Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Tajna Istorija PDF

    Uploaded by

    Zoran Šćepanović
    354 views96 pages

    Original Title

    Tajna_istorija.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    354 views96 pages

    Tajna Istorija PDF

    Uploaded by

    Zoran Šćepanović

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 96
    Biblioteka Istorijska merenja Urednik Dragan Mojovié Prokopije iz Cezareje TAJNA ISTORJJA Prevod ALBIN VILHAR Predgovor i komentar Dr RADIVOJ RADIC Beograd 2004 Naslov originala: Historia arcana ‘AvéxSoter) Copyright © Vladimir Vilhar i JAA iz Beograda © Ovog idanja Graficki acelje DERETA (Slobodna prava dela) CKEHADAO Teoqop AHArHOCT Slika na koricama: Miroslav Cvijovic: ,Poklopac tajne Skrinje* PREDGOVOR Propast zapadnog dela Carstva, koje je 476. pod- leglo pred nezadrdivom varvarskom najezdom, nikako nije mogla da w isto vreme uni&ti i svest o jedinstvu Rim- ske imperije. Naprotiv, ta svest kojoj je pored izvesne her- metignosti bila svojstvena i svojevrsna konzervativnost nastavila je da Zivi i u docnijim stolecima, dozivljavajuct medutim jasan preobraZaj. Shvatanje rimskog univerzali- zma postepeno i lagano preinaéeno je u teoriju hrigéan- skog ekumenizma, postajuéi vetita ali ipak nedostizna teZnja Vizantinaca. Smatralo se, naime, da vizantijski va- silevs, buduéi da je bio zakoniti naslednik rimskih care- va, polaie neprikosnoveno pravo na potpunu viast nad Gitavom vaseljenom. Posto je istogni deo Carstva, pre svega zahvaljujuéi snaznijoj privredi i guS¢oj naseljeno- sti, uspeo ne samo da prevlada krizu kojoj Zapad nije odoleo nego i da ojaca, krajem V i potetkom VI veka stekli su se osnovni preduslovi za pokusaj da se povrate raniji posedi kojima su sada gospodarili varvari. NoSen snagom te ideje koja ga je zaokupljala gotovo do stepena opsednutosti na taj se korak odvaiio Justinijan I (527-565), najveéi vladar vizantijskog ranog stednjovekovlja. Nje- mu je poslo za rukom da Rimsku imperiju vaspostavi u punom sjaju iz nekadagnjih slavnih vremena, Sto je bio poduhvat koji se granitio sa pravim podvigom. Ponovo je Carstvo, rasprostiruéi se na tri kontinenta, Evropi, 6 Radivoj Radic Aziji i Africi, gordo i slavodobitno nosilo oreol svetske drZave, i ponovo su velika osvajanja pretvorila Sredoze- mno more u rimsko jezero. Nikada kasnije, tokom pos- tojanja koje se produdilo skoro gitav jedan milenijum, Vizantija nije uspela da dosegne toliku moé i postigne ta- kay opseg, Slozen sistem driava koji se u meduyremenu razvio na evropskom tlu sasvim je iskljutivao ovakvu moguénost. Viadavina Justinijana I pripada takozvanom ra- novizantijskom periodu, vremenu. kada je anticki svet yeé naginjao svome zalasku ustupajuéi mesto srednjove- kovnom koji se tek radao. Nikakva otra granica, narav- no, ne razdvaja ova dva sveta, poznoanticki i ranovizan- tijski. Stoga bi bilo ne samo isuvige pojednostavljeno ne- g0 i pogresno izjednaéavati poznoanti¢ko sa paganskim i ranovizantijsko sa hriscanskim, buduci da hridéanstvo i paganstvo nisu stajali jedno nasuprot drugom kao dva zatvorena sveta, sasvim odvojena i nedodirljiva. Radikal- nu iskljuéivost ranog hrigéanstva koje je spremno i dosle dno odricalo sve na éemu je bio Zig, paganstva, postepe- no je smenila neka vrsta pomirenja izmedu antickog i hri8éanskog pogleda na svet. Dakle, bilo je to vreme kada se u sukobljavanju i medusobnom prodimanju starog sa novim radala kultura potonjeg stednjovekovnog drustva. | sama lignost Justinijana I, vladara koji je na osoben nagin obelezio jedno razdoble svetske istorije, po mnogo éemu je izuzetna ali i satkana od protivreénosti. Uzdizanje éo- veka neznatnog porekla, koji je poticao iz udaljenih za- biti balkanskih provincija, do najviseg polozaja u Vizan- tijskom carstvu o¢igledno je svedocanstvo o izvanrednoj vertikalnoj pokretljivosti onovremenog romejskog drust- va &iji se sastav odlikovao velikom raznorodnoscu i nes- talnoséu. Na drugoj strani, izrastanje Justinijana I u naj- obrazovanijeg, éoveka epohe regito govori kako 0 ogro- PREDGOVOR 7 mnoj i blagotvornoj civilizatorskoj moéi vizantijske pres- tonice tako io Eudesnoj prijeméivosti slavoljubivog do3- jjaka na tekovine jedne rafinirane i nadmoéne kulture. Svojstveni su mu bili zadivljujuéa energija i izvanredan smisao za organizaciju, s jedne, ali i preterana sujeta, pre- vrtliivost a katkad i pomanjkanje odluénosti, s druge strane, Uprkos svestranom duhu i neospornoj veligini nje- gove liénosti, poput svih skorojeviéa bio je neotporan pre- ma laskanju. Neizmerne zasluge Justinijana I za sjajan uzlet Vizantije u VI stoleéu nimalo ne umanjuje ni Gnjenica da nije neposredno uéestvovao gotovo ni u jednom od nekolicine krupnih poduhvata koje je pokrenuo, a koji su menjali povest ranog srednjeg veka. Presudni su, me- dutim, bili dalekoseznost i sirina njegovih pogleda kao i duboko poimanje istorijskih kretanja. Okolnost da je na vizantijski presto stupio u zrelom dobu, kada se veé uve- liko priblizavao pedeseto} godini Zivota, nije ohladila njegovu reSenost da se lati neizvesnih i teskih poduhvata. Mora se, medutim, naglasiti da je 2a Justinijana I od oso- bitog znaéaja bila moguénost da se okruzi Ijudima nesva- kidasnjeg dara, obrazovanja i sposobnosti. Istorija go- tovo da ne poznaje sli¢an primer da se na okupu nade nekolicina toliko nadarenih pojedinaca kadrih da pokre- &u svet i menjaju epohu. Dogodilo se tako da su svoje raskoSne umne sposobnosti u sluzbu jedne politike sta- vili i genijalne vojskovoée Velizar i Narzes, i izvanredni poznavalac prava Tribonijan i veliki struénjak za pitanja finansija i administracije Jovan Kapadokijski. Ipak, po- trebno je upozoriti da je presudan bio podsticaj velikog cara koji je natkriljavao sve preduzete poduhvate i éiji je duh lebdeo nad svim velikim idejama VI stoleéa. Medutim, pogreéno bi bilo smatrati da je vladavi- na Justinijana I proticala bez teSkoéa i ozbiljnih potresa. Nekoliko godina posle stupanja na presto on je morao 8 Radivoj Radié PREDGOVOR eo da se suogi sa najvecom unutrasnjom krizom Vizantije u VI stoleéu, krizom Gija je eskalacija trajala syega osam dana, od 11. do 19, januara 532, ali je iz-temelja uzdemala Carstvo. Reé je © poznatoj buni koja je prema poklicu po- bunjenika dobila naziv Nika (gréki = pobeduj!). Taj usta- nak je na neki nacin predstavijao sudar centralistickih stremljenja carske vlasti i gradskih politigkih organiza- cija, oligenih u demama ili takozvanim strankama .,pla- yih* i ,zelenih*. Deme su prvobitno bile sportska udruze~ nja koja su svoja imena, ,crveni, ,zeleni*, »plavi* i »be- lis, dugovala bojama hipodromskih kodijasa, Buduci da se Gitav javni Zivot u Carigradu odvijao na Hipodromu, mestu gde je narod ispoljavao svoja htenja, vremenom su te stranke poprimile znatno politi¢ko obelezje. Polariza- cija je ila dotle da su se docnije ycrveni" spojili sa ,zele nima* a ,beli* sa yplavima", pa su na taj nacin ostale samo dve stranke. Porast njihove politiéke snage bio je toliki da su potele da igraju znaéajnu ulogu u Zivoru Ca- rigrada i ostalih velikih gradova Vizantije, a pocev od sredine V veka odnosi izmedu ,plavih* i yzelenih* su umnogome opredeljivali pojedina zbivanja w politickom Zivotu Carstva, Premda su obe stranke obuhvatale naj- ire gradsko stanovnistvo, suprotnosti izmedu njih bile su plod razligitih pogleda vodecih slojeva koji su odredi- vali osnovni smer delovanja. Tako su ,plavi* izrazavali interese stare veleposednitke senatorske aristokratije na- Klonjene pravoslaviju, dok su yzeleni* zastupali teznje novog Cinovnitkog staleza i pogotovo stremljenja sloja bogatih trgovaca sa Istoka sklonih monofizitizmu i dru- gim tamoinjim sektama, Kada se uzme u obzir da su ove dve stranke predstavljale ostatke starih slobodarskih tra- dicija antiékih gradova, onda namah postaje shvatljivo zaito su morale doci uv sukob sa autokratorskom poli- tikom Justinijana I koji je nastojao da sputavanjem njiho- vog delovanja ojaéa centralnu vlast. Trebalo bi upozoriti da su upravo iauzetna centralizovanost driave i posto- janost cara, po éemu je Vizantija znatno isprednjagila vu odnosu na novostvorene varvarske dréave Zapada, bla- gotvorno uticale na njenu ekonomiku, politiku i kulturu. Posto je prema strankama vodio priligno prevrtljivu politiku, podrZavajuci u zavisnosti od trenutnog raspore- da snaga bilo yplave* ili yzelene“, Justinijan I je morao da na sebe navuée gnev i jednih i drugih. Ta dvoligna po- litiéka igra, udruzena sa prekomernim dréavnim izdaci- ma koji su nemilosrdno pritiskivali podanike, ujedinila je dojuéerasnje suparnike i oftricu njihovog napada usme- rila prema caru, Nemiri su zahvatili prestonicu koja je, kako su priljeéno zapisali pouzdani svedoci, gorela u plamenu. Cinilo se da je 2a Justinijana 1 kucnuo posled- nji éas. Razularena svetina je uz oduéevljeno klicanje na Hipodromu proglasila novog cara, to je sasvim onespo- kojilo starog, veé spremnog da spas potradi u bekstvu. Brodovi su bili u pripeavnosti, ali je do izrazaja dosla ne- verovatna prisebnost carice Teodore koja je u posled- njem trenutku uspela da odgovori obeshrabrenog supru- ga od neslavnog uzmicanja, pa su éitavu stvar po krat- kom postupku razretile vojskovode Justinijana I. Pre- predeni Narzes je veito vodeéi pregovore podrio jedin- stvo pobunjenika, a odluéni Velizar je sa odredom var- varskih najamnika, koji su tek prispeli sa ratista na Isto- ku i koji su bili potpuno neosetljivi na vizantijske unut- rainje razmirice, upao na Hipodrom i pobio nekoliko desetina hiljada ludi. Ovaj pokolj je spasao vladavinu Justinijana 1 i u isto vreme predstavljao tezak udarac za senatorsku aristokratiju, s jedne, i staru municipalnu or- ganizaciju, s druge strane, Represalijama koje su usledile car je uévrstio svoju vlast i previadao nastalu krizu, ali nije mogao da otkloni njene glavne uzroénike. Radivoj Radié Viadavina Justinijana I bila je razdoblje velikih osvajanja i vreme blistavih uspeha vizantijskog, oruzja na mnogobrojnim bojistima. Na Istoku, protiv persijske dr- Zave koja je pod dinastijom Sasanida dozivljavala snazan uspon, borbe su vodene sa promenljivom ratnom sre- €om. Vizantijski car je nastojao, dosledno i uporno, da makar i po cenu plaéanja danka na toj strani odrzava avetiti mir. Na taj nagin bi dobio odregene ruke prema Zapadu, cilju prema kome je, podstican velikom idejom © restauraciji nekadagnjeg Rimskog carstva, usredsredio sve raspolozive snage. Posto je Velizar za relativno krat- ko yreme potpuno unistio Vandalsku kraljevinu, éitava severna Afrika dosla je pod skiptar vizantijskog cara. Po- tom su odredi Justinijana I osvojili ne samo Rim nego i celo Apeninsko poluostrvo. Vizantinci su drZali sva ostr- va u Sredozemlju, a posedanjem jugoistotnog dela Spa- nije njihov san je postao java. Velika osvajanja bila su pracena i odgovarajucim privrednim poletom dréave Justinijana 1. Oguvanje krup- nih gradova i gradske ekonomike, Sto je bila jedna od sustinskih osobenosti rane Vizantije, doprinelo je da ona nadmasi Zapad kako u zanatstvu tako iu trgovini. Stoga su upravo ti drustveni slojevi podréavali osvajacku poli- tiku Justinijana 1 i blagonaklono gledali na njegovu izra- zitu teénju da ojaéa centralnu viast. Carigrad je izrastao wu najveéi trgovacki centar, a vizantijski trgovci ne samo da su u potpunosti gospodarili Sredozemljem nego su sti- zali i do najudaljenijih kutaka ondasnjeg poznatog sveta. Mora se istaéi da je pri tom veéi znacaj imala trgovina sa Istokom, prevashodno sa Indijom i Kinom, nego trgovi- na sa Zapadom koji je jo8 uvek trpeo posledice velike Seobe naroda. Posebno obelezje privrednom usponu Carstva dala je Siroka i mnogostruka graditeljska delat- PREDGOVOR i poe Aare! nae nost Justinijana I diji zamah nije mogla da ponovi nijed- na docnija epoha u dugoj istoriji Vizantije, Mnogo vremena i energije posyetio je veliki car erkvenim pitanjima, tezeéi stvaranju jedinstvene imperije na osnovama hriicanske vere. On je u sebi pomirio lic nost poslednjeg rimskog imperatora na vizantijskom pre- stolu sa lignoscu vladara koji se iskreno i revnosno zala- Ze za Sirenje hriSéanstva i potiskivanje neznabostva. Sto- Ba i zatvaranje znamenite Akademije u Atini, koja je bila jedno od poslednjih uporista paganskog neoplatonizma, treba tumaéiti kao osoben dokaz privrzenosti Hristovo} veri. Lako su uotljiva dva stremljenja u crkvenoj politici Justinijana I. Na jednoj strani je izdaino pokroviteljstvo nad erkyenim ustanovama, ispoljeno u bogatim dariva- njima i liGnoj brizi cara, a na drugoj sasvim odredeno is- ticanje primata svetoyne viasti nad duhovnom koje je preraslo u prayi cezaropapizam. Ostalo je zabelezeno da je s godinama vremesni car sve strasnije uéestvovao u beskonaénim bogoslovskim rasprama, da je pisao teolo- 3ke traktate i crkyene himne. U borbama protiy mnogo- brojnih jeresi nije birao sredstva jer je to smatrao éasnim dugom svoje savesti. Zato su mnoge od tih borbi po- primile oblike istinskih gradanskih ratova sa hiljadama mrtvih. Medutim, suitinsko pitanje jedinstva i mira sa zapadnom crkvom nije uspeo da razreSi na nagin koji bi odgovarao njegovim Zeljama. Da bi ostvario to priblida- vanje morao je da se obraéuna sa monofizitizmom koji je bio duboko ukorenjen u pojedinim vizantijskim pro- Vincijama, Egiptu i Siriji na primer, OteZavajuéu okolnost predstavijala je i cinjenica da su sukobi na religijskoj os- novi imali i svoju politi¢ku i socijalnu konotaciju, Mo- nofiziti su za izmirenje kao uslov postavljali raskid sa cr- kvom na Zapadu. Dakle, mir s jednom stranom istovre- meno je nosio neminovan raskid s drugom. Pokusaj da 2 Radivoj Radié jednim srednjim resenjem zadobije naklonost i jednih i drugih propao je na Petom vaseljenskom saboru u Cari- gradu 553. godine. Raspre sa monofizitima su nastavije- ne, a toliko prigeljkivan mir sa Rimom nije bio postig- nut. Naprotiv, mimo Justinijanovih Zelja dye crkve isto- Ena i zapadna, krenule sn svojim putevima koji ne samo da se nisu podudarali nego su se katkad i sudbonosno razmimoilazili. Najvaznijom tekovinom Justinijanove epohe sma- tra se kodifikacija rimskog prava oligena u monumental- nom spisu Corpus iteris civilis, delu koje se sa puno raz- loga ubraja u najveée pisane spomenike svetske civiliza- cije. Ako se restauratorskoj politici moze uputiti zamer- ka da predstavija vraéanje na proslo, a crkvenoj da je op- terecena izvesnim konzervatizmom, onda se 2akonodav- nim Gelatnostima velikog cara mora odati priznanje kao poduhvatu koji ide daleko ispred svog vremena. Preispiti- vanjem tri poznate starije zbirke zakona — Gregorijano- vog, Hermogenijanovog i Teodosijevog kodeksa ~ komi- sija pravnika koju je predvodio Tribonijan, walfa i omega" svih poduhvata u zakonodavstvu ove epohe, napravila je takozvani Justinijanov kodeks, zbirku vazecih carskih za- kona iz vremena posle Hadrijana (117-138). Jos veci znaéaj ima sistematizacija ogromnog nasleda klasi¢nih rimskih pravnika koje je u VI stolece dospelo u veoma haotignom stanju, izvriena u delu Digeste (Pandekte}. Objavljivanjem treceg spisa, takozvanih Institucija, koji je bio neka vrsta izvoda iz. prethodna dva i kori8éen je kao priruénik 2a studije prava, i publikovanjem drugog izdanja Kodeksa, rad na kodifikaciji prava bio je okon- an. Medutim, to nije znaéilo i prestanak zakonodaynih delatnosti jer je svakodnevni Zivot nametao nove zahte- ve. Tako je nastala zbirka Justinijanovih Novela, novih zakona koji su izdati izmedu 534-535. i 565. godine. PREDGOVOR 13 Vaino bi bilo upozoriti da ova sistematizacija kojom je bio regulisan prayni Zivot Carstva ni u kom sluéaju nije bila svedena na mehani¢ku kompilaciju starog rimskog prava, nego je morala da bude uskladena sa strogim pos- tulatima koje je propisivao hrigéanski moral i da obuhva- ti veé postojece naslage obiajnog prava, U Justinijano- vom zakonodaystvu svoj vrhunac dosegla je evolucija teo- rije prava, a takode se iskristalisalo poimanje univerzal- nog prava. Upoznavanje Zapada sa rimskim pravom u XI stoleéu, kroz kvinteseneiju koju mu je ponudio Justi- nijanov Korpus, presudno je uticalo na razvitak pravnih i politickih shvatanja u Gitavoj Evropi sve do najnovijih vremena. Ispostavilo se da velika osvajanja Justinijana 1, pohodi neospornog znavaja i Sirine, imaju i tamnu stra- nu. Postignuta uz ogromna naprezanja driave, 8to su na sebi najbolje iskusili podanici vizantijskog cara, ona su veoma brzo pokazala i svoje naligje. Na Istoku, pred snaznom persijskom protivofanzivom, Vizantija je nevo- \jno prihvatila tegobnu ulogu onoga koji se brani. Jos gore je, medutim, bilo na Balkanskom poluostrvu, gde su romejske pozicije opasno ugrozavali éesti upadi Slove- na koji su dopirali do obala Egejskog i Jonskog mora. U poéetku su se oni vraéali u svoje prekodunavske oblasti, ali se blivilo vreme kada ée se trajno nastaniti i postati znaéajan politicki ginilac na Balkanskom poluostrvu. Bu- duéi da se vizantijska vlast ni u ostalim udaljenim prede~ lima Carstva nije uvek odlikovala osobitom évrstinom postalo je jasno da ideja o restauraciji Rimske imperije, na kojoj je Justinijan I groznigavo istrajavao, nije imala su- trainjicu. Veliki car je svojim sledbenicima ostavio u naslede ogromnu, ali i priliéno iscrpenu i umornu drZavu Zamrseni i tesko predvidivi tokovi istorije ubrzo su po- kazali da vreme Justinijana I nije oznatilo pogetak nove 4 Radivoj Radié epohe w svetskoj istoriji, kako je on Zarko Zeleo, veé je predstavljalo zavréetak jedne velike epohe ~ Antike. Neposredni svedok ovih burnih vremena, otevi- dac mnogih vainih dogadaja, bio je Prokopije, najvedi vizantijski istoriéar VI stoleéa. NoSen snagom radozna- log i pronicljivog duha, proputovao je veliki deo onda’- njeg poznatog sveta, boraveci na gotovo svim vaznim ra- tistima gde su romejske trupe pronosile osvajacku slavr Justinijana 1. Za Prokopijeva dela se sa puno razloga sma- tra da su neuporedivo najbogatije i najpouzdanije sve- doganstvo 0 ovome dobu. Osnovne podatke 0 njegovom Zivot saznajemo uglavnom iz njegovih knjiga, a delimi- Eno i iz spisa njegovih mladih savremenika: Evagrija, Aga- tija Mirinejskog, Jovana Epifanijskog, Menandra Protek- tora i Teofilakta Simokare. Palestinska Cezareja, poznati lucki grad w isto’nom Sredozemlju, sredina u kojoj su se helenski uticaji preplitali sa istognim, rodno je mesto Prokopija. Smatra se da je roden krajem V ili na samom poéetku VI veka, najverovatnije izmedu 490. i 507. godi- ne, u uglednoj i imucno} porodici. U mladosti je stekao blistav obrazovanje, svestrano i produbljeno, u samoj Cezateji, a i ty znamenitoj retorskoj Skoliu Gazi. Nije bio samo izvanredan poznavalac grckog, nego je po sve- mu sudeci oyladao, naravno u razligitom stepenu, latin- skim, sitijskim, persijskim, gotskim, hebrejskim i jermen- skim jezikom. Karijeru je zapodeo kao advokat, ali je vee 527. postao Velizaroy sekretar, sto je bio dogadaj od presudnog znaéaja za njegovu Zivotnu sudbinu. Kao clan 3taba velikog vojskovode, bio je na skoro svim bojis- tima, kako na Istoku tako i na Zapadu, imajuéi neposre- dan uvid u najpoverljivija dokumenta i posmatrajuci izb- liza mnoge istorijske dogadaje. Tako je od 527. do 531 pratio Velizara u ratovima protiv Persijanaca, a od 533. do 536. boravio je u severnoj Africi, gde su se Vizantinci PREDGOVOR 15 borili sa Vandalima. Potom se obreo u Italiji ede je nje- R0V pretpostavljeni jo8 od 535. nastojao da pokori Is- totne Gote, sto mu je poslo za rukom 540. godine. Veé S41, sa Velizarom ponovo je na Istoku, a u prolece 542. boraveci u Carigradu prefiveo je kugu koja je besnela ée- titi meseea. Najmanje poznatim razdobljem u Prokopi- jevom Zivotu, ma koliko se to mozda ginilo neobiénim, smatraju se njegove poslednje godine koje je po svoj pri- lici proveo u vizantijskoj prestonici. Kolika je krhkost oskudnost raspolozivih svedoganstava, reéito govori i podatak da je neizvestan datum njegove smrti. Veruje se da je to bilo negde oko 565. godine. Moguénost da ima neposredan uvid u najvaznija zbivanja epohe, uz vanrednu moé zapazanja i golemo li- Eno iskustvo, s jedne, i sjajno obrazovanje i umece znala- ékog korisCenja natalozenog iskustva svojih antigkih pret- hodnika, s druge strane, Prokopije je pretocio u ne samo ugeno i trezveno nego i na mnogim mestima nadahnuto sstorijsko delo, koje po vrednosti nema premea u ranovi- zantijskoj istoriografiji. Istorija ratova (De bellis), svaka- ko njegov najznagajniji spis, ne svodi se samo na suvo- parno redanje dogadaja, veé je protkana obiljem podat: ka koji je pretvaraju u enciklopediju najraznoyrsnijih G- njenica iz etnografije, demografije i kulture rane Vizanti- je i sveta koji ju je okruzivao. Ovo monumentalno delo Giji je junak zapravo Velizar, predvodnik syih velikih ra- tova, a ne Justinijan I, podeljeno je u osam knjiga. Me- dutim, ta je podela vestatka i izvréena je tek u XII stolecu. Prve dve knjige obraduju ratove protiv Persijanaca (Bellum Persicum), treéa i Getvrta ratove protiv Vandala (Bellum Vandalicum), a peta, Sesta i sedma protiv Gota (Bellin Gothicum), dok je osma, koju sim autor zove Sarena, nak- nadna dopuna prethodnih, Prvih sedam je redigovano i konaéno objavljeno 551, a osma 553. godine. lako je u 16 Radivoj Radié delu proslavljao viadavinu Justinijana 1 i Teodore, mora se priznati da na pojedinim mestima, u reGenicama opre- znim i uzdrianim, zaiskri poneka ostrija.primedba na njihov raéun, Premda mu je Istorija ratova donela sasvim zasluzeno priznanje publike i odobravanje dvora, dubo- ko u njemu ostalo je da tinja nezadovoljstvo koje nije us- pela da ugusi ni steéena slava. Razdiran nedoumicama zbog prikrivanja prave is- tine, osmelio se da u potaji napise novo delo, sasvim drugaéije od prethodnog, u kojem bi do same srZi razgo- litio vladavinu Justinijana 1 i Teodore, i najtamnijim bo- jama prikazao naligje velike epohe. Skinuvsi obrazinu dvorskog istoriéara, Sto je Prokopije bio samo delimiéno, odanog i, zasto ne reci, ponekad i pomalo snishodljivog, sa iznenadujucom Zestinom se obrusio na lignosti Justini- jana 1 i Velizara, a pogotovo na njihove Zene, Teodora odnosno Antoninu, osobe neznatnog porekla i naglasene amoralnosti, ali i zadivijujuée preduzetnosti. Tako je na- stalo delo koje se po mnogo Gemu opire ustaljenim klasi- fikacijama i gotovo da nema svog srodnika ni u prethod- nim niu docnijim epohama. Porcdenje sa Svetonijevom Poveséu duanaest rimskib careva ipak mora ostati u ravni uslovnog i delimignog. To nije istorijsko delo u pravom smislu regi, veé svojevrsna hronika skandala, politicki pamflet koji kao da nije pisan mastilom nego Zudi. Na~ stao oko 550, spis je poznat kao Tajna istorija (Historia arcana), 4 originaly se zvao ‘AvéxBota buduéi da je objavijen tek posle pi8éeve i Justinijanove smrti, Uz is noljubivost i mrénja je bila jedan od podsticaja koji su Prokopija naveli da napise ovo delo. Stoga se u njemu osim istine mogu naéi i izvesna preterivanja, pa i preéut- kivanja. Dokle seZe autorova netrpeljivost prema Justini- janu I vidi se jasno iz jedne regenice u Tajnoj istorifi, w kojoj Prokopije hiperboligno istiée da je Gitava vetnost PREDGOVOR 17 nedovoljna da se isprigaju nedela koja je podinio veliki car. Oéigledne razlike izmedu onog Sto je pisao u Istorijé ratova i Tajnoj istoriji dale su plodno tle za prouéavanje slozene i priligno zagonetne piSceve liénosti. 1, najzad, poslednje Prokopijevo delo, koje je pokaj- nigki ne bez izvesne grize savesti napisao pred kraj vlade Justinijana I je spis O gradevinama (De aedificiis). U njemu neumereno proslavija graditeljsku delarnost Justinijana 1, u Sest knjiga, udvoricki opisujuci Sta je sve izgradeno u periodu od 530. i 552. godine. Za ovo delo se bez preterivanja moze reéi da je panegirik napisan u najboljim tradicijama toga Zanra. Pojava ovog spisa, na- rayno, unela je jo8 veéi nesklad u pokuSaje da se odredi prava Prokopijeva lignost, dajuci obilje dodatnog mate- rijala i Sirok prostor za prouavanje njegovih osobenosti. Ni o jednom piscu ranovizantijskog perioda nije toliko pisano koliko je to uéinjeno o Prokopiju. Naray- no, ocene do kojih su dosli pojedini istrazivaéi ne samo da nisu istovetne nego su i sasvim opreéne, Dok vecina nautnika Prokopiju ne odriée izvanredno obrazovanje aristokrate i nepokolebljivu resenost da saopsti istinu ma koliko ona bila rugna, pojedinei su spremni da u njemu vide i dvoliénog i prevrtljivog Levantinca. Istina je da su lignost velikog istoriéara i njegovo monumentalno delo ostavili dubok utisak na savremenike i nesto mlade nara- taje. O Prokopiju se veoma pohvalno izrazavaju, na pri- mer, poznati erkveni istoriéar Evagrije Sholastik, a i Agatije Mirinejski. S razlogom se smatralo da je od vre- mena Polibija upravo on bio najveéi istoriéar koji je pi- sao grékim jezikom, Najbolja ilustracija stava koji su prema njemu imali nesto mladi savremenici je lapidarna ali stoga ne manje ubedijiva ocena koju je izrekao Menan- dar Protektor. Uporedujuci svoje delo sa Prokopijevim, istakao je da je ono poput male svetiljke prema blesta- 18 Radivoj Radié roi Ga ao i ee vom mlazu svetlosti. Uprkos izvesnim razmimoilazenjima 4 ocenama 0 njegovoj liénosti, uostalom sasvim. priro- dhim i o¢ekivanim, moguée je pouzdano utvrditi pojedine odlike koje su mu bile svojstvene. Nema nikakve sumnje da Prokopije mnogo duguje antickoj literaturi, pro svega Herodotu, Tukididu, Polibiju, pa i Salustiju, éiji je uticaj kod njega ogigledan. Naéelo istine, toliko primereno veli kim istorigarima Antike, Prokopije uzima kao svoj isto- rijski_kredo, istituéi da retorici prilici: krasnoregivost, poeziji je potrebna fantazija, a istoriji dolikuje istina. Mada se moje re¢i da nastupa sa pozicija konzervativnih krugova stare senatorske aristokratije, ipak se ne bi mo- glo tvrditi da je eksponent te klase koja je lagano odlaz la sa istorijske pozornice, buduéi da su njegovi interesi mnogo Siri od usko klasnih. Dobrobit Carstva i dugoro- Gni planovi za njegovu buduénost, osnovne su Prokepije- ve teznje, te je otuda al 2a prohujalim vremenima zbo opadanja rimske moi i slave. tim u vezi je zaziranje od buducnosti, pomesano sa saznanjem o promenijivosti i trodnosti svega Sto je zemno, razmisljanje u kome je pre- poznatljiv odjek skepticke filozofske skole. Za Prokopija se ne bi moglo reci da ima neku izgradenu filozofiju istori- ie, jer je kod njega antiéko poimanje sudbine spojeno sa yerovanjem u bozansku promisao. Po pitanjima vere, sto je s obzirom na epohu u kojoj je Ziveo i stvarao osobito vaino, njegov se stav moze oznaéiti kao indiferentan, Dok se medu kasnoantigkim piscima w pagane mogu uvrstti Amijan Marcelin, Evnapije, Olimpiodor ili Zosim, s jed- ne, a.u bezuslovno privrzene hrigcanstvu Teofilake Simo- Kata, s druge strane, dotle su Prokopije i Agatije Mirinej- ski uglaynom raynodusni prema pitanjima vere, a sasvim daleko od nekog religijskog fanatizma, mistike ili pod- viznitva, Prokopijevi pogledi, to se mora posebno na- glasiti, daleko su Siri od dogmatskih i kod njega je pric PREDGOVOR 19 metno odsustvo bilo kakve konfesionalne iskljudivosti, Sto se moie objasniti nasledem starog Rimskog carstva. Na drugoj strani, nastupajuci kao aristokrata blagonak- lon je prema klasi iz koje je poticao, a u isto vreme pre~ zriy prema varvarima i ljudima niskog porekla, Nikakve sumnje nema da je njegovo mesto u samim vrhovima hi- ljadugodisnje vizantijske istoriografije, kao to je takode neosporan njegov snazan uticaj na potonja pokolenja ro- mejskih pisaca kojima je bio nekom vrstom uzora. Drevna izreka 0 tome da sve knjige imaju svoju sudbinu, ispoljena na najraznovrsnije nadine i dokazana bezbroj puta, u sluéaju Tajne istorije poprimila je nesva- kidainja obelefja istinske uzbudljivosti i iznenadujucih obrta. Objavijena posle smrti Justinijana I i Prokopija, vee od samog pocetka imala je sasvim osoben polozaj. Smatra se, naime, da je tokom vigestoletnog postojanja Vizantij- skog carstva bila dostupna samo malom broju povlaséenih Gitalaca. Rukopis Tajne istorije, pohranjen u bogatu riznicu papske biblioteke u Rimu, privukao je pozornost Nikole Alemanusa. Ovaj pokatoliéeni Grk iz Ankone, koji se od 1614, starao o rukopisima i knjigama Vatikana, i sim je bio zategen neobiénosén spisa koji je dospeo u njegove ruke i koji je bacao sasvim drugaéiju svetlost na velikog Justinijana I. Nije pottebno posebno naglavavati da je Guveni vizantijski car iz VI stoleéa, pre svega zahvaljujuci kodifikaciji rimskog prava i znamenitim osvajanjima, u Bvropi uzivao upravo gigantski autoritet. Stoga je sasvim razumljivo da je publikovanje Tajue istorije, na koje se Nikola Alemanus ipak odlugio 1623. godine, izazvalo ozlojedenost intelektualnih krugova i pokrenulo pravu lavinu negodovanja i Zuénih raspri u istoriografiji, Taj gnev bio je usmeren kako protiv dela i autora ~ Prokopi- je je bio dobro poznat evropskoj javnosti a njegova Isto- rija ratova vrlo popularna ~ tako i protiy samog izda- 20 Radivoj Radié vaéa. Koliko su strasti bile uzburkane svedoéi i injenica da se u optuzbama ilo Eak dotle da se smatralo kako je Nikola Alemanus sim napisao delo koje je pripisivao Prokopiju. Bilo je vatrenih pokusaja da se spisu ospori autenti¢nost ili razotkriju interpolacije bilo da su one po- ticale jo% iz vizantijskog doba bilo da ih je uneo svojom rukom naglo omrazeni Grk iz Ankone. Medu onima koji su Stitii autoriter slavnog cara bilo je i onih koji su tvrdi- li da je karakter Justinijana | izrazen u Tajnoj istoriji psi- holoski nemogué. Sa nesmanjenom Zestinom raspre su se vodile citava dva i po veka, produdivsi se duboko w XIX stoleée. Prokopijevo autorstvo Tajne istorije, toliko dugo dovodeno u ozbiljnu sumnju, danas je nedvojbeno dokaza- no. To je ucinio nemaéki naugnik Feliks Dan 1865. godine, a pogotovo ubedljivo obrazlozio ugledni ruski vizantolog Boris Pangenko sredinom poslednje decenije XIX veka. Od prvog izdanja koje je priredio Nikola Alemanus pa do naiih dana Tajna istorija je publikovana u vide navra- ta, a narogito su mnogobrojni njeni prevodi na razne svetske jezike. Uprkos tome, izranjajuéi iz neprozirne du- bine proteklih vekova, ovo delo i danas pleni paznju, uuyek iznova se postavljajuci kao izazov za nove narastaje istrazivaca. Dr Radivoj Radié TAJNA ISTORIJA (‘AvéxSota. - Arcana historia) I. Sve Sto se dogodilo romejskom narodu w toku njegova ratovanja pa do dana danainjeg ja sam ispriao tako, koliko je to bilo moguée, da sam sva pripovedanja © njegovim delatnostima i radu rasporedio prema tac- nom vremenu i mestu zbivanja, A odsada dalje ja se vide neéu drzati ovakvoga plana pri sastavljanju, jer éu ovde izloziti sve Sto god se zbilo na bilo kom mestu u Ro- mejskom carstvu. Razlog tome je sto nije bilo moguée da sve ove stvari iznesem onako kako bi trebalo da se izno- se dok su tvorei tih dogadaja jo8 Zivi. Jer, s jedne strane, nije bilo moguée sakriti se od gomile uhoda kao Stone bih mogao izbeéi ni najsvirepiju smre da sam bio otkri- ven. S druge strane, nisam se mogao osloniti ni na naj- blize medu svojim rodacima. Stavige, u mnogim sluéaje- yima opisanim u mojim ranijim delima bio sam primo- ran da prikrijem uzroke koji su do njih doveli. Sve ono 8to je dosad ostalo napomenuto, a i sve uzroke onih do- gadaja koje sam veé opisao, bie, dakle, potrebno da otkrijem u ovoj knjizi. Kad sada, dakle, nastojim da potnem jedan novi posao, veoma opasan i veoma tezak, buduci da se stvar- no radi o Zivotopisima Justinijana i Teodore, vidim da zamuckujem i da Sto vise mogu bezim od toga, procenju- juéi da treba da opisujem takve stvari koje ljudima ka- 2 Prokopije iz Cezareje snijih pokolenja neée izgledati ni moguée ni verovatnes narotito kad snaian tok vremena pricu cini neito zasta- relom, ja se plasim da neéu steci glas jednog pripovedaca bajki pa da me ne uvrste medu tragiéne pesnike. Ali ja necu pobeci od ovog svog ogromnog zadatka, jer se uz- dam u to da moja priéa neée biti lisena pomoéi svedoka Jer ljudi, koji Zive sada i koji su svedoci s punim pozna- vanjem dogadaja, biée dovoljno jemstvo za to da ée bu- ducih pokolenjima preneti svoje verovanje u moju dobru nameru prilikom iznosenja éinjenica. Pa ipak je postojalo jo§ neSto sto me jeu trenutku kad sam Zeleo da otpoénem s pritanjem dugo vremena u tome sprecavalo. Shvatio sam, naime, da za Ijude budu- Gih pokolenja ovako nedto neée biti od koristi, jer ce biti najbolje da najgora dela po moguéstvu ostanu nepoznata za potonja vremena, sto je svakako bolje nego da dodu do wsiju vladara i da postanu predmet ugledanja za njih. Jer kod najveéeg broja vladara njihovo neiskustvo uvek Gini da podrazavanje zlih dela njihovih predaka postane lako, i oni se uvek s velikim Zarom i lakoéom obraéaju gredkama koje su navinili viadari ranijih vremena. Ka- snije me je na pisanje istorije ovih dogadaja navela pomi- sao da ce svakako biti jasno onima sto posle toga budu vladali i imali porpunu vlast, da ée biti verovatno kaznje- ni za grehe i nedela Sto su ih ovi hjudi doziveli. A zatim, da ce i njihova dela i karakteri biti zabelezeni za sva buduca veemena, tako da ée mofda biti manje skloni da Gine prestupe. Jer ko bi od potonjih ljudi mogao saznati za raskalasni Zivot Semiramide ili za ludilo Sardanapa- lovo i Neronovo da pisci njihovoga doba nisu ostavili za sobom zabeleske i seéanja o svemu tome? A i inace, i kad bi neko trpeo neito sliéno od vladara, ovaj spis nece biti bez koristi za njega. Jer svi oni koji su nesto prepa- tili, naucili su da se tee mi8lju da nesrece nisu pogodile TAJNA ISTORIJA ei eee samo njih. I zbog ovog upravo ja éu poéeti da pricam najpre sva zla dela koja je podinio Velizar, a posle toga imeéu na videlo sve zlogine koje sa podinili Justinijan i Teodora. ; Velizar je imao Zenu koju sam pomenuo yeé u ra’ nijim knjigama. Nien deda i otac bili su vozati na trka- ma koji su svoju vestinu prikazivali i u Carigradu iu So- Junu; njena majka je bila jedna javna Zena koja je obay- ljala svoj zanat u timeli. Ova Zena je u ranijim godinama iivela raskalasnim Zivotom i postala je razuzdanog ka- raktera ne samo zato Sto se mnogo druzila s Earobnjaci- ma u krugu njenih roditelja, nego je stekla i znanje u sve- mu Sto joj je kasnije bilo potrebno. Kasnije se udala za Velizara, posto je pre toga veé postala majka mnogo- brojne dece. Od samog poéerka je, dakle, odlucila da po- stane preljubnica, ali je veoma vesto prikrivala svoj po- sao, ne zbog toga sto bi se stidela svojih postupaka, niti Sto se uopite plasila ukoliko se to ticalo njenog muza (jer ona nikad nije oseéala ni najmanji stid ni zbog onoga Sto je radila, a pomocu magije je stekla porpunu viast nad svojim muzem), nego sto je strahovala od kazne koja bi je mogla sna¢i od strane carice. Jer Teodora je bila sklo- na i da-nad njom iskali svoju srdzbu i da pobesni. Ali posts ju je uéinila pitomom i popustljivom jer joj je Ginila usluge u najpotrebnijim stvarima ~ ona je w prvom redu raspolagala Silverijem na naéin koji Gemo kasnije opisati, a zatim je dovela do propasti Jovana Kapadokij- skog — kao Sto sam u syojim ranijim knjigama izneo ~ tako ona naposletku nije oklevala da bez straha i ne kri- juci vise sprovodi svakakva nevaljalstva. U Velizarovoj kuci je Ziveo nekakav mladié iz Trakije, po imenu Teodosije, koji je vodio poreklo iz po- rodice koja je ispovedala veru Evnomijanaca. Kad se Ve- lizar spremao na pohod w Libiju, okupao je ovog mladi- 24 Prokopije iz Cezareje ¢a.u svetom kupatilu, iz. koga ga je svojerucno podigao, i nha taj nagin ga je udinio usvojenikom i svojim i svoje Ze- ne, onako kao sto hri8éani usvajaju decu. I Zena mu Antonina je posle toga volela Teodosija kao da je njen rodeni sin, kroz svetu re, i sa velikom Ijubavlju éuvala 8a je pored sebe. U toku same plovidbe ona se preko me- re zaljubila u njega, i posto je bila nezasita u svojoj strasti, odbacila je od sebe i strah i postovanje svega Sto je bodan. sko i Ijudsko, pa je s njim vodila telesnw ljubav, najpre u potaji, a posle éak iu prisustvu slugu i sluzavki. Naime, posto ju je sad obuzela strast i jer je o¢igledno bila savla dana Ijubavlju, ona vise u tom delu nije videla nikakav Prestup. I jednom prilikom Velizat je u Kartagini ubvati na delu, ali je dobrovolino dozvolio da bude prevaren od zene. Jer, mada ih je oboje zatekao u jednoj podzemnoj odaji i bio lud od besa, ona je, ne izigravajuéi kukavicu niti pak pokuSavajuci da prikrije svoje sramno delo, re- kla: Sidla sam ovamo dole da bik uz defakovu pomoé sakrila najdragocenije stvari iz plena, da car 0 tome ne bi saznao." Ona je to kazala, naravno, kao izgovor, ali on se pravio da ga je zadovoljilo, pa je stvar ostavio na mi- tu, mada je video da je odvezan kai koji je pridriavao deéakove pantalone koje su i prikrivale njegov organ, Jer, iz ljubavi prema toj Zeni, on nije hteo da veruje ono to je svojim sopstvenim ogima video. Ova razuzdanost je postajala sve gora i gora, dok nije izbio neguveni skandal, i mada je narod, koji je po~ smatrao Sta se dogada, uglavnom cutao, ipak je neka ro- binja, po imenu Makedonija, prisla Velizaru u Sirakuzi, Poito je bio osvojio Siciliju, zaklela svoga gospodara naj. straénijim zakletvama da to neée nikad odati njenoj gos- podarici i ispricala mu Zitavu pricu, a kao svedoke dove- Ja je dvojicu mladiéa kojima je bila poverena duznost oko spavaée sobe. I kad je ovo saznao, Velizar naredi ne- TAJNA ISTORIJA ed kima od svojim pratilaca da ubiju Teodosija. Ali ovaj je to nekako saznao pa je pobegao u Efes. Jer vecina ljudi koji su bili u Velizarevoj sluzbi, zbog nestalnog karakte- ra njegova, vise su voleli da se dodvore njegovoj Zeni ae- go da bude njemu naklonjeni. To je bio razlog zasto su izneverili naredenje koje im je tada bio dao i koje se od nosilo na Teodosija. A Konstantin je primetio da se Veli- zar yeoma zabrinuo zbog svega sto se dogodilo, i posto je drzao njegovu stranu rekao je: ,Da sam na tvom mestu, ja bih radije unistio tu Zenu nego mladiéal* I kad je An- tonina za to éula, potela je w potaji da se ljuti na njega, vrebajuéi zgodnu priliku da iskali svoj gnev. Jer ona je imala narav skorpije, i prikrivala je svoj bes. 1 tako je ubrzo posle toga, sluzeci se ili magijama ili zavodenjem, uverila svoga muza da je optuzba one devojke bila lazna. Velizar je Teodosija smesta pozvao natrag i pristao je da preda Makedonijt i sluge u ruke svoje Zene. Prita se da je ona najpre svima odsekla jezike, zatim ih je sekla ko- mad po komad, bacala komade tela u diakove i posle toga pobacala u more. Za sve to vreme uz nju je stajao jedan sluga, po imenu Evgenije, onaj isti koji je iavrsio ono bezbozno delo nad Silverijem, A uskoro posle toga, po nagovoru svoje Zene, Velizar je ubio i Konstantina. Naime u to vreme se desio sluéaj sa Presidijem i mate- vima, kao $to sam izlozio u prethodno} knjizi. Mada je ovaj éovek trebalo da bude osloboden, Antonina nije po- pustila sve dok ga nije kaznila zbog one primedbe koju sam malogas pomenuo. Zbog svega toga Velizar je postao veoma omrznut i kod cara i kod svih ugledni Romeja. Tako je, dakle, tekla ta stvar, Ali Teodosije je izjavio da nee moéi da dode u Italiju, gde su ui to vreme boravili, Velizar i Antonina, ako Fotije ne bude uklonjen. Fotije je, naime, bio takav da nije podnosio ako neko drugi ima vige uticaja na nekoga nego on sim. U slucaju 26 Prokopije ic Cezareje Teodosija i njegovih drugova Fotije je slugajno imao raz- loga da bude ozlojeden, jer o njemu, mada je bio njihov sin, uopite nije vodeno nimalo raéuna, dok je Teodosije uidivao veliku vlast i sticao neizmerno bogatstvo. Priéa se da je u Kartagini i u Raveni opljaéako sto centenarija iz dve palate, poito je njima upravljao bez pomoénika i s punomogjem. Kad je, dakle, Antonina éula za Teodosije- wu odluku, ona nije prestajala da plete zamke oko mla- dog Fotija. Gonila ga je i postavijala mu zasede s name- rom da ga ubije, sve dok nije postigla da otputuje odande i da krene u Vizant, posto vise nije mogao da se odupire njenim spletkama, Tako Teodosije dode u Italiju k njoj. Tamo je u punoj meri uiivala i padnju svoga ljubavnika i glupost svoga supruga, a kasnije se s obojicom vratila u Carigrad. Tako se Teodosije uplasio, jer je bio svestan svoje krivice, i bio je na mukama. Mislio je, naime, da niposto nece moéi uspeti da ostane neotkriven, jer je video da Zena vise ne moze da krije svoju strast niti pak da je ispoljava u tajnosti, nego se, naprotiv, uopite nije ni Ijutila na prebacivanja da je zaista preljubnica i da je takvom nazivaju. Zato se jo$ jednom vratio u Efes i pri- mivsi monaski postrig, kao Sto je bio obigaj u takvim slugajevima, postao je monah, kako se oni vee zovu. Ona je posle toga sasvim poludela: zamenila je haljine, isto vreme zamenila je i nagin Zivota u tugovanje, prola- zila je odajama neprestano uzdisuci, placuci i kukajuci ak i kad je njen muz bio negde u blizini, Zalila se kako je veliko dobro izgubila u svom Zivoru, kako joj je Teo- dosije bio veran, kako je divan, kako mio i kako energi- Gan. Najzad je Zak i svoga muza uyukla u ovu kuknjavu i naterala ga da sedi pored nje. I tako je ovaj jadnik pla- kao i dozivao voljenog Teodosija. A kasnije je zaista po- Sao caru i moleéi ga nagovorio i njega i caricu da posalje po Teodosija, jer je i sada i ubuduée neophodan nje- ‘TAJNA ISTORIJA as govom dvoru. Ali je Teodosije odbio da ode iz Efesa, po- navaljujuéi da je évesto resen da se pridrzava monaskog Zivota i obifaja sto je moguée dude. Medutim, to mu je bio samo izgovor jer mu je namera bila da smesta, cim Velizar orputuje iz Carigrada, krigom dode Antonini. A to se i dogodilo. ' Il. Velizar je bio iznenada poslat da sa Fotijem krene u rat protiv Hozroja, dok je Antonina ostala u Ca- rigradu, na Sto ranije nije bila navikla. Jer ona je uvek udegavala da svuda putuje zajedno s muzem, bojeci se da bi on, ako ostane sam, mogao da se osvesti i da ne vode- Gi racuna o njenim madijama, stekne pravo misljenje o njoj. A da bi Teodosije ponovo imao pristupa njoj, po- starala se da ukloni Forijas puta, Ona, dakle, nagovori neke lude iz Velizareve pramje da ga stalno mute | na- padaju i da ga ni u jednoj prilici ne postede od toga. Ona, opet, sa svoje strane, takore¢i svakoga dana, pisala je i neprestano ga kleverala i pokretala sve Sto je mogla protiv toga mladiéa. Tako je i mladi¢ bio primoran da se poslufi klevetama protiv majke, i kad je neka osoba doila iz. Carigrada i javila da se Teodosije krigom nalazi kod Antonine, on ovoga odvede pravo pred Velizara i naredi mu da ispriga sve éto 2na. Kad Velizar Gu ovu pri- &u, pobesne, pade Fotiju pred noge i zatrazi od njega da osveti svoga oca, koji pati od onih Ijudi od kojih bi se to najmanje moglo oéekivati. Sine moj najmiliji*, govorio je, sti znas ko je bio tvoj otac. Jer, dok si ti jos bio na majéinim grudima, on je zavrsio svoj Zivot i ostavio te, a ti nisi iskoristio nijedan deo njegovog imetka; on nije bio suvige sreéan kad je reé o posedu. Ali tebe sam ja odgo- jio, mada sam ti samo oéuh, i sada si u godinama kad ti je duinost da me brani svim silama kad trpim neprav- du. Ti si postigao din konzula i stekao si toliko bogat- stvo, sine moj, da s punim pravom’mogu biti nazvan, a a8 Prokopije iz Cezareje po pravu bih i bio, i tvoj otac i majka, i tvoja porodica. Jer. Jjudi su ne samo krvlju, nego i delima naucili da utvrduju svoju ljubav jedni prema drugima. Doslo je, dakle, vreme za tebe da ne stoji uza me i da, uz propast moje kuée, posmatra’ kako sam lien tako velikog imanja i kako tvoja majka na sebe navladi toliku sramotu w otima svih ljudi, Ne zaboravi da gresi dena ne padaju samo na nii- hove muzZeve, nego jos mnogo vige nanose sramoun deci uglavnom ée njihova sudbina biti da na sebi nose izve- stan glas 0 tome da lige na svoje majke po svom karak- teru, Treba ovako da gleda’ i razmisljas o svemu, da ja svoju Zenu volim iznad svega, i ako mi pode za tukom da se osvetim onome koji unistava moju kuéy, ja joj ne- Gu nigta nazao udiniti. Ali, dokle god Teodosije divi, ja ne bih mogao da joj oprostim optuzbu protiv nje." __ CuvSi sve ovo, Fotije rece da Ge mu u svemu por moti, ali primeti da se plasi da Ce zbog toga imati nepri- lika, jer se nipoito. nije mogao pouzdati w nestalan sud Velizarov u vezi s njegovom Zenom; mnogo stosta, a na- rotito sudbina Makedonije, uznemiravalo ga je. Zato su se oba Zoveka zaklela svim moguéim zakletvama koje su hriSéanima najsvetije i koje se tako i zovu, da nikad nece jedan drugoga i2dati, éak i ako se nad njima nadvije opasnost koja im preti unistenjem. Zato im zasad nije i- gledalo 2godno da nesto preduzmu, veé kad Antonina bude stigla iz Carigrada, i kad Teodosije bude posao u Bfes, u tom trenutku Fotije treba da stigne u Efes i da stavi ruku na Teodosija i na njegov imetak. Upravo tada, kad su pripremali ratni pohod protiv Persie celokup. nom vojskom, sluéajno je spor oko Jovana Kapadokij- skog izbio u Carigradu, kao Sto sam to ranije izneo u svojim pripovedanjima. Ali u onoj drugoj prigi ja sam presao preko jedne stvari, iz straha da je Antonina vara- la i Jovana i njegovu gerku, uveravajuéi ih bezbrojnim TAJNA ISTORJA 29 zakletyama, od kojh kod hrigéana nista nije stra’nije, da nema nikakvih izdajnickih namera prema njima. Posto je dakle ovo obavila i osetila mnogo veée poverenje u cari- Gino prijateljstvo, ona posla Teodosija u Efes, a sama kre- nu na istok ne sumnjajuéi i ne predvidajuci nikakvu sme- tnju. I bai kad je Velizar zauzeo tvrdavu Sisavranon, javi mu neko da je Antonina na putu k njemu. Na to on, ne vodeci raéuna ni o Gemu drugom, povuée vojsku natrag. I tako se dogodilo, kao Sto sam veé ranije ispri¢ao, da se 1 logoru desilo neSto drugo sto ga je nateralo da se vrati, T to ga je zaista jo3 mnogo brie navelo na to da donese odluku, Ali, kao sto rekoh na potetku ove knjige, meni je u to vreme izgledalo opasno da iznesem razloga za sve to se zbilo. Posledica ovog Velizarevog postupka bila je da su ga Romeji optutili da je navainije drzavne interese Entvovao interesima svoje sopstvene porodice. Naime, na pogerku ga je na to primoravalo loge ponasanje njegove Zene tako da nije bio nimalo voljan da krene u jednu zemlju tako udaljenu od romejske teritorije, da bi se mo- gao,

    You might also like