LANCI I AUTORSKI TEKSTOVI

Tehnika svojstva i upotrebljivost drveta

paulovnije (Paulownia)
Pie: dr Neboja Todorovi
Kombinovanom mehanikom i hemijskom preradom drveta, uz potovanje
konstruktivnih i funkcionalnih svojstava proizvoda, mogue je nai ekonomski
prostor za racionalnu preradu i vrsta manjih mehanikih svojstava od
uobiajenih.
Velika potranja i razvoj novih proizvoda su doveli do brze see i nedostatka kvalitetne
drvne sirovine. Zbog toga je veoma aktuelno uvoenje u proizvodnju brzorastuih novih
vrsta i racionalno korienje raspoloivih drvnih resursa. Naa javnost je ve odavno ula
za drvo paulovnije. Milsim da nijedna drvenasta biljka nije doivela toliku popularnost,
bolje da kaem, da se nijedan kineski proizvod bolje ne kupuje u Srbiji od sadnica ovog
drveta ili proizvoda napravljenih od njega. Ono to je verovatno zainteresovalo veinu
ljudi jeste injenica da za nekoliko godina drvo paulovnije dostie seivu zrelost i korisnu
drvnu masu koja se moe iskoristiti u tehnike svrhe. Iz tog razloga je kod nas, poslednjih
godina, podignut veliki broj plantaa ove drvne vrste. Kakvog je kvaliteta drvo ovako
brzog rasta?
Pretraujui tekstove o svojstvima paulovnije naiao sam na veliki broj podataka, ali je
najvei broj njih veoma diskutabilan sa stanovita nauke i struke. Ovde emo izneti
rezultate dosadanjih istraivanja koja su obavljena u Laboratoriji za svojstva drveta na
umarskom fakultetu u Beogradu, kao i podatke koji si publikovani u vodeim
meunarodnim naunim asopisima iz drvne industrije. Prikazaemo svojstva paulovnije
tj. prosene vrednosti za vrste fortunei, tomentosa i elongata i uporediti ih sa svojstvima
nekih domaih vrsta drvea hrastom, bukvom, smrom i topolom.

Plantaa paulovnije (Arad-Rumunija)

Paulovnija je listopadno drvo iz porodice Paulowniaceae koje obuhvata desetak vrsta i vie
varijateta. Poreklom je iz Kine, ali se dosta dugo kultivie i u Japanu i Koreji. Uglavnom se
gaji plantano. Prvobitan, originalni naziv roda je bio Pavlovnia, ali je kasnije promenjeno
u Paulovnia. U Kini paulovniju zovu zmajevo drvo a u Japanu kiri. Tokom 19-og veka
paulovnija je dola i na tlo SAD-a. Sve vrste paulovnije su jedriave i brzorastue (posle
12 do 15 godina postie visinu 15-20 m i zapreminu debla oko 1 m 3). Beljika je sivobela,
esto svetlosmea dok je sr crvenkastosmea ili jednolino svetlosmea. Svee drvo je
vrlo esto neugodnog mirisa. Neka osnovna fizika svojstva paulovnije su prikazana
u tabeli 1. Prema ovim podacima paulovnija spada u lake vrste drveta. Gustina, pri 0%
vlanosti, iznosi 294 kg/m3. Sa druge strane ovo drvo ima veliku porozonost 80,4% i
znaajan kapacitet za vodu 303% (skoro tri puta veu od hrasta i bukve). Meutim,
dimenzionalna stabilnost paulovnije je vea nego kod prikazanih vrsta. Ovu konstataciju
nam potvruje dobijen koeficijent zapreminskog utezanja (grafikon 1).

Grafikon 1. Procenat promene zapremine drveta sa promenom vlanosti od 1%

Kod paulovnije promena zapremine sa promenom 1% vlanosti iznosi 0,290%, dok je kod
topole taj koeficijent 0,397%, a kod bukve i hrasta 0,550% i 0,592%, respektivno. Ovi
rezultati nam ukazuju da se drvo paulovnije vrlo malo utee/bubri i da je veoma stabilno u
varijabilnim klimatskim uslovima.
U proizvodnji drvne biomase koliina energije koja se dobija po jednom kilogram ili metru
kubnom drveta je praktino indikator njegovog kvaliteta. U tom smislu drvo paulovnije je
mali proizvoa toplote uzimajui u obzir metar kubni drvne biomase. Poreenja radi 1
m3 paulovnije vlanosti 15% daje oko 1069 kWh toplotne enregije, dok ista koliina hrasta
proizvodi sagorevanjem skoro dva puta veu energiju 2.363 kWh (grafikon 2). Ovakvi
rezultati su posledica manje gustine paulovnije, ali injenice da 1 kg bilo kog drveta iste
vlanosti daje priblino istu koliinu toplotne energije iz razloga to je hemijski sastav svih
vrsta priblino isti (po hemijskoj strukturi i ueu pojedinih hemijskih jedinjenja).

Grafikon 2. Toplotna energija (u kWh) koja se dobija sagorevanjem 1 m 3 drveta (pri

vlanosti od 15 %)
to se tie mehanikih karakteristika drvo paulovnije je zahvaljujui svojoj maloj gustini
na dnu lestvice po vrstoi i tvrdoi u poreenju sa hrastom, bukvom, smrom i topolom.
vrstoa na savijanje (tabela 2) je tri puta manja od bukovine, a bona tvrdoa, koja je
odgovorna za primenu drveta u proizvodnji podova, je ak 4 puta manja od iste tvrdoe
kod hrastovine, dok je poprena tvrdoa tri puta manja od iste zabeleene kod bukve.

Tabela 1. Neka osnovna fizika svojstva domaih vrsta i paulovnije

Tabela 2. Neka osnovna mehanika svojstva domaih vrsta i paulovnije (pri vlanosti od
12%)
Prema dosadanjim rezultatima tehnika vrednost nekog drveta kao materijala je visoka,
ako je njegova vrstoa velika, a gustina mala. To je konstatacija koja predstavlja osnovu

u izboru konstruktivnog materijala. Kao mera tehnikog kvaliteta drveta i njegove

upotrebe u graevinarstvu slui koeficijent kvaliteta. On se odreuje kao odnos izmeu
vrstoe na pritisak paralelno sa vlakancima (u kp/cm2) i gustine drveta (pri 15% vlanosti
pomonoene sa 100). Za istraivano drvo paulovnije koeficijent kvaliteta proseno iznosi
8,8. Poreenja radi kod smre ovaj koeficijent iznosi 11,2, a kod hrasta 10,0. Na osnovu
ovih vrednosti, a prema Monnin-ovoj tabeli o kvalitetu drveta, analizirano drvo paulovnije
bi se svrstalo u drvo dobrog kvaliteta (koeficijent vei od 8), ali znatno slabije od smre i
hrasta. Na osnovu ovih podataka moe se zakljuiti da se drvo paulovnije ne moe
upotrebiti u nekim zahtevnijim konstrukcijama gde je potrebna velika vrstoa i
otpornost. Pored ove injenice, drugi rezultati pokazuju da se paulovnija brzo prirodno
sui, bez vitoperenja i pucanja. Vrlo lako se obrauje, boji i lakira. Dobrih je izolacionih
svojstava i otporno je na truljenje. Zahvaljujui ovome moe se koristiti za izradu
nametaja, stolarije, furnira i furnirskih ploa i ambalae, lamperije, ramova, ukrasnih
rezbarenih predmeta muzikih instrumenata, avio i drugih modela i lakih letilica. Istorijski
gledano Kina spada u najvee proizvoae paulovnije. Od 70-ih godina XX veka Japan nije
bio u stanju da proizvede paulovniju koja bi zadovoljila potrebe poveane potranje. U
Japanu se posebno ceni finoa i spoljni izgled ovog drveta. Skoro svako domainstvo u
Japanu ima bar jedan predmet koji je izraen od drveta paulovnije. Zbog velike potronje
Japan spada u najvee kupce ovog brzorastueg drveta. U ovoj zemlji se naroito koristi
za izradu drvenih delova obue i kalupa za obuu, sanduka i kutija, u proizvodnji ibica i
drvenih posluavnika.

Uzorci paulovnije na kojima su ispitana neka njena svojstva(Laboratorija za svojstva

drveta umarski fakultet u Beogradu)