
    Glavni uredrik Migjana Sovrovié Urednik izdanja Vladimir Milisavljevie Lukovni urednik Milica Rakonjac Nesov originale Carl Schmitt Der Nomosder Erde Inn Valkerrech des us Publicum Europaeum ‘6 19%4Duncker& Humblot, erin 41 ‘Fedon Beogtad Karl Smit Nomos zemlje u medunarodnom pravu Jus Publicum Europaeum ‘Smematkog preveo Boro Suput Redakcija prevoda Viadimir Milisavijevié _feon Beograd, 2011 Predgovor ‘Ovu knjigu, bespomoéni plod teskih iskustava, pola- Zem na oltar pravne nauke, nauke kojo) sam sluzio preko Cetrdeset godina. Ne mogu da predvidim ko ¢e ovladati Zzrtvom koju prinosim, da li neki misleéiZovek, Eovek koji hho¢e da je praktiéno primeni, i neki razaraé il unistavalac koji prezite utotiste. Sudbine jecne knjige nisu u rukama njenog autora, kao ni njegova lina sudbina, koja od to- ga zavis. Ustvati, ova knjiga bi kao moto mogla da ima dva Ge- teova stiha od jula 1812: as Kleinliche ist alles weggeronnen, ‘nur Meer und Erde haben hier Gewicht Jer, ovde je reé 0 zemljii moru, 0 zauzimanju zemlje i zauzimanju mora, o poretku i smestanju. Ali Kaliko god da je moto veliganstven, on u sebi ipak sadr2i opasnost. Ova dva zadivijujuta stiha previge advlace pagnju sa me- ‘Gunarodnopravne teme i uplicue lu geografsko-prirod- rRonauéno, ili u elementarno-mitolosko razmatranje. To ‘Odbeglo je sve stnigarsko/owde tiny maj samo more ze ina ~sthovl 2 Geteove pesme thro det Kaiser von Frankreich Majesi’ rm e Karl Smit nei bilo dostojno osnoyne misl knjige, koja jes mukom razradena koja je, stvar pravnonauena.Velikuzatwval- nost dugulem geografima, pre svih Mekinderu, Uprkos tome, pravni misaoni rad ostaje razltit od geogratie. Pravnicisvoje nanjeo stvarima i zemljiorealnostter- torijalnost, nisu izuil kod geografa. Pojam zauzimanja ‘mora skovao je jedan pravnik, ane geopalitéar.U svojo} pravnikoj samosvestsaglasan sam sa jedrim znagajnim savremenim medunarodnim pravnikor, Kamilom Barsia Trelesom, koji je takode obradivao temu zemlje mora, IMnogo dublja od veze sa geagrafijom je veza sa mit- skim izvorima pravnoistoriskog znanja.Njh nam jeotkrio Johan Jakob Bahofen, pri emu ne¢emo zaboraviti mno- ‘ge gerijaine podsticae Zila Mselea. Bahofen je Savinjev legitimni naslednik. Ono sto je osnivaéistorske pravne Skole shvatao kao istoriénost, on je daljerazvio i uinio beeskrajno plodnim. To je nesto drugo od arheologie muzeja,a tice se egzistencijalnog pitanja same pravne nauke, koja se, ako ne potvrdi osnovu svog postojanja ‘ujednoj pravilno spoznatoj i plodnoj storiénosti, danas {roSiizmedu teologie i tehnike. Time pitane izlaganja postajenarogito tezak problem. U naiu danainju situaciju spadajuinhibicije i prepreke svake viste. Niekom neupuéenom kriti¢aru nee biti tetko da otkrie bibliografske i druge nedostatke. Uzto, Jase kionim svake aktuelnosti i u mnogim tatkama (str. 255, 285) prekidam kako ne bih bio krivo osumnjigen. Sv ‘eksperti se Zale na vavilonsku jezigku zbrku naéeg vre- mena, na sirovestideolo3ke borbe i rastakanje | trovanje ak najobignijh i najbanalnijih pojmova nage danasnje Javnosti Tu ne preostae nista drugo nego da se pregleda ‘ogroman material, da se nave deje objektivnoizloze, da se izbegavaju nekorisni sporovi ida se ne promasivelie- Nomos zemlje nna teme. Jer, |jedno | drugo, | tema i njena savremena situacja, sino je Dosadasnji,evropocentrici sistem medunarodnog prava danas propada.5 jim tone i star nomoszemlj.On je proizaiao iz bajovitog, neoéekivanog otkiéa Novag sveta, iz jednog neponovijvog istorjskog dogadaja. Neko ‘modemo ponavijanje moglo bi sezamslt samo u fanta- stignim paralelama, kao, na primer, kada bi judi na putu nna Mesec otkril neko potpune nepoznato kosmigkotelo, koje bi mogli stobodno da iskori¢avalu i upotrebjavaju 2 ublaZavanje svog zemalskog sukoba. Na pitanje 0 no ‘von nomosu zemlje ne odgovara se takvim fantazijama, Isto tako, ono ne¢e biti reSeno daljim prirodnonauénim ‘tkrtima, Covekova misao mora se ponovo usmert na t’lementarni poredak njegovog zemaliskog postojanja Mi tratimo carstvo smisla zemlje, Na to se odvadila ova knjiga, ito je zadatak nagega rad. Carstvo zemaljsko obetano je onima koji su spremni na mir | samo njima ée se otvoriti deja jednog novog nomosa zemlje. Leto 1950, ~ Pet uvodnih korolarija 1. Pravo kao jedinstvo poretka i smestanja Zemja se u mitskom jeziku naziva majkom prava, To ukazuje na trostruki koren prava ipravde. Prvo, plodna zemlja u seb samo, uksilusvoje plodno- sti kj jednu unutragnju meru. Je, muku i trud, setvu i obradu, koju Covek vii na plodnoj zemij zemlja pra- vedino nagraduje rastom i Zetvom. vai selak poznaje uunutraénju meru ove pravednost. Drugo, zemlja koju Covek kd i obraduje pokazuje évr- ste ln, u kojima postalu uodlve odredene razdeobe. ne se utiskuju brazdama i ukopavaju se omedavanjem polia vada i Suma. U razltostledina ipolja, smenjiva na kultura ugarenja, te razdeobe se éak usaduju i useja- vaju.U ovim injama posta raspoznatjve mere ipravila Cbradivanja, prema kojima se oda radludi na zemiji I konaéno, kao tre¢e, zemlja na svojojsigueno) osnovl nosi ograde, granigne kamenove, zidove, kuée i druge gradevine. Ovde postaju otigledni porecii smestanjaza- Jedni¢kog zivota ud. Porodica, rod, pleme, stale, vste lasnistva i susedstva, ali oblici moti viadavine, ovde postaju javno viljv " Karl Smit __ jednog carstva, i odnosi zmedu carstva i prostih pleme- na i naroda, kao Sto je to bilo izmedu Rimskog carstva i pplemena koja su se Sella sa kojima su sklapani savez! i kojima je prepustano tlo carstva, ‘Medunarodno pravo predglobalnog vremena koje je regulisalo odnose izmedu carstava sadr2avalo je ne- ke vazne pravne institute za rat | mit. All,on0, uprkos ta- vim zaéecima, nije moglo da previada odsutnost jedne predstave koja obubvata éitavu zemiju. Ono je moralo da ostane rudimentarno, iako je u pravu poslanstava, u savezima i sklapanjima mira, u pravima stranaca i pravu na azil razvilo évrste forme i priznate obitaje. Jet, ovo pravo nije moglo lako da se uzdigne do omedenja rata, 1J. do priznavanja drugog carstva za justus hostis. Usled ‘toga, ratovi izmedu takvih carstava vodeni su kao ratovi do unistenja, dok se nije razvilajedna druga mera. Medu- nrarodno pravo unutar jednog carstva, medutim, bilo je ‘odredeno zajedni¢kim pripadanjer orbis-uistog carstva. | zemlja samostainin, autonomnih saveznika (foederat) spada u orbis. Obratno, €ak i potpuno porobljeni narod, {j,oni kolima e tlo sasvim oduzeto, jo’ su mogli da imaju neéto poput medunaradnopravnog postojanja. To poka- 2uje (utoliko jasnije to dolazi s negativne strane), u Sparti, uobiéajeno godiénje objavljivanje rata od strane efora helotima,tj-onim pobedenima i potéinjenima, koji su iz-

    You might also like