GRAEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA MENADMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRAENJA
POMONI MATERIJALI ZA PRAENJE PREDAVANJA
XIII. DEO
ZAVRNI RADOVI (2)

2008.

ZAVRNI RADOVI
8.11. PODOPOLAGAKI RADOVI
Podovi se projektuju tako da zajedno sa osnovnom, noseom konstrukcijom i plafonom ispod nje
obezbeuju zvunu i toplotnu izolaciju prostorija. Prema standardu JUS U.J.054 delimo ih prema
osetnoj toploti na:
1. ugodno tople,

3. srednje hladne i

2. tople,

4. hladne.

Podopolagaki radovi obuhvataju sve radove na izradi podnih (toplih ili polutoplih) obloga od
linoleuma, gume, PVC-a, ploastog vinil-azbesta, tekstila i nekih drugih materijala koji se isporuuju u vidu ploa i traka. Kvalitet materijala za ove radove se utvruje na bazi stepena:
dimenzionalne stabilnosti (nepromenljivosti),
postojanosti prema svetlosti,
otpornosti na poar (zapaljivosti),
elektrine provodljivosti,
klizavosti,
i drugih karakteristika znaajnih za primenu odreenog materijala u vidu podne obloge. Meu
njima mogu biti otpornost na habanje, pritisak i delovanje hemikalija a znaajne su i savitljivost,
zvuna i toplotna zatita i ujednaenost povrine. Za ovu vrstu radova je karakteristina primena
linoleuma, podnih obloga od gume, PVC-a i tekstila kao i vinil-azbestnih ploa.
Linoleum se proizvodi od meavine peska, drvenog brana i lanenog ulja koja je obojena odgovarajuim pigmentima a isporuuje se u kolutovima (trake) i paketima (ploe). Debljine ovakve
obloge za prostorije sa velikim peakim optereenjem su 4 mm, 4,5 mm i 6 mm.

Polaganje linoleuma nije komplikovano ali uz malo

mate moe podu dati izgled lepog mozaika
Gumene podne obloge se koriste za oblaganje podova prostorija u kojima se oekuje veliki broj
posetilaca ali je i tu izvrena gradacija: jednoslojne gumene obloge su u vidu homogenih traka ili
ploa a u dvoslojnim gumenim oblogama (namenjenim vrlo intenzivnom optereenju) donji, nosei sloj slui kao ojaanje. Ove obloge su, zahvaljujui specifinom sastavu (kauuk pomean
sa puniocem, smolom, pigmentom i drugim dodacima), otpornije od linoleuma pa im je i debljina
manja. Na tritu se najee mogu nai trake i ploe debljine 2,5 - 4,5 mm.
PVC podne obloge se proizvode kao PVC podne obloge bez podloge (odlike su specificirane
standardom JUS G.E5.022) i kao PVC podne obloge sa podlogom (odlike daje standard JUS
G.E5.021). Podne obloge prve grupe su najee vieslojne i mogu biti heterogene ili homogene.
Razliku stvara koliina punioca u sastavu pojedinih slojeva. Druga grupa, PVC podne obloge sa
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

podlogom, kao podlogu ima filc, jutu ili specijalne pene, proizvode se u trakama i ploama
debljine 3 - 3,5 mm ija povrina moe biti glatka ili reljefna i mogu se zavarivati na spojevima. Za
varenje se koriste specijalne trake za varenje ili pasta za varenje (plastina masa koja se nanosi
na ivice u spoju i na sobnoj temperaturi ovrava).
Vinil-azbestne ploe su dimenzija obino 25/25 cm i 30/30 cm a proizvode se
(prema standardu JUS G.E5.020) od
azbestnih vlakana i polivinil-hlorida sa
omekivaem, puniocem i pigmentom.
Ploe su ograniene savitljivosti i ne
mogu se variti. Kvalitet podloge na koju
se polau ove ploe je opisan standardom JUS U.F3.060.

Tekstilne podne obloge

Tekstilne podne obloge su grupa tepiha koji su industrijski izraeni (tkani,

iglani, pleteni) od prirodnih i vetakih
vlakana ili od vlakana iji su krajevi vetakim smolama spojeni u elastinu,
trakastu podnu oblogu.

Da bi se podna obloga kvalitetno ugradila neophodno je da povrina naleganja bude vrsta,

neispucala, ista, tehniki ravna i sposobna da prima lepak kojim se obloga privruje. S
obzirom na to da graevinska obrada podne konstrukcije nije adekvatna za prijem svih vrsta
obloga potrebno je da se izvede sloj odgovarajue podne podloge.
Za otklanjanje neravnina koje ometaju polaganje linoleuma, PVC i gumenih obloga se koriste
razliite mase za izravnavanje (proizvedene su na bazi nekog veziva: cementa, gipsa, vetakih
smola i sl.) koje se gradilitu isporuuju u veim sudovima ili u prahu koji treba pomeati sa propisanim rastvaraem kako bi se dobila emulzija. Masa se izliva na oienu povrinu i glaanjem
izravnava a zatim ostavlja da se osui. Na tako pripremljenu povrinu mogu da se nanose lepkovi
koji treba da obezbede vrstu vezu obloge i sloja za izravnanje, budu postojani na razne uticaje i
ne tete zdravlju. Ukoliko masa za izravnanje treba da slui i kao izolacija od vlage upotrebljavaju
se mase za izravnanje na bazi meavine cementa i bitumena.
Namena prostorije i eksploatacioni uslovi koji e u njoj vladati odreuju skup osobina koje pod
mora obezbediti a podna obloga je, zbog izloenosti habanju i drugim fizikim i hemijskim
uticajima, od presudne vanosti za komformnu upotrebu odreene povrine. Da bi se obloga pod
dejstvom pokretnog optereenja zadrala na poziciji gde je ugraena koriste se odgovarajua
lepila. Ona moraju biti neagresivna po sredinu i ljude, ostvarivati trajnu vezu obloge i podloge i
omoguavati jednostavan i bezbedan rad. Ukoliko je lepilo (lepak) zapaljivo na pakovanju mora
biti deklarisana ova osobina i uslovi u kojima se ona moe manifestovati. Lepila se proizvode kao
rastvori bitumena, vetakog kauuka, vetakih smola i sl. u odgovarajuim rastvaraima
(piritus, benzin i sl.) pa se oekivani efekti dobijaju kada iz nanetog sloja lepila ispari rastvara.
Da bi se stvrdnjavanje omoguilo u prostoriji u kojoj se radi temperatura vazduha mora biti najmanje 10 oC i mora biti omogueno provetravanje da se ne bi stvorila tetna koncentracija para.
Podovi od PVC-a se polau na ravnu, suvu i istu podlogu i za nju privruju (uglavnom)
lepljenjem pomou lepka nanetog po celoj povrini ploe ili trake. Sa razvojem tehnologije izrade
industrijskih tepiha rairena je njihova primena za oblaganje podova u stambenim, javnim i poslovnim prostorijama u kojima pojava statikog elektriciteta u podu nije zabranjena. Ovakvi,
vetaki materijali se isporuuju u trakama irine 4 - 5 m i duine 20 - 30 m i lako polau preko
podloge koja mora biti vrlo ravna. Podovi od PVC-a se kroje ali prilikom obrade spojeva susednih
traka nastaje problem njihovog povezivanja i ostvarivanja kontinuiteta obloge. Najee se spoj
zavaruje ili se krajevi lepe preko specijalne lepljive trake. Industrijski tepisi imaju manu u injenici
da jake fleke i oteenja tepiha mogu biti otklonjeni samo zamenom cele trake pri emu "zakrpa"
ostaje vidljiva. Stoga se u praksi sve vie primenjuju samolepljive ploe izraene od slinog materijala kao i tepisi ali sa lepkom nanetim na nalije ploe.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

Vrlo velika koncentrina optereenja dinamike i udarne prirode koja karakteriu primenu
viljukara u industrijskim objektima zahtevaju podove sposobne da se odupru i delovanju drugih,
posebno temperaturnih i hemijskih, uticaja na njih. Pokazalo se da uobiajenom tehnologijom
izrade betonskih podnih ploa ne mogu biti dobijene povrine dovoljno vrste i guste da mogu
dugo odolevati opisanim eksploatacionim uslovima. Stoga je povrinu poda potrebno ojaati bilo
impregnacijom (utrljavanjem rastvora specijalnih smola ili prakastih aditiva u povrinski sloj
debljine 1 - 2 mm), bilo zalivanjem (preko povrine gotovog poda se u sloju od 1 - 10 mm razliva
specijalna, najee epoksidna, masa dobijena meanjem vie komponenata). Ukoliko se radi
impregnacija obino se koriste specijalizovane maine (helikopteri) a nakon 24 - 48 sati
ovravanja u podu se seku fuge i formiraju polja; obino veliine 3/3, 3/4 ili 3/5 m. Industrijski
podovi ovog tipa su vrlo skupi pa se primenjuju ree nego to je porebno.

8.12. PARKETARSKI RADOVI

U tople podove spadaju podovi od drvenih podnih elemenata (daske, razne vrste parketa i
brodski pod) a njihovom ugradnjom se bave radnici parketari. Parketarski radovi obuhvataju
postavljanje parketa u vidu obraenih daica sa lebom i perom na po dvema naspramnim
stranama bez vezivanja za podlogu (plivajui pod) kao i ploa od drveta ili plute koje se lepe za
podlogu tenim lepkom, bitumenom ili lepljivim folijama.
Postavljanje parketarskog materijala se vri polaganjem na ravnu, horizontalnu i nezaprljanu
podlogu. Podloga mora imati i sloj hidroizolacije koja spreava kapilarno kretanje vlage iz
meuspratne konstrukcije u osueni parket. Uslov za poetak ovih radova u nekoj prostoriji su
zavreni graevinski, montani i ostali zavrni radovi. Drveni materijal za rad mora biti suv
(najvie 12 % vlage) a prostorija u kojoj se radi oiena i provetrena (relativna vlanost vazduha
45 - 65 %) i u zimskim mesecima zagrejana (najmanja temperatura vazduha je 10 oC). Podni
elementi od drveta su razliitih dimenzija i kvaliteta ali moraju ispunjavati uslove vaeih
standarda (JUS D.C1.042, JUS D.D5.020, JUS D.D5.012).

Parket se sastoji od velikog

broja ploica ija tekstura i
boja daju velike mogunosti
prilikom oblikovanja zavrnog
izgleda povrine prostorije
Prilikom postavljanja drvenih podnih elemenata izmeu njih i zidova mora ostati odgovarajua
dilataciona razdelnica koja podnoj oblozi (ak i preterano suvoj) dozvoljava disanje u razliitim
temperaturnim uslovima. Privrivanje materijala se vri lepljenjem cele ploice za podlogu ili
samo du dodirnih ivica (lepak se razmazuje nazubljenom lopaticom - pahtlom) ili ukucavanjem
u podlogu pomou eksera (ovo je karakteristino za daani i brodski pod).
Lepkovi za parket zahtevaju da elementi u spoju budu dovoljno suvi: betonska podloga moe
imati vlanost maksimalno 3% a drvena podloga i parket koji se lepi najvie 8 - 10%. Temperatura vazduha mora biti najmanje 10 oC. Da bi se obezbedilo bolje prianjanje podlogu treba
premazati u jednom sloju (grundirati) rastvorom lepka i vode u razmeri 1:10. Sloj lepka mora biti
ravnomerne debljine, oko 1 mm, kako bi njegov utroak bio u okvirima standarda od oko 1 kg/m2.
Klasian parket se najee proizvodi u vidu daica debljine 18,5 ili 22,5 mm i irine 50 mm a
duina varira u zavisnosti od zahteva enterijerista i obino je 20, 25 ili 30 cm (JUS D.D5.020).
Kao materijal se (zbog trajnosti) posebno ceni hrastovina i bukovina ali i parket od jasena, bora i
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

bresta takoe moe biti lep. Slog klasinog parketa moe dati vrlo dekorativne are jer se ploice
mogu slagati pojedinano i u grupama (po 4 ili 5) a najei slog je riblja kost. Ukoliko se raspolae ploicama od razliitog materijala slog moe biti i viebojan jer obraene i lakirane ploice
daju razliite tonove.
Lamel parket je nastao modifikovanjem tehnolokog procesa postavljanja parketa jer je za potrebe breg rada izvreno pripremanje (prefabrikacija) niza ploica debljine 8 mm koje su sloene
u grupe u nizu i mehaniki povezane. Mozaik parket je nastao na istoj ideji kao lamel parket ali je
mnogo dekorativniji i ekonominiji jer dozvoljava korienje ploica debljine i 6 mm. Ploice su
male (oko 4 puta manje od klasinog parketa) pa izrada mozaika ima kreativnu slobodu. Da bi se
postavljanje ubrzalo prefabrikovani komadi mozaika se u fabrici pokrivaju lepljivim papirom i na
objektu jednostavno polau na podlogu preko koje je prethodno razmazan lepak. Merodavan je
standard JUS D.D5.021.

Postavljanje poda od laminata

Panel parket predstavlja kombinaciju daanog poda i lamel parketa jer se na daanu podlogu
izraenu od nekvalitetnijeg (mekog) drveta lepe lamele od niskohabajueg drvenog materijala debljine do 5 mm. Daske panel parketa su obraene na pero-i-leb i po potrebi se seku na meru i
slau jedna do druge. Spajanje panela se ostvaruje lepkom.

8.13. BRAVARSKI RADOVI

Bravarskim radovima se smatraju svi radovi na izradi bravarskih proizvoda (ograde, prozori,
vrata, pregrade, poklopci za ahtove, kapci, reetke, aluzine, merdevine, penjalice za ahtove,
brisai za obuu i drugi okov) koji se izrauju od profilisanog elika i limova, kao i izradi nosee
eline konstrukcije. Sva bravarija se radi od standardnih valjanih i hladno-oblikovanih profila
(crna bravarija) ili aluminijumskih profila i limova. Valjani profili, ranije jedini materijal za izradu
crne bravarija, su razvojem obrade metalnih limova hladnim valjanjem ili savijanjem (abkantovanje) dobili vrlo brojnu ali i kvalitetniju konkurenciju. Danas se valjani profili primenjuju samo u
nedostatku kutijastih a tehnologija ekstrudiranja aluminijuma dozvoljava izradu raznovrsnih
ramova i okova za prozore i vrata koji prozorima daju potrebnu krutost a istovremeno su podloge
za zaptivke koje spreavaju prodor vode i vazduha, kao i razmenu toplote sa okolinom. Prilikom
izrade elini i aluminijumski profili se mere na duinu predvienu radionikom dokumentacijom i
seku specijalnim alatom koji materijal ne kida ve ostavlja ravne ivice reza. Da bi se izbegle
estetske i funkcionalne greke ivice reza koje treba dovesti u spoj se dodatno obrauju. Obrada
vidljivih ivica mora biti takva da se ne primeuju tragovi seenja. Veza pojedinih elemenata
bravarskih proizvoda vri se najee zavarivanjem, zasecanjem, zakivanjem, nitnovanjem itd., a
sve u zavisnosti od zahteva tehnike dokumentacije i potrebnog izgleda gotovog elemenata.
Funkcionalnost bravarskih proizvoda je jedan od osnovnih zahteva pa se ramovi vrata, prozora,
poklopaca i drugih elemenata opremaju raznovrsnim mehanizmima koje zovemo - okovi. Ovom
skupu pripadaju arke i brave ali i mehanizmi za obrtne prozore, klizne prozore, prozore sa
otvaranjem u dva pravca (ventus), mehanizmi za klizna vrata ali i makaze, zaustavljai i sl.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

Primena bravarije je raznovrsna. Najee u prostorijama (vrata, pregrade) ili na fasadi objekta
(prozori, kapci, reetke, aluzine, merdevine, penjalice) gde iz odreenih razloga postoji fiziko
naprezanje (pritisak, vibracije, visoka vlanost i temperatura) vee od onog koje standardna graevinska stolarija moe izdrati ili ona ne moe omoguiti ispunjavanje spcifinih funkcionalnih
zahteva. Na primer:
a) u mainskom prostoru se predviaju aluzine radi ventiliranja jer bi klasini prozori
omoguili ventiliranje ali ne bi spreili ulaz ptica ili nepoeljnih predmeta.
b) vrata na toplotnoj podstanici u podrumu gde su predviene ostave stanara se rade od
bravarskih profila i crnog lima zbog potrebne otpornosti prema poaru, i slino.
Ukoliko se bravarskim proizvodom eli spreiti prodor atmosferilija u objekat koriste se
odgovarajui kitovi i profili. Kitovima se zaptivaju spojevi nepokretnih delova bravarije a profili se
ugrauju na nain koji (pod pritiskom delova u spoju) namee njihovo blago deformisanje i izaziva
kontinualno naleganje i zaptivanje spoja. Pre ugraivanja svaki bravarski proizvod treba
pregledati i u sluaju nedozvoljenih odstupanja od zahteva normativnih dokumenata, projektnih
zahteva ili specifikacija proizvoaa eliminisati ga iz upotrebe i uputiti na opravku.
Prilikom kontrole posebna panja se posveuje tanosti dimenzija, vrstoi veza elemenata i
stabilnosti proizvoda kao celine, kvalitetu svake veze okova i bravarije it.d. Ispravan proizvod se
transportuje do mesta ugradnje i privruje za objekat na nain koji bravariji omoguava punu
funkcionalnu gotovost a zatim se prostor izmeu spoljnog rama bravarije (vrata, prozor, pregrada)
i objekta popunjava odgovarajuim izolacionim materijalom. Kao ispuna sve vie su u primeni
ekspandirajue smese koje u dodiru sa vazduhom ovravaju dajui dopunsku stabilnost
vezama bravarije i objekta.

8.14. ANTIKOROZIVNI RADOVI

Korozija elika nastaje u kontaktu sa atmosferom, vodom, tlom i nekim agresivnim materijama.
Gotovi elini elementi se moraju antikorozivno zatititi odgovarajuim postupkom:
toplim cinkovanjem - zatita se izvodi potapanjem oienog elementa u sredstvo za
poboljanje prianjanja (flus) koje se zatim sui a nakon toga se element potapa u
rastopljeni cink (kvalitet cinka mora odgovarati standardu JUS C.E1.020) koji se posebnim sredstvima fiksira i zatiuje;
premazima - premazivanje se vri olovnim minijumom, cinkolitom i sl.;
metalizacijom - zatita se izvodi prskanjem rastopljenog metala (cinka, aluminijuma,
olova) preko oiene eline povrine; metal se u metalizer unosi u obliku ice, topi
pod plamenom tehnikih gasova ili elektrinog luka a zatim komprimovanim vazduhom
nabacuje na svee peskarenu povrinu i posebnim hemijskim sredstvima fiksira i zatiuje; metalizacija se mora izvriti najkasnije 4 sata nakon pripreme povrine jer moe
doi do njenog prljanja prainom i drugom, lebdeom neistoom.
Pre antikoroozione zatite sa metalne konstrukcije treba lakim ekiem ukloniti ostatke zgure zaostale nakon zavarivanja a brusnim ploama treba na spojevima ukloniti neravnine nastale
zavarivanjem. Da bi se proces korodiranja metala uspeno zaustavio i onemoguio povrina na
koju se zatita nanosi mora se izvriti ienje od tragova re i mora biti omogueno prianjanje
slojeva zatite za metal. U tu svrhu se koriste runa sredstva (eki, eline etke, strugalice)
mehanika i elektrina sredstva sa elinim etkama i brusnim papirom (mirgl-papir) za obradu
povrine, a u primeni su i hemijska sredstva u vidu specijalnih premaza. Ukoliko je povrina
delimino zamaena treba je oistiti pranjem uz upotrebu etki i specijalnih deterdenata a
ukoliko je prekrivena starom, ispucalom bojom ienje je efikasnije uz korienje plamenika i
tehnikih gasova.
Kao kod drvenih predmeta i kod skidanja farbe sa metalnih predmeta moe biti efikasna primena
let-lampi ijim plamenom se boja zagreva i spaljuje. Da bi se dobili optimalni rezultati mlaz plamena treba drati pod uglom od 45 - 60o i zonu njegovog dejstva na zaprljanu povrinu pomerati
brzinom oko 5 - 10 cm/sec. Kako bi se olakalo dejstvo plamena na dublje slojeve starog
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

premaza u toku rada strugaima treba uklanjati ljuspice farbe koja se pod plamenom odvaja od
elinog nosaa. Nakon svega oienu povrinu treba mlazom komprimovanog vazduha osloboditi od produkata sagorevanja i ostataka praine.
Opisani postupak je relativno lak ali nije dovoljno brz pa je nekad mnogo bolje na povrinu
predmeta naneti neki od hemijskih rastvaraa jer e nakon samo 10 - 15 minuta njegovog
delovanja doi do odvajanja sloja stare farbe koju treba samo sastrugati a tragove rastvaraa
ukloniti i naneti osnovni zatitni premaz (op-prajmer). Ovaj premaz ima ulogu zatitnika povrine
do trenutka izrade kompletnije i kvalitetnije antikorozione zatite. op-prajmer mora imati takav
sastav da prilikom izrade varova ne stvara otrovna isparenja ali je razgradljiv pa mu je dejstvo
vremenski ogranieno i treba ga pokriti minijumom najkasnije 2 nedelje nakon nanoenja na neku
povrinu.
Za delove koji zahtevaju visok kvalitet pripreme povrine primenjuje se mlaz nekog abrazivnog
materijala koji se iz runog alata pod visokim pneumatskim pritiskom usmerava na povrinu
metalnog elementa i uestalim udarima skida i sloj korozije i eventualno zamaenje. Iako su u
primeni i opiljci elika ili aluminijuma ipak je najea primena istog (opranog i osuenog)
kvarcnog peska pa je ova operacija ienja poznata i kao peskarenje. Zrna istog peska (frakcije 0,5 - 2,0 ili 1,0 - 3,0 mm) efikasno skidaju ne samo neistoe stranog porekla ve i sloj re
stvoren u toku ekanja materijala na povrinsku zatitu. Mlaz treba usmeriti na povrinu pod
uglom do 45o i na osnovu vizuelne kontrole efikasnosti njegovog dejstva regulisati udaljenost sa
koje se zrna peska ispaljuju. Mlaz, naime, ima odreenu gustinu koja se zbog efekta irenja mlaza smanjuje proporcionalno udaljenosti pitolja od elinog elementa pa se promenom ugla i
udaljenosti pitolja moe regulisati efikasnost rada. Rezultat ienja je metalni sjaj povrine.
Peskarenje stvara veliku prainu pa je
potrebno koristiti odgovarajua zatitna
sredstva (naoare, masku za disanje,
rukavice) i nakon rada ukloniti sav uprljani pesak sa predmeta.
Pored peska koriste se i ljaka iz visokih pei (granule od 0,20 - 0,25 mm) i
korund (granule aluminijum-oksida od
0,20 - 0,25 mm).
Radionika priprema povrine peskarenjem dozvoljava neto konformniji rad
jer se moe koristiti meavina kvarcnog
peska, vode i antikorozionih dodataka
koja ne stvara prainu a titi oienu
povrinu nanoenjem primarne zatite.
Antikoroziona zatita se na elinu povrinu nanosi u dve faze:
1. osnovni premaz (temelj antikorozione boje), i
2. pokrivni premaz (antikoroziona boja)
Pre nanoenja premaza treba proveriti da li su ispunjeni potrebni uslovi za kvalitetno nanoenje
zatite. Povrina mora biti ista i suva a vazduh u prostoriji umereno vlaan (relativna vlanost
manja od 80 %) i topao (temperatura vazduha mora biti u intervalu 5 - 40 oC). Svaku fazu zatite
karakterie vie slojeva premaza jer faze moraju imati propisanu debljinu a jednim slojem se ona
ne moe obezbediti. Osnovni premaz je vaan i stoga to pokriva neravnine pa se, u cilju precizne obrade i manje dostupnih mesta nanosi runo, utrljavanjem boje odgovarajuim etkama.
Ukoliko se ivica elinog profila mora zavariti za drugi profil premaz sme ii nablie 50 mm od
ivice a ukoliko je granica te zone naruena pre zavarivanja treba u njoj ukloniti tragove prvog
premaza. Povrina nosaa se nekada isti plamenom pa da bi prianjanje bilo kvalitetno prvi
premaz treba naneti dok je povrina jo dovoljno topla (30 - 70 oC).
Debljina premaza se definie zahtevima iz opisa pozicija u predmeru radova, kao i tehnikim
uslovima za izvoenje antikorozione zatite a izraava se u mikronima. Debljina premaza se moe precizno meriti digitalnim ureajima koji se prislanjaju na osueni osnovni premaz, pritiskom
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

na taster se vri oitavanje debljine a nakon odgovarajueg broja merenja na displeju mernog
instrumenta se moe dobiti srednja vrednost debljine, broj merenja, standardna devijacija i drugi
relevantni statistiki podaci. Isti postupak treba ponoviti i nakon nanoenja pokrivnog premaza ali
dobijenu prosenu debljinu treba umanjiti za debljinu osnovnog premaza.
Najmoderniji merni instrumenti su toliko osetljivi da mogu razlikovati i ukupne debljine boja nanetih u fazama. Upravo zato kvalitetu radova treba posvetiti odgovarajuu panju jer se pojavom
opisanih mernih instrumenata stvaraju uslovi da tehniki nadzor moe lako utvrditi svako
odstupanje od ugovorenih specifikacija a naknadni rad na otklanjanju slabih mesta moe biti
izuzetno skup, posebno ukoliko se radi o mestima na montiranoj krovnoj konstrukciji (ronjaama
ili reetkastim nosaima velikih raspona) kada je popravljanje uslovljeno ponovnom montaom
visoke skele. ak i kada su takve skele izraene od lakih metala i oslonjene na tokove njihova
izrada i manipulacija su dosta spori i mogu dugo remetiti ritam ostalih radova koji se izvode na
podu objekta.
Boja se na gradilite dostavlja u velikim sudovima, u stanju pogodnom za direktnu upotrebu ali
se, u sluaju potrebe (zgunjavanja boje) mogu primeniti razreivai. Na vrstu i kvalitet ovih
zapaljivih materija treba strogo paziti jer je za svaku vrstu boje deklarisan odgovarajui razreiva
pa bi primena nekog drugog mogla dovesti do neeljenih posledica: promene tona ili postojanosti
boje. Deponovanje boja i razreivaa mora biti usklaeno sa optim merama tehnike zatite na
radu.

8.15. LIMARSKI RADOVI

Limarski radovi obuhvataju sve radove na pokrivanju ili opivanju limom objekta (ili njegovih
delova) kao i izradu oluka za odvoenje atmosferskog taloga sa krovova, obradu prolaza,
prepusta i otvora na fasadi, a ukljuuju izradu ventilacionih kanala i drugi slinih delova objekta.
Limovi koji se najee koriste pri radu predstavljaju vrlo tanke eline, bakarne ili aluminijumske
ploe dobijene valjanjem. Da bi se elini limovi mogli primeniti za oblaganje povrina nakon
obrade mora biti oiena i odmaena i nanet antikorozivni premaz a moe biti i pocinkovana,
plastificirana ili zatiena na drugi nain. Na agense je najotporniji aluminijumski lim a neto
manje bakarni lim koji je skuplji od ostalih a titi ga i istovremeno ukraava sloj poetne korozije
zelenkaste boje pa slui i u dekorativne svrhe. Ranije je korienje olovnog lima bilo ee nego
danas ali je zbog komparativnih prednosti drugih limova primena svedena na rekonstrukcije starih
objekata. Generalno pravilo je da se razliiti materijali ne dovode u neposrednu vezu. To posebno
vai za bakarne i pocinkovane eline limove jer u prisustvu vode moe doi do galvanske
reakcije.
Obrada i priprema lima se vre seenjem i savijanjem a vezivanje delova zavarivanjem, nitnovanjem ili viestrukim savijanjem. Savijanje lima (falcovanje) se u cilju obezbeenja vodonepropustljivosti (spreavanja podlivanja) izvodi kao dvostruko pri emu horizontalni spojevi tabli moraju
imati minimalnu irinu 20 mm i izvode se savijanjem prevoja niz krovnu ravan (leei prevoji) a
sastavni spojevi susednih tabli (stojei prevoji) ostavljaju se upravno na krovnu ravan. Visina
sastavnih spojeva mora biti najmanje 25 mm a toliki moraju biti i preklopi kod varenja
pocinkovanih limova.
Obino se delovi limarije pripremaju u radionici gde se kroje i delimino sklapaju u vee delove, a
ovi se zatim na graevini montiraju i meusobno povezuju u jednu celinu. Povezivanje delova
treba izvriti tako da se limu omogui dilatiranje. Ekseri i zakivci, kojima se lim privruje za
objekat, moraju biti od istog materijala kao i lim. Ukoliko je podloga, na koju se lim oslanja, od
betona ili maltera treba ispod lima poloiti sloj ter-hartije. Najvei obim limarskih radova pripada
pozicijama pokrivanja krovne ili fasadne konstrukcije objekata (preteno proizvodnih, sportskih ili
drugih opte namene) gde se preko rotilja od metalnih ili drvenih nosaa polae lim u tablama
duine do 6 m. Lim se iz tehnikih i estetskih razloga profilie i time dobija neophodnu nosivost
upravno na svoju ravan. Za izradu krovnog pokrivaa industrijskih objekata se najee, zbog
trajnosti, primenjuje profilisani aluminijumski lim. S obzirom na injenicu da se radi o lakom
materijalu ijim tablama radnici lako manipuliu ovaj lim se polae preko 2 i 3 polja (limovi niske
profilacije se u nekim sluajevima mogu postaviti i preko 4 polja). Da bi se obezbedili zahtevi za
termikom izolovanou objekta izmeu dva sloja lima razdvojena hladno profilisanim limovima Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

distancerima se polau table od presovane mineralne vune ili se u fabrikama izmeu tabli lima
izliva specijalna ekspandirajua masa koja ispunjava slobodan prostor i sa limovima gradi
sendvi.
Krovni pokriva se obavezno povezuje sa sistemom horizontalnih oluka. Uloga oluka je da
prihvati vodu koja se sliva sa krovne ravni i time sprei njeno razlivanje po fasadi. Zato se spoljna
ivica oluka mora spustiti u odnosu na unutranju za 1 - 2 cm kako se iz punog ili zaepljenog
oluka voda ne bi slivala niz fasadu ve padala na tritiar ili teren oko objekta.
Horizontalni oluci imaju otvoren, koritast ili polukruni popreni presek a olune vertikale mogu
biti pravougaonog i krunog oblika. Unutranja ivica horizontalnog oluka je oslonjena na krovnu
konstrukciju a obod spoljne se radi ostvarenja vee krutosti mora cevasto saviti (da bi se ostvarilo
pravilno savijanje po celoj duini segmenta koristi se armatura malog profila). Krovni pokriva i
oluk nemaju u istom pravcu ista termika izduenja pa ih treba povezati na nain koji ne spreava
meusobna pomeranja. Olune horizonatale se preko draa, elinih kuka napravljenih od
debljeg lima, obino preseka 6/25 mm, na svakih 0,8 - 1,2 m oslanjaju na rogove krovne konstrukcije za koje su privrene veim ekserima ili zavrtnjima. Oluci su kod manjih objekata irine
15 - 20 cm a kod veih 20 - 25 cm. Nastavci olunih segmenata se izvode preklapanjem od 1 cm
i moraju biti kvalitetno zalemljeni da ne bi dolo do procurivanja. Da bi ispunio svoj zadatak oluk
mora biti dovoljnog kapaciteta pa u praksi vai orijentacioni odnos da za 1 m2 krovne ravni treba
obezbediti najmanje 1 cm2 poprenog preseka oluka. Iako se voda u horizontalnom oluku ne moe sakupljati (osim ako oluna vertikala na koju je on prikljuen nije zaepljena) zbog efikasnijeg
odvoenja atmosferilija, olucima treba napraviti pad 0,8 - 1,0 %.
Olune vertikale slue da odvedu vodu iz olunih horizontala pa se prave neto veeg prenika
od horizontalnih oluka kako bi ostale provodne i u sluajevima jakih kia ili naglog otapanja
snega. Optimalni odnos kapaciteta horizontalnih i vertikalnih oluka obezbeuje raspored po kome
je izmeu vertikala razmak 10 - 15 m (kod javnih objekata moe biti i vei ali ne vie od 20 m).
Vertikale obezbeuju bri protok od horizontala pa im je i popreni presek za 1/3 manji od njih.
Vertikale se na gradilite dopremaju u komadima duine 2 - 4 m iji je jedan kraj nabiranjem ivice
suen. Nastavljanje cevi vri se uvlaenjem krajeva za oko 5 cm a zatim se spoj lemi po celoj
duini. Olune vertikale mogu biti vrlo duge pa se moraju privrstiti za fasadni zid na svakih par
metara. Veza je, kao kod horizontala, od debelog pocinkovanog lima i u vidu dvodelnog prstena
kojim se vertikala obuhvata, pritee zavrtnjima i nosi na udaljenosti od 2 - 3 cm od zida.
Sa krovne ravni atmosferilije spiraju prainu ali i lie, granice i drugi otpad koji moe smanjiti
protonost oluka pa se na ulivu horizontalnog oluka u vertikalu postavlja mreica sa koje, u okviru
pregleda krova, treba redovno uklanjati neistoe. Prilikom projektovanja treba izbegavati
prelome olunih vertikala jer su takva mesta, zbog uticaja atmosferilija, obino podlona brem
propadanju i intenzivnijem odravanju. Takvo mesto je i kraj olune vertikale koji moe biti nehotice oteen od strane prolaznika pa se pravi u vidu liveno-gvozdene cevi antikoroziono
zatiene premazom bitumena. Pored pokrivanja krova i izrade oluka limarski radovi imaju vanu
ulogu u obradi (opivanju) prodora dimnjaka i ventilacionih cevi kroz krovnu ravan, izradi spoja
krovne ravni i kalkanskog ili protivpoarnog zida, zatiti zavretaka ovih zidova, izradi snegobrana
i drugom.
Opivke svih prodora kroz krov moraju biti visoke najmanje 25 - 30 cm i isto toliko leati po
krovnoj ravni. Isti uslov vai za oblikovanje zatite uvala i spojeva krova sa zidovima. Posebno
vano je opivanje spoljnih povrina prozorskih pragova (solbanci) limom u nagibu ija prednja
povijena ivica (okapnica) mora biti udaljena od fasadnog zida 2 - 3 cm. Lim se zato mora poviti na
bokovima i du podnoja rama prozora - za koji ga treba i prikucati.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

8.16. STOLARSKI RADOVI

Pod stolarskim radovima se podrazumeva izrada i ugraivanje prozora, vrata, ormara (plakari),
pregrada i druge graevinske stolarije od mekog i tvrdog drveta i proizvoda na bazi drveta.
Savremeni prozori mogu biti izraeni u kombinaciji sa metalom i plastikom. Osnovna podela
stolarskih radova je na spoljnu i unutranju stolariju a podela je izvrena prema mestu ugradnje:
na fasadi ili u unutranjosti objekta. Da bi se mogla pravilno ugraditi graevinska stolarija zahteva
otvor u zidu neto vei od dimenzija prozora ili vrata. Svi stolarski proizvodi moraju odgovarati
standardima u pogledu dimenzija, termikih svojstava, vatrootpornosti i obezbeivati osvetljenje i
provetravanje prostorije uz zatitu od atmosferskih uticaja i buke. Bezbednost objekta se
obezbeuje i otpornou fasadne stolarije na pritisak od vetra i drugih uticaja (najmanje 1000 Pa).
Materijali od kojih se pravi stolarija moraju ispunjavati uslove u pogledu strukture drveta i
otpornosti na deformacije (promenu dimenzija i oblika).
Prozori se prave u modulu od 10 cm i najee su visine 140 ili 180 cm. Da bi se lako ugradili
treba u zidu ostaviti otvor za 1 cm vei od dimenzija prozora koji se ugrauje. Na prozorima se,
zbog debljine manje od debljine fasadnog zida, pojavljuje klupica koju treba zatititi oblaganjem
kamenim (keramikim) ploama ili limom. Fasadna stolarija se u cilju dobijanja potrebne
otpornosti na atmosferske uticaje finalno obrauje na neki od pogodnih klasinih naina (bojenjem i lakiranjem) ili nanoenjem specijalnih premaza i zatitnih materijala. Ugraivanje se
najee vri suvom montaom. Pre ugraivanja treba proveriti da li je finalna zatita povrine
oteena u toku transporta.
Unutranja stolarija podrazumeva sva ulazna i unutranja vrata ije je ugraivanje mnogo lake
ukoliko se, ve u fazi pripreme za malterisanje zidova, preko sva etiri boka otvora za vrata
postavi ram od dasaka sa odgovarajuim svetlim otvorom za montau vrata - tzv. slepi tok.
Vrata mogu biti delimino ostakljena providnim ili dekorativnim staklom, puna sa nadsvetlom ili
puna bez zastakljenja. U svim varijantama moraju ispunjavati sledee uslove:
ne krive se ukoliko se nalaze izmeu prostorija sa razliitim mikroklimatskim uslovima
(temperatura, relativna vlanost vazduha),
dimenzije im odgovaraju frekvenciji prolaza korisnika objekta,
prilikom otvaranja/zatvaranja ne prave otpor i neuobiajene umove,
otvaraju se u pravcu prostorija sa pojaanom frekvencijom prolaska ljudi, odnosno u
pravcu protivpoarnih puteva.
Ulazna vrata u objekte i stanove mogu biti vea od unutranjih vrata. Vrata se izvode kao
jednokrilna i dvokrilna. Unutranja jednokrilna vrata su visine 198,5 cm i irine 61, 71 ili 81 cm.
irina vrata zavisi od namene prostorije. Unutranja vrata se ugrauju u otvore visine 205 cm i
irine za 10 cm vee od irine vrata koja se ugrauju. Spoljni zastori fasadne stolarije su obino
esling plastine ili drvene roletne i drveni kapci. Ovi proizvodi dolaze iz grupe roletnarskih radova
kojima su obuhvaeni svi radovi na izradi i montai razliitih senila na spoljnoj ili unutranjoj strani
fasadnih otvora ili izmeu slojeva graevinskog stakla.

8.17. STAKLOREZAKI RADOVI

Iako se javljaju i u unutranjosti objekta staklorezaki radovi su nerazdvojan deo izrade fasadne
stolarije i bravarije. Oni obuhvataju radove na rezanju, obradi (bruenje) i ugradnji graevinskog
stakla a izvode se na razliite naine uz korienje zaptivnog materijala od gita (obian,
silikonski) i profila od gume, drveta i obojenih metala. Na gradilitima stambenih, poslovnih i
industrijskih objekata se najee primenjuju sledee tri vrste stakla:
1. vueno staklo,
2. liveno staklo, i
3. presovano staklo.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

Prema obliku razlikujemo ravno i profilirano staklo, pri emu obe vrste mogu biti bezbojne ili u boji
(uta, bronzana, siva, zelena, plava i dr.). Stakleni materijal mora zadovoljavati zahteve
standarda JUS B.E1.011 (ravno vueno staklo), JUS B.E1.050 i JUS B.E1.080 (ravno armirano
staklo). Do trenutka upotrebe treba ga deponovati u provetrenim prostorijama na nain koji nee
ugroziti njegovu slabu otpornost na savijanje. Staklo se mora paljivo transportovati: u (skoro)
vertikalnom poloaju i bez suvinih potresa.
Ravno staklo moe biti u vidu bezbojnog poliranog stakla (biljur), stakla bojenog u masi i stakla sa
povrinskom, termoreflektujuom prevlakom. Ukoliko se ravno staklo mora primeniti na
pozicijama koje su izloene temperaturnim uticajima vri se dopunska obrada - kaljenje. Kaljenju
se podvrgava samo staklo minimalne debljine 4 mm koje nakon obrade moe sluiti i kao
sigurnosno jer se pod jakim udarom raspada na sitne komadie, ujednaene veliine, ija masa
ne moe ozlediti ljude. Sigurnosno staklo se dobija i lepljenjem dva sloja ravnog vuenog stakla
slojem bezbojne plastine folije. Folija omoguava dopunsku obradu savijanjem a staklo pod
jakim udarom dobija prsline koje ga ine neupotrebljivim ali i bezopasnim po ljude. Ukoliko se
ravno sigurnosno staklo lepljenjem vie slojeva pretvori u paket debljine do 40 mm postaje
pancirno staklo i slui za pozicije na kojima se trai poveana bezbednost ljudi ili protivprovalna
sigurnost.
Liveno staklo nastaje tako to se izlivenoj staklenoj masi valjanjem daje oblik ili tekstura povrine.
Najpoznatije podvrste su liveno ornament staklo, liveno armirano staklo i Profilit. Liveno ornament
staklo se proizvodi u vie debljina, najee 3 - 4 mm. Moe biti bezbojno ili bojeno a slui
preteno u dekorativne svrhe. Liveno armirano staklo je ravno staklo, najee debljine 6 - 7 mm,
koje se koristi na pozicijama kod kojih moe doi do udara u staklo ali se ne doputa raspadanje
stakla na odvojene komade. Dobija se tako to se u staklenu masu u toku proizvodnje utiskuje
iana mrea (armatura) pa moe biti primenjeno i za zastakljivanje fasada, krovova, vrata i
sline pozicije.
Profilit je liveno staklo koje se proizvodi i u nearmiranoj i u armiranoj formi. Isporuuje se u
profilisanim talpama [ oblika. Najee je irine 22 cm, 25 cm ili 32 cm a duine 2 - 7 metara pa
se ugrauje u otvore na zidovima kao jednostruko ili dvostruko - u zavisnosti od toga kakva
termoizolaciona i druga svojstva stakleni zid treba da ima. Najea oblast primene su delovi
fasade i stepenita javnih objekata. Ukoliko je potrebno da Profilit pokrije delove krovne konstrukcije mora se primeniti armirana verzija. Presovano staklo se dobija ulivanjem u metalne kalupe
koji mu daju oblik malih staklenih blokova. Najpoznatiji su Luksfer blokovi dimenzija 20/20/8 cm
pogodnih za izradu spoljnih stepeninih ili unutranjih pregradnih zidova. Blokovi imaju lebove u
koje se u vertikalnom i horizontalnom pravcu postavljaju i zalivaju ipke tanke armature ankerovane u bone zidove, pod i plafon (primeri na slikama).

Prozorsko staklo je ravno vueno staklo, obino debljine 4 ili 6 mm i isporuuje se u tablama, u
odgovarajuoj ambalai. Prozorsko staklo moe biti prozirno ili mutno. Prozirno staklo se koristi
za zastakljivanje prozora i pritom obino ide u 2 ili 3 sloja izmeu kojih ostaje po 6 - 15 mm zarobljenog vazduha koji slui kao termiki izolator. U najnovijim prozorima koncept izolacionog stakla
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

je usavren jer se za spoj slojeva koriste rasponci koji se vare a zaostali vazduh izvlai i
zamenjuje suvim. Takvo izolaciono staklo je kod nas poznato pod nazivom Termopan ija
moderna verzija Izostaklo predstavlja reenje svih izolacionih problema u prozorima jer zaptivanje
spojeva slojeva stakla vri kombinacijom elastinih i plastinih svojstava razliitih materijala a
zaptivka (rasponac) ima i higroskopnost potrebnu za upijanje vlage iz vazduha koji prodre u ovaj
sendvi. Prozirno prozorsko staklo ne sme imati fabrike greke u vidu talasa i mehuria koji
remete potpunu i pravilnu providnost ali mu se posebnim postupkom moe dati odreena
tekstura. Mutno staklo (matirano) se dobija peskarenjem prozirnog stakla i samo delimino
proputa svetlost pa se koristi za unutranje pregrade i unutranju stolariju (vrata).

Stakleni fasadni paneli su zatitni znak savremenih graevina

Staklene povrine su esto izloene dejstvu atmosferskih padavina a providnost im se odrava
povremenim pranjem i ienjem pa se spoj stakla i rama u koji je ono poloeno mora zatititi od
prodora vode i vazduha nekim sredstvom za zaptivanje. Ova sredstva se mogu podeliti na
nekoliko grupa od kojih su najvea kitovi a ine je:
kitovi na bazi lanenog ulja (to su klasini kitovi koji moraju odgovarati zahtevima
standarda JUS U.C6.050 a mogu biti obini i minijum kitovi za zatitu),
plastificirani kitovi (slini su prethodnoj vrsti ali je meanjem sa vetakim smolama
dobijena vea mekoa i trajnija obradljivost),
trajnoplastini kitovi (zahvaljujui specijalnim dodacima trajno zadravaju svoju
obradljivost ali se, upravo zbog toga, moraju zatititi odgovarajuim premazom ili
trajnoplastinim kitom; proizvode se kao jednokomponentni i dvokomponentni komponente se pre upotrebe meaju prema uputstvu proizvoaa),
trajnoelastini kitovi (izrauju se na bazi punioca kome su dodate kombinacije polimera,
omekivaa i uvrivaa pa mu omoguavaju da se pod dejstvom pritiska deformie ali
i zauzme poetni oblik kada dejstvo proe; slue za samostalno zaptivanje ili kao sredstva za zalivanje spojeva sa unetom trajnoplastinom ispunom ili zaptivnim trakama;
nanose se u sloju debelom minimalno 5 - 6 mm; proizvode se kao jednokomponentni i
dvokomponentni).
Pored kitova u primeni su (naroito u industrijskoj proizvodnji stolarije) i:
zaptivne trake (moraju biti postojane na dejstvo atmosferilija pa se izrauju kao PVC,
neoprenske i sl.; elastine su ali se zbog nedovoljno pouzdanog zaptivanja moraju zaliti
odgovarajuim trajnoelastinim kitom)
zaptivni profili (izrauju se od gume, PVC-a i slinih materijala; pouzdano zaptivaju pa
im nije potrebna dopunska zatita trajnoelastinih kitova)
Da bi se staklo pravilno postavilo poeljno je skinuti ram i poloiti ga horizontalno a zatim paljivo
oistiti lebove od tragova vlage, masnoe i otpadaka. Ukoliko se ostakljuju aluminijumski okviri
treba ukloniti i sve zatitne trake, folije i premaze. Drveni ramovi prozora, pregrada i vrata se pre
ugraivanja stakla moraju zatititi osnovnim (pokrivnim) premazom boje a bravarski ramovi se
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

10

tite antikorozionim premazima. Pre polaganja stakla treba proveriti stabilnost odgovarajueg
okvira i visinu leba. Najmanja visina leba je 10 mm a poveava se sa dimenzijama okna.
za najduu ivicu okna < 2 m

visina leba je 10 - 12 mm

za najduu ivicu okna 2 - 4 m

visina leba je 15 mm

za najduu ivicu okna 4 - 6 m

visina leba je 18 mm

za najduu ivicu okna > 6 m

visina leba je 20 mm

Staklene ploe se seku iz veih tabli i polau u prozorske ramove. Po konturi mora izmeu stakla
i rama ostati oko 1 - 2 mm prostora kako bi staklo ostalo neoteeno i u sluajevima suenja i
vitoperenja drveta ramova. Kod veih ramova ovaj prostor treba da bude najmanje 1/3 visine
leba. Staklo se fiksira ekseriima, ivijama ili otrim, trougaonim ploicama ija gustina treba
da bude najmanje 5 - 8 kom/m (na uglovima na svakih 5 - 10 cm a du ivica na najvie 20 cm) a
zatim se izvri paljivo zaptivanje nekim sredstvom koje spoju daje vodonepropustljivost. Ukoliko
se leb kituje masa mora biti ravnomerno utisnuta i alatkom poravnata do spoljne ivice leba tako
da druga ivica leba, ona koju staklo pokriva, bude vidljiva celom duinom ivice leba i to u irini
1 - 2 mm. Za unutranju stolariju se, u nekim sluajevima, umesto navedenih zaptivnih sredstava
primenjuju ekseriima privrene letvice kojima se staklo dri u svom ramu. Da bi se
obezbedilo i pravilno, mekano naleganje i kvalitetno dihtovanje na stranu leba na koju staklo
treba da nalegne prvo treba naneti sloj kita debljine 2 - 3 mm a zatim poloiti staklo i fiksirati ga u
pravilnom poloaju.
Ugraivanje izolacionog stakla se razlikuje od opisanih postupaka, izmeu ostalog i po tome to
se izostaklo ne sme sei ve se ugrauje u isporuenom obliku. Izostaklo se u lebove (irine
najmanje 16 mm) polae preko noseih podmetaa od tvrde gume a zatim se po obodu, izmeu
stakla i okvira utiskuju rasponci od ilave gume ili mekog drveta. Gustina noseih podmetaa je 5
- 10 kom/m, minimalna debljina 5 mm, irina 10 mm a duina 5 - 10 cm. Rasponci imaju istu
irinu (10 mm) upola manju duinu (oko 5 cm) i debljinu 3 - 5 mm. Nakon fiksiranja stakla leb se
zaptiva (najee) trajnoelastinim kitom ili kombinacijom trajnoplastine ispune i trajnoelastine
zatite.

8.18. SPUTENI PLAFONI I LAKE PREGRADE

Sputeni plafoni se prave od metala, drveta i proizvoda na bazi drveta, gipsa, plastinih masa,
razliitih materijala mineralnog porekla i drugog a montiraju se na potrebnoj udaljenosti od
postojeeg plafona kako bi ispunili odreene funkcionalne i estetska zahteva. Ovu vrstu plafona
treba razlikovati od gipsarskih proizvoda privrenih za plafonske povrine objekta. Termin
sputeni oznaava da je vidljiva povrina plafona privrena na neku krutu osnovu (najee
rotilj od lakih profila) koja je preko metalnih nosaa podesive duine okaena o noseu meuspratnu konstrukciju. U tako formiran prostor se mogu smestiti vodovi instalacija (elektro
instalacije, termo instalacije, instalacije klimatizacije, vodovodne i kanalizacione instalacije) a
pritom i zakloniti od pogleda pojedini delovi konstrukcije objekta (kapiteli i vute stubova, gredni
nosai).
Postoje stavovi da izradu sputenih plafona treba uvrstiti u tesarske radove, jer se radi o radovima koji vode poreklo iz opivanja unutranjih povrina zgrada sa drvenim skeletom, ali veina
organizacija za izradu sputenih plafona i lakih pregradnih zidova angauje stolare ili (sve ee)
brigade specijalizovanih radnika iji je dnevni uinak i do 70 m2 zidova, odnosno 50 m2 sputenih
plafona. Sve vea ponuda u oblasti sistema montae, kao i vrste i dizajna materijala koji se
koriste, ini ove radove posebnom grupom pa se ovde tako i tretiraju.
Sputeni plafoni su skuplji od klasine obrade plafonske povrine meuspratne konstrukcije ali
imaju i znaajne prednosti u odnosu na njih. Osim navedenih funkcionalno-estetskih razloga ove
plafone treba primenjivati svuda gde postoji potreba za povremenom a estom revizijom stanja
instalacionih vodova ali i imati u vidu da se projektovanjem prostorija sa sputenim plafonom
poveava ukupna visina prostorije (objekta) to se odraava kako na oblikovanje konstrukcijskog
sistema tako i na ukupnu cenu objekta. Iako delovanje zarobljenog vazduha, kao termikog i
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

11

zvunog izolatora, moe biti vrlo povoljno visinska razlika plafona i meuspratne konstrukcije se
mora minimizirati jer se, na primer, na 5 - 8 spratova nekog poslovnog objekta "gubi" jedan sprat
za inertan plafonski prostor. Koliko se time uveava cenu graenja moe se lako izraunati mnoenjem povrine tipskog sprata prosenom cenom 1 m2 povrine objekta.
Podkonstrukcija sputenog plafona nema za zadatak prijem uticaja na meuspratnu konstrukciju
ve samo sopstvene teine i teine funkcionalno-dekorativnih elemenata pa se izrauje od
laganih materijala kako ne bi nepotrebno optereivala noseu konstrukciju objekta. Sputeni
plafon moe biti montiran preko rotilja od lakih, pogodno oblikovanih trakastih profila zakaenih
za odgovarajue profilisane nosae ili od ploastih formi (panela) koje se polau na okvire ili
utiskuju u okvire. Slobodno poloeni paneli se lake demontiraju od utiskujuih panela i panela
povezanih profilisanim bonim ivicama. Vidljiva povrina plafona moe biti neprovidna t.j.
izraena i oblikovana od materijala koji u potpunosti zaklanja sadraje smetene iznad sputenog
plafona ili polu providna pri emu se stepen vidljivosti pomenutih sadraja menja u zavisnosti od
poloaja (ugla) posmatraa. Trakasti profili i paneli mogu biti ravne ili profilisane (oupljene)
povrine.

Prvo se na visilice oslanja ortogonalni sistem lakih nosaa, a zatim se u polja polau
modularne ploe ili neonske svetiljke
Neki paneli se izrauju od materijala koji intenzivno reflektuju svetlost svetiljki privrenih ili
okaenih na meuspratnu konstrukciju a mogu i sami da nose svetiljke. Izbor vrste materijala i
oblika zavisi od termikih i akustikih zahteva koje sputeni plafon mora zadovoljiti. Armstrong
plafonske ploe zbog male gustine materijala (240 - 260 kg/m3, oko 3,5 kg/m2) imaju mali
koeficijent termike provodljivosti k = 0,052 - 0,057 W/moC, priguuju buku za oko 35 dB a ipak
mogu da reflektuju svetlost i preko 85% (belo obojeni, glatki metalni elementi postiu refleksiju
preko 90%). Proizvoai panela na zahteve projektanata enterijera odgovaraju velikom paletom
boja i teksture povrine. Vlanost prostorija u kojima se visei plafoni od sintetikih materijala
montiraju ne bi smela prei 90% ali ima materijala koji se mogu prati i trajati u uslovima maksimalne vlanosti od 100% a uz propisani nain eksploatacije imaju trajnost koja dostie 10 godina. Sputeni plafon moe imati zadatak protivpoarne zatite pa se, pored primene nezapaljivih
i teko zapaljivih materijala za izradu podkonstrukcije i panela, u sputeni plafon ugrauju i
javljai poara i rasprivai protivpoarne vode (sprinkleri).
Obloga za sputene plafone moe biti i od gipsovanog kartona (gips-kartonske ploe) koji se na
naem tritu moe nai u varijantama:
a) d = 9,5 mm

masa oko 8,5 kg/m2

b) d = 12,5 mm masa oko 11,0 kg/m2

(bez podkonstrukcije)
(bez podkonstrukcije)

i mogu dobiti i protivpoarnu ulogu jer garantuju poluasovnu zatitu prostorija od vatre. Ukoliko
se impregniraju mogu se primeniti i za prostorije sa povienom vlanou vazduha (v > 65%).
Gips-ploe se proizvode u razliitim dimenzijama, najee dimenzija 125/200 - 125/300 cm ali i
manjim, a privruju se vijcima za podkonstrukciju od drvenih letava ili hladnooblikovanih i
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

12

pocinkovanih profila. Ako se koriste letve one su na razmaku a = 100 cm i obino 40/60, a ako
se primenjuju metalni profili tada je a = 40 cm. Spojevi ploa mogu biti ostavljeni kao vidljivi ili
ispunjeni masom za fugovanje.
Podkonstrukcija za noenje panela moe biti
delimino vidljiva ili potpuno zaklonjena panelima a po obodu prostorije, na spoju
sputenog plafona i zidova, se postavlja
obodni nosei profil koji se privruje za
zid. Ovaj profil dozvoljava seenje panela
obodnih redova na potrebnu meru koje je
neophodno u svim sluajevima nepravilnog
ili neadekvatnog oblika osnove prostorije.
Nivelacija povrine sputenog plafona vri
se podeavanjem visine ianih draa i
uklapanjem panela po sistemu pero-leb.
Privrivanje draa za meuspratnu konstrukciju se vri ekserima koji se specijalnim
pitoljima upucavaju u zatitni sloj betonske
konstrukcije.
Lake pregrade (laki zidovi) podrazumevaju jednoslojne ili vieslojne pregrade koje imaju funkciju
privremenog ili trajnog razdvajanja prostora unutar objekta. U tom smislu razlikujemo pokretne i
nepokretne (fiksne) lake pregradne zidove. Oni se rade od materijala slinih onim za sputene
plafone i ugrauju se montaom (u suvo). Konstrukcija lakih pregrada mora se povezati sa
noseom konstrukcijom objekta na nain koji ne sme remetiti raspored krutosti, odnosno ne sme
stvarati tetne deformacije. S obzirom na to da se formira od lakih materijala pregradni zid
minimalno optereuje podnu konstrukciju. Obostrana obloga od gipsanih ploa preko
galvaniziranih metalnih profila zajedno sa 50 mm termoizolacije teka je samo 25 - 30 kg/m2 to
je oko 10 puta manje od zida od opeke d = 7 cm. Laki pregradni zidovi su pogodni za objekte u
kojima prostorije povremeno menjaju namenu, oblik ili dimenzije jer se lako i brzo montiraju i demontiraju a da pritom (pri paljivom radu) nema oteenja elemenata zida. Da bi se primenili
potrebno je da projektant objekta predvidi ravnu podnu i (ukoliko je to mogue) plafonsku
konstrukciju kako bi dopunski radovi na ukrajanju zida bili svedeni na minimum.
Montaa pregrada se esto obavlja tek nakon zavretka podopolagakih radova jer se time tedi
vreme i materijal za postavljanje podne obloge od sintetikih materijala. Montaa je jednostavna:
du obeleenih osa pregrada, du plafona i na mestima sueljavanja sa noseim ili fasadnim
zidovima postavljaju se voice C oblika a izmeu njih se na razmaku od priblino 62 - 63 cm ubacuju stubii od ili profila. Da bi se omoguilo da se podkonstrukcija nedeformie stubii ne
smeju ii do samog plafona a voice zidova na podu i plafonu moraju imati prekide na mestima
dilatacionih razdelnica. Neki proizvoai su itav postupak montae pojednostavili izborom C
profila kao univerzalnog nosaa u kosturu zida (bondruk). Profili su dovoljno kruti da mogu nositi
oblogu, vrata ili ak, kod instalacijskih zidova, posluiti za kaenje sanitarne keramike (lavaboa,
WC olja, bidea, pisoara).
Ukoliko se za bondruk koriste drvene gredice njihova minimalna dimenzija mora biti 60/60 ili
48/80. Kada se primenom vijaka (za metalne profile, na svakih 25 cm) ili eksera (za drvene
profile, na svakih 20 cm) zavri postavljanje gips-kartonskih ploa sa jedne strane pregrade
pristupa se montai instalacija (postavlja se mrea i montiraju prikljuci na zidu) a nakon
ugraivanja termoizolacija projektovane debljine i drugi sloj gips-kartonskih ploa. Spojevi ploa
se ispune odgovarajuom smesom a nakon njenog suenja zid moe dobiti zavrnu molerskofarbarsku obradu. Ovakav nain izrade dozvoljava formiranje zidova sa eljenom zvunom i termikom otpornou. Poveanjem broja slojeva gips-kartonskih ploa i debljine termoizolacije
otpornost na dejstvo poara moe biti podignuta do 90 minuta.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

13. predavanje

13