ZAKON

O OBLIGACIONIM ODNOSIMA
("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93)

Deo prvi
OPTI DEO
Glava I
OSNOVNA NAELA
Sadrina zakona
lan 1
Ovim zakonom ureuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja
tete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih
zakonom utvrenih injenica.
Strane u obligacionim odnosima
lan 2
Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizika i pravna lica.
lanovi 3-9
(Brisani)
Autonomija volje
lan 10
Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog
poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.
Ravnopravnost strana
lan 11
Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne.

Naelo savesnosti i potenja

lan 12
U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su
dune da se pridravaju naela savesnosti i potenja.
Zabrana zloupotrebe prava
lan 13
(1) Zabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono
zakonom ustanovljeno ili priznato.
(2) (Brisan)
Zabrana stvaranja i iskoriavanja monopolskog poloaja
lan 14
U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima
se za bilo koga stvara ili iskoriava monopolski poloaj na tritu.
Naelo jednake vrednosti davanja
lan 15
(1) U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih
davanja.
(2) Zakonom se odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlai pravne
posledice.
Zabrana prouzrokovanja tete
lan 16
Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta.
Dunosti ispunjenja obaveza
lan 17
(1) Strane u obligacionom odnosu dune su da izvre svoju obavezu i odgovorne su za
njeno ispunjenje.

(2) Obaveza se moe ugasiti samo saglasnou volja strana u obligacionom odnosu ili na
osnovu zakona.
Ponaanje u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava
lan 18
(1) Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju svoje obaveze postupa sa
panjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa
(panja dobrog privrednika, odnosno panja dobrog domaina).
(2) Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju obaveze iz svoje
profesionalne delatnosti postupa s poveanom panjom, prema pravilima struke i
obiajima (panja dobrog strunjaka).
(3) Strana u obligacionom odnosu duna je da se u ostvarivanju svog prava uzdri od
postupka kojim bi se otealo izvrenje obaveze druge strane.
Reavanje sporova na miran nain
lan 19
Strane u obligacionom odnosu nastojae da sporove reavaju usaglaavanjem,
posredovanjem ili na drugi miran nain.
Dispozitivni karakter odredaba zakona
lan 20
Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je ovim zakonom odreeno,
ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo.
Primena dobrih poslovnih obiaja
lan 21
(1) Strane u obligacionim odnosima dune su da u pravnom prometu postupaju u skladu
sa dobrim poslovnim obiajima.
(2) Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima
ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu hteli.
Postupanje u skladu sa optim aktima
lan 22

(1) Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim optim
aktima.
(2) Ali, ugovor koji je zakljuen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno tim
aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim
zakonom drukije odreeno.
Primena drugih saveznih zakona
lan 23
Na obligacione odnose koji se ureuju drugim saveznim zakonima primenjuju se odredbe
ovog zakona u pitanjima koja nisu ureena tim zakonom.
lan 24*
(Prestao da vai Odlukom USJ)
Primena pojedinih odredaba
lan 25
(1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora,
osim ako za ugovore u privredi nije izriito drukije odreeno.
(2) Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzea i druga pravna
lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu
registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zakljuuju meu sobom u
obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim
delatnostima.
(3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge
pravne poslove.
Glava II
NASTANAK OBAVEZA
Odeljak 1
UGOVOR
Odsek 1
ZAKLJUENJE UGOVORA

I Saglasnost volja
Kad je ugovor zakljuen
lan 26
Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.
Obavezno zakljuenje i obavezna sadrina ugovora
lan 27
(1) Ako je neko po zakonu obavezan da zakljui ugovor, zainteresovano lice moe
zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zakljui.
(2) Odredbe propisa kojima se, delimino ili u celini, odreuje sadrina ugovora sastavni
su delovi tih ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje
nisu u saglasnosti sa njima.
Izjava volje
lan 28
(1) Volja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim
ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju.
(2) Izjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno.
Dozvola i odobrenje
lan 29
(1) Kad je za zakljuenje ugovora potrebna saglasnost treeg lica, ova saglasnost moe
biti data pre zakljuenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zakljuenja, kao
odobrenje, ako zakonom nije propisano to drugo.
(2) Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za ije
se zakljuenje daju.
Pregovori
lan 30
(1) Pregovori koji prethode zakljuenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana moe
prekinuti kad god hoe.

(2) Ali strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor odgovara za tetu
nastalu voenjem pregovora.
(3) Odgovara za tetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zakljui ugovor, pa
odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje tetu.
(4) Ako se drukije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje trokove oko priprema za
zakljuenje ugovora, a zajednike trokove snose na jednake delove.
Vreme i mesto zakljuenja ugovora
lan 31
(1) Ugovor je zakljuen onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata
ponudu.
(2) Smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedite,
odnosno prebivalite u trenutku kad je uinio ponudu.
Ponuda
lan 32
(1) Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve
bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor.
(2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora
ostavile neke sporedne take za docnije, ugovor se smatra zakljuenim, a sporedne take,
ako sami ugovarai ne postignu saglasnost o njima, uredie sud vodei rauna o
prethodnim pregovorima, utvrenoj praksi izmeu ugovaraa i obiajima.
Opta ponuda
lan 33
Predlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke
ugovora ijem je zakljuenju namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz
okolnosti sluaja ili obiaja.
Izlaganje robe
lan 34
Izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz
okolnosti sluaja ili obiaja.

Slanje kataloga i oglasa

lan 35
(1) Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavetenja, kao i oglasi uinjeni putem
tampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za
zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima.
(2) Ali e poiljalac takvih poziva odgovarati za tetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako
bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.
Dejstvo ponude
lan 36
(1) Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odri ponudu iskljuio,
ili ako to iskljuenje proizlazi iz okolnosti posla.
(2) Ponuda se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili
istovremeno sa njom.
Do kada ponuda obavezuje
lan 37
(1) Ponuda u kojoj je odreen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog
roka.
(2) Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatrae se da je
taj rok poeo tei od datuma oznaenog u pismu odnosno od dana kad je telegram predat
poti.
(3) U sluaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee od dana kad je pismo
predato poti.
(4) Ponuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, vezuje
ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenome, da je ovaj
razmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.
Forma ponude
lan 38
(1) Ponuda ugovora za ije zakljuenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje
ponudioca samo ako je uinjena u toj formi.

(2) Isto vai i za prihvatanje ponude.

Prihvatanje ponude
lan 39
(1) Ponuda je prihvaena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.
(2) Ponuda je prihvaena i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku
drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana
ili obiaja, moe smatrati kao izjava o prihvatanju.
(3) Prihvatanje se moe opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o
prihvatanju ili istovremeno sa njom.
Prihvatanje neposredne ponude
lan 40
(1) Ponuda uinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaena bez
odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuenom pripada izvestan rok za
razmiljanje.
(2) Ponuda uinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao
ponuda prisutnom licu.
Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni
lan 41
Ako ponueni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloi da se ona u neemu
izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane uinio drugu
ponudu svome ranijem ponudiocu.
utanje ponuenog
lan 42
(1) utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude.
(2) Nema dejstva odredba u ponudi da e se utanje ponuenog ili neko drugo njegovo
proputanje (na primer, ako ne odbije ponudu u odreenom roku, ili ako poslatu stvar o
kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u odreenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.

(3) Ali, kad ponueni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene
robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili
u ostavljenom roku odbio.
(4) Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvrava njegove naloge za obavljanje
odreenih poslova, kao i lice u iju poslovnu delatnost spada vrenje takvih naloga,
duno je da izvri dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.
(5) Ako u sluaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da
je ugovor zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom.
Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju
lan 43
(1) Prihvatanje ponude izvreno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane
ponuenog.
(2) Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je uinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle
isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata
blagovremeno, ugovor je zakljuen.
(3) Ipak, ugovor u takvom sluaju nije zakljuen ako ponudilac odmah, a najkasnije
prvog idueg radnog dana po prijemu izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za
prihvatanje ponude, izvesti ponuenoga da se zbog zakanjenja ne smatra vezan svojom
ponudom.
Smrt ili nesposobnost jedne strane
lan 44
Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog
prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, obiaja ili prirode posla.
Predugovor
lan 45
(1) Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi,
glavni ugovor.
(2) Propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor, ako je propisana forma uslov
punovanosti ugovora.
(3) Predugovor obavezuje ako sadri bitne sastojke glavnog ugovora.

(4) Na zahtev zainteresovane strane sud e naloiti drugoj strani koja odbija da pristupi
zakljuenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji e joj odrediti.
(5) Zakljuenje glavnog ugovora moe se zahtevati u roku od est meseci od isteka roka
predvienog za njegovo zakljuenje, a ako taj rok nije predvien, onda od dana kad je
prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljuen.
(6) Predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmenile
da ne bi bio ni zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme.
II Predmet
Kakav mora biti predmet obaveze
lan 46
(1) Ugovorna obaveza moe se sastojati u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju.
(2) Ona mora biti mogua, doputena i odreena, odnosno odrediva.
Nitavost ugovora zbog predmeta
lan 47
Kad je predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav.
Naknadna mogunost
lan 48
Ugovor zakljuen pod odlonim uslovom ili rokom punovaan je ako je predmet obaveze
koji je u poetku bio nemogu postao mogu pre ostvarenja uslova ili isteka roka.
Kad je predmet obaveze nedoputen
lan 49
Predmet obaveze je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili
dobrim obiajima.
Kad je predmet odrediv
lan 50
(1) Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadri podatke pomou kojih se moe
odrediti ili su strane ostavile treem licu da ga odredi.

(2) Ako to tree lice nee ili ne moe da odredi predmet obaveze, ugovor je nitav.
III Osnov
Doputen osnov
lan 51
(1) Svaka ugovorna obaveza mora imati doputen osnov.
(2) Osnov je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
obiajima.
(3) Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izraen.
Nitavost ugovora zbog osnova
lan 52
Ako osnov ne postoji ili je nedoputen, ugovor je nitav.
Pobude za zakljuenje ugovora
lan 53
(1) Pobude iz kojih je ugovor zakljuen ne utiu na njegovu punovanost.
(2) Ali, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui
ugovor i ako je to drugi ugovara znao ili morao znati, ugovor e biti bez dejstva.
(3) Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovara nije znao da je
nedoputena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovaraa.
IV Sposobnost
Ugovori pravnog lica
lan 54
(1) Pravno lice moe zakljuivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne
sposobnosti.
(2) Ugovor zakljuen protivno odredbi stava 1 ovog lana nema pravno dejstvo.
(3) Savesna strana moe zahtevati naknadu tete koju je pretrpela usled zakljuenja
ugovora koji nema pravno dejstvo.

Saglasnost za zakljuenje ugovora

lan 55
(1) Kad je optim aktom pravnog lica odreeno i u registar upisano da njegov zastupnik
moe zakljuiti odreeni ugovor samo uz saglasnost nekog organa, saglasnost se moe
dati prethodno, istovremeno ili naknadno, ako ta drugo nije upisano u registar.
(2) Druga strana ima pravo da pozove pravno lice da se njegov ovlaeni organ u
primerenom roku izjasni da li se daje saglasnost, pa ako to ovaj ne uini, smatrae se da
saglasnost nije data.
(3) Naknadna saglasnost ima povratno dejstvo, ako drukije nije ugovoreno.
(4) Ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.
(5) Kad se prema odredbama ovog lana smatra da ugovor nije zakljuen, savesna strana
moe zahtevati od pravnog lica pravinu naknadu.
(6) Odredbe prethodnih stavova primenjuju se i u sluaju kad je optim aktom pravnog
lica odreeno da zastupnik moe zakljuiti neki ugovor samo zajedno s odreenim
organom tog pravnog lica.
Ugovor poslovno nesposobnog lica
lan 56
(1) Za zakljuenje punovanog ugovora potrebno je da ugovara ima poslovnu
sposobnost koja se trai za zakljuenje tog ugovora.
(2) Ogranieno poslovno sposobno lice moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika
zakljuivati samo one ugovore ije mu je zakljuivanje zakonom dozvoljeno.
(3) Ostali ugovori tih lica ako su zakljueni bez odobrenja zakonskog zastupnika ruljivi
su, ali mogu biti osnaeni njegovim naknadnim odobrenjem.
Pravo saugovaraa poslovno nesposobnog lica
lan 57
(1) Saugovara poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu
nesposobnost moe odustati od ugovora koji je zakljuio sa njim bez odobrenja njegovog
zakonskog zastupnika.

(2) Isto pravo ima i saugovara poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu
poslovnu nesposobnost, ali je bio prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog
zastupnika.
(3) Ovo pravo se gasi po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge
strane, odnosno za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski
zastupnik bude odobrio ugovor pre nego to taj rok istekne.
Pozivanje zakonskog zastupnika da se izjasni
lan 58
(1) Saugovara poslovno nesposobnog lica koji je zakljuio ugovor sa njim bez odobrenja
njegovog zakonskog zastupnika moe pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li
odobrava taj ugovor.
(2) Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset dana od ovog poziva da
ugovor odobrava, smatrae se da je odbio da da odobrenje.
Kad ugovara stekne poslovnu sposobnost posle zakljuenje ugovora
lan 59
Poslovno sposobno lice moe zahtevati da se poniti ugovor koji je bez potrebnog
odobrenja zakljuilo za vreme svoje ograniene poslovne sposobnosti samo ako je tubu
podnelo u roku od tri meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.
V Mane volje
Pretnja
lan 60
(1) Ako je ugovorna strana ili neko trei nedoputenom pretnjom izazvao opravdani strah
kod druge strane tako da je ova zbog toga zakljuila ugovor, druga strana moe traiti da
se ugovor poniti.
(2) Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnou
ugroen ivot, telo ili drugo znaajno dobro ugovorne strane ili treeg lica.
Bitna zabluda
lan 61
(1) Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se
zakljuuje ugovor ako se zakljuuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po

obiajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlunim, a strana koja je u zabludi
ne bi inae zakljuila ugovor takve sadrine.
(2) Strana koja je u zabludi moe traiti ponitaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako
pri zakljuenju ugovora nije postupala s panjom koja se u prometu zahteva.
(3) U sluaju ponitaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da trai
naknadu pretrpljene tete bez obzira na to to strana koja je u zabludi nije kriva za svoju
zabludu.
(4) Strana koja je u zabludi ne moe se na nju pozivati ako je druga strana spremna da
izvri ugovor kao da zablude nije bilo.
Zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade
lan 62
Kod ugovora bez naknade bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila
odluna za preuzimanje obaveze.
Nesporazum
lan 63
Kad strane veruju da su saglasne, a u stvari meu njima postoji nesporazum o prirodi
ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.
Posredna izjava
lan 64
Zabluda lica preko koga je strana izjavila svoju volju smatra se isto kao i zabluda u
vlastitom izjavljivanju volje.
Prevara
lan 65
(1) Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je odrava u zabludi u nameri
da je time navede na zakljuenje ugovora, druga strana moe zahtevati ponitaj ugovora i
onda kada zabluda nije bitna.
(2) Strana koja je zakljuila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu
pretrpljene tete.

(3) Ako je prevaru uinilo tree lice, prevara utie na sam ugovor ako je druga ugovorna
strana u vreme zakljuenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.
(4) Ugovor bez naknade moe se ponititi i kad je prevaru uinilo tree lice, bez obzira na
to da li je druga ugovorna strana u vreme zakljuenja ugovora znala ili morala znati za
prevaru.
Prividan ugovor
lan 66
(1) Prividan ugovor nema dejstva meu ugovornim stranama.
(2) Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi vai ako su ispunjeni
uslovi za njegovu pravnu valjanost.
(3) Prividnost ugovora ne moe se isticati prema treem savesnom licu.
VI Forma ugovora
Neformalnost ugovora
lan 67
(1) Zakljuenje ugovora ne podlei nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije
odreeno.
(2) Zahtev zakona da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi vai i za sve docnije
izmene ili dopune ugovora.
(3) Ali su punovane docnije usmene dopune o sporednim takama o kojima u
formalnom ugovoru nije nita reeno ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma
propisana.
(4) Punovane su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze
jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.
Raskidanje formalnih ugovora
lan 68
Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za
odreeni sluaj zakonom predvieno to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma
za zakljuenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi.
Ugovorena forma

lan 69
(1) Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovanosti
njihovog ugovora.
(2) Ugovor za ije je zakljuenje ugovorena posebna forma moe biti raskinut, dopunjen
ili na drugi nain izmenjen i neformalnim sporazumom.
(3) Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga
ugovora, ili da postignu to drugo, ugovor je zakljuen kad je postignuta saglasnost o
njegovoj sadrini, a za ugovarae je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru dadu
predvienu formu.
Sankcija nedostatka potrebne forme
lan 70
(1) Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja
propisa kojim je odreena forma ne proizlazi to drugo.
(2) Ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su
stranke punovanost ugovora uslovile posebnom formom.
Pretpostavka potpunosti isprave
lan 71
(1) Ako je ugovor zakljuen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji
stranaka, vai samo ono to je u toj formi izraeno.
(2) Ipak, bie punovane istovremene usmene pogodbe o sporednim takama o kojima u
formalnom ugovoru nije nita reeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadrinom
ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana.
(3) Punovane su i istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju
obaveze jedne ili obe strane ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih
strana.
Sastavljanje isprave
lan 72
(1) Kad je za zakljuenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zakljuen kad
ispravu potpiu sva lica koja se njim obavezuju.

(2) Ugovara koji ne zna pisati stavie na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od
suda, odnosno drugog organa.
(3) Za zakljuenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpiu jednu ispravu ili
da svaka od strana potpie primerak isprave namenjen drugoj strani.
(4) Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju
teleprinterom ili nekim drugim sredstvom koje omoguava da se sa izvesnou utvrde
sadrina i davalac izjave.
Kad je izvren ugovor kome nedostaje forma
lan 73
Ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma smatra se punovanim iako nije
zakljuen u toj formi ako su ugovorne strane izvrile, u celini ili u pretenom delu,
obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana oigledno
ne proizlazi to drugo.
VII Uslov
Uslovi i njihovo dejstvo
lan 74
(1) Ugovor je zakljuen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od
neizvesne injenice.
(2) Ako je zakljuen pod odlonim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka
njegovog zakljuenja, osim ako iz zakona, prirode posla ili volje strana ne proistie neto
drugo.
(3) Ako je zakljuen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje vaiti kad se uslov ispuni.
(4) Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i
potenja, sprei strana na iji je teret odreen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo
ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, prouzrokuje strana u iju je korist
odreen.
Nedoputen ili nemogu uslov
lan 75
(1) Nitav je ugovor u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim
propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.

(2) Ugovor zakljuen pod nemoguim odlonim uslovom je nitav, a nemogu raskidni
uslov smatra se nepostojeim.
Obezbeenje uslovnog prava
lan 76
Ako je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom, poverilac ije je pravo uslovljeno moe
zahtevati odgovarajue obezbeenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroeno.
VIII Rok
Raunanje vremena
lan 77
(1) Rok odreen u danima poinje tei prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna,
a zavrava se istekom poslednjeg dana roka.
(2) Rok odreen u nedeljama, mesecima ili godinama zavrava se onog dana koji se po
imenu i broju poklapa sa danom nastanka dogaaja od koga rok poinje da tee, a ako
takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca.
(3) Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi, kao
poslednji dan roka rauna se sledei radni dan.
(4) Poetak meseca oznaava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji
dan u mesecu, ako to drugo ne proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog
odnosa.
Primena pravila o uslovu
lan 78
Kad dejstvo ugovora poinje od odreenog vremena, shodno se primenjuju pravila o
odlonom uslovu, a kad ugovor prestaje da vai po isteku odreenog roka, shodno se
primenjuju pravila o raskidnom uslovu.
IX Kapara i odustanica
1. KAPARA
Vraanje i uraunavanje kapare
lan 79

(1) Ako je u trenutku zakljuenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca
ili izvesnu koliinu drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zakljuen (kapara),
ugovor se smatra zakljuenim kad je kapara data, ako nije to drugo ugovoreno.
(2) U sluaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uraunati u ispunjenje
obaveze.
(3) Ako to drugo nije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne moe odustati od ugovora
ostavljajui kaparu drugoj strani, niti to moe uiniti druga strana vraanjem udvojene
kapare.
Neizvrenje ugovora
lan 80
(1) Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana
moe po svom izboru traiti izvrenje ugovora, ako je to jo mogue ili traiti naknadu
tete, a kaparu uraunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom kaparom.
(2) Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana
moe, po svom izboru, traiti izvrenje ugovora, ako je to jo mogue, ili traiti naknadu
tete i vraanje kapare, ili triti vraanje udvojene kapare.
(3) U svakom sluaju, kad druga strana trai izvrenje ugovora, ona ima pravo i na
naknadu tete koju trpi zbog zadocnjenja.
(4) Sud moe na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.
U sluaju deliminog ispunjenja obaveze
lan 81
(1) U sluaju deliminog ispunjenja obaveze, poverilac ne moe zadrati kaparu, nego
moe traiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu tete zbog zadocnjenja, ili traiti
naknadu tete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba sluaja kapara uraunava u
naknadu.
(2) Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono to je primio kao delimino ispunjenje, on
moe birati izmeu ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao
neizvren krivicom druge.
2. ODUSTANICA
Uloga odustanice
lan 82

(1) Sporazumom ugovornih strana moe se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od
ugovora davanjem odustanice.
(2) Kad strana u iju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da e dati
odustanicu, ona vie ne moe zahtevati izvrenje ugovora.
(3) Strana ovlaena da odustane duna je dati odustanicu istovremeno sa izjavom o
odustajanju.
(4) Ako ugovarai nisu odredili rok do koga ovlaena strana moe odustati od ugovora,
ona to moe uiniti sve dok ne protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze.
(5) Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u iju je korist ugovoreno
pone ispunjavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primati ispunjenje od druge strane.
Kapara kao odustanica
lan 83
(1) Kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra
kao odustanica i svaka strana moe odustati od ugovora.
(2) U ovom sluaju, ako odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane
strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vraa.
Odsek 2
ZASTUPANJE
I O zastupanju uopte
Mogunost zastupanja
lan 84
(1) Ugovor kao i drugi pravni posao moe se preduzeti i preko zastupnika.
(2) Ovlaenje za zastupanje zasniva se na zakonu, optem aktu pravnog lica, aktu
nadlenog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomoje).
Dejstva zastupanja
lan 85
(1) Ugovor koji zakljui zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlaenja
obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.

(2) Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo
neposredno prema zastupanom licu.
(3) Zastupnik je duan obavesiti drugu stranu da istupa u ime zastupanog, ali i kad on to
ne uradi ugovor proizvodi pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala
ili je iz okolnosti mogla zakljuiti da on istupa kao zastupnik.
Prenoenje ovlaenja
lan 86
(1) Zastupnik ne moe preneti svoja ovlaenja na drugog, izuzev kad mu je to
dozvoljeno zakonom ili ugovorom.
(2) Izuzetno, on to moe uiniti ako je spreen okolnostima da posao lino obavi, a
interesi zastupanog zahtevaju neodlono preduzimanje pravnog posla.
Prekoraenje granica ovlaenja
lan 87
(1) Kad zastupnik prekorai granice ovlaenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko
odobri prekoraenje.
(2) Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve
vrste razmotri i oceni, smatrae se da je odobrenje odbijeno.
(3) Odobrenje iz prethodnog stava ima povratno dejstvo, ako strane ne odrede drukije.
(4) Ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoraenje ovlaenja, moe odmah
po saznanju za prekoraenje, ne ekajui da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se
ne smatra ugovorom vezana.
(5) Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za tetu
koju je druga strana pretrpela, ako ona nije znala niti je morala znati za prekoraenje
ovlaenja.
Zakljuenje ugovora od strane neovlaenog lica
lan 88
(1) Ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime drugoga bez njegovog
ovlaenja obavezuje neovlaeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.
(2) Strana sa kojom je ugovor zakljuen moe zahtevati od neovlaeno zastupanog da se
u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava.

(3) Ako neovlaeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da

ugovor nije ni zakljuen.
(4) U tom sluaju, strana sa kojom je ugovor zakljuen moe od lica koje je kao
punomnonik bez ovlaenja zakljuilo ugovor traiti naknadu tete, ako u trenutku
zakljuenja ugovora nije znala niti je morala znati da to lice nije imalo ovlaenje za
zakljuenje ugovora.
II Punomoje
Davanje punomoja
lan 89
(1) Punomoje je ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje
punomoniku.
(2) Postojanje i obim punomoja su nezavisni od pravnog odnosa na ijoj je podlozi
punomoje dato.
(3) Punomonik moe biti i pravno lice.
Posebna forma punomoja
lan 90
Forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vai i za punomoje
za zakljuenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.
Obim ovlaenja
lan 91
(1) Punomonik moe preduzimati samo one pravne poslove za ije je preduzimanje
ovlaen.
(2) Punomonik kome je dato opte punomoje moe preduzimati samo pravne poslove
koji dolaze u redovno poslovanje.
(3) Posao koji ne dolazi u redovno poslovanje moe punomonik preduzeti samo ako je
posebno ovlaen za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova meu koje on spada.
(4) Punomonik ne moe bez posebnog ovlaenja za svaki pojedini sluaj preuzeti
meninu obavezu, zakljuiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o izbranom sudu, kao ni
odrei se nekog prava bez naknade.

Opozivanje i suavanje punomoja

lan 92
(1) Vlastodavac moe po svojoj volji suziti ili opozvati punomoje, ak i ako se
ugovorom odrekao tog prava.
(2) Opozivanje i suavanje svakog punomoja moe se uiniti izjavom bez posebne
forme.
(3) Ako je opozivanjem ili suavanjem punomoja povreen ugovor o nalogu, ili ugovor
o delu, ili neki drugi ugovor, punomonik ima pravo na naknadu time nastale tete.
Dejstvo prestanka i suavanja punomoja prema treim licima
lan 93
(1) Opozivanje punomoja kao i njegovo suavanje nema dejstvo prema treem licu koje
je zakljuilo ugovor sa punomonikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je
moralo znati da je punomoje opozvano, odnosno sueno.
(2) U tom sluaju, vlastodavac ima pravo zahtevati od punomonika naknadu tete koju
bi zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomonik nije znao ni morao znati za opozivanje,
odnosno za suavanje punomoja.
(3) Isto vai i u ostalim sluajevima prestanka punomoja.
Drugi sluajevi prestanka punomoja
lan 94
(1) Punomoje prestaje prestankom pravnog lica kao punomonika, ako zakonom nije
drukije odreeno.
(2) Punomoje prestaje smru punomonika.
(3) Punomoje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smru lica koje ga je dalo,
osim ako se zapoeti posao ne moe prekinuti bez tete po pravne sledbenike ili ako
punomoje vai i za sluaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na
prirodu posla.
III Poslovno punomoje
Ko moe dati punomoje i njegova sadrina
lan 95

(1) Poslovno punomoje moe dati, u granicama zakona, preduzee, odnosno drugo
pravno lice, i njime ovlastiti punomonika da zakljuuje ugovore i obavlja ostale poslove
koji su uobiajeni u vrenju njihove poslovne delatnosti.
(2) Poslovni punomonik ne moe otuiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti menine
obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomoje
za svaki takav posao.
(3) Poslovno punomoje moe biti ogranieno na odreenu vrstu poslova, ili na odreene
poslove, ali ova ogranienja imaju dejstvo prema treem samo ako je za njih znao ili
morao znati.
Poslovno punomoje imaoca radnje
lan 96
(1) Odredbe o poslovnom punomoju shodno se primenjuju na poslovno punomoje
imaoca radnje.
(2) Poslovno punomoje ne prestaje smru imaoca radnje, kao ni kad on bude lien
poslovne sposobnosti.
IV Ovlaenja trgovinskog putnika
lan 97
(1) Trgovinski putnik preduzea ovlaen je preduzimati samo one poslove koji se
odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomoju koje mu je preduzee dalo.
(2) U sluaju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovlaen da zakljuuje
ugovore, nego samo da prikuplja porudbine, ali e ipak ugovor koji je zakljuio ostati na
snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.
(3) Trgovinski putnik koji je ovlaen da prodaje robu nije ovlaen da naplati cenu, kao
ni da prodaje na kredit, osim ako ima posebno ovlaenje za prodaju na kredit.
(4) Trgovinski putnik je ovlaen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka
robe i ostale izjave u vezi sa izvrenjem ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem,
kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za ouvanje njegovih prava iz tog
ugovora.
V Ovlaenja lica koja obavljaju odreene poslove
lan 98

Lica koja rade na takvim poslovima ije je obavljanje vezano za zakljuenje i ispunjenje
odreenih ugovora, kao to su prodavci u prodavnicama, lica koja obavljaju odreene
usluge u ugostiteljstvu, lica na poslovima alterske slube u poti, u banci i sl. ovlaeni
su samim tim na zakljuenje i ispunjenje tih ugovora.
Odsek 3
TUMAENJE UGOVORA
Primena odredaba i tumaenje spornih odredaba
lan 99
(1) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.
(2) Pri tumaenju spornih odredbi ne treba se drati doslovnog znaenja upotrebljenih
izraza, ve treba istraivati zajedniku nameru ugovaraa i odredbu tako razumeti kako to
odgovara naelima obligacionog prava utvrenim ovim zakonom.
Nejasne odredbe u posebnim sluajevima
lan 100
U sluaju kad je ugovor zakljuen prema unapred odtampanom sadraju, ili kad je
ugovor bio na drugi nain pripremljen i predloen od jedne ugovorne strane, nejasne
odredbe tumaie se u korist druge strane.
Dopunsko pravilo
lan 101
Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumaiti u smislu koji je manje teak za
dunika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravian odnos uzajamnih
davanja.
Vansudsko tumaenje ugovora
lan 102
(1) Ugovorne strane mogu predvideti da e, u sluaju nesaglasnosti u pogledu smisla i
domaaja ugovornih odredbi, neko trei tumaiti ugovor.
(2) U tom sluaju, ako ugovorom nije drukije predvieno, strane ne mogu pokrenuti
spor pred sudom ili drugim nadlenim organom dok prethodno ne pribave tumaenje
ugovora, osim ako tree lice odbije da da tumaenje ugovora.

Odsek 4
NEVANOST UGOVORA
I Nitavi ugovori
Nitavost
lan 103
(1) Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima
nitav je ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u
odreenom sluaju ne propisuje to drugo.
(2) Ako je zakljuenje odreenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor e
ostati na snazi ako u zakonu nije to drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana koja je
povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice.
Posledice nitavosti
lan 104
(1) U sluaju nitavosti ugovora svaka ugovorna strana duna je da vrati drugoj sve ono
to je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to
je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu, prema cenama
u vreme donoenja sudske odluke, ukoliko zakon to drugo ne odreuje.
(2) Ali, ako je ugovor nitav zbog toga to je po svojoj sadrini ili cilju protivan
prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, sud moe odbiti, u celini ili
delimino, zahtev nesavesne strane za vraanje onog to je drugoj strani dala a moe i
odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini
na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite, ili boravite.
(3) Prilikom odluivanja sud e voditi rauna o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o
znaaju ugroenog dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatanjima.
Delimina nitavost
lan 105
(1) Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, ako on moe
opstati bez nitave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda
zbog koje je ugovor zakljuen.

(2) Ali e ugovor ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odluujua
pobuda ugovora u sluaju kad je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio
osloboen te odredbe i vaio bez nje.
Konverzija
lan 106
Kad nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora onda e meu
ugovaraima vaiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su
ugovarai imali u vidu kad su ugovor zakljuili i ako se moe uzeti da bi oni zakljuili taj
ugovor da su znali za nitavost svog ugovora.
Naknadni nestanak uzroka nitavosti
lan 107
(1) Nitav ugovor ne postaje punovaan kad zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti
naknadno nestane.
(2) Ali, ako je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren, nitavost se ne moe
isticati.
Odgovornost lica krivog za nitavost ugovora
lan 108
Ugovara koji je kriv za zakljuenje nitavog ugovora odgovoran je svome saugovarau
za tetu koju trpi zbog nitavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije
morao znati za postojanje uzroka nitavosti.
Isticanje nitavosti
lan 109
(1) Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozivati svako
zainteresovano lice.
(2) Pravo da zahteva utvrenje nitavosti ima i javni tuilac.
Neogranieno isticanje nitavosti
lan 110
Pravo na isticanje nitavosti ne gasi se.

II Ruljivi ugovori
Kad je ugovor ruljiv
lan 111
Ugovor je ruljiv kad ga je zakljuila strana ogranino poslovno sposobna, kad je pri
njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili
posebnim propisom odreeno.
Ponitenje ugovora
lan 112
(1) Ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena moe traiti da se ugovor
poniti.
(2) Ali, saugovara te strane moe od nje traiti da se u odreenom roku, ali ne kraem
od 30 dana, izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer e u protivnom smatrati da je ugovor
poniten.
(3) Ako se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne
ostaje pri ugovoru, smatrae se da je ugovor poniten.
Posledica ponitenja
lan 113
(1) Ako je na osnovu ruljivog ugovora koji je poniten neto bilo ispunjeno, ima se
izvriti vraanje, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi
vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu.
(2) Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vraanja, odnosno donoenja sudske
odluke.
Vraanje i naknada u sluaju ponitenja ugovora ogranieno poslovno sposobnog lica.
lan 114
U sluaju ponitenja ugovora zbog ograniene poslovne sposobnosti jednog ugovaraa,
saugovara takvog lica moe zahtevati vraanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi
u imovini ogranieno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i
onog to je namerno uniteno ili otueno.
Odgovornost za ponitenje ugovora

lan 115
Ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti odgovoran je svom saugovarau za tetu koju
trpi zbog ponitenja ugovora, ako ovaj nije znao ni morao znati za postojanje uzroka
ruljivosti ugovora.
Odgovornost ogranieno poslovno sposobnog lica
lan 116
Ogranieno poslovno sposobno lice odgovara za tetu nastalu ponitenjem ugovora, ako
je lukavstvom uverilo svog saugovaraa da je poslovno sposobno.
Prestanak prava
lan 117
(1) Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od
saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude.
(2) To pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja
ugovora.
lanovi 118-120
(Brisani)
Odsek 5
DVOSTRANI UGOVORI
I Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja
lan 121
(1) Kod ugovora sa naknadom svaki ugovara odgovara za materijalne nedostatke svog
ispunjenja.
(2) Isto tako, ugovara odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i duan je da titi
drugu stranu od prava i zahteva treih lica kojima bi njeno pravo bilo iskljueno ili
sueno.
(3) Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o
odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za odreeni sluaj nije to
drugo propisano.

II Prigovor neispunjenja ugovora

Pravilo istovremenog ispunjenja
lan 122
(1) U dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna ispuniti svoju obavezu ako druga
strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je to
drugo ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako to drugo proistie iz prirode posla.
(2) Ali, ako na sudu jedna strana istakne da nije duna ispuniti svoju obavezu dok i druga
strana ne ispuni svoju, sud e joj naloiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana
ispuni svoju.
Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno
lan 123
(1) Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zakljuenja
ugovora materijalne prilike druge strane pogoraju u toj meri da je neizvesno da li e ona
moi ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga,
strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe odloiti njeno ispunjenje dok
druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne prui dovoljno obezbeenje da e je
ispuniti.
(2) To vai i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri teke jo pre
zakljuenja ugovora ako njen saugovara to nije znao niti je morao znati.
(3) U tim sluajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe
zahtevati da joj se obezbeenje prui u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez
rezultata, moe raskinuti ugovor.
III Raskidanje ugovora zbog neispunjenja
Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu
lan 124
U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana moe,
ako nije to drugo odreeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predvienim
u iduim lanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po
samom zakonu, a u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete.
Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora
lan 125

(1) Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa
dunik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu.
(2) Ali, poverilac moe odrati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja,
obavesti dunika da zahteva ispunjenje ugovora.
(3) Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, moe
izjaviti da raskida ugovor.
(4) Ova pravila vae kako u sluaju kad su ugovorne strane predvidele da e se ugovor
smatrati raskinutim ako ne bude ispunjen u odreenom roku, tako i onda kad je
ispunjenje ugovora u odreenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.
Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora
lan 126
(1) Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitni sastojak ugovora, dunik
zadrava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno
ispunjenje.
(2) Ali, ako poverilac eli raskinuti ugovor, mora ostaviti duniku primeren naknadni rok
za ispunjenje.
(3) Ako dunik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u
sluaju kad je rok bitni sastojak ugovora.
Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka
lan 127
Poverilac moe raskinuti ugovor bez ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje
ako iz dunikovog dranja proizlazi da on svoju obavezu nee izvriti ni u naknadnom
roku.
Raskidanje ugovora pre isteka roka
lan 128
Kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveza oigledno da jedna strana nee ispuniti svoju
obavezu iz ugovora, druga strana moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.
Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama
lan 129

(1) Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga
strana moe, u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih buduih obaveza, ako je
iz datih okolnosti oigledno da ni one nee biti ispunjene.
(2) Ona moe raskinuti ugovor ne samo u pogledu buduih obaveza, nego i u pogledu ve
ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.
(3) Dunik moe odrati ugovor ako da odgovarajue obezbeenje.
Dunost obavetavanja
lan 130
Poverilac koji zbog neispunjenja dunikove obaveze raskida ugovor, duan je to saoptiti
duniku bez odlaganja.
Kad se ugovor ne moe raskinuti
lan 131
Ugovor se ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.
Dejstvo raskida
lan 132
(1) Raskidom ugovora obe strane su osloboene svojih obaveza, izuzev obaveze na
naknadu eventualne tete.
(2) Ako je jedna strana izvrila ugovor potpuno ili delimino, ima pravo da joj se vrati
ono to je dala.
(3) Ako obe strane imaju pravo zahtevati vraanje datog, uzajamna vraanja vre se po
pravilima za izvrenje dvostranih ugovora.
(4) Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u meuvremenu imala od onoga
to je duna vratiti, odnosno naknaditi.
(5) Strana koja vraa novac duna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu
primila.
IV Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti
Pretpostavke za raskidanje
lan 133

(1) Ako posle zakljuenja ugovora nastupe okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze
jedne strane, ili ako se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom
sluaju u toj meri da je oigledno da ugovor vie ne odgovara oekivanjima ugovornih
strana i da bi po optem miljenju bilo nepravino odrati ga na snazi takav kakav je,
strana kojoj je oteano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih
okolnosti ne moe ostvariti svrhu ugovora moe zahtevati da se ugovor raskine.
(2) Raskid ugovora ne moe se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene
okolnosti bila duna da u vreme zakljuenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je
mogla izbei ili savladati.
(3) Strana koja zahteva raskid ugovora ne moe se pozivati na promenjene okolnosti koje
su nastupile po isteku roka odreenog za ispunjenje njene obaveze.
(4) Ugovor se nee raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajui
uslovi ugovora pravino izmene.
(5) Ako izrekne raskid ugovora, sud e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je
zahtevala da naknadi drugoj strani pravian deo tete koju trpi zbog toga.
Dunost obavetavanja
lan 134
Strana koja je ovlaena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora duna je
da o svojoj nameri da trai raskid ugovora obavesti drugu stranu im je saznala da su
takve okolnosti nastupile, a ako to nije uinila, odgovara za tetu koju je druga strana
pretrpela zbog toga to joj zahtev nije bio na vreme saopten.
Okolnosti od znaaja za odluku suda
lan 135
Pri odluivanju o raskidanju ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi
naelima potenog prometa, vodei rauna naroito o cilju ugovora, o normalnom riziku
kod ugovora odnosne vrste, o optem interesu, kao i o interesima obeju strana.
Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti
lan 136
Strane se mogu ugovorom unapred odrei pozivanja na odreene promenjene okolnosti,
osim ako je to u suprotnosti sa naelom savesnosti i potenja.
V Nemogunost ispunjenja

Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana

lan 137
(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog
dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a
ako je ova neto ispunila od svoje obaveze, moe zahtevati vraanje po pravilima o
vraanju steenog bez osnova.
(2) U sluaju delimine nemogunosti ispunjenja zbog dogaaja za koji nije odgovorna ni
jedna ni druga strana, druga strana moe raskinuti ugovor ako delimino ispunjenje ne
odgovara njenim potrebama, inae ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da
zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.
Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana
lan 138
(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog
dogaaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadrava svoje
potraivanje prema drugoj strani, s tim to se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla
imati koristi od osloboenja od sopstvene obaveze.
(2) Pored toga, ona je duna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema treim
licima u vezi sa predmetom svoje obaveze ije je ispunjenje postalo nemogue.
VI Prekomerno oteenje
Oigledna nesrazmera uzajamnih davanja
lan 139
(1) Ako je izmeu obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme
zakljuenja ugovora oigledna nesrazmera, oteena strana moe zahtevati ponitenje
ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.
(2) Pravo da se zahteva ponitenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog
zakljuenja.
(3) Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.
(4) Ugovor e ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.
(5) Zbog ove nesrazmere ne moe se traiti ponitenje ugovora na sreu, javne prodaje,
kao ni onda kad je za stvar data via cena iz osobite naklonosti.

lan 140
(Brisan)
VII Zelenaki ugovor
lan 141
(1) Nitav je ugovor kojim neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim
stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou,
ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je
on drugom dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti.
(2) Na zelenaki ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama
nitavosti i o deliminoj nitavosti ugovora.
(3) Ako oteeni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravian iznos, sud e
udovoljiti takvom zahtevu ako je to mogue, a u tom sluaju ugovor sa odgovarajuom
izmenom ostaje na snazi.
(4) Oteenik moe podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravian iznos u roku od pet
godina od zakljuenja ugovora.
VIII Opti uslovi formularnih ugovora
Obaveznost
lan 142
(1) Opti uslovi odreeni od strane jednog ugovaraa, bilo da su sadrani u formularnom
ugovoru, bilo da se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrene meu
ugovaraima u istom ugovoru, i po pravilu obavezuju kao i ove.
(2) Opti uslovi moraju se objaviti na uobiajeni nain.
(3) Opti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u
asu zakljuenja ugovora.
(4) U sluaju neslaganja optih uslova i posebnih pogodbi vae ove poslednje.
Nitavost nekih odredbi optih uslova
lan 143

(1) Nitave su odredbe optih uslova koje su protivne samom cilju zakljuenog ugovora
ili dobrim poslovnim obiajima, ak i ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od
nadlenog organa.
(2) Sud moe odbiti primenu pojedinih odredbi optih uslova koje liavaju drugu stranu
prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi
rokove, ili koje su inae nepravine ili preterano stroge prema njoj.
lan 144
(Brisan)
IX Ustupanje ugovora
Uslovi ustupanja
lan 145
(1) Svaka strana u dvostranom ugovoru mode, ako na to pristane druga strana, ustupiti
ugovor nekom treem licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog
ugovora.
(2) Ustupanjem ugovora ugovorni odnos izmeu ustupioca i druge strane prelazi na
prijemnika i drugu stranu u asu kad je druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga
strana dala svoj pristanak unapred, u asu kad je obavetena o ustupanju.
(3) Pristanak na ustupanje ugovora je punovaan samo ako je dat u formi u zakonu
propisanoj za ustupljeni ugovor.
(4) Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno e se
primeniti i na ustupanje ugovora.
Odgovornost ustupioca
lan 146
(1) Ustupilac odgovara prijemniku za punovanost ustupljenog ugovora.
(2) On mu ne jemi da e druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora,
osim ako se na to naroito obavezao.
(3) On ne jemi drugoj strani da e prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na
to naroito obavezao.
Prigovori

lan 147
Druga strana moe istai prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje
ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.
Odsek 6
OPTA DEJSTVA UGOVORA
I Stvaranje obaveza za ugovarae
Dejstva ugovora meu ugovaraima i njihovim pravnim sledbenicima
lan 148
(1) Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.
(2) Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako
je to drugo ugovoreno ili to drugo proizlazi iz prirode samog ugovora.
(3) Ugovorom se moe ustanoviti pravo u korist treeg lica.
II Ugovor u korist treeg lica
Neposredno pravo treeg
lan 149
(1) Kad neko ugovori u svoje ime potraivanje u korist treeg, trei stie sopstveno i
neposredno pravo prema duniku, ako nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz
okolnosti posla.
(2) Ugovara ima pravo zahtevati da dunik izvri prema treem ono to je ugovoreno u
korist tog treeg lica.
Opozivanje koristi za treeg
lan 150
(1) Ugovara koristi za treeg moe je opozvati ili izmeniti sve dok trei ne izjavi da
prihvata ono to je ugovoreno u njegovu korist.
(2) Ako je ugovoreno da e dunik izvriti ono na ta se obavezao u korist treeg tek
posle smrti ugovaraa, ovaj moe sve dotle, pa i svojim testamentom, opozvati korist
ugovorenu za treeg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi to drugo.

Prigovori dunika prema treem

lan 151
Dunik moe istai treem sve prigovore koje ima prema ugovarau po osnovu ugovora
kojim je ugovorena korist za treeg.
Odbijanje treeg
lan 152
Ako trei odbije korist koja je ugovorena za njega, ili je ugovara opozove, korist pripada
ugovarau, ako to drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.
Obeanje radnje treeg lica
lan 153
(1) Obeanje uinjeno drugom da e trei neto uiniti ili propustiti, treeg ne obavezuje,
a obeavalac odgovara za tetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga to trei nee da se
obavee ili da izvri ili propusti odreenu radnju.
(2) Obeavalac nee odgovarati ako je drugom obeao da e se samo zauzeti kod treeg
da se ovaj obavee da neto uini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog
zalaganja.
Odeljak 2
PROUZROKOVANJE TETE
Odsek 1
OPTA NAELA
Osnovi odgovornosti
lan 154
(1) Ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je teta
nastala bez njegove krivice.
(2) Za tetu od stvari ili delatnosti od kojih potie poveana opasnost tete za okolinu,
odgovara se bez obzira na krivicu.
(3) Za tetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim sluajevima predvienim
zakonom.

teta
lan 155
teta je umanjenje neije imovine (obina teta) i spreavanje njenog poveanja (izmakla
korist), kao i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola ili straha (nematerijalna
teta).
Zahtev da se ukloni opasnost tete
lan 156
(1) Svako moe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija
teta njemu ili neodreenom broju lica, kao i da se uzdri od delatnosti od koje proizlazi
uznemiravanje ili opasnost tete, ako se nastanak uznemiravanja ili tete ne moe spreiti
odgovarajuim merama.
(2) Sud e na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajue mere za
spreavanje nastanka tete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na troak
draoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne uini.
(3) Ako teta nastane u obavljanju optekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola
nadlenog organa, moe se zahtevati samo naknada tete koja prelazi normalne granice.
(4) Ali, i u tom sluaju se moe zahtevati preduzimanje drutveno opravdanih mera za
spreavanje nastupanja tete ili za njeno smanjenje.
Zahtev da se prestane sa povredom prava linosti
lan 157
(1) Svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadlenog organa da naredi prestanak
radnje kojom se povreuje integritet ljudske linosti, linog i porodinog ivota i drugih
prava njegove linosti.
(2) Sud, odnosno drugi nadleni organ moe narediti prestanak radnje pod pretnjom
plaanja izvesne novane svote, odreene ukupno ili po jedinici vremena, u korist
povreenog.
Odsek 2
ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE
Postojanje krivice
lan 158

Krivica postoji kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom.

Neodgovorna lica
lan 159
(1) Lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga
nije sposobno za rasuivanje, ne odgovara za tetu koju drugome prouzrokuje.
(2) Ko drugom prouzrokuje tetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuivanje,
odgovoran je za nju, izuzev ako dokae da nije svojom krivicom dospeo u to stanje.
(3) Ako je u to stanje dospeo tuom krivicom, za tetu e odgovarati onaj ko ga je u to
stanje doveo.
Odgovornost maloletnika
lan 160
(1) Maloletnik do navrene sedme godine ne odgovara za tetu koju prouzrokuje.
(2) Maloletnik od navrene sedme do navrene etrnaeste godine ne odgovara za tetu,
osim ako se dokae da je pri prouzrokovanju tete bio sposoban za rasuivanje.
(3) Maloletnik sa navrenih etrnaest godina odgovara prema optim pravilima o
odgovornosti za tetu.
Nuna odbrana, stanje nude, otklanjanje tete od drugog
lan 161
(1) Ko u nunoj odbrani prouzrokuje tetu napadau nije duan naknaditi je, osim u
sluaju prekoraenja nune odbrane.
(2) Kad neko prouzrokuje tetu u stanju nude, oteenik moe zahtevati naknadu od lica
koje je krivo za nastanak opasnosti tete ili od lica od kojih je teta otklonjena, ali od ovih
poslednjih, ne vie od koristi koju su imala od toga.
(3) Ko pretrpi tetu otklanjajui od drugog opasnost tete, ima pravo zahtevati od njega
naknadu one tete kojoj se razumno izloio.
Dozvoljena samopomo
lan 162

(1) Ko u sluaju dozvoljene samopomoi prouzrokuje tetu licu koje je izazvalo potrebu
samopomoi, nije duan naknaditi je.
(2) Pod dozvoljenom samopomoi podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu
prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zatita nuna i ako nain otklanjanja
povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.
Pristanak oteenika
lan 163
(1) Ko na svoju tetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne moe od njega
zahtevati naknadu tete prouzrokovane tom radnjom.
(2) Nitava je izjava oteenika kojom je pristao da mu se uini teta radnjom koja je
zakonom zabranjena.
Odsek 3
ODGOVORNOST ZA DRUGOG
Duevno bolesni i zaostali u umnom razvoju
lan 164
(1) Za tetu koju prouzrokuje lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja
ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuivanje, odgovara onaj koji je na osnovu
zakona, ili odluke nadlenog organa, ili ugovora, duan da vodi nadzor nad njim.
(2) On se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da je vrio nadzor na koji je
obavezan ili da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora.
Odgovornost roditelja
lan 165
(1) Roditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navrene
sedme godine, bez obzira na svoju krivicu.
(2) Oni se oslobaaju odgovornosti ako postoje razlozi za iskljuenje odgovornosti prema
pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu.
(3) Oni ne odgovaraju ako je teta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je
to lice odgovorno za tetu.

(4) Roditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je
navrilo sedam godina, osim ako dokau da je teta nastala bez njihove krivice.
Solidarna odgovornost
lan 166
Ako pored roditelja odgovara za tetu i dete, njihova je odgovornost solidarna.
Odgovornost drugog lica za maloletnika
lan 167
(1) Za tetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, kole ili
druge ustanove, odgovara staratelj, kola, odnosno druga ustanova, osim ako dokau da
su nadzor vrili na nain na koji su obavezni, ili da bi teta nastala i pri briljivom vrenju
nadzora.
(2) Ako za tetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna.
Posebna odgovornost roditelja
lan 168
(1) Ako dunost nadzora nad maloletnim licem ne lei na roditeljima, ve na nekom
drugom licu, oteenik ima pravo da zahteva naknadu od roditelja, kad je teta nastala
usled loeg vaspitanja maloletnika, ravih primera ili poronih navika koje su mu
roditelji dali, ili se i inae teta moe upisati u krivicu roditeljima.
(2) Lice na kome u ovom sluaju lei dunost nadzora ima pravo traiti od roditelja da
mu naknade isplaeni iznos ako je ono isplatilo naknadu oteeniku.
Odgovornost po osnovu pravinosti
lan 169
(1) U sluaju tete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne
moe dobiti od lica koje je bilo duno da vodi nadzor nad njim, sud moe, kad to
pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje tetnika i oteenika,
osuditi tetnika da naknadi tetu, potpuno ili delimino.
(2) Ako je tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuivanje koji nije u stanju da je
naknadi, sud moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje
roditelja i oteenika, obavezati roditelje da naknade tetu, potpuno ili delimino, iako za
nju nisu krivi.

Odsek 4
ODGOVORNOST PREDUZEA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREEM
Odgovornost preduzea
lan 170
(1) Za tetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje treem licu odgovara
preduzee u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja tete, osim ako dokae da
je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.
(2) Oteenik ima pravo zahtevati naknadu tete i neposredno od radnika ako je tetu
prouzrokovao namerno.
(3) Odredbom stava 1 ovog lana ne dira se u pravila o odgovornosti za tetu koja potie
od opasne stvari ili opasne delatnosti.
Odgovornost drugih lica
lan 171
(1) Odredbe prethodnog lana primenjuju se i na druge poslodavce u pogledu
odgovornosti za tetu koju zaposleni koji kod njih rade prouzrokuju u radu ili u vezi s
radom.
(2) Lice koje je oteeniku naknadilo tetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili
krajnjom nepanjom, ima pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu plaenog iznosa.
(3) To pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.
Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ
lan 172
(1) Pravno lice odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili
u vezi sa vrenjem svojih funkcija.
(2) Ako za odreeni sluaj nije to drugo u zakonu odreeno, pravno lice ima pravo na
naknadu od lica koje je tetu skrivilo namerno ili krajnjom nepanjom.
(3) To pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.
Odsek 5
ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI

I Opte odredbe
Pretpostavka uzronosti
lan 173
teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou smatra se da potie
od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete.
Ko odgovara za tetu
lan 174
Za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti odgovara
lice koje se njom bavi.
Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca
lan 175
Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan nain, za tetu koja od nje potie ne
odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran.
Predaja stvari treem licu
lan 176
(1) Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice kome je imalac poverio stvar da se
njome slui, ili lice koje je inae duno da je nadgleda, a nije kod njega na radu.
(2) Ali e pored njega odgovarati i imalac stvari ako je teta proizala iz neke skrivene
mane ili skrivenog svojstva stvari na koje mu nije skrenuo panju.
(3) U tom sluaju odgovorno lice koje je isplatilo naknadu oteeniku ima pravo da
zahteva ceo njen iznos od imaoca.
(4) Imalac opasne stvari koji ju je poverio licu koje nije osposobljeno ili nije ovlaeno
da njome rukuje, odgovara za tetu koja potekne od te stvari.
Osloboenje od odgovornosti
lan 177
(1) Imalac se oslobaa odgovornosti ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji se
nalazio van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti.

(2) Imalac stvari oslobaa se odgovornosti i ako dokae da je teta nastala iskljuivo
radnjom oteenika ili treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije
mogao izbei ili otkloniti.
(3) Imalac se oslobaa odgovornosti delimino, ako je oteenik delimino doprineo
nastanku tete.
(4) Ako je nastanku tete delimino doprinelo tree lice, ono odgovara oteeniku
solidarno sa imaocem stvari, a duno je snositi naknadu srazmerno teini svoje krivice.
(5) Lice kojim se imalac posluio pri upotrebi stvari ne smatra se treim licem.
II Odgovornost u sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu
lan 178
(1) U sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan
iskljuivom krivicom jednog imaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu
krivice.
(2) Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu tetu koju su oni
pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.
(3) Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi
pravinosti ne zahtevaju to drugo.
(4) Za tetu koju pretrpe trea lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.
III Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom
lan 179
(1) Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji
on nije znao predstavlja opasnost tete za lica ili stvari, odgovara za tetu koja bi nastala
zbog tog nedostatka.
(2) Proizvoa odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve to je potrebno
da tetu, koju je mogao predvideti, sprei putem upozorenja, bezbedne ambalae ili
drugom odgovarajuom merom.
Odsek 6
POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI
Odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija

lan 180
(1) Za tetu nastalu smru, telesnom povredom ili oteenjem, odnosno unitenjem
imovine fizikog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i
manifestacija, odgovara drava iji su organi po vaeim propisima bili duni da spree
takvu tetu.
(2) Organizatori, uesnici, podstrekai i pomagai u aktima nasilja ili terora, javnim
demonstracijama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog ureenja,
nemaju pravo na naknadu tete po ovom osnovu.
(3) Drava ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaenog iznosa od lica koje je
tetu prouzrokovalo.
(4) To pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraivanja naknade tete.
Odgovornost organizatora priredbi
lan 181
Organizator okupljanja veeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru
odgovara za tetu nastalu smru ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled
izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao to je gibanje masa,
opti nered i slino.
Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi
lan 182
(1) Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomo licu iji su ivot ili zdravlje oigledno
ugroeni, odgovara za tetu koja je otuda nastala, ako je on tu tetu prema okolnostima
sluaja morao predvideti.
(2) Ako pravinost zahteva, sud moe takvo lice osloboditi obaveza da naknadi tetu.
Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora
lan 183
Lice koje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetu ako
na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljui taj ugovor.
Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa
lan 184

Preduzea i druga pravna lica koja vre komunalnu ili drugu slinu delatnost od opteg
interesa odgovaraju za tetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vre
svoju uslugu.
Odsek 7
NAKNADA
I Naknada materijalne tete
Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu
lan 185
(1) Odgovorno lice duno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala.
(2) Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja tetu potpuno, odgovorno lice duno
je za ostatak tete dati naknadu u novcu.
(3) Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije mogue, ili kad sud smatra da nije nuno da to
uini odgovorno lice, sud e odrediti da ono isplati oteeniku odgovarajuu svotu novca
na ime naknade tete.
(4) Sud e dosuditi oteeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti
datog sluaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.
Kad dospeva obaveza naknade
lan 186
Obaveza naknade tete smatra se dospelom od trenutka nastanka tete.
Naknada u sluaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen nain
lan 187
Ako je stvar koja je bila oduzeta imaocu na nedozvoljen nain propala usled vie sile,
odgovorno lice duno je dati naknadu u novcu.
Naknada u obliku novane rente
lan 188
(1) U sluaju smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja, naknada se odreuje po
pravilu, u obliku novane rente, doivotno ili za odreeno vreme.

(2) Novana renta dosuena na ime naknade tete plaa se meseno unapred, ako sud ne
odredi to drugo.
(3) Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeenje za isplatu rente, osim ako to
prema okolnostima sluaja ne bi bilo opravdano.
(4) Ako dunik ne prui obezbeenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da
mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota ija se visina odreuje prema visini rente i
verovatnom trajanju poverioevog ivota, uz odbitak odgovarajuih kamata.
(5) Iz ozbiljnih uzroka poverilac moe i u drugim sluajevima zahtevati, odmah ili
docnije da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota.
II Obim naknade materijalne tete
Obina teta i izmakla korist
lan 189
(1) Oteenik ima pravo kako na naknadu obine tete, tako i na naknadu izmakle koristi.
(2) Visina naknade tete odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke,
izuzev sluaja kad zakon nareuje to drugo.
(3) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano
oekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je
ostvarenje spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem.
(4) Kad je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem, sud moe
odrediti visinu naknada prema vrednosti koju je stvar imala za oteenika.
Potpuna naknada
lan 190
Sud e, uzimajui u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja tete
dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oteenikova materijalna situacija
dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja.
Snienje naknade
lan 191
(1) Sud moe, vodei rauna o materijalnom stanju oteenika, osuditi odgovorno lice da
isplati manju naknadu nego to iznosi teta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni

krajnjom nepanjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune

naknade dovela u oskudicu.
(2) Ako je tetnik prouzrokovao tetu radei neto radi koristi oteenika, sud moe
odrediti manju naknadu, vodei rauna o briljivosti koju tetnik pokazuje u sopstvenim
poslovima.
Podeljena odgovornost
lan 192
(1) Oteenik koji je doprineo da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila, ima
pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.
(2) Kad je nemogue utvrditi koji deo tete potie od oteenikove radnje, sud e dosuditi
naknadu vodei rauna o okolnostima sluaja.
III Posebno o naknadi materijalne tete u sluaju smrti, telesne povrede i oteenja
zdravlja
Izgubljena zarada i trokovi leenja i sahrane
lan 193
(1) Ko prouzrokuje neiju smrt duan je naknaditi uobiajene trokove njegove sahrane.
(2) On je duan naknaditi i trokove njegovog leenja od zadobijenih povreda i druge
potrebne trokove u vezi sa leenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.
Pravo lica koje je poginuli izdravao
lan 194
(1) Lice koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu
imalo pravo zahtevati izdravanje od poginulog, ima pravo na naknadu tete koju trpi
gubitkom izdravanja, odnosno pomaganja.
(2) Ova teta naknauje se plaanjem novane rente, iji se iznos odmerava s obzirom na
sve okolnosti sluaja, a koji ne moe biti vei od onoga to bi oteenik dobijao od
poginulog da je ostao u ivotu.
Naknada tete u sluaju telesne povrede ili naruenja zdravlja
lan 195

(1) Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu narui zdravlje, duan je naknaditi mu
trokove oko leenja i druge potrebne trokove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog
nesposobnosti za rad za vreme leenja.
(2) Ako povreeni zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu
potrebe trajno poveane, ili su mogunosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja
unitene ili smanjene, odgovorno lice duno je plaati povreenom odreenu novanu
rentu, kao naknadu za tu tetu.
Izmena dosuene naknade
lan 196
Sud moe na zahtev oteenika za ubudue poveati rentu, a moe je na zahtev tetnika
smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom
donoenja ranije odluke.
Neprenosivost prava
lan 197
(1) Pravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede
tela ili oteenja zdravlja ne moe se preneti drugom licu.
(2) Dospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome, ako je iznos naknade odreen
pismenim sporazumom strana ili pravnosnanom sudskom odlukom.
IV Posebno o naknadi materijalne tete u sluaju povrede asti i irenja neistinitih navoda
lan 198
(1) Ko drugome povredi ast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti, o
znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o emu drugome, a zna ili bi morao znati da su
neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu tetu duan je naknaditi je.
(2) Ali, ne odgovara za prouzrokovanu tetu onaj ko uini neistinito saoptenje o
drugome ne znajui da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saoptenje uinio imao
je u tome ozbiljnog interesa.
V Naknada nematerijalne tete
Objavljivanje presude ili ispravke
lan 199

U sluaju povreda prava linosti sud moe narediti, na troak tetnika, objavljivanje
presude, odnosno ispravke, ili narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda
uinjena, ili to drugo ime se moe ostvariti svrha koja se postie naknadom.
Novana naknada
lan 200
(1) Za pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne
aktivnosti, naruenosti, povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica
kao i za strah sud e, ako nae da okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i
njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravinu novanu naknadu, nezavisno od naknade
materijalne tete kao i u njenom odsustvu.
(2) Prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene
naknade, sud e voditi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada,
ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i
drutvenom svrhom.
Lica koja imaju pravo na novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta
lan 201
(1) U sluaju smrti nekog lica, sud moe dosuditi lanovima njegove ue porodice (brani
drug, deca i roditelji) pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove.
(2) Takva naknada moe se dosuditi i brai i sestrama ako je izmeu njih i umrlog
postojala trajnija zajednica ivota.
(3) U sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, sud moe dosuditi njegovom
branom drugu, deci i roditeljima pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove.
(4) Naknada iz st. 1 i 3 ovog lana moe se dosuditi i vanbranom drugu, ako je izmeu
njega i umrlog, odnosno povreenog postojala trajnija zajednica ivota.
Satisfakcija u posebnim sluajevima
lan 202
Pravo na pravinu novanu naknadu zbog pretrpljenih duevnih bolova ima lice koje je
prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti navedeno
na kanjivu obljubu ili kanjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je izvreno neko
drugo krivino delo protiv dostojanstva linosti i morala.
Naknada budue tete

lan 203
Sud e na zahtev oteenog dosuditi naknadu i za buduu nematerijalnu tetu ako je po
redovnom toku izvesno da e ona trajati i u budunosti.
Nasleivanje i ustupanje potraivanja naknade nematerijalne tete
lan 204
(1) Potraivanje naknade nematerijalne tete prelazi na naslednika samo ako je priznato
pravnosnanom odlukom ili pismenim sporazumom.
(2) Pod istim uslovima, to potraivanje moe biti predmet ustupanja, prebijanja i
prinudnog izvrenja.
Podeljena odgovornost i snienje naknade
lan 205
Odredbe o podeljenoj odgovornosti i snienju naknade koje vae za materijalnu tetu
shodno se primenjuju i na nematerijalnu tetu.
Odsek 8
ODGOVORNOST VIE LICA ZA ISTU TETU
Solidarna odgovornost
lan 206
(1) Za tetu koju je vie lica prouzrokovalo zajedno, svi uesnici odgovaraju solidarno.
(2) Podstreka i pomaga, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju,
odgovaraju solidarno sa njima.
(3) Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu tetu i lica koja su je prouzrokovala radei
nezavisno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj teti.
(4) Kad je nesumnjivo da je tetu prouzrokovalo neko od dva ili vie odreenih lica koja
su na neki nain meusobno povezana, a ne moe se utvrditi koje je od njih tetu
prouzrokovalo, ta lica odgovaraju solidarno.
Solidarna odgovornost naruioca i izvoaa radova
lan 207

Naruilac i izvoa radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju treem licu za tetu

koja mu nastane u vezi sa izvoenjem tih radova.
Regres isplatioca
lan 208
(1) Solidarni dunik koji isplati vie nego to iznosi njegov udeo u teti, moe traiti od
svakog od ostalih dunika da mu naknadi ono to je platio za njega.
(2) Koliko iznosi udeo svakog pojedinog dunika sud odreuje s obzirom na teinu
njegove krivice i teinu posledica koje su proistekle iz njegovog delovanja.
(3) U sluaju nemogunosti da se utvrde udeli dunika, na svakog pada jednak deo, osim
ako pravinost zahteva da se u konkretnom sluaju drukije odlui.
Odsek 9
PRAVO OTEENIKA POSLE ZASTARELOSTI PRAVA DA ZAHTEVA
NAKNADU
lan 209
Posle nastupanja zastarelosti prava da zahteva naknadu tete, oteenik moe zahtevati od
odgovornog lica, po pravilima koja vae u sluaju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono
to je dobio radnjom kojom je prouzrokovana teta.
Odeljak 3
STICANJE BEZ OSNOVA
Odsek 1
OPTE PRAVILO
lan 210
(1) Kad je neki deo imovine jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu nekog
drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je
duan da ga vrati, a kad to nije mogue - da naknadi vrednost postignutih koristi.
(2) Obaveza vraanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se neto primi s obzirom
na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.
Odsek 2

PRAVILO VRAANJA
Kad se ne moe traiti vraanje
lan 211
Ko izvri isplatu znajui da nije duan platiti, nema pravo da zahteva vraanje, izuzev
ako je zadrao pravo da trai vraanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.
Dvostruka isplata duga
lan 212
Ko je isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave, ima pravo
traiti vraanje po optim pravilima o sticanju bez osnova.
Izvrenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili drutvene dunosti
lan 213
Ne moe se traiti ono to je dato ili uinjeno na ime izvrenja neke prirodne obaveze ili
neke moralne ili drutvene dunosti.
Obim vraanja
lan 214
Kad se vraa ono to je steeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna
kamata, i to, ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inae od dana podnoenja
zahteva.
Naknada trokova
lan 215
Sticalac ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova, ali ako je bio nesavestan,
naknada za korisne trokove mu pripada samo do iznosa koji predstavlja uveanje
vrednosti u trenutku vraanja.
Kad se moe zadrati primljeno
lan 216
Ne moe se traiti vraanje neosnovano plaenih iznosa na ime naknade tete zbog
povrede tela, naruenja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvrena savesnom
pribaviocu.

Upotreba stvari u tuu korist

lan 217
Ako je neko svoju ili tuu stvar upotrebio na korist treeg, a nema uslova za primenu
pravila o poslovodstvu bez naloga, trei je duan vratiti stvar, odnosno, ako to nije
moguno, naknaditi njenu vrednost.
Izdatak za drugog
lan 218
Ko za drugog uini kakav izdatak ili neto drugo to je ovaj po zakonu bio duan uiniti,
ima pravo zahtevati naknadu od njega.
Upotrebljavanje tue stvari u svoju korist
lan 219
Kad je neko tuu stvar upotrebio u svoju korist, imalac moe zahtevati, nezavisno od
prava na naknadu tete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od
upotrebe.
Odeljak 4
POSLOVODSTVO BEZ NALOGA
Odsek 1
OPTE PRAVILO
lan 220
(1) Poslovodstvo bez naloga je vrenje tuih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga
ili ovlaenja, ali za raun onoga iji su poslovi, a radi zatite njegovih interesa.
(2) Vrenju tueg posla moe se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te
predstoji teta ili proputanje oigledne koristi.
Odsek 2
OBAVEZE I PRAVA POSLOVOE BEZ NALOGA
Obaveze poslovoe bez naloga
lan 221

(1) Poslovoa bez naloga duan je obavestiti o svom postupku to je mogue pre onog
iji je posao i nastaviti zapoeti posao ukoliko mu je to razumno mogue, dok ovaj ne
bude mogao preuzeti brigu o njemu.
(2) Po svrenom poslu on je duan poloiti raun i ustupiti onome iji je posao sve to je
pribavio vrei njegov posao.
(3) Ukoliko nije to drugo zakonom nareeno, poslovoa bez naloga ima obaveze
nalogoprimca.
Duna panja i odgovornost
lan 222
(1) Pri vrenju tueg posla poslovoa bez naloga duan je rukovoditi se stvarnim ili
verovatnim namerama i potrebama onoga iji je posao.
(2) On je duan postupiti sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina.
(3) Sud moe, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tueg posla,
smanjiti njegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepanju.
(4) Za odgovornost poslovno nesposobnog poslovoe bez naloga vae pravila o njegovoj
ugovornoj i vanugovornoj odgovornosti.
Prava poslovoe bez naloga
lan 223
(1) Poslovoa bez naloga koji je postupio u svemu kako treba i radio ono to su okolnosti
zahtevale, ima pravo zahtevati da ga onaj iji je posao vrio oslobodi svih obaveza koje je
zbog toga posla uzeo na sebe, da preuzme sve obaveze koje je zakljuio u njegovo ime,
da mu naknadi sve nune i korisne izdatke, kao i da mu naknadi pretrpljenu tetu, ak i
ako oekivani rezultat nije postignut.
(2) Njemu pripada i primerna naknada, za trud, ako je otklonio tetu od lica iji je posao
ili ako mu je pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama.
Vrenje tuih poslova u nameri da se drugom pomogne
lan 224
Ko vri tui posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za
poslovodstvo bez naloga, pripada mu pravo na naknadu uinjenih trokova, ali najvie do
visine koristi koju je drugi postigao.

Odnoenje dodataka
lan 225
Svaki poslovoa bez naloga ima pravo odneti stvari kojima je poveao tuu imovinu a za
koje mu se uinjeni izdaci ne naknauju, ako se one mogu odvojiti bez oteenja stvari
kojoj su dodate, ali lice u iji se posao bio umeao moe, ako hoe, zadrati te dodatke
ukoliko mu naknadi njihovu sadanju vrednost, no najvie do iznosa uinjenih izdataka.
Odsek 3
VRENJE TUIH POSLOVA PROTIV ZABRANE
lan 226
(1) Ko se prihvati tueg posla i pored zabrane lica iji je posao, a za zabranu je znao ili
morao znati, nema prava koja pripadaju poslovoi bez naloga.
(2) On odgovara za tetu koju je prouzrokovao meanjem u tue poslove, ak i ako je do
nje dolo bez njegove krivice.
(3) Ali, kad je zabrana vrenja posla protivna zakonu ili moralu, a naroito ako je neko
zabranio da drugi ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje vae
opta pravila o poslovodstvu bez naloga.
Odsek 4
NEPRAVO POSLOVODSTVO
lan 227
(1) Ko vri tui posao u nameri da za sebe zadri postignute koristi iako zna da je posao
tu, duan je na zahtev onoga iji je posao poloiti raun kao poslovoa bez naloga i
predati mu sve postignute koristi.
(2) Onaj iji je posao moe zahtevati i vraanje stvari u preanje stanje, kao i naknadu
tete.
Odsek 5
ODOBRENJE
lan 228
Ako onaj iji je posao naknadno odobri ono to je izvreno, poslovoa bez naloga smatra
se nalogoprimcem koji je od poetka radio po nalogu lica iji je posao.

Odeljak 5
JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE
Odsek 1
JAVNO OBEANJE NAGRADE
Kad obavezuje
lan 229
(1) Javnim oglasom uinjeno obeanje nagrade onome ko izvri odreenu radnju,
postigne neki uspeh, nae se u odreenoj situaciji ili, ako je obeanje uinjeno pod nekim
drugim uslovom, obavezuje obeavaoca da ispuni obeanje.
(2) Obeavalac nagrade ili bilo kakvog nagradnog takmienja duan je da odredi rok za
takmienje, a ako ga ne odredi svako ko eli da uestvuje u takmienju ima pravo da trai
da sud odredi odgovarajui rok.
Opozivanje obeanja
lan 230
(1) Obeanje se moe opozvati onako kako je uinjeno, kao i linim saoptenjem ali onaj
ko je izvrio radnju, a nije znao niti je morao znati da je obeanje nagrade opozvano, ima
pravo zahtevati obeanu nagradu, a onaj ko je do opozivanja uinio potrebne izdatke radi
izvrenja radnje odreene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako
obeavalac dokae da su oni uinjeni uzalud.
(2) Obeanje nagrade ne moe se opozvati ako je oglasom odreen rok za izvrenje
radnje, odnosno za obavetenje o postignutom rezultatu ili ostvarenju odreene situacije.
Ko ima pravo na nagradu
lan 231
(1) Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvri radnju za koju je nagrada obeana.
(2) Ako je vie lica izvrilo radnju istovremeno, svakom pripada jednak deo nagrade,
ukoliko pravinost ne zahteva drukiju podelu.
Sluaj konkursa
lan 232

(1) O dodeljivanju nagrade u sluaju konkursa odluuje organizator konkursa ili jedno ili
vie lica koja on odredi.
(2) Ako su u uslovima konkursa ili nekim optim propisima koji vae za odreeni
konkurs postavljena pravila po kojima nagrada treba da bude dodeljena, svaki uesnik u
konkursu ima pravo zahtevati ponitenje odluke o dodeljivanju nagrade ako nagrada nije
dodeljena saglasno tim pravilima.
(3) Svojinu ili koje drugo pravo na delu nagraenom na konkursu stie organizator
konkursa samo ako je to navedeno u oglasu konkursa.
Prestanak obaveze
lan 233
Obaveza obeavaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopti, u roku odreenom u
oglasu, da je izvrio radnju, ili postigao uspeh, ili uopte ispunio uslove postavljene u
javnom oglasu, a ako rok nije odreen, istekom jedne godine do oglasa.
Odsek 2
HARTIJE OD VREDNOSTI
I Opte odredbe
Pojam
lan 234
Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni
obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu.
Bitni sastojci
lan 235
(1) Hartija od vrednosti mora sadravati sledee bitne sastojke:
1) oznaenje vrste hartije od vrednosti;
2) firmu, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite izdavaoca hartije od
vrednosti;
3) firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti
glasi, ili oznaenje da hartija glasi na donosioca;

4) tano oznaenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti;

5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti a kod onih koje se izdaju u seriji i njen
serijski broj;
6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od
vrednosti koje se izdaju u seriji.
(2) Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odreeni i drugi bitni
sastojci.
(3) Isprava koja ne sadri bilo koji od bitnih sastojaka ne vai kao hartija od vrednosti.
(4) Hartije od vrednosti izdate u seriji, koje ne sadre bilo koji od bitnih sastojaka,
nemaju pravno dejstvo.
Na koga hartija od vrednosti moe glasiti
lan 236
Hartija od vrednosti moe glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi.
Nastanak obaveze
lan 237
Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti
preda njenom korisniku.
Posebni uslovi za izdavanje hartije od vrednosti u seriji
lan 238
Posebnim zakonom se odreuju i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji.
II Ostvarivanje prava
Kome pripada pravo iz hartije od vrednosti
lan 239
(1) Potraivanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada njenom
zakonitom imaocu.
(2) Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac.

(3) Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje
hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je uredno preneta.
(4) Savezni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje njen zakoniti imalac i
stie pravo na potraivanje upisano na njoj i kad je hartija od vrednosti izala iz ruku
njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje.
Ko moe traiti ispunjenje
lan 240
Ispunjenje potraivanja iz hartije od vrednosti moe zahtevati, uz njeno podnoenje, samo
njen zakoniti imalac, odnosno lice koje on ovlasti.
III Prenos hartije od vrednosti
Prenos prava iz hartije na donosioca
lan 241
Pravo iz hartije od vrednosti na donosioca prenosi se njenom predajom.
Prenos prava iz hartije na ime
lan 242
(1) Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom.
(2) Posebnim zakonom moe biti odreeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime
moe prenositi i indosamentom.
(3) Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vri se ubeleavanjem na samoj hartiji
firme, odnosno naziva, odnosno imena novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom
prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.
Prenos prava iz hartije po naredbi
lan 243
Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom.
Vrsta indosamenta
lan 244
(1) Indosament moe biti puni, blanko i na donosioca.

(2) Puni indosament sadri izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se
pravo iz hartije od vrednosti prenosi (indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a moe da
sadri i druge podatke (mesto, datum i dr.).
(3) Blanko indosament sadri samo potpis indosanta.
(4) U sluaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja se re "donosiocu".
(5) Indosament na donosioca vai kao blanko indosament.
(6) Nitav je delimini indosament.
Prenos punomoja i prenos za zalogu
lan 245
(1) Hartija od vrednosti moe se preneti i kao prenos punomoja, odnosno kao prenos za
zalogu.
(2) Kod prenosa punomoja stavlja se klauzula "vrednost u punomoju", a kod prenosa za
zalogu "vrednost za zalogu" ili slino.
Dejstvo prenosa prava
lan 246
(1) Prenosom prava iz hartije od vrednosti njen novi imalac stie sva prava koja su
pripadala prethodnom imaocu.
(2) Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vri putem cesije ili
indosamenta, nema dejstva prema izdavaocu dok on o tome ne bude pismenim putem
obaveten, odnosno dok taj prenos ne bude ubeleen u registar hartija od vrednosti na
ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.
(3) Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca,
osim u sluaju drukije zakonske odredbe ili ako postoji suprotna odredba upisana na
samoj hartiji od vrednosti.
Dejstvo prenosa punomoja i prenosa za zalogu
lan 247
Imalac hartije od vrednosti koja je na njega preneta kao "prenos punomoja" ili "prenos
za zalogu" moe vriti sva prava koja iz te hartije od vrednosti proistiu, ali hartiju moe
preneti na drugog samo kao prenos punomoja.

Dokazivanje zakonitosti prenosa

lan 248
(1) Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekidnim nizom
indosamenata.
(2) Ovo pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara.
Zabrana prenosa
lan 249
(1) Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednosti po naredbi vri se izrazom "ne po
naredbi" ili stavljanjem sline klauzule koja ima isto znaenje.
(2) Pravo iz hartije od vrednosti iji je prenos indosamentom zabranjen moe se preneti
samo cesijom.
(3) Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant.
(4) Posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanoj na samoj hartiji od vrednosti na
ime moe se zabraniti svako njeno prenoenje.
IV Promene kod hartija od vrednosti
Promene koje vri izdavalac
lan 250
(1) Hartiju od vrednosti na donosioca ili po naredbi moe izdavalac, na zahtev i o troku
imaoca hartije, promeniti u hartiju na ime.
(2) Ako promenu nije izriito zabranio, izdavalac hartije od vrednosti na ime moe je, na
zahtev i o troku imaoca, promeniti u hartiju na donosioca ili po naredbi.
Promene koje vri imalac pri prenosu
lan 251
(1) Hartiju od vrednosti po naredbi indosant moe preneti indosamentom na donosioca,
ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.
(2) Hartiju od vrednosti na ime cedent, odnosno indosant moe preneti samo na odreeno
lice.

(3) Hartija od vrednosti na donosioca moe se indosamentom preneti i na odreeno lice.

Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti
lan 252
(1) Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se, na zahtev i o troku imaoca, sjediniti u
jednu ili vie hartija od vrednosti.
(2) Hartija od vrednosti moe se, na zahtev i o troku imaoca, podeliti na vie hartija od
vrednosti manjeg iznosa, ali one ne mogu biti ispod iznosa najnieg apoena hartije izdate
u toj seriji.
V Ispunjenje obaveze iz hartije od vrednosti
Prestanak obaveze
lan 253
(1) Obaveza iz hartije od vrednosti prestaje ispunjenjem od strane izdavaoca hartije
zakonitom imaocu.
(2) Potraivanje iz hartije od vrednosti prestaje i kada ona pripadne izdavaocu, ukoliko
posebnim zakonom nije drukije odreeno.
(3) Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca oslobaa se obaveze ispunjenjem
donosiocu i onda kada ovaj nije zakoniti imalac hartije od vrednosti.
Zabrana ispunjenja
lan 254
(1) Ako je izdavalac hartije od vrednosti na donosioca znao ili morao znati da donosilac
nije zakoniti imalac hartije, niti je ovlaen od strane zakonitog imaoca, duan je odbiti
ispunjenje, inae odgovara za tetu.
(2) Izdavalac hartije od vrednosti ne moe punovano ispuniti svoju obavezu ako mu je to
nadleni organ zabranio, ili kad je znao ili morao znati da je pokrenut postupak za
amortizaciju ili ponitenje hartije od vrednosti.
Isplata kamate ili drugih prinosa po isplati glavnice
lan 255

Dunik koji je isplatio glavnicu imaocu hartije od vrednosti duan je isplatiti kupone
kamata, odnosno drugih prinosa sa iste hartije koji mu budu podneti na isplatu posle
isplate glavnice, ukoliko ova potraivanja nisu zastarela.
Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze
lan 256
(1) Protiv zahteva imaoca hartije od vrednosti, izdavalac moe istai samo prigovore koji
se tiu izdavanja same hartije, kao to je falsifikat; zatim prigovore koji proizlaze iz
sadraja hartije, kao to su rokovi ili uslovi; najzad, prigovore koje ima prema samom
imaocu hartije, kao to su kompenzacija, nedostatak zakonom propisanog postupka za
sticanje hartije od vrednosti i odsustvo ovlaenja.
(2) Izdavalac moe protiv zahteva imaoca kome je on ustupio hartiju od vrednosti istai
nedostatke pravnog posla na osnovu koga je prenos izvren, ali te nedostatke ne moe
istai protiv zahteva nekog potonjeg imaoca.
(3) Meutim, ako je imalac hartije od vrednosti, primajui hartiju od svog prethodnika,
znao ili morao znati da mu ovaj predaje hartiju od vrednosti da bi izbegao prigovor koji
izdavalac ima prema njemu, izdavalac moe istai taj prigovor i prema imaocu hartije.
(4) Posebnim zakonom mogu se odrediti i druge vrste prigovora kod pojedinih vrsta
hartije od vrednosti.
VI Legitimacioni papiri i znaci
Legitimacioni papiri
lan 257
Na eleznike karte, pozorine i druge ulaznice, bonove i druge sline isprave koje sadre
odreenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije oznaen poverilac, niti iz njih
ili okolnosti u kojima su izdate proizlazi da se mogu ustupiti drugome, shodno se
primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti.
Legitimacioni znaci
lan 258
(1) Garderobni ili slini znaci, koji se sastoje iz komada hartije, metala ili drugog
materijala, na kojima je obino utisnut neki broj, ili naveden broj predatih predmeta, a
koji obino ne sadri neto odreeno o obavezi njihovog izdavaoca, slue samo da
pokau ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka su izdati.

(2) Izdavalac legitimacionog znaka oslobaa se obaveze kad je u dobroj veri izvri
donosiocu, ali za donosioca ne vai pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je
ovlaen zahtevati ispunjenje, te je u sluaju spora duan dokazati to svoje svojstvo.
(3) Poverilac moe zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak.
(4) U pogledu ostalog, u svakom pojedinom sluaju treba se drati zajednike volje
izdavaoca i primaoca znaka, kao i onoga to je uobiajeno.
VII Ostale odredbe
Zamena oteene hartije od vrednosti
lan 259
Imalac oteene hartije od vrednosti koja nije podobna za promet, ali ija se istinitost i
sadrina mogu tano utvrditi, ima pravo da zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti u
istom iznosu, s tim da vrati oteenu hartiju i naknadi trokove.
Amortizacija hartije od vrednosti
lan 260
Izgubljena hartija od vrednosti moe se amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi
ukoliko posebnim zakonom nije drukije odreeno.
Zastarelost potraivanja iz hartije od vrednosti
lan 261
Za zastarelost potraivanja iz hartije od vrednosti vae pravila o zastarelosti, ako
posebnim zakonom nije drukije odreeno.
Glava III
DEJSTVA OBAVEZA
Odeljak 1
POVERIOEVA PRAVA I DUNIKOVE OBAVEZE
Odsek 1
PRAVO NA NAKNADU TETE
I Opta pravila

Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja

lan 262
(1) Poverilac u obaveznom odnosu je ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze,
a dunik je duan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.
(2) Kad dunik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo
zahtevati i naknadu tete koju je usled tog pretrpeo.
(3) Za tetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dunik kome je poverilac dao
primeren naknadni rok za ispunjenje.
(4) Dunik odgovara i za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja i ako tu
nemogunost nije skrivio ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju
odgovara.
(5) Ali se dunik oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da bi stvar koja je predmet
obaveze sluajno propala i da je on svoju obavezu na vreme ispunio.
Oslobaanje dunika od odgovornosti
lan 263
Dunik se oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da nije mogao da ispuni svoju
obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle
zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei.
Ugovorno proirenje odgovornosti
lan 264
(1) Ugovorom se moe proiriti odgovornost dunika i na sluaj za koji on inae ne
odgovara.
(2) Ali se ispunjenje ovakve ugovorne odredbe ne moe zahtevati ako bi to bilo u
suprotnosti sa naelom savesnosti i potenja.
Ogranienje i iskljuenje odgovornosti
lan 265
(1) Odgovornost dunika za nameru ili krajnju nepanju ne moe se unapred ugovorom
iskljuiti.

(2) Ali sud moe na zahtev zainteresovane ugovorne strane ponititi i ugovornu odredbu
o iskljuenju odgovornosti za obinu nepanju, ako je takav sporazum proizaao iz
monopolskog poloaja dunika ili uopte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana.
(3) Punovana je odredba ugovora kojom se odreuju najvii iznos naknade, ako tako
odreeni iznos nije u oiglednoj nesrazmeri sa tetom i ako za odreeni sluaj nije to
drugo zakonom odreeno.
(4) U sluaju ogranienja visine naknade poverilac ima pravo na potpunu naknadu ako je
nemogunost ispunjenja obaveze prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom
dunika.
Obim naknade
lan 266
(1) Poverilac ima pravo na naknadu obine tete i izmakle koristi, koje je dunik u vreme
zakljuenja ugovora morao predvideti kao mogue posledice povrede ugovora, a s
obzirom na injenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate.
(2) U sluaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje
nepanje, poverilac ima pravo zahtevati od dunika naknadu celokupne tete koja je
nastala zbog povrede ugovora, bez obzira na to to dunik nije znao za posebne okolnosti
zbog kojih su one nastale.
(3) Ako je prilikom povrede obaveze pored tete nastao za poverioca i neki dobitak, o
njemu e se prilikom odreivanja visine naknade voditi rauna u razumnoj meri.
(4) Strana koja se poziva na povredu ugovora duna je preduzeti sve razumne mere da bi
se smanjila teta izazvana tom povredom, inae druga strana moe zahtevati smanjenje
naknade.
(5) Odredbe ovog lana shodno se primenjuju i na neispunjenje obaveza koje nisu nastale
iz ugovora, ukoliko za pojedine od njih nije ovim zakonom neto drugo predvieno.
Krivica poverioca
lan 267
Kad za nastalu tetu, ili njenu veliinu, ili za oteanje dunikovog poloaja ima krivice do
poverioca ili do lica za koje on odgovara, naknada se smanjuje srazmerno.
Odgovornost zbog proputanja obavetenja
lan 268

Ugovorna strana koja je duna da obavesti drugu stranu o injenicama koje su od uticaja
na njihov meusobni odnos, odgovara za tetu koju pretrpi druga strana zbog toga to nije
bila na vreme obavetena.
Primena odredaba o prouzrokovanju tete
lan 269
Ukoliko odredbama ovog odseka nije drukije propisano, na naknadu ove tete shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o naknadi vanugovorne tete.
II Ugovorna kazna
Opta pravila
lan 270
(1) Poverilac i dunik mogu ugovoriti da e dunik platiti poveriocu odreeni novani
iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako
zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).
(2) Ako to drugo ne proizlazi iz ugovora, smatra se da je kazna ugovorena za sluaj da
dunik zadocni sa ispunjenjem.
(3) Ugovorna kazna ne moe biti ugovorena za novane obaveze.
Nain odreivanja
lan 271
(1) Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahoenju u jednom ukupnom
iznosu, u procentu, ili za svaki dan zadocnjenja, ili na koji drugi nain.
(2) Ona mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na
ije se ispunjenje odnosi.
Akcesornost
lan 272
(1) Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na ije se obezbeenje on
odnosi.
(2) Sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja dolo iz uzroka
za koji dunik ne odgovara.

Poverioeva prava
lan 273
(1) Kad je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze, poverilac moe zahtevati ili
ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu.
(2) On gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zatraio isplatu ugovorne kazne.
(3) Kad je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja, dunik nema pravo da isplati
ugovornu kaznu i odustane od ugovora, izuzev ako je to bila namera ugovaraa kad su
kaznu ugovorili.
(4) Kad je kazna ugovorena za sluaj da dunik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima
pravo zahtevati i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu.
(5) Poverilac ne moe zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio
ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saoptio duniku da zadrava svoje pravo na
ugovornu kaznu.
Smanjenje iznosa ugovorne kazne
lan 274
Sud e na zahtev dunika smanjiti iznos ugovorne kazne ako nae da je ona nesrazmerno
visoka s obzirom na vrednost i znaaj predmeta obaveze.
Ugovorna kazna i naknada tete
lan 275
(1) Poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos premaa visinu tete
koju je pretrpeo, kao i kad nije pretrpeo nikakvu tetu.
(2) Ako je teta koju je poverilac pretrpeo vea od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo
zahtevati razliku do potpune naknade tete.
Zakonom odreena naknada i ugovorna kazna
lan 276
Ako je za neispunjenje obaveze ili za sluaj zadocnjenja sa ispunjenjem zakonom
odreena visina naknade pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim
drugim nazivom, a ugovorne strane su pored toga ugovorile kaznu, poverilac nema pravo
da zahteva ujedno ugovorenu kaznu i naknadu odreenu zakonom, izuzev ako je to
samim zakonom dozvoljeno.

III Zatezna kamata

Kad se duguje
lan 277
(1) Dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje, pored glavnice, i
zateznu kamatu po stopi utvrenoj saveznim zakonom.
(2) Ako je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate, ona tee i posle
dunikove docnje.
Pravo na potpunu naknadu
lan 278
(1) Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu tetu
zbog dunikove docnje.
(2) Ako je teta koju je poverilac pretrpeo zbog dunikovog zadocnjenja vea od iznosa
koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade
tete.
Kamata na kamatu
lan 279
(1) Na dospelu a neisplaenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela
povremena novana davanja ne tee zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom odreeno.
(2) Na iznos neisplaene kamate moe se zahtevati zatezna kamata samo od dana kada je
sudu podnesen zahtev za njenu isplatu.
(3) Na povremena dospela novana davanja tee zatezna kamata od dana kad je sudu
podnesen zahtev za njihovu isplatu.
Odsek 2
POBIJANJE DUNIKOVIH PRAVNIH RADNJI
Opte pravilo
lan 280
(1) Svaki poverilac ije je potraivanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo,
moe pobijati pravnu radnju svog dunika koja je preduzeta na tetu poverilaca.

(2) Smatra se da je pravna radnja preduzeta na tetu poverilaca ako usled njenog izvrenja
dunik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poverioevog potraivanja.
(3) Pod pravnom radnjom podrazumeva se i proputanje zbog koga je dunik izgubio
kakvo materijalno pravo ili kojim je za njega nastala kakva materijalna obaveza.
Uslovi pobijanja
lan 281
(1) Teretno raspolaganje moe se pobijati ako je u vreme raspolaganja dunik znao ili
mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi tetu svojim poveriocima i ako je
treem licu sa kojim je ili u iju je korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili
moglo biti poznato.
(2) Ako je tree lice dunikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobonoj
liniji do etvrtog stepena, ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo
poznato da dunik preduzetim raspolaganjem nanosi tetu poveriocima.
(3) Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednaenih pravnih radnji smatra se da je
dunik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi tetu poveriocima, i za pobijanje tih
radnji ne zahteva se da je treem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.
(4) Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem.
Iskljuenje pobijanja
lan 282
Ne mogu se pobijati zbog oteenja poverilaca uobiajeni prigodni darovi, nagradni
darovi, kao ni darovi uinjeni iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogunostima
dunika.
Kako se vri pobijanje
lan 283
(1) Pobijanje se moe vriti tubom ili prigovorom.
(2) Tuba za pobijanje podnosi se protiv treeg lica sa kojim je, ili u iju je korist
preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih
sledbenika.
(3) Ako je trei otuio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se
pobija, tuba se moe podii protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje

njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuio poslom bez naknade, tuba
se moe podii protiv pribavioca i ako on to nije znao.
(4) Tueni moe izbei pobijanje ako ispuni dunikovu obavezu.
Dejstvo pobijanja
lan 284
Ako sud usvoji tubeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tuiocu i samo
koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraivanja.
Rok za podizanje tube
lan 285
(1) Tuba za pobijanje moe se podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz lana
281 stav 1 a za ostale sluajeve u roku od tri godine.
(2) Rok iz prethodnog stava rauna se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se
pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti proputenu radnju.
Odsek 3
PRAVO ZADRAVANJA
Vrenje prava zadravanja
lan 286
(1) Poverilac dospelog potraivanja u ijim se rukama nalazi neka dunikova stvar ima
pravo zadrati je dok mu ne bude isplaeno potraivanje.
(2) U sluaju da je dunik postao nesposoban za plaanje, poverilac moe vriti pravo
zadravanja iako njegovo potraivanje nije dospelo.
Izuzeci
lan 287
(1) Poverilac nema pravo zadravanja kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je
izala iz njegove dravine protiv njegove volje, ili kad dunik zahteva da mu se vrati
stvar koja je predata poveriocu na uvanje ili na poslugu.

(2) On ne moe zadrati ni punomoje dobijeno od dunika, kao ni druge dunikove

isprave, legitimacije, prepisku i ostale sline stvari, kao ni druge stvari koje se ne mogu
izloiti prodaji.
Obaveza vraanja stvari pre ispunjenja obaveze
lan 288
Poverilac je duan vratiti stvar duniku ako mu ovaj prui odgovarajue obezbeenje
njegovog potraivanja.
Dejstvo prava zadravanja
lan 289
Poverilac koji dri dunikovu stvar po osnovu prava zadravanja ima pravo da se naplati
iz njene vrednosti na isti nain kao zaloni poverilac, ali je duan pre nego to pristupi
ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dunika.
Odeljak 2
POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu
lan 290
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu, a dunik doe u docnju,
poverilac, poto je prethodno o tome obavestio dunika, moe po svom izboru nabaviti
stvar istoga roda i zahtevati od dunika naknadu cene i naknadu tete, ili zahtevati
vrednost dugovanih stvari i naknadu tete.
Kad se obaveza sastoji u injenju
lan 291
Kad se obaveza sastoji u injenju, a dunik tu obavezu nije na vreme ispunio, poverilac
moe, obavestivi o tome prethodno dunika, sam o troku dunika uraditi ono to je
dunik bio duan uraditi, a od dunika zahtevati naknadu tete zbog zadocnjenja, kao i
naknadu druge tete koju bi imao zbog ovakvog naina ispunjenja.
Kad se obaveza sastoji u neinjenju
lan 292

(1) Kad se obaveza sastoji u neinjenju, poverilac ima pravo na naknadu tete samim tim
to je dunik postupio protivno svojoj obavezi.
(2) Ako je neto sagraeno protivno obavezi, poverilac moe zahtevati da se to ukloni o
troku dunika i da mu dunik naknadi tetu koju je pretrpeo u vezi sa graenjem i
uklanjanjem.
(3) Sud moe, kad nae da je to oigledno korisnije, uzimajui u obzir drutveni interes i
opravdani interes poverioca, odluiti da se ne rui ono to je sagraeno, ve da se
poveriocu naknadi teta u novcu.
Pravo zahtevati naknadu umesto dosuenog
lan 293
(1) Ako dunik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je odreen pravnosnanom
odlukom, poverilac ga moe pozvati da je ispuni u naknadnom primerenom roku i izjaviti
da po isteku tog roka nee primiti ispunjenje, nego e traiti naknadu tete zbog
neispunjenja.
(2) Po isteku naknadnog roka, poverilac moe zahtevati samo naknadu tete zbog
neispunjenja.
Sudski penali
lan 294
(1) Kad dunik ne izvri o roku neku svoju nenovanu obavezu utvrenu pravnosnanom
odlukom, sud moe, na traenje poverioca, odrediti duniku naknadni primeren rok i
izrei, a u cilju uticanja na dunika i nezavisno od svake tete, da e dunik, ako ne izvri
svoju obavezu u tom roku, biti duan isplatiti poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan
zadocnjenja, ili za koju drugu jedinicu vremena, poev od isteka tog roka.
(2) Kad dunik naknadno ispuni obavezu, sud moe smanjiti tako odreenu svotu, vodei
rauna o svrsi zbog koje je naredio njeno plaanje.
Glava IV
PRESTANAK OBAVEZA
Odeljak 1
OPTE PRAVILO
lan 295

(1) Obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom odreenim sluajevima.
(2) Prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.
Odeljak 2
ISPUNJENJE
Odsek 1
OPTA PRAVILA O ISPUNJENJU
I Ko moe ispuniti i trokovi ispunjenja
Ispunjenje od strane dunika ili treeg lica
lan 296
(1) Obavezu moe ispuniti ne samo dunik nego i tree lice.
(2) Poverilac je duan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da
obaveza bude ispunjena, ak i kad se dunik protivi tom ispunjenju.
(3) Poverilac je duan primiti ispunjenje od treeg lica ako je dunik sa tim saglasan,
izuzev kad prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dunik lino.
(4) Poverilac moe primiti ispunjenje od treeg lica bez dunikovog znanja, pa i u sluaju
kad ga je dunik obavestio da ne pristaje da trei ispuni njegovu obavezu.
(5) Ali, ako mu je dunik ponudio da sam ispuni odmah svoju obavezu, poverilac ne
moe primiti ispunjenje od treeg lica.
Ispunjenje poslovno nesposobnog
lan 297
(1) I poslovno nesposobni dunik moe pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje
obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje.
(2) Ali se moe osporavati ispunjenje ako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug koji
potie iz igre ili opklade.
Trokovi ispunjenja
lan 298

Trokove ispunjenja snosi dunik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.

II Ispunjenje sa subrogacijom
Ispunjenje sa prelaskom prava na ispunioca (subrogacija)
lan 299
(1) U sluaju ispunjenja tue obaveze svaki ispunilac moe ugovoriti sa poveriocem, pre
ispunjenja ili prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraivanje pree na njega sa svima ili
samo sa nekim sporednim pravima.
(2) Poverioeva prava mogu prei na ispunioca i na osnovu ugovora izmeu dunika i
ispunioca, zakljuenog pre ispunjenja.
(3) U ovim sluajevima subrogacija ispunioca u prava poverioca nastaje u asu
ispunjenja.
Zakonska subrogacija
lan 300
Kad obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega prelazi po samom
zakonu u asu ispunjenja poverioevo potraivanje sa svim sporednim pravima.
Subrogacija u sluaju deliminog ispunjenja
lan 301
(1) U sluaju deliminog ispunjenja poverioevog potraivanja, na ispunioca prelaze
sporedna prava kojima je obezbeeno ispunjenje tog potraivanja samo ukoliko nisu
potrebna za ispunjenje ostatka poverioevog potraivanja.
(2) Ali poverilac i ispunilac mogu ugovoriti da e koristiti garancije srazmerno svojim
potraivanjima, a mogu ugovoriti i da e ispunilac imati pravo prvenstvene naplate.
Dokazi i sredstva obezbeenja
lan 302
(1) Poverilac je duan predati ispuniocu sredstva kojima se potraivanje dokazuje ili
obezbeuje.
(2) Izuzetno, poverilac moe predati ispuniocu stvar koju je primio u zalogu od dunika
ili nekog drugog samo ako zalogodavac pristane na to, inae ona ostaje kod poverioca da
je dri i uva za raun ispunioca.

Koliko se moe zahtevati od dunika

lan 303
Ispunilac na koga je prelo potraivanje ne moe zahtevati od dunika vie nego to je
isplatio poveriocu.
Iskljuenje odgovornosti poverioca za postojanje i naplativost potraivanja
lan 304
(1) Poverilac koji je primio ispunjenje od treeg lica ne odgovara za postojanje i
naplativost potraivanja u vreme ispunjenja.
(2) Ovim se ne iskljuuje primena pravila o sticanju bez osnova.
III Kome se vri ispunjenje
Ovlaeno lice
lan 305
(1) Ispunjenje mora biti izvreno poveriocu ili licu odreenom zakonom, sudskom
odlukom, ugovorom izmeu poverioca i dunika, ili od strane samog poverioca.
(2) Ispunjenje je punovano i kad je izvreno treem licu, ako ga je poverilac naknadno
odobrio ili ako se njime koristio.
Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu
lan 306
(1) Ispunjenje izvreno poslovno nesposobnom poveriocu oslobaa dunika samo
ukoliko je bilo korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja jo nalazi kod njega.
(2) Poslovno nesposoban poverilac moe odobriti, poto postane poslovno sposoban,
ispunjenje koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.
IV Predmet ispunjenja
Sadrina obaveze
lan 307
(1) Ispunjenje se sastoji u izvrenju onoga to ini sadrinu obaveze, te niti je dunik
moe ispuniti neim drugim, niti poverilac moe zahtevati neto drugo.

(2) Nema punovanog ispunjenja ako ono to je dunik predao kao dugovanu stvar, i
poverilac kao takvu primio to u istinu nije, i poverilac ima pravo da vrati ono to mu je
predato i da zahteva dugovanu stvar.
Zamena ispunjenja
lan 308
(1) Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dunikom primi neto drugo umesto
onoga to mu se duguje.
(2) U tom sluaju dunik odgovara isto kao prodavac za materijalne i pravne nedostatke
stvari date umesto onoga to je dugovao.
(3) Ali, poverilac, umesto zahteva po osnovu odgovornosti dunika za materijalne ili
pravne nedostatke stvari, moe zahtevati od dunika, ali ne vie od jemca, ispunjenje
prvobitnog potraivanja i naknadu tete.
Predaja radi prodaje
lan 309
Ako je dunik predao poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz
postignutog iznosa naplati svoje potraivanje, a ostatak mu preda, obaveza prestaje tek
kad se poverilac naplati iz postignutog iznosa.
Delimino ispunjenje
lan 310
(1) Poverilac nije duan priznati delimino ispunjenje, osim ako priroda obaveze drukije
ne nalae.
(2) Ali je poverilac duan primiti delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako ima
poseban interes da ga odbije.
Obaveza davanja stvari odreenih po rodu
lan 311
(1) Ako su stvari odreene samo po rodu, dunik je duan dati stvari srednje kakvoe.
(2) Ali, ako mu je bila poznata namena stvari, duan je dati stvari odgovarajue kakvoe.
V Uraunavanje ispunjenja

Red uraunavanja
lan 312
(1) Kad izmeu istih lica postoji vie istorodnih obaveza, pa ono to dunik ispuni nije
dovoljno da bi se mogle namiriti sve, onda se, ako o tome ne postoji sporazum poverioca
i dunika, uraunavanje vri onim redom koji odredi dunik najkasnije prilikom
ispunjenja.
(2) Kad nema dunikove izjave o uraunavanju, obaveze se namiruju redom kako je koja
dospela za ispunjenje.
(3) Ako je vie obaveza istovremeno dospelo, prvo se namiruju one koje su najmanje
obezbeene, a kad su sve podjednako obezbeene, prvo se namiruju one koje su duniku
na najveem teretu.
(4) Ako su u svemu napred reenom obaveze jednake, namiruju se redom kako su
nastale, a ako su istovremeno nastale, ono to je dato na ime ispunjenja rasporeuje se na
sve obaveze srazmerno njihovim iznosima.
Uraunavanje kamata i trokova
lan 313
Ako dunik pored glavnice duguje i kamate i trokove, uraunavanje se vri tako to se
prvo otplauju trokovi, zatim kamate i najzad glavnica.
VI Vreme ispunjenja
Kad rok nije odreen
lan 314
Ako rok nije odreen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju
izvestan rok za ispunjenje, poverilac moe zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dunik
sa svoje strane moe zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje.
Ispunjenje pre roka
lan 315
(1) Kad je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika, on ima pravo ispuniti obavezu i
pre ugovorenog roka, ali je duan obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne
bude u nevreme.

(2) U ostalim sluajevima, kad dunik ponudi ispunjenje pre roka, poverilac moe odbiti
ispunjenje, a moe ga i primiti i zadrati pravo na naknadu tete, ako o tome bez
odlaganja obavesti dunika.
Pravo poverioca da zahteva ispunjenje pre roka
lan 316
Poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka ako mu dunik nije dao obeano
obezbeenje ili ako na njegov zahtev nije dopunio obezbeenje smanjeno bez njegove
krivice, kao i kad je rok ugovoren iskljuivo u njegovom interesu.
Kad je odreivanje roka ostavljeno jednoj strani
lan 317
Kad je odreivanje vremena ispunjenja ostavljeno na volju poverioca ili dunika, druga
strana moe, ako ovlaenik ne odredi rok ni posle opomene, zahtevati od suda da odredi
primeren rok za ispunjenje.
Novana obaveza
lan 318
(1) Ako se plaanje vri posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi raun
poverioca, smatrae se, ukoliko ugovorne strane nisu drukije odredile, da je dug izmiren
kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi raun, stigne novana doznaka u korist
poverioca ili nalog (virman) dunikove banke, odnosno organizacije da odobri raunu
poverioca iznos oznaen u nalogu.
(2) Ako je ugovorom predvieno plaanje preko pote pretpostavlja se da su se stranke
saglasile da je uplatom dunog iznosa poti dunik izmirio svoju obavezu prema
poveriocu, a ako ovakav nain plaanja nije ugovoren, dug je izmiren kad poverilac primi
novanu doznaku.
(3) Ako je posebnim propisom ili ugovorom predvieno plaanje ekovnom uplatnicom
na odreeni raun, pretpostavlja se da su se strane saglasile da je isplata izvrena onda
kad dunik uplati duni iznos ekovnom uplatnicom u korist oznaenog rauna.
VII Mesto ispunjenja
Opta pravila
lan 319

(1) Dunik je duan ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje u mestu odreenom
pravnim poslom ili zakonom.
(2) Kad mesto ispunjenja nije odreeno, a ne moe se odrediti ni po svrsi posla, prirodi
obaveze ili ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze vri se u mestu u kome je dunik u
vreme nastanka obaveze imao svoje sedite, odnosno prebivalite, a u nedostatku
prebivalita, svoje boravite.
(3) Ali, ako je dunik pravnog lica koje ima vie jedinica u raznim mestima, kao mesto
ispunjenja smatra se sedite jedinice koje treba da izvri radnje neophodne za ispunjenje
obaveze, ako je poveriocu ta okolnost pri zakljuenju ugovora bila poznata ili morala biti
poznata.
Mesto ispunjenja novanih obaveza
lan 320
(1) Novane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedite odnosno
prebivalite, a u nedostatku prebivalita, boravite.
(2) Ako se plaanje vri virmanom, novane obaveze se ispunjavaju u seditu
organizacije kod koje se vode poverioeva novana sredstva.
(3) Ako je poverilac promenio mesto u kome je imao svoje sedite, odnosno prebivalite
u vreme kad je obaveza nastala te su zbog toga poveani trokovi ispunjenja to poveanje
pada na teret poverioca.
VIII Priznanica
Pretpostavke u vezi sa priznanicom
lan 321
(1) Ko ispuni obavezu potpuno ili delimino, ima pravo zahtevati da mu poverilac o tome
izda priznanicu o svom troku.
(2) Dunik koji je novanu obavezu isplatio preko banke ili pote, moe zahtevati da mu
poverilac izda priznanicu samo ako za to ima opravdan razlog.
(3) Ako je izdata priznanica da je potpuno isplaena glavnica, pretpostavlja se da su
isplaene i kamate i sudski i drugi trokovi, ako ih je bilo.
(4) Isto tako, ako dunik povremenih davanja, kao to su zakupnine, i drugih potraivanja
koja se povremeno obraunavaju, kao to su ona koja nastaju utrokom elektrine
energije, ili vode, ili upotrebom telefona, ima priznanicu da je isplatio docnije dospelo
potraivanje pretpostavlja se da je isplatio i ona koja su ranije dospela.

Odbijanje izdavanja priznanice

lan 322
Ako poverilac odbije da izda priznanicu, dunik moe poloiti kod suda predmet svoje
obaveze.
IX Vraanje obveznice
lan 323
(1) Kad potpuno ispuni svoju obavezu, dunik moe, pored priznanice, zahtevati od
poverioca da mu vrati obveznicu.
(2) Kad poverilac ne moe da vrati obveznicu, dunik ima pravo zahtevati da mu
poverilac izda javno overenu ispravu da je obaveza prestala.
(3) Ako je duniku vraena obveznica, pretpostavlja se da je obaveza potpuno ispunjena.
(4) Dunik koji je ispunio obavezu samo delimino ima pravo zahtevati da se to
ispunjenje zabelei na obveznici.
Odsek 2
DOCNJA
I Docnja dunika
Kad dunik dolazi u docnju
lan 324
(1) Dunik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreenom za ispunjenje.
(2) Ako rok za ispunjenje nije odreen, dunik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove
da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjanjem nekog
postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.
II Docnja poverioca
Kad poverilac dolazi u docnju
lan 325
(1) Poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga
svojim ponaanjem sprei.

(2) Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje dunikove istovremene
obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.
(3) Poverilac ne dolazi u docnju ako dokae da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme
odreeno za ispunjenje, dunik nije bio u mogunosti da svoju obavezu ispuni.
Dejstva poverioeve docnje
lan 326
(1) Dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dunika, i na poverioca prelazi rizik
sluajne propasti ili oteenja stvari.
(2) Od dana poverioeve docnje prestaje tei kamata.
(3) Poverilac u donjci duan je naknaditi duniku tetu nastalu usled docnje za koju
odgovara, kao i trokove oko daljeg uvanja stvari.
Odsek 3
POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI
Polaganje kod suda
lan 327
(1) Kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je neizvesno ko je poverilac ili gde se
nalazi, ili kad je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika, moe dunik poloiti
dugovanu stvar kod suda za poverioca.
(2) Isto pravo imaju i trea lica koja su pravno zainteresovana da obaveza bude ispunjena.
(3) O izvrenom polaganju dunik je duan izvestiti poverioca ako zna za njega i za
njegovo boravite.
Kod kog suda se vri polaganje
lan 328
(1) Polaganje se vri kod stvarno nadlenog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi
ekonominosti ili priroda posla zahtevaju da se polaganje izvri u mestu gde se stvar
nalazi.
(2) Svaki drugi stvarno nadleni sud mora primiti stvar u depozit, a dunik je duan dati
naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo tetu.

Predaja na uvanje drugom licu

lan 329
(1) Kad je predmet obaveze neka stvar koja se ne moe uvati u sudskom depozitu,
dunik moe zahtevati od suda da odredi lice kome e predati stvar da je uva o troku i
za raun poverioca.
(2) U sluaju obaveze iz ugovora u privredi, predaja takve stvari javnom skladitu na
uvanje za raun poverioca proizvodi dejstvo polaganja kod suda.
(3) O izvrenoj predaji na uvanje dunik je duan obavestiti poverioca.
Uzimanje poloene stvari natrag
lan 330
(1) Dunik moe uzeti natrag poloenu stvar.
(2) O uzimanju stvari dunik je duan obavestiti poverioca.
(3) Pravo dunika da uzme poloenu stvar prestaje kad dunik izjavi sudu da se odrie
tog prava, kad poverilac izjavi da prima poloenu stvar, kao i kad bude utvreno
pravnosnanom odlukom da polaganje ispunjava uslove urednog ispunjenja.
Dejstvo polaganja
lan 331
(1) Polaganjem dugovane stvari dunik se oslobaa obaveze u asu kad je izvrio
polaganje.
(2) Ako je dunik bio u docnji, njegova docnja prestaje.
(3) Od asa kada je stvar poloena, rizik sluajne propasti ili oteenja stvari prelazi na
poverioca.
(4) Od dana polaganja prestaje tei kamata.
(5) Ako dunik uzme natrag poloenu stvar, smatrae se kao da nije bilo polaganja, a
njegovi sadunici i jemci ostaju u obavezi.
Trokovi polaganja
lan 332

Trokove punovanog i neopozvanog polaganja snosi poverilac ukoliko prelaze trokove

ispunjenja koje je duan snositi dunik.
Prodaja umesto polaganja stvari
lan 333
(1) Ako je stvar nepodesna za uvanje, ili ako su za njeno uvanje ili za njeno odravanje
potrebni trokovi nesrazmerni sa njenom vrednou, dunik je moe prodati na javnoj
prodaji u mestu odreenom za ispunjenje, ili nekom drugom mestu ako je to u interesu
poverioca, a postignuti iznos, po odbitku trokova prodaje, poloiti kod suda tog mesta.
(2) Ako stvar ima tekuu cenu, ili ako je male vrednosti u poreenju sa trokovima javne
prodaje, dunik je moe prodati iz slobodne ruke.
(3) Ako je stvar takva da moe brzo propasti ili se pokvariti, dunik je duan prodati je
bez odlaganja na najpogodniji nain.
(4) U svakom sluaju, dunik je duan obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji kad
god je to mogue, a po izvrenoj prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.
Predavanje poveriocu
lan 334
Sud e predati poveriocu poloenu stvar pod uslovima koje je dunik postavio.
Prodaja radi pokria trokova uvanja
lan 335
(1) Ako trokovi uvanja ne budu isplaeni u razumnom roku, sud e, na traenje uvara,
narediti da se stvar proda i odrediti nain prodaje.
(2) Od iznosa dobijenog prodajom odbie se trokovi prodaje i trokovi uvanja, a ostatak
poloiti kod suda za poverioca.
Odeljak 3
OSTALI NAINI PRESTANKA OBAVEZA
Odsek 1
PREBIJANJE (KOMPENZACIJA)
Opti uslovi

lan 336
Dunik moe prebiti potraivanje koje ima prema poveriocu sa onim to ovaj potrauje
od njega, ako oba potraivanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste
kakvoe i ako su oba dospela.
Izjava o prebijanju
lan 337
(1) Prebijanje ne nastaje im se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana
izjavi drugoj da vri prebijanje.
(2) Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog asa kad su se stekli
uslovi za to.
Odsustvo uzajamnosti
lan 338
(1) Dunik ne moe izvriti prebijanje onoga to duguje poveriocu sa onim to poverilac
duguje njegovom jemcu.
(2) Ali jemac moe izvriti prebijanje dunikove obaveze prema poveriocu sa
dunikovim potraivanjem od poverioca.
(3) Ko je dao svoju stvar u zalogu za tuu obavezu, moe zahtevati od poverioca da mu
vrati zaloenu stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze prebijanjem, kao i kad
poverilac propusti svojom krivicom da izvri prebijanje.
Zastarelo potraivanje
lan 339
(1) Dug se moe prebiti sa zastarelim potraivanjem samo ako ono jo nije bilo zastarelo
u asu kad su se stekli uslovi za prebijanje.
(2) Ako su uslovi za prebijanje nastali poto je jedno od potraivanja zastarelo, prebijanje
ne nastaje ako je dunik zastarelog potraivanja istakao prigovor zastarelosti.
Prebijanje sa ustupljenim potraivanjem
lan 340
(1) Dunik ustupljenog potraivanja moe prebiti prijemniku ona svoja potraivanja koja
je do obavetenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu.

(2) On mu moe prebiti i ona svoja potraivanja od ustupioca koja je stekao pre
obavetenja o ustupanju, a iji rok za ispunjenje nije bio dospeo u asu kada je obaveten
o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraivanja ili
u isto vreme.
(3) Dunik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne moe mu
vie prebiti nikakvo svoje potraivanje od ustupioca.
(4) Ako je ustupljeno potraivanje upisano u javne knjige, dunik moe izvriti prebijanje
prijemniku samo ako je njegovo potraivanje upisano kod ustupljenog potraivanja ili
ako je prijemnik izveten prilikom ustupanja o postojanju tog potraivanja.
Sluajevi kad je prebijanje iskljueno
lan 341
Ne moe prestati prebijanjem:
1) potraivanje koje se ne moe zapleniti;
2) potraivanje stvari ili vrednosti stvari koje su duniku bile date na uvanje, ili na
posudu, ili koje je dunik uzeo bespravno, ili ih bespravno zadrao;
3) potraivanje nastalo namernim prouzrokovanjem tete;
4) potraivanje naknade tete priinjene oteenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;
5) potraivanje koje potie iz zakonske obaveze izdravanja.
Zabrana na potraivanju druge strane
lan 342
Dunik ne moe vriti prebijanje ako je njegovo potraivanje dospelo tek poto je neko
trei stavio zabranu na poverioevo potraivanje prema njemu.
Uraunavanje prebijanjem
lan 343
Kad izmeu dva lica postoji vie obaveza koje mogu prestati prebijanjem, prebijanje se
vri po pravilima koja vae za uraunavanje ispunjenja.
Odsek 2
OTPUTANJE DUGA

Sporazum
lan 344
(1) Obaveza prestaje kad poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjene i dunik
se sa tim saglasi.
(2) Za punovaljanost ovog sporazuma nije potrebno da bude zakljuen u formi u kojoj je
zakljuen posao iz koga je obaveza nastala.
Odricanje od sredstava obezbeenja
lan 345
Vraanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima je bilo obezbeeno ispunjenje
obaveze, ne znai poverioevo odricanje od prava da trai njeno ispunjenje.
Otputanje duga jemcu
lan 346
(1) Otputanje duga jemcu ne oslobaa glavnog dunika, a otputanje duga glavnom
duniku oslobaa jemca.
(2) Kad ima vie jemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali
se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na osloboenog jemca.
Opte otputanje dugova
lan 347
Opte otputanje dugova gasi sva poverioeva potraivanja prema duniku, izuzev onih
za koja poverilac nije znao da postoje u asu kad je otputanje izvreno.
Odsek 3
PRENOV (NOVACIJA)
Uslovi
lan 348
(1) Obaveza prestaje ako se poverilac i dunik saglase da postojeu obavezu zamene
novom i ako nova obaveza ima razliit predmet ili razliit pravni osnov.

(2) Sporazum poverioca i dunika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o
nainu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeenju
ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave
o dugu, ne smatraju se prenovom.
(3) Izdavanje menice ili eka zbog neke ranije obaveze ne smatra se prenovom, izuzev
kad je to ugovoreno.
Volja da se izvri prenov
lan 349
Prenov se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeu obavezu
kad su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, ve postoji i dalje pored nove.
Dejstva prenova
lan 350
(1) Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, i nova nastaje.
(2) Sa ranijom obavezom prestaju i zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili
zalogodavcem drukije ugovoreno.
(3) Isto vai i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.
Nedostatak ranije obaveze
lan 351
(1) Prenov je bez dejstva ako je ranija obaveza bila nitava ili ve ugaena.
(2) Ako je ranija obaveza bila samo ruljiva, prenov je punovaan ako je dunik znao za
nedostatak ranije obaveze.
Dejstvo ponitenja
lan 352
Kad je ugovor o prenovu poniten smatra se da nije ni bilo prenova i da ranija obaveza
nije ni prestala postojati.
Odsek 4
SJEDINJENJE (KONFUZIJA)

lan 353
(1) Obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno isto lice postane i poverilac i dunik.
(2) Kad jemac postane poverilac, obaveza glavnog dunika ne prestaje.
(3) Obaveza upisana u javnoj knjizi prestaje sjedinjenjem tek kad se izvri upis brisanja.
Odsek 5
NEMOGUNOST ISPUNJENJA
Prestanak obaveze zbog nemogunosti ispunjenja
lan 354
(1) Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemogue usled okolnosti zbog kojih
dunik ne odgovara.
(2) Dunik treba da dokae okolnosti koje iskljuuju njegovu odgovornost.
Kad su predmet obaveze stvari odreene po rodu
lan 355
(1) Ako su predmet obaveze stvari odreene po rodu, obaveza ne prestaje ak i kad sve
to dunik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara.
(2) Ali, kad su predmet obaveza stvari odreene po rodu koje se imaju uzeti odreene
mase tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela ta masa.
Ustupanje prava prema treem odgovornom za nemogunost ispunjenja
lan 356
Dunik odreene stvari koje je osloboen svoje obaveze usled nemogunosti ispunjenja
duan je ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema treem licu zbog nastale
nemogunosti.
Odsek 6
PROTEK VREMENA, OTKAZ
Rok u trajnom dugovinskom odnosu
lan 357

Trajni dugovinski odnos sa odreenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne, izuzev
kad je ugovoreno ili zakonom odreeno da se posle isteka roka dugovinski odnos
produava za neodreeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan.
Otkaz trajnog dugovinskog odnosa
lan 358
(1) Ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije odreeno, svaka strana moe ga
prekinuti otkazom.
(2) Otkaz mora biti dostavljen drugoj strani.
(3) Otkaz se moe dati u svako doba, samo ne u nevreme.
(4) Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok odreen ugovorom, a ako
takav rok nije odreen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka odreenog zakonom ili
obiajem, odnosno istekom primerenog roka.
(5) Strane mogu ugovoriti da e njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem
otkaza, ako za odreeni sluaj zakon ne nareuje to drugo.
(6) Poverilac ima pravo da zahteva od dunika ono to je dospelo pre nego to je obaveza
prestala protekom roka ili otkazom.
Odsek 7
SMRT
lan 359
Smru dunika ili poverioca prestaje obaveza samo ako je nastala s obzirom na line
osobine koje od ugovornih strana ili line sposobnosti dunika.
Odeljak 4
ZASTARELOST
Odsek 1
OPTE ODREDBE
Opte pravilo
lan 360

(1) Zastarelou prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.

(2) Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac
mogao zahtevati ispunjenje obaveze.
(3) Sud se ne moe obazirati na zastarelost ako se dunik nije na nju pozvao.
Kad zastarelost poinje tei
lan 361
(1) Zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva
ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine sluajeve nije to drugo propisano.
(2) Ako se obaveza sastoji u tome da se neto ne uini, da se propusti ili trpi, zastarelost
poinje tei prvog dana posle dana kad je dunik postupio protivno obavezi.
Nastupanje zastarelosti
lan 362
Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom odreenog vremena.
Uraunavanje vremena prethodnika
lan 363
U vreme zastarelosti rauna se i vreme koje je proteklo u korist dunikovih prethodnika.
Zabrana promene roka zastarelosti
lan 364
(1) Pravnim poslom ne moe se odrediti due ili krae vreme zastarelosti od onog
vremena koje je odreeno zakonom.
(2) Pravnim poslom ne moe se odrediti da zastarelost nee tei za neko vreme.
Odricanje od zastarelosti
lan 365
Dunik se ne moe odrei zastarelosti pre nego to protekne vreme odreeno za
zastarelost.
Pismeno priznanje i obezbeenje zastarele obaveze

lan 366
(1) Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti.
(2) Isto dejstvo ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeenja za zastarelo potraivanje.
Dejstvo ispunjenja zastarele obaveze
lan 367
Ako dunik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono to je dao,
ak i ako nije znao da je obaveza zastarela.
Poverilac ije je potraivanje obezbeeno
lan 368
(1) Kad protekne vreme zastarelosti, poverilac ije je potraivanje obezbeeno zalogom
ili hipotekom moe se namiriti samo iz optereene stvari, ako je dri u rukama ili ako je
njegovo pravo upisano u javnoj knjizi.
(2) Meutim, zastarela potraivanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se
namiriti ni iz optereene stvari.
Sporedna potraivanja
lan 369
Kad zastari glavno potraivanje, zastarela su i sporedna potraivanja, kao to su
potraivanja kamata, plodova, trokova, ugovorne kazne.
Kad se ne primenjuju pravila o zastarelosti
lan 370
Pravila o zastarelosti ne primenjuju se u sluajevima kad su u zakonu odreeni rokovi u
kojima treba da se podigne tuba ili da se izvri odreena radnja pod pretnjom gubitka
prava.
Odsek 2
VREME POTREBNO ZA ZASTARELOST
Opti rok zastarelosti
lan 371

Potraivanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije odreen neki drugi rok
zastarelosti.
Povremena potraivanja
lan 372
(1) Potraivanja povremenih davanja koja dospevaju godinje ili u kraim odreenim
razmacima vremena (povremena potraivanja), pa bilo da se radi o sporednim
povremenim potraivanjima, kao to je potraivanje kamata, bilo da se radi o takvim
povremenim potraivanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, kao to je potraivanje
izdravanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.
(2) Isto vai za anuitete kojima se u jednakim unapred odreenim povremenim iznosima
otplauju glavnica i kamate, ali ne vai za otplate u obrocima i druga delimina
ispunjenja.
Zastarelost samog prava
lan 373
(1) Samo pravo iz koga proistiu povremena potraivanja zastareva za pet godina,
raunajui od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraivanja posle koga dunik nije
vrio davanja.
(2) Kad zastari pravo iz koga proistiu povremena potraivanja, poverilac gubi pravo ne
samo da zahteva budua povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela
pre ove zastarelosti.
(3) Ne moe zastariti pravo na izdravanje odreeno zakonom.
Meusobna potraivanja iz ugovora o prometu robe i usluga
lan 374
(1) Meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i
potraivanja naknade za izdatke uinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri
godine.
(2) Zastarevanje tee odvojeno za svaku isporuku robe, izvreni rad ili uslugu.
Potraivanje zakupnine
lan 375

Potraivanje zakupnine, bilo da je odreeno da se plaa povremeno, bilo u jednom

ukupnom iznosu, zastareva za tri godine.
Potraivanje naknade tete
lan 376
(1) Potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kad je oteenik
doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo.
(2) U svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za pet godina od kad je teta nastala.
(3) Potraivanje naknade tete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme
odreeno za zastarelost te obaveze.
Potraivanje naknade tete prouzrokovane krivinim delom
lan 377
(1) Kad je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui
rok zastarelosti, zahtev za naknadu tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne
vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja.
(2) Prekid zastarevanja krivinog gonjenja povlai za sobom i prekid zastarevanja
zahteva za naknadu tete.
(3) Isto vai i za zastoj zastarevanja.
Jednogodinji rok zastarelosti
lan 378
(1) Zastarevaju za jednu godinu:
1) potraivanje naknade za isporuenu elektrinu i toplotnu energiju, plin, vodu, za
dimniarske usluge i za odravanje istoe, kad je isporuka odnosno usluga izvrena za
potrebe domainstva;
2) potraivanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i
televizijskog prijemnika;
3) potraivanje pote, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i potanskih pregradaka,
kao i druga njihova potraivanja koja se naplauju u tromesenim ili kraim rokovima;
4) potraivanje pretplate na povremene publikacije, raunajui od isteka vremena za koje
je publikacija naruena.

(2) Zastarevanje tee iako su isporuke ili usluge produene.

Potravanja utvrena pred sudom ili drugim nadlenim organima
lan 379
(1) Sva potraivanja koja su utvrena pravnosnanom sudskom odlukom ili odlukom
drugog nadlenog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom,
zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inae predvia krai rok zastarelosti.
(2) Meutim, sva povremena potraivanja koja proistiu iz takvih odluka ili poravnanja i
dospevaju ubudue, zastarevaju u roku predvienom za zastarelost povremenih
potraivanja.
Rokovi zastarelosti kod ugovora o osiguranju
lan 380
(1) Potraivanja ugovaraa osiguranja, odnosno treeg lica iz ugovora o osiguranju ivota
zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora o osiguranju za tri godine, raunajui od prvog
dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraivanje nastalo.
(2) Ako zainteresovano lice dokae da do dana odreenog u prethodnom stavu nije znalo
da se osigurani sluaj dogodio, zastarevanje poinje od dana kad je za to saznalo, s tim da
u svakom sluaju potraivanje zastareva kod osiguranja ivota za deset, a kod ostalih za
pet godina od dana odreenog u prethodnom stavu.
(3) Potraivanja osiguravaa iz ugovora o osiguranju zastarevaju za tri godine.
(4) Kad u sluaju osiguranja od odgovornosti treeg, oteeno lice zahteva naknadu od
osiguranika, ili je dobije od njega, zastarevanje osiguranikovog zahteva prema
osiguravau poinje od dana kada je oteeno lice trailo sudskim putem naknadu od
osiguranika, odnosno kad ga je osiguranik obetetio.
(5) Neposredan zahtev treeg oteenog lica prema osiguravau zastareva za isto vreme,
za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za tetu.
(6) Zastarevanje potraivanja koje pripada osiguravau prema treem licu odgovornom za
nastupanje osiguranog sluaja poinje tei kad i zastarevanje potraivanja osiguranika
prema tom licu i navrava se u istom roku.
Odsek 3
ZASTOJ ZASTAREVANJA
Potraivanja izmeu odreenih lica

lan 381
Zastarevanje ne tee:
1) izmeu branih drugova;
2) izmeu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;
3) izmeu tienika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja
starateljstva i dok ne budu poloeni rauni;
4) izmeu dva lica koja ive u vanbranoj zajednici, dok ta zajednica postoji.
Potraivanja odreenih lica
lan 382
Zastarevanje ne tee:
1) za vreme mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu
potraivanja lica na vojnoj dunosti;
2) u pogledu potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem domainstvu prema
poslodavcu ili lanovima njegove porodice koji zajedno sa njima ive, sve dok taj radni
odnos traje.
Nesavladive prepreke
lan 383
Zastarevanje ne tee za sve vreme za koje poveriocu nije bilo mogue zbog nesavladivih
prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.
Uticaj uzroka zastoja zastarevanja
lan 384
(1) Ako zastarevanje nije moglo poeti da tee zbog nekog zakonskog uzroka, ono
poinje tei kad taj uzrok prestane.
(2) Ako je zastarevanje poelo tei pre nego to je nastao uzrok koji je zaustavio njegov
dalji tok, ono nastavlja da tee kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre
zaustavljanja rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost.
Potraivanja prema poslovno nesposobnim licima i njihova potraivanja

lan 385
(1) Zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez
obzira na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne.
(2) Meutim, zastarelost potraivanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog
poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne moe nastupiti dok ne protekne dve godine
od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupnika.
(3) Ako je za zastarelost nekog potraivanja odreeno vreme krae od dve godine, a
poverilac je maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno sposobno lice bez
zastupnika, zastarevanje tog potraivanja poinje tei od kad je poverilac postao poslovno
sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.
Potraivanja prema licu na odsluenju vojnog roka
lan 386
Zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluenju vojnog roka ili na vojnoj vebi ne
moe nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluenja vojnog roka ili prestanka vojne
vebe.
Odsek 4
PREKID ZASTAREVANJA
Priznanje duga
lan 387
(1) Zastarevanje se prekida kada dunik prizna dug.
(2) Priznanje duga moe se uiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan nain,
kao to su davanje otplate, plaanje kamate, davanje obezbeenja.
Podizanje tube
lan 388
Zastarevanje se prekida podizanjem tube i svakom drugom poverievom radnjom
preduzetom protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom, u cilju
utvrivanja, obezbeenja ili ostvarenja potraivanja.
Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tube
lan 389

(1) Prekid zastarevanja izvren podizanjem tube ili kojom drugom poverioevom
radnjom preduzetom protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom u cilju
utvrivanja, obezbeenja ili ostvarenja potraivanja, smatra se da nije nastupio ako
poverilac odustane od tube ili radnje koju je preduzeo.
(2) Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poveroeva tuba ili zahtev bude odbaen
ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvrenja ili obezbeenja bude
ponitena.
Odbacivanje tube zbog nenadlenosti
lan 390
(1) Ako je tuba protiv dunika odbaena zbog nenadlenosti suda ili kog drugog uzroka
koji se ne tie sutine stvari, pa poverilac podigne ponovo tubu u roku od tri meseca od
dana pravnosnanosti odluke o odbacivanju tube, smatra se da je zastarevanje prekinuto
prvom tubom.
(2) Isto vredi i za pozivanje u zatitu, i za isticanje prebijanja potraivanja u sporu, kao i
u sluaju kad je sud ili drugi organ uputio duniku da svoje prijavljeno potraivanje
ostvaruje u parninom postupku.
Pozivanje dunika
lan 391
Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dunika pismeno ili usmeno da
obavezu ispuni.
Rok zastarelosti u sluaju prekida
lan 392
(1) Posle prekida zastarevanje poinje tei iznova, a vreme koje je proteklo pre perekida
ne rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost.
(2) Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dunika poinje tei iznova od priznanja.
(3) Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tube ili pozivanjem u zatitu, ili
isticanjem prebijanja potraivanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraivanja u nekom
drugom postupku, zastarevanje poinje tei iznova od dana kad je spor okonan ili svren
na neki drugi nain.
(4) Kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraivanja u steajnom postupku,
zastarevanje poinje tei iznova od dana okonanja ovog postupka.

(5) Isto vai i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvrenja ili
obezbeenja.
(6) Zastarevanje koje poinje tei iznova posle prekida, navrava se kad protekne onoliko
vremena koliko je zakonom odreeno za zastarevanje koje je prekinuto.
Zastarelost u sluaju prenova
lan 393
Ako je prekid nastao priznanjem duga od strane dunika, a poverilac i dunik su se
sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraivanje zastareva za vreme
koje je odreeno za njegovu zastarelost.
Glava V
RAZNE VRSTE OBAVEZA
Odeljak 1
NOVANE OBAVEZE
Odsek 1
OPTE ODREDBE
Naelo monetarnog nominalizma
lan 394
Kad obaveza ima za predmet svotu novca, dunik je duan da isplati onaj broj novanih
jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon odreuje to drugo.
Valuta obaveze
lan 395
Ako novana obaveza glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se
moe zahtevati u domaem novcu prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze.
lan 396
(Brisan)
Klizna skala

lan 397
U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui odreene predmete
dozvoljeno je ugovoriti da e cena zavisiti od cena materijala i od rada, kao i drugih
elemenata koji utiu na visinu trokova proizvodnje, u odreeno vreme na odreenom
tritu.
Plaanje pre roka
lan 398
(1) Dunik novane obaveze moe je ispuniti pre roka.
(2) Nitava je odredba ugovora kojom se dunik odrie ovog prava.
(3) U sluaju ispunjenja novane obaveze pre roka, dunik ima pravo da od iznosa duga
odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze, samo ako je na to
ovlaen ugovorom ili to proizlazi iz obiaja.
Odsek 2
UGOVORNA KAMATA
Stopa ugovorne kamate
lan 399
(1) Stopa ugovorne kamate izmeu fizikih lica ne moe biti vea od kamatne stope koja
se u mestu istupanja plaa na tedne uloge po vienju.
(2) U pogledu najvie ugovorene kamatne stope izmeu pravnih lica primenjuju se
odredbe posebnog zakona.
(3) Ako je kamata ugovorena, ali nije odreena njena stopa ni vreme dospevanja, izmeu
fizikih lica vai kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po
vienju, a izmeu pravnih lica vai kamatna stopa koju banka ili druga bankarska
organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku
godine, ako za odreeni sluaj nije predvieno to drugo.
(4) Ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene, primenie se najvea dozvoljena stopa
kamate.
Kamata na kamatu
lan 400

(1) Nitava je odredba ugovora kojom se predvia da e na kamatu, kada dospe za

isplatu, poeti tei kamata, ako ne bude isplaena.
(2) Ali se moe unapred ugovoriti da e se stopa kamate poveati ako dunik ne isplati
dospele kamate na vreme.
(3) Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na kreditno poslovanje banaka i drugih
bankarskih organizacija.
Kad kamata prestaje tei
lan 401
(Brisan)
Kamata u nenovenim obavezama
lan 402
Odredbe ovog zakona o ugovorenoj kamati shodno vae i za ostale obaveze koje imaju za
predmet stvari odreene po rodu.
Odeljak 2
OBAVEZE SA VIE PREDMETA
Odsek 1
ALTERNATIVNE OBAVEZE
Pravo izbora
lan 403
Ako neka obaveza ima dva ili vie predmeta, ali je dunik duan dati samo jedan da bi se
oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije to drugo ugovoreno, pripada duniku i
obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao.
Neopozivost i dejstvo izvrenog izbora
lan 404
(1) Izbor je izvren kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome
ta je izabrala, i od tog asa izbor se vie ne moe menjati.

(2) Izvrenjem izbora smatra se da je obaveza od poetka bila jednostavna i da je njen

predmet od poetka bila izabrana stvar.
Trajanje prava izbora
lan 405
(1) Dunik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvrenja jedna od dugovanih
stvari ne bude potpuno ili delimino predata poveriocu po njegovom izboru.
(2) Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izboru u roku odreenom za
ispunjenje, dunik ga moe pozvati da izvri izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle
ijeg isteka pravo izbora prelazi na dunika.
Izbor poveren treem licu
lan 406
Ako izbor treba da izvri neko tree lice, a ono to ne uini, svaka strana moe zahtevati
da izbor izvri sud.
Ogranienje na preostali predmet
lan 407
Ako je jedan predmet obaveze postao nemogu usled nekog dogaaja za koji ne odgovara
ni jedna strana, obaveza se ograniava na preostali predmet.
Ogranienje u sluaju odgovornosti jedne strane
lan 408
(1) Kad je jedan predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran
dunik, obaveza se ograniava na preostali predmet u sluaju da pravo izbora pripadne
njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on moe po svom izboru traiti preostali
predmet ili naknadu tete.
(2) Kad je jedan predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran
poverilac, dunikova obaveza prestaje, ali u sluaju da njemu pripada pravo izbora, on
moe traiti naknadu tete i izvriti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo
izbora ima poverilac, on moe dati naknadu tete i traiti preostali predmet.
Odsek 2
FAKULTATIVNE OBAVEZE I FAKULTATIVNA POTRAIVANJA

I Fakultativne obaveze
Ovlaenje dunika u fakultativnoj obavezi
lan 409
Dunik ija obaveza ima jedan predmet, ali mu je doputeno da se oslobodi svoje
obaveze dajui neki drugi odreeni predmet, moe se koristiti tom mogunou sve dok
poverilac u postupku prinudnog izvrenja ne dobije potpuno ili delimino predmet
obaveze.
Ovlaenja poverioca u fakultativnoj obavezi
lan 410
(1) Poverilac u fakultativnoj obavezi moe zahtevati od dunika samo predmet obaveze,
ali ne i drugi predmet, kojim dunik, ako hoe, moe takoe ispuniti svoju obavezu.
(2) Kad predmet obaveze postane nemogu usled dogaaja za koji dunik odgovara,
poverilac moe traiti samo naknadu tete, ali se dunik moe osloboditi obaveze dajui
predmet koji je ovlaen dati umesto dugovanog predmeta.
II Fakultativna potraivanja
lan 411
(1) Kad je ugovorom ili zakonom predvieno da poverilac moe umesto dugovanog
predmeta zahtevati od dunika neki drugi odreeni predmet, dunik je duan predati mu
taj predmet ako poverilac to zahteva.
(2) U ostalom, za ovakva fakultativna potraivanja vae prema nameri ugovaraa i prema
prilikama posla odgovarajua pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.
Odeljak 3
OBAVEZE SA VIE DUNIKA ILI POVERILACA
Odsek 1
DELJIVE OBAVEZE
Deljenje obaveze i potraivanja
lan 412

(1) Obaveza je deljiva ako se ono to se duguje moe podeliti i ispuniti u delovima koji
imaju ista svojstva kao i ceo predmet, i ako ono tom podelom ne gubi nita od svoje
vrednosti, inae obaveza je nedeljiva.
(2) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie dunika, obaveza se deli meu njima na
jednake delove, ako nije odreena drukija podela, i svaki od njih odgovara za svoj deo
obaveze.
(3) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie poverilaca, potraivanje se deli meu njima na
jednake delove, ako nije to drugo odreeno, i svaki poverilac moe zahtevati samo svoj
deo potraivanja.
Pretpostavka solidarnosti
lan 413
Kad ima vie dunika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni
odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovarai izrino otklonili solidarnu
odgovornost.
Odsek 2
SOLIDARNE OBAVEZE
I Solidarnost dunika
Sadrina solidarnosti dunika
lan 414
(1) Svaki dunik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac moe
zahtevati njeno ispunjenje od koga hoe sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan
dunik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dunici oslobaaju.
(2) Od vie solidarnih dunika, svaki moe dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod
drugim uslovima i uopte sa razliitim odstupanjima.
Prebijanje
lan 415
(1) Svaki solidarni dunik moe se pozvati na prebijanje koje je izvrio njegov sadunik.
(2) Solidarni dunik moe potraivanje svog sadunika prema poveriocu prebiti sa
poverioevim potraivanjem, ali samo za onoliko koliko iznosi deo duga tog sadunika u
solidarnoj obavezi.

Otputanje duga
lan 416
(1) Otputanje duga izvreno sporazumno sa jednim solidarnim dunikom oslobaa
obaveze i ostale dunike.
(2) Ali, ako je otputanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dunika s kojim je
izvreno, solidarna obaveza smanjuje se za deo koji prema meusobnim odnosima
dunika pada na njega, a ostali dunici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze.
Prenov
lan 417
(1) Prenovom koji je poverilac izvrio sa jednim solidarnim dunikom oslobaaju se i
ostali dunici.
(2) Ali, ako su poverilac i dunik prenov ograniili na deo obaveze koji dolazi na ovoga,
obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo.
Poravnanje
lan 418
Poravnanje koje je zakljuio jedan od solidarnih dunika sa poveriocem nema dejstva
prema ostalim dunicima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, ako ono nije
ogranieno na dunika sa kojim je zakljueno.
Sjedinjenje
lan 419
Kad se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo dunika iste solidarne
obaveze, obaveza ostalih dunika smanjuje se za iznos dela koji na njega pada.
Docnja poverioca
lan 420
Kad poverilac doe u docnju prema jednom solidarnom duniku, on je u docnji i prema
ostalim solidarnim dunicima.
Docnja jednog dunika i priznanje duga
lan 421

(1) Docnja jednog solidarnog dunika nema dejstvo prema ostalim dunicima.
(2) Isto vai i za priznanje duga koje bi izvrio jedan od solidarnih dunika.
Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti
lan 422
(1) Ako zastarevanje ne tee ili je prekinuto prema jednom duniku, ono tee za ostale
solidarne dunike i moe se navriti, ali dunik prema kome obaveza nije zastarela i koji
je morao da je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih dunika prema kojima je obaveza
zastarela da mu naknade svaki svoj deo obaveze.
(2) Odricanje od navrene zastarelosti nema dejstva prema ostalim dunicima.
Pravo ispunioca na naknadu
lan 423
(1) Dunik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadunika da mu
naknadi deo obaveza koji pada na njega.
(2) Pri tome nije od uticaja okolnost to je poverilac nekog od sadunika oslobodio duga
ili mu je dug smanjio.
(3) Deo koji pada na dunika od koga ne moe da se dobije naknada deli se srazmerno na
sve dunike.
Podela na jednake delove i izuzetak
lan 424
(1) Ako nije to drugo ugovoreno ili inae ne proizlazi iz pravnih odnosa uesnika u
poslu, na svakog dunika dolazi jednak deo.
(2) Ali, ako je solidarna obaveza zakljuena u iskljuivom interesu jednog solidarnog
dunika, on je duan naknaditi ceo iznos obaveze saduniku koji je namirio poverioca.
II Solidarnost poverilaca
Solidarnost se ne pretpostavlja
lan 425
Kad na poverilakoj strani ima vie lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost
ugovorena ili zakonom odreena.

Sadrina solidarnosti
lan 426
(1) Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dunika ispunjenje cele obaveze, ali
kad jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.
(2) Dunik moe ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne
zatrai ispunjenje.
Prebijanje
lan 427
(1) Dunik moe izvriiti prebijanje svoje obaveze sa potraivanjem koje ima prema
poveriocu koji mu zahteva ispunjenje.
(2) Prebijanje sa potraivanjem koje ima prema nekom drugom poveriocu, dunik moe
izvriti samo do visine dela solidarnog potraivanja koje pripada tom poveriocu.
Otputanje duga i prenov
lan 428
Otputanjem duga i prenovom izmeu dunika i jednog poverioca smanjuje se solidarna
obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraivanja poverioca.
Poravnanje
lan 429
Poravnanje koje je zakljuio jedan od solidarnih poverilaca sa dunikom nema dejstva
prema ostalim poveriocima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, izuzev kad se
ono odnosi samo na deo poverioca sa kojim je zakljueno.
Sjedinjenje
lan 430
Kad se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo dunika, svaki od ostalih
solidarnih poverilaca moe od njega zahtevati samo svoj deo potraivanja.
Docnja
lan 431

(1) Kad dunik doe u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docnji i
prema ostalim poveriocima.
(2) Docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima.
Priznanje duga
lan 432
Priznanje duga uinjeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima.
Zastarelost
lan 433
(1) Ako jedan poverilac prekine zastarevanje, ili ako prema njemu ne tee zastarevanje,
to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima zastarevanje tee i dalje.
(2) Odricanje od zastarelosti izvreno prema jednom poveriocu koristi i ostalim
poveriocima.
Odnos izmeu poverilaca posle ispunjenja
lan 434
(1) Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispunjenje
od dunika da mu preda deo koji mu pripada.
(2) Ako iz odnosa meu poveriocima ne proistie to drugo, svakom solidarnom
poveriocu pripada jednak deo.
Odsek 3
NEDELJIVE OBAVEZE
lan 435
(1) Za nedeljive obaveze u kojima ima vie dunika shodno se primenjuju propisi o
solidarnim obavezama.
(2) Kad u nedeljivoj obavezi ima vie poverilaca meu kojima nije ni ugovorena ni
zakonom odreena solidarnost, jedan poverilac moe zahtevati da dunik ispuni njemu
samo ako je ovlaen od ostalih poverilaca da primi ispunjenje, a inae svaki poverilac
moe zahtevati od dunika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili da je poloi
sudu.

Glava VI
PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA
Odeljak 1
USTUPANJA POTRAIVANJA UGOVOROM (CESIJA)
Odsek 1
OPTE ODREDBE
Koja se potraivanja mogu preneti ugovorom
lan 436
(1) Poverilac moe ugovorom zakljuenim sa treim preneti na ovoga svoje potraivanje,
izuzev onog iji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za linost poverioca, ili
koje se po svojoj prirodi protivi prenoenju na drugoga.
(2) Ugovor o ustupanju nema dejstvo prema duniku, ako su on i poverilac ugovorili da
ovaj nee moi preneti potraivanje na drugoga ili da ga nee moi preneti bez
dunikovog pristanka.
Sporedna prava
lan 437
(1) Sa potraivanjem prelaze na prijemnika sporedna prava, kao to su pravo prvenstvene
naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, ugovornu kaznu
i sl.
(2) Ipak, ustupilac moe predati zaloenu stvar prijemniku samo ako zalogodavac
pristane na to, inae ona ostaje kod ustupioca da je uva za raun prijemnika.
(3) Pretpostavlja se da su dospele, a neisplaene kamate ustupljene sa glavnim
potraivanjem.
Obavetavanje dunika
lan 438
(1) Za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika, ali je ustupilac duan
obavestiti dunika o izvrenom ustupanju.

(2) Ispunjenje izvreno ustupiocu pre obavetenja o ustupanju punovano je i oslobaa

dunika obaveze, ali samo ako nije znao za ustupanje, inae obaveza ostaje i on je duan
da je ispuni prijemniku.
Viestruko ustupanje
lan 439
Ako je poverilac ustupio isto potraivanje raznim licima, potraivanje pripada prijemniku
o kome je ustupilac prvo obavestio dunika, odnosno koji se prvi javio duniku.
Odsek 2
ODNOS PRIJEMNIKA I DUNIKA
lan 440
(1) Prijemnik ima prema duniku ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do
ustupanja.
(2) Dunik moe istai prijemniku pored prigovora koje ima prema njemu i one
prigovore koje je mogao istai ustupiocu do asa kad je saznao za ustupanje.
Odsek 3
ODNOS USTUPIOCA I PRIJEMNIKA
Predaja i isprava o dugu
lan 441
(1) Ustupilac je duan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, ako ih ima
kao i druge dokaze o ustupljenom potraivanju i sporednim pravima.
(2) Ako je ustupilac preneo na prijemnika samo jedan deo potraivanja, on je duan
predati mu overen prepis obveznice ili koje druge isprave kojom se dokazuje postojanje
ustupljenog potraivanja.
(3) On je duan izdati mu, na njegov zahtev, overenu potvrdu o ustupanju.
Odgovornost za postojanje potraivanja
lan 442
Kad je ustupanje izvreno ugovorom sa naknadom, ustupilac odgovara za postojanje
potraivanja u asu kad je izvreno ustupanje.

Odgovornost za naplativost
lan 443
(1) Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potraivanja ako je to bilo ugovoreno,
ali samo do visine od onoga to je primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata,
trokova oko ustupanja i trokova postupka protiv dunika.
(2) Vea odgovornost savesnog ustupioca ne moe se ugovoriti.
Odsek 4
POSEBNI SLUAJEVI USTUPANJA POTRAIVANJA
Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja
lan 444
(1) Kad dunik umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraivanje, ili
jedan njegov deo, zakljuenjem ugovora o ustupanju dunikova obaveza se gasi do
iznosa ustupljenog potraivanja.
(2) Ali, kad dunik ustupi svome poveriocu svoje potraivanje samo radi naplaivanja,
njegova se obaveza gasi, odnosno smanjuje tek kad poverilac naplati ustupljeno
potraivanje.
(3) U oba sluaja prijemnik je duan predati ustupiocu sve to je naplatio preko iznosa
svog potraivanja prema ustupiocu.
(4) U sluaju ustupanja radi naplaivanja dunik ustupljenog potraivanja moe ispuniti
svoju obavezu i prema ustupiocu, ak i kad je obaveten o ustupanju.
Ustupanje radi obezbeenja
lan 445
Kada je ustupanje izvreno radi obezbeenja prijemnikovog potraivanja prema
ustupiocu, prijemnik je duan da se stara sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog
domaina o naplati ustupljenog potraivanja i da po izvrenoj naplati, poto zadri koliko
je potrebno za namirenje sopstvenog potraivanja prema ustupiocu, ovome preda viak.
Odeljak 2
PROMENA DUNIKA
Odsek 1

PREUZIMANJE DUGA
I Opte odredbe
Ugovor o preuzimanju duga
lan 446
(1) Preuzimanje duga vri se ugovorom izmeu dunika i preuzimaoca, na koje je pristao
poverilac.
(2) O zakljuenom ugovoru moe poverioca izvestiti svaki od njih, i svakome od njih
moe poverilac saoptiti svoj pristanak na preuzimanje duga.
(3) Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko
ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj uinio u svoje ime.
(4) Ugovarai, kao i svaki od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u odreenom
roku izjasni da li pristaje na preuzimanje duga, pa ako se poverilac u odreenom roku ne
izjasni smatra se da nije dao svoj pristanak.
(5) Ugovor o preuzimanju duga ima dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme
dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on
odbije da da pristanak.
Sluaj kad je dug obezbeen hipotekom
lan 447
(1) Kad je prilikom otuenja neke nepokretnosti na kojoj postoji hipoteka ugovoreno
izmeu pribavioca i otuioca da e pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom
poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju
duga ako ga na pismeni poziv otuioca nije odbio u roku od tri meseca od prijema
poziva.
(2) U pismenom pozivu poveriocu se mora skrenuti panja na ovu posledicu, inae e se
smatrati kao da poziv nije upuen.
II Dejstva ugovora o preuzimanju duga
Promena dunika
lan 448
(1) Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto preanjeg dunika, a ovaj se
oslobaa obaveze.

(2) Ali, ako je u vreme poverioevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga

preuzimalac bio prezaduen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, preanji dunik
ne oslobaa se obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju
dugu.
(3) Izmeu preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala izmeu
preanjeg dunika i poverioca.
Sporedna prava
lan 449
(1) Sporedna prava koja su dotle postojala uz potraivanje ostaju i dalje, ali jemstva, kao i
zaloge, koje su dala trea lica prestaju ako jemci i zalogodavci ne pristaju da odgovaraju i
za novog dunika.
(2) Ako nije to drugo ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenaplaene kamate koje
su dospele do preuzimanja.
Prigovori
lan 450
(1) Preuzimalac moe istai poveriocu sve prigovore koji proistiu iz pravnog odnosa
izmeu preanjeg dunika i poverioca, iz koga potie preuzeti dug, kao i prigovore koje
preuzimalac ima prema poveriocu.
(2) Preuzimalac ne moe istai poveriocu prigovore koji potiu iz njegovog pravnog
odnosa sa preanjim dunikom, a koji odnos je bio osnov preuzimanja.
Odsek 2
PRISTUPANJE DUGU
Ugovor o pristupanju dugu
lan 451
Ugovorom izmeu poverioca i treeg, kojim se ovaj obavezuje poveriocu da e ispuniti
njegovo potraivanje od dunika, trei stupa u obavezu pored dunika.
Pristupanje dugu u sluaju primanja neke imovinske celine
lan 452

(1) Lice na koje pree na osnovu ugovora neka imovinska celina fizikog ili pravnog lica,
ili jedan deo te celine, odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu, odnosno na njen
deo, pored dotadanjeg imaoca i solidarno s njim, ali samo do vrednosti njene aktive.
(2) Nema pravnog dejstva prema poveriocima odredba ugovora kojom bi se iskljuivala
ili ograniavala odgovornost utvrena u prethodnom stavu.
Odsek 3
PREUZIMANJE ISPUNJENJA
lan 453
(1) Preuzimanje ispunjenja se vri ugovorom izmeu dunika i nekog treeg kojim se
ovaj obavezuje prema duniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu.
(2) On odgovara duniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu, te ovaj zatrai
ispunjenje od dunika.
(3) Ali on ne preuzima dug, niti pristupa dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema
njemu.
Deo drugi
UGOVORI
Glava VII
PRODAJA
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 454
(1) Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na
prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i
preuzme stvar.
(2) Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad
vrenje tog prava zahteva dravinu stvari, da mu i preda stvar.
Forma prodaje nepokretnosti

lan 455
Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zakljuen u pismenoj formi, pod pretnjom
nitavosti.
Rizik
lan 456
(1) Do predaje stvari kupcu rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi prodavac, a sa
predajom stvari rizik prelazi na kupca.
(2) Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo
ugovor ili traio zamenu stvari.
Prelaz rizika u sluaju kupeve docnje
lan 457
(1) Ako predaja stvari nije izvrena zbog kupeve docnje, rizik prelazi na kupca u asu
kad je doao u docnju.
(2) Kad su predmet ugovora stvari odreene po rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako
je prodavac izdvojio stvari oigledno namenjene za izvrenje predaje i o tome odaslao
obavetenje kupcu.
(3) Ali, kad su stvari odreene po rodu takve prirode da prodavac ne moe da izdvoji
jedan njihov deo, dovoljno je da je prodavac izvrio sve radnje koje su potrebne da bi
kupac mogao preuzeti stvari i da je o tome odaslao obavetenje kupcu.
Odeljak 2
SASTOJCI UGOVORA O PRODAJI
Odsek 1
STVAR
Opte pravilo
lan 458
(1) Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu, te je nitav ugovor o prodaji stvari koja
je van prometa.
(2) Za prodaju stvari iji je promet ogranien vae posebni propisi.

(3) Prodaja se moe odnositi i na buduu stvar.

Kad je stvar propala pre ugovora
lan 459
(1) Ugovor o prodaji nema pravno dejstvo, ako je u asu njegovog zakljuenja stvar o
kojoj je ugovor bila propala.
(2) Ako je u asu zakljuenja ugovora stvar bila samo delimino propala, kupac moe
raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno snienje cene.
(3) Ali e ugovor ostati na snazi i kupac e imati samo pravo na snienje cene ako
delimina propast ne smeta postizanju svrhe ugovora, ili ako za odreenu stvar postoji
takav obiaj u pravnom prometu.
Prodaja tue stvari
lan 460
Prodaja tue stvari obavezuje ugovarae, ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je
stvar tua, moe, ako se usled toga ne moe ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i
traiti naknadu tete.
Prodaja spornog prava
lan 461
(1) Sporno pravo moe biti predmet ugovora o prodaji.
(2) Ali je nitav ugovor kojim bi advokat ili koji drugi nalogoprimac kupio sporno pravo
ije mu je ostvarivanje povereno, ili ugovorio za sebe uee u podeli iznosa dosuenog
njegovom nalogodavcu.
Odsek 2
CENA
Kad cena nije odreena
lan 462
(1) Ako ugovorom o prodaji cena nije odreena, a ni ugovor ne sadri dovoljno podataka
pomou kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.

(2) Kad ugovorom o prodaji u privredi cena nije odreena, niti u njemu ima dovoljno
podataka pomou kojih bi se ona mogla odrediti, kupac je duan platiti cenu koju je
prodavac redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu
cenu.
(3) Pod razumnom cenom smatra se tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se
ona ne moe utvrditi onda cena koju utvruje sud prema okolnostima sluaja.
Propisana cena
lan 463
Kad je ugovorena vea cena od one koju je za odreenu vrstu stvari propisao nadleni
organ, kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je ve isplatio ugovorenu cenu,
ima pravo zahtevati da mu se vrati razlika.
Kad je ugovorena tekua cena
lan 464
(1) Kad je ugovorena tekua cena, kupac duguje cenu utvrenu zvaninom evidencijom
na tritu mesta prodavca u vreme kad je trebalo da usledi ispunjenje.
(2) Ako takve evidencije nema, tekua cena se odreuje na osnovu elemenata pomou
kojih se prema obiajima trita utvruje cena.
Kad je odreivanje cene povereno treem
lan 465
Ako tree lice kome je povereno odreivanje cene nee ili ne moe da je odredi a
ugovarai se ne sloe naknadno o odreivanju cene niti ugovor raskinu, smatrae se da je
ugovorena razumna cena.
Kad je odreivanje cene ostavljeno jednom ugovarau
lan 466
Odredba ugovora kojim se odreivanje cena ostavlja na volju jednom ugovarau smatra
se kao da nije ni ugovorena i tada kupac duguje cenu kao u sluaju kad cena nije
odreena.
Odeljak 3
OBAVEZE PRODAVCA

Odsek 1
PREDAJA STVARI
I O predaji uopte
Vreme i mesto predaje
lan 467
(1) Prodavac je duan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predvienom ugovorom.
(2) Prodavac je izvrio obavezu predaje kupcu, po pravilu, kad mu stvar urui ili preda
ispravu kojom se stvar moe preuzeti.
Predmet predaje
lan 468
(1) Ako nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla, prodavac je duan
predati stvar kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima.
(2) Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kad je prodavac bio duan
da mu ih preda.
Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena
lan 469
Kad je ugovoreno da predaja stvari bude izvrena u toku izvesnog perioda vremena, a
nije odreeno koja e strana imati pravo da odredi datum predaje u granicama tog
perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti sluaja proizlazi da je
odreivanje datuma predaje ostavljeno kupcu.
Kad datum predaje nije odreen
lan 470
Kad datum predaje stvari kupcu nije odreen, prodavac je duan izvriti prodaju u
razumnom roku posle zakljuenja ugovora, s obzirom na prirodu stvari i na ostale
okolnosti.
Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom
lan 471

(1) Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom, predaja stvari vri se u mestu u kome je
prodavac u asu zakljuenja ugovora imao svoje prebivalite ili, u nedostatku ovoga,
svoje boravite, a ako je prodavac zakljuio ugovor u vrenju svoje redovne privredne
delatnosti, onda u mestu njegovog sedita.
(2) Ali, ako je u asu zakljuenja ugovora ugovaraima bilo poznato gde se stvar nalazi,
odnosno gde treba da bude izraena, predaja se vri u tom mestu.
Predaja prevoziocu
lan 472
U sluaju kad je prema ugovoru potrebno da se izvri prevoz stvari, a ugovorom nije
odreeno mesto ispunjenja, predaja je izvrena uruenjem stvari prevoziocu ili licu koje
organizuje otpremu.
Organizovanje prevoza
lan 473
Ako je prodavac duan poslati stvar kupcu, mora zakljuiti na uobiajen nain i pod
uobiajenim uslovima ugovore potrebne za izvrenje prevoza do odreenog mesta.
Trokovi
lan 474
Trokove predaje, kao i one koji joj prethode, snosi prodavac, a trokove odnoenja stvari
i sve ostale trokove posle predaje snosi kupac, ako nije to drugo ugovoreno.
II Istovremeno izvrenje predaje stvari i isplate cene
Odlaganje predaje do isplate cene
lan 475
Ako nije to drugo ugovoreno ili uobiajeno, prodavac nije duan predati stvar ako mu
kupac ne isplati cenu istovremeno, ili nije spreman da to istovremeno uini, ali kupac nije
duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunost da pregleda stvar.
Odlaganje predaje u sluaju prevoza stvari
lan 476

(1) Kad se predaja stvari ostvaruje uruenjem prevoziocu, prodavac moe odloiti
odailjanje stvari do isplate cene, ili poslati stvar tako da zadri pravo da raspolae njom
za vreme prevoza.
(2) Ako je zadrao pravo da raspolae stvarju za vreme prevoza, prodavac moe zahtevati
da stvar ne bude predata kupcu u mestu opredeljenja dok ne isplati cenu, a kupac nije
duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunost da pregleda stvar.
(3) Meutim, kad ugovor predvia plaanje uz predaju odgovarajue isprave, kupac nema
pravo da odbije isplatu cene zbog toga to nije imao mogunosti da pregleda stvar.
Spreavanje izruenja otposlate stvari
lan 477
(1) Ako se posle odailjanja stvari kupcu pokae da su njegove materijalne prilike takve
da se osnovano moe posumnjati da e on moi isplatiti cenu, prodavac moe spreiti
izruenje stvari kupcu ak i kad ovaj ve ima u rukama ispravu koja ga ovlauje da
zahteva izruenje stvari.
(2) Meutim, prodavac ne moe spreiti izruenje ako ga zahteva neko tree lice koje je
uredan imalac isprave koja ga ovlauje da zahteva izruenje stvari, osim ako isprava
sadri rezerve u pogledu dejstva prenosa, ili ako prodavac dokae da je imalac isprave
kad ju je pribavljao postupio svesno na tetu prodavca.
Odsek 2
ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE NEDOSTATKE
I O materijalnim nedostacima uopte
Materijalni nedostaci za koje prodavac odgovara
lan 478
(1) Prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u asu prelaza
rizika na kupca, bez obzira na to da li mu je to bilo poznato.
(2) Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaza rizika
na kupca ako su posledica uzroka koji je postojao pre toga.
(3) Neznatan materijalni nedostatak ne uzima se u obzir.
Kad postoje materijalni nedostaci
lan 479

Nedostatak postoji:
1) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet;
2) ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a
koja je bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata;
3) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene odnosno
propisane;
4) kad je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su
uzorak ili model pokazani samo radi obavetenja.
Nedostaci za koje prodavac ne odgovara
lan 480
(1) Prodavac ne odgovara za nedostatke iz take 1) i 3) prethodnog lana, ako su u asu
zakljuenja ugovora bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati.
(2) Smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi briljivo lice sa
prosenim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i struke kao kupac moglo lako
opaziti pri uobiajenom pregledu stvari.
(3) Ali, prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti, ako je
izjavio da stvar nema nikakve nedostatke ili da stvar ima odreena svojstva ili odlike.
Pregled stvari i vidljivi nedostaci
lan 481
(1) Kupac je duan da primljenu stvar na uobiajeni nain pregleda ili je da na pregled,
im je to prema redovnom toku stvari mogue, i da o vidljivim nedostacima obavesti
prodavca u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja, inae gubi pravo
koje mu po tom osnovu pripada.
(2) Kad je pregled izvren u prisustvu obeju strana, kupac je duan svoje primedbe zbog
vidljivih nedostataka saoptiti prodavcu odmah, inae gubi pravo koje mu po tom osnovu
pripada.
(3) Ako je kupac otpremio stvar dalje bez pretovara, a prodavcu je pri zakljuenju
ugovora bila poznata ili morala biti poznata mogunost takve dalje otpreme, pregled
stvari moe biti odloen do njenog prispea u novo mesto opredeljenja, i u tom sluaju
kupac je duan da prodavca obavesti o nedostacima im je po redovnom toku stvari
mogao za njih doznati od svojih klijenata.

Skriveni nedostaci
lan 482
(1) Kad se posle prijema stvari od strane kupca pokae da stvar ima neki nedostatak koji
se nije mogao otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni
nedostatak), kupac je duan, pod pretnjom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti
prodavca u roku od osam dana raunajui od dana kad je nedostatak otkrio, a kod
ugovora u privredi bez odlaganja.
(2) Prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokau poto protekne est meseci od
predaje stvari, izuzev kad je ugovorom odreen dui rok.
Rokovi u sluaju opravke, zamene i sl.
lan 483
Kad je zbog nekog nedostatka dolo do opravke stvari, isporuke druge stvari, zamene
delova i slino, rokovi iz prethodna dva lana poinju tei od predaje opravljene stvari,
predaje druge stvari, izvrene zamene delova i slino.
Obavetenje o nedostatku
lan 484
(1) U obavetenju o nedostatku stvari kupac je duan blie opisati nedostatak i pozvati
prodavca da pregleda stvar.
(2) Ako obavetenje o nedostatku koje je kupac blagovremeno poslao prodavcu
preporuenim pismom, telegramom ili na neki drugi pouzdan nain zadocni ili uopte ne
stigne prodavcu, smatra se da je kupac izvrio svoju obavezu da obavesti prodavca.
Znaaj injenice da je prodavac znao nedostatak
lan 485
Kupac ne gubi pravo da se pozove na neki nedostatak i kad nije izvrio svoju obavezu da
stvar pregleda bez odlaganja, ili obavezu da u odreenom roku obavesti prodavca o
postojanju nedostatka, kao i kad se nedostatak pokazao tek po proteku est meseci od
predaje stvari, ako je taj nedostatak bio poznat prodavcu ili mu nije mogao ostati
nepoznat.
Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti za materijalne nedostatke
lan 486

(1) Ugovarai mogu ograniiti ili sasvim iskljuiti prodavevu odgovornost za

meterijalne nedostatke stvari.
(2) Odredba ugovora o ogranienju ili iskljuenju odgovornosti za nedostatke stvari
nitava je ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca, kao
i kad je prodavac nametnuo tu odredbu koristei svoj poseban monopolski poloaj.
(3) Kupac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostatka stvari zadrava ostala
prava zbog tih nedostataka.
Prinudna javna prodaja
lan 487
Imalac ija je stvar prodata na prinudnoj javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari.
II Prava kupca
Ispunjenje, snienje cene, raskid ugovora, naknada tete
lan 488
(1) Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku moe:
1) zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka
(ispunjenje ugovora);
2) zahtevati snienje cene;
3) izjaviti da raskida ugovor;
(2) U svakom od ovih sluajeva kupac ima pravo i na naknadu tete.
(3) Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za tetu koju je ovaj zbog
nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema optim pravilima o
odgovornosti za tetu.
Neispunjenje ugovora u razumnom roku
lan 489
Ako kupac ne dobije zahtevano ispunjenje ugovora u razumnom roku, zadrava pravo da
raskine ugovor ili da snizi cenu.
Kad kupac moe raskinuti ugovor

lan 490
(1) Kupac moe raskinuti ugovor samo ako je prethodno ostavio prodavcu naknadni
primereni rok za ispunjenje ugovora.
(2) Kupac moe raskinuti ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka ako mu je prodavac
posle obavetenja o nedostacima saoptio da nee ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti
konkretnog sluaja oigledno proizlazi da prodavac nee moi ispuniti ugovor ni u
naknadnom roku.
Neispunjenje ugovora u naknadnom roku
lan 491
Ako prodavac u naknadnom roku ne ispuni ugovor, on se raskida po samom zakonu, ali
ga kupac moe odrati ako bez odlaganja izjavi prodavcu da ugovor odrava na snazi.
Delimini nedostaci
lan 492
(1) Kad samo deo predate stvari ima nedostatke ili kad je predat samo deo stvari, odnosno
manja koliina od ugovorene, kupac moe raskinuti ugovor u smislu prethodnih lanova
samo u pogledu dela koji ima nedostatke, ili samo u pogledu dela ili koliine koji
nedostaju.
(2) Kupac moe raskinuti ceo ugovor samo ako ugovorena koliina ili predata stvar ini
celinu, ili ako kupac inae ima opravdan interes da primi ugovorenu stvar ili koliinu u
celini.
Kad je prodavac dao kupcu veu koliinu
lan 493
(1) Ugovorom o prodaji u privredi, kad je prodavac stvari odreenih po rodu dao kupcu
veu koliinu nego to je ugovoreno, a kupac u razumnom roku ne izjavi da viak odbija,
smatra se da je primio i taj viak, te je duan platiti ga po istoj ceni.
(2) Ako kupac odbije da primi viak, prodavac je duan nadoknaditi kupcu tetu.
Kad je odreena jedna cena za vie stvari
lan 494

(1) Kad je jednim ugovorom i za jednu cenu prodato vie stvari ili jedna skupina stvari,
pa samo neke od njih imaju nedostatke, kupac moe raskinuti ugovor samo u pogledu tih
stvari, a ne i ostalih.
(2) Meutim, ako one ine jednu celinu tako da bi njihovo razdvajanje bilo tetno, kupac
moe raskinuti ceo ugovor, ili ako on ipak izjavi da raskida ugovor samo u pogledu stvari
sa nedostatkom, prodavac sa svoje strane moe raskinuti ugovor i u pogledu ostalih
stvari.
Gubljenje prava da se raskine ugovor zbog nedostatka
lan 495
(1) Kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostatka stvari kad mu je nemogue da
vrati stvar ili da je vrati u stanju u kome ju je primio.
(2) Ipak, kupac moe raskinuti ugovor zbog nekog nedostatka stvari ako je stvar potpuno
ili delimino propala ili oteena usled nedostatka koji opravdava raskidanje ugovora, ili
usled nekog dogaaja koji ne potie od njega ni od nekog lica za koje on odgovara.
(3) Isto vredi ako je stvar potpuno ili delimino propala ili oteena usled obaveze kupca
da pregleda stvar, ili ako je kupac pre nego to je otkriven nedostatak potroio ili izmenio
jedan deo stvari u toku njene redovne upotrebe, kao i ako je oteenje ili izmena bez
znaaja.
Ouvanje ostalih prava
lan 496
Kupac koji je zbog nemogunosti da vrati stvar ili da je vrati u stanju u kome je primio
izgubio pravo da raskine ugovor, zadrava ostala prava koja mu daje zakon zbog
postojanja nekog nedostatka.
Dejstva raskida zbog nedostatka
lan 497
(1) Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih
ugovora zbog neispunjenja.
(2) Kupac duguje prodavcu naknadu za korist od stvari i kad mu je nemogue da je vrati
celu ili njen jedan deo, a ugovor je ipak raskinut.
Snienje cene
lan 498

Snienje cene se vri prema odnosu izmeu vrednosti stvari bez nedostatka i vrednosti
stvari sa nedostatkom, u vreme zakljuenja ugovora.
Postupno otkrivanje nedostataka
lan 499
Kupac koji je postigao snienje cene zbog postojanja nekog nedostatka moe raskinuti
ugovor ili zahtevati novo snienje cene ako se naknadno otkrije neki drugi nedostatak.
Gubitak prava
lan 500
(1) Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka gase se
po isteku jedne godine, raunajui od dana odailjanja obavetenja prodavcu, izuzev ako
je prodavevom prevarom kupac bio spreen da ih upotrebi.
(2) Meutim, kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka
moe posle proteka ovog roka, ako jo nije isplatio cenu, istai svoj zahtev da se cena
snizi ili da mu se naknadi teta kao prigovor protiv prodavevog zahteva da mu se isplati
cena.
III Garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari
Odgovornost prodavca i proizvoaa
lan 501
(1) Kad je prodavac neke maine, motora, kakvog aparata, ili drugih slinih stvari koje
spadaju u takozvanu tehniku robu predao kupcu garantni list kojim proizvoa garantuje
ispravno funkcionisanje stvari u toku odreenog vremena, raunajui od njene predaje
kupcu, kupac moe, ako stvar ne funkcionie ispravno, zahtevati kako od prodavca tako i
od proizvoaa da stvar opravi u razumnom roku ili ako to ne uini da mu umesto nje
preda stvar koja funkcionie ispravno.
(2) Ovim pravilima ne dira se u pravila o odgovornosti prodavca za nedostatke stvari.
Traenje opravke ili zamene
lan 502
(1) Kupac moe zbog neispravnog funkcionisanja zahtevati od prodavca, odnosno od
proizvoaa opravku ili zamenu stvari u toku garantnog roka, bez obzira na to kad se
nedostatak u funkcionisanju pojavio.

(2) On ima pravo na naknadu tete koju je pretrpeo usled toga to je bio lien upotrebe
stvari od trenutka traenja opravke ili zamene do njihovog izvrenja.
Produenje garantnog roka
lan 503
(1) U sluaju manje opravke, garantni rok se produava onoliko koliko je kupac bio lien
upotrebe stvari.
(2) Meutim, kad je zbog neispravnog funkcionisanja izvrena zamena stvari ili njena
bitna opravka, garantni rok poinje tei ponovo od zamene, odnosno od vraanja
opravljene stvari.
(3) Ako je zamenjen ili bitno opravljen samo neki deo stvari, garantni rok poinje tei
ponovo samo za taj deo.
Raskidanje ugovora i snienje cene
lan 504
Ako prodavac ne izvri u razumnom roku opravku ili zamenu stvari, kupac moe
raskinuti ugovor ili sniziti cenu i zahtevati naknadu tete.
Trokovi i rizik
lan 505
(1) Prodavac, odnosno proizvoa je duan da o svom troku prenese stvar do mesta gde
treba da se opravi, odnosno zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu stvar vrati
natrag kupcu.
(2) Za to vreme prodavac, odnosno proizvoa snosi rizik za propast ili oteenje stvari.
Odgovornost kooperanata
lan 506
Kad je u izradi pojedinih delova stvari ili u izvrenju pojedinih radnji uestvovalo vie
samostalnih proizvoaa, njihova odgovornost prema finalnom proizvoau za
neispravno funkcionisanje stvari koje potie od tih delova ili od tih radnji prestaje kad
prestane odgovornost finalnog proizvoaa prema kupcu stvari.
Gubitak prava
lan 507

Prava kupca prema proizvoau po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne godine
raunajui od dana kad je traio od njega opravku ili zamenu stvari.
Odsek 3
ODGOVORNOST ZA PRAVNE NEDOSTATKE (ZATITA OD EVIKCIJE)
Pravni nedostaci
lan 508
(1) Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo treeg koje iskljuuje,
umanjuje ili ograniava kupevo pravo, a o ijem postojanju kupac nije obaveten, niti je
pristao da uzme stvar optereenu tim pravom.
(2) Prodavac nekog drugog prava garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetnji za
njegovo ostvarenje.
Obavetavanje prodavca
lan 509
Kad se pokae da tree lice polae neko pravo na stvar, kupac je duan obavestiti
prodavca o tome, izuzev kad je to prodavcu ve poznato, i pozvati ga da u razumnom
roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije treeg ili, kad su predmet ugovora stvari
odreene po rodu, da mu isporui drugu stvar bez pravnog nedostatka.
Sankcije pravnih nedostataka
lan 510
(1) Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u sluaju oduzimanja stvari od kupca
ugovor se raskida po samom zakonu, a u sluaju umanjenja ili ogranienja kupevog
prava, kupac moe po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno snienje
cene.
(2) Ako prodavac ne udovolji kupevom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od
prava ili pretenzija treeg, kupac moe raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha
ne moe ostvariti.
(3) U svakom sluaju kupac ima pravo na naknadu pretrpljene tete.
(4) Meutim, ako je kupac u asu zakljuenja ugovora znao za mogunost da mu stvar
bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ogranieno, nema pravo na naknadu
tete ako se ta mogunost ostvari, ali ima pravo zahtevati vraanje, odnosno snienje
cene.

Kad kupac ne obavesti prodavca

lan 511
Kupac koji se, ne obavetavajui prodavca, upustio u spor sa treim i spor izgubio, moe
se ipak pozvati na prodavevu odgovornost za pravne nedostatke, izuzev ako prodavac
dokae da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev treeg lica.
Kad je pravo treeg oigledno osnovano
lan 512
(1) Kupac ima pravo pozvati se na prodavevu odgovornost za pravne nedostatke i kad je
bez obavetenja prodavca i bez spora priznao oigledno osnovano pravo treeg.
(2) Ako je kupac isplatio treem izvesnu svotu novca da bi odustao od svog oiglednog
prava, prodavac se moe osloboditi svoje odgovornosti ako naknadi kupcu isplaenu
svotu i pretrpljenu tetu.
Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti
lan 513
(1) Odgovornost prodavca za pravne nedostake moe se ugovorom ograniiti ili sasvim
iskljuiti.
(2) Ali, ako je u vreme zakljuenja ugovora prodavcu bio poznat ili mu nije mogao ostati
nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu, odredba ugovora o ogranienju ili o
iskljuenju odgovornosti za pravne nedostatke je nitava.
Ogranienja javno-pravne prirode
lan 514
Prodavac odgovara i za posebna ogranienja javno-pravne prirode koja kupcu nisu bila
poznata, ako je on za njih znao ili je znao da se mogu oekivati, a nije ih kupcu saoptio.
Gubitak prava
lan 515
(1) Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godine dana od saznanja
za postojanje prava treeg.

(2) Ali, ako je tree lice pre isteka toga roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da
se u spor umea, pravo kupca se gasi tek istekom est meseci po pravnosnano
okonanom sporu.
Odeljak 4
OBAVEZE KUPCA
Odsek 1
ISPLATA CENA
Vreme i mesto isplate
lan 516
(1) Kupac je duan platiti cenu u vreme i na mestu odreenom u ugovoru.
(2) U nedostatku ugovorne odredbe ili drukijih obiaja, plaanje se vri u asu i u mestu
u kome se vri predaja stvari.
(3) Ako se cena ne mora platiti u asu predaje, plaanje se vri u prebivalitu, odnosno
seditu prodavca.
Kamata u sluaju prodaje na kredit
lan 517
Ako stvar prodata na kredit daje plodove ili kakve druge koristi, kupac duguje kamatu od
kad mu je stvar predata bez obzira na to da li je dospela obaveza za isplatu cene.
Isplata cene u sluaju uzastopnih isporuka
lan 518
(1) U sluaju uzastopnih isporuka kupac je duan isplatiti cenu za svaku isporuku u asu
njenog preuzimanja, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili proizlazi iz okolnosti posla.
(2) Ako je u ugovoru sa uzastopnim isporukama kupac dao prodavcu predujam, prve
isporuke naplauju se iz predujma, ako nije to drugo ugovoreno.
Odsek 2
PREUZIMANJE STVARI
lan 519

(1) Preuzimanje stvari se sastoji u preduzimanju potrebnih radnji da bi predaja bila

mogua, kao i u odnoenju stvari.
(2) Ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar ija mu je predaja
ponuena na ugovoren ili uobiajen nain i na vreme, prodavac moe, ako ima
osnovanog razloga da posumnja da kupac nee isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor.
Odeljak 5
OBAVEZA UVANJA STVARI ZA RAUN SAUGOVARAA
Sluajevi obaveze uvanja
lan 520
(1) Kad je zbog kupeve docnje rizik preao na kupca pre predaje stvari, prodavac je
duan uvati stvar sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina i u tom
cilju preduzeti potrebne mere.
(2) Isto vai i za kupca kad mu je stvar uruena, a on hoe da je vrati prodavcu, bilo to je
raskinuo ugovor, bilo to je zahtevao drugu stvar umesto nje.
(3) I u jednom i u drugom sluaju ugovara koji je duan preduzeti mere za ouvanje
stvari ima pravo na naknadu trokova potrebnih radi ouvanja stvari.
Kad kupac nee da primi stvar koja mu je upuena
lan 521
Kupac koji nee da primi stvar koja mu je upuena u mesto opredeljenja i tamo stavljena
na raspolaganje, duan je da je preuzme za raun prodavca, ako ovaj nije prisutan u
mestu opredeljenja niti tamo ima nekog koji bi za njega preuzeo, a pod uslovom da je to
mogue bez isplate cene i bez veih nezgoda ili preteranih trokova.
Prava strane dune da uva stvar
lan 522
Ugovorna strana koja je prema prethodnim odredbama duna preduzeti mere za uvanje
stvari moe je, pod uslovima i sa posledicama navedenim u odredbama ovog zakona o
polaganju kod suda i prodaji dugovane stvari, poloiti kod suda, predati na uvanje
nekom drugom ili prodati je za raun druge strane.
Odeljak 6
NAKNADA TETE U SLUAJU RASKIDA PRODAJE

Opte pravilo
lan 523
Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovaraa, druga strana
ima pravo na naknadu tete koju zbog toga trpi, prema optim pravilima o naknadi tete
nastale povredom ugovora.
Kad stvar ima tekuu cenu
lan 524
(1) Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovaraa, a stvar
ima tekuu cenu, druga strana moe zahtevati razliku izmeu cene odreene ugovorom i
tekue cene na dan raskida ugovora na tritu mesta u kome je posao obavljen.
(2) Ako na tritu mesta u kome je posao obavljen nema tekue cene, za izraunavanje
visine naknade uzima se u raun tekua cena trita koje bi ga moglo zameniti u datom
sluaju, kojoj treba dodati razliku u trokovima prevoza.
Kad je izvrena prodaja ili kupovina radi pokria
lan 525
(1) Kad je predmet prodaje izvesna koliina stvari odreenih po rodu, pa jedna strana ne
izvri svoju obavezu na vreme, druga strana moe izvriti prodaju radi pokria, odnosno
kupovinu radi pokria, i zahtevati razliku izmeu cene odreene ugovorom i cene
prodaje, odnosno kupovine radi pokria.
(2) Prodaja, odnosno kupovina radi pokria mora biti izvrena u razumnom roku i na
razuman nain.
(3) O nameravanoj prodaji, odnosno kupovini poverilac je duan obavestiti dunika.
Naknada ostale tete
lan 526
Pored prava na naknadu tete prema pravilima iz prethodnih lanova, ugovoru verna
strana ima pravo i na naknadu vee tete, ukoliko ju je pretrpela.
Odeljak 7
SLUAJEVI PRODAJE SA NAROITIM POGODBAMA
Odsek 1

PRODAJA SA PRAVOM PREE KUPOVINE

Pojam
lan 527
Ugovornom odredbom o pravu pree kupovine obavezuje se kupac da izvesti prodavca o
nameravanoj prodaji stvari odreenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi
da on stvar kupi za istu cenu.
Rokovi za vrenje prava i za isplatu cene
lan 528
(1) Prodavac je duan obavestiti kupca na pouzdan nain o svojoj odluci da se koristi
pravom pree kupovine u roku od mesec dana, raunajui od dana kad ga je kupac
obavestio o nameravanoj prodaji treem licu.
(2) Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je duan isplatiti cenu
dogovorenu sa treim licem, ili je poloiti kod suda.
(3) Ako je u ugovoru sa treim predvien rok za isplatu cene, prodavac se moe koristiti
tim rokom samo ako prui dovoljno obezbeenje.
Mogunost nasleivanja i otuenja
lan 529
Pravo pree kupovine pokretnih stvari ne moe se ni otuiti ni naslediti, ukoliko zakonom
nije drukije odreeno.
U sluaju prinudne javne prodaje
lan 530
(1) U sluaju prinudne javne prodaje prodavac se ne moe pozivati na svoje pravo pree
kupovine.
(2) Ali, prodavac ije je pravo pree kupovine bilo upisano u javnoj knjizi moe zahtevati
ponitenje javne prodaje, ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje.
Trajanje prava pree kupovine
lan 531

(1) Pravo pree kupovine prestaje posle pet godina od zakljuenja ugovora, ako nije
ugovoreno da e ono prestati ranije.
(2) Ugovoren dui rok svodi se na rok od pet godina.
Kad je izvren prenos svojine bez obavetavanja prodavca
lan 532
(1) Ako je kupac prodao stvar i preneo svojinu na treeg ne obavetavajui prodavca, i
ako je treem bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo
pree kupovine, prodavac moe, u roku od est meseci raunajui od dana kad je saznao
za ovaj prenos, zahtevati da se prenos poniti i da se stvar njemu ustupi pod istim
uslovima.
(2) Ako je kupac netano obavestio prodavca o uslovima prodaje treem, i ako je treem
to bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato, ovaj rok od est meseci poinje tei od
dana kad je prodavac saznao za tane uslove ugovora.
(3) Pravo pree kupovine prestaje u svakom sluaju po proteku pet godina od prenosa
svojine stvari na treeg.
Zakonsko pravo pree kupovine
lan 533
(1) Za odreena lica pravo pree kupovine moe biti ustanovljeno zakonom.
(2) Trajanje zakonskog prava pree kupovine nije ogranieno.
(3) Lica koja po samom zakonu imaju pravo pree kupovine moraju biti obavetena
pismeno o nameravanoj prodaji i o njenim uslovima, inae imaju pravo zahtevati
ponitenje prodaje.
(4) Pravila o prodaji sa pravom pree kupovine shodno se primenjuju i na zakonsko pravo
pree kupovine.
Odsek 2
KUPOVINA NA PROBU
Pojam
lan 534

(1) Kad je ugovoreno da kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li
odgovara njegovim eljama, duan je o tome da li ostaje pri ugovoru obavestiti prodavca
u roku utvrenom ugovorom ili obiajem, a ako takvog nema, onda u primerenom roku
koji mu bude odredio prodavac, inae se smatra da je odustao od ugovora.
(2) Ako je stvar predata kupcu da bi je isprobao do odreenog roka, a on je ne vrati bez
odlaganja po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je
ostao pri ugovoru.
Objektivna proba
lan 535
Kad je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima odreeno svojstvo ili da li je
podobna za odreenu upotrebu, opstanak ugovora ne zavisi od kupevog nahoenja, ve
od toga da li ova zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za odreenu upotrebu.
Rizik
lan 536
Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do
kupeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio duan
vratiti stvar prodavcu.
Kupovina po pregledu odnosno sa rezervom probanja
lan 537
Odredbe o kupovini na probu shodno se primenjuju na kupovinu po pregledu i na
kupovinu sa rezervom probanja.
Odsek 3
PRODAJA PO UZORKU ILI MODELU
lan 538
(1) U sluaju prodaje po uzorku ili modelu kod ugovora u privredi ako stvar koju je
prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili modelu, prodavac odgovara po
propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim
sluajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveza.
(2) Prodavac ne odgovara za nedostatak saobranosti ako je uzorak, odnosno model
podneo kupcu samo radi obavetenja i priblinog odreivanja osobine stvari, bez
obeanja saobraznosti.

Odsek 4
PRODAJA SA SPECIFIKACIJOM
lan 539
(1) Ako je ugovorom zadrano pravo za kupca da docnije odredi oblik, meru ili koje
druge pojedinosti stvari, a kupac ne izvri ovu specifikaciju do ugovorenog datuma, ili do
proteka razumnog roka raunajui od prodavevog traenja da to uini, prodavac moe
izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome to mu je poznato o
kupevim potrebama.
(2) Ako sam prodavac obavi specifikaciju, duan je obavestiti kupca o njenim
pojedinostima i odrediti mu razuman rok da sam izvri drukiju specifikaciju.
(3) Ako kupac ne iskoristi ovu mogunost, obavezna je specifikacija koju je izvrio
prodavac.
Odsek 5
PRODAJA SA ZADRAVANJEM PRAVA SVOJINE
Uslovi
lan 540
(1) Prodavac odreene pokretne stvari moe posebnom odredbom ugovora zadrati pravo
svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti.
(2) Zadravanje prava svojine ima dejstva prema kupevim poveriocima samo ako je
uinjeno u obliku javno overene isprave, pre kupevog steaja ili pre plenidbe stvari.
(3) Na pokretnim stvarima o kojima se vode posebne javne knjige moe se zadrati pravo
svojine samo ako je to predvieno propisima o ureenju i voenju tih knjiga.
Rizik
lan 541
Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi kupac od asa kad mu je stvar predata.
Odsek 6
PRODAJA SA OBRONIM OTPLATAMA CENE
Pojam

lan 542
(1) Ugovorom o prodaji pokretne stvari sa obronim otplatama cene obavezuje se
prodavac da preda kupcu odreenu pokretnu stvar pre nego to mu cena bude potpuno
isplaena, a kupac se obavezuje da isplati njenu cenu u obrocima, u odreenim
vremenskim razmacima.
(2) Odredbe ovog odseka o prodaji sa obronim otplatama cene primenjuju se samo ako
je kupac fiziko lice.
Forma ugovora
lan 543
Ugovor o prodaji sa obronim otplatama cene mora biti sastavljen u pismenoj formi.
Bitni sastojci ugovora
lan 544
(1) Pored stvari i njene cene u prodaji za gotovo, u ispravi o ugovoru moraju pod
pretnjom nitavosti biti navedeni: ukupan iznos svih obronih otplata, raunajui i onu
koja je izvrena u asu zakljuenja ugovora, iznos pojedinih otplata, njihov broj i njihovi
rokovi.
(2) Isprava o ugovoru mora pod pretnjom nitavosti sadrati odredbu da kupac moe
odustati od ugovora ako to pismeno saopti prodavcu u roku od tri dana od potpisivanja
isprave i da se ovog prava kupac ne moe odrei unapred.
Pravo kupca da isplati cenu odjednom
lan 545
(1) Kupac moe uvek isplatiti odjednom ostatak dune cene.
(2) Taj ostatak se isplauje ist, bez ugovornih kamata i bez trokova.
(3) Nitava je suprotna odredba ugovora.
Raskidanje ugovora i zahtev
potpune isplate cene
lan 546
(1) Prodavac moe raskinuti ugovor ako kupac doe u docnju sa poetnom otplatom.

(2) Posle isplate poetne otplate prodavac moe raskinuti ugovor ako kupac doe u
docnju s najmanje dve uzastopne otplate, koje predstavljaju najmanje osminu cene.
(3) Izuzetno, prodavac moe raskinuti ugovor kad kupac doe u docnju sa isplatom samo
jedne otplate, ako za isplatu cene nije predvieno vie od etiri otplate.
(4) U sluajevima predvienim u st. 2 i 3 ovog lana prodavac moe, umesto da raskine
ugovor, zahtevati od kupca isplatu celog ostatka cene, ali je pre toga zahteva duan
ostaviti kupcu naknadni rok od petnaest dana.
Sudsko produenje rokova otplate
lan 547
Na traenje kupca sud moe, kad to okolnosti sluaja opravdavaju, produiti rokove za
isplatu zadocnelih otplata, ako kupac da obezbeenje da e izvriti svoje obaveze, i ako
usled toga prodavac ne trpi tetu.
Nitavost ugovorne kazne
lan 548
Nitava je odredba ugovora o ugovornoj kazni za sluaj raskida ugovora, kao i za sluaj
da kupac doe u docnju sa isplatom nekog obroka cene.
Raskid ugovora
lan 549
(1) U sluaju raskida ugovora prodavac je duan vratiti kupcu primljene otplate sa
zakonskom kamatom od dana kada ih je primio i naknaditi mu nune trokove koje je
uinio za stvar.
(2) Sa svoje strane kupac je duan vratiti prodavcu stvar u stanju u kome je bila kad mu je
bila predata i dati mu naknadu za njeno upotrebljavanje do raskida ugovora.
Primena pravila o prodaji sa obronim otplatama cene
lan 550
(1) Pravila o prodaji sa obronim otplatama cene vae i u sluaju drugih pogodbi koje
imaju istu sutinu, kao to je, na primer ugovor o zakupu sa odredbom da e stvar koja je
data u zakup prei u svojinu zakupca ako bude plaao zakupninu za odreeno vreme.
(2) Ona e se primenjivati i u sluaju zajma datog kupcu i namenjenog za kupovinu
odreenih stvari ako su se zajmodavac i prodavac sporazumeli da kupac za stvar koju mu

je prodavac prodao otplauje zajmodavcu cenu u obrocima, prema ugovoru zakljuenom

izmeu kupca i prodavca.
Nitavost odredbi nepovoljnih za kupca
lan 551
Nitave su odredbe ugovora o prodaji sa obronim otplatama cene, koje bi bile
nepovoljnije za kupca od odredbi ove glave, osim odredbi o zadravanju prava svojine.
Glava VIII
RAZMENA
Pojam
lan 552
(1) Ugovorom o razmeni svaki ugovara se obavezuje prema svom saugovarau da
prenese na njega svojinu neke stvari i da mu je u tu svrhu preda.
(2) Predmet razmene mogu biti i druga prenosiva prava.
Dejstva ugovora o razmeni
lan 553
Iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovaraa obaveze i prava koje iz ugovora o
prodaji nastaju za prodavca.
Glava IX
PRODAJNI NALOG
Pojam
lan 554
(1) Ugovorom o prodajnom nalogu obavezuje se nalogoprimac da odreenu pokretnu
stvar koju mu je predao nalogodavac proda za odreenu cenu u odreenom roku ili da u
tom roku vrati nalogodavcu.
(2) Prodajni nalog ne moe se opozvati.
Rizik za propast i oteenje stvari

lan 555
Stvar predata nalogoprimcu ostaje nalogodaveva i on snosi rizik njene sluajne propasti
ili oteenja, ali ne moe raspolagati njom dok mu ne bude vraena.
Kad se smatra da je nalogoprimac kupio stvar
lan 556
(1) Ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odreenu cenu nalogodavcu do
odreenog roka niti je vrati u tom roku, smatra se da je on stvar kupio.
(2) Ali, njegovi poverioci ne mogu zapleniti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu.
Glava X
ZAJAM
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 557
Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu odreenu
koliinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu
vrati posle izvesnog vremena istu koliinu novca, odnosno istu koliinu stvari iste vrste i
istog kvaliteta.
Kamata
lan 558
(1) Zajmoprimac se moe obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu.
(2) U ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.
Odeljak 2
OBAVEZE ZAJMODAVCA
Predaja obeanih stvari
lan 559

(1) Zajmodavac je duan predati odreene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za
predaju nije odreen, onda kad to zajmoprimac zatrai.
(2) Pravo zajmoprimca da trai predaju odreenih stvari zastareva za tri meseca od
dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom sluaju za godinu dana od zakljuenja
ugovora.
Loe materijalne prilike zajmoprimca
lan 560
(1) Ako se pokae da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li e on
biti u stanju da vrati zajam, zajmodavac moe odbiti da izvri svoju obavezu predaje
obeanih stvari, ako u vreme zakljuenja ugovora nije to znao, kao i ako se pogoranje
zajmoprimevih materijalnih prilika dogodilo posle zakljuenja ugovora.
(2) Ali, on je duan da izvri svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega
prui dovoljno obezbeenje.
teta zbog nedostataka pozajmljenih stvari
lan 561
(1) Zajmodavac je duan naknaditi zajmoprimcu tetu koja bi mu bila prouzrokovana
zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari.
(2) Ali, ako je zajam bez naknade duan je naknaditi tetu samo ako su mu nedostaci
stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio
zajmoprimca.
Odeljak 3
OBAVEZE ZAJMOPRIMCA
Rok vraanja zajma
lan 562
(1) Zajmoprimac je duan vratiti u ugovorenom roku istu koliinu stvari, iste vrste i
kvaliteta.
(2) Ako ugovarai nisu odredili rok za vraanje zajma, niti se on moe odrediti iz
okolnosti zajma, zajmoprimac je duan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne
moe biti krai od dva meseca raunajui od zajmodavevog traenja da mu se zajam
vrati.

Izbor prilikom vraanja zajma

lan 563
(1) Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da e zajmoprimac vratiti zajam u novcu,
zajmoprimac je ipak ovlaen da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili iznos novca
koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom odreeni za
vraanje.
(2) Isto vai i u sluaju kad nije mogue vratiti istu koliinu stvari, iste vrste i istog
kvaliteta.
Odustajanje od ugovora
lan 564
Zajmoprimac moe odustati od ugovora pre nego to mu zajmodavac preda odreene
stvari, ali ako bi zbog toga bilo kakve tete za zajmodavca, duan je naknaditi je.
Vraanje zajma pre roka
lan 565
Zajmoprimac moe vratiti zajam i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan obavestiti
zajmodavca unapred o svojoj nameri i naknaditi mu tetu.
Odeljak 4
NAMENSKI ZAJAM
lan 566
Ako je ugovorom odreena svrha u koju zajmoprimac moe upotrebiti pozajmljeni
novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac moe izjaviti da raskida
ugovor.
Glava XI
ZAKUP
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 567
(1) Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda odreenu stvar zakupcu na
upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaa odreenu zakupninu.
(2) Upotreba obuhvata i uivanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukije ugovoreno
ili uobiajeno.
Primena posebnih propisa
lan 568
Odredbe ove glave nee se primenjivati na zakupe ureene posebnim propisima.
Odeljak 2
OBAVEZE ZAKUPODAVCA
Predaja stvari
lan 569
(1) Zakupodavac je duan predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno
sa njenim pripacima.
(2) Stvar je u ispravnom stanju ako je u stanju odreenom ugovorom, a u nedostatku
ugovora, u stanju da moe posluiti za upotrebu radi koje je ugovor zakljuen.
Odravanje stvari
lan 570
(1) Zakupodavac je duan odravati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i
radi toga vriti potrebne opravke na njoj.
(2) On je duan naknaditi zakupcu trokove koje je ovaj uinio za odravanje stvari, a
koje bi on sam bio duan uiniti.
(3) Trokovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i trokovi same
upotrebe padaju na teret zakupca.
(4) O upotrebi opravke zakupac je duan obavestiti zakupodavca.
Raskid ugovora i snienje zakupnine zbog opravki
lan 571

(1) Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za
due vreme, zakupac moe raskinuti ugovor.
(2) On ima pravo na snienje zakupnine srazmerno ogranienju upotrebe stvari zbog tih
opravki.
Izmene na zakupljenoj stvari
lan 572
(1) Zakupodavac ne moe bez pristanka zakupca initi izmene za zakupljenoj stvari za
vreme trajanja zakupa, ukoliko bi to ometalo upotrebu stvari.
(2) Ako bi izmenama stvari bila smanjena u izvesnoj meri zakupeva upotreba stvari,
smanjie se i zakupnina u odgovarajuoj srazmeri.
Odgovornost za materijalne nedostatke
lan 573
(1) Zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji smetaju
njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, bez obzira na to da li je znao za njih ili ne, kao i
za nedostatke svojstava ili odlika predvienih izrino ili preutno ugovorom.
(2) Ne uzimaju se u obzir nedostaci koji su manjeg znaaja.
Nedostaci za koje zakupodavac ne odgovara
lan 574
(1) Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u asu zakljuenja
ugovora bili poznati zakupcu ili nisu mogli ostati nepoznati.
(2) Ali, zakupodavac odgovara za nedostatak zakupljene stvari koji je zakupcu usled
krajnje nepanje ostao nepoznat, ako je on znao za taj nedostatak i namerno propustio da
o njemu obavesti zakupca.
Proirenje odgovornosti za materijalne nedostatke
lan 575
Zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da ona nema
nikakvih nedostataka.
Ugovorno iskljuenje ili ogranienje odgovornosti

lan 576
(1) Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari moe biti ugovorom
iskljuena ili ograniena.
(2) Odredba ugovora kojom se ova odgovornost iskljuuje ili ograniava nitava je ako je
zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da o njima obavesti zakupca ili ako
je nedostatak takav da onemoguuje upotrebu zakupljene stvari, kao i kad je zakupodavac
nametnuo tu odredbu koristei svoj monopolski poloaj.
Obavetavanje zakupodavca o nedostacima i opasnostima
lan 577
(1) Zakupac je duan obavestiti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o svakom
nedostatku zakupljene stvari koji bi se pokazao u toku zakupa, osim ako zakupodavac zna
za nedostatak.
(2) On je isto tako duan obavestiti zakupodavca o svakoj nepredvienoj opasnosti koja
bi u toku zakupa zapretila zakupljenoj stvari, da bi mogao preduzeti potrebne mere.
(3) Zakupac koji ne obavesti zakupodavca o pojavljenom nedostatku ili o nastaloj
opasnosti, za koje ovaj nije znao, gubi pravo na naknadu tete koju bi pretrpeo zbog
postojanja nedostatka ili nastale opasnosti za zakupljenu stvar, a duan je naknaditi tetu
koju bi zakupodavac pretrpeo zbog toga.
Prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak
lan 578
(1) Ako u asu predaje zakupljena stvar ima neki nedostatak koji se ne moe otkloniti,
zakupac moe, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine.
(2) Kad stvar ima neki nedostatak koji se moe otkloniti bez veih nezgoda za zakupca, a
predaja stvari u odreenom roku nije bila bitni sastojak ugovora, zakupac moe zahtevati
od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u primerenom roku ili snienje zakupnine.
(3) Ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu je
zakupac odredio, zakupac moe raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine.
(4) U svakom sluaju zakupac ima pravo na naknadu tete.
Kad nedostatak nastane u toku zakupa i kad stvar nema ugovoreno ili uobiajeno svojstvo
lan 579

(1) Odredbe prethodnog lana primenjuju se i u sluaju kad u toku zakupa nastane neki
nedostatak na zakupljenoj stvari.
(2) One se primenjuju i u sluajevima kad zakupljena stvar nema neko svojstvo koje po
ugovoru ili obiaju treba da ima ili kad to svojstvo izgubi u toku zakupa.
Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke
lan 580
(1) Kad neko trei pretenduje da na zakupljenoj stvari ili na nekom njenom delu vri neko
pravo i obrati se svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od
zakupca, ovaj je duan obavestiti o tome zakupodavca, izuzev kad to ovaj ve zna, inae
e odgovarati za tetu.
(2) Ako se utvrdi da treem pripada neko pravo koje sasvim iskljuuje pravo zakupca na
upotrebu stvari, ugovor o zakupu se raskida po samom zakonu, a zakupodavac je duan
naknaditi zakupcu tetu.
(3) U sluaju kad se pravom treeg samo ograniava zakupevo pravo, ovaj moe, po
svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine, i u svakom sluaju
naknadu tete.
Odeljak 3
OBAVEZE ZAKUPCA
Upotreba stvari prema ugovoru
lan 581
(1) Zakupac je duan upotrebljavati stvar kao dobar privrednik, odnosno dobar domain.
(2) On je moe upotrebljavati samo onako kako je odreeno ugovorom ili namenom
stvari.
(3) On odgovara za tetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili
njenoj nameni, bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao on, ili neko lice koje radi po
njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omoguio da upotrebljava
stvar.
Otkaz zbog upotrebe protivno ugovoru
lan 582

Ako zakupac i posle opomene zakupodavca upotrebljava stvar protivno ugovoru ili
njenoj nameni ili zaputa njeno odravanje, te postoji opasnost znatne tete za
zakupodavca, ovaj moe otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka.
Plaanje zakupnine
lan 583
(1) Zakupac je duan plaati zakupninu u rokovima odreenim ugovorom ili zakonom, a
u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobiajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.
(2) Ako nije drukije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobiajeno, zakupnina se plaa
polugodinje kad je stvar data u zakup za jednu ili vie godina, a ako je data za krae
vreme, po isteku tog vremena.
Otkaz zbog neplaanja zakupnine
lan 584
(1) Zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u
roku od 15 dana poto ga je zakupodavac pozvao na plaanje.
(2) Ali e ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dune zakupnine pre nego to
mu otkaz bude saopten.
Vraanje zakupljene stvari
lan 585
(1) Zakupac je duan uvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoteenu.
(2) Stvar se vraa u mestu u kome je bila predata.
(3) Zakupac ne odgovara za istroenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom,
kao ni za oteenja koja potiu od njene dotrajalosti.
(4) Ako je za vreme zakupa izvrio kakve promene na stvari, duan je vratiti je u stanje u
kome je bila kad mu je predata u zakup.
(5) On moe odneti dodatke koje je uinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog
oteenja, ali ih zakupodavac moe zadrti ako mu naknadi njihovu vrednost u vreme
vraanja.
Odeljak 4
PODZAKUP

Kad se stvari mogu dati u podzakup

lan 586
(1) Ukoliko nije drukije ugovoreno, zakupac moe zakupljenu stvar dati u zakup
drugome (podzakup) ili mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako
se time ne nanosi teta zakupodavcu.
(2) Zakupac jemi zakupodavcu da e podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o
zakupu.
Kad zakupodavac moe odbiti dozvolu
lan 587
Kad je za davanje zakupljene stvari u podzakup potrebna dozvola zakupodavca, ovaj je
moe odbiti samo iz opravdanih razloga.
Otkaz zbog nedozvoljenog podzakupa
lan 588
Zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako je zakupljena stvar data u podzakup
bez njegove dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.
Neposredni zahtev zakupodavca
lan 589
Zakupodavac moe, radi naplate svojih potraivanja od zakupca nastalih iz zakupa,
zahtevati neposredno od podzakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu
podzakupa.
Prestanak podzakupa po samom zakonu
lan 590
Podzakup prestaje u svakom sluaju kada prestane zakup.
Odeljak 5
OTUENJE ZAKUPLJENE STVARI
Otuenje posle predaje u zakup
lan 591

(1) U sluaju otuenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup pribavilac
stvari stupa na mesto zakupodavca te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju
izmeu njega i zakupca.
(2) Pribavilac ne moe zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za
koje je zakup ugovoren, a ako trajanje zakupa nije odreeno ni ugovorom ni zakonom,
onda pre isteka otkaznog roka.
(3) Za pribavioeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara podnosilac kao solidarni
jemac.
Pravo na zakupninu
lan 592
(1) Ako nije to drugo ugovoreno, pribavilac stvari predate u zakup ima pravo na
zakupninu poev od prvog narednog roka posle pribavljanja stvari, a ako je prenosilac
primio tu zakupninu unapred, duan je da mu je ustupi.
(2) Od asa kad je obaveten o otuenju zakupljene stvari zakupac moe isplatiti
zakupninu samo pribaviocu.
Otuenje zakupljene stvari pre predaje zakupcu
lan 593
(1) Kad je stvar o kojoj je zakljuen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu,
pribavilac stupa na mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako
je u momentu zakljuenja ugovora o otuenju znao za postojanje ugovora o zakupu.
(2) Pribavilac koji u momentu zakljuenja ugovora o otuenju nije znao za postojanje
ugovora o zakupu, nije duan predati stvar zakupcu, a zakupac moe samo traiti
naknadu tete od zakupodavca.
(3) Za pribavioeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni
jemac.
Otkaz ugovora zbog otuenja stvari
lan 594
Kad usled otuenja zakupljene stvari prava i obaveze zakupodavca preu na pribavioca,
zakupac moe otkazati ugovor u svakom sluaju, potujui zakonske otkazne rokove.
Odeljak 6

PRESTANAK ZAKUPA
Protek odreenog vremena
lan 595
(1) Ugovor o zakupu zakljuen za odreeno vreme prestaje samim protekom vremena za
koje je zakljuen.
(2) Isto vai i u sluajevima kad je, u nedostatku volje ugovaraa, trajanje zakupa
odreeno zakonom.
Preutno obnavljanje zakupa
lan 596
(1) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zakljuen, zakupac produi
da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zakljuen nov
ugovor o zakupu neodreenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.
(2) Obezbeenja koja su trea lica dala za prvi zakup prestaju protekom vremena za koje
je bio zakljuen.
Otkaz
lan 597
(1) Ugovor o zakupu ije trajanje nije odreeno niti se moe odrediti iz okolnosti ili
mesnih obiaja prestaje otkazom koji svaka strana moe dati drugoj, potujui odreeni
otkazni rok.
(2) Ako duina otkaznog roka nije odreena ugovorom ili zakonom ili mesnim obiajima,
ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne moe biti dat u nevreme.
(3) Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje, zakupac moe otkazati ugovor bez
davanja otkaznog roka, ak i ako je u asu zakljuenja ugovora to znao.
(4) Zakupac se ne moe odrei prava iz stava 3 ovog lana.
Propast stvari usled vie sile
lan 598
(1) Zakup prestaje ako zakupljena stvar bude unitena nekim sluajem vie sile.

(2) Ako zakupljena stvar bude delimino unitena ili samo oteena, zakupac moe
raskinuti ugovor ili ostati i dalje u zakupu i zahtevati odgovarajue snienje zakupnine.
Smrt
lan 599
U sluaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima
ako nije drukije ugovoreno.
Glava XII
UGOVOR O DELU
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 600
Ugovorom o delu poslenik (preduzima, izvoa radova) obavezuje se da obavi odreeni
posao, kao to je izrada ili opravka neke stvari ili izvrenje nekog fizikog ili
intelektualnog rada i sl, a naruilac se obavezuje da mu za to plati naknadu.
Odnos sa ugovorom o prodaji
lan 601
(1) Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi odreenu pokretnu stvar od svog
materijala smatra se u sumnji kao ugovor o prodaji.
(2) Ali ugovor ostaje ugovor o delu ako se naruilac obavezao dati bitan deo materijala
potreban za izradu stvari.
(3) U svakom sluaju ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugovarai imali u vidu
naroito poslenikov rad.
Kvalitet poslenikovog materijala
lan 602
(1) Kad je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, a nije odreen kvalitet,
poslenik je duan dati materijal srednjeg kvaliteta.

(2) On odgovara naruiocu za kvalitet upotrebljenog materijala isto kao prodavac.

Odeljak 2
NADZOR
lan 603
Naruilac ima pravo da vri nadzor nad obavljanjem posla i daje uputstva kad to
odgovara prirodi posla, a poslenik je duan da mu to omogui.
Odeljak 3
ZAKLJUIVANJE UGOVORA NADMETANJEM
Poziv na nadmetanje o ceni radova
lan 604
(1) Poziv upuen odreenom ili neodreenom broju lica na nadmetanje za izvrenje
odreenih radova, pod odreenim uslovima i uz odreene garancije, obavezuje pozivaoca
da zakljui ugovor o tim radovima sa onim koji ponudi najniu cenu, izuzev ako je tu
obavezu iskljuio u pozivu na nadmetanje.
(2) U sluaju iskljuenja obaveze da se zakljui ugovor, poziv na nadmetanje smatra se
kao poziv zainteresovanima da oni naprave ponude ugovora pod objavljenim uslovima.
Poziv na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova
lan 605
Poziv upuen odreenom ili neodreenom broju lica na nadmetanje za umetniko ili
tehniko reenje nameravanih radova obavezuje pozivaoca da pod uslovima sadranim u
pozivu na nadmetanje zakljui ugovor sa uesnikom u nadmetanju ije reenje prihvati
komisija iji je sastav unapred objavljen, izuzev ako je tu obavezu iskljuio u pozivu na
nadmetanje.
Odeljak 4
OBAVEZE POSLENIKA
Nedostaci materijala
lan 606

(1) Poslenik je duan skrenuti panju naruiocu na nedostatke materijala koji mu je

naruilac predao, a koje je primetio ili je morao primetiti, inae e odgovarati za tetu.
(2) Ako je naruilac zahtevao da se stvar izradi od materijala na ije mu je nedostatke
poslenik ukazao, poslenik je duan postupiti po njegovom zahtevu, izuzev ako je
oigledno da materijal nije podoban za narueno delo ili ako bi izrada od zahtevanog
materijala mogla naneti tetu ugledu poslenika, u kom sluaju poslenik moe raskinuti
ugovor.
(3) Poslenik je duan upozoriti naruioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na
druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, koje mogu biti od znaaja za narueno
delo ili za njegovo izvrenje na vreme, inae e odgovarati za tetu.
Obaveza da izvri delo
lan 607
(1) Poslenik je duan izvriti delo kako je ugovoreno i po pravilima posla.
(2) On je duan izvriti ga za odreeno vreme, a ako ono nije odreeno, onda za vreme
koje je razumno potrebno za takve poslove.
(3) On ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga to mu naruilac nije predao
materijal na vreme ili zbog toga to je traio izmene, ili to mu nije isplatio duan
predujam i uopte za zadocnjenje nastalo ponaanjem naruioca.
Raskidanje ugovora zbog odstupanja od ugovorenih uslova
lan 608
(1) Ako se u toku izvrenja dela pokae da se poslenik ne dri uslova ugovora i uopte da
ne radi kako treba, te da e izvreno delo imati nedostatke, naruilac moe upozoriti
poslenika na to i odrediti mu primeren rok da svoj rad saobrazi svojim obavezama.
(2) Ako do isteka tog roka poslenik ne postupi po zahtevu naruioca, ovaj moe raskinuti
ugovor i zahtevati naknadu tete.
Raskidanje ugovora pre isteka roka
lan 609
(1) Ako je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakanjenju sa
zapoinjanjem ili zavravanjem posla da je oigledno da ga nee zavriti u roku,
naruilac moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.

(2) On to pravo ima i kad rok nije bitan sastojak ugovora, ako zbog takvog zakanjenja
naruilac oigledno ne bi imao interesa za ispunjenje ugovora.
Poveravanje izvrenja posla treem
lan 610
(1) Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi to drugo, poslenik nije duan da
posao obavi lino.
(2) Poslenik i dalje odgovara naruiocu za izvrenje posla i kad posao ne obavi lino.
Odgovornost za saradnike
lan 611
Poslenik odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da
izvri, kao da ga je sam izvrio.
Neposredan zahtev saradnika poslenika od naruioca
lan 612
Za naplatu svojih potraivanja od poslenika njegovi saradnici mogu se obratiti
neposredno naruiocu i zahtevati od njega da im isplati ta potraivanja na teret svote koju
u tom asu duguje posleniku, ako su ta potraivanja priznata.
Predaja izraene stvari naruiocu
lan 613
(1) Poslenik je duan predati naruiocu izraenu ili opravljenu stvar.
(2) Poslenik se oslobaa ove obaveze ako stvar koju je izradio ili opravio propadne iz
uzroka za koji on ne odgovara.
Odeljak 5
ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Pregledanje izvrenog dela i obavetavanje poslenika
lan 614
(1) Naruilac je duan pregledati izvreno delo im je to po redovnom toku stvari mogue
i o naenim nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika.

(2) Ako naruilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvreni rad to ne uradi bez
opravdanog razloga, smatra se da je rad primljen.
(3) Posle pregleda i primanja izvrenog rada poslenik vie ne odgovara za nedostatke koji
su se mogli opaziti obinim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao
naruiocu.
Skriveni nedostaci
lan 615
(1) Ako se docnije pokae neki nedostatak koji se nije mogao otkriti obinim pregledom,
naruilac se ipak moe pozvati na njega, pod uslovom da o njemu obavesti poslenika to
pre, a najdue u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja.
(2) Istekom dve godine od prijema obavljenog posla, naruilac se vie ne moe pozvati
na nedostatke.
Prestanak prava
lan 616
(1) Naruilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvrenog posla ne
moe svoje pravo ostvariti sudskim putem po isteku godine dana od uinjenog
obavetenja.
(2) Ali i po isteku tog roka naruilac moe ako je o nedostacima blagovremeno obavestio
poslenika, prigovorom protiv poslenikovog zahteva za isplatu naknada istai svoje pravo
na snienje naknada i na naknadu tete.
Kad poslenik gubi pravo da se pozove na prethodne lanove
lan 617
Poslenik se ne moe pozvati na neku odredbu prethodnih lanova kad se nedostatak
odnosi na injenice koje su mu bile poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih
saoptio naruiocu.
Pravo zahtevati uklanjanje nedostataka
lan 618
(1) Naruilac koji je uredno obavestio poslenika da izvreni rad ima neki nedostatak
moe zahtevati od njega da nedostatak ukloni i za to mu odrediti primeren rok.
(2) On ima pravo i na naknadu tete koju trpi zbog toga.

(3) Ako uklanjanje nedostatka zahteva preterane trokove, poslenik moe odbiti da ga
izvri, ali u tom sluaju naruiocu pripada, po njegovom izboru, pravo na snienje
naknade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu tete.
Raskidanje ugovora u posebnom sluaju
lan 619
Kad obavljeni posao ima takav nedostatak koji ga ini neupotrebljivim ili je obavljen u
suprotnosti sa izriitim uslovima ugovora, naruilac moe, ne traei prethodno
otklanjanje nedostatka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.
Pravo naruioca u sluaju drugih nedostataka izvrenog posla
lan 620
(1) Kad izvreni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad
posao nije izvren u suprotnosti sa izriitim uslovima ugovora, naruilac je duan
dopustiti posleniku da nedostatak otkloni.
(2) Naruilac moe odrediti posleniku primeren rok za otklanjanje nedostatka.
(3) Ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka tog roka, naruilac moe, po svom
izboru, izvriti otklanjanje nedostatka na raun poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti
ugovor.
(4) Kad se radi o neznatnom nedostatku, naruilac se ne moe koristiti pravom na raskid
ugovora.
(5) U svakom sluaju on ima pravo i na naknadu tete.
Snienje naknade
lan 621
Snienje naknade vri se u razmeru izmeu vrednosti izvrenog rada bez nedostatka u
vreme zakljuenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvreni rad sa
nedostatkom.
Odeljak 6
OBAVEZE NARUIOCA
Obaveza da primi rad
lan 622

Naruilac je duan primiti rad izvren prema odredbama ugovora i pravilima posla.
Odreivanje i isplata naknade
lan 623
(1) Naknada se odreuje ugovorom, ako nije odreena obaveznom tarifom ili kojim
drugim obaveznim aktom.
(2) Ako naknada nije odreena, utvrdie je sud prema vrednosti rada, prema normalno
potrebnom vremenu za takav posao, kao i prema uobiajenoj naknadi za tu vrstu rada.
(3) Naruilac nije duan isplatiti naknadu pre nego to je pregledao izvreni rad i odobrio
ga, izuzev ako je drukije ugovoreno.
(4) Isto vai ako je ugovoreno izvrenje i predaja rada u delovima.
Proraun sa izriitim jemstvom
lan 624
(1) Ako je naknada ugovorena na osnovu prorauna sa izriitim jemstvom poslenika za
njegovu tanost, on ne moe da zahteva poveanje naknade ak i ako je u posao uloio
vie rada i ako je izvrenje posla zahtevalo vee trokove nego to je bilo predvieno.
(2) Ovim se ne iskljuuje primena pravila o raskidanju i izmeni ugovora zbog
promenjenih okolnosti.
(3) Ako je naknada ugovorena na osnovu prorauna bez izriitog jemstva poslenika za
njegovu tanost, pa se u toku rada prekoraenje prorauna pokae neizbenim, poslenik
mora o tome bez odlaganja obavestiti naruioca, inae gubi svako potraivanje zbog
poveanih trokova.
Odeljak 7
RIZIK
Kad je poslenik dao materijal
lan 625
(1) U sluaju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari a stvar bude oteena ili
propadne iz ma kog uzroka pre predaje naruiocu, rizik snosi poslenik, te nema pravo na
naknadu za dati materijal, kao ni na naknadu za svoj rad.

(2) Ako je naruilac pregledao izvreni rad i odobrio ga, smatra se da mu je stvar predata,
a da je kod poslenika ostala na uvanju.
(3) Ako je naruilac pao u docnju zbog neprimanja ponuene stvari, rizik sluajne
propasti ili oteenja stvari prelazi na njega.
Kad je naruilac dao materijal
lan 626
(1) Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi naruilac ako je on dao materijal za
izradu.
(2) U tom sluaju, poslenik ima pravo na naknadu samo ako je stvar propala ili bila
oteena posle dolaska naruioca u docnju, ili ako se naruilac nije odazvao njegovom
urednom pozivu da stvar pregleda.
Rizik u sluaju predaje po delovima
lan 627
Ako je ugovoreno da e naruilac vriti pregled i prijem pojedinih delova kako budu
izraeni, poslenik ima pravo na naknadu za izradu delova koje je naruilac pregledao i
odobrio, ak i ako bi oni posle toga propali kod njega bez njegove krivice.
Odeljak 8
PRAVO ZALOGE
lan 628
Radi obezbeenja naplate potraivanja naknade za rad i naknade za utroeni materijal,
kao i ostalih potraivanja po osnovu ugovora o delu, poslenik ima pravo zaloge na
stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predmetima koje mu je predao
naruilac u vezi sa njegovim radom, sve dok ih dri i ne prestane dragovoljno da ih dri.
Odeljak 9
PRESTANAK UGOVORA
Raskid ugovora voljom naruioca
lan 629
Sve dok narueni posao nije dovren naruilac moe raskinuti ugovor kad god hoe, ali je
u tom sluaju duan isplatiti posleniku ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos trokova

koje ovaj nije uinio, a koje bi bio duan uiniti da ugovor nije raskinut, kao i za iznos
zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari.
Glava XIII
UGOVOR O GRAENJU
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 630
(1) Ugovor o graenju je ugovor o delu kojim se izvoa obavezuje da prema odreenom
projektu sagradi u ugovorenom roku odreenu graevinu na odreenom zemljitu, ili da
na takvom zemljitu, odnosno na ve postojeem objektu izvri kakve druge graevinske
radove, a naruilac se obavezuje da mu za to isplati odreenu cenu.
(2) Ugovor o graenju mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Graevina
lan 631
Pod "graevinom", u smislu ove glave, podrzumevaju se zgrade, brane, mostovi, tuneli,
vodovodi, kanalizacije, putevi, eleznike pruge, bunari i ostali graevinski objekti ija
izrada zahteva vee i sloenije radove.
Nadzor nad radovima i kontrola kvaliteta materijala
lan 632
Izvoa je duan omoguiti naruiocu stalan nadzor nad radovima i kontrolu koliine i
kvaliteta upotrebljenog materijala.
Odstupanje od projekta
lan 633
(1) Za svako odstupanje od projekta graenja, odnosno ugovorenih radova, izvoa mora
imati pismenu saglasnost naruioca.
(2) On ne moe zahtevati poveanje ugovorene cene za radove koje je izvrio bez takve
saglasnosti.

Hitni nepredvieni radovi

lan 634
(1) Nepredviene radove izvoa moe izvesti i bez prethodne saglasnosti naruioca ako
zbog njihove hitnosti nije bio u mogunosti da pribavi tu saglasnost.
(2) Nepredvieni radovi su oni ije je preduzimanje bilo nuno zbog osiguranja
stabilnosti objekta ili radi spreavanja nastanka tete, a izazvani su neoekivanom teom
prirodom zemljita, neoekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i neoekivanim
dogaajima.
(3) Izvoa je duan bez odlaganja izvestiti naruioca o ovim pojavama i preduzetim
merama.
(4) Izvoa ima pravo na pravinu naknadu za nepredviene radove koji su morali biti
obavljeni.
(5) Naruilac moe raskinuti ugovor ako bi usled ovih radova ugovorena cena morala biti
znatno poveana, o emu je duan bez odlaganja obavestiti izvoaa.
(6) U sluaju raskidanja ugovora, naruilac je duan isplatiti izvoau odgovarajui deo
cene za ve izvrene radove, kao i pravinu naknadu za uinjene neophodne trokove.
Cena radova
lan 635
Cena radova se moe odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u
ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena).
Izmena cene
lan 636
(1) Ako ugovorom u pogledu izmene cene nije predvieno to drugo, izvoa koji je
svoju obavezu ispunio u predvienom roku moe zahtevati poveanje cene radova ako su
se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene elemenata
na osnovu kojih je odreena cena radova, tako da bi trebalo da ta cena bude vea za vie
od dva procenta.
(2) U sluaju da izvoa svojom krivicom nije izveo radove u roku predvienom
ugovorom on moe zahtevati poveanje cene radova ako su se u vremenu izmeu
zakljuenja ugovora i dana kad je prema ugovoru trebalo da radovi budu zavreni
poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, tako da bi trebalo da
ona, prema novim cenama tih elemenata, bude vea za vie od pet procenata.

(3) U sluajevima iz prethodnih stavova izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni
radova koja prelazi dva, odnosno pet procenata.
(4) Izvoa se ne moe pozivati na poveanje cena elemenata na osnovu kojih je
odreena cena radova, ako je do poveanja cene dolo nakon njegovog dolaska u docnju.
Odredbe o nepromenljivosti cena
lan 637
(1) Ako je ugovoreno da se cena radova nee menjati u sluaju da se posle zakljuenja
ugovora poveaju cene elemenata na osnovu kojih je ona odreena, izvoa moe, i
pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata
poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude vea za vie od deset procenata.
(2) Ali, i u ovom sluaju izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset
procenata, osim ako je do poveanja cene elemenata dolo posle njegovog dolaska u
docnju.
Raskid ugovora zbog poveane cene
lan 638
(1) Ako bi u sluajevima iz prethodnih lanova ugovorena cena morala biti znatno
poveana, naruilac moe raskinuti ugovor.
(2) U sluaju raskida ugovora naruilac je duan isplatiti izvoau odgovarajui deo
ugovorene cene za dotle izvrene radove, kao i pravinu naknadu za uinjene neophodne
trokove.
Pravo naruioca da trai snienje ugovorene cene
lan 639
(1) Ako su se u vreme izmeu zakljuenja ugovora i ispunjenja obaveze izvoaa cene
elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova snizile za vie od dva procenta, a
radovi su izvreni u ugovorenom roku, naruilac ima pravo da trai odgovarajue
snienje ugovorene cene radova iznad tog procenta.
(2) Ako je ugovorena nepromenljivost cene radova, a oni su izvreni u ugovorenom roku,
naruilac ima pravo na snienje ugovorene cene, u sluaju da su se cene elemenata na
osnovu kojih je odreena cena smanjile za toliko da bi cena bila nia za vie od deset
procenata, i to za razliku u ceni preko deset procenata.
(3) U sluaju docnje izvoaa radova naruilac ima pravo na srazmerno snienje cene
radova za svako snienje cene elemenata na osnovu kojih je cena radova odreena.

Odeljak 2
UGOVOR O GRAENJU SA POSEBNOM ODREDBOM
lan 640
(1) Ako ugovor o graenju sadri odredbu "klju u ruke" ili neku drugu slinu odredbu
izvoa se samostalno obavezuje da izvri skupa sve radove potrebne za izgradnju i
upotrebu odreenog celovitog objekta.
(2) U tom sluaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredvienih radova i
vikova radova, a iskljuuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu.
(3) Ako u ugovoru "klju u ruke" uestvuje kao ugovorna strana vie izvoaa, njihova
odgovornost prema naruiocu je solidarna.
Odeljak 3
ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Primena pravila ugovora o delu
lan 641
Ukoliko u ovoj glavi nije drukije odreeno, za odgovornost za nedostatke graevine
primenjuju se odgovarajue odredbe ugovora o delu.
Prelazak prava iz odgovornosti za nedostatke
lan 642
Prava naruioca prema izvoau zbog nedostatka graevine prelaze i na sve docnije
sticaoce graevine ili njenog dela ali s tim da docnijim sticaocima ne tee novi rok za
obavetenje i tubu, ve im se uraunava rok prethodnika.
Posebna prava nosioca stanarskog prava
lan 643
Nosilac stanarskog prava na stan u drutvenoj svojini ima pravo da zahteva od izvoaa
otklanjanje nedostataka u granicama njegove odgovornosti za nedostatke graevine
prema naruiocu.
Odeljak 4
ODGOVORNOST IZVOAA I PROJEKTANTA ZA SOLIDNOST GRAEVINE

U emu se sastoji
lan 644
(1) Izvoa odgovara za nedostatke u izradi graevine koji se tiu njene solidnosti,
ukoliko bi se ti nedostaci pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova.
(2) Izvoa odgovara i za nedostatke zemljita na kome je podignuta graevina, koji bi se
pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova, osim ako je
specijalizovana organizacija dala struno miljenje da je zemljite podobno za graenje a
u toku graenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost strunog
miljenja.
(3) Isto vai i za projektanta ako nedostatak graevine potie od nekog nedostatka u
planu.
(4) Oni su odgovorni prema odredbama prethodnih stavova ne samo naruiocu, nego i
svakom drugom sticaocu graevine.
(5) Ova njihova odgovornost ne moe se ugovorom ni iskljuiti ni ograniiti.
Dunost obavetavanja i gubitak prava
lan 645
(1) Naruilac ili drugi sticalac duan je o nedostacima obavestiti izvoaa i projektanta u
roku od est meseci od kad je nedostatak ustanovio, inae gubi pravo da se pozove na
njega.
(2) Pravo naruioca ili drugog sticaoca prema izvoau, odnosno projektantu po osnovu
njihove odgovornosti za nedostatke prestaje za godinu dana raunajui od dana kad je
naruilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno izvoaa o nedostatku.
Smanjenje i iskljuenje odgovornosti
lan 646
(1) Izvoa se ne oslobaa odgovornosti ako je teta nastala zbog toga to je pri
izvoenju odreenih radova postupao po zahtevima naruioca.
(2) Ali, ako je pre izvrenja odreenog rada po zahtevu naruioca upozorio ovog na
opasnost od tete, njegova odgovornost se smanjuje, a prema okolnostima konkretnog
sluaja moe se i iskljuiti.
Regresi

lan 647
(1) Kad su za tetu odgovorni izvoa i projektant, odgovornost svakog od njih odreuje
se prema veliini njegove krivice.
(2) Projektant koji je izradio projekat graevine i kome je poveren nadzor nad izvrenjem
planiranih radova odgovara i za nedostatke u izvrenim radovima nastale krivicom
izvoaa ako ih je mogao opaziti normalnim i razumnim nadgledanjem radova, ali ima
pravo zahtevati od izvoaa odgovarajuu naknadu.
(3) Izvoa koji je naknadio tetu nastalu usled nedostataka u izvrenim radovima ima
pravo zahtevati naknadu od projektanta u meri u kojoj nedostaci u izvrenim radovima
potiu od nedostataka u projektu.
(4) Kad je za nedostatak odgovorno lice kome je izvoa poverio obavljanje jednog dela
posla, izvoa, ako hoe da od njega zahteva naknadu, mora da ga obavesti o postojanju
nedostatka u roku od dva meseca, raunajui od dana kad je on sam obaveten od
naruioca o istom nedostatku.
Glava XIV
PREVOZ
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 648
(1) Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odreeno mesto neko
lice ili neku stvar, a putnik, odnosno poiljalac se obavezuje da mu za to isplati odreenu
naknadu.
(2) Kao prevozilac, u smislu ovog zakona, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao
svojim redovnim poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obavee da
izvri prevoz uz naknadu.
Obaveze prevozioca u linijskom prevozu
lan 649
(1) Prevozilac koji obavlja prevoz na odreenoj liniji (linijski prevoz) duan je da
redovno i uredno odrava objavljenu liniju.

(2) On je duan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove
odreene u objavljenim optim uslovima.
(3) Ako redovna prevozna sredstva prevozioca nisu dovoljna za izvrenje svih zahtevanih
prevoza, prvenstvo imaju lica ili stvari za koje je to posebnim propisima predvieno, a
dalje prvenstvo se odreuje prema redu zahteva, s tim da se izmeu istovremenih zahteva
prvenstvo odreuje prema veoj duini prevoza.
Odustanak od ugovora
lan 650
(1) Poiljalac, odnosno putnik moe odustati od ugovora pre nego to pone njegovo
izvrenje, ali je duan naknaditi tetu koju bi prevozilac pretrpeo usled toga.
(2) Kad prevozilac sa zapoinjanjem prevoza kasni toliko da druga strana vie nema
interesa za ugovoreni prevoz, ili kad prevozilac nee ili ne moe da izvri ugovoreni
prevoz, druga strana moe odustati od ugovora i traiti da se vrati plaena naknada za
prevoz.
Visina naknade za prevoz
lan 651
(1) Ako je visina naknade za prevoz odreena tarifom ili kojim drugim objavljenim
obaveznim aktom ne moe se ugovoriti vea naknada.
(2) Ako iznos naknade za prevoz nije odreen tarifom ili kojim drugim objavljenim
obaveznim aktom, a ni ugovorom prevozilac ima pravo na uobiajenu naknadu za tu
vrstu prevoza.
(3) U ostalom, shodno se primenjuju odredbe o naknadi sadrane u glavi ovog zakona o
ugovoru o delu.
Ogranienje primene odredbi ove glave
lan 652
Odredbe ove glave primenjuju se na sve vrste prevoza, ako zakonom za pojedine vrste
nije drukije odreeno.
Odeljak 2
UGOVOR O PREVOZU STVARI
Odsek 1

OPTE ODREDBE
Predaja stvari
lan 653
Prevozilac je duan da stvar koju je primio u cilju prevoza preda na odreenom mestu
poiljaocu ili odreenom licu (primaocu).
O emu poiljalac treba da obavesti prevozioca
lan 654
(1) Poiljalac je duan obavestiti prevozioca o vrsti poiljke i o njenoj sadrini i koliini, i
saoptiti mu kuda poiljka treba da bude prevezena, ime i adresu primaoca poiljke, svoje
ime i svoju adresu, kao i sve drugo to je potrebno da bi prevozilac mogao ispuniti svoje
obaveze bez odlaganja i smetnji.
(2) Kad se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari,
poiljalac je duan obavestiti o tome prevozioca u asu njihove predaje na prevoz i
saoptiti mu njihovu vrednost.
(3) Kad se radi o prevozu opasne stvari ili stvari za koju su potrebni posebni uslovi
prevoza, poiljalac je duan da o tome obavesti prevozioca na vreme tako da bi on mogao
preduzeti odgovarajue posebne mere.
(4) Ako poiljalac ne da prevoziocu podatke iz st. 1 i 3 ovog lana ili mu ih da pogreno,
odgovara za tetu koja bi usled toga nastala.
Tovarni list
lan 655
(1) Ugovarai se mogu sporazumeti da se o poiljci predatoj na prevoz saini tovarni list.
(2) Tovarni list treba da sadri: ime i adresu poiljaoca i prevozioca, vrstu, sadraj i
koliinu poiljke, kao i vrednost dragocenosti i drugih skupocenih stvari, mesto
opredeljenja, iznos naknade za prevoz, odnosno zabeleku da je naknada plaena
unapred, odredbu o svoti kojom je poiljka optereena, mesto i dan izdavanja tovarnog
lista.
(3) U tovarni list mogu biti unesene i druge odredbe ugovora o prevozu.
(4) Tovarni list mora biti potpisan od oba ugovaraa.
(5) Tovarni list moe sadrati odredbu "po naredbi" ili glasiti na donosioca.

Ugovor o prevozu i tovarni list

lan 656
Postojanje i punovanost ugovora o prevozu nezavisni su od postojanja tovarnog lista i
njegove tanosti.
Potvrda o prijemu za prevoz
lan 657
Ako nije izdat tovarni list, poiljalac moe zahtevati od prevozioca da mu izda potvrdu o
prijemu poiljke za prevoz sa podacima koje treba da sadri tovarni list.
Odsek 2
ODNOS POILJAOCA I PREVOZIOCA
Pakovanje
lan 658
(1) Poiljalac je duan upakovati stvari na propisani ili uobiajeni nain kako ne bi dolo
do nastanka kakve tete ili ugroavanja sigurnosti ljudi ili dobara.
(2) Prevozilac je duan skrenuti panju poiljaocu na nedostatke pakovanja koji se mogu
opaziti, inae odgovara za oteenje poiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka.
(3) Ali prevozilac ne odgovara za oteenje poiljke ako je poiljalac, iako mu je skrenuta
panja na nedostatke pakovanja, zahtevao da prevozilac primi poiljku na prevoz sa tim
nedostacima.
(4) Prevozilac je duan odbiti poiljku ako su nedostaci u njenom pakovanju takvi da
moe biti ugroena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana kakva teta.
(5) Za tetu koju zbog nedostatka u pakovanju pretrpe trea lica za vreme dok se stvar
nalazi kod prevozioca, odgovara prevozilac, a on ima pravo zahtevati naknadu od
poiljaoca.
Naknada za prevoz i trokovi u vezi sa prevozom
lan 659
(1) Poiljalac je duan isplatiti prevoziocu naknadu za prevoz i trokove u vezi sa
prevozom.

(2) Ako u tovarnom listu nije navedeno da poiljalac plaa naknadu za prevoz i ostale
trokove u vezi sa prevozom, pretpostavlja se da je poiljalac uputio prevozioca da ih
naplati od primaoca.
Raspolaganje poiljkom
lan 660
(1) Poiljalac moe raspolagati poiljkom i menjati naloge sadrane u ugovoru, te moe
naloiti prevoziocu da obustavi dalji prevoz poiljke, da mu poiljku vrati, da je preda
drugom primaocu ili da je uputi u neko drugo mesto.
(2) Pravo poiljaoca da menja naloge prestaje posle prispea poiljke u mesto
opredeljenja kad prevozilac preda primaocu tovarni list, ili kad prevozilac pozove
primaoca da preuzme poiljku, ili kad primalac sam zatrai njenu predaju.
(3) Ako je izdat tovarni list po naredbi, odnosno na donosioca, prava poiljaoca iz
prethodnog stava pripadaju iskljuivo imaocu tovarnog lista.
(4) Ovlaeno lice koje se poslui pravom da daje nove naloge prevoziocu, duno je da
mu naknadi trokove i tetu koje je imao zbog toga, kao i da mu na njegov zahtev prui
jemstvo da e mu trokovi i teta biti naknaeni.
Pravac prevoza
lan 661
(1) Prevozilac je duan izvriti prevoz ugovorenim putem.
(2) Ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvri prevoz, prevozilac je duan
izvriti ga onim putem koji najvie odgovara interesima poiljaoca.
Smetnje pri izvrenju prevoza
lan 662
(1) Prevozilac je duan obavetavati poiljaoca o svim okolnostima koje bi bile od uticaja
na izvrenje prevoza i postupiti po uputstvima koje od njega dobije.
(2) Prevozilac nije duan postupiti po uputstvima poiljaoca ije bi izvrenje moglo
ugroziti sigurnost lica ili dobara.
(3) Ako bi sluaj bio takav da se ne bi mogla ekati poiljaoca uputstva, prevozilac je
duan postupiti kako bi postupio dobar privrednik, odnosno dobar domain u istoj
situaciji, i o tome obavestiti poiljaoca i traiti njegova dalja uputstva.

(4) Prevozilac ima pravo na naknadu trokova koje je imao zbog smetnji nastalih bez
njegove krivice.
Naknada u sluaju prekida prevoza
lan 663
(1) Ako je prevoz prekinut, iz nekog uzroka za koji odgovara prevozilac, on ima pravo na
srazmeran deo naknade za izvreni prevoz, ali je duan naknaditi tetu koja bi nastala za
drugu stranu usled prekida prevoza.
(2) Ako je prevoz prekinut iz nekog uzroka za koji ne odgovara niko od zainteresovanih
lica, prevozilac ima pravo na razliku izmeu ugovorene naknade za prevoz i trokova
prevoza od mesta gde je prevoz prekinut do mesta opredeljenja.
(3) Prevozilac nema pravo ni na deo naknade ako u toku prevoza poiljka propadne usled
vie sile.
Kad poiljka ne moe da bude predata
lan 664
(1) Ako primalac ne moe da bude obaveten o prispeu poiljke, ili odbije da je primi, i
uopte ako poiljka ne moe da bude predata, ili ako primalac ne isplati prevoziocu dunu
naknadu i ostale svote koje terete poiljku, prevozilac je duan obavestiti o tome
poiljaoca, traiti od njega uputstva i preduzeti za njegov raun potrebne mere za uvanje
stvari.
(2) Ako u primerenom roku ovlaeno lice ne preduzme nita sa poiljkom, prevozilac
ima pravo da je proda prema pravilima o prodaji dugovane stvari u sluaju docnje
poverioca, i da naplati svoja potraivanja iz postignute cene, a ostatak je duan poloiti
kod suda za ovlaeno lice.
Odgovornost prevozioca prema poiljaocu
lan 665
Ako je prevozilac predao poiljku primaocu, a nije naplatio od njega svotu kojom je bila
optereena, duan je isplatiti tu svotu poiljaocu, ali ima pravo da trai naknadu od
primaoca.
Odsek 3
ODNOS PREVOZIOCA I PRIMAOCA
Obavetavanje primaoca o prispeu poiljke

lan 666
(1) Prevozilac je duan obavestiti primaoca bez odlaganja da je poiljka prispela, staviti
mu je na raspolaganje kako je ugovoreno i podneti mu tovarni list ako je izdat.
(2) U sluaju kad je izdat tovarni list po naredbi ili na donosioca, on je duan postupati po
prethodnom stavu samo ako je u tovarnom listu oznaeno lice u mestu opredeljenja koje
treba obavestiti da je poiljka prispela.
Predaja poiljke kad je izdat duplikat tovarnog lista
lan 667
Prevozilac moe odbiti da preda poiljku ako mu se istovremeno ne preda duplikat
tovarnog lista na kome je primalac potvrdio da mu je poiljka predata.
Pravo primaoca da zahteva predaju poiljaka
lan 668
(1) Primalac moe vriti prava iz ugovora o prevozu prema prevoziocu i od njega
zahtevati da mu preda tovarni list i poiljku tek poto ona prispe u mesto opredeljenja.
(2) Prevozilac je duan na zahtev primaoca predati mu poiljku pre nego to ona prispe u
mesto opredeljenja, samo ako je na to ovlaen od poiljaoca.
(3) Primalac moe vriti prava iz ugovora o prevozu i zahtevati od prevozioca predaju
poiljke samo ako ispuni uslove predviene u ugovoru o prevozu.
Utvrivanje istovetnosti i stanja poiljke
lan 669
(1) Ovlaeno lice ima pravo zahtevati da se zapisniki utvrdi istovetnost poiljke i, ako
je poiljka oteena, u emu se sastoji oteenje.
(2) Ako se utvrdi da poiljka nije ona koja je bila predata prevoziocu, ili da je oteenje
vee nego to je prevozilac tvrdio, trokove utvrivanja snosi prevozilac.
Obaveza primaoca da isplati naknadu za prevoz
lan 670
(1) Preuzimanjem poiljke i tovarnog lista, ako je izdat, primalac se obavezuje da isplati
prevoziocu naknadu za prevoz, ako nije to drugo odreeno u ugovoru o prevozu ili u
tovarnom listu, kao i da mu isplati svote kojima je poiljka optereena.

(2) Ako primalac smatra da nije duan isplatiti prevoziocu onoliko koliko ovaj zahteva,
on moe vriti prava iz ugovora samo ako kod suda poloi sporni iznos.
Odsek 4
ODGOVORNOST PREVOZIOCA ZA GUBITAK, OTEENJE I ZADOCNJENJE
POILJKE
Gubitak ili oteenje poiljke
lan 671
(1) Prevozilac odgovara za gubitak ili oteenje poiljke koji bi se dogodili od asa
preuzimanja do njene predaje, osim ako su prouzrokovani radnjom ovlaenog lica,
svojstvima poiljke, ili stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti ni izbei ili
otkloniti.
(2) Nitave su odredbe ugovora o prevozu, optih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog
opteg akta, kojima se ova odgovornost smanjuje.
(3) Ali je punovana odredba kojom se unapred odreuje najvii iznos naknade, pod
uslovom da nije u oiglednoj nesrazmeri sa tetom.
(4) Ovo ogranienje iznosa naknade ne vai ako je tetu prevozilac prouzrokovao
namerno ili krajnjom nepanjom.
(5) Ako drukije nije ugovoreno visina naknade odreuje se prema trinoj ceni poiljke
u vreme i mestu predaje za prevoz.
Gubitak ili oteenje poiljke skupocenih stvari
lan 672
(1) U sluaju gubitka ili oteenja poiljke u kojoj su se nalazile dragocenosti, hartije od
vrednosti ili druge skupocene stvari, prevozilac je duan naknaditi tako nastalu tetu
samo ako je prilikom predaje stvari na prevoz bio obaveten o prirodi tih stvari i njihovoj
vrednosti, ili ako je tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.
(2) Ako su se sa navedenim stvarima u poiljci nalazile i druge stvari, za njihov gubitak
ili oteenje prevozilac odgovara po optim pravilima o odgovornosti prevozioca.
Vraanje plaene naknade za prevoz
lan 673

U sluaju potpunog gubitka poiljke prevozilac je, pored naknade tete, duan da
poiljaocu vrati naknadu za prevoz ako je ista plaena.
Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora
lan 674
(1) Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora i isplati prevoziocu njegova
potraivanja, prestaje odgovornost prevozioca, izuzev ako je oteenje zapisniki
utvreno pre preuzimanja poiljke.
(2) Prevozilac ostaje odgovoran za oteenja poiljke koja se nisu mogla opaziti u asu
predaje, ako ga je primalac obavestio o tim oteenjima odmah po njihovom otkrivanju,
ali ne docnije od osam dana od predaje.
(3) Prevozilac se ne moe pozivati na odredbe prethodnih stavova, ako je oteenje
prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.
Odgovornost prevozioca za zadocnjenje
lan 675
Prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog zadocnjenja, izuzev ako je zadocnjenje
prouzrokovano nekom injenicom koja iskljuuje njegovu odgovornost za gubitak ili
oteenje stvari.
Odgovornost za pomonike
lan 676
Prevozilac odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na izvrenju prevoza.
Odsek 5
UEE VIE PREVOZILACA U PREVOZU POILJKE
Kad oni odgovaraju solidarno
lan 677
(1) Prevozilac koji poveri nekom drugom prevoziocu potpuno ili delimino izvrenje
prevoza poiljke koju je primio na prevoz, ostaje i dalje odgovoran za njen prevoz od
njenog prijema do predaje, ali ima pravo na naknadu od prevozioca kome je poiljku
poverio.

(2) Ako drugi prevozilac od prvog prevozioca preuzme sa poiljkom i tovarni list, on
postaje ugovorna strana u ugovoru o prevozu, sa pravima i dunostima solidarnog
dunika i solidarnog poverioca, iji su udeli srazmerni njegovom ueu u prevozu.
(3) Isto vai i kad se za izvrenje prevoza neke poiljke obavee jednim istim ugovorom
vie prevozilaca koji e uestvovati u prevozu jedan za drugim.
(4) Svaki od vie prevozilaca ima pravo zahtevati da se utvrdi stanje poiljke u asu kad
mu se predaje radi izvrenja njegovog dela prevoza.
(5) Solidarni prevozioci uestvuju u snoenju tete srazmerno njihovim udelima u
prevozu, izuzev onog koji dokae da teta nije nastala dok je on prevozio poiljku.
(6) Prigovori uinjeni kasnijem prevoziocu dejstvuju i prema svim ranijim.
Podeljena odgovornost prevozilaca
lan 678
Kad u izvrenju prevoza iste poiljke uestvuju jedan za drugim nekoliko prevozilaca
koje je odredio poiljalac, svaki od njih odgovara samo za svoj deo prevoza.
Odsek 6
PRAVO ZALOGE
Kad prevozilac ima pravo zaloge
lan 679
(1) Radi obezbeenja naplate naknade za prevoz i nunih trokova koje je uinio u vezi
sa prevozom, prevozilac ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate radi prevoza i
u vezi sa prevozom, dok ih dri ili dok ima u rukama ispravu pomou koje moe
raspolagati njima.
(2) Kad je u izvrenju prevoza uestovalo vie prevozilaca jedan za drugim, njihova
potraivanja u vezi sa izvrenjem prevoza obezbeena su takoe ovom zalogom, i
poslednji prevozilac je duan, ako tovarni list ne sadri to drugo, naplatiti sva
potraivanja po tovarnom listu.
(3) Potraivanja ranijeg prevozioca, kao i njegovo pravo zaloge, prelaze po samom
zakonu na docnijeg prevozioca koji mu je isplatio ta potraivanja.
(4) To isto vai i ako prevozilac isplati otpremnikova potraivanja.
Sukob zalonih prava

lan 680
(1) Kad pored zalonog prava prevozioca postoje na istoj stvari istovremeno zalona
prava komisionara, otpremnika i skladitara, prvenstvo naplate imaju potraivanja ma
kog od ovih poverilaca nastala otpremom ili prevozom, i to obratno redu kojim su
nastala.
(2) Ostala potraivanja komisionara i skladitara, kao i potraivanja otpremnika i
prevozioca nastala davanjem predujmova, naplauju se tek po isplati potraivanja
navedenih u prethodnom stavu, i to po redu kojim su nastala.
Odeljak 3
UGOVOR O PREVOZU LICA
Opte odredbe
lan 681
Prevozilac je duan da prevoz lica izvri bezbedno onim prevoznim sredstvom koje je
odreeno ugovorom o prevozu i uz one uslove udobnosti i higijene koji se prema vrsti
odnosnog prevoznog sredstva i udaljenosti puta smatraju neophodnim.
Pravo putnika na odreeno mesto
lan 682
Prevozilac je duan dati putniku ono mesto i u onom prevoznom sredstvu, kako je
ugovoreno.
Odgovornost prevozioca za zadocnjenje
lan 683
(1) Prevozilac je duan prevesti putnika do odreenog mesta na vreme.
(2) On odgovara za tetu koju bi putnik pretrpeo zbog zadocnjenja, izuzev ako je do
zadocnjenja dolo iz uzroka koji nije mogao otkloniti ni panjom strunjaka.
Odgovornost prevozioca za sigurnost putnika
lan 684
(1) Prevozilac odgovara za sigurnost putnika od poetka do zavretka prevoza, kako u
sluaju prevoza uz naknadu, tako i u sluaju besplatnog prevoza, te je duan naknaditi
tetu koja nastane oteenjem zdravlja, povredom ili smru putnika, izuzev ako je

prouzrokovana radnjom putnika ili stranim uzrokom koji se nije mogao predvideti ni
izbei ili otkloniti.
(2) Nitave su odredbe ugovora, kao i optih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opteg
akta, kojima se ova odgovornost smanjuje.
Odgovornost za prtljag predat na prevoz i za ostale stvari
lan 685
(1) Prtljag koji mu je putnik predao, prevozilac je duan prevesti u isto vreme kad i
putnika i predati mu ga po zavretku prevoza.
(2) Za gubitak i oteenje prtljaga koji mu je putnik predao, prevozilac odgovara prema
odredbama za prevoz stvari.
(3) Za oteenje stvari koje putnik dri sa sobom, prevozilac odgovara prema optim
pravilima o odgovornosti.
Glava XV
UGOVOR O LICENCI
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 686
Ugovorom o licenci obavezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi, u celini ili
delimino, pravo iskoriavanja pronalaska, tehnikog znanja i iskustva, iga, uzorka ili
modela, a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu.
Forma
lan 687
Ugovor o licenci mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Trajanje licence
lan 688

Licenca za iskoriavanje patentiranog pronalaska uzorka ili modela ne moe biti

zakljuena za vreme due od trajanja zakonske zatite tih prava.
Iskljuiva licenca
lan 689
(1) Ugovorom o licenci sticalac licence stie iskljuivo pravo iskoriavanja predmeta
licence samo ako je to izriito ugovoreno (iskljuiva licenca).
(2) Ostale mogunosti iskoriavanja predmeta licence zadrava davalac licence.
(3) Ako u ugovoru o licenci nije naznaeno o kakvoj je licenci re, smatra se da mu je
data neiskljuiva licenca.
Prostorno ogranienje prava iskoriavanja
lan 690
(1) Pravo iskoriavanja predmeta licence moe biti prostorno ogranieno samo ako to
nije protivno propisima o jedinstvenom jugoslovenskom tritu.
(2) Ako ugovorom o licenci nije prostorno ogranieno pravo iskoriavanja predmeta
licence, smatra se da je licenca prostorno neograniena.
Odeljak 2
OBAVEZE DAVAOCA LICENCE
Predaja predmeta licence
lan 691
(1) Davalac licence je duan da sticaocu licence u odreenom roku preda predmet
licence.
(2) Davalac licence je duan da sticaocu licence preda i tehniku dokumentaciju potrebnu
za praktinu primenu predmeta licence.
Davanje uputstva i obavetenja
lan 692
Davalac licence je duan da sticaocu licence daje sva uputstva i obavetenja koja su
potrebna za uspeno iskoriavanje predmeta licence.

Obaveza garantovanja
lan 693
Davalac licence garantuje sticaocu licence tehniku izvodljivost i tehniku upotrebljivost
predmeta licence.
Jemstvo
lan 694
(1) Davalac licence jemi da pravo iskoriavanja koje je predmet ugovora pripada
njemu, da na njemu nema tereta i da nije ogranieno u korist nekog treeg.
(2) Ako je predmet ugovora iskljuiva licenca, davalac licence jemi da pravo
iskoriavanja nije ustupio drugome, ni potpuno ni delimino.
(3) Davalac licence je duan uvati i braniti pravo ustupljeno sticaocu licence od svih
zahteva treih lica.
Obaveza davaoca iskljuive licence
lan 695
Ako je ugovorena iskljuiva licenca, davalac licence ne moe ni u kom vidu sam
iskoriavati predmet licence, niti njegove pojedine delove, niti to poveriti nekom
drugom u granicama prostornog vaenja licence.
Odeljak 3
OBAVEZE STICAOCA LICENCE
Iskoriavanje predmeta licence
lan 696
Sticalac licence je duan iskoriavati predmet licence na ugovoreni nain, u ugovorenom
obimu i u ugovorenim granicama.
Korienje naknadnih usavravanja
lan 697
Ako zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno, sticalac licence nije ovlaen da
iskoriava naknadna usavravanja predmeta licence.

uvanje predmeta licence u tajnosti

lan 698
Ako predmet licence sainjava nepatentirani pronalazak ili tajno tehniko znanje i
iskustvo, sticalac licence je duan da ga uva u tajnosti.
Kvalitet
lan 699
(1) Ako je uz licencu za proizvodnju ustupljena i licenca za upotrebu iga, sticalac
licence moe stavljati u promet robu sa tim igom samo ako je njen kvalitet isti kao to je
kvalitet robe koju proizvodi davalac licence.
(2) Suprotan sporazum nema pravno dejstvo.
Obeleavanje
lan 700
Sticalac licence je duan robu obeleiti oznakom o proizvodnji po licenci.
Naknada
lan 701
Sticalac licence je duan isplatiti davaocu licence ugovorenu naknadu u vreme i na nain
kako je to odreeno ugovorom.
Podnoenje izvetaja
lan 702
Ako se naknada odreuje u zavisnosti od obima iskoriavanja predmeta licence, sticalac
licence je duan podneti davaocu licence izvetaj o obimu iskoriavanja i izvriti
obraun naknade svake godine, ako ugovorom nije za to odreen krai rok.
Izmena ugovorene naknade
lan 703
Ako je ugovorena naknada postala oigledno nesrazmerna u odnosu na prihod koji
sticalac licence ima od iskoriavanja predmeta licence, zainteresovana strana moe
zahtevati izmenu ugovorene naknade.

Odeljak 4
PODLICENCA
Kad se moe dati
lan 704
(1) Sticalac iskljuive licence moe pravo iskoriavanja predmeta licence ustupiti
drugome (podlicenca).
(2) Ugovorom se moe predvideti da sticalac licence ne moe dati drugome podlicencu,
ili mu je ne moe dati bez dozvole davaoca licence.
Kad davalac moe odbiti dozvolu
lan 705
Kad je za davanje podlicence potrebna dozvola davaoca licence, ovaj je moe odbiti
sticaocu iskljuive licence samo iz ozbiljnih razloga.
Otkaz zbog nedozvoljene podlicence
lan 706
Davalac licence moe otkazati ugovor o licenci bez otkaznog roka ako je podlicenca data
bez njegove dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.
Neposredan zahtev davaoca licence
lan 707
(1) Ugovorom o podlicenci ne stvara se nikakav poseban pravni odnos izmeu sticaoca
podlicence i davaoca licence, ak ni kad je davalac licence dao potrebnu dozvolu za
zakljuenje podlicence.
(2) Ali, davalac licence moe, radi naplate svojih potraivanja od sticaoca licence nastalih
iz licence, zahtevati neposredno od sticaoca podlicence isplatu iznosa koje ovaj duguje
davaocu podlicence po osnovu podlicence.
Odeljak 5
PRESTANAK UGOVORA
Protek odreenog vremena

lan 708
Ugovor o licenci zakljuen na odreeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje
je zakljuen, te nije potrebno da bude otkazan.
Preutno obnavljanje licence
lan 709
(1) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o licenci bio zakljuen sticalac licence
produi da iskoriava predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da
je zakljuen nov ugovor o licenci neodreenog trajanja, pod istim uslovima kao i
prethodni.
(2) Obezbeenja koja su trea lica dala za prvu licencu prestaju sa protekom vremena za
koje je bila zakljuena.
Otkaz
lan 710
(1) Ugovor o licenci ije trajanje nije odreeno prestaje otkazom koji svaka strana moe
dati drugoj, potujui odreeni otkazni rok.
(2) Ako otkazni rok nije ugovorom odreen, iznosi est meseci, s tim to davalac licence
ne moe otkazati ugovor tokom prve godine njegovog vaenja.
Smrt, steaj i redovna likvidacija
lan 711
(1) U sluaju smrti davaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima, ako
drukije nije ugovoreno.
(2) U sluaju smrti sticaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima koji
produavaju njegovu delatnost.
(3) U sluaju steaja ili redovne likvidacije sticaoca licence davalac licence moe
raskinuti ugovor.
Glava XVI
OSTAVA
Odeljak 1

O OSTAVI UOPTE
Odsek 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 712
(1) Ugovorom o ostavi obavezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, da je
uva i da je vrati kad je ovaj bude zatraio.
(2) Predmet ostave mogu biti samo pokretne stvari.
Ostava tue stvari
lan 713
(1) Ugovor o ostavi moe punovano zakljuiti u svoje ime i lice koje nije sopstvenik
stvari, i ostavoprimac je duan vratiti stvar njemu, izuzev ako bi doznao da je stvar
ukradena.
(2) Ako tree lice tubom zahteva stvar od ostavoprimca kao sopstvenik, ostavoprimac je
duan saoptiti sudu od koga lica je stvar primio, a istovremeno obavestiti ostavodavca o
podignutoj tubi.
Odsek 2
OBAVEZE OSTAVOPRIMCA
Obaveze uvanja i obavetavanja
lan 714
(1) Ostavoprimac je duan uvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu,
kao dobar privrednik, odnosno dobar domain.
(2) Ako su ugovoreni mesto ili nain uvanja stvari, ostavoprimac ih moe promeniti
samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti, inae odgovara i za sluajnu propast ili
sluajno oteenje stvari.
(3) O svim promenama koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu oteene na ma
koji nain ostavoprimac je duan obavestiti ostavodavca.
Predaja stvari drugom na uvanje

lan 715
Ostavoprimac ne moe bez pristanka ostavodavca, ili bez nude, predati poverenu mu
stvar drugome da je uva, inae odgovara i za njenu sluajnu propast ili oteenje.
Upotrebljavanje stvari
lan 716
(1) Ostavoprimac nema pravo da upotrebljava stvar poverenu mu na uvanje.
(2) U sluaju nedozvoljene upotrebe stvari, ostavoprimac duguje ostavodavcu
odgovarajuu naknadu i odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se
dogodili tom prilikom.
(3) Kad je u ostavu data neka nepotrona stvar i ostavoprimcu dozvoljeno da je
upotrebljava, onda se na odnose ugovaraa primenjuju pravila o ugovoru o posluzi, a
samo o pitanjima vremena i mesta vraanja stvari sudi se po pravilima o ugovoru o
ostavi, ako ugovarai nisu to drugo odredili u tom pogledu.
Upotrebljavanje i predaja stvari drugome
lan 717
Kad ostavoprimac bez pristanka ostavodavca i bez nude suprotno ugovoru upotrebljava
stvar, menja mesto ili nain njenog uvanja ili kad stvar preda na uvanje drugom licu, on
ne odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari do kojih bi dolo i da je postupao u
skladu sa ugovorom.
Vraanje stvari
lan 718
(1) Ostavoprimac je duan vratiti stvar im je ostavodavac zatrai i to sa svim plodovima
i drugim koristima od stvari.
(2) Ako je odreen rok za vraanje stvari, ostavodavac moe traiti da mu se stvar vrati i
pre isteka roka, izuzev kad rok nije ugovoren iskljuivo u interesu ostavodavca.
(3) Vraanje se vri u mestu predaje stvari ostavoprimcu, ako ugovorom nije odreeno
neko drugo mesto, u kom sluaju ostavoprimac ima pravo na naknadu trokova prenosa
stvari.
Odsek 3
PRAVA OSTAVOPRIMCA

Naknada trokova i tete

lan 719
Ostavoprimac ima pravo zahtevati od ostavodavca da mu naknadi trokove opravdano
uinjene radi ouvanja stvari, kao i tetu koju je imao zbog ostave.
Naknada
lan 720
Ostavoprimac nema pravo na naknadu za svoj trud, izuzev ako je naknada ugovorena,
ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na uvanje, ili ako se naknada mogla
oekivati s obzirom na okolnosti posla.
Vraanje stvari u sluaju besplatne ostave
lan 721
(1) Ostavoprimac koji se obavezao da besplatno uva stvar odreeno vreme moe je
vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost
propasti ili oteenja ili ako bi mu njeno dalje uvanje moglo prouzrokovati tetu.
(2) Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava moe u svako doba odustati
od ugovora, ali je duan ostavodavcu odrediti primeran rok za preuzimanje stvari.
Odsek 4
POSEBNI SLUAJEVI OSTAVE
Neprava ostava
lan 722
Kad su u ostavu date zamenljive stvari s pravom za ostavoprimca da ih potroi i
obavezom da vrati istu koliinu stvari iste vrste, onda se na njegove odnose sa
ostavodavcem primenjuju pravila ugovora o zajmu, samo e u pogledu vremena i mesta
vraanja vaiti pravila ugovora o ostavi, ako ugovarai nisu to drugo odredili u tom
pogledu.
Ostava u nudi
lan 723
Kome je stvar poverena u sluaju kakve nevolje, na primer u sluaju poara, zemljotresa,
poplave, duan je uvati je sa poveanom panjom.

Odeljak 2
UGOSTITELJSKA OSTAVA
Ugostitelj kao ostavoprimac
lan 724
(1) Ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara
za njihov nestanak ili oteenje najvie do iznosa utvrenog posebnim propisom.
(2) Ova odgovornost je iskljuena ako su stvari propale ili oteene usled okolnosti koje
se nisu mogle izbei ili otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili
oteene ponaanjem samog gosta, ili ponaanjem lica koje je on doveo ili koja su mu
dola u posetu.
(3) Ugostitelj duguje potpunu naknadu ako mu je gost predao stvar na uvanje, kao i ako
je teta nastala njegovom krivicom ili krivicom lica za koje on odgovara.
Obaveze ugostitelja da primi stvari na uvanje
lan 725
(1) Ugostitelj je duan primiti na uvanje stvari koje gosti donesu i hoe da mu predaju
na uvanje, izuzev ako ne raspolae podesnim prostorijama za njihov smetaj, ili ako
njihovo uvanje prelazi njegove mogunosti iz nekog drugog uzroka.
(2) Ako ugostitelj neopravdano odbije da primi stvar na uvanje, duguje potpunu
naknadu tete koju gost usled toga pretrpi.
Dunost gosta da prijavi tetu
lan 726
Gost je duan prijaviti nestanak ili oteenje stvari im dozna za njih, inae ima pravo na
naknadu samo ako dokae da je teta nastala krivicom ugostitelja ili lica za koje on
odgovara.
Objave o iskljuenju odgovornosti
lan 727
Nemaju nikakvog pravnog dejstva objave istaknute u prostorijama ugostitelja kojima se
iskljuuje, ograniava ili uslovljava njihova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.
Pravo zadravanja

lan 728
Ugostitelj koji primi goste na noenje ima pravo zadrati stvari koje su gosti doneli, do
potpune naplate potraivanja za smetaj i ostale usluge.
Proirenje primene odredaba o ugostiteljskoj ostavi
lan 729
Odredbe o ugostiteljskoj ostavi shodno se primenjuju i na bolnice, garae, kola za
spavanje, organizovane kampove i sl.
Glava XVII
USKLADITENJE
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 730
(1) Ugovorom o uskladitenju obavezuje se skladitar da primi i uva odreenu robu i da
preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog ouvanja u odreenom stanju, te da je
preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlaenog lica, a ostavodavac se obavezuje da
mu za to plati odreenu naknadu.
(2) Prilikom predaje robe ostavodavac je duan dati sva potrebna obavetenja o njoj i
izjaviti kolika je njena vrednost.
Iskljuenje odgovornosti i neke obaveze skladitara
lan 731
(1) Skladitar odgovara za tetu na robi osim ako dokae da je teta prouzrokovana usled
okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom
ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvima robe, kao i neispravnom ambalaom.
(2) Skladitar je duan da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe,
odnosno na neispravnu ambalau usled kojih moe doi do tete na robi, im je navedene
nedostatke opazio ili morao opaziti.

(3) Ako bi se na robi deavale takve neotklonjive promene zbog kojih postoji opasnost da
se roba pokvari ili propadne, skladitar je duan, ako to po njegovom pozivu ne bi mogao
na vreme da uini ostavodavac, prodati robu bez odlaganja na najpogodniji nain.
(4) Skladitar je obavezan da preduzima radnje radi ouvanja prava ostavodavca prema
prevoziocu koji mu je predao robu za raun ostavodavca u oteenom ili manljivom
stanju.
Kad postoji dunost osiguranja
lan 732
(1) Skladitar je duan da osigura robu primljenu na uvanje samo ako je to ugovoreno.
(2) Ako ugovorom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, skladitar je
duan da osigura robu od uobiajenih rizika.
Ogranienje naknade tete
lan 733
Naknada tete koju je skladitar duan platiti zbog propasti, umanjenja ili oteenja robe
za vreme od njenog prijema do predaje, ne moe prei stvarnu vrednost robe, osim ako je
tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.
Meanje zamenljivih stvari
lan 734
(1) Skladitar ne moe pomeati primljene zamenljive stvari sa stvarima iste vrste i iste
kakvoe, osim ako je ostavodavac na to pristao, ili ako je oigledno da se radi o stvarima
koje se mogu meati bez opasnosti od nastanka tete za ostavodavca.
(2) Ako su stvari pomeane, skladitar moe na zahtev ovlaenog lica bez sudelovanja
ostalih ovlaenih lica iz smee zamenljivih stvari izdvojiti deo koji mu pripada.
Pregledanje robe i uzimanje uzoraka
lan 735
Skladitar je duan dozvoliti ovlaenom licu da pregleda robu i da uzima uzorke od nje.
Potraivanje skladitara i pravo zaloge
lan 736

(1) Pored naknade za uvanje, skladitar ima pravo na naknadu trokova koji su bili
potrebni za ouvanje robe.
(2) Za svoja potraivanja iz ugovora o uskladitenju i ostala potraivanja nastala u vezi sa
uvanjem robe on ima zalono pravo na toj robi.
Podizanje robe i prodaja nepodignute robe
lan 737
(1) Ostavodavac moe robu podii i pre ugovorenog roka.
(2) Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku godine
dana ako nije ugovoren rok za uvanje, skladitar moe za njegov raun prodati robu na
javnoj prodaji, ali je duan obavestiti ga prethodno o svojoj nameri i ostaviti mu naknadni
rok najmanje od osam dana da robu podigne.
Nedostaci pri prijemu robe
lan 738
(1) Primalac robe duan je robu pregledati u trenutku njenog preuzimanja.
(2) Ako prilikom preuzimanja robe primeti nedostatke, primalac je duan da o tome
odmah upozori skladitara, inae se smatra da je roba uredno primljena.
(3) O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzimanja, primalac je
duan da na pouzdan nain obavesti skladitara u roku od sedam dana, raunajui od
dana preuzimanja robe, inae se smatra da je roba uredno primljena.
Primena pravila o ostavi
lan 739
Na ugovore o uskladitenju shodno se primenjuju pravila o ostavi, ukoliko pravilima o
uskladitenju nije drukije regulisano.
Odeljak 2
SKLADINICA
Dunost izdavanja skladinice
lan 740

Skladitar koji je na osnovu zakona ovlaen da za robu primljenu na uskladitenje izda

skladinicu duan ju je izdati ostavodavcu na njegov zahtev.
Sastojci i sadrina skladinice
lan 741
(1) Skladinica se sastoji iz priznanice i zalonice.
(2) Priznanica i zalonica sadre podatke: naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca,
njegovo sedite, odnosno prebivalite, naziv i sedite skladitara, datum i broj
skladinice, mesto gde se skladite nalazi, vrstu, prirodu i koliinu robe, navod o tome do
koga iznosa je roba osigurana, kao i ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i
odreivanje njene vrednosti.
(3) Priznanica i zalonica moraju se pozivati jedna na drugu.
Skladinica za delove robe
lan 742
(1) Ostavodavac moe zahtevati da skladitar podeli robu na odreene delove i da mu za
svaki deo izda zasebnu skladinicu.
(2) Ako je ve dobio skladinicu za celu koliinu robe, on moe zahtevati da skladitar
podeli robu na odreene delove i da mu, u zamenu za skladinicu koju je dobio, izda
posebne skladinice za svaki pojedini deo.
(3) Ostavodavac moe zahtevati da mu skladitar izda skladinicu samo za jedan deo
zamenljive robe koji je ostavio kod njega.
Prava imaoca skladinice
lan 743
(1) Imalac skladinice ima pravo zahtevati da mu se preda roba oznaena na njoj.
(2) On moe raspolagati robom oznaenom u skladinici prenoenjem skladinice.
Prenoenje priznanice i zalonice
lan 744
(1) Priznanica i zalonica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno.
(2) Prilikom svakog prenosa na njima mora biti ubeleen datum.

(3) Na zahtev prijemnika priznanice ili zalonice, prenos na njega prepisae se u registar
skladita, gde e se ubeleiti i njegovo sedite odnosno prebivalite.
Pravo imaoca priznanice
lan 745
(1) Prenos priznanice bez zalonice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda
roba samo ako isplati imaocu zalonice, ili poloi skladitaru za imaoca zalonice, iznos
koji treba da mu bude isplaen na dan dospelosti potraivanja.
(2) Imalac priznanice bez zalonice moe zahtevati da se roba proda, ako se postignutom
cenom moe isplatiti iznos na koji ima pravo imalac zalonice, s tim da se ostvareni viak
preda njemu.
(3) Kad se radi o zamenljivim stvarima, imalac priznanice bez zalonice moe zahtevati
da mu skladitar preda jedan deo robe pod uslovom da poloi skladitaru za raun imaoca
zalonice odgovarajui iznos u novcu.
Prava imaoca zalonice
lan 746
(1) Prenos zalonice bez priznanice daje prijemniku pravo zaloge na robi.
(2) Prilikom prvog prenosa, na zalonici moraju biti ubeleeni naziv odnosno ime i
zanimanje poverioca, njegovo poslovno sedite, odnosno prebivalite, iznos njegovog
potraivanja raunajui i kamate, i datum dospevanja.
(3) Prvi prijemnik zalonice duan je bez odlaganja prijaviti skladitaru da je na njega
izvren prenos zalonice, a skladite je duno prepisati taj prenos u svoj registar i na
samoj zalonici zabeleiti da je ovaj prepis izvren.
(4) Bez obavljanja radnji iz prethodnog stava, zalonica se ne moe dalje prenositi
indosamentom.
(5) Zalonica koja ne sadri iznos potraivanja zalonog poverioca, obavezuje u korist
zalonog poverioca celokupnu vrednost stvari navedenu u njoj.
Protest zbog neisplate i prodaje robe
lan 747
(1) Imalac zalonice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku potraivanje
obezbeeno zalonicom, duan je, pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od
prenosilaca, podii protest prema Zakonu o menici.

(2) Imalac zalonice koji je podigao protest moe po proteku osam dana od dospelosti
potraivanja zahtevati prodaju zaloene robe, a isto pravo pripada i prenosiocu koji je
isplatio imaocu zalonice potraivanje obezbeeno zalonicom.
(3) Od iznosa postignutog prodajom izdvaja se potrebna svota za podmirenje trokova
prodaje, potraivanja skladitara iz ugovora o uskladitenju i ostalih njegovih
potraivanja nastalih u vezi sa ostavljenom robom, zatim se isplauje obezbeeno
potraivanje imaoca zalonice, a ostatak pripada imaocu priznanice.
Zahtev isplate od prenosilaca zalonice
lan 748
(1) Imalac zalonice moe zahtevati isplatu od prenosioca tek ako nije mogao postii
potpuno namirenje prodajom zaloene robe.
(2) Ovaj zahtev mora biti podignut u roku odreenom u Zakonu o menici za zahtev
prema indosantima, i taj rok poinje tei od dana kad je izvrena prodaja robe.
(3) Imalac zalonice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ako ne bude zahtevao
prodaju robe najdalje u roku od mesec dana od protesta.
Glava XVIII
NALOG
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 749
(1) Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov
raun preduzme odreene poslove.
(2) Istovremeno se nalogoprimac ovlauje na preduzimanje tih poslova.
(3) Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je drukije ugovoreno ili
proizlazi iz prirode meusobnog odnosa.
Lica duna da odgovore na ponudu naloga
lan 750

Ko se bavi vrenjem tuih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vrenje tih
poslova, duan je, ako nee da prihvati ponueni nalog koji se odnosi na te poslove, da o
tome bez odlaganja obavesti drugu stranu, inae odgovara za tetu koju bi ova pretrpela
zbog toga.
Odeljak 2
OBAVEZE NALOGOPRIMCA
Izvrenje naloga kako glasi
lan 751
(1) Nalogoprimac je duan izvriti nalog prema primljenim uputstvima, sa panjom
dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, ostajui u njegovim granicama i u svemu
paziti na interese nalogodavca i njima se rukovoditi.
(2) Kad nalogoprimac smatra da bi izvrenje naloga po dobijenim uputstvima bilo od
tete za nalogodavca, on je duan skrenuti na to njegovu panju i traiti nova uputstva.
(3) Ako nalogodavac nije dao odreena uputstva o poslu koji treba obaviti, nalogoprimac
je duan, rukovodei se interesima nalogodavca, postupiti kao dobar privrednik, odnosno
dobar domain, a ako je nalog bez naknade, kako bi u istim okolnostima postupio u
sopstvenoj stvari.
Odstupanje od naloga i uputstava
lan 752
(1) Od dobijenog naloga i uputstava nalogoprimac moe odstupati samo sa saglasnou
nalogodavca, a kada mu zbog kratkoe vremena ili iz kog drugog uzroka nije mogue
traiti saglasnost nalogodavca, on moe odstupiti od naloga i uputstava samo ako je po
proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi nalogodavca.
(2) Ako nalogoprimac prekorai granice naloga ili odstupi od dobijenih uputstava van
sluaja predvienog u prethodnom stavu, nee se smatrati za nalogoprimca, ve za
poslovou bez naloga, izuzev ako nalogodavac naknado odobri ono to je uradio.
Zamena
lan 753
(1) Nalogoprimac je duan izvriti nalog lino.
(2) On moe poveriti izvrenje naloga drugome samo ako mu je nalogodavac to dozvolio,
kao i ako je na to prinuen okolnostima.

(3) U tim sluajevima on odgovara samo za izbor zamenika i za uputstva koja mu je dao.
(4) U ostalim sluajevima on odgovara za rad zamenika, kao i za sluajnu propast ili
oteenje stvari koji bi se dogodili kod zamenika.
(5) Nalogodavac moe u svakom sluaju zahtevati neposredno od zamenika izvrenje
obaveze iz naloga.
Polaganje rauna
lan 754
O izvrenom poslu nalogoprimac je duan poloiti raun i predati bez odugovlaenja
nalogodavcu sve to je primio na osnovu obavljanja poverenih poslova, bez obzira na to
da li je ono to je primio za nalogodavca bilo dugovano ovome ili ne.
Podnoenje izvetaja
lan 755
Nalogoprimac je duan na zahtev nalogodavca podneti izvetaj o stanju poslova i poloiti
raun i pre odreenog vremena.
Odgovornost za upotrebu nalogodavevog novca
lan 756
Ako se nalogoprimac sluio za svoje potrebe novcem koji je primio za nalogodavca,
duan je platiti kamatu po najvioj dozvoljenoj ugovornoj stopi, raunajui od dana
upotrebe, a na ostali dugovani novac koji nije predao na vreme, zateznu kamatu,
raunajui od dana kad ga je bio duan predati.
Solidarna odgovornost nalogoprimaca
lan 757
Ako je vrenje nekog posla povereno nekolicini istim nalogom da ga zajedniki vre, oni
odgovaraju solidarno za obaveze iz tog naloga, ako to drugo nije ugovoreno.
Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
Predujmljivanje novca
lan 758

Nalogodavac je duan na zahtev nalogoprimca dati mu izvesnu svotu novca za

predviene izdatke.
Naknada trokova i preuzimanje obaveza
lan 759
(1) Nalogodavac je duan naknaditi nalogoprimcu, ak i ako njegov trud bez njegove
krivice nije imao uspeha, sve potrebne trokove koje je uinio za izvrenje naloga, sa
kamatom od dana kad su uinjeni.
(2) On je duan preuzeti obaveze koje je nalogoprimac uzeo na sebe vrei u svoje ime
poverene mu poslove, ili ga na koji drugi nain osloboditi njih.
Naknada tete
lan 760
Nalogodavac je duan naknaditi nalogoprimcu tetu koju je ovaj pretrpeo bez svoje
krivice u vrenju naloga.
Visina naknade
lan 761
Ako drukije nije ugovoreno, nalogodavac duguje naknadu u uobiajenoj visini, a ako o
tome nema obiaja, onda pravinu naknadu.
Isplata naknade
lan 762
(1) Ukoliko nije drukije ugovoreno, nalogodavac je duan isplatiti nalogoprimcu
naknadu po obavljenom poslu.
(2) Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimino obavio nalog, ima pravo na
srazmerni deo naknade.
(3) U sluaju kad bi unapred ugovorena naknada bila u oiglednoj nesrazmeri sa
uinjenim uslugama, nalogodavac moe zahtevati njeno smanjenje.
Pravo zaloge
lan 763

Radi obezbeenja naknade i trokova nalogoprimac ima pravo zaloge na pokretnim

stvarima nalogodavca koji je dobio po osnovu naloga, kao i na novanim iznosima koje
je naplatio za raun nalogodavca.
Solidarna odgovornost nalogodavaca
lan 764
Ako je vie njih poverilo nalogoprimcu izvrenje naloga, oni mu odgovaraju solidarno.
Odeljak 4
PRESTANAK NALOGA
Odustanak od ugovora
lan 765
(1) Nalogodavac moe odustati od ugovora.
(2) U sluaju odustanka od ugovora u kome nalogoprimcu pripada naknada za njegov
trud, nalogodavac je duan isplatiti nalogoprimcu odgovarajui deo naknade, i naknaditi
mu tetu koju je pretrpeo odustankom od ugovora, ako za odustanak nije bilo osnovanih
razloga.
Otkaz
lan 766
(1) Nalogoprimac moe otkazati nalog kad hoe, samo ne u nevreme.
(2) On je duan naknaditi nalogodavcu tetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza naloga u
nevreme, izuzev kad su za otkaz postojali osnovani razlozi.
(3) Nalogoprimac je duan produiti posle otkaza poslove koji ne trpe odlaganje, dok
nalogodavac ne bude u mogunosti da preuzme brigu o njima.
Smrt, prestanak pravnog lica
lan 767
(1) Nalog prestaje smru nalogoprimca.
(2) Naslednici nalogoprimca duni su da o njegovoj smrti to pre obaveste nalogodavca i
preduzmu to je potrebno za zatitu njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam
preuzme brigu o njima.

(3) Nalog prestaje smru nalogodavca samo ako je tako ugovoreno ili ako se
nalogoprimac primio naloga s obzirom na svoje line odnose sa nalogodavcem.
(4) U tom sluaju nalogoprimac je duan produiti poverene poslove, ako bi inae
nastupila teta za naslednike, dok ovi ne budu u mogunosti da sami preuzmu brigu o
njima.
(5) Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, nalog prestaje kad to lice
prestane postojati.
Steaj, lienje poslovne sposobnosti
lan 768
Nalog prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod steaj ili bude potpuno ili
delimino lien poslovne sposobnosti.
as prestanka naloga
lan 769
(1) Kad je nalogodavac odustao od ugovora, kao i kad je umro ili pao pod steaj, ili
potpuno ili delimino lien poslovne sposobnosti, nalog prestaje u asu kad je
nalogoprimac saznao za dogaaj zbog koga nalog prestaje.
(2) Kad je nalogoprimcu izdato pismeno punomoje duan ga je vratiti po prestanku
naloga.
Izuzeci
lan 770
Kad je nalog dat da bi nalogoprimac mogao postii ispunjenje nekog svog potraivanja
od nalogodavca, nalogodavac ne moe odustati od ugovora i nalog ne prestaje ni smru,
ni steajem nalogodavca ili nalogoprimca, ni kad jedan od njih bude potpuno ili
delimino lien poslovne sposobnosti.
Glava XIX
KOMISION
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam

lan 771
(1) Ugovorom o komisionu obavezuje se komisionar da za naknadu (proviziju) obavi u
svoje ime i za raun komitenta jedan ili vie poslova koje mu poverava komitent.
(2) Komisionar ima pravo na naknadu i kad ova nije ugovorena.
Primena pravila o ugovoru o nalogu
lan 772
Na ugovor o komisionu shodno se primenjuju pravila o nalogu, ukoliko pravilima o
komisionu nije drukije odreeno.
Zakljuenje posla pod uslovima razliitim od naloga
lan 773
(1) Ako je komisionar zakljuio neki posao po nepovoljnijim uslovima od onih odreenih
nalogom kad to nije smeo, duan je naknaditi komitentu razliku, kao i prouzrokovanu
tetu.
(2) U sluaju iz prethodnog stava komitent moe odbiti da prihvati zakljueni posao, pod
uslovom da o tome odmah obavesti komisionara.
(3) Ali, komitent gubi to pravo ako komisionar pokae spremnost da mu odmah isplati
razliku i naknadi prouzrokovanu tetu.
(4) Ako je posao zakljuen po povoljnijim uslovima od onih odreenih nalogom, sva tako
postignuta korist pripada komitentu.
Prodaja robe prezaduenom licu
lan 774
Komisionar odgovara komitentu za tetu ako je prodao robu licu za iju je prezaduenost
znao ili je mogao znati.
Kad sam komisionar kupuje robu komitenta ili mu prodaje svoju robu
lan 775
(1) Komisionar kome je povereno da proda ili da kupi neku robu kotiranu na berzi ili na
tritu moe, ako mu je komitent to dozvolio, zadrati robu za sebe kao kupac, odnosno
isporuiti je kao prodavac, po ceni u vreme izvrenja poverenog posla.

(2) U tom sluaju izmeu komisionara i komitenta nastaju odnosi iz ugovora o prodaji.
(3) Ako se berzanska, odnosno trina cena i cena koju je odredio komitent ne slau,
komisionar - prodavac ima pravo na manju od ove dve cene, a komisionar - kupac duan
je platiti veu.
Odeljak 2
OBAVEZE KOMISIONARA
uvanje i osiguranje
lan 776
(1) Komisionar je duan uvati poverenu robu sa panjom dobrog privrednika.
(2) On odgovara i za sluajnu propast ili oteenje robe ako je nije osigurao, a prema
nalogu je bio duan to uiniti.
Obavetenje o stanju primljene robe
lan 777
(1) Prilikom preuzimanja robe od prevozioca, koju mu je poslao komitent, komisionar je
duan utvrditi njeno stanje i bez odlaganja izvestiti komitenta o danu prispea robe, kao i
o vidljivim oteenjima ili manjku, inae odgovara za tetu koja bi zbog tog proputanja
nastala za komitenta.
(2) On je duan preduzeti sve potrebne mere radi ouvanja prava komitenta prema
odgovornom licu.
Obavetenje o promenama na robi
lan 778
Komisionar je duan obavestiti komitenta o svim promenama na robi zbog kojih bi ona
mogla izgubiti od svoje vrednosti, a ako nema vremena za ekanje njegovih uputstava, ili
ako on odugovlai sa davanjem uputstava, u sluaju opasnosti znatnijeg oteenja robe,
komisionar je duan prodati je na najpogodniji nain.
Saoptavanje komitentu imena saugovaraa
lan 779
(1) Komisionar je duan saoptiti komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je
komitent poverio.

(2) Ovo pravilo ne vai u sluaju prodaje pokretnih stvari koja se vri preko komisionih
prodavnica, osim ako nije drukije ugovoreno.
Polaganje rauna
lan 780
(1) Komisionar je duan poloiti raun o obavljenom poslu bez nepotrebnog odlaganja.
(2) On je duan predati komitentu sve to je primio po osnovu posla izvrenog za njegov
raun.
(3) Komisionar je duan preneti na komitenta potraivanja i ostala prava koja je stekao
prema treem sa kojim je obavio posao u svoje ime i za njegov raun.
Delkredere
lan 781
(1) Komisionar odgovara za ispunjenje obaveza svog saugovaraa samo ako je posebno
jemio da e on svoje obaveze ispuniti (delcredere), u kom sluaju on odgovara solidarno
sa njim.
(2) Komisionar koji je jemio za ispunjenje obaveza svog saugovaraa ima pravo i na
posebnu naknadu (delcredere provizija).
Odeljak 3
OBAVEZE KOMITENTA
Naknada (provizija)
lan 782
(1) Komitent je duan isplatiti komisionaru naknadu kad bude izvren posao koji je
komisionar obavio, kao i ako izvrenje posla bude spreeno nekim uzrokom za koji
odgovara komitent.
(2) U sluaju postupnog izvravanja, komisionar moe zahtevati srazmeran deo naknade
posle svakog deliminog ispunjenja.
(3) Ako ne doe do izvrenja zakljuenog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni
komisionar ni komitent, komisionar ima pravo na odgovarajuu naknadu za svoj trud.
(4) Komisionar koji je neverno postupio prema komitentu nema pravo na naknadu.

Visina naknade
lan 783
(1) Ako iznos naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, komisionaru pripada naknada
prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu.
(2) Ako je u datom sluaju naknada nesrazmerno velika prema obavljenom poslu i
postignutom rezultatu, sud je moe, na zahtev komitenta, sniziti na pravian iznos.
Naknada trokova
lan 784
(1) Komitent je duan naknaditi komisionaru trokove koji su bili potrebni za izvrenje
naloga sa kamatom od dana kad su uinjeni.
(2) Komitent je duan dati komisionaru posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladita i
transportnih sredstava, ako ona nije obuhvaena naknadom za izvrenje posla.
Predujmljivanje novca komisionaru
lan 785
Ako ugovorom o komisionu nije to drugo odreeno, komitent nije duan predujmiti
komisionaru potrebna sredstva za obavljanje poverenog posla.
Odeljak 4
ZALONO PRAVO
lan 786
(1) Komisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok
se te stvari nalaze kod njega, ili kod nekog koji ih dri za njega ili dok on ima u rukama
ispravu pomou koje moe raspolagati njima.
(2) Iz vrednosti tih stvari komisionar moe naplatiti pre ostalih komitentovih poverilaca
svoja potraivanja po osnovu svih komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu
zajmova i predujmova datih komitentu, bez obzira na to da li su nastala u vezi sa tim
stvarima ili nekim drugim.
(3) Pravo prvenstvene naplate ima komisionar iz potraivanja koja je, izvravajui nalog,
stekao za raun komitenta.
Odeljak 5

ODNOSI SA TREIM LICIMA

Komitentova prava na potraivanja iz posla sa treim
lan 787
(1) Komitent moe zahtevati ispunjenje potraivanja iz posla koji je komisionar zakljuio
sa treim i za njegov raun tek poto mu ih komisionar ustupi.
(2) Ali, u pogledu odnosa komitenta sa komisionarom i njegovim poveriocima, ova se
potraivanja od svog nastanka smatraju kao komitentova potraivanja.
Ogranienje prava komisionarovih poverilaca
lan 788
Poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraivanja, ni u sluaju njegovog
steaja, preduzeti mere izvrenja na pravima i stvarima koje je komisionar, izvravajui
nalog, stekao u svoje ime, ali za raun komitenta, izuzev ako se radi o potraivanjima
nastalim u vezi sa sticanjem tih prava i stvari.
Steaj komisionara
lan 789
(1) U sluaju steaja komisionara komitent moe zahtevati izluenje iz steajne mase
stvari koje je predao komisionaru radi prodaje za njegov raun, kao i stvari koje je
komisionar nabavio za njegov raun.
(2) U istom sluaju komitent moe zahtevati od treeg kome je komisionar predao stvari,
da mu isplati njihovu cenu, odnosno njen jo neisplaeni deo.
Glava XX
UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 790
(1) Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da se stalno stara da
trea lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, i da u tom smislu posreduje

izmeu njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlaenju zakljuuje ugovore sa

treim licima u ime i za raun nalogodavca, a ovaj se obavezuje da mu za svaki
zakljueni ugovor isplati odreenu naknadu (proviziju).
(2) Nalogodavac moe imati na istom podruju za istu vrstu poslova vie zastupnika.
(3) Jedan zastupnik ne moe bez pristanka nalogodavca preuzeti obavezu da na istom
podruju i za istu vrstu poslova radi za drugog nalogodavca.
Forma
lan 791
Ugovor o trgovinskom zastupanju mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Zakljuivanje ugovora u ime nalogodavca
lan 792
Zastupnik moe zakljuivati ugovore u ime i za raun svog nalogodavca, ako je za to od
njega dobio posebno ili generalno ovlaenje.
Primanje ispunjenja
lan 793
Zastupnik ne moe zahtevati ni primiti ispunjenje potraivanja svog nalogodavca, ako za
to nije posebno ovlaen.
Izjave zastupniku za nalogodavca
lan 794
Kad je ugovor zakljuen posredovanjem zastupnika, onda saugovara nalogodavca moe
punovano initi zastupniku izjave koje se tiu nedostataka predmeta ugovora, kao i
druge izjave u vezi sa tim ugovorom, u cilju ouvanja ili vrenja prava iz ugovora.
Izjave u ime nalogodavca
lan 795
Zastupnik je ovlaen da u cilju ouvanja prava svog nalogodavca ini potrebne izjave
njegovom saugovarau.
Mere obezbeenja

lan 796
U cilju zatite interesa nalogodavca zastupnik moe zahtevati preduzimanje potrebnih
mera obezbeenja.
Odeljak 2
OBAVEZE ZASTUPNIKA
Staranje o interesima nalogodavca
lan 797
(1) Zastupnik je duan starati se o interesima nalogodavca i u svim poslovima koje
preduzima duan je postupiti sa panjom dobrog privrednika.
(2) Pri tome je duan drati se uputstava koja mu je dao nalogodavac.
(3) On je duan davati nalogodavcu sva potrebna obavetenja o trinoj situaciji, naroito
ona koja su od znaaja za svaki pojedini posao.
Uestvovanje u zakljuivanju poslova
lan 798
Zastupnik je duan da uestvuje po uputstvima nalogodavca pri zakljuivanju poslova i to
do njihovog potpunog okonanja.
uvanje poslovnih tajni
lan 799
(1) Zastupnik je duan uvati poslovne tajne svog nalogodavca za koje je doznao u vezi
sa poverenim poslom.
(2) On odgovara ako ih iskoristi ili drugome otkrije i posle prestanka ugovora o
trgovinskom zastupanju.
Vraanje stvari datih na upotrebu
lan 800
Po prestanku ugovora o trgovinskom zastupanju, zastupnik je duan vratiti nalogodavcu
sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora.
Poseban sluaj odgovornosti

lan 801
(1) Zastupnik odgovara nalogodavcu za ispunjenje obaveza iz ugovora za ije je
zakljuenje posredovao ili koje je po ovlaenju on zakljuio u ime nalogodavca, samo
ako je za to posebno pismeno jemio.
(2) U tom sluaju on ima pravo i na posebnu naknadu (delkredere provizija).
Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
Materijal i dokumentacija
lan 802
Kad je za obavljanje njegovih poslova zastupniku potreban odreeni materijal ili
odreena dokumentacija, nalogodavac je duan da mu to stavi na raspolaganje.
Dunost obavetavanja
lan 803
(1) Nalogodavac moe po svom nahoenju prihvatiti ili odbaciti zakljuenje ugovora
pripremljenog od strane zastupnika, ali je duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o
svojoj odluci.
(2) Nalogodavac je duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o potrebi da se obim
poslova zakljuenih njegovim posredovanjem svede na manju meru nego to je zastupnik
mogao osnovano oekivati, kako bi ovaj blagovremeno smanjio svoju preduzimljivost u
odgovarajuoj meri, inae mu odgovara za pretrpljenu tetu.
Naknada (provizija)
lan 804
(1) Nalogodavac je duan isplatiti zastupniku naknadu za ugovore zakljuene njegovim
posredovanjem, kao i za ugovore koje je sam zastupnik zakljuio, ako je za to bio
ovlaen.
(2) Zastupnik ima pravo na naknadu i za ugovore koje je nalogodavac zakljuio
neposredno sa klijentima koje je zastupnik naao.
Sticanje prava na naknadu
lan 805

Ukoliko izmeu ugovorenih strana nije drukije ugovoreno, pravo na naknadu stie
zastupnik kad ugovor bude izvren, ali mu to pravo pripada i kad ugovor ostane
neizvren, ako je do toga dolo iz uzroka koji je na strani nalogodavca.
Visina naknade
lan 806
(1) Ako iznos naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, zastupnik ima pravo na
uobiajenu naknadu.
(2) Ako je u datom sluaju naknada nesrazmerno velika prema uinjenoj usluzi, sud je
moe na zahtev nalogodavca sniziti na pravian iznos.
Posebna naknada
lan 807
Zastupnik koji je po ovlaenju nalogodavca izvrio naplatu nekog njegovog potraivanja
ima pravo na posebnu naknadu od naplaene svote.
Trokovi
lan 808
(1) Zastupnik nema pravo na naknadu trokova koji proizlaze iz redovnog vrenja
posrednikih poslova, osim ako je drukije ugovoreno.
(2) Ali, on ima pravo na naknadu posebnih trokova koje je uinio u korist nalogodavca
ili po njegovom nalogu.
Odeljak 4
ZALONO PRAVO
lan 809
Radi obezbeenja naplate svojih dospelih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom
zastupnik ima pravo zaloge na svotama koje je naplatio za nalogodavca, po njegovom
ovlaenju, kao i na svim nalogodavevim stvarima koje je u vezi sa ugovorom primio od
nalogodavca ili od nekog drugog, dok se nalaze kod njega, ili kod nekog koji ih dri za
njega, ili dok ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati njima.
Odeljak 5
PRESTANAK UGOVORA

Raskidanje ugovora zakljuenog na neodreeno vreme

lan 810
(1) Kad trajanje ugovora o trgovinskom zastupanju nije odreeno ugovorom niti se iz
okolnosti posla moe odrediti, svaka strana moe raskinuti ugovor krajem svakog
kalendarskog tromeseja.
(2) Otkaz mora biti saopten drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog
tromeseja, a ako je ugovor trajao tri godine, otkaz joj mora biti saopten dva meseca pre
isteka kalendarskog tromeseja.
(3) Ugovorne strane mogu drukije odrediti rokove otkaza i prestanka ugovora, ali
izmeu otkaza i prestanka ugovora mora biti ostavljen rok od najmanje mesec dana.
Raskidanje ugovora bez otkaznog roka
lan 811
(1) Iz ozbiljnih uzroka svaka strana moe navodei te uzroke raskinuti ugovor bez
otkaznog roka.
(2) Ako je izjava o raskidanju uinjena bez ozbiljnih uzroka, ona se smatra kao otkaz sa
redovnim otkaznim rokom.
(3) Zastupnik koji je usled neosnovanog otkaza prekinuo svoju delatnost ima pravo na
naknadu tete zbog izgubljene provizije, a ako je on neosnovano otkazao ugovor, pravo
na naknadu tete pripada nalogodavcu.
(4) Neosnovani otkaz daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkaznog roka.
Prestanak ugovora zakljuenog za odreeno vreme
lan 812
(1) Kad je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen za odreeno vreme, on prestaje
samim istekom odreenog vremena.
(2) Ako se takav ugovor preutno produi, smatra se dalje kao ugovor zakljuen za
neodreeno vreme.
Glava XXI
POSREDOVANJE
Odeljak 1

OPTE ODREDBE
Pojam
lan 813
Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji nai i dovesti u vezu sa
nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a
nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako taj ugovor bude
zakljuen.
Primena odredbi zakona o ugovoru o delu
lan 814
Kad je ugovoreno da e posrednik imati pravo na odreenu naknadu i ako njegovo
nastojanje ostane bez rezultata, o takvom ugovoru sudie se prema odredbama koje vae
za ugovor o delu.
Primanje ispunjenja
lan 815
(1) Nalog za posredovanje ne sadri ovlaenje za posrednika da za nalogodavca primi
ispunjenje obaveze iz ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem.
(2) Za to je potrebno posebno pismeno punomoje.
Opozivanje naloga za posredovanje
lan 816
Nalogodavac moe opozvati nalog za posredovanje kad god hoe, ako se toga nije
odrekao i pod uslovom da opozivanje nije protivno savesnosti.
Odsustvo obaveze za nalogodavca da zakljui ugovor
lan 817
Nalogodavac nije duan pristupiti pregovorima za zakljuenje ugovora sa licem koje je
posrednik naao, ni zakljuiti sa njim ugovor pod uslovima koje je saoptio posredniku,
ali e odgovarati za tetu ako je postupio protivno savesnosti.
Odeljak 2
OBAVEZE POSREDNIKA

Obaveza traiti priliku

lan 818
(1) Posrednik je duan traiti sa panjom dobrog privrednika priliku za zakljuenje
odreenog ugovora i ukazati na nju nalogodavcu.
(2) Posrednik je duan posredovati u pregovorima i nastojati da doe do zakljuenja
ugovora ako se na to posebno obavezao.
(3) On ne odgovara ako i pored potrebne briljivosti ne uspe u svom nastojanju.
Obaveza obavetavanja
lan 819
Posrednik je duan obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od znaaja za nameravani
posao koje su mu poznate ili su mu morale biti poznate.
Odgovornost posrednika
lan 820
(1) Posrednik odgovara za tetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih je
posredovao, a koja bi se dogodila zbog toga to je posredovao za poslovno nesposobno
lice za iju je nesposobnost znao ili mogao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati
da nee moi izvriti obaveze iz tog ugovora, i uopte za svaku tetu nastalu njegovom
krivicom.
(2) Posrednik odgovara za tetu koja bi za nalogodavca nastala usled toga to je bez
dozvole nalogodavca obavestio nekog treeg o sadrini naloga, o pregovorima ili o
uslovima zakljuenog ugovora.
Posredniki dnevnik i list
lan 821
Posrednik u privredi duan je u posebnu knjigu (posredniki dnevnik) ubeleiti bitne
podatke o ugovoru koji je zakljuen njegovim posredovanjem i izdati izvod iz te knjige
potpisan od njegove strane (posredniki list).
Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
Naknada

lan 822
(1) Posrednik ima pravo na naknadu i kad nije ugovorena.
(2) Ako visina naknade nije odreena ni tarifom ili kojim drugim optim aktom, ni
ugovorom, a ni obiajem, odredie je sud prema posrednikovom trudu i uinjenoj usluzi.
(3) Ugovorenu posredniku naknadu sud moe sniziti na zahtev nalogodavca, ako nae
da je preterano visoka s obzirom na posrednikov trud i uinjenu uslugu.
(4) Snienje ugovorene naknade ne moe se traiti ako je isplaena posredniku posle
zakljuenja ugovora za koji je on posredovao.
Kada posrednik stie pravo na naknadu
lan 823
(1) Posrednik stie pravo na naknadu u asu zakljuenja ugovora za koji je posredovao,
ako to drugo nije ugovoreno.
(2) Ali, ako je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom, posrednik stie pravo na
naknadu tek kad se uslov ostvari.
(3) Kad je ugovor zakljuen pod raskidnim uslovom, ostvarenje uslova nema uticaja na
posrednikovo pravo na naknadu.
(4) U sluaju nevanosti ugovora, posrednik ima pravo na naknadu ako mu uzrok
nevanosti nije bio poznat.
Naknada trokova
lan 824
(1) Posrednik nema pravo na naknadu trokova uinjenih u izvrenju naloga, izuzev kad
je to ugovoreno.
(2) Ali, ako mu je ugovorom priznato pravo na naknadu trokova, on ima pravo na tu
naknadu i u sluaju kad ugovor nije zakljuen.
Posredovanje za obe strane
lan 825
(1) Ukoliko drukije nije ugovoreno, posrednik koji je dobio nalog za posredovanje od
obeju strana moe zahtevati od svake strane samo polovinu posrednike naknade i
naknadu polovine trokova, ako je naknada trokova ugovorena.

(2) Posrednik je duan da se sa panjom dobrog privrednika stara o interesima obeju

strana izmeu kojih posreduje.
Gubitak prava na naknadu
lan 826
Posrednik koji protivno ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca radi za drugu
stranu, gubi pravo na posredniku naknadu i na naknadu trokova.
Glava XXII
OTPREMANJE (PEDICIJA)
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 827
(1) Ugovorom o otpremanju obavezuje se otpremnik da radi prevoza odreene stvari
zakljui u svoje ime i za raun nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne
za izvrenje prevoza, kao i da obavi ostale uobiajene poslove i radnje, a nalogodavac se
obavezuje da mu isplati odreenu naknadu.
(2) Ako je ugovorom predvieno, otpremnik moe zakljuivati ugovor o prevozu i
preduzimati druge pravne radnje u ime i za raun nalogodavca.
Odustajanje od ugovora
lan 828
Nalogodavac moe po svojoj volji odustati od ugovora, ali je u tom sluaju duan
naknaditi otpremniku sve trokove koje je dotle imao i isplatiti mu srazmeran deo
naknade za dotadanji rad.
Primena pravila o ugovoru o komisionu, odnosno trgovinskom zastupanju
lan 829
Na odnose nalogodavca i otpremnika koji nisu ureeni u ovoj glavi shodno se primenjuju
pravila o ugovoru o komisionu, odnosno trgovinskom zastupanju.
Odeljak 2

OBAVEZE OTPREMNIKA
Upozorenje na nedostatke naloga
lan 830
Otpremnik je duan upozoriti nalogodavca na nedostatke u njegovom nalogu, naroito na
one koji ga izlau veim trokovima ili teti.
Upozorenje na nedostatke pakovanja
lan 831
Ako stvar nije upakovana ili inae nije spremljena za prevoz kako treba, otpremnik je
duan upozoriti nalogodavca na te nedostatke, a kad bi ekanje da ih nalogodavac ukloni
bilo od tete za njega, otpremnik je duan da ih ukloni na raun nalogodavca.
uvanje interesa nalogodavca
lan 832
(1) Otpremnik je duan u svakoj prilici postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca i
sa panjom dobrog privrednika.
(2) On je duan da bez odlaganja obavesti nalogodavca o oteenju stvari, kao i o svim
dogaajima od znaaja za njega i da preduzme sve potrebne mere radi ouvanja njegovih
prava prema odgovornom licu.
Postupanje po uputstvima nalogodavca
lan 833
(1) Otpremnik je duan drati se uputstava o pravcu puta, sredstvima i nainu prevoza,
kao i ostalih uputstava dobijenih od nalogodavca.
(2) Ako nije mogue postupiti po uputstvima sadranim u nalogu, otpremnik je duan
traiti nova uputstva, a ako za to nema vremena ili je to nemogue, otpremnik je duan
postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca.
(3) O svakom odstupanju od naloga otpremnik je duan bez odlaganja obavestiti
nalogodavca.
(4) Ako nalogodavac nije odredio ni pravac puta ni sredstvo, odnosno nain prevoza,
otpremnik e ih odrediti kako zahtevaju interesi nalogodavca u datom sluaju.

(5) Ako je otpremnik odstupio od dobijenih uputstava odgovara za tetu nastalu usled
vie sile, izuzev ako dokae da bi se teta dogodila i da se drao datih uputstava.
Odgovornost otpremnika za druga lica
lan 834
(1) Otpremnik odgovara za izbor prevozioca kao i za izbor drugih lica sa kojima je u
izvrenju naloga zakljuio ugovor (uskladitenje robe i sl.), ali ne odgovara i za njihov
rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.
(2) Otpremnik koji izvrenje naloga poveri drugom otpremniku umesto da ga sam izvri,
odgovara za njegov rad.
(3) Ako nalog sadri izriito ili preutno ovlaenje otpremniku da poveri izvrenje
naloga drugom otpremniku ili ako je to oigledno u interesu nalogodavca, on odgovara
samo za njegov izbor, osim ako je preuzeo odgovornost za njegov rad.
(4) Odgovornosti iz prethodnih stavova ovog lana ne mogu se ugovorom iskljuiti ni
ograniiti.
Carinske radnje i plaanje carine
lan 835
Ukoliko ugovorom nije drukije odreeno, nalog za otpremu stvari preko granice sadri
obavezu za otpremnika da sprovede potrebne carinske radnje i isplati carinske dabine za
raun nalogodavca.
Kad otpremnik sam vri prevoz ili druge poslove
lan 836
(1) Otpremnik moe i sam izvriti potpuno ili delimino prevoz stvari ija mu je otprema
poverena, ako nije neto drugo ugovoreno.
(2) Ako je otpremnik sam obavio prevoz ili deo prevoza, ima prava i obaveze prevozioca
i u tom sluaju pripada mu i odgovarajua naknada za prevoz pored naknade po osnovu
otpremanja i naknade trokova u vezi sa otpremanjem.
(3) Isto vai u pogledu drugih poslova obuhvaenih nalogom, obiajima ili optim
uslovima.
Osiguranje poiljke
lan 837

(1) Otpremnik je duan da osigura poiljku samo ako je to ugovoreno.

(2) Ako ugovorom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, otpremnik je
duan da osigura stvari od uobiajenih rizika.
Polaganje rauna
lan 838
(1) Otpremnik je duan nakon zavrenog posla poloiti raun nalogodavcu.
(2) Prema zahtevu nalogodavca otpremnik je duan poloiti raun, i u toku izvravanja
naloga.
Odeljak 3
OBAVEZE NALOGODAVCA
Isplata naknade
lan 839
Nalogodavac je duan isplatiti otpremniku naknadu prema ugovoru, a ako naknada nije
ugovorena, onda naknadu odreenu tarifom ili nekim drugim optim aktom, a u
nedostatku ovoga, naknadu odreuje sud.
Kada otpremnik moe zahtevati naknadu
lan 840
Otpremnik moe zahtevati naknadu kad izvri svoje obaveze iz ugovora o otpremanju.
Trokovi i predujam
lan 841
(1) Nalogodavac je duan naknaditi otpremniku potrebne trokove uinjene radi izvrenja
naloga o otpremanju stvari.
(2) Otpremnik moe zahtevati naknadu trokova odmah poto ih je uinio.
(3) Nalogodavac je duan na zahtev otpremnika predujmiti mu potrebnu svotu za
trokove koje zahteva izvrenje naloga o otpremanju stvari.
Kada je ugovoreno da naknadu isplati primalac stvari

lan 842
Ako je ugovoreno da e otpremnik naplatiti svoja potraivanja od primaoca stvari,
otpremnik zadrava pravo da trai isplatu naknade od nalogodavca ako primalac odbije
da mu je isplati.
Opasne stvari i dragocenosti
lan 843
(1) Nalogodavac je duan obavestiti otpremnika o osobinama stvari kojima moe biti
ugroena sigurnost lica ili dobara ili nanesena teta.
(2) Kad se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari,
nalogodavac je duan obavestiti o tome otpremnika i saoptiti mu njihovu vrednost u
asu predaje radi otpremanja.
Odeljak 4
POSEBNI SLUAJEVI OTPREMANJA
Otprema sa fiksnom naknadom
lan 844
(1) Kad je ugovorom o otpremanju odreena jedna ukupna svota za izvrenje naloga o
otpremanju stvari, ona obuhvata naknadu po osnovu otpremanja i naknadu za prevoz i
naknadu svih ostalih trokova, ako nije to drugo ugovoreno.
(2) U tom sluaju, otpremnik odgovara i za rad prevozioca i drugih lica kojima se putem
ovlaenja iz ugovora posluio.
Zbirna otprema
lan 845
(1) Otpremnik moe u izvravanju dobijenih naloga organizovati zbirnu otpremu, osim
ako je ugovorom to iskljueno.
(2) Ako zbirnom otpremom postigne razliku u vozarini u korist nalogodavca, otpremnik
ima pravo na posebnu dodatnu naknadu.
(3) U sluaju zbirne otpreme otpremnik odgovara za gubitak ili oteenje stvari nastale za
vreme prevoza do kojih ne bi dolo da nije bilo zbirne otpreme.
Odeljak 5

ZALONO PRAVO OTPREMNIKA

lan 846
(1) Radi obezbeenja naplate svojih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom o
otpremanju, otpremnik ima pravo zaloge na stvarima predatim radi otpremanja i u vezi sa
otpremanjem sve dok ih dri ili dok ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati
njima.
(2) Kad je u izvrenju otpremanja uestvovao i drugi otpremnik, on je duan starati se o
naplati potraivanja i ostvarenju prava zaloge prethodnih otpremnika.
(3) Ako drugi otpremnik isplati otpremnikova potraivanja prema nalogodavcu, ta
potraivanja i otpremnikovo pravo zaloge prelaze na njega po samom zakonu.
(4) To isto biva ako drugi otpremnik isplati prevozioeva potraivanja.
Glava XXIII
UGOVOR O KONTROLI ROBE I USLUGA
Pojam
lan 847
(1) Ugovorom o kontroli robe jedna ugovorna strana (vrilac kontrole) se obavezuje da
struno i nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu robe i izda certifikat o tome, a druga
strana (naruilac kontrole) se obavezuje da za izvrenu kontrolu isplati ugovorenu
naknadu.
(2) Kontrola robe moe se sastojati u utvrivanju identiteta, kvaliteta, kvantiteta i drugih
svojstava robe.
Obim kontrole
lan 848
Vrilac kontrole je duan da izvri kontrolu u obimu i na nain koji su odreeni u
ugovoru, a ako u ugovoru nije nita odreeno, u obimu i na nain koji odgovaraju prirodi
stvari.
Nitavost pojedinih odredaba ugovora
lan 849

(1) Nitave su odredbe ugovora koje vriocu kontrole nameu dunosti koje bi mogle
uticati na nepristrasnost u vrenju kontrole ili na ispravnost isprave o izvrenoj kontroli
(certifikat).
(2) Kontrola se smatra izvrenom tek izdavanjem certifikata.
uvanje robe odnosno uzorka
lan 850
(1) Robu koju je naruilac kontrole predao vriocu kontrole radi obavljanja ugovorene
kontrole, vrilac kontrole je duan uvati i obezbediti od zamene.
(2) Vrilac kontrole je duan uvati predane mu uzorke najmanje est meseci, ukoliko
nije drukije ugovoreno.
Obaveza obavetavanja naruioca
lan 851
Vrilac kontrole je duan da o svim znaajnim okolnostima u toku kontrole i uvanja
robe blagovremeno obavetava naruioca kontrole a naroito o nunim i korisnim
trokovima uinjenim za njegov raun.
Naknada
lan 852
(1) Za obavljenu kontrolu i uvanje robe vrilac kontrole ima pravo na ugovorenu,
odnosno uobiajenu naknadu.
(2) Vrilac kontrole ima pravo i na naknadu svih nunih i korisnih trokova koji su
uinjeni za raun naruioca kontrole.
Pravo zaloge
lan 853
Radi obezbeenja ugovorene ili uobiajene naknade i naknade nunih i korisnih trokova
vrilac kontrole ima pravo zaloge na robi koja mu je predata na kontrolu.
Poveravanje kontrole robe drugom vriocu kontrole
lan 854

(1) Vrilac kontrole moe obavljanje ugovorene kontrole robe poveriti drugome, izuzev
ako mu je naruilac kontrole to izriito zabranio.
(2) Vrilac kontrole odgovara naruiocu kontrole za rad drugog vrioca kontrole.
Kontrola robe sa vrenjem pojedinih pravnih radnji
lan 855
(1) Na osnovu izriitog naloga naruioca kontrole, vrilac kontrole je ovlaen da pored
izvrenja ugovorene kontrole robe vri i pojedine pravne radnje u ime i za raun
naruioca kontrole.
(2) Vrilac kontrole ima pravo na posebnu uobiajenu ili ugovorenu naknadu za
obavljanje pojedinih pravnih radnji u ime i za raun naruioca kontrole.
Kontrola robe sa garancijom
lan 856
(1) Vrilac kontrole moe da garantuje za nepromenljivost svojstava kontrolisane robe u
ugovorenom roku.
(2) Za preuzetu garanciju u pogledu svojstava robe, vrilac kontrole ima pravo na
posebnu, ugovorenu ili uobiajenu naknadu.
Kontrola usluga i stvari koje nisu namenjene prometu
lan 857
Ako se vrenje kontrole odnosi na usluge ili stvari koje nisu namenjene prometu, vrilac
kontrole i naruilac kontrole imaju ista prava i obaveze kao i kod kontrole robe.
Raskid ugovora
lan 858
Naruilac kontrole moe izjaviti da raskida ugovor sve dok naruena kontrola nije
izvrena, ali je u tom sluaju duan vriocu kontrole platiti srazmerni deo naknade i
uinjene nune i korisne trokove, kao i naknaditi mu tetu.
Glava XXIV
UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA
Odeljak 1

OPTE ODREDBE
Pojam
lan 859
Ugovorom o organizovanju putovanja obavezuje se organizator putovanja da pribavi
putniku skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njima
vezane, a putnik se obavezuje da organizatoru plati jednu ukupnu (paualnu) cenu.
Izdavanje potvrde o putovanju
lan 860
(1) Organizator putovanja prilikom zakljuenja ugovora izdaje putniku potvrdu o
putovanju.
(2) Potvrda o putovanju treba da sadri: mesto i datum izdavanja; oznaku i adresu
organizatora putovanja; ime putnika; mesto i datum poetka i svretka putovanja, datume
boravka, nune podatke o prevozu, boravku kao i drugim uslugama koje su obuhvaene
ukupnom cenom; najmanji broj potrebnih putnika; ukupnu cenu za skup usluga
predvienih ugovorom; uslove pod kojima putnik moe traiti raskid ugovora kao i druge
podatke za koje se smatra da je korisno da budu sadrani u potvrdi.
(3) Ako je pre izdavanja potvrde o putovanju putniku uruen program putovanja u kome
se nalaze podaci iz prethodnog stava, potvrda o putovanju moe da sadri samo uput na
taj program.
Odnos ugovora i potvrde o putovanju
lan 861
(1) Postojanje i punovanost ugovora o organizovanju putovanja nezavisni su od
postojanja potvrde o putovanju i njene sadrine.
(2) Ali, organizator putovanja odgovara za svu tetu koju druga strana pretrpi zbog
neizdavanja potvrde o putovanju ili njene netanosti.
Pretpostavka tanosti potvrde
lan 862
Smatra se da je tano ono to stoji u potvrdi sve dok se ne dokae suprotno.
Odeljak 2

OBAVEZE ORGANIZATORA PUTOVANJA

Zatita prava i interesa putnika
lan 863
Organizator putovanja duan je da putniku prui usluge koje imaju sadraj i svojstva
predviena ugovorom, potvrdom, odnosno programom putovanja i da se stara o pravima i
interesima putnika, saglasno dobrim poslovnim obiajima u ovoj oblasti.
Obaveza obavetavanja
lan 864
Organizator putovanja duan je da putniku prui potrebna obavetenja o cenama i
uslovima prevoza, boravka i posebnih usluga, kao i obavetenja koja se odnose na
kvalitet prevoznih sredstava i smetaja, na red vonje, veze, granine i carinske
formalnosti, na sanitarne, monetarne i druge administrativne propise.
Obaveza uvanja tajne
lan 865
Obavetenja koja dobije o putniku, njegovom prtljagu i njegovim kretanjima, organizator
moe saoptavati treim licima samo sa odobrenjem putnika ili na zahtev nadlenog
organa.
Odgovornost za organizovanje putovanja
lan 866
Organizator putovanja odgovara za tetu koju prouzrokuje putniku zbog potpunog ili
deliminog neizvrenja obaveza koje se odnose na organizovanje putovanja predvienih
ugovorom i ovim zakonom.
Odgovornost organizatora putovanja kad sam vri pojedine usluge
lan 867
Ako sam prua usluge prevoza, smetaja ili druge usluge vezane za izvrenje
organizovanog putovanja, organizator odgovara za tetu priinjenu putniku prema
propisima koji se odnose na te usluge.
Odgovornost organizatora putovanja kad je izvrenje pojedinih usluga poverio treim
licima

lan 868
(1) Organizator putovanja koji je poverio treim licima izvrenje usluga prevoza,
smetaja ili drugih usluga vezanih za izvrenje putovanja, odgovara putniku za tetu koja
je nastala zbog potpunog ili deliminog neizvrenja ovih usluga, saglasno propisima koji
se na njih odnose.
(2) Ali, i kada su usluge izvrene saglasno ugovoru i propisima koji se na njih odnose,
organizator odgovara za tetu koju je putnik pretrpeo povodom njihovog izvrenja, osim
ako dokae da se ponaao kao paljiv organizator putovanja pri izboru lica koja su ih
izvrila.
(3) Putnik ima pravo da neposredno od treeg lica odgovornog za tetu zahteva potpunu
ili dopunsku naknadu za pretrpljenu tetu.
(4) U meri u kojoj je naknadio tetu putniku, organizator putovanja stie sva prava koja bi
putnik imao prema treem licu odgovornom za ovu tetu (pravo na regres).
(5) Putnik je duan da ustupi organizatoru putovanja isprave i sve to je potrebno za
ostvarivanje prava regresa.
Snienje cene
lan 869
(1) Ako su usluge iz ugovora o organizovanju putovanja nepotpuno ili nekvalitetno
izvrene, putnik moe zahtevati srazmerno snienje cene pod uslovom da je stavio
prigovor organizatoru putovanja u roku od osam dana od dana zavretka putovanja.
(2) Zahtev za snienje cene ne utie na pravo putnika da zahteva naknadu tete.
Iskljuenje i ogranienje odgovornosti organizatora putovanja
lan 870
(1) Nitave su odredbe ugovora o organizovanju putovanja kojima se iskljuuje ili
smanjuje odgovornost organizatora putovanja.
(2) Ali je punovana pismena odredba ugovora kojom se unapred odreuje najvii iznos
naknade, pod uslovom da nije u oiglednoj nesrazmeri sa tetom.
(3) Ovo ogranienje iznosa naknade ne vai ako je organizator tetu prouzrokovao
namerno ili krajnjom nepanjom.
Odeljak 3

OBAVEZE PUTNIKA
Plaanje cene
lan 871
Putnik je duan da organizatoru putovanja plati ugovorenu cenu za putovanje u vreme
kako je ugovoreno, odnosno uobiajeno.
Obaveza davanja podataka
lan 872
Putnik je duan da na traenje organizatora blagovremeno dostavi sve podatke potrebne
za organizovanje putovanja, a posebno za pribavljanje prevoznih karata, rezervaciju za
smetaj, kao i isprave potrebne za prelazak preko granice.
Ispunjavanje uslova predvienih propisima
lan 873
Putnik je duan da se stara da on lino, njegove line isprave i njegov prtljag ispunjavaju
uslove predviene graninim, carinskim, sanitarnim, monetarnim i drugim
administrativnim propisima.
Odgovornost putnika za priinjenu tetu
lan 874
Putnik odgovara za tetu koju priini organizatoru putovanja neizvravanjem obaveza
koje za njega proizlaze iz ugovora i odredbi ovog zakona.
Odeljak 4
POSEBNA PRAVA I OBAVEZE UGOVORNIH STRANA
Zamena putnika drugim licem
lan 875
Ako drukije nije ugovoreno, putnik moe odrediti drugo lice da umesto njega koristi
ugovorene usluge pod uslovom da ovo lice zadovoljava potrebne zahteve predviene za
odreeno putovanje i da putnik naknadi organizatoru putovanja trokove prouzrokovane
zamenom.
Poveanje ugovorene cene

lan 876
(1) Organizator putovanja moe zahtevati poveanje ugovorene cene samo ako je posle
zakljuenja ugovora dolo do promena u kursu razmene valute ili do promene u tarifama
prevoznika, koje utiu na cenu putovanja.
(2) Pravo na poveanje ugovorene cene iz prethodnog stava organizator putovanja moe
ostvarivati samo pod uslovom da je ono predvieno u potvrdi o putovanju.
(3) Ako poveanje ugovorene cene pree deset odsto, putnik moe raskinuti ugovor bez
obaveze da naknadi tetu.
(4) U tom sluaju putnik ima pravo na vraanje onoga to je platio organizatoru
putovanja.
Pravo putnika da odustane od ugovora
lan 877
(1) Putnik moe u svakom trenutku odustati od ugovora, potpuno ili delimino.
(2) Ako putnik pre poetka putovanja odustane od ugovra u razumnom roku koji se
odreuje s obzirom na vrstu aranmana (blagovremeni odustanak), organizator putovanja
ima pravo samo na naknadu administrativnih trokova.
(3) U sluaju neblagovremenog odustanka od ugovora, organizator putovanja moe od
putnika zahtevati naknadu u odreenom procentu ugovorene cene koji se utvruje
srazmerno vremenu preostalom do poetka putovanja i koji mora biti ekonomski
opravdan.
(4) Organizator putovanja ima pravo samo na naknadu uinjenih trokova ako je putnik
odustao od ugovora zbog okolnosti koje nije mogao izbei ili otkloniti i koje bi, da su
postojale u vreme zakljuenja ugovora, predstavljale opravdan razlog da ne zakljui
ugovor, kao i u sluaju ako je putnik obezbedio odgovarajuu zamenu ili je zamenu naao
sam organizator.
(5) Ako putnik odustane od ugovora nakon poetka putovanja, a razlog za to nisu
okolnosti iz prethodnog stava ovog lana, organizator ima pravo na puni iznos ugovorene
cene putovanja.
Prava organizatora putovanja da odustane od ugovora
lan 878
(1) Organizator putovanja moe odustati od ugovora, potpuno ili delimino, bez obaveze
na naknadu tete, ako pre ili za vreme izvravanja ugovora nastupe izvanredne okolnosti

koje se nisu mogle predvideti, ni izbei ili otkloniti, a koje bi, da su postojale u vreme
zakljuenja ugovora, predstavljale opravdan razlog za organizatora putovanja da ugovor
ne zakljui.
(2) Organizator putovanja moe odustati od ugovora bez obaveze na naknadu tete i kad
se minimalan broj putnika, predvien u potvrdi o putovanju, nije sakupio, pod uslovom
da o toj okolnosti putnik bude obaveten u primerenom roku koji ne moe biti krai od
pet dana pre dana kad je putovanje trebalo da otpone.
(3) U sluaju odustanka od ugovora pre njegovog izvrenja, organizator mora u celini
vratiti ono to je primio od putnika.
(4) Ako je organizator odustao od ugovora za vreme njegovog izvrenja, ima pravo na
pravinu naknadu za ostvarene ugovorene usluge, a duan je preduzeti sve nune mere za
zatitu interesa putnika.
Izmena programa putovanja
lan 879
(1) Izmene u programu putovanja mogu se vriti samo ako su prouzrokovane vanrednim
okolnostima koje organizator putovanja nije mogao predvideti, izbei ili otkloniti.
(2) Trokove koji su nastali usled izmene programa snosi organizator putovanja, a
smanjenje trokova ide u korist putnika.
(3) Zamena ugovorenog smetaja moe se vriti samo upotrebom objekta iste kategorije,
ili na teret organizatora, upotrebom objekta vie kategorije i u ugovorenom mestu
smetaja.
(4) Ako su u programu putovanja izvrene bitne izmene bez opravdanog razloga,
organizator putovanja mora u celini vratiti ono to je primio od putnika koji je zbog toga
odustao od putovanja.
(5) Ako su bitne izmene u programu uinjene za vreme izvravanja ugovora, putnik u
sluaju odustanka snosi samo stvarne trokove ostvarenih usluga.
Glava XXV
POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU
Pojam
lan 880

Posrednikim ugovorom o putovanju posrednik se obavezuje da, u ime i za raun

putnika, zakljui bilo ugovor o organizovanju putovanja bilo ugovor o izvrenju jedne ili
vie posebnih usluga koje omoguuju da se ostvari neko putovanje ili boravak, a putnik
se obavezuje da za to plati naknadu.
Obaveza izdavanja potvrde
lan 881
(1) Kad se posrednikim ugovorom o putovanju preuzima obaveza zakljuenja ugovora o
organizovanju putovanja, posrednik je duan da prilikom zakljuenja izda potvrdu o
putovanju koja, pored podataka koji se odnose na samo putovanje i oznake i adrese
organizatora putovanja, mora da sadri oznaku i adresu posrednika, kao i podatak da on
istupa u tom svojstvu.
(2) Ako u potvrdi o putovanju ne naznai svojstvo posrednika, posrednik u organizovanju
poslovanja smatra se kao organizator putovanja.
(3) U sluaju kada se posredniki ugovor o putovanju odnosi na zakljuenje ugovora o
nekoj posebnoj usluzi, posrednik je duan da izda potvrdu koja se odnosi na tu uslugu sa
naznakom iznosa koji je plaen za uslugu.
Postupanje po uputstvima putnika
lan 882
(1) Posrednik je duan da postupi po uputstvima koje mu je putnik blagovremeno dao ako
su ona u skladu sa ugovorom, uobiajenim poslovanjem posrednika i interesima drugih
putnika.
(2) Ako putnik ne da potrebna uputstva, posrednik je duan da radi na nain koji je u
datim prilikama najpogodniji za putnika.
Izbor treih lica
lan 883
Posrednik je duan da savesno vri izbor treih lica koja treba da obave usluge
predviene ugovorom i odgovara putniku za njihov izbor.
Shodna primena odredaba ugovora o organizovanju putovanja
lan 884

Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovor o organizovanju putovanja, shodno se

primenjuju na posredniki ugovor o putovanju, ako odredbama ove glave nije drukije
odreeno.
Glava XXVI
UGOVOR O ANGAOVANJU UGOSTITELJSKIH KAPACITETA (UGOVOR O
ALOTMANU)
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 885
(1) Ugovorom o alotmanu ugostitelj se obavezuje da u toku odreenog vremena stavi na
raspolaganje turistikoj agenciji odreeni broj leaja u odreenom objektu, prui
ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati joj odreenu proviziju, a ova se
obavezuje da nastoji da ih popuni odnosno da obavesti u utvrenim rokovima da to nije u
mogunosti, kao i da plati cenu pruenih usluga, ukoliko je koristila angaovane hotelske
kapacitete.
(2) Ako ugovorom nije drukije odreeno, smatra se da su smetaji ugostiteljskih
kapaciteta stavljeni na raspolaganje za jednu godinu.
Forma ugovora
lan 886
Ugovor o alotmanu mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Odeljak 2
OBAVEZE TURISTIKE AGENCIJE
Obaveza obavetavanja
lan 887
(1) Turistika agencija je duna da obavetava ugostitelja o toku popunjavanja smetajnih
kapaciteta.
(2) Ukoliko nije u mogunosti da popuni sve angaovane smetajne kapacitete, turistika
agencija je duna da u ugovorenim ili uobiajenim rokovima obavesti ugostitelja o tome i

da mu dostavi listu gostiju, kao i da u obavetenju odredi rok do koga ugostitelj moe
slobodno raspolagati angaovanim kapacitetima.
(3) Ugostiteljski kapaciteti koji u listi gostiju nisu oznaeni kao popunjeni, smatraju se
slobodnim od dana prijema te liste od strane hotela za period na koji se lista odnosi.
(4) Posle proteka toga roka turistika agencija ponovo stie pravo da popunjava
angaovane smetajne kapacitete.
Obaveza pridravanja ugovorenih cena
lan 888
Turistika agencija ne moe licima koja alje u ugostiteljski objekat zaraunavati vee
cene za ugostiteljske usluge od onih koje su predviene ugovorom o alotmanu ili
ugostiteljskim cenovnikom.
Obaveza plaanja ugostiteljskih usluga
lan 889
(1) Ukoliko ugovorom nije drukije odreeno, cenu pruenih ugostiteljskih usluga plaa
ugostitelju turistika agencija posle izvrenih usluga.
(2) Ugostitelj ima pravo da zahteva plaanje odgovarajue akontacije.
Obaveza izdavanja posebne pismene isprave
lan 890
(1) Turistika agencija je duna da licima koja alje na osnovu ugovora o alotmanu izda
posebnu pismenu ispravu (posebna pismena isprava).
(2) Posebna pismena isprava glasi na ime ili na odreenu grupu, neprenosiva je i sadri
nalog ugostitelju da prui usluge koje su u njoj navedene.
(3) Posebna pismena isprava slui kao dokaz da je lice klijent turistike agencije koja je
sa ugostiteljem zakljuila ugovor o alotmanu.
(4) Na osnovu posebne pismene isprave vri se obraun uzajamnih potraivanja izmeu
turistike agencije i ugostitelja.
Odeljak 3
OBAVEZE UGOSTITELJA

Obaveza stavljanja na korienje ugovorenih smetajnih kapaciteta

lan 891
(1) Ugostitelj preuzima konanu i neopozivu obavezu da u toku odreenog vremena stavi
na korienje ugovoreni broj leaja i prui licima koja upuuje turistika agencija usluge
navedene u posebnoj pismenoj ispravi.
(2) Ugostitelj ne moe ugovoriti sa drugom turistikom agencijom angaovanje
kapaciteta koji su ve rezervisani na osnovu ugovora o alotmanu.
Obaveze jednakog postupanja
lan 892
Ugostitelj je duan da licima koje uputi turistika agencija prui pod istim uslovima
usluge kao i licima sa kojima je neposredno zakljuio ugovor o ugostiteljskim uslugama.
Obaveza ugostitelja da ne menja cenu usluga
lan 893
(1) Ugostitelj ne moe menjati ugovorene cene ako o tome ne obavesti turistiku agenciju
najmanje est meseci unapred, osim u sluaju promene u kursu razmena valuta koje utiu
na ugovorenu cenu.
(2) Nove cene mogu se primenjivati po isteku mesec dana od njihove dostave turistikoj
agenciji.
(3) Nove cene nee se primenjivati na usluge za koje je ve dostavljena lista gostiju.
(4) U svakom sluaju izmene cena nemaju dejstvo na rezervacije koje je ugostitelj
potvrdio.
Obaveza plaanja provizije
lan 894
(1) Ugostitelj je duan da turistikoj agenciji isplati proviziju na promet ostvaren na
osnovu ugovora o alotmanu.
(2) Provizija se odreuje u procentu od cene izvrenih ugostiteljskih usluga.
(3) Ukoliko procenat provizije nije odreen ugovorom, turistikoj agenciji pripada
provizija odreena optim uslovima poslovanja turistike agencije ili, ako ovih vie
nema, poslovnim obiajima.

Odeljak 4
PRAVO TURISTIKE AGENCIJE DA ODUSTANE OD UGOVORA
Pravo na odustanak od angaovanih smetajnih kapaciteta
lan 895
(1) Turistika agencija moe privremeno odustati od korienja angaovanih smetajnih
kapaciteta a da time ne raskine ugovor o alotmanu niti stvori za sebe obavezu naknade
tete ugostitelju, ukoliko u ugovorenom roku poalje obavetenje o odustanku od
korienja.
(2) Ako rok obavetenja o odustanku nije odreen ugovorom, utvruje se na osnovu
poslovnih obiaja u ugostiteljstvu.
(3) U sluaju da obavetenje o odustanku ne bude poslato u predvienom roku, ugostitelj
ima pravo na naknadu tete.
(4) Turistika agencija moe odustati od ugovora u celini bez obaveze da naknadi tetu
ako obavetenje o odustanku poalje u ugovorenom roku.
Obaveza turistike agencije da popuni angaovane kapacitete
lan 896
(1) Ugovorom o alotmanu se moe predvideti posebna obaveza turistike agencije da
popuni angaovane ugostiteljske kapacitete.
(2) Ako u tom sluaju ne popuni angaovane ugostiteljske kapacitete, turistika agencija
je duna da plati ugostitetelju naknadu po neiskorienom leaju u danu.
(3) Turistika agencija nema tada pravo da putem blagovremenog obavetenja otkae
ugovor bilo delimino ili u celini.
Glava XXVII
OSIGURANJE
Odeljak 1
ZAJEDNIKE ODREDBE ZA IMOVINSKA OSIGURANJA I OSIGURANJA LICA
Odsek 1
OPTE ODREDBE

Pojam
lan 897
Ugovorom o osiguranju obavezuje se ugovara osiguranja da plati odreeni iznos
organizaciji za osiguranje (osigurava), a organizacija se obavezuje da, ako se desi
dogaaj koji predstavlja osigurani sluaj, isplati osiguraniku ili nekom treem licu
naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili uini neto drugo.
Osigurani sluaj
lan 898
(1) Dogaaj s obzirom na koji se zakljuuje osiguranje (osigurani sluaj) mora biti
budui, neizvestan i nezavisan od iskljuive volje ugovaraa.
(2) Ugovor o osiguranju je nitav ako je u asu njegovog zakljuenja ve nastao osigurani
sluaj, ili je taj bio u nastupanju, ili je bilo izvesno da e nastupiti, ili ako je ve tada bila
prestala mogunost da on nastane.
(3) Ali, ako je ugovoreno da e osiguranjem biti obuhvaen odreeni period koji prethodi
zakljuenju ugovora, ugovor e biti nitav samo ako je u asu njegovog zakljuenja
zainteresovanoj strani bilo poznato da se osigurani sluaj ve dogodio, odnosno da je ve
tada bila prestala mogunost da se on dogodi.
Iskljuenje nekih osiguranja
lan 899
(1) Odredbe ove glave nee se primenjivati na plovidbeno osiguranje, kao ni na druga
osiguranja na koja se primenjuju pravila o plovidbenom osiguranju.
(2) Navedene odredbe nee se primenjivati ni na osiguranje potraivanja, kao ni na
odnose iz reosiguranja.
Odstupanje od odredaba ove glave
lan 900
(1) Ugovorom se moe odstupiti samo od onih odredaba ove glave u kojima je to
odstupanje izriito doputeno, kao i od onih koje pruaju ugovaraima mogunost da
postupe kako hoe.
(2) Odstupanje od ostalih odredaba, ukoliko nije zabranjeno ovim ili kojim drugim
zakonom, doputeno je samo ako je u nesumnjivom interesu osiguranika.

Odsek 2
ZAKLJUENJE UGOVORA
Kad je ugovor zakljuen
lan 901
(1) Ugovor o osiguranju je zakljuen kad ugovarai potpiu polisu osiguranja ili listu
pokria.
(2) Pismena ponuda uinjena osiguravau za zakljuenje ugovora o osiguranju vezuje
ponudioca, ako on nije odredio krai rok, za vreme od osam dana od dana kad je ponuda
prispela osiguravau, a ako je potreban lekarski pregled, onda za vreme od trideset dana.
(3) Ako osigurava u tom roku ne odbije ponudu koja ne odstupa od uslova pod kojima
on vri predloeno osiguranje, smatrae se da je prihvatio ponudu i da je ugovor
zakljuen.
(4) U tom sluaju ugovor se smatra zakljuenim kad je ponuda prispela osiguravau.
Polisa i lista pokria
lan 902
(1) U polisi moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar, odnosno osigurano
lice, rizik obuhvaen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokria, svota osiguranja
ili da je osiguranje neogranieno; premija ili doprinos, datum izdanja polise i potpisi
ugovorenih strana.
(2) Polisa osiguranja moe biti privremeno zamenjena listom pokria u koju se unose
bitni sastojci ugovora.
(3) Osigurava je duan upozoriti ugovaraa osiguranja da su opti i posebni uslovi
osiguranja sastavni deo ugovora i predati mu njihov tekst, ako ti uslovi nisu tampani na
samoj polisi.
(4) Izvrenje obaveze iz prethodnog stava moe biti konstatovano na polisi.
(5) U sluaju neslaganja neke odredbe optih ili posebnih uslova i neke odredbe polise
primenie se odredbe polise a u sluaju neslaganja neke tampane odredbe polise i neke
njene rukopisne odredbe, primenie se ova poslednja.
(6) Prema sporazumu ugovaraa, polisa moe glasiti na odreeno lice, po naredbi ili na
donosioca.

Osiguranje bez polise

lan 903
Uslovima osiguranja mogu biti predvieni sluajevi u kojima ugovorni odnos iz
osiguranja nastaje samim plaanjem premije.
Zakljuenje ugovora u ime drugog bez ovlaenja
lan 904
(1) Ko zakljui ugovor o osiguranju u ime drugog bez njegovog ovlaenja, odgovara
osiguravau za obaveze iz ugovora sve dok ga onaj u ije je ime ugovor zakljuen ne
odobri.
(2) Zainteresovani moe odbiti ugovor i poto se dogodio osigurani sluaj.
(3) Ako je odobrenje odbijeno, ugovara osiguranja duguje premiju za period osiguranja
u kome je osigurava obaveten o odbijanju odobrenja.
(4) Ali, ne odgovara za obaveze iz osiguranja poslovoa bez naloga koji je obavestio
osiguravaa da istupa bez ovlaenja u ime i za raun drugoga.
Osiguranje za tui raun ili za raun koga se tie
lan 905
(1) U sluaju osiguranja za tui raun ili za raun koga se tie, obaveze plaanja premije i
ostale obaveze iz ugovora duan je izvravati ugovara osiguranja, ali on ne moe vriti
prava iz osiguranja, ak i kad dri polisu, bez pristanka lica iji je interes osiguran i kome
ona pripadaju.
(2) Ugovara osiguranja nije duan predati polisu zainteresovanom licu dok mu ne budu
naknaene premije koje je isplatio osiguravau, kao i trokovi ugovora.
(3) Ugovara osiguranja ima pravo prvenstvene naplate ovih potraivanja iz dugovane
naknade, kao i pravo da zahteva njihovu isplatu neposredno od osiguravaa.
(4) Osigurava moe istai svakom korisniku osiguranja za tui raun sve prigovore koje
po osnovu ugovora ima prema ugovarau osiguranja.
Zastupnici osiguranja
lan 906

(1) Kad osigurava ovlasti nekoga da ga zastupa, a ne odredi obim njegovih ovlaenja,
zastupnik je ovlaen da u ime i za raun osiguravaa zakljuuje ugovore o osiguranju, da
ugovara izmene ugovora ili produenje njihovog vaenja, da izda polise osiguranja, da
naplauje premije i da prima izjave upuene osiguravau.
(2) Ako je osigurava ograniio ovlaenja svog zastupnika, a to ugovarau osiguranja
nije bilo poznato, smatra se kao da ta ogranienja nisu ni postojala.
Odsek 3
OBAVEZA OSIGURANIKA, ODNOSNO UGOVARAA OSIGURANJA
I Prijava okolnosti znaajnih za ocenu rizika
Dunost prijavljivanja
lan 907
Ugovara osiguranja duan je prijaviti osiguravau prilikom zakljuenja ugovora sve
okolnosti koje su od znaaja za ocenu rizika, a koje su mu poznate ili mu nisu mogle
ostati nepoznate.
Namerna netana prijava ili preutkivanje
lan 908
(1) Ako je ugovara osiguranja namerno uinio netanu prijavu ili namerno preutao
neku okolnost takve prirode da osigurava ne bi zakljuio ugovor da je znao za pravo
stanje stvari, osigurava moe zahtevati ponitenje ugovora.
(2) U sluaju ponitenja ugovora iz razloga navedenih u prethodnom stavu, osigurava
zadrava naplaene premije i ima pravo zahtevati isplatu premije za period osiguranja u
kome je zatraio ponitenje ugovora.
(3) Osiguravaevo pravo da zahteva ponitenje ugovora o osiguranju prestaje ako on u
roku od tri dana od dana saznanja za netanost prijave ili za preutkivanje ne izjavi
ugovarau osiguranja da namerava koristiti to pravo.
Nenamerna netanost ili nepotpunost prijave
lan 909
(1) Ako je ugovara osiguranja uinio netanu prijavu ili je propustio dati duno
obavetenje, a to nije uinio namerno, osigurava moe, po svom izboru, u roku od mesec
dana od saznanja za netanost ili nepotpunost prijave, izjaviti da raskida ugovor ili
predloiti poveanje premije srazmerno veem riziku.

(2) Ugovor u tom sluaju prestaje po isteku etrnaest dana od kad je osigurava svoju
izjavu o raskidu saoptio ugovarau osiguranja, a u sluaju osiguravaevog predloga da
se premija povea, raskid nastupa po samom zakonu ako ugovara osiguranja ne prihvati
predlog u roku od etrnaest dana od kad ga je primio.
(3) U sluaju raskida, osigurava je duan vratiti deo premije koji otpada na vreme do
kraja perioda osiguranja.
(4) Ako se osigurani sluaj dogodio pre nego to je utvrena netanost ili nepotpunost
prijave, ili posle toga ali pre raskida ugovora, odnosno pre postizanja sporazuma o
poveanju premije, naknada se smanjuje u srazmeri izmeu stope plaenih premija i
stope premija koje bi trebalo platiti prema stvarnom riziku.
Proirenje primene prethodnih lanova
lan 910
Odredbe prethodnih lanova o posledicama netane prijave ili preutkivanja okolnosti od
znaaja za ocenu rizika primenjuju se i u sluajevima osiguranja zakljuenih u ime i za
raun drugoga, ili u korist treeg, ili za tui raun, ili za raun koga se tie, ako su ova
lica znala za netanost prijave ili preutkivanje okolnosti od znaaja za ocenu rizika.
Sluajevi u kojima se osigurava ne moe pozivati na netanost ili nepotpunost prijave
lan 911
(1) Osigurava kome su u asu zakljuenja ugovora bile poznate ili mu nisu mogle ostati
nepoznate okolnosti koje su od znaaja za ocenu rizika, a koje je ugovara osiguranja
netano prijavio ili preutao, ne moe se pozivati na netanost prijave ili preutkivanja.
(2) Isto vai u sluaju kad je osigurava saznao za te okolnosti za vreme trajanja
osiguranja, a nije se koristio zakonskim ovlaenjima.
II Plaanje premije
Dunost plaanja i primanja premije
lan 912
(1) Ugovara osiguranja duan je platiti premiju osiguranja, ali je osigurava duan
primiti isplatu premije od svakog lica koje ima pravni interes da ona bude plaena.
(2) Premija se plaa u ugovorenim rokovima, a ako treba da se isplati odjednom, plaa se
prilikom zakljuenja ugovora.

(3) Mesto plaanja premije je mesto u kome ugovara osiguranja ima svoje sedite,
odnosno prebivalite, ako ugovorom nije odreeno neko drugo mesto.
Posledice neisplate premije
lan 913
(1) Ako je ugovoreno da se premija plaa prilikom zakljuenja ugovora, obaveza
osiguravaa da isplati naknadu ili svotu odreenu ugovorom poinje narednog dana od
dana uplate premije.
(2) Ako je ugovoreno da se premija plaa posle zakljuenja ugovora, obaveza
osiguravaa da isplati naknadu ili svotu odreenu ugovorom, poinje od dana odreenog
u ugovoru kao dana poetka osiguranja.
(3) Ali, ako ugovara osiguranja premiju koja je dospela posle zakljuenja ugovora ne
plati do dospelosti, niti to uini koje drugo zainteresovano lice, ugovor o osiguranju
prestaje po samom zakonu po isteku roka od trideset dana od dana od kada je ugovarau
osiguranja urueno preporueno pismo osiguravaa sa obavetenjem o dospelosti premije
ali s tim da taj rok ne moe istei pre nego to protekne trideset dana od dospelosti
premije.
(4) U svakom sluaju, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu ako premija ne
bude plaena u roku od godine dana od dospelosti.
(5) Odredbe ovog lana ne primenjuju se na osiguranje ivota.
III Obavetavanje osiguravaa o promenama rizika
Poveanje rizika
lan 914
(1) Ugovara osiguranja duan je, kad je u pitanju osiguranje imovine, obavestiti
osiguravaa o svakoj promeni okolnosti koja moe biti od znaaja za ocenu rizika, a kad
je u pitanju osiguranje lica, onda samo ako je rizik povean zbog toga to je osigurano
lice promenilo zanimanje.
(2) On je duan da bez odlaganja obavesti osiguravaa o poveanju rizika, ako je rizik
povean nekim njegovim postupkom, a ako se poveanje rizika dogodilo bez njegovog
uea, on je duan da ga obavesti u roku od etrnaest dana od kad je za to saznao.
(3) Ako je poveanje rizika toliko da osigurava ne bi zakljuio ugovor da je takvo stanje
postojalo u asu njegovog zakljuenja, on moe raskinuti ugovor.

(4) Ali, ako je poveanje rizika toliko da bi osigurava zakljuio ugovor samo uz veu
premiju da je takvo stanje postojalo u asu zakljuenja ugovora, on moe ugovarau
osiguranja predloiti novu stopu premije.
(5) Ako ugovara osiguranja ne pristane na novu stopu premije u roku od etrnaest dana
od prijema predloga nove stope, ugovor prestaje po samom zakonu.
(6) Ali, ugovor ostaje na snazi i osigurava se vie ne moe koristiti ovlaenjima da
predloi ugovarau osiguranja novu stopu premije ili da raskine ugovor, ako ne iskoristi
ta ovlaenja u roku od mesec dana od kad je ma na koji nain doznao za poveanje
rizika, ili ako jo pre isteka toga roka na neki nain pokae da pristaje na produenje
ugovora (ako primi premiju, isplati naknadu za osigurani sluaj koji se desio posle tog
poveanja i sl.).
Kad se osigurani sluaj dogodi u meuvremenu
lan 915
Ako se osigurani sluaj dogodi pre nego to je osigurava obaveten o poveanju rizika
ili poto je obaveten o poveanju rizika, ali pre nego to je ugovor raskinuo ili postigao
sporazum sa ugovaraem osiguranja o poveanju premije, naknada se smanjuje u
srazmeri izmeu plaenih premija i premija koje bi trebalo platiti prema poveanom
riziku.
Smanjenje rizika
lan 916
(1) U sluaju kad se posle zakljuenja ugovora o osiguranju dogodilo smanjenje rizika,
ugovara osiguranja ima pravo zahtevati odgovarajue smanjenje premije, raunajui od
dana kad je o smanjenju obavetio osiguravaa.
(2) Ako osigurava ne pristane na smanjenje premije, ugovara osiguranja moe raskinuti
ugovor.
Obaveza obavetavanja o nastupanju osiguranog sluaja
lan 917
(1) Osiguranik je duan izuzev u sluaju osiguranja ivota, obavestiti osiguravaa o
nastupanju osiguranog sluaja najdalje u roku od tri dana od kad je to saznao.
(2) Ako on ne izvri ovu svoju obavezu u odreeno vreme, duan je naknaditi
osiguravau tetu koju bi ovaj zbog toga imao.
Nitavost odredaba o gubitku prava

lan 918
Nitave su odredbe ugovora koje predviaju gubitak prava na naknadu ili svotu
osiguranja, ako osiguranik posle nastupanja osiguranog sluaja ne izvri neku od
propisanih ili ugovorenih obaveza.
Odsek 4
OBAVEZE OSIGURAVAA
Isplata naknade ili ugovorene svote
lan 919
(1) Kad se dogodi osigurani sluaj, osigurava je duan isplatiti naknadu ili svotu
odreenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne moe biti dui od etrnaest dana,
raunajui od kada je osigurava dobio obavetenje da se osigurani sluaj dogodio.
(2) Ali ako je za utvrivanje postojanja osiguravaeve obaveze ili njenog iznosa potrebno
izvesno vreme, ovaj rok poinje tei od dana kada je utvreno postojanje njegove
obaveze i njen iznos.
(3) Ako iznos osiguravaeve obaveze ne bude utvren u roku odreenom u prvom stavu
ovog lana, osigurava je duan, na zahtev ovlaenog lica, isplatiti iznos nespornog dela
svoje obaveze na ime predujma.
Iskljuenje odgovornosti osiguravaa u sluaju namere i prevare
lan 920
Ako je ugovara osiguranja, osiguranik ili korisnik izazvao osigurani sluaj namerno ili
prevarom, osigurava nije obavezan ni na kakva davanja, a suprotna ugovorna odredba
nema pravnog dejstva.
Prigovori osiguravaa
lan 921
(1) Protiv zahteva donosioca polise, kao i zahteva kog drugog lica koje se na nju poziva,
osigurava moe istai sve prigovore koje ima u vezi sa ugovorom prema licu sa kojim je
zakljuio ugovor o osiguranju.
(2) Izuzetno, protiv zahteva treeg lica u sluaju dobrovoljnog osiguranja od
odgovornosti, i zahteva nosilaca odreenih prava na osiguranoj strani, ije je pravo prelo
po samom zakonu sa unitene ili oteene osigurane stvari na naknadu iz osiguranja,

osigurava moe istai samo prigovore koji su nastali pre nego to se dogodio osigurani
sluaj.
Odsek 5
TRAJANJE OSIGURANJA
Poetak dejstva osiguranja
lan 922
(1) Ako drukije nije ugovoreno, ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo poev od
dvadeset etvrtog asa dana koji je u polisi oznaen kao dan poetku trajanja osiguranja,
pa sve do svretka poslednjeg dana roka za koji je osiguranje ugovoreno.
(2) Ako rok trajanja osiguranja nije odreen ugovorom, svaka strana moe raskinuti
ugovor sa danom dospelosti premije, obavetavajui pismenim putem drugu stranu
najkasnije tri meseca pre dospelosti premije.
(3) Ako je osiguranje zakljueno na rok dui od pet godina, svaka strana moe po proteku
ovog roka uz otkazni rok od est meseci, pismeno izjaviti drugoj strani da raskida ugovor.
(4) Ugovorom se ne moe iskljuiti pravo svake strane da raskine ugovor kako je napred
izloeno.
(5) Odredbe ovog lana ne vae za osiguranje ivota.
Uticaj steaja na osiguranje
lan 923
(1) U sluaju steaja ugovaraa osiguranja, osiguranje se nastavlja, ali svaka strana ima
pravo da raskine ugovor o osiguranju u roku od tri meseca od otvaranja steaja, u kom
sluaju steajnoj masi ugovaraa pripada deo plaene premije koji odgovara preostalom
vremenu osiguranja.
(2) U sluaju steaja osiguravaa, ugovor o osiguranju prestaje po isteku trideset dana od
otvaranja steaja.
Odeljak 2
OSIGURANJE IMOVINE
Odsek 1
OPTE ODREDBE

Interes osiguranja
lan 924
(1) Osiguranje imovine moe zakljuiti svako lice koje ima interes da se ne dogodi
osigurani sluaj, poto bi inae pretrpelo neki materijalni gubitak.
(2) Pravo iz osiguranja mogu imati samo lica koja su u asu nastanka tete imala
materijalni interes da se osigurani sluaj ne dogodi.
Svrha osiguranja imovine
lan 925
(1) Osiguranjem imovine obezbeuje se naknada za tetu koja bi se desila u imovini
osiguranika zbog nastupanja osiguranog sluaja.
(2) Iznos naknade ne moe biti vei od tete koju je osiguranik pretrpeo nastupanjem
osiguranog sluaja.
(3) Kod osiguranja useva i plodova i ostalih proizvoda zemlje iznos tete utvruje se s
obzirom na vrednost koju bi imali u vreme sabiranja, ako nije drukije ugovoreno.
(4) Punovane su odredbe ugovora kojima se iznos naknade ograniava na manji iznos od
iznosa tete.
(5) Pri utvrivanju iznosa tete uzima se u obzir izmakli dobitak samo ako je to
ugovoreno.
(6) Ako se u toku istog perioda osiguranja dogodi vie osiguranih sluajeva jedan za
drugim, naknada iz osiguranja za svaki od njih odreuje se i isplauje u potpunosti s
obzirom na celu svotu osiguranja, bez njenog umanjenja za iznos ranije isplaenih
naknada u tom periodu.
(7) Ako je ugovorom o osiguranju vrednost osigurane stvari sporazumno utvrena,
naknada se odreuje prema toj vrednosti, izuzev ako osigurava dokae da je ugovorena
vrednost znatno vea od stvarne vrednosti, a za tu razliku ne postoji opravdan razlog (kao
na primer, osiguranje upotrebljavane stvari na vrednost takve nove stvari, ili osiguranje
subjektivne vrednosti).
Spreavanje osiguranog sluaja i spasavanje
lan 926

(1) Osiguranik je duan preduzeti propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se
sprei nastupanje osiguranog sluaja, a ako osigurani sluaj nastupi, duan je preduzeti
sve to je u njegovoj moi da se ogranie njegove tetne posledice.
(2) Osigurava je duan naknaditi trokove, gubitke, kao i druge tete prouzrokovane
razumnim pokuajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog sluaja,
kao i pokuajem da se ogranie njegove tetne posledice, pa i onda ako su ti pokuaji
ostali bez uspeha.
(3) Osigurava je duan dati ovu naknadu ak i ako ona zajedno sa naknadom tete od
osiguranog sluaja prelazi svotu osiguranja.
(4) Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu spreavanja osiguranog sluaja ili obavezu
spasavanja, a za to nema opravdanja, obaveza osiguravaa smanjuje se za onoliko za
koliko je nastala vea teta zbog tog neispunjenja.
Preputanje oteene osigurane stvari
lan 927
Ako drukije nije ugovoreno, osiguranik nema pravo da posle nastupanja osiguranog
sluaja prepusti osiguravau oteenu stvar i da od njega zahteva isplatu pune svote
osiguranja.
Propast stvari usled dogaaja koji nije predvien u polisi
lan 928
(1) Ako osigurana stvar ili stvar u vezi sa ijom je upotrebom zakljueno osiguranje od
odgovornosti propadne za vreme perioda osiguranja usled nekog dogaaja koji nije
predvien u polisi, ugovor prestaje da vai dalje, a osigurava je duan vratiti ugovarau
osiguranja deo premije srazmerno preostalom vremenu.
(2) Kad jedna od vie stvari obuhvaenih jednim ugovorom propadne usled nekog
dogaaja koji nije predvien u polisi, osiguranje ostaje na snazi i dalje u pogledu ostalih
stvari uz potrebne izmene zbog smanjenja predmeta osiguranja.
Odsek 2
OGRANIENJE OSIGURANIH RIZIKA
tete pokrivene osiguranjem
lan 929

(1) Osigurava je duan naknaditi tete nastale sluajno ili krivicom ugovaraa
osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja, izuzev ako je u pogledu odreene tete
ova njegova obaveza izrino iskljuena ugovorom o osiguranju.
(2) On ne odgovara za tetu koju su ta lica prouzrokovala namerno, te je nitava odredba
u polisi koja bi predviala njegovu odgovornost i u tom sluaju.
(3) Ali, ukoliko se ostvario osigurani sluaj osigurava je duan naknaditi svaku tetu
prouzrokovanu od nekog lica za ije postupke osiguranik odgovara po ma kom osnovu,
bez obzira na to da li je teta prouzrokovana nepanjom ili namerno.
teta prouzrokovana nedostacima osigurane stvari
lan 930
Osigurava ne odgovara za tetu na osiguranoj stvari koja potie od njenih nedostataka,
osim ako je drukije ugovoreno.
tete prouzrokovane ratnim operacijama i pobunama
lan 931
(1) Osigurava nije duan naknaditi tete prouzrokovane ratnim operacijama ili
pobunama, osim ako je drukije ugovoreno.
(2) Osigurava je duan dokazati da je teta prouzrokovana nekim od ovih dogaaja.
Odsek 3
NADOSIGURANJE I UGOVOR SA VIE OSIGURAVAA
Nadosiguranje
lan 932
(1) Ako se pri zakljuenju ugovora jedna strana poslui prevarom i tako ugovori svotu
osiguranja veu od stvarne vrednosti osigurane stvari, druga strana moe traiti
ponitenje ugovora.
(2) Ako je ugovorena svota osiguranja vea od vrednosti osigurane stvari, a pri tome ni
jedna strana nije postupila nesavesno, ugovor ostaje na snazi, svota osiguranja se sniava
do iznosa stvarne vrednosti osigurane stvari, a premije se srazmerno smanjuju.
(3) U oba sluaja savesni osigurava zadrava primljene premije i ima pravo na
nesmanjenu premiju za tekui period.

Naknadno smanjenje vrednosti

lan 933
Ako se osigurana vrednost smanji za vreme trajanja osiguranja, svaka ugovorna strana
ima pravo na odgovarajue snienje svote osiguranja i premije, poev od dana kada je
svoj zahtev za snienje saoptila drugoj strani.
Viestruko i dvostruko osiguranje
lan 934
(1) Ako je neka stvar osigurana kod dva ili vie osiguravaa od istog rizika, za isti interes
i za isto vreme, tako da zbir svota osiguranja ne prelazi vrednost te stvari (viestruko
osiguranje), svaki osigurava odgovara za izvrenje u potpunosti obaveza nastalih iz
ugovora koji je on zakljuio.
(2) Ako, pak, zbir svota osiguranja prelazi vrednost osigurane stvari (dvostruko
osiguranje), a pri tome ugovara osiguranja nije postupio nesavesno, sva ta osiguranja su
punovana, i svaki osigurava ima pravo na ugovorenu premiju za period osiguranja u
toku, a osiguranik ima pravo zahtevati od svakog pojedinog osiguravaa naknadu prema
ugovoru zakljuenom sa njim, ali ukupno ne vie od iznosa tete.
(3) Kad se dogodi osigurani sluaj, ugovara osiguranja duan je obavestiti o tome
svakog osiguravaa istog rizika i saoptiti mu imena i adrese ostalih osiguravaa, kao i
svote osiguranja pojedinih ugovora zakljuenih sa njima.
(4) Po isplati naknade osiguraniku svaki osigurava snosi deo naknade u srazmeri u kojoj
stoji svota osiguranja na koju se on obavezao prema ukupnom zbiru svota osiguranja, te
osigurava koji je platio vie ima pravo zahtevati od ostalih osiguravaa naknadu vie
plaenog.
(5) Ako je neki ugovor zakljuen bez naznaenja svote osiguranja ili uz neogranieno
pokrie smatra se kao ugovor zakljuen uz najviu svotu osiguranja.
(6) Za deo osiguravaa koji ne moe da plati, odgovaraju ostali osiguravai srazmerno
svojim delovima.
(7) Ako je ugovara osiguranja zakljuio ugovor o osiguranju kojim je nastalo dvostruko
osiguranje ne znajui za ranije zakljueno osiguranje, on moe, bez obzira na to da li je
ranije osiguranje zakljuio on ili neko drugi, u roku od mesec dana od kada je saznao za
to osiguranje, zahtevati odgovarajue snienje svote osiguranja i premije docnijeg
osiguranja, ali osigurava zadrava primljene premije i ima pravo na premiju za tekui
period.

(8) Ako je do dvostrukog osiguranja dolo zbog smanjenja vrednosti osigurane stvari za
vreme trajanja osiguranja, ugovara osiguranja ima pravo na odgovarajua snienja svota
osiguranja i premija, poev od dana kada je svoj zahtev za snienje saoptio osiguravau.
(9) Ako je pri nastanku dvostrukog osiguranja ugovara osiguranja postupio nesavesno
svaki osigurava moe traiti ponitenje ugovora, zadrati primljene premije i zahtevati
nesmanjenu premiju za tekui period.
Saosiguranje
lan 935
Kad je ugovor o osiguranju zakljuen sa vie osiguravaa koji su se sporazumeli o
zajednikom snoenju i raspodeli rizika, svaki osigurava naznaen u polisi osiguranja
odgovara osiguraniku za potpunu naknadu.
Odsek 4
PODOSIGURANJE
lan 936
(1) Kad se utvrdi da je u poetku odnosnog perioda osiguranja vrednost osigurane stvari
bila vea od svote osiguranja, iznos naknade koju duguje osigurava smanjuje se
srazmerno, izuzev ako je drukije ugovoreno.
(2) Osigurava je duan dati potpunu naknadu sve do iznosa svote osiguranja, ako je
ugovoreno da odnos izmeu vrednosti stvari i svote osiguranja nema znaaja za
odreivanje iznosa naknade.
Odsek 5
PRELAZ UGOVORA I ISPLATA NAKNADE IZ OSIGURANJA DRUGOME
Prelaz ugovora na pribavioca osigurane stvari
lan 937
(1) U sluaju otuenja osigurane stvari, kao i stvari u vezi sa ijom je upotrebom
zakljueno osiguranje od odgovornosti, prava i obaveze ugovaraa osiguranja prelaze po
samom zakonu na pribavioca, osim ako drukije nije ugovoreno.
(2) Ali, ako je otuen samo jedan deo osiguranih stvari koji u pogledu osiguranja ne ine
zasebnu celinu, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu u pogledu otuenih
stvari.

(3) U sluaju kad se zbog otuenja stvari povea ili smanji verovatnoa nastupanja
osiguranog sluaja, primenjuju se opte odredbe o poveanju ili smanjenju rizika.
(4) Ugovara osiguranja koji ne obavesti osiguravaa da je osigurana stvar otuena,
ostaje u obavezi na plaanje premija koje dospevaju i posle dana otuenja.
(5) Osigurava i pribavilac osigurane stvari mogu odustati od osiguranja uz otkazni rok
od petnaest dana, s tim to su otkaz duni podneti najdalje u roku od trideset dana od
saznanja za otuenje.
(6) Ugovor o osiguranju ne moe se raskinuti ako je polisa osiguranja izdata na donosioca
ili po naredbi.
Dodeljivanje naknade nosiocima zaloge i drugih prava
lan 938
(1) Posle nastupanja osiguranog sluaja, zalona prava i ostala prava koja su ranije
postojala na osiguranoj stvari imaju za predmet dugovanu naknadu, kako u sluaju
osiguranja sopstvene stvari, tako i u sluaju osiguranja tuih stvari zbog obaveze
njihovog uvanja i vraanja, te osigurava ne moe isplatiti naknadu osiguraniku bez
saglasnosti nosilaca tih prava.
(2) Ova lica mogu zahtevati neposredno od osiguravaa da im u granicama svote
osiguranja i prema zakonskom redu isplati njihova potraivanja.
(3) Meutim, ako u asu isplate osigurava nije znao niti je mogao znati za ta prava,
izvrena isplata naknade osiguraniku ostaje punovana.
Odsek 6
PRELAZ OSIGURANIKOVIH PRAVA PREMA ODGOVORNOM LICU NA
OSIGURAVAA (SUBROGACIJA)
lan 939
(1) Isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osiguravaa, po samom zakonu, do visine
isplaene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu
odgovorno za tetu.
(2) Ako je krivicom osiguranika onemoguen ovaj prelaz prava na osiguravae, u
potpunosti ili delimino, osigurava se oslobaa u odgovarajuoj meri svoje obaveze
prema osiguraniku.
(3) Prelaz prava sa osiguranika na osiguravaa ne moe biti na tetu osiguranika, te ako je
naknada koju je osiguranik dobio od osiguravaa iz bilo kog uzroka nia od tete koju je

pretrpeo, osiguranik ima pravo da mu se iz sredstava odgovornog lica isplati ostatak

naknade pre isplate osiguravaevog potraivanja po osnovu prava koja su prela na njega.
(4) Izuzetno od pravila o prelazu osiguranikovih prava na osiguravaa, ova prava ne
prelaze na osiguravaa ako je tetu prouzrokovalo lice u srodstvu u pravoj liniji sa
osiguranikom ili lice za ije postupke osiguranik odgovara, ili koje ivi sa njim u istom
domainstvu, ili lice koje je radnik osiguranika, osim ako su ta lica tetu prouzrokovala
namerno.
(5) Ali ako je neko od lica pomenutih u prethodnom stavu bilo osigurano od
odgovornosti, osigurava moe zahtevati od njegovog osiguravaa naknadu iznosa koji je
isplatio osiguraniku.
Odsek 7
OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI
Odgovornost osiguravaa
lan 940
(1) U sluaju osiguranja od odgovornosti, osigurava odgovara za tetu nastalu
osiguranim sluajem samo ako tree oteeno lice zahteva njenu naknadu.
(2) Osigurava snosi, u granicama svote osiguranja, trokove spora o osiguranikovoj
odgovornosti.
Sopstveno pravo oteenika i direktna tuba
lan 941
(1) U sluaju osiguranja od odgovornosti, oteeno lice moe zahtevati neposredno od
osiguravaa naknadu tete koju je pretrpelo dogaajem za koji odgovara osiguranik, ali
najvie do iznosa osiguravaeve obaveze.
(2) Oteeno lice ima od dana kada se dogodio osigurani sluaj, sopstveno pravo na
naknadu iz osiguranja te je svaka docnija promena u pravima osiguranika prema
osiguravau bez uticaja na pravo oteenog lica na naknadu.
Odeljak 3
OSIGURANJE LICA
Odsek 1
OPTE ODREDBE

Utvrivanje osigurane svote

lan 942
U ugovorima o osiguranju lica (osiguranje ivota i osiguranje od nesrenog sluaja)
visina osigurane svote, koju je osigurava duan isplatiti kad nastupi osigurani sluaj,
utvruje se u polisi prema sporazumu ugovornih strana.
Polisa osiguranja ivota
lan 943
(1) Pored sastojaka koje mora imati svaka polisa, u polisi osiguranja ivota moraju biti
naznaeni: ime i prezime lica na iji se ivot odnosi osiguranje, datum njegovog roenja i
dogaaj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane svote.
(2) Polisa osiguranja ivota moe glasiti na odreeno lice ili po naredbi, ali ne moe
glasiti na donosioca.
(3) Za punovanost indosamenta polise po naredbi potrebno je da sadri ime korisnika,
datum indosiranja i potpis indosanta.
Netana prijava starosti osiguranika
lan 944
Izuzetno od optih odredbi ove glave i posledicama netanih prijava i preutkivanja
okolnosti od znaaja za ocenu rizika, za netane prijave godina ivota i ugovorima o
osiguranju ivota vae sledea pravila:
1) ugovor o osiguranju ivota je nitav, a osigurava je duan u svakom sluaju vratiti sve
primljene premije, ako su prilikom njegovog zakljuenja netano prijavljene godine
ivota osiguranika a njegove stvarne godine ivota prelaze granicu do koje osigurava po
svojim uslovima i tarifama vri osiguranje ivota;
2) ako je netano prijavljeno da osiguranik ima manje godina, a njegove stvarne godine
ivota ne prelaze granicu do koje osigurava vri osiguranje ivota ugovor je punovaan,
a osigurana svota se smanjuje u srazmeri ugovorene premije i premije predviene za
osiguranje ivota lica osiguranikovih godina;
3) kad osiguranik ima manje godina nego to je prijavljeno prilikom zakljuenja ugovora,
premija se smanjuje na odgovarajui iznos, a osigurava je duan vratiti razliku izmeu
primljenih premija i premija na koje ima pravo.
Posledice neplaanja premije i smanjenje osigurane svote

lan 945
(1) Ako ugovara osiguranja ivota ne plati neku premiju o dospelosti, osigurava nema
pravo da njenu isplatu trai sudskim putem.
(2) Ako ugovara osiguranja na poziv osiguravaa, koji mu mora biti dostavljen
preporuenim pismom, ne isplati dospelu premiju u roku odreenom u tom pismu, a koji
ne moe biti krai od mesec dana, raunajui od kada mu je pismo urueno, niti to uini
koje drugo zainteresovano lice, osigurava moe samo, ako su dotle plaene bar tri
godinje premije, izjaviti ugovarau osiguranja da smanjuje osiguranu svotu na iznos
otkupa vrednosti osiguranja, a u suprotnom sluaju da raskida ugovor.
(3) Ako se osigurani sluaj dogodio pre raskida ugovora ili smanjenja osigurane svote,
smatra se kao da je osigurana svota smanjena odnosno da je ugovor raskinut, prema tome
da li su premije bile plaene bar za tri godine ili ne.
Osiguranje treeg lica
lan 946
(1) Osiguranje ivota moe se odnositi na ivot ugovaraa osiguranja, a moe se odnositi
i na ivot nekog treeg.
(2) Isto vai i za osiguranje od nesrenog sluaja.
(3) Ako se osiguranje odnosi na sluaj smrti nekog treeg, za punovanost ugovora
potrebna je njegova pismena saglasnost data u polisi ili u odvojenom pismenu, prilikom
potpisivanja polise, sa naznaenjem osigurane svote.
Osiguranje za sluaj smrti maloletnika i lica lienih poslovne sposobnosti
lan 947
(1) Nitavo je osiguranje za sluaj smrti treeg lica mlaeg od etrnaest godina, kao i lica
potpuno lienog poslovne sposobnosti, te je osigurava duan vratiti ugovarau
osiguranja sve premije primljene po osnovu takvog ugovora.
(2) Za punovanost osiguranja za sluaj smrti treeg lica starijeg od etrnaest godina
potrebna je pismena saglasnost njegovog zakonskog zastupnika, kao i pismena saglasnost
svakog osiguranog lica.
Kumuliranje naknade za osigurane svote
lan 948

(1) U osiguranju lica, osigurava koji je isplatio osiguranu svotu ne moe imati ni po kom
osnovu pravo na naknadu od treeg lica odgovornog za zastupanje osiguranog sluaja.
(2) Pravo na naknadu od treeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog sluaja,
pripada osiguraniku, odnosno korisniku, nezavisno od njegovog prava na osiguranu
svotu.
(3) Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na sluaj kad je osiguranje od posledice
nesrenog sluaja ugovoreno kao osiguranje od odgovornosti.
Odsek 2
ISKLJUENI RIZICI
Samoubistvo osiguranika
lan 949
(1) Ugovorom o osiguranju za sluaj smrti nije obuhvaen rizik samoubistva osiguranika
ako se desilo u prvoj godini osiguranja.
(2) U sluaju da se samoubistvo dogodilo u roku od tri godine od dana zakljuenja
ugovora osigurava nije duan da isplati korisniku osiguranu svotu, nego samo
matematiku rezervu ugovora.
Namerno ubistvo osiguranika
lan 950
Osigurava se oslobaa obaveze da korisniku isplati osiguranu svotu ako je ovaj namerno
izazvao smrt osiguraniku, ali je duan, ako su dotle bile uplaene bar tri godinje premije,
isplatiti matematiku rezervu ugovora ugovarau osiguranja, a ako je on osiguranik,
njegovim naslednicima.
Namerno prouzrokovanje nesrenog sluaja
lan 951
Osigurava se oslobaa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrenog sluaja ako je
osiguranik namerno prouzrokovao nesreni sluaj.
Ratne operacije
lan 952

(1) Ako je smrt osiguranika prouzrokovana ratnim operacijama, osigurava, ako to

drugo nije ugovoreno, nije duan isplatiti korisniku osiguranu svotu, ali je duan isplatiti
mu matematiku rezervu iz ugovora.
(2) Ako nije to drugo ugovoreno, osigurava se oslobaa obaveze iz ugovora o
osiguranju od nesrenog sluaja, ako je nesreni sluaj prouzrokovan ratnim operacijama.
Ugovorno iskljuenje rizika
lan 953
Ugovorom o osiguranju za sluaj smrti ili od nesrenog sluaja mogu biti iskljueni iz
osiguranja i drugi rizici.
Odsek 3
PRAVA UGOVARAA OSIGURANJA PRE NASTUPANJA OSIGURANOG
SLUAJA
Otkup
lan 954
(1) Na zahtev ugovaraa osiguranja ivota zakljuenog za ceo ivot osiguranika,
osigurava je duan isplatiti mu otkupnu vrednost polise, ako su dotle plaene bar tri
godinje premije.
(2) U polisi moraju biti navedeni uslovi pod kojima ugovara moe zahtevati isplatu
njene otkupne vrednosti, kao i nain kako se ta vrednost izraunava, saglasno uslovima
osiguranja.
(3) Pravo zahtevati otkup ne mogu vriti poverioci ugovaraa osiguranja, kao ni korisnik
osiguranja, ali e otkupna vrednost biti isplaena korisniku na njegov zahtev, ako je
odreivanje korisnika neopozivo.
(4) Izuzetno od prethodnog stava, otkup polise moe zahtevati poverilac kome je polisa
predata u zalogu, ako potraivanja radi ijeg je osiguranja data zaloga ne bude namireno
o dospelosti.
Predujam
lan 955
(1) Na traenje ugovaraa osiguranja ivota zakljuenog za ceo ivot osiguranika, moe
mu osigurava isplatiti unapred deo osigurane svote do visine otkupne vrednosti polise,
koji ugovara osiguranja moe vratiti docnije.

(2) Na primljeni predujam ugovara osiguranja duan je plaati odreenu kamatu.

(3) Ako ugovara osiguranja zadocni sa plaanjem dospele kamate, postupie se kao da je
zahtevao otkup.
(4) U polisi osiguranja moraju biti navedeni uslovi davanja predujma, mogunost da se
iznos primljen na ime predujma vrati osiguravau, visina kamatne stope, posledice
neplaanja dospele kamate, kako je odreeno uslovima osiguranja.
Zalaganje polise
lan 956
(1) Polisa osiguranja ivota moe biti data u zalogu.
(2) Zalaganje polise ima dejstvo prema osiguravau samo ako je pismeno obaveten da je
polisa zaloena odreenom poveriocu.
(3) Kad polisa glasi po naredbi, zalaganje se vri indosamentom.
Odsek 4
OSIGURANJE IVOTA U KORIST TREEG LICA
Odreivanje korisnika
lan 957
(1) Ugovara osiguranja ivota moe u ugovoru, kao i nekim docnijim pravnim poslom,
pa i testamentom, odrediti lice kome e pripasti prava iz ugovora.
(2) Ako se osiguranje odnosi na ivot nekog drugog lica, za odreivanje korisnika
potrebna je i njegova pismena saglasnost.
(3) Korisnik ne mora biti odreen po imenu, dovoljno je ako akt sadri nune podatke za
njegovo odreivanje.
(4) Kad su za korisnike odreena deca ili potomci, korist pripada i onima koji su roeni
docnije, a korist namenjena suprugu pripada licu koje je bilo u braku sa osiguranikom u
asu njegove smrti.
Podela koristi izmeu vie korisnika
lan 958

Kad su za korisnike odreena deca, potomci, i uopte naslednici, ako ugovara osiguranja
nije odredio kako e se izvriti podela izmeu njih, podela e se izvriti srazmerno
njihovim naslednikim delovima, a ako korisnici nisu naslednici, osigurana svota bie
podeljena na jednake delove.
Opozivanje odredbe o odreivanju korisnika
lan 959
(1) Odredbu kojom se korist iz osiguranja dodeljuje odreenom licu, moe opozvati samo
ugovara osiguranja, i to njegovo pravo ne mogu vriti ni njegovi poverioci, ni njegovi
zakonski naslednici.
(2) Ugovara osiguranja moe opozvati odredbu o koristi sve dok korisnik ne izjavi na
ma koji nain da je prima, kad ona postaje neopoziva.
(3) Ipak, ugovara moe opozvati odredbu o koristi i posle izjave korisnika da je prima,
ako je korisnik pokuao ubistvo osiguranika, a ako je korist dodeljena bez naknade, za
opozivanje vae i odredbe o opozivanju poklona.
(4) Smatra se da je korisnik odbio namenjenu mu korist, ako se posle smrti ugovaraa
osiguranja na poziv njegovih naslednika ne izjasni u roku od mesec dana da je prima.
Sopstveno i neposredno pravo korisnika
lan 960
(1) Osigurana svota koja treba da bude isplaena korisniku ne ulazi u zaostavinu
ugovaraa osiguranja, pa ni kad su za korisnike odreeni njihovi naslednici.
(2) Pravo na osiguranu svotu ima samo korisnik, i to od samog zakljuenja ugovora o
osiguranju, i bez obzira na to kako je i kada odreen za korisnika, i bez obzira da li je
izjavio svoje prihvatanje pre ili posle smrti osiguranika, te se moe obratiti neposredno
osiguravau sa zahtevom da mu se isplati osigurana svota.
(3) Ako je ugovara osiguranja odredio za korisnika svoju decu, svoje potomke, ili
naslednike uopte, svakom tako odreenom korisniku pripada pravo na odgovarajui deo
osigurane svote i ako se odrekne naslea.
Poverioci ugovaraa osiguranja i osiguranika
lan 961
(1) Poverioci ugovaraa osiguranja i osiguranika nemaju nikako pravo na osiguranu svotu
ugovorenu za korisnika.

(2) Ali, ako su premije koje je uplatio ugovara osiguranja bile nesrazmerno velike prema
njegovim mogunostima u asu kad su bile uplaene, njegovi poverioci mogu zahtevati
da im se preda deo premija koji premaa njegove mogunosti, ako su ispunjeni uslovi pod
kojima poverioci imaju pravo na pobijanje dunikovih pravnih radnji.
Ustupanje osigurane svote
lan 962
Svoje pravo na osiguranu svotu moe korisnik preneti na drugoga i pre osiguranog
sluaja, ali mu je zato potreban pismeni pristanak ugovaraa osiguranja, u kome mora biti
navedeno ime lica na koje se pravo prenosi, a ako se osiguranje odnosi na ivot nekog
drugog lica, potreban je isti takav pristanak i tog lica.
Kad odreeni korisnik umre pre dospelosti
lan 963
Kad lice koje je bez naknade odreeno za korisnika umre pre dospelosti osigurane
glavnice ili rente, korist iz osiguranja ne pripada njegovim naslednicima, nego narednom
korisniku, a ako ovaj nije odreen, onda imovini ugovaraa osiguranja.
Osiguranje za sluaj smrti bez odreenog korisnika
lan 964
Ako ugovara osiguranja za sluaj smrti ne odredi korisnika, ili ako odredba o
odreivanju korisnika ostane bez dejstva zbog opozivanja, ili zbog odbijanja odreenog
lica, ili iz kog drugog uzroka, a ugovara osiguranja ne odredi drugog korisnika,
osigurana svota pripada imovini ugovaraa osiguranja i kao njen deo prelazi sa ostalim
njegovim pravima na njegove naslednike.
Savesna isplata osigurane svote neovlaenom licu
lan 965
(1) Kad osigurava isplati osiguranu svotu licu koje bi na nju imalo pravo da ugovara
osiguranja nije odredio korisnika, on se oslobaa obaveze iz ugovora o osiguranju ako u
asu izvrene isplate nije znao niti je mogao znati da je korisnik odreen testamentom, ili
nekim drugim aktom koji mu nije dostavljen, a korisnik ima pravo da zahteva vraanje od
lica koje je primilo osiguranu svotu.
(2) Isto vai u sluaju promene korisnika.
Glava XXVIII

ZALOGA
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 966
Ugovorom o zalozi obavezuje se dunik ili neko trei (zalogodavac) prema poveriocu
(zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se
pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude
isplaeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar uva i po prestanku
svog potraivanja vrati neoteenu zalogodavcu.
lan 967
(Brisan)
Sticanje zalonog prava
lan 968
Zalogoprimac stie zalono pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata.
Sposobnost
lan 969
Za zakljuenje punovanog ugovora o zalozi potrebno je da zalogodavac ima sposobnost
za raspolaganje stvarima koje daje u zalogu.
Zaloga na stvari ve zaloenoj drugome
lan 970
(1) Ugovor o zalozi moe biti zakljuen o stvari koja je ve zaloena nekome.
(2) U tom sluaju zalono pravo nastaje kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se
stvar nalazi o zakljuenju ugovora o zalozi sa drugim poveriocem i naloi mu da po
naplati svog potraivanja preda stvar ovome.
Zaloga za buduu ili uslovnu obavezu
lan 971

Zaloga se moe dati za buduu, kao i za uslovnu obavezu.

Protezanje zaloge na druge obaveze zalogodavca
lan 972
Zaloga kojom je obezbeeno ispunjenje neke obaveze protee se i na ugovorne obaveze
koje bi nastale izmeu zalogoprimca i zalogodavca posle zakljuenja ugovora o zalozi, a
koje bi dospele za isplatu pre namirenja obaveze za ije je obezbeenje zaloga data.
Zabranjene odredbe
lan 973
(1) Nitava je odredba ugovora o zalozi da e zaloena stvar prei u svojinu poverioca
ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, kao i odredba da e u tom
sluaju poverilac moi po napred odreenoj ceni prodati zaloenu stvar ili je zadrati za
sebe.
(2) Ali, ako je u zalogu data stvar ija je cena propisana, ugovarai se mogu sporazumeti
da e poverilac moi prodati zaloenu stvar po propisanoj ceni ili je po toj zadrati za
sebe.
Odeljak 2
ZALAGANJE STVARI
Odsek 1
OBAVEZE ZALOGODAVCA
lan 974
(1) Zalogodavac je duan predati zalogoprimcu ili treem licu koje su sporazumno
odredili stvar koja je predmet ugovora ili ispravu koja daje imaocu iskljuivo pravo
raspolaganja njome.
(2) Ugovarai se mogu sporazumeti da zajedniki uvaju stvar ili ispravu.
Odsek 2
OBAVEZE ZALOGOPRIMCA
uvanje zaloene stvari
lan 975

(1) Zalogoprimac je duan uvati stvar sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog
domaina.
(2) On je duan vratiti je im mu dug bude namiren.
Upotrebljavanje zaloene stvari
lan 976
(1) Zalogoprimac nema pravo da upotrebljava zaloenu stvar, ili da je preda drugome na
upotrebu, ili u zalogu podzaloga, osim ako mu to dozvoli zalogodavac.
(2) Zalogoprimac koji upotrebljava stvar bez dozvole zalogodavca ili je preda drugome
na upotrebu, ili u zalogu, odgovara i za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se
dogodili tom prilikom.
Plodovi zaloene stvari
lan 977
(1) Ako zaloena stvar daje plodove, a nije ugovoreno kome e oni pripasti posle
odvajanja od stvari, poverilac, ako hoe, moe ih zadrati za sebe.
(2) U tom sluaju iznos istog prihoda od plodova odbija se od trokova na iju naknadu
poverilac ima pravo, zatim od dune kamate i najzad od glavnice.
(3) Isto vai za koristi postignute upotrebom zaloene stvari.
Oduzimanje zaloene stvari od zalogoprimca
lan 978
Na zahtev zalogodavca sud e narediti da se zaloena stvar oduzme od zalogoprimca i
preda nekom treem licu da je dri za njega, ako zalogoprimac ne uva zaloenu stvar
kako treba, ako je upotrebljava bez dozvole zalogodavca, ili je daje drugom na upotrebu,
ili ako je ne upotrebljava saglasno datoj mu dozvoli, i uopte ako postupa sa njom
protivno ugovoru i zakonu.
Odsek 3
PRAVA ZALOGOPRIMCA
Kad zaloena stvar ima neki nedostatak
lan 979

Kad se pokae da zaloena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak, te ne
predstavlja dovoljno obezbeenje naplate potraivanja, zaloni poverilac ima pravo
zahtevati od zalogodavca drugu odgovarajuu zalogu.
Prodaja zaloene stvari
lan 980
(1) Ako poverioevo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac moe
zahtevati od suda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po tekuoj ceni, kad stvar
ima berzansku ili trinu cenu.
(2) Ako bi trokovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki prema vrednosti zaloene
stvari, sud moe odluiti da poverilac proda stvar po ceni utvrenoj procenom strunjaka,
ili da je, ako hoe zadri za sebe po toj ceni.
Prodaja stvari zaloene za potraivanje iz ugovora u privredi
lan 981
(1) Ako dunik ne namiri o dospelosti potraivanje nastalo iz ugovora u privredi,
poverilac nije duan obraati se sudu, nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na
javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja uinjenog duniku kao i zalogodavcu,
kad to nije isto lice, da e tako postupiti.
(2) Poverilac je duan obavestiti blagovremeno oba lica o datumu i mestu prodaje.
(3) Ako zaloene stvari imaju trinu ili berzansku cenu, poverilac ih moe prodati po toj
ceni, po isteku osam dana od upozorenja uinjenog duniku i zalogodavcu da e tako
postupiti.
Prodaja zaloene stvari pre vremena i zbog kvarenja ili gubljenja vrednosti i njena
zamena
lan 982
(1) Kad se zaloena stvar kvari ili kad inae gubi vrednost te postoji opasnost da postane
nedovoljna za obezbeenje poverioevog potraivanja, sud moe na zahtev zalogoprimca
ili zalogodavca, a po sasluanju druge strane, odluiti da se stvar proda na javnoj prodaji,
ili po berzanskoj ili trinoj ceni ako je ima, i da se cena ili dovoljan deo cene poloi kod
suda radi obezbeenja zalogoprimevog potraivanja.
(2) Sud e odbiti zahtev zalogoprimca, ako zalogodavac ponudi da zalogoprimcu preda
umesto zaloene stvari neku drugu stvar iste vrednosti ije uvanje ne zahteva vei trud i
brigu od uvanja prvobitno zaloene stvari.

(3) Sud e pod istim uslovima, dozvoliti zamenu zaloene stvari na zahtev zalogodavca i
u sluaju kad zalogoprimac ne trai njenu prodaju.
Prodaja zaloene stvari pre vremena na zahtev zalogodavca
lan 983
(1) Na zahtev zalogodavca sud moe dozvoliti da se zaloena stvar proda odreenom licu
za odreenu cenu, ako nae da je cena povoljna i ako su time ouvani opravdani interesi
zalogoprimca.
(2) Dobijena cena, ili dovoljan deo cene, koji e sud odrediti dozvoljavajui prodaju,
stupa na mesto zaloene stvari i polae se u sud za obezbeenje naplate poverioevog
potraivanja.
Pravo prvenstvene naplate
lan 984
Zalogoprimac ima pravo da iz cene postignute prodajom zaloene stvari naplati pre
ostalih poverilaca zalogodavca svoje potraivanje, dunu kamatu, trokove uinjene za
ouvanje zaloene stvari, kao i trokove oko ostvarenja naplate potraivanja.
Redosled zalonih prava
lan 985
Kad je jedna stvar zaloena nekolicini poverilaca, red po kome se isplauju njihova
potraivanja iz vrednosti zaloene stvari odreuje se prema datumu nastanka njihovih
zalonih prava.
Odsek 4
PRESTANAK ZALONOG PRAVA
Prestanak zalonog prava gubitkom dravine
lan 986
(1) Poverioevo pravo da se prvenstveno naplati iz vrednosti zaloene stvari prestaje
prestankom njegove dravine.
(2) Ono ponovo nastaje kad poverilac povrati dravinu stvari.
Prestanak zalonog prava prestankom potraivanja

lan 987
Kad prestane potraivanje ije je ispunjenje bilo obezbeeno zalogom, poverilac je duan
vratiti zaloenu stvar zalogodavcu.
Zastarelost meusobnih potraivanja
lan 988
Potraivanja zalogodavca prema zalogoprimcu za naknadu tete zbog pogoranja stvari
kao i potraivanja zalogoprimca prema zalogodavcu za naknadu trokova uinjenih radi
poboljanja stvari zastareva u roku od jedne godine od dana kada je stvar vraena.
Odeljak 3
ZALAGANJE POTRAIVANJA I DRUGIH PRAVA
Odsek 1
ZALAGANJE POTRAIVANJA
Obavetavanje dunika i predaja isprave
lan 989
(1) Za sticanje zalonog prava na nekom potraivanju potrebno je da dunik bude
pismeno obaveten o zakljuenom ugovoru o zalozi.
(2) Zalogodavac je duan predati zalogoprimcu ispravu o zaloenom potraivanju.
Davanje u zalogu potraivanja iz hartije od vrednosti
lan 990
(1) Poverilac stie zalono pravo na potraivanju upisanom na hartiji od vrednosti na
donosioca kad mu ona bude predata.
(2) Davanje u zalogu potraivanja iz hartije po naredbi vri se indosamentom u kome je
naznaeno da je predata u zalogu.
Dunost ouvanja potraivanja
lan 991
Zalogoprimac je duan preduzimati mere potrebne za ouvanje zalonog potraivanja.

Naplaivanje i uraunavanje kamata

lan 992
(1) Ako zaloeno potraivanje daje pravo na kamate ili kakva druga povremena
potraivanja, zalogoprimac je duan da ih naplati.
(2) Tako postignuti iznosi prebijaju se sa trokovima na iju naknadu zalogoprimac ima
pravo, zatim sa kamatom koja mu se duguje i najzad sa glavnicom.
Naplaivanje zaloenog potraivanja
lan 993
(1) Kad zaloeno potraivanje dospe za naplatu, zalogoprimac je duan naplatiti ga.
(2) Ispunjenjem zaloenog potraivanja zalono pravo prelazi na stvar kojom je
potraivanje ispunjeno.
(3) Kad je predmet zaloenog potraivanja novac, zalogoprimac je duan na zahtev
zalogodavca poloiti naplaeni iznos kod suda, ali ako je predmet njegovog potraivanja
takoe novac, i ako je ono dospelo za naplatu, zalogoprimac, moe zadrati za sebe
koliko mu se duguje, a ostalo je duan predati zalogodavcu.
Prigovori dunika zaloenog potraivanja
lan 994
Dunik zaloenog potraivanja moe istai zalogoprimcu prigovore koje u sluaju
ustupanja potraivanja moe dunik ustupljenog potraivanja istai prijemniku.
Odsek 2
DAVANJE U ZALOGU DRUGIH PRAVA
Nain zalaganja
lan 995
(1) Osim potraivanja, u zalogu se mogu dati i druga prava.
(2) Davanje u zalogu tih prava vri se na nain predvien za njihovo prenoenje na
drugoga, ako za odreeni sluaj nije propisano to drugo.
Odsek 3

PRIMENA ODREDBI O DAVANJU U ZALOGU STVARI

lan 996
Odredbe o davanju u zalogu stvari primenjuju se i na zaloge potraivanja i drugih prava,
ukoliko za njih nije propisano to drugo.
Glava XXIX
JEMSTVO
Odeljak 1
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 997
Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da e ispuniti punovanu i
dospelu obavezu dunika, ako to ovaj ne uini.
Forma
lan 998
Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jemenju uinio pismeno.
Sposobnost za jemenje
lan 999
Ugovorom o jemstvu moe se obavezati samo ko ima potpunu poslovnu sposobnost.
Jemenje za poslovno nesposobnog
lan 1000
Ko se obavee kao jemac za obavezu nekog poslovno nesposobnog lica, odgovara
poveriocu isto kao jemac poslovno sposobnog lica.
Predmet jemenja
lan 1001
(1) Jemstvo se moe dati za svaku punovanu obavezu, bez obzira na njenu sadrinu.

(2) Jemiti se moe i za uslovnu obavezu, kao i za odreenu buduu obavezu.

(3) Jemstvo za buduu obavezu moe se opozvati pre nego to obaveza nastane, ako nije
predvien rok u kome ona treba da nastane.
(4) Jemstvo se moe dati i za obavezu nekog drugog jemca (jemac jemev).
Obim jemeve odgovornosti
lan 1002
(1) Jemeva obaveza ne moe biti vea od obaveze glavnog dunika, a ako je ugovoreno
da bude vea, ona se svodi na meru dunikove obaveze.
(2) Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemio, ako njegova
odgovornost nije ograniena na neki njen deo ili na drugi nain podvrgnuta lakim
uslovima.
(3) On je duan da naknadi potrebne trokove koje je poverilac uinio u cilju naplate
duga od glavnog dunika.
(4) Jemac odgovara i za svako poveanje obaveze koje bi nastalo dunikovom docnjom
ili dunikovom krivicom, ukoliko nije drukije ugovoreno.
(5) On odgovara samo za onu ugovorenu kamatu koja je dospela posle zakljuenja
ugovora o jemstvu.
Prelaz poverioevih prava na jemca (subrogacija)
lan 1003
Na jemca koji je namirio poverioevo potraivanje prelazi to potraivanje sa svim
sporednim pravima i garantijama njegovog ispunjenja.
Odeljak 2
ODNOS POVERIOCA I JEMCA
Oblici jemstva
lan 1004
(1) Od jemca se moe zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon to je glavni dunik ne
ispuni u roku odreenom u pismenom pozivu (supsidijarno jemstvo).

(2) Poverilac moe traiti ispunjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dunika
na ispunjenje obaveze, ako je oigledno da se iz sredstava glavnog dunika ne moe
ostvariti njeno ispunjenje ili ako je glavni dunik pao pod steaj.
(3) Ako se jemac obavezao kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni dunik za
celu obavezu i poverilac moe zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dunika bilo od
jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo).
(4) Jemac za obavezu nastalu iz ugovora u privredi odgovara kao jemac platac, ako nije
to drugo ugovoreno.
Solidarnost jemaca
lan 1005
Vie jemaca nekog duga odgovaraju solidarno, bez obzira na to da li su jemili zajedno,
ili se svaki od njih obavezao prema poveriocu odvojeno, izuzev kada je ugovorom
njihova odgovornost ureena drukije.
Gubitak prava na rok
lan 1006
Ako je dunik izgubio pravo na rok odreen za ispunjenje njegove obaveze, poverilac
ipak ne moe zahtevati ispunjenje od jemca pre isteka tog roka, ukoliko nije drukije
ugovoreno.
Steaj glavnog dunika
lan 1007
(1) U sluaju steaja glavnog dunika poverilac je duan prijaviti svoje potraivanje u
steaj i o tome obavestiti jemca, inae odgovara jemcu za tetu koju bi ovaj imao zbog
toga.
(2) Smanjenje obaveze glavnog dunika u steajnom postupku ili u postupku prinudnog
poravnanja ne povlai sa sobom i odgovarajue smanjenje jemeve obaveze, te jemac
odgovara poveriocu za ceo iznos svoje obaveze.
Sluaj smanjene odgovornosti dunikovog naslednika
lan 1008
Jemac odgovara za ceo iznos obaveze za koji je jemio i u sluaju kad bi se od
dunikovog naslednika mogla zahtevati isplata samo onog njenog dela koji odgovara
vrednosti nasleene imovine.

Jemevi prigovori
lan 1009
(1) Jemac moe istai protiv poverioevog zahteva sve prigovore glavnog dunika,
ukljuujui i prigovor prebijanja, a ne i isto line dunikove prigovore.
(2) Dunikovo odricanje od prigovora, kao i njegovo priznanje poverioevog
potraivanja, nema dejstva prema jemcu.
(3) Jemac moe istai protiv poverioca i svoje line prigovore, na primer, nitavost
ugovora o jemstvu, zastarelost poverioevog potraivanja prema njemu, prigovor
prebijanja uzajamnih potraivanja.
Dunost obavetavanja jemca o dunikovom proputanju
lan 1010
Ako dunik ne ispuni svoju obavezu na vreme, poverilac je duan obavestiti o tome
jemca, inae e mu odgovarati za tetu koju bi jemac pretrpeo zbog toga.
Osloboenje jemca zbog poverioevog odugovlaenja
lan 1011
(1) Jemac se oslobaa odgovornosti ako poverilac na njegov poziv posle dospelosti
potraivanja ne zahteva ispunjenje od glavnog dunika u roku od mesec dana od tog
poziva.
(2) Kad rok za ispunjenje nije odreen, jemac se oslobaa odgovornosti ako poverilac, na
njegov poziv po isteku jedne godine od zakljuenja ugovora o jemstvu, ne uini u roku od
mesec dana od tog poziva potrebnu izjavu za odreivanje datuma ispunjenja.
Osloboenje jemca zbog naputanja garantija
lan 1012
(1) Ako poverilac napusti zalogu ili koje drugo pravo kojim je bilo obezbeeno
ispunjenje njegovog potraivanja, ili ga izgubi svojom nepanjom i tako onemogui
prelaz tog prava na jemca, ovaj se oslobaa svoje obaveze prema poveriocu za onoliko za
koliko bi mogao dobiti vrenjem tog prava.
(2) Pravilo prethodnog stava vai kako u sluaju kad je pravo nastalo pre zakljuenja
ugovora o jemstvu, tako i u sluaju kad je nastalo posle toga.
Odeljak 3

ODNOS JEMCA I DUNIKA

Pravo zahtevati naknadu od dunika
lan 1013
(1) Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraivanje moe zahtevati od dunika da
mu naknadi sve to je isplatio za njegov raun, kao i kamatu od dana isplate.
(2) On ima pravo na naknadu trokova nastalih u sporu sa poveriocem od asa kad je
obavestio dunika o tom sporu, kao i na naknadu tete ako bi je bilo.
Pravo jemca jednog solidarnog dunika
lan 1014
Jemac jednog od vie solidarnih dunika moe zahtevati od bilo koga od njih da mu
naknadi ono to je isplatio poveriocu, kao i trokove.
Pravo jemca na prethodno obezbeenje
lan 1015
I pre nego to namiri poverioca, jemac koji se obavezao sa znanjem ili odobrenjem
dunika ima pravo zahtevati od dunika da mu prui potrebno obezbeenje za njegove
eventualne zahteve u sledeim sluajevima: ako dunik nije ispunio svoju obavezu o
njenoj dospelosti, ako je poverilac zatraio sudskim putem naplatu od jemca i ako se
dunikovo imovinsko stanje znatno pogoralo posle zakljuenja ugovora o jemstvu.
Gubitak prava na naknadu
lan 1016
(1) Dunik moe upotrebiti protiv jemca koji je bez njegovog znanja izvrio isplatu
poverioevog potraivanja sva pravna sredstva kojima je u asu te isplate mogao odbiti
poverioev zahtev.
(2) Jemac koji je isplatio poverioevo potraivanje, a o tome nije obavestio dunika, te je
i ovaj u neznanju za tu isplatu ponovo isplatio isto potraivanje, ne moe zahtevati
naknadu od dunika, ali ima pravo zahtevati od poverioca da mu vrati ono to mu je
isplatio.
Pravo na vraanje isplaenog
lan 1017

Jemac koji je bez dunikovog znanja isplatio poverioevo potraivanje koje je docnije na
dunikov zahtev poniteno, ili ugaeno prebijanjem, moe samo zahtevati od poverioca
vraanje isplaenog.
Odeljak 4
REGRES ISPLATIOCA PREMA OSTALIM JEMCIMA
lan 1018
Kad ima vie jemaca, pa jedan od njih isplati dospelo potraivanje, on ima pravo
zahtevati od ostalih jemaca da mu svaki naknadi deo koji pada na njega.
Odeljak 5
ZASTARELOST
lan 1019
(1) Zastarelou obaveze glavnog dunika zastareva i obaveza jemca.
(2) Kad je rok za zastarevanje obaveze glavnog dunika dui od dve godine, obaveza
jemca zastareva po isteku dve godine od dospelosti obaveze glavnog dunika, izuzev kad
jemac odgovara solidarno sa dunikom.
(3) Prekid zastarevanja potraivanja prema glavnom duniku dejstvuje i prema jemcu
samo ako je do prekida dolo nekim postupkom poverioca pred sudom protiv glavnog
dunika.
(4) Zastoj zastarevanja obaveze glavnog dunika nema dejstva prema jemcu.
Glava XXX
UPUIVANJE (ASIGNACIJA)
Odeljak 1
POJAM UGOVORA
lan 1020
Upuivanjem (asignacijom) jedno lice, uputilac (asignant) ovlauje drugo lice,
upuenika (asignat) da za njegov raun izvri neto odreenom treem licu, primaocu
uputa (asignatar), a ovoga ovlauje da to izvrenje primi u svoje ime.
Odeljak 2

ODNOSI PRIMAOCA UPUTA I UPUENIKA

Prihvatanje od strane upuenika
lan 1021
(1) Primalac uputa stie pravo da zahteva od upuenika ispunjenje tek kad mu ovaj izjavi
da prihvata uput.
(2) Prihvatanje uputa ne moe se opozvati.
Prigovori upuenika
lan 1022
(1) Prihvatanjem uputa nastaje izmeu primaoca uputa i upuenika dugovinski odnos
nezavisan od odnosa izmeu uputioca i upuenika, kao i odnos izmeu uputioca i
primaoca uputa.
(2) Upuenik koji je prihvatio uput moe istai primaocu uputa samo prigovore koji se
tiu punovanosti prihvatanja, prigovore koji se zasnivaju na sadrini prihvatanja ili na
sadrini samog uputa, kao i prigovore koje ima lino prema njemu.
Prenoenje uputa
lan 1023
(1) Primalac uputa moe uput preneti na drugog i pre prihvatanja od upuenika, a ovaj ga
moe preneti dalje, izuzev kad iz samog uputa ili posebnih okolnosti proizlazi da je on
neprenosiv.
(2) Ako je upuenik izjavio primaocu uputa da prihvati uput, to prihvatanje ima dejstva
prema svim licima na koja bi uput bio uzastopno prenesen.
(3) Ako je upuenik izjavio pribaviocu, na koga je primalac uputa preneo uput, da ga
prihvata, on ne moe istai prijaviocu prigovore koje ima prema primaocu uputa lino.
Zastarelost
lan 1024
(1) Pravo primaoca uputa da zahteva ispunjenje od upuenika zastareva za godinu dana.
(2) Ako za ispunjenje nije odreen rok, zastarelost poinje tei kada upuenik prihvati
uput, a ako ga je on prihvatio pre nego to je dat primaocu uputa, onda kada bude dat
ovome.

Odeljak 3
ODNOS PRIMAOCA UPUTA I UPUTIOCA
Ako je primalac uputa poverilac uputioca
lan 1025
(1) Poverilac nije duan pristati na uput koji mu je uinio dunik u cilju ispunjenja svoje
obaveze, ali je duan da o svom odbijanju odmah izvesti dunika, inae e mu odgovarati
za tetu.
(2) Poverilac koji je pristao na uput duan je pozvati upuenika da ga izvri.
Uput nije ispunjenje
lan 1026
(1) Kad je poverilac pristao na uput uinjen od njegovog dunika u cilju ispunjenja
obaveza, ta obaveza ne prestaje ako nije drukije ugovoreno, ni njegovim pristankom na
uput, ni prihvatanjem od strane upuenika, nego tek ispunjenjem od strane upuenika.
(2) Poverilac koji je pristao na uput uinjen od njegovog dunika moe zahtevati od
uputioca da mu ispuni ono to mu duguje samo ako nije dobio ispunjenje od upuenika u
vreme odreeno u uputu.
Dunost primaoca uputa da obavesti uputioca
lan 1027
Ako upuenik odbije pristanak na uput, ili odbije ispunjenje koje mu zahteva primalac
uputa, ili izjavi unapred da nee da ga izvri, primalac uputa je duan obavestiti odmah
uputioca o tome, inae mu odgovara za tetu.
Odustanak od prihvaenog uputa
lan 1028
Primalac uputa koji nije poverilac uputioca i koji nee da se koristi uputom moe odustati
od njega, ak i ako je ve izjavio da ga prima, ali je duan da bez odlaganja obavesti o
tome uputioca.
Opozivanje ovlaenja datog primaocu uputa
lan 1029

Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao primaocu uputa, izuzev ako je
uput izdao u cilju ispunjenja nekog svog duga prema njemu i uopte ako je uput izdao u
njegovom interesu.
Odeljak 4
ODNOS UPUTIOCA I UPUENIKA
Ako je upuenik dunik uputioca
lan 1030
(1) Upuenik nije duan prihvatiti uput, ak i ako je dunik uputioca, izuzev ako mu je to
obeao.
(2) Ali, kad je uput izdat na osnovu upuenikovog duga uputiocu, upuenik je duan da
ga izvri do iznosa tog duga, ako mu to ni po emu nije tee od ispunjenja obaveze prema
uputiocu.
(3) Izvrenjem uputa izdatog na osnovu upuenikovog duga uputiocu, upuenik se
oslobaa u istoj meri svoga duga prema uputiocu.
Opozivanje ovlaenja datog upueniku
lan 1031
(1) Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao upueniku, sve dok ovaj ne
izjavi primaocu uputa da prihvata uput, ili ga ne izvri.
(2) On ga moe opozvati i kad je u samom uputu navedeno da je neopoziv, kao i kad bi se
opozivanjem vreala neka njegova obaveza prema primaocu uputa.
(3) Otvaranje steaja nad imovinom uputioca povlai po samom zakonu opozivanje
uputa, izuzev sluaja kad je upuenik bio ve prihvatio uput pre otvaranja steaja, kao i
kad u asu prihvatanja nije znao niti je morao znati za taj steaj.
Odeljak 5
SMRT I LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
lan 1032
Smrt uputioca, primaoca uputa ili upuenika, kao i lienje poslovne sposobnosti nekoga
od njih, nema uticaja na uput.
Odeljak 6

UPUT U OBLIKU HARTIJE NA DONOSIOCA

lan 1033
(1) Pismeni uput moe biti izdat na donosioca.
(2) U tom sluaju svaki imalac hartije ima prema upueniku poloaj primaoca uputa.
(3) Odnosi koji uputom nastaju izmeu primaoca uputa i uputioca, nastaju u ovom
sluaju samo izmeu svakog pojedinog imaoca hartije i lica koje mu je hartiju ustupilo.
Odeljak 7
UPUT U OBLIKU HARTIJE PO NAREDBI
lan 1034
Pismeni uput koji glasi na novac, na hartije od vrednosti ili na zamenljive stvari moe biti
izdat sa odredbom "po naredbi", ako je upuenik lice koje se bavi privrednom delatnou
i ako ono to treba da izvri ulazi u okvir te delatnosti.
Glava XXXI
BANKARSKI NOVANI DEPOZITI
Odeljak 1
NOVANI DEPOZIT
Pojam
lan 1035
(1) Ugovor o novanom depozitu je zakljuen kada se banka obavezala da primi, a
deponent da poloi kod banke odreeni novani iznos.
(2) Ovim ugovorom banka stie pravo da raspolae deponovanim novcem i duna je da
ga vrati prema uslovima predvienim u ugovoru.
Otvaranje rauna
lan 1036
(1) Na osnovu ugovora o novanom depozitu banka otvara raun u korist i na teret kojeg
upisuje sva potraivanja i dugovanja koja proizau iz poslova sa deponentom ili za
njegov raun sa treim.

(2) Ne upisuju se u raun ona potraivanja, odnosno dugovanja za koje se ugovorne

strane dogovore da ih iskljue.
Otklanjanje dugovnog salda
lan 1037
(1) Banka je obavezna da vri isplate sa rauna u granicama raspoloivih sredstava.
(2) Ako je banka obavila jednu ili vie uplata i isplata u okviru ugovora o depozitu, koje
ine raun pasivnim, o tome mora bez odlaganja obavestiti deponenta koji je duan
odmah da preduzme mere u cilju otklanjanja dugovnog salda.
Vrste novanih depozita
lan 1038
(1) Novani depozit moe biti po vienju ili oroen, s otkaznim rokom i bez otkaznog
roka, sa posebnom namenom i bez namene.
(2) Ako nije suprotno ugovoreno, smatra se da je raun novanog depozita po vienju, te
deponent rauna ima pravo da raspolae delom ili celim saldom u svakom trenutku.
Stanje rauna
lan 1039
(1) Banka je duna da deponenta obavetava o svakoj promeni stanja na njegovom
raunu.
(2) Banka je duna krajem svake godine, a ako je to ugovoreno ili uobiajeno i ee,
poslati izvetaj o stanju rauna (saldo).
Mesto uplata i isplata
lan 1040
Ako meu ugovornim stranama nije drukije dogovoreno, nalozi za uplatu i isplatu sa
rauna deponenta upuuju se u sedite banke kod koje je raun otvoren.
Postojanje vie rauna
lan 1041
U sluaju da isto lice ima kod jedne banke ili kod vie njenih poslovnih jedinica vie
rauna, svaki od ovih rauna je samostalan.

Plaanje kamate
lan 1042
(1) Banka plaa kamatu na sredstva koja su kod nje deponovana, ukoliko zakonom nije
drukije odreeno.
(2) Visina kamate utvruje se ugovorom o deponovanju sredstava, a ako ugovorom nita
nije predvieno plaa se zakonska kamata.
Odeljak 2
ULOG NA TEDNJU
tedna knjiica
lan 1043
(1) Ako je novani depozit primljen kao ulog na tednju, banka, odnosno tedno-kreditna
organizacija izdaje deponentu tednu knjiicu.
(2) tedna knjiica moe biti izdata samo na ime odreenog lica ili na donosioca.
Upis u knjiicu
lan 1044
(1) U tednu knjiicu se unose sve uplate i podizanja novca.
(2) Upisi u knjiicu potvreni peatom banke i potpisom ovlaenog lica su dokaz o
uplatama odnosno podizanjima u odnosima izmeu banke i ulagaa.
(3) Suprotan sporazum je nitav.
Plaanje kamate
lan 1045
Na uloge na tednju plaa se kamata.
Vrste uloga na tednju
lan 1046
Ulozi na tednju mogu biti po vienju ili oroeni s otkaznim rokom i bez otkaznog roka.

Glava XXXII
DEPONOVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI
Pojam
lan 1047
Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti banka se obavezuje da e, uz naknadu,
preuzeti hartije od vrednosti radi uvanja i vrenja prava i obaveza koje se u vezi s tim
zahtevaju.
Vrenje prava
lan 1048
Ako nije drukije ugovoreno, banka moe vriti prava iz deponovanih hartija od
vrednosti iskljuivo za raun deponenta.
Dunosti banke
lan 1049
(1) Banka je duna da obezbedi uvanje hartije od vrednosti sa briljivou koja se
zahteva od ostavoprimca uz naknadu i da za raun deponenta preduzima sve radnje radi
ouvanja i ostvarivanja njegovih prava iz hartije od vrednosti.
(2) Ukoliko izmeu ugovornih strana nije to drugo dogovoreno, banka je duna da
naplauje dospele kamate, glavnicu i uopte sve sume na koje deponovane hartije daju
pravo, im one dospeju za isplatu.
(3) Banka je duna da stavi na raspolaganje deponentu naplaene sume, a ako ovaj ima
kod banke raun sa novanim depozitom, da ih upie u korist tog rauna.
Vraanje hartija od vrednosti
lan 1050
(1) Banka je duna da na zahtev deponenta vrati hartije od vrednosti u svako doba.
(2) Vraanje se, po pravilu, vri u mestu gde je izvreno deponovanje.
(3) Predmet vraanja su same hartije od vrednosti, ukoliko izmeu ugovornih strana nije
dogovoreno da vraanje moe biti izvreno plaanjem odgovarajueg iznosa.

(4) Vraanje se moe izvriti samo deponentu ili njegovim pravnim sledbenicima ili
licima koje oni oznae, ak i kad je iz samih hartija vidljivo da one pripadaju treim.
Zahtevi treih lica
lan 1051
O svakom zahtevu koji tree lice istakne u pogledu deponovanih hartija, banka je duna
da izvesti deponenta.
Glava XXXIII
BANKARSKI TEKUI RAUN
Pojam
lan 1052
Ugovorom o bankarskom tekuem raunu banka se obavezuje da nekom licu otvori
poseban raun i da preko njega prima uplate i vri isplate u granicama njegovih sredstava
i odobrenog kredita.
Forma ugovora
lan 1053
Ugovor o otvranju tekueg rauna mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Sredstva na tekuem raunu
lan 1054
(1) Novana sredstva na tekuem raunu ostvruju se uplatama od strane deponenta i
naplatama novanih iznosa izvrenih za njegov raun.
(2) Banka je duna da preko tekueg rauna vri plaanje za deponenta i kad na raunu
nema pokria i to u obimu koji je predvien ugovorom o otvaranju tekueg rauna ili
posebnim sporazumom.
(3) Ova obaveza banke moe se iskljuiti ugovorom o otvaranju tekueg rauna.
Prebijanje izmeu salda vie rauna
lan 1055

Ako deponent kod iste banke ima vie tekuih rauna aktivni i pasivni saldo ovih rauna
se uzajamno prebijaju, ukoliko nije drukije ugovoreno.
Raspolaganje saldom
lan 1056
Korisnik tekueg rauna moe u svakom trenutku raspolagati saldom koji se na raunu
pojavljuje u njegovu korist, osim ako je ugovoren otkazni rok.
Primena pravila ugovora o nalogu
lan 1057
(1) Banka odgovara za izvrenje naloga deponenta prema pravilima ugovora o nalogu.
(2) Ako nalog treba da se izvri u mestu gde banka nema poslovnu jedinicu, ona moe to
obaviti preko druge banke.
Trajanje rauna
lan 1058
Ako u ugovoru o otvaranju tekueg rauna nije utvren rok njegovog trajanja, svaka
strana moe da ga raskine uz otkazni rok od 15 dana.
Provizija i naknada trokova
lan 1059
(1) Banka ima pravo da zaraunava proviziju za izvrene usluge koje su obuhvaene
ugovorom o tekuem raunu, kao i naknadu za posebne trokove uinjene u vezi sa tim
uslugama.
(2) Ova svoja potraivanja banka upisuje u svoju korist u tekui raun, ukoliko izmeu
ugovornih strana nije drukije ugovoreno.
Dostavljanje izvoda
lan 1060
(1) Prilikom svake promene stanja tekueg rauna banka je duna da izda izvod sa
naznaenjem salda i preda ga klijentu na sporazumno utvreni nain.
(2) Smatra se da je izvod odobren ako nije osporen u dogovorenom roku ili, ako
dogovora nema, u roku od 15 dana.

(3) I nakon njegovog odobrenja, izvod rauna se moe osporavati zbog greaka u pisanju
ili u obraunu, zbog isputanja ili dupliranja, ali se ovo osporavanje mora preduzeti
najdalje u roku od godinu dana od prijema rauna o likvidaciji salda po zakljuenju
tekueg rauna, inae se pravo gasi.
Glava XXXIV
UGOVOR O SEFU
Pojam
lan 1061
(1) Ugovorom o sefu obavezuje se banka da stavi na upotrebu korisniku sef za odreeni
period vremena, a korisnik se obavezuje da za to plati banci odreenu naknadu.
(2) Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad
njim.
Pristup sefu
lan 1062
(1) Pristup sefu moe se dozvoliti samo korisniku ili njegovom punomoniku.
(2) Banka ne sme drati kod sebe duplikat kljua ili kljueva koji se predaju korisniku.
Predmeti koji se ne smeju staviti u sef
lan 1063
(1) Korisnik ne sme staviti u svoj sef predmet ili proizvod koji moe ugroziti sigurnost
banke ili drugih sefova.
(2) U sluaju da se korisnik ne pridrava ove obaveze, banka moe izjaviti da raskida
ugovor o sefu.
Prava banke u sluaju neplaanja
lan 1064
(1) Ako korisnik ne plati banci makar samo jedan obrok naknade po dospelosti, banka
moe raskinuti ugovor po isteku mesec dana poto korisnika preporuenim pismom
opomene na naplatu.

(2) Poto raskine ugovor, banka moe pozvati korisnika da isprazni sef i da joj preda
klju, pa ako korisnik to ne uini, banka moe zahtevati da se sef otvori putem suda,
utvrdi njegova sadrina i naene stvari stave u sudski depozit ili povere banci na uvanje.
(3) Banka ima pravo prvenstva naplate dune naknade nastale iz ugovora o sefu iz
novanog iznosa koji je pronaen u sefu, kao i iz cene dobijene prodajom drugih
vrednosti naenih u sefu.
Glava XXXV
UGOVOR O KREDITU
Pojam
lan 1065
Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje
odreeni iznos novanih sredstava, na odreeno ili neodreeno vreme, za neku namenu ili
bez utvrene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaa ugovorenu kamatu i
dobijeni iznos novca vrati u vreme i na nain kako je utvreno ugovorom.
Forma i sadrina
lan 1066
(1) Ugovor o kreditu mora biti zakljuen u pismenoj formi.
(2) Ugovorom o kreditu utvruje se iznos, kao i uslovi davanja, korienja i vraanja
kredita.
Otkaz davaoca kredita
lan 1067
(1) Ugovor o kreditu banka moe otkazati pre isteka ugovorenog roka ako je kredit
korien u suprotnosti sa njegovom namenom.
(2) Ugovor o kreditu banka moe otkazati pre isteka ugovorenog roka i u sluaju
insolventnosti korisnika ak i kad nije utvrena sudskom odlukom, u sluaju prestanka
pravnog lica ili smrti korisnika, ako bi u tim sluajevima davalac kredita doao u bitno
nepovoljniji poloaj.
Odustajanje od ugovora i vraanje kredita pre roka
lan 1068

(1) Korisnik kredita moe odustati od ugovora pre nego to je poeo koristiti kredit.
(2) Korisnik kredita moe vratiti kredit pre roka odreenog za vraanje, ali je duan o
tome unapred obavestiti banku.
(3) U oba sluaja korisnik kredita duan je naknaditi tetu ukoliko ju je davalac kredita
pretrpeo.
(4) U sluaju vraanja kredita pre odreenog roka, banka ne moe da zarauna kamatu za
vreme od dana vraanja kredita do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraen.
Glava XXXVI
UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJA OD VREDNOSTI
Pojam
lan 1069
Ugovorom o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti banka odobrava kredit u
odreenom iznosu uz obezbeenje zalogom hartija od vrednosti koje pripadaju korisniku
kredita ili treem koji na to pristane.
Forma i sadrina
lan 1070
Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti mora biti zakljuen u pismenoj
formi i sadrati naznaenje hartija od vrednosti koje se zalau, naziv, odnosno firmu i
sedite, odnosno prebivalite imaoca hartija, iznos i uslove odobrenog kredita, kao i iznos
i vrednost hartija koja je uzeta u obzir za odobrenje kredita.
Kad banka moe prodati zaloene hartije
lan 1071
Ako korisnik ne vrati po dospelosti dobijeni kredit, banka moe prodati zaloene hartije
od vrednosti.
Glava XXXVII
AKREDITIVI
Obaveza akreditivne banke i forma akreditiva
lan 1072

(1) Prihvatanjem zahteva nalogodavca za otvaranje akreditiva, akreditivna banka se

obavezuje da e korisniku akreditiva isplatiti odreenu novanu svotu ako do odreenog
vremena budu ispunjeni uslovi navedeni u nalogu za otvaranje akreditiva.
(2) Akreditiv mora biti sainjen u pismenoj formi.
Kada nastaje obaveza prema korisniku
lan 1073
(1) Banka je obavezna prema korisniku od dana kada mu je otvaranje akreditiva
saopteno.
(2) Nalogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog prispeo banci.
Nezavisnost akreditiva od drugog pravnog posla
lan 1074
Akreditiv je nezavisan od ugovora o prodaji ili drugog pravnog posla povodom koga je
akreditiv otvoren.
Dokumentarni akreditiv
lan 1075
Dokumentarni akreditiv postoji kada je banka obavezna da isplati korisniku akreditiva
odreenu novanu svotu pod uslovom da joj budu podneti dokumenti prema uslovima
utvrenim u akreditivu.
Dunost akreditivne banke
lan 1076
Banka koja otvara dokumentarni akreditiv duna je da izvri klauzule plaanja pod
uslovima predvienim u akreditivu.
Vrste dokumentarnog akreditiva
lan 1077
(1) Dokumentarni akreditiv moe biti opoziv ili neopoziv.
(2) Ukoliko nije izriito drukije ugovoreno akreditiv je uvek opoziv, ak i kada je
otvoren za odreeni period vremena.

Opozivi akreditiv
lan 1078
Opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku, te ga u svakom
trenutku moe izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi,
ako je to u interesu nalogodavca.
Neopozivi akreditiv
lan 1079
(1) Neopozivi dokumentari akreditiv sadri samostalnu i neposrednu obavezu banke
prema korisniku.
(2) Ova obaveza moe biti ukinuta ili izmenjena samo sporazumom svih zainteresovanih
strana.
(3) Neopozivi dokumentarni akreditiv moe biti potvren od neke druge banke, koja
time, pored akreditivne banke preuzima samostalnu i neposrednu obavezu prema
korisniku.
(4) Notifikacija akreditiva korisnika od strane neke druge banke nije sama po sebi
potvrivanje ovog akreditiva.
Dunost banke u pogledu dokumenata
lan 1080
(1) Banka je duna da ispita da li su dokumenti u svemu saobrazni zahtevima
nalogodavca.
(2) Kada dobije dokumente, banka mora u najkraem roku o tome obavestiti nalogodavca
i ukazati mu na utvrene nepravilnosti i nedostatke.
Granice odgovornosti banke
lan 1081
(1) Banka ne preuzima nikakvu odgovornost ako su podneti dokumenti na izgled
saobrazni sa uputstvima nalogodavca.
(2) Ona ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu robe koja je predmet otvorenog
akreditiva.
Prenosivost i deljivost akreditiva

lan 1082
(1) Dokumentarni akreditiv je prenosiv ili deljiv samo ako je banka koja otvara akreditiv
u korist korisnika koga je oznaio nalogodavac ovlaena u uputstvima prvog korisnika
da plati u celini ili delimino jednom ili veem broju treih lica.
(2) Akreditiv moe preneti, na bazi izriitih uputstava, samo banka koja ga otvara i to
samo jedanput, ukoliko nije suprotno ugovoreno.
Glava XXXVIII
BANKARSKA GARANCIJA
Pojam
lan 1083
(1) Bankarskom garancijom se obavezuje banka prema primaocu garancije (korisniku) da
e mu za sluaj da mu tree lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu ako budu
ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.
(2) Garancija mora biti izdata u pismenoj formi.
Izmirenje obaveze iz garancije u novcu
lan 1084
Banka izmiruje obavezu iz garancije u novcu i u sluaju da se garancijom obezbeuje
nenovana obaveza.
Potvrda garancije (supergarancija)
lan 1085
Ako druga banka potvrdi obavezu iz garancije, korisnik moe svoje zahteve iz garancije
podneti bilo banci koja je izdala garanciju, bilo onoj koja ju je potvrdila.
Ustupanje prava iz garancije
lan 1086
Svoja prava iz bankarske garancije korisnik moe ustupiti treem samo sa ustupanjem
potraivanja koje je obezbeeno garancijom i prenosom svojih obaveza u vezi sa
obezbeenim potraivanjem.
Garancija "bez prigovora"

lan 1087
(1) Ako bankarska garancija sadri klauzulu "bez prigovora", "na prvi poziv" ili sadri
rei koje imaju isto znaenje, banka ne moe isticati prema korisniku prigovore koje
nalogodavac kao dunik moe isticati prema korisniku po obezbeenoj obavezi.
(2) Nalogodavac je duan platiti banci svaki iznos koji je banka platila po osnovu
garancije izdate sa klauzulom iz prethodnog stava.
(3) Korisnik garancije duguje nalogodavcu iznos primljen po osnovu garancije na koji
inae ne bi imao pravo zbog opravdanih prigovora nalogodavca.
Glava XXXIX
PRIMENA ODREDABA O BANKARSKOM POSLOVANJU
lan 1088
Odredbe l. 1035 do 1087 ovog zakona shodno se primenjuju i na druga pravna lica koja
su, u skladu sa zakonom, ovlaena za obavljanje odreenih bankarskih poslova.
Glava XL
PORAVNANJE
Pojam
lan 1089
(1) Ugovorom o poravnanju lica izmeu kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom
pravnom odnosu, pomou uzajamnih poputanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju
neizvesnost i odreuju svoja uzajamna prava i obaveze.
(2) Postoji neizvesnost i kad je ostvarenje odreenog prava nesigurno.
U emu se sastoje uzajamna poputanja
lan 1090
(1) Poputanje se moe sastojati, izmeu ostalog, u deliminom ili potpunom priznavanju
nekog zahteva; u uzimanju na sebe neke nove obaveze; u smanjenju kamatne stope; u
produenju roka; u pristajanju na delimine otplate; u davanju prava na odustanicu.
(2) Poputanje moe biti uslovno.

(3) Kad samo jedna strana popusti drugoj, na primer, prizna pravo druge strane, to nije
poravnanje, te ne podlee pravilima o poravnanju.
Sposobnost
lan 1091
Za zakljuenje ugovora o poravnanju potrebna je sposobnost za raspolaganje pravom
koje je predmet poravnanja.
Predmet
lan 1092
(1) Predmet poravnanja moe biti svako pravo kojim se moe raspolagati.
(2) Punovano je poravnanje o imovinskim posledicama krivinog dela.
(3) Ne mogu biti predmet poravnanja sporovi koji se tiu statusnih odnosa.
Primena odredbe o dvostranim ugovorima
lan 1093
(1) Za ugovor o poravnanju vae opte odredbe o dvostranim ugovorima, ako za njega
nije to drugo predvieno.
(2) Kad pod nazivom poravnanja ugovarai obave neki drugi posao, na njihove odnose ne
primenjuju se odredbe zakona koje vae za poravnanje, ve one koje vae za stvarno
obavljeni posao.
Prekomerno oteenje
lan 1094
Zbog prekomernog oteenja ne moe se traiti ponitenje poravnanja.
Dejstvo poravnanja prema jemcima i zalogodavcima
lan 1095
(1) Ako je poravnanjem izvrena novacija obaveze, jemac se oslobaa odgovornosti za
njeno ispunjenje, a prestaje i zaloga koju je dao neko trei.

(2) Inae, jemac i trei koji je dao svoju stvar u zalogu ostaju i dalje u obavezi, a njihova
odgovornost moe biti smanjena poravnanjem, ali ne i poveana, izuzev ako su se
saglasili sa poravnanjem.
(3) Kad dunik poravnanjem prizna sporno potraivanje, jemac i zalogodavac zadravaju
pravo da istaknu poveriocu prigovore kojih se dunik poravnanjem odrekao.
Poravnanje o poslu koji se moe ponititi
lan 1096
(1) Punovano je poravnanje o pravnom poslu ije je ponitenje mogla traiti jedna
strana, ako je ona u asu zakljuenja poravnanja znala za tu mogunost.
(2) Ali je nitavo poravnanje o nitavom pravnom poslu i kad su ugovarai znali za
nitavost i hteli poravnanjem da je otklone.
Nitavost poravnanja
lan 1097
(1) Poravnanje je nitavo ako je zasnovano na pogrenom verovanju oba ugovaraa da
postoji pravni odnos koji u stvari ne postoji, i ako bez tog pogrenog verovanja ne bi
meu njima bilo ni spora ni neizvesnosti.
(2) Isto vai i kad se pogreno verovanje ugovaraa odnosi na obine injenice.
(3) Odricanje od ove nitavosti nema pravnog dejstva i ono to je dato na ime izvrenja
obaveza iz takvog poravnanja moe se natrag traiti.
Nitavost jedne odredbe poravnanja
lan 1098
Odredbe poravnanja ine celinu, te ako je jedna odredba nitava, celo poravnanje je
nitavo, izuzev kad se iz samog poravnanja vidi da se ono sastoji iz nezavisnih delova.
Deo trei
MERODAVNO PRAVO U SLUAJU SUKOBA REPUBLIKIH ZAKONA
Primena ovog dela zakona
lan 1099

Odredbe ovog dela zakona primenjuju se na obligacione odnose koji su ureeni zakonima
republika.
Merodavno pravo u pogledu nepokretnosti
lan 1100
Na prava i obaveze u pogledu nepokretnosti primenjuje se pravo republike, na ijoj se
teritoriji nepokretnost nalazi.
Merodavno pravo kod ugovornih odnosa
lan 1101
(1) Na prava i obaveze iz ugovora primenjuje se pravo republike, koje su ugovorne strane
izabrale.
(2) Ako ugovorne strane nisu izabrale merodavno pravo, primenjuje se pravo republike
na ijoj teritoriji je ugovor zakljuen.
Merodavno pravo u sluaju prouzrokovanja tete
lan 1102
(1) Na prava i obaveze koje nastaju prouzrokovanjem tete van ugovornog odnosa
primenjuje se pravo republike, na ijoj teritoriji je izvrena tetna radnja ili su nastupile
tetne posledice.
(2) Na prava i obaveze koje nastaju prouzrokovanjem tete van ugovora izvrene
sukcesivnim radnjama ili sa viestrukim posledicama merodavno je pravo republike, na
ijoj je teritoriji radnja bar delimino preduzeta ili je posledica bar delimino nastupila.
(3) Ako se kao oteeni u sluaju prouzrokovanja tete krivinim delom pojavljuje
maloletnik ili drugo lice kome je bila ili mu je tetnom radnjom bitno umanjena radna ili
ivotna sposobnost za obavezu odgovornog lica da naknadi tetu moe biti merodavno i
pravo republike, na ijoj se teritoriji nalazi prebivalite oteenog, odnosno iji je on
dravljanin.
(4) Organ nadlean da odluuje o naknadi tete pri izboru izmeu vie merodavnih prava,
primenie pravo koje je za oteenog najpovoljnije.
Merodavno pravo za ostale obligacione odnose
lan 1103

Na prava i obaveze koje proizlaze iz jednostrane izjave volje, sticanja bez osnova,
poslovodstva bez naloga i drugih pravnih injenica primenjuje se pravo republike, na
ijoj su teritoriji ti poslovi preduzeti, odnosno na ijoj su teritoriji te injenice nastale.
Pravo merodavno za zastarelost
lan 1104
Na zastarelost prava i obaveza primenjuje se pravo koje je merodavno za sadrinu tih
prava i obaveza.
Obligacioni odnosi nastali van SRJ
lan 1105
Na prava i obaveze koje nisu nastale na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, ukoliko
uesnici obligacionih odnosa nisu izabrali merodavno pravo, primenjuje se pravo
republike, na ijoj se teritoriji ta prava i obaveze ostvaruju, a ako se prava i obaveze
ostvaruju na teritoriji vie republika, ili se ostvaruju van Savezne Republike Jugoslavije,
merodavno je pravo republike, koje je u najblioj vezi sa ugovorom, odnosno drugim
obligacionim odnosom.
Deo etvrti
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Primena ovog zakona
lan 1106
Odredbe ovog zakona nee se primenjivati na obligacione odnose koji su nastali pre
stupanja na snagu ovog zakona.
Primena obiaja
lan 1107
(1) Odredba optih ili posebnih uzansi kojom se utvruje pretpostavka da su ugovorne
strane pristale na primenu uzansi, ukoliko ih nisu ugovorom iskljuile, nee se
primenjivati posle stupanja na snagu ovog zakona.
(2) Opte uzanse za promet robom ("Slubeni list FNRJ", broj 15/54) nee se
primenjivati posle stupanja na snagu ovog zakona u pitanjima koja su njime regulisana.

(3) Ako su opte ili posebne uzanse ili drugi trgovinski poslovni obiaji suprotni
dispozitivnim normama ovog zakona, primenjivae se odredbe ovog zakona, osim ako su
strane izriito ugovorile primenu uzansi, odnosno drugih trgovinskih poslovnih obiaja.
Prestanak vaenja drugih propisa
lan 1108
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o zastarelosti potraivanja
("Slubeni list FNRJ", br. 40/53 i 57/54).
Stupanje na snagu ovog zakona
lan 1109
Ovaj zakon stupa na snagu 1. oktobra 1978. godine.