Duzina vlakana.

Ponasanje vlakana u
preradi velicina
mogucnost mesanja
drugih vlakana zavise od
duzine vlakana koja se
koriste u tehnoloskom
procesu predenja.
Razlikuju se:istegnuta
duzina i prirodna duzina.
Duzina vlakna se
izrazava u mm.
Medijalna duzina je
ona duzina koja se
nalazi u sredini staple
dijagrama tj iznad 50%
ucesca. Ukoliko je
medijalna duzina maanja
utoliko su stapel
zastupljena kratka
vlakna.
Modalna duzina
predstavlja srednju
duzinu vlakana iz
modalne klase koji ima
najvecu frekfenciju.
Srednja stapelna
duzina predstavlja
srednju masenu duzinu
vlakana u masi cije su
duzine vece od modalne
duzine. Stapelna duzina
pamucnih vlakana je za
1,1 puta veca od
modalne duzine i
poznata je kao trgovacka
duzina i veca je za 10%
od srednje duzine.

Maksimalna duzina
predstavlja maksimalnu
duzinu vlakana ili
srednju duzinu najvece
klase.
Minimalna duzina je
najkraca duzina
pojedinacnih vlakana ili
srednja duzina klase sa
najkracim vlaknima.
Ravnopravnost je
relativni pokazatelj
ravnomernosti po duzini
pamucnih vlakana.
Velika i mala efektivna
duzina se odredjuje na
bazi staple dijagrama.
Sve metode merenja
duzine vlakana dele se
u dve osnovne
grupe:merenje duzine
pojedinacnih vlakana i
merenje mase
duzinskih grupa.
Merenje mase
pojedinacnih vlakana.
Ovom metodom merenja
duzine vlakana sporije
se dolazi do duzine
vlakana jer je potrebno
uraditi 500 ili vise
merenja ali zato metode
su uvek tacne. Process
merenja moze da se
izvodi rucno ili
poluautomatski. Ovom
metodom svako vlakno
se izvlaci i negova se
duzina meri pomocu
centimetarske tastature.
Ovaj aparat koji se
koristi za ovu metodu

merenja poznat je kao

stapel aparat sa
kuglicama.
Odredjivanje duzine
merenje mase vlakana.
Vlakna iste duzine mogu
se brojati ili se meriti
njihova masa, ako se
meri masa vlakana onda
se koriste specijalne
torzione vlage.
Unova metoda. Ovom
metodom odredjuje se
samo srednja duzina
pamucnih i vunenih
vlakana ali sa tom
razlikom sto su sirine
postolja na kome se rezu
krajevi vlakana u
snopicu razlicite za
pamuk 10mm za vunu
20mm srednja duzina
vlakana odredjuje se na
osnovu mase celog
snopica duzinske grupe.
Merenje duzine
vlakana elektronskim
putem. Elektronskim
aparatima se za vrlo
kratko vreme dobijaju
parametri karakteristicni
za ocenu duzine
vlakana:kriva raspodela
duzine, prosecna duzina,
standardna duzina i
koeficijent varijacije.
Danas se koriste sledeci
tipovi ovih
aparata:WIRA,
alometar, fibrograf i dr.

Debljina i finoca
vlakana. Pojam debljine
ima razlicit smisao jer se
pod njim podrazumeva
precnik vlakana ili
njihov poprecni presek.
Sva vlakna imaju razlicit
popreecni presek pa je
zbog toga tesko odrediti
njihov precnik. Precnik
vlakana izrazava se u
mikrometrima a
poduzna masa vlakana u
dtex.
Upredenost predje je
broj uvoja predje oko
svoje ose u duzini od
1m. postoje 2 pravca
uvijanja predje oko
svoje ose i obelezavaju
se velikim slovima S i Z.
Predja ima S odnosno Z
zavoje ako su u
vertikalnom polozaju
predje pravac uvijanja
podudara sa srednjom
linijom S odnosno Z.
Povecanjam broja uvoja
raste jacina predje zbog
intenziteta trenja
izmedju vlakana i u
jednom trenutku postize
se maksimalna jacina a
zatim dolazi do
opadanja iste.
Upredenost pri kojoj
predja ima najjacu
jacinu naziva se kriticna
jacina.
Koncana predja. Pod
koncanom predjom
podrazumeva se predja
sastavljena od dve ili
vise jednozicnih

medjusobno upredenih
predja. Ako nisu
upredene vec samo
paralelno namotane
onda se takva predja
naziva strucena predja.
Za izradu modnih
tkanina ptelenine sve
vise se koriste efektne
predje. Stvaranjem
efektne predje
uslovljeno
je:kombinacijom dveju
ili vise bojenih predja
istih ili razlicitih vrsta
vlakana.
Kombinovanjem dveju
ili vise jednozicnih
predja razlicitih
finoca,razlicitim
intenzitetom upredenja
smerovima uvijanja.
Efektna predja se moze
dobiti koncanjem pred
predje pamuka ili
cesljane vune i koncanje
jednozicnih predja.
Teksturirani filament
je kovrdzava predja
izradjena od sintetickih
filamentnih niti. Proces
teksturiranja ima za cilj
da se filamentima
hemijska vlakana da
svojstvo predje
prirodnih vlakana,
odnosno dobijanja
kovrdza kao kod
vunenih vlakana. Postoji
: jednozicna predja,
dvozicna predja,
trozicna i cetvorozicna
predja, kablovana
predja.

Ravnomernost predje.
Kod predja najcesce se
odredjuje ravnomernost
sa aspekta finoce,
debljine, jacine i
upredenosti jer su to
najbitniji tehnoloski
polimeri koji definisu
kvalitet predje. Orediti
ravnomernost znaci
utvrditi prirodu
oscilovanja mernih
vrednosti ispitivanog
obelezja oko srednje
vrednosti. Veliki
doprinos razvoji teorije
ravnomernosti predje
dao je engleski fizicar
Martin Down.
Metode za
odredjivanje
ravnomernosti. Sve
metode za odredjivanje
ravnomernosti finoce i
debljine predje dele se
na direktne i indirektne
ali se u praksi najvise
koriste specijalne i
kapacitativne.
Specijalne metode
zasnivaju se na
analiziranju karaktera
neravnomernosti
primenom
grafoanalitickih metoda
ili na osnovu
korelograma. Na osnovu
dobijenih krivi odredjuje
se karakter
neravnomernosti predje.
Kapacitativne metode.
U okviru ove metode
najcesce se koriste
aparati firme Zelvegeruster, Komplet-uster.

Princip rada ispitivaca

ravnomernosti sastoji se
u tome da se traka
pretpredja vode kroz
mernu glavu pri cemu se
meri promena
kapaciteta. Promene
kapaciteta kondenzatora
proporcionalne su masi
vlakana u jedinici
duzine ispitivanog
materijala pod
odredjenim uslovima
nezavisno od polozaja
mase vlakana u polju
kondenzatora.
Spektograf je uredjaj
koji daje brzu i tacnu
analizu promene mase u
jedinici vremena.
Odbojnost karakterise
sposobnost tkanine da se
suprotstavlja prodiranju
vode. Visoku
vodoodbojnost treba da
imaju tkanine
namenjene izradi zimsih
kaputa, mantila, raznih
ogrtaca i postava za
odecu. U industiji se
primenjuju razlicite
metode i aparati za
odredjivanje
vodoodbojnost i
vodopropustljivosti.
Metode se dele u 2
velike grupe: metode za
odredjivanje stepena
kvasenja vodoodbojnosti
i metode za odredjivanje
hidrostatickog pritiska u
momentu prolaska 3
kapi tecnosti sa druge
strane tkanine koje se
ispituju.

Zapaljivost organskih
polimera. Pod
normalnim
atmosferskim uslovima
vecina predmeta iz
organskih polimera je
stabilna. Ispitivanja su
pokazala da dolazi do
blage oksidacije usled
prisustva peroksidnih
grupa sto izaziva
depolimerizaciju
polimernih lanaca
odnosno starenje
polimera.
Hemisko ispitivanje. U
slucajevima kada se
fizickim metodama i
ispitivanjima ne moze
doci do rezultata za
nekim od pokazatelja
tekstilnih materijala ili
se zeli potvrda dobijenih
rezultata onda se
pristupa hemijskom
ispitivanju. Ne samo u
ispitivanju vec i u
procesu prerade vlakana
gotove proizvode
hemijska svojstva
vlakana su bitna jer
podrzavaju uticaj
kiseline, alkalija,
rastvaraca i drugih
hemijskih agenasa na
njihovu strukturu,
osobine i izgled.
Celulozna vlakna imaju
veliku otpornost prema
uticaju alkalija i
osetljivosti prema
tekstilnih osobina i nitro
mikroorganizmima.

Celulozna vlakna bubre

u rastvaracima na koje
su osetljiva i to
srazmerno njihovoj
polarnosti. Celuloza je
otporna na dejstvo
alkalija i na toj osobini
bazira se process
merceriziranja.
Proteinska vlakna.
Uticaj vode. Pod
uticajem vode vunena
vlakna se ne rastvaraju.
Ako se vunena vlakna
obradjuju na 130
stepena na duzem
vremenskom intervalu
ona postaju krta a jacina
im opada.
Uticaj kiselina. Vunena
vlakna nisu narocito
osetljiva prema dejstvu
razblazenih kiselina pa
se zbog toga u procesu
njihove prerade i gotove
proizvode vrlo cesto
koriste kiseline pri
bojenju ili procesu
karboriziranja..
Uticaj alkalija. Poznato
je da stepen ostecenja
vunenih vlakana
dejstvom alkalija zavisi
od koncentracije vrste i
temperature na koje se
vrsi tretiranje. Ostecenje
nastaje usled rastvaranja
fibroinskog lepka koji
slepljuje fibrile i
skracivanjem lancastih
fibriona.
Sinteticka vlakna.
Uticaj temperature.
Sinteticka vlakna su

postojna prema dejstvu

u odreedjenom intervalu
temperature se
objasnjava polifornim
izmenama usled
zagrevanja. Uticaj
temperature na
sinteticka vlakana
najcesce se objasnjava
kao njihova tacka
topljenja.
Uticaj zracenja.
Promene sintetickih
vlakana pod uticajem
vidljivosti ili
ultraljubicastih zracenja
zavise od prirode
vlakana i intenziteta
zracenja. Zracenje ima
najveci uticaj na
poliamidna dok su
poliesterska otporna.