DENTIN

Sastav dentina je slian sastavu kotang tkiva. On ima vei

sadraj vode od glei 10% I organskih materija 20%, sadraj
mineral 70%. Nalazi se izmeu glei I pulpe ; odnosno izmeu
cementa I pulpe u korenskom delu zuba. Izgraen je iz
dentalnih tubula. Od organskih materija ima najvie
belanevina I to kolagena , neto lipida I citrate.
U tubulima se nalaze izdanci odontoblasta dentin
produkujuih elija ijom aktivnou nastaje intratubularni
dentin. Zbog toga je dentin propustljiviji od glei .
CEMENT
Nalazi se sa spoljanje strane korenskog dela zuba . Primarni ,
acelularni cement zuba oblae koren celom duinom.
Sekundarni cement koji sadri aktivne elije, cementoblaste,
nlazi se na apikalnoj treini korena zuba. Cement u sastavu ima
12% vode, 23% organskih materija I 65% neorganskih materija.
Neorganske materijese nalaze u obliku kristala hidroksiapatita.
ZUBNA PULPA
Nalazi se u centralnoj zubnoj upljini. ini ju rastresito vezivno
tkivo sa osnovnom supstancom koju ine razne elije, ogranci
krvnih sudova I nerava. Zubna pulpa se sastoji od vode 75% I
organskih materija 25%. Ima odbranbenu ulogu ali I gradivnu
jer poseduje odontoblaste elije koje uestvuju u stvaranju
dentina.
FORMIRANJE I MINERALIZACIJA ZUBA
Deponovanje kalcijumfosfata u zubima I kostima oznaava se
kao kalcifikacija.
Fosfatna teorija- iz organskih fosfata dolazi pod dejstvom
alkalne fosfataze do oslobaaja fosfora koji zatim reaguje sa
kalcijumom I daje najpre aorfni kalcijumfosfat koji zatim prelazi
u apatit.

Teorija inicijacije mineralizacije prema kojoj neka supstanca

( kolagen, hondroitin sulfat, fosfatidil serin) inicira mineralizaciju
u sredini zasienoj fosfatima I kalcijumom.
Novija istraivanja pridaju posebnu vanost vezikulama. To su
tvorevine koje se nalaze u hrskavici tokom mineralizacije . One
u sebi sadre alkalnu fosfatazu, ATP-azu I od lipida najvie
fosfatidil serina.
Proces mineralizacije moe ii u u suprotnom smeru to se
oznaava kao demineralizacija .
Amelogeneza je process stvaranja glei . Ameloblasti su elije
koje uestvuju u tom procesu.
Dentinogeneza je process stvaranja dentina. Ovaj process vri
se od strane odontoblasta. Odontoblasti lue kolageni matriks
predentin koji se mineralizuje u dentin.
SALIVA PLJUVAKA
Pljuvaka nastaje u usnoj duplji kao produkt pljuvanih lezda .
U najveem procentu nju lue tri para pljuvanih lezda :
parotidne, sublingvalne I submandibularne , a manjim delom
nastaje I sekrecijom malih lezda oralne mukoze : labijalnih,
lingvalnih, bukalnih I palatinalnih.
Pored acinusnih I duktusnih elija u pljuvanim lezdama se
nalaze I kontraktilne , mioepitelne elije koje imaju ulogu u
normalnoj sekreciji.
Plazma elije koje imaju ulogu u sintezi salivarnih
imunoglobulina , imflamatorne elije , fibroblasti kao I masne
elije.
Pljuvane lezde poseduju dobro izraenu vaskularizaciju.
Sekret pljuvanih lezda se razlikuje po sadraju mucina .
Spontanom sekrecijom nastaje ne stimulisana pjuvaka koja
ima odreen ritam sekrecije. Poveava se u toku dana tako da
je maksimalna u 18 asova a zatim se postepeno smanjuje tako
da je najnia od ponoi do 6 asova. Podviline lezde

najintenzivnije funkcioniu za vreme luenja nestimulisane

pjuvake . Stimulacijom, kojase postie najintenzivnije za vreme
vakanja hrane, vakae gume poveava se sekrecija
parotidnih lezda. Nestimulisana salivarna sekrecija odvija se
zahvaljujui postojanju centra za salivaciju koji se nalazi u
produenoj modini. Volumen nestimulisane salive je razliit,
najmanji je za vreme sna dok izmeu obroka iznosi 0,5ml/min.
Volumen sekrecije stimulisane pljuvake iznosi 2,5ml/min.
Sekrecija se poveava kao rezultat aktivacije centra za
salivaciju u produenoj modini. Dnevno se izlii oko 700-800
ml meovite pljuvake.
SASTAV SALIVE
Proces sekrecije pljuvake ostvaruje se najpre procesom
ultrafiltracije I formiranjem primarnog sekreta u acinusnim
elijama . Zatim dolazi do formiranja konane pljuvake u
sistemu sabirnih I odvodnih kanalia. Proces ultrafiltracije zavisi
od sastava intersticijalne tenosti koji je u zavisnosti od protoka
krvi. Primarna saliva je ultrafiltrat krvne plazme .Sastav
elektrolita im se bitno ne razlikuje, tao da je primarna saliva
izotonina sa krvnim serumom. Konana pljuvaka je
hipotonina. Ona se karakterie visokom koncentracijom jona K
I jona fosfata u odnosu na krvnu plazmu.Dok su vrednosti Na,
Ca, Mg, Cl, HCO3 nie no u krvnoj plazmi . Zbog toga se moe
rei da je sekrecija pljuvake aktivan proces a ne process
prostwe ultrafiltracije.
Koncentracija proteina je mnogo nia nego u serumu I kree se
od 25mg% 1g%.
ZNAAJ PLJUVAKE
1. Protektivna : pljuvaka titi sluzokou usta od oteenja
razliitim mehanizmima :
- Prisustvom mukusa omoguava inpregnaciju sluzokoe
- Rastvara sastojke hrane, ispira ih sa sluznice
- Ima antibakterijsko dejstvo zahvaljujui prisustvu lizozina I
imunoglobulina

- Sijalomucini I bazni glikoproteidi alive omoguavaju

formiranje zubne pelikle koja titi zubne supstance I svojim
lubrikacionim efektom smanjuje trenje sa mastikatornim
povrinama
- Svojom puferskom aktivnou vri neutralizaciju kiselih
sastojaka plakovne mikro sredine.

TEST
Poglavlje enzimi

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

ta su enzimi po hemijskom sastavu I kako ih delimo ?

Nabrojati koenzime vitaminske prirode ?
Kako utie pH na aktivnost enzima ?
Napisati Michaelis- Menten-ovu jednainu ?
Koji enzimi deluju na FRPP ?
Na koje naine moe da se ispolji povratna inhibicija ?
Koji enzim omoguava stvaranje jedinjenja koja imaju isti
hemijski sastav I molekulsku masu , a razlikuju se po
poloaju hemijskih grupa:
a) Liaza
b) Ligaza
c) Izomeraza
d) Hidrolaza.
8. Krvna plazma je tenost koju dobijamo iz krvi nakon
koagulacije
DA

NE

9. Nacrtati emu koja objanjava mehanizme

hiperfermentemije.
10.
Nabrojati oblike transaminaze I gde imaju najveu
dijagnostiku vrednost ?

11.
Kako nastaje aktivni tripsin I ko su njegovi
aktivatori ?
12.
ta su to dibukainski indeks I fluoridni broj ?

HJJUH