Tema 5.

SKLADITENJE
I SKLADINI SISTEMI

Nastavna pitanja:
1.

Uvod

2.

Definicija skladitenja i zadaci skladita

3.

Skladitenje u logistikim sistemima

4.

Lokacija skladita

5.

Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije

skladita

6.

Osnovni procesi u skladinom sistemu

7.

Skladini objekti

8.

Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi

objekta

9.

Oprema skladita

10.

Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom

Lokacija skladita predstavlja odabranu povrinu na kojoj e se

graditi neko skladite.
Dobro i struno odabrana lokacija omoguava ekonomian rad
skladita.
Lokaciju treba izabrati tako da:
qspoljni transport do mesta bude to jeftiniji
qtransportni putevi to krai i bri.
Pri izboru optimalne lokacije skladita u odnos se dovode:
trokovi izgradnje distributivnog centra i trokovi dopreme robe od
njenog izvora do distributivnog centra i distribucije robe do krajnjeg
korisnika.
Postoje dva osnovna vida skladitenja robe i materijala:
qgrupisani ili centralizovani,
qodvojeni ili decentralizovani.

Grupisani ili centralizovani vid podrazumeva

centralizovane prostorije, tj. skoncentrisane na jednom
mestu.
Prednost ovog vida su u sledeem:
qbolje se ekonomie skladinim prostorom,
qkontrolisanje kretanja robe i rada u skladitu je
bre,
qskladina sluba u organizacionom smislu je
funkcionalnija,
qosoblje skladine slube moe da radi sa veim
uinkom,
qtrokovi opsluivanja su manji.

Decentralizovani ili odvojeni vid podrazumeva da

su skladita preduzea udaljena jedna od drugih.
Ovaj vid skladita se primenjuje:
qkada su grupe prodavnica trgovinskog preduzea
rasporeene po gradu i prilino udaljene jedne od
drugih i od centralnog skladita.
qposebne vrste robe zahtevaju i posebna skladita,
kao to su vinski podrumi, hladnjae.
qkada ne postoji mogunost da se sva roba uva na
jednom mestu.

Problem lokacije skiadita i izbor optimalne lokacije skladita

Primer: Odreivanje lokacije metodom teita

X j Tj

SX =
Tj

Xj- udaljenost mesta potronje

predmeta rada (ili kupca) na
apscisi,
Tj = koliina potrebnih predmeta
rada (materijala).

Yj Tj

SY =
Tj
Yj= udaljenost od mesta
potronje predmeta rada
(ili kupca) na ordinati.

Odreivanje lokacije metodom tona-kilometar

Primer: Odreivanje lokacije metodom tona-kilometar

X j Tj
rj
SX =
Tj
r
j

Yj Tj
rj
SY =
Tj
r
j

rj = izmerena udaljenost izmeu proizvodnih

pogona (ili kupaca) i lokacije skladita odreene
metodom teita.

Odreivanje potrebnog prostora i unutranje ureenje

skladita
1. Prvi korak u odreivanju potrebnog prostora je prognoziranje
tranje:
procenu u jedinicama, za relevantni prodajni period (obino 30 dana) po kategoriji
proizvoda.
2. Sledei problem koji se namee pri izradi skladita jeste
skladina jedinica:
skladina jedinica je koliina robe koja zauzima jedinicu skladinog prostora, a
smetena je na paleti, kontejneru ili nekim drugim vrstama opreme (u sudovima,
bavama, standardizovanim sanducima, kutijama itd).
3. Odreivanje broja paleta koji se moe smestiti u odreenom
skladinom prostoru.
Metode po:
qpovrini prostora,
qpo teini
qjedinici.

Metoda po povrini prostora

Skladitenje uzima 60 % do 90% skladine povrine.
Primer:
Definisana je povrina skladita od 500 m2.
Izabrane su palete dimenzija 1.200 mm x 800 mm.
Tada je povrina skladitenja:
0,60 x 500 m2 = 300 m2 (60% do 90%),
Povrina jedne palete je:
1,2 x 0,8 = 0,96 m2 ili oko 1 m2,
Ako podelimo skladini prostor sa povrinom jedne palete dobiemo broj
paleta:
300 m2 : 1 m2 = 300 paleta
Ako visina skladita dozvoljava slaganje u 4 reda tada je dozvoljeni
broj paleta u skladitu:
300 paleta x 4 reda = 1.200 paleta.

Metoda po teini

Poznata je teina robe i potrebno je da izraunamo broj paleta.

U ovom sluaju uzimamo ukupnu teinu robe i podelimo je sa neto teinom
jedne palete. Uz to dodamo 10% do 20% za prazne palete, palete u prevozu
itd.
Primer:
Raspolaemo sa 200 tona = 200.000 kg robe.
Neto teina jedne palete je 500 kg.
Broj paleta se izrauna ako se ukupna koliina robe podeli sa neto
teinom jedne palete:
200.000 kg : 500 kg = 400 paleta
Na to se doda teina + 10% za prazne palete.
4oo+40(10%)= 440 paleta.
Zakljuak: za 200 tona potrebno je 440 paleta.

Metoda po jedinici pakovanja

Zadatak da se izrauna broj paleta, ukoliko je dat jedan

broj jedinica na paleti.
Pri tome uzimamo najvei broj skladitenih jedinica i podelimo ga sa
brojem jedinica na jednoj paleti. Na to dodamo 10% do 20%, jer
upotrebljavamo vei broj paleta, neke su prazne, a neke su u prevozu.
Primer: Ako imamo 200.000 kutija (jedinica pakovanja) na svakoj paleti
je postavljeno po 12 kutija.
Broj paleta se dobije kad podelimo broj jedinica
200.000 kutija: 12 kutija = 16.666 paleta
Ako na taj broj dodamo 10% paleta, dobijamo:
16,66+ (1,6666) ili 10% = 19.332 palete.

Roba na paletama
Pri tome moramo voditi rauna o sledeem:
qodreenoj zapremini sloene robe (idealna je po
dosadanjem iskustvu 1/3 m3),
qteini robe od koje zavisi broj robe na paleti,
qsloeni materijalima ne mogu imati previe
upljina,
qsloena roba mora biti stabilna (kompaktna),
qda po mogunosti roba mora biti isprepletena.

ZAHTEVI
Prvi zahtev da mesto u skladitu obezbeuje interfejs sa jednim delom
sistema logistike koji omoguava prijem i otpremu robe.
Drugi zahtev za prostorom u skladitu gotovih proizvoda je prostor za
sabiranje porudbina.
Trei zahtev je odreivanje stvarnog prostora za skladitenje.
Kompanija mora koristiti ukupan prostor za skladitenje to je mogue
efikasnije.

Dodatni prostor:
qprostor za oteene i neoteene delove paketa,
qprostor za administrativno osoblje koji zahteva kancelarijski prostor,
qprostorije za odmor, obedovanje za zaposlene, kao i prostor za smetaj
garderobe zahtevaju raznovrstan prostor.
Veliina ovog prostora zavisi od vie varijabli. Potreban prostor za obedovanje
i garderobu, na primer, zavisi od broja zaposlenih.

Principi odreivanja potrebnog prostora i unutranjeg

ureenja skladita
q Korienje jednospratnih objekta gde god je to mogue.
q Koristiti direktno kretanje proizvoda u i iz skladita da bi se
izbegla neefikasnost.
q Korienje efikasne opreme za rukovanje materijalom. Oprema
poboljava efikasnost poslovanja.
q Korienje efikasnog plana skladinog prostora. Kompanija
mora
q smetati robu u skladitima na takav nain da povea operativnost
skladita i da izbegne neefikasnost.
q Minimizirati prazan prostor, odnosno omoguiti da se roba moe
nesmetano kretati.
q Maksimalno iskoriavanje visine zgrade tj. da je kapacitet
zgrade izraen u kubnim metrima.

Postoje tri osnovna naina rasporeda prostora za odabir porudbina i

pripremne zone:

Jedan od naina je korienje opteg zonskog pristupa, koji koristi isti

prostor za odabir porudbina i pripremnu zonu sa zonom smetanja.
Drugi osnovni raspored je modifikovani zonski pristup koji obezbeuje
razliite zone za skladitenje i pripremanje porudbina.
Trei osnovni raspored je pasivno-aktivni zonski pristup. Ovaj pristup,
koji je kompleksniji od modifikovanog zonskog pristupa, deli skladinu zonu na:
rezervno skladite (pasivni deo) i aktivni deo.

Konfiguracija
modifikovanog
podruja

Redovi uskladitene robe i hodnici

Jedan od osnovnih problema u skladitu jeste maksimalna iskoristivost
raspoloivog skladinog prostora ili odreivanje prostora u odnosu na
zalihe koje e se uvati u njemu.

Ukupna povrina je suma namenskih povrina:

S=Sm + Spr + Sp + So + Sa (m2)
gde su:
Sm- povrina uskladitenog materijala
Spr- prometna povrina (hodnici, prolazi, poarni put i
dr),
Sp- prijemna povrina,
So- otpremna povrina,
Sa- povrina za administrativne, sanitarne, pomone i
ostale prostorije.

SmG/Pd (m2)
gde je:
G- masa materijala (N) ili u (t)
Pd-doputeno optereenje (N/m2), (t/m2).
Sp=Qg/nPm (m2)
gde je:
Qg koliina materijala koja se primi u toku jedne
godine,
n- prosean broj poiljki u godini,
koeficijent iskoritenja poda (0,5 do 0,6), odnos
prijemne i ukupne povrine poda,
Pm- mogue optereenje poda (0,25 do 0,30) od
srednjeg optereenja poda,

Iskoristivost skladinog prostora

= Vm/Vs100 (%)
gde je:
Vm- zapremina skladinog materijala (m3),
Vs-stvarna zapremina skladita (m3).
Iskoristivost skladita zavisi od tipa skladita i kree se u
granicama od 15 do 70%.

Iskoristivost skladita zavisi od iskoristivosti pojedinih

komponenti povrine i zapremine:
= p sp vp vs=Smp/Sp Sm/S hm/hp hpo/h
gde je:
Smp-povrina materijala odloenog na policu ili paletu,
Sp-povrine polica,
Sm-povrina skladita zauzeta policama ili paletama,
S- ukupna povrina skladita,
hm-visina materijala na polici ili paleti,
hp- visina jedinice tereta,
hpo-visina police ili sloga u skladitu,
h-visina skladita.

Osnovni procesi u skladinom

sistemu
-PRIJEM ROBE
-PRERADA ROBE
-UVANJE ROBE
-OTPREMA ROBE

Veza sa okruenjem
unutranji i/ili spoljni
transport.

Raspored robe u skladitu

U praksi se najee koriste sledee metode rasporeda:
qfiksni raspored (kataloga robe u okviru koga je roba razvrstana
na grupe po abecednom, a u okviru grupa na podgrupe po brojanom
redosledu),
qmodifikovani fiksni raspored (minimalne zalihe odlae u
jednom, viak iznad normativa minimalne zalihe, u drugom delu
skladita),
qhaotini raspored (roba u skladitu odlae na ono mesto koje je
trenutno slobodno),
qmodifikovani haotini raspored (identian haotinom
rasporedu s tim to se prilikom ulaska robe u skladite otvara
skladina kartica u koju se pored podataka o vrsti i koliini robe unosi i
ifra odgovarajue sekcije skladita),
qraspored na osnovu koordinatnog sistema (smanjiti troak:
uestalost isporuke,brzina obrta,zapremina robe,teina robe).

qraspored po ABC klasifikaciji.

Prijem i otprema robe

Proces prijema i otpreme robe moe
se posmatrati kao:
qfiziki prijem i otprema robe,
qkvantitativni prijem i otprema robe,
qkvalitativni prijem i otprema robe.

Prerada robe
Prerada robe, u znaenju tehnolokog zadatka koji se realizuje u
skladinom sistemu, podrazumeva intervencije iji je rezultat promena na
osnovu koje se roba na izlazu, po nekom obeleju razlikuje od te iste robe
na ulazu u skladite.

Po pravilu su posledica zahteva okruenja ili vieg sistema.

OBLICI PRERADE ROBE U SKLADITU:
1. sortiranje,
2. razdvajanje,
3. spajanje,
4. fizike i/ili hemijske promene na materijalu,
5. pakovanje,
6. oznaavanje,
7. zanavljanje,
8. komisioniranje

Sortiranje
Predstavlja oblik homogenizacije, koji podrazumeva
da se robe jednake po nekom obeleju odvoje i grupiu
od onih koji nemaju ta obeleja.
Sortirnje moe biti razliito:
-po pravcu otpreme,
-po vrsti robe,
-po dimenzijama.
Rasuta roba se sortira prosejavanjem, gde se kao
rezultat dobijaju frakcije iste granulacije.

Razdvajanje / spajanje
Razdvajanje, i nasuprot tome spajanje, sprovode se sa ciljem
izmene pojavnog oblika robe na izlazu iz skladita u odnosu
na pojavni oblik na ulazu.
Spajanje podrazumeva ukrupnjavanje, tj.
formiranje veih jedinica na izlazu iz
skladita. Najee se odnosi na formiranje
jedinice koja sadri razliite robe, pa jeu tom
sluaju rezultat ove prerade formiranje
nehomogenog ili meovitog paketa

Fizike i/ili hemijske promene na materijalu

Podrazumeva razliite aktivnosti kojima se
menjaju fizike, hemijske ili fiziko-hemijske
karakteristike robe.
Seenje ipki ili limova realizuje na izlazu iz
skladita usitnjavanje,drobljenje, postavljanje paletnih
nastavaka iskotavanje, suenje ili zamrzavanje robe
pre poetka uvanja.

Pakovanje
Podrazumeva aktivnosti kojima se, po pravilu, homogene robe
smetaju u zajedniki sud .
Osnovna svrha pakovanja (u skladitu) je da roba bude zatiena od
oteenja, prikladna za rukovanje, smetaj i dr.
Kao proces, pakovanje se javlja u skladitu kada je:
qkao proces, npr. iz proizvodnje prenet u funkciju skladita
qpri otpremi, zbog zahteva korisnika potrebno robu upakovati (a
prispela je raspakovana)
qtokom uvanja robe, zbog kontrole i drugih zahteva (carina,
prerada,...) osnovno pakovanje rasformira pa se ponovo formira.

Logistika (kolska 2010/2011.godina)

Duan B. Regodi

Oznaavanje
Obuhvata aktivnosti koje su vezane za procese sa robom koji
zahtevaju poznavnje odgovarajuih informacija.
Tipino se realizuje kada se na robu, same jedinice ili jedinice
pakovanja / ukrupnjavnja postavlja simbol i/element za
identifikaciju.
Oznaavanje moe biti izvedeno na razliite naine:
qalfanumerikim znacima
qcrteima, slikama
qbar kodom
qmedijima koji imaju mogunost memorisanja informacija (tagovi,
magnetne kartice, ...)
Uloga oznaavanja je da informie korisnika o sadraju i njegovim
karakteristikama.
Sa aspekta skladitenja treba da prue relevantne informacije o
robi od znaaja za skladine procese (dozvoljeno optereenje,
zahtevi za temperaturu, vlagu,...)

Zanavljanje
Obuhvata aktivnosti sa ciljem da se roba, ije je vreme
uvanja ogranieno, po isteku definisanog vremenskog
intervala zameni novom.
Tipino se realizuje kod skladita materijalnih rezervi.
Re o kombinovanju prijema robe, prerade robe (obino
raspakivanje, manipulaciju, pakovanje, ...).
Drugim reima, jasno je da je re o kombinaciji nekih od
opisanih osnovnih procesa u skladitu.

Komisioniranje
Obuhvata aktivnosti sa ciljem da se opslue
zahtevi za realizacijom porudbine.
Cilj komisioniranja u skladitu je da se
obezbedi iskladitenje i otprema tano onih vrsta i
koliina roba kako je to precizirano u zahtevu
narudbenici.
U sutini, komisioniranje obuhvata
pojedinane ili kombinovane aktivnosti:
qrazdvajanja
qspajanja
qsortiranja roba
Komisioniranje je tipino prisutno u skladitima u
proizvodnji, distribuciji, trgovini, ...

U okviru komisioniranja se moraju izvesti

sledee osnovne operacije:
qpriprema informacija o potrebama (nalozi za
komisioniranje),
qpriprema grupa artikala,
qkontrolisano uzimanje traenih koliina iz
pripremljene ukupne koliine,
qplanska realizacija izuzimanja i predaje,
qpredaja traenih koliina narednim instancama i
potvrda izvrenja isporuke.

Jedan komisioni sistem sastoji se od sledeih

elemenata:
qkomisiono skladite (funkcija skladita, prisutnost, zone,
interno/eksterno skladite, realizacija, tip skladita),
qtransportno sredstvo (dovoz i odvoz, ponovno snabdevanje,
povezivanje tokova materijala, realizacija),
qovek (delovanje, objedinjavanje naloga, kontrola, dispozicija),
qnalog za komisioniranje (nalog kupca, deo nekog naloga kupca,
interni zbirni nalog) .

Metode komisioniranja

Komisioniranje i automatizacije transportnih sistema

uvanje robe

Proces uvanja robe je u osnovi najee

statiki proces koji ima za cilj da se
obezbede osnovne funkcije skladita.
Proces uvanja robe podrazumeva primenu
takve skladine tehnologije koja e
respektovati karakteristike uskladitene robe,
na nain da njene kvantitativne i kvalitativne
karakteristike ostanu u okviru dozvoljenih
granica.

uvanje robe
U zavisnosti od karakteristika robe, tokom procesa
uvanja moe, s obzirom na prethodno, postojati potreba
za obezbeenjem odgovarajuih mikroklimatskih uslova
(temperatura, vlanost, broj izmena vazduha,
osvetljenje,..) ili nekih drugih specifinih zahteva.
U cilju utvrivanja stanja robe, u odreenim vremenskim
intervalima moe se sprovoditi kontrola njenih
kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika, to u tom
sluaju predstavlja tehnoloki zahtev ija se realizacija
mora predvideti u procesu razvoja i uobliavanja
reenjaprocesa u skladitu.

uvanje robe
Procesi uvanja robe, u odnosu na nain usklalditenja / iskladitenja mogu biti
koncipirani na nain da obezbededve osnovne strategije:
qiskladitenje robe po principu "prvi uao -prvi izaao (za ovaj princip u
praksi i literaturi odomaena je skraenica FIFO -First In First Out)
Mogu se sresti i druge strategije, kao to su
qiskladitenje robe po principu "zadnji uao -prvi izaao"(za ovaj princip u
praksi i literaturi odomaena je skraenica LIFO -Last In First Out).
qNINO(Nearest In Nearest Out) Najblie mesto odlaganja, najblie mesto
zahvatanja
qFEFO(First Expire First Out) prvi se zahvata sa najkraim rokom trajanja
qHIFO(Highest [value] In First Out) prvi se zahvata sa najveom vednosti

uvanje robe

U zavisnosti od zahtevane strategije

uskladitenja/iskladitenja definie se i
potreban pristup svakoj skladinoj
jedinici; uobiajena su dva osnovna
principa:

1.selektivni pristup
tzv. direktni pristup svakoj skladinoj
jedinici, u svakom momentu;
(omoguava FIFO strategiju)

2. neselektivni pristup

tzv. "zatrpavanje" skladine jedinice;

zahtev za izuzimanjem odreene,
"zatrpane" jedinice, podrazumeva
dodatno rukovanje drugih jedinica
skladitenja radi pristupa potrebnoj
jedinici skladitenja;
(tipino za LIFO strategiju, ali ne u
svim sluajevima)

Koeficijent obrta (izmenljivosti) robe (Ki)

Jedna od veoma znaajnih karakteristika procesa uvanja robe koja
odreuje znaaj ovog procesa u odnosu na ostale skladine procese
(prijem, otprema, prerada) jeste koeficijent izmenljivosti ili, kako se jo
naziva, koeficijent obrta robe.
Koeficijent izmenljivosti (Ki) / koeficijent obrta robe je neimenovan broj
koji predstavlja

Gde su:
qukupni godinji promet (P),
qukupne koliina na ulazu (U) i izlazu (I) iz skladita
qsrednje koliine robe na zalihama (Q)

Nastavna pitanja:
1.

Uvod

2.

Definicija skladitenja i zadaci skladita

3.

Skladitenje u logistikim sistemima

4.

Lokacija skladita

5.

Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije

skladita

6.

Osnovni procesi u skladinom sistemu

7.

Skladini objekti

8.

Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi

objekta

9.

Oprema skladita

10.

Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom

Skladini objekti predstavljaju sve otvorene, natkrivene

ili zatvorene povrine namenjene za uvanje robe.
Ekonominost skladita se moe posmatrati kroz
sledee kriterijume:
qpovoljnost makrolokacije i mikrolokacije skladita,
qpravilnost rasporeda uskladitene robe,
qfunkcionalnost unutranje organizacije skladita,
qsavremenost metoda uskladitenja, transporta i
primene tehnikih pomagala,
qpovoljnost objekata za skladitenje.

Kriterijuma za izradu skladinih objekata

Funkcionalno planiranje skladita i principi

oblikovanja skladinog objekta
Funkcionalnost planiranja skladita:
qfunkcionalnost u okviru sistema nabavke:
transportu i povezanost sa predvienom
infrastrukturom,
poloaj tog skladita u odnosu na ostala skladita,
povoljnost objekta prema vrsti uskladitenih
sredstava,
povoljnost raseljavanja,
odnos prema urbanistikom planu regije,
propusna mo skladita u jedinici vremena.
qfunkcionalne organizovanosti radnog procesa
skladitenja materijala.

Principi oblikovanja skladinog objekta

Projekat skladita - prilagoen zahtevima koje ono treba da ispuni.
Generalni cilj.
Zahtevi vieg sistema.
Konfiguracija skladinog objekta - razliciti oblici i velicine; za bilo koju velicinu, skladita se mogu
konstruisati sa razlicitim kombinacijama duina, irina i visina.
Visina - zavisi od trokova (konstrukcije i rukovanja materijalima) i konstruktivnih karakteristika robe.
qudvostruena visina skladita
qbalans trokova konstruisanja
qpodno skladite
qskladite sa skladinom opremom
quticaj urbanistickih i gradevinskih uslova na visinu (urbanisticki plan)
quticaj cene zemljita na primer, u SAD-u, na lokacijama sa relativno jeftinim zemljitem, od oko 5 m do
10 m; na lokacijama gde je zemljite skupo (Japan) ili tamo gde se koristi mehanizacija su visine od oko 20
m do i preko 30 m.

Konfiguracija generalnog podruja za odabir porudbina

Konfiguracija modifikovanog podruja

Konfiguracija prostora
- Planiranje konfiguracije prostora - najbolje realizovati pre izgradnje objekta
- Oblik skladita zajedno sa pretovarnim frontovima treba razmatrati zajedno (oba
utiu na trokove izgradnje i rukovanja materijalima)
-ako je pretovarni front lociran blizu sredine ose objekta, najjeftiniji oblik zgrade
kvadratni (teorijski idealno).
U praksi, modifikacija :
1) duine pretovarnog fronta koji se zahteva uz koloseke
2) ogranienja u konfiguraciji koja rezultuju iz odluka o layout-u
3) praktinosti konstrukcije / oblikovanja i
4) oblika raspoloivog prostora za objekat
- Uobiajena modifikacija idealnog kvadratnog oblika zgrade - pravougaoni oblik, sa
prijemnim pretovarnim frontom za eleznicu sa jedne strane i pretovarnim frontom za
drum. transport na drugoj strani.
- Postoje i oblici skladita tipa L ili T (najcee rezultat proirivanja objekta) moe da
se produi vreme transporta unutar objekta, ali primena konvejera ili transportera moe
umanjiti ovu negativnost.

Layout-razmetaj
Proces

Zahtevi za
prostorom
(m2)

1.

Prijemna zona

30

2.

Paletno skladite

120

3.

Komisioniranje kutija

25

4.

Komisioniranje iz kutija

15

5.

Pakovanje

15

6.

Carina

20

7.

Nakupljanje i sortiranje

30

8.

Otpremna zona

30

9.

Cross-docking

15

10.

Kancelarija

15

11.

Toaleti

Ukupno

Meuzbir

320

Hodnici i prolaz

64
384

Napomena

Iskoritenje
u maksomalnom
optereenju
oko 80%

20% od
meuzbira

Veliina prijemnog i otpremnog pretovarnog fronta

qzavisi od broja vrata i vremena realizacije procesa na njima.

Planirani tokovi materijala

qako je njegovo trajanje kratko, a odnos vrnih prema srednjim zahtevima veliki
tada se razmatra nalaenje privremenog prostora (na primer zakup skladita ili
privremeno skladitenje),
qako je trajanje vrnog perioda due, a odnos vrnih prema prosenim zahtevima
mali tada se veliina skladita dimenzionie prema intenzitetu vrnih zahteva.

Pojavni oblici na ulazu u skladite

Roba moe stii u:
qkomadnom (vee homogene jedinice) ili paletizovanom obliku, a
izai u razdvojenom veem komadnom (break bulk),
qmanjem (kao komercijalna pakovanja-split-case) obliku.

Nizak obrt zaliha

Ako je obrt zaliha nizak, trokovi rukovanja materijalima nee biti vaan
faktor pri oblikovanju layout-a.

Visok obrt zaliha

Smetaj proizvoda koji ne ostaju dugo u skladitu (imaju visok obrt).
Trokovi rukovanja materijalima postaju relativno vaniji od trokova prostora.

Skladie se razdvaja na:

q zonu za uvanje robe
qzonu za komsioniranje.

Meoviti obrti zaliha

Nastavna pitanja:
1.

Uvod

2.

Definicija skladitenja i zadaci skladita

3.

Skladitenje u logistikim sistemima

4.

Lokacija skladita

5.

Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije

skladita

6.

Osnovni procesi u skladinom sistemu

7.

Skladini objekti

8.

Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi

objekta

9.

Oprema skladita

10.

Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom

Skladite, kao svaki sistem, moe da se razmatra sa

vie aspekata:

Tehnolokog;
Saobraajnog;
Ekonomskog;
Graevinsko/urbanistikog;
Pravnog;
Ekolokog.....

Meusobne
interakcije

Teko je strogo izdvojiti jedan aspekt i samo po njemu analizirati

sistem.
Logistika zahteva sveobuhvatno sagledavanje skupa relevantnih
uticaja i zakonitosti njihovih meusobnih veza.

Zatvoreni nadzemni skladini objekti betonske i eline konstrukcije

najsavremenija konstruktivna reenja, masovna primena

Konstrukcija:
qkostur objekta - od betonskih ili metalnih stubova odgovarajuceg raspona,
postavljenih na odgovarajucem razmaku ("raster stubova"); izbor betona ili celika zavisi od velicine skladita; elina konstrukcija pri velikom rasponu stubova, a
betonska za objekte manjih dimenzija
qkrovna konstrukcija reetkasta, odgovarajuceg raspona i nagiba, montira se
na nosecu konstrukciju;
qbone strane objekta zidne obloge, mogu biti razlicite (u zavisnosti od namene
objekta)
qpodovi (otporni na pritisak, vlagu, temperaturu i da se lako odravaju)

Nastavna pitanja:
1.

Uvod

2.

Definicija skladitenja i zadaci skladita

3.

Skladitenje u logistikim sistemima

4.

Lokacija skladita

5.

Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije

skladita

6.

Osnovni procesi u skladinom sistemu

7.

Skladini objekti

8.

Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi

objekta

9.

Oprema skladita

10.

Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom

Opremu skladita ini:

qsva oprema koja se ugrauje u skladini objekat.
Koristi se da bi se to bolje iskoristila zapremina skladita i obezbedio
jednostavniji pristup skladinim jedinicama.

Osnovni cilj pri grupisanju tereta u skladitu

je:
qVelika gustina i slaba dostupnost;
qSkladite tereta sa jednim redom i boljom dostupnou.

Skladite robe jednim redom i boljom dostupnou i velikom

gustinom i slabom dostupnou

Slojevito i neslojevito skladitenje

Regali
Regali omoguuju bolje iskoriavanje ne samo
skladine povrine nego i visine.
Regali mogu ispuniti ceo prostor za skladitenje,
obezbeujui da se roba ne oteti.
Da bi se skladitenje to bolje neprekidno
obavilo, potrebne su posebne zone:
qsabirna zona,
qzona glavnog skladitenja,
qmanipulativna
qrezervna zona.

Regalno skladite moe biti sa:

1. Policama
2. Paletama
niskoregalno skladite sa paletama (ija graevinska visina iznosi
do 7 m),
regalno skladite sa paletama srednje visine (graevinska visina
im je otprilike izmeu 7 m i 15 m),
visokoregalno skladite sa paletama (graevinska visina od 15 m
do 45 m) .

Paletna skladita sa regalima srednje visine

Paletna skladita sa regalima

velike visine

Pokretni regali
Pokretni regali imaju police za odlaganje knjiga, papira, dokumentacije i
koriste se kada je mala frekvencija ulaza i izlaza uskladitenih jedinica.
Pokretni regali (du ina) primenjeni
u biblitekama i skladitima arhivske grae

Automatski skladini
sistemi

Automatski skladini sistemi

Automatska skladita sa opremaju sa mehanizmima koji redukuju
ljudski rad i humanizuju operacije u skladitima.
1. Velika ulaganja
2. Nivo automatizacije menja:
quee mehanizama u operacijama i tarnsakcijama u skladitima
qu visoko automatizovanim sistemima teret se kompjuterski
kontrolie na ulasku i izlasku iz skladita

AS/RS (Automated Storage and Retrieval System) je kompleksna tehnologija koja

objedinjuje mnoge elemente za skladitenje i rukovanje sa teretom, a ukljuuje i elemente
kompjuterskog upravljanja. Sastoji se od:
jednog ili vie paralelnih prolaza sa visokim paletnim regalima postavljenim du svake
njegove strane.
Unutar prolaza po ini se kree ureaj (regalski slaga) za uskladitenje i iskladitenje
koja je montirana na podu i tavanici skladita .

Automatizovana regalna skladita / Obnovljivi

sistemi - tipovi
qJedno teretni AS veliki automatizovani sistemi sa paletnim teretima
qDuboki linijski AS kretanje kroz regal kroz boni ulaz
qMaloteretni AS Mali runi tereti sanduci sa fiokama
qovek na platformi AS humane operacije ljudi u skladitu sa
pojedinanim izborom
qAutomatski pojedinani sistemi za pretraivanje-sistemi za
individualna pretraivanja
qVertikalni dizalini skaldini modul vertikalni boni i horizantalno
boni AS tipovi

Objektivni razlozi za automatizaciju skladinih operacija

qPoveanje kapaciteta skladita

qPoveanje gustine skladita
qPoveanje ukupne iskoritenosti fabrikog prostora
qPoveanje sigurnosti u radu i smanjenje tete in otuenja
qPoveanje produktivnosti i redukcija ljudskog rada
qPoveanje bezbednosti u radu i poboljanje kontrole inventara
qPoboljanje zanavljanja zaliha
qUnapreenje servisa kupcima
qPoveanje dostupnosti i transportnih puteva

Horizontalni karusel
Dinamiki sistem s idealnim principom "roba k oveku".

Karusel sistemi

Tehnologija obliku slova A

sastoji se od ramova sa robom iznad
trakastog transportera.
Traene jedinice robe se automatski (pogonjene
elektrino ili pneumatski) izbacuju iz ramova na
transporter. Izdvojena jedinica pada u posudu za
komisioniranje koja je postavljena na kraju trake.

Tipovima automatizovanih skladita

1.Automatizovana skladita/Obnovljivi sistemi
qRegalni sistemi sa mehanizmima ili
automatizovanim dizalicama (kranovima) za
skladita/zanavljanje tereta
2.Pokretni skladini sistem
qOvalne transportne trake (konvejner sistem) sa
sanducima za pojedinane artikle

Automatizovana regalna skladita / Obnovljivi sistemi

Pojedinano tereti sa automatizovanim kretanjem kroz sredinu skladita- boni
ulaz

Horizontalni pokretni regalni skladini sistemi

Runi horizontalni pokretni skladini sistemi

Inenjerska analiza Automatskih skladinih

sistema

1. Automatizovano skladite
qKapacitet

qAnaliza transportnih puteva

2.Okretni skladini sistemi
qSkladini kapaciteti
qAnaliza transportnih puteva

Prednosti

Vrlo visoka produktivnost i

efikasnost
Smanjenje potrebnog
vremena za manipuliranje
Humanizacija rada
Osrednji trokovi odravanja
Brzina i kontinuitet u dostavi
Smanjenje sredstava za
manipulaciju

Mane

Vrlo visoke investicije pri gradnji

Mogunost kvara informacionog
sistema
Konstantan protok, nekad i
nekontrolisan
Nemogunost implementacije
olakica ili novih ideja

Nastavna pitanja:
1.

Uvod

2.

Definicija skladitenja i zadaci skladita

3.

Skladitenje u logistikim sistemima

4.

Lokacija skladita

5.

Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije

skladita

6.

Osnovni procesi u skladinom sistemu

7.

Skladini objekti

8.

Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi

objekta

9.

Oprema skladita

10.

Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom

Privatna ili javna skladita?

Jedna od vanih odluka skladitenja je da li da koristimo privatna ili javna
skladita.
Kompanija treba da:
qkupi ili sagradi sopstveno skladite
qiznajmi prostor u javnom skladitu za odreeni period.

Poreenje trokova izmeu privatnih i javnih skladita

Trokovi logistike u odnosu na broj skladista

Javna skladita, prednosti, razlozi korienja

Skladite obino prua usluge prostora na odreeno vreme
izraeno u kvadratnim metrima za odreeni vremenski period.
Tradicionalne usluge javnih skladita:
qusluge carinjenja
qposebne usluge.
Menader je odgovoran za robu i uzima robu na revers (uvanje) i ne
moe da izda tu robu dok kupac ne ispuni odreene uslove.
Javno skladite prua uslugu u smislu objekta sa fiksnom
dimenzijom.

Menaderi logistike mogu uticati na nivo cena usluga

javnog skladita.
Cena zavisi od:
qVrednost robe.
qLomljivost robe.
qOteenje drugih proizvoda.
qOgranienost teine.
qUsluge.

Ugovorno skladite ima brojne strategijske, finansijske i

operativne prednosti u odnosu na privatna i javna skladita.
Razlozi zbog ega treba koristiti ugovorno skladite su:
qkompenzacija za proizvode sa sezonskim karakterom,
qpoveana geografska pokrivenost,
qfleksibilnost u testiranju novih trita,
qekspertiza upravljanja i izvora,
qnebalansirano finansiranje,
qsmanjenje trokova transporta.

Ugovorno skladite
Razlozi za i protiv outsourcing-a
Razlozi za outsourcing
Smanjenje trokova

60%

Nii trokovi

49%

Fleksibilnost

31%

Bolji informacioni sistemi

30%

Poboljana isporuka

23%

Nedostaci outsourcing-a
Gubitak kontrole

19%

Neopravdani trokovi

11%

Prihvatanje menadmenta

6%

Manjak zaliha

6%

Nefleksibilno, nekompatibilno

5%

Ne poznaje vrednost

4%

Produktivnost skladita
Skladitenje utie znatno na profit i zbog toga firme
moraju da mere performanse produktivnosti:
1. trokovi skladitenja su u proseku oko 10% od
prodaje.
2. slabo iskorien zapreminski prostor (30-35%).
3. produktivnost skladita se moe relativno lako
meriti, jer su trokovi i operacije vidljivi.

Produktivnost je odnos realnog izlaza i realnog ulaza.

Pr =

O (output )
I (input )

Iskorienje je odnos iskorienog prema raspoloivom

kapacitetu.

Ke
h=
Kr

Performansa je odnos aktuelnog / ostvarenog izlaza i

standardnog izlaza.

Oo
Pe =
Os

Glavni pravci razvoja podsistem logistike skladita:

1. Potpuno automatska skladita
2. Konvencionalna skladita paleta i malih delova vre intenzivnu
elektronizaciju viljukara u pravcu firmiranja transportnih
sistema bez vozaa (fantomski viljkari).
1. Induktivno upravljanim vozilima za transport bez bozaa ili
primenom automatskih viljukara.
2. Komisioniranje delova unificirane veliine i jednostavnih oblika,
(poboljanja senzorske tehnike-pomou robota.

PITANJA ZA PONAVLJANJE:
1. Pojam i delovi skladita.
2. Razlika izmeu skladita i distributivnog centra i razlozi za postojanje skladita.
3. Koje osnovne motive za dranja skladita poznajete?
4. Nabrojati i objasniti primarne funkcije skladita.
5. Vrste skladita (tehniko-eksploatacioni kriterijumi za klasifikaciju skladita).
6. Lokacija skladita (pojam i izbor optimalne lokacije skladita).
7. Objasniti osnovne procese u skladinom sistemu.
8. uvanje robe, koeficijent obrta.
9. Sistemi komisioniranja (pojam, skladite, transport, osoblje i nalog).
10. Oblikovanje sistema za komisioniranje.
11. Organizacija procesa u sistemima komisioniranja.
12. Skladini objekti (pojam, izgled i funkcionalno planiranje skladita i principi
oblikovanja skladinog objekta).
13. Objasniti pojavne oblike na ulazu u skladite.
14. Redovi uskladitene robe i hodnici
15. Oprema skladita (podela i osobine, regali, police).