UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

SEMINARSKI RAD

IZ PREDMETA INFORMATIKA

NAZIV SEMINARSKOG RADA: INTERNET

Student: Nevena Ili

Broj indeksa: 11/2005

Ocena: 5 6 7 8 9 10

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
INTERNET
Nevena Ili, 11/2005
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
BLAGOJA PAROVIA 156
Saetak: Internet predstavlja mreu vie desetina miliona raunara koji su meusobno povezani na
razliite naine. Svi ti raunari, korienjem TCP/IP protokola meusobno komuniciraju. Na osnovu Internet
adrese tano znamo kom raunaru je poruka upuena.
Internet svojim korisnicima nudi veliki broj usluga - servisa. Najee korieni servisi su: e- mail, World
Wide Web (WWW), FTP, Newsgroups, Chat, servisi za pretraivanje.
Svaki korisnik na Internetu ima svoje jedinstveno korisniko ime (user name), korisniku adresu i lozinku
(password).
Da bi se Internet mogao pouzdano koristiti, neophodno je sprovesti odreene mere zatite.
KLJUNE REI: PRISTUP INFORMACIJAMA, PROVAJDERI, IP ADRESA, INTERNET PROTOKOLI, SERVISI, MERE ZASTITE

1. UVOD
Internet je globalna, svetska, raunarska mrea koja okuplja stotine miliona korisnika irom sveta koji
meusobno komuniciraju. Za Internet se esto kae da je mrea svih mrea. Internet se koristi u svim sferama
ivota, od hobija do poslovnih informacija.
Godine 1961. ministarstvo odbrane SAD, odnosno Agencija amerikog ministarstva odbrane za napredna
istraivanja (Advanced Research Projects Agency, ARPA) dala je vodeim amerikim univerzitetima zadatak da
smisle i naprave raunarski sistem, koji je trebalo da povee amerike univerzitete, kao centre znanja i vladine
ustanove, kao centre odluivanja.
Tako je 1969. godine stvorena mrea ARPANET. Sistem je napravljen u obliku paukove mree. Vie nije
bilo centralnog raunara, a u sluaju prekida i unitavanja jednog dela mree, podaci bi se preusmeravali
alternativnim putevima.
Godine 1989. mrea se internacionalizuje i dobija ime Internet.

2. PRISTUP INTERNETU
Raunari pristupaju Internetu na razliite naine:
Preko lokalnih raunarskih mrea koje su stalno ili privremeno povezane na Internet
Telefonskim linijama
Putem kablovske televizije
Satelitskim vezama
Radiorelejnim vezama itd.
Nain pristupa Internetu ne utie na meusobnu komunikaciju povezanih raunara. Za korisnika raunara
koji pristupa drugim raunarima je nebitno kojoj raunarskoj platformi pristupa. (Platforma je razliita vrsta
raunara koja koristi odreeni tip procesora i operativnog sistema). Zato se Internet nazina meuplatformskom
mreom (cross- platform network). Ova karakteristika Interneta, da se na isti nain moe pristupati razliitim
raunarskim platformama i modelima se zove interoperabilnost. Ovo je jedan od kljunih faktora uspeha i
popularnosti Interneta.

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
Da bi se korisnik prikljuio na Internet, neophodno je da poseduje: raunar, modem i pristup telefonskoj
liniji. to se tie softverske podrke, svi moderni operativni sistemi imaju podrku za pristup i komunikaciju
putem Interneta. Zatim, za pristup Internetu potrebno je imati vezu do nekog raunara koji ima uspostavljenu
vezu ka Internet mrei. Ovu uslugu obezbeuje veliki broj firmi u svetu, koje se nazivaju davaoci Internet
usluga ili Internet provajderi (Internet service provider - ISP). Neki od Internet provajdera kod nas su PTT,
Eunet, InfoSky, i mnogi drugi.

3. INTERNET ADRESA
Da bi se tano znalo kome je od miliona raunara poruka upuena, svaki raunar na Internet mrei mora
imati jedinstvenu adresu. Ta adresa se naziva IP adresa i predstavlja identifikator raunara na Internet mrei. IP
adresa se sastoji iz dva dela. Prvi deo identifikuje mreu, a drugi deo identifikuje raunar (vor) u mrei.
Format IP adrese je 32 - bitna numerika adresa predstavljena sa etiri broja koji se nazivaju okteti i
razdvojeni su takama. Svaki broj moe imati vrednost od 0 do 225. Meutim, zbog svoje slozenosti IP adresa
nije pogodna za pamenje, s obzirom da je svakom korisniku esto potreban pristup velikom broju raunara
irom sveta. Zbog toga je IP adresi dodeljena jedna ili vie simbolikih adresa, koje su korisnicima lake za
pamenje. Za simboliku adresu koristi se termin ime domena (domain name).
Formiranje imena domena podlee odreenim pravilima i mora biti jedinstveno. U okviru punog imena
jednog domena, razlikuje se domen najvieg nivoa i poddomen. Postoji ogranien broj oznaka za domen
najvieg nivoa i to:
Oznaka drave, npr. yu, hr, ch...
Edu - obrazovne institucije
Org - neprofitabilne organizacije
Mil - vojni domeni
Com - komercijalne organizacije
Net - mrene organizacije
Gov - vladine ustanove i agencije

4. INTERNET PROTOKOLI
Internet protokoli su standardi kojima se definie skup pravila za komunikaciju izmeu razliitih raunara.
Postoji preko 100 protokola kojima se definiu razliite karakteristike Interneta. Taj skup protokola se naziva
TCP/IP, prema dva osnovna protokola:
IP (Internet Protocol)
IP protokol je osnovni Internet protokol, kojim se definie nain dodele Internet adresa. Time se postie da
svaki raunar koji je povezan na Internet ima jedinstvenu adresu i moe se lako identifikovati u celoj Internet
mrei. Osnovna funkcija ovog protokola je da prosledi podatke od izvora do odredita na osnovu poznate IP
adrese. IP protokol ne zahteva direktnu online vezu u trenutku slanja podataka, ve raunar koji alje podatke
pokuava sve dok ne prosledi poruku.
TCP (Transmission Control Protocol)
TCP protokol definie nain na koji dva raunara, meusobno povezana putem Interneta, razmenjuju
upravljanje i potvrivanje prijema poruka. Osnovna funkcija mu je da omogui taan prenos podataka izmeu
dva raunara.

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
5. INTERNET SERVISI
Internet je postao moan zahvaljujui tome to korisnicima nudi veliki broj usluga. Te usluge nazivamo
servisi. Najee korieni Internet servisi su:
E - mail (elektronska pota) - obezbeuje slanje poruke drugom korisniku ili grupi korisnika.
Poruka je obino tekstualna. Mada postoje mogunosti slanja binarnih datoteka. Za razliku od veine
ostalih servisa, e- mail se moe koristiti ak i kada ne postoji stalna veza sa Internetom.
World Wide Web (WWW) je najpopularniji servis na Internetu, kojim se dokumenti na mrei
povezuju u obliku hiper - veza. Osnova dokumenta je tekst u kome se mogu nalaziti drugi
multimedijalni sadraji. Iz prikazanog dokumenta se jednostavnim klikom mia moe pristupiti drugim
dokumentima na istom ili drugim serverima mree.
FTP - omoguuje prenos datoteka meu raunarima u mrei. Da bismo pristupili datotekama
na udaljenom raunaru, moramo imati korisniko imei odgovarajuu lozinku.
Newsgroups - su javne diskusione grupe ili konferencije. Poruka poslata na grupu je
dostupna svim zainteresovanim korisnicima mree. Postoji sistem kojim se poruka automatski
prosleuje do svih servera u mrei.
Chat - omoguava interaktivni razgovor velikog broja korisnika Interneta. Ovakav razgovor je
organizovan po kanalima, koji se kreiraju dinamiki i imaju odgovarajua imena.
Servisi za pretraivanje - omoguavaju pronalaenje odgovarajuih dokumenata na javnim
servisima. Bez njih bi krstarenje Internetom bilo znatno sporije.
Kako svaki raunar na Internetu ima svoju adresu, tako i Internet servisi imaju svoje adrese. Ove
adrese se nazivaju URL (Uniform Resource Locator) i otprilike izgledaju ovako:
ftp://ptt.yu
http://www.family.com/Categories/Parenting
http://set.co.yu

6. KORISNIKO IME (User Name)

Raunar koji je vezan za Internet koristi jedan ili vie korisnika. Svaki korisnik od njih ima svoje
jedinstveno korisniko ime (user name) na tom raunaru, koje slui kao lina karta, za identifikaciju prilikom
pristupa i kao poetni deo e- mail adrese. Svaki korisnik na Internetu ima i korisniku adresu. Adresa korisnika
se sastoji iz:
Korisnikog imena
Znaka @ (et)
Adrese raunara

7. LOZINKA (Password)
Da bi se spreilo da na osnovu korisnikog imena neko drugi koristi na nalog kod provajdera, koristi se
ifra propusnica - password. Prilikom davanja korisnikog imena, dajemo i lozinku. Ona predstavlja niz
slova i brojeva. I ime i lozinka se mogu ukrasti preko nesigurnih veza na koje dospevamo kreui se po
Intrernetu.

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
8. MERE ZATITE NA INTERNETU
Elektronske poruke nisu potpuno zatiene od neovlaenog itanja, pa se lako moe desiti da neko
neovlaeno proita poruku, promeni njen sadraj, ili na neki drugi nain zloupotrebi. Da bi se Internet mogao
pouzdano koristiti u poslovne svrhe, u cilju zatite je neophodno obezbediti:
Zatitu tajnosti informacija (spreavanje otkrivanja nihovog sadraja)
Integritet informacija (spreavanje neovlaene izmene informacija)
Autentinost informacija (Provera identiteta poiljaoca)
Obezbedjenjem sigurnosti podataka se bavi kriptografija. Kriptografija je nauka koja se bavi metodama
ouvanja tajnosti informacija. Osnovni elementi kriptografije su:
ifrovanje -.postupak transformacije itljivog teksta u kodirani oblik koji je neitljiv.
Deifrovanje - postupak vraanja ifrovanog teksta u prvobitni oblik.
Klju - poetna vrednost algoritma kojim se vri ifrovanje
Za pouzdan prenos elektronske pote se koriste dva sistema ifrovanja:
1. ifrovanje tajnim kljuem
2. ifrovanje javnim kljuem
ifrovanje tajnim kljuem (simetrino ifrovanje) - je ifarski sistem kod koga je klju za ifrovanje
identian kljuu za deifrovanje. To znai da i poiljalac i primalac poruke koriste isti tajni klju. Problem ovog
naina ifrovanja je obezbeenje tajnosti kljua, jer ako bi neko saznao vrednost kljua mogao bi da ita i
modifikuje kodirane poruke.
ifrovanje javnim kljuem (asimetrino ifrovanje) reava problem tajnosti kljua. U ovom sistemu
svaki uesnik u komunikaciji koristi dva kljua. Javni klju se moe slobodno distribuirati, a tajni klju je
dostupan samo njegovom vlasniku. To znai da se moe bilo kome poslati ifrovana poruka, ali samo primalac
svojim tajnim kljuem moe da deifruje poruku.
Trei uslov, autentinost informacija, treba da obezbedi da primalac bude siguran da mu je poruku poslao
ba poiljalac koji je naveden. Za proveru identiteta poiljaoca se koristi digitalni sertifikat (digital certificate).
Digitalnim sertifikatom se potvruje:
- Autentinost sadraja, to potvruje da poruka nije menjana na putu od poiljaoca do primaoca
- Identitet poiljaoca poruke
U MS Outlook-u, digitalni sertifikat je implementiran kao digital ID i sastoji se od javnog kljua (public
key), privatnog kljua (private key) i digitalnog potpisa (digital signature).
Digitalni potpis se kreira na osnovu sadraja same poruke. Poiljalac najpre, primenom odreenih
kriptografskih algoritama sadraja, od svoje poruke proizvoljne duine, kreira ifrovani sadraj poruke. Zatim
ga ifruje svojim tajnim kljuem primenom algoritma digitalnog potpisa i time dobija dogitalni potpis. Potom se
primaocu alje zajedno elektronski dokument i digitalni potpis.
Po prijemu elektronskog dokumenta i digitalnog potpisa, primalac prvo deifruje digitalni potpis javnim
kljuem koji je dobio od poiljaoca. Time se dobija ifrovani sadraj poruke. Primalac onda istim postupkom kao
i poiljalac kreira sadraj poruke na osnovu primljene poruke. Ako su ta dva sadraja poruke identini, primalac
moe biti siguran da je poruku zaista poslao poiljalac koji je naveden i da je poruka stigla nepromenjena.
Da bi se utvrdio stvarni identitet osoba koje komuniciraju preko Interneta, koriste se digitalni
sertifikati, koji su, u stvari digitalna lina karta. Izdavanje digitalnih sertifikata vre posebne firme (CA
Certification Authority), koje imaju ulogu da provere i utvrde neiji identitet i nakon toga mu izdaju digitalni
sertifikat , kojim se potvruje da odreeni javni klju zaista pripada toj osobi.
Digitalni sertifikat servera mora da sadri sledee:

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
Naziv organizacije
Dodatne podatke za identifikaciju
Javni klju
Datum do koga vai javni klju
Naziv CA firme koja izdaje digitalni sertifikat
Jedinstveni serijski broj
Od ovih podataka se formira sertifikat koji se na kraju ifruje koristei tajni klju CA. Za proveru
validnosti digitalno potpisanih poruka, Outlook Express zahteva informaciju za odreeni digital ID, od
odgovarajue CA firme, koja alje natrag informaciju o statusu digitalnog sertifikata.

9. ZAKLJUAK
Internet se razvija i raste veoma brzo. Ono sto je oigledno je da Internet uzima preimustvo nad
ostalim masovnim medijima, kao sto su novine, TV, radio i telefoni. Internet postaje osnovni izvor informacija za
sve vei broj ljudi, koji sve vie zapostavljaju medije kao sto su novine ili televizija. Ipak, tradicionalni masovni
mediji nee nestati, ali je sigurno da Internet menja gotovo sve to radimo, ukljuujui komunikacije, uenje,
poslovanje, dobijanje raznih vrsta informacija, traenje posla, kupovinu, ak i zaljubljivanje.

10. LITERATURA
[1] Miloevi, D. i Brkovi, M. Raunarstvo i informatika, Tehniki fakultet aak 2003. 152-160
[2] Sretenovi, S., Pekovi, P. i Ristanovi, D. Internet, PC PRESS 1996. 17-43
[3] Stankovi, N. Internet prirunik, Microcom aak 2002. 9-19