TEORIJA DRAVE I PRAVA

Drava
Predavanja
Doc. dr Ljubica orevi
ljubica.djordjevic@fepps.edu.rs

Teorija drave i prava (Uvod u pravo)

Teorija drave i prava (Uvod u pravo) daje opta znanja
o dravi i pravu. To je posebna nauka koja teite svog
izuavanja usmerava na ono to je osnovno i opte,
zajedniko za sve drave i prava; opta pravna nauka
koja iz konkretne grae izvlai ono to je opte i
zajedniko za dravu i pravo, daje opta znanja o dravi
i pravu. Teorija drave i prava istrauje pravo i dravu u
njihovoj optosti, utvruje pojmove prava i drave,
njihove funkcije, izvore, razloge vaenja prava, stepen
pravednosti prava i kako se pravo primenjuje i dalje
razvija. Re je o uvodnoj pravnoj nauci za izuavanje
svih ostalih pravnih nauka, pa je slobodno moemo
oznaiti kao bukvar prava.

Drava kao organizacija

Monopolska kontrola nad sredstvima sile
Teritorijalnost
Suverenost
Spoljna nezavisnost dravne vlasti (spoljni element suverenosti)
Unutranji elemet suverenosti (nadmo dravne vlasti nad
drugim vrstama vlasti na njenoj teritoriji)
Pravna neogranienost.

Bezlina struktura vlasti

Legitimitet
Drava je osnovna politika organizacija u potpunom
drutvu koja raspolae najviom, suverenom, vlau nad
stanovnitvom nastanjenim na odreenoj teritoriji,
utemeljenoj na pravu na legitimnu upotrebu monopola
fizike sile i koja uiva bar minimum podrke vlastitog
stanovnitva.

Drava kao politika zajednica

Jelinekovo uenje o tri elementa drave (die Drei-Elemente-Lehre)

Dravna teritorija
Materijalni element drave. Predstavlja zapreminu, a ne
samo povrinu, jer pored odreene zemljine povrine
obuhvata i njenu unutranjost, vazduni stub iznad te
povrine, kao i odreeni morski pojas (ukoliko drava izlazi
na more).
Eksteritorijalnost: pravo jedne drave ne primenjuje se na
njenoj teritoriji ako se radi o zemljitu na kome se nalaze
zgrade stranih predstavnitava, nego pravo drava o ijim se
predstavnitvima radi.
Dravno stanovnitvo
Personalni element drave. ine ga svi ljudi nastanjeni na
teritoriji drave, podreeni njenoj vlasti i obvezani na
potovanje njenih pravnih normi.
Dravljanstvo: trajna veza jednog lica s odreenim dravnim i
pravnim poretkom. Postoje dva osnovna sistema sticanja
dravljanstva roenjem: ius sanguinis (pravo krvi) prema
kome dete stie dravljanstvo svojih roditelja, i ius soli (pravo
tla) prema kome dete dobija dravljanstvo zemlje u kojoj je
roeno nezavisno od dravljanstva roditelja. Dravljanstvo se
moe stei i naturalizacijom.

 Dravna vlast
Legitimna, na normama zasnovana mo
(sposobnost da se utie na ponaanje drugih ljudi
na nain koji oni nisu odabrali).
Tri sutinska svojstva dravne vlasti su:
Nezavisnost - dravna vlast nije potinjena ni
jednoj drugoj vlasti unutar svoje teritorije ili
izvan nje.
Neprekidnost - Neprekidnost je svojstvo te
vlasti da traje, bez obzira to se njeni nosioci
menjaju (le roi est mort, vive le roi).
Nedeljivost - dravna vlast je jedna i kad se vri
posredstvom vie organa- dravna vlast je
suverena ali su njene funkcije podeljene.

Funkcije drave
Funkcija osiguranja egzistencije drave i
drutva
Funkcija mira
Klasna funkcija
Funkcija ostvarenja slobode
Funkcija obezbeenja socijalne sigurnosti
Funkcija saradnje i integracije

Promene dravno-pravnog poretka

Evolutivne ili kvantitativne promene su sitne
promene koje traju relativno dui vremenski
period.
Revolutivne ili kvalitativne promene zahvataju
samu sutinu pojave, njen karakter.

 Reforma stvaranje uslova za veu

drutvenu efikasnost drave i prava.
Dravni udar visoki dravni funkcioner
suprotno pravu preuzima celokupnu
dravnu vlast ili neki njen deo.
Pu - slino dravnom udaru, ali ga vre
lica koja se nalaze na niem mestu u
dravnoj hijerarhiji.
Revolucija korenita promena dravnog
poretka koja predstavlja najodluniji raskid
sa starim poretkom.

Pravna organizacija drave

Dravna organizacija je pravna organizacija,
pravnim normama se uspostavljaju dravni
organi i ureuje njihova nadlenost.
Ustanove - Drutvene tvorevine koje traju
nezavisno od promene ljudi koji ih ine.
Drava ima svojstvo pravne linosti koja
istovremeno i stvara pravo ime se uspostavlja
posebna povezanost drave i prava (drava i
stvara i primenjuje pravo, a pravo ureuje
dravnu organizaciju i njenu delatnost), koja se
izraava sintagmom dravno-pravni poredak.

Osnovna naela dravne organizacije

Hijerarhija - prema koliini vlasti, dravni organi se

rasporeuju hijerarhijski u jednu lestvicu s vie nivoa,

gde na elu stoji najvii a na dnu najnii dravni organ,
pri emu su nii organi podreeni viim. Hijerarhija
dravnih organa utie i na odgovarajuu hijerarhiju
pravnih akata.

Centroperiferno povezivanje dravnih organa i

naelo koordinacije - Pravnim propisima se ureuje

meusobni odnos kako centralnih i perifernih organa (po

principu centralizacije ili principu decentralizacije), tako i
neophodnost i modaliteti saradnje (koordinacije)
dravnih organa koji raspolau istom koliinom vlasti, a
obavljaju iste ili povezane dravne poslove.

Dravni organ i dravno slubeno lice

Dravni organ predstavlja organizacionu
jedinicu dravne organizacije koja obuhvata,
po pravilu, vie slubenih lica i koja obavlja
pravnim propisima utvreni krug dravnih
poslova kao svoju nadlenost.
Dravna organizacija se sastoji iz izvesnog
broja slubenih lica koja vre dravnu vlast.

Dravna organizacija sva lica koja vre dravnu vlast, redovno ili
povremeno
Dravni aparat slubena lica koja redovno vre dravnu vlast
Birokratija (bureaucratie) lica koja su stekla posebno obrazovanje i
koja vre strune dravne poslove

Dravni organ je jedna organizaciona jedinica dravne

organizacije, a dravno slubeno lice je fiziko lice koje,
u izvesnoj meri, vri dravnu vlast.

Nadlenost dravnih organa/slubenih lica

Nadlenost je skup poslova koje vri dravni organ, odn.
dravno slubeno lice.
Stvarna nadlenost dravnog organa je pravo i dunost
tog organa da vri odreenu vrstu dravnih delatnosti,
dravnih poslova.
Mesna nadlenost je pravo i dunost dravnog organa,
odn. dravnog slubenog lica da svoju stvarnu
nadlenost vri na odreenoj teritoriji.
Funkcionalna nadlenost, nazvana i instanciona nadlenost
je jedna podvrsta stvarne nadlenosti i odnosi se na
nadlenost vieg organa da odluuje o albama protiv
prvostepenih odluka niih organa.

Vrste dravnih organa

Ustavom neposredno ustanovljeni organi i organi
ustanovljeni zakonom ili podzakonskim aktima.
Demokratski i nedemokratski organi
Odluujui i izvrni organi
Politiki i struni organi
Oruani i civilni organi
Civilna kontrola oruanih organa
Problem militarizacije drave
Problem policijske drave
Centralni, okruni (regionalni) i lokalni organi

 Inokosni (individualni) i zborni (kolegijalni) organi

Odluivanje u kolegijalnim organima:
Kvorum- minimalni broj lanova zbornog
organa koji mora biti prisutan da bi organ
punovano radio.
Jednoglasnost
Obina (relativna) veina, tj. odluka je doneta
kada za nju glasa veina prisutnih lanova.
Apsolutna (natpolovina) veina, tj. odluka je
doneta kada za nju glasa jedan vie od
polovine svih lanova zbornog organa.
Kvalifikovana veina, tj. za donoenje odluke
je potreban vei broj glasova od apsolutne
veine (napr. 2/3, 3/4 ili 4/5).

Pojam i vrste dravnih oblika

Oblik drave je nain na koji je ona organizovana, tj.
sastav i veza njenih organa, kako meu sobom, tako i
sa narodom.
Oblici vladavine odreeni su prema organizaciji
poglavara drave i ima ih, u osnovi, dva monarhija i
republika.
Oblici politikog poretka odreeni su prema politikom
nosiocu suverene dravne vlasti i ima ih, u osnovi, dva
demokratija i autokratija.
Oblici dravnog ureenja odreeni su prema tome da li
u dravi postoji jedna ili vie dravnih organizacija i ima
ih, u osnovi, tri unitarna, regionalna i sloena drava.
Oblici dravne vlasti odreni su prema odnosu izmeu
zakonodavstva, egzekutive i sudstva i ima ih, u osnovi,
tri jedinstvo vlasti, podela vlasti i ravnotea vlasti.

Oblici vladavine
Oblik vladavine zavisi od organizacije
poglavara (efa drave).
Dravni poglavar organ koji oliava
dravu, koji je predstavlja kao posebni
subjekt, kao jednu celinu.
Dravni poglavar vs. suveren, vrhovni
organ.
Inokosan ili kolegijalan ef drave
Monarhija i republika

Monarhija
ef drave je lice sa izuzetnim privilegijama, koje ga
stavljaju iznad obinih graana.
Privilegije su vezane za LINOST, a ne za vlast koju vri
kao dravni organ.
NEODGOVORNOST
Pravna - Ako monarh povredi pravne norme, ne moe biti
izveden pred sud, niti moe pravno odgovarati na bilo koj nain.
Monarrh je suverena LINOST (ne podlee pravnim
sankcijama), ali ne mora biti SUVEREN ORGAN (donosi
propise koji imaju obavezan karakter).
Politika monarh neodgovoran za svoje politike akte. Izvesni
organi umesto njega odgovaraju za njegove politike radnje, tj.
akte vlasti koje vri. Institucija premapotpisa.

Poloaj monarha je po pravilu NASLEDAN i

DOIVOTAN.

Vrste monarhije

Kriterijum za klasifikaciju pravni poloaj monarha.

Neograniena monarhija monarh istovremeno i ef drave i
vrhovni dravni organ.
Monarh je suvereni izvor svake vlasti u dravi. Njegova volja se
smatra zakonom . Upravnu vlast kralj je vrio ili lino ili preko
poslunih organa. I pravda se izrucala u njegovo ime, jer se on
smatrao kao njen izvor. Apsolutna monarhija u periodu od XVI do
XVIII veka.
Ograniena monarhija monarhu ostavljena lina privilegija
neodgovornosti, a njegova suverena vlast preneta na druge organe.
Ustavna monarhija Monarh je izgubio ustavotvornu vlast
ustav donosi neko drugi.
Parlamentarna monarhija Suveren organ je ili sam parlament
ili parlament zajedno sa kraljem. Parlament vri zakonodavnu
vlast sam, ili ee, zajedno sa kraljem. Apsolutan veto monarha
na predloge zakona. Monarh je ef uprave, on postavlja ministre,
ali njih moe oboriti parlament. Ministarski premapotpis.
Staleka monarhija monarha su ograniavali staleka
skuptina ili neka druga tela.

Republika
Predsednik republike nema line privilegije, nije
suverena linost.
Politika odgovornost odgovara za politiku koju vodi
i, naelno, moe biti smenjen sa svog poloaja i pre
isteka mandata.
Krivina odgovornost moe odgovarati krivino za
sve svoje radnje koje predstavljaju krivina dela.

Izboran bira ga narod ili parlament.

Mandat predsednika traje ogranieno vreme, pri
emu se esto zabranjuje da isto lice bude dva
ili vie puta birano za predsednika.
Apsolutni veto monarha vs. suspenzivni veto
predsednika republike.

Vrste republika
Neograniene
Ograniene
Predsednike (ef drave je istovremeno i ef
vlade)
Parlamentarne (pored efa drave postoji i
poseban predsednik vlade odgovoran
parlamentu)
Meovite republike (vlada odgovara i
parlamentu i efu drave).

Oblici politikog poretka

Kriterijum za odreivanje politiki nosilac
suverene dravne vlasti.
Demokratija Dravna vlast pripada veini
naroda, ta veina bira nosioce dravne vlasti,
vri kontrolu nad njihovim radom i postavlja
pitanje njihove odgovornosti.
Autokratija dravna vlast pripada manjini
naroda, nosioci vlasti ne izvode pravo na vlast iz
volje veine naroda, niti podleu kontroli i
odgovornosti pred narodnom veinom.

Demokratija
Demos narod i kratos vladavina :
Demokratija kao vladavina naroda.
Ideja slobode i jednakosti ljudi.
Pretpostavke demokratije:
Nijedan ovek nije prirodno nadreen drugom.
Interesi naroda najbolje su zatieni ako je narod
izvor i utoka vlasti.

Government of the people, by the people, for

the people Abraham Linkoln
Demokratija kao skup pravila i procedura za
konstituisanje politike vlasti u koji su utkane
odreene vrednosti (sloboda, jednakost,
pravda).

Elementi demokratije
Politika svest graana i razvijena politika
kultura
Minimalni nivo ivotnog standrada graana
Osnovna demokratska pravila i procedure,
posebno osnovna prava i slobode oveka i
graanina
Ustavne garancije i proceduralna jemstva za
ostvarivanje ljudskih prava i sloboda
Facit: Nema demokratije bez narodne suverenosti i
vladavine prava (pravne drave).

Vrste demokratije
Formalna i stvarna
Politika i socijalna
Neposredna demokratija ceo narod
neposredno vrI dravnu vlast.
Narod = dravna organizacija; narod je
zborni organ koji odluke donosi veinom
glasova
Predstavnika demokratija, razlikovanje
nosioca i vrioca vlasti. Dravni organi
vre vlast u ime naroda.

Uee naroda u vrenju vlasti

Izbori
Aktivno i pasivno birako pravo
Opte, jednako, neposredno, tajno pravo glasa.

Narodna inicijativa
Ovlaenje odreenog broja biraa da predloi izmenu
ustava ili donoenje zakona.
Referendum
Oblik neposrednog odluivanja graana o predlogu za
ustavnu promenu, donoenje zakona ili odluivanje o
drugom znaajnom javnom pitanju.
Plebiscit
Slian referendumu ali se od njega razlikuje po tome to
se narod prvenstveno izraava o poverenju odreenom
visokom dravnom funkcioneru i o aktima i merama koje
on predlae.

Autokratija
Auto sam i krateo vladati
Vladavina pojedinca, na osnovu
Ugleda (harizmatska legitimnost)
Tradicionalnih i religijskih uverenja (tradicionalna
legitimnost)
Oruane moI kojom raspolae.

Stanovnitvo je lieno prava da uestvuje u

politikom ivotu, subjekti drave su podanici, a
ne graani.
Oligarhija vladavina manjine: vlast pripada
manjini (eliti), i to na osnovu njenog sopstvenog
prava.

Autoritarna i totalitarna drava

Autoritarna drava
Manjina vlada bez saglasnosti naroda
Ne tei se ukidanju razlike izmeu drave i
civilnog drutva, ve guenju opozicije i
ograniavanju politikih prava. Stranaki
pluralizam je samo prividan; sve stranke su
podreene odreenom politikom centru.
Ipak, nema sistematskog, masovnog terora i
fizikog unitavanja politikih protivnika ili
celokupnih nacionalnih, verskih ili rasnih
grupa.

 Totalitarna drava
Tenja ka potpunoj moi, politizuje se svaki vid drutvenog i linog
ivota i ukida civilno drutvo i privatnost.
Obeleja:
Obeanje line bezbednosti, podstiui ljude da zbog toga rtvuju
znatan deo svoje slobode,
Postojanje samo jedne zvanine ideologije i jednopartijski sistem,
Ustanovljenje policijskog sistema terora,
Obezbeeni monopol nad sredstvima masovnih komunikacija i
sredstvima ratovanja,
Uspostavljanje dravne kontrole nad svim oblicima privatnog ivota,
Stvaranje borbenog duha potrebnog za unitenje neprijatelja
(klasnog, verskog, nacionalnog ili ideolokog),
Princip voe kome se treba poiniti a koji nije nikome odgovoran,
poto je nosilac najviih vrednosti.
Totalitarna drava sadanju slobodu i sreu pojedinca rtvuje nekoj
buduoj vrednosti, odreenom kolektivnom entitetu.
Pojavni oblici faistika Italija (1922.1943.) i
nacionalsocijalistika Nemaka (1933.1945.)

Oblici dravnog ureenja

Kriterijum za podelu je postojanje jedne ili vie
dravnih organizacija, tj. postojanje unutranjih
delova u okviru drave koji ne poseduju svojstva
drave ili poseduju takva svojstva.
Federalna (savezna) drava je sloena drava jer se
sastoji iz vie (autonomnih) drava-lanica.
Priroda konfederacije
Unitarna drava raspolae celokupnom dravnom
nadlenou, bez deobe tih nadlenosti sa drugim
autonomnim organizacijama.
Dva osnovna oblika dravnog ureenja
jednostavnih drava su centralizacija i
decentralizacija.

Konfederacija (savez drava)

Konfederacija, kao labava zajednica suverenih drava,
nastaje meunarodnim ugovorom drava lanica.
Zajedniki organ konfederacije, predvien ugovorom,
vri iskljuivo poslove koji su mu povereni tim ugovorom.
Odluke se donose jednoglasno, njihova primena
pretpostavlja potvrdu od nadlenog organa drave
lanice, a tako potvr|ne odluke neposredno izvravaju
organi drava lanica.
Dva osnovna elementa konfederacije:
Pravo nulifikacije, pravo veta na odluke zajednikog
organa
Pravo secesije, tj. pravo istupanja iz konfederacije
(uslovi i naini za prestanak lanstva u konfederaciji
se po pravilu utvruju u ugovoru kojim se uspostavlja
konfederacija).

 Osim konfederacija istorija poznaje i druge

oblike povezivanja samostalnih drava:
Personalna unija zajednica dve ili vie potpuno
odvojenih drava povezanih linou zajednikog
monarha.
Realna unija ugovorna zajednica dve ili vie drava.
Svaka drava lanica realne unije zadrala je svoje
posebno zakonodavstvo, upravu i sudstvo, s tim da je
u nadlenost zajednikih organa preneto voenje
spoljnih poslova, vojske i finansija. U meunarodnim
odnosima realna unija se pojavljivala kao jedinstveni
subjekt.
Konfederacija za razliku od realne unije nikada nije
posedovala svojstvo subjekta meunarodnog prava.
Konfederacija nije drava jer ne poseduje ni jedan od
konstitutivnih elemenata drave.

Federacija (savezna drava)

Federacija je drava. Poseduje sva tri konstitutivna
elementa pojma drave (teritoriju, stanovnitvo,
vlast). Zasnovana je na ustavu, a ne na
meunarodnom ugovoru. Dva nivoa vlasti na istoj
teritoriji i nad istim stanovnitvom sloena drava.
Suverenost pripada saveznoj dravi, a ne dravama
lanicama.
Tradicionalna teorija savezna drava istovetna
sa unitarnom decentralizovanom dravom, samo
to je stepen decentralizacije vii.
Savremena teorija spoljna nezavisnost i
unutranja suprematija su svojstva federalne
vlasti, a ne drava lanica.

 Savezna drava poseduje svoje posebne

zakonodavne, izvrne, upravne i sudske organe, koji
su utvreni saveznim ustavom. Savezna drava i
drave lanice istovremeno poseduju i samostalna
podruja vlasti (iskljuiva nadlenost ili federacije ili
drave lanice) i meovita podruja (konkurentna
nadlenost). Podela nadlenosti (tzv. vertikalna
podela vlasti) utvruje se u saveznom ustavu, kojim
se istovremeno daju garancije predvi|enoj
samostalnosti drava lanica. Savezna drava ima
pravo utvrivanja vlastite nadlenosti (KompetenzKompetenz). Promena vertikalnepodele vlasti
mogua samo kroz reviziju saveznog ustava.
U federaciji ne postoji ni pravo na nulifikaciju, ni
pravo na secesiju. Savezni parlament donosi odluke
primenom naela dvodomosti.

Konstrukcija federalne drave zasniva se na kombinaciji tri naela:

Suprematija federalne drave
Pravni poredak federacije se prostire na celokupnoj teritoriji i neposredno se
primenjuje na graane u federalnim jedinicama. Federalno pravo ima
prioritet nad pravom federalnih jedinica, te svi pravni akti moraju biti u
skladu sa saveznim ustavom (Bundesrecht bricht Landesrecht).
Autonomija federalnih jedinica
Savezni zakoni moraju uvaavati ustavom utvrenu nadlenost federalnih
jedinica; u suprotnom ustavni sud je duan da poniti neustavne odredbe
saveznog zakona. Sopstvenu nadlenost federalne jedinice obavljaju
samostalno preko svojih organa.
Participacija federalnih jedinica
U SAD, svaka federalna jedinica alje jednak broj svojih predstavnika (koje
bira neposredno narod ili parlament fedrelne jedinice) u dom federalnih
jedinica.
U Nemakoj, drugi dom nemakog parlamenta, Bundesrat, ine predstavnici
vlada federalnih jedinica, pri emu vladama pripada pravo na nejednak broj
predstavnika.
Izvravanje saveznih zakona:
ameriki sistem postojanje posebnih saveznih organa u federalnim
jedinicama koji izvravaju savezne zakone, i
Nemaki sistem savezne zakone neposredno izvravaju organi federalnih
jedinica.

Unitarna drava
U unitarnoj dravi celokupna dravna vlast pripada centralnim
organima. Centralni organi poveravaju vrenje dela vlasti ili
prenose deo vlasti na necentralne organe.
Centralni i necentralni organi
Centralizacija : necentralni organi su u punoj zavisnosti od
centralnih. Necentralni organi su sastavni delovi samih
centralnih organa. Centralni organi vre kontrolu zakonitosti i
celishodnosti akata koje donose necentralni organi. Odreena
slubena lica u necentralnom organu postavljaju i smenjuju
centralni organi.
Decentralizacija: odreena samostalnost necentralnih u
odnosu na centralne organe. Kontrola od strane centralnih
organa ograniena na zakonitost rada necentralnih organa.

 Dva oblika decentralizacije s obzirom na obim

decentralizacije:
Ima necentralnih organa koji sve poslove vre
kao decentralizovani organi. Ukoliko pored
decentralizovanih poslova ima i centralizovanih
poslova, drava ih vri preko posebnih
centralizovanih organa. Tzv. sistem duplog
koloseka ili francuski sistem.
Necentralni organ je delimino centralizovan, a
delimino i decentralizovan, tj. u svojoj
nadlenosti ima i poslove iz sopstvene
nadlenosti i poslove iz prenete nadlenosti.

Regionalna drava
Italija, panija, Belgija
Vii stepen samostalnosti regiona
(mogunost donoenja zakona, izvesni
oblici samoorganizovanja), pravo da
uestvuju u vrenju centralne vlasti (u
posebnom domu parlamenta). Regioni ne
mogu neposredno uestvovati u vrenju
ustavotvorne i zakonodavne vlasti, ve
samo posredno, preko posrednika.

Oblici dravne vlasti

Obilk dravne vlasti je nain na koji je
organizovano vrenje zakonodavstva, uprave i
sudstva i ustanovljen odnos meu njima.
Princip nedeljivosti dravne vlasti: dravna vlast
je jedna i kad se vri posredstvom vie organadravna vlast je suverena, ali su njene funkcije
podeljene.
Terminoloka neslaganja za oznaavanje
osnovnih dravnih vlasti/funkcija/delatnosti.

Zakonodavstvo
Nastalo iz potrebe da se optim i apstraktnim
pravnim pravilima urede sloeni drutveni
odnosi.
Zakonodavna vlast (funkcija ili delatnost)
postavlja temelje politikog i pravnog ureenja
globalnog (potpunog) drutva, stvarajui ustavne
i zakonske norme. Ove norme su obavezujue i
za graane i za dravne organe.
U modernoj dravi, posebno posle amerike i
Francuske revolucije, opta pravna pravila
stvara predstavniki organ- parlament.

Izvrna vlast (egzekutiva)

Egzekutivu ini mnotvo dravnih organa sa veoma
razliitim nadlenostima. esto se koristi negativna
definicija egzekutive (ono to nije ni zakonodavstvo ni
sudstvo). Poeljno preciznije definasanje nadlenosti
egzekutive.
Dve podvrste egzekutive: funkcija vlade, tj. izvrno
politika funkcija i upravna funkcija.
Izvrno-politika funkcija- ef drave i/ili vlada. Ovi organi
su izvrni organi prema ustavno-zakonodavnom organu
i, istovremeno, politiko-odluujui prema dravnoj
upravi. U nadlenosti su im: poslovi izvenja zakona,
koordiniranje i usmeravanje uprave, planiranje i voenje
opte i spoljne politike.
Uprava donosi konkretne pravne akte i preduzima
materijalne radnje u izvravanju dispozicija zakona ili
podzakonskih akata. Uprava je nia dravna delatnost i
od zakonodavstva i od vlade. Uprava prema potrebi
izvrava i sudske presude.

Sudstvo
Obezbeuje odravanje i ostvarivanje pravnog
poretka, i posebno, titi priznata osnovna prava i
slobode oveka i graanina.
Sadrina sudske funkcije se svodi na
vrednovanje ljudskog ponaanja po meri pravne
norme, a u cilju reavanja sporova.
Naelo vladavine prava i pravne drave ne
mogu se ni uspostaviti ni odrati bez nezavisnog
sudstva.
Naelo stalnosti i nepokretnosti sudija.
Pravo na albu protiv prvostepene presude.
Javnost suenja.

Podela vlasti
arl Monteskje O duhu zakona (eneva, 1748.g.)

Teorija o podeli vlasti nastala je u periodu apsolutne vlasti

kralja u Francuskoj, koji je bio nosilac celokupne dravne
vlasti. Monteskje se, pouen primerom engleskog ureenja,
zaloio da svaku od tri vrste dravne vlasti vri poseban
organ (odnosno niz istovrsnih organa).

ista podela vlasti bi postojala kad bi vrenje tri vlasti bilo

tako organizovano da svaku pojedinu vlast vri iskljuivo
samo jedan organ (jedna vrsta organa), potpuno nezavisno
od druga dva organa.
Organizaciona nezavisnost iskljuuje mogunost da organi
jedne vlasti odluuju o postavljenju ili smenjivanju
slubenih lica u organima drugih vlasti.
Funkcionalna nezavisnost spreava da se organi jedne
vlasti meaju u delatnost organa drugih vlasti.
Razlozi za podelu vlasti: obezbeenje slobode graana,
ogranienje dravne vlasti iznutra, specijalizacija dravnih
organa za vrenje pojedinih funkcija.

Osnovna ideja na kojoj se zasniva podela vlasti je

ogranienje dravne vlasti kroz uspostavljanje
ravnotee moi.
Checks and balances.
Svrha podele vlasti je u spreavanju zloupotrebe
dravne moi kroz uspostavljanje delotvornih
ogranienja dravnoj vlasti. Izmeu nosilaca tri
dravne funkcije ne postoji kruta izdvojenost
(izolacija) ve saradnja koja olakava uspostavljanje
ravnotee moi.
Princip podele vlasti ne sme da vodi paralizi dravne
vlasti jer bi posledica paralize bila anarhija.
Podela vlasti kao dominantni princip organizacije
vlasti.

Jedinstvo vlasti
Apsolutno jedinstvo vlasti: jedan organ (ili jedan
hijerarhijski niz istih dravnih organa) vri sve tri vlasti.
Relativno jedinstvo vlasti: jedan organ (ili hijerarhijski niz
organa jedne vlasti) dominira nad organima drugih dveju
vlasti. Svaku od glavnih dravnih funkcija vri poseban
organ, ali sve tri vlasti nisu nezavisne. Jedinstvo vlasti se
uspostavlja na taj nain to jedan dravni organ ima
nadmo nad drugim dvema vrstama dravnih organa.
Birokratski sistem jedinstva vlasti: ako izvrna vlast dominira nad
drugim dvema vlastima.
Demokratski sistem jedinstva vlasti: zakonodavna vlast dominira
nad drugim, a posebno izvrnom vlau. Jedinstvo vlasti postoji
samo kad se zakonodavni organ mea u rad, u specifinu
nadlenost uprave i sudstva, a ne samo zbog toga to donosi
zakone kojih ovi ograni moraju da se pridravaju.

Organizaciona i funkcionalna sredstva uticaja

 Organizaciona: Korienje ovlaenja za izbor nosilaca

drugih funkcija dravne vlasti i mogunost da oni budu
opozvani zbog nezakonitog i necelishodnog rada - organi
vrhovne vlasti mogu da postavljaju i smenjuju organe
druge dve vlasti.
Funkcionalna: Nadzor nad nad radom druge dve vlasti i
mogunost njihove zamene ili ak i preuzimanja poslova
od strane vrhovne vlasti. Organi vrhovne vlasti imaju pravo
da ponitavaju akte organa druge dve vlasti, da nareuju
kakve e akte da donesu i da u izvesnim sluajevima
donose takve akte umesto njih.
Argumenti za jedinstvo vlasti: pomou nadmonosti vrhovnog
organa vlasti nad drugim vrstama vlasti postie se
ogranienje dravne vlasti iznutra. Do jedinstva vlasti dolazi
kad hoe da se jednom dravnom organu obezbedi premo
nad ostalim, te da se tako da prevlast odgovarajuim
drutvenim ili politikim snagama koje se preko njega
izraavaju.
Kritike: Sistem jedinstva vlasti se odrie neophodnih
ogranienja vlasti u interesu politike slobode i u sebi sadri
ozbiljnu opasnost za razaranje pluralizma u okviru
demokratije.

Tri/etiri konkretna oblika dravne

vlasti
U zavisnosti od odnosa izmeu zakonodavne, izvrne i
sudske vlasti dravne oblike moemo podeliti na
predsedniki, parlamentarni, meoviti i skuptinski
sistem.
Predsedniki sistem: Sistem podele vlasti u SAD i
dravama koje su ustavno ureene prema amerikom
modelu. Zasniva se na ideji najpotpunije podele vlasti;
svaka vlast treba da vri iskljuivo one poslove koji joj po
prirodi stvari pripadaju i da bude to nezavisnija od druge
dve vrste vlasti. Predsedniki sistem kao sredstvo da se
upravna i sudska vlast obezbede od suvinog zahvatanja
zakonodavne vlasti u njihovu oblast.
Zakonodavnu vlast vri dvodomni parlament.
Upravnu vlast vri predsednik.
Sudsku vlast vre sudovi.

 U naelu, organe sve tri vlasti bira narod, svi oni

podjednako imaju demokratski karakter i imaju isti
autoritet. Nijedan organ se ne mea u postavljanje ili
smenjivanje drugih organa.
Predsednik-Kongres: Predsednik ima pravo
suspenzivnog veta na zakone koje izglasa parlament.
Kongres-Predsednik: Kongres SAD odluuje o
budetu i porezima; Kongres moe podii optunicu i
suditi presedniku SAD za odreene teke povrede
ustava; Kongres ima izvesna prava u procesu
postavljanja visokih dravnih funkcionera; Kongres
moe obrazovati istrane odbore.
Vrhovni sud-Kongres: Sudu moe da vri kontrolu nad
Kongresom u pogledu potovanja ustava. Vrhovni sud
moe da sprei primenu svih zakona za koje smatra
da su suprotni ustavu.

 Parlamentarni sistem: Engleska je majka

parlamentarnog sistema podele vlasti. Moe se tvrditi da
je teorijsko utemeljenje ovog sistema podele vlasti
nastalo naknadno, poto su odreene politike institucije
uobliene u stalnoj borbi monarha i parlamenta.
Zakonodavna vlast pripada parlamentu, iji se lanovi
biraju optim i neposrednim glasanjem.
Izvrna vlast je bicefalna i ine je ef drave i vlada.
Uticaj parlamenta na vladu: Ustanova vlade je bitna
osobina parlamentarnog sistema. lanovi vlade su
ministri, koji se nalaze na elu upravnih resora.
Ministri (kao i vlada u celini) su odgovorni parlamentu,
koji ih bira i smenjuje. Parlament kroz ovlaenje da
bira i smenjuje vladu/ministre moe vriti bitan uticaj
na voenje politike.

Uticaj vlade na parlament: Vlada, odn. ef

drave na predlog vlade, moe da raspusti
parlament i naredi nove izbore.
Zakonska inicijativa vlade vlada predlae
zakone parlamentu.
Tri osnovna naela parlamentarnog sistema
podele vlasti:
Ravnopravnost legislative i egzekutive,
Saradnja izmeu dve vlasti, i
Postojanje sredstava uzajamnog uticaja jedne
vlasti na drugu.
Kancelarski sistem u Nemakoj: kancelarska vlada,
institut konstruktivnog glasanja o nepoverenju
kancelaru.

 Meoviti sistemi podele vlasti nastali su

kombinacijom elemenata predsednikog i
parlamentarnog sistema podele vlasti.
Jak predsednik sa irokim ovlaenjima, ali i
postojanje vlade koja je odgovorna parlamentu.
Predsednik republike je organizaciono i
funkcionalno nezavisan i od parlamenta i od vlade;
bira ga ili narod ili posebno izborno telo. Predsednik
republike moe proglasiti vanredno stanje i uticati na
konstituisanje i rad vlade.
Vlada je odgovorna i parlamentu i predsedniku
republike. Faktika bicefalnost ili monocefalnost
izvrne vlasti.
Heterogenost meovitih sistema.

 Konventski (skuptinski sistem) kao sistem

demkratskog jedinstva vlasti. Prema pricipu narodne
suverenosti, narod poverava vrenje vlasti skuptini,
koja je najvii organ vlasti, a izvrna vlast nema i ne
moe imati sopstvenu volju razliitu od volje skuptine.
Prema Montanjarskom ustavu 1793. g. predstavniko
telo se nazivalo Konvent, pa po tome i ceo sistem nosi
naziv konventski sistem.
Savezni savet u vajcarskoj je najvii direktorijalni i
izvrni organ, koji bira Savezna skuptina. Savezni
savet ima sedam lanova koje bira Savezna skuptina
na period od etiri godine. Savezna skuptina ne
moe opozvati Savezni savet, a Savezni savet ne
moe raspustiti Saveznu skuptinu. Savezni savet kao
celina ne moe podneti ostavku.

Pravna drava
Ideja pravne drave nastaje u u Nemakoj na prelazu
izmeu XVIII i XIX veka, kao ideja vodilja u borbi
buroazije protiv apsolutistike policijske drave. Borba
se pre svega odnosila na obezbeivanje individualne
sfere osloboene od meanja drave (kroz garanciju
ljudskih i graanskih prava), ali i ire na spreavanje
dravne samovolje kroz kontrolu vlasti i vezivanje
dravnog delovanja za zakon.
Ideje koje su bitno uticale na pojavu ideje pravne drave:
sigurnost, zatita od dravne samovolje, mir i pravedno
reavanje sporova kroz pravo i pravno ureen postupak.
Cilj pravne drave lei u formiranju drave koja svoje
delovanje ograniava slobodom pojedinca, donosi jasne
zakone i ima sudove za zatitu graana. Jednakost pred
zakonom, pravna sigurnost i pravna zatita.
Ideja kodifikacije i pisanog ustava.

Dva aspekta pravne drave

Formalni aspekt pravne drave
Drava u kojoj se vlast zasniva na pravu; svaki akt
dravne vlasti mora biti zasnovan na zakonu. Pravo
obavezuje i graane i vlast. Pravna drava razliita je od
drave samovolje.
Vladavina sub lege: podreivanje svake vlasti pravu
vladavina per leges: vladavina posredstvom zakona,
donoenjem optih i apstraktnih pravnih normi.

Materijalni aspekt pravne drave

Drava ima vrednosni pravni poredak koji se zasniva na
slobodi, jednakosti i pravdi. Zatita ljudskih prava i
potovanje principa socijalne drave.

Pravna drava kao drava zakona i drava

pravde.

Osnovni elementi principa pravne

drave
Vezanost dravne vlasti pravom
Ustavna suprematija ustav je najvii pravni akt, koji
obavezuje sve nosioce dravne vlasti (ukljuujui
zakonodavstvo). Poseban znaaj ima neposredno
dejstvo ustavnih normi koje reguliu pitanja osnovnih
ljudskih prava i sloboda.
Vezanost izvrne i sudske vlasti zakonom. Akti ove
dve grane vlasti ne smeju biti u suprotnosti sa
zakonom (Vorrang des Gesetzes predsnost
zakona) i uvek moraju imati osnov (ovlaenje) u
zakonu (Vorbehalt des Gesetzes). U osnovnim
normativnim oblastima bitne odluke mora donositi
redovno zakonodavno telo, a ne sme odluivanje
prepustiti ovlaenom organu izvrne vlasti
(Wesentlichkeitstheorie).

 Podela vlasti
Podela vlasti na legislativu, egzekutivu i judikativu
koje se dopunjavaju, kontroliu i ograniavaju.
Posebno je znaajna nezavisnost sudova (i sudija) od
meanja izvrne vlasti.
Vertikalna podela vlasti.
Sudska kontrola dravne vlasti
Odluke javne vlasti podleu sudskoj kontroli;
nezavisni sudovi mogu ispitivati pravovaljanost odluka
javne vlasti i u odreenim sluajevima ih ukinuti ili
ponititi.
Efektivna pravna zatita: Nije doputeno tako urediti
procesna pravila da se faktiki iskljui dostupnost
suda.
Sudska zatita mora biti pruena u razumnom roku.
Sud je obavezan da potpuno ispita i pravno i
injenino stanje povrede koja je predmet spora i nije
vezan nalazima organa uprave.

 Obaveza suda da obrazloi odluku.

Delotvorna pravna zatita u graanskim sporovima.

Ljudska prava i slobode

Najvaniji element materijalnog aspekta
principa pravne drave.
Zatita slobode i jednakosti pojedinca. Zatita
odreene privatne sfere od uplitanja drave.
Eliminisanje samovolje drave kada postupa
u istim situacijama.

 Naelo srazmernosti (proporcionalnosti)

Zadiranje drave u pojedinana prava je doputeno
samo onda kada je to neophodno za ostvarivanje
ustavnopravno doputenih ciljeva. Mere koje drava
pritom koristi moraju biti neophodne i pogodne za
ostvarenje cilja i primerene tom cilju.
Mera je neophodna ako ne postoji drugo sredstvo sa
istim dejstvom, a koje ne ograniava ili u manjoj meri
ograniava pojedinana prava.
Mera je pogodna ako se njenom primenom moe
ostvariti eljeni cilj.
Mera je primerena ukoliko se zadiranje u prava nalazi
u razumnom odnosu sa svrhom i ciljem koji se eli
postii.

 Pravna sigurnost
Akti i radnje dravne vlasti moraju biti predvidivi
za graane. Pravne norme moraju biti jasne,
javno objavljene, dovoljno odreene i
sadrinski meusobno to je mogue manje
kontradiktorne, kako bi adresati uopte bili u
mogunosti da svoje ponaanje usklade sa
njima.
Naelna zabrana retroaktivnog dejstva zakona.
Pravosnanost akata

Vladavina prava
U anglosaksonskom sistemu, pravnoj dravi (Rechtsstaat)
odgovara izraz vladavina prava (Rule of Law).
Princip vladavine prava, a ne ljudi.
Mnotvo znaenja izraza vladavina prava, koje proistie iz
injenice da vladavina prava nije pravna norma. Vladavina
prava kao politiki i moralni princip, ija sadrina zavisi od
politikih stavova, nacionalnih granica i vremenskih razdoblja.
Tvorac naela vladavine prava britanski konstitucionalista
Albert Dajsi (Albert Dicey).
Tri uslova za postojanje vladavine prava:
Princip nullum crimen, nulla poena sine lege,
Jednakost pred zakonom, a posebno jednakost dravnih
funkcionera koji ne treba da imaju nikakve posebne
privilegije,
Postojanje ustavnog zakona koji moe da se menja samo
prema eljama naroda.

 Vladavina prava se odnosi i na proceduru primene

zakona i na sadrinu zakona. Zakon treba da obezbedi
visok stepen predvidivosti. Ljudi moraju znati svoja
prava i obaveze, pre nego to odlue da se bave
odreenim preduzetnikim ili politikim aktivnostima, ili
da stupe u odreene socijalne odnose.
Naelo vladavine prava zahteva da parlament ne
prenese zakonom diskrecionu ili iroku vlast na vladu.
Fridrih Hajek (Freidrich von Hayek)
Funkcija vladavine prava sastoji se u obezbeivanju da
vlada (izvrna vlast) bude obvezna u svim svojim
aktivnostima unapred donetim pravnim normama.
Vanost pristupa graana nezavisnom sudstvu, pred
kojim mogu osporiti zakonitost vladinih akata i radnji.
Vladavina prava kao apsolutna vrednost, koja je jaa od
vrednosti drave blagostanja.

 Hari Dons (Harry Jones)

Vladavina prava je relativna vrednost koja
treba i mora da postoji zajedno sa dravom
blagostanja (socijalnom dravom).
Vladavina prava postoji sve dok
zakonodavstvo, vlada i sudstvo potuju
dosudni ideal (adjudicative ideal). Sa
naelom vladavine prava se ne kosi
postojanje fleksibilnih zakona koji
omoguavaju vladi da prui razliite odgovore
na izazove odreenih situacija, ali ona pritom
ne sme imati arbitrarna ovlaenja. Ona mora
donositi argumentovano obrazloene odluke,
na osnovu fleksibilnih pravnih normi.

Odnos pravne drave i vladavine prava

U pojmu vladavina prava nema izriitog pozivanja na
dravu, dok se pojam pravna drava odnosi direktno na
dravu. Razlike u pojmovima proizilaze iz razliitog
ustavno-istorijskog razvoja u Engleskoj (Velikoj Britaniji) i
Nemakoj. Oba pojma imaju dugu, meusobno razliitu,
istoriju.
Pitanje da li je sukob oko termina sukob oko politikog
ideala. Oba pojma u sredite stavljaju ljudsku slobodu u
okviru postojeeg politikog poretka. Oba pojma su
zasnovana na istim principima, iza oba pojma se krije isti
ideal.

Elementi pravne drave/ vladavine

prava u Ustavu Srbije
l. 3 Ustava: izriito opredeljenje Ustava za vladavinu
prava.
Instrumenti za ostvarivanje vladavine prava prema Ustavu
Srbije: slobodni i neposredni izbori, ustavna jemstva ljudskih
prava, podela vlasti, nezavisna sudska vlast, povinovanje vlasti
Ustavu i zakonu.

Elementi pravne drave u Ustavu Srbije:

Suprematija ustava: l. 194 st. 2 i st. 3 Ustava Srbije.

Zakonitost: l. 195 st. 1 i st. 2 i l. 198 st. 1.
Podela vlasti: l. 4.
Sudska kontrola dravne vlasti: l. 198 st. 2,
Ustavnosudska kontrola dravne vlasti: l. 166 st. 1, l. 170.
Jemstva ljudskih prava: l. 18-81.
Pravna sigurnost: l. 196 st. 4, l. 197.