ZZ 6

KRIVINI ZAKONIK"Slubeni glasnik RS", br.
85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009 (integralni tekst)
KRIVINI ZAKONIK
"Slubeni glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009
(integralni tekst)
NAPOMENA:
IZA INTEGRALNOG TEKSTA NALAZI SE TEKST IZMENA I DOPUNA KRIVINOG ZAKONIKA OD 3. SEPTEMBRA 2009.G. I
OD 29. DECEMBRA 2009.G. - SLUBENI GLASNIK RS, BR.72/2009 I 111/2009
OPTI DEO
GLAVA PRVA
OSNOVNE ODREDBE
Nema krivinog dela niti kazne bez zakona
lan 1.
Nikome ne moe biti izreena kazna ili druga krivina sankcija za delo koje pre nego to je
uinjeno zakonom nije bilo odreeno kao krivino delo, niti mu se moe izrei kazna ili druga
krivina sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego to je krivino delo uinjeno.
Nema kazne bez krivice
lan 2.
Kazna i mere upozorenja mogu se izrei samo uiniocu koji je kriv za uinjeno krivino delo.
Osnov i granice krivinopravne prinude
lan 3.
Zatita oveka i drugih osnovnih drutvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za
odreivanje krivinih dela, propisivanje krivinih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to
nuno za suzbijanje tih dela.
Krivine sankcije i njihova opta svrha
lan 4.
(1) Krivine sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.
(2) Opta svrha propisivanja i izricanja krivinih sankcija je suzbijanje dela kojima se
povreuju ili ugroavaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom.
(3) Krivine sankcije se ne mogu izrei licu koje u vreme kada je delo uinjeno nije navrilo
etrnaest godina. Vaspitne mere i druge krivine sankcije mogu se izrei maloletniku pod
uslovima propisanim posebnim zakonom.
GLAVA DRUGA
VAENJE KRIVINOG ZAKONODAVSTVA REPUBLIKE SRBIJE
Vremensko vaenje krivinog zakonodavstva
lan 5.
(1) Na uinioca krivinog dela primenjuje se zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog
dela.
(2) Ako je posle izvrenja krivinog dela izmenjen zakon, jednom ili vie puta, primenie se
zakon koji je najblai za uinioca.
(3) Na uinioca krivinog dela koje je predvieno zakonom sa odreenim vremenskim
trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije
drukije odreeno.
Vaenje krivinog zakonodavstva na teritoriji Srbije
lan 6.
KRIVINI ZAKONIK"Slubeni glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009 (integralni tekst)
(1) Krivino zakonodavstvo Republike Srbije vai za svakog ko na njenoj teritoriji uini
krivino delo.
(2) Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za svakog ko uini krivino delo na domaem brodu,
bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvrenja dela.
(3) Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za svakog ko uini krivino delo u domaem civilnom
vazduhoplovu dok je u letu ili u domaem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se
vazduhoplov nalazio u vreme izvrenja krivinog dela.
(4) Ako je u sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana u stranoj dravi pokrenut ili dovren krivini
postupak, krivino gonjenje u Srbiji preduzee se samo po odobrenju republikog javnog
tuioca.
(5) Krivino gonjenje stranca u sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana moe se, pod uslovom
uzajamnosti, ustupiti stranoj dravi.
Vaenje krivinog zakonodavstva Srbije za uinioce odreenih krivinih dela izvrenih u
inostranstvu
lan 7.
Krivino zakonodavstvo Srbije vai za svakog ko u inostranstvu uini krivino delo iz l. 305.
do 316. i l. 318. do 321. ovog zakonika ili iz lana 223. ovog zakonika, ako se falsifikovanje
odnosi na domai novac.
Vaenje krivinog zakonodavstva Srbije za dravljanina Srbije koji uini krivino delo u
inostranstvu
lan 8.
(1) Krivino zakonodavstvo Srbije vai za dravljanina Srbije i kad u inostranstvu uini koje
drugo krivino delo, osim krivinih dela navedenih u lanu 7. ovog zakonika, ako se zatekne na
teritoriji Srbije ili bude izruen Srbiji.
(2) Pod uslovima iz stava 1. ovog lana krivino zakonodavstvo Srbije vai i za uinioca koji
je
postao
dravljanin
Srbije
poto
je
uinio
krivino
delo.
Vaenje krivinog zakonodavstva Srbije za stranca koji uini krivino delo u
inostranstvu
lan 9.
(1) Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za stranca koji van teritorije Srbije uini prema njoj ili
njenom dravljaninu krivino delo i kad nisu u pitanju krivina dela navedena u lanu 7. ovog
zakonika, ako se zatekne na teritoriji Srbije ili bude izruen Srbiji.
(2) Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za stranca koji prema stranoj dravi ili prema strancu
uini u inostranstvu krivino delo za koje se po zakonu zemlje u kojoj je uinjeno moe izrei
kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, ako se zatekne na teritoriji Srbije, a ne bude izruen
stranoj dravi. Ako ovim zakonikom nije drukije odreeno, sud u takvom sluaju ne moe izrei
teu kaznu od one koja je propisana zakonom zemlje u kojoj je krivino delo uinjeno.
Posebni uslovi za krivino gonjenje za krivino delo uinjeno u inostranstvu
lan 10.
(1) U sluaju iz l. 8. i 9. ovog zakonika krivino gonjenje se nee preduzeti, ako je:
1) uinilac potpuno izdrao kaznu na koju je u inostranstvu osuen;
2) uinilac u inostranstvu pravnosnanom presudom osloboen ili mu je kazna zastarela ili
oprotena;
3) prema neuraunljivom uiniocu u inostranstvu izvrena odgovarajua mera bezbednosti;
4) za krivino delo po stranom zakonu za krivino gonjenje potreban zahtev oteenog, a
takav zahtev nije podnet.
(2) U sluaju iz l. 8. i 9. ovog zakonika krivino gonjenje e se preduzeti samo kad se za
krivino delo kanjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo uinjeno. Kad se u sluaju iz l. 8. i 9.
stav 1. ovog zakonika, po zakonu zemlje u kojoj je delo uinjeno za to krivino delo ne kanjava,
krivino gonjenje se moe preduzeti samo po odobrenju republikog javnog tuioca.
(3) U sluaju iz lana 9. stav 2. ovog zakonika, ako je u pitanju delo koje je u vreme kad je
izvreno smatrano krivinim delom prema optim pravnim naelima priznatim u meunarodnom
pravu, gonjenje se moe preduzeti u Srbiji po odobrenju republikog javnog tuioca, bez obzira
na zakon zemlje u kojoj je krivino delo uinjeno.
Uraunavanje pritvora i kazne izdrane u inostranstvu
lan 11.
Pritvor, svako drugo lienje slobode u vezi sa krivinim delom, lienje slobode u toku
postupka izruenja, kao i kazna koju je uinilac izdrao po presudi inostranog ili meunarodnog
krivinog suda uraunae se u kaznu koju izrekne domai sud za isto krivino delo, a ako kazne
nisu iste vrste, uraunavanje e se izvriti po oceni suda.
Odgovornost pravnih lica za krivina dela
lan 12.
Odgovornost pravnih lica za krivina dela, kao i sankcije pravnih lica za krivina dela ureuju
se posebnim zakonom.
Vaenje opteg dela ovog zakonika
lan 13.
Odredbe opteg dela ovog zakonika vae za sva krivina dela odreena ovim zakonikom ili
drugim zakonom.
GLAVA TREA
KRIVINO DELO
1. Opte odredbe o krivinom delu
Krivino delo
lan 14.
(1) Krivino delo je ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je
protivpravno i koje je skrivljeno.
(2) Nema krivinog dela ukoliko je iskljuena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva
obeleja krivinog dela odreena zakonom.
Izvrenje krivinog dela neinjenjem
lan 15.
(1) Krivino delo je uinjeno neinjenjem kad zakon proputanje da se preduzme odreeno
injenje predvia kao krivino delo.
(2) Neinjenjem moe biti uinjeno i krivino delo koje je zakonom odreeno kao injenje,
ako je uinilac proputanjem dunog injenja ostvario obeleja tog krivinog dela.
Vreme izvrenja krivinog dela
lan 16.
(1) Krivino delo je izvreno u vreme kad je izvrilac radio ili bio duan da radi, bez obzira
kad je posledica dela nastupila.
(2) Sauesnik je krivino delo uinio u vreme kad je radio ili bio duan da radi.
Mesto izvrenja krivinog dela
lan 17.
(1) Krivino delo je izvreno kako u mestu gde je izvrilac radio ili bio duan da radi, tako i u
mestu gde je u celini ili delimino nastupila posledica dela.
(2) Pokuaj krivinog dela smatra se izvrenim kako u mestu gde je uinilac radio, tako i u
mestu gde je posledica po njegovom umiljaju trebalo da nastupi ili je mogla da nastupi.
(3) Sauesnik je krivino delo uinio i u mestu u kojem je preduzeo radnju sauesnitva.
Delo malog znaaja

lan 18.
(1) Nije krivino delo ono delo koje, iako sadri obeleja krivinog dela, predstavlja delo
malog znaaja.
(2) Delo je malog znaaja ako je stepen krivice uinioca nizak, ako su tetne posledice
odsutne ili neznatne i ako opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine sankcije.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog lana mogu se primeniti na krivina dela za koja je propisana
kazna zatvora do pet godina ili novana kazna.
Nuna odbrana
lan 19.
(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u nunoj odbrani.
(2) Nuna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili dobra
drugoga odbije istovremen protivpravan napad.
(3) Uiniocu koji je prekoraio granice nune odbrane moe se kazna ublaiti. Ako je uinilac
prekoraio granice nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom moe
se i osloboditi od kazne.
Krajnja nuda
lan 20.
(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u krajnjoj nudi.
(2) Krajnja nuda postoji kad je delo uinjeno radi toga da uinilac otkloni od svog dobra ili
dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a
pri tom uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.
(3) Uiniocu koji je sam izazvao opasnost, ali iz nehata ili je prekoraio granice krajnje nude,
moe se kazna ublaiti. Ako je uinilac prekoraio granice krajnje nude pod naroito
olakavajuim okolnostima moe se i osloboditi od kazne.
(4) Nema krajnje nude ako je uinilac bio duan da se izlae opasnosti koja je pretila.
Sila i pretnja
lan 21.
(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno pod dejstvom neodoljive sile.
(2) Ako je krivino delo uinjeno pod dejstvom sile koja nije neodoljiva ili pretnje, uiniocu se
kazna moe ublaiti.
(3) U sluaju iz stava 1. ovog lana kao izvrilac krivinog dela smatrae se lice koje je
primenilo neodoljivu silu.
Krivica
lan 22.
(1) Krivica postoji ako je uinilac u vreme kada je uinio krivino delo bio uraunljiv i
postupao sa umiljajem, a bio je svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo
zabranjeno.
(2) Krivino delo je uinjeno sa krivicom i ako je uinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to
izriito predvia.
Neuraunljivost
lan 23.
(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u stanju neuraunljivosti.
(2) Neuraunljiv je onaj uinilac koji nije mogao da shvati znaaj svog dela ili nije mogao da
upravlja svojim postupcima usled duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti,
zaostalog duevnog razvoja ili druge tee duevne poremeenosti.
(3) Uiniocu krivinog dela ija je sposobnost da shvati znaaj svog dela ili sposobnost da
upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. ovog lana (bitno
smanjena uraunljivost) moe se ublaiti kazna.
Skrivljena neuraunljivost
lan 24.
(1) Krivica uinioca krivinog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi nain doveo
u stanje u kojem nije mogao da shvati znaaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima
utvruje se prema vremenu neposredno pre dovoenja u takvo stanje.
(2) Uiniocu koji je pod okolnostima iz stava 1. ovog lana uinio krivino delo u stanju bitno
smanjene uraunljivosti ne moe se po tom osnovu ublaiti kazna.
Umiljaj
lan 25.
Krivino delo je uinjeno sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo
izvrenje ili kad je uinilac bio svestan da moe uiniti delo pa je na to pristao.
Nehat
lan 26.
Krivino delo je uinjeno iz nehata kad je uinilac bio svestan da svojom radnjom moe uiniti
delo, ali je olako drao da do toga nee doi ili da e to moi spreiti ili kad nije bio svestan da
svojom radnjom moe uiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i prema
svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti.
Odgovornost za teu posledicu
lan 27.
Kad je iz krivinog dela proizala tea posledica zbog koje zakon za to delo propisuje teu
kaznu, ta se kazna moe izrei ako je uinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i
sa umiljajem ako time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivinog dela.
Stvarna zabluda
lan 28.
(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.
(2) Stvarna zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije bio duan i nije mogao da izbegne
zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeleje krivinog dela ili u pogledu
neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, inila delo dozvoljenim.
(3) Ako je uinilac bio u stvarnoj zabludi usled nehata, postojae krivino delo uinjeno iz
nehata kad zakon takvo krivino delo predvia.
Pravna zabluda
lan 29.
(1) Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi.
(2) Pravna zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije bio duan i nije mogao da zna da je
njegovo delo zabranjeno.
(3) Uiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to bio duan i mogao da zna, kazna se
moe ublaiti.
2. Pokuaj krivinog dela
Pokuaj
lan 30.
(1) Ko sa umiljajem zapone izvrenje krivinog dela, ali ga ne dovri, kaznie se za
pokuaj krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora od pet godina ili tea
kazna, a za pokuaj drugog krivinog dela samo kad zakon izriito propisuje kanjavanje i za
pokuaj.
(2) Uinilac e se za pokuaj kazniti kaznom propisanom za krivino delo, ili ublaenom
kaznom.
Nepodoban pokuaj
lan 31.
Uinilac koji pokua da izvri krivino delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom
predmetu moe se osloboditi od kazne.
Dobrovoljni odustanak
lan 32.
(1) Izvrilac koji je pokuao izvrenje krivinog dela ali je dobrovoljno odustao od daljeg
preduzimanja radnje izvrenja ili je spreio nastupanje posledice, moe se osloboditi od kazne.
(2) Odredba stava 1. ovog lana nee se primeniti ukoliko uinilac krivino delo nije dovrio
zbog okolnosti koje onemoguavaju ili znatno oteavaju izvrenje krivinog dela, ili zbog toga
to je smatrao da takve okolnosti postoje.
(3) Osloboditi se od kazne moe i saizvrilac, podstreka ili pomaga koji je dobrovoljno
spreio izvrenje krivinog dela.
(4) Ako je u sluaju iz st. 1. i 3. uinilac dovrio neko drugo samostalno krivino delo koje nije
obuhvaeno krivinim delom od ijeg izvrenja je odustao, uinilac se ne moe osloboditi od
kazne za to drugo delo po istom osnovu.
3. Sauesnitvo u krivinom delu
Saizvrilatvo
lan 33.
Ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja sa umiljajem ili iz nehata zajedniki izvre
krivino delo, ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa umiljajem bitno doprinesu
izvrenju krivinog dela, svako od njih kaznie se kaznom propisanom za to delo.
Podstrekavanje
lan 34.
(1) Ko drugog sa umiljajem podstrekne da izvri krivino delo, kaznie se kaznom
propisanom za to krivino delo.
(2) Ko drugog sa umiljajem podstrekava na izvrenje krivinog dela iji pokuaj je po zakonu
kanjiv, a delo ne bude ni pokuano, kaznie se kao za pokuaj krivinog dela.
Pomaganje
lan 35.
(1) Ko drugom sa umiljajem pomogne u izvrenju krivinog dela, kaznie se kaznom

propisanom za to krivino delo, ili ublaenom kaznom.
(2) Kao pomaganje u izvrenju krivinog dela smatra se naroito: davanje saveta ili uputstava
kako da se izvri krivino delo, stavljanje uiniocu na raspolaganje sredstava za izvrenje
krivinog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvrenje krivinog dela, kao i
unapred obeano prikrivanje krivinog dela, uinioca, sredstava kojima je krivino delo izvreno,
tragova krivinog dela ili predmeta pribavljenih krivinim delom.
Granice odgovornosti i kanjivosti sauesnika
lan 36.
(1) Saizvrilac je odgovoran za izvreno krivino delo u granicama svog umiljaja ili nehata, a
podstreka i pomaga u granicama svog umiljaja.
(2) Osnovi koji iskljuuju krivicu izvrioca (l. 23, 28. i 29. ovog zakonika) ne iskljuuju
krivino delo saizvrioca, podstrekaa, ili pomagaa kod kojeg krivica postoji.
(3) Lini odnosi, svojstva i okolnosti usled kojih zakon dozvoljava osloboenje od kazne, ili
koje utiu na odmeravanje kazne, mogu se uzeti u obzir samo onom izvriocu, saizvriocu,
podstrekau ili pomagau kod kojeg takvi odnosi, svojstva i okolnosti postoje.
(4) Lini odnosi, svojstva i okolnosti koji predstavljaju bitno obeleje krivinog dela ne moraju
postojati kod podstrekaa ili pomagaa. Podstrekau ili pomagau koji nema takvo lino
svojstvo, kazna se moe ublaiti.
4. Kanjavanje podstrekaa i pomagaa za pokuaj
Pokuaj i lake krivino delo
lan 37.
(1) Ako je krivino delo ostalo u pokuaju podstreka i pomaga e se kazniti za pokuaj.
(2) Ako je izvrilac izvrio lake krivino delo od onog na koje se podstrekavanje ili
pomaganje odnosi, a koje bi bilo njime obuhvaeno, podstreka i pomaga e se kazniti za
krivino delo koje je uinjeno.
(3) Odredba stava 2. ovog lana nee se primeniti ako bi se podstreka stroe kaznio
primenom lana 34. stav 2. ovog zakonika.
5. Posebne odredbe o krivinim delima uinjenim putem tampe ili drugih sredstava javnog
informisanja
Odgovornost urednika
lan 38.
(1) Izvriocem krivinog dela izvrenog objavljivanjem informacije u novinama, na radiju,
televiziji ili drugom javnom glasilu smatra se autor informacije.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana izvriocem krivinog dela uinjenog putem
novina, radija, televizije ili drugog javnog glasila smatrae se odgovorni urednik, odnosno lice
koje ga je zamenjivalo u vreme objavljivanja informacije:
1) ako je do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat;
2) ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora;
3) ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje
autora, koje i dalje traju.
(3) Iskljuena je krivica odgovornog urednika, odnosno lica koje ga zamenjuje ukoliko je bio u
neotklonjivoj zabludi u pogledu neke od okolnosti navedenih u stavu 2. ta. 1. do 3. ovog lana.
Odgovornost izdavaa, tampara i proizvoaa
lan 39.
(1) Kad postoje uslovi iz lana 38. ovog zakonika izvriocem se smatraju:
1) izdava - za krivino delo izvreno putem nepovremene tampane publikacije, a ako nema
izdavaa ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje - tampar koji je za to znao;
2) proizvoa - za krivino delo izvreno putem kompakt diska, gramofonske ploe,
magnetofonske trake i drugih auditivnih sredstava, filma za javno i privatno prikazivanje,
dijapozitiva, video-sredstava ili slinih sredstava namenjenih irem krugu lica.
(2) Ako je izdava, tampar ili proizvoa pravno lice ili dravni organ, izvrilac je lice koje
odgovara za izdavanje, tampanje ili proizvodnju.
Primenjivanje odredaba l. 38. i 39.
lan 40.
Odredbe l. 38. i 39. ovog zakonika primenjuju se samo ako se ta lica po optim odredbama
ovog zakonika ne mogu smatrati uiniocem krivinog dela.
Zatita izvora informacija
lan 41.
Lica iz l. 38. i 39. ovog zakonika nee se smatrati izvriocem krivinog dela zbog toga to
sudu ili drugom nadlenom organu nisu otkrila identitet autora informacije ili izvor informacije,
osim u sluaju da je uinjeno krivino delo za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor
u trajanju od pet ili vie godina, ili je to neophodno da bi se izvrenje takvog krivinog dela
spreilo.
GLAVA ETVRTA
KAZNE
1. Svrha kanjavanja, vrste kazni i uslovi za njihovo izricanje
Svrha kanjavanja
lan 42.
U okviru opte svrhe krivinih sankcija (lan 4. stav 2), svrha kanjavanja je:
1) spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ne ini krivina
dela;
2) uticanje na druge da ne ine krivina dela;
3) izraavanje drutvene osude za krivino delo, jaanje morala i uvrivanje obaveze
potovanja zakona.
Vrste kazni
lan 43.
Uiniocu krivinog dela mogu se izrei sledee kazne:
1) kazna zatvora;
2) novana kazna;
3) rad u javnom interesu;
4) oduzimanje vozake dozvole.
Glavne i sporedne kazne
lan 44.
(1) Kazna zatvora moe se izrei samo kao glavna kazna.
(2) Novana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozake dozvole mogu se izrei i kao
glavna i kao sporedna kazna.
(3) Ako je za jedno krivino delo propisano vie kazni, samo se jedna moe izrei kao glavna
kazna.
Kazna zatvora
lan 45.
(1) Kazna zatvora ne moe biti kraa od trideset dana niti dua od dvadeset godina.
(2) Kazna zatvora iz stava 1. ovog lana izrie se na pune godine i mesece, a do est meseci
i na dane.
(3) Za najtea krivina dela i najtee oblike tekih krivinih dela moe se uz kaznu iz stava 1.
ovog lana izuzetno propisati i kazna zatvora od trideset do etrdeset godina. Kazna zatvora od
trideset do etrdeset godina izrie se na pune godine.
(4) Zatvor od trideset do etrdeset godina ne moe se izrei licu koje u vreme izvrenja
krivinog dela nije navrilo dvadeset jednu godinu ivota.
(5) Osuenom kojem je izreena kazna zatvora do jedne godine, sud moe odrediti da se
ova kazna izvri na taj nain to osueni ne sme naputati prostorije u kojima stanuje, osim u
sluajevima propisanim zakonom koji ureuje izvrenje krivinih sankcija.
(6) Osuenom kojem je odreeno izvrenje kazna zatvora na nain predvien stavom 5.
ovog lana, a koji jednom u trajanju do dvanaest asova ili dva puta u trajanju do est asova,
samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud e odrediti da ostatak kazne zatvora
izdrava u zatvoru.
(7) Prilikom odreivanja izvrenja kazne zatvora na nain propisan stavom 5. ovog lana, sud
e voditi rauna o tehnikim mogunostima izvrenja, kao i o drugim okolnostima od znaaja za
odmeravanje kazne.
(8) Osuenom za krivino delo protiv braka i porodice koji ivi sa oteenim u istom
porodinom domainstvu ne moe se odrediti izvrenje kazne zatvora na nain propisan u stavu
5. ovog lana.
Uslovni otpust
lan 46.
(1) Osuenog koji je izdrao dve treine kazne zatvora sud moe uslovno otpustiti sa
izdravanja kazne, ako se u toku izdravanja kazne tako popravio da se moe sa osnovom
oekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka vremena za koje je izreena
kazna ne uini novo krivino delo. Pri oceni da li e se osueni uslovno otpustiti uzee se u
obzir njegovo vladanje za vreme izdravanja kazne, izvravanje radnih obaveza, s obzirom na
njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je postignuta svrha
kanjavanja. Ne moe se uslovno otpustiti osueni koji je pokuao bekstvo ili je pobegao iz
zavoda za izvrenje kazne zatvora u toku izdravanja kazne.
(2) Sud moe u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osueni duan da ispuni obaveze
predviene krivinopravnim odredbama.
(3) U sluaju iz stava 1. ovog lana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je
osueni izdrao kaznu.
Opozivanje uslovnog otpusta
lan 47.
(1) Sud e opozvati uslovni otpust ako osueni, dok je na uslovnom otpustu, uini jedno ili
vie krivinih dela za koja je izreena kazna zatvora preko est meseci.
(2) Sud moe opozvati uslovni otpust, ako uslovno otputeni uini jedno ili vie krivinih dela
za koja je izreena kazna zatvora do est meseci, odnosno ne ispuni neku od obaveza koje mu
je sud odredio u skladu sa lanom 46. stav 2. ovog zakonika. Pri oceni da li e opozvati uslovni
otpust sud e naroito uzeti u obzir srodnost uinjenih krivinih dela, pobude iz kojih su uinjena
i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost opozivanja uslovnog otpusta.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i kad se uslovno otputenom sudi za
krivino delo koje je uinio pre nego to je uslovno otputen.
(4) Kad sud opozove uslovni otpust izrei e kaznu primenom odredaba l. 60. i 62. stav 2.
ovog zakonika, uzimajui ranije izreenu kaznu kao ve utvrenu. Deo kazne koji je osueni
izdrao po ranijoj osudi uraunava se u novu kaznu, a vreme provedeno na uslovnom otpustu
ne uraunava se.
(5) Ako uslovno otputeni bude osuen na kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove
uslovni otpust, produava se uslovni otpust za vreme koje je osueni proveo na izdravanju te
kazne zatvora.
(6) U sluaju iz st. 1. do 3. ovog lana uslovni otpust se moe opozvati najkasnije u roku od
dve godine od dana kad je uslovni otpust istekao.
Opte odredbe o novanoj kazni
lan 48.
(1) Novana kazna se moe odmeriti i izrei ili u dnevnim iznosima (lan 49) ili u odreenom
iznosu (lan 50).
(2) Za krivina dela uinjena iz koristoljublja novana kazna kao sporedna kazna moe se
izrei i kad nije propisana zakonom ili kad je zakonom propisano da e se uinilac kazniti
kaznom zatvora ili novanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.
Novana kazna u dnevnim iznosima
lan 49.
(1) Novana kazna u dnevnim iznosima odmerava se tako to se prvo utvruje broj dnevnih
iznosa, a zatim visina jednog dnevnog iznosa. Do iznosa novane kazne sud e doi
mnoenjem utvrenog broja dnevnih iznosa sa utvrenom vrednou jednog dnevnog iznosa.
(2) Broj dnevnih iznosa ne moe biti manji od deset, niti vei od tristaezdeset. Broj dnevnih
iznosa za uinjeno krivino delo odmerava se na osnovu optih pravila za odmeravanje kazne
(lan 54).
(3) Visina jednog dnevnog iznosa novane kazne utvruje se tako to se razlika izmeu
prihoda i nunih rashoda uinioca krivinog dela u protekloj kalendarskoj godini podeli sa
brojem dana u godini. Jedan dnevni iznos ne moe biti manji od petsto dinara, niti vei od
pedeset hiljada dinara.
(4) U cilju utvrivanja visine dnevnog iznosa novane kazne sud moe da zahteva podatke
od banaka ili drugih finansijskih ustanova, dravnih organa i pravnih lica koji su duni da
dostave traene podatke i ne mogu se pozivati na zatitu poslovne ili druge tajne.
(5) Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima uinioca
krivinog dela, ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac
imovinskih prava, sud e na osnovu raspoloivih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu
jednog dnevnog iznosa novane kazne .
(6) Broj dnevnih iznosa novane kazne se utvruje u okviru sledeih raspona:
1) do ezdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri
meseca;
2) od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna
zatvora do est meseci;
3) od ezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei
zatvor do jedne godine;
4) od stodvadeset do dvestaetrdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei
kazna zatvora do dve godine;
5) najmanje stoosamdeset dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna
zatvora do tri godine;
6) u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za krivina dela za koja je kao jedina kazna
propisana novana kazna.
Novana kazna u odreenom iznosu
lan 50.
10
(1) Ako nije mogue utvrditi visinu dnevnog iznosa novane kazne ni na osnovu slobodne
procene suda (lan 49. stav 5), ili bi pribavljanje takvih podataka znatno produilo trajanje
krivinog postupka, sud e izrei novanu kaznu u odreenom iznosu u okviru propisane
najmanje i najvee mere novane kazne.
(2) Novana kazna ne moe biti manja od deset hiljada dinara. Novana kazna ne moe biti
vea od milion dinara, a za krivina dela uinjena iz koristoljublja vea od deset miliona dinara.
(3) Novana kazna kao glavna kazna izrie se u sledeim iznosima:
1) do sto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri meseca;
2) od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna
zatvora do est meseci;
3) od trideset hiljada do trista hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna
zatvora do jedne godine;
4) od pedeset hiljada do petsto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna
zatvora do dve godine;
5) najmanje sto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri
godine;
6) u okviru propisanog iznosa za krivina dela za koja je kao jedina kazna propisana novana
kazna.
Izvrenje novane kazne
lan 51.
(1) U presudi se odreuje rok plaanja novane kazne koji ne moe biti krai od petnaest
dana niti dui od tri meseca. U opravdanim sluajevima sud moe dozvoliti da osueni plati
novanu kaznu u ratama, s tim da rok isplate ne moe biti dui od jedne godine.
(2) Ako osueni ne plati novanu kaznu u odreenom roku, sud e novanu kaznu zameniti
kaznom zatvora, tako to e za svakih zapoetih hiljadu dinara novane kazne odrediti jedan
dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne moe biti dua od est meseci, a ako je izreena
novana kazna u iznosu veem od sedamsto hiljada dinara, kazna zatvora ne moe biti dua od
jedne godine.
(3) Ako osueni plati samo deo novane kazne, sud e ostatak kazne srazmerno zameniti
kaznom zatvora, a ako osueni isplati ostatak novane kazne, izvrenje kazne zatvora e
obustaviti.
(4) Neplaena novana kazna moe se, umesto kaznom zatvora, zameniti kaznom rada u
javnom interesu tako to e za svakih zapoetih hiljadu dinara novane kazne odrediti osam
asova rada u javnom interesu, s tim da rad u javnom interesu ne moe biti dui od
tristaezdeset asova.
(5) Posle smrti osuenog novana kazna nee se izvriti.
Rad u javnom interesu
lan 52.
(1) Rad u javnom interesu moe se izrei za krivina dela za koja je propisan zatvor do tri
godine ili novana kazna.
(2) Rad u javnom interesu je svaki onaj drutveno koristan rad kojim se ne vrea ljudsko
dostojanstvo i koji se ne vri u cilju sticanja dobiti.
(3) Rad u javnom interesu ne moe biti krai od ezdeset asova niti dui od tristaezdeset
asova. Rad u javnom interesu traje ezdeset asova u toku jednog meseca i odreuje se da
bude obavljen za vreme koje ne moe biti krae od mesec dana, niti due od est meseci.
(4) Prilikom izricanja ove kazne sud e imajui u vidu svrhu kanjavanja, uzeti u obzir vrstu
uinjenog krivinog dela, linost uinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom
interesu. Rad u javnom interesu se ne moe izrei bez pristanka uinioca.
(5) Ako osueni ne obavi deo ili sve asove izreene kazne rada u javnom interesu, sud e
ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako to e za svakih zapoetih osam asova rada u
javnom interesu odrediti jedan dan zatvora.
11
(6) Ukoliko uinilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud mu
moe duinu izreenog rada u javnom interesu umanjiti za jednu etvrtinu.
Oduzimanje vozake dozvole
lan 53.
(1) Uiniocu krivinog dela u vezi sa ijim izvrenjem ili pripremanjem je korieno motorno
vozilo moe se izrei kazna oduzimanja vozake dozvole.
(2) Sud odreuje trajanje kazne iz stava 1. ovog lana koje ne moe biti krae od jedne niti
due od tri godine, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u
zatvoru ne uraunava u vreme trajanja ove kazne.
(3) Kazna iz stava 1. ovog lana moe se izrei kao sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz
novanu kaznu, a moe se izrei i kao glavna kazna za krivina dela za koja je propisana kazna
zatvora do dve godine ili novana kazna. Kazna oduzimanja vozake dozvole ne moe se izrei
zajedno sa merom bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.
(4) Ako osueni upravlja motornim vozilom za vreme dok traje kazna oduzimanja vozake
dozvole, sud e kaznu oduzimanja vozake dozvole zameniti kaznom zatvora tako to e se za
jednu godinu oduzimanja vozake dozvole odrediti jedan mesec zatvora.
2. Odmeravanje kazne
Opta pravila o odmeravanju kazne
lan 54.
(1) Sud e uiniocu krivinog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za
to delo, imajui u vidu svrhu kanjavanja i uzimajui u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna
bude manja ili vea (olakavajue i oteavajue okolnosti), a naroito: stepen krivice, pobude iz
kojih je delo uinjeno, jainu ugroavanja ili povrede zatienog dobra, okolnosti pod kojima je
delo uinjeno, raniji ivot uinioca, njegove line prilike, njegovo dranje posle uinjenog
krivinog dela a naroito njegov odnos prema rtvi krivinog dela, kao i druge okolnosti koje se
odnose na linost uinioca.
(2) Pri odmeravanju novane kazne u odreenom iznosu (lan 50) sud e posebno uzeti u
obzir i imovno stanje uinioca.
(3) Okolnost koja je obeleje krivinog dela ne moe se uzeti u obzir i kao oteavajua,
odnosno olakavajua okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje
krivinog dela ili odreenog oblika krivinog dela ili ako postoje dve ili vie ovakvih okolnosti, a
samo jedna je dovoljna za postojanje teeg, odnosno lakeg oblika krivinog dela.
Povrat
lan 55.
Kad sud odmerava kaznu uiniocu za krivino delo koje je uinio posle izdrane, oprotene ili
zastarele kazne ili osloboenja od kazne, po proteku roka za opozivanje uslovne osude ili posle
izreene sudske opomene, moe tu okolnost uzeti kao oteavajuu, cenei pri tom posebno
teinu ranije uinjenog krivinog dela, da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo, da li su oba
dela uinjena iz istih pobuda, okolnosti pod kojima su dela uinjena i koliko je vremena proteklo
od ranije osude, odnosno od izreene, oprotene ili zastarele kazne, osloboenja od kazne, od
proteka roka za opozivanje ranije uslovne osude ili od izreene sudske opomene.
Ublaavanje kazne
lan 56.
Sud moe uiniocu krivinog dela izrei kaznu ispod granice propisane zakonom ili blau
vrstu kazne, kad:
1) zakon predvia da se kazna moe ublaiti;
12
2) zakon predvia da se uinilac moe osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne;

3) utvrdi da postoje naroito olakavajue okolnosti i oceni da se i sa ublaenom kaznom
moe postii svrha kanjavanja.
Granice ublaavanja kazne
lan 57.
(1) Kad postoje uslovi za ublaavanje kazne iz lana 56. ovog zakonika, sud e ublaiti
kaznu u ovim granicama:
1) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od deset ili
vie godina, kazna se moe ublaiti do sedam godina zatvora;
2) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet godina,
kazna se moe ublaiti do tri godine zatvora;
3) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri godine,
kazna se moe ublaiti do jedne godine zatvora;
4) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od dve godine, kazna se
moe ublaiti do est meseci zatvora;
5) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od jedne godine, kazna
se moe ublaiti do tri meseca zatvora;
6) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor ispod jedne godine,
kazna se moe ublaiti do trideset dana zatvora;
7) ako je za krivino delo propisana kazna zatvora bez naznaenja najmanje mere, umesto
zatvora moe se izrei novana kazna ili rad u javnom interesu;
8) ako je za krivino delo propisana novana kazna sa naznaenjem najmanje mere, kazna
se moe ublaiti do deset dnevnih iznosa, odnosno deset hiljada dinara.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog lana, ne moe se ublaiti kazna za krivina dela iz l. 134. st
2. i 3, 178, 179, 180, 214. st. 2. i 3, 246. st. 1. i 3, 350. st. 3. i 4. i 388. ovog zakonika.
(3) Izuzetno od stava 1. ovog lana ne moe se ublaiti kazna uiniocu krivinog dela koji je
ranije osuivan za isto krivino delo.
(4) Kad je sud ovlaen da uinioca krivinog dela oslobodi od kazne moe mu kaznu
ublaiti, bez ogranienja propisanih u st. 1. do 3. ovog lana.
Osloboenje od kazne
lan 58.
(1) Sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela samo kad to zakon izriito
predvia.
(2) Sud moe osloboditi od kazne i uinioca krivinog dela uinjenog iz nehata kad posledice
dela tako teko pogaaju uinioca da izricanje kazne u takvom sluaju oigledno ne bi
odgovaralo svrsi kanjavanja.
(3) Sud moe osloboditi od kazne i uinioca krivinog dela za koje je propisana kazna
zatvora do pet godina, ako posle izvrenog krivinog dela, a pre nego to je saznao da je
otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi tetu prouzrokovanu krivinim delom.
Poravnanje uinioca i oteenog
lan 59.
(1) Sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora
do tri godine ili novana kazna ako je na osnovu postignutog sporazuma sa oteenim ispunio
sve obaveze iz tog sporazuma.
Sticaj krivinih dela
13
lan 60.
(1) Ako je uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie krivinih dela za koja mu se
istovremeno sudi, sud e prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa e za sva ta dela
izrei jedinstvenu kaznu.
(2) Jedinstvenu kaznu sud e izrei po sledeim pravilima:
1) ako je za neko od krivinih dela u sticaju utvrdio kaznu zatvora od trideset do etrdeset
godina izrei e samo tu kaznu;
2) ako je za krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, povisie najteu utvrenu kaznu, s
tim da jedinstvena kazna ne sme dostii zbir utvrenih kazni, niti prei dvadeset godina zatvora;
3) ako su za sva krivina dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena
kazna ne moe biti vea od deset godina zatvora;
4) ako je za krivina dela u sticaju utvrdio samo novane kazne, izrei e jednu novanu
kaznu u visini zbira utvrenih kazni, s tim da ona ne sme prei osamnaest miliona dinara, a ako
je utvrdio samo novane kazne u odreenim iznosima (lan 50), ona ne sme prei milion dinara
odnosno deset miliona dinara kad su jedno ili vie krivinih dela izvreni iz koristoljublja;
5) ako je za krivina dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu, izrei e jednu
kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrenih asova rada, s tim da ona ne sme prei
tristaezdeset asova, a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti due od est meseci;
6) ako je za neka krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga dela novane
kazne, izrei e jednu kaznu zatvora i jednu novanu kaznu po odredbama ta. 2. do 4. ovog
stava.
(3) Novanu kaznu kao sporednu kaznu sud e izrei ako je utvrena makar i za jedno
krivino delo u sticaju, a ako je utvrdio vie novanih kazni, izrei e jednu novanu kaznu u
skladu sa odredbom stava 2. taka 4. ovog lana. Ako sud utvrdi novanu kaznu kao glavnu
kaznu, a utvrdi i novanu kaznu kao sporednu kaznu, izrei e jednu novanu kaznu
primenjujui pravila iz stava 2. taka 4. ovog lana.
(4) Ako je sud za krivina dela u sticaju utvrdio kazne zatvora i maloletnikog zatvora, izrei
e kaznu zatvora kao jedinstvenu kaznu primenom pravila predvienih u stavu 2. taka 2. ovog
lana.
Produeno krivino delo
lan 61.
(1) Produeno krivino delo ini vie istih ili istovrsnih krivinih dela uinjenih u vremenskoj
povezanosti od strane istog uinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od
sledeih okolnosti: istovetnosti oteenog, istovrsnosti predmeta dela, korienja iste situacije ili
istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvrenja dela ili jedinstvenog umiljaja
uinioca.
(2) Krivina dela upravljena protiv linosti mogu initi produeno krivino delo samo ako su
uinjena prema istom licu.
(3) Ne mogu initi produeno krivino delo ona dela koja po svojoj prirodi ne doputaju
spajanje u jedno delo.
(4) Ako produeno krivino delo obuhvata lake i tee oblike istog dela, smatrae se da je
produenim krivinim delom uinjen najtei oblik od uinjenih dela.
(5) Ako produeno krivino delo obuhvata krivina dela ije je bitno obeleje odreeni
novani iznos, smatrae se da je produenim krivinim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih
pojedinanim delima ukoliko je to obuhvaeno jedinstvenim umiljajem uinioca.
(6) Krivino delo koje nije obuhvaeno produenim krivinim delom u pravnosnanoj sudskoj
presudi, predstavlja posebno krivino delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produenog
krivinog dela.
(7) Za delo iz stava 1. ovog lana moe se izrei tea kazna od propisane. Izreena kazna ne
sme prei dvostruku meru propisane kazne, niti dvadeset godina zatvora.
(8) Izuzetno od stava 7. ovog lana, ako se za delo iz stava 1. ovog lana moe izrei kazna
zatvora od trideset do etrdeset godina, ne moe se izrei kazna vea od etrdeset godina
zatvora.
14
Odmeravanje kazne osuenom licu

lan 62.
(1) Ako se osuenom licu sudi za krivino delo uinjeno pre nego to je zapoelo izdravanje
kazne po ranijoj osudi ili za krivino delo uinjeno za vreme izdravanja kazne zatvora ili
maloletnikog zatvora, sud e izrei jedinstvenu kaznu za sva krivina dela primenom odredaba
lana 60. ovog zakonika, uzimajui ranije izreenu kaznu kao ve utvrenu. Kazna ili deo kazne
koju je osueni izdrao uraunae se u izreenu kaznu zatvora.
(2) Za krivino delo uinjeno u toku izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora sud
e uiniocu izrei kaznu, nezavisno od ranije izreene kazne, ako se primenom odredaba lana
60. ovog zakonika, s obzirom na teinu krivinog dela i neizdrani deo ranije izreene kazne, ne
bi mogla ostvariti svrha kanjavanja.
(3) Osueni koji za vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora uini krivino
delo za koje zakon propisuje novanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine, kaznie se
disciplinski.
Uraunavanje pritvora i ranije kazne
lan 63.
(1) Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lienje slobode u vezi sa krivinim delom
uraunavaju se u izreenu kaznu zatvora, novanu kaznu i kaznu rada u javnom interesu.
(2) Ako je krivini postupak voen za vie krivinih dela u sticaju, a pritvor nije odreen za
svako od njih, vreme provedeno u pritvoru uraunava se u izreenu kaznu zatvora, novanu
kaznu i kaznu rada u javnom interesu za krivino delo za koje je okrivljeni osuen.
(3) Zatvor ili novana kazna koju je osueni izdrao, odnosno platio za prekraj ili privredni
prestup, kao i kazna ili disciplinska mera lienja slobode koju je izdrao zbog povrede vojne
discipline uraunava se u kaznu izreenu za krivino delo ija obeleja obuhvataju i obeleja
prekraja, privrednog prestupa, odnosno povrede vojne discipline.
(4) Pri svakom uraunavanju izjednaava se dan pritvora, dan lienja slobode, dan zatvora,
osam
asova
rada u javnom interesu i hiljadu dinara novane kazne.
GLAVA PETA
MERE UPOZORENJA
1. Uslovna osuda i sudska opomena
Svrha uslovne osude i sudske opomene
lan 64.
(1) Mere upozorenja su: uslovna osuda i sudska opomena.
(2) U okviru opte svrhe krivinih sankcija (lan 4. stav 2), svrha uslovne osude i sudske
opomene je da se prema uiniocu lakeg krivinog dela ne primeni kazna kad se moe
oekivati da e upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska
opomena) dovoljno uticati na uinioca da vie ne vri krivina dela.
Uslovna osuda
lan 65.
(1) Uslovnom osudom sud uiniocu krivinog dela utvruje kaznu i istovremeno odreuje da
se ona nee izvriti, ako osueni za vreme koje odredi sud, a koje ne moe biti krae od jedne
niti due od pet godina (vreme proveravanja) ne uini novo krivino delo.
(2) Sud moe u uslovnoj osudi odrediti da e se kazna izvriti i ako osueni u odreenom
roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvrenjem krivinog dela, ne naknadi tetu koju je
prouzrokovao krivinim delom ili ne ispuni druge obaveze predviene u krivinopravnim
15
odredbama. Rok za ispunjenje tih obaveza utvruje sud u okviru odreenog vremena
proveravanja.
(3) Mere bezbednosti, izreene uz uslovnu osudu, izvravaju se.
Uslovi za izricanje uslovne osude
lan 66.
(1) Uslovna osuda se moe izrei kad je uiniocu utvrena kazna zatvora u trajanju manjem
od dve godine.
(2) Za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju od deset godina ili tea
kazna ne moe se izrei uslovna osuda.
(3) Uslovna osuda se ne moe izrei ako nije proteklo vie od pet godina od pravnosnanosti
osude kojom je uiniocu izreena kazna zatvora za umiljajno krivino delo.
(4) Pri odluivanju da li e izrei uslovnu osudu sud e, vodei rauna o svrsi uslovne osude,
posebno uzeti u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle izvrenog
krivinog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno.
(5) Ako je uiniocu utvrena i kazna zatvora i novana kazna, uslovna osuda moe se izrei
samo za kaznu zatvora.
Opozivanje uslovne osude zbog novog krivinog dela
lan 67.
(1) Sud e opozvati uslovnu osudu, ako osueni u vreme proveravanja uini jedno ili vie
krivinih dela za koja je izreena kazna zatvora od dve godine ili u duem trajanju.
(2) Ako osueni u vreme proveravanja uini jedno ili vie krivinih dela za koja je izreena
kazna zatvora manja od dve godine ili novana kazna, sud e, poto oceni sve okolnosti koje se
odnose na uinjena krivina dela i uinioca, a posebno srodnost uinjenih krivinih dela, njihov
znaaj i pobude iz kojih su uinjena, odluiti da li e opozvati uslovnu osudu. Pri tome sud je
vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako uiniocu za krivina dela utvrena u uslovnoj
osudi i za nova krivina dela treba izrei kaznu zatvora od dve godine ili u duem trajanju (lan
66. stav 1).
(3) Ako opozove uslovnu osudu, sud e, primenom odredaba lana 60. ovog zakonika, izrei
jedinstvenu kaznu zatvora i za ranije uinjeno i za novo krivino delo, uzimajui kaznu iz
opozvane uslovne osude kao utvrenu.
(4) Ako ne opozove uslovnu osudu, sud moe za novo uinjeno krivino delo izrei uslovnu
osudu ili kaznu. Osuenom, kome za novo krivino delo bude izreen zatvor, vreme provedeno
na izdravanju ove kazne ne rauna se u vreme proveravanja utvreno uslovnom osudom za
ranije delo.
(5) Ako sud nae da i za novo krivino delo treba izrei uslovnu osudu, primenom odredaba
lana 60. ovog zakonika, utvrdie jedinstvenu kaznu i za ranije uinjeno i za novo krivino delo i
odredie novo vreme proveravanja koje ne moe biti krae od jedne ni due od pet godina,
raunajui od dana pravnosnanosti nove presude. Ukoliko osueni u toku novog vremena
proveravanja ponovo uini krivino delo, sud e opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu zatvora,
primenom odredbe stava 3. ovog lana.
Opozivanje uslovne osude zbog ranije uinjenog krivinog dela
lan 68.
(1) Sud e opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osueni izvrio
krivino delo pre nego to je uslovno osuen i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje
uslovne osude da se znalo za to delo. U tom sluaju primenie odredbu lana 67. stav 3. ovog
zakonika.
(2) Ako sud ne opozove uslovnu osudu, primenie odredbu lana 67. stav 4. ovog zakonika.
16
Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja odreenih obaveza

lan 69.
Ako je uslovnom osudom osuenom odreeno ispunjenje neke obaveze iz lana 65. stav 2.
ovog zakonika, a on ne ispuni tu obavezu u roku odreenom u presudi, sud moe, u okviru
vremena proveravanja, produiti rok za ispunjenje obaveze ili moe opozvati uslovnu osudu i
izrei kaznu koja je utvrena u uslovnoj osudi. Ako utvrdi da osueni, iz opravdanih razloga, ne
moe da ispuni postavljenu obavezu, sud e ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je
zameniti drugom odgovarajuom obavezom predvienom zakonom.
Rokovi za opozivanje uslovne osude
lan 70.
(1) Uslovna osuda moe se opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osueni u tom
vremenu uini krivino delo koje povlai opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvreno
tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda moe se opozvati najkasnije u roku od
jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.
(2) Ako osueni u odreenom roku ne ispuni neku obavezu iz lana 65. stav 2. ovog
zakonika, sud moe, najdocnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme
proveravanja, odrediti da se izvri utvrena kazna u uslovnoj osudi.
(3) Ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osueni izvrio krivino delo pre nego
to je uslovno osuen, zbog ega ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude, uslovna osuda
moe se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme
proveravanja.
Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom
lan 71.
(1) Sud moe odrediti da se uinilac kome je izreena uslovna osuda stavi pod zatitni
nadzor za odreeno vreme u toku vremena proveravanja.
(2) Zatitni nadzor obuhvata zakonom predviene mere pomoi, staranja, nadzora i zatite.
(3) Ako u toku trajanja zatitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moe
zatitni nadzor ukinuti pre isteka odreenog vremena.
(4) Ako osueni kome je izreen zatitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud
odredio, sud ga moe opomenuti ili moe ranije obaveze zameniti drugim ili produiti trajanje
zatitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu.
Uslovi za odreivanje zatitnog nadzora
lan 72.
(1) Kad izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da se uinilac stavi pod zatitni nadzor,
ako se, s obzirom na njegovu linost, raniji ivot, dranje posle izvrenog krivinog dela, a
naroito njegov odnos prema rtvi krivinog dela i okolnosti izvrenja dela, moe oekivati da e
se zatitnim nadzorom potpunije ostvariti svrha uslovne osude.
(2) Zatitni nadzor odreuje sud u presudi kojom izrie uslovnu osudu i odreuje mere
zatitnog nadzora, njihovo trajanje i nain njihovog ispunjavanja.
Sadrina zatitnog nadzora
lan 73.
Zatitni nadzor moe obuhvatiti jednu ili vie od sledeih obaveza:
1) javljanje organu nadlenom za izvrenje zatitnog nadzora u rokovima koje taj organ
odredi;
17
2) osposobljavanje uinioca za odreeno zanimanje;

3) prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima uinioca;
4) ispunjavanje obaveza izdravanja porodice, uvanja i vaspitanja dece i drugih porodinih
obaveza;
5) uzdravanje od poseivanja odreenih mesta, lokala ili priredbi, ako to moe biti prilika ili
podsticaj za ponovno vrenje krivinih dela;
6) blagovremeno obavetavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta;
7) uzdravanje od upotrebe droge ili alkoholnih pia;
8) leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi;
9) poseivanje odreenih profesionalnih i drugih savetovalita ili ustanova i postupanje po
njihovim uputstvima;
10) otklanjanje ili ublaavanje tete priinjene krivinim delom, a naroito izmirenje sa rtvom
uinjenog krivinog dela.
Izbor mera zatitnog nadzora
lan 74.
Pri izboru obaveza iz lana 73. ovog zakonika i odreivanja njihovog trajanja, sud e naroito
uzeti u obzir godine ivota uinioca, njegovo zdravstveno stanje, sklonosti i navike, pobude iz
kojih je izvrio krivino delo, dranje posle izvrenog krivinog dela, raniji ivot, line i porodine
prilike, uslove za ispunjenje naloenih obaveza, kao i druge okolnosti koje se odnose na linost
uinioca, a od znaaja su za izbor mera zatitnog nadzora i njihovo trajanje.
Trajanje zatitnog nadzora
lan 75.
(1) Vreme trajanja mera zatitnog nadzora odreuje se u okviru roka proveravanja utvrenog
u uslovnoj osudi.
(2) Zatitni nadzor prestaje opozivanjem uslovne osude.
(3) U toku trajanja zatitnog nadzora sud moe, s obzirom na ostvarene rezultate, pojedine
obaveze ukinuti ili zameniti drugim.
(4) Ako u toku trajanja zatitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moe
zatitni nadzor ukinuti pre isteka odreenog vremena.
Posledice neispunjavanja obaveze zatitnog nadzora
lan 76.
Ako osueni kome je izreen zatitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio,
sud ga moe opomenuti ili moe ranije obaveze zameniti drugim ili produiti trajanje zatitnog
nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu.
Sudska opomena
lan 77.
(1) Sudska opomena moe se izrei za krivina dela za koja je propisan zatvor do jedne
godine ili novana kazna, a uinjena su pod takvim olakavajuim okolnostima koje ih ine
naroito lakim.
(2) Za odreena krivina dela i pod uslovima predvienim zakonom sudska opomena moe
se izrei i kad je propisan zatvor do tri godine.
(3) Sudsku opomenu sud moe izrei za vie krivinih dela uinjenih u sticaju, ako za svako
od tih dela postoje uslovi iz st. 1. i 2. ovog lana.
(4) Pri odluivanju da li e izrei sudsku opomenu sud e, vodei rauna o svrsi sudske
opomene, posebno uzeti u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle
18
izvrenja krivinog dela, a naroito njegov odnos prema rtvi krivinog dela, stepen krivice i
druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno.
(5) Sudska opomena ne moe se izrei vojnim licima za krivina dela protiv Vojske Srbije.
GLAVA ESTA
MERE BEZBEDNOSTI
Svrha mera bezbednosti
lan 78.
U okviru opte svrhe krivinih sankcija (lan 4. stav 2), svrha mera bezbednosti je da se
otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da uinilac ubudue ne vri krivina dela.
Vrste mera bezbednosti
lan 79.
(1) Uiniocu krivinog dela mogu se izrei ove mere bezbednosti:
1) obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi;
2) obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi;
3) obavezno leenje narkomana;
4) obavezno leenje alkoholiara;
5) zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti;
6) zabrana upravljanja motornim vozilom;
7) oduzimanje predmeta;
8) proterivanje stranca iz zemlje;
9) javno objavljivanje presude;
10) zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim;
11) zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.
(2) Pod uslovima predvienim ovim zakonikom odreene mere bezbednosti mogu se izrei i
neuraunljivom licu koje je uinilo protivpravno delo u zakonu predvieno kao krivino delo (lan
80. stav 2).
Izricanje mera bezbednosti
lan 80.
(1) Sud moe uiniocu krivinog dela izrei jednu ili vie mera bezbednosti kad postoje uslovi
za njihovo izricanje predvieni ovim zakonikom.
(2) Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko
leenje na slobodi neuraunljivom uiniocu izriu se samostalno. Uz ove mere mogu se izrei
zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i
oduzimanje predmeta.
(3) Mere iz stava 2. ovog lana mogu se izrei uiniocu krivinog dela ija je uraunljivost
bitno smanjena, ako mu je izreena kazna ili uslovna osuda.
(4) Obavezno leenje narkomana, obavezno leenje alkoholiara, zabrana vrenja poziva,
delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta i javno
objavljivanje presude mogu se izrei ako je uiniocu izreena kazna, uslovna osuda, sudska
opomena ili je uinilac osloboen od kazne.
(5) Proterivanje stranca iz zemlje i zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama
moe se izrei ako je uiniocu izreena kazna ili uslovna osuda.
(6) Mera zabrane pribliavanja i komunikacije sa oteenim moe se izrei ako je uiniocu
izreena novana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozake dozvole, uslovna osuda i
sudska opomena.
(7) Za krivina dela u sticaju mera bezbednosti e se izrei ako je utvrena za jedno od
krivinih dela u sticaju.
Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi
lan 81.
(1) Uiniocu koji je krivino delo uinio u stanju bitno smanjene uraunljivosti sud e izrei
obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, ako, s obzirom
na uinjeno krivino delo i stanje duevne poremeenosti, utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da
19
uinilac uini tee krivino delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti potrebno njegovo leenje u
takvoj ustanovi.
(2) Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, sud e izrei obavezno leenje i uvanje u
zdravstvenoj ustanovi uiniocu koji je u stanju neuraunljivosti uinio protivpravno delo
predvieno u zakonu kao krivino delo.
(3) Meru iz st. 1. i 2. ovog lana sud e obustaviti kad utvrdi da je prestala potreba za
leenjem i uvanjem uinioca u zdravstvenoj ustanovi.
(4) Mera iz stava 1. ovog lana izreena uz kaznu zatvora moe trajati i due od izreene
kazne.
(5) Uiniocu koji je krivino delo izvrio u stanju bitno smanjene uraunljivosti i koji je osuen
na kaznu zatvora, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uraunava se u vreme trajanja
izreene kazne. Ako je vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi krae od trajanja izreene
kazne, sud e, po prestanku mere bezbednosti, odrediti da se osueni uputi na izdravanje
ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust. Pri odluivanju o putanju na uslovni otpust sud
e, pored uslova iz lana 46. ovog zakonika, naroito uzeti u obzir uspeh leenja osuenog,
njegovo zdravstveno stanje, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi i ostatak kazne koju
osueni nije izdrao.
Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi
lan 82.
(1) Uiniocu koji je u stanju neuraunljivosti uinio protivpravno delo odreeno u zakonu kao
krivino delo, sud e izrei obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi, ako utvrdi da postoji
ozbiljna opasnost da uinilac uini protivpravno delo koje je u zakonu predvieno kao krivino
delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti dovoljno njegovo leenje na slobodi.
(2) Mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei i neuraunljivom uiniocu prema kojem je
odreeno obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi kad
sud, na osnovu rezultata leenja, utvrdi da vie nije potrebno njegovo uvanje i leenje u takvoj
ustanovi, nego samo njegovo leenje na slobodi.
(3) Pod uslovima iz stava 1. ovog lana sud moe izrei obavezno psihijatrijsko leenje na
slobodi i uiniocu ija je uraunljivost bitno smanjena, ako mu je izreena uslovna osuda ili je na
osnovu lana 81. stav 5. ovog zakonika puten na uslovni otpust.
(4) Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi moe se povremeno sprovoditi i u
odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, ako je to potrebno radi uspenijeg leenja, s tim da
povremeno leenje u ustanovi ne moe neprekidno trajati due od petnaest dana, niti ukupno
due od dva meseca.
(5) Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi traje dok postoji potreba leenja, ali ne due od
tri godine.
(6) Ako se u sluaju iz st. 1. do 3. ovog lana uinilac ne podvrgne leenju na slobodi ili ga
samovoljno napusti ili i pored leenja nastupi opasnost da ponovo uini protivpravno delo
predvieno u zakonu kao krivino delo, tako da je potrebno njegovo leenje i uvanje u
odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, sud moe izrei obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u
takvoj ustanovi.
Obavezno leenje narkomana
lan 83.
(1) Uiniocu koji je uinio krivino delo usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i kod kojeg
postoji ozbiljna opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da vri krivina dela, sud e izrei
obavezno leenje.
(2) Mera iz stava 1. ovog lana izvrava se u zavodu za izvrenje kazne ili u odgovarajuoj
zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje dok postoji potreba za leenjem, ali ne
due od tri godine.
(3) Kad je mera iz stava 1. ovog lana izreena uz kaznu zatvora, ona moe trajati due od
vremena izreene kazne, ali njeno ukupno trajanje ne moe biti due od tri godine.
(4) Vreme provedeno u ustanovi za leenje uraunava se u kaznu zatvora.
(5) Kad je mera iz stava 1. ovog lana izreena uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku
opomenu ili osloboenje od kazne izvrava se na slobodi i ne moe trajati due od tri godine.
20
(6) Ako se uinilac, bez opravdanih razloga, ne podvrgne leenju na slobodi ili leenje
samovoljno napusti, sud e odrediti da se mera prinudno izvri u odgovarajuoj zdravstvenoj ili
drugoj specijalizovanoj ustanovi.
Obavezno leenje alkoholiara
lan 84.
(1) Uiniocu koji je uinio krivino delo usled zavisnosti od upotrebe alkohola i kod kojeg
postoji ozbiljna opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da vri krivina dela, sud e izrei
obavezno leenje.
(2) Mera iz stava 1. ovog lana izvrava se u zavodu za izvrenje kazne zatvora ili u
odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje dok postoji potreba za
leenjem, ali ne due od izreene kazne zatvora.
(3) Vreme provedeno u ustanovi za leenje uraunava se u kaznu zatvora.
(4) Kad je mera iz stava 1. ovog lana izreena uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku
opomenu ili osloboenje od kazne izvrava se na slobodi i ne moe trajati due od dve godine.
(5) Ako se uinilac, bez opravdanih razloga, ne podvrgne leenju na slobodi ili leenje
samovoljno napusti, sud e odrediti da se mera prinudno izvri u odgovarajuoj zdravstvenoj ili
drugoj specijalizovanoj ustanovi.
Zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti
lan 85.
(1) Sud moe uiniocu krivinog dela zabraniti vrenje odreenog poziva, odreene
delatnosti ili svih ili nekih dunosti vezanih za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje
tuom imovinom ili za uvanje te imovine, ako se opravdano moe smatrati da bi njegovo dalje
vrenje takve delatnosti bilo opasno.
(2) Sud odreuje trajanje mere iz stava 1. ovog lana, koje ne moe biti krae od jedne niti
due od deset godina, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme
provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvrena mera bezbednosti ne
uraunava u vreme trajanja ove mere.
(3) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da e se ta osuda opozvati, ako uinilac
prekri zabranu vrenja poziva, delatnosti ili dunosti.
Zabrana upravljanja motornim vozilom
lan 86.
(1) Uiniocu krivinog dela kojim se ugroava javni saobraaj sud moe izrei zabranu
upravljanja motornim vozilom.
(2) Pri izricanju mere iz stava 1. ovog lana sud odreuje na koje se vrste i kategorije vozila
zabrana odnosi.
(3) Meru iz stava 1. ovog lana sud moe izrei, ako nae da teina uinjenog dela, okolnosti
pod kojima je delo uinjeno ili ranije krenje saobraajnih propisa od strane uinioca pokazuju
da je opasno da on upravlja motornim vozilom odreene vrste ili kategorije.
(4) Sud odreuje trajanje mere iz stava 1. ovog lana, koje ne moe biti krae od tri meseca
niti due od pet godina, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme
provedeno u zatvoru, odnosno u ustanovi u kojoj se izvrava mera bezbednosti ili vaspitna mera
ne uraunava u vreme trajanja ove mere.
(5) Ako je mera iz stava 1. ovog lana izreena licu koje ima stranu dozvolu za upravljanje
motornim vozilom, zabrana se odnosi na upravljanje motornim vozilom na teritoriji Srbije.
(6) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da e se ta osuda opozvati, ako uinilac
prekri zabranu upravljanja motornim vozilom.
(7) Zakonom se moe odrediti obavezna zabrana upravljanja motornim vozilom.
Oduzimanje predmeta
lan 87.
(1) Mera bezbednosti oduzimanja predmeta moe se odrediti u pogledu predmeta koji je bio
namenjen ili upotrebljen za izvrenje krivinog dela ili je nastao izvrenjem krivinog dela, kad
postoji opasnost da e se odreeni predmet ponovo upotrebiti za izvrenje krivinog dela, ili kad
je radi zatite opte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno.
21
(2) Primena ove mere bezbednosti ne utie na pravo treih lica na naknadu tete zbog
oduzimanja predmeta prema izvriocu krivinog dela.
(3) Zakonom se moe odrediti obavezno oduzimanje predmeta, a moe se odrediti i njihovo
obavezno unitavanje. Zakonom se mogu odrediti i uslovi za oduzimanje odreenih predmeta u
pojedinim sluajevima.
Proterivanje stranca iz zemlje
lan 88.
(1) Sud moe stranca koji je uinio krivino delo proterati sa teritorije Srbije za vreme od
jedne do deset godina.
(2) Pri oceni da li e izrei meru iz stava 1. ovog lana sud e uzeti u obzir prirodu i teinu
uinjenog krivinog dela, pobude zbog kojih je krivino delo uinjeno, nain izvrenja krivinog
dela i druge okolnosti koje ukazuju na nepoeljnost daljeg boravka stranca u Srbiji.
(3) Vreme trajanja proterivanja rauna se od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme
provedeno u zatvoru ne uraunava u vreme trajanja ove mere.
(4) Mera iz stava 1. ovog lana ne moe se izrei uiniocu koji uiva zatitu u skladu sa
ratifikovanim meunarodnim ugovorima.
Javno objavljivanje presude
lan 89.
(1) Pri osudi za krivino delo uinjeno putem sredstava javnog informisanja, ili za krivino
delo koje je prouzrokovalo opasnost za ivot ili zdravlje ljudi a objavljivanje presude bi doprinelo
da se otkloni ili umanji ta opasnost, sud moe odluiti da se o troku osuenog istim putem ili na
drugi odgovarajui nain objavi sudska presuda u celini ili u izvodu.
(2) Zakonom se moe odrediti obavezno objavljivanje presude. U tom sluaju sud e odluiti
putem kojeg sredstva javnog informisanja e se presuda objaviti i da li e se objaviti u celini ili u
izvodu.
(3) Javno objavljivanje presude moe se izvriti najkasnije u roku od trideset dana od dana
pravnosnanosti presude.
Mera zabrane pribliavanja i komunikacije sa oteenim
lan 89a
(1) Sud moe uiniocu krivinog dela zabraniti pribliavanje oteenom na odreenoj
udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oteenog i zabraniti
dalje uznemiravanje oteenog, odnosno dalju komunikaciju sa oteenim, ako se opravdano
moe smatrati da bi dalje vrenje takvih radnji uinioca krivinog dela bilo opasno po oteenog.
(2) Mera iz stava 1. ovog lana moe trajati najdue tri godine.
(3) Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lienje slobode u vezi sa krivinim delom
ne uraunava se u vreme trajanja mere iz stava 1. ovog lana.
(4) Mera iz stava 1. ovog lana moe se ukinuti pre isteka vremena za koje je odreena, ako
prestanu razlozi zbog kojih je odreena.
Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama
lan 89b
(1) Sud moe uiniocu krivinog dela izrei meru zabrane prisustvovanja odreenim
sportskim priredbama, kada je to radi zatite opte bezbednosti neophodno.
(2) Mera iz stava 1. ovog lana izvrava se na taj nain to je uinilac krivinog dela duan
da se neposredno pre poetka vremena odravanja odreenih sportskih priredbi lino javi
slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na podruju na kojem
se uinilac zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme odravanja sportske priredbe.
due od pet godina, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno
u zatvoru ne uraunava u vreme trajanja ove mere.
(4) Ako sud izrekne uslovnu osudu, sud e odrediti da e se ta osuda opozvati, ako uinilac
prekri zabranu prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, odnosno ako ne izvri dunost
iz stava 2. ovog lana.
22
(5) Ako posle izdrane kazne zatvora, uinilac prekri zabranu prisustvovanja odreenim
sportskim priredbama, odnosno ako ne izvri dunost iz stava 2. ovog lana, sud koji je izrekao
meru iz stava 1. ovog lana, moe ga kazniti zatvorom od trideset dana do tri meseca.
(6) Zakonom se moe odrediti obavezna zabrana prisustvovanja odreenim sportskim
priredbama.
Prestanak mere bezbednosti na osnovu sudske odluke
lan 90.
(1) Sud moe odluiti da prestanu mere bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti ili
dunosti i zabrane upravljanja motornim vozilom, ako su protekle tri godine od dana njihovog
primenjivanja.
(2) Pri oceni da li e odrediti prestanak mere bezbednosti iz stava 1. ovog lana sud e uzeti
u obzir ponaanje osuenog posle osude, da li je naknadio tetu prouzrokovanu krivinim
delom, da li je vratio imovinsku korist steenu izvrenjem krivinog dela i druge okolnosti koje
ukazuju na opravdanost prestanka tih mera.
GLAVA SEDMA
ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI
Osnov oduzimanja imovinske koristi
lan 91.
(1) Niko ne moe zadrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom.
(2) Korist iz stava 1. ovog lana oduzee se, pod uslovima predvienim ovim zakonikom i
sudskom odlukom kojom je utvreno izvrenje krivinog dela.
Uslovi i nain oduzimanja imovinske koristi
lan 92.
(1) Od uinioca e se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist
koji su pribavljeni krivinim delom, a ako oduzimanje nije mogue uinilac e se obavezati da
preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvrenjem
krivinog dela ili proistekle iz krivinog dela ili plati novani iznos koji odgovara pribavljenoj
imovinskoj koristi.
(2) Imovinska korist pribavljena krivinim delom oduzee se i od pravnog ili fizikog lica na
koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja oigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
(3) Ako je krivinim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist e se oduzeti.
Zatita oteenog
lan 93.
(1) Ako je u krivinom postupku usvojen imovinskopravni zahtev oteenog, sud e izrei
oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosueni imovinskopravni zahtev
oteenog u tom iznosu.
(2) Oteeni koji je u krivinom postupku u pogledu svakog imovinskopravnog zahteva
upuen na parnicu moe traiti da se namiri iz oduzete imovinske koristi, ako pokrene parnicu u
roku od est meseci od dana pravnosnanosti odluke kojom je upuen na parnicu.
(3) Oteeni koji u krivinom postupku nije podneo imovinskopravni zahtev moe zahtevati
namirenje iz oduzete imovinske koristi, ako je radi utvrivanja svog zahteva pokrenuo parnicu u
roku od tri meseca od dana saznanja za presudu kojom je izreeno oduzimanje imovinske
koristi, a najdalje u roku od tri godine od dana pravnosnanosti odluke o oduzimanju imovinske
koristi.
(4) U sluajevima iz st. 2. i 3. ovog lana oteeni mora u roku od tri meseca od dana
pravnosnanosti odluke kojom je usvojen njegov imovinskopravni zahtev zatraiti namirenje iz
oduzete imovinske koristi.
GLAVA OSMA
PRAVNE POSLEDICE OSUDE
Nastupanje pravnih posledica osude
lan 94.
23
(1) Osude za odreena krivina dela ili na odreene kazne mogu imati za pravnu posledicu
prestanak, odnosno gubitak odreenih prava ili zabranu sticanja odreenih prava.
(2) Pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivino delo uiniocu izreena
novana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je uinilac
osloboen od kazne.
(3) Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona
kojim su predviene.
Vrste pravnih posledica osude
lan 95.
(1) Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak odreenih prava su:
1) prestanak vrenja javnih funkcija;
2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vrenja odreenog poziva ili zanimanja;
3) gubitak odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnog organa ili organa
lokalne samouprave.
(2) Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava su:
1) zabrana sticanja odreenih javnih funkcija;
2) zabrana sticanja odreenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapreenja u slubi;
3) zabrana sticanja ina vojnog stareine;
4) zabrana dobijanja odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnih organa ili
organa lokalne samouprave.
Poetak i trajanje pravnih posledica osude
lan 96.
(1) Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnanosti presude.
(2) U sluaju da posle pravnosnanosti presude, na osnovu koje su nastupile pravne
posledice osude, ta presuda bude izmenjena po vanrednom pravnom leku, nastupanje ili dalje
trajanje pravnih posledica osude usklauje se sa novom odlukom.
(3) Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava mogu se
propisati u trajanju najdue do deset godina.
(4) Vreme provedeno na izdravanju kazne ne uraunava se u vreme trajanja pravne
posledice osude.
(5) Rehabilitacijom prestaju pravne posledice osude predviene u lanu 95. stav 2. ovog
zakonika.
GLAVA DEVETA
REHABILITACIJA, PRESTANAK PRAVNIH POSLEDICA OSUDE I DAVANJE PODATAKA IZ
KAZNENE EVIDENCIJE
Opti pojam rehabilitacije
lan 97.
(1) Rehabilitacijom se brie osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osueni se
smatra neosuivanim.
(2) Rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi
osuenog lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija).
(3) Rehabilitacijom se ne dira u prava treih lica koja se zasnivaju na osudi.
Zakonska rehabilitacija
lan 98.
(1) Zakonska rehabilitacija se daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi
rehabilitacija nisu bila osuivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuivanim.
(2) Zakonska rehabilitacija nastaje, ako:
1) lice koje je oglaeno krivim, a osloboeno od kazne ili kojem je izreena sudska opomena,
u roku od godinu dana od pravnosnanosti presude, odnosno reenja ne uini novo krivino
delo;
2) lice kojem je izreena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po
isteku roka proveravanja, ne uini novo krivino delo;
24
3) lice koje je osueno na novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja
vozake dozvole ili kaznu zatvora do est meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna
izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo;
4) lice koje je osueno na kaznu zatvora preko est meseci do jedne godine, u roku od pet
godina od dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo.
5) lice koje je osueno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od
dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo.
(3) Zakonska rehabilitacija ne nastaje ako sporedna kazna jo nije izvrena ili ako jo traju
mere bezbednosti.
Sudska rehabilitacija
lan 99.
(1) Sudska rehabilitacija moe se dati licu koje je osueno na kaznu zatvora preko tri do pet
godina, ako u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izdrana, zastarela ili oprotena ne
uini novo krivino delo.
(2) U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e dati rehabilitaciju ako nae da je osueno lice
svojim vladanjem zasluilo rehabilitaciju i ako je, prema svojim mogunostima, naknadilo tetu
prouzrokovanu krivinim delom, pri emu je sud duan da uzme u obzir i sve druge okolnosti od
znaaja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i znaaj dela.
(3) Sudska rehabilitacija ne moe se dati ako sporedna kazna jo nije izvrena ili ako jo traju
mere bezbednosti.
Sudska rehabilitacija lica koje je vie puta osuivano
lan 100.
Licu koje je vie puta osuivano sud moe dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi iz
l. 98. i 99. ovog zakonika u pogledu svakog krivinog dela za koje je osueno. Pri oceni da li e
u ovakvom sluaju dati rehabilitaciju sud e uzeti u obzir okolnosti iz lana 99. stav 2. ovog
zakonika.
Prestanak pravnih posledica osude
lan 101.
(1) Kad proteknu tri godine od dana izdrane, zastarele ili oprotene kazne, sud moe odluiti
da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja odreenog prava,
ukoliko ve nije prestala usled rehabilitacije.
(2) Pri odluivanju o prestanku pravne posledice osude sud e uzeti u obzir ponaanje
osuenog posle osude, da li je naknadio tetu prouzrokovanu krivinim delom i vratio imovinsku
korist steenu izvrenjem krivinog dela, kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost
prestanka pravne posledice osude.
Sadraj i davanje podataka iz kaznene evidencije
lan 102.
(1) Kaznena evidencija sadri line podatke o uiniocu krivinog dela, o krivinom delu za
koje je osuen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, osloboenju od kazne i
oprotenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i
kasnije izmene podataka sadranih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdravanju kazne, kao i
ponitenje evidencije o pogrenoj osudi.
(2) Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tuiocu i policiji u vezi sa
krivinim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osueno, organu za izvrenje
krivinih sankcija i organu koji uestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja,
rehabilitacije ili odluivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva,
kad je to potrebno za vrenje poslova iz njihove nadlenosti. Podaci iz kaznene evidencije mogu
se dati i drugim dravnim organima koji su nadleni za otkrivanje i spreavanje izvrenja
krivinih dela, kada je to posebnim zakonom propisano.
(3) Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazloen zahtev, dati i dravnom organu,
preduzeu, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako jo traju pravne posledice osude ili mere
bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.
25
(4) Niko nema prava da trai od graanina da podnosi dokaz o svojoj osuivanosti ili
neosuivanosti.
(5) Graanima se, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osuivanosti ili
neosuivanosti.
(6) Podaci o brisanoj osudi ne mogu se nikom dati.
GLAVA DESETA
ZASTARELOST
Zastarelost krivinog gonjenja
lan 103.
Ako u ovom zakoniku nije drukije odreeno, krivino gonjenje ne moe se preduzeti kad
protekne:
1) dvadeset pet godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei zatvor
od trideset do etrdeset godina;
2) dvadeset godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna
zatvora preko petnaest godina;
3) petnaest godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna
zatvora preko deset godina;
4) deset godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora
preko pet godina;
5) pet godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora
preko tri godine;
6) tri godine od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora
preko jedne godine;
7) dve godine od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora do
jedne godine ili novana kazna.
Tok i prekid zastarelosti krivinog gonjenja
lan 104.
(1) Zastarelost krivinog gonjenja poinje od dana kad je krivino delo izvreno. Ukoliko
posledica krivinog dela nastupi kasnije, zastarelost krivinog gonjenja poinje od dana kada je
posledica nastupila.
(2) Zastarelost ne tee za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne moe otpoeti ili nastaviti.
(3) Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja
krivinog dela ili radi otkrivanja i gonjenja uinioca zbog uinjenog krivinog dela.
(4) Zastarelost se prekida i kad uinilac u vreme dok tee rok zastarelosti uini isto tako teko
ili tee krivinog delo.
(5) Svakim prekidom zastarelost poinje ponovo da tee.
(6) Zastarelost krivinog gonjenja nastaje u svakom sluaju kad protekne dvostruko vreme
koje se po zakonu trai za zastarelost krivinog gonjenja.
Zastarelost izvrenja kazne
lan 105.
Ako u ovom zakoniku nije drukije odreeno, izreena kazna ne moe se izvriti kad
protekne:
1) dvadeset pet godina od osude na zatvor od trideset do etrdeset godina;
2) dvadeset godina od osude na kaznu zatvora preko petnaest godina;
3) petnaest godina od osude na kaznu zatvora preko deset godina;
4) deset godina od osude na kaznu zatvora preko pet godina;
5) pet godina od osude na kaznu zatvora preko tri godine;
6) tri godine od osude na kaznu zatvora preko jedne godine;
7) dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, na novanu kaznu, na kaznu rada
u javnom interesu, ili na kaznu oduzimanja vozake dozvole.
Zastarelost izvrenja sporedne kazne i mere bezbednosti
lan 106.
26
(1) Zastarelost izvrenja novane kazne i oduzimanja vozake dozvole ako su izreene kao
sporedne kazne nastaje kad protekne dve godine od dana pravnosnanosti presude kojom su
te kazne izreene.
(2) Zastarelost izvrenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u
zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi, obaveznog leenja
narkomana, obaveznog leenja alkoholiara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne pet
godina od dana pravnosnanosti odluke kojom su te mere izreene.
(3) Zastarelost izvrenja mera bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti,
zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje nastaje kad protekne
vreme za koje su te mere izreene.
Tok i prekid zastarelosti izvrenja kazne i mera bezbednosti
lan 107.
(1) Zastarelost izvrenja kazne poinje od dana kad je presuda kojom je kazna izreena
postala pravnosnana, a ako je uslovna osuda opozvana - od dana kad je odluka o opozivanju
postala pravnosnana.
(2) Ako je aktom amnestije ili pomilovanja ili odlukom suda po vanrednom pravnom leku
izreena kazna smanjena, vreme potrebno za nastupanje zastarelosti odreuje se prema novoj
kazni, ali se tok zastarelosti rauna od ranije pravnosnane presude.
(3) Zastarelost ne tee za vreme za koje se po zakonu izvrenje kazne ne moe preduzeti.
(4) Zastarelost se prekida svakom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi
izvrenja kazne.
(5) Svakim prekidom zastarevanje poinje ponovo da tee.
(6) Zastarelost izvrenja kazne nastaje u svakom sluaju kad protekne dvostruko vreme koje
se po zakonu trai za zastarelost izvrenja kazne.
(7) U sluaju nastupanja zastarelosti iz stava 6. ovog lana zapoeto izvrenje kazne
obustavlja se.
(8) Odredbe st. 2. do 5. ovog lana shodno se primenjuju i na zastarelost izvrenja mere
bezbednosti.
Nezastarelost krivinog gonjenja i izvrenja kazne
lan 108.
Krivino gonjenje i izvrenje kazne ne zastarevaju za krivina dela predviena u l. 370. do
375. ovog zakonika, kao ni za krivina dela za koja po ratifikovanim meunarodnim ugovorima
zastarelost ne moe da nastupi.
GLAVA JEDANAESTA
AMNESTIJA I POMILOVANJE
Amnestija
lan 109.
(1) Licima koja su obuhvaena aktom amnestije daje se osloboenje od krivinog gonjenja ili
potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne, zamenjuje se izreena kazna blaom
kaznom, daje se rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.
(2) Amnestijom se mogu ukinuti sledee mere bezbednosti: zabrana vrenja poziva,
delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranaca iz zemlje.
Pomilovanje
lan 110.
(1) Pomilovanjem se poimenino odreenom licu daje osloboenje od krivinog gonjenja ili
potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne, zamenjuje se izreena kazna blaom
kaznom ili uslovnom osudom, daje se rehabilitacija, odreuje krae trajanje odreene pravne
posledice osude ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.
(2) Pomilovanjem se moe ukinuti ili odrediti krae trajanje mere bezbednosti zabrana
vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje
stranca iz zemlje.
Dejstvo amnestije i pomilovanja na prava treih lica
27
lan 111.
Davanjem amnestije ili pomilovanja ne dira se u prava treih lica koja se zasnivaju na osudi.
GLAVA DVANAESTA
ZNAENJE IZRAZA
Znaenje izraza u ovom zakoniku
lan 112.
(1) Pod teritorijom Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija, vodene povrine unutar
njenih granica, kao i vazduni prostor nad njima.
(2) Pod krivinim zakonodavstvom Srbije podrazumevaju se ovaj zakonik kao i sve
krivinopravne odredbe sadrane u drugim zakonima Srbije.
(3) Slubenim licem smatra se:
1) lice koje u dravnom organu vri slubene dunosti;
2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u dravnom organu, organu lokalne samouprave ili
lice koje stalno ili povremeno vri slubene dunosti ili slubene funkcije u tim organima;
3) lice u ustanovi, preduzeu ili drugom subjektu, kojem je povereno vrenje javnih
ovlaenja, koje odluuje o pravima, obavezama ili interesima fizikih ili pravnih lica ili o javnom
interesu;
4) slubenim licem smatra se i lice kojem je faktiki povereno vrenje pojedinih slubenih
dunosti ili poslova;
5) vojno lice;
(4) Stranim slubenim licem smatra se lice koje je lan zakonodavnog, izvrnog ili sudskog
organa strane drave, javni funkcioner ili slubenik meunarodne organizacije i njenih organa,
sudija i drugi funkcioner meunarodnog suda.
(5) Odgovornim licem smatra se vlasnik preduzea ili drugog subjekta privrednog poslovanja
ili lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju,
uloena sredstva ili na osnovu ovlaenja, poveren odreeni krug poslova u upravljanju
imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vrenju nadzora nad njima ili mu je faktiki
povereno obavljanje pojedinih poslova. Odgovornim licem smatra se i slubeno lice kad su u
pitanju krivina dela kod kojih je kao izvrilac oznaeno odgovorno lice, a u ovom zakoniku nisu
predviena u glavi o krivinim delima protiv slubene dunosti, odnosno kao krivina dela
slubenog lica.
(6) Vojnim licem smatra se profesionalni vojnik (profesionalni oficir, profesionalni podoficir,
oficir po ugovoru, podoficir po ugovoru i vojnik po ugovoru), vojnik na odsluenju vojnog roka,
student vojne akademije, uenik vojne kole, lice iz rezervnog sastava dok se kao vojni
obveznik nalazi na vojnoj dunosti i civilno lice koje vri odreenu vojnu dunost.
(7) Kad je kao izvrilac odreenih krivinih dela oznaeno slubeno lice, odgovorno lice ili
vojno lice, lica navedena u st. 3, 5. i 6. ovog lana mogu biti izvrioci tih dela, ako iz obeleja
pojedinog dela ili iz pojedinog propisa ne proizilazi da izvrilac moe biti samo neko od tih lica.
(8) Detetom se smatra lice koje nije navrilo etrnaest godina.
(9) Maloletnikom se smatra lice koje je navrilo etrnaest godina, a nije navrilo osamnaest
godina.
(10) Maloletnim licem smatra se lice koje nije navrilo osamnaest godina.
(11) Uiniocem se smatraju izvrilac, saizvrilac, podstreka i pomaga.
(12) Silom se smatra i primena hipnoze ili omamljujuih sredstava, s ciljem da se neko protiv
svoje volje dovede u nesvesno stanje ili onesposobi za otpor.
(13) Izborima se smatraju izbori za narodne poslanike, predsednika Republike, organe
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugi izbori koji se raspisuju i vre na
osnovu Ustava i zakona.
(14) Referendumom se smatra izjanjavanje graana na kojem se odluuje o pitanjima za
koja je to utvreno Ustavom ili zakonom.
(15) Opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na
zakonu proglaeni za opojne droge.
(16) Pokretnom stvari se smatra i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje
svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i raunarski podatak i raunarski program.
28
(17) Raunarski podatak je svako predstavljanje injenica, informacija ili koncepta u obliku
koji je podesan za njihovu obradu u raunarskom sistemu, ukljuujui i odgovarajui program na
osnovu koga raunarski sistem obavlja svoju funkciju.
(18) Raunarskom mreom smatra se skup meusobno povezanih raunara, odnosno
raunarskih sistema koji komuniciraju razmenjujui podatke.
(19) Raunarskim programom smatra se ureeni skup naredbi koji slue za upravljanje
radom raunara, kao i za reavanje odreenog zadatka pomou raunara.
(20) Raunarski virus je raunarski program ili neki drugi skup naredbi unet u raunar ili
raunarsku mreu koji je napravljen da sam sebe umnoava i deluje na druge programe ili
podatke u raunaru ili raunarskoj mrei dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili
vie raunarskih programa ili podataka.
(21) Subjektom privrednog poslovanja smatra se preduzee, drugo pravno lice koje obavlja
privrednu delatnost i preduzetnik. Pravno lice koje pored svoje osnovne delatnosti obavlja i
privrednu delatnost smatra se subjektom privrednog poslovanja samo kada vri tu delatnost.
(22) Grupa je najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vrenja krivinih dela
koja ne mora da ima definisane uloge svojih lanova, kontinuitet lanstva ili razvijenu strukturu.
(23) Novac je metalni i papirni novac ili novac izraen od nekog drugog materijala koji je na
osnovu zakona u opticaju u Srbiji ili u stranoj dravi.
(24) Znacima za vrednost smatraju se i strani znaci za vrednost.
(25) Motornim vozilom smatra se svako saobraajno sredstvo na motorni pogon u
suvozemnom, vodenom i vazdunom saobraaju.
(26) Ispravom se smatra svaki predmet koji je podoban ili odreen da slui kao dokaz kakve
injenice koja ima znaaj za pravne odnose, kao i raunarski podatak.
(27) Spis, pismo, poiljka i dokument mogu biti i u elektronskom obliku.
(28) lanom porodice smatraju se: suprunici, njihova deca, preci suprunika u pravoj liniji
krvnog srodstva, vanbrani partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik.
lanovima porodice smatraju se i braa i sestre, njihovi suprunici i deca, bivi suprunici i
njihova deca i roditelji bivih suprunika, ako ive u zajednikom domainstvu, kao i lica koja
imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude roeno, iako nikada nisu ivela u istom
porodinom domainstvu.
(29) Izraz "nee se kazniti" znai da u tom sluaju nema krivinog dela.
(30) Kad je radnja krivinog dela odreena trajnim glagolom smatra se da je delo uinjeno,
ako je radnja izvrena jednom ili vie puta.
(31) Skraenica "Srbija" oznaava Republiku Srbiju.
(32) Poslom od javnog znaaja smatra se obavljanje profesije ili dunosti koja ima poveani
rizik za bezbednost lica koje ga obavlja, a odnosi se na zanimanja koja su od znaaja za javno
informisanje, zdravlje ljudi, obrazovanje, javni prevoz, pravnu i strunu pomo pred sudskim i
drugim dravnim organima.
(33) Raunar je svaki elektronski ureaj koji na osnovu programa automatski obrauje i
razmenjuje podatke.
(34) Raunarski sistem je svaki ureaj ili grupa meusobno povezanih ili zavisnih ureaja od
kojih jedan ili vie njih, na osnovu programa, vri automatsku obradu podataka.
(35) Organizovana kriminalna grupa je grupa od tri ili vie lica, koja postoji odreeno vreme i
deluje sporazumno u cilju vrenja jednog ili vie krivinih dela za koja je propisana kazna
zatvora od etiri godine ili tea kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili
druge koristi;
(36) Imovinom se smatra dobro svake vrste, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili
nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo i isprava u bilo kom obliku kojim se dokazuje pravo ili
interes u odnosu na takvo dobro. Imovinom se smatra i prihod ili druga korist ostvarena,
neposredno ili posredno, iz krivinog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je
pomeana.
POSEBNI DEO
GLAVA TRINAESTA
29
KRIVINA DELA PROTIV IVOTA I TELA

Ubistvo
lan 113.
Ko drugog lii ivota, kaznie se zatvorom od pet do petnaest godina.
Teko ubistvo
lan 114.
Zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina kaznie se:
1) ko drugog lii ivota na svirep ili podmukao nain;
2) ko drugog lii ivota pri bezobzirnom nasilnikom ponaanju;
3) ko drugog lii ivota i pri tom sa umiljajem dovede u opasnost ivot jo nekog lica;
4) ko drugog lii ivota pri izvrenju krivinog dela razbojnitva ili razbojnike krae;
5) ko drugog lii ivota iz koristoljublja, radi izvrenja ili prikrivanja drugog krivinog dela, iz
bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda;
6) ko lii ivota slubeno ili vojno lice pri vrenju slubene dunosti;
7) ko lii ivota sudiju, javnog tuioca, zamenika javnog tuioca ili policijskog slubenika u
vezi sa vrenjem slubene dunosti;
8) ko lii ivota lice koje obavlja poslove od javnog znaaja u vezi sa poslovima koje to lice
obavlja;
9) ko lii ivota dete ili bremenitu enu;
10) ko lii ivota lana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao;
11) ko sa umiljajem lii ivota vie lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri
poroaju ili lienju ivota iz samilosti.
Ubistvo na mah
lan 115.
Ko drugog lii ivota na mah doveden bez svoje krivice u jaku razdraenost napadom,
zlostavljanjem ili tekim vreanjem od strane ubijenog,
kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
Ubistvo deteta pri poroaju
lan 116.
Majka koja lii ivota svoje dete za vreme poroaja ili neposredno posle poroaja, dok kod
nje traje poremeaj izazvan poroajem,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
Lienje ivota iz samilosti
lan 117.
Ko lii ivota punoletno lice iz samilosti zbog tekog zdravstvenog stanja u kojem se to lice
nalazi, a na njegov ozbiljan i izriit zahtev,
Nehatno lienje ivota
lan 118.
Ko drugog lii ivota iz nehata,
Navoenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu
lan 119.
(1) Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvrenju samoubistva, pa ovo bude
izvreno ili pokuano,
(2) Ko drugom pomogne u izvrenju samoubistva pod uslovima iz lana 117. ovog zakonika,
pa ovo bude izvreno ili pokuano,
kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini prema maloletniku ili prema licu koje se nalazi u
stanju bitno smanjene uraunljivosti,
30
kaznie se zatvorom od dve do deset godina.

(4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema detetu ili prema neuraunljivom licu,
uinilac e se kazniti po lanu 114. ovog zakonika.
(5) Ko surovo ili neoveno postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve
podreenosti ili zavisnosti, pa ono usled takvog postupanja izvri ili pokua samoubistvo koje se
moe pripisati nehatu uinioca,
Nedozvoljen prekid trudnoe
lan 120.
(1) Ko protivno propisima o vrenju prekida trudnoe bremenitoj eni sa njenim pristankom
izvri pobaaj, zapone da vri pobaaj ili joj pomogne da izvri pobaaj,
(2) Ko se bavi vrenjem dela iz stava 1. ovog lana,
(3) Ko bremenitoj eni bez njenog pristanka, a ako je mlaa od esnaest godina bez njenog
pristanka i bez pisane saglasnosti njenog roditelja, usvojioca ili staraoca, izvri ili zapone da
vri pobaaj,
(4) Ako je usled dela iz st. 1. do 3. ovog lana nastupila smrt, teko naruavanje zdravlja ili
druga teka telesna povreda ene nad kojom je vren prekid trudnoe,
uinilac e se kazniti za delo iz st. 1. i 2. ovog lana zatvorom od jedne do sedam godina, a
za delo iz stava 3. ovog lana zatvorom od dve do dvanaest godina.
Teka telesna povreda
lan 121.
(1) Ko drugog teko telesno povredi ili mu zdravlje teko narui,
(2) Ko drugog teko telesno povredi ili mu zdravlje narui tako teko da je usled toga
doveden u opasnost ivot povreenog ili je uniten ili trajno i u znatnoj meri oteen ili oslabljen
neki vaan deo njegovog tela ili vaan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad
povreenog ili trajno i teko naruenje njegovog zdravlja ili unakaenost,
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt povreenog lica,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini iz nehata,
kaznie se zatvorom do tri godine.
(5) Ko delo iz st. 1. do 3. ovog lana uini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku
razdraenost napadom, zlostavljanjem ili tekim vreanjem od strane povreenog,
kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri
meseca do etiri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od est meseci do pet godina.
(6) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj eni ili
licu koje obavlja poslove od javnog znaaja,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina, za delo iz stava 2. ovog lana
zatvorom od dve do dvanaest godina, a za delo iz stava 3. ovog lana zatvorom od pet do
petnaest godina.
Laka telesna povreda
lan 122.
(1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako narui,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je takva povreda nanesena orujem, opasnim oruem ili drugim sredstvom podobnim
da telo teko povredi ili zdravlje teko narui,
uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine.
(3) Sud moe uiniocu dela iz stava 2. ovog lana izrei sudsku opomenu, ako je uinilac bio
izazvan nepristojnim ili grubim ponaanjem oteenog.
(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog lana preduzima se po privatnoj tubi.
31
Uestvovanje u tui
lan 123.
Ko uestvuje u tui u kojoj je neko lien ivota ili je drugom nanesena teka telesna povreda,
kaznie se za samo uestvovanje novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Ugroavanje opasnim oruem pri tui i svai
lan 124.
(1) Ko se pri tui ili svai mai oruja, opasnog orua ili drugog sredstva podobnog da telo
teko povredi ili zdravlje teko narui,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci.
(2) Ko se pri tui ili svai mai vatrenog oruja,
kaznie se zatvorom do dve godine i novanom kaznom.
Izlaganje opasnosti
lan 125.
(1) Ko drugo lice ostavi bez pomoi u stanju ili prilikama opasnim za ivot ili zdravlje koje je
sam prouzrokovao,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupilo teko naruenje zdravlja ili druga teka
telesna povreda ostavljenog lica,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt ostavljenog lica,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj eni,
uinilac e se za delo iz stava 1. kazniti zatvorom od est meseci do pet godina, za delo iz
stava 2. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do dvanaest
godina.
Naputanje nemonog lica
lan 126.
(1) Ko nemono lice koje mu je povereno ili o kojem je inae duan da se stara ostavi bez
pomoi u stanju ili prilikama opasnim za ivot ili zdravlje,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupilo teko naruenje zdravlja ili druga teka
telesna povreda ostavljenog lica,
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt ostavljenog lica,
Nepruanje pomoi
lan 127.
(1) Ko ne prui pomo licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za ivot iako je to mogao
uiniti bez opasnosti za sebe ili drugog,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako je usled nepruanja pomoi nastupilo teko naruenje zdravlja ili druga teka telesna
povreda lica koje se nalazilo u neposrednoj opasnosti za ivot,
uinilac e se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(3) Ako je usled nepruanja pomoi nastupila smrt lica koje se nalazilo u neposrednoj
opasnosti za ivot,
uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
GLAVA ETRNAESTA
KRIVINA DELA PROTIV SLOBODA I PRAVA OVEKA I GRAANINA
Povreda ravnopravnosti
lan 128.
(1) Ko zbog nacionalne ili etnike pripadnosti, rasi ili veroispovesti ili zbog odsustva te
pripadnosti ili zbog razlika u pogledu politikog ili drugog ubeenja, pola, jezika, obrazovanja,
32
drutvenog poloaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog linog svojstva,
drugome uskrati ili ogranii prava oveka i graanina utvrena Ustavom, zakonima ili drugim
propisima ili optim aktima ili potvrenim meunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike
daje povlastice ili pogodnosti,
(2) Ako delo iz stava 1. ovog lana uini slubeno lice u vrenju slube,
kaznie se zatvorom od tri meseca do pet godina.
Povreda prava upotrebe jezika i pisma
lan 129.
Ko suprotno propisima o upotrebi jezika i pisma naroda ili pripadnika manjinskih nacionalnih i
etnikih zajednica koji ive u Srbiji uskrati ili ogranii graaninu da pri ostvarivanju svojih prava
ili pri obraanju organima ili organizacijama upotrebi jezik ili pismo kojim se slui,
Povreda slobode izraavanja nacionalne ili etnike pripadnosti
lan 130.
(1) Ko spreava drugog da izraava svoju nacionalnu ili etniku pripadnost ili kulturu,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko prinuava drugog da se izjanjava o svojoj
nacionalnoj ili etnikoj pripadnosti.
(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini slubeno lice u vrenju slube,
Povreda slobode ispovedanja vere i vrenja verskih obreda
lan 131.
(1) Ko spreava ili ograniava slobodu verovanja ili ispovedanja vere,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko spreava ili ometa vrenje verskih obreda.
(3) Ko prinuava drugog da se izjanjava o svom verskom uverenju,
(4) Slubeno lice koje uini delo iz st. 1. do 3. ovog lana,
Protivpravno lienje slobode
lan 132.
(1) Ko drugog protivpravno zatvori, dri zatvorenog ili mu na drugi nain protivpravno oduzme
ili ogranii slobodu kretanja,
(2) Ako delo iz stava 1. ovog lana uini slubeno lice zloupotrebom svog poloaja ili
ovlaenja,
(3) Ako je protivpravno lienje slobode trajalo due od trideset dana ili je vreno na svirep
nain ili je licu koje je protivpravno lieno slobode usled toga teko narueno zdravlje ili su
nastupile druge teke posledice,
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog lana nastupila smrt lica koje je protivpravno lieno
slobode,
(5) Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana kaznie se.
Povreda slobode kretanja i nastanjivanja
lan 133.
(1) Ko protivpravno uskrati ili ogranii graaninu Srbije slobodu kretanja ili nastanjivanja na
teritoriji Srbije,
33

Otmica
lan 134.
(1) Ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi nain odvede ili zadri neko lice u nameri da od
njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili koga drugog
prinudi da neto uini, ne uini ili trpi,
(2) Ko radi ostvarenja cilja otmice preti ubistvom ili tekom telesnom povredom otetom licu,
kaznie se zatvorom od tri do dvanaest godina.
(3) Ako je oteto lice zadrano due od deset dana ili je prema njemu postupano na svirep
nain ili mu je teko narueno zdravlje ili su nastupile druge teke posledice ili ko delo iz stava
1. ovog lana uini prema maloletnom licu,
uinilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. do 3. ovog lana nastupila smrt otetog lica ili je delo izvreno od
strane grupe,
uinilac e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.
(5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana izvreno od strane organizovane kriminalne grupe,
uinilac e se kazniti zatvorom od najmanje pet godina.
Prinuda
lan 135.
(1) Ko drugog silom ili pretnjom prinudi da neto uini ili ne uini ili trpi,
(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini na svirep nain ili pretnjom ubistvom ili tekom
telesnom povredom ili otmicom,
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda ili druge teke
posledice,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt prinuenog lica ili je delo izvreno
od strane grupe,
uinilac e se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.
(5) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana izvreno od strane organizovane kriminalne grupe,
uinilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
Iznuivanje iskaza
lan 136.
(1) Slubeno lice koje u vrenju slube upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedoputeno sredstvo
ili nedoputen nain u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka,
vetaka ili drugog lica,
(2) Ako je iznuivanje iskaza ili izjave praeno tekim nasiljem ili ako su usled iznuenog
iskaza nastupile naroito teke posledice za okrivljenog u krivinom postupku,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Zlostavljanje i muenje
lan 137.
(1) Ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na nain kojim se vrea ljudsko
dostojanstvo,
kaznie se zatvorom do jedne godine.
(2) Ko primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni nain drugome nanese veliki bol ili
teke patnje s ciljem da od njega ili od treeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obavetenje ili
da se on ili neko tree lice zastrai ili nezakonito kazni, ili to uini iz druge pobude zasnovane na
bilo kakvom obliku diskriminacije,
34
kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 2.
zatvorom od jedne do osam godina.
Ugroavanje sigurnosti
lan 138.
(1) Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da e napasti na ivot ili telo tog lica ili njemu
bliskog lica,
(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini prema vie lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost
graana ili druge teke posledice,
(3) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku,
predsedniku Vlade, lanovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tuiocu i zameniku
javnog tuioca i licu koje obavlja poslove od javnog znaaja u oblasti informisanja u vezi sa
poslovima koje obavlja,
Naruavanje nepovredivosti stana
lan 139.
(1) Ko neovlaeno prodre u tu stan ili tue zatvorene prostore ili se na zahtev ovlaenog
lica iz tog stana ili prostora ne udalji,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinilo slubeno lice u vrenju slube,
(3) Za pokuaj dela iz st. 1. i 2. ovog lana kaznie se.
Protivzakonito pretresanje
lan 140.
Slubeno lice koje u vrenju slube protivzakonito vri pretresanje stana, prostorija ili lica,
Neovlaeno otkrivanje tajne
lan 141.
(1) Advokat, lekar ili drugo lice koje neovlaeno otkrije tajnu koju je saznalo u vrenju svog
poziva,
(2) Nee se kazniti za delo iz stava 1. ovog lana ko otkrije tajnu u optem interesu ili
interesu drugog lica, koji je preteniji od interesa uvanja tajne.
Povreda tajnosti pisma i drugih poiljki
lan 142.
(1) Ko neovlaeno otvori tue pismo, telegram ili kakvo drugo zatvoreno pismeno ili poiljku
ili na drugi nain povredi njihovu tajnost ili ko neovlaeno zadri, prikrije, uniti ili drugom preda
tue pismo, telegram ili drugu poiljku ili ko povredi tajnost elektronske pote ili drugog sredstva
za telekomunikaciju,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko saopti drugom sadrinu koju je saznao
povredom tajnosti tueg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili poiljke ili
se tom sadrinom poslui.
kaznie se zatvorom od est meseci do tri godine.
Neovlaeno prislukivanje i snimanje
lan 143.
(1) Ko posebnim ureajima neovlaeno prislukuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo
saoptenje koji mu nisu namenjeni,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.
35
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko omogui nepozvanom licu da se upozna
sa razgovorom, izjavom ili saoptenjem koji su neovlaeno prislukivani, odnosno tonski
snimani.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana uinilo slubeno lice u vrenju slube,
Neovlaeno fotografisanje
lan 144.
(1) Ko neovlaeno naini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno
zadre u njegov lini ivot ili ko takav snimak preda ili pokazuje treem licu ili mu na drugi nain
omogui da se sa njim upozna,
Neovlaeno objavljivanje i prikazivanje tueg spisa, portreta i snimka
lan 145.
(1) Ko objavi ili prikae spis, portret, fotografiju, film ili fonogram linog karaktera bez
pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je
prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili iji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka
drugog lica iji se pristanak po zakonu trai i time osetno zadre u lini ivot tog lica,
Neovlaeno prikupljanje linih podataka
lan 146.
(1) Ko podatke o linosti koji se prikupljaju, obrauju i koriste na osnovu zakona neovlaeno
pribavi, saopti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko protivno zakonu prikuplja podatke o linosti
graana ili tako prikupljene podatke koristi.
Povreda prava na podnoenje pravnog sredstva
lan 147.
(1) Ko sprei drugog da koristi pravo na podnoenje molbe, prijave, tube, albe, prigovora,
drugog pravnog sredstva, kao i drugog podneska,
Povreda slobode govora i javnog istupanja
lan 148.
(1) Ko drugom na protivpravan nain uskrati ili ogranii slobodu govora ili javnog istupanja,
Spreavanje tampanja i rasturanja tampanih stvari i emitovanje programa
lan 149.
(1) Ko neovlaeno sprei ili ometa tampanje, snimanje, prodaju ili rasturanje knjiga,
asopisa, novina, audio i video kaseta ili drugih slinih tampanih ili snimljenih stvari,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko neovlaeno sprei ili ometa emitovanje
radio i televizijskog programa.
36

Spreavanje objavljivanja odgovora i ispravke
lan 150.
Ko suprotno pravnosnanoj odluci suda odbije ili sprei objavljivanje odgovora ili ispravke
objavljenog netanog podatka ili obavetenja kojim se povreuje neije pravo ili interes,
Spreavanje javnog skupa
lan 151.
(1) Ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi nain sprei ili ometa javni skup koji je
organizovan u skladu sa zakonom, ukoliko nisu ostvarena obeleja nekog drugog teeg
krivinog dela,
Spreavanje politikog, sindikalnog i drugog udruivanja i delovanja
lan 152.
(1) Ko svesnim krenjem zakona ili na drugi protivpravan nain sprei ili ometa politiko,
sindikalno ili drugo udruivanje ili delovanje graana ili delovanje njihovih politikih, sindikalnih
ili drugih udruenja,
Gonjenje za krivina dela protiv sloboda i prava oveka i graanina
lan 153.
(1) Gonjenje za delo iz l. 139. stav 1, 142. st. 1. i 2, 143. st. 1. i 2, 144. stav 1, 145. stav 1,
146. st. 1. i 2. i 147. stav 1. ovog zakonika preduzima se po privatnoj tubi.
(2) Gonjenje za delo iz l. 141, 149. st. 1. i 2, 150, 151. stav 1. i 152. stav 1. ovog zakonika
preduzima se po predlogu.
GLAVA PETNAESTA
KRIVINA DELA PROTIV IZBORNIH PRAVA
Povreda prava kandidovanja
lan 154.
Ko krenjem zakona ili na drugi protivpravan nain sprei ili ometa kandidovanje na izborima,
Povreda prava glasanja
lan 155.
(1) Ko drugog u nameri da mu onemogui vrenje prava glasanja, protivzakonito ne upie u
spisak glasaa, izbrie iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan nain sprei ili omete da glasa,
(2) Ko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, glasanju o opozivu ili na referendumu
vri ili ne vri pravo glasanja ili da glasa za ili protiv odreenog kandidata odnosno predloga,
Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem
lan 156.
(1) Ko drugome nudi, daje, obea nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili
referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv odreenog lica odnosno predloga,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu
korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv odreenog
lica odnosno predloga.
37
(3) Ako delo iz stava 1. ovog lana uini lan birakog odbora ili drugo lice u vrenju dunosti
u vezi sa glasanjem,
(4) Poklon ili druga korist oduzee se.
Zloupotreba prava glasanja
lan 157.
(1) Ko na izborima ili na referendumu glasa umesto drugog lica pod njegovim imenom ili na
istom glasanju glasa vie od jedanput ili koristi vie od jednog glasakog listia,
(2) lan birakog odbora koji omogui drugome da izvri delo iz stava 1. ovog lana,
Sastavljanje netanih birakih spiskova
lan 158.
Ko u nameri uticanja na rezultate izbora ili na referendumu, saini netaan biraki spisak,
Spreavanje odravanja glasanja
lan 159.
(1) Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan nain sprei odravanje glasanja na birakom
mestu,
(2) Ko ometa glasanje izazivanjem nereda na birakom mestu usled ega glasanje bude
prekinuto,
Povreda tajnosti glasanja
lan 160.
(1) Ko na izborima ili referendumu povredi tajnost glasanja,
Falsifikovanje rezultata glasanja
lan 161.
lan organa za sprovoenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vri dunosti u vezi sa
glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasakih listia ili glasova pri prebrojavanju ili na
drugi nain izmeni broj glasakih listia ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja,
Unitavanje dokumenata o glasanju
lan 162.
(1) Ko uniti, oteti, oduzme ili prikrije glasaki listi ili neki drugi dokument o glasanju na
izborima ili na referendumu,
GLAVA ESNAESTA
KRIVINA DELA PROTIV PRAVA PO OSNOVU RADA
Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja
lan 163.
Ko se svesno ne pridrava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih optih akata
o pravima po osnovu rada i o posebnoj zatiti na radu omladine, ena i invalida ili o pravima iz
socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ogranii pravo koje mu pripada,
38

Povreda prava pri zapoljavanju i za vreme nezaposlenosti
lan 164.
(1) Ko svesnim krenjem propisa ili na drugi protivpravan nain uskrati ili ogranii pravo
graana na slobodno zapoljavanje na teritoriji Srbije pod jednakim uslovima,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko se svesno ne pridrava zakona ili drugih
propisa ili optih akata o pravima graana za vreme nezaposlenosti i time nezaposlenom licu
uskrati ili ogranii pravo koje mu pripada.
Povreda prava na upravljanje
lan 165.
(1) Ko silom, pretnjom, svesnim krenjem propisa ili na drugi protivpravan nain sprei ili
ometa odluivanje organa upravljanja ili lana organa upravljanja da uestvuje u radu i
odluivanju u tom organu,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinilo slubeno ili odgovorno lice zloupotrebom
poloaja ili ovlaenja,
Povreda prava na trajk
lan 166.
(1) Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan nain sprei ili ometa zaposlene da, u skladu
sa zakonom, organizuju trajk, uestvuju u njemu ili na drugi nain ostvaruju pravo na trajk,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se poslodavac ili odgovorno lice koji otpusti
jednog ili vie zaposlenih sa posla zbog njihovog uea u trajku koji je organizovan u skladu
sa zakonom ili prema njima primeni druge mere kojima se povreuju njihova prava iz rada.
Zloupotreba prava na trajk
lan 167.
Ko organizuje ili vodi trajk suprotno zakonu ili drugim propisima i time dovede u opasnost
ivot ili zdravlje ljudi ili imovinu veeg obima ili ako su usled toga nastupile druge teke
posledice, ukoliko time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivinog dela,
Zloupotreba prava iz socijalnog osiguranja
lan 168.
Ko simuliranjem ili prouzrokovanjem bolesti ili nesposobnosti za rad ili na drugi protivpravan
nain postigne da mu se prizna neko pravo iz socijalnog osiguranja koje mu po zakonu ili
drugim propisima ili optim aktima ne pripada,
Nepreduzimanje mera zatite na radu
lan 169.
(1) Lice odgovorno za preduzimanje mera zatite na radu koje se svesno ne pridrava
zakona ili drugih propisa ili optih akata o merama zatite na radu usled ega moe nastupiti
opasnost za ivot ili zdravlje zaposlenih,
(2) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti obavezu uiniocu da u odreenom roku
postupi po propisima o merama zatite na radu.
GLAVA SEDAMNAESTA
KRIVINA DELA PROTIV ASTI I UGLEDA
Uvreda
lan 170.
(1) Ko uvredi drugog,
39
kaznie se novanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novanom kaznom od
etrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno putem tampe, radija, televizije ili slinih
sredstava ili na javnom skupu,
uinilac e se kazniti novanom kaznom od osamdeset do dvestaetrdeset dnevnih iznosa ili
novanom kaznom od stopedeset hiljada do etristopedeset hiljada dinara.
(3) Ako je uvreeni uvredu uzvratio, sud moe obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od
kazne.
(4) Nee se kazniti za delo iz st. 1. do 3. ovog lana uinilac, ako je izlaganje dato u okviru
ozbiljne kritike u naunom, knjievnom ili umetnikom delu, u vrenju slubene dunosti,
novinarskog poziva, politike delatnosti, u odbrani nekog prava ili zatiti opravdanih interesa,
ako se iz naina izraavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije uinio u nameri
omalovaavanja.
Kleveta
lan 171.
(1) Ko za drugog iznosi ili pronosi togod neistinito to moe koditi njegovoj asti ili ugledu,
kaznie se novanom kaznom od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa ili novanom
kaznom od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara.
uinilac e se kazniti novanom kaznom od ezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa ili
novanom kaznom od trideset do trista hiljada dinara.
(3) Ako je ono to se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do tekih posledica za oteenog,
uinilac e se kazniti novanom kaznom od ezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa ili
novanom kaznom od trideset do trista hiljada dinara.
Iznoenje linih i porodinih prilika
lan 172.
(1) Ko iznosi ili pronosi togod iz linog ili porodinog ivota nekog lica to moe koditi
njegovoj asti ili ugledu,
uinilac e se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je ono to se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do tekih posledica za
oteenog,
(4) Za iznoenje ili pronoenje linih ili porodinih prilika koje je uinjeno u vrenju slubene
dunosti, novinarskog poziva, odbrani nekog prava ili pri zatiti opravdanih interesa, uinilac se
nee kazniti, ako dokae istinitost svog tvrenja ili ako dokae da je imao osnovanog razloga da
poveruje u istinitost onog to je iznosio ili pronosio.
(5) Istinitost ili neistinitost onog to se iznosi ili pronosi iz linog ili porodinog ivota nekog
lica ne moe se dokazivati, osim u sluajevima iz stava 4. ovog lana.
Povreda ugleda Srbije
lan 173.
Ko javno izloi poruzi Srbiju, njenu zastavu, grb ili himnu,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.
Povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti
lan 174.
Ko javno izloi poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti odreenoj rasi, boji koe, veri,
nacionalnosti, etnikog porekla ili nekog drugog linog svojstva,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do godinu dana.
40
Povreda ugleda strane drave ili meunarodne organizacije

lan 175.
(1) Ko javno izloi poruzi stranu dravu, njenu zastavu, grb ili himnu,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko javno izloi poruzi Organizaciju ujedinjenih
nacija, Meunarodni crveni krst ili drugu meunarodnu organizaciju ija je Srbija lan.
Nekanjavanje za krivina dela iz l. 173. do 175.
lan 176.
Nee se kazniti za delo iz l. 173. do 175. ovog zakonika uinilac ako je izlaganje dato u
okviru ozbiljne kritike u naunom, knjievnom ili umetnikom delu, u izvravanju slubene
dunosti, novinarskog poziva, politike delatnosti, u odbrani nekog prava ili zatite opravdanih
interesa, ako se iz naina izraavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije uinio u nameri
omalovaavanja ili ako dokae istinitost svog tvrenja ili da je imao osnovanog razloga da
poveruje u istinitost onoga to je iznosio ili pronosio.
Gonjenje za krivina dela protiv asti i ugleda
lan 177.
(1) Gonjenje za delo iz l. 170. do 172. ovog zakonika preduzima se po privatnoj tubi.
(2) Ako su dela iz l. 170. do 172. ovog zakonika uinjena prema umrlom licu, gonjenje se
preduzima po privatnoj tubi branog druga ili lica koje je sa umrlim ivelo u trajnoj vanbranoj
zajednici, srodnika u pravoj liniji, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre umrlog lica.
(3) Gonjenje za krivino delo iz lana 175. ovog zakonika preduzima se po odobrenju
republikog javnog tuioca.
GLAVA OSAMNAESTA
KRIVINA DELA PROTIV POLNE SLOBODE
Silovanje
lan 178.
(1) Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednaen in upotrebom sile ili pretnjom da e
neposredno napasti na ivot ili telo tog ili njemu bliskog lica,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno pretnjom da e se za to ili njemu blisko lice
otkriti neto to bi kodilo njegovoj asti ili ugledu ili pretnjom drugim tekim zlom,
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda lica prema
kojem je delo izvreno ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naroito svirep ili naroito
poniavajui nain ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnou,
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno
ili je delo uinjeno prema detetu,
uinilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
Obljuba nad nemonim licem
lan 179.
(1) Ko nad drugim izvri obljubu ili sa njom izjednaen in iskoristivi duevno oboljenje,
zaostali duevni razvoj, drugu duevnu poremeenost, nemo ili kakvo drugo stanje tog lica
usled kojeg ono nije sposobno za otpor,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teka telesna povreda nemonog lica ili
ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naroito svirep ili naroito poniavajui nain ili je
uinjeno prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnou,
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno
ili ako je delo uinjeno prema detetu,
uinilac e se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.
41
Obljuba sa detetom
lan 180.
(1) Ko izvri obljubu ili sa njom izjednaen in sa detetom,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teka telesna povreda deteta prema
kojem je delo izvreno ili je delo izvreno od strane vie lica ili je delo imalo za posledicu
trudnou,
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt deteta,
(4) Nee se kazniti za delo iz stava 1. ovog lana uinilac, ako izmeu njega i deteta ne
postoji znaajnija razlika u njihovoj duevnoj i telesnoj zrelosti.
Obljuba zloupotrebom poloaja
lan 181.
(1) Ko zloupotrebom svog poloaja navede na obljubu ili sa njom izjednaen in lice koje se
prema njemu nalazi u odnosu kakve podreenosti ili zavisnosti,
(2) Nastavnik, vaspita, staralac, usvojilac, roditelj, ouh, maeha ili drugo lice koje
zloupotrebom svog poloaja ili ovlaenja izvri obljubu ili sa njom izjednaen in sa
maloletnikom koji mu je poveren radi uenja, vaspitavanja, staranja ili nege,
kaznie se zatvorom od jedne do deset godina.
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog lana uinjeno prema detetu,
(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana imalo za posledicu trudnou,
uinilac e se kazniti za delo iz stava 1. zatvorom od est meseci do pet godina, za delo iz
stava 2. zatvorom od dve do dvanaest godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od tri do petnaest
godina.
(5) Ako je usled dela iz stava 3. ovog lana nastupila smrt deteta,
Nedozvoljene polne radnje
lan 182.
(1) Ko pod uslovima iz l. 178. st. 1. i 2, 179. stav 1. i 181. st. 1. do 3. ovog zakonika izvri
neku drugu polnu radnju,
(2) Ko pod uslovima iz lana 180. stav 1. ovog zakonika izvri neku drugu polnu radnju,
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda lica prema
kojem je delo izvreno ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naroito svirep ili naroito
poniavajui nain,
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno,
uinilac e se kazniti zatvorom najmanje pet godina.
Podvoenje i omoguavanje vrenja polnog odnosa
lan 183.
(1) Ko podvede maloletno lice radi vrenja obljube, sa njom izjednaenog ina ili druge polne
radnje,
kaznie se zatvorom od jedne do osam godina i novanom kaznom.
(2) Ko omoguava vrenje obljube, sa njom izjednaenog ina ili druge polne radnje sa
maloletnim licem,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
Posredovanje u vrenju prostitucije
lan 184.
42
(1) Ko navodi ili podstie drugog na prostituciju ili uestvuje u predaji nekog lica drugome radi
vrenja prostitucije ili ko putem sredstava javnog informisanja i drugih slinih sredstava
propagira ili reklamira prostituciju,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno prema maloletnom licu,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novanom kaznom.
Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskoriavanje maloletnog lica
za pornografiju
lan 185.
(1) Ko maloletniku proda, prikae ili javnim izlaganjem ili na drugi nain uini dostupnim
tekstove, slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadrine ili mu prikae
pornografsku predstavu,
(2) Ko iskoristi maloletnika za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta
pornografske sadrine ili za pornografsku predstavu,
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana izvreno prema detetu,
uinilac e se kazniti za delo iz stava 1. zatvorom od est meseci do tri godine, a za delo iz
stava 2. zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ko pribavlja za sebe ili drugog, poseduje, prodaje, prikazuje, javno izlae ili elektronski ili
na drugi nain ini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadrine
nastale iskoriavanjem maloletnog lica,
(5) Predmeti iz st. 1. do 4. ovog lana oduzee se.
Navoenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama
lan 185a
(1) Ko navede maloletnika da prisustvuje silovanju, obljubi ili sa njom izjednaenim inom ili
drugoj polnoj radnji,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno upotrebom sile ili pretnje, ili prema detetu,
Iskoriavanje raunarske mree ili komunikacije drugim tehnikim sredstvima za izvrenje
krivinih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu
lan 185b
(1) Ko u nameri izvrenja krivinog dela iz l. 178. stav 4, 179. stav 3, 180. st. 1. i 2, 181. st.
2. i 3, 182. stav 1, 183. stav 2, 184. stav 3, 185. stav 2. i 185a ovog zakonika, koristei
raunarsku mreu ili komunikaciju drugim tehnikim sredstvima dogovori sa maloletnikom
sastanak i pojavi se na dogovorenom mestu radi sastanka,
(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana izvri prema detetu,
Gonjenje za krivina dela protiv polne slobode
lan 186.
Gonjenje za krivina dela iz l. 178. i 179. ovog zakonika uinjena prema branom drugu i za
krivino delo iz lana 182. stav 1. preduzima se po predlogu.
GLAVA DEVETNAESTA
KRIVINA DELA PROTIV BRAKA I PORODICE
Dvobranost
lan 187.
43
(1) Ko zakljui novi brak iako se ve nalazi u braku,

(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko zakljui brak sa licem za koje zna da se
nalazi u braku.
- naslov brisan lan 188.
- brisan - naslov brisan lan 189.
- brisan Vanbrana zajednica sa maloletnikom
lan 190.
(1) Punoletno lice koje ivi u vanbranoj zajednici sa maloletnikom,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i roditelj, usvojilac ili staralac koji maloletniku
omogui da ivi u vanbranoj zajednici sa punoletnim licem ili ga na to navede.
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog lana uinjeno iz koristoljublja,
uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.
(4) Ako se brak zakljui, gonjenje se nee preduzeti, a ako je preduzeto, obustavie se.
Oduzimanje maloletnog lica
lan 191.
(1) Ko maloletno lice protivpravno zadri ili oduzme od roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog
lica, odnosno ustanove, kojima je ono povereno ili onemoguava izvrenje odluke kojom je
maloletno lice povereno odreenom licu,
(2) Ko onemoguava izvrenje odluke nadlenog organa kojom je odreen nain odravanja
linih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom,
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno iz koristoljublja ili drugih niskih pobuda ili je
usled dela tee ugroeno zdravlje, vaspitanje ili kolovanje maloletnog lica,
(4) Uinioca dela iz st. 1. i 3. ovog lana koji dobrovoljno preda maloletno lice licu ili ustanovi
kojoj je ono povereno ili omogui izvrenje odluke o poveravanju maloletnog lica, sud moe
osloboditi od kazne.
(5) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz st. 1. do 3. ovog lana, sud moe odrediti obavezu
uiniocu da u odreenom roku preda maloletno lice licu ili ustanovi kojoj je maloletno lice
povereno ili omogui izvrenje odluke kojom je maloletno lice povereno odreenom licu ili
ustanovi, odnosno odluke kojom je odreen nain odravanja linih odnosa maloletnog lica sa
roditeljem ili drugim srodnikom.
Promena porodinog stanja
lan 192.
(1) Ko podmetanjem, zamenom ili na drugi nain promeni porodino stanje deteta,
(2) Ko zamenom ili na drugi nain iz nehata promeni porodino stanje deteta,
kaznie se zatvorom do tri meseca.
Zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica
lan 193.
44
(1) Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje grubim zanemarivanjem svoje dunosti
zbrinjavanja i vaspitavanja zapusti maloletno lice o kojem je duno da se stara,
(2) Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje zlostavlja maloletno lice ili ga prinuava na
preteran rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjaenje ili ga iz
koristoljublja navodi na vrenje drugih radnji koje su tetne za njegov razvoj,
Nasilje u porodici
lan 194.
(1) Ko primenom nasilja, pretnjom da e napasti na ivot ili telo, drskim ili bezobzirnim
ponaanjem ugroava spokojstvo, telesni integritet ili duevno stanje lana svoje porodice,
(2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana korieno oruje, opasno orue ili drugo
sredstvo podobno da telo teko povredi ili zdravlje teko narui,
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda ili teko
naruavanje zdravlja ili su uinjena prema maloletnom licu,
(4) Ako je usled dela iz st. 1, 2. i 3. ovog lana nastupila smrt lana porodice,
(5) Ko prekri mere zatite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona,
kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.
Nedavanje izdravanja
lan 195.
(1) Ko ne daje izdravanje za lice koje je po zakonu duan da izdrava, a ta dunost je
utvrena izvrnom sudskom odlukom ili izvrnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim
organom, u iznosu i na nain kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvreno,
(2) Nee se kazniti uinilac dela iz stava 1. ovog lana, ako iz opravdanih razloga nije davao
izdravanje.
(3) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice za izdravano lice,
uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(4) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti obavezu uiniocu da izmiri dospele
obaveze i da uredno daje izdravanje.
Krenje porodinih obaveza
lan 196.
(1) Ko krenjem zakonom utvrenih porodinih obaveza ostavi u tekom poloaju lana
porodice koji nije u stanju da se sam o sebi stara,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupilo teko naruavanje zdravlja lana
porodice,
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt lana porodice,
(4) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz st. 1. i 2. ovog lana, sud moe odrediti obavezu
uiniocu da izvrava svoje zakonom utvrene porodine obaveze.
Rodoskrvnjenje
lan 197.
Punoletno lice koje izvri obljubu ili sa njom izjednaen polni in sa maloletnim srodnikom po
krvi u pravoj liniji ili sa maloletnim bratom, odnosno sestrom,
GLAVA DVADESETA
KRIVINA DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE
45
Povreda moralnih prava autora i interpretatora

lan 198.
(1) Ko pod svojim imenom ili imenom drugog u celini ili delimino objavi, stavi u promet
primerke tueg autorskog dela ili interpretacije, ili na drugi nain javno saopti tue autorsko
delo ili interpretaciju,
(2) Ko bez dozvole autora izmeni ili preradi tue autorsko delo ili izmeni tuu snimljenu
interpretaciju,
(3) Ko stavlja u promet primerke tueg autorskog dela ili interpretacije na nain kojim se
vrea ast ili ugled autora ili izvoaa,
(5) Gonjenje za delo iz stava 2. ovog lana preduzima se po predlogu, a za delo iz stava 3.
ovog lana po privatnoj tubi.
Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava
lan 199.
(1) Ko neovlaeno objavi, snimi, umnoi, ili na drugi nain javno saopti u celini ili delimino
autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju, raunarski program ili bazu
podataka,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko stavi u promet ili u nameri stavljanja u
promet dri neovlaeno umnoene ili neovlaeno stavljene u promet primerke autorskog dela,
interpretacije, fonograma, videograma, emisije, raunarskog programa ili baze podataka,
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana uinjeno u nameri pribavljanja imovinske koristi za
sebe ili drugog,
(4) Ko proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira u cilju prodaje ili
davanja u zakup ili dri u komercijalne svrhe ureaje ili sredstva ija je osnovna ili pretena
namena uklanjanje, zaobilaenje ili osujeivanje tehnolokih mera namenjenih spreavanju
povreda autorskih i srodnih prava, ili ko takve ureaje ili sredstva koristi u cilju povrede
autorskog ili srodnog prava,
kaznie se novanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.
(5) Predmeti iz st. 1. do 4. ovog lana oduzee se i unititi.
Neovlaeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima
lan 200.
(1) Ko neovlaeno ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o autorskom ili srodnom pravu, ili
stavi u promet, uveze, izveze, emituje ili na drugi nain javno saopti autorsko delo ili predmet
srodnopravne zatite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlaeno uklonjena ili
izmenjena,
kaznie se novanom kaznom i zatvorom do tri godine.
(2) Predmeti iz stava 1. oduzee se i unititi.
Povreda pronalazakog prava
lan 201.
(1) Ko neovlaeno proizvodi, uvozi, izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet,
skladiti ili koristi u privrednom prometu proizvod ili postupak zatien patentom,
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana teta u
iznosu koji prelazi milion dinara,
(3) Ko neovlaeno objavi ili na drugi nain uini dostupnim sutinu tueg prijavljenog
pronalaska pre nego to je ovaj pronalazak objavljen na nain utvren zakonom,
46
(4) Ko neovlaeno podnese prijavu patenta ili u prijavi ne navede ili lano navede
pronalazaa,
(5) Predmeti iz st. 1. i 2. oduzee se i unititi.
Neovlaeno korienje tueg dizajna
lan 202.
(1) Ko na svom proizvodu u prometu neovlaeno upotrebi, u celosti ili delimino, tui
prijavljeni, odnosno zatieni dizajn proizvoda,
(2) Ko neovlaeno objavi ili na drugi nain uini dostupnim javnosti predmet prijave tueg
dizajna pre nego to je objavljen na nain utvren zakonom,
(3) Proizvodi iz stava 1. ovog lana oduzee se.
GLAVA DVADESET PRVA
KRIVINA DELA PROTIV IMOVINE
Kraa
lan 203.
(1) Ko tuu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom
pribavi protivpravnu imovinsku korist,
Teka kraa
lan 204.
(1) Uinilac dela krae (lan 203) kaznie se zatvorom od jedne do osam godina, ako je
kraa izvrena:
1) obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih
zatvorenih prostora ili savlaivanjem mehanikih, elektronskih ili drugih veih prepreka;
2) od strane grupe;
3) na naroito opasan ili naroito drzak nain;
4) od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oruje ili opasno orue radi napada ili odbrane;
5) za vreme poara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa;
6) iskoriavanjem bespomonosti ili drugog tekog stanja nekog lica.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i uinilac dela krae ako vrednost ukradenih
stvari prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara ili ukradena stvar predstavlja kulturno
dobro, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu ili prirodno dobro.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane organizovane kriminalne grupe ili
ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
Razbojnika kraa
lan 205.
(1) Ko je na delu krae (lan 203) zateen, pa u nameri da ukradenu stvar zadri, upotrebi
silu protiv nekog lica ili pretnju da e neposredno napasti na ivot ili telo,
(2) Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
(3) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana uinjeno od strane grupe ili je nekom licu sa
umiljajem nanesena teka telesna povreda,
(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana uinjeno od strane organizovane kriminalne grupe,
Razbojnitvo
47
lan 206.
(1) Ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da e neposredno napasti na ivot ili telo
oduzme tuu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi
protivpravnu imovinsku korist,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umiljajem
nanesena teka telesna povreda ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto
hiljada dinara,
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno od strane organizovane kriminalne grupe,
(4) Ako vrednost oduzetih stvari iz stava 1. ovog lana ne prelazi iznos od petnaest hiljada
dinara, a uinilac je iao za tim da pribavi malu imovinsku korist,
Utaja
lan 207.
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji tuu
pokretnu stvar koja mu je poverena,
kaznie se zatvorom do dve godine i novanom kaznom.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog lana uini staralac,
(3) Ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
(4) Ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili utajena stvar
predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novanom kaznom.
(5) Ko tuu pokretnu stvar koju je naao ili do koje je sluajno doao protivpravno prisvoji u
nameri da sebi ili drugom pribavi imovinsku korist,
(6) Za dela iz st. 1. i 5. ovog lana, ako su utajene stvari u svojini graana, gonjenje se
preduzima po predlogu.
Prevara
lan 208.
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lanim
prikazivanjem ili prikrivanjem injenica u zabludu ili ga odrava u zabludi i time ga navede da
ovaj na tetu svoje ili tue imovine neto uini ili ne uini,
(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini samo u nameri da drugog oteti,
kaznie se zatvorom do est meseci i novanom kaznom.
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana pribavljena imovinska korist ili je naneta teta u
iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara,
iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novanom kaznom.
Prevara u osiguranju
lan 208a
prikazivanjem ili prikrivanjem injenica, davanjem lanih miljenja i izvetaja, davanjem lane
procene, podnoenjem neistinite dokumentacije ili ga na drugi nain dovede u zabludu ili ga
odrava u zabludi, a u vezi sa osiguranjem i time ga navede da ovaj na tetu svoje ili tue
imovine neto uini ili ne uini,
48

Neosnovano dobijanje i korienje kredita i druge pogodnosti
lan 209.
(1) Ko lanim prikazivanjem injenica ili njihovim prikrivanjem dobije za sebe ili drugog kredit,
subvenciju ili drugu pogodnost iako za to ne ispunjava propisane uslove,
(2) Ko dobijeni kredit, subvenciju ili drugu pogodnost iskoristi za drugu namenu od one za
koju mu je kredit, subvencija ili druga pogodnost odobrena,
(3) Za delo iz st. 1. i 2. ovog lana, kaznie se propisanom kaznom i odgovorno lice u
preduzeu ili drugom subjektu privrednog poslovanja ako su kredit, subvencija ili druga
pogodnost pribavljeni za preduzee ili drugi subjekt privrednog poslovanja ili ako su korieni za
druge namene od strane tih subjekata.
Sitna kraa, utaja i prevara
lan 210.
(1) Ko uini sitnu krau, utaju ili prevaru,
(2) Kraa, utaja i prevara smatraju se sitnom, ako vrednost ukradene ili utajene stvari,
odnosno teta prouzrokovana prevarom ne prelazi iznos od petnaest hiljada dinara, a uinilac je
iao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu tetu.
(3) Za delo iz stava 1. ovog lana, ako je izvreno na tetu privatne imovine, gonjenje se
preduzima po privatnoj tubi.
Oduzimanje tue stvari
lan 211.
(1) Ko bez namere pribavljanja imovinske koristi protivpravno oduzme tuu pokretnu stvar,
(2) Ako vrednost oduzete stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili stvar
predstavlja kulturno dobro,
uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.
(3) Za delo iz st. 1. i 2. ovog lana, ako je oduzeta stvar u privatnoj imovini, gonjenje se
Unitenje i oteenje tue stvari
lan 212.
(1) Ko uniti, oteti ili uini neupotrebljivom tuu stvar,
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi
etristopedeset hiljada dinara,
uinilac e se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion i
petsto hiljada dinara ili je delo uinjeno prema kulturnom dobru, zatienoj okolini nepokretnog
kulturnog dobra, odnosno prema dobru koje uiva prethodnu zatitu,
(4) Za delo iz st. 1. do 3. ovog lana, ako je oteena stvar u privatnoj imovini, gonjenje se
Neovlaeno korienje tueg vozila
49
lan 213.
(1) Ko bez pristanka ovlaenog lica koristi tue motorno vozilo,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno provaljivanjem ili obijanjem motornog vozila, ili
upotrebom sile ili pretnje,
Iznuda
lan 214.
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom
prinudi drugog da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine,
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi
milion i petsto hiljada dinara,
(4) Ko se bavi vrenjem dela iz st. 1. do 3. ovog lana ili je delo izvreno od strane grupe,
kaznie se zatvorom od pet do petnaest godina.
uinilac e se kazniti zatvorom od najmanje pet godina.
Ucena
lan 215.
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist zapreti drugom da e
protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti neto to bi njihovoj asti ili ugledu kodilo i time ga
prinudi da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine,
(4) Ko se bavi vrenjem dela iz st. 1. do 3. ovog lana ili je delo izvreno od strane grupe,
Zloupotreba poverenja
lan 216.
(1) Ko zastupajui imovinske interese nekog lica ili starajui se o njegovoj imovini zloupotrebi
data mu ovlaenja u nameri da time sebi ili drugom pribavi imovinsku korist ili da oteti lice ije
imovinske interese zastupa ili o ijoj se imovini stara,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do est godina.
(4) Ako delo iz st. 1. do 3. ovog lana uini staralac ili advokat,
kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom od est meseci do pet godina, za delo iz stava 2.
zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do deset godina.
50
Zelenatvo
lan 217.
(1) Ko za davanje novca ili drugih potronih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za
sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskoriavajui teko imovinsko stanje, teke
prilike, nudu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuivanje oteenog,
kaznie se zatvorom do tri godine i novanom kaznom.
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice za oteenog ili je
uinilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara,
milion i petsto hiljada dinara ili je izvreno od strane grupe,
(4) Za delo iz stava 1. ovog lana gonjenje se preduzima po predlogu.
Protivpravno zauzimanje zemljita
lan 218.
(1) Ko protivpravno zauzme tue zemljite,
(2) Ako je zauzeto zemljite deo zatitne ume, nacionalnog parka ili drugog zemljita sa
posebnom namenom,
Protivpravno useljenje
lan 219.
(1) Ko se neovlaeno useli u tuu zgradu, stan, poslovne ili druge prostorije,
(2) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 1. ovog lana, sud e naloiti obavezu
uiniocu da u odreenom roku napusti i isprazni prostorije u koje se neovlaeno uselio.
Graenje bez graevinske dozvole
lan 219a
(1) Lice koje je izvoa radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvoa radova na
objektu koji se gradi, odnosno koje izvodi radove na rekonstrukciji postojeeg objekta, bez
graevinske dozvole,
(2) Lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se
gradi bez graevinske dozvole,
(3) Kada je izdato reenje o obustavi radova, a lice iz st. 1. i 2. ovog lana nastavi zapoetu
gradnju,
(4) Lice koje je kao odgovorni projektant, odnosno vrilac tehnike kontrole, suprotno
propisima potpisalo konaan izvetaj o izvrenoj kontroli, kojim se konstatuje da na glavni
projekat nema primedbi ili suprotno propisima stavilo peat na glavni projekat da se projekat
prihvata, ili suprotno propisima dalo izjavu kojom potvruje da je glavni projekat uraen u skladu
sa lokacijskom dozvolom,
Prikljuenje objekta koji je izgraen bez graevinske dozvole
lan 219b
Lice koje prikljui objekat ili odgovorno lice u pravnom licu koje dozvoli prikljuenje objekta,
koji se gradi ili je izgraen bez graevinske dozvole, na elektroenergetsku, termoenergetsku ili
telekomunikacionu mreu, vodovod i kanalizaciju,
51
Oteenje tuih prava

lan 220.
(1) Ko u nameri da osujeti ostvarenje prava na stvari otui, uniti, oteti ili oduzme svoju stvar
na kojoj drugi ima zalono pravo ili pravo uivanja i time ga oteti,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko u nameri da osujeti izmirenje poverioca u
toku prinudnog izvrenja otui, uniti, oteti ili sakrije delove svoje imovine i time oteti
poverioca.
(3) Za dela iz st. 1. i 2 ovog lana, ako su oteeni graani, gonjenje se preduzima po
privatnoj tubi.
Prikrivanje
lan 221.
(1) Ko stvar za koju zna da je pribavljena krivinim delom ili ono to je za nju dobijeno
prodajom ili zamenom prikriva, protura, kupuje, prima u zalogu ili na drugi nain pribavlja,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine, s tim da kazna ne moe biti vea od
kazne propisane za delo kojim je stvar pribavljena.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini, a mogao je i bio duan da zna da je stvar pribavljena
krivinim delom,
(3) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, zahteva naknadu za
povraaj stvari za koje zna ili je mogao ili bio duan da zna da su pribavljene krivinim delom,
ukoliko time nisu ostvarena obeleja nekog drugog teeg krivinog dela,
(4) Ako se uinilac bavi vrenjem krivinog dela iz st. 1. i 3. ovog lana ili je delo iz stava 1.
ovog lana izvreno od strane grupe ili prikrivena stvar predstavlja kulturno dobro od izuzetnog
ili velikog znaaja, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu ili vrednost prikrivanih stvari
prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
Neovlaeno iznoenje kulturnog dobra u inostranstvo
lan 221a
(1) Ko iznese ili izveze u inostranstvo kulturno dobro ili dobro koje uiva prethodnu zatitu,
bez prethodnog odobrenja nadlenog organa,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno u odnosu na kulturno dobro od izuzetnog ili
velikog znaaja,
Gonjenje u sluaju kada je uinilac u bliskom odnosu sa oteenim
lan 222.
Za krivina dela iz l. 203, 204, 208, 213, 216. st. 1. do 3. i 221. ovog zakonika, ako su
uinjena prema branom drugu, licu sa kojim oteeni ivi u trajnoj vanbranoj zajednici,
srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili drugim licima sa kojima
uinilac ivi u zajednikom domainstvu, gonjenje se preduzima po privatnoj tubi.
GLAVA DVADESET DRUGA
KRIVINA DELA PROTIV PRIVREDE
Falsifikovanje novca
lan 223.
(1) Ko napravi laan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko u istoj nameri
preinai pravi novac,
kaznie se zatvorom od dve do dvanaest godina i novanom kaznom.
(2) Ko pribavlja laan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko laan novac stavlja
u opticaj,
kaznie se zatvorom od jedne do deset godina i novanom kaznom.
52
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana napravljen, preinaen, stavljen u promet ili pribavljen
laan novac u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, odnosno odgovarajui iznos u
stranom novcu,
uinilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina i novanom kaznom.
(4) Ko laan novac koji je primio kao pravi, pa saznavi da je laan, stavi u opticaj ili ko zna
da je nainjen laan novac ili da je laan novac stavljen u opticaj, pa to ne prijavi,
(5) Laan novac oduzee se.
Falsifikovanje hartija od vrednosti
lan 224.
(1) Ko napravi lane hartije od vrednosti ili preinai prave hartije od vrednosti u nameri da ih
upotrebi kao prave ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve lane hartije upotrebi kao prave ili
ih u toj nameri pribavi,
(2) Ako ukupan iznos na koji glase falsifikovane hartije od vrednosti iz stava 1. ovog lana
prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina i novanom kaznom.
(3) Ko lane hartije od vrednosti koje je primio kao prave, pa saznavi da su lane, stavi u
promet,
(4) Lane hartije od vrednosti oduzee se.
Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica
lan 225.
(1) Ko napravi lanu platnu karticu ili ko preinai pravu platnu karticu u nameri da je upotrebi
kao pravu ili ko takvu lanu karticu upotrebi kao pravu,
(2) Ako je uinilac dela iz stava 1. ovog lana upotrebom kartice pribavio protivpravnu
imovinsku korist,
(3) Ako je uinilac dela iz stava 1. ovog lana pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu
koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
(4) Kaznom iz st. 2. i 3. ovog lana kaznie se i uinilac koji to delo uini neovlaenom
upotrebom tue kartice ili poverljivih podataka koji jedinstveno ureuju tu karticu u platnom
prometu.
(5) Ko nabavi lanu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko pribavlja podatke u
nameri da ih iskoristi za pravljenje lane platne kartice,
(6) Lane platne kartice oduzee se.
Falsifikovanje znakova za vrednost
lan 226.
(1) Ko napravi lane ili preinai prave znakove za vrednost u nameri da ih upotrebi kao prave
ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve lane znakove upotrebi kao prave ili ih u toj nameri
pribavi,
(2) Ako ukupna vrednost znakova iz stava 1. ovog lana prelazi iznos od milion i petsto
hiljada dinara,
(3) Ko odstranjivanjem iga kojim se znaci za vrednost ponitavaju ili kojim drugim nainom
ide za tim da radi ponovne upotrebe ovim znacima da izgled kao da nisu upotrebljeni ili ko
upotrebljene znakove ponovo upotrebi ili proda kao da vae,
(4) Lani znakovi za vrednost oduzee se.
53
Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje

lan 227.
(1) Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje lanog
novca ili lanih hartija od vrednosti,
(2) Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje lanih
platnih kartica ili lanih znakova za vrednost,
(3) Sredstva iz st. 1. i 2. ovog lana oduzee se.
Izdavanje eka i korienje platnih kartica bez pokria
lan 228.
(1) Ko koristi debitnu platnu karticu za koju nema pokrie ili koristi kreditnu platnu karticu za
koju ne obezbeuje pokrie u ugovorenom roku, pa time sebi ili drugome pribavi protivpravnu
imovinsku korist u iznosu koji prelazi deset hiljada dinara,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko izda ili stavi u promet ek, menicu,
akceptni nalog, kakvu garanciju ili kakvo drugo sredstvo plaanja ili obezbeenja plaanja, iako
zna da za to nema pokria i time sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu
koji prelazi deset hiljada dinara.
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi sto
hiljada dinara,
Poreska utaja
lan 229.
(1) Ko u nameri da potpuno ili delimino izbegne plaanje poreza, doprinosa ili drugih
propisanih dabina, daje lane podatke o zakonito steenim prihodima, o predmetima ili drugim
injenicama koje su od uticaja na utvrivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u sluaju
obavezne prijave, ne prijavi zakonito steeni prihod, odnosno predmete ili druge injenice koje
su od uticaja na utvrivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi nain prikriva podatke
koji se odnose na utvrivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze ije se plaanje izbegava
prelazi stopedeset hiljada dinara,
(2) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog lana ije se plaanje izbegava prelazi milion i petsto
hiljada dinara,
(3) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog lana ije se plaanje izbegava prelazi sedam miliona
i petsto hiljada dinara,
Neuplaivanje poreza po odbitku
lan 229a
(1) Odgovorno lice u pravnom licu - poreskom platcu, kao i preduzetnik - poreski platac koji, u
nameri da ne plati porez, ne uplati na propisani uplatni raun javnih prihoda iznos koji je
obraunat na ime poreza po odbitku,
(2) Ako iznos obraunatog, a neuplaenog poreza iz stava 1. ovog lana prelazi milion i
petsto hiljada dinara,
(3) Ako iznos obraunatog, a neuplaenog poreza iz stava 1. ovog lana prelazi sedam
miliona i petsto hiljada dinara,
54
(4) Preduzetniku i odgovornom licu u poreskom obvezniku za krivino delo iz st. 1. do 3. ovog
lana izrie se i mera bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti u trajanju od
jedne do pet godina.
Krijumarenje
lan 230.
(1) Ko se bavi prenoenjem robe preko carinske linije izbegavajui mere carinskog nadzora ili
ko izbegavajui mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoruan, u grupi ili
uz upotrebu sile ili pretnje,
(2) Ko se bavi prodajom, rasturanjem ili prikrivanjem neocarinjene robe ili organizuje mreu
preprodavaca ili posrednika za rasturanje takve robe,
(3) Roba koja je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog lana oduzee se.
(4) Prevozno ili drugo sredstvo ija su tajna ili skrovita mesta iskoriena za prenos robe koja
je predmet dela iz stava 1. ovog lana ili koje je namenjeno za izvrenje tih krivinih dela
oduzee se ako je vlasnik ili korisnik vozila to znao ili je mogao i bio duan da zna i ako
vrednost robe koja je predmet krivinog dela prelazi jednu treinu vrednosti tog sredstva u
vreme izvrenja krivinog dela.
Pranje novca
lan 231.
(1) Ko izvri konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potie od krivinog dela,
u nameri da se prikrije ili lano prikae nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lano prikae
injenice o imovini sa znanjem da ta imovina potie od krivinog dela, ili stekne, dri ili koristi
imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potie od krivinog dela,
(2) Ako iznos novca ili imovine iz stava 1. ovog lana prelazi milion i petsto hiljada dinara,
(3) Ko uini delo iz st. 1. i 2. ovog lana sa imovinom koju je sam pribavio izvrenjem
krivinog dela, kaznie se kaznom propisanom u st. 1. i 2. ovog lana i novanom kaznom.
(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana izvri u grupi,
(5) Ko uini delo iz st. 1. i 2. ovog lana, a mogao je i bio duan da zna da novac ili imovina
predstavljaju prihod ostvaren krivinim delom,
(6) Odgovorno lice u pravnom licu koje uini delo iz st. 1, 2. i 5. ovog lana, kaznie se
kaznom propisanom za to delo, ako je znalo, odnosno moglo i bilo duno da zna da novac ili
imovina predstavljaju prihod ostvaren krivinim delom.
(7) Novac i imovina iz st. 1. do 6. ovog lana oduzee se.
Zloupotreba monopolistikog poloaja
lan 232.
Odgovorno lice u preduzeu ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo
pravnog lica ili preduzetnik, koji zloupotrebom monopolistikog ili dominantnog poloaja na
tritu ili zakljuivanjem monopolistikog sporazuma izazove poremeaj na tritu ili taj subjekt
dovede u povlaen poloaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj subjekt ili
za drugi subjekt ili nanese tetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potroaima ili
korisnicima usluga,
Neovlaena upotreba tueg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga
lan 233.
(1) Ko se u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga poslui tuim poslovnim imenom,
tuom geografskom oznakom porekla, tuim igom ili tuom drugom posebnom oznakom robe
ili usluga ili unese pojedina obeleja ovih oznaka u svoje poslovno ime, svoju geografsku
oznaku porekla, svoj ig ili u svoju drugu posebnu oznaku robe ili usluga,
55

(2) Ko u svrhu prodaje u veoj koliini ili vrednosti nabavlja, proizvodi, prerauje, stavlja u
promet, daje u zakup ili skladiti robu iz stava 1. ovog lana ili se bavi pruanjem usluga
neovlaeno koristei tue oznake,
(3) Ako je uinilac iz stava 2. ovog lana organizovao mreu preprodavaca ili posrednika ili je
pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
Nesavestan rad u privrednom poslovanju
lan 234.
(1) Odgovorno lice u preduzeu ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje svesno kri
zakone, druge propise ili opte akte o poslovanju ili oigledno nesavesno posluje i time iz
nehata tom preduzeu ili drugom subjektu privrednog poslovanja prouzrokuje tetu koja prelazi
iznos od etristopedeset hiljada dinara,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teta koja prelazi iznos od milion i
petsto hiljada dinara ili je pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili steaja,
Prouzrokovanje steaja
lan 235.
(1) Odgovorno lice u preduzeu ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima
svojstvo pravnog lica, koje neracionalnim troenjem sredstava ili njihovim otuenjem u
bescenje, prekomernim zaduivanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim
zakljuivanjem ugovora sa licima nesposobnim za plaanje, proputanjem blagovremenog
ostvarivanja potraivanja, unitenjem ili prikrivanjem imovine ili drugim radnjama koje nisu u
skladu sa savesnim poslovanjem prouzrokuje steaj i time drugog oteti,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno iz nehata,
Prouzrokovanje lanog steaja
lan 236.
(1) Odgovorno lice u preduzeu ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima
svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u nameri da taj subjekt izbegne plaanje obaveza
prouzrokuje steaj tog subjekta prividnim ili stvarnim umanjenjem njegove imovine, na nain
to:
1) celu ili deo imovine subjekta privrednog poslovanja prikrije, prividno proda, proda ispod
trine vrednosti ili besplatno ustupi;
2) zakljui fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojea potraivanja;
3) poslovne knjige koje je subjekt privrednog poslovanja obavezan da vodi po zakonu prikrije,
uniti ili tako preinai da se iz njih ne mogu sagledati poslovni rezultati ili stanje sredstava ili
obaveza ili ovo stanje sainjavanjem lanih isprava ili na drugi nain prikae takvim da se na
osnovu njega moe otvoriti steaj,
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice za poverioca,
Oteenje poverioca
lan 237.
(1) Odgovorno lice u preduzeu ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo
pravnog lica ili preduzetnik, koji znajui da je taj subjekt postao nesposoban za plaanje,
isplatom duga ili na drugi nain namerno stavi poverioca u povoljniji poloaj i time znatno oteti
drugog poverioca,
56
(2) Odgovorno lice iz stava 1. ovog lana ili preduzetnik, koji znajui da je taj subjekt postao
nesposoban za plaanje, a u nameri da izigra ili oteti poverioca prizna neistinito potraivanje,
sastavi lani ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom oteti poverioca,
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana poveriocu prouzrokovana teta velikih razmera ili ako
je prema oteenom zbog toga dolo do pokretanja postupka prinudnog poravnanja ili steaja,
Zloupotreba ovlaenja u privredi
lan 238.
(1) Odgovorno lice u preduzeu ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo
pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno
lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima
svojstvo pravnog lica ili za preduzetnika:
1) stvara ili dri nedozvoljene novane, robne ili druge vrednosne fondove u zemlji ili
inostranstvu ili protivpravno onemoguava ostvarivanja vlasnikih prava akcionara;
2) sastavljanjem isprave neistinite sadrine, lanim bilansima, procenama ili inventarisanjem
odnosno lanim prikazivanjem ili prikrivanjem injenica, neistinito prikazuje stanje ili kretanje
sredstava ili rezultate poslovanja, pa na taj nain dovede u zabludu organe upravljanja u
preduzeu ili drugom pravnom licu prilikom donoenja odluka o poslovima upravljanja ili
preduzee ili drugo pravno lice stavi u povoljniji poloaj prilikom dobijanja sredstava ili drugih
pogodnosti koje im se ne bi priznale prema postojeim propisima;
3) sredstva kojima raspolae koristi protivno njihovoj nameni;
4) na drugi nain grubo povredi ovlaenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korienja
imovinom;
5) protivno volji akcionara ne potpisuje prospekt za trgovanje akcijama na berzi, a davanjem
lanih podataka dovodi u zabludu kupce akcija o stanju kapitala pravnog lica,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od
pet miliona dinara,
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu preko
petnaest miliona dinara,
Naruavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti
lan 239.
(1) Ko u nameri naruavanja poslovnog ugleda ili kreditne sposobnosti drugog, iznosi o
njemu neistinite podatke ili neistinito prikazuje njegovo poslovanje,
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice,
(3) Gonjenje za dela iz st. 1. i 2. ovog lana preduzima se po privatnoj tubi.
Odavanje poslovne tajne
lan 240.
(1) Ko neovlaeno drugom saopti, preda ili na drugi nain uini dostupnim podatke koji
predstavljaju poslovnu tajnu ili ko pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom
licu,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naroito poverljivih
podataka,
(3) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini iz nehata,
(4) Poslovnom tajnom smatraju se podaci i dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili
odlukom nadlenog organa donesenom na osnovu zakona proglaeni poslovnom tajnom ije bi
57
odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za preduzee ili drugi
subjekt privrednog poslovanja.
Onemoguavanje vrenja kontrole
lan 241.
Ko onemogui organu vrenja kontrole da izvri uvid u poslovne knjige ili drugu
dokumentaciju ili onemogui pregled predmeta, prostorija ili drugih objekata,
Nedozvoljena proizvodnja
lan 242.
(1) Ko neovlaeno proizvodi ili prerauje robu za iju je proizvodnju ili preraivanje potrebno
odobrenje nadlenog organa,
(2) Ko proizvodi ili prerauje robu ija je proizvodnja ili preraivanje zabranjeno,
(3) Roba i sredstva za proizvodnju ili preraivanje oduzee se.
Nedozvoljena trgovina
lan 243.
(1) Ko nemajui ovlaenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u veoj vrednosti u
svrhu prodaje, ili ko se neovlaeno i u veem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u
trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutranjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i
usluga,
(2) Ko se bavi prodajom robe iju je proizvodnju neovlaeno organizovao,
(3) Kaznom iz stava 2. ovog lana kaznie se i ko neovlaeno prodaje, kupuje ili vri
razmenu robe ili predmeta iji je promet zabranjen ili ogranien.
(4) Ako je uinilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana organizovao mreu preprodavaca ili
posrednika ili je postigao imovinsku korist koja prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara,
(5) Roba i predmeti nedozvoljene trgovine oduzee se.
Obmanjivanje kupaca
lan 244.
Ko u nameri obmanjivanja kupaca stavlja u promet proizvode sa oznakom u koju su uneti
podaci koji ne odgovaraju sadrini, vrsti, poreklu ili kvalitetu proizvoda ili stavlja u promet
proizvode koji po svojoj koliini ili kvalitetu ne odgovaraju onome to se redovno pretpostavlja
kod takvih proizvoda ili stavlja u promet proizvode bez oznake o sadrini, vrsti poreklu ili
kvalitetu proizvoda kad je ovakva oznaka propisana ili se pri stavljanju u promet proizvoda slui
oigledno lanom reklamom,
Falsifikovanje znakova za obeleavanje robe, mera i tegova
lan 245.
(1) Ko u nameri da ih upotrebi kao prave napravi lane peate, igove, marke ili druge
znakove za obeleavanje domae ili strane robe kojima se igou zlato ili drugi plemeniti metal,
drvo, stoka ili kakva druga roba ili ko u istoj nameri takve prave znakove preinai ili ko takve
lane ili preinaene znakove upotrebi kao prave,
(2) Lani znakovi, mere i tegovi oduzee se.
GLAVA DVADESET TREA
KRIVINA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI
Neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
lan 246.
58
(1) Ko neovlaeno proizvodi, prerauje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje,
dri ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi nain neovlaeno stavlja u
promet supstance ili preparate koji su proglaeni za opojne droge,
(2) Ko neovlaeno uzgaja mak ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija
opojna droga ili koje same sadre opojnu drogu,
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane grupe, ili je uinilac ovog dela
organizovao mreu preprodavaca ili posrednika,
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane organizovane kriminalne grupe,
uinilac e se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.
(5) Uinilac dela iz st. 1. do 4. ovog lana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu moe se
(6) Ko neovlaeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili
supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga,
(7) Opojne droge i sredstva za njihovu proizvodnju i preradu oduzee se.
Neovlaeno dranje opojnih droga
lan 246a
(1) Ko neovlaeno dri u manjoj koliini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji
su proglaeni za opojne droge,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a moe se osloboditi od kazne.
(2) Uinilac dela iz stava 1. ovog lana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu moe se
(3) Opojne droge oduzee se.
Omoguavanje uivanja opojnih droga
lan 247.
(1) Ko navodi drugog na uivanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uiva on ili
drugo lice ili stavi na raspolaganje prostorije radi uivanja opojne droge ili na drugi nain
omoguuje drugom da uiva opojnu drogu,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu ili prema vie lica ili je
izazvalo naroito teke posledice,
(3) Ako je usled izvrenja dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt nekog lica,
(4) Za delo iz st. 1. i 2. ovog lana nee se kazniti zdravstveni radnik koji u okviru pruanja
medicinske pomoi omoguava upotrebu opojnih droga.
(5) Opojne droge oduzee se.
Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije
lan 248.
Ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili
naredbama kojima se odreuju mere za njeno suzbijanje ili spreavanje,
Prenoenje zarazne bolesti
lan 249.
Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili spreavanje zaraznih
bolesti, pa usled toga doe do prenoenja zarazne bolesti,
Prenoenje infekcije HIV virusom
lan 250.
59
(1) Ko svesno drugog dovede u opasnost od infekcije HIV virusom,

kaznie se zatvorom do dve godine.
(2) Ko se svesno ne pridrava propisa i mera koji se odnose na spreavanje irenja HIV
infekcije i time iz nehata dovede do prenoenja infekcije HIV virusom na drugo lice,
kaznie se zatvorom od jedne do pet godina.
(3) Ko znajui da je zaraen HIV virusom svesno prenese na drugog tu infekciju,
kaznie se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ako je usled dela iz stav 3. ovog lana nastupila smrt zaraenog lica,
(5) Ako je delo iz st. 3. i 4. ovog lana uinjeno iz nehata,
uinilac e se kazniti za delo iz stava 3. zatvorom do tri godine, a za delo iz stava 4.
zatvorom od est meseci do pet godina.
Nesavesno pruanje lekarske pomoi
lan 251.
(1) Lekar koji pri pruanju lekarske pomoi primeni oigledno nepodobno sredstvo ili
oigledno nepodoban nain leenja ili ne primeni odgovarajue higijenske mere ili uopte
oigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i drugi zdravstveni radnik koji pri pruanju
medicinske pomoi ili nege ili pri vrenju druge zdravstvene delatnosti oigledno nesavesno
postupa i time prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica.
Protivpravno vrenje medicinskih eksperimenata i ispitivanje leka
lan 252.
(1) Ko protivno propisima na ljudima vri medicinske ili druge sline eksperimente,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko vri kloniranje ljudi ili vri eksperimente u
tom cilju.
(3) Ko protivno propisima vri kliniko ispitivanje leka,
Neukazivanje lekarske pomoi
lan 253.
(1) Lekar koji protivno svojoj dunosti odbije da ukae lekarsku pomo licu kojem je takva
pomo potrebna, a koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za ivot ili opasnosti nastupanja
teke telesne povrede ili tekog naruavanja zdravlja,
(2) Ako usled dela iz stava 1. ovog lana lice kojem nije ukazana lekarska pomo bude teko
telesno povreeno ili mu zdravlje bude teko narueno,
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt lica kome nije ukazana lekarska
pomo,
Nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo
lan 254.
(1) Ko se bez odgovarajue strune spreme bavi leenjem ili pruanjem drugih medicinskih
usluga,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko se bez odgovarajue strune spreme bavi
spravljanjem ili izdavanjem lekova.
Nesavesno postupanje pri spravljanju i izdavanju lekova
lan 255.
60
(1) Lice ovlaeno za izdavanje lekova za upotrebu u medicini koje izda drugi lek umesto
propisanog ili zahtevanog leka, ako zamena nije dozvoljena ili koje ne napravi lek u propisanoj
razmeri ili koliini ili koje oigledno nesavesno postupa pri izdavanju lekova i time prouzrokuje
pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica,
Proizvodnja i stavljanje u promet kodljivih proizvoda
lan 256.
(1) Ko proizvodi radi prodaje, prodaje ili stavlja u promet kodljive ivotne namirnice, jelo ili
pie, lek ili medicinsko sredstvo, ili druge kodljive proizvode,
(2) Ko ivotne namirnice, jelo ili pie, lek ili medicinsko sredstvo, stavlja u promet bez
izvrenog pregleda od strane ovlaenog lica kad je taj pregled propisima predvien, ili ih
stavlja u promet poto im je istekao rok upotrebe,
(4) Proizvodi iz st. 1. i 2. ovog lana oduzee se.
Nesavesno vrenje pregleda ivotnih namirnica
lan 257.
(1) Ovlaeno lice koje nesavesno izvri pregled stoke za klanje, mesa namenjenog za
ishranu i drugih ivotnih namirnica ili protivno propisima ne izvri pregled i time omogui da se
stavi u promet meso ili druga ivotna namirnica kodljiva za zdravlje ljudi,
Zagaivanje vode za pie i ivotnih namirnica
lan 258.
(1) Ko kakvom kodljivom materijom zagadi vodu koja ljudima slui za pie ili ivotne
namirnice,
Teka dela protiv zdravlja ljudi
lan 259.
(1) Ako usled dela iz l. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256. st. 1. i 2, 257. stav 1. i
258. stav 1. ovog zakonika, neko lice bude teko telesno povreeno ili mu zdravlje bude teko
narueno,
(2) Ako je usled dela iz l. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256. st. 1. i 2, 257. stav
1. i 258. stav 1. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica,
(3) Ako usled dela iz l. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2. i 258. stav 2. ovog
zakonika neko lice bude teko telesno povreeno ili mu zdravlje bude teko narueno,
(4) Ako je usled dela iz l. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2. i 258. stav 2.
ovog zakonika nastupila smrt,
GLAVA DVADESET ETVRTA
KRIVINA DELA PROTIV IVOTNE SREDINE
Zagaenje ivotne sredine
61
lan 260.
(1) Ko krei propise o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine zagadi vazduh, vodu ili
zemljite u veoj meri ili na irem prostoru,
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do unitenja ili oteenja ivotinjskog ili
biljnog sveta velikih razmera ili do zagaenja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo
otklanjanje potrebni due vreme ili veliki trokovi,
(4) Ako je usled dela iz stava 2. ovog lana dolo do unitenja ili oteenja ivotinjskog ili
(5) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 4. ovog lana, sud moe odrediti obavezu
uiniocu da u odreenom roku preduzme odreene propisane mere zatite, ouvanja i
unapreenja ivotne sredine.
Nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine
lan 261.
(1) Slubeno ili odgovorno lice koje ne preduzme propisane mere zatite ivotne sredine, ili
ne postupi po odluci nadlenog organa o preduzimanju mera zatite ivotne sredine,
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana dolo do zagaenja ivotne sredine, uinilac e
se kazniti za krivino delo iz lana 260. ovog zakonika.
(4) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 2. ovog lana, sud moe naloiti obavezu
Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagauju ivotnu sredinu
lan 262.
(1) Slubeno ili odgovorno lice koje protivno propisima o zatiti, ouvanju i unapreenju
ivotne sredine dozvoli izgradnju, stavljanje u pogon ili upotrebu objekata ili postrojenja ili
primenu tehnologije kojima se u veoj meri ili na irem prostoru zagauje ivotna sredina,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do unitenja ivotinjskog ili biljnog sveta
velikih razmera ili do zagaenja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni
due vreme ili veliki trokovi,
Oteenje objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine
lan 263.
(1) Ko oteti, uniti, ukloni ili na drugi nain uini neupotrebljivim objekte ili ureaje za zatitu
ivotne sredine,
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do zagaenja vazduha, vode ili zemljita u
veoj meri ili na irem prostoru,
62
(4) Ako je usled dela iz stava 2. ovog lana dolo do zagaenja vazduha, vode ili zemljita u
veoj meri ili na irem prostoru,
(5) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog lana dolo do unitenja ili oteenja ivotinjskog ili
(6) Ako je usled dela iz st. 2. i 4. ovog lana dolo do unitenja ili oteenja ivotinjskog ili
(7) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. do 6. ovog lana, sud moe odrediti obavezu
Oteenje ivotne sredine
lan 264.
(1) Ko krei propise, iskoriavanjem prirodnih bogatstava, izgradnjom objekata, izvoenjem
kakvih radova ili na drugi nain izazove oteenje ivotne sredine u veoj meri ili na irem
prostoru,
uiniocu da u odreenom roku preduzme odreene mere u cilju otklanjanja tetnih posledica po
ivotnu sredinu.
Unitenje, oteenje, iznoenje u inostranstvo i unoenje u Srbiju zatienog prirodnog dobra
lan 265.
(1) Ko uniti ili oteti posebno zatieno prirodno dobro,
uinilac e se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do est meseci.
(3) Ko protivno propisima izveze ili iznese u inostranstvo strogo zatienu, odnosno
zatienu vrstu biljaka ili ivotinja ili uveze ili unese u Srbiju stranu vrstu biljaka ili ivotinja
zatienu meunarodnim ugovorima i dokumentima,
(4) Za pokuaj dela iz stava 3. ovog lana e se kazniti.
(5) Strogo zatiena ili zatiena vrsta biljaka ili ivotinja iz stava 3. ovog lana oduzee se.
Unoenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno preraivanje, odlaganje i skladitenje opasnih
materija
lan 266.
(1) Ko protivno propisima unese u Srbiju radioaktivne ili druge opasne materije ili opasne
otpatke, ili ko prevozi, prerauje, odlae, sakuplja ili skladiti takve materije ili otpatke,
(2) Ko zloupotrebom svog slubenog poloaja ili ovlaenja dozvoli ili omogui da se u Srbiju
unesu materije ili otpatci iz stava 1. ovog lana, ili omogui da se takve materije ili otpatci
prevoze, prerauju, odlau, sakupljaju ili skladite,
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana dolo do unitenja ivotinjskog ili biljnog sveta
velikih razmera ili do zagaenja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni
due vreme ili veliki trokovi,
(4) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. do 3. ovog lana, sud moe odrediti obavezu
uiniocu da u odreenom roku preduzme odreene propisane mere zatite od jonizujuih
zraenja ili druge propisane mere zatite.
63
(5) Ko organizuje vrenje dela iz stava 1. ovog lana,

kaznie se zatvorom od tri do deset godina i novanom kaznom.
Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja
lan 267.
Ko protivno propisima odobri ili pristupi izgradnji nuklearne elektrane, postrojenja za
proizvodnju nuklearnog goriva ili postrojenja za preradu isluenog nuklearnog otpada,
Povreda prava na informisanje o stanju ivotne sredine
lan 268.
Ko protivno propisima uskrati podatke ili da neistinite podatke o stanju ivotne sredine i
pojavama koji su neophodni za procenu opasnosti po ivotnu sredinu i preduzimanje mera
zatite ivota i zdravlja ljudi,
Ubijanje i zlostavljanje ivotinja
lan 269.
(1) Ko krei propise ubije, povredi, mui ili na drugi nain zlostavlja ivotinju,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do ubijanja, muenja ili povreivanja veeg
broja ivotinja, ili je delo uinjeno u odnosu na ivotinju koja pripada posebno zatienim
ivotinjskim vrstama,
(3) Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domain borbe izmeu ivotinja iste ili
razliite vrste ili ko organizuje ili uestvuje u klaenju na ovakvim borbama,
Prenoenje zaraznih bolesti kod ivotinja i biljaka
lan 270.
(1) Ko za vreme epidemije neke bolesti ivotinja koja moe ugroziti stoarstvo ne postupa po
propisima, odlukama ili naredbama kojima se odreuju mere za suzbijanje ili spreavanje
bolesti,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko za vreme postojanja opasnosti od bolesti i
tetoina koje mogu ugroziti biljni svet ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima
se odreuju mere za suzbijanje ili spreavanje bolesti odnosno tetoina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupilo uginue ivotinja, unitenje biljaka ili
druga znatna teta,
(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana uinjeno iz nehata,
Nesavesno pruanje veterinarske pomoi
lan 271.
(1) Veterinar ili ovlaeni veterinarski radnik koji pri pruanju veterinarske pomoi prepie ili
primeni oigledno nepodobno sredstvo ili oigledno nepodoban nain leenja ili uopte
nesavesno postupa pri leenju ivotinja i time prouzrokuje uginue ivotinja ili drugu znatnu
tetu,
Proizvodnja tetnih sredstava za leenje ivotinja
lan 272.
(1) Ko proizvodi radi prodaje ili stavlja u promet sredstva za leenje ili za spreavanje zaraze
kod ivotinja koja su opasna za njihov ivot ili zdravlje,
64
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovano uginue ivotinja ili druga znatna
teta,
Zagaivanje hrane i vode za ishranu odnosno napajanje ivotinja
lan 273.
(1) Ko kakvom kodljivom materijom zagadi hranu ili vodu koje slue za ishranu ili napajanje
ivotinja i time dovede u opasnost njihov ivot ili zdravlje,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko kakvom kodljivom materijom zagadi vodu
u ribnjaku, jezeru, reci ili kanalu ili poribljavanjem iz zaraenih voda prouzrokuje opasnost za
opstanak riba ili drugih vodenih ivotinja.
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana prouzrokovano uginue ivotinja ili druga znatna
teta,
Pustoenje uma
lan 274.
(1) Ko protivno propisima ili naredbama nadlenih organa vri seu ili krenje ume, ili ko
oteuje stabla ili na drugi nain pustoi ume ili obori jedno ili vie stabala u parku, drvoredu ili
na drugom mestu gde sea nije dozvoljena,
(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana izvri u zatienoj umi, nacionalnom parku ili u drugoj
umi sa posebnom namenom,
umska kraa
lan 275.
(1) Ko radi krae obori u umi, parku ili drvoredu jedno ili vie stabala, a koliina oborenog
drveta je vea od jednog kubnog metra,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno u nameri da se oboreno drvo proda, ili ako je
koliina oborenog drveta vea od pet kubnih metara ili ako je delo izvreno u zatienoj umi,
nacionalnom parku ili drugoj umi sa posebnom namenom,
(3) Za pokuaj dela iz st. 1. i 2. ovog lana kaznie se.
Nezakonit lov
lan 276.
(1) Ko lovi divlja za vreme lovostaja ili na podruju gde je lov zabranjen,
(2) Ko neovlaeno lovi na tuem lovitu i ubije ili rani divlja ili je uhvati ivu,
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog lana uinjeno u odnosu na krupnu divlja,
(4) Ko lovi divlja iji je lov zabranjen ili ko lovi bez posebne dozvole odreenu vrstu divljai
za iji je lov potrebna takva dozvola ili ko lovi na nain ili sredstvima kojima se divlja masovno
unitava,
(5) Ulovljena divlja i sredstva za lov oduzee se.
Nezakonit ribolov
lan 277.
65
(1) Ko lovi ribu ili druge vodene ivotinje za vreme lovostaja ili u vodama u kojima je lov
zabranjen,
(2) Ko lovi ribu ili druge vodene ivotinje eksplozivom, elektrinom strujom, otrovom,
sredstvima za omamljivanje ili na nain tetan za razmnoavanje tih ivotinja ili kojim se te
ivotinje masovno unitavaju,
(3) Kaznom iz stava 2. ovog lana kaznie se i ko lovi ribu ili druge vodene ivotinje vee
bioloke vrednosti ili u veoj koliini ili pri lovu uniti veu koliinu riba ili drugih vodenih
ivotinja.
(4) Ulov i sredstva za ribolov oduzee se.
GLAVA DVADESET PETA
KRIVINA DELA PROTIV OPTE SIGURNOSTI LJUDI I IMOVINE
Izazivanje opte opasnosti
lan 278.
(1) Ko poarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim
jonizujuim zraenjem, elektrinom energijom, motornom silom ili kakvom drugom
opteopasnom radnjom ili opteopasnim sredstvom izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za
imovinu veeg obima,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se slubeno ili odgovorno lice koje ne postavi
propisane ureaje za zatitu od poara, poplave, eksplozije, otrova ili otrovnog gasa, radioaktivnih ili drugih jonizujuih zraenja, elektrine energije ili drugih opasnih sredstava ili ove
ureaje ne odrava u ispravnom stanju ili ih u sluaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopte ne
postupa po propisima ili tehnikim pravilima o merama zatite i time izazove opasnost za ivot
ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima.
(3) Ako su dela iz st. 1. i 2. ovog lana uinjena na mestu gde je okupljen vei broj ljudi,
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno upotrebom vatrenog oruja,
(5) Ako je delo iz st. 1, 3. i 4. ovog lana uinjeno iz nehata,
Unitenje i oteenje javnih ureaja
lan 279.
(1) Ko uniti, oteti, izmeni, uini neupotrebljivim ili ukloni javni ureaj za vodu, toplotu, gas,
elektrinu ili drugu energiju ili ureaje sistema veza i na taj nain prouzrokuje poremeaj u
ivotu graana ili u funkcionisanju privrede,
Izazivanje opasnosti neobezbeenjem mera zatite na radu
lan 280.
(1) Ko u rudnicima, fabrikama, radionicama, na gradilitima ili na drugom mestu rada oteti ili
ukloni zatitne ureaje i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na
gradilitu ili na drugom mestu rada koje ne postavi zatitne ureaje ili ih ne odrava u ispravnom
stanju ili ih u sluaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopte ne postupa po propisima ili tehnikim
pravilima o merama zatite na radu i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu
veeg obima.
66
(4) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. ovog lana, sud moe odrediti obavezu
uiniocu da u odreenom roku obezbedi postavljanje, odravanje ili korienje zatitnih ureaja.
Nepropisno i nepravilno izvoenje graevinskih radova
lan 281.
(1) Lice odgovorno za projektovanje, rukovoenje ili izvoenje gradnje ili graevinskih
radova, koje pri izvoenju tih radova ne postupi po propisima ili optepriznatim tehnikim
pravilima i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima,
Oteenje brana, nasipa i vodoprivrednih objekata
lan 282.
(1) Ko oteti, uniti ili uini neupotrebljivim branu, nasip ili drugi vodoprivredni objekat ili
ureaj za zatitu od prirodnih nepogoda,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema objektu ili ureaju veeg znaaja,
Unitenje, oteenje i uklanjanje znakova kojima se upozorava na opasnost
lan 283.
Ko uniti, oteti ili ukloni znak kojim se upozorava na kakvu opasnost,
Zloupotreba telekomunikacionih znakova
lan 284.
(1) Ko zloupotrebi ili bez potrebe otpravi meunarodno ugovoreni znak za pozivanje u pomo
ili znak da preti opasnost ili ko telekomunikacionim znakom obmane da postoji sigurnost ili ko
zloupotrebi meunarodno ugovoreni komunikacioni znak,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila opasnost za ivot ljudi ili za imovinu
veeg obima,
Neotklanjanje opasnosti
lan 285.
(1) Ko ne prijavi nadlenom organu, odnosno drugom nadlenom subjektu da postoji poar,
poplava, eksplozija, saobraajna nezgoda ili neka druga opasnost za ivot ili telo ljudi ili za
imovinu veeg obima ili ne preduzme mere da se ta opasnost otkloni, iako je to mogao da uini
bez opasnosti za sebe ili drugog,
(2) Ko sprei drugog u preduzimanju mera za otklanjanje poara, poplave, eksplozije,
saobraajne nezgode ili druge opasnosti za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima,
Nedozvoljeno postupanje sa eksplozivnim i zapaljivim materijalom
lan 286.
(1) Ko protivno propisima skladiti, dri, prevozi ili preda na prevoz javnim saobraajnim
sredstvom eksplozivni ili lako zapaljivi materijal ili takav materijal sam prenosi koristei se
javnim saobraajnim sredstvom,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko nedozvoljeno u prostoriju ili drugi objekat
gde se okuplja vei broj ljudi unese eksplozivni ili lako zapaljivi materijal ili ko takav materijal
donese na mesto gde je okupljen vei broj ljudi ili gde takvo okupljanje predstoji.
67
(3) Ko u jamu sa metanom ili drugim zapaljivim gasom ili opasnom ugljenom prainom ili u
objekat na naftnom ili gasnom polju unese ili pokua da unese lako zapaljivu materiju ili druge
stvari ije je unoenje u takvu jamu, odnosno objekat zabranjeno,
(4) Kaznom iz stava 3. ovog lana kaznie se i ko se pri ulasku u magacin, skladite ili
spremite eksplozivnih sredstava ne pridrava propisanih mera zatite.
Neovlaeno pribavljanje i ugroavanje bezbednosti nuklearnim materijama
lan 287.
(1) Ko silom ili pretnjom, izvrenjem krivinog dela ili na drugi protivpravan nain pribavi,
poseduje, koristi, prevozi, daje drugom nuklearne materije ili omoguava drugom da do njih
doe,
(2) Ko preti da e upotrebiti nuklearnu materiju u nameri da se neko prinudi da neto uini ili
ne uini i time ugrozi bezbednost ljudi,
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda ili imovinska
teta velikih razmera,
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt jednog ili vie lica,
Teka dela protiv opte sigurnosti
lan 288.
(1) Ako je usled dela iz l. 278. st. 1. do 3, 279. stav 1, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog
zakonika, nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera,
(2) Ako je usled dela iz l. 278. st. 1. do 4, 279. st. 1. i 2, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284.
ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica,
(3) Ako je usled dela iz l. 278. stav 5, 279. stav 2, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika
nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera,
nastupila smrt jednog ili vie lica,
GLAVA DVADESET ESTA
KRIVINA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNOG SAOBRAAJA
Ugroavanje javnog saobraaja
lan 289.
(1) Uesnik u saobraaju na putevima koji se ne pridrava saobraajnih propisa i time tako
ugrozi javni saobraaj da dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima, pa usled
toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku tetu koja prelazi iznos
od dvesta hiljada dinara,
(2) Ko se ne pridrava saobraajnih propisa i time ugrozi elezniki, brodski, tramvajski,
trolejbuski, autobuski saobraaj ili saobraaj iarom tako da dovede u opasnost ivot ili telo
ljudi ili imovinu veeg obima,
Ugroavanje saobraaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom
lan 290.
68
(1) Ko unitenjem, uklanjanjem ili teim oteenjem saobraajnih ureaja, sredstava,

znakova ili ureaja za signalizaciju ili zatitnih i odbojnih ograda koji slue bezbednosti javnog
saobraaja na putevima, davanjem pogrenih znakova ili signala, postavljanjem prepreka na
saobraajnicama ili drugi slian nain tako ugrozi javni saobraaj da time dovede u opasnost
ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima,
Ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja
lan 291.
(1) Ko nepropisnim ili nepravilnim upravljanjem letom vazduhoplova, proputanjem dunosti
ili nadzora u vezi sa bezbednou vazdunog saobraaja, davanjem netanih obavetenja od
znaaja za bezbedan let vazduhoplova ili na drugi nain dovede u opasnost bezbednost
vazdunog saobraaja,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno iz nehata ili nehatnim unitenjem ili
oteenjem ureaja za navigaciju ili nehatnim nanoenjem druge tete na vazduhoplovu,
Ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja nasiljem
lan 292.
(1) Ko nasiljem prema licu u vazduhoplovu, postavljanjem ili unoenjem u vazduhoplov
eksplozivne ili druge opasne naprave ili supstance ili unitenjem ili oteenjem ureaja za
navigaciju ili prouzrokovanjem druge tete vazduhoplovu dovede u opasnost bezbednost
vazdunog saobraaja,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teka telesna povreda nekog lica ili
prouzrokovana teta velikih razmera,
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt jednog ili vie lica,
Otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva
lan 293.
(1) Ko silom ili pretnjom da e upotrebiti silu preuzme kontrolu nad vazduhoplovom koji se
nalazi u letu ili nad brodom u toku plovidbe ili nad drugim javnim prevoznim sredstvom u toku
vonje,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teka telesna povreda nekog lica ili
prouzrokovana teta velikih razmera,
Piratstvo
lan 294.
(1) lan posade ili putnik broda koji na otvorenom moru ili na mestu koje ne potpada pod
vlast nijedne drave uini nasilje ili razbojnitvo prema licima na drugom brodu, zadri, oduzme,
oteti ili uniti drugi brod ili dobra koja se nalaze na njemu ili prouzrokuje tetu velikih razmera,
Nesavesno vrenje nadzora nad javnim saobraajem
lan 295.
69
(1) Slubeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odravanjem
saobraajnica i objekata na njima, prevoznim sredstvima ili javnim saobraajem ili nad
ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaa, ili kojem je povereno rukovoenje vonjom, koje
nesavesnim vrenjem svoje dunosti izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg
obima,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice koje izda nalog za vonju ili
dopusti vonju, iako zna da voza zbog umora, uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da
bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi
ili za imovinu veeg obima.
Nepruanje pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi
lan 296.
(1) Voza motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoi lice koje je
tim prevoznim sredstvom povreeno ili iju je povredu tim sredstvom prouzrokovao,
(2) Ako je usled nepruanja pomoi nastupila teka telesna povreda povreenog lica,
(3) Ako je usled nepruanja pomoi nastupila smrt povreenog lica,
Teka dela protiv bezbednosti javnog saobraaja
lan 297.
(1) Ako je usled dela iz l. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog
zakonika nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera,
(2) Ako je usled dela iz l. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog
zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica,
nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera,
uinilac e se kazniti zatvorom do etiri godine.
nastupila smrt jednog ili vie lica,
(5) U sluajevima iz st. 1. do 4. ovog lana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja
motornim vozilom obavezno je.
GLAVA DVADESET SEDMA
KRIVINA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI RAUNARSKIH PODATAKA
Oteenje raunarskih podataka i programa
lan 298.
(1) Ko neovlaeno izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim
raunarski podatak ili program,
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion i
petsto hiljada dinara,
(4) Ureaji i sredstva kojima je uinjeno krivino delo iz st. 1. i 2. ovog lana, ako su u svojini
uinioca, oduzee se.
Raunarska sabotaa
70
lan 299.
Ko unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim
raunarski podatak ili program ili uniti ili oteti raunar ili drugi ureaj za elektronsku obradu i
prenos podataka sa namerom da onemogui ili znatno omete postupak elektronske obrade i
prenosa podataka koji su od znaaja za dravne organe, javne slube, ustanove, preduzea ili
druge subjekte,
Pravljenje i unoenje raunarskih virusa
lan 300.
(1) Ko napravi raunarski virus u nameri njegovog unoenja u tu raunar ili raunarsku
mreu,
(2) Ko unese raunarski virus u tu raunar ili raunarsku mreu i time prouzrokuje tetu,
(3) Ureaj i sredstva kojima je uinjeno krivino delo iz st. 1. i 2. ovog lana oduzee se.
Raunarska prevara
lan 301.
(1) Ko unese netaan podatak, propusti unoenje tanog podatka ili na drugi nain prikrije ili
lano prikae podatak i time utie na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri
da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku
tetu,
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od
Neovlaeni pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka
lan 302.
(1) Ko se, krei mere zatite, neovlaeno ukljui u raunar ili raunarsku mreu, ili
neovlaeno pristupi elektronskoj obradi podataka,
(2) Ko snimi ili upotrebi podatak dobijen na nain predvien u stavu 1. ovog lana,
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do zastoja ili ozbiljnog poremeaja
funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka ili mree ili su nastupile druge teke
posledice,
Spreavanje i ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei
lan 303.
(1) Ko neovlaeno spreava ili ometa pristup javnoj raunarskoj mrei,
Neovlaeno korienje raunara ili raunarske mree
lan 304.
(1) Ko neovlaeno koristi raunarske usluge ili raunarsku mreu u nameri da sebi ili
drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist,
71
(2) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog lana preduzima se po privatnoj tubi.

Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvrenje krivinih dela protiv bezbednosti
raunarskih podataka
lan 304a
(1) Ko poseduje, pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu raunare, raunarske
sisteme, raunarske podatke i programe radi izvrenja krivinog dela iz l. 298. do 303. ovog
zakonika,
(2) Predmeti iz stava 1. ovog lana oduzee se.
GLAVA DVADESET OSMA
KRIVINA DELA PROTIV USTAVNOG UREENJA I BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE
Ugroavanje nezavisnosti
lan 305.
Ko na protivustavan nain pokua da dovede Srbiju u poloaj potinjenosti ili zavisnosti
prema nekoj drugoj dravi,
kaznie se zatvorom od tri do petnaest godina.
Priznavanje kapitulacije ili okupacije
lan 306.
Graanin Srbije koji potpie ili prizna kapitulaciju ili prihvati ili prizna okupaciju Srbije ili
pojedinog njenog dela,
kaznie se zatvorom najmanje deset godina.
Ugroavanje teritorijalne celine
lan 307.
(1) Ko silom ili na drugi protivustavan nain pokua da otcepi neki deo teritorije Srbije ili da
deo te teritorije pripoji drugoj dravi,
Napad na ustavno ureenje
lan 308.
Ko silom ili pretnjom upotrebe sile pokua da promeni ustavno ureenje Srbije ili da svrgne
najvie dravne organe,
Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja
lan 309.
(1) Ko u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstie da
se silom promeni njeno ustavno ureenje, svrgnu najvii dravni organi ili predstavnici tih
organa,
(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini uz pomo iz inostranstva,
(3) Ko u nameri rasturanja izrauje ili umnoava materijal koji je po svom sadraju takav da
poziva ili podstie na vrenje dela iz stava 1. ovog lana ili ko upuuje ili prebacuje na teritoriju
Srbije takav materijal ili dri veu koliinu tog materijala u nameri da ga on ili neko drugi rastura,
Ubistvo predstavnika najviih dravnih organa
lan 310.
Ko u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije lii ivota predsednika
Republike, narodnog poslanika, predsednika Vlade, lana Vlade, predsednika Ustavnog suda,
predsednika najvieg suda u Republici Srbiji ili Republikog javnog tuioca,
kaznie se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.
Oruana pobuna
72
lan 311.
(1) Ko uestvuje u oruanoj pobuni koja je upravljena na ugroavanje ustavnog ureenja,
bezbednosti ili teritorijalne celine Srbije,
(2) Organizator pobune,
kaznie se zatvorom najmanje pet godina.
Terorizam
lan 312.
Ko u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije izazove eksploziju ili poar
ili preduzme neku drugu opteopasnu radnju ili izvri otmicu, uzimanje talaca ili samovoljno
liavanje slobode nekog lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opteopasne
radnje ili upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteriolokog ili drugog opteopasnog sredstva i
time izazove oseanje straha ili nesigurnosti kod graana,
Diverzija
lan 313.
Ko u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije ruenjem, paljenjem ili na
drugi nain uniti ili oteti industrijski, poljoprivredni ili drugi privredni objekat, saobraajno
sredstvo, ureaj ili postrojenje, ureaj sistema veze, ureaj javne upotrebe za vodu, toplotu, gas
ili energiju, branu, skladite, zgradu ili kakav drugi objekat koji ima vei znaaj za bezbednost ili
snabdevanje graana ili za privredu ili za funkcionisanje javnih slubi,
Sabotaa
lan 314.
Ko u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije na prikriven, podmukao ili
drugi slian nain u vrenju svoje slubene dunosti ili radne obaveze prouzrokuje tetu koja
prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara za dravni organ ili organizaciju u kojoj radi ili za
drugi dravni organ ili drugu organizaciju,
pijunaa
lan 315.
(1) Ko tajne vojne, ekonomske ili slubene podatke ili dokumente saopti, preda ili uini
dostupnim stranoj dravi, stranoj organizaciji ili licu koje im slui,
(2) Ko za stranu dravu ili organizaciju stvara obavetajnu slubu u Srbiji ili njom rukovodi,
(3) Ko stupi u stranu obavetajnu slubu, prikuplja za nju podatke ili na drugi nain pomae
njen rad,
(4) Ko pribavlja tajne podatke ili dokumente u nameri da ih saopti ili preda stranoj dravi,
stranoj organizaciji ili licu koje im slui,
(5) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupile teke posledice za bezbednost,
ekonomsku ili vojnu mo zemlje,
(6) Tajnim se smatraju oni vojni, ekonomski ili slubeni podaci ili dokumenti koji su zakonom,
drugim propisom ili odlukom nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni tajnim,
a ije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za bezbednost,
odbranu ili za politike, vojne ili ekonomske interese zemlje.
Odavanje dravne tajne
lan 316.
73
(1) Ko neovlaeno nepozvanom licu saopti, preda ili uini dostupnim podatke ili dokumente
koji su mu povereni ili do kojih je na drugi nain doao, a koji predstavljaju dravnu tajnu,
(2) Ko drugom licu saopti podatke ili dokumente za koje zna da su dravna tajna, a do kojih
je protivpravno doao,
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno za vreme ratnog stanja, ili vanrednog stanja ili
je dovelo do ugroavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne moi Srbije,
(5) Dravnom tajnom smatraju se podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili
odlukom nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni dravnom tajnom i ije bi
odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za bezbednost, odbranu ili
za politike, vojne ili ekonomske interese Srbije.
(6) Dravnom tajnom, u smislu stava 5. ovog lana, ne smatraju se podaci ili dokumenti koji
su upravljeni na teke povrede osnovnih prava oveka, ili na ugroavanje ustavnog ureenja i
bezbednosti Srbije, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje uinjenog krivinog
dela za koje se po zakonu moe izrei zatvor od pet godina ili tea kazna.
Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti
lan 317.
(1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mrnju, ili netrpeljivost meu narodima
ili etnikim zajednicama koje ive u Srbiji,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugroavanjem
sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etnikih ili verskih simbola, oteenjem tuih stvari,
skrnavljenjem spomenika, spomen-obeleja ili grobova,
(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana vri zloupotrebom poloaja ili ovlaenja ili ako je usled tih
dela dolo do nereda, nasilja ili drugih tekih posledica za zajedniki ivot naroda, nacionalnih
manjina ili etnikih grupa koje ive u Srbiji,
kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2.
zatvorom od dve do deset godina.
Povreda teritorijalnog suvereniteta
lan 318.
Ko krei pravila meunarodnog prava prodre na teritoriju Srbije,
Udruivanje radi protivustavne delatnosti
lan 319.
(1) Ko stvara grupu ili organizovanu kriminalnu grupu radi vrenja krivinih dela iz l. 305. do
310. i l. 312. do 314. ovog zakonika,
kaznie se kaznom propisanom za delo za ije vrenje je grupa ili organizovana kriminalna
grupa organizovana.
(2) Ko postane pripadnik grupe ili organizovane kriminalne grupe iz stava 1. ovog lana,
(3) Uinilac dela iz stava 1. ovog lana koji otkrivanjem grupe ili organizovane kriminalne
grupe ili na drugi nain sprei izvrenje krivinih dela predvienih u stavu 1. ovog lana,
kaznie se zatvorom do tri godine, a moe se i osloboditi od kazne.
(4) Pripadnik grupe ili organizovane kriminalne grupe iz stava 1. ovog lana koji je otkrije pre
nego to je u njenom sastavu ili za nju uinio neko krivino delo predvieno u stavu 1. ovog
lana,
kaznie se zatvorom do jedne godine, a moe se i osloboditi od kazne.
Pripremanje dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Srbije
74
lan 320.
(1) Ko priprema izvrenje krivinog dela iz l. 305. do 314. i lana 315. st. 1. i 2. ovog
zakonika,
(2) Pripremanje iz stava 1. ovog lana sastoji se u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava
za izvrenje krivinog dela, u otklanjanju prepreka za izvrenje krivinog dela, u dogovaranju,
planiranju ili organizovanju sa drugim izvrenje krivinog dela ili u drugim radnjama kojima se
stvaraju uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela.
(3) Ko upuuje ili prebacuje na teritoriju Srbije lica ili oruje, eksploziv, otrove, opremu,
municiju ili drugi materijal radi izvrenja jednog ili vie krivinih dela iz ove glave,
Teka dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Srbije
lan 321.
(1) Za krivino delo iz l. 307. do 309. i l. 312. do 315. ovog zakonika koje je imalo za
posledicu smrt jednog ili vie lica ili je izazvalo opasnost za ivot ljudi ili je praeno tekim
nasiljima ili velikim razaranjima ili je dovelo do ugroavanja bezbednosti ekonomske ili vojne
snage zemlje,
(2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana uinilac sa umiljajem liio ivota jedno ili
vie lica,
(3) Kaznom iz stava 2. ovog lana kaznie se i ko uini krivino delo iz lana 307, l. 309. do
312, l. 314. do 319. i lana 320. stav 2. ovog zakonika za vreme ratnog stanja, oruanog
sukoba ili vanrednog stanja.
GLAVA DVADESET DEVETA
KRIVINA DELA PROTIV DRAVNIH ORGANA
Spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje
lan 322.
(1) Ko silom ili pretnjom da e neposredno upotrebiti silu sprei slubeno lice u vrenju
slubene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlaenja ili ga na isti nain prinudi na vrenje
slubene radnje,
(2) Ako prilikom izvrenja dela iz stava 1. ovog lana uinilac uvredi ili zlostavi slubeno lice
ili mu nanese laku telesnu povredu ili preti upotrebom oruja,
(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini prema slubenom licu u vrenju poslova javne ili
dravne bezbednosti ili dunosti uvanja javnog reda i mira, spreavanja ili otkrivanja krivinog
dela, hvatanja uinioca krivinog dela ili uvanja lica lienog slobode,
(4) Ako prilikom izvrenja dela iz st. 1. i 3. ovog lana uinilac slubenom licu nanese teku
telesnu povredu,
(6) Ako je uinilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana bio izazvan nezakonitim ili grubim
postupanjem slubenog lica, moe se osloboditi od kazne.
Napad na slubeno lice u vrenju slubene dunosti
lan 323.
(1) Ko napadne ili preti da e napasti slubeno lice u vrenju slubene dunosti,
(2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana slubenom licu nanesena laka telesna
povreda ili je preeno upotrebom oruja,
75

(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana uinjeno prema slubenom licu u vrenju poslova javne
ili dravne bezbednosti,
telesnu povredu,
(6) Uinilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim
postupanjem slubenog lica moe se osloboditi od kazne.
Uestvovanje u grupi koja sprei slubeno lice u vrenju slubene radnje
lan 324.
(1) Ko uestvuje u grupi koja zajednikim delovanjem sprei slubeno lice u vrenju slubene
radnje ili ga na isti nain prinudi na vrenje slubene radnje,
kaznie se za samo uestvovanje zatvorom do dve godine.
(2) Za pokuaj e se kazniti.
(3) Kolovoa grupe koja izvri delo iz stava 1. ovog lana,
Pozivanje na otpor
lan 325.
- brisan Neuestvovanje u otklanjanju opte opasnosti
lan 326.
Ko protivno nareenju nadlenog organa, odnosno drugog nadlenog subjekta, bez
opravdanog razloga, odbije da uestvuje u otklanjanju opasnosti nastale usled poara, poplave,
zemljotresa ili drugog udesa,
Skidanje i povreda slubenog peata i znaka
lan 327.
(1) Ko skine ili povredi slubeni peat ili znak koji je ovlaeno slubeno lice stavilo radi
osiguranja predmeta ili prostora ili ko, bez skidanja ili povrede peata ili znaka, ue u takvu
prostoriju ili otvori predmet na koji je bio stavljen slubeni peat ili znak,
Oduzimanje i unitenje slubenog peata i slubenog spisa
lan 328.
(1) Ko protivpravno oduzme, sakrije, uniti, oteti ili na drugi nain uini neupotrebljivim
slubeni peat, knjigu, spis ili ispravu koja pripadaju dravnom organu, preduzeu, ustanovi ili
drugom subjektu koji vri javna ovlaenja ili se kod njih nalazi,
Lano predstavljanje
lan 329.
(1) Ko se u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu tetu,
lano predstavlja kao slubeno ili vojno lice ili neovlaeno nosi kakve znake slubenog ili
vojnog lica,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko izvri kakvu radnju za koju je ovlaeno da
izvri samo odreeno slubeno ili vojno lice.
Samovlae
76
lan 330.
(1) Ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada,
(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini za drugog,
kaznie se kaznom propisanom za to delo.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. uinjeno na tetu graana, gonjenje se preduzima po privatnoj
tubi.
GLAVA TRIDESETA
KRIVINA DELA PROTIV PRAVOSUA
Neprijavljivanje pripremanja krivinog dela
lan 331.
(1) Ko zna da se priprema izvrenje krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei pet
godina zatvora ili tea kazna, pa u vremenu kad je jo bilo mogue spreiti njegovo izvrenje to
ne prijavi, a delo bude pokuano ili izvreno,
(2) Ako nije prijavljeno pripremanje krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei zatvor od
trideset do etrdeset godina,
(3) Za delo iz stava 1. ovog lana nee se kazniti lice kojem je uinilac brani drug, lice sa
kojim uinilac ivi u trajnoj vanbranoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra,
usvojilac ili usvojenik, kao i brani drug nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od
njih ivi u trajnoj vanbranoj zajednici.
Neprijavljivanje krivinog dela i uinioca
lan 332.
(1) Ko zna da je neko lice uinilo krivino delo za koje se po zakonu moe izrei zatvor od
trideset do etrdeset godina ili zna samo da je takvo delo uinjeno pa to ne prijavi pre nego to
su delo, odnosno uinilac otkriveni,
(2) Slubeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivino delo za koje je saznalo
u vrenju svoje dunosti, ako se za to delo po zakonu moe izrei pet godina zatvora ili tea
kazna,
(3) Slubeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivino delo svog podreenog
koje je on uinio pri vrenju svoje slubene, vojne ili radne obaveze, ako se za to delo po
zakonu moe izrei zatvor od trideset do etrdeset godina,
(4) Za neprijavljivanje krivinog dela ili uinioca iz st. 1. i 2. ovog lana nee se kazniti lice
kojem je uinilac suprunik ili sa kojim ivi u trajnoj vanbranoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj
liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i suprunik nekog od navedenih lica, odnosno lice
koje sa nekim od njih ivi u trajnoj vanbranoj zajednici, kao i branilac, lekar ili verski ispovednik
uinioca.
Pomo uiniocu posle izvrenog krivinog dela
lan 333.
(1) Ko krije uinioca krivinog dela ili mu prikrivanjem sredstava kojima je delo uinjeno,
tragova ili na drugi nain pomae da ne bude otkriven ili ko krije osueno lice ili preduzima
druge radnje kojima se ide za tim da se ne izvri izreena kazna, mera bezbednosti ili da se ne
primene vaspitne mere upuivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom,
(2) Ko prui pomo uiniocu krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet
godina,
(3) Ko prui pomo uiniocu krivinog dela za koje je propisan zatvor od trideset do etrdeset
godina,
77

(4) Kazna za delo iz stava 1. ovog lana ne moe biti tea ni po vrsti ni po visini od kazne
propisane za krivino delo koje je izvrilo lice kojem je pruena pomo.
(5) Za delo iz st. 1. do 3. ovog lana nee se kazniti lice kojem je uinilac suprunik, lice sa
kojim uinilac ivi u trajnoj vanbranoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra,
usvojilac ili usvojenik, kao i suprunik nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od
njih ivi u trajnoj vanbranoj zajednici.
Lano prijavljivanje
lan 334.
(1) Ko prijavi odreeno lice da je uinilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, a
zna da to lice nije uinilac tog dela,
(2) Ko podmetanjem tragova krivinog dela ili na drugi nain izazove pokretanje krivinog
postupka zbog krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti protiv lica za koje zna da
nije uinilac tog dela,
(3) Ko sam sebe prijavi da je uinio krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, iako
zna da ga nije uinio,
(4) Kaznom iz stava 3. ovog lana kaznie se i ko prijavi da je uinjeno krivino delo za koje
se goni po slubenoj dunosti, iako zna da to delo nije uinjeno.
Davanje lanog iskaza
lan 335.
(1) Svedok, vetak, prevodilac ili tuma, koji da laan iskaz pred sudom, u disciplinskom,
prekrajnom ili upravnom postupku ili u drugom zakonom propisanom postupku,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i stranka koja prilikom izvoenja dokaza
sasluanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da laan iskaz, a na ovom iskazu bude
zasnovana odluka donesena u tom postupku.
(3) Ako je laan iskaz dat u krivinom postupku ili je dat pod zakletvom,
(4) Ako su usled dela iz stava 3. ovog lana nastupile naroito teke posledice za okrivljenog,
(5) Uinilac koji dobrovoljno opozove laan iskaz pre nego to se donese konana odluka,
moe se osloboditi od kazne.
Spreavanje i ometanje dokazivanja
lan 336.
(1) Ko svedoku ili vetaku ili drugom uesniku u postupku pred sudom ili drugim dravnim
organom uini ili obea poklon ili drugu korist, ili primeni silu, pretnju ili drugi oblik prinude u
nameri da to lice davanjem lanog iskaza ili nedavanjem iskaza utie na ishod postupka,
(2) Ko u nameri da sprei ili otea dokazivanje sakrije, uniti, oteti ili delimino ili potpuno
uini neupotrebljivom ispravu, odnosno druge predmete koji slue za dokazivanje,
(3) Kaznom iz stava 2. ovog lana kaznie se i ko ukloni, uniti, pokvari, pomeri ili premesti
kakav granini kamen, zemljomerski znak ili uopte kakav znak o svojini na nepokretnosti ili o
pravu na upotrebu vode ili ko u istoj nameri ovakav znak lano postavi.
(4) Ako je delo iz stava 2. ovog lana uinjeno u krivinom postupku,
Nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka
lan 336a
78
Ko za vreme trajanja postupka pred sudom, a pre donoenja pravosnane sudske odluke, u
nameri da povredi pretpostavku nevinosti ili nezavisnosti suda, daje javne izjave u sredstvima
javnog informisanja,
Ometanje pravde
lan 336b
(1) Ko druge poziva na otpor ili na neizvrenje sudskih odluka ili na drugi nain ometa
voenje sudskog postupka,
(2) Ko uvredom, silom, pretnjom ili na drugi nain ometa ili sprei sudiju, javnog tuioca ili
zamenika javnog tuioca u vrenju sudijske ili tuilake dunosti,
(3) Ako prilikom izvrenja dela iz stava 2. ovog lana uinilac nanese laku telesnu povredu
sudiji, javnom tuiocu ili zameniku javnog tuioca ili preti upotrebom oruja,
(4) Ako prilikom izvrenja dela iz stava 2. ovog lana uinilac nanese teku telesnu povredu
sudiji, javnom tuiocu ili zameniku javnog tuioca,
Povreda tajnosti postupka
lan 337.
(1) Ko neovlaeno otkrije ono to je saznao u sudskom, prekrajnom, upravnom ili drugom
zakonom propisanom postupku, a to se po zakonu ne moe objaviti ili je odlukom suda ili
drugog nadlenog organa proglaeno kao tajna,
(2) Ko bez odluke suda objavi tok krivinog postupka u kojem je iskljuena javnost ili odluku
koja je u krivinom postupku prema maloletniku donesena ili ko objavi ime maloletnika prema
kojem je postupak voen ili podatke iz kojih se moe saznati o kom se maloletniku radi,
kaznie se zatvorom do dve godine.
(3) Ko neovlaeno otkrije podatke o identitetu ili line podatke lica zatienog u krivinom
postupku ili podatke u vezi sa programom zatite,
(4) Ako su usled dela iz stava 3. ovog lana nastupile teke posledice po zatieno lice ili je
krivini postupak bio onemoguen ili u znatnoj meri otean,
Pobuna lica lienih slobode
lan 338.
(1) Lica koja su na osnovu zakona liena slobode, koja se skupe u nameri da se nasilno
oslobode ili da zajedniki napadnu lica ijem su nadzoru poverena ili da ih silom ili pretnjom da
e neposredno upotrebiti silu prinude da uine ili propuste neto to je protivno njihovoj
dunosti,
(2) Uinilac dela iz stava 1. ovog lana koji upotrebi silu ili pretnju,
Bekstvo i omoguavanje bekstva lica lienog slobode
lan 339.
(1) Lice lieno slobode na osnovu zakona koje upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom
da e neposredno napasti na ivot ili telo pobegne,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi nain
omogui bekstvo licu koje je na osnovu zakona lieno slobode.
(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini grupa ili je omogueno bekstvo grupe,
Neizvrenje sudske odluke
79
lan 340.
(1) Slubeno ili odgovorno lice koje odbije da izvri pravnosnanu sudsku odluku ili je ne
izvri u zakonskom ili odlukom odreenom roku,
(2) Ako lice iz stava 1. ovog lana izvri pravnosnanu sudsku odluku, moe se osloboditi od
kazne.
Protivzakonito omoguavanje vrenja odreenih poziva, funkcija, dunosti, poslova i delatnosti
lan 341.
Ko omogui nekom licu vrenje odreenih poziva, funkcija, dunosti, poslova ili delatnosti
iako je znao da je vrenje istih tom licu zabranjeno pravnosnanom odlukom kojom mu je
izreena odgovarajua mera bezbednosti ili zatitna mera ili je takva zabrana nastupila kao
pravna posledica osude,
Nadripisarstvo
lan 342.
Ko se neovlaeno i uz naknadu bavi pruanjem pravne pomoi,
GLAVA TRIDESET PRVA
KRIVINA DELA PROTIV JAVNOG REDA I MIRA
Izazivanje panike i nereda
lan 343.
(1) Ko iznoenjem ili pronoenjem lanih vesti ili tvrenja izazove paniku, ili tee naruavanje
javnog reda ili mira ili osujeti ili znaajnije omete sprovoenje odluka i mera dravnih organa ili
organizacija koje vre javna ovlaenja,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno putem sredstava javnog informisanja ili slinih
Nasilniko ponaanje
lan 344.
(1) Ko grubim vreanjem ili zlostavljanjem drugog, vrenjem nasilja prema drugom,
izazivanjem tue ili drskim ili bezobzirnim ponaanjem znaajnije ugroava spokojstvo graana
ili tee remeti javni red i mir,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno u grupi ili je pri izvrenju dela nekom licu
nanesena laka telesna povreda ili je dolo do tekog poniavanja graana,
Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu
lan 344a
(1) Ko fiziki napadne ili se fiziki obraunava sa uesnicima sportske priredbe ili javnog
skupa, vri nasilje ili oteuje imovinu vee vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske
priredbe ili javnog skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, meu gledaoce ili
uesnike javnog skupa predmete, pirotehnika sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili
kodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje uesnika sportske
priredbe ili javnog skupa, neovlaeno ue na sportski teren ili deo gledalita namenjen
protivnikim navijaima i izazove nasilje, oteuje sportski objekat, njegovu opremu, ureaje i
instalacije, svojim ponaanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva
nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mrnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom
diskriminatornom osnovu usled ega doe do nasilja ili fizikog obrauna sa uesnicima,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane grupe,
80

(4) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana dolo do nereda u kome je nekom licu
naneta teka telesna povreda ili je oteena imovina vee vrednosti,
(5) Slubeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne
preduzme mere obezbeenja kako bi se onemoguio ili spreio nered, pa usled toga budu
ugroeni ivot ili telo veeg broja ljudi ili imovina vee vrednosti,
(6) Uiniocu dela iz st. 1. do 4. ovog lana koje je izvreno na sportskoj priredbi obavezno se
izrie mera bezbednosti zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.
Dogovor za izvrenje krivinog dela
lan 345.
Ko se sa drugim dogovori da izvri odreeno krivino delo za koje se moe izrei pet godina
zatvora ili tea kazna,
Udruivanje radi vrenja krivinih dela
lan 346.
(1) Ko organizuje grupu koja ima za cilj vrenje krivinih dela za koje se moe izrei kazna
zatvora od tri godine ili tea kazna, ako zakonom za takvo organizovanje nije predviena tea
kazna,
(2) Ko organizuje organizovanu kriminalnu grupu, ako zakonom za takvo organizovanje nije
predviena tea kazna,
(3) Pripadnik grupe iz stava 1. ovog lana,
(4) Pripadnik organizovane kriminalne grupe iz stava 2. ovog lana,
(5) Ako se delo iz st. 1. i 2. ovog lana odnosi na grupu ili organizovanu kriminalnu grupu,
koja ima za cilj vrenje krivinih dela za koje se moe izrei kazna zatvora od dvadeset godina
ili zatvor od trideset do etrdeset godina, organizator grupe ili organizovane kriminalne grupe e
se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina, a
pripadnik grupe ili organizovane kriminalne grupe zatvorom od est meseci do pet godina.
(6) Organizator grupe ili organizovane kriminalne grupe iz st. 1, 2. i 5. ovog lana koji
otkrivanjem grupe ili organizovane kriminalne grupe ili na drugi nain sprei izvrenje krivinih
dela radi ijeg vrenja je grupa ili organizovana kriminalna grupa organizovana,
(7) Pripadnik grupe ili organizovane kriminalne grupe iz st. 3. do 5. ovog lana koji otkrije
grupu ili organizovanu kriminalnu grupu pre nego to je u njenom sastavu ili za nju uinio neko
krivino delo, predvienim st. 3. do 5. ovog lana radi ijeg vrenja je grupa ili organizovana
kriminalna grupa organizovana,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine ili novanom kaznom.
Izraivanje i nabavljanje oruja i sredstava namenjenih za izvrenje krivinog dela
lan 347.
(1) Ko oruje, eksplozivne materije, sredstva potrebna za njihovo pravljenje ili otrov za koje
zna da su namenjeni za izvrenje krivinog dela izrauje, nabavlja ili drugom omoguava da do
njih doe,
Nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija
lan 348.
81
(1) Ko neovlaeno izrauje, prodaje, nabavlja, vri razmenu ili dri vatreno oruje, njegove
delove, municiju ili eksplozivne materije,
(2) Ako je predmet dela iz stava 1. ovog lana vatreno oruje, municija, eksplozivne materije,
ili sredstvo na bazi te materije, rasprskavajue ili gasno oruje ija izrada, prodaja, nabavka,
razmena ili dranje nije dozvoljeno graanima,
(3) Ako je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog lana vea koliina oruja, municije ili sredstava ili je
u pitanju oruje ili druga sredstva velike razorne moi ili se delo vri protivno pravilima
meunarodnog prava,
(4) Ko neovlaeno nosi predmete dela iz st. 1. i 2. ovog lana,
(5) Vatreno oruje, njegovi delovi, municija i eksplozivne materije oduzee se.
Uestvovanje u grupi koja izvri krivino delo
lan 349.
(1) Ko uestvuje u grupi ljudi koja zajednikim delovanjem lii ivota neko lice ili mu nanese
teku telesnu povredu, oteti imovinu u veem obimu ili uini drugo krivino delo za koje se
moe izrei pet godina zatvora ili tea kazna ili koja pokua da izvri neko od tih dela,
kaznie se za samo uestvovanje zatvorom od tri meseca do pet godina.
Nedozvoljen prelaz dravne granice i krijumarenje ljudi
lan 350.
(1) Ko bez propisane dozvole pree ili pokua da pree granicu Srbije, naoruan ili
upotrebom nasilja,
(2) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omoguava drugom nedozvoljeni
prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju,
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog lana uinjeno od strane grupe, zloupotrebom slubenog
poloaja, ili na nain kojim se ugroava ivot ili zdravlje lica iji se nedozvoljeni prelaz granice
Srbije, boravak ili tranzit omoguava ili je krijumaren vei broj lica,
(5) Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvrenje dela iz st. 1. do 3. ovog lana oduzee
se.
Zloupotreba znaka za pomo i znaka za opasnost
lan 351.
Ko zloupotrebi znak za pomo ili znak za opasnost ili neosnovano pozove u pomo i time
izazove preduzimanje nepotrebnih mera dravnih organa, protivpoarne ili druge nadlene
organizacije ili izazove poremeaj u saobraaju,
Neovlaeno organizovanje igara na sreu
lan 352.
(1) Ko bez odobrenja nadlenog organa prireuje igre na sreu,
(2) Organizator igre na sreu ili uesnik u igri iz stava 1. ovog lana koji se poslui obmanom,
(3) Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvrenje dela iz st. 1. i 2. ovog lana, kao i novac
i drugi predmeti koji slue u igri na sreu, oduzee se.
Neovlaeno bavljenje odreenom delatnou
82
lan 353.
Ko se neovlaeno i za nagradu bavi odreenom delatnou za ije obavljanje je po zakonu
ili drugim propisima donetim na osnovu zakona potrebna dozvola nadlenog organa, odnosno
nadlenog subjekta,
Neovlaeno izvoenje arheolokih radova
lan 353a
(1) Ko neovlaeno vri arheoloka iskopavanja i istraivanja,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno na arheolokom nalazitu ili drugom
nepokretnom kulturnom dobru, odnosno dobru koje uiva prethodnu zatitu ili ako je tom
prilikom devastirano arheoloko nalazite ili nepokretno kulturno dobro, odnosno dobro koje
uiva prethodnu zatitu ili ako je prilikom izvoenja ovih radova koriena oprema ili ureaj za
otkrivanje i pronalaenje arheolokih predmeta,
(3) Predmeti naeni prilikom izvrenja dela iz st. 1. i 2. ovog lana, oduzee se.
Povreda groba
lan 354.
(1) Ko neovlaeno prekopa, razrui, oteti ili grubo povredi grob ili drugo mesto u kojem se
umrli sahranjuje,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko neovlaeno uniti, oteti ili ukloni ili grubo
povredi spomenik ili drugo spomen-obeleje umrlom licu.
(3) Ako su delom iz st. 1. i 2. ovog lana ostvarena obeleja nekog teeg krivinog dela,
uinilac e se kazniti za to delo.
GLAVA TRIDESET DRUGA
KRIVINA DELA PROTIV PRAVNOG SAOBRAAJA
Falsifikovanje isprave
lan 355.
(1) Ko napravi lanu ili preinai pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao
prava ili ko lanu ili neistinitu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice,
eka, javne ili slubene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona,
Posebni sluajevi falsifikovanja isprave
lan 356.
Smatrae se da ini delo falsifikovanja isprave i kaznie se po lanu 355. ovog zakonika:
1) ko hartiju, blanket ili drugi predmet na kojem je neko lice stavilo svoj potpis neovlaeno
popuni izjavom koja ima vrednost za pravne odnose;
2) ko drugog obmane o sadraju isprave i ovaj stavi svoj potpis na tu ispravu, smatrajui da
se potpisuje pod drugu ispravu ili pod drugi sadraj;
3) ko ispravu izda u ime drugog lica bez njegovog ovlaenja ili u ime lica koje ne postoji;
4) ko kao izdavalac isprave uz svoj potpis stavi da ima poloaj ili in ili zvanje iako nema
takav poloaj, in ili zvanje, a ovo ima bitni uticaj na dokaznu snagu isprave;
5) ko ispravu naini na taj nain to neovlaeno upotrebi pravi peat ili znak.
Falsifikovanje slubene isprave
lan 357.
(1) Slubeno lice koje u slubenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese
vaan podatak ili svojim potpisom, odnosno slubenim peatom overi slubenu ispravu, knjigu
83
ili spis sa neistinitom sadrinom ili koje svojim potpisom, odnosno slubenim peatom omogui
pravljenje slubene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadrinom,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i slubeno lice koje neistinitu slubenu ispravu,
knjigu ili spis upotrebi u slubi kao da su istiniti ili koje slubenu ispravu, knjigu ili spis uniti,
prikrije, u veoj meri oteti ili na drugi nain uini neupotrebljivom.
(3) Odgovorno lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu koje uini delo iz st. 1. i 2. ovog
lana kaznie se kaznom propisanom za to delo.
Navoenje na overavanje neistinitog sadraja
lan 358.
(1) Ko dovoenjem u zabludu navede nadleni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi
overi togod neistinito to moe da slui kao dokaz u pravnom saobraaju,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko ovakvu ispravu, zapisnik ili knjigu upotrebi
iako zna da su neistiniti.
GLAVA TRIDESET TREA
KRIVINA DELA PROTIV SLUBENE DUNOSTI
Zloupotreba slubenog poloaja
lan 359.
(1) Slubeno ili odgovorno lice koje iskoriavanjem svog slubenog poloaja ili ovlaenja,
prekoraenjem granice svog slubenog ovlaenja ili nevrenjem svoje slubene dunosti
pribavi sebi ili drugom fizikom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu tetu ili tee
povredi prava drugog,
(2) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu preko
(3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
Krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zamenika
lan 360.
(1) Sudija ili sudija porotnik, javni tuilac ili njegov zamenik koji u sudskom postupku u nameri
da drugom pribavi kakvu korist ili da mu nanese kakvu tetu, donese nezakonit akt ili na drugi
nain prekri zakon,
(2) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist ili je naneta
teta u iznosu preko etristopedeset hiljada dinara,
(3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi ili nanete tete prelazi iznos od milion i petsto
hiljada dinara,
Nesavestan rad u slubi
lan 361.
(1) Slubeno lice koje krenjem zakona ili drugih propisa ili optih akata, proputanjem
dunosti nadzora ili na drugi nain oigledno nesavesno postupa u vrenju slube, iako je bilo
svesno ili je bilo duno i moralo biti svesno da usled toga moe nastupiti tea povreda prava
drugog ili imovinska teta, pa takva povreda, odnosno teta u iznosu koji prelazi etristopedeset
hiljada dinara i nastupi,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do teke povrede prava drugog ili je
nastupila imovinska teta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
84
(3) Odgovorno lice u ustanovi ili drugom subjektu, osim onih koje se bave privrednom
delatnou, koje uini delo iz st. 1. i 2. ovog lana, kaznie se kaznom propisanom za to delo.
Protivzakonita naplata i isplata
lan 362.
Slubeno lice koje od nekog naplati neto to ovaj nije duan da plati ili naplati vie nego to
je duan da plati ili koje pri isplati ili predaji kakvih stvari ne isplati, manje isplati, odnosno ne
preda ili manje preda,
Nenamensko korienje budetskih sredstava
lan 362a
Odgovorno lice korisnika budetskih sredstava ili odgovorno lice u organizaciji obaveznog
socijalnog osiguranja, koje stvori obaveze ili na teret rauna budeta odobri plaanje rashoda i
izdataka preko iznosa od milion dinara u odnosu na iznos utvren budetom, finansijskim
planom ili aktom Vlade kojim se utvruje iznos sredstava pozajmice,
Prevara u slubi
lan 363.
(1) Slubeno ili odgovorno lice koje u vrenju slube u nameri da sebi ili drugom pribavi
protivpravnu imovinsku korist podnoenjem lanih obrauna ili na drugi nain dovede u zabludu
ovlaeno lice da izvri nezakonitu isplatu,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina i novanom kaznom.
Pronevera
lan 364.
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije
od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u slubi ili na radu u dravnom
organu, preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji,
Posluga
lan 365.
Ko se neovlaeno poslui novcem, hartijom od vrednosti ili drugim stvarima koje su mu
poverene u slubi ili na radu u dravnom organu, preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu ili
radnji ili ove stvari drugom neovlaeno da na poslugu,
Trgovina uticajem
lan 366.
(1) Ko zahteva ili primi nagradu ili kakvu drugu korist za sebe ili drugog, neposredno ili preko
treeg lica, da korienjem svog slubenog ili drutvenog poloaja ili stvarnog ili
pretpostavljenog uticaja, posreduje da se izvri ili ne izvri neka slubena radnja,
85
(2) Ko drugom neposredno ili preko treeg lica obea, ponudi ili da nagradu ili kakvu drugu
korist da korienjem svog slubenog ili drutvenog poloaja ili stvarnog ili pretpostavljenog
uticaja posreduje da se izvri ili ne izvri neka slubena radnja,
(3) Ko koristei svoj slubeni ili drutveni poloaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje
da se izvri slubena radnja koja se ne bi smela izvriti ili da se ne izvri slubena radnja koja bi
se morala izvriti,
(4) Ko drugom neposredno ili preko treeg lica obea, ponudi ili da nagradu ili kakvu drugu
korist da koristei svoj slubeni ili drutveni poloaj ili stvarni ili pretpostavljen uticaj posreduje
da se izvri slubena radnja koja se ne bi smela izvriti ili da se ne izvri slubena radnja koja bi
se morala izvriti,
(5) Ako je za posredovanje iz stava 3. ovog lana zahtevana ili primljena nagrada ili kakva
druga korist,
(6) Strano slubeno lice koje uini delo iz st. 1. do 4. ovog lana,
kaznie se kaznom propisanom za to delo.
(7) Nagrada i imovinska korist oduzee se.
Primanje mita
lan 367.
(1) Slubeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje
primi obeanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog slubenog ovlaenja
izvri slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti ili da ne izvri slubenu radnju koju bi moralo
izvriti,
(2) Slubeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje
primi obeanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog slubenog ovlaenja
izvri slubenu radnju koju bi moralo izvriti ili da ne izvri slubenu radnju koju ne bi smelo
izvriti,
kaznie se zatvorom od dve do osam godina.
(3) Slubeno lice koje izvri delo iz st. 1. ili 2. ovog lana u vezi sa otkrivanjem krivinog dela,
pokretanjem ili voenjem krivinog postupka, izricanjem ili izvrenjem krivine sankcije,
(4) Slubeno lice koje posle izvrenja, odnosno neizvrenja slubene radnje, navedene u st.
1. do 3. ovog lana, a u vezi s njom, zahteva ili primi poklon ili drugu korist,
(5) Strano slubeno lice koje uini delo iz st. 1. do 4. ovog lana, kaznie se kaznom
propisanom za to delo.
(6) Odgovorno lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu koje uini delo iz st. 1, 2. i 4.
ovog lana, kaznie se kaznom propisanom za to delo.
(7) Primljeni poklon i imovinska korist oduzee se.
Davanje mita
lan 368.
(1) Ko slubenom ili drugom licu uini, ponudi ili obea poklon ili drugu korist da slubeno lice
u okviru svog slubenog ovlaenja izvri slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti ili da ne izvri
slubenu radnju koju bi moralo izvriti ili ko posreduje pri ovakvom podmiivanju slubenog lica,
(2) Ko slubenom ili drugom licu uini, ponudi ili obea poklon ili drugu korist da slubeno lice
u okviru svog slubenog ovlaenja izvri slubenu radnju koju bi moralo izvriti ili da ne izvri
slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti ili ko posreduje pri ovakvom podmiivanju slubenog
lica,
86
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjuje se i kada je mito dato, ponueno ili obeano
stranom slubenom licu.
(4) Uinilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana koji je prijavio delo pre nego to je saznao da je
ono otkriveno moe se osloboditi od kazne.
(5) Odredbe st. 1, 2. i 4. ovog lana primenjuju se i kad je mito dato, ponueno ili obeano
odgovornom licu u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu.
(6) Poklon, odnosno druga korist koji budu oduzeti od lica koje je primilo mito mogu se u
sluaju iz stava 4. ovog lana vratiti licu koje je dalo mito.
Odavanje slubene tajne
lan 369.
(1) Slubeno lice koje neovlaeno drugom saopti, preda ili na drugi nain uini dostupnim
podatke koji predstavljaju slubenu tajnu ili koje pribavlja takve podatke u nameri da ih preda
nepozvanom licu,
podataka ili radi objavljivanja ili korienja podataka u inostranstvu,
(4) Slubenom tajnom smatraju se podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili
odlukom nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni slubenom tajnom i ije bi
odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za slubu.
(5) Slubenom tajnom, u smislu stava 4. ovog lana, ne smatraju se podaci ili dokumenti koji
su upravljeni na teke povrede osnovnih prava oveka, ili na ugroavanje ustavnog ureenja i
(6) Odredbe st. 1. do 4. ovog lana primenie se i prema licu koje je odalo slubenu tajnu
poto mu je prestalo svojstvo slubenog lica.
GLAVA TRIDESET ETVRTA
KRIVINA DELA PROTIV OVENOSTI I DRUGIH DOBARA ZATIENIH MEUNARODNIM
PRAVOM
Genocid
lan 370.
Ko u nameri da potpuno ili delimino uniti neku nacionalnu, etniku, rasnu ili versku grupu
kao takvu naredi da se vre ubistva ili teke povrede tela ili teko naruavanje fizikog ili
duevnog zdravlja lanova grupe ili da se grupa stavi u takve ivotne uslove koji dovode do
potpunog ili deliminog istrebljenja grupe ili da se primene mere kojima se spreava raanje
izmeu pripadnika grupe ili da se vri prinudno preseljavanje dece u drugu grupu ili ko u istoj
nameri izvri neko od navedenih dela,
kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.
Zloin protiv ovenosti
lan 371.
Ko krei pravila meunarodnog prava, u okviru ireg ili sistematskog napada uperenog
protiv civilnog stanovnitva, naredi: vrenje ubistava; stavljanje stanovnitva ili jednog njegovog
dela u takve ivotne uslove koji vode njihovom potpunom ili deliminom istrebljenju;
porobljavanje; prinudno preseljavanje; muenje; silovanje; prinuavanje na prostituciju;
prisiljavanje na trudnou ili sterilisanje radi promene etnikog sastava stanovnitva; proganjanje
ili proterivanje na politikoj, verskoj, rasnoj, nacionalnoj, etnikoj, kulturnoj, polnoj ili kakvoj
drugoj osnovi; zatvaranje ili otmicu lica bez davanja informacija o tome kako bi im se uskratila
pravna zatita; ugnjetavanje rasne grupe ili uspostavljanje dominacije jedne takve grupe nad
drugom; ili druge sline nehumane postupke kojima se namerno prouzrokuju teke patnje ili
ozbiljno ugroava zdravlje ili ko izvri neko od navedenih dela,
87
kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina.
Ratni zloin protiv civilnog stanovnitva
lan 372.
(1) Ko krei pravila meunarodnog prava za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije
naredi: da se izvri napad na civilno stanovnitvo, naselje, pojedina civilna lica, lica
onesposobljena za borbu ili na pripadnike ili objekte humanitarnih organizacija ili mirovnih
misija; napad bez izbora cilja kojima se pogaa civilno stanovnitvo ili civilni objekti koji su pod
posebnom zatitom meunarodnog prava; napad na vojne ciljeve za koji se znalo da e
prouzrokovati stradanje civilnog stanovnitva ili nanoenje tete civilnim objektima koje je u
oiglednoj nesrazmeri sa oekivanim vojnim uinkom; da se prema civilnom stanovnitvu vre
telesne povrede, muenja, neovena postupanja, bioloki, medicinski ili drugi nauni
eksperimenti, prisilna sterilizacija, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili da se vre
druge radnje kojima se naruava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi raseljavanje ili
preseljavanje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevoenje u drugu veru; prisiljavanje na trudnou,
prostituciju ili silovanja; primenjivanje mera zastraivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno
kanjavanje, protivpravna liavanja slobode i zatvaranja; liavanje prava na pravilno i
nepristrasno suenje; proglaenje prava i radnji dravljana neprijateljske strane zabranjenim,
suspendovanim ili nedoputenim u sudskom postupku; prisiljavanje na slubu u oruanim
snagama neprijateljske sile ili u njenoj obavetajnoj slubi ili administraciji; prisiljavanje na
slubu u oruanim snagama lica mlaeg od osamnaest godina; prisiljavanje na prinudni rad;
izgladnjavanje stanovnitva; protivpravno oduzimanje, prisvajanje ili unitavanje imovine u
velikim razmerama koje nije opravdano vojnim potrebama; uzimanje protivpravne i
nesrazmerno velike kontribucije i rekvizicije; smanjenje vrednosti domaeg novca ili
protivpravno izdavanje novca ili ko izvri neko od navedenih dela,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko, krei pravila meunarodnog prava za
vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije, naredi: da se izvri napad na objekte posebno
zatiene meunarodnim pravom i objekte i postrojenja sa opasnom snagom kao to su brane,
nasipi i nuklearne elektrane; da se gaaju civilni objekti koji su pod posebnom zatitom
meunarodnog prava, nebranjena mesta i demilitarizovane zone; dugotrajno i velikih razmera
oteenje ivotne sredine koje moe da teti zdravlju ili opstanku stanovnitva ili ko izvri neko
od navedenih dela.
(3) Ko za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije naredi da se prema civilnom
stanovnitvu vre ubistva ili ko takvo delo izvri,
(4) Ko, krei pravila meunarodnog prava za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije, kao
okupator, naredi ili izvri preseljenje delova svog civilnog stanovnitva na okupiranu teritoriju,
(5) Ko preti izvrenjem jednog ili vie dela iz st. 1. i 2. ovog lana,
Ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika
lan 373.
(1) Ko, krei pravila meunarodnog prava za vreme rata ili oruanog sukoba, naredi da se
prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima ili sanitetskom ili verskom osoblju vre telesne
povrede, muenja, neovena postupanja, bioloki, medicinski ili drugi nauni eksperimenti,
uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili druge radnje kojima se naruava zdravlje ili
nanose velike patnje ili naredi protivzakonito unitavanje ili prisvajanje u velikim razmerama
materijala, sredstava sanitetskog transporta i zaliha sanitetskih ustanova ili jedinica koje nije
opravdano vojnim potrebama ili ko izvri neko od navedenih dela,
(2) Ko za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije naredi da se prema ranjenicima i
bolesnicima vre ubistva ili ko takvo delo izvri,
Ratni zloin protiv ratnih zarobljenika
88
lan 374.
(1) Ko, krei pravila meunarodnog prava, naredi da se prema ratnim zarobljenicima vre
telesne povrede, muenja, neovena postupanja, bioloki, medicinski ili drugi nauni
eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili da se vre druge radnje kojima se
naruava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi prisiljavanje na vrenje slube u oruanim
snagama neprijatelja ili liavanje prava na pravilno i nepristrasno suenje ili ko izvri neko od
navedenih dela,
(2) Ko naredi da se prema ratnim zarobljenicima vre ubistva ili ko takvo delo izvri,
Organizovanje i podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina
lan 375.
(1) Ko se sa drugim dogovori da izvri neko od krivinih dela iz l. 370. do 374. ovog
zakonika,
(2) Ko organizuje grupu radi vrenja krivinih dela iz stava 1. ovog lana,
(3) Ko organizuje organizovanu kriminalnu grupu radi vrenja krivinih dela iz stava 1. ovog
lana,
kaznie se zatvorom od najmanje pet godina.
(4) Ko postane pripadnik grupe iz stava 2. ovog lana,
(5) Ko postane pripadnik organizovane kriminalne grupe iz stava 3. ovog lana,
(6) Uiniocu dela iz st. 1, 4. i 5. ovog lana koji otkrije dogovor, grupu ili organizovanu
kriminalnu grupu pre nego to je u njenom sastavu ili za nju uinio krivino delo, odnosno
uiniocu dela iz st. 2. i 3. ovog lana koji sprei izvrenje krivinih dela iz stava 1. ovog lana,
kazna se moe ublaiti.
(7) Ko poziva ili podstie na izvrenje krivinih dela iz l. 370. do 374. ovog zakonika,
Upotreba nedozvoljenih sredstava borbe
lan 376.
(1) Ko za vreme rata ili oruanog sukoba naredi da se upotrebe borbena sredstva ili nain
borbe koji su zabranjeni pravilima meunarodnog prava ili ih sam upotrebi,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana poginulo vie lica,
uinilac e se kazniti zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do etrdeset
godina.
(3) Ko poziva na upotrebu ili priprema upotrebu oruja iz stava 1. ovog lana,
Nedozvoljena proizvodnja, promet i dranje oruja ija je upotreba zabranjena
lan 377.
(1) Ko protivno zakonu, drugim propisima ili pravilima meunarodnog prava proizvodi,
kupuje, prodaje, uvozi, izvozi ili na drugi nain nabavlja ili daje drugom, dri ili prevozi oruje ija
je proizvodnja ili upotreba zabranjena ili sredstava za njegovu proizvodnju,
(2) Slubeno ili odgovorno lice koje naredi ili omogui da pravno lice vri delatnosti
predviene u stavu 1. ovog lana,
Protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja
lan 378.
(1) Ko, krei pravila meunarodnog prava za vreme rata ili oruanog sukoba, ubije ili rani
neprijatelja koji je odloio oruje ili se bezuslovno predao ili nema sredstava za odbranu,
89
kaznie se zatvorom od jedne do petnaest godina.

(2) Ako je ubistvo iz stava 1. ovog lana izvreno na podmukao nain ili iz niskih pobuda,
(3) Ako je ubistvo iz stava 1. ovog lana izvreno na svirep nain ili iz koristoljublja ili ako je
ubijeno vie lica,
uinilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset
godina.
(4) Kaznom iz stava 3. ovog lana kaznie se i ko krei pravila meunarodnog prava za
vreme rata ili oruanog sukoba naredi da u borbi ne sme biti preivelih pripadnika neprijatelja ili
vodi borbu protiv neprijatelja na toj osnovi.
Protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih
lan 379.
(1) Ko naredi da se protivpravno oduzimaju stvari od ubijenih ili ranjenih na bojitu ili ko vri
takvo oduzimanje,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno na svirep nain ili ako vrednost oduzetih stvari
prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara,
(3) Ako vrednost stvari iz stava 1. ovog lana prelazi iznos od milion dinara,
Povreda parlamentara
lan 380.
Ko krei pravila meunarodnog prava za vreme rata ili oruanog sukoba vrea, zlostavlja ili
zadri parlamentara ili njegovu pratnju ili im sprei povratak ili na drugi nain povredi njihovu
neprikosnovenost ili naredi da se takva dela vre,
Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima
lan 381.
Ko, krei pravila meunarodnog prava, surovo postupa s ranjenicima, bolesnicima ili ratnim
zarobljenicima ili onemoguava ili spreava da koriste prava koja im po tim pravilima pripadaju
ili naredi da se takva dela vre,
Neopravdano odlaganje repatrijacije ratnih zarobljenika
lan 382.
Ko, krei pravila meunarodnog prava, posle zavrenog rata ili oruanog sukoba,
neopravdano odlae repatrijaciju ratnih zarobljenika ili civilnih lica ili naredi takvo odlaganje,
Unitavanje kulturnih dobara
lan 383.
(1) Ko, krei pravila meunarodnog prava za vreme rata ili oruanog sukoba, unitava
kulturne ili istorijske spomenike ili druga kulturna dobra ili verske objekte ili ustanove ili objekte
koji su namenjeni nauci, umetnosti, vaspitanju ili humanitarnim ciljevima ili naredi da se takva
dela vre,
(2) Ako je radnjom iz stava 1. ovog lana uniten objekat koji je kao kulturno dobro pod
posebnom zatitom meunarodnog prava,
Nespreavanje vrenja krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim
pravom
lan 384.
(1) Vojni zapovednik ili lice koje faktiki vri ovu funkciju, koje znajui da snage kojima
komanduje ili koje kontrolie pripremaju ili su zapoele vrenje krivinog dela iz l. 370. do 374,
90
lana 376, l. 378. do 381. i lana 383. ovog zakonika ne preduzme mere koje je mogao i bio
duan da preduzme za spreavanje izvrenja dela, pa usled toga doe do izvrenja tog dela,
kaznie se kaznom propisanom za to krivino delo.
(2) Drugi pretpostavljeni koji, znajui da lica koja su mu potinjena, pripremaju ili su zapoela
vrenje krivinih dela iz l. 370. do 374, lana 376, l. 378. do 381. i lana 383. ovog zakonika,
u vrenju poslova u kojima im je on pretpostavljeni, ne preduzme mere koje je mogao i bio
duan da preduzme za spreavanje izvrenja dela, pa usled toga doe do izvrenja tog dela,
kaznie se kaznom propisanom za to krivino delo.
Krenje sankcija uvedenih od strane meunarodnih organizacija
lan 384a
(1) Ko suprotno odlukama meunarodnih organizacija kojih je Srbija lan i koje su
obavezujue za Srbiju, njene dravljane i pravna lica registrovana na njenoj teritoriji, a kojima su
uvedene odreene zabrane u pogledu privrednog poslovanja sa pojedinim dravama ili
teritorijama, uvozi, izvozi, prevozi ili posreduje u prevozu dobara, prua tehniku podrku, vri
transfer tehnologije i znanja ili na drugi nain postupa suprotno uspostavljenim zabranama,
(2) Ukoliko je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana nastala materijalna teta za Srbiju ili su
nastale tetne posledice po ugled i interese Srbije,
Zloupotreba meunarodnih znakova
lan 385.
(1) Ko zloupotrebi ili neovlaeno nosi zastavu ili znak Organizacije ujedinjenih nacija ili
zastavu ili znak Crvenog krsta ili znake koji njima odgovaraju ili druge meunarodno priznate
znake kojima se obeleavaju odreeni objekti radi zatite od vojnih operacija ili naredi da se
takva dela vre,
(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini u zoni ratnih operacija,
Agresivan rat
lan 386.
(1) Ko poziva ili podstie na agresivan rat,
(2) Ko naredi voenje agresivnog rata,
Rasna i druga diskriminacija
lan 387.
(1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji koe, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etnikom
poreklu ili nekom drugom linom svojstvu kri osnovna ljudska prava i slobode zajamena
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i ratifikovanim meunarodnim ugovorima od
strane Srbije,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se ko vri proganjanje organizacija ili pojedinaca
zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.
(3) Ko iri ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mrnju ili podstie
na rasnu diskriminaciju,
(4) Ko iri ili na drugi nain uini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo
predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje,
protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji koe, verskoj pripadnosti,
nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom drugom linom svojstvu,
91
(5) Ko javno preti da e, protiv lica ili grupe lice zbog pripadnosti odreenoj rasi, boji koe,
veri, nacionalnosti, etnikom poreklu ili zbog nekog drugog linog svojstva, izvriti krivino delo
za koje je zapreena kazna zatvora vea od etiri godine zatvora,
Trgovina ljudima
lan 388.
(1) Ko silom ili pretnjom, dovoenjem u zabludu ili odravanjem u zabludi, zloupotrebom
ovlaenja, poverenja, odnosa zavisnosti, tekih prilika drugog, zadravanjem linih isprava ili
davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje,
kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili dri drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada,
prinudnog rada, vrenja krivinih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije,
prosjaenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu slinog odnosa,
radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korienja u oruanim sukobima,
kaznie se zatvorom od tri do dvanaest.
(2) Za delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu uinilac e se kazniti
kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih
naina izvrenja.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu,
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog lana nastupila teka telesna povreda nekog lica,
(6) Ko se bavi vrenjem krivinog dela iz st. 1. do 3. ovog lana ili je delo izvreno od strane
grupe,
(8) Ko zna ili je mogao znati da je lice rtva trgovine ljudima, pa iskoristi njen poloaj ili
drugome omogui iskoriavanje njenog poloaja radi eksploatacije predviene stavom 1. ovog
lana,
(9) Ako je delo iz stava 8. ovog lana uinjeno prema licu za koje je uinilac znao ili je mogao
znati da je maloletno,
uinilac e se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina.
(10) Pristanak lica na eksploataciju ili na uspostavljanje ropskog ili njemu slinog odnosa iz
stava 1. ovog lana ne utie na postojanje krivinog dela iz st. 1, 2. i 6. ovog lana.
Trgovina maloletnim licima radi usvojenja
lan 389.
(1) Ko oduzme lice koje nije navrilo esnaest godina radi njegovog usvojenja protivno
vaeim propisima ili ko usvoji takvo lice ili posreduje u takvom usvojenju ili ko u tom cilju kupi,
proda ili preda drugo lice koje nije navrilo etrnaest godina ili ga prevozi, obezbeuje mu
smetaj ili ga prikriva,
(2) Ko se bavi vrenjem delatnosti iz stava 1. ovog lana ili je delo izvreno od strane grupe,
kaznie se zatvorom najmanje tri godine.
Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu
lan 390.
(1) Ko, krei pravila meunarodnog prava, stavi drugog u ropski ili njemu slian odnos ili ga
dri u takvom odnosu, kupi, proda, preda drugom licu ili posreduje u kupovini, prodaji ili predaji
ovakvog lica ili podstie drugog da proda svoju slobodu ili slobodu lica koje izdrava ili o kojem
se stara,
92

(2) Ko prevozi lica koja se nalaze u ropskom ili njemu slinom odnosu iz jedne zemlje u
drugu,
(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini prema maloletnom licu,
Ugroavanje lica pod meunarodnopravnom zatitom
lan 390a
Ko prema licu pod meunarodnopravnom zatitom izvri nasilje ili napadne na njegove
slubene prostorije, privatan stan ili prevozno sredstvo,
Meunarodni terorizam
lan 391.
(1) Ko, u nameri da nakodi stranoj dravi ili meunarodnoj organizaciji, izvri otmicu nekog
lica ili neko drugo nasilje, izazove eksploziju ili poar ili preduzme druge opteopasne radnje ili
preti upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteriolokog ili drugog slinog sredstva,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt jednog ili vie lica ili ako je
izvreno od strane organizovane kriminalne grupe,
(3) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana uinilac neko lice sa umiljajem liio ivota
ili je uinilac organizator organizovane kriminalne grupe,
(4) Ko priprema izvrenje krivinih dela iz st. 1. do 3. ovog lana kaznie se zatvorom od
jedne do pet godina.
(5) Pripremanje iz stava 4. ovog lana sastoji se u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava
za izvrenje krivinog dela, u otklanjanju prepreka za izvrenje krivinog dela, dogovaranju,
planiranju ili organizovanju sa drugim izvrenja krivinog dela ili u drugim radnjama kojima se
stvaraju uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela.
Uzimanje talaca
lan 392.
(1) Ko izvri otmicu nekog lica i preti da e ga ubiti, povrediti ili zadrati kao taoca u nameri
da prinudi neku dravu ili meunarodnu organizaciju da neto uini ili ne uini,
(2) Uinilac dela iz stava 1. ovog lana koji dobrovoljno pusti na slobodu oteto lice, iako nije
ostvaren cilj otmice, moe se osloboditi od kazne.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt otetog lica,
(4) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana uinilac oteto lice sa umiljajem liio ivota,
Finansiranje terorizma
lan 393.
(1) Ko neposredno ili posredno obezbeuje ili prikuplja sredstva namenjena za potpuno ili
delimino finansiranje vrenja krivinog dela iz l. 312, 391. i 392. ovog zakonika,
(2) Ko podstrekava i pomae u obezbeenju ili prikupljanju sredstava za vrenja krivinog
dela iz l. 312, 391. i 392. ovog zakonika, bez obzira da li je to delo izvreno, odnosno da li su
sredstva koriena za izvrenje tih dela,
(3) Sredstva iz stava 1. ovog lana oduzee se.
GLAVA TRIDESET PETA
KRIVINA DELA PROTIV VOJSKE SRBIJE
93
Izbegavanje vojne obaveze

lan 394.
(1) Ko se, bez opravdanog razloga, ne odazove pozivu za izvrenje regrutne obaveze,
obaveze sluenja vojnog roka ili obaveze lica u rezervnom sastavu ili izbegava prijem poziva za
izvrenje te obaveze,
(2) Ko se krije da bi izbegao obavezu iz stava 1. ovog lana,
(3) Ko napusti zemlju ili ostane u inostranstvu da bi izbegao izvrenje vojne obaveze iz stava
1. ovog lana,
(4) Ko poziva ili podstie vie lica na izvrenje dela iz st. 1. do 3. ovog lana,
kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, a za delo iz st. 2. i 3. zatvorom od dve
do dvanaest godina.
(5) Uinilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana koji se doborovoljno prijavi nadlenom dravnom
organu moe se osloboditi od kazne.
Izbegavanje popisa i pregleda
lan 395.
Ko se protivno zakonom utvrenoj obavezi, bez opravdanog razloga, ne odazove pozivu
nadlenog organa za popis ili pregled ili se protivi popisu ili pregledu ljudstva ili materijalnih
sredstava potrebnih za odbranu zemlje ili ko pri ovakvom popisu ili pregledu da netane
podatke,
Neizvravanje materijalne obaveze
lan 396.
(1) Ko protivno zakonom utvrenoj obavezi, bez opravdanog razloga, ne dopremi na
odreeno mesto, u odreeno vreme i u stanju koje omoguava njihovu namensku upotrebu
materijalna sredstva ili ne privede stoku,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno za vreme ratnog stanja, oruanog sukoba ili
vanrednog stanja,
Izbegavanje vojne slube onesposobljenjem i obmanom
lan 397.
(1) Ko u nameri da izbegne vojnu slubu ili da bude rasporeen na laku dunost sebe ozledi
ili na drugi nain privremeno onesposobi za vojnu slubu ili dozvoli drugom da ga privremeno
onesposobi, kao i onaj ko drugog sa njegovim odobrenjem ili bez odobrenja u istoj nameri
privremeno onesposobi,
(2) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana nastupila trajna nesposobnost za vojnu
slubu,
(3) Ko u nameri iz stava 1. ovog lana simulira bolest ili za sebe ili drugog upotrebi lanu
ispravu ili postupi na drugi prevaran nain,
Protivpravno osloboenje od vojne slube
lan 398.
Ko zloupotrebom svog poloaja ili ovlaenja uini da se oslobodi od dunosti ili da se
rasporedi na laku dunost vojno lice ili lice koje podlee vojnoj obavezi,
Samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije
lan 399.
94
(1) Vojno lice koje samovoljno odsustvuje iz svoje jedinice ili slube najmanje pet dana ili
krae vreme ukoliko odsustvuje vie puta u toku jedne godine ili samovoljno napusti svoju
jedinicu ili slubu za vreme izvrenja vanog zadatka ili poveanog stepena borbene gotovosti
jedinice,
(2) Vojno lice koje se krije da bi izbeglo slubu u vojsci ili koje samovoljno odsustvuje iz svoje
jedinice ili slube due od trideset dana,
(3) Vojno lice koje napusti zemlju ili ostane u inostranstvu da bi izbeglo slubu u vojsci,
(4) Vojno lice koje priprema bekstvo u inostranstvo da bi izbeglo slubu u vojsci,
(5) Ko poziva ili podstie vie lica na izvrenje dela iz stava 1. ovog lana,
(6) Ko poziva i podstie vie lica na izvrenje dela iz st. 2. i 3. ovog lana,
(7) Uinilac dela iz st. 2. i 3. ovog lana koji se dobrovoljno javi nadlenom dravnom organu
radi vrenja vojne slube moe se osloboditi od kazne.
Neizvrenje i odbijanje izvrenja nareenja
lan 400.
(1) Vojno lice koje ne izvri ili odbije da izvri nareenje pretpostavljenog u vezi sa slubom,
pa usled toga nastupe tee tetne posledice za slubu ili je sluba bila tee ugroena,
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice za vojnu slubu ili se
nareenje odnosi na prijem ili upotrebu oruja,
uinilac e se kazniti za delo iz stava 1. novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a za
delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine.
Protivljenje pretpostavljenom
lan 401.
(1) Vojno lice koje se zajedno sa drugim vojnim licima usprotivi nareenju pretpostavljenog u
vezi sa slubom i nee da ga izvri ili odbije da vri svoju dunost,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno organizovano,
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana izvreno upotrebom oruja,
(4) Vojno lice koje pri izvrenju dela iz st. 1. do 3. ovog lana lii ivota drugog iz nehata,
(5) Organizator i kolovoa dela iz stava 2. ovog lana,
(6) Ko vri pripreme za delo iz stava 2. ovog lana,
(7) Vojni stareina koji, u okviru svoje nadlenosti, u sluaju dela iz st. 1. do 4. ovog lana ne
preduzme propisane, nareene ili oigledno potrebne mere da se uspostavi red,
Protivljenje vojnom licu koje vri posebnu vojnu slubu
lan 402.
Ko se protivi vojnom licu koje vri straarsku, patrolnu, deurnu, uvarsku ili drugu slinu
slubu ili ne poslua njegov poziv ili ne izvri ili odbije da izvri njegovo nareenje, pa usled
toga nastupe tee tetne posledice za slubu ili je sluba bila tee ugroena,
95
Prinuda prema vojnom licu u vrenju slubene dunosti

lan 403.
(1) Ko silom ili pretnjom da e neposredno upotrebiti silu sprei vojno lice u vrenju slubene
dunosti ili ga na isti nain prinudi da postupi protivno slubenoj dunosti,
(2) Ako su usled izvrenja dela iz stava 1. ovog lana nastupile teke posledice za slubu,
Napad na vojno lice u vrenju vojne slube
lan 404.
(1) Ko napadne ili preti da e napasti vojno lice koje vri slubu,
(2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana uinilac naneo vojnom licu laku telesnu
povredu ili preti upotrebom oruja,
(3) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana uinilac naneo vojnom licu teku telesnu
povredu ili je izazvao teke posledice za slubu iz nehata,
(4) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana uinilac liio ivota vojno lice iz nehata,
Osloboenje od kazne za dela iz l. 400. do 404.
lan 405.
Ako je uinilac dela iz l. 400, 401. stav 1, 402, 403. stav 1. i 404. st. 1. i 2. ovog zakonika bio
izazvan nezakonitim i grubim postupanjem vojnog lica moe se osloboditi od kazne.
Zlostavljanje potinjenog i mlaeg
lan 406.
(1) Vojni stareina koji u slubi ili u vezi sa slubom zlostavlja potinjenog ili mlaeg ili sa
njima postupa na nain kojim se vrea ljudsko dostojanstvo,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do teke telesne povrede ili tekog
naruavanja zdravlja potinjenog ili mlaeg ili ako je delo izvreno prema vie lica,
Povreda posebne vojne slube
lan 407.
(1) Vojno lice koje postupi protivno propisima o straarskoj, patrolnoj, deurnoj, uvarskoj ili
drugoj slinoj slubi, pa usled toga nastupe tee tetne posledice za slubu ili je sluba bila tee
ugroena,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno kod skladita oruja, municije ili eksplozivnog
materijala ili kod drugog objekta vanog znaaja,
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda, ili imovinska
teta velikih razmera ili su nastupile druge teke posledice,
(5) Ako su dela iz st. 1. do 4. ovog lana uinjena iz nehata,
uinilac e se kazniti, za delo iz stava 1. novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, za
delo iz stava 2. novanom kaznom ili zatvorom do dve godine, za delo iz stava 3. zatvorom od
tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 4. zatvorom od jedne do osam godina.
Povreda obezbeenja dravne granice
lan 408.
96
(1) Slubeno lice koje vrei slubu na granici postupi protivno propisima o uvanju dravne
granice, pa usled toga nastupe tee tetne posledice ili je sluba bila tee ugroena,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno za vreme vrenja dunosti u naroitim
okolnostima ili je usled dela nastupila teka telesna povreda ili imovinska teta velikih razmera
ili su nastupile druge teke posledice,
(5) Ako je usled dela iz stava 4. ovog lana nastupila posledica iz stava 2. ovog lana,
uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, a ako je nastupila posledica iz
stava 3. ovog lana, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Neistinito slubeno izvetavanje
lan 409.
(1) Vojno lice koje pretpostavljenom stareini, usmeno ili pisano, u slubenom izvetaju
iznese neistinite podatke od znaaja za slubu ili preuti neku vanu injenicu ili prosledi takav
izvetaj iako zna da su podaci u njemu neistiniti, pa usled toga nastupe tee tetne posledice za
slubu ili je sluba bila tee ugroena,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno podnoenjem izvetaja od naroite vanosti ili
su nastupile teke posledice,
uinilac e se kazniti za delo iz stava 1. novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a za
delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine.
Nepreduzimanje mera za obezbeenje vojne jedinice
lan 410.
(1) Vojni stareina koji u okviru svoje nadlenosti propusti da preduzme propisane, nareene
ili druge oigledno potrebne mere za obezbeenje jedinice, uvanje ivota i zdravlja ljudi koji su
mu povereni, za osiguranje i odravanje u ispravnom stanju objekata, predmeta i sredstava koji
slue borbenoj gotovosti, za uredno snabdevanje hranom ili vojnom opremom ili za uvanje i
negu stoke, ili da se na vreme i uredno izvre osiguravajui radovi ili obezbeenje objekata koji
su mu povereni, pa time dovede u opasnost ivot ljudi ili teko ugrozi zdravlje ljudi ili imovinu
velike vrednosti,
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila teka telesna povreda ili imovinska
teta velikih razmera ili su nastupile druge teke posledice,
uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine, a ako je nastupila posledica iz stava 3. ovog
lana, uinilac e se kazniti zatvorom do pet godina.
Nesavesna izrada i preuzimanje naoruanja i druge vojne opreme
lan 411.
(1) Vojno ili drugo lice kojem je u preduzeu ili drugom pravnom licu koje radi za potrebe
odbrane, povereno rukovoenje proizvodnim ili drugim tehnolokim procesom ili nadzor nad
njima, koje nesavesno vri slubu ili obavezu koja mu je poverena, pa usled toga oruje,
municija ili druga vojna oprema ne bude izraena na vreme ili ne odgovaraju odreenom
kvalitetu,
97

(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i vojno ili drugo lice koje nesavesno vrei
slubu primi predmete naoruanja ili drugu vojnu opremu koji ne odgovaraju uslovima ili
ugovoru.
(3) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupile teke posledice,
(4) Ako su dela iz st. 1. i 2. ovog lana uinjena iz nehata,
Nepropisno staranje o poverenom oruju
lan 412.
(1) Ko nepropisno dri, uva ili rukuje poverenim orujem, municijom ili eksplozivom koji
pripadaju vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi, pa time prouzrokuje njihovo oteenje u veoj meri,
unitenje ili nestanak,
(2) Rukovalac skladita oruja, municije, eksploziva i drugih borbenih sredstava koji ne
preduzme mere za njihovo obezbeenje ili odravanje, pa usled toga nastupi oteenje u veoj
meri, unitenje ili nestanak tih borbenih sredstava,
(3) Ako je usled dela iz stava 2. ovog lana nastupila imovinska teta velikih razmera,
Protivpravno raspolaganje poverenim orujem
lan 413.
Ko prisvoji, otui, zaloi, preda drugom na korienje, oteti ili uniti oruje, municiju ili
eksploziv koji su mu dati na upotrebu i slue potrebama odbrane,
Kraa oruja i dela borbenog sredstva
lan 414.
(1) Ko ukrade oruje, municiju, eksploziv, borbeno sredstvo ili deo borbenog sredstva koji
slue potrebama odbrane,
(2) Ako vrednost stvari iz stava 1. ovog lana prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara ili
ako je kraa uinjena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormana ili
drugih zatvorenih prostorija ili je uinjena od strane grupe ili na naroito opasan ili drzak nain ili
od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oruje ili opasno orue radi napada ili odbrane ili za
vreme poara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa,
(3) Ako vrednost stvari iz stava 1. ovog lana prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
Odavanje vojne tajne
lan 415.
(1) Ko neovlaeno drugom saopti, preda ili na drugi nain uini dostupnim podatke koji
predstavljaju vojnu tajnu ili pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu,
podatka ili radi objavljivanja ili korienja podataka u inostranstvu,
98

(4) Vojnom tajnom smatraju se podaci koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom
nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni vojnom tajnom i ije bi odavanje
prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za Vojsku Srbije ili odbranu ili
bezbednost zemlje.
(5) Vojnom tajnom, u smislu stava 4. ovog lana, ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su
upravljeni na teke povrede osnovnih prava oveka, ili na ugroavanje ustavnog ureenja i
Neovlaen pristup vojnom objektu
lan 416.
Ko neovlaeno ue u vojni objekat ili pravi skice ili crtee vojnih objekata ili borbenih
sredstava ili ih fotografie ili na drugi nain snima, iako zna da je to zabranjeno,
Kanjavanje za krivina dela koja su izvrena za vreme ratnog stanja, oruanog sukoba i
vanrednog stanja
lan 417.
(1) Za krivino delo iz l. 394. stav 1, 399. st. 1. i 4, 400. st. 1. i 3, 401. st. 1, 6. i 7, 402, 403,
404. st. 1. i 2, 406, 407. st. 1, 2. i 5, 408. st. 1, 4. i 5, 409, 410. st. 1. i 4, 411. st.1, 2, 4. i 5, 412.
st. 1, 2, 4. i 5, 413, 414. stav 1, 415. st. 1. i 3. i 416. ovog zakonika, ako je izvreno za vreme
ratnog stanja, oruanog sukoba ili vanrednog stanja,
(2) Za krivino delo iz l. 394. st. 2. do 4, 397, 398, 399. st. 2, 3, 5. i 6, 400. stav 2, 401. st. 2.
do 5, 404. st. 3. i 4, 407. stav 3, 408. stav 2, 410. st. 2. i 5, 411. stav 3, 412. stav 3, 414. st. 2. i
3. i 415. stav 2. ovog zakonika, ako je izvreno za vreme ratnog stanja, oruanog sukoba ili
vanrednog stanja,
(3) Za krivino delo iz l. 407. stav 4, 408. stav 3. i 410. stav 3. ovog zakonika, ako je
izvreno za vreme ratnog stanja, oruanog sukoba ili vanrednog stanja,
Neispunjavanje dunosti pri sprovoenju mobilizacije
lan 418.
(1) Vojno ili slubeno lice koje pri sprovoenju mobilizacije za vreme ratnog stanja, oruanog
sukoba ili vanrednog stanja, protivno svojoj dunosti, ne obezbedi prihvat, raspored i smetaj
mobilisanog ljudstva, prevoznih i drugih sredstava i stoke ili ne obezbedi snabdevanje
mobilisanih ljudi i stoke ili u vezi sa mobilizacijom ne izvri kakvu drugu dunost, usled ega su
nastupile ili su mogle da nastupe tetne posledice,
Podrivanje vojne i odbrambene moi
lan 419.
(1) Ko uniti, uini neupotrebljivim ili omogui da preu u ruke neprijatelja odbrambena
postrojenja, odbrambeni objekti, poloaj, naoruanje i druga vojna i odbrambena sredstva, brod
ili vazduhoplov ili preda jedinicu neprijatelju bez borbe ili pre nego to su iscrpljena sva sredstva
za odbranu ili na drugi nain omete ili dovede u opasnost vojne ili odbrambene mere,
(2) Ko uini delo iz stava 1. ovog lana u nameri da pomogne neprijatelju,
99
(3) Ko priprema izvrenje dela iz st. 1. i 2. ovog lana,

kaznie se zatvorom od jedne do est godina.
(4) Ako su dela iz stava 1. ovog lana uinjena iz nehata,
(5) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana imalo za posledicu smrt jednog ili vie lica ili je izazvalo
opasnost za ivot ljudi ili je praeno tekim nasiljima ili velikim razaranjima ili je dovelo do
ugroavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne snage zemlje,
Spreavanje borbe protiv neprijatelja
lan 420.
(1) Ko za vreme rata ili oruanog sukoba spreava graane Srbije ili graane njenih
saveznika da vode borbu protiv neprijatelja,
(2) Ko za vreme rata ili oruanog sukoba propagandom ili na drugi nain odvraa graane
Srbije ili graane njenih saveznika da vode borbu protiv neprijatelja,
Prelazak i predaja neprijatelju
lan 421.
(1) Vojno lice koje za vreme rata ili oruanog sukoba pree u redove neprijateljske vojske,
kaznie se zatvorom najmanje deset godina.
(2) Vojno lice koje se za vreme rata ili oruanog sukoba preda neprijatelju pre nego to je
iscrpelo sve mogunosti odbrane,
Sluba u neprijateljskoj vojsci
lan 422.
(1) Graanin Srbije koji za vreme rata ili oruanog sukoba slui neprijateljskoj vojsci ili drugim
neprijateljskim oruanim formacijama ili uestvuje u ratu ili oruanom sukobu kao borac protiv
Srbije i njenih saveznika,
(2) Ko vrbuje graane Srbije za slubu u neprijateljskoj vojsci ili drugim neprijateljskim
oruanim formacijama ili za uestvovanje u ratu ili oruanom sukobu protiv Srbije ili njenih
saveznika,
Pomaganje neprijatelju
lan 423.
(1) Graanin Srbije koji za vreme rata ili oruanog sukoba pomae neprijatelju u sprovoenju
rekvizicije, oduzimanju hrane ili drugih dobara ili u sprovoenju kakvih prinudnih mera prema
stanovnitvu,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i graanin Srbije koji za vreme rata politiki ili
privredno sarauje sa neprijateljem.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana imalo za posledicu smrt jednog ili vie lica ili je izazvalo
opasnost za ivot ljudi ili je praeno tekim nasiljima ili velikim razaranjima ili je dovelo do
ugroavanja bezbednosti ekonomske ili vojne snage zemlje,
Neispunjenje i naputanje dunosti za vreme borbe
lan 424.
(1) Vojno lice koje za vreme borbe ili neposredno pred borbu ne izvri svoju dunost pa usled
toga nastupe tetne posledice za vojnu jedinicu ili za borbenu situaciju,
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i vojno lice koje za vreme borbe ili neposredno
pred borbu samovoljno ili na prevaran nain napusti svoju dunost.
100
Naputanje poloaja protivno nareenju
lan 425.
(1) Vojni stareina koji protivno nareenju napusti poloaj sa jedinicom koja mu je poverena,
pre nego to je iscrpio sve mogunosti odbrane,
Naputanje oteenog broda i vazduhoplova pre vremena
lan 426.
(1) Komandant ratnog broda koji za vreme rata ili oruanog sukoba napusti oteeni brod pre
nego to je izvrio svoju dunost po propisima o brodskoj slubi,
(2) lan posade ratnog broda koji za vreme rata ili oruanog sukoba napusti oteeni brod
pre nego to je komandant broda izdao nareenje za naputanje ili lan posade vojnog
vazduhoplova koji za vreme rata ili oruanog sukoba napusti oteeni vojni vazduhoplov pre
nego to je izvrio svoju dunost po propisima o letenju i korienju vazduhoplova,
uinilac e se za delo iz stava 1. kazniti zatvorom najmanje deset godina, a za delo iz stava
2. zatvorom od dve do deset godina.
Slabljenje borbenog morala
lan 427.
(1) Ko neposredno pred borbu ili u toku borbe izazivanjem nezadovoljstva meu vojnim
licima, irenjem uznemiravajuih vesti, beanjem, bacanjem oruja ili municije, izazivanjem ili
irenjem straha ili na drugi nain slabi borbeni moral u jedinici ili nanosi tetu borbenoj situaciji,
(2) Vojni stareina koji ne preduzme potrebne mere prema potinjenom ili mlaem koji za
vreme borbe ili neposredno pred borbu iri strah meu vojnicima ili na drugi nain slabi borbeni
moral jedinice ili nanosi tetu borbenoj situaciji,
Neizvetavanje vojnih organa
lan 428.
(1) Ko za vreme ratnog stanja, oruanog sukoba ili vanrednog stanja ne izvesti
pretpostavljenog, starijeg ili vojnu komandu o dogaaju koji oigledno zahteva neodlono
preduzimanje vojnih mera,
Uslovi za izricanje disciplinske kazne, odnosno mere
lan 429.
Za krivino delo protiv Vojske Srbije za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, umesto
krivine sankcije moe se vojnom licu izrei disciplinska kazna, odnosno mera utvrena
zakonom, ako je delo dobilo naroito lak vid i ako to zahtevaju interesi slube.
Krivino delo izvreno po nareenju pretpostavljenog
lan 430.
Nee se kazniti potinjeni ako uini krivino delo po nareenju pretpostavljenog koje se tie
slubene dunosti, osim ako se nareenje odnosilo na izvrenje krivinog dela za koje se moe
101
izrei pet godina zatvora ili tea kazna, a potinjeni je znao da izvrenje nareenja predstavlja
krivino delo.
GLAVA TRIDESET ESTA
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 431.
(1) Danom stupanja na snagu ovog zakonika prestaju da vae Osnovni krivini zakon
("Slubeni list SFRJ", br. 44/76, 46/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90,
"Slubeni list SRJ", br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01, "Slubeni glasnik RS", broj
39/03) i Krivini zakon Republike Srbije ("Slubeni glasnik SRS", br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79,
24/84, 39/86, 51/87, 6/89 i 42/89, "Slubeni glasnik RS", br. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92,
49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03);
(2) Danom stupanja na snagu ovog zakonika prestaju da vae krivinopravne odredbe
sadrane u:
- l. 105. i 107. Zakona o izboru narodnih poslanika (" Slubeni glasnik RS" , br. 35/00, 57/03
i 18/04);
- lanu 45. Zakona o zatiti od jonizujuih zraenja ("Slubeni list SRJ", broj 46/96);
- lanu 3. Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u SRJ ("Slubeni list SRJ", broj
12/95);
- lanu 92. Zakona o rudarstvu ("Slubeni glasnik RS", broj 44/95);
- lanu 12. Antimonopolskog zakona ("Slubeni list SRJ", broj 29/96);
- l. 172. i 174. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Slubeni glasnik RS",
br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04 i 61/05);
- lanu 27. Zakona o spreavanju pranja novca ("Slubeni list SRJ", broj 53/01);
- lanu 87. Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 72/03 i 55/04);
- lanu 330. Carinskog zakona ("Slubeni glasnik RS", br. 73/03 i 61/05);
- l. 179, 181. i 182. Zakona o steajnom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04);
- lanu 141. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04);
- lanu 24. Zakona o javnom redu i miru ("Slubeni glasnik RS", br. 5/92, 53/93, 67/93 i
48/94);
- lanu 33. Zakona o oruju i municiji ("Slubeni glasnik RS", br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94,
44/98 i 39/03);
- lanu 97. Zakona o igrama na sreu ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04);
- lanu 1052. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi ("Slubeni list SRJ", br. 12/98, 44/99,
74/99 i 73/00);
- lanu 46a Zakona o trgovini ("Slubeni list SRJ", br. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 i
37/02);
- lanu 244. Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Slubeni
list SRJ", broj 65/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 57/03, 55/04 i 45/05);
- lanu 31. Zakona o proizvodnji i prometu naoruanja i vojne opreme ("Slubeni list SRJ",
broj 41/96);
- lanu 221. Zakona o osiguranju ("Slubeni glasnik RS", br. 55/04, 70/04 i 61/05).
lan 432.
Ovaj zakonik stupa na snagu 1. januara 2006. godine.
______________________
102
ZAKON
O IZMENAMA I DOPUNAMA
KRIVINOG ZAKONIKA
SLUBENI GLASNIK RS, BR.72/2009 OD 3.9.2009
lan 1.
U Krivinom zakoniku (Slubeni glasnik RS, br. 85/05, 88/05-ispravka i 107/05-ispravka), u
lanu 8. stav 1. posle rei: Srbije ili rei: Crne Gore ili bude ekstradiran dravnoj zajednici Srbija i Crna
Gora zamenjuju se reima: bude izruen Srbiji..
lan 2.
U lanu 9. stav 1. posle rei: Srbije ili rei: Crne Gore ili bude ekstradiran dravnoj zajednici
Srbija i Crna Gora zamenjuju se reima: bude izruen Srbiji..
U stavu 2. re: ekstradiran zamenjuje se reju: izruen.
lan 3.
U lanu 11. re: ekstradicionog brie se, a posle rei: postupka dodaje se re: izruenja.
lan 4.
Naslov iznad lana 12. i lan 12. menja se i glasi:
Odgovornost pravnih lica za krivina dela
lan 12.
Odgovornost pravnih lica za krivina dela, kao i sankcije pravnih lica za krivina dela ureuju se
posebnim zakonom..
lan 5.
U lanu 18. stav 3. rei: tri godine zamenjuju se reima: pet godina.
lan 6.
U lanu 44. stav 1. menja se i glasi:
Kazna zatvora moe se izrei samo kao glavna kazna..
U stavu 2. posle rei: Novana kazna dodaju se zapeta i rei: rad u javnom interesu.
lan 7.
U lanu 45. posle stava 4. dodaju se st. 5. do 8. koji glase:
(5) Osuenom kojem je izreena kazna zatvora do jedne godine, sud moe odrediti da se ova kazna
izvri na taj nain to osueni ne sme naputati prostorije u kojima stanuje, osim u sluajevima
propisanim zakonom koji ureuje izvrenje krivinih sankcija.
(6) Osuenom kojem je odreeno izvrenje kazna zatvora na nain predvien stavom 5. ovog lana, a
koji jednom u trajanju do dvanaest asova ili dva puta u trajanju do est asova, samovoljno napusti
prostorije u kojima stanuje, sud e odrediti da ostatak kazne zatvora izdrava u zatvoru.
103
(7) Prilikom odreivanja izvrenja kazne zatvora na nain propisan stavom 5. ovog lana, sud e voditi
rauna o tehnikim mogunostima izvrenja, kao i o drugim okolnostima od znaaja za odmeravanje
kazne.
(8) Osuenom za krivino delo protiv braka i porodice koji ivi sa oteenim u istom porodinom
domainstvu ne moe se odrediti izvrenje kazne zatvora na nain propisan u stavu 5. ovog lana.
lan 8.
U lanu 46. stav 1. re: polovinu zamenjuje se reima: dve treine. Posle druge reenice dodaje se
reenica koja glasi: Ne moe se uslovno otpustiti osueni koji je pokuao bekstvo ili je pobegao iz
zavoda za izvrenje kazne zatvora u toku izdravanja kazne..
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
(2) Sud moe u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osueni duan da ispuni obaveze
predviene krivinopravnim odredbama..
Dosadanji stav 2. postaje stav 3.
lan 9.
U lanu 47. stav 1. rei: jedne godine zamenjuju se reima: est meseci.
U stavu 2. rei: jedne godine zamenjuju se reima: est meseci, taka se zamenjuje zapetom i
dodaju rei: odnosno ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio u skladu sa lanom 46. stav 2.
ovog zakonika..
lan 10.
U lanu 53. stav 3. posle rei: do dve godine brie se taka i dodaju rei: ili novana kazna..
lan 11.
U lanu 57. stav 1. dodaje se nova taka 1. koja glase:
1) ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od deset ili vie godina,
kazna se moe ublaiti do sedam godina zatvora;
Dosadanje ta. 1. do 7. postaju ta. 2. do 8.
U taki 2. rei: ili vie briu se, a re: dve zamenjuje se reju: tri.
U taki 8. posle rei: do dodaju se rei: deset dnevnih iznosa, odnosno.
Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:
(2) Izuzetno od stava 1. ovog lana, ne moe se ublaiti kazna za krivina dela iz l. 134. st 2. i 3, 178,
179, 180, 214. st. 2. i 3, 246. st. 1. i 3, 350. st. 3. i 4. i 388. ovog zakonika.
(3) Izuzetno od stava 1. ovog lana ne moe se ublaiti kazna uiniocu krivinog dela koji je ranije
osuivan za isto krivino delo..
U dosadanjem stavu 2. koji postaje stav 4. rei: za ublaavanje kazne zamenjuju se reima: u st. 1. do
3. ovog lana.
lan 12.
U lanu 58. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
104
(3) Sud moe osloboditi od kazne i uinioca krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora do
pet godina, ako posle izvrenog krivinog dela, a pre nego to je saznao da je otkriven, otkloni posledice
dela ili nadoknadi tetu prouzrokovanu krivinim delom..
lan 13.
U lanu 59. stav 2. brie se.
lan 14.
U lanu 61. stav 6. rei: ve bude otkriveno naknadno i zapeta briu se. Posle stava 6. dodaju se st. 7. i
8. koji glase:
(7) Za delo iz stava 1. ovog lana moe se izrei tea kazna od propisane. Izreena kazna ne sme prei
dvostruku meru propisane kazne, niti dvadeset godina zatvora.
(8) Izuzetno od stava 7. ovog lana, ako se za delo iz stava 1. ovog lana moe izrei kazna zatvora od
trideset do etrdeset godina, ne moe se izrei kazna vea od etrdeset godina zatvora..
lan 15.
U lanu 66. stav 1. rei: do dve zamenjuju se reima: manjem od dve.
lan 16.
U lanu 67. stav 2. rei: preko dve godine zatvora zamenjuju se reima: zatvora od dve godine ili u
duem trajanju.
lan 17.
(3) Ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osueni izvrio krivino delo pre nego to je uslovno
osuen, zbog ega ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude, uslovna osuda moe se opozvati
najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja..
lan 18.
U lanu 77. stav 5. rei: i Crne Gore briu se.
lan 19.
U lanu 79. stav 1. taka 9. taka se zamenjuje takom i zapetom.
Posle take 9. dodaje se taka 10. koja glasi:
10) zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim..
lan 20.
U lanu 80. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:
(6) Mera zabrane pribliavanja i komunikacije sa oteenim moe se izrei ako je uiniocu izreena
novana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozake dozvole, uslovna osuda i sudska opomena..
lan 21.
U lanu 87. st. 1. i 2. menjaju se i glase:
105
(1) Mera bezbednosti oduzimanja predmeta moe se odrediti u pogledu predmeta koji je bio namenjen ili
upotrebljen za izvrenje krivinog dela ili je nastao izvrenjem krivinog dela, kad postoji opasnost da e
se odreeni predmet ponovo upotrebiti za izvrenje krivinog dela, ili kad je radi zatite opte bezbednosti
ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno.
(2) Primena ove mere bezbednosti ne utie na pravo treih lica na naknadu tete zbog oduzimanja
predmeta prema izvriocu krivinog dela..
lan 22.
Posle lana 89. dodaje se lan 89a koji glasi:
Mera zabrane pribliavanja i komunikacije sa oteenim
lan 89a
(1) Sud moe uiniocu krivinog dela zabraniti pribliavanje oteenom na odreenoj udaljenosti,
zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oteenog i zabraniti dalje uznemiravanje
oteenog, odnosno dalju komunikaciju sa oteenim, ako se opravdano moe smatrati da bi dalje
vrenje takvih radnji uinioca krivinog dela bilo opasno po oteenog.
(2) Mera iz stava 1. ovog lana moe trajati najdue tri godine.
(3) Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lienje slobode u vezi sa krivinim delom ne
uraunava se u vreme trajanja mere iz stava 1. ovog lana.
(4) Mera iz stava 1. ovog lana moe se ukinuti pre isteka vremena za koje je odreena, ako prestanu
razlozi zbog kojih je odreena..
lan 23.
U lanu 92. stav 1. posle rei: obavezati da dodaju se rei: preda u zamenu drugu imovinsku korist koja
odgovara vrednosti imovine pribavljene izvrenjem krivinog dela ili proistekle iz krivinog dela ili.
U stavu 2. posle rei: i od dodaju se rei: pravnog ili fizikog.
lan 24.
U lanu 102. stav 2. rei: organu unutranjih poslova zamenjuju se reju: policiji. Posle prve reenice
dodaje se reenica koja glasi: Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati i drugim dravnim organima
koji su nadleni za otkrivanje i spreavanje izvrenja krivinih dela, kada je to posebnim zakonom
propisano..
U stavu 5. rei: samo ako su im potrebni radi ostvarivanja njihovih prava briu se.
Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
(6) Podaci o brisanoj osudi ne mogu se nikom dati..
lan 25.
U lanu 112. stav 3. taka 5. rei: izuzev kad su u pitanju odredbe Glave trideset tree (Krivina dela
protiv slubene dunosti) ovog zakonika briu se.
Stav 13. menja se i glasi:
(13) Izborima se smatraju izbori za narodne poslanike, predsednika Republike, organe autonomne
pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugi izbori koji se raspisuju i vre na osnovu Ustava i zakona..
106
(17) Raunarski podatak je svako predstavljanje injenica, informacija ili koncepta u obliku koji je
podesan za njihovu obradu u raunarskom sistemu, ukljuujui i odgovarajui program na osnovu koga
raunarski sistem obavlja svoju funkciju..
U stavu 18. posle rei: raunara dodaje se zapeta i rei: odnosno raunarskih sistema.
(22) Grupa je najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vrenja krivinih dela koja ne mora
da ima definisane uloge svojih lanova, kontinuitet lanstva ili razvijenu strukturu..
U stavu 23. rei: dravama lanicama SCG zamenjuju se reju: Srbiji.
(28) lanom porodice smatraju se: suprunici, njihova deca, preci suprunika u pravoj liniji krvnog
srodstva, vanbrani partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. lanovima porodice
smatraju se i braa i sestre, njihovi suprunici i deca, bivi suprunici i njihova deca i roditelji bivih
suprunika, ako ive u zajednikom domainstvu, kao i lica koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu
da bude roeno, iako nikada nisu ivela u istom porodinom domainstvu..
(31) Skraenica Srbija oznaava Republiku Srbiju..
Posle stava 31. dodaju se st. 32. do 36. koji glase:
(32) Poslom od javnog znaaja smatra se obavljanje profesije ili dunosti koja ima poveani rizik za
bezbednost lica koje ga obavlja, a odnosi se na zanimanja koja su od znaaja za javno informisanje,
zdravlje ljudi, obrazovanje, javni prevoz, pravnu i strunu pomo pred sudskim i drugim dravnim
organima.
(33) Raunar je svaki elektronski ureaj koji na osnovu programa automatski obrauje i razmenjuje
podatke.
(34) Raunarski sistem je svaki ureaj ili grupa meusobno povezanih ili zavisnih ureaja od kojih jedan
ili vie njih, na osnovu programa, vri automatsku obradu podataka.
(35) Organizovana kriminalna grupa je grupa od tri ili vie lica, koja postoji odreeno vreme i deluje
sporazumno u cilju vrenja jednog ili vie krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora od etiri
godine ili tea kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi ili radi
ostvarivanja i zadravanja uticaja na privredne ili druge vane dravne strukture.
(36) Imovinom se smatra dobro svake vrste, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno,
procenjivo ili neprocenjivo i isprava u bilo kom obliku kojim se dokazuje pravo ili interes u odnosu na
takvo dobro. Imovinom se smatra i prihod ili druga korist ostvarena, neposredno ili posredno, iz krivinog
dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomeana..
lan 26.
U lanu 114. posle take 6. dodaju se nove ta. 7. i 8. koje glase:
7) ko lii ivota sudiju, javnog tuioca, zamenika javnog tuioca ili policijskog slubenika u vezi sa
vrenjem slubene dunosti;
8) ko lii ivota lice koje obavlja poslove od javnog znaaja u vezi sa poslovima koje to lice obavlja;.
Dosadanje ta. 7. do 9. postaju ta. 9. do 11.
107
U taki 11. rei: ubistvu iz samilosti zamenjuju se reima: lienju ivota iz samilosti.
lan 27.
(6) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj eni ili licu koje
obavlja poslove od javnog znaaja,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina, za delo iz stava 2. ovog lana zatvorom od dve
do dvanaest godina, a za delo iz stava 3. ovog lana zatvorom od pet do petnaest godina..
lan 28.
U lanu 124. dodaje se stav 2. koji glasi:
(2) Ko se pri tui ili svai mai vatrenog oruja,
kaznie se zatvorom do dve godine i novanom kaznom..
lan 29.
(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj eni,
uinilac e se za delo iz stava 1. kazniti zatvorom od est meseci do pet godina, za delo iz stava 2.
zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do dvanaest godina..
lan 30.
U lanu 127. stav 1. re: jedne zamenjuje se reju: dve.
U stavu 2. re: dve zamenjuje se reju: tri.
U stavu 3. rei: tri godine zamenjuju se reima: pet godina.
lan 31.
U lanu 129. re: SCG zamenjuje se reju: Srbiji.
lan 32.
U lanu 133. stav 1. re: SCG zamenjuje se reju: Srbije.
lan 33.
U stavu 4. re: organizovane brie se.
uinilac e se kazniti zatvorom od najmanje pet godina..
lan 34.
U lanu 135. stav 4. re: organizovane brie se.
108
(5) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana izvreno od strane organizovane kriminalne grupe,
uinilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina..
lan 35.
U lanu 138. stav 1. re: jedne zamenjuje se reju: tri.
Ko delo iz stava 1. ovog lana uini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku
Vlade, lanovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca i licu koje
obavlja poslove od javnog znaaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja,
kaznie se zatvorom od jedne do osam godina..
lan 36.
lan 37.
lan 38.
U naslovu iznad lana 152. re: organizovanja zamenjuje se reju: udruivanja.
U lanu 152. stav 1. re: organizovanje zamenjuje se reju: udruivanje, re: organizacija zamenjuje
se reju: udruenja, a re: jedne zamenjuje se reju: dve.
lan 39.
U lanu 153. stav 1. rei: 138. stav 1 i zapeta briu se.
lan 40.
U lanu 161. rei: novanom kaznom ili zatvorom od jedne do tri godine zamenjuju se reima: zatvorom
od est meseci do pet godina..
lan 41.
U lanu 166. stav 1. re: jedne zamenjuje se reju: dve..
lan 42.
U lanu 169. stav 1. rei: novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine zamenjuju se reima:
zatvorom do tri godine..
lan 43.
U lanu 171. stav 1. rei: od pedeset do dvesta dnevnih iznosa ili novanom kaznom od sto
hiljada do etristo hiljada dinara zamenjuju se reima: od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa ili
novanom kaznom od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara.
U stavu 2. posle rei: novanom kaznom dodaju se rei: od ezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa
ili novanom kaznom od trideset do trista hiljada dinara.
109
U stavu 3. rei: od stodvadeset do tristaezdeset dnevnih iznosa ili novanom kaznom od petsto hiljada
do milion dinara zamenjuju se reima: od ezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa ili novanom
kaznom od trideset do trista hiljada dinara..
lan 44.
U naslovu iznad lana 173. rei SCG i drave lanice zamenjuju se reju: Srbije.
U lanu 173. rei: SCG ili njenu dravu lanicu, njihovu zastavu, zamenjuju se reima: Srbiju, njenu
zastavu,.
lan 45.
Povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti
lan 174.
Ko javno izloi poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti odreenoj rasi, boji koe, veri, nacionalnosti,
etnikog porekla ili nekog drugog linog svojstva,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do godinu dana..
lan 46.
U lanu 175. stav 2. rei: SCG ili briu se.
lan 47.
U lanu 178. stav 1. rei: dve do deset zamenjuju se reima: tri do dvanaest.
U stavu 2. rei: jedne do osam zamenjuju se reima: dve do deset.
U stavu 3. re: tri zamenjuju se reju: pet.
U stavu 4. rei: od pet do osamnaest zamenjuju se reima: najmanje deset.
lan 48.
U stavu 2. rei: dve do dvanaest zamenjuju se reima: pet do petnaest.
lan 49.
U lanu 180. stav 1. rei: jedne do deset zamenjuju se reima: tri do dvanaest.
U stavu 2. rei: dve do dvanaest zamenjuju se reima: pet do petnaest.
lan 50.
U lanu 181. stav 3. re: dve zamenjuje se reju: tri.
lan 51.
U lanu 182. stav 1. posle rei: 179. stav 1 zapeta se zamenjuje takom, a rei: 180. stav 1. briu se.
110

(2) Ko pod uslovima iz lana 180. stav 1. ovog zakonika izvri neku drugu polnu radnju,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina..
Dosadanji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
U stavu 3. rei: stava 1. zamenjuju se reima: st. 1. i 2.
U stavu 4. rei: stava 1. zamenjuju se reima: st. 1. i 2., a rei: od tri do petnaest zamenjuju se
reima: najmanje pet.
lan 52.
U lanu 183. stav 1. rei: tri meseca do pet godina zamenjuju se reima: jedne do osam godina i
novanom kaznom.
U stavu 2. rei: do tri godine zamenjuju se reima: od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
lan 53.
U lanu 184. stav 1. rei: novanom kaznom ili zatvorom do tri godine zamenjuju se reima: zatvorom
od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
U stavu 2. posle rei: deset godina dodaju se rei: i novanom kaznom.
lan 54.
U naslovu iznad lana 185. posle rei: Prikazivanje dodaju se zapeta i rei: pribavljanje i posedovanje,
a re: dece zamenjuje se reima: maloletnog lica.
U lanu 185. stav 1. re: detetu zamenjuje se reju: maloletniku.
U stavu 2. re: dete zamenjuje se reju: maloletnika.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana izvreno prema detetu,
uinilac e se kazniti za delo iz stava 1. zatvorom od est meseci do tri godine, a za delo iz stava
2. zatvorom od jedne do osam godina..
Dosadanji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
U stavu 4. posle rei: ko dodaju se rei: pribavlja za sebe ili drugog, poseduje i zapeta, rei:
izvrenjem dela iz stava 2. ovog lana zamenjuju se reima: iskoriavanjem maloletnog lica, a rei:
do dve godine zamenjuju se reima: od tri meseca do tri godine.
U stavu 5. broj: 3. zamenjuje se brojem: 4..
lan 55.
Posle lana 185. dodaju se l. 185a i 185b koji glase:
Navoenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama
lan 185a
(1) Ko navede maloletnika da prisustvuje silovanju, obljubi ili sa njom izjednaenim inom ili
drugoj polnoj radnji,
111
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno upotrebom sile ili pretnje, ili prema detetu,
Iskoriavanje raunarske mree ili komunikacije drugim tehnikim sredstvima za
izvrenje krivinih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu
lan 185b
(1) Ko u nameri izvrenja krivinog dela iz l. 178. stav 4, 179. stav 3, 180. st. 1. i 2, 181. st. 2. i
3, 182. stav 1, 183. stav 2, 184. stav 3, 185. stav 2. i 185a ovog zakonika, koristei raunarsku mreu ili
komunikaciju drugim tehnikim sredstvima dogovori sa maloletnikom sastanak i pojavi se na
dogovorenom mestu radi sastanka,
(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana izvri prema detetu,
kaznie se zatvorom od jedne do osam godina..
lan 56.
Naslov iznad lana 188. i lan 188. briu se.
lan 57.
Naslov iznad lana 189. i lan 189. briu se.
lan 58.
U stavu 2. re: jedne zamenjuje se reju: dve.
U stavu 3. rei: tri meseca zamenjuju se reima: est meseci.
lan 59.
U lanu 192. stav 1. rei: tri meseca do tri godine zamenjuju se reima: est meseci do pet
godina.
U stavu 2. re: jedne godine zamenjuju se reima: tri meseca.
Stav 3. brie se.
lan 60.
zatvorom od tri meseca do tri godine.
U stavu 2. rei: od tri meseca do tri godine zamenjuju se reima: od est meseci do pet godina.
U stavu 3. rei: od jedne do osam godina zamenjuju se reima: od dve do deset godina.
U stavu 4. re: dvanaest zamenjuje se reju: petnaest.
U stavu 5. rei: novanom kaznom ili zatvorom do est meseci zamenjuju se reima: zatvorom od tri
meseca do tri godine i novanom kaznom.
lan 61.
112
lan 62.
U lanu 197. rei: do tri godine zamenjuju se reima: od est meseci do pet godina.
lan 63.
U lanu 199. stav 2. posle rei: stavljanja u promet dodaje se re: dri, a posle rei: neovlaeno re:
dri brie se.
lan 64.
U lanu 204. stav 1. taka 1) posle rei: zgrada dodaju se zapeta i re: stanova, a rei: drugim
savlaivanjem zamenjuju se reima: savlaivanjem mehanikih, elektronskih ili drugih.
U taki 2) rei: vie lica zamenjuju se reju: grupe.
U stavu 2. posle rei: kulturno dodaju se rei: dobro, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu.
U stavu 3. posle rei: Ako dodaju se rei: je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane
organizovane kriminalne grupe ili ako.
lan 65.
U lanu 205. stav 3. re: vie lica zamenjuju se reju: grupe.
(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana uinjeno od strane organizovane kriminalne grupe,
uinilac e se kazniti zatvorom najmanje pet godina..
lan 66.
U lanu 206. st. 2. i 3. menjaju se i glase:
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umiljajem nanesena
teka telesna povreda ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina..
U stavu 4. re: ukradenih zamenjuje se reju: oduzetih, a re: deset zamenjuje se reju: petnaest.
lan 67.
U lanu 207. stav 1. rei: novanom kaznom ili zatvorom do dve godine zamenjuju se reima: zatvorom
do dve godine i novanom kaznom.
U stavu 2. posle rei: tri godine dodaju se rei: i novanom kaznom.
U stavu 3. rei: jedne do est godina zamenjuju se reima: est meseci do pet godina i novanom
kaznom.
U stavu 4. posle rei: dobro dodaju se zapeta i rei: odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu, a
posle rei: osam godina dodaju se rei: i novanom kaznom.
113
lan 68.
U lanu 208. stav 1. rei: novanom kaznom ili zatvorom do tri godine zamenjuju se reima: zatvorom
od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
U stavu 2. rei: novanom kaznom ili zatvorom do est meseci zamenjuju se reima: zatvorom do est
meseci i novanom kaznom.
U stavu 3. posle rei: osam godina dodaju se rei: i novanom kaznom.
lan 69.
Prevara u osiguranju
lan 208a
prikazivanjem ili prikrivanjem injenica, davanjem lanih miljenja i izvetaja, davanjem lane procene,
podnoenjem neistinite dokumentacije ili ga na drugi nain dovede u zabludu ili ga odrava u zabludi, a u
vezi sa osiguranjem i time ga navede da ovaj na tetu svoje ili tue imovine neto uini ili ne uini,
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana pribavljena imovinska korist ili je naneta teta u iznosu
koji prelazi etristopedeset hiljada dinara,
(4) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana pribavljena imovinska korist ili je naneta teta u iznosu
koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novanom kaznom..
lan 70.
U lanu 210. stav 3. rei: imovine graana zamenjuju se reima: privatne imovine.
lan 71.
U lanu 211. stav 2. posle rei: tri godine dodaju se rei: i novanom kaznom.
U stavu 3. rei: svojini graana zamenjuju se reima: privatnoj imovini.
lan 72.
U lanu 212. stav 3. posle rei: dobru dodaju se zapeta i rei: zatienoj okolini nepokretnog kulturnog
dobra, odnosno prema dobru koje uiva prethodnu zatitu.
U stavu 4. rei: svojini graana zamenjuju se reima: privatnoj imovini.
lan 73.
U stavu 2. rei: tri meseca do pet godina zamenjuju se reima: est meseci do pet godina i novanom
kaznom.
114
lan 74.
U lanu 214. stav 2. posle rei: kazniti dodaje se re: zatvorom.
U stavu 4. re: organizovane brie se, a re: tri zamenjuje se reju: pet.
uinilac e se kazniti zatvorom od najmanje pet godina..
lan 75.
U lanu 215. stav 1. rei: tri meseca zamenjuju se reima: est meseci.
U stavu 4. re: organizovane brie se, a re: dve zamenjuje se reju: tri.
uinilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina..
lan 76.
U lanu 217. stav 3. posle rei: dinara dodaju se rei: ili je izvreno od strane grupe.
lan 77.
U stavu 2. rei: tri meseca do tri godine zamenjuju se reima: est meseci do pet godina.
U stavu 3. rei: po privatnoj tubi zamenjuju se reima: po predlogu.
lan 78.
U stavu 2. re: moe zamenjuje se reju: e.
U stavu 3. rei: po privatnoj tubi zamenjuju se reima: po predlogu.
lan 79.
Graenje bez graevinske dozvole
lan 219a
(1) Lice koje je izvoa radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvoa radova na objektu koji se
gradi, odnosno koje izvodi radove na rekonstrukciji postojeeg objekta, bez graevinske dozvole,
(2) Lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez
graevinske dozvole,
115

(3) Kada je izdato reenje o obustavi radova, a lice iz st. 1. i 2. ovog lana nastavi zapoetu gradnju,
(4) Lice koje je kao odgovorni projektant, odnosno vrilac tehnike kontrole, suprotno propisima potpisalo
konaan izvetaj o izvrenoj kontroli, kojim se konstatuje da na glavni projekat nema primedbi ili suprotno
propisima stavilo peat na glavni projekat da se projekat prihvata, ili suprotno propisima dalo izjavu kojom
potvruje da je glavni projekat uraen u skladu sa lokacijskom dozvolom,
Prikljuenje objekta koji je izgraen bez graevinske dozvole
lan 219b
Lice koje prikljui objekat ili odgovorno lice u pravnom licu koje dozvoli prikljuenje objekta, koji se gradi ili
je izgraen bez graevinske dozvole, na elektroenergetsku, termoenergetsku ili telekomunikacionu
mreu, vodovod i kanalizaciju,
kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom..
lan 80.
U lanu 220. stav 1. rei: est meseci zamenjuju se reima: jedne godine.
lan 81.
(3) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, zahteva naknadu za povraaj
stvari za koje zna ili je mogao ili bio duan da zna da su pribavljene krivinim delom, ukoliko time nisu
ostvarena obeleja nekog drugog teeg krivinog dela,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine..
U dosadanjem stavu 3. koji postaje stav 4. rei: stava 1. zamenjuju se reima: st. 1. i 3., posle rei:
delo dodaju se rei: iz stava 1. ovog lana, a rei: organizovane grupe zamenjuju se reima: grupe ili
prikrivena stvar predstavlja kulturno dobro od izuzetnog ili velikog znaaja, odnosno dobro koje uiva
prethodnu zatitu.
lan 82.
Neovlaeno iznoenje kulturnog dobra u inostranstvo
lan 221a
(1) Ko iznese ili izveze u inostranstvo kulturno dobro ili dobro koje uiva prethodnu zatitu, bez
prethodnog odobrenja nadlenog organa,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno u odnosu na kulturno dobro od izuzetnog ili velikog
znaaja,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina..
116
lan 83.
U lanu 223. stav 1. posle rei: dvanaest godina dodaju se rei: i novanom kaznom.
U stavu 3. posle rei: petnaest godina dodaju se rei: i novanom kaznom.
U stavu 4. re: jedne zamenjuje se reju: tri.
lan 84.
U lanu 224. stav 1. rei: pet godina zamenjuju se reima: osam godina i novanom kaznom.
U stavu 2. rei: deset godina zamenjuju se reima: dvanaest godina i novanom kaznom.
U stavu 3. rei: novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine zamenjuju se reima: zatvorom do tri
godine i novanom kaznom.
lan 85.
U lanu 225. stav 1. rei: tri meseca do tri godine zamenjuju se reima: est meseci do pet godina i
novanom kaznom.
U stavu 2. rei: est meseci do pet godina zamenjuju se reima: jedne do osam godina i novanom
kaznom.
U stavu 3. rei: deset godina zamenjuju se reima: dvanaest godina i novanom kaznom.
U stavu 4. posle rei: tue kartice dodaju se rei: ili poverljivih podataka koji jedinstveno ureuju tu
karticu u platnom prometu.
lan 86.
U lanu 227. stav 1. posle rei: pet godina dodaju se rei: i novanom kaznom.
lan 87.
U lanu 229. stav 1. rei: do tri godine zamenjuju se reima: od est meseci do pet godina.
U stavu 2. re: pet zamenjuje se reju: osam.
lan 88.
Neuplaivanje poreza po odbitku
lan 229a
(1) Odgovorno lice u pravnom licu - poreskom platcu, kao i preduzetnik poreski platac koji, u nameri da
ne plati porez, ne uplati na propisani uplatni raun javnih prihoda iznos koji je obraunat na ime poreza po
odbitku,
117
(2) Ako iznos obraunatog, a neuplaenog poreza iz stava 1. ovog lana prelazi milion i petsto hiljada
dinara,
(3) Ako iznos obraunatog, a neuplaenog poreza iz stava 1. ovog lana prelazi sedam miliona i petsto
hiljada dinara,
(4) Preduzetniku i odgovornom licu u poreskom obvezniku za krivino delo iz st. 1. do 3. ovog lana izrie
se i mera bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti u trajanju od jedne do pet godina..
lan 89.
Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:
(3) Ko uini delo iz st. 1. i 2. ovog lana sa imovinom koju je sam pribavio izvrenjem krivinog dela,
kaznie se kaznom propisanom u st. 1. i 2. ovog lana i novanom kaznom.
(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana izvri u grupi,
kaznie se zatvorom od dve do dvanaest godina i novanom kaznom..
Dosadanji st. 3. do 5. postaju st. 5. do 7.
U stavu 6. rei: 1. do 3. zamenjuju se reima: 1, 2. i 5.
U stavu 7. broj: 4. zamenjuje se brojem: 6.
lan 90.
U lanu 232. rei: do tri godine zamenjuju se reima: od est meseci do pet godina i novanom
kaznom.
lan 91.
U naslovu iznad lana 233. rei: tue firme zamenjuju se reima: tueg poslovnog imena i druge
posebne oznake robe ili usluga.
(1) Ko se u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga poslui tuim poslovnim imenom,
tuom geografskom oznakom porekla, tuim igom ili tuom drugom posebnom oznakom robe ili usluga
ili unese pojedina obeleja ovih oznaka u svoje poslovno ime, svoju geografsku oznaku porekla, svoj ig
ili u svoju drugu posebnu oznaku robe ili usluga,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine..
lan 92.
U lanu 234. stav 1. rei: u kome nema veinski udeo i zapeta briu se.
lan 93.
U lanu 238. stav 1. posle rei: drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica
dodaju se rei: ili za preduzetnika.
118

(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu preko petnaest miliona
dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina..
lan 94.
U stavu 2. posle rei: godina dodaju se rei: i novanom kaznom.
lan 95.
U naslovu iznad lana 246. posle rei: proizvodnja zapeta i re: dranje briu se.
St. 2. do 4. menjaju se i glase:
(2) Ko neovlaeno uzgaja mak ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili
koje same sadre opojnu drogu,
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane grupe, ili je uinilac ovog dela
organizovao mreu preprodavaca ili posrednika,
uinilac e se kazniti zatvorom od najmanje deset godina..
U stavu 5. broj: 3. zamenjuje se brojem: 4..
lan 96.
Neovlaeno dranje opojnih droga
lan 246a
(1) Ko neovlaeno dri u manjoj koliini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su
proglaeni za opojne droge,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a moe se osloboditi od kazne.
(2) Uinilac dela iz stava 1. ovog lana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu moe se
(3) Opojne droge oduzee se..
lan 97.
U lanu 247. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:
(3) Ako je usled izvrenja dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt nekog lica,
119
(4) Za delo iz st. 1. i 2. ovog lana nee se kazniti zdravstveni radnik koji u okviru pruanja medicinske
pomoi omoguava upotrebu opojnih droga..
lan 98.
U lanu 248. re: jedne zamenjuje se reju: tri.
lan 99.
U lanu 253. stav 2. rei: tri meseca do etiri godine zamenjuje se reima: est meseci do pet godina.
lan 100.
lan 101.
U lanu 256. stav 1. posle rei: pie dodaju se zapeta i rei: lek ili medicinsko sredstvo, a rei: tri
meseca do tri godine zamenjuju se reima: est meseci do pet godina i novanom kaznom.
U stavu 2. posle rei: pie dodaju se zapeta i rei: lek ili medicinsko sredstvo, a rei: dve godine
zamenjuju se reima: tri godine i novanom kaznom.
lan 102.
U lanu 258. stav 1. rei: do tri godine zamenjuju se reima: od est meseci do pet godina.
lan 103.
U lanu 260. stav 1. rei: do tri godine zamenjuju se reima: od est meseci do pet godina i novanom
kaznom.
U stavu 2. re: jedne zamenjuje se reju: dve.
U stavu 4. posle rei: pet godina dodaju se rei: i novanom kaznom.
lan 104.
U stavu 2. rei: est meseci zamenjuju se reima: jedne godine.
lan 105.
Naslov iznad lana 265. menja se i glasi:
Unitenje, oteenje, iznoenje u inostranstvo i unoenje u Srbiju zatienog prirodnog dobra.
(3) Ko protivno propisima izveze ili iznese u inostranstvo strogo zatienu, odnosno zatienu vrstu
biljaka ili ivotinja ili uveze ili unese u Srbiju stranu vrstu biljaka ili ivotinja zatienu meunarodnim
ugovorima i dokumentima,
120

(5) Strogo zatiena ili zatiena vrsta biljaka ili ivotinja iz stava 3. ovog lana oduzee se..
lan 106.
U lanu 266. stav 1. rei: do tri godine zamenjuju se reima: od est meseci do pet godina i novanom
kaznom.
U stavu 2. rei: est meseci do pet godina zamenjuju se reima: jedne do osam godina i novanom
kaznom.
U stavu 3. rei: jedne do osam godina zamenjuju se reima: dve do deset godina i novanom kaznom.
Stav 4. brie se.
U dosadanjem stavu 5. koji postaje stav 4. rei: st. 1. do 4. zamenjuju se reima: st. 1. do 3..
U dosadanjem stavu 6. koji postaje stav 5. rei: jedne do osam godina zamenjuju se reima: tri do
deset godina i novanom kaznom.
Stav 7. brie se.
lan 107.
U naslovu iznad lana 269. re: muenje zamenjuje se reju: zlostavljanje.
(1) Ko krei propise ubije, povredi, mui ili na drugi nain zlostavlja ivotinju,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine..
(3) Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domain borbe izmeu ivotinja iste ili razliite vrste ili ko
organizuje ili uestvuje u klaenju na ovakvim borbama,
lan 108.
lan 109.
U lanu 276. stav 3. re: visoku zamenjuje se reju: krupnu.
lan 110.
U stavu 3. rei: est godina zamenjuju se reima: osam godina i novanom kaznom.
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno upotrebom vatrenog oruja,
121
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina..

U dosadanjem stavu 4. koji postaje stav 5. rei: 1. i 3. zamenjuju se reima: 1, 3. i 4..
lan 111.
zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.
U stavu 2. posle rei: pet godina dodaju se rei: i novanom kaznom.
lan 112.
U lanu 283. re: jedne zamenjuje se reju: tri.
lan 113.
U stavu 2. rei: do tri godine zamenjuju se reima: od est meseci do pet godina.
lan 114.
U lanu 286. stav 1. re: jedne zamenjuje se reju dve.
lan 115.
U lanu 288. stav 2. rei: 278. st. 1. do 3 zamenjuju se reima: 278. st. 1. do 4.
U stavu 3. rei: 278. stav 4 zamenjuju se reima: 278. stav 5, a rei: do etiri godine zamenjuju se
reima: od est meseci do pet godina.
U stavu 4. rei: 278. stav 4 zamenjuju se reima: 278. stav 5.
lan 116.
U lanu 291. stav 1. re: est zamenjuje se reju osam.
lan 117.
U lanu 296. stav 1. re: jedne zamenjuje se reju tri.
U stavu 3. rei: est meseci do pet godina zamenjuju se reima: jedne do osam godina.
lan 118.
U lanu 302. stav 2. posle rei: Ko dodaju se rei: snimi ili.
lan 119.
122
Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvrenje krivinih dela protiv

bezbednosti raunarskih podataka
lan 304a
(1) Ko poseduje, pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu raunare, raunarske
sisteme, raunarske podatke i programe radi izvrenja krivinog dela iz l. 298. do 303. ovog zakonika,
(2) Predmeti iz stava 1. ovog lana oduzee se..
lan 120.
U naslovu Glave dvadeset osme posle rei: SRBIJE rei: I SCG briu se.
lan 121.
U lan 305. rei: ili SCG briu se.
lan 122.
U lanu 306. posle rei: okupaciju Srbije zapeta i re: SCG briu se.
lan 123.
U lanu 307. stav 1. posle rei: Srbije rei: ili SCG briu se.
Stav 2. brie se.
lan 124.
U lanu 308. posle rei: Srbije rei: ili SCG briu se.
lan 125.
U lanu 309. stav 1. posle rei: Srbije rei: ili SCG briu se, re: njihovo zamenjuje se reju: njeno,
a rei: tri meseca zamenjuju se reima: est meseci.
U stavu 3. re: SCG zamenjuje se reju: Srbije.
lan 126.
Ubistvo predstavnika najviih dravnih organa
lan 310.
Ko u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije lii ivota predsednika
Republike, narodnog poslanika, predsednika Vlade, lana Vlade, predsednika Ustavnog suda,
predsednika najvieg suda u Republici Srbiji ili Republikog javnog tuioca,
kaznie se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina..
lan 127.
U lanu 311. stav 1. rei: ili SCG briu se.
U stavu 2. rei: od pet do petnaest zamenjuju se reima: najmanje pet godina.
lan 128.
U lanu 312. rei: ili SCG briu se, posle rei: izvri otmicu dodaje se zapeta i rei: uzimanje talaca ili
samovoljno liavanje slobode, a re: tri zamenjuje se reju: pet.
123
lan 129.
U lanu 313. rei: ili SCG briu se, a re: tri zamenjuje se reju: pet.
lan 130.
U lanu 314. rei: ili SCG briu se, a re: tri zamenjuje se reju: pet.
lan 131.
U lanu 316. stav 2. posle rei: zatvorom dodaju se rei: od est meseci.
U stavu 3. rei: neposredne ratne opasnosti i zapeta briu se i rei: ili SCG briu se.
U st. 5. i 6. rei: ili SCG briu se.
lan 132.
U lanu 318. rei: ili teritoriju SCG briu se.
lan 133.
U lanu 319. stav 1. rei: drugo udruenje lica zamenjuje se reima: organizovanu kriminalnu grupu, a
rei: udruenje organizovano zamenjuju se reima: grupa ili organizovana kriminalna grupa
organizovana.
U stavu 2. rei: nekog udruenja zamenjuju se reima: grupe ili organizovane kriminalne grupe.
U stavu 3. re: udruenja zamenjuje se reima: grupe ili organizovane kriminalne grupe.
(4) Pripadnik grupe ili organizovane kriminalne grupe iz stava 1. ovog lana koji je otkrije pre nego to je
u njenom sastavu ili za nju uinio neko krivino delo predvieno u stavu 1. ovog lana,
kaznie se zatvorom do jedne godine, a moe se i osloboditi od kazne..
lan 134.
U naslovu iznad lana 320. rei: ili SCG briu se.
U lanu 320. stav 3. rei: ili teritoriju SCG briu se.
lan 135.
U naslovu iznad lana 321. rei: i SCG briu se.
U lanu 321. stav 3. rei: neposredne ratne opasnosti i zapeta briu se.
lan 136.
U lanu 322. stav 1. posle rei: zatvorom dodaju se rei: od tri meseca.
U stavu 3. rei: sudiji ili javnom tuiocu pri vrenju njihove sudijske, odnosno tuilake dunosti ili briu
se, a rei: est meseci do pet godina zamenjuju se reima: jedne do osam godina.
telesnu povredu,
124
kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve
do deset godina..
U dosadanjem stavu 4. koji postaje stav 5. rei: st. 1. i 2. zamenjuju se reima: stav 1.
lan 137.
U lanu 323. stav 1. posle rei: zatvorom dodaju se rei: od tri meseca.
U stavu 3. rei: sudiji ili javnom tuiocu pri vrenju njihove sudijske, odnosno tuilake dunosti ili briu
se, a rei: est meseci do pet godina zamenjuju se reima: jedne do osam godina.
telesnu povredu,
kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve
do deset godina..
U dosadanjem stavu 4. koji postaje stav 5. rei: st. 1. i 2. zamenjuju se reima: stava 1.
lan 138.
lan 325. brie se.
lan 139.
lan 140.
U lanu 330. stav 1. rei: est meseci zamenjuju se reima: jedne godine.
lan 141.
(2) Slubeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivino delo za koje je saznalo u
vrenju svoje dunosti, ako se za to delo po zakonu moe izrei pet godina zatvora ili tea kazna,
U stavu 4. rei: brani drug zamenjuju se reju: suprunik.
lan 142.
U stavu 5. rei: brani drug zamenjuju se reju: suprunik.
125
lan 143.
(2) Ko podmetanjem tragova krivinog dela ili na drugi nain izazove pokretanje krivinog postupka zbog
krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti protiv lica za koje zna da nije uinilac tog dela,
lan 144.
U lanu 336. st. 1. i 2. se menjaju i glase:
(1) Ko svedoku ili vetaku ili drugom uesniku u postupku pred sudom ili drugim dravnim
organom uini ili obea poklon ili drugu korist, ili primeni silu, pretnju ili drugi oblik prinude u nameri da to
lice davanjem lanog iskaza ili nedavanjem iskaza utie na ishod postupka,
(2) Ko u nameri da sprei ili otea dokazivanje sakrije, uniti, oteti ili delimino ili potpuno uini
neupotrebljivom ispravu, odnosno druge predmete koji slue za dokazivanje,
U stavu 4. rei: do tri godine zamenjuju se reima: od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
lan 145.
Nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka
lan 336a
Ko za vreme trajanja postupka pred sudom, a pre donoenja pravosnane sudske odluke, u nameri da
povredi pretpostavku nevinosti ili nezavisnosti suda, daje javne izjave u sredstvima javnog informisanja,
Ometanje pravde
lan 336b
(1) Ko druge poziva na otpor ili na neizvrenje sudskih odluka ili na drugi nain ometa voenje sudskog
postupka,
(2) Ko uvredom, silom, pretnjom ili na drugi nain ometa ili sprei sudiju, javnog tuioca ili zamenika
javnog tuioca u vrenju sudijske ili tuilake dunosti,
(3) Ako prilikom izvrenja dela iz stava 2. ovog lana uinilac nanese laku telesnu povredu sudiji, javnom
tuiocu ili zameniku javnog tuioca ili preti upotrebom oruja,
(4) Ako prilikom izvrenja dela iz stava 2. ovog lana uinilac nanese teku telesnu povredu sudiji, javnom
tuiocu ili zameniku javnog tuioca,
kaznie se zatvorom od dve do deset godina..
126
lan 146.
(2) Ko bez odluke suda objavi tok krivinog postupka u kojem je iskljuena javnost ili odluku koja je u
krivinom postupku prema maloletniku donesena ili ko objavi ime maloletnika prema kojem je postupak
voen ili podatke iz kojih se moe saznati o kom se maloletniku radi,
kaznie se zatvorom do dve godine..
U stavu 3. rei: posebnim programom zatite zamenjuju se reima: podatke u vezi sa programom
zatite, a rei: do tri godine zamenjuju se reima: od est meseci do pet godina.
lan 147.
U stavu 3. rei: uine vie lica udrueno zamenjuju se reima: uini grupa, a rei: vie lica zamenjuju
se reju: grupe.
lan 148.
U lanu 340. stav 1. rei: novanom kaznom ili zatvorom do dve godine zamenjuju se reima: zatvorom
od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.
U stavu 2. rei: gonjenje se nee preduzeti, a ako je preduzeto, obustavie se zamenjuju se reima:
moe se osloboditi od kazne.
lan 149.
U lanu 342. rei: Ko se bez odgovarajue strune spreme zamenjuju se reima: Ko se
neovlaeno i.
lan 150.
zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.
lan 151.
Posle lana 344. dodaje se lan 344a, koji glasi:
Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi
lan 344a
(1) Ko neovlaeno ue na sportski teren ili deo gledalita namenjen protivnikim navijaima i
izazove nasilje, fiziki napadne ili se fiziki obraunava sa uesnicima sportske priredbe, vri nasilje
prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren ili
meu gledaoce predmete, pirotehnika sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili kodljive supstance
koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje uesnika sportske priredbe, oteuje sportski
objekat, njegovu opremu, ureaje i instalacije, svojim ponaanjem ili parolama na sportskoj priredbi
izaziva nacionalnu, rasnu i versku mrnju ili netrpeljivost usled ega doe do nasilja ili fizikog obrauna
sa uesnicima sportske priredbe,
uinilac e se kazniti se zatvorom od jedne do osam godina.
127

(4) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana dolo do nereda u kome je nekom licu naneta
teka telesna povreda ili je oteena imovina vee vrednosti,
(5) Slubeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ne preduzme mere
obezbeenja kako bi se onemoguio ili spreio nered, pa usled toga budu ugroeni ivot ili telo veeg
broja ljudi ili imovina vee vrednosti,
lan 152.
Udruivanje radi vrenja krivinih dela
lan 346.
(1) Ko organizuje grupu koja ima za cilj vrenje krivinih dela za koje se moe izrei kazna
zatvora od tri godine ili tea kazna, ako zakonom za takvo organizovanje nije predviena tea kazna,
(2) Ko organizuje organizovanu kriminalnu grupu, ako zakonom za takvo organizovanje nije
predviena tea kazna,
(3) Pripadnik grupe iz stava 1. ovog lana,
(4) Pripadnik organizovane kriminalne grupe iz stava 2. ovog lana,
(5) Ako se delo iz st. 1. i 2. ovog lana odnosi na grupu ili organizovanu kriminalnu grupu, koja
ima za cilj vrenje krivinih dela za koje se moe izrei kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor od
trideset do etrdeset godina, organizator grupe ili organizovane kriminalne grupe e se kazniti zatvorom
najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina, a pripadnik grupe ili organizovane
kriminalne grupe zatvorom od est meseci do pet godina.
(6) Organizator grupe ili organizovane kriminalne grupe iz st. 1, 2. i 5. ovog lana koji otkrivanjem
grupe ili organizovane kriminalne grupe ili na drugi nain sprei izvrenje krivinih dela radi ijeg vrenja
je grupa ili organizovana kriminalna grupa organizovana,
(7) Pripadnik grupe ili organizovane kriminalne grupe iz st. 3. do 5. ovog lana koji otkrije grupu ili
organizovanu kriminalnu grupu pre nego to je u njenom sastavu ili za nju uinio neko krivino delo,
predvienim st. 3. do 5. ovog lana radi ijeg vrenja je grupa ili organizovana kriminalna grupa
organizovana,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine ili novanom kaznom..
lan 153.
U lanu 347. stav 2. brie se.
lan 154.
128
Nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija.

(1) Ko neovlaeno izrauje, prodaje, nabavlja, vri razmenu ili dri vatreno oruje, njegove
delove, municiju ili eksplozivne materije,
U stavu 2. posle rei: razmena zapeta i re: noenje briu se, a posle rei: pet godina dodaju
se rei: i novanom kaznom.
U stavu 3. posle rei: razorne moi dodaju se rei: ili se delo vri protivno pravilima
meunarodnog prava.
Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:
(4) Ko neovlaeno nosi predmete dela iz st. 1. i 2. ovog lana,
(5) Vatreno oruje, njegovi delovi, municija i eksplozivne materije oduzee se..
lan 155.
U lanu 350. stav 1. re: SCG zamenjuje se reju: Srbije.
U stavu 2. posle rei: granice re: SCG zamenjuje se reju: Srbije, posle rei: kroz re:
SCG zamenjuje se reju: Srbiju, rei: licu koje nije dravljanin SCG i zapeta briu se, a rei: tri
meseca do est godina zamenjuju se reima: est meseci do pet godina.
U stavu 3. re: organizovane brie se, a re: SCG zamenjuje se reju: Srbije.
uinilac e se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina..
lan 156.
U lanu 351. rei: est meseci zamenjuju se reima: jedne godine.
lan 157.
U lanu 353. re: jedne zamenjuje se reju: dve.
lan 158.
Neovlaeno izvoenje arheolokih radova
lan 353a
(1) Ko neovlaeno vri arheoloka iskopavanja i istraivanja,
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno na arheolokom nalazitu ili drugom nepokretnom
kulturnom dobru, odnosno dobru koje uiva prethodnu zatitu ili ako je tom prilikom devastirano
arheoloko nalazite ili nepokretno kulturno dobro, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu ili ako je
prilikom izvoenja ovih radova koriena oprema ili ureaj za otkrivanje i pronalaenje arheolokih
predmeta,
(3) Predmeti naeni prilikom izvrenja dela iz st. 1. i 2. ovog lana, oduzee se..
129
lan 159.
lan 160.
U lanu 359. stav 1. posle rei: Slubeno dodaju se rei: ili odgovorno a posle rei: sebi ili
drugom dodaju se rei: fizikom ili pravnom licu.
Stav 4. brie se.
lan 161.
U lanu 360. posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:
(2) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist ili je naneta teta u
iznosu preko etristopedeset hiljada dinara,
(3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi ili nanete tete prelazi iznos od milion i petsto
hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina..
lan 162.
Nenamensko korienje budetskih sredstava
lan 362a
Odgovorno lice korisnika budetskih sredstava ili odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog
osiguranja, koje stvori obaveze ili na teret rauna budeta odobri plaanje rashoda i izdataka preko
iznosa od milion dinara u odnosu na iznos utvren budetom, finansijskim planom ili aktom Vlade kojim
se utvruje iznos sredstava pozajmice,
lan 163.
U lanu 363. stav 1. posle rei: slubeno dodaju se rei: ili odgovorno, a posle rei: pet
godina dodaju se rei: i novanom kaznom.
U stavu 3. posle rei: dvanaest godina dodaju se rei: i novanom kaznom.
Stav 4. brie se.
lan 164.
U lanu 365. re: pokretnim brie se, a rei: tri meseca zamenjuju se reima: est meseci.
lan 165.
Trgovina uticajem.
U lanu 366. st. 1. do 5. menjaju se i glase:
(1) Ko zahteva ili primi nagradu ili kakvu drugu korist za sebe ili drugog, neposredno ili preko
treeg lica, da korienjem svog slubenog ili drutvenog poloaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja,
posreduje da se izvri ili ne izvri neka slubena radnja,
130
(2) Ko drugom neposredno ili preko treeg lica obea, ponudi ili da nagradu ili kakvu drugu korist
da korienjem svog slubenog ili drutvenog poloaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja posreduje
da se izvri ili ne izvri neka slubena radnja,
(3) Ko koristei svoj slubeni ili drutveni poloaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje da
se izvri slubena radnja koja se ne bi smela izvriti ili da se ne izvri slubena radnja koja bi se morala
izvriti,
(4) Ko drugom neposredno ili preko treeg lica obea, ponudi ili da nagradu ili kakvu drugu korist
da koristei svoj slubeni ili drutveni poloaj ili stvarni ili pretpostavljen uticaj posreduje da se izvri
slubena radnja koja se ne bi smela izvriti ili da se ne izvri slubena radnja koja bi se morala izvriti,
(5) Ako je za posredovanje iz stava 3. ovog lana zahtevana ili primljena nagrada ili kakva druga
korist,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina..
lan 166.
U lanu 367. stav 1. posle rei: Slubeno lice koje dodaju se rei: neposredno ili posredno.
U stavu 2. posle rei: Slubeno lice koje dodaju se rei: neposredno ili posredno.
lan 167.
U lanu 368. stav 1. posle rei: Ko slubenom dodaju se rei: ili drugom, a posle rei: drugu
korist da dodaju se rei: slubeno lice.
U stavu 2. posle rei: Ko slubenom dodaju se rei: ili drugom, a posle rei: drugu korist da
dodaju se rei: slubeno lice.
lan 168.
U stavu 5. rei: ili SCG briu se.
lan 169.
(3) Ko organizuje organizovanu kriminalnu grupu radi vrenja krivinih dela iz stava 1. ovog
lana,
kaznie se zatvorom od najmanje pet godina..
U dosadanjem stavu 3. koji postaje stav 4. broj: 1. zamenjuje se brojem: 2..
(5) Ko postane pripadnik organizovane kriminalne grupe iz stava 3. ovog lana,
kaznie se zatvorom od dve do deset godina..
Dosadanji stav 4. koji postaje stav 6. menja se i glasi:
(6) Uiniocu dela iz st. 1, 4. i 5. ovog lana koji otkrije dogovor, grupu ili organizovanu kriminalnu
grupu pre nego to je u njenom sastavu ili za nju uinio krivino delo, odnosno uiniocu dela iz st. 2. i 3.
ovog lana koji sprei izvrenje krivinih dela iz stava 1. ovog lana, kazna se moe ublaiti..
131
lan 170.
Nedozvoljena proizvodnja, promet i dranje oruja ija je upotreba zabranjena.
U lanu 377. stav 1. re: pet zamenjuje se reju: osam.
lan 171.
Krenje sankcija uvedenih od strane meunarodnih organizacija
lan 384a
(1) Ko suprotno odlukama meunarodnih organizacija kojih je Srbija lan i koje su obavezujue za Srbiju,
njene dravljane i pravna lica registrovana na njenoj teritoriji, a kojima su uvedene odreene zabrane u
pogledu privrednog poslovanja sa pojedinim dravama ili teritorijama, uvozi, izvozi, prevozi ili posreduje u
prevozu dobara, prua tehniku podrku, vri transfer tehnologije i znanja ili na drugi nain postupa
suprotno uspostavljenim zabranama,
(2) Ukoliko je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana nastala materijalna teta za Srbiju ili su nastale
tetne posledice po ugled i interese Srbije,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novanom kaznom..
lan 172.
U lanu 387. stav 1. posle rei: boji koe, dodaju se rei: verskoj pripadnosti,, a re: SCG
zamenjuje se reju: Srbije.
(4) Ko iri ili na drugi nain uini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje
ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili
grupe lica, zasnovanih na rasi, boji koe, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom
drugom linom svojstvu,
(5) Ko javno preti da e, protiv lica ili grupe lice zbog pripadnosti odreenoj rasi, boji koe, veri,
nacionalnosti, etnikom poreklu ili zbog nekog drugog linog svojstva, izvriti krivino delo za koje je
zapreena kazna zatvora vea od etiri godine zatvora,
kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine..
lan 173.
U lanu 388. stav 1. rei: dve do deset zamenjuju se reima: tri do dvanaest.
U stavu 4. re: tri zamenjuje se reju: pet.
U stavu 6. re: organizovane brie se.
Posle stava 6. dodaju se st. 7. do 10. koji glase:
132
(8) Ko zna ili je mogao znati da je lice rtva trgovine ljudima, pa iskoristi njen poloaj ili drugome
omogui iskoriavanje njenog poloaja radi eksploatacije predviene stavom 1. ovog lana,
(9) Ako je delo iz stava 8. ovog lana uinjeno prema licu za koje je uinilac znao ili je mogao
znati da je maloletno,
uinilac e se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina.
(10) Pristanak lica na eksploataciju ili na uspostavljanje ropskog ili njemu slinog odnosa iz stava
1. ovog lana ne utie na postojanje krivinog dela iz st. 1, 2. i 6. ovog lana..
lan 174.
U naslovu iznad lana 389. re: decom zamenjuje se reima: maloletnim licima.
U lanu 389. stav 1. re: etrnaest zamenjuje se reju: esnaest.
U stavu 2. rei: na organizovan nain od strane vie lica zamenjuju se reju: od strane grupe.
lan 175.
Ugroavanje lica pod meunarodnopravnom zatitom
lan 390a
Ko prema licu pod meunarodnopravnom zatitom izvri nasilje ili napadne na njegove slubene
prostorije, privatan stan ili prevozno sredstvo,
lan 176.
U lanu 391. stav 2. posle rei: vie lica brie se zapeta i dodaju se rei: ili ako je izvreno od
strane organizovane kriminalne grupe.
U stavu 3. posle rei: liio ivota dodaju se rei: ili je uinilac organizator organizovane
kriminalne grupe.
(4) Ko priprema izvrenje krivinih dela iz st. 1. do 3. ovog lana kaznie se zatvorom od jedne
do pet godina.
(5) Pripremanje iz stava 4. ovog lana sastoji se u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za
izvrenje krivinog dela, u otklanjanju prepreka za izvrenje krivinog dela, dogovaranju, planiranju ili
organizovanju sa drugim izvrenja krivinog dela ili u drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za
neposredno izvrenje krivinog dela..
lan 177.
(1) Ko neposredno ili posredno obezbeuje ili prikuplja sredstva namenjena za potpuno ili
delimino finansiranje vrenja krivinog dela iz l. 312, 391. i 392. ovog zakonika,
133
(2) Ko podstrekava i pomae u obezbeenju ili prikupljanju sredstava za vrenja krivinog dela iz
l. 312, 391. i 392. ovog zakonika, bez obzira da li je to delo izvreno, odnosno da li su sredstva
koriena za izvrenje tih dela,
lan 178.
U naslovu Glave trideset pete rei: I CRNE GORE briu se.
lan 179.
lan 180.
U naslovu iznad lana 399. rei: i Crne Gore briu se.
U lanu 399. stav 7. re: Uiniocu zamenjuje se reju: Uinilac, a rei: kazna ublaiti
zamenjuju se reima: osloboditi od kazne.
lan 181.
U lanu 408. stav 1. rei: Vojno lice, odnosno briu se, a rei: tri meseca zamenjuju se reima:
est meseci.
lan 182.
U lanu 414. stav 2. rei: od strane vie lica koja su se udruila za vrenje krae zamenjuju se
reima: je uinjena od strane grupe .
lan 183.
U stavu 4. rei: i Crne Gore briu se.
U stavu 5. rei: ili SCG briu se.
lan 184.
U naslovu iznad lana 417. rei: neposredne ratne opasnosti i zapeta briu se.
U lanu 417. st. 1. do 3. rei: neposredne ratne opasnosti i zapeta briu se.
lan 185.
lan 186.
U l. 420. i 422. i lanu 423. st. 1. i 2. re: SCG zamenjuje se reju: Srbije.
lan 187.
lan 188.
U lanu 429. rei: i Crne Gore briu se.
lan 189.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae:
- l. 149. i 150. Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06);
134
- lan 173. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Slubeni glasnik RS, br.
80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 63/06 ispravka dr. zakona, 61/07 i 20/09);
- lan 20. Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama
(Slubeni glasnik RS, br. 67/03, 101/05 - dr. zakon i 90/07).
lan 190.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike
Srbije.
___________________
Zakon o izmenama i dopunama

Krivinog zakonika
"Slubeni glasnik RS", br. 111/2009 od 29.12.2009. godine
lan 1.
U Krivinom zakoniku ("Slubeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka i
72/09), u lanu 79. stav 1. posle take 10. taka se zamenjuje takom i zapetom i dodaje taka
11. koja glasi:
"11) zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama."
lan 2.
U lanu 80. stav 5. posle rei: "zemlje" dodaju se rei: "i zabrana prisustvovanja odreenim
sportskim priredbama".
lan 3.
Posle lana 89a dodaju se naslov i lan 89b koji glase:
"Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama
lan 89b
(1) Sud moe uiniocu krivinog dela izrei meru zabrane prisustvovanja odreenim
sportskim priredbama, kada je to radi zatite opte bezbednosti neophodno.
(2) Mera iz stava 1. ovog lana izvrava se na taj nain to je uinilac krivinog dela duan
da se neposredno pre poetka vremena odravanja odreenih sportskih priredbi lino javi
slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na podruju na kojem
se uinilac zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme odravanja sportske priredbe.
due od pet godina, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno
u zatvoru ne uraunava u vreme trajanja ove mere.
(4) Ako sud izrekne uslovnu osudu, sud e odrediti da e se ta osuda opozvati, ako uinilac
prekri zabranu prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, odnosno ako ne izvri dunost
iz stava 2. ovog lana.
(5) Ako posle izdrane kazne zatvora, uinilac prekri zabranu prisustvovanja odreenim
sportskim priredbama, odnosno ako ne izvri dunost iz stava 2. ovog lana, sud koji je izrekao
meru iz stava 1. ovog lana, moe ga kazniti zatvorom od trideset dana do tri meseca.
(6) Zakonom se moe odrediti obavezna zabrana prisustvovanja odreenim sportskim
priredbama."
lan 4.
U lanu 112. stav 35. rei: "ili radi ostvarivanja i zadravanja uticaja na privredne ili druge
vane dravne strukture" briu se.
135
lan 5.
lan 344a menja se i glasi:
"Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu
lan 344a
(1) Ko fiziki napadne ili se fiziki obraunava sa uesnicima sportske priredbe ili javnog
skupa, vri nasilje ili oteuje imovinu vee vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske
priredbe ili javnog skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, meu gledaoce ili
uesnike javnog skupa predmete, pirotehnika sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili
kodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje uesnika sportske
priredbe ili javnog skupa, neovlaeno ue na sportski teren ili deo gledalita namenjen
protivnikim navijaima i izazove nasilje, oteuje sportski objekat, njegovu opremu, ureaje i
instalacije, svojim ponaanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva
nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mrnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom
diskriminatornom osnovu usled ega doe do nasilja ili fizikog obrauna sa uesnicima,
(4) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana dolo do nereda u kome je nekom licu
naneta teka telesna povreda ili je oteena imovina vee vrednosti,
(5) Slubeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne
preduzme mere obezbeenja kako bi se onemoguio ili spreio nered, pa usled toga budu
ugroeni ivot ili telo veeg broja ljudi ili imovina vee vrednosti,
(6) Uiniocu dela iz st. 1. do 4. ovog lana koje je izvreno na sportskoj priredbi obavezno se
izrie mera bezbednosti zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama."
lan 6.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".
_________________
136

ZZ 6

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ZZ 6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KRIVINI ZAKONIK"Slubeni glasnik RS", br.

85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009 (integralni tekst)

Delo malog znaaja

(1) Ko drugom sa umiljajem pomogne u izvrenju krivinog dela, kaznie se kaznom

2) zakon predvia da se uinilac moe osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne;

Odmeravanje kazne osuenom licu

Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja odreenih obaveza

2) osposobljavanje uinioca za odreeno zanimanje;

KRIVINA DELA PROTIV IVOTA I TELA

kaznie se zatvorom od dve do deset godina.

kaznie se zatvorom do tri godine.

kaznie se zatvorom do tri godine.

kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Povreda ugleda strane drave ili meunarodne organizacije

(1) Ko zakljui novi brak iako se ve nalazi u braku,

Povreda moralnih prava autora i interpretatora

kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.

Oteenje tuih prava

Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje

kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(1) Ko svesno drugog dovede u opasnost od infekcije HIV virusom,

(5) Ko organizuje vrenje dela iz stava 1. ovog lana,

(1) Ko unitenjem, uklanjanjem ili teim oteenjem saobraajnih ureaja, sredstava,

(2) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog lana preduzima se po privatnoj tubi.

uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.

kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.

uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

kaznie se zatvorom od jedne do petnaest godina.

kaznie se zatvorom od jedne do deset godina.

Izbegavanje vojne obaveze

Prinuda prema vojnom licu u vrenju slubene dunosti

kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.

uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine.

(3) Ko priprema izvrenje dela iz st. 1. i 2. ovog lana,

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom..

uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina..

Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvrenje krivinih dela protiv

(3) Kolovoa grupe koja izvri delo iz stava 1. ovog lana,

Nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija.

Zakon o izmenama i dopunama

You might also like