Aktivne Mere Na Trzistu Rada I Pitanja Zaposlenosti

UREDNIK
JOVAN
BELGRADE
ZUBOVI
Tematski zbornik
AKTIVNE MERE
NA TRITU RADA
I PITANJA ZAPOSLENOSTI
Beograd 2011
TEMATSKI ZBORNIK
AKTIVNE MERE
NA TRITU RADA
Objavljivanje ove monografije pomoglo je

Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije
Monografija se objavljuje u okviru projekta Macroeconomic analysis and

empirical evaluation of active labor market policies in Serbia Regionalnog
programa podrke istraivanju u oblasti drutvenih istraivanja na Zapadnom
Balkanu (RRPP) Univerziteta u Friburgu koji finansira Swiss Agency for
Development and Cooperation (SDC).
TEMATSKI ZBORNIK
AKTIVNE MERE
NA TRITU RADA
Urednik
JOVAN ZUBOVI
Institut ekonomskih nauka, Beograd
2011
Urednik:
Dr Jovan Zubovi
Naziv:
Aktivne mere na tritu rada i pitanja zaposlenosti
Recenzenti:
Prof. dr Slobodan Cvetanovi

Prof. dr Boban Stojanovi
Prof. dr Sran Marinkovi
Prof. dr ivka Prulj
Prof. dr Vlastimir Lekovi
Izdava:
Institut ekonomskih nauka, Beograd, Zmaj Jovina 12
Za izdavaa:
Prof. dr Dejan Eri, direktor
Slika na korici:
San Francisko, lukobran broj 7
tampa:
Dis Public, Beograd, Brae Jerkovi 111
Tira:
500 (tampano i CD izdanje)
ISBN :
978-86-80315-86-7
Institut ekonomskih nauka 2011. Sva prava pridrana. Bez pismene saglasnosti
izdavaa nije dozvoljen ni jedan oblik reprodukcije, kopiranja ili prenoenja kako
celine, tako i posebnih delova ove publikacije.
PREDGOVOR
Srbija je poetkom novog milenijuma ula u proces tranzicije, sa ciljem da svoju
privredu prilagodi trinim principima. Pozitivni efekti u oblasti ekonomskog
rasta koji su ostvareni do poetka svetske krize 2008. godine nisu na pravi nain
iskorieni, odnosno nisu prevedeni u otvaranje dovoljnog broja novih radnih
mesta. Znaajno smanjenje broja zaposlenih u tom periodu u dravnim (i drutvenim) firmama nije apsorbovano odgovarajuim poveanjem zaposlenosti u privatnom sektoru. Kako je u Srbiji u prethodnoj deceniji bila prisutna izrazito visoka
stopa nezaposlenosti koja je pojaana nakon 2008. godine, privreda zemlje je
dovedena u opasnost da ostane bez pokretake energije za ekonomski oporavak.
Zaposleni i ljudski kapital su u modernoj ekonomiji osnova ekonomskog napretka, a gubitak ljudskog kapitala je proces koji izrazito pogaa dugorono nezaposlene, odnosno one koji nisu u mogunosti da koriste i obnavljaju svoja znanja i
vetine. Iz tog razloga je kritino da se tim ljudima omogui da pronau posao, ili
da se u toku trajanja nezaposlenosti struno usavravaju i unapreuju svoja znanja
i vetine, ne bi li odgovorili na modifikovane zahteve trita i nali posao.
Srbija se danas nalazi u fazi kroz koju su prole ili prolaze sve tranzicione zemlje
istone i jugoistone Evrope. U skladu sa tim, jedna od posledica tranzicionih
kretanja je jaanje dravnog intervencionizma koje se eksponira kroz aktivnije
kreiranje politika na tritu rada. Pored pasivnih mera koje se kontinuirano sprovode, 2005. godine se zapoelo sa intenzivnijom primenom aktivnih mera, koje su
bile naputene od poetka 80-ih godina prolog veka zbog nedostatka sredstava.
Sveobuhvatna politika zapoljavanja i kreiranje aktivnih mera (ALMP) do tada
nisu bili jasno definisani i postavljeni u odrivi politiki okvir. Donoenje Nacionalne strategije za zapoljavanje za period 2005-2010. godine je ukljuivalo neke
od ciljeva Lisabonske strategije EU: punu zaposlenost (prilagoenu domaem
privrednom okruenju), unapreenje kvaliteta i produktivnosti radne snage, jaanje socijalne kohezije i ukljuivanje na trite rada. Time je i zvanino napravljena dravna platforma za sprovoenje aktivnih mera, dok se planirano ostvarenje pune zaposlenosti sprovodilo kroz nacionalne akcione planove zapoljavanja.
Oekuje se da e i Nacionalna strategija zapoljavanja za period 2011-2020.
godine biti usaglaena sa smernicama i preporukama Evropske strategije 2020.
Osnovni cilj nove politike zapoljavanja bi tako trebao biti uspostavljanje
efikasnog, stabilnog i odrivog trenda rasta zaposlenosti do 2020. godine. U korak
sa procesom pridruivanja, politika zapoljavanja, kao i aktivnosti institucija
trita rada, moraju potpuno da se usklade sa tekovinama EU, uz smanjenje
razlika u indikatorima trita rada.
vi
PREDGOVOR
Izdvajanja sredstava za aktivne mere, kao osnovnog instrumenta dravnog uticaja

na kretanja na tritu rada, su nekoliko godina za redom relativno mala. Budet za
aktivne mere se kretao na nivou oko 1 promila BDP. Taj iznos je i nominalno i
relativno znaajno manji od 7.6 promila koliko iznosi prosek u EU. U tekuoj
godini planirana sredstva su poveana na 1.7 promila, dok se u narednom periodu
oekuje poveanje na 4 promila do 2013. godine, i stabilizacija na 0,5% do 2020.
godine. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u svom sektoru za
zapoljavanje planira kvalitetno praenje i temeljne evaluacije programa i mera,
kao i njihovo efikasno targetiranje kroz orijentaciju na tee zapoljiva lica i
ranjive grupe.
Ovaj tematski zbornik se prevashodno bavi zaposlenou i ljudskim resursima u
Srbiji koji su prepoznati kao strategijski faktori privrednog rasta i razvoja. On je
jednim delom nastao kao plod diseminacije rezultata istraivanja Instituta ekonomskih nauka na projektu Makroekonomska analiza i empirijska evaluacija
aktivnih mera na tritu rada u Srbiji (Macroeconomic analysis and empirical
evaluation of active labor market policies in Serbia) koji se realizuje u sklopu
programa za promociju regionalnih istraivanja na Zapadnom Balkanu
univerziteta u Friburgu u vajcarskoj (RRPP Western Balkans).
U zborniku su predstavljeni radovi iz dve oblasti koje ukljuuju istraivanje o
strategijama i regulativi u vezi sa politikom trita rada u Srbiji i istraivanja o
ekonomskim efektima aktivnih mera na tritu rada u Srbiji tokom prethodnih pet
godina. Zbornik sadri ukupno trideset etiri rada koji su u skladu sa istraivakim
oblastima podeljeni u dve tematske celine: Zaposlenost i ekonomija rada i
Trite rada i aktivne mere. Prvi deo ini 19 poglavlja koja obrauju teme u vezi
sa formalnim obrazovanjem i njegovom usklaenou sa potrebama privrede,
uticajem naprednih tehnologija na zaposlenost, razliitim modalitetima zaposlenja,
kao i uticajem privrednih kretanja i krize na zaposlenost. U drugom delu zbornika,
koga ine 15 poglavlja, obraene su teme u vezi sa kretanjima na tritu rada,
aktivnim merama i njihovoj evoluciji i evaluaciji, kao i znaajna pitanja o
ugroenim i posebno ranjivim grupama.
Nadam se da e ova publikacija biti korisna naunoj i strunoj javnosti u Srbiji i
da e odgovoriti na pitanja koja su znaajna za poboljanje stanja na tritu rada.
Trite rada je inkubator privrednog razvoja kako na mikro, tako i na makro
nivou, te oekujem da e i budui kreatori razvojnih politika u Srbiji veliku panju posvetiti tritu rada i zaposlenosti, kao goruim problemima nae privrede.
Urednik
SADRAJ
ZAPOSLENOST I EKONOMIJA RADA
1. Povezanost obrazovnog sistema i potreba privrede

Dr Verica Babi, Mr Marko Savkovi
2. Obrazovni sistem i potrebe privrede u Srbiji
Dr Mirjana Radovi Markovi
3. Kljucne determinante trino orijentisanog modela
obrazovnog sistema Srbije
Dr Petar Veselinovi, Dr Sran ini
1
27
43
4. Visoko obrazovanje, nezaposlenost i stanje na tritu rada

Mr Isidora Beraha
61
5. Atraktivnost stimulacija zaposlenih u savremenom drutvu

Mr Slavica Stevanovi, Mr Grozdana Belopavlovi
77
6. Odnos studenata pedagogije prema buduoj profesiji

i procesu traenja posla
Dr Nikoleta Gutvajn, Mr Ivana eri, Milica Marui
7. Primena modela prognoze u proceni ivotnog
standarda stanovnitva u Republici Srbiji
Dr Sneana Mijailovi, Dr Aleksandar Mari
92
111
8. Digitalna podela i rast zaposlenosti

Dr ore Mitrovi, Dr Slobodan Pokrajac
130
9. Digitalna podela i virtuelna radna mesta

Dr Slavoljub Milovanovi
153
10. Znaaj implementacije HRIS-a u savremenoj ekonomiji

Mr Aleksandra Bradi Martinovi
177
11. Fleksibilni oblici zapoljavanja

Dr ivka Prulj
199
viii
SADRAJ
12. Fleksibilni oblici zapoljavanja i ekonomska kriza

Mr Maja Jandri
212
13. Analiza sistematizacije radnih mesta u procesu pripreme za downsizing 234

Mr Ana Jako, Dr Mladen udanov, Mr Jovan Krivokapi
14. Uloga marketinga u unapreenju kvaliteta ljudskih resursa
Dr Ivana Domazet
260
15. Poslovna etika i drutvena odgovornost u upravljanju ljudskim resursima 280

Bojana Radovanovi Ma, Filip Brkovi Ma, Anela Lalovi
16. Tranzicija i kretanje zaposlenosti u javnom i privatnom sektoru
Mr Sonja uriin
17. Izmene uslova privreivanja kao pretpostavka ekonomskog
razvoja i poveanja nivoa socijalne ukljuenosti
Dr Rajko Kosanovi, Mr Sanja Paunovi, Ljuban igmund
298
319
18. Postkrizni pravci kretanja zaposlenosti u Srbiji

Dr Sran Redepagi, Marko Danon, Dr Ivan Stoi
338
19. Uticaj krize i pada ivotnog standarda u Srbiji na poljoprivredu

Dr Jonel Subi, Mr Marko Jelonik, Mr Lana Ivanovi
355
II
TRITE RADA I AKTIVNE MERE
20. Regulatorni aspekti i reforme na tritu rada

Dr Vlastimir Lekovi, Dr Gordana Marjanovi
387
21. Trite rada, socijalna iskljuenost i siromatvo

Dr Nataa Golubovi
410
22. Promene na globalnom tritu rada i perspektive Srbije - neki aspekti

Dr Slavenko Grgurevi
432
23. Evaluacija institucionalne efektivnosti evropskih trita rada

u uslovima globalne krize
Dr Marko Malovi
443
24. Pravci meunarodnih migracija stanovnitva Srbije i mogue

posledice po trite radne snage u narednoj deceniji
Dr Mirko Savi, Mr Stojanka Daki
459
25. Mere aktivne politike zapoljavanja u Republici Srbiji

Svetlana Aksentijevi
477
26. Teorijski pristup aktivnim merama trita rada i praksa EU

Mr Kosovka Ognjenovi
495
SADRAJ
27. Aktivne mere na tritu rada i evaluacija uticaja

Dr Jovan Zubovi
28. Decentralizovani pristup aktive mere za podsticanje zapoljavanja
u nikom regionu
Dr Biljana Predi, Dr Maja Ivanovi-uki
ix
519
540
29. Dugorone politike zapoljavanja u EU i Srbiji

560
Dr Olja Munitlak-Ivanovi, Simonida Vuenov Ma, Andrea Andrejevi Ma
30. Znaaj dinamikih mera dugorone nezaposlenosti
u prognozama kretanja na tritu rada
Dr Olgica Bokovi, Nikola Njegovan
579
31. Poloaj razliitih kategorija ranjivih grupa

Dr Ibrahim Toti
597
32. Poloaj razliitih kategorija ranjivih grupa u gradu Niu

Dr Suzana Stefanovi, Mr Danijela Stoi
613
33. Karakteristike ena na tritu rada Srbije

Mr Biljana Peji
648
34. Poloaj posebno ranjivih grupa na tritu rada u Srbiji

Mr Saa Stefanovi
669
SADRAJ
DEO
ZAPOSLENOST I EKONOMIJA RADA
ORIGINALNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 1
POVEZANOST OBRAZOVNOG SISTEMA I

POTREBA PRIVREDE
Verica Babi1, Marko Slavkovi2
Apstrakt: Osnovni cilj rada je da omogui uvid u disproporcije koje postoje u
potrebama poslodavaca u odnosu na kvalifikacije potencijalnih zaposlenih i da
istovremeno ukae na sutinske probleme koji postoje izmeu zahteva
poslodavaca i sistema obrazovanja, a koji se objektiviziraju na tritu rada. Kroz
komparativnu analizu kvalifikacione strukture zaposlenih u Srbiji i Evropskoj
Uniji utvreni su standardi za koncipiranje budue politike i strategije obrazovanja. Tenja razvijenih zemalja da to pre postanu drutva zasnovana na znanju,
otvorila je nove tendencije i zahteve u odnosu na znanja, vetine i kompetencije
ukupne populacije. Predstavljeni model interakcije obrazovnog sistema, trita
rada i poslodavaca treba da podstakne veu saradnju navedenih konstituenata. U
posebnom delu rada su predstavljeni rezultati originalnog istraivanja koje je
sprovedeno u cilju identifikacije potreba poslodavaca u odnosu na znanja, vetine
i kompetencije zaposlenih. U zavrnom delu rada su predstavljene mogunosti
pojedinih obrazovnih koncepata u odnosu na postojee probleme poslodavaca i
trita rada.
Kljune rei: Ekonomija znanja, trite rada, poslodavci, obrazovanje, doivotno
uenje, vetine, kompetencije
1.1. EKONOMIJA ZNANJA I PROMENE NA TRITU RADA

Ekonomija znanja definisana je na politikom nivou od strane OECD (1996) kao
ekonomija bazirana na znanju i ekonomija koja je direktno ustanovljena na
bazi stvaranja, distribucije i korisnosti od znanja i informacija (Foss, 2005, str.
5). U ekonomiji baziranoj na znanju intelektualna aktiva je mnogo znaajnija
Dr Verica Babi, Redovan profesor, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu,

ure Pucara Starog 3, 34000 Kragujevac, vbabic@kg.ac.rs
Mr Marko Slavkovi, Asistent, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, ure
Pucara Starog 3, 34000 Kragujevac, mslavkovic@kg.ac.rs
BABI, SLAVKOVI
nego fizika aktiva. Znanje, intelektualni kapital, vetine i kompetencije imaju

kljunu ulogu u odreivanju strategije poslovanja i trinog pozicioniranja, a
tradicionalni resursi i tehnologija su samo sredstvo za realizaciju konkurentske
prednosti bazirane na znanju (Babi i Slavkovi, 2009, str. 350). Kreiranje i
unapreenje znanja je zapravo kritina aktivnost preduzea koja odreuje
konkurentsku poziciju na izabranom tritu (Wickramasinghe i Lubitz, 2007, str.
5). Centralno pitanje u ekonomiji znanja je kako izvriti transfer znanja sa jednog
agenta na drugog agenta odnosno kako prenositi znanje izmeu drutvenih
subjekata (Stough, 2006, str. 3). Generalno, u ekonomiji postoji tranzicija od
naglaene vertikalne integracije ka horizontalnoj integraciji, od nacionalnog nivoa
ka internacionalnom ili globalnom nivou, od relativne stabilnosti do
turbulentnosti i nesigurnosti, kao i sve izraenije konkurentsko nadmetanje
izmeu ekonomskih regiona. Ovome treba dodati i relativno visoku mobilnost
poslovnih subjekata, tendenciju ka to manjem uplitanju drave u poslovne
tokove i izraenu potrebu poslovnih subjekata da deo ili veinu proizvoda ili
usluga nabavljaju kroz outsourcing. Sve ove promene imaju veliki uticaj na iri
drutveni kontekst. U odnosu na radnu snagu, postoji tendencija izgradnje odnosa
meusobne saradnje i izgradnje dobrih odnosa. Politiki ciljevi su sve vie
fokusirani na kreiranje radnih mesta koja stvaraju visok nivo nove vrednosti, a
samim tim i obezbeuju zaposlenima visoke zarade. Obrazovanje dobija novu,
znaajnu, ulogu koja podrazumeva usvajanje novih vetina, uenje kroz praksu i
unapreenje procesa obuke.
Ekonomija znanja je ubrzala stvaranje novog odnosa izmeu zaposlenih i
poslodavaca u smislu da se radnici vie ne posmatraju kao troak, ve kao
stvaraoci nove vrednosti kroz pragmatinu upotrebu znanja. Intenzivna upotreba
znanja u poslovnim procesima na veini radnih mesta dovela je do oivljavanja
paradigme radnika znanja (knowledge workers). Radnici znanja se jednostavno
mogu opisati kao zaposleni lanovi organizacije koji u izvravanju zadataka
koriste organizaciono znanje i rade na njegovom unapreenju. Nove obaveze za
radnike znanja se odnose na izgradnju sistema i strategije zasnovane na znanju,
kao i treninga baziranih na znanju (knowledge-based training). Kreiranje sistema i
treninga zasnovanih na znanju esto podrazumeva primenu tehnologije, poslovnih
vetina i integraciju telekomunikacija (McFarlane, 2008, str. 2). Pored ovog
stanovita koje radnike znanja izdvaja kao posebnu grupu zaposlenih, postoji i
stanovite po kome se svi zaposleni u eri znanja, u kojoj se trenutno nalazimo,
posmatraju kao radnici znanja zbog sve veih zahteva za unapreenjem postojeih
znanja, vetina i kompetencija (Cortada, 1998, str. 11).
Prema prognozama, obrazovanje e postati jedan od najznaajnijih sektora u
globalnoj ekonomiji tokom 21. veka. Ve sada se moe naslutiti trend porasta
opteg obrazovnog nivoa i potreba na tom planu. Predvia se da e se takav trend
POVEZANOST OBRAZOVNOG SISTEMA I POTREBA PRIVREDE
narednih godina ne samo nastaviti, ve i intenzivirati. Uenje i usavravanje na

svim poljima e postati sve neophodnije za pojedince koji ele da napreduju i
usavravaju se. Najznaajnija novina odnosi se na injenicu da je to proces koji
traje ne samo do trenutka okonanja formalnog obrazovanja, bilo srednjokolskog
ili visokog, ve tokom itavog ivota. U uslovima ekonomije znanja identitet
obrazovanja se menja, od procesa koji se vezivao za odreeni period ivota, ka
procesu koji je sve manje centralizovan (i institucionalizovan) i koji je dostupan
graanima u svim ivotnim dobima i prilagoen individualnim potrebama.
Kraj prethodnog i poetak ovog veka je obeleio novi pritisak okruenja na organizacije u obliku sve izraenije potrebe da se u poslovnim procesima intenzivno
koristi znanje. U prilog tome govori i injenica da se broj manuelnih radnika
drastino smanjio u odnosu na ukupan korpus radne snage tako da sada ne prelazi
vie od 25 %, to je u poreenju sa nekadanjih 80 % izuzetno veliko smanjenje
(Babi i Slavkovi, 2009, str. 439). Ovome treba dodati i podatke Ministarstva za
rad Sjedinjenih Amerikih Drava koji ukazuju na injenicu da 10 zanimanja koja
su bila najtraenija u 2010. godini nisu ni postojala u 2004. godini, a da prosean
student do svoje 38. godine ivota promeni od 10 do 14 zanimanja.
Sline tendencije na tritu rada postoje i u Evropi u kojoj se znaajna sredstva
ulau u stvaranje drutva znanja (knowledge society) u okviru jedinstvenog prostora Evropske Unije. Proces izgradnje drutva znanja se odvija kroz kombinaciju
ekonomskih performansi i socijalne inkluzije, ali uz brojne oteavajue okolnosti.
Na prvom mestu se izdvaja podatak da su trenutne procene takve da oko 80 miliona stanovnika Evropske Unije ne raspolae sa dovoljno vetina odnosno da su
njihove vetine zastarele. Takoe, ranije procene su ukazivale na podatak da e do
2010. godine skoro polovina novostvorenih radnih mesta zahtevati ljude sa tercijarnim nivoom obrazovanja, manje od 40 % ljude sa sekundarnim nivoom obrazovanja i oko 15 % sa osnovnim nivoom obrazovanja. Navedeni podaci ukazuju
na injenicu da se smanjuju mugunosti za zapoljavanje za one pripadnike
drutva koji ne raspolau sa dovoljno vetina i znanja (Tessaring i Wannan, 2004,
str. 4). U razvijenim ekonomijama e poslovi, za ije je obavljanje potrebno
manje vetina, biti automatizovani ili dislocirani tamo gde se mogu obavljati uz
nie trokove kroz angaovanje jeftine radne snage (Froy, 2009, str. 24).
Tendencija izgradnje drutva zasnovanog na znanju i postojei zahtevi
poslodavaca generisae veliku potrebu za visokoobrazovnim radnicima koji
raspolau razliitim vetinama i kompetencijama primenljivim na radnom mestu.
Istraivanja i projekcije (Cedefop, 2009, str. 62) koji su sprovedeni na nivou
Evropske Unije i koji su dati na Grafiku 1 pokazuju projektovano poveanje
uea visoko obrazovnih kadrova u ukupnoj strukturi zaposlenih, kao i znaajno
smanjenje uea nisko obrazovanih kadrova u ukupnoj strukturi zaposlenih do
BABI, SLAVKOVI
2020. godine. Najmanje promene u buduoj tranji za kadrovima postoje u

strukturi srednje obrazovanih kadrova i sa grafika se lako moe zakljuiti da je
njihovo uee u buduoj strukturi zaposlenih skoro nepromenjeno i da u svim
posmatranim godinama iznosi oko 50 % od ukupnog broja.
Grafik 1: Prola i verovatna budua kvalifikaciona struktura zaposlenih
Zbog svega prethodno navedenog, obrazovanje i treninzi sa ciljem sticanja

odreenih vetina su postali jedna od kljunih agendi Evropske Unije. U tom
smislu su potrebne i znaajne promene u obrazovnom sistemu kako bi se
zadovoljila budua tranja za visoko obrazovnim kadrovima, uz istovremeno
poveanje znanja i vetina postojeih zaposlenih. Istraivanja pokazuju (Cedefop,
2009, str. 2) da se uz neophodne promene u obrazovnom sistemu u Evropskoj
Uniji moe oekivati poboljana kvalifikaciona struktura zaposlenih i to tako to
e se do 2020. godini u velikoj meri smanjiti broj nisko kvalifikovanih radnika, uz
istovremeno znaajno poveanje visoko obrazovnih radnika. Na Grafiku 2 se
jasno vidi da se najmanje promene u ponudi radne snage deavaju u domenu
srednje obrazovanih ljudi i da je ovakva tendencija u skladu sa prognoziranom
tranjom za zaposlenima sa srednjim nivoom obrazovanja.
Grafik 2: Trend ponude radne snage na osnovu kvalifikacija
Pored posedovanja znanja i vetina iz odreenih strunih oblasti, od zaposlenih se

oekuje i posedovanje odreenog talenta za obavljanje posla. Kompanije su u
dananje vreme sve vie orijentisane na traenje menadera koji mogu da
odgovore izazovima preduzea, uz iskazivanje odreenog nivoa kreativnosti u
radu i liderskih vetina. Tranja za talentovanim menaderima se najbolje ogleda
u zahtevima kompanija za to brim popunjavanjem menaderskih pozicija kroz
proces regrutacije (Brown i Hesketh, 2004, str. 69). Upravljanje talentima je za
poslodavce postalo podjednako vano kao i upravljanje znanjem i vetinama
zaposlenih. U tom kontekstu treba i sagledati staru i novu realnost u ekonomiji
koje su dijametralno suprotne (Michaels, Handfield-Jones i Axelrod, 2001, str. 6).
Grafik 3: Stara i nova realnost na tritu rada
Stara realnost
Ljudi trae kompanije
Nova realnost
Kompanije trae ljude
Maine, kapital i geografska

lokacija su konkurentska prednost
Talentovani ljudi su konkurentska

prednost
Bolji talenti stvaraju odreenu

razliku
Bolji talenti stvaraju veliku razliku
Poslovi su deficitarni
Zaposleni su lojalni i poslovi su
sigurni
Ljudi prihvataju standardne radne
uslove koji im se nude
Talentovani ljudi su deficitarni

Ljudi su mobilni i njihova
posveenost je kratkorona
Ljudi trae mnogo vie
Svi prethodno navedeni podaci impliciraju na znaajne promene u kompetencijama radne snage to uslovljava potrebu dodatnog prilagoavanja obrazovnog sistema novim potrebama trita rada odnosno zahtevima poslodavaca. Brzina kojom
e obrazovni sistem odgovoriti naraslim zahtevima privrede za talentovanim
visokoobrazovnim kadrovima e determinisati budue smernice razvoja nacional-
BABI, SLAVKOVI
nih ekonomija. Drugim reima, nivo stvorene vrednosti u jednoj ekonomiji bie u
funkciji opteg obrazovnog nivoa populacije. Takoe, ovo e direktno uticati i na
strukturu privrede u smislu da e nacionalne ekonomije sa visokim obrazovnim
nivoom stanovnitva moi sebi da obezbede povoljniju strukturu proizvodnje, a
samim tim i bolju poziciju u odnosima razmene sa drugim zemljama.
Prethodna izlaganja o promenama na tritu rada su se odnosila na razvijene
ekonomije i to pre svega zemlje Evropske Unije, pa se sa pravom moe postaviti
pitanje zbog ega su navedeni podaci vani za Srbiju? Za prethodnu elaboraciju
postoje najmanje tri vana razloga, a od kojih je najvaniji onaj koji se odnosi na
konkurentnost srpske privrede. Podizanjem obrazovnog nivoa stanovnitva u
Srbiji moe se ostvariti proizvodnja dobara sa viim fazama prerade to moe u
velikoj meri doprineti smanjenju spoljnotrgovinskog deficita zemlje. Drugi
znaajan faktor je strateko opredelje politike elite koja se zalae za pristupanje
Evropskoj Uniji, to e znaiti izjednaavanje svih standarda Srbije, pa i u
domenu obrazovanja, sa standardima Evropske Unije. U ovom kontekstu, postojee iskustvo Evropske unije se moe posmatrati kao svojevrsni benmark za sve
zemlje koje su u nekoj od faza procesa pristupanja. Trei vaan razlog je mogunost komparativne analize kvalifikacione strukture stanovnitva izmeu Srbije i
Evropske Unije ime se dobijaju smernice za obrazovne politike.
1.2. OBRAZOVANJE I TRITE RADA U SRBIJI

Osnovni preduslov za razvoj kvalitetnog sistema obrazovanja u nacionalnim
okvirima predstavlja iznos sredstava koji se u toku godine opredeli za ovu
namenu. Dravna ulaganja u obrazovanje u Srbiji su relativno mala, ali se u
protekloj dekadi belei uzlazni trend. Prema drugom izvetaju o sprovoenju
strategije za smanjenje siromatva koji je objavljen u avgustu 2007. godine, javni
rashodi u oblasti obrazovanja mereni procentualnim ueem u BDP poveani su
sa 2,7 % koliko su iznosili u 2001. godini, na 3,5 % koliko su iznosili u 2006.
godini, dok je u 2010. godini dolo do njihovog pada na 3,3 %. Ukoliko se kao
standard za poreenje uzme preporuka organizacije UNESCO da uee javnih
rashoda za obrazovanje treba da iznosi oko 6 % BDP, lako se moe izvesti
zakljuak da su ulaganja u obrazovanje u Srbiji jo uvek nedovoljna. Ovome treba
dodati i podatak da Memorandumom o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici
za 2010. godinu, sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu, nije predvieno
relativno poveanje javnih rashoda za obrazovanje u naredne dve godine.
U toku 2009. godine, osnovnim obrazovanjem bilo je obuhvaeno 98,53 %
populacije i to je poveanje vee od 1 % u odnosu na prethodnu godinu.
Poveanje se registruje i u domenu sekundarnog i tercijarnog obrazovanja, ali je
ono minimalno. Ukoliko se u obzir uzmu apsolutne cifre, u 2009. godini je bilo
637.947 aka u osnovnim kolama, 284.887 aka u srednjim kolama i 235.940
studenata i njihov broj se smanjio u odnosu na prethodnu godinu za oko 2000.
(Republiki zavod za statistiku, 2010, str. 371). Stopa naputanja kolovanja
iznosila je 0,4 % za osnovno i 2,3 % za srednjokolsko obrazovanje. Meutim,
drugi podaci ukazuju na znatno viu stopu naputanja kolovanja, tako da ona
iznosi 15% za osnovno i oko 30% za srednjokolsko obrazovanje, u poreenju sa
zvaninim podacima koji ne prate uenike po starosnim kategorijama (ETF, 2010,
str. 6). Prethodni podaci, pre svega, ukazuju na oekivano zaostajanje u
kvalifikacionoj strukturi radne snage u Srbiji u budunosti u odnosu na prosek
Evropske Unije to e i dalje uticati na smanjenu mogunost za otvaranje novih
radnih mesta koja stvaraju visok nivo nove vrednosti. Pored toga, postojea
nepovoljna kvalifikaciona struktura se nee poboljati to e usloviti probleme
regrutovanja kadrova kod poslodavaca.
Grafik 4: Struktura zaposlenih lica prema obrazovnom nivou
Visoko obrazovani
21.3%
Bez kole
0.6%
Nisko obrazovani
22.3%
Srednje obrazovani
55.7%
Prema Anketi o radnoj snazi iz oktobra 2010. godine, u ukupnoj strukturi

zaposlenih lica dominiraju srednje obrazovani kadrovi sa 55,7 %, dok je uee
nisko obrazovanih i visoko obrazovanih priblino isto i iznosi oko 22 %
(Republiki zavod za statistiku, 2010, str. 13).
Ukoliko se ovi podaci uporede sa podacima koji su prikazani na Grafiku 1
zakljuuje se da je procentualno uee nisko obrazovanih kadrova u ukupnom
broju zaposlenih identino u Srbiji i Evropskoj Uniji, ali da znaajna odstupanja
postoje u odnosu na visoko i srednje obrazovanje. Procenat visoko obrazovanih u
ukupnoj strukturi zaposlenih je za vie od 5 % procenata vei u Uvropskoj Uniji,
dok je za isti procenat uee srednje obrazovanih kadrova vee u Srbiji.
Uporedni podaci o obrazovnoj strukturi zaposlenih u Srbiji i Evropskoj Uniji u
2010. godini dati su u narednom grafiku.
BABI, SLAVKOVI
Grafik 5: Uporedni prikaz strukture zaposlenih lica prema obrazovnom nivou u

Srbiji i Evropskoj Uniji
60
50
40
Srbija
30
EU
20
10
0
Nisko obrazovani
Srednje obrazovani
Visoko obrazovani
Grafik 6: Struktura nezaposlenih lica prema obrazovnom nivou
Visoko obrazovani
13.6%
Bez kole
0.4%
Nisko obrazovani
17.1%
Srednje obrazovani
68.9%
U obrazovnoj strukturi zaposlenih postoji znaajan broj obrazovanih i strunih

radnika, ali je i uee nestrunih u ukupnom broju jo uvek veoma visoko. U
strukturi nezaposlenih dominantno mesto zauzimaju nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici, ali se broj obrazovanih visokokvalifikovanih nezaposlenih dramatino uveava. Nezaposlenost, ali pre svega nefleksibilnost trita rada (nedostatak programa koji ispunjavaju zahteve trita rada za specifinim znanjima i
vetinama, karijernog savetovanja i voenja, sistema za priznavanje i prepoznavanje kompetencija i kvalifikacija i aktivne politike zapoljavanja) jedna je od osnovnih prepreka ukupnom odrivom socijalno-ekonomskom razvoju (Arandarenko i Nojkovi, 2007, str. 26).
Raspodela zanimanja po sektorima ukazuje na najveu zastupljenost usluga i to sa
45,5 %, dok je u primarnom sektoru zaposleno 25,3 %, odnosno 29,2 % u
industriji. Broj zaposlenih u privatnom sektoru, koji bi trebalo da predstavlja
glavni instrument za odrivi rast u zapoljavanju u budunosti, manji je od

1.000.000 u odnosu na ukupan broj radno sposobnog stanovnitva od priblino
5.000.000 ljudi. Trite rada nije uspelo da zadri radnike koji su ostali bez posla
u procesu privatizacije i restruktuiranja preduzea i da omogui otvaranje
dovoljnog broja radnih mesta za mlade i odrasle koji ekaju zaposlenje. Iako je
mladih sve manje u ukupnoj populaciji, oni se ipak suoavaju sa tekoama pri
prelasku iz sistema obrazovanja na trite rada. Prema podacima iz pregleda radne
snage iz aprila 2009. godine, stopa nezaposlenosti mladih iznosila je 40,7 % i
vea je nego 2008. godine kada je iznosila 35,1 % (ETF, 2010, str. 7).
Ukoliko se ukupna nezaposlenost diferencira na tri vrste i to na: 1) frikcionu
nezaposlenost; 2) strukturnu nezaposlenost i 3) ciklinu nezaposlenost (Mankju,
2005, str. 611), ini se da e u dugom roku najvei problem trita rada biti upravo
strukturna nezaposlenost nastala kao posledica neodgovarajuih vetina i znanja
nezaposlenih u odnosu na zahteve poslodavaca. Proces se dodatno komplikuje
injenicom da se populacija stanovnitva u Srbiji smanjuje i da u ponudi radne snage,
pored problema kvaliteta, u narednih nekoliko godina moe eskalirati problem
kvantiteta, naroito u situaciji kada se poveava prosena starost stanovnitva.
1.3. ZAHTEVI POSLODAVACA U ODNOSU NA ZNANJA,

VETINE I SPOSOBNOSTI ZAPOSLENIH
Analizom kvalifikacione strukture zaposlenih i nezaposlenih i komparacijom
stanja u Srbiji i Evropskoj Uniji dobija se uvid u obrazovne zahteve poslodavaca
koji je dimenzioniran na tri nivoa: nisko kvalifikovani, srednje kvalifikovani i
visoko kvalifikovani. Za dublju analizu potreba poslodavaca i odnosa na tritu
rada potrebno je utvrditi konkretna znanja, vetine i kompetencije koje poslodavci
oekuju od svojih zaposlenih. Na osnovu tih podataka mogue je izvriti bolje
usklaivanje obrazovnog procesa i potreba privrede.
U okviru Tempus projekta Development of Lifelong Learning Framework in
Serbia, iji je nosilac Univerzitet u Kragujevcu, sprovedeno je istraivanje o
potrebama poslodavaca u odnosu na zahtevane kompetencije, znanja i vetine
njihovih zaposlenih, u saradnji sa partnerima sa Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Novom Pazaru i Univerziteta u Niu. Projektni zadatak bio je podeljen u dva dela. Prvi deo se odnosio na prikupljanje podataka kroz popunjavanje upitnika, pri emu je svaki partner bio u obavezi da dostavi
najmanje 30 upitnika, dok se drugi deo zadatka odnosio na obradu prikupljenih
podataka i obavljen je od strane projektnog tima.
10 BABI, SLAVKOVI
Tabela 1. Statistika uzorka

KraguBeograd Novi Sad
jevac
Opti podaci
Prikupljeno upitnika
Nevalidnih upitnika
Validnih upitnika
Pravna forma
Samostalni preduzetnik
Ortako drutvo
Komanditno drutvo
DOO
Akcionarsko drutvo
Institucija / Fond
Javno preduzee
Ostalo
Ukupno
Vrsta delatnosti
Proizvodnja
Trgovina
Usluge
Ukupno
Veliina firme
2 - 9 zaposlenih
10 - 49 zaposlenih
50 - 249 zaposlenih
preko 250 zaposlenih
Ukupno
31
33
31
Ni
Novi
Pazar
30
Ukupno
33
33
7
26
21
2
19
30
11
16
26
3
19
3
8
7
14
31
35
8
4
4
5
6
33
19
30
34
0
0
75
17
4
12
6
148
19
6
6
31
10
12
13
35
3
2
28
33
5
2
12
19
20
5
5
30
57
27
64
148
8
16
7
31
12
10
7
6
35
12
9
6
6
33
2
6
2
9
19
10
16
4
36
49
35
28
148
30
148
9
139
Osnovni cilj istraivanja sastojao se u dobijanju to pouzdanijih informacija o

znanjima, vetinama i kompetencijama koje poslodavci oekuju od svojih
zaposlenih. Istraivanje je bilo kvantitativnog tipa i sprovedeno je u periodu od
01.08.2010 do 01.10.2010. godine. Istraivanje je sprovedeno na iroj teritoriji
gradova u kojima su locirana sedita univerziteta koji participiraju u projektu
(Kragujevac, Beograd, Novi Sad, Novi Pazar i Ni). Kao tehnike i instrumenti u
istraivanju su korieni: usmeni intervju licem u lice, telefonski intervju
licem u lice, a samo prikupljanje podataka obavljeno je metodom papir i
olovka, pri emu je prosena duina trajanja intervjua iznosila 15 minuta. U
istraivanju je uestvovalo 148 preduzea, izabranih po metodu sluajnog uzorka.
Obradom podataka obuhvaeni su samo validni upitnici, kojih je bilo 139.
Upitnikom je bilo obuhvaeno 31 pitanje koje je povezano sa irom problematikom koncepta doivotnog uenja, tako da je za potrebe ovog rada predstavljen
11
samo deo istraivanja koji se odnosi na zahtevana znanja, vetine i kompetencije

zaposlenih, kao i deo istraivanja koji se odnosi na potrebe poslodavaca u smislu
tranje za kadrovima odreenog profila na tritu rada.
Rezultati istraivanja su pokazali da, i pored visoke nezaposlenosti, veliki broj
firmi ima problema sa pronalaenjem adekvatnih kadrova. Najvei broj firmi
nema problema u pronalaenju adekvatnih kadrova, ali broj firmi koji stalno ili
povremeno imaju problema u pronalaenju kadrova je vei od 50 % posmatranog
uzorka. Na osnovu ovoga moe se zakljuiti da kvalifikaciona struktura
nezaposlenih lica nije adekvatna, odnosno da njihova znanja, vetine i
sposobnosti ne odgovaraju zahtevima trita rada. Sve ovo ukazuje na potrebu
prekvalifikacije i dokvalifikacije nezaposlenih u cilju breg zapoljavanja i
smanjivanja nezaposlenosti u zemlji. Ovakvo stanje, sa aspekta poslodavaca,
moe da znai i smanjenje mogunosti za rast i razvoj firme, to u krajnjem
ishodu dovodi do usporavanja privrednog rasta.
U jednom od pitanja od poslodava se oekivalo da na 5-stepenoj Likertovoj skali
definiu vanost odreenih karakteristika za svoje zaposlene.
Grafik 7: Vanost odreenog stepena strune spreme
60
50
40
30
20
10
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
Grafik 8: Vanost zanimanja steenog formalnim obrazovanjem

60
50
40
30
20
10
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
12 BABI, SLAVKOVI
Grafik 9: Vanost kvalifikacija (bez obzira na nain sticanja)

50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
Grafik 10: Vanost radnog iskustva na poslovima koja obavljaju

60
50
40
30
20
10
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
Grafik 11: Vanost brzine, vetine, preciznosti, efikasnosti i sl

90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
Sa prethodnih grafika jasno se moe zakljuiti da poslodavci u velikoj meri cene

kod zaposlenih ostvareni stepen stune spreme i zanimanje koje je steeno kroz
sistem formalnog obrazovanja. Sa Grafika 9 se vidi da su poslodavci veoma
spremni da vrednuju i odreene kvalifikacije koje nisu steene kroz sistem
formalnog obrazovanja, ali omoguavaju efikasno izvravanje radnih operacija.
13
Slina situacija je i u odnosu na radno iskustvo to se moe tumaiti potrebom

poslodavaca da angauju zaposlene koji u odreenoj meri ve poznaju posao koji
e obavljati. Grafik 11 pokazuje da je za poslodavce od izuzetne vanosti brzina,
vetine i preciznost u izvravanju posla to zapravo govori o tenji za poveanjem
produktivnosti.
Grafik 12: Vanost sposobnosti za timski rad
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
Grafik 13: Vanost vetina komunikacije u timu, organizaciji, sa strankama

60
50
40
30
20
10
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
Grafik 14: Vanost upravljanja vremenom

60
50
40
30
20
10
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
14 BABI, SLAVKOVI
Istraivanjem je utvrena i velika vanost mekih vetina (soft skills) za

poslodavce, pri emu se posebno izdvajaju sposobnosti za timski rad i vetine
komunikacije u organizaciji i van nje. Ovo se potvruje i setom pitanja kojima se
od poslodavaca trailo da na 5-stepenoj Likertovoj skali definiu vanost
odreenih znanja, vetina i sposobnosti prilikom izbora programa obuke. Na
osnovu grafika koji slede jasno se potvruju izneti stavovi u odnosu na sledee
vetine i sposobnosti: upravljanje vremenom, sposobnost uenja, kreativnost,
liderstvo i pregovaranje.
Grafik 15: Vanost sposobnosti uenja
60
50
40
30
20
10
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
Grafik 16: Vanost kreativnosti

60
50
40
30
20
10
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
Tenja poslodavaca da podstiu kreativnosti i uenje u svojim organizacijama

predstavlja nain za razvoj inovacija u organizaciji koje doprinose boljim
performansama organizacije, to zahteva promovisanje ovih sposobnosti. Takoe,
proces stvaranja radnika znanja podrazumeva neprestano unapreenje organizacionog znanja koje nije mogue obaviti bez talentovanih i kreativnih ljudi sa
dobrim idejama koje je mogue realizovati u praksi. Naravno da se ovim ne reavaju problemi izvora finansiranja koji su bitni za marketizaciju ideja, ali je izuzetno bitan proces podizanja znaaja znanja u svesti poslodavaca i samih zaposlenih.
15
Grafik 17: Vanost liderstva

50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
Grafik 18: Vanost razvoja pregovarakih sposobnosti

50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
Izuzetno vano
Veoma vano
Vano
Malo vano
Nevano
Da bi se utvrdile tendencije u promenama potrebnih vetina, poslodavcima je

postavljeno pitanje da identifikuju znanja i vetine na koje e biti orjentisani
njihovi programi obuke u narednom periodu. Na sledeem grafiku se uoava
dominacija tehnikih vetina u odnosu na sve ostale.
Grafik 19: Plan obuke u narednom periodu
Ostalo
Uenje jezika
Rad na raunaru
Sistem kvaliteta
Liderstvo
Timski rad
Vetine prodaje
Komunikacione vetine
Tehnike vetine
0
10
20
30
40
50
60
70
16 BABI, SLAVKOVI
Rezultate koji podravaju prethodno navedeno su dala i druga istraivanja, koja

su se takoe bavila problemom potreba poslodavaca sa aspekta odreenih znanja,
vetina i sposobnosti, sa malim oscilacijama u prioritetima. Slino istraivanje
(TNS Medium Gallup, 2009, str. 35) je pokazalo da poslodavci najvie trae
prodajne vetine, tehnike vetine, menaderske vetine, poznavanje stranog
jezika, rad na raunaru, a da su im u neto manjoj meri vane ostale vetine.
1.4. MODEL INTERAKCIJE POSLODAVACA, TRITA RADA I

SISTEMA OBRAZOVANJA
Rezultati istraivanja o potrebama poslodavaca sprovedenih u okviru implementacije projekta Development of Lifelong Learning Framework in Serbia su
pokazala da najvei broj firmi koje su bile obuhvaene uzorkom ima problema u
obezbeivanju potrebnih kadrova za nesmetano odvijanje poslovnih procesa.
Problem zadovoljavanja tranje za kadrovima odreenih profila bio je predmet
opservacije i u drugim istraivanjima, pri emu su dobijeni rezultati gotovo
identini (TNS Medium Gallup, 2009, str. 29). Na narednom grafiku se uoava da
55 % poslodavaca ima ozbiljnih problema u pronalaenju adekvatnih kadrova, a
da se manje od 20 % poslodavaca izjanjava da nema problema u zadovoljavanju
kadrovskih potreba.
Grafik 20: Tekoe u pronalaenju adekvatnih radnika
Bez odgovora
4.0%
Teko je
55.0%
Nije teko
19.0%
I jeste i nije teko

22.0%
Analizirajui prethodni problem, kao logino se namee pitanje utvrivanja

razloga zbog kojih radna mesta ostaju upranjena. Na osnovu podataka iz Tabele
2 se zakljuuje da se poslodavci pre opredeljuju da ne zaposle nikoga, nego da
zaposle nekoga ije kvalifikacije ne odgovaraju zehtevima radnog mesta (Institut
za ekonomska i socijalna istraivanja, 2009, str. 47). Problem se moe posmatrati
i sa druge strane i moe se objasniti tenjom poslodavaca da dobiju gotov
kadar, sa minimalnim ulaganjima u orjentaciju i obuku zaposlenih. Meutim,
17
ovo tumaenje se moe prihvatiti kao realno samo u meri u kojoj su poslodavci
spremni da odlau svoju nameru o zapoljavanju novih kadrova.
Tabela 2. Najei razlozi za upranjenost radnih mesta
Neodgovarajua kvalifikaciona struktura
trailaca zaposlenja
Neodgovarajue vetine i znanja
Uslovi rada
Zarada
Oblik zaposlenja (odreeno, sezonski,
povremeno)
Udaljenost od mesta stanovanja
Odluka uprave da ne uposli lica koja nemaju
odgovarajuu kvalifikaciju
Drugo
Broj preduzea sa slobodnim poslovima
Beograd
Novi Sad
Ni
4.4
9.1
2.9
11.1
4.4
4.4
15.9
0.0
0.0
17.1
0.0
2.9
8.9
4.5
2.9
4.4
6.8
5.7
42.2
27.3
48.6
37.8
45
31.8
44
48.6
35
Kao glavne probleme u pronalaenju odgovarajuih kadrova poslodavci navode

nedostatak dovoljno kvalifikovanih kanditata, kao i nemogunost Nacionalne
slube za zapoljavanje da pronae kadrove odgovarajuih profila. Kod 9 %
ispitanih poslodavaca, kao problem se javlja slab odziv kandidata na ponueni
posao odnosno potpuni izostanak prijave na konkurs za ponueno radno mesto.
Samo 7 % anketiranih se izjasnilo da nema problema u pronalaenju pravih
radnika (TNS Medium Gallup, 2009, str. 29).
Grafik 21: Glavni problemi u pronalaenju pravih radnika
U okviru istog istraivanja nainjen je pokuaj da se identifikuju naini koji bi

pomogli reavanje problema pronalaenja adekvatnih kadrova. Vie od 50 %
poslodavaca se izjasnilo da ne zna nain na koji se mogu reiti postojei problemi
na tritu rada ili se uopte nije izjasnilo po ovom pitanju (TNS Medium Gallup,
18 BABI, SLAVKOVI
2009, str. 30). Ovaj podatak u punoj meri odslikava pasivnu ulogu poslodavaca u
kreiranju trita rada i govori u prilog tezi da poslodavci u vrlo maloj meri mogu
da utiu na kreiranje novih odnosa na tritu rada.
Grafik 22. Naini za poboljanje procesa pronalaenja adekvatnih kadrova
Prezentovani podaci dobijeni kroz razliita istraivanja ukazuju na potrebu

uspostavljanja drugaijih odnosa i relacija izmeu tri konstituenta koji su kljuni
za smanjenje nezaposlenosti i ostvarivanje visokih i odrivih stopa privrednog
rasta, a to su: sistem obrazovanja, trite rada i poslodavci. U predloenom
modelu interakcije ova tri konstituenta, trite rada se ponaa kao crna kutija
(black box) i nalazi se pod stalnim pritiskom sistema obrazovanja i to kroz
apsorpciju nezaposlenih nakon zavrenog kolovanja. Neto manji pritisak na
trite rada postoji od strane poslodavaca u vidu onih koji su preli iz statusa
zaposlenih u status nezaposlenih.
Postojanje povratnih sprega u navedenim odnosima je kljuno i kroz njih je
mogue ostvariti inicijaciju procesa prilagoavanja ponude kadrova sa potrebama
poslodavaca. Putem povratne sprege izmeu poslodavaca i trita rada, koje
reprezentuje Nacionalna sluba za zapoljavanje, treba da se dobiju inicijative za
prekvalifikaciju i koncipiranje programa doivotnog uenja. Trajnim uspostavljanjem i uvaavanjem ovih predloga dobila bi se dobra osnova za projektovanje
kadrovskih potreba poslodavaca u narednom periodu. U odreenoj meri, ova
povratna sprega funkcionie i u postojeim uslovima.
Druge dve povratne sprege polaze od poslodavaca i trita rada i upuene su na
obrazovni sistem i imaju za cilj da prenose predloge za promenu nastavnih
planova i programa, uvoenje novih zanimanja i koncipiranje strune prakse.
Ovaj vid povratne sprege u postojeim uslovima u Srbiji skoro da ne funkcionie,
bez obzira na proklamovane strategije.
19
Grafik 23: Model interakcije

Drava
O
b
r
a
z
o
v
n
i
s
i
s
t
e
m
Visoko
obrazovanje
Dravni
sektor
Trite
rada
Srednje
obrazovanje
Osnovno
obrazovanje
Privatni
sektor
Inicijativa
za LLL i
prekvalifikaciju
Nevladin
sektor
P
o
s
l
o
d
a
v
c
i
Predlozi za uvoenje novih zanimanja
Profesionalne
asocijacije
Predlozi za promenu nastavnih planova i uvoenje prakse
Tok ljudi
Povratna sprega
Regulativa
Drava je faktor koji putem strategija, zakona i procedura ima dominantan uticaj
na kreiranje ambijenta za funkcionisanje sa tri posmatrana konstituenta u
predloenom modelu. Iako je njen uticaj znaajan, predloenim modelom dravni
uticaj nije obuhvaen u punoj meri jer je cilj bio da se kroz identifikaciju
meusobnih odnosa utvrde naini uspostavljanja boljeg meusobnog
funkcionisanja poslodavaca, obrazovnog sistema i trita rada, ak i u situaciji u
kojoj drava sporo reaguje na realnosti na tritu, to se u praktinim uslovima
veoma esto deava.
20 BABI, SLAVKOVI
1.5. ZNAAJ I ULOGA KONCEPTA DOIVOTNOG UENJA

Koncept doivotnog uenja nije tekovina savremenog drutva, iako savremeno
drutvo nema perspektivu daljeg razvoja bez njegove primene, ve se njegovi
zaeci nalaze u drevnoj Persiji i Kini, staroj Grkoj i Rimu. Ve tada se uvidelo
da razvoj jedne civilizacije nije mogu bez neprestanog unapreenja znanja kroz
proces uenja.
Koncept doivotnog uenja (Lifelong Learning LLL) se definie na razliite
naine u razliitim nacionalnim kontekstima za razliite svrhe. Na nivou
Evropske Unije doivotno uenje se definie kao koncept koji obuhvata sve
aktivnosti uenja preduzete tokom ivota u cilju poboljanja znanja, vetina i
kompetencija, kako sa individualnog nivoa, tako i sa graanskog, socijalnog i/ili
aspekta zapoljavanja (UNESCO, 1972, str. 143). Ovaj koncept pokriva
celokupan obrazovni proces, kako sa aspekta pojedinaca tako i sa aspekta drutva
(European Commission, 2001, str. 12). To znai da obrazovanje nije zatvoren
proces, koji jednom zapone i jednom se zavri, sa ciljem da se zaposedne neko
radno mesto. To je trajan proces koji se odvija tokom celog ivota.
Visokospecijalizovani pojedinci moraju prihvatiti da njihova ua specijalnost ima
rok trajanja. Promene se dogaaju i dovode do potrebe razvoja posebnih znanja i
vetina. Tradicionalne nepremostive prepreke izmeu radnih mesta se smanjuju,
neka podruja ljudske ekspertize zamenjuju se novim oblastima.
Koncept doivotnog uenja je u potpunosti komplementaran sa osnovnim
determinantama ekonomije bazirane na znanju. Iako je to nepobitna injenica,
dugi niz godina je u akademskim i politikim krugovima voena rasprava o
svrsishodnosti koncepta, kao i osporavanju mogunosti njegove primene i
integracije. Razlog za razmimoilaenje u stavovima se nalazi u nepostojanju
sistematskog i opteprihvaenog razumevanja prirode uenja (Hager, 2004, str.
31). Prevazilaenjem tih nesuglasica otvoren je prostor za iru drutvenu podrku
konceptu doivotnog uenja, a samim tim i promociji znanja u ostvarivanju cilja
koji se ukratko moe opisati kao blagostanje jedne nacije.
Postoji velika potreba za investiranjem na nacionalnom nivou u obrazovanje
odraslih u Srbiji, kako u kontinuirane obuke u vezi sa poslom, tako i u opte
obrazovanje odraslih. O konceptu doivotnog uenja se diskutuje, ali vie u
retorikom nego praktinom smislu. Zbog svoje akutne potrebe u ovoj oblasti,
Srbija bi mogla da iskoristi postojee nesagledavanje koncepta doivotnog uenja,
za izgradnju koherentnog sistema, ali fokusirajui se prvenstveno na pristupu
uenja za svakoga (Klenha, Nielsen, Petkova i Su, 2010, str. 58).
21
Uporeujui pristupe konceptu doivotnog uenja u Srbiji i pojedinim zemljama

Evropske Unije moemo zakljuiti da je trite radne snage jedan od kljunih
faktora od koga se polazi u koncipiranju strategije doivotnog uenja. Takoe,
moe se primetiti da znaaj ovog faktora opada sa smanjenjem stope
nezaposlenosti, odnosno da se u zavisnosti od stanja na tritu rada na razliit
nain odreuju i prioriteti doivotnog obrazovanja. Na primer, u Danskoj, koja
ima izuzetno nisku stopu nezaposlenosti, kljuni cilj strategije doivotnog uenja
je stvaranje drutva znanja. U Rumuniji, novoj lanici Evropske Unije, koja je
takoe u znaajnoj meri reila problem nezaposlenosti, kljuni cilj strategije
doivotnog uenja je transformacija kompletnog obrazovnog sistema u skladu sa
principima doivotnog uenja. Nasuprot navedenim primerima, kljuni cilj
strategije doivotnog uenja u Srbiji je reavanje problema nezaposlenosti kroz
proces inoviranja znanja odraslih i otklanjanje disproporcija u zahtevima
poslodavaca u odnosu na potrebne vetine i znanja i one vetine i znanja koje nudi
postojei obrazovni sistem.
Oekivanja onih koji poznaju problematiku doivotnog uenja u Srbiji su velika,
jer se od ovog koncepta oekuje da rei nagomilane probleme na tritu rada
uzrokovane delovanjem razliitih faktora (starenje stanovnitva, privatizacija,
neadekvatna kvalifikaciona struktura i slino) u duem vremenskom periodu. S
druge strane, veoma mali broj drutvenih i privrednih subjekata je upoznato sa
samim konceptom to najbolje ilustruje podatak dobijen istraivanjem u okviru
implementacije projekta Development of Lifelong Learning Framework in
Serbia. Rezultati prikazani na narednom grafiku (Babi i Slavkovi, 2010, str.
29) ukazuju na potrebu ire afirmacije samog koncepta, kao i na potrebu
znaajnih ulaganja u njegovu praktinu primenu.
Grafik 24: Poznavanje koncepta doivotnog uenja
Da
25%
Ne
46%
Da, u odreenoj
meri
29%
Uspostavljanje sistema doivotnog uenja u Srbiji omoguilo bi obuku i dalji

strukovni razvoj za studente, nezaposlene, profesore fakulteta i srednjih i
22 BABI, SLAVKOVI
osnovnih kola, kao i za grupe sa posebnim potrebama, kao to su: ljudi sa

invaliditetom, starija populacija, radnici sa niim stepenom kolovanja i obuke,
itd. Radi ostvarivanja tog cilja neophodno je stvoriti institucionalni okvir, razviti
institucionalne mehanizme i definisati infrastrukturu za realizaciju koncepta
doivotnog uenja (Babi i Slavkovi, 2009, str. 347).
1.6. UKLJUIVANJE POSLODAVACA U OBRAZOVNI PROCES

U cilju ostvarivanja to bolje povezanosti obrazovnog procesa sa zahtevima
poslodavaca postoji potreba da se preispita celokupna struktura sistema
obrazovanja, kroz bolju interakciju, horizontalnu i vertikalnu mobilnost izmeu
razliitih nivoa obrazovanja i usklaivanje optih i strunih profila sa uslovima na
tritu rada. Takoe, postoji i potreba za promocijom prelaza iz srednjeg strunog
obrazovanja u visoko obrazovanje. Ove promene su neraskidivo vezane sa
razvojem kvalifikacija za srednju i visoku strunu spremu, i treba ih sprovoditi u
bliskom dijalogu sa svim socijalnim partnerima, a naroito sa predstavnicima
poslodavaca.
Na osnovu sprovedenog istraivanja potvrena je pretpostavka o minimalnoj
participaciji poslodavaca u dizajniranju sistema obrazovanja na svim nivoima
(Babi i Slavkovi, 2010, str. 30). Na Grafiku 25 vidi se da poslodavci najee
ne odravaju nikakav odnos sa obrazovnim institucijama, a da se interakcija sa
obrazovnim sistemom svodi na obezbeivanje uslova za strunu praksu.
Grafik 25: Odnos poslodavaca i institucija koje se bave obrazovanjem
Ostalo
Ne odravamo odnos sa ovim insttucijama
Obezbeivanje uslova za strunu praksu
Izrade obrazovnih standarda
Izrada planova i programa obuke i obrazovanja
Uee u ispitnim komisijama

0
10
20
30
40
50
60
70
Veim ukljuivanjem poslodavaca u sistem obrazovanja obezbedila bi se njihova

bolja interakcija koja bi donela brojne prednosti za obe strane. Pre svega,
23
obezbedilo bi se bre usklaivanje obrazovnih programa sa potrebama privrede,

bez obzira na postojeu rigidnost stipulisanu propisima same drave u vezi naina
i mogunosti promene obrazovnih programa. S druge strane, nastavni i studijski
programi bi bili mnogo atraktivniji za potencijalne ake i studente, jer bi
omoguavali bre zapoljavanje u odnosu na trenutnu situaciju. S obzirom na to
da je istraivanjem utvrena tendencija poslodavaca da imaju gotove kadrove,
obezbeivanjem uslova za obavljanje strune prakse zadovoljili bi se interesi sve
tri strane: obrazovnih institucija, koje bi na taj nain obezbeivale kvalitetnije
kadrove, aka i studenata, koji bi na taj nain obezbedili sticanje praktinih
znanja i samih poslodavaca, koji bi pored gotovih kadrova, obezbedili sebi i
prilino jeftin izvor regrutovanja potencijalnih kandidata, kao i obavljanje
preliminarne selekcije, jer se obavljanje strune prakse moe posmatrati i kao
jedan vid probnog rada, ukoliko poslodavac ima potrebu za zapoljavanjem novih
kadrova.
Jo jedan vaan aspekt u razvoju obrazovanja predstavlja slabo uee socijalnih
partnera u donoenju i sprovoenju politika kontinuiranog strunog obrazovanja i
obuke. Takoe, jedan od kljunih problema u razvoju obrazovanja i obuke
odraslih predstavlja slaba veza izmeu formalnog i neformalnog obrazovanja. Ne
postoji sistem za validaciju prethodnog uenja i neformalnih obuka, iako su
regionalni centri za obuku koji su zasnovani na srednjim strunim kolama razvili
50 profesionalnih programa obuke i dodelili sertifikate po zavrenim programima.
Na kraju, nedostatak javnog finansiranja, mehanizama za sufinansiranje izmeu
drave i poslodavaca, kao i nedostatak olakica za poslodavce i pojedince
negativno utiu na razvoj obrazovanja i obuke (ETF, 2010, str. 6).
Jedan od modela za unapreenje sistema obrazovanja je i alternativni sektor
tercijarnog obrazovanja (Alterative Sector of Tertiary Education ASTE), koje se
u interpretaciji pojedinih autora naziva i krae tercijarno obrazovanje. Koncept
kraeg tercijarnog obrazovanja, kao potpuno nov u oblasti obrazovanja je jo
uvek u poetnoj fazi nastanka, ali na osnovu kljunih elemenata na kojima je
baziran moe da bude jako dobra alternativa tradicionalnom tercijarnom
obrazovanju.
Institucije alternativnog sektora tercijarnog obrazovanja su relativno nove u
poreenju sa tradicionalnim univerzitetskim centrima, ali se za njihovo
razvrstavanje koristi ve nekoliko klasifikacija: 1) Karnegijeva klasifikaciona
ema (Carnegie Classification Scheme) koja se koristi u Sjedinjenim Amerikim
Dravama; 2) tripartitna institucionalna tipologija, i 3) Meunarodni standard za
klasifikaciju obrazovanja (International Standard Classification of Education
ISCED-97) usvojen od strane organizacije UNESCO-a (Mikhail, 2008, str. 3).
24 BABI, SLAVKOVI
Za unapreivanje sistema obrazovanja vano je razviti nove pristupe u pruanju

usluga obrazovanja i obuke, koji podrazumeva ukljuivanje razliitih provajdera
od obrazovnih institucija, agencija, kompanija, profesionalnih asocijacija,
privatnih i nevladinih organizacija do itavog niz javnih institucija.
U uslovima sveobuhvatnih promena u ekonomskim, tehnolokim i drutvenopolitikim dimenzijama okruenja menjaju se zahtevi trita rada. Potrebno je da
pojedinci u svim delatnostima i profesijama, nekada vaeu paradigmu posao za
ceo ivot, zamene novom paradigmom uenje tokom celog ivota. To znai
da pojedinci moraju biti spremni da prihvate promene u karijeri ne kao pretnju,
ve kao dinamino radno okruenje koje nudi izazove.
1.7. ZAKLJUAK
Na osnovu podataka koji su dobijeni istraivanjem za potrebe realizacije projekta
Development of Lifelong Learning Framework in Serbia, kao i podataka koji su
dobijeni u nekim drugim istraivanjima (koja su u velikoj meri komplementarna)
utvreno je da kvalifikaciona struktura zaposlenih ne odgovara potrebama
poslodavaca. Ova neusaglaenost se moe posmatrati sa dva aspekta:
nezadovoljavajui nivo kvalifikacija u smislu nivoa obrazovanja (osnovno,
srednje i visoko obrazovanje) i nedostatak znanja, vetina i kompetencija
primerenih trenutnom nivou tehnolokog razvoja. Trenutna situacija na tritu
rada, uzrokovana nepostojanjem odnosa saradnje i ukljuenosti izmeu
poslodavaca i obrazovnog sistema, je jo dramatinija ukoliko se postojei podaci
uporede sa stanjem u Evropskoj Uniji. Reenje nagomilanih problema se nalazi u
trouglu koji ine: 1) drava, ija je uloga dominantna zbog funkcije finansiranja
obrazovnog sistema; 2) poslodavaci, koji nisu u punoj meri ukljueni u obrazovni
proces i koji zbog toga ne mogu da artikuliu svoje potrebe; i 3) obrazovni sistem,
koji je u velikoj meri introvertan i koji je esto u situaciji da je sam sebi
dovoljan. Neki od koraka koje treba preduzeti u cilju reavanja problema se
odnose na: 1) unapreenje znanja i vetina kroz razvoj koncepta doivotnog
uenja; i 2) vee ukljuivanje poslodavaca u obrazovni sistem kroz razne oblike
saradnje. Problemi se ne mogu reiti bez aktivne uloge drave koja mora da
obezbedi infrastrukturu, finansije i propise koji e podstai razvoj uenja i
konstantnog unapreenja znanja i kompetencija stanovnitva. Takoe, ovome
treba dodati i nuno podizanje svesti o potrebi samozapoljavanja kroz aktiviranje
preduzetnikih sposobnosti.
25
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
Arandarenko, M., Nojkovi, A. 2007, Pregled trita rada u Srbiji, Center for
Democracy and Reconciliation in Southeast Europe, Beograd
Babi, V., Slavkovi, M. 2009, 'Razvoj menadmenta kompetencijama u ekonomiji
znanja', Zbornik XXXVI Simpozijuma o operacionim istraivanjima, SYM-OP-IS,
Ivanjica, str. 439-442.
Babi, V., Slavkovi, M. 2009, 'Uticaj lifelong learning koncepta na trite radne
snage: komparativna analiza', Zbornik XIV naunog skupa Regionalni razvoj i
demografski tokovi zemalja jugoistone Evrope, Ekonomski fakultet, Ni, str. 349347.
Babi, V., Slavkovi, M. 2010, Izvetaj o potrebama poslodavaca za
kompetencijama, znanjima i vetinama, Development of Lifelong Learning
Framework in Serbia, Kragujevac
Brown, P., Hesketh A. 2004, Mismanagement of Talent: Employability and Jobs in
the Knowledge Economy, Oxford University Press, New York
Cedefop, 2009, Future skill supply in Europe - Medium-term forecast up to 2020:
Key Findings, Publications Office, Luxembourg
Cedefop, 2009, Future skill supply in Europe - Medium-term forecast up to 2020,
Publications Office, Luxembourg
Cortada, J.W. 1998, 'Where Did Knowledge Workers Come From?' in Rise of the
Knowledge Worker, ed. J.W. Cortada, Butterworth-Heinemann, Boston
ETF, 2010, Country Information Note Serbia, Working Paper, Publications Office,
Luxembourg
European Commission, 2001, National actions to implement Lifelong Learning in
Europe, Directorate Generale for Education and Culture, Brussels
Foss, J. N., 2005, Strategy, Economic Organization, and the Knowledge Economy:
The Coordination of Firms and Resources, Oxford University Press, New York
Froy, F. 2009, 'Local Strategies for Developing Workforce Skills' in Designing Local
Skills Strategies, ed. F. Froy, S. Gigure & Andrea Hofer, OECD
Hager, P. 2004, Lifelong learning in the workplace? Challenges and issues, Journal
of Workplace Learning, Vol. 16, No. 1/2, pp. 22-32
Institut za ekonomska i socijalna istraivanja, 2009, Prognoze kretanja na tritu
rada Pilot teritorije: Grad Beograd, Junobaki i Niavski okrug, Beograd
Klenha, V., Nielsen, S., Petkova, E., Su, A.E. 2010, Serbia: Review of Human
Resources Development, Publications Office of the European Union, Luxembourg
Mankju, N.G. 2005, Principi ekonomije, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog
fakulteta, Beograd
McFarlane, D.A. 2008, Effectively Managing The 21st Century Knowledge Worker,
Journal of Knowledge Management Practice, Volume 9, Number 1
Michaels, E., Handfield-Jones, H., Axelrod, B. 2001, The War for Talent, Harvard
Business School Press, Boston
Mikhail, S.W. 2008, The Alternative Tertiary Education Sector: More than NonUniversity Education, Working Paper Series Education, Number 10, The World
Bank, Washington
Republiki zavod za statistiku, 2010, Anketa o radnoj snazi, Beograd
26 BABI, SLAVKOVI
21. Republiki zavod za statistiku, 2010, Statistiki godinjak Srbije, Beograd
22. Stough, R.R. 2006, 'Origin and development of the knowledge economy in functional
regions' in Entrepreneurship and Dynamics in the Knowledge Economy, ed. C.
Karlsson, B. Johansson & R.R. Stough, Routledge, New York
23. Tessaring, M., Wannan, J. 2004, 'Vocational Education and Training Key to the
Future', CEDEFOP Synthesis of the Maastricht Study, Luxembourg
24. TNS Medium Gallup, 2009, Istraivanje lokalnih poslodavaca Jugozapadna Srbija,
Beograd
25. UNESCO, 1972, Learning to Be (The Faure Report), UNESCO, Paris
26. Wickramasinghe, N., Lubitz, D.V. 2007, Knowledge-Based Enterprise: Theories and
Fundamentals, Idea Group Publishing, Hershey
PREGLEDNI RAD
POGLAVLJE 2
OBRAZOVNI SISTEM I POTREBE

PRIVREDE U SRBIJI 1
Mirjana Radovi-Markovi2
Apstrakt: Srbija se suoava sa viegodinjim raskorakom izmeu ponude i
potranje za radnom snagom. Da bi se ovaj raskorak smanjio, treba usaglasiti
programe obrazovanja sa potrebama na tritu rada. Shodno tome,u radu se
postavljaju nekoliko krucijalnih pitanja, kao to su: Koji modaliteti edukacije
mogu da doprinesu brem premoavanju ovih razlika?Koje kompetencije treba
razviti kod buduih diplomaca, kako bi oni bili spremni da lako reavaju
probleme sa kojima e se suoavati na buduem poslu? Kako treba kombinovati
teorijska znanja i iskustvo da bi se odgovorilo zahtevima poslodavaca?
Sutinu predloga koji se izlau u radu, ini tesno partnerstvo izmeu obrazovnih
institucija i poslodavaca. Ono treba da igra vanu ulogu u pomaganju mladim
ljudima kod prelaska iz obrazovnog procesa u proces rada. Prema miljenju
autora, ovo partnerstvo moe da se ojaa kroz: obezbeivanje vie sredstava za
obrazovne programe; vee ukljuivanje poslodavaca u kreiranje programa
edukacije; stalnu obuku nastavnika i veu spregu izmeu studenata, nastavnika i
poslodavaca. Svi ovi predlozi i preporuke autora, moraju da budu u funkciji
potreba privrede i politike zapoljavanja u Srbiji.
Kljune rei: Obrazovanje, trite rada, kompetencije kadrova, nezaposlenost,
zaposlenost, Srbija
Ovaj rad je deo istraivakih projekata pod iframa 47009 (Evropske integracije
drutveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU) i 179015 (Izazovi
perspektive strukturnih promena u Srbiji: Strateki pravci ekonomskog razvoja
usklaivanje sa zahtevima EU), finansiranih od strane Ministarstva za nauku
tehnoloki razvoj Republike Srbije.
Dr Mirjana Radovi-Markovi, Redovan profesor, Institut ekonomskih nauka,
Beograd, email: mradovic@gmail.com
i
i
i
i
28 RADOVI-MARKOVI
2.1. UVOD
Svetska ekonomska i finansijska kriza, koja je u drugoj polovini 2008. godine
imala negativan uticaj na ekonomski rast i na kretanje ekonomskih aktivnosti u
Srbiji, odrazila se i na pad zaposlenosti i nastavljanje trenda rasta nezaposlenosti.
Pored ekonomske i finansijske krize, kao najei uzroci pogoravanja stanja na
tritu rada u poslednjih nekoliko godina, uzimaju se viegodinji raskorak
izmeu ponude i potranje za radnom snagom, ogromni broj neupotrebljivih
diploma, deficitarnost pojedinih zanimanja, nedostatak znanja i vetina,
nedovoljna mobilnost radne snage, zastarela nomenklatura zanimanja, nedovoljna
zainteresovanost privrednika da ulau u usavravanje zaposlenih i slini problemi.
Da bi se prebrodio jaz koji je sve dublji izmeu onoga to obrazovani sistem nudi
kao i onoga to tritu rada potrauje, potrebno je reformisati sistem obrazovanja i
otvoriti mogunosti za nove modalitete osposobljavanja za rad. Naime, prioritet
reforme obrazovanja jeste usmeravanje obrazovanja u smeru pruanja boljih
odgovora na potrebe trita rada. Da bi se to i postiglo neophodno je stalno pratiti
kretanja na tritu rada i njegove indikatore.
2.2. INDIKATORI TRITA RADA

Uprkos tome to je doneta Prva nacionalna strategija zapoljavanja Republike
Srbije za period od 2005. do 2010. godine u kojoj su bili definisani pravci i obim
aktivnosti koje treba preduzeti da bi se uspeno reavali problemi nezaposlenosti i
razvijalo efikasno trite rada, nisu postignuti eljeni rezultati. Oni nisu
postignuti, pre svega, zbog tri grupe faktora (Radovi Markovi, M et al. 2010):
1. procesa tranzicije i privatizacije;
2. radnog zakonodavstva i institucija na tritu rada i
3. sistema oporezivanja plata.
Status na tritu rada je znaajna determinanta ekonomske dobrobiti, a biti
nezaposlen, biti u neformalnom sektoru, ili raditi neki drugi lo posao snano se
povezuje sa siromatvom (Ministarstvo za rad i socijalnu zatitu Srbije, 2006.).
Mladi ljudi, ene i marginalizovane grupe (ukljuujui Rome, izbeglice i interno
raseljena lica) imaju veoma lo status na tritu rada u Srbiji. Takoe, indikatori
trita rada su znatno loiji u Srbiji od proseka EU, a stopa zaposlenosti je daleko
od lisabonskog cilja od 70%.
OBRAZOVNI SISTEM I POTREBE PRIVREDE U SRBIJI
29
2.2.1.Formalna i neformalna zaposlenost

Od poetka krize 2008. godine, broj zaposlenih pokazuje stalnu tendenciju opadanja. Tako je ukupan broj zaposlenih u Srbiji krajem oktobra 2010. godine iznosio
1.801.503, to ukazuje da je u odnosu na isti mesec prethodne godine broj zaposlenih smanjen za 3%. U istom mesecu 2010. godine stopa zaposlenosti u Srbiji je
bila 37,7% (grafikon 1), dok je stopa zaposlenosti za mukarce iznosila 45,0% , a
za ene 30,9%. Stopa zaposlenosti je najvia kod stanovnitva sa visokim
obrazovanjem i iznosi 56,9%, sa srednjim obrazovnim nivoom 43,4% a najnia je
kod stanovnitva bez zavrene kole i iznosi 11,7 % (RZS, oktobar, 2010).
Grafikon 1. Stope zaposlenosti u Srbiji (April 2008. 2009. i 2010 godine)
Izvor: Anketa o radnoj snazi, RZS, 31.12.2009 i 31.12.2010.
Najvea stopa zaposlenosti za isti period, zabeleena je u centralnoj Srbiji (42,

0%), a zatim u Beogradu (41, 0%), dok je najmanja bila u Vojvodini (38,3%).
ene su najvie zastupljene u strukturi neformalne zaposlenosti. Naime,one ene
koje nisu ostale van procesa rada u oteavajuim okolnostima ekonomskog
privreivanja, radile su preteno u onim granama privrede koje su najmanje
profitabilne ili su radile u neformalnom (rezidualnom sektoru). esto skroman
porodini budet nije im dozvoljavao da samostalno zaponu vlastiti biznis
sopstvenim sredstvima ili sredstvima tednje, koja ene najvie koriste za
pokretanje novih biznisa. Takoe, nije bilo pomoi od strane drutva, niti je bilo
namenskih kredita kao ni zajmova, to se odrazilo na nemogunost ena da svoje
nesumnjive preduzetnike i menaderske potencijale realizuju u praksi. Stoga,
veina njih se zadovoljavala marginalnim poslovima u neformalnoj ekonomiji ili
30 RADOVI-MARKOVI
radei na nekim mestima u dravnim ili drutvenim firmama, koja uglavnom nisu
bila rukovodea.
Kretanja od 2002. godine pokazuju de neformalni sektor u sve veem broju
apsorbuje nekvalifikovanu i nestrunu radnu snagu. Od ukupnog broja zaposlenih
u neformalnom sektoru u 2010 godini53% su lica sa niim obrazovanjem, 39% sa
srednjim i 8% lica sa viim i visokim obrazovanjem. Pored kvalifikacione
strukture zaposlene radne snage u neformalnom sektoru privreivanja, treba
ukazati i na neke specifinosti u pogledu regionalne zastupljenosti neformalnog
sektora. Naime, potrebno je istaknuti ispoljene znaajne razlike u regionalnoj
zastupljenosti neformalnog sektora. Tako je najmanji procenat zaposlenih u
neformalnom sektoru zabeleen u Beogradu sa 21%, a najvei u zapadnoj Srbiji
sa preko 47%.
Grafikon 2. Stope zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji
(april 2008, 2009. i 2010 godine ) uporedni pregled
Izvor: Anketa o radnoj snazi, RZS, 31.12.2009 i 31.12.2010.
2.2.2. Nezaposlenost
Poslednji zvanini podatak Nacionalne slube za zapoljavanje (NSZ) je da je
posao u decembru 2010. godine trailo 729.520 lica. Nezvanine procene govore
da makar jo polovina od tog zvaninog broja formalno pravno ne radi ali nema
status zvanino nezaposlenih lica i bavi se nekim poslom u sivoj ekonomiji.
Trite rada u Srbiji takoe karakteriu otre razlike na skoro svim nivoima
teritorijalne agregacije. Najvee razlike su ispoljene izmeu ruralnih u odnosu na
gradska podruja, juni u odnosu na severne delove zemlje, u koncentraciji radnih
31
resursa kako po obimu i strukturi, tako i kvalitetu u velikim gradskim centrima u

poreenju sa drugim podrujima.
Grafikon 3. Stopa zaposlenosti i nezaposlenosti za stanovnitvo staro 15 i vie
godina
80
60
stopazaposlenosti
40
stipanezaposlenosti
20
0
ukupno
ene
2534
4554
65ivie
Izvor: Anketa o radnoj snazi, Republiki zavod za statistiku, 10/2010
Po regionalnoj strukturi nezaposlenih, na posao se eka due od 12 meseci (to se

smatra dugotrajnom nezaposlenou) u Rakom okrugu (75,96 odsto),
Jablanikom (71,12%), Pomoravskom (70,64%), Rasinskom ( 70,41%) i
Zajearskom okrugu (69,77%). Najmanje uee dugotrajne nezaposlenosti
zabeleeno je u Severnobakom (55,26%), Sremskom (56,14%),
Srednjebanatskom (56,52%), Beogradskom upravnom okrugu (56,86 odsto) i
Branievskom okrugu (58,21%). to se gradova i optina tie, najvei broj
nezaposlenih na evidenciji NSZ-a je u Beogradu - 95.071, u Niu je 34.620
nezaposlenih, Novom Sadu 28.263, Kragujevcu 22.363, Leskovcu 20.531 i
Novom Pazaru 20.313 nezaposlenih. Najmanji broj nezaposlenih je u Poarevcu 3.930, u Uicu 5.142, Sremskoj Mitrovici 6.462, Zajearu 7.031 i Smederevu
7.145 nezaposlenih (Nacionalna sluba za zapoljavanje,septembar 2010).
Posmatrano po obrazovnoj strukturi nezaposlenih (grafikon 4. i tabela 2. u anexu),
zapaa se znaajan broj niskokvalifikovanih u ukupnom broju nezaposlenih lica
(27,1% u oktobru 2010). Naime, u strukturi nazaposlenih dominantno mesto
zauzimaju nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici, ali je zapaeno i da se broj
visoko obrazovanih kadrova drastino uveeva. Prevashodni razlozi za to kriju se
u nefleksibilnosti trita rada, odnosno nedostatku programa koji ispunjavaju
zahteve trita rada za specifinim znanjima i vetinama, karijernom savetovanju i
voenju sistema za prepoznavanje kompetencija i kvalifikacija aktivne politike
zapoljavanja.
32 RADOVI-MARKOVI
Grafikon 4. Stope zaposlenosti i nezaposlenosti po polu i obrazovnom nivou,

oktobar 2010.
60
50
40
30
20
10
0
no
ukup
mu
i
karc
ene
e
kol
bez
Stopa zaposlenosti
nie
z.
obra
sred
nje
viso
ko
Stopa nezaposlenosti
Prema raspoloivim statistikim podacima krajem decembra 2010. godine, ene

su ostvarile najvee uee u strukturi nezaposlenih lica, koje je dostiglo 52,87%.
Stopa nezaposlenosti ena je u oktobru 2010. godini iznosila 20,4 a mukaraca
18,3% ( grafikon br. 4 i tabela 1.u anexu).
Najvie nezaposlenih imaju regioni umadije i Zapadne Srbije, 32,53% ukupno
registrovanih, a sledi Vojvodina sa 27,16%. Posmatrano po gradovima i
optinama najvei broj lica na evidenciji NSZ ima Beograd, 94.314 lica, a
najmanji Poarevac 3.836 lica. Istovremeno sa rastom nezaposlenosti poveao se
broj siromanih, odnosno broj gladnih povean je za 10%.
Nazaposlenost se posebno negativno odraava na starije od 50 godina (11,79%),
koje izrazito sporo i teko pronalaze novo zaposlenje. Takoe, u dugotrajnoj
nezaposlenosti ene su uestvovale sa 55,41%. Najvei broj nezaposlenih posao
trae od jedne do dve godine (18,35 odsto), oko 12,17 odsto nezaposlenih posao
trae do tri meseca, 11,90 odsto trai zaposlenje od tri do pet godina, 10,69
procenata su lica koja posao trae od pet do osam godina, od dve do tri godine na
posao eka 10,63 odsto osoba, dok je onih koji ga trae vie od 10 godina 9,12
odsto. Postoje mnogobrojni razlozi to pojedini segmenti nezaposlene radne snage
dugo ekaju na novi posao. Najee je u velikoj meri izraen nedostatak prilika
za nalaenje posla, to se posebno ispoljava u nerazvijenim delovima zemlje.
Jedan od problema moe biti i spremnost za preseljenje u razvijenije delove
zemlje i vee gradske centre. Najzad, neki od radnika koji su due vreme
33
nezaposleni izgubili su posao zbog restrukturiranja njihovih preduzea i u stanju

su da s tim izau na kraj zahvaljujui poveanim otpremninama, produenim
primanjem naknada za nezaposlenost i drugim oblicima podrke. ak i tamo gde
postoje prilike za zapoljavanje mnogi ne mogu da nau posao jer ne poseduju
adekvatno obrazovanje ili vetine koje se trae. Stoga je od posebne vanosti
usmeriti panju na obrazovanje (kvalitet i vrstu programa koji se nude, kvalitet
predavaa , stvaranje kompetencija buduih diplomaca kroz edukaciju i drugo) i
njegovu kljunu ulogu u zadovoljavanju potreba trita rada.
2.2.3. Preporuke i mere za reavanje nezaposlenosti u Srbiji

Nacionalna strategija zapoljavanja usvojena je aprila 2005. godine i predstavlja
osnovni strateki dokument za podsticanje zapoljavanja u Srbiji u periodu od
2005. do 2010. godine. Dakle, period njene primene u dobroj meri se poklapa sa
periodom primene Strategije privrednog razvoja Srbije, to se protee do 2012.
godine. Drugi vani dokumenti obuhvataju do sada usvojene zvanine strateke
dokumente Republike Srbije, Strategiju za smanjenje siromatva i Strategiju podrke malim i srednjim preduzeima. Kljuna uloga ove strategije je da ukae na
specifine pravce reavanja problema nezaposlenosti u verovatno najosetljivijoj
fazi procesa tranzicije kod nas, kao i da ponudi reenja primerena toj fazi i
trenutno raspoloivim ljudskim i finansijskim resursima, koja e biti detaljnije
specifikovana u akcionim planovima zapoljavanja.
Sa postepenim izlaskom iz krize tokom 2011. mogu se oekivati pozitivniji
trendovi na tritu rada, i na srednji rok opadajui trend stope nezaposlenosti. U
sledeih nekoliko godina se oekuje investicija od 1,1 milijarde evra, koje treba
da investira poznata vedska fabrika za proizvodnju nametaja, ime bi se otvorio
prostor za zapoljavanje oko 9000 ljudi. Ova investicija bi doprinela smanjenju
nezaposlenosti, kao i dalje investicije Gaspromnjefta i Fiata. Osim ovih investicija
koje su veoma izvesne, treba oekivati i druge investitore, kako strane tako i
domae im se steknu bolji ekonomski uslovi izlaskom iz krize. Naime, to bi bio
pravi trenutak da se ue u dalje strukturalne reforme i da se unaprede
institucionalni kapaciteti i institucionalni okvir u cilju poboljanja poslovne klime
i privlaenja veoma potrebnih novih investicija. Takoe, plan Vlade Republike
Srbije je da dve hiljade preduzetnikih radnji bude otvoreno od strane
nezaposlenih lica koji se nalaze na evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje,
koja e u 2011. godini izdvojiti 160.000 dinara za svakog potencijalnog preduzetnika. To se odnosi na one koji imaju biznis ideju, koju ele da razviju u novi
posao. Taj iznos e biti vei u nerazvijenim sredinama i kretae se izmeu 300 i
400 hiljada dinara u zavisnosti od toga koliko e budui preduzetnici zaposliti jo
lica sa zavoda za zapoljavanje. To je od posebnog znaaja, s obzirom da se broj
zaposlenih u sektoru malih i srednjih preduzea smanjio u 2010. godini u
34 RADOVI-MARKOVI
poreenju sa 2009. godinom, tj. sa 485 hiljada u oktobru 2009. na 455 000 u
oktobru 2010. (RZS, 2011). Pored toga to se ovakve mere mogu nazvati
palijativnim u kombinaciji sa stranim investicijama u kljunom ulogom koje
obrazovanje treba da ima u zadovoljavanju potreba na tritu rada, mogu dati
dugorone rezultate i smanjiti nezaposlenost u Srbiji. Stoga emo se posebno
ovde fokusirati na ulogu obrazovanja, koje mora da bude u funkciji novog
zapoljavanja i smanjenja razlika izmeu ponude radne snage i potreba privrede.
2.3. KLJUNA ULOGA OBRAZOVNOG SISTEMA U

ZADOVOLJAVANJU POTREBA NA TRITU RADA
Evropska Komisija je naglasila znaaj obrazovanja za sticanje znanja, koja bi
doprinela razvijanju sposobnosti radne snage za njihovo aktivno uestvovanje u
kreiranju drutvenog bogatstva: to je presudno da svaki mladi ovek dobije
mogunost da iskoristi svoj potencijal (European Commission, 2007, str. 2).
Vano je pri tome naglasiti da visokokolske ustanove moraju da imaju glavnu
ulogu u razvoju "Evropskog znanja" (European Commission, 2003). "Mladi ljudi
treba da se osposobe, kako bi bili spremni za ulazak na trite rada, ali takoe da
im se stvore mogunosti da se obrazuju tokom svog ivotnog i radnog veka (lifelong learning). Kroz lini razvoj jedino mogu da se prilagode promenljivim
profesionalnim okolnostima i da odgovore na sve njihove izazove." (European
Commission, 2007, str. 3). U Beloj knjizi (European Commission, 2001) navodi
se da se mora poboljati kvalitet obrazovanja kako bi se osiguralo da mladi ljudi
steknu odgovarajue vetine koje e im omoguiti da postanu dobro informisani,
aktivni i odgovorni graani i osigurati njihovu socijalnu ukljuenost i spremnost
za profesionalni ivot (European Commission, 2001, str 31).
Kvalitet visoko obrazovnih institucija mora da zadovolji opte prihvaene
standarde, koji su regulisani zakonom o visokom obrazovanju. Njihov kvalitet se
moe meriti pozicijom, koju zauzimaju diplomirani studenti u svetu rada. Stoga,
jedno od najvanijih pitanja se odnosi na raspoloive potencijale visokokolskih
ustanova za razvoj kompetencija, koje su relevantne za potrebe trita rada i
ukljuivanje radne snage u proces rada. Imajui to u vidu, visokokolske ustanove
treba da budu svesne onoga ta je potrebno od znanja i vetina za uspean ulazak
na trite rada i bolje zapoljavanje njihovih diplomaca. Da bi se imao visoko
kvalitetan kadar, to podrazumeva poklanjanje posebne panje svim nivoima
obrazovanja-od osnovnog do fakultetskog.
U cilju podizanja obrazovnog nivoa kadrova, Evropska Komisija predlae jae
delovanje na evropskom nivou u pogledu sprovoenja reformi i modernizacije
evropskih fakulteta. Kao kljuni akteri u ekonomiji znanja (knowledge economy)
35
i drutvu znanja, fakulteti se suoavaju sa mnogim izazovima. Pre svega, neophodno je da se naprave potrebne reforme kako bi fakulteti mogli da u potpunosti
uestvuju na globalnom tritu na podruju nastave, istraivanja i inovacija. Te
reforme iziskuju restrukturiranje fakulteta, veu mobilnost studenata i profesora,
priznavanje kvalifikacija i sklapanje partnerstva s poslovnim svetom i firmama na
globalnom nivou. Smanjivanje razlika izmeu visokog obrazovanja i trita rada
na nacionalnom i globalnom nivou moe se postii kroz razvoj optih i specifinih kompetencija studenata, koje treba da budu usaglaene sa zahtevima trita
rada. Da bi se ove razlike smanjile u Srbiji, neophodno je uzeti u obzir da obrazovni sistem ima kljunu ulogu u zadovoljavanju potreba na tritu rada i shodno
tome usaglasiti programe obrazovanja sa ovim potrebama. Bolje povezivanje
obrazovanja sa potrebama trita rada iziskuje preduzimanje sledeih mera:
Poboljavanje obrazovnog sistema;
Utvrivanje uloge dravnih i privatnih obrazovnih institucija u pogledu
zadovoljavanja potreba trita rada;
Vee povezivanje politike obrazovanja sa politikom radne snage;
Obraanje vee panje na upisnu politiku; prikupiti podatke o potrebama
trita rada, te u skladu s tim prilagoditi upisnu politiku u institucijama
visokog obrazovanja;
Potrebno je standardizovati i definisati vidove neformalnog obrazovanja,
kao i kreirati sertifikovane i nesertifikovane programe edukacije;
Formirati centre za neformalno obrazovanje i angaovati iskljuivo
licencirane predavae;
Pronai naine finansiranja centara za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju,
preispitati postojei model finansiranja projekata podrke zapoljavanju,
te razviti funkciju posredovanja pri zapoljavanju kroz omoguavanje
pokretljivosti radne snage
2.4. NOVI MODALITETI OBRAZOVANJA

Obrazovanje prestaje biti vremenski ogranieno i sve vie postaje celoivotni
(long-life learning) proces, koji treba da afirmie drava. Da bi se Srbija pribliila
evropskim standardima i u sferama koje do sada nisu imale tradiciju na ovim
prostorima, kao to je celoivotno uenje, vana je promocija celoivotnog
uenja i neformalnog obrazovanja. Naime, esto se osobe koje su ranije zavrile
svoje redovno obrazovanje nalaze u poziciji da je njihovo znanje zastarelo i da ga
je potrebno inovirati kako bi dobili posao na tritu rada. Shodno tome,
neformalno obrazovanje u tom kontekstu treba da odigra posebnu ulogu i dobije
sve vie na znaaju. Pored onih ije je znanje zastarelo, postoji i jedna velika
grupacija ljudi koji ele da se edukuju za neka nova zanimanja za kojima je
iskazano vee interesovanje meu poslodavcima. Sve to iziskuje modernije i
36 RADOVI-MARKOVI
fleksibilnije programe edukacije, koji e pratiti tranju i zahteve trita rada. U

skladu sa tim, predvia se da svi koji budu organizatori obrazovanja moraju biti
licencirani u pogledu ispunjavanja uslova za obavljanje programa koje nude na
tritu. Takoe, treba pojaati i druge oblike kontrole ovih programa (naine
prenoenja znanja, duine trajanja programa i nivoa steenog znanja, primenjivost
programa u praksi i sl.).
Obrazovanje i obuavanje obavljaju se na vie naina - u firmama i izvan njih.
Pohaanje kurseva i polaganje testova preko interneta bitno menjaju dosadanji
nain sticanja znanja u klasinim uionicama i omoguavaju brzu razmenu
informacija, veu pristupanost najnovijim znanjima i iskustvima u ovom domenu
i utedu vremena i novca. Dakle, gotovo da su se ostvarila predvianja naunika
od pre vie decenija da e u ovom milenijumu klasian nain sticanja obrazovanja
u kolama i uionicama postepeno biti zamenjivan nekim drugim oblicima
edukacije, u kojima e dominirati uenje iz svojih kua i kancelarija uz pomo
kompjutera i mrenog povezivanja sa centrima za edukaciju irom planete.
Interaktivno obrazovanje treba da prui jednu sasvim novu dimenziju u sticanju
znanja i da olaka onima koji pohaaju odreene kurseve da lake i bre dou do
njih i savladaju ih. Drugim reima, kao podrka celoivotnom uenju sve vie u
svetu dobijaju na znaaju novi oblici uenja kao to su Internet studije ili elearning. Ovaj oblik sticanja znanja je namenjen svim starosnim grupama
stanovnitva i u tome i lei njegova osnovna prednost, s obzirom da klasini
oblici studiranja iskljuuju ljude u zrelim godinama. A upravo srednje generacije
pokazuju poslednjih godina sve vee interesovanje za svojim linim i profesionalnim usavravanjem, bilo to u mlaim godinama nisu imali materijalne mogunosti da studiraju ili zato to su zbog prirode posla primorani da se usavravaju ili
su ostali bez posla i prinueni su da se dokvalifikuju. U skladu sa tim, sve vie je
virtuelnih fakulteta koji svoje programe studija iskljuivo namenjuju ovom
segmentu trita. Osim programa za pomenutu ciljnu grupu, mnogi virtuelni
fakulteti su orijentisani na zaposlene ljude, koji zbog preoptereenosti poslom i
profesionalnim obavezama nisu u stanju da redovno prisustvuju nastavi, ve im
vie odgovara da studiraju od svojih kua i u vreme kada to njima najvie
odgovara. Na taj nain mogu lake da usklade svoje porodine sa profesionalnim
obavezama ,to mnogi smatraju izuzetnom pogodnou.
U Srbiji ovaj vid obrazovanja nema jo uvek vei broj pristalica, jer su retke prave
internet studije. Drugim reima, internet edukacija se jo uvek smatra jednom
vrstom dopisnog studiranja. Takoe, ne postoje na mnogim fakultetima ni odgovarajui softveri i pratea oprema za ovu vrstu studija, kao ni adekvatna obuka
kadrova koji bi ih koristili u svom radu sa studentima. Osim toga, razvoj internet
studija kod nas jo nije na pravi nain zaiveo, jer do nedavno naa zemlja se
nalazila pri dnu lestvice meu zemljama po broju korisnika interneta. Sa povea-
37
nim brojem korisnika interneta (prema podacima Republikog zavoda za statistiku za 2009. godinu u Srbiji 36,7% domainstava posedovalo je internet prikljuak), ovaj vid prenoenja znanja e postati mnogo prihvatljiviji i kod nas. Oteavajui faktor za bri razvoj internet edukacije kod nas je i injenica to se svest
ljudi ovde veoma sporo menja po pitanju novotarija bilo koje vrste , a posebno u
obrazovanju. U skladu sa tim, veina ljudi ne moe da zamisli uionicu bez
zidova, kao i sasvim drugaiji nain uenja. Za jedan vei broj ljudi je nezamislivo da ne odlaze na fakultet i da ne sluaju predavanja, jer se na taj nain ne
oseaju akademskim graanima. Meu njima je i sigurno veliki broj onih koji su
skeptini po pitanju kvaliteta obrazovanja, steenog na ovaj nain. Shodno tome,
iako je Ministarstvo obrazovanja u svom zakonu predvidelo internet obrazovanje,
ono je jo uvek ovde u povoju i nije dobilo na svojoj medijskoj promociji. Da bi
se postojee predrasude razbile, neophodno je iroj javnosti predoiti pogodnosti
on-line obrazovanja, kako bi o njemu pravu sliku stekli kako budui studenti, tako
i njihovi potencijalni poslodavci. Oekuje se stoga s pravom da e pored visokih
profita fakulteta, ipak najveu korist imati studenti koji e dobiti obrazovanje po
vlastitoj meri i potrebama, kao i prema zahtevima njihovih buduih radnih mesta.
2.5. POVEANJE KOMPETENCIJA RADNE SNAGE KAO

ODGOVOR NA ZAHTEVE POSLODAVACA I RADNOG MESTA
Kompetencija je sposobnost osobe, koja se potvruje nekim pisanim dokumentom
i odnosi se na injenicu da je ta osoba meritorna za obavljanje odreenog
zanimanja (Pukelis, 2009, str 20). Vano je napomenuti da tokom procesa
obrazovanja i osposobljavanja za neko zanimanje, osoba razvija svoje sposobnosti
u skladu sa standardima tog zanimanja.
Veliki broj kompetencija moe se svesti na dve vrste:
kompetencije koje se mogu uspeno primeniti kod velikog broja razliitih
zadataka (opte kompetencije);
znanja, vetine ili strategije koje su prikladne za organizaciju koja je
specifina i koja iziskuje prilagoavanje na poseban nain (Weinert,
2003, str .60).
Jim Allen i Rolf van der Velden su 2005. godine napravili metodologiju na
osnovu koje se od visoko obrazovanih kadrova oekuje da e razvijati najmanje
pet podruja optih kompetencija:
1. Profesionalna strunost: oekuje se od visokoobrazovanih da postanu
strunjaci na svom profesionalnom polju;
2. Funkcionalna fleksibilnost: podrazumeva da visokoobrazovani kadrovi moraju
biti u mogunosti da odgovore na nove izazove i da brzo usvajaju nova znanja;
38 RADOVI-MARKOVI
3. Inovativnost i upravljanje znanjem: od visoko obrazovanih lica oekuje se da

pored uspenog obavljanja radnih zadataka stvore okruenje u kojem e na
osnovu znanja upravljati inovacijama;
4. Mobilizacija ljudskih resursa: od visoko obrazovanih kadrova oekuje se da bi
mogli da izvre mobilizaciju svih raspoloivih ljudskih resursa i da ih usmeravaju
u eljenom pravcu;
5. Meunarodna orijentacija: od visoko obrazovanih lica oekuje se da budu
snano meunarodno orijentisani, s obzirom na procese globalizacije. (Allen, van
der Veld en, 2005, str. 2-4)
Shema 1. Strategija ekonomije znanja (Knowledge Economy)
PREMOAVANJE RAZLIKA
Knowledge
Economy
tranja
ponuda
Visoko obrazovanje
(posmatrano sa aspekta
ciljeva i rezultata uenja,
sadranog u programu
edukacije)
(zasnovana na
kompetencijama
diplomiranih studenata)
potrebne
kompetencije
rezultati
uenja
Poslednjih godina se u istraivanju obrazovanja, posebno razmatraju opte

kompetencije (Bridgstock, 2009; Barth et al, 2007;. Canto-Sperber, Dupuy, 2001;
Holmes, Hooper, 2000; Bennett i Sur, 1999). Jedan od najvanijih razloga za
razvoj ovih istraivanja je cilj da se pobolja kvalitet studiranja i nivo znanja koje
studenti stiu nakon zavretka obrazovnih programa u visoko obrazovanim
institucijama. "Cilj u ovom sluaju, pored strunog usavravanja, je da promovie
razvoj linosti omoguujui joj da se nosi sa sloenim situacijama i lako donosi
odluke ( Barth, Godemann, Rieckmann, Stoltenberg, 2007, str 421). Za razliku
od optih kompetencija,specifine kompetencije mogu se dodatno klasifikovati na
one koje se direktno odnose na specifinosti preduzea, posebne zadatke i one
koje se odnose na ekonomske sektore (Gracia-Aracil, van der Velden, 2008).
Kompetencije su povezane sa praktinim radom na tritu rada, dok su rezultati
studiranja u direktnoj vezi sa uslovima uenja i predavanja, gde se simuliraju
realne poslovne situacije.
Novi oblici rada, nove tehnologije i novi zahtevi koji se postavljaju pred
zaposlene, doveli su postepeno do redefinisanja obrazovanja i do usmeravanja
pojedinaca i obrazovnih institucija u tom pravcu. Obuka ljudskih resursa za
odreene poslove obavlja se prvenstveno u smislu poveanja znanja i
kompetencija zaposlenih, s namerom da se to bolje izae u susret i odoli
39
konkurenciji koja dolazi iz spoljnog okruenja. Permanentna obuka, kao

kontinuirani proces, obostrana je zatita i za zaposlene i za firme. Naime, obuka
se ne odnosi samo na jednokratnu obuku, ve predstavlja kontinuiran proces koji
traje ceo radni i ivotni vek. Pored savremenih naina sticanja znanja, u svetu se
sve vie kombinuje formalno i neformalno steeno znanje sa praktinim radnim
iskustvom. Poveanje nivoa znanja, obuenosti i kvalifikovanosti zaposlenih je
presudan faktor u trinoj utakmici. Brojne studije pokazale su da se obuka na
radnom mestu kao i angaovanje i sponzorstvo poslodavaca vezuje za pozitivnije
rezultate u poreenju sa obukom i programima koji se organizuju u uionici, koji
nisu povezani sa privatnim sektorom. Neke studije takoe ukazuju na vrednost
povezivanja obuke sa zvaninom kvalifikacijom kadrova.
Svakoj obuci mora da prethodi priprema u obliku jasnog odgovora na bar
nekoliko pitanja: Kome je namenjena? Koliko e da traje obuka? ta se oekuje
kao rezultat obuke? Od odgovora na pomenuta i neka slina pitanja u mnogome
e zavisiti da li e obuku voditi naunici ili uspeni poslovni ljudi ili i jedni i
drugi. Takoe se mora unapred znati da li e se obuka odvijati u radno vreme,
kako e se meriti rezultati, da li prezentirana struna znanja mogu da se apliciraju
u svakodnevnom praktinom radu, kolika je cena obuke, itd .
Cilj obuke i osposobljavanja jeste da obezbedi uenicima i odraslima sticanje
znanja, vetina i sposobnosti (kompetencija) koje su im potrebne i dovoljne da bi
mogli da obavljaju jedan ili vie srodnih poslova. Takoe, proces strunog
obrazovanja i osposobljavanja treba da im omogui profesionalnu pripremu u
okviru koje e pojedinac dobiti takve vetine koje e mu pomoi da se lako
adaptiraju na promenljive radne zahteve. U skladu sa ovakvim shvatanjima
sadraj strunog obrazovanja moe da bude orijentisan prema zahtevima trita
rada, direktno usmeren na posao ili zanimanje ili njihovu kombinaciju, ali mora
da ukljui i opte obrazovanje i struno teorijsko obrazovanje. Koliko i kako se
ovi elementi usklauju zavisi od specifinosti i karakteristika svakog nacionalnog
sistema obrazovanja i osposobljavanja.
2.6. ZAKLJUAK
Iako se obrazovna postignua u Srbiji mogu porediti sa onima u drugim zemljama
u tranziciji, moemo zakljuiti da bez obzira na znaajan broj visoko obrazovanih
i kvalifikovanih radnika, obrazovna struktura stanovnitva Srbije je nepovoljna.
Skoro 50% odraslog stanovnitva se nalazi na elementarnom obrazovnom nivou i
ispod njega, to znai da oko 2 miliona ljudi starijih od 15 godina ne poseduju
adekvatne vetine i kompetencije koje su im neophodne da bi mogli da pronau
odgovarajui posao. Osim toga, meunarodni podaci o rezultatima uenja ukazuju
40 RADOVI-MARKOVI
na to da mladi ljudi u Srbiji zaostaju i da nisu dobro pripremljeni za privredu u

kojoj posao i razvoj zavise od znanja i inovacija.
Imati visoko kvalitetan kadar podrazumeva poklanjanje posebne panje svim
nivoima obrazovanja-od osnovnog do fakultetskog. Evropska Komisija predlae
jae delovanje na evropskom nivou u pogledu sprovoenja reformi i modernizacije evropskih fakulteta. Kao kljuni akteri u ekonomiji znanja (knowledge
economy) i drutvu znanja, fakulteti se suoavaju sa mnogim izazovima. Pre
svega, neophodno je da se naprave potrebne reforme kako bi fakulteti mogli da u
potpunosti uestvuju na globalnom tritu na podruju nastave, istraivanja i
inovacija. Te reforme, iziskuju restruktuiranje fakulteta, veu mobilnost studenata
i profesora, priznavanje kvalifikacija i sklapanje partnerstva s poslovnim svetom i
firmama na globalnom nivou.
Sistem obrazovanja ne moe da rei pitanje nezaposlenosti u potpunosti, ali
svakako da moe i mora da bude direktno povezan sa politikom zapoljavanja u
Srbiji. Partnerstvo izmeu obrazovnih institucija i poslodavaca mora da igra
vanu ulogu u pomaganju mladim ljudima kod prelaska iz obrazovnog procesa u
proces rada. Ovo partnerstvo moe da se ojaa kroz:
vie sredstava za obrazovne programe;
vee ukljuivanje poslodavaca u njihovo kreiranje;
obuku za nastavnike i
veu komunikaciju i spregu izmeu studenata, nastavnika i poslodavaca.
Za uspostavljanje komunikacije, kao naina sporazumevanja, izmeu razliitih
subjekata - od pojedinaca koji trae posao, poslodavaca, slube za zapoljavanje,
obrazovnih institucija, institucija zaduenih za statistiki monitoring - podatak o
zanimanju (kvalifikacijama) je krucijalan. On pripada sistemu informacija, koji je
neophodan za usklaivanje ponude i tranje. Stoga je potrebno je jaati dobru
komunikaciju izmeu obrazovnih institucija, trita rada, lokalne uprave i
poslodavaca na definisanju potreba za obrazovanjem, kao i uspostaviti bolju
saradnju izmeu kole i poslodavaca pri realizaciji obrazovanih programa za
mlade i programa obrazovanja za odrasle.
Razvoj savremenih tehnologija, a posebno interneta sa jedne strane i promene u
nainu upravljanja, komunikacija i organizacije rada u firmama sa druge strane,
uslovili su u zadnjih nekoliko godina promene u vrstama znanja i nainima za njihovo sticanje. S obzirom da je internet u Srbiji naiao na svakodnevnu upotrebu u
raznim domenima zabave ali i u obavljanju mnogih poslovnih transakcija, upotreba interneta i u sferi obrazovanja je sasvim oekivana. Naime, u sferi obrazovanja internet nudi globalnu platformu za skladitenje informacija i njihovo
prezentovanje u tekstualnom, vizuelnom, grafikom ili nekom drugom obliku.
41
Isto tako slui i kao sredstvo sinhronizovane i ansihronizovane komunikacije

(Keegan, 2000). Imajui u vidu gore navode, logino je oekivati da e online
studije dobijati jo vie na popularnosti i da e se i u budunosti iriti mrea
virtuelnih fakulteta. Shodno tome, internet edukacija e vrlo brzo postati dominantan vid obrazovanja u svetu, koji e tek za nekoliko godina dostii svoj vrhunac. Istovremeno se moe oekivati da e se jo vie usavravati naini rada izmeu studenata i profesora i raditi na poboljanju kvaliteta ovog naina studiranja.
Kljuna stvar za jaanje performansi trita rada je poboljanje ponude radne snage u smislu obogaivanja znanja kako nezaposlenih, tako i zaposlenih, to
podrazumeva znaajne investicije u ljudski kapital. Bez obrazovane i obuene
radne snage nisu realna oekivanja promene proizvodne strukture jer promena
strukture menja karakter tranje za radom, kako regionalno tako i sektorski i po
strunoj spremi. Drava treba da se fokusira na maksimalno podsticanje ovih
investicija, koje su poslednjih decenija najrentabilnije. Takoe, drava mora promeniti upisnu politiku, koja treba da se bazira na realnim potrebama trita rada.
ANEX
Tabela 1. Stope zaposlenosti i nezaposlenosti po polu i obrazovnom nivou,
oktobar 2010.
Ukupno
Pol
Muki
Stopa
zaposlenosti
Stopa
nezaposlenosti
Obrazovni nivo
enski Bez kole
Nii
Srednji
Visoki
37,7
45,0
30,9
7,6
24,5
43,4
56,8
19,2
18,3
20,4
11,7
15,4
22,7
13,2
izvor: Anketa o radnoj snazi, Republiki zavod za statistiku, 10/2010
Tabela 2. Stopa zaposlenosti i nezaposlenosti za stanovnitvo staro 15 i vie

godina, oktobar 2010.
starosne grupe
ukupno mukarci
Stopa
zaposlenosti
Stopa
nezaposlenosti
ene
15-24 25-34 35-44 45-54 55-64
65 i
vie
37,7
45,0
30,9
15,2
56,4
71,0
62,9
33,1
7,5
19,2
18,3
20,4
46,1
27,5
15,4
14,7
12,2
0,7
42 RADOVI-MARKOVI
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Allen J., Velden R. van der (2005). The Flexible Professional in the Knowledge
Society:Conceptual Framework of the REFLEX Project REFLEX Working paper 1
Draft version 1-3-2005. Available at: http://www.fdewb.unimaas.nl/roa/reflex/ Page
visited on 23 December of 2008.
Barth M., Godemann J., Rieckmann M., Stoltenberg U. (2007) Developing key
competencies for sustainable development in higher education // International Journal
of Sustainability in Higher Education. 2007, Vol. 4, No. 4, p.p. 416-430.
Bennett N., Dunne E., Carr C. (1999.) Patterns of core and generic skill provision in
higher education // Higher Education, No. 37. pp. 7193. Kluwer Academic
Publishers
Canto-Sperber M., Dupuy J.P. (2001). Competencies for the Good Life and the Good
Society/ Key Competencies for a Successful Life and a Well-Functioning Society. Ed
European Commission (2001). European Commission White Paper A New Impetus
for European Youth. COM(2001) 681 final. Brussels, 21.11.2001. Available on :
http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/site/en/com/2001/com2001_0681en01.pdf
European Commission (2003). Communication from the Commission to the Council,
the European Parliament, the Economic and Social Committee and the Committee of
the Regions: The future of the European Employment Strategy (EES) "A strategy for
full employment and better jobs for all". COM(2003) 6 final. Brussels, 14.1.2003.
Dostupno: http://ec.europa.eu/employment_social/news/2003/jan/ees_03_com_en.pdf
European Commission (2007). Communication from the Commission to the Council,
the European Parliament, the Economic and Social Committee and the Committee of
the Regions: Promoting young people's full participation in education, employment
and society. COM(2007) 498 final. Brussels, 04.09.2007. Available at:
http://ec.europa.eu/employment_social/employment_strategy/pdf/youthcom_2007_en.pdf
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Holmes G., Hooper N. (2000). Core competence and education // Higher Education,
No. 40,pp. 247258, Kluwer Academic Publishers
Keegan, D (2000). Distance training: taking stock at a time of change. London:
Routledge Falmer
Meseni statistiki bilten-Anketa o radnoj snazi (2011), Republiki zavod za
statistiku, 10/2010
Puikelis, K (2009), Ability, Competency, Learning outcome, Qualification and
Competence: THEORETICAL DIMENSION, Vytautas Magnus University
.Available at : http://skc.vdu.lt/downloads/amk_6/qhe_2009_012_035.pdf
Privredni subjekti u Republici Srbiji (2011), Saoptenje (31.10.2010), Republiki
zavod za statistiku, br.29, 2011
Radovi Markovi M., Karaktersitike e-learning sistema i perspektive njegovog
razvoja i primene u visokokolskom obrazovanju (istraivanje) ,Nastava i
vaspitanje, Filozofski fakultet u Beogradu i Pedagoko drutvo Srbije, br. 4, 2007.
Radovi Markovi M. Et.al.,Nezaposlenost, zaposlenost i zapoljavanje u
neformalnom sektoru privreivanja u Srbiji , Journal of Womens Entrepreneurship
in Education, 3-4 ,2010.
Srbija: Procena trita rada (2006), Izvetaj br. 36576 , Ministarstvo za rad i socijalnu
zatitu
PREGLEDNI RAD
POGLAVLJE 3
KLJUNE DETERMINANTE TRINO

ORIJENTISANOG MODELA
OBRAZOVNOG SISTEMA SRBIJE1
Petar Veselinovi2, Sran ini3
Apstrakt: U Srbiji postoji pogrena predstava o povoljnoj obrazovnoj strukturi
stanovnitva, koja je posledica verovanja da je socijalizam stvarao dobre
pretpostavke za obrazovanje celokupnog stanovnitva. Tano je da je u periodu
socijalizma ostvaren znaajan rezultat na popravljanju obrazovne strukture
(gotovo nepismenog) predratnog stanovnitva, ali dananja situacija ni izbliza ne
odgovara potrebama privrede i drutva koji se nalaze u tranzicionom
procesu.Znaaj prouavanja i iznalaenja mogunosti trinog pristupa
obrazovanju u Srbiji proizilazi iz injenice da su savremene obrazovne metode
istovremeno i takozvane "tehnologije znanja". Koncept i uloga obrazovanja,
njegovo prilagoavanje evropskim standardima, savremeno shvatanje i
razumevanje, kljune su pretpostavke ukupnog razvoja nacionalne privrede.
Povezanost obrazovnog sistema i potreba privrede, predstavlja veoma
kompleksan i interdisciplinaran proces koji evoluira sa razvojem naunih
saznanja, teorije i prakse. U tom kontekstu u radu e biti ukazano na trenutno
stanje obrazovne strukture stanovnitva Srbije, kao i na neophodnost reformskih
procesa na ovom podruju u skladu sa trinim principima, odnosno potrebama
nacionalne privrede.
Kljune rei: Obrazovanje, ljudski kapital, privreda, trini principi, strategija,
razvoj, Srbija.
Ovaj rad je deo istraivakog projekat pod ifrom 179015 (Izazovi i perspektive
strukturnih promena u Srbiji: Strateki pravci ekonomskog razvoja i usklaivanje sa
zahtevima EU), finansiranih od strane Ministarstva prosvete i nauke Srbije.
Prof. dr Petar Veselinovi, pveselinovic@kg.ac.rs, Ekonomski fakultet Univerziteta u
Kragujevcu
Doc. dr Sran ini, djindja@eunet.rs, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu
44 VESELINOVI, INI
3.1. UVOD
Obrazovanje kao vaan inilac napretka i razvoja svake zemlje, zaokuplja panju
prvenstveno njenih naunika i strunjaka koji ga istrauju sa najrazliitijih strana.
U sadanjem vremenu, domenu obrazovanja posveuje se posebna panja, s
obzirom da ga brojni naunici u svetu nazivaju "vreme obrazovnog drutva",
elei time da pokau da je ono okosnica razvoja savremenog drutva u celini,
kao i svih njegovih segmenata pojedinano.
Obrazovanje jeste jedan od bitnih faktora efektivnosti i brzine privrednog razvoja.
Kao takvo obrazovanje predstavlja najvee drutveno dobro samo po sebi. Samim
tim, obrazovanje moemo oznaiti kao organizovanu aktivnost gde se danas
stvara ljudski kapital, kao najznaajniji inilac ubrzanog rasta i razvoja privrede
zemlje koja proizvodi nezavisne i univerzalno sposobne linosti. Obrazovanje
samim tim ima dvojak karakter: osvajanje potrebnog znanja i primenu tog znanja
u praksi.
Pored burnih ekonomskih i krupnih politikih dogaanja, u svetu se poslednjih
godina odigrava jedan znaajan proces za budunost oveanstva: naunotehnoloko i obrazovno ulaenje u Trei milenijum.
Naime, u svetu se ubrzano grade novi elementi tehnoloke, obrazovne i naune
infrastrukture, iji je cilj obezbeenje to vee efikasnosti u svim oblastima
ljudskog stvaranja. Imajui u vidu veliki znaaj tih procesa u budunosti kao i
injenicu da se lutanja i zakanjenja na tom planu najskuplje plaaju, srpsko
drutvo mora jasno sagledati pravce svog delovanja na stratekom planu
organizovanja i funkcionisanja nauno-istraivakog i obrazovnog sistema.
Obrazovanje je prezentacija krive uenja i marketinga znanja, koje se istorijski
dokazalo kao najbolji podstrek intelektualnog razvoja kadrova. Kad ovo kaemo
imamo u vidu strateko opredeljenje Srbije da razvija privredu zasnovanu na
znanju, konkurentnosti i socijalnoj odgovornosti drave.
Iz ovoga proizilazi da je osnovna svrha i razvojni cilj obezbeenje kvalitetnog
sistema obrazovanja u Srbiji koji e biti usaglaen sa sistemom obrazovanja
vodeih zemalja sveta (SAD, Japan, EU), odnosno biti orijentisan na potrebe
trita.
KLJUNE DETERMINANTE TRINO ORIJENTISANOG MODELA ...
45
3.2. POSLEDICE (NE)ADEKVATNOG

OBRAZOVNOG SISTEMA SRBIJE
Nivo obrazovanja stanovnitva jedan je od osnovnih faktora stvaranja drutva
zasnovanog na znanju i u direktnoj je vezi sa ostalim faktorima (ulaganje u
istraivanje i razvoj, primena rezultata istraivanja, inovacije, razvoj i primena
informacionih i komunikacionih tehnologija).
Uprkos konstantnom poboljanju, u poslednjih nekoliko decenija, proseni
obrazovni nivo stanovnitva Srbije je jo uvek nizak i nalazi se ispod nivoa
zemalja lanica Evropske unije, kao i odreenog broja zemalja u okruenju.
Tabela 1. Obrazovna struktura stanovnitva Srbije
Broj
stanovnika
Bez kole
1-4 razreda osnovne kole
5-7 razreda osnovne kole
Osnovna kola
(osmogodinja)
Srednja struna kola u
trajanju 1-3 godine
Srednja struna kola u
trajanju 4-5 god. ili
gimnazija
Via kola
Fakultet, akademija ili
visoka kola
Magistar nauka
Doktor nauka
Uee u
stanovnitvu
(15+),%
Kumulativno
uee,%
219012
626473
167381
3,45
9,87
2,64
3,45
13,31
15,95
1417166
22,32
38,27
1257054
19,80
58,06
1830812
28,83
86,89
318641
5,02
91,91
480399
7,56
99,47
17927
15462
0,28
0,24
99,76
100,00
Izvor: Republiki zavod za statistiku, "Anketa o radnoj snazi", Beograd, 2009.
Imajui u vidu prethodnu tabelu, jasno se moe zakljuiti da od ukupnog broja

stanovnitva Srbije, 3,45% je nepismenog stanovnitva, odnosno skoro 220000
hiljada, 22,32% ima samo osnovno obrazovanje, dok je najvei procenat
(28,83%) stanovnitva sa zavrenom srednjom kolom. Prilino zabrinjava
podatak da je uee stanovnitva sa zavrenim fakultetom, akademijom ili
visokom kolom tek 7,56%. Ovakva obrazovna struktura stanovnitva ukazuje na
prilino spore reforme u ovoj oblasti, kako sa kvantitativnog tako i sa
kvalitativnog aspekta.
46 VESELINOVI, INI
Naime, sistem obrazovanja u Srbiji od 2001. godine modernizuje se u pravcu

poveavanja njegove efikasnosti i rasta kvaliteta znanja, kako bi se obezbedio
vei doprinos obrazovanja privrednom razvoju i drutvenom napretku, kao i
njenom pribliavanju Evropskoj uniji. Meutim, moe se zakljuiti da nisu
ostvareni znaajniji rezultati u decentralizaciji obrazovnog sistema i u
povezivanju sa tritem rada, kao ni u poboljanju kvaliteta nastavnih programa i
sadraja obrazovanja, sistema ocenjivanja, strunog usavravanja nastavnika,
opremanja obrazovnih institucija i uvoenja novih obrazovnih profila.
U ovom trenutku, u Srbiji postoji veliki jaz izmeu nauke, istraivakorazvojnog sektora i inovacionog stvaralatva sa jedne strane, i privrede, odnosno
sveukupnog drutvenog ivota, sa druge strane. Transfer znanja, novih
dostignua, inovativnih rezultata ili primera dobre prakse, jo uvek je optereen
mnogim potekoama. Svakako da je to posledica tekog kriznog perioda kroz
koji je nae drutvo prolazilo, to je prouzrokovalo da se razvojna komponenta u
privrednom i svakodnevnom ivotu smanjivala do mere kada je postala toliko
mala, da nije mogla znaajnije da utie na konkurentnost Srbije u odnosu na
druge zemlje.
Jedan od osnovnih problema je bio neprepoznatljivost ukupnog naunoistraivakog i inovativnog potencijala kojim raspolaemo i nepostojanja jasne i
potpune slike o njihovom kadrovskom, tehnikom i prostornom rasporedu.
Takoe, javljao se i problem prepoznavanja ekspertskih celina u pojedinim
oblastima, od strane potencijalnih korisnika, pa se ne retko posezalo i za "stranim"
reenjima u situaciji kada se raspolagalo sa validnim domaim znanjima i
mogunostima. Istovremeno, u prethodnom periodu, vrena je koncentracija
naunog, istraivakog i inovacionog potencijala u velikim centrima, to je
dovelo do jednog vida njihovog "otuenja" od reavanja konkretnih problema u
privredi, odnosno primeni znanja u cilju lokalnog i regionalnog razvoja. Na taj
nain, ova vrsta delatnosti mogla je da se vri samo na univerzitetima, fakultetima
i institutima. To je prouzrokovalo da su pojedini regioni ostajali bez kadrova koji
su mogli biti nosioci njihovog razvoja, a infrastrukturni objekti koji su nekad
korieni, materijalno i kadrovski su zaputani. U isto vreme, mladi ljudi koji su
imali elju da se bave ovom delatnou nisu ostvarivali ni svoje elementarne
egzistencijalne potrebe u velikim gradovima zadovoljenjem i osnovnih potreba.
Sve to je doprinelo padu atraktivnosti bavljenja nauno-istraivakim i inovativnim radom u Srbiji kod mladih ljudi i veem okretanju disciplinama koje nisu
direktno povezane sa veim stvaralatvom materijalnih dobara i poveanjem
bruto domaeg proizvoda nae zemlje.
Obrazovanje, kao osnovni preduslov razvoja i tehnolokog napretka je u
proteklom periodu znaajno narueno i usled nedostatka jasne dravne strategije
47
privrednog razvoja, tako da su mladi ljudi preputeni sopstvenom izboru profila

ne u smislu jasnih perspektiva, ve pre svega potencijalnih afiniteta ili to je sve
prisutnija pojava, traenja linija manjeg otpora i sticanja "kvazi obrazovanja" koje
je praktino u naim uslovima neprimenljivo. U ovom trenutku, veoma mali broj
strunih kola odrava odreene veze sa lokalnim privrednim subjektima ali su i
te veze vrlo slabe.
Srbija za istraivanja i razvoj izdvaja veoma mala sredstva. Iz budeta Republike
za nauku se godinje izdvaja oko 0,3% BDP, a privreda za istraivanje i razvoj
izdvaja samo 0,1% BDP, to je daleko ispod nivoa iz Lisabonske preporuke
evropskih zemalja prema kojoj izdvajanja za istraivanja i razvoj lanica
Evropske unije treba da dostignu 3% BDP (budet i privreda).
Grafikon 1. Procenat BDP-a izdvajanja za nauku, razvoj i inovacije
Slovenija
eka
Maarska
Hrvatska
Poljska
Slovaka
Grka
Srbija
0,2
0,4
0,6
0,8
1,2
1,4
Izvor: Privredna komora Srbije, Beograd, 2009.
Prema podacima EUROSTATA, Srbija u korienju Interneta zaostaje za

prosekom, kao i za veinom lanica Evropske unije. U Srbiji je 33% pojedinaca
koristilo Internet u 2009. godini (prosek EU-27 je 60%), 26% procenata
domainstava (prosek EU-27 -54%), i 87% preduzea (prosek EU-27 je 93%). Na
nii nivo razvoja Interneta u Srbiji u odnosu na zemlje Evropske unije ukazuje i
nain pristupa Internetu. Za poboljanje stanja na ovom podruju veoma je
znaajna i uloga drave, odnosno finansijski i institucionalni monitoring.
Kod nas je pomo drave u stratekom planiranju i voenju najee izostajala,
tako da su znaajni istraivaki potencijali korieni neadekvatno, a esto samo
kroz nesistemsku, ad hoc saradnju sa privredom. Nau nauno-istraivaku i
obrazovnu delatnost udaljavale su od svetskih tokova i brojne neracionalnosti:
48 VESELINOVI, INI
nedostatak stratekog plana u obrazovanju,

finansiranje, u najveoj meri, samo istraivanja za koja se obezbedi
participacija privrede,
nedovoljno ulaganje u vlastitu pamet to je nadoknaivano uvozom
licencnih tehnologija,
zapostavljanje istraivanja u prateim disciplinama i
nametanje nauci "okova" politikog ocenjivanja.
Samim postojanjem ovakvih neracionalnosti doli smo do nesagledivih posledica

po nae obrazovanje i celokupnu privredu. Posledice ovakvih odnosa vrlo su se
nepovoljno odrazile i na nae drutvo, to se ogledalo u sledeem:
Umesto da se bave stratekim i baznim istraivanjima i kompleksnim
razvojem najkreativniji nauni radnici su esto prisiljeni da se bave
rutinskim poslovima.
Saradnja sa privredom, po pravilu, nije temeljena na dugoronim
programima kompleksnog razvojnog karaktera ve se zasnivala na
reavanju ad hoc problema, to nije omoguavalo dobijanje vrednijih
razvojnih ostvarenja.
Nauni rad sve vie je postajao individualan (samo je manji broj fakulteta,
instituta i zavoda uspeo da ouva formu timskog rada).
Nedostatak velikih i dugoronih razvojnih projekata i stratekog plana bio
je jedan od glavnih uzronika odlaska upravo najkvalitetnijih kadrova u
inostranstvo.
Neadekvatna saradnja fakulteta i instituta sa privredom bila je znaajna
barijera ukupnom razvoju zemlje.
Sve ove anomalije, a naroito one koje su dublje zahvatile sistem obrazovanja,
koje su odlunije menjale postojeu praksu, izazvale su dosta potresa u naoj javnosti. Zajedniko svim izvedenim reformama, i onim koje su dublje zahvatile sistem obrazovanja i onim koje su se odnosile na programe, jeste to to su one temeljene na idejnim opredeljenima politike, kao i na iskustvu i zapaanjima iz prakse.
Meutim, sistematskih, temeljnih prouavanja (teorijskih, komparativnih, empirijskih) koncepcije sistema obrazovanja nije bilo usled nedostatka stratekog plana.
Ovakvo stanje na podruju nauno-obrazovnog sistema i ukupnog privrednog
ambijenta dovelo je do znaajnih deformacija pre svega, u realnom sektoru
ekonomije kad je u pitanju kretanje zaposlenosti i nezaposlenosti.
Najvei problemi na tritu rada danas su niska zaposlenost, nepovoljna struktura
zaposlenosti, kao i visoka nezaposlenost. Relativno brz privredni rast u prethodnom periodu nije bio praen rastom zaposlenosti zbog tranzicije i restrukturiranja
i tekog nasleenog stanja, kretanja na tritu rada ali i institucionalnih i
49
strukturnih ogranienja i greaka ekonomske politike. Takoe, rast zaposlenosti

nije bio definisan kao krajnji cilj tranzicije i ekonomskog razvoja, to je rezultiralo produenim trajanjem besposlenog rasta koji je obeleio proteklu deceniju.
Ekonomska kriza je ponitila prve znake oporavka na tritu rada do kojih je
dolo 2008. godine, jer je u 2009. zaposlenost pala "dublje" nego privredna
aktivnost, a taj trend se nastavio i dalje. Februara 2011. godine ukupna
zaposlenost stanovnitva radnog uzrasta dostigla je istorijski minimum, a
odgovarajua stopa zaposlenosti je pala na 47%. Istovremeno, odgovarajua stopa
nezaposlenosti dostigla je 19,2%, to ponovo svrstava Srbiju meu nekoliko
evropskih zemalja sa najviom stopom nezaposlenosti.
Struktura zaposlenosti odlikuje se mnogim nepovoljnim karakteristikama:
postojanje dualnih trita rada; zaposlenost u javnom sektoru je
predimenzionirana; zaposlenost u privatnom korporativnom sektoru je veoma
mala; neformalna i "ranjiva" zaposlenost su relativno visoke; poljoprivredna
zaposlenost odraslog stanovnitva je u 2009. nadmaila zaposlenost u industriji;
stope zaposlenosti i aktivnosti "ranjivih" grupa su veoma niske.
U Srbiji se u proseku na posao eka etiri godine, a posao trai i 37 magistara i
doktora nauka. Najvee uee u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema
godinama starosti, imaju osobe od 25 do 29 godina, skoro 14 %.
Od avgusta 2008. godine pa do kraja 2010. godine, bez posla je ostalo blizu
300.000 graana. Trend daljeg pada zaposlenosti, ocena je ekonomista, bie
nastavljen i u godini koja je poela (2011).
Tabela 2. Najtraenija zanimanja u Srbiji
1.
2
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Raunovoe
Komercijalisti
Finansijski direktori
Eksperti za plan i analizu
Eksperti za kontroling
Tehnolozi
Elektrotehniari
Graevinci (svih profila)
Profesori stranih jezika
Profesori matematike
Izvor: http://poslovi.infostud.com/
50 VESELINOVI, INI
Najnovije istraivanje koje je obuhvatilo mlade, populaciju od 18 do 27 godina,

sprovedeno u etiri grada Srbije (Beogradu, Niu, Novom Sadu i Kragujevcu),
donelo je jasan rezultat. Kao glavni problem sa kojim se suoavaju, ak 61%
anketiranih istaklo je nezaposlenost.
Tabela 3. Poslovi za koje nema dovoljno strunih radnika
1.
2.
3.
4.
5.
Zavarivai s atestom
Knjigovoe
Barmeni
Vozai tranvaja
Defektolozi
Tabela 4. Profili koji najtee dolaze do posla

1.
2.
3.
4.
Gimnazijalci
Kadrovi iz drvne industrije
Kadrovi iz metalske industrije
Kadrovi koji se bave preradom koe i obue
Imajui u vidu podatke prethodno navedenog istraivanja moe se istai da proces

organizovanog uenja posebno mora biti intenzivan u zemljama u tranziciji,
kakva je i Srbija, budui da kompanije u tim zemljama, njihovi menaderi i
zaposleni, moraju da savladaju ogroman jaz u poznavanju funkcionisanja
savremene trine privrede i menadmenta.
Ove promene u svetu imaju odraz i u akademskoj sferi. Na akademskom planu,
postepeno se formira posebna disciplina istraivanja, ali i nastave koja se najee
naziva organizaciono uenje ili upravljanje znanjem. Pojavljuju se i prvi
konsultanti specijalizovani za pomo kompanijama u organizovanju procesa
upravljanja znanjem i organizacijom uenja.
Dakle, strateki plan u obrazovanju kao i voenje obrazovanja moraju biti proaktivni i dugoroni, sa iroko shvaenom vizijom i putem kako da se do nje stigne.
Da bi strateki plan bio adekvatan potrebna je jasna specifikacija uloga i
odgovornosti univerziteta, fakulteta i pojedinaca.
Strateki plan treba da bude temeljno pripremljen. Reforma koja poinje bez
detaljnih temeljnih priprema, sa nejasnim ciljevima, bez dovoljno sredstava, uz
51
spore zakonske promene, osuena je na propast. Sa druge strane, dobre prethodne

analize koje u sebi ukljuuju sve trokove i dobiti, kao i prikaz stanja kojem
strateki plan tei, a uz podrku zakonodavstva, stvaraju situaciju u kojoj se
reforme mogu izvesti u razumnom roku i uz minimalno troenje energije.
Samo jasno definisan i postavljen strateki plan moe da nam da odgovor na
pitanje kuda ide obrazovanje u Srbiji i da nas dovede u ravan sa obrazovnim
sistemima regiona Evrope i sveta.
3.3. STRATEKI ASPEKT REFORMISANJA

OBRAZOVNOG SISTEMA SRBIJE
Obrazovanje se danas smatra jedinim odrivim resursom konkurentske prednosti
u dugom roku. Posle prirodnih resursa, novih tehnologija i finansija, znanje
postaje osnovni izvor konkurentske prednosti u XXI veku. Nisu vie u prednosti
one kompanije i institucije koje samo imaju pristup prirodnim resursima,
tehnologijama i ogromnim finansijskim sredstvima. Njihovo mesto zauzimaju one
kompanije koje imaju mogunost i sposobnost neprestanog (kontinuelnog) uenja,
a to znai sticanja i korienja znanja u cilju ostvarivanja celokupnog drutvenog
napretka (Reindhardt, Boremann, Pawlovsky, Schneider, 2001, str. 68.).
Pod uticajem svesti da jedino znanje stvara dodatnu vrednost, u poslednje vreme
sve vei znaaj se pridaje uenju i korienju znanja. Takoe poslednjih nekoliko
godina evaluacija visokokolskog obrazovanja i nastave postala je vrlo aktuelna.
Ve vie decenija jedan od najveih problema savremenih evropskih drava, a sa
kojim se susree i Srbija, je usklaivanje sistema obrazovanja sa potrebama trita
rada. Obrazovanje u XXI veku postaje jedan od kljunih faktora ekonomskog i
drutvenog razvoja, kao i faktor inilac unapreenja savremenih drutvenih i
ekonomskih odnosa. (aibovi, Janiijevi, Petkovi, 2005, str. 126).
Poslednja decenija razvoja obrazovne misli "okitila" se principom liberalistikog
koncepta drutvenog, ekonomskog i socijalnog razvoja u ijem je sreditu trasiran
put neminovnog prelaska na trinu privredu putem privatizacije drutvenog i
dravnog kapitala. Opti nalet privatizacije u gotovo svim bivim socijalistikim
zemljama usidrio se ak i u strukturi drutvenog sistema sa ciljem da "oduva" i
minimalne funkcije drave.
Geneza odnosa u obrazovanju razvijenog sveta tokom poslednjih godina ide u
pravcu naglaenog respektovanja trita i priznavanja profita kao ciljne funkcije
poslovanja obrazovnih institucija. Meutim, ne treba izgubiti iz vida, ma koliko
52 VESELINOVI, INI
uvaavali neophodnost prisustva ekonomskih zakonitosti u obrazovanju, injenicu

da upravo ova oblast predstavlja tako vaan segment ukupne drutvene strukture,
da je ni jedna zemlja u svetu nee prepustiti iskljuivo delovanju trinih
zakonitosti.
Proces obrazovanja u skladu sa trinim potrebama privrede krajnje je neophodan.
U tom smislu afirmisanje trita predstavlja neophodnost oko koje se ne treba
sporiti. Savremena etika razvoja svih zemalja oznaava, pored ostalog, i promenu
nekih prethodno postojeih postavki u funkcionisanju obrazovanja i uvaavanje
trinih zakonitosti primenjenih na ovu oblast, to je od velikog znaaja za
ukupan drutveni prosperitet i ekonomski razvoj.
Meutim, zbog svog socijalnog i humanog znaaja, sistem obrazovanja ni u
jednoj zemlji u svetu ne funkcionie iskljuivo po trinim kriterijumima. Svuda
je prisutan odreeni uticaj drave odnosno administrativnih uplitanja u postupku
zadovoljavanja pojedinih obrazovnih potreba. Uticaj dravnih organa, u ovom
smislu je, pored velikog doprinosa, doveo i do ispoljavanja odreenih negativnih
posledica koje se ogledaju u stvaranju neracionalnih obrazovnih sistema koji ne
daju ni pribline efekte u poreenju sa teorijski moguim. Zbog toga se, u
poslednje vreme, u sistem obrazovanja naglaeno ugrauju trini principi koji
treba da doprinesu podizanju efikasnosti finansijskih sredstava koji se usmeravaju
u obrazovanje. Ne umanjujui ni jednog trenutka neospornu neophodnost uticaja
dravnih organa u svim savremenim privrednim sistemima, izvesno je da razvoj i
primena trinih zakona na obrazovanje i ekonomska logika sve vie dolaze do
izraaja.
Uticaj savremene drave u oblasti obrazovnog sistema treba shvatiti kao
nastojanje za stvaranjem takvog makroekonomskog ambijenta koji e maksimalno pogodovati realizaciji cilja obrazovnog sistema definisanog kao nastojanje
da se postigne bolji/povoljniji odnos izmeu to irih prava na obrazovanje pod
jednakim uslovima.
Osnovne funkcije drave u oblasti obrazovanja ogledaju se u donoenju zakonodavstva, definisanju stratekih ciljeva, odnosno oblikovanju adekvatne strategije
razvoja obrazovanja na globalnom planu za odreeni vremenski period, te donoenju standarda kvaliteta obrazovnih usluga (ekonomskih standarda). Uspean
ekonomski razvoj zemlje u jasnoj je korelacionoj vezi sa praenjem i korienjem
vrhunskih naunih dostignua. Dranje koraka sa svetskim trendovima
imperativno namee neophodnost rastuih finansijskih izdvajanja za sticanje
novih znanja. Praenje i promena savremenih dostignua neminovno su uslovili
trini rast neophodnog minimuma finansijskih ulaganja u procesu dolaenja do
novih znanja i na toj osnovi izgradnji savremenih obrazovnih sistema.
53
Prouavanje pojedinih aspekata obrazovanja posebno su naglaene u periodu

proteklih dvadsestak godina, to pored ostalog, korelira i sa epohom sve snanije
naune i tehnoloke ofanzive trino najrazvijenijih zemalja u svetu. Pod tenzijom
rastuih razvojnih problema tokom devedesetih godina ozbiljno su poela da se
preispituju mnoga tradicionalna shvatanja kljunih makroekonomskih pojmova,
ukljuujui tu i kategoriju koja se odnosi na fenomen obrazovanja. (McNay,
1995, str. 254).
Svaki ozbiljniji pokuaj osvetljavanja logike ponaanja pojedinih obrazovnih
subjekata u sistemu moderne trine ekonomije neminovno mora zapoeti od
elementarnih pitanja vezanih za problem oskudice. Raskorak izmeu rastuih
potreba ljudi u oblasti obrazovanja i limitiranih mogunosti drutva da te potrebe
situiraju, ostaje i dalje veliki. Taj paradoks prerasta u jedan od najkrupnijih
problema sa kojima se suoavaju savremeni sistemi obrazovanja, u skoro svim
bivim socijalistikim zemljama. Okolnost da se, zbog dugoronog karaktera
obrazovnih investicija, vreme ulaganja u obrazovanje ne podudara sa vremenom
efektuiranja uloenih sredstava, moe se navesti kao vaan oteavajui momenat
potpune aplikacije opte prihvaenog instrumentarija ekonomskog vrednovanja
obrazovanja. Ove konstatacije nedvosmisleno ukazuju na neophodnost stavljanja
u fokus imperativa poveanja efikasnosti obrazovanja, tj. odnosa izmeu postignutih rezultata i uloenih resursa. To dalje znai da sve prisutniji zahtevi za primenom rigorozne trine analize u oblasti obrazovanja, odnosno zahtevi za primenom ekonomskih kriterijuma efikasnosti ne smeju, ni u kom sluaju, dovesti u
pitanje realizaciju osnovne funkcije obrazovanja. (Brown, Scase, 1994, str.10-30).
Problem koji u ovom trenutku oteava efikasnije povezivanje obrazovanja i trita
rada je pre pitanje shvatanja sutine obrazovanja i njegovog ukljuivanja u
drutvene tokove, nego to je to pitanje pravca reformi ili reformske orijentacije.
Stara ubeenja jo uvek minimiziraju problem efektivnosti i efikasnosti
obrazovanja, posmatrajui obrazovanje kao stvar slobode i prava pojedinca da se
iroko obrazuje. Pri tome, zanemaruje se da moderno obrazovanje mora da
odgovori potrebama trita i ukupnog drutvenog razvoja. Napraviti ravnoteu
izmeu trita, ekonomskog razvoja i obrazovanja je stvar stratekog izbora i to
je vaan zadatak za kreatore ekonomske politike, ali i pitanje strategije razvoja
drave. S tim u vezi, vlada mora da prezentira javnosti svoje opredeljenje u
pogledu mesta obrazovanja u svojim dugoronim razvojnim strategijama.
Sa svoje strane neke specifinosti obrazovanja dovode danas u pitanje rasprostranjene stavove o neophodnosti uvoenja trinog mehanizma u obrazovanje i
profit kao ciljnu funkciju poslovanja mnogih obrazovnih institucija. Osnovni
54 VESELINOVI, INI
smisao uvoenja trita u sistem obrazovanja je traganje za izvorima kapitala

odnosno tenja da se institucionalizuje profitno poslovanje obrazovnih ustanova.
Ali, u ovom kontekstu moe se tvrditi da se nikada ni u jednoj sredini regulisanje
svih odnosa u oblasti finansiranja obrazovne delatnosti ne moe prepustiti
slobodnom delovanju trita. (Johnes, Taylor, 1990, str. 148). Ovakav stav, ni iz
daleka, ne znai odbacivanje trita u oblasti obrazovanja. Naprotiv, puno
respektovanje trinih pravila privreivanja mora da egzistira u svim segmentima
ljudske delatnosti, ukljuujui tu i oblast obrazovanja.
Glavni faktori konkurentnosti u globalnom privrednom razvoju su znanje i na
osnovu njegove primene inovativnost proizvoda, nove tehnologije i sistema
usluga. Integrisati razvoj jedne zemlje u razvojni sistem zasnovan na znanju podrazumeva uspostavljanje efikasnog i kompetentnog istraivako-razvojnog i inovacionog sistema za racionalnu primenu raspoloivih i novih znanja i tehnologija
u razvoju novih proizvoda i procesa. Posebno za zemlje u tranziciji, razvoj zasnovan na znanju i novim tehnologijama kao fundamentalnom resursu omoguuje:
a)
b)
c)
prevazilaenje koncepta razvoja zasnovanog na korienju komparativnih prednosti u jeftinom i manje kvalifikovanom radu, prirodnim
resursima, geografskom poloaju i sl.;
prikljuenje globalnom nauno-tehnolokom razvoju, koji odreuje i
uslovljava uslove koje zemlja mora da obezbedi u strategiji dostizanja i
odravanja nivoa znanja za razvoj globalno konkurentne privrede;
razvoj za prikljuenje globalnom tehniko-tehnolokom i proizvodnom
sistemu, koji je u celini zasnovan i koordiniran na bazi informacionih
tehnologija.
Privreda Srbije je u intenzivnoj tranziciji. Pri tome, u celini ima veoma nizak i
neefikasan inovacioni potencijal to posebno uslovljava i trai dalji razvoj
zasnovan na znanju. Tehnoloki razvoj ostvarivan je, pre svega, kupovinom
stranih tehnologija i opreme. Nauna i razvojna istraivanja u Srbiji, koja se vre
u postojeim naunim i razvojnim institucijama i na univerzitetima, a koje
prevashodno finansira drava nisu u najveem obimu generator znanja koje moe
biti ozbiljan faktor razvoja nove - globalno konkurentne privredne proizvodnje.
Srbiji, tokom naredne decenije u kojoj e se prikljuiti Evropskoj uniji, predstoji
veliki zadatak da znaajno smanji sadanju ogromnu razliku izmeu svojih
indikatora trita rada i odgovarajuih prosenih indikatora u Evropskoj uniji,
odnosno da obezbedi konvergenciju u ovom domenu. To e biti mogue samo
ukoliko stopa privrednog rasta u Srbiji bude bitno vea nego u zemljama Evropske unije i ukoliko taj rast bude radno-intenzivniji. Naime, razlika u kljunim pokazateljima trita rada izmeu Srbije i Evropske unije, a pre svega, u stopi zapos-
55
lenosti stanovnitva radnog uzrasta, koja trenutno iznosi skoro 18 procentnih

poena, toliko je izraena da to predstavlja jednu od najveih sutinskih prepreka
ispunjavanju Kopenhakih kriterijuma za prikljuivanje Srbije Evropskoj uniji.
Strategija Evropa 2020 definie kljune ciljeve postignua na tritu rada i u
domenu obrazovanja i unapreivanja ljudskog kapitala. Ovi ciljevi ukljuuju:
poveanje stope zaposlenosti stanovnitva starosti 20-64 godine sa sadanjih 69%
na 75% do 2020 godine, obezbeujui istovremeno vee relativno uee ena,
starijih radnika i migranata; smanjenje stope naputanja kolovanja sa sadanjih
15% na 10%, uz istovremeno poveanje fakultetski obrazovanog stanovnitva u
starosnoj grupi 30-34 godine, sa 31% na najmanje 40%.
Vano je naglasiti da e karakter i brzina privrednog rasta u narednoj deceniji
odluujue uticati na kretanje zaposlenosti i povezanih parametara trita rada, ali
da institucije i politike trita rada treba da odigraju vanu pomonu ulogu u
kreiranju povoljnog okruenja za novo zapoljavanje, kao i u prevazilaenju
negativnih posledica krize, ali i postkriznog, razvojnog zaokreta na odreene
grupe na tritu rada.
Strategija pod nazivom Evropa 2020. razvijena je u uslovima svetske
ekonomske krize i globalnih izazova na koje treba da odgovori. Evropa 2020 se
zasniva na:
pametnom rastu koji podrazumeva ekonomiju znanja i podrku
inovacijama,
odrivom rastu koji promovie efikasnije korienje prirodnih resursa i
energije i
inkluzivnom rastu koji treba da omogui teritorijalnu i socijalnu koheziju.
Nova strategija definie gde bi Evropska unija trebalo da bude kroz deset godina s
obzirom na sledee kvantitativne ciljeve:
poveanje stope zaposlenosti stanovnitva starog od 20 do 64 godine
na najmanje 75%,
podizanje procenta BDP-a koji se izdvaja za istraivanje i razvoj sa
1,9 na 3%,
smanjenje emisije ugljen-dioksida za 20% u odnosu na nivo iz 1990.
godine (ili ak 30% ako to uslovi omogue) i poveanje udela
obnovljive energije za 20%, kao i 20% poveanje energetske
efikasnosti,
smanjenje stope ranog naputanja kole na ispod 10%, sa trenutnih
15%, uz istovremeno poveanje procenta stanovnitva sa
fakultetskom diplomom sa 31% na 40% i
56 VESELINOVI, INI
smanjenje broja ljudi koji ive ispod linije siromatva za 25%, to u

stvari znai izbavljenje preko 20 miliona ljudi iz siromatva.
Ovi meusobno povezani ciljevi e se, kao i do sada, prevesti u nacionalne ciljeve
putem seta integrisanih preporuka. Umesto dosadanjih 24, broj novih smernica
bie sveden na 10, to bi trebalo da obezbedi koherentnost u voenju ekonomske
politike i politike zapoljavanja drava lanica.
Tabela br. 5. Stopa zaposlenosti u Srbiji i Evropskoj uniji
Ciljevi
Stopa zaposlenosti
(15-64 godine)
Stopa zaposlenosti
(20-65 godine)
EU
2010. 2020.
Srbija
2010. 2020.
Razlika
2010. 2020.
66
73
48
65
-18
-8
68
75
49
66
-19
-9
Izvor: FREN (2010), str. 85.
Srbiji predstoji teak i ambiciozan zadatak da, u narednoj deceniji, ostvari

konvergenciju sa Evropskom unijom tako to e vie nego prepoloviti sadanje
drastino zaostajanje u stopi zaposlenosti kao glavnom sintetikom pokazatelju
stanja na tritu rada. Naime, razlika u kljunim pokazateljima trita rada izmeu
Srbije i Evropske unije, a pre svega, u stopi zaposlenosti stanovnitva radnog
uzrasta koja trenutno iznosi 18 procentnih poena, predstavlja jednu od najveih
sutinskih prepreka prikljuivanju Srbije Evropskoj uniji.
Izlazak srazmerno veih i manje obrazovanih kohorti starijih generacija iz
stanovnitva radnog uzrasta i njihova zamena srazmerno manjim i bolje
obrazovanim kohortama, takoe e doprineti popravljanju formalnih indikatora
ljudskog kapitala, kao to je uee visokoobrazovanih u stanovnitvu uzrasta 2554 godina ili uee stanovnika bez kvalifikacija (sa osnovnom kolom i manje) u
stanovnitvu radnog uzrasta.
Meutim, u sutinskom pogledu, da bi se ostvario projektovani rast, kvalitet
raspoloivog ljudskog kapitala i njegova iskorienost na tritu rada e morati da
poraste znatno iznad poboljanja do koga e doi prostom smenom generacija.
Ovaj obrazovni izazov je utoliko vei ukoliko se ima u vidu da reforma
obrazovnog sistema kasni u odnosu na druge velike sektorske reforme, te da za
njeno puno ostvarivanje treba mnogo vremena. S druge strane, ako se ne osmisli
strategija dugoronog unapreenja ljudskog kapitala i otvaranja mogunosti za
produktivno i kreativno zaposlenje, suoiemo se sa opasnou od intenziviranja
odliva tek kreiranih strunjaka i kvalifikovanih radnika, pre svega, u Evropskoj
57
uniji. U sueljavanju sa demografskim i obrazovnim izazovima, verovatno e biti

potrebna i neka hrabra i atipina reenja, koja mogu da ukljuuju i podsticanje
imigracije mlaih i obrazovanih radnika, pre svega iz susednih zemalja.
Sadanju situaciju odreuje velika nesrazmera izmeu sredstava namenjenih
aktivnim merama, kao to su programi obuka i subvencija za zapoljavanje, i
pasivnim merama, u koje pre svega spadaju naknade za nezaposlenost, u korist
ovih drugih. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti je otvorio odreeni fiskalni prostor za poveanje sredstava za aktivne programe, u okvirima fiskalne neutralnosti ili blagog poveanja postojeeg ukupnog nivoa sredstava za politike trita rada, koja su na nivou od oko 1% bruto domaeg proizvoda.
Brzo poveanje sredstava za aktivne programe je potrebno da bi se ublaile
negativne posledice ekonomske krize, ali i da bi se kasnije, sa ubrzavanjem rasta,
permanentno pomagalo najranjivijim grupama koje e najkasnije osetiti koristi od
privrednog uzleta, kao i grupama i pojedincima koje e se pojaviti kao relativni
gubitnici usled zaokreta prema novoj strategiji razvoja. Poto je teko oekivati da
e klasini obrazovni sistem biti u stanju da se u kratkom roku prestroji u skladu
sa promenjenom strukturom tranje za radom, kvalifikacijama i vetinama,
politike trita rada bi trebalo da podre, u veoj meri nego to je to do sada bio
sluaj, unapreivanje i prilagoavanje ponude rada izmenama u tranji za radom.
Uloga politika trita rada takoe bi trebalo da se brzo i radikalno osnai, ve
tokom neposrednog postkriznog perioda, u sklopu ostvarivanja kontracikline
politike trita rada.
Novi Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti odreenim
smanjenjem prava po osnovu osiguranja od nezaposlenosti, otvorio je budetski
prostor za poveanje izdataka za aktivne programe trita rada. Stoga bi trebalo,
ve u narednih nekoliko godina, poveati uee izdataka za aktivne programe
trita rada sa sadanjih 0,1% na 0,4% , paralelno radei na kvalitetnijem praenju
i temeljnim evaluacijama postojeih programa i njihovom efikasnijem targetiranju
prema ranjivim grupama. Naravno, veliki izazov lei i u politikoj izvodljivosti
obezbeenja ovog neophodnog poveanja, u uslovima opteg smanjenja javne
potronje, ak i ako se ukupni izdaci za programe trita rada (aktivne i pasivne)
ne promene.
3.4. ZAKLJUAK
Ekonomija Srbije i obrazovanje u njoj se danas nalaze na veoma vanoj prekretnici. Kao to je ve dosta puta pominjano, Srbija se, tek sada, na poetku XXI
veka, sa dosta velikim zakanjenjem, nalazi na poetku neophodnih reformi.
58 VESELINOVI, INI
Zaostajanje od jedne decenije je ogroman nedostatak, ali i velika ansa da se

izvuku adekvatne pouke iz, sada ve bogatog iskustva drugih zemalja. Reformski
procesi dobijaju novi zamah, a budunost u evro-atlantskim integracijama, postaje
sve izvesnija. Promene koje su se dogodile 2000. godine obeleene su uspostavljanjem makroekonomske stabilizacije, novim vostvom i stvaranjem
povoljnog investicionog ambijenta, a na toj osnovi i podsticanjem rasta i razvoja
celokupnog drutva.
Jedan od osnovnih reformskih zahvata danas u Srbiji treba da bude sutinsko
restrukturiranje obrazovanja. Ali, kreiranje i primena strategije javnog upravljanja
i javne uprave u obrazovanjem podrazumeva, sa jedne strane, osavremenjivanje
upravljanja ovom delatnou, a sa druge strane, uvoenje menadment principa i
odnosa u itav sektor drutvenih delatnosti. Poznato je da se dravno obrazovanje
svrstava u neprofitni sektor, pa zato njemu nije ni posveivana vea panja to se
tie upravljanja. Meutim, taj neprofitni sektor doprinosi izvrenju fundamentalnog odreenja prema graanskoj odgovornosti u zajednici, rastu oseaja
graanske odgovornosti za kvalitet ivota u drutvu, i odravanju vrednosti
drutva i tradicije. Sagledavanje stvarnog stanja u kome se nalazi obrazovanje u
Srbiji, kao i itav javni sektor, sa itavim nizom ogranienja, slabosti i pretnji, ali
i sa odreenim prednostima, mogunostima i ansama, preduslov je koji na
kljuan nain uslovljava viziju, misiju, strategiju i politiku promena ukupnog
obrazovnog sektora, kao i svih javnih delatnosti. Za iznalaenje najboljih reenja
potrebno je ugledati se na one sisteme koji su na tom planu dostigli zavidan nivo,
ali i na iskustvu zemalja koje su u tranziciji kao i na iskustvu zemalja iz
neposrednog okruenja, s obzirom na sline drutvene prilike.
Takoe, ovde ne smemo zanemariti novo vostvo, kao primarni faktor daljeg
napretka drutva i sprovoenja reformi u njemu. Profesionalizam definitivno treba
da potisne improvizacije i amaterizam. Meuzavisnost zrele politike i ekonomskog oporavka treba da ojaa drutvenu koheziju, da rezultira stvaranjem novih
institucija i organizacija u svim sektorima javnog ivota, koje bi bile usaglaene
sa onima iz razvijenih zemalja.
Brze promene u svetu uveale su strah od budunosti i zato savremene nacije ve
brinu za budue generacije, koje treba osposobiti za visoko tehnoloke poslove, te
se industrijski razvijene zemlje stoga okreu svojim obrazovnim sistemima,
budui da postoji generalna saglasnost da je nedostatak solidnog obrazovanja i
adekvatnog rukovodstva u njemu, izvor svih ekonomskih problema.
Fokus menadmenta u trinom modelu obrazovanja zasniva se na: znanju,
razvojno-istraivakom kompleksu i informacionim tehnologijama i to u sklopu
sa aktuelnim okruenjem koje se jo uvek nalazi u procesu tranzicije. Proces
59
tranzicije postepeno ali radikalno menja sve delove prethodno razvijene

ekonomske i socijalne strukture. U razvijenim zemljama pokazana je uska povezanost ulaganja u nauno-istraivaki rad sa rezultatima i efektima koje ostvaruje,
za razliku od subjekata zemalja u razvoju i tranziciji kod kojih to nije sluaj.
Aktuelnost istraivanja preobraaja obrazovanja u Srbiji na trinim principima i
prilagoavanje evropskim standardima, potencirano je i injenicom da je naa
zemlja, a samim tim i obrazovanje u njoj, desetak godina bilo u izolaciji, to znai
bez mogunosti razmene novih naunih saznanja i transfera novih metoda u
obrazovanju.
U tom kontekstu, aktivnosti koje mogu u znaajnoj meri unaprediti obrazovni
sistem Srbije mogu se sumirati u sledeem:
a) Potreba naunog sagledavanja problematike preobraaja obrazovanja na
trinim principima i mogunost naina transformacije obrazovnog
sistema Srbije je od dugoronog i strategijskog znaaja za ukupan
drutveni razvoj.
b) U vremenu informatikog drutva i implementacije visoko sofisticiranih
informacionih tehnologija u sve oblasti privreivanja, te i obrazovanja,
pitanje njihovog efektivnog i efikasnog korienja nije vie nikakvo
tehniko ni tehnoloko pitanje kako smo ga mi do sada tretirali, ve je
strateko pitanje drutveno-ekonomskog razvoja i ekonomske politike
zemlje. Praenje savremenih dostignua u oblasti obrazovanja postalo je
nezaobilazna stavka razvoja. S tim u vezi, moemo slobodno rei da je
ukljuivanje naeg obrazovanja u evropski i svetski prostor nezaobilazan
pravac. Nepostojanje drutvene svesti i usaglaenog stava o tome moglo
bi nam se vratiti kao bumerang, sa nesagledivim posledicama.
c) Uloga i znaaj primene standarda u obrazovanju dugo je kod nas
pogreno shvatana i zanemarivana. Razvoj novih metoda u sistemu obrazovanja i primena standarda u obrazovanju zemalja u tranziciji, pa
samim tim i u Srbiji, je vrlo i vana, ali i razliita usled delovanja faktora
koje je mogue identifikovati i na njih uticati. Moramo to pre shvatiti da
je primenjivanje standarda u obrazovanju kompleksan proces planiranja,
organizacije, koordinacije i upravljanja organizacijom obrazovnog
subjekta, od prosvetne ustanove do ukupnog obrazovnog sistema, radi
ostvarenja obrazovnih ciljeva drave i potreba privrede.
60 VESELINOVI, INI
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
Ainley, P., Degrees of Difference: Higler Education in the 1990., Londnon,

Lawerence and Wishart, 1994.
Brown, P., R., Scase., Higler Education and Corporate Realties, London, UGL
Press, 1994.
Crawen, J., Social Choice, Cambridge Universitu Press, 1992.
Drucker, P., Management of Non Profit Organization, London, Butterworh,
Heineman, 1990.
uriin, D., Janoevi, S., Menadment i strategija, Beograd, Ekonomski
fakultet, 2006.
Johnes, J., J, Taylor., Performance Indicators in Higler Educationm,
Buckinghem, SRHE-Open University Press, 1990.
Marga, A., The Reform of Education in 1999., Bucharest, Alternative, 1999.
McNay, I., From Coiiegial Academy to Corporate Enterprise: The Changing
Cultures of Universities, The Changing University, Buckingham, SRHE/Open
University Press, 1995.
OECD, Public Education Expenditure, Cost and Financing, Paris, Menadment
ljudskih resursa-Menadment znanja, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd,
1999.
Petrovi, M., Antevski, M., Reformisanje javnih preduzea u Srbiji, Ekonomska
politika u 2006. godini., Ekonomski fakulte u Beograd i Nauno drutvo
ekonomista sa Akademijom ekonomskih nauka, Beograd., 2005.
FREN (2010) Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011
do2020., Fond za razvoj ekonomske nauke-Ekonomski fakultet Beograd,
Ekonomski institut Beograd, USAID, Beograd
Reindhardt, R., M, Boremann., P, Pawlovsky, U, Schneider., Intelectual Capital
and Knowledge Managment, Perspectives on Mesuring Knowledge, Oxford
University Press., 2001.
Republiki zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi, Beograd, 2009.
Veselinovi, P., Tekua privredna kretanja i njihovi efekti na tok tranzicionog
procesa u narednom periodu, Zbornik radova: Institucionalne promene kao
determinanta privredog razvoja Srbije, Ekonomski fakultet u Kragujevcu,
Kragujevac, 2007.
http://www.nsz.gov.rs/page/info/sr/poslovi.html
http://poslovi.infostud.com/
STRUNI RAD
POGLAVLJE 4
VISOKO OBRAZOVANJE,
NEZAPOSLENOST I
STANJE NA TRITU RADA1
Isidora Beraha 2
Apstrakt: Uticaj obrazovanja na strukturne performanse trita rada sve je
izraeniji. Pitanje meuzavisnosti visokog obrazovanja i kretanja na tritu rada
postaje posebno relevantno u uslovima rastue nezaposlenosti sa kojom se
suoavaju tranzicione ali sve vie i razvijene zemlje sveta. Rezultati istraivanja
ukazuju da u razvijenim trinim ekonomijama visokoobrazovani imaju mnogo
manje anse da budu nezaposleni, kao i vee mogunosti da trae i pronau
posao sa boljom zaradom i boljim uslovima rada, od ega koristi imaju i
pojedinac i drava. U strukturi nezaposlenih lica u Srbiji dominiraju radnici sa
niom strunom spremom koje je i najtee ponovo zaposliti, a prema procentu
visokoobrazovanog stanovnitva Srbija je u zaostatku ne samo za prosekom EU
ve i za zemljama u regionu. Imajui u vidu da obrazovanje doprinosi kvalitetu
radne snage, inovacijama, istraivanju i otvaranju novih radnih mesta, Srbija, u
kojoj je svega 6,5% fakultetski obrazovanih graana, se nalazi pred velikim
izazovom i teko da e u godinama koje dolaze svoj rast i razvoj zasnivati na
ekonomiji znanja. Pored analize stanja na tritu rada Srbije i poreenja odnosa
izmeu stepena obrazovanja i stope nezaposlenosti u zemljama EU i Srbiji, cilj
istraivanja u okviru ovog rada je i davanje sugestija kreatorima ekonomske
politike u pogledu poveanja procenta visokoobrazovanih, kao preduslova
smanjenja stope nezaposlenosti.
Kljune rei: trite rada, nezaposlenost, visoko obrazovanje, privredni rast i
razvoj
Rad je deo istraivakih projekata pod iframa 47009 (Evropske integracije i drutvenoekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU) i 179015 (Izazovi i perspektive
zahtevima EU) finansiranih od strane Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj
Republike Srbije
Mr Isidora Beraha, Institut ekonomskih nauka, Zmaj Jovina 12,
isidora.beraha@ien.bg.ac.rs
62 BERAHA
4.1. UVOD
Pitanje meuzavisnosti nivoa obrazovanja i strukturnih performansi trita rada
ve decenijama unazad privlai panju naune i strune javnosti, a posebno
postaje relevantno u uslovima rastue nezaposlenosti sa kojom se suoavaju
tranzicione, ali sve vie i razvijene zemlje sveta. Usled iroko rasprostranjenog
stanovita prema kojem visokoobrazovani imaju manje anse da budu nezaposleni
i lake i bre pronalaze zaposlenje, sa veom platom i boljim uslovima rada, cilj
poveanja uea visokoobrazovanog stanovnitva postaje kljuan i neizostavan
stub strategija ekonomskog rasta i razvoja u razvijenim trinim ekonomijama.
Kreatori ekonomske politike zemalja EU prepoznali su tranziciju ka na znanju
zasnovanoj ekonomiji kao imperativ, to je inkorporirano u ciljevima postavljenim Lisabonskim sporazumom, a sadrano je i u strategiji rasta EU za predstojeu
deceniju. U dokumentu pod nazivom Evropa 2020 jasno je izraena intencija da
se u godinama koje dolaze u EU ostvari pametan, odriv i sveobuhvatan rast.
Poveanje zaposlenosti, uea visokoobrazovanog u ukupnom stanovnitvu i
ulaganja u istraivanje i razvoj direktno je u funkciji ostvarivanja postavljenih
ciljeva.
U Srbiji je teko nasleeno stanje na tritu rada dodatno pogorano efektima
tranzicije i restrukturiranja, kao i odsustvom adekvatnih institucionalnih mera, a
broj zaposlenih je u 2010. godini dostigao svoj istorijski minimum. Stopa
nezaposlenosti od 20% (RZS, 2010) svrstala je Srbiju u red zemalja sa najviom
nezaposlenou u Evropi, to je ujedno i jedan od njenih najveih socijalnih i
ekonomskih problema. Visoka nezaposlenost u kombinaciji sa izrazito niskim
procentom visokoobrazovanih u ukupnom stanovnitvu radnog uzrasta,
predstavlja ozbiljnu prepreku na putu oporavka i intenzivnijeg ekonomskog rasta i
razvoja Srbije, posebno imajui u vidu da je poveanje zaposlenosti definisano
kao jedan od kljunih ciljeva EU (Strategija Evropa 2020) u narednoj deceniji.
Poveanje stope zaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta trebalo bi da bude
okosnica strategije privrednog razvoja, ali i prioritetan cilj ekonomske i politike
zapoljavanja iz razloga to predstavlja jedan od preduslova i trenutno moda
najveu prepreku prikljuivanja Srbije EU. Unapreenje nivoa obrazovanja
direktno je u funkciji ostvarivanja pomenutog cilja, iz razloga to doprinosi
kvalitetu radne snage i olakava njen ulazak i mobilnost na tritu rada. U radu su,
polazei od ocene stanja na tritu rada Srbije, a uvaavajui rezultate istraivanja
o meuzavisnosti visokog obrazovanja i kretanja na tritu rada, date osnovne
smernice i sugestije na polju poveanja broja visokoobrazovanih kadrova kao
preduslova dugoronog reavanja problema nezaposlenosti u Srbiji.
VISOKO OBRAZOVANJE, NEZAPOSLENOST I STANJE NA TRITU RADA
63
4.2. OCENA STANJA NA TRITU RADA SRBIJE

Proces tranzicije ka trinom modelu privreivanja a priori je praen velikim
otputanjima zaposlenih usled privatizacije i restrukturiranja i prelaska sa
zagarantovanog stalnog zaposlenja na model zapoljavanja zasnovan na trinim
principima. Zemlje u tranziciji koje su bile uspene to se tie uinka na tritu
rada uglavnom su prole kroz dugi proces koji se sastojao od dve faze, pri emu
na tritu rada u poetnoj fazi dominira ukidanje velikog broja radnih mesta jer se
dravni sektor smanjuje, ime se stvaraju preduslovi za drugu fazu u kojoj je rast
predvoen dinaminim privatnim sektorom, u kome se osnivaju nove firme dok
se postojee proiruju (Izvetaj Svetske banke br. 36576-YU, 2006, str. 1). U
Srbiji su izostali pozitivni rezultati u procesu kreiranja dinaminog trita rada na
kojem postoji intenzivno otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru,
regulativa koja favorizuje mobilnost zaposlenih i sistem obrazovanja koji je u
skladu sa potrebama trita rada. Otvaranje novih radnih mesta u privatnom
sektoru odvija se polako, uprkos prilino jakom privrednom rastu poslednjih
godina. To je rezultiralo slabim uinkom trita rada, pogotovo kad se on
procenjuje prema standardima uspenijih zemalja u tranziciji (Izvetaj Svetske
banke br. 36576-YU, 2006, str. 1).
Umesto stvaranja efikasne trine privrede, pokretanja proizvodnje, privrednog
razvoja i poveanja ili barem odravanja postojeeg nivoa zaposlenosti, reforme
su u Srbiji prouzrokovale potpunu deindustrijalizaciju i jo veu nezaposlenost
praenu osiromaenjem velikog dela stanovnitva Srbije. U periodu od 2001. do
2009. godine broj zaposlenih smanjen je za 463.000 (Kosanovi, Paunovi,
igmund, 2010, str. 133).
Dinamian rast zaposlenosti u sektoru malih i srednjih preduzea, u kojem je u
periodu od 2004. do 2008. godine zaposleno priblino 200.000 novih radnika
(Izvetaj o MSPP 2008, 2009, str. 9), u odreenoj meri je neutralisao smanjenje
broja zaposlenih u velikim preduzeima usled procesa restrukturiranja i doprineo
smanjivanju socijalnih tenzija u zemlji, premda je bio nedovoljan da apsorbuje
celokupne vikove radne snage, pa su nepovoljni trendovi na tritu rada
nastavljeni. Usled delovanja efekata svetske finansijske krize i injenice da veliki
broj malih i srednjih preduzea nije uspeo da preivi, u 2009. godini broj
zaposlenih u ovom sektoru smanjen je za 7,2% (Izvetaj o MSPP 2009, 2010, str.
11) ime je prekinut pozitivan trend poveavanja zaposlenosti u privatnom
sektoru.
Naputanje sistema pune odnosno zagarantovane zaposlenosti i njegova zamena
onim koji se zasniva na principima trine ekonomije imalo je za posledicu
pogoravanje svih indikatora trita rada u Srbiji, koje danas karakteriu visoka
64 BERAHA
nezaposlenost koja pokazuje tendenciju daljeg poveanja i u kojoj dominira

dugotrajna nezaposlenost, posebno teak poloaj mladih, ena i lica starijih od 50
godina, izrazito nizak procenat visokoobrazovanih i kvalifikovanih radnika
odnosno neusklaenost ponude sa zahtevima i potrebama trita rada.
Indikatori trita rada u Srbiji su drastino loiji u odnosu na prosek EU. Prema
Anketi o radnoj snazi iz oktobra 2010. godine (RZS, 2010), stopa nezaposlenosti
merena kao uee nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika iznosila je
19,2% to je za 2.6% vie nego u istom periodu prethodne godine i ak 5,2% vie
u odnosu na oktobar 2008. godine. Posebno zabrinjava injenica da zvanina
statistika Nacionalne slube za zapoljavanje o broju nezaposlenih u Srbiji, usled
odreenih pravila o brisanju lica sa evidencije, ne prikazuje realno stanje i da je
stvaran broj nezaposlenih ve dostigao broj od 1,5 miliona. Prema podacima
Republikog zavoda za statistiku u avgustu 2010. godine stopa zvanino
registrovane nezaposlenosti iznosila je 26,21%. U EU-27, prema Eurostatu,
decembra 2010. godine stopa nezaposlenosti je iznosila 9,6%, to ukazuje na
injenicu da je ona u Srbiji vie nego dvostruko vea od proseka EU. Reforme
koje su u Srbiji zapoete posle politikih promena 2000. godine prouzrokovale su
brojne poremeaje na tritu rada, a pre svega su dovele do poveanja opte stope
nezaposlenosti. Stopa zaposlenosti u Srbiji od 37,7% ukazuje koliko je nerealno
da e Srbija uspeti da ostvari ciljeve postavljene Strategijom Evropa 2020,
prema kojima 75% stanovnitva uzrasta od 20 do 64 godine treba da bude
zaposleno u EU do 2020. godine. Poraavajue stanje na tritu rada Srbije
naroito dolazi do izraaja kada se uporedi sa stanjem u EU. Uprkos efektima
svetske ekonomske krize, stopa ukupne zaposlenosti u EU u 2009. godini je
iznosila 64,6% (Eurostat, Employment rate by gender, 2009, str. 1), to je samo
5,4 procentnih poena ispod lisabonskog cilja od 70%. U posmatranoj godini, broj
ukupno zaposlenih je iznosio skoro 12.5 miliona, to je za 6% vie nego 2000.
godine.
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, ukupan broj zaposlenih u
Srbiji 2001. godine je iznosio 2.101.668, a 2010. godine 1.795.775. U posmatranom periodu broj zaposlenih je smanjen za 305.893, pri emu je najvei pad
zabeleen u 2009. godini to je i prikazano na narednom grafikonu. U 2009.
godini bilo je 5,5% manje zaposlenih nego u prethodnoj godini. Prema podacima
iz poslednje Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2010. godine, u Srbiji je bilo
zaposleno 2.382.307 lica radnog uzrasta, dok je nezaposlenih koji trae posao
bilo 566.720.
65
Grafikon 1. Dinamika smanjenja broja zaposlenih u Srbiji u periodu 2001-2010.

godina
Izvor: RZS, Statistiki godinjaci vie godina
Problem visoke nezaposlenosti u Srbiji posebno se uslonjava kada se ima u vidu

da u strukturi ovih lica dominira dugotrajna nezaposlenost. U 2009. godini vie od
65% od svih nezaposlenih radnika je bilo bez posla due od godinu dana, a takav
trend nastavljen je i u 2010. godini. Krajem septembra 2010. godine, prema
podacima Statistikog biltena, najvee uee u registrovanoj nezaposlenosti
imala su lica koja zaposlenje trae od 1 do 2 godine (18,35%), dok je posao due
od godinu dana trailo 65,04% od ukupnog broja nezaposlenih. Razloge ovako
dugakih razdoblja nezaposlenosti treba traiti pre svega u nedostatku prilika za
nalaenje posla, neusklaenosti obrazovanja i kvalifikovanosti ovih lica sa
potrebama trita rada kao i injenici da u strukturi nezaposlenih lica u Srbiji
dominiraju radnici sa niom strunom spremom koje je i najtee ponovo zaposliti.
Pronalazak posla izuzetno je otean za lica starija od 50 godina. Privatizacija
drutvenih i dravnih preduzea rezultirala je u sistematskim otputanjima
radnika, od kojih je veliki broj u srednjim godinama. Scenario prema kojem u
prvoj fazi tranzicije dolazi do ukidanja velikog broja radnih mesta usled
smanjenja dravnog sektora, da bi u narednoj fazi jaanje privatnog sektora
prouzrokovalo otvaranje novih u Srbiji se do ovog trenutka nije realizovao. Stariji
nezaposleni smatraju se jednom od najveih rtava tranzicije jer im je teko da se
prekvalifikuju i prilagode zahtevima na tritu rada. Krajem septembra 2010.
godine, prema evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje, lica starosti od 45
do 54 godine su u ukupno registrovanoj nezaposlenosti uestvovala sa 23,72%.
Indikatori nezaposlenosti koji se odnose na pomenuta lica verovatno bi bili jo
drastiniji da deo njih ne pronalazi spas u sivoj ekonomiji, kao i kada bi ukupan
broj nezaposlenih ukljuivao i ona lica koja posle izvesnog vremena bivaju
66 BERAHA
obeshrabrena te prelaze u kategoriju neaktivnog stanovnitva ili odbijaju da se

evidentiraju kod Nacionalne slube za zapoljavanje iz razloga to ne veruju da bi
to dovelo do eljenog ishoda.
Poloaj ena na tritu rada Srbije je posebno teak, to je identifikovano i u prvoj
nacionalnoj Strategiji za zapoljavanje za period 2005 2010. godina. Aktivnosti
i mere usmerene na otklanjanje ili minimalizovanje goruih problema na tritu
rada Srbije, a pre svega na smanjenje nezaposlenosti, konkretizovane su i oliene
u Nacionalnom akcionom planu zapoljavanja za period 2006 2008. godina.
Indikatori zaposlenosti ena su znatno nepovoljniji od onih koji se odnose na
mukarce, pa je tako u 2009. godini stopa zaposlenosti ena bila za 15 procentnih
poena nia od stope zaposlenosti mukaraca. Razlika u stopama zaposlenosti
mukaraca i ena radnog uzrasta (15-64) je u odreenoj meri smanjena u periodu
od 2005. do 2009. godine, ali je i dalje izrazito velika (Radovi-Markovi,
Beraha, Jako, 2010. str. 23). U aprilu 2010. godine stopa zaposlenosti ena
iznosila je, prema Republikom zavodu za statistiku, 31,4%, dok je stopa
zaposlenosti mukaraca iznosila 45,5%. Ukupna stopa nezaposlenosti ena bila je
20,1%, a mukaraca 18,6%. Tekom poloaju ena dodatno doprinosi njihovo
manje uee u samozapoljavanju i preduzetnitvu, kao i injenica da one due
trae posao i zarauju manje od mukaraca. Prema podacima Republikog zavoda
za statistiku, broj zaposlenih ena je u 2009. godini iznosio 837.643, to je za
62.758 manje u odnosu na 2005. godinu. Na evidenciji Nacionalne slube za
zapoljavanje na kraju septembra 2010. godine, od ukupno 721.043 nezaposlenih
lica 380.038 odnosno 52,71% su bile ene, a njihovo uee u ukupnom broju
nezaposlenih koji posao trae due od godinu dana iznosilo je 55,10%. U EU-27
stopa zaposlenosti ena u 2009. godini je bila 58,6% a mukaraca 70,7%.
Grafikon 2. Broj zaposlenih ena u Srbiji u periodu 2005-2010. godina
Izvor: RZS, Statistiki godinjaci vie godina
67
Odsustvo ozbiljnog sistemskog pristupa reavanju problema zapoljavanja mladih

u Srbiji rezultiralo je velikim zaostajanjem u pogledu stope njihove zaposlenosti
za prosekom zemalja EU. Mladi se suoavaju sa potekoama prilikom ulaska na
trite rada iz vie razloga. Pre svega, kod prvog zaposlenja od njih se zahteva
radno iskustvo koje oni nisu imali prilike da steknu, posebno imajui u vidu da
koncept prakse i volonterskog rada u Srbiji jo uvek nije zaiveo. Meutim,
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna sluba za
zapoljavanje su realizacijom Programa zapoljavanja mladih "Prva ansa"
napravile znaajan korak napred u reavanju pomenutog problema. U 2009.
godini u programu strunog osposobljavanja i zapoljavanja mladih uestvovalo
je 9.577 lica starosti do 30 godina sa minimum zavrenom srednjom kolom,
(Izvetaj o radu Nacionalne slube za zapoljavanje za 2009. godinu, 2010, str.
17), dok je u 2010. godini kroz volontersku praksu i pripravnitvo angaovano
ak 17.175 mladih (Izvetaj o radu Nacionalne slube za zapoljavanje za 2010.
godinu, 2011, str. 23). Takoe, sistem obrazovanja je, sa jedne strane,
neadekvatan i prua samo teoretska znanja bez ikakvih praktinih vetina koje
odmah mogu biti upotrebljene, dok je sa druge strane prosek studiranja u Srbiji 8
godina nakon ega mladi obrazovani ljudi postaju manje interesantni
poslodavcima. Mladi ne samo to ne poseduju vetine potrebne tritu rada, ve i
esto ne vladaju znanjima vezanim za voenje i razvoj karijere, odnosno i kada
poseduju vetine ne umeju da se prijave na oglas za posao ili se ne snalaze u
testovima koji su sastavni deo procesa regrutovanja poslodavaca.
Visokoobrazovani mladi u Srbiji, a naroito u Beogradu, esto imaju inflatorna
oekivanja u pogledu visine zarada i pokazuju veliku selektivnost prilikom
odabira zaposlenja (Krsmanovi, str. 7). Lica starosti od 25 do 29 godina i od 30
do 34 godine su ostvarila najvee uee (13,20% i 12,50% respektivno) u
ukupnoj registrovanoj nezaposlenosti u Srbiji, prema podacima iz septembra
2010. godine.
4.3. UTICAJ VISOKOG OBRAZOVANJA NA KRETANJA NA

TRITU RADA
Nivo obrazovanja u svetu se poveao u periodu od 70-ih godina XX veka, a
posledino i uee visokoobrazovane u ukupnoj radnoj snazi uz odgovarajue
smanjenje uea onih sa srednjom i niom strunom spremom. Na tritu rada
veine razvijenih zemalja, dolo je do drastinog preokreta u tranji za radnom
snagom u korist onih sa viim stepenom obrazovanja. Jedan od pet prioritetnih
ciljeva postavljenih od strane Evropske komisije i sadranih u dokumentu pod
nazivom Evropa 2020 odnosi se na poveanje stepena obrazovanja u svim
zemljama lanicama EU. U kontekstu ostvarivanja osnovnih ciljeva ekonomske
68 BERAHA
politike EU, i stvaranja konkurentne, na znanju zasnovane ekonomije, uee

stanovnitva sa visokim obrazovanjem bi do 2020. godine trebalo da iznosi 40%.
Srbija, sa svega 6,4% visokoobrazovanog stanovnitva (Saoptenje - prvi rezultati
popisa za 2002. godinu, 2002, str. 38), spada u red zemalja sa izrazito
nepovoljnom obrazovnom strukturom to ima negativne implikacije na indikatore
trita rada. Srbija zaostaje za veinom evropskim zemalja i u pogledu ulaganja u
obrazovanje, istraivanje i razvoj, korienje informacionih i komunikacionih
tehnologija i primenu rezultata istraivanja.
Nepovoljne tendencije na tritu rada Srbije, meu kojima treba posebno istai
istorijski minimalan broj zaposlenih, delom se mogu pripisati neobrazovanoj,
nekvalifikovanoj i nekonkurentnoj ponudi radne snage. U razvijenim trinim
ekonomijama postoji pozitivna korelacija izmeu stepena obrazovanja i stope
zaposlenosti, odnosno visokoobrazovani imaju mnogo manje anse da budu
nezaposleni. Sa poveanjem nivoa obrazovanja smanjuje se rizik od
nezaposlenosti, to se smatra i njegovim najveim benefitom. Obrazovanje ne
samo to doprinosi kvalitetu radne snage, ve i obezbeuje bolje uslove rada i
veu zaradu i skrauje duinu trajanja nezaposlenosti.
Koristi od obrazovanja su viestruke i za pojedinca i za drutvo. Na
individualnom nivou, vii stepen obrazovanja omoguava veu zaradu i smanjuje
rizik od nezaposlenosti tokom itavog radnog veka. Na nivou drutva, ulaganje u
obrazovanje postaje kljuna determinanta produktivnosti i ekonomskog rasta, iz
razloga to je samo rast koji se zasniva na tehnikoj i tehnolokoj superiornosti,
inovacijama i istraivanju i razvoju dugorono odriv a za to su potrebni
visokoobrazovani i kvalifikovani radnici. Ulaganjem u obrazovanje ostvaruju se
koristi i za iru drutvenu zajednicu tako to visokoobrazovano stanovnitvo
pokazuje veu sklonost ukljuivanja u drutveni ivot zemlje, doprinosi socijalnoj
koheziji, ouvanju zdravlja i smanjenju kriminala.
Ulaganje u obrazovanje za pojedinca je investicija od koje se oekuje da e u
budunosti odbaciti odgovarajui prinos. Meren indikatorima trita rada, prinos
se ogleda u veoj zaradi, smanjenom riziku od nezaposlenosti, boljim uslovima
rada, veoj stabilnosti zaposlenja i veoj mobilnosti nagore u visini primanja.
Zaposleni sa viim stepenom obrazovanja, takoe, su produktivniji na svom
radnom mestu to doprinosi veoj proizvodnji dobara i usluga i posledino veoj
stopi produktivnosti privrede kao celine.
Analiza odgovarajuih pokazatelja i rezultata istraivanja koja se odnosi na EU i
SAD, a prikazana je u narednom delu rada, govori u prilog tvrdnjama prema
kojima stope nezaposlenosti variraju prema stepenu obrazovanja, pri emu lica sa
69
niom strunom spremom pokazuju veu sklonost da budu nezaposlena, kao i da

obrazovani imaju manje anse da budu nezaposleni i tokom svog radnog veka
zarauju vie od onih sa niim stepenom strune spreme.
Rezultati jednog istraivanja sprovedenog u SAD (Mercatus Center, George
Mason University i College of Business and Behaviour Science, Clamson
University) ukazuju da postoji deficit visokoobrazovanih kadrova, to u uslovima
rastue tranje za strunim i kvalifikovanim radnicima i opadajue tranje za
licima sa niim stepenom strune spreme, uzrokuje rast stope nezaposlenosti. U
junu 2010. godine stopa nezaposlenosti lica starijih od 25 godina sa srednjom
strunom spremom iznosila je 10%, dok je isti pokazatelj za visokoobrazovane
bio 4,4%. Na grafikonu br. 3 je prikazana stopa nezaposlenosti prema stepenu
obrazovanja u periodu od 2000 do 2010. godine. Mogunosti zaposlenja lica sa
niim stepenom strune spreme su sve manje, to je posebno dolo do izraaja u
uslovima recesije. Istraivanje je pokazalo i da osobe bez srednje kole imaju ak
tri do pet puta vee anse da budu nezaposlene od onih sa fakultetskim
obrazovanjem. Usled nedovoljng stepena obrazovanja radne snage, nije realno
oekivati znaajnije zaustavljanje trenda poveanja nezaposlenosti u SAD, kao ni
rast zasnovan na ekonomiji znanja budui da je razvoj ljudskog kapitala njegov
kljuni preduslov.
Grafikon br. 3. Stopa nezaposlenosti prema stepenu obrazovanja u SAD u periodu
2000-2010. godina
Izvor: US Bureau of Labor Statistics
70 BERAHA
Pojava inverznog odnosa izmeu stepena obrazovanja i stope nezaposlenosti

karakteristina je i za gotovo sve zemlje lanice EU. U 2009. godini zabeleena
stopa nezaposlenosti lica sa nepotpunom ili zavrenom osnovnom kolom bila je
12,8%, dok je stopa nezaposlenosti osoba sa tercijarnim obrazovanjem bila vie
nego dvostruko manja i iznosila 4,5%. Obrazovanje ostvaruje pozitivan uticaj na
indikatore trita rada u svim razvijenim ekonomijama, pa je tako u EU-27, u
posmatranoj godini, stopa zaposlenosti lica uzrasta 25 do 64 godine sa tercijarnim
obrazovanjem bila 84,5%, dok je za one sa osnovnom kolom i niim srednjim
obrazovanjem iznosila 54,7%, a onih sa srednjim 73,7%. Prosena zarada po satu
zaposlenih sa tercijarnim obrazovanjem u EU najmanje je dvostruko vea od one
koju ostvaruju radnici sa niim stepenom obrazovanja (European commission
earning statistics 2009, 2009, str. 1).
Obrazovanje doprinosi kvalitetu radne snage obezbeujui na taj nain neophodne
pretpostavke za intenziviranje istraivako-razvojnih aktivnosti i poveanje
mogunosti za nastanak inovacija. Iako istraivako-razvojne aktivnosti velikog
intenziteta ne rezultiraju, a priori, u inovacijama, evidentan je njihov doprinos
ostvarivanju ekonomskog rasta i poboljanju performansi. Inovacije su
pretpostavka odrivog razvoja i vodei pokretai ekonomskog rasta. Samo novi
proizvodi i usluge, odnosno novi naini njihove proizvodnje i isporuke, kreiraju
vrednost i omoguavaju poveanje ivotnog standarda stanovnitva. U osnovi
budue konkurentnosti ekonomija, zdravlja, zatite ivotne sredine i opteg dobra
stanovnitva, lei zahtev za vrhunskim istraivanjem i razvojem. Za unapreenje
istraivako-razvojnih aktivnosti neophodna je obezbeenost materijalnih
sredstava i raspolaganje odgovarajuim znanjima i poslovnim vetinama. Napori
moraju biti usmereni ka razvoju kulture koja podstie obrazovanje, koje se smatra
preduslovom daljeg ekonomskog rasta i poveanja zaposlenosti.
Uzroci izrazito niskog procenta visokoobrazovanih u Srbiji duboko su ukorenjeni
u sistemu razmiljanja u kojem se obrazovanje smatra oportunim. Svest o
rentabilnosti linog ulaganja u obrazovanje jo uvek je na nezadovoljavajuem
nivou. Prema podacima Statistikih godinjaka za 2001. i 2010. godinu, kolske
2000/2001. godine u Republici Srbiji je na fakultetima i viim kolama studiralo
ukupno 194.198 studenata, dok taj pokazatelj za kolsku 2008/2009. godinu
iznosi 235.940, od ega 113.557 na dravnim, 26.280 na privatnim univerzitetima
a ostatak se odnosi na vie kole. Na dravnim univerzitetima 2008. godine
diplomiralo je ukupno 15.325 studenta, dok je na privatnim iste godine
diplomiralo svega 2.654. Izdvajanja drave za obrazovanje, nauku i istraivanje i
razvoj su daleko ispod proseka EU, a Srbija se po broju visokoobrazovanih nalazi
na samom dnu liste evropskih, pa ak i zemalja u regionu. Dok je u Sloveniji vie
od 22% visokoobrazovanih, u Hrvatskoj 15%, u Makedoniji 7,3% u Srbiji je
svega 6,4% (OECD, 2009). Imajui u vidu navedene poraavajue podatke,
71
postaje jasno da e iznalaenje naina za reavanje problema visoke

nezaposlenosti u Srbiji biti dugotrajan i teak proces.
Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi (oktobar 2010. godine), stopa
nezaposlenosti obrnuto je srazmerna nivou obrazovanja, to nedvosmisleno
ukazuje na neophodnost sistematskog pristupa unapreenju nivoa obrazovanja a u
cilju smanjenja nezaposlenosti. Uee u dugoronoj nezaposlenosti, takoe, je
manje kod nezaposlenih sa visokim u odnosu na lica sa srednjim i niim
obrazovanjem (57,3%, 72,7%, 57,3%, respektivno). Stope nezaposlenosti prema
obrazovnom nivou u Srbiji prikazane su na narednom grafikonu.
Grafikon 4. Stope nezaposlenosti prema obrazovnom nivou u Srbiji, oktobar
2010. godine
Izvor: RZS, Anketa o radnoj snazi oktobar 2010.
Nepovoljna kretanja na tritu rada u Srbiji delom su posledica neusklaenosti

ponude i tranje za radnom snagom. Sa jedne strane, trite nije u mogunosti da
apsorbuje veliki broj radnika sa srednjim obrazovanjem, dok sa druge strane ne
postoji dovoljna ponuda visokoobrazovanih i kvalifikovanih. Jedan od prioritetnih
ciljeva u godinama koje dolaze trebalo bi da bude unapreenje sistema
obrazovanja i obuke kako bi kvalitet radne snage bio u skladu sa potrebama i
zahtevima trita rada. Reenje, meutim, ne treba traiti u prostoj hiperprodukciji
visokoobrazovanog kadra, ve treba sagledavati potrebe privrede i obezbediti
dovoljan broj onih strunjaka koji su neophodni za njen razvoj. Usled odsustva
projekcija potreba za specifinim profilima obrazovanja, stvara se prekomerna
ponuda jednih uz istovremeni deficit drugih profila. Samo u kolskoj 2008/2009
godini od ukupno 235.940 studenata na dravnim fakultetima u Srbiji, njih 94.576
72 BERAHA
je studiralo drutvene nauke, poslovanje i pravo, dok je u 2008. godini, od ukupno

10.725 studenata koji su diplomirali na Beogradskom univerzitetu bilo 841
ekonomista i 1189 pravnika (RZS, Statistiki godinjak 2010, str. 386). Kada bi
se u obzir uzeli i studenti na ostalim dravnim i privatnim univerzitetima u zemlji,
sasvim sigurno bi se moglo tvrditi da u Srbiji postoji ekspanzija visokoobrazovanih kadrova iz oblasti prava i ekonomije, to za posledicu ima neusklaenost
ponude i tranje na tritu rada, kao i svoje negativne implikacije na
nezaposlenost.
Problem nedovoljne ponude obrazovanih kadrova na tritu rada ne moe biti
reen ad hoc pristupom, ve zahteva dugoronu strategiju razvoja obrazovanja i
reformu postojeih sistema obrazovanja. Reenje problema nezaposlenosti treba
traiti i u nedovoljnom otvaranju novih radnih mesta koja bi apsorbovala vikove
radne snage, naroito ako se poe od pretpostavke da je problem nezaposlenosti
ciklinog a ne strukturnog karaktera, te da e trenutno nezaposleni vremenom
uspeti da pronau zaposlenje na osnovu vetina i kompetencija koje poseduju. U
tom sluaju unapreenje nivoa obrazovanja nee dovesti do eljenog smanjenja
nezaposlenosti, ve reenje treba traiti u podizanju nivoa aktivnosti primarnog i
sekundarnog sektora. U uslovima rasta privredne aktivnosti preduzea e imati
potrebu da ponovo zaposle kvalifikovane radnike koje su u periodu recesije
otpustili.
4.4. SUGESTIJE NA POLJU UNAPREENJA BROJA

VISOKOOBRAZOVANIH KADROVA U SRBIJI
Stvaranje konkurentne ekonomije i reavanje problema visoke nezaposlenosti u
Srbiji nee biti mogue bez odlunog sistematskog pristupa unapreenju sistema
obrazovanja. Vea ulaganja i poveanje efikasnosti obrazovnog sistema, naunoistraivakog rada i istraivanja i razvoja trebalo bi da omogue podizanje opteg
nivoa obrazovanja u zemlji i stvore pretpostavke za zasnivanje budueg dugoronog rasta i razvoja na principima ekonomije znanja. Jedna od kljunih pretpostavki poveanja uea visokoobrazovanih u ukupnom stanovnitvu Srbije odnosi
se na jaanje svesti o neophodnosti ulaganja u lino obrazovanje. Ulaganje u lino
obrazovanje treba da se doivljava kao dugorona investicija koja e odbacivati
prinos, koji se moe meriti indikatorima trita rada, i to tokom itavog radnog
veka pojedinca.
Imajui u vidu da Srbija prema obrazovnoj strukturi stanovnitva u velikoj meri
zaostaje za svim razvijenim evropskim zemljama, napori bi trebalo da budu
usmereni na odreivanje razumne dinamike razvoja humanog kapitala i prilagoavanja obrazovanja na svim nivoima evropskim standardima. Uspostavljanjem
73
odgovarajueg institucionalnog okvira u kojem e se unapreenje sistema

obrazovanja zasnivati na principima postignua omoguie produkciju
visokoobrazovanog kadra koji poseduje znanja i vetine neophodne tritu rada,
to e imati implikacije na smanjenje stope nezaposlenosti.
Visoka nezaposlenost je jedan od najveih socijalnih i ekonomskih problema i
ozbiljna prepreka na putu pridruivanja Srbije EU. Problem visoke nezaposlenosti
koji je u Srbiji ve hroninog karaktera, veliko uee dugorone u ukupnoj
nezaposlenosti i posebno suoavanje mladih sa oteanim pronalaenjem
zaposlenja, doprinelo je kreiranju ambijenta u kojem se viestruki pozitivni efekti
obrazovanja i za pojedinca i na ekonomski rast i razvoj jo uvek neadekvatno
vrednuju. Poveanje nivoa obrazovanja stanovnitva trebalo bi da bude okosnica
strategije privrednog razvoja i kljuan input u procesu dugoronog smanjenja
nezaposlenosti. Sa tim u vezi neophodna su vea ulaganja i temeljna reforma
obrazovnog sistema. Cilj dubokih promena treba da bude obezbeivanje visokog
kvaliteta obrazovanja i istraivanja, kao preduslova inovacija i privrednog rasta,
to samim tim treba da bude pitanje od opteg drutvenog znaaja.
Kreatori ekonomske politike bi trebalo da obezbede ulazak u sistem tercijarnog
obrazovanja za vei broj mladih, a da kvalitet steenog obrazovanja ne bude
ugroen. Od drave se oekuje da formulisanjem programa orijentacije, boljim
informisanjem o potencijalnim mogunostima nakon diplomiranja na razliitim
visokokolskim ustanovama, veom transparentnou programa razliitih
obrazovnih institucija, kao i promovisanjem veih mogunosti zaposlenja za
visokoobrazovane kadrove, obezbede pristup sistemu visokog obrazovanja za vei
broj mladih, pri emu se ne misli na obezbeivanje finansijskih sredstava za
kolarine, ve pre svega na sistemsko ohrabrivanje za nastavak kolovanja. Izazov
kreiranja veih mogunosti za sticanje visokog obrazovanja daleko prevazilazi
sam sistem visokoobrazovnih institucija, i zapravo svoje utoite nalazi u
predkolskom, osnovnom i sistemu srednjeg obrazovanja. Uticaj porodice i kole
je kljuan u procesu odluivanja o nastavku obrazovanja. Afirmacija znaaja
visokog obrazovanja trebalo bi da se zasniva na injenici da vee kompetencije
vode ka veoj produktivnosti zaposlenih a samim tim i manjem riziku od
dugorone nezaposlenosti, kao i na doprinosu koji transfer znanja i tehnologije iz
sistema visokog obrazovanja i nauke ka privredi i drutvu moe da ima na
ekonomski razvoj zemlje.
Reavanje problema oteanog ulaska visokoobrazovanih mladih na trite rada
direktno je u funkciji ohrabrivanja mladih za sticanje visokog obrazovanja, to bi
se pozitivno odrazilo na reavanje problema visoke nezaposlenosti. Problem
zapoljavanja mladih je alarmantne prirode, jer skoro polovinu onih koji su bez
posla ine mladi ljudi, dakle oni koji su radno najproduktivniji i oni koji bi trebalo
74 BERAHA
da su nosioci razvojnog potencijala zemlje (Krsmanovi, str. 5), Srbija zaostaje u

odnosu na razvijene i zemlje koje su nedavno zavrile proces evro-tranzicije.
Naime, u Rumuniji i Bugarskoj je stopa nezaposlenosti mladih za pola manja
nego u Srbiji (Krsmanovi, str. 6). Razloge tome treba traiti u sistemu
obrazovanja koji mladima ne prua dovoljno praktinih znanja i vetina koje se
trae na tritu rada, zatim u odsustvu programa obuke i prakse, selektivnosti
prilikom odabira zaposlenja i nerealnih oekivanja u pogledu visine zarade, to je
naroito svojstveno visokoobrazovanim mladim ljudima. Jedan od razloga
oteanog pronalaska zaposlenja mladih nakon zavretka studija je i prosena
duina studiranja, zbog ega je neophodno podsticati mlade da u razumnom roku
okonaju studije. Prosek studiranja u Srbiji je 8 godina, a kadrovi koji se tada
pojave nisu dovoljno interesantni poslodavcima, naroito inostranim
(Krsmanovi, str. 7). Meu mlaom populacijom jo uvek ne postoji dovoljno
razvijena svest o znaaju sticanja visokog obrazovanja i oni ulaganje u lino
obrazovanje ne percipiraju kao dugorono isplativu investiciju, zbog ega su
neophodne duboke promene u sistemu obrazovanja od predkolskog, preko
osnovnog i srednjokolskog, pa zakljuno sa visokim.
U cilju ukljuivanja to veeg broja ve zaposlenog stanovnitva u sistem
obrazovanja, neophodno je jaanje uloge institucija visokog obrazovanja u
sistemu doivotnog uenja i uspostavljanje vrih veza izmeu ovih institucija i
trita rada. Sistem visokog obrazovanja trebalo bi da bude fleksibilniji i da se
prilagodi potrebama i zahtevima radno aktivnog stanovnitva, odnosno zahtevima
trita rada.
Definisanjem prioritetnih oblasti, odnosno zanimanja neophodnih za privredni
rast i razvoj, i njihovim promovisanjem meu mlaom populacijom, omoguilo bi
se otklanjanje neusklaenosti koje postoje izmeu ponude i tranje za radnom
snagom na tritu rada, poveala stopa zaposlenosti, kao i stopa prinosa na
investicije u obrazovanje i na individualnom i na nivou drutva kao celine.
4.5. ZAKLJUAK
Svojim doprinosom kvalitetu radne snage, otvaranju novih radnih mesta, boljim
uslovima rada i veim mogunostima za zaposlenje, kao i za inovativne i
istraivako-razvojne aktivnosti, obrazovanje ostvaruje viestruk pozitivan uticaj
na kretanja na tritu rada i privredni rast i razvoj uopte. U razvijenim trinim
ekonomijama postoji direktna veza izmeu stepena obrazovanja i stope
zaposlenosti, odnosno visokoobrazovani lake i bre nalaze zaposlenje sa boljim
uslovima rada i veom zaradom. Vee uee stanovnitva sa visokim
75
obrazovanjem je pretpostavka ne samo poveanja zaposlenosti ve i opteg

drutvenog napretka i boljitka.
Istraivanja nedvosmisleno ukazuju na meuzavisnost obrazovanja i zaposlenosti,
odnosno na sve izraeniji uticaj znanja i obrazovanja na strukturne performanse
trita rada. U razvijenim trinim ekonomijama visokoobrazovani imaju vee
mogunosti da trae i pronau posao sa boljom zaradom i boljim uslovima rada,
od ega koristi imaju i pojedinac i drava, odnosno imaju mnogo manje anse da
budu nezaposleni. Sprovedena ocena stanja na tritu rada Srbije ukazuje da su
svi njegovi indikatori drastino loiji od proseka u zemljama lanicama EU.
Problem visoke nezaposlenosti je ve hroninog karaktera, naroito kada su u
pitanju mladi, ene i starija lica. U strukturi nezaposlenih lica u Srbiji dominiraju
radnici sa niom strunom spremom koje je i najtee ponovo zaposliti, a prema
procentu visokoobrazovanog stanovnitva Srbija je u zaostatku ne samo za
prosekom EU ve i za zemljama u regionu. Imajui u vidu da obrazovanje
doprinosi kvalitetu radne snage, inovacijama, istraivanju i otvaranju novih radnih
mesta, Srbija se nalazi pred brojnim izazovima i teko da e u godinama koje
dolaze svoj rast i razvoj zasnivati na ekonomiji znanja.
U cilju reavanja problema nezaposlenosti, kao i zasnivanja budueg rasta i
razvoja Srbije na principima ekonomije znanja, od kreatora ekonomske politike se
oekuje da napore usmere pre svega na afirmaciju znaaja visokog obrazovanja,
ali i poveanje njegove dostupnosti. Neophodna je duboka i sveobuhvatna
reforma sistema obrazovanja kako bi se stvorili kvalitetni kadrovi sposobni da
odgovore zahtevima trita rada. Obezbeivanje visokog kvaliteta obrazovanja i
istraivanja i veeg broja visokoobrazovanih kadrova je kljuan preduslov
inovacija i privrednog rasta.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Efficiency and Effectiveness of public expenditure on tertriary education in the EU,

Joint Report by the Economic Policy Committe and the Directorate General for
Economic and Financial Affairs, European Economy Occasional Papers No 70.
Employment rate by gender, Eurostat, 2009
European Commission earning statistics 2009, Wages and Labor costs, Eurostat
Hanushek, E., Woessmann, L. Do Better Schools Lead to More Growth, Cognitive
Skills, Economic Outcomes, and Causation, IZA Discussion Paper 4575, November
2009
High Unemployment and Education Deficit, Mercatus Center, George Mason
University i College of Business and Behaviour Science, Clamson University, 2010,
SAD
Journal of Womens Entrepreneurship and Education, No. 3-4/2010, Institut
ekonomskih nauka, Beograd
76 BERAHA
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
June Unemployment Rate by Educational Attainment Adults, 25 and over: 20002010, US Bureau of Labor Statistics, 2010
Kosanovi, R., Paunovi, S., igmund, Lj. Privatizacija u Republici Srbiji i stavovi
sindikata, Kraj privatizacije posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji,
Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija, Savez samostalnih
sindikata, Beograd, 2010
Krsmanovi, D., Mladi na tritu rada u Srbiji, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd
Nacionalna sluba za zapoljavanje, Izvetaj o radu Nacionalne slube za
zapoljavanje za 2009. godinu, 2010, Beograd
Nacionalna sluba za zapoljavanje, Izvetaj o radu Nacionalne slube za
zapoljavanje za 2010. godinu, 2011, Beograd
Republiki zavod za informatiku i statistiku, Saoptenje - prvi rezultati popisa 2002,
2002, Beograd
Republiki zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi, oktobar 2010. godine, Beograd
Republiki zavod za statistiku, Saoptenje br. 19 god. LXI, 28.01.2011, Statistika
zaposlenosti
Republiki zavod za statistiku, Statistiki godinjaci vie godina (2000-2010),
Beograd
Unemployment Statistics, Recent developments in unemployment at a European and
Member State level, Eurostat, dosupno na
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/statistics_explained/index.php/Unemployment_statist
ics
http://ec.europa.eu/employment_social/eie/index_en.html
http://www.calculatedriskblog.com/2011/02/duration-of-unemploymentunemployment.html
http://www.bls.gov/bls/unemployment.htm
PRETHODNA SAOPTENJA
POGLAVLJE 5
ATRAKTIVNOST STIMULACIJA
ZAPOSLENIH U SAVREMENOM
DRUTVU 1
Slavica Stevanovi 2, Grozdana Belopavlovi 3
Apstrakt: Nagraivanje predstavlja efikasan instrument usklaivanja interesa
zaposlenih i vlasnika kapitala preduzea, tako da potpuno angaovanje i posveenost vlasnici mogu oekivati samo od zaposlenih koji su dovoljno motivisani.
Istaknut znaaj podsticaja zaposlenih da preduzimaju poslovne, investicione i
finansijske aktivnosti u skladu sa interesima vlasnika kapitala, za rezultat ima
uvoenje stimulacionih planova kojima se definiu mogunosti i uslovi pod
kojima zaposleni mogu biti nagraivani. Kako efektivnost stimulacija zavisi od
merila na bazi kojih se obraunavaju, vano je identifikovati mogue indikatore i
analizirati njihovu konzistentnost sa vrednou stvorenom za vlasnike kompanije.
Cilj rada je isticanje atraktivnosti stimulacija zaposlenih u savremenom drutvu i
njihovog uticaja na efikasnost sistema korporativnog upravljanja. U radu nastojimo
izloiti odreene aspekte stimulacija zaposlenih kroz isticanje potrebe davanja
stimulacija, prikaz njihovih vrsta i analizu odnosa datih stimulacija i performansi
kompanije. U nastavku rada se identifikuju kriterijumi za ostvarenje prava na
podsticaje, uz poseban osvrt na finansijske indikatore uspeha koji se koriste kao
kriterijum za ostvarenje stimulacija zaposlenih i znaaj novanih tokova prilikom
merenja doprinosa zaposlenih uspehu kompanije.
Kljune rei: stimulacije, zaposleni, korporacije, indikatori uspeha, novani
tokovi
2
3
Rad je deo istraivakih projekata pod iframa 47009 (Evropske integracije i drutvenoekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU) i 179015 (Izazovi i perspektive
zahtevima EU) finansiranih od strane Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj
Republike Srbije
Mr Slavica Stevanovi, Institut ekonomskih nauka, slavica.stevanovic@ien.bg.ac.rs
Mr Grozdana Belopavlovi, Beogradska bankarska akademija, Beograd,
grozdana.belopavlovic@bba.edu.rs
78 STEVANOVI, BELOPAVLOVI
5.1. UVOD
Uspeno poslovanje savremenog drutva podrazumeva efikasno upravljanje ljudskim resursima. Kvalitetan ljudski kapital predstavlja pokretaku snagu i preduslov za ostvarenje profitabilnosti, rasta i razvoja savremenog drutva. Kompetentni zaposleni koji poslu pristupaju sa dunom profesionalnom panjom predstavljaju vaan faktor rasta i razvoja preduzea, pri emu u kontinuiranom
sticanju znanja i vetina, osim zaposlenih, znaajnu ulogu ima i sama organizacija. Potpuni razvoj zaposlenih je neophodan kako bi postavljeni korporativni
ciljevi bili uspeno ostvareni. Sengi istie da je glavni momenat u evoluciji jedne
organizacije onaj kada se cela organizacija u potpunosti preda dobrobiti svojih
zaposlenih (Sengi, 2007, str. 155).
Kako efikasno upravljanje ljudskim resursima za efekat ima unapreenje
poslovanja, nije iznenaujua injenica da menadment ljudskih resursa, kao
razvojna funkcija preduzea, stalno dobija na aktuelnosti. Ukoliko se menadment
ljudskih resursa posmatra kao organizacioni proces koji za cilj ima organizacionu
uspenost preduzea i zadovoljavanje potreba zaposlenih, vaan zadatak menadmenta ljudskih resursa predstavlja kreiranje adekvatnog motivacionog sistema
zaposlenih. Savremeni uslovi poslovanja vlasnicima preduzea nameu obavezu
uvaavanja interesa zaposlenih, bilo da se radi o neposrednim izvriocima ili o
menaderima na razliitim nivoima upravljanja.
Stimulacije predstavljaju deo sistema upravljanja ljudskim resursima koji je
usklaen sa ostalim delovima sistema, ali se isto tako uklapa u ukupnu strategiju
ljudskih resursa i podrava sposobnosti, znanja i vrednosti koje su vane za
organizaciju. Oblikovanjem sistema stimulacija omoguava se realizacija definisane strategije ljudskih resursa i njeno sprovoenje u praksi. Podsticajni planovi
kompanija se sastoje iz razliitih oblika stimulacija i nagrada koji su usmereni na
veu motivaciju zaposlenih na svim nivoima organizacione strukture. Kroz
osiguranje i poboljanje materijalnog statusa i zadovoljavanje drugih potreba
zaposlenih, kompanije utiu na stvaranje dobre poslovne klime i pribliavanje
linih interesa zaposlenih ciljevima organizacije. Dobra poslovna pozicija,
drutveni status, mogunost isticanja znanja i vetina, i adekvatno vrednovanje
istih, doprinose satisfakciji zaposlenih, i u krajnjoj liniji, ostvarenju planiranih
poslovno-finansijskih performansi kompanije.
5.2. POTREBA STIMULISANJA ZAPOSLENIH

Zaposleni predstavljaju posebnu interesnu grupu koja preduzee posmatra kao
mesto gde mogu pokazati poslovne sposobnosti i vetine, ispoljiti ambicije,
ATRAKTIVNOST STIMULACIJA ZAPOSLENIH U SAVREMENOM DRUTVU
79
ostvariti odreeni status, stei nova znanja i iskustva, ali pre svega kao izvor zarade. Svakog od zaposlenih u preduzeu mogu i treba da vode zajedniki interesi,
ali je isto tako mogue da se prilikom obavljanja dodeljenih aktivnosti rukovode
pojedinanim ili grupnim interesima koji su u konfliktu sa osnovnim ciljevima
preduzea i vlasnika kapitala. Potencijalni konflikti na relaciji vlasnici-zaposleni i
negativni efekti po poslovanje preduzea, uinili su da se poslednjih godina u
literaturi i praksi posebna panja posveti interesima menadera i ostalih
zaposlenih.
Menaderi kao zaposleni u preduzeu, ali i kao agenti vlasnika kapitala imaju
zadatak da upravljaju raspoloivim kapitalom na nain koji e omoguiti oplodnju
istog i poveati bogatstvo principala koji ih angauje. Razliita funkcija
menadmenta i akcionara, uslovljena specifinostima korporativnih pravnih lica,
ima za rezultat da menaderi detaljnije poznaju strukturu poslovanja i imaju
pristup veem broju informacija u odnosu na vlasnike kapitala preduzea.
Postojanje asimetrinih informacija izmeu menadera i vlasnika otvara prostor
za nastanak odreenih problema koji se odnose na upravljanje preduzeem.
Velika mo u vidu prava na upravljanje i odluivanje, preneta na upravljaki vrh
preduzea, esto i strah od ostvarenja loih poslovno-finansijskih performansi,
gubitka bonusa, slabljenja rejtinga i sl., moe navesti menadment na neoekivane
poslovne poteze i odluke koje, po pravilu, odstupaju od onih koje bi zadovoljile
zahteve vlasnika. Menaderi koji za svoje angaovanje dobijaju fiksnu zaradu,
zbog nedovoljne motivisanosti za poveanje profitabilnosti preduzea mogu da
posluju u skladu sa sopstvenim interesima koji se razlikuju od interesa vlasnika
kapitala. S druge strane, nedovoljna motivisanost za rezultat moe imati slabije
zalaganje u aktivnostima koje mogu da unaprede performanse preduzea,
odnosno izbegavanje visoko profitabilnih ulaganja zato to podrazumevaju
naporno angaovanje i visok rizik. Ukoliko se prethodno navedenom doda
mogunost neumerenog korienja pozicije koju imaju u preduzeu za uivanje u
luksuznim kancelarijama, restoranima i dogaajima, tzv. agencijski trokovi, koji
nepovoljno utiu na trinu vrednost preduzea, postaju neminovnost.
Brojne konfliktne situacije izazvane razdvajanjem vlasnitva i upravljanja,
nameu pitanje na koji nain uspeno reiti sve prisutniji principalagent problem.
Koliko principal-agent problem moe biti ozbiljan, pokazuju malverzacije u
kompanijama Enron i Tyco International, u kojima su menaderi optueni da su
sredstva koristili za line potrebe (Mishkin, 2006, str. 181). Reavanjem
principal-agent problema na adekvatan nain, teko da e biti eliminisani
agencijski problemi, ali je sigurno da se nakon preduzimanja odreenih mera
mogu oekivati nii agencijski trokovi. Problem se donekle reava primenom
vaee raunovodstvene i revizorske regulative i efikasnim funkcionisanjem
sistema interne kontrole. Razvijena interna revizija i ovlaeni interni revizori iji
je zadatak procena pouzdanosti sistema interne kontrole, smanjuju manevarski

prostor menadmentu u pogledu poslovanja u skladu sa sopstvenim ciljevima i
interesima. Angaovanje odbora direktora, ea revizija preduzea, zahtevi za
eim finansijskim izvetavanjem od strane menadmenta, provera rada
menadmenta za cilj imaju monitoring menadmenta, ali i dodatne trokove, ne
samo u vidu novanih izdataka, ve i utroenog vremena za monitoring.
S obzirom na mogunost nastanka visokih trokova, a uz to i neizvesno reavanje
principal-agent problema prilikom nadgledanja zaposlenih, vlasnici kapitala
tragaju za reenjima koja bi uticala na veu motivisanost zaposlenih da svoje
individualne ciljeve stave u kontekst optih ciljeva preduzea. Nagraivanje se
istie kao efikasniji instrument usklaivanja interesa zaposlenih i vlasnika
kapitala u odnosu na monitoring. Razvijanje i kontinuirano unapreenje svesti o
pripadnosti organizaciji i promovisanje preduzea kao zajednikog interesa svih
zaposlenih podrazumeva postojanje adekvatnog sistema motivacije i njegovu
efikasnu primenu. Potpuno angaovanje menadmenta na pronalaenju
profitabilnih i izbegavanju neprofitabilnih ulaganja i po tom osnovu nastalo
poveanje trine vrednosti preduzea, vlasnici mogu oekivati od menadmenta
koji je dovoljno motivisan. Istaknut znaaj podsticaja menadmenta preduzea da
preduzimaju poslovne, investicione i finansijske aktivnosti u skladu sa interesima
vlasnika kapitala, za rezultat ima uvoenje kompenzacionih planova kojima se
definie mogunost i uslovi pod kojima menaderi i ostali zaposleni mogu biti
stimulisani i nagraeni. Kompanija O. M. Scot je primer gde je, izmeu ostalog,
unapreenjem stimulacije menadera unapreena uspenost poslovanja, koja je
bila znatno naruena. Kompanija je poveanjem broja zaposlenih koji
participiraju u bonusima i poveanjem uea zaposlenih u kapitalu kompanije,
uspela da povea prodaju za 25% i dobitak pre kamata i poreza za 56% (Malini,
2002, str. 308).
Stepen izjednaavanja individualnih interesa zaposlenih i optih ciljeva preduzea
i mera u kojoj e menadment efikasno upravljati kapitalom vlasnika, u smislu
poveanja vrednosti za vlasnike, zavisi od postojanja i vrste podsticaja. injenica
je da se partnersko ponaanje zaposlenih odraava na performanse preduzea, ali i
to da izabrane metode stimulacije preduzeu nameu dodatne trokove. Zato se
istie da su visina, nain podsticaja i ciljna grupa na koju se motivacioni plan
preduzea odnosi odreeni mogunostima preduzea. Politika koju preduzee
vodi vezano za motivaciju zaposlenih u skladu je sa mogunostima finansiranja,
ali i sa koristima koje procenjuje da e realizacijom kompenzacionog plana
preduzee imati. U nastavku navodimo vrste stimulacija koje su zastupljene u
praksi, s tim da svako preduzee pravi kompenzacionu emu za zaposlene u
skladu sa sopstvenom politikom.
81
5.3. VRSTE STIMULACIJA ZAPOSLENIH

Kvalitet poslovnih aktivnosti zaposlenih i njihov uinak u preduzeu, rezultat su
njihove kompetentnosti i ujedno su posledica postojeeg stepena motivisanosti
zaposlenih. Veza izmeu kompenzacija koje zaposleni primaju za uinjeni napor i
njihovog ponaanja je potvrena u teoriji4 i praksi. Primanja zaposlenih po osnovu
redovnih zarada, poveanja zarada i premija utvrenih ugovorom, predstavljaju
pravnu obavezu preduzea i kao neizbeni poslovni rashodi iskazani su na teret
prihoda, odnosno dobitka posmatranog obraunskog perioda. Re je o primanju
po osnovu obima i kvaliteta rada zaposlenih, pozicije u preduzeu, odgovornosti i
vetina koje su neophodne za obavljanje poverenih zadataka. Ostala novana
primanja zaposlenih su definisana motivacionim planom koji je prilagoen
specifinostima i mogunostima konkretnog preduzea. Sistem motivacije
najee obuhvata kombinaciju nekoliko oblika stimulacije, kako finansijske, tako
i nefinansijske prirode, to za cilj ima nagraivanje zaposlenih koji se po
ostvarenim rezultatima pozitivno istiu u odnosu na prosena ostvarenja ostalih
zaposlenih.
Kompenzacioni paket preduzea, pored osnovne zarade koja se utvruje na
osnovu vrednosti poslova, strunosti i vetina zaposlenih, sadri podsticaje
zaposlenih koji postoje u razliitim oblicima materijalne i nematerijalne prirode.
Kao kratkorone stimulacije zaposlenih mogu se koristiti nagrade za postizanje
natprosenih rezultata, isplate kao priznanje za izuzetno struno angaovanje,
nagrade za poloeni struni ispit i unapreenje znanja i bonusi. Kategorizacija
navedenih stimulacija kao kratkoronih opredeljena je injenicom da se
stimulacije izvravaju najee na godinjem nivou, a godinje finansijske
performanse preduzea slue kao kriterijumi za njihovo sticanje. Bonusi
predstavljaju najzastupljeniji oblik podsticaja zaposlenih i uobiajeno se dodeljuju
zaposlenima ukoliko ostvare unapred definisane ciljeve po pitanju radnih rezultata
i doprinosa uspenosti preduzea. Po svojoj prirodi, bonusi ne predstavljaju
sastavni deo redovne zarade, ve imaju karakter uea u dobitku preduzea.
Kompenzacioni plan preduzea moe da sadri plaene stipendije, kolarine i
seminare, zatim razne vrste beneficija poput penzijskog i ivotnog osiguranja,
naknadu za bolovanje koja je via od zakonski zagarantovane. Korienja kredita
preko preduzea pod povoljnijim uslovima, besplatni pravni i finansijski saveti,
Struna literatura ukazuje na postojanje veze izmeu motivacionih podsticaja i

ponaanja zaposlenih kroz brojne teorije motivacije, poput teorije potreba (Maslow),
teorije vrednosti (Mc Clelland), teorije oekivanja (Wroom), teorije pravinosti
(Adams) itd.
slubeni auto, besplatan prevoz avionom, lanstvo u fitnes klubu primeri su

pogodnosti u kojima zaposleni mogu uivati.
Pored prethodno pomenutih finansijskih podsticaja i raznih povlastica
nefinansijske prirode, stimulacija zaposlenih da rade u interesu vlasnika kapitala,
a samim tim i u interesu prosperiteta preduzea na dugi rok, moe se vriti
ukljuivanjem zaposlenih u vlasnitvo preduzea. Planovi koji stimuliu uee u
vlasnitvu kompanije, planovi opcija na akcije kompanije, planovi dodele akcija
uz ogranienja prava, planovi dodele prava na porast vrednosti akcija i odloeni
bonus planovi, primeri su najee korienih dugoronih podsticajnih planova
(Malini, 2007, str. 77). Ukljuivanje zaposlenih u vlasnitvo preduzea, vlasnici
kapitala prihvataju kao efikasan nain da zaposlene stimuliu da se srode sa
preduzeem i da sopstvene interese priblie, to je vie mogue, interesima ostalih
interesnih grupa. Uee u vlasnitvu predstavlja snaan motivacioni faktor za
menadment i efikasno sredstvo za prevazilaenje razlika i ujednaavanje interesa
principala i njihovih agenata. Samim tim to postaju vlasnici dela preduzea, i po
tom osnovu ostvaruju sva vlasnika prava, menadment e svoje vetine i
sposobnosti usmeriti na donoenje kvalitetnih upravljakih odluka i ostvarenje
planiranih performansi. Dugorona stimulacija zaposlenih doprinosi ostvarenju,
ne samo kvantitativnih, ve i kvalitativnih ciljeva preduzea, podstiui razvoj
novih procesa proizvodnje, proizvoda i trita.
injenica je da se zarade, stimulacije, beneficije i druge pogodnosti koje
zaposleni uivaju u preduzeu mogu posmatrati kao aktivnosti koje direktno ili
indirektno imaju za posledicu odliv novanih sredstava koji moe biti materijalno
znaajan u odnosu na ukupne odlive gotovine. Ipak, ukoliko vlasnici kapitala
novane izdatke ili u drugom obliku isplaene i date kompenzacije shvate kao
investiciju, od zaposlenih mogu oekivati kvalitetan rad, posveenost, eljena
ostvarenja i poboljanje poslovanja preduzea.
5.4. KRITERIJUMI ZA OSTVARENJE STIMULACIJA

Merenje ostvarenja zaposlenih predstavlja relevantan element motivacionog
sistema preduzea. Usklaivanje pojedinanih i optih ciljeva preduzea
podrazumeva, izmeu ostalog, i adekvatno merenje individualnih i grupnih
doprinosa pozitivnim performansama preduzea, kao i distribuiranje adekvatnih
podsticaja u skladu sa njima. injenica je da efektivnost kompenzacija zavisi od
merila na bazi kojih se obraunavaju kompenzacije. Samo ukoliko su merila
doprinosa zaposlenih uspehu preduzea konzistentna sa postavljenim standardima
i vrednou stvorenom za vlasnike, moe se govoriti o efikasnom nagraivanju. U
suprotnom se mogu desiti situacije da ostvarene loe performanse budu nagraene
83
umesto sankcionisane, ali i da visoko ostvarene performanse od strane zaposlenih

na svim nivoima organizacione strukture preduzea budu nedovoljno nagraene.
Postupak ocenjivanja performansi zaposlenih se sastoji od niza aktivnosti kojim
se povezuju organizacioni ciljevi i individualni radni rezultati. Merenje ostvarenja
zaposlenih podrazumeva utvrivanje kriterijuma radne uspenosti, izbor metoda i
instrumenata merenja, izbor izvora informacija o uspenosti, postupak merenja i
razgovor o oceni i utvrivanje korektivnih mera. (Prulj, 2007, str. 302).
Vrednovanje radne uspenosti, izmeu ostalog, obuhvata identifikovanje
rezultata, ponaanja i karakteristike zaposlenih koje su potrebne za ostvarivanje
ciljeva preduzea, pri emu postupak vrednovanja treba prilagoditi vrsti poslova
koje zaposleni obavljaju. Nezavisno od toga koji su aspekti radnog uinka
predmet vrednovanja, vano je da izbor merila radne uspenosti bude pouzdan i
objektivan. Prilikom procenjivanja doprinosa zaposlenih uspenosti poslovanja
preduzea, mogu se kombinovati ocene iz vie izvora informacija, kako iz
internih izvora od strane nadreenih, podreenih i kolega, tako i od strane
poslovnih partnera i komiteta za procenu kao eksternih i objektivnijih izvora
informacija. Ocena uspenosti zaposlenih najee podrazumeva kombinaciju
nekih od prethodnih procena, a delom moe biti i rezultat tzv. samoocene
zaposlenih, sve u cilju objektivnog pristupa nagraivanju zaposlenih.
Za odmeravanje pojedinanih ili grupnih doprinosa zaposlenih uspehu preduzea,
mogu se koristiti tradicionalna raunovodstvena merila zasnovana na dobitku,
merila zasnovana na novanim tokovima, tzv. ekonomska merila, kao i
nefinansijski indikatori uspeha. Izabrani indikator ili ee izabrana kombinacija
indikatora odreuje visinu i dinamiku kompenzacija datih zaposlenima, pre svega
menaderima preduzea. U istraivanju sprovedenom u SAD, od 177 ispitanih
amerikih kompanija, 68 kompanija koristi samo jedno merilo performansi u
svojim godinjim kompenzacionim planovima, a ostalih 109 kompanija
kombinuje dva ili vie merila, pri emu se u oba sluaja u najveem procentu
(91% posmatranih kompanija) koriste performanse zasnovane na dobitku
(Murphy, 1999, p. 67).
Prema kompenzacionim planovima preduzea, kao kriterijumi za ostvarenje
novanih bonusa zaposlenih mogu se koristiti dobitak, prihodi, trokovi, prinos na
ukupnu imovinu, prinos na sopstveni kapital, zarada po akciji, dividende po
akciji, neto novani tok iz poslovanja, slobodan novani tok i sl. Trokovne i
prihodne performanse se najee koriste za merenje ostvarenja neposrednih
izvrilaca i menadera na nivou profitnih i investicionih centara. Poboljanje
trokovnih performansi se ogleda u pronalaenju naina da se trokovi smanje ili
da se bar izbegne nastanak veih stvarnih u odnosu na planom predviene
trokove. Poveanje obima prodaje i prihoda od prodaje za rezultat ima
unapreenje prihodnih performansi. Prethodno navedena raunovodstvena merila

se mogu posmatrati kao merila doprinosa zaposlenih stvaranju vrednosti za
akcionare, s tim da se korienjem iznosa i trenda dividendi po akciji nastoji
pravo i visina kompenzacija menadera direktno vezati za primanja akcionara u
obliku dividendi.
Bonusi zasnovani na dobitku su jedan od najee korienih naina podsticaja
zaposlenih da predviene aktivnosti obavljaju u skladu sa interesima vlasnika
kapitala. Iznos bonusa koji se vezuje za dobitak ili za performanse zasnovane na
dobitku, moe se odrediti na nekoliko naina. Fiksno uee u ostvarenoj dobiti je
najjednostavniji nain utvrivanja vrednosti bonusa. Definisanjem odreenog
procenta uea u ostvarenom dobitku, ali samo preko odreene stope prinosa,
izbegava se isplata bonusa u sluaju niske vrednosti dobitka i nagraivanje po
osnovu nezadovoljavajue stope prinosa na vlasniki kapital. Unapreenje
performansi u odnosu na nivo iz prethodnih godina, u odnosu na ostvarenja na
nivou drugih preduzea ili na nivou proseka grane kojoj preduzee pripada,
takoe se moe koristiti kao kriterijum za sticanje bonusa. Visina bonusa u
zavisnosti od planiranih ostvarenja moe biti preporuljiv kriterijum za sticanje
stimulacija, pod uslovom da se planirane vrednosti zasnivaju na realnim
pretpostavkama.
Trina vrednost preduzea, dodata ekonomska vrednost, dodata trina vrednost,
ukupni prinos akcionara predstavljaju finansijske indikatore uspeha koji se sve ee
koriste kao kriterijum za ostvarenje kompenzacija menadera preduzea. Dodata
ekonomska vrednost, kao razlika izmeu neto poslovnog dobitka posle poreza i
ukupnih trokova kapitala, pokazuje da li je ostvarena vrednost za akcionare i u
kojoj meri je ta vrednost iznad oekivanih prinosa akcionara i kreditora. Moe se
rei da samo menadment koji je u mogunosti da ostvari dobitak u iznosu koji je
vei od trokova kapitala u celini, stvara vrednost za akcionare, tako da se nivo
kompenzacija menadmenta vezuje za oekivano poveanje dodate ekonomske
vrednosti i poveanje dodate ekonomske vrednosti iznad oekivanog nivoa.
Dodata trina vrednost (Market Value Added MVA) se takoe posmatra kao
merilo vrednosti stvorene za akcionare, s obzirom da predstavlja razliku izmeu
trine vrednosti sopstvenog kapitala i iznosa kapitala investiranog od strane
akcionara (Fabozzi, 2006, p. 15). U teoriji se dodata trina vrednost posmatra i
kao sadanja vrednost svih oekivanih dodatih ekonomskih vrednosti. Ukupan
prinos akcionara (Total Shareholder Return TSR) objedinjuje prinos po osnovu
dividendi (iskazan u obliku dividendi po akciji) i kapitalnih dobitaka, stavljajui
zbir prinosa u odnos sa trinom cenom akcija preduzea na poetku posmatranog
perioda. Posmatrano iz ugla akcionara, na ovaj nain utvren prinos predstavlja
poveanje vrednosti za akcionare, tako da se moe koristiti i kao merilo doprinosa
menadmenta poveanju vrednosti.
85
Kompenzacioni planovi preduzea pored finansijskih merila uspeha mogu sadrati i

nefinansijska merila kao to su razvoj novih proizvoda, satisfakcija kupaca,
poveanje proizvodnih kapaciteta. Isticanje nefinansijskih merila uspeha je
rezultat zapaanja da odreene aktivnosti menadera u cilju minimiziranja
gubitaka, izbegavanja nepovoljnih kretanja i smanjenja tetnih posledica po
preduzee mogu biti vei uspeh nego dostizanje planirane profitabilnosti u
normalnim uslovima poslovanja.
5.4.1 Novani tokovi kao kriterijum za ostvarenje prava na stimulacije

Sposobnost stvaranja vrednosti za akcionare se moe posmatrati pomou
ostvarene stope prinosa na sopstveni kapital. Stabilan rast stope prinosa najee
ukazuje na efikasno korienje kapitala, koji su na raspolaganje preduzeu stavili
vlasnici, s tim da ne mora uvek biti tako. Motivi da se prinosna mo kapitala
iskae veom nego to stvarno jeste su razliiti, ali je injenica da se iza takvih
nastojanja krije dominacija linih interesa menadmenta preduzea. esto je
oblikovanje performansi preduzea od strane menadmenta motivisano eljom da
se ispune predvieni kriterijumi za sticanje prava na kompenzacije. Znaaj
posmatranih kriterijuma za realnu dodelu kompenzacija moe se istai kroz
primer preduzea ija se odluka o visini kompenzacija meu menaderima dve
divizije razlikuje u zavisnosti od toga da li se kao kriterijum posmatra samo
oekivana ROE stopa prinosa ili se uz nju posmatraju i cash flow performanse
(Brigham, 2004, p. 99). Ukoliko se visina kompenzacije odreuje samo na osnovu
ROE stope prinosa, vii nivo kompenzacija e biti pripisan menadmentu divizije
B koja predvia viu stopu prinosa na sopstveni kapital, to se moe videti u
primeru prikazanom u tabeli 1.
Tabela 1. Nivo kompenzacija menadmenta zasnovan na ROE stopi prinosa
Naziv pozicije
Oekivana ROE stopa prinosa
Nivo kompenzacija
Divizija preduzea
A
B
15%
16%
Nii
Vii
Posmatranjem istovremeno stabilnosti novanih tokova preduzea i oekivane

stope prinosa na sopstveni kapital kao kriterijuma za ostvarenje kompenzacija,
moe se zakljuiti da je na prethodni nain napravljen neravnopravan odnos
kompenzacija meu menaderima dve divizije, to se moe videti u primeru
datom u tabeli 2. Menadment divizije B se moe pohvaliti viom stopom
prinosa, ali nestabilni novani tokovi mogu biti uzrok neostvarenja oekivane
stope prinosa u narednim periodima, zatim nemogunosti isplate novanog dela
kompenzacija i ostalih novanih izdataka preduzea, to sve zajedno moe uticati

na loiju ocenu prinosne snage, finansijske pozicije i finansijske fleksibilnosti
preduzea. Zasluge menadera divizije A da dobiju vee kompenzacije u odnosu
na menadment divizije B, mogu se pravdati injenicom da su, bez obzira na
neto niu oekivanu stopu prinosa divizije A, sposobni da efikasno upravljaju
kapitalom vlasnika, ali i da generiu stabilne novane tokove.
Neravnopravan odnos kompenzacija meu menaderima, ali i neosnovano visoke
kompenzacije mogu biti rezultat preteranog isticanja ostvarenja prinosa na
kapital, bez posmatranja cash flow performansi, ali i ostalih ciljeva preduzea
poput odranja ili rasta trinog uea, razvoja proizvoda, tehnologija, kadrova i
odranja ugleda preduzea, to povratno u duem roku moe ugroziti i sam prinos
na kapital.
Tabela 2. Nivo kompenzacija zasnovan na
ROE stopi prinosa i cash flow riziku
Naziv pozicije
Oekivana ROE stopa prinosa
Stepen cash flow rizika
Nivo kompenzacija
Divizija preduzea
A
B
15%
Nizak
Vii
16%
Visok
Nii
este su situacije u praksi da preduzea pored prodaje, dobitka, stopa prinosa i

ostalih tradicionalnih performansi, kao kriterijum za ostvarenje prava na
kompenzacije zaposlenih koriste i performanse zasnovane na novanim tokovima,
poput neto novanog toka iz poslovanja i slobodnog novanog toka (Kapi, 2009,
str. 41), pri emu se moe zahtevati ostvarenje rastuih performansi ili tano
precizirati koju stopu rasta pojedinih performansi treba ostvariti i u kom periodu.
Upotreba visine slobodnog novanog toka kao osnove za dodelu kompenzacija,
tumai se injenicom da poveanje slobodnog novanog toka dovodi do rasta
trine cene akcija preduzea, na osnovu ega se moe potvrditi i individualan
doprinos menadmenta uspehu preduzea.
injenica je da su performanse preduzea zasnovane na dobitku ee pod
uticajem manipulativnih aktivnosti u odnosu na cash flow performanse. Ipak ne
treba zanemariti mogunost da su i iskazani novani tokovi preduzea podloni
kreativnoj raunovodstvenoj praksi. Precenjivanjem neto novanog toka iz
poslovanja, i na osnovu toga iskazivanjem free cash flow vrednosti vee od
realne, menadment vlasnicima preduzea eli poslati pozitivan signal o
performansama preduzea i po tom osnovu ostvariti neke line interese na tetu
vlasnika, ali i ostalih interesnih grupa preduzea. Tyco International (Mulford and
87
Comiskey, 2005, p. 29) je primer kompanije koja kompenzacionim planom

definie pravo menadmenta na viim hijerarhijskim nivoima na opcije na akcije
kompanije, a kao kriterijume za sticanje opcija na akcije, predvia poveanje
dobitka i poboljanje neto novanog toka iz poslovanja. Tyco International
kompanija je istovremeno primer kompanije iji menadment pribegava
oblikovanju neto gotovine iz poslovanja u pravcu nerealnog poveanja njene
vrednosti, sve u cilju poveanja trine cene akcija i kompenzacionih ostvarenja u
trenutku izvrenja opcije.
Korienje performansi zasnovanih na novanim tokovima kao merila za ocenu
doprinosa zaposlenih poveanju vrednosti preduzea, predstavlja dobar nain za
stvaranje poslovnog ambijenta u kome e zaposleni delovati u interesu vlasnika
kapitala i u pravcu poveanja trine vrednosti preduzea. Koristi od dodeljenih
stimulacija mogu biti znaajne za zaposlene lino, ali i preduzee u celini. Ipak,
dodela stimulacija podrazumeva odreeno finansijsko naprezanje preduzea,
naroito ukoliko je re o visokim novanim izdacima, tako da se neto gotovina i
likvidnost preduzea mogu posmatrati kao ograniavajui faktori realizacije
predviene podsticajne politike.
5.5. STIMULACIJE ZAPOSLENIH PRAKSA U SRBIJI

Efikasna stimulaciona politika preduzea utie na stvaranje povoljne poslovne
klime i unapreenje znanja i vrednosti koje su vane za organizaciju. Dobar
sistem upravljanja stimulacijama zahteva stalnu procenu i preispitivanje u odnosu
na izmenjene okolnosti. Promena motivacionog sistema kroz definisanje i
sprovoenje mera koje e umanjiti uticaj finansijske krize na poslovanje
kompanija, oekivana su reakcija na promenjene globalne finansijske uslove u
poslednje tri godine kod preduzea u Srbiji. Mere u domenu upravljanja ljudskim
resursima koje se odnose na optimizaciju trokova zaposlenih podrazumevaju
najveim delom smanjenje trokova zarada, putovanja, treninga i razvoja,
organizovanja korporativnih deavanja i zapoljavanja, ali i zamrzavanje rasta
pomenutih trokova. Kompanije radije pribegavaju kratkoronim merama, dok je
manji broj kompanija koje su spremne da sprovedu vee promene poslovnih
procesa i motivacionog sistema. Kada su u pitanju kratkorone stimulacije,
preduzea u Srbiji u veem broju sprovode kvantitativne promene, poput smanjenja bonusa i ostalih oblika podsticaja, dok su promene sistema nagraivanja i
redefinisanje odnosa izmeu rezultata i sistema nagraivanja, kao i odnosa
osnovne zarade i ostalih kompenzacija znatno manje prisutne u 2009. godini.
Kada su u pitanju beneficije zaposlenih, kompanije pribegavaju ograniavanju i
kontroli upotrebe slubenih automobila, slubenih mobilnih i fiksnih telefona,

korienje usluga taksi prevoza i slino.5
Tabela 3. Mere u domenu kratkoronih podsticaja u Srbiji u 2009. godini
Kompanije koje
planiraju ...
Smanjenje
Zamrzavanje rasta
Poveanje
Ukupno
Budet za kratkorone
podsticaje
Broj
%
kompanija
15
58%
11
42%
0
0%
26
100%
Ciljni nivo bonusa

Broj
kompanija
9
10
1
20
%
45%
50%
5%
100%
Izvor: www.pwc.com/rs
Posmatrajui rezultate pomenutog istraivanja, od ukupnog broja posmatranih

kompanija koje su uvele izmene u ukupni budet za kratkorone podsticaje, ne
postoje kompanije koje se odluuju na poveanje ovog budeta, ve se za
smanjenje ukupnog budeta za kratkorone podsticaje opredeljuje 58%, a neto
manji procenat od 42% se odluuje za zamrzavanje rasta budeta za kratkorone
podsticaje. Kada se napravi poreenje sa prethodnim istraivanjem, moe se
zakljuiti da su kompanije bile optimistinije poetkom 2009. godine i da su
planirale poveanje ovog budeta. Kada se analiziraju pojedine pogodnosti koje
su zaposlenima na raspolaganju, promene se registruju kod lanstva u fitness
klubovima i korienju povoljnijih kredita preko kompanije.
Ukupan iznos i nain alokacije bonusa zaposlenih mogue je unapred definisati u
skladu sa politikom koju preduzee vodi po pitanju podsticaja zaposlenih. Zaposlene
je mogue nagraivati po diskrecionom principu, kada se nakon protekle poslovne
godine vre detaljne analize uspenosti poslovanja, finansijskih mogunosti
preduzea, uticaja podsticaja na poslovnu klimu u preduzeu i u skladu sa postojeim
stanjem donose odluke o visini i nainu raspodele stimulacija zaposlenima u
preduzeu. Definisanje tzv. ciljnog nivoa bonusa je jedan od naina regulisanja visine
i raspodele bonusa zaposlenima. Ciljni bonus se stie nakon dostizanja ciljnih
performansi preduzea i najee se kree u rasponu od 20-30% ispod ciljnih
performansi do 20-30% iznad ciljnih performansi preduzea. Visina ciljnog nivoa
Pomenute mere, kao i u nastavku navedeni podaci, predstavljaju rezultate istraivanja

koje je kompanija PricewaterhouseCoopers sprovela u 2009. godini na 50 domaih i
stranih kompanija koje posluju u Srbiji. Detaljniji podaci se mogu pogledati u HR
barometru, www.pwc.com/rs.
89
bonusa i faktori uspenosti koji se koriste kao merila ciljnih performansi, stvar su
odluke konkretnog preduzea i usklaeni su sa postojeim bonus planom preduzea i
aktuelnim uslovima poslovanja. Teko je oekivati da se u oteanim uslovima
poslovanja kompanije odluuju na poveanje ciljnih nivoa bonusa, tako da najvei
broj kompanija u Srbiji koje su analizirane u pomenutom istraivanju, izmene u
ovom domenu sprovodi smanjenjem ciljnih nivoa bonusa ili zamrzavanjem rasta
istih. Proseno posmatrano, rezultati istraivanja pokazuju da smanjenje ciljnih
nivoa bonusa iznosi 30%, gde se od ukupnog broja kompanija koje su odgovorile
na pitanje izmena ciljnih nivoa bonusa, za smanjenje rasta odluilo 50%, za
zamrzavanje rasta 45% ispitanih kompanija, a za poveanje ciljnog nivoa bonusa
samo jedna kompanija.
Kompenzacioni plan preduzea podrazumeva postojanje skale za dodelu bonusa
zaposlenima. Nezavisno od toga da li se primenjuje bodovni ili postupak
rangiranja prilikom utvrivanja skale, realno je oekivati izmene i unapreenje
naina raunanja i rangiranja bonusa u skladu sa izmenjenim uslovima poslovanja
i anticipiranim buduim poslovnim dogaanjima. Negativni efekti finansijske krize
po poslovanje preduzea dovode do toga da se u velikom broju kompanije
uzdravaju od izmena u naina utvrivanja bonusa, s tim da u grupi kompanija
koje su bile predmet istraivanja, postoje kompanije koje planiraju ili su ve
sprovele izmene o kojima se prethodno govorilo i zajedno ine 23% od ukupnog
broja kompanija koje su se izjasnile.
Okvir korporativnog upravljanja bi trebalo da omogui blagovremeno i tano
objavljivanje informacija o svim materijalnim pitanjima u vezi sa poslovanjem
preduzea, ukljuujui i pitanja koja se tiu zaposlenih. Jedna od odredbi
aktuelnog Zakona o privrednim drutvima u Srbiji istie da skuptina akcionara
odluuje o politici nagrada i izdacima po osnovu nagraivanja direktora drutva
ili lanova upravnog odbora putem izdavanja akcija, varanata i drugih finansijskih
i nefinansijskih davanja. Re je o vanoj odredbi, s obzirom da vlasnici kapitala
treba da budu upueni u proces definisanja visine i raspodele kompenzacija
menadera preduzea. Sloeno i veoma znaajno pitanje regulisanja motivacionog
sistema zaposlenih i definisanja kompenzacionog plana zahteva dobro postavljenu
regulatornu osnovu, to u naem sluaju znai propisivanje kvalitetnijih
procedura. Kvalitetna zakonska regulativa i adekvatna primena iste, preduslov su
za kvalitetan podsticajni sistem zaposlenih u preduzeu. injenica da u praksi
egzistiraju kompanije koje subjektivno pristupaju utvrivanju bonusa i ostalih
oblika stimulacija zaposlenih, ukazuje da postoje nedostaci u pogledu aktuelne
zakonske regulative u Srbiji, ali i nedostaci po pitanju potovanja osnovnih
etikih principa ponaanja .
5.6. ZAKLJUAK
Adekvatan stepen motivacije i zadovoljstva zaposlenih je u funkciji ostvarenja
postavljenih ciljeva preduzea. Ulaganje u ljudski kapital postaje osnovni vid
investiranja i stvaranja konkurentske prednosti, tako da izgradnjom kvalitetnog
sistema motivacije zaposlenih preduzee moe poveati svoju konkurentsku prednost i trinu vrednost. Stimulacija i nagraivanje zaposlenih se moe posmatrati
kao efikasan instrument usklaivanja interesa zaposlenih i vlasnika kapitala.
Naravno, svest o pripadnosti organizaciji i promovisanje zajednikog, a ne linih
interesa, podrazumeva postojanje adekvatnog sistema motivacije zaposlenih i
njegovu efikasnu primenu.
Zaposleni mogu biti u poziciji da ispunjenje optih ciljeva preduzea posmatraju
kao zadovoljavanje individualnih interesa, to je mogue ostvariti uvoenjem
nagrada za postignute rezultate, usavravanjem i steenim priznanjima, podelom
raznih bonusa, plaanjem stipendija, kolarina, seminara, osiguranja, pribavljanjem
kredita pod povoljnijim uslovima i obezbeivanjem mnogih drugih oblika beneficija.
Struktura kompenzacionog paketa, u pogledu vrste podsticaja i naina raspodele istih,
stvar je politike pojedinanog preduzea, to je u skladu sa finansijskim mogunostima i koristima koje procenjuje da e realizacijom kompenzacionog plana
preduzee imati.
Primarni kriterijum za participaciju zaposlenih u raspodeli bonusa i ostalih oblika
stimulacija treba da bude individualan ili grupni doprinos zaposlenih pozitivnim
performansama preduzea. Bez obzira da li se za odmeravanje doprinosa
zaposlenih uspehu preduzea koriste tradicionalna raunovodstvena merila zasnovana na dobitku, merila zasnovana na novanim tokovima, tzv. ekonomska merila
ili nefinansijski indikatori uspeha, vano je da kompenzacije odraavaju pravu
meru doprinosa zaposlenih ostvarenim performansama preduzea.
Satisfakcija zaposlenih, njihova posveenost ciljevima i rezultatima preduzea i
ponaanje u pravcu poboljanja performansi preduzea, determinisane su izmeu
ostalog i stimulacionom politikom koju preduzee vodi. Kvalitetna zakonska
regulativa i etiki principi ponaanja zaposlenih predstavljaju relevantnu podrku
za postavljanje i funkcionisanje efektivnog sistema stimulacija zaposlenih. Pod
pretpostavkom da e se u predstojeem periodu raditi na unapreenju zakonske
regulative i da e potovanje standardnih vrednosnih normi poslovnog ponaanja,
kako zaposlenih, tako i vlasnika preduzea biti realnost, moe se oekivati efikasnije funkcionisanje motivacionog sistema preduzea u Srbiji. Optimizacija
trokova zaposlenih, kvantitativne promene u smislu smanjenja ili zamrzavanja
podsticaja zaposlenih, ograniavanje i kontrola pogodnosti u kojima zaposleni u
91
preduzeima u Srbiji uivaju, neke su od kratkoronih mera prilagoavanja

preduzea postojeim kriznim uslovima poslovanja.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
Brigham, E., Houston, J. (2004) Fundamental of Financial Management, Thomson,

South-Western.
Fabozzi, F., Peterson, P. (2006) Analysis of Financial Statements, John Wiley &
Sons, Inc. Hoboken, New Jersey.
Kapi, J. (2009) Cash flow statements, Economic Analysis, Vol. 42, No. 3-4, Institute
of economic sciences, Belgrade.
Malini, D. (2007) Kompenzacione eme za menadere, Zbornik radova:
Korporativno i javno upravljanje u funkciji razvoja konkurentnosti, Miloerski
ekonomski forum, Savez ekonomista Srbije, Beograd.
Malini, D. (2002) Politika dobiti korporativnog preduzea, Ekonomski fakultet,
Beograd.
Mishkin, F. (2006) Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data
status, Beograd.
Mulford, C., Comiskey, E. (2005) Creative Cash Flow Reporting: Uncovering
Sustainable Financial Performance, John Wiley & Sons, Inc. Hoboken, New Jersey.
Murphy, K.J. (1999) Executive Compensation, http://windbichler.rewi.hu-berlin.de.
Prulj . (2007) Menadment ljudskih resursa, Fakultet za trgovinu i bankarstvo
Janiije i Danica Kari, Beograd.
Sengi. M.P. (2007) Peta disciplina-umee i praksa organizacije koja ui, Asee, Novi
Sad.
Stevanovi, N., Malini, D. i Milievi, V. (2009) Upravljako raunovodstvo,
Ekonomski fakultet, Beograd.
Vujovi, S. (2010) Uticaj emocionalnog rukovoenja na stavove zaposlenih, asopis
Ekonomske teme, broj 4, 591-605.
Zakon o privrednim drutvima, Slubeni glasnik RS, broj 125/2004.
www.pwc.com/rs/sr/publications/hr-barometer.jhtml
POGLAVLJE 6
ODNOS STUDENATA PEDAGOGIJE

PREMA BUDUOJ PROFESIJI I PROCESU
TRAENJA POSLA1
Nikoleta Gutvajn, Ivana eri i Milica Marui2
Apstrakt: Nae interesovanje usmereno je na razumevanje naina na koji studenti
pedagogije razmiljaju o buduoj profesiji i pronalaenju posla u struci, u
periodu, kada jo uvek nemaju prilike da svoja profesionalna oekivanja ostvare i
evaluiraju u odnosu na realnost sveta rada. Konkretnije, zanimalo nas je kakva su
oekivanja studenata pedagogije u pogledu pronalaenja budueg zaposlenja,
kako procenjuju vlastitu profesionalnu kompetentnost i koje aktivnosti
preduzimaju u vezi sa pronalaenjem posla u struci. U istraivanju je primenjena
metoda studija sluaja. Uzorak je prigodan. U istraivanju je uestvovalo pedeset
i tri studenta tree i etvrte godine sa Odeljenja za pedagogiju Filozofskog
fakulteta u Beogradu. S obzirom na to da je naa studija eksplorativnog
karaktera, opredelili smo se za kvalitativnu analizu prikupljenog materijala.
Nalazi istraivanja pokazuju da znaajan broj studenata ima negativna
oekivanja u pogledu pronalaenja posla u struci, ali i da svoj budui poziv
doivljava kao izazov, to ukazuje na neophodnost osmiljavanja aktivnih mera
trita rada u reavanju pitanja nezaposlenosti.
Kljune rei: Oekivanja, uverenje u sopstvenu efikasnost, proces pronalaenja
posla, studenti pedagogije, trite rada.
lanak predstavlja rezultat rada na projektima Od podsticanja inicijative, saradnje,

stvaralatva u obrazovanju do novih uloga i identiteta u drutvu (br. 179034) i
Unapreivanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja u procesima modernizacije Srbije
(br. 47008), koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije
(2011-2014).
Dr Nikoleta Gutvajn, mr Ivana eri i Milica Marui, Institut za pedagoka
istraivanja, Beograd, Srbija, E-mail adrese: ngutvajn@rcub.bg.ac.rs;
idjeric@rcub.bg.ac.rs; mmarusic@rcub.bg.ac.rs
ODNOS STUDENATA PEDAGOGIJE PREMA BUDUOJ PROFESIJI ...
93
6.1. UVOD
Nezaposlenost mladih predstavlja jedan od najvanijih drutveno-ekonomskih
problema u Republici Srbiji (Arandarenko, 2006). Prema podacima Ankete o
radnoj snazi Republikog Zavoda za statistiku iz oktobra 2010. godine, kao i
prethodnih godina, dominanto je uee najmlae starosne grupe (od 15. do 25.
godine) sa stopom nezaposlenosti od 46.1%, dok stopa nezaposlenosti za grupu
mladih izmeu 25. i 34. godine ivota iznosi 27.5%. Najtraeniji poslovi na
tritu rada, namenjeni visokoobrazovnim osobama u 2010. godini, su IT
strunjaci, inenjeri elektrotehnike i ekonomisti, dok je potranja za diplomiranim
pedagozima na tritu rada relativno mala. Na osnovu objavljenih oglasa na sajtu
poslovi.infostud.com tokom prethodne godine, u okviru 39 postojeih kategorija
radnih mesta, izvedeni su podaci o strukturi najtraenijih zanimanja. Naime,
nalazi o procentualnom ueu objavljenih oglasa, ukazuju da posao pedagoga
pripada kategoriji ostale ponude sa manje zastupljenim radnim mestima
(10.34%). Navedeni podaci ne iznenauju s obzirom na neusklaenost obrazovnog sistema sa potrebama trita rada i injenicu da mladi veoma teko pronalaze posao bez obzira na dostignuti nivo obrazovanja. Imajui u vidu veoma nepovoljnu sliku o statusu mladih na tritu rada, jedan od ciljeva Nacionalne strategije za mlade iz 2008. godine, izmeu ostalog, jeste podsticanje i stimulisanje
svih oblika zapoljavanja, samozapoljavanja i preduzetnitva mladih.
Potpunije sagledavanje problema nezaposlenosti mladih zahteva primenu razliitih pristupa: ekonomskog (na primer, karakteristike trita rada), sociolokog (na
primer, demografski inioci, profesionalna mobilnost, diskriminacija pri
zapoljavanju) i psiholokog (na primer, percepcija, oekivanja, stavovi) (Feather,
1992; Vukeli, 2008; Basbug & Elgin, 2010). U ovom radu emo se, prevashodno
usmeriti na prouavanje psiholokih aspekata problema (ne)zaposlenosti mladih,
kao to su: doivljaj vlastite profesionalne kompetentnosti, uverenje u sopstvenu
efikasnost, profesionalna oekivanja i izbor aktivnosti usmerenih na pronalaenje
budueg posla. Prvi deo rada bie posveen teorijskim razmatranjima odnosa
mladih prema buduoj profesiji, s posebnim osvrtom na proces traenja posla u
struci i vanost nivoa i vrste profesionalnih oekivanja za ishode u pogledu
pronalaenja budueg posla. U drugom delu rada prikazaemo nalaze naeg
istraivanja o oekivanjima studenata pedagogije u pogledu budueg zaposlenja,
njihovim percepcijama vlastite profesionalne kompetentnosti i aktivnostima u
vezi sa pronalaenjem posla u struci. Konano, poslednji deo rada odnosi se na
preporuke koje imaju za cilj unapreivanje aktuelnih praksi trita rada u reavanju pitanja nezaposlenosti mladih.
94 GUTVAJN, ERI, MARUI
6.2. OSNOVNE PRETPOSTAVKE

ZA USPENO PRONALAENJE POSLA
Odnos mladih prema buduoj profesiji i procesu traenja posla je veoma aktuelna
i izazovna tema, za nas kao istraivae, zbog toga to: (a) predstavlja nezaobilazni
element sloene prie o politikama zapoljavanja mladih koji e u bliskoj
budunosti stei status akademskih graana; (b) otvara pitanje o proaktivnom
odnosu mladih prema buduoj profesionalnoj ulozi; (c) podstie na razmiljanje o
pripremnim aktivnostima koje bi mladi trebalo da preduzimaju, kako bi s jedne
strane, bili spremni za ulazak u proces traenja posla, a s druge strane, kako bi
poveali svoje anse na tritu rada. Proaktivan odnos mladih prema
profesionalnom pozivu je, svakako, vaan preduslov koji doprinosi stvaranju
veih mogunosti za pronalaenje buduih poslova, posebno ukoliko imamo u
vidu da dananje mlade generacije ive u drutveno-ekonomskom sistemu koji ne
garantuje isto radno mesto tokom celokupnog radnog veka. Evidentno je da
proces traenja posla zahteva aktivnu pripremu koja poveava konkurentnost
mladih na domaoj i svetskoj pozornici rada. S obzirom na to, u okviru
Nacionalne slube za zapoljavanje, osmiljena je radionica Aktivno traenje
posla koja ima za cilj da obui kandidate da samostalno pronalaze posao, da
ovladaju vetinama uspene komunikacije sa poslodavcem, da ojaaju svoje
samopouzdanje, kao i da realno sagledaju vlastite mogunosti i zahteve trita
rada (Pravilnik o kriterijumima i nainu sprovoenja mera aktivne politike
zapoljavanja, 2010; Izvetaj o radu Nacionalne slube za zapoljavanje, 2010).
U naunoj literaturi susreemo se sa razliitim odreenjima pojma proces
traenja posla. Najee, ovaj pojam se definie kao specifina vrsta ponaanja
koja se odnosi na uloeno vreme i napor da se steknu informacije o alternativama
na tritu rada (Bretz, Boudreau & Judge, 1994). Pored toga, proces traenja posla
se definie kao svrsishodno i voljno ponaanje osobe koja prvenstveno nastoji da
identifikuje cilj i da se posveti njegovom ostvarivanju (Kanfer, Wanberg &
Kantrowitz, 2001).
Proces traenja posla moe da se sagleda i kao oblik suoavanja osobe sa
statusom nezaposlenosti, a da li e nezaposlena osoba biti uspena u pronalaenju
posla zavisi od naina na koji trai posao (Saks & Ashforth, 1999; Kanfer,
Wanberg & Kantrowitz, 2001; Vukeli, 2008; Belada, 2009). Postoji nekoliko
razliitih dimenzija traenja posla: prvo, broj poslovnih prijava tokom odreenog
vremenskog perioda; drugo, irina prijavljivanja ukoliko je osoba konkurisala
za posao koji je iznad njenih mogunosti ili budui poslodavac trai uslove koje
potencijalni zaposlenik ne moe da ostvari (na primer, neadekvatan nivo
obrazovanja); tree, primena razliitih strategija tokom traenja posla (od
uobiajenih strategija kao to je gledanje oglasa posredstvom tampe i drugih
95
medija do slanja prijava radnim organizacijama bez obzira da li se oglaavaju

povodom zapoljavanja novih lica). Definitivno, proces traenja posla zahteva
razliite vrste ponaanja od pojedinaca kao to su priprema biografije (CV),
itanje oglasa, raspitivanje kod osobe iz okruenja i potencijalnih poslodavaca,
kao i odlasci na intervjue za posao.
Proces traenja posla predstavlja vaan period u ivotu mlade osobe, kao i
znaajan izvor stresa. Prelazak sa statusa nezaposlenog na status zaposlenog
oznaava se kao tranzicioni period u ivotu svakog pojedinca. Istraivanja o
ponaanju mladih tokom procesa traenja posla, drastino su porasla u poslednjih
nekoliko decenija (Ellis & Taylor, 1983; Vinokur & Caplan, 1987; Kulik &
Rowland, 1989; Steffy, Shaw, & Noe, 1989; Caska, 1998; Kanfer, Wanberg &
Kantrowitz, 2001; van Hooft et al., 2003; Brown, 2006). Istraivanja koja su
merila aktivnost traenja posla uglavnom su obuhvatala varijable kao to su
intenzitet traenja posla i trud koji nezaposleni ulau u pronalaenje posla.
Varijable u ovim istraivanjima uglavnom se dele na prediktore (na primer,
osobine linosti, oekivanja, samoevaluacija, motivacija za zapoljavanjem) i
negativne i pozitivne ishode procesa traenja posla. Intenzitet traenja posla je u
pozitivnoj vezi sa zadovoljavanjem potrebe za finansijskom sigurnou (Schwab
et al., 1987; Vinokur i Caplan, 1987), namerom da se trai posao (Vinokur &
Caplan, 1987), socijalnom podrkom, ekstraverzijom i savesnocu (Wanberg et
al., 1996), samopotovanjem (Schwab et al., 1987), kompetencijom (Lay &
Brokenshire, 1997), oekivanjem pozitivnog ishoda (Wanberg et al., 2000),
samoefikasnou u pogledu vetina traenja posla (Kanfer & Hullin, 1985; Eden
& Aviram, 1993), vrednovanjem rada (Feather, 1992), vladanjem ivotom
(Vinokur & Schull, 2002) (prema: Mari, 2005b). Autori koji su uradili metaanalizu o problematici traenja posla kod nezaposlenih i osoba koje zavravaju
kolovanje, utvrdili su najjau povezanost izmeu traenja posla i prediktora kao
to su ekstraverzija i savesnost (Kanfer, Wanberg & Kantrowitz, 2001). Prema
tumaenju ovih autora ta povezanost je smislena i oekivana, a razlog tome moe
biti injenica da proces traenja posla zahteva osobine linosti kao to su
asertivnost, prodornost, istrajnost, lako uspostavljanje kontakata, usmerenost ka
reavanju problema i tome slino. Konano, vano je ukazati da je riskantno
donositi zakljuke o konanim faktorima koji utiu na proces traenja posla zbog
veoma sloenih meusobnih odnosa izmeu njih i velikog broja medijatorskih
uticaja (Mari, 2005b; Vukeli, 2008).
Postavlja se pitanje kojim znanjima, vetinama i sposobnostima je neophodno da
pojedinci ovladaju kako bi mogli da efikasno pronau eljeni posao? Veoma je
znaajno da mlada osoba preduzima odreene oblike ponaanja kako bi poveala
anse da dobije zaposlenje. Priprema i intenzitet traenja posla predstavljaju
znaajne prediktore efikasnog pronalaenja budueg zaposlenja (Saks &
Ashforth, 1999), to znai da bi mladi trebalo da budu uporni i da steknu

odreene vetine i sposobnosti koje zahteva taj proces. Meutim, potraga za
poslom moe biti uspena ili neuspena to zavisi od sociodemografskih varijabli
kao to su pol, starost i nivo obrazovanja (Kanfer, Wanberg & Kantrowitz, 2001),
realne percepcije vlastitog nivoa obrazovanja i profesionalnih kompetencija,
pozitivnih oekivanja o pronalaenju budueg posla (Oettingen & Mayer, 2002),
proaktivnog ponaanja nezaposlenih osoba (Crant, 2001; Brown et al., 2006),
samopouzdanja (Kanfer, Wanberg & Kantrowitz, 2001; Fugate et al., 2004;
Cober et al., 2006), samoefikasnosti (Saks & Ashforth, 1999; Brown et al., 2006),
prethodnog radnog iskustva, mobilisanja raspoloivih resursa u svom okruenju
(prijatelji, porodica, kolege studenti, profesori), kao i od vetina
samoprezentovanja buduem poslodavcu (McCorkle et al., 2003). Ova slika moe
da se upotpuni i nalazima o relevantnim faktorima iz naeg okruenja: duina
studiranja (prosek studiranja u naoj sredini je osam godina); neiformisanost
mladih o strategijama za aktivno traenje posla i karijerno usavravanje;
neodgovoran i pasivan odnos mladih prema linom i profesionalnom razvoju;
neusklaen sistem obrazovanja sa potrebama buduih poslodavaca; nedostatak
funkcionalnih i upotrebljivih znanja nakon zavrenog obrazovanja; nepotizam i
slino.
Vaan element u procesu traenja posla, sa psiholokog aspekta prouavanja,
jeste i suoavanje sa brojnim neprijatnim situacijama i okolnostima koje mogu da
se negativno odraze na fiziko i mentalno zdravlje pojedinca (Feather et al., 1992;
Hooft et al., 2004; Vansteenkiste et al., 2004, 2005; Mari, 2005; McKee-Ryan et
al., 2005). Ponovljeni neuspesi prilikom traenja posla mogu da prouzrokuju
stres, anksioznost, oseaj beznaa i obeshrabrenja to dalje utie na efikasno
traenje novog posla (Wanberg & Kanfer, 1999; Van Hooft et al., 2004;
Vansteenkiste et al., 2005). Proces traenja posla je posebno problematian za
diplomirane studente (Brown et al., 2006). Nasuprot tome, nalazi nekih
istraivanja navode da nezaposlenost moe imati i pozitivne psiholoke ishode na
pojedinca (na primer, gubitak posla moe da se doivi kao osveenje, gaenje
izvora stresa, promena toka karijere i slino). Navedeni faktori mogu biti vani u
pronalaenju posla, zbog ega bi autori programa obuke ili podrke trebalo da ih
uzimaju u obzir prilikom aktivne pripreme mladih za izlazak na trite rada.
Inostrana iskustva potvruju da bi programi obuke trebalo da pomognu mladima u
procesu donoenja odluke u vezi sa svojom buduom karijerom (na primer, da
Podaci o faktorima rizika u procesu traenja posla preuzeti su iz eseja Mladi na

tritu rada u Srbiji autora Duka Krsmanovia. Rad je preuzet 18. januara 2011.
godine sa web adrese
http://www.poslovnamreza.org/download%20serb/esej/Dusko_Krsmanovic_esej.pdf
97
analiziraju vetine i sposobnosti koje se trae na tritu) i pripreme za tekoe

koje ih oekuju u procesu pronalaenja posla (Brown et al., 2006; Belada, 2009).
6.3. UVERENJE U SOPSTVENU EFIKASNOST

I USPEH U TRAENJU POSLA
U literaturi postoji nekoliko psiholokih teorija na koje se autori oslanjaju u
prouavanju odnosa prema buduem zaposlenju i problemu nezaposlenosti, kao
to su: teorija samoefiksanosti, teorija o nauenoj bespomonosti i teorija
atribucije (Vansteenkiste et al., 2005). U nastavku teksta prikazaemo teorije koje
predstavljaju na referentni okvir za prouavanje odnosa mladih prema buduoj
profesiji i procesu traenja posla. To su: teorija samoefiksanosti, teorija
planiranog ponaanja i teorija vrednosti i oekivanja.
Teorija samoefikasnosti. Od vremena kada je Bandura (1977) izloio teoriju
samoefikasnosti, njena primenljivost ispitivana je u sasvim razliitim oblastima, a
istraivaki nalazi dosledno upuuju na zakljuak da opaanje sopstvenih
sposobnosti u ostvarenju eljenog ishoda ima kljunu ulogu u ovekovom
funkcionisanju, adaptaciji i postignuu. Jedan od znaajnih strukturalnih
koncepata sociokognitivne teorije linosti jeste samoefikasnost, prema kojem
pojedinac opaa da je sposoban da izvri odreenu aktivnost. Sociokognitivna
perspektiva usmerena je na proaktivnu stranu ovekove linosti i naglaava ulogu
vere u sopstvenu efikasnost u svim aspektima ljudskog funkcionisanja:
motivacionom, afektivnom i delatnom (Bandura & Walters, 1963; Bandura &
Schunk, 1981; Bandura & Cervone, 1983; Bandura, 1986, 1997; Schunk, 1989;
Cantor, 1990; Mischel, 1990; Miloevi, 2004a, 2004b). Sintagma vera u
sopstvenu efikasnost podrazumeva uverenje pojedinca o vlastitim sposobnostima
u vezi sa izvravanjem odreene aktivnosti i oekivanja koja su vezana za ishod.
Svakako, pojedinac misli, osea i ponaa se drugaije u situacijama u kojima je
siguran u svoje sposobnosti, nego u situacijama u kojima se osea nesigurno ili
nekompetentno. Istraivanja pokazuju da doivljaj samoefikasnosti pozitivno
utie na uspeh u pronalaenju posla (Kanfer & Hulin, 1985; Eden & Aviram,
1993; Saks & Ashforth, 1999). ak i pojedinci koji su bez posla due od godinu
dana, ali koji jo uvek imaju visoka oekivanja za pronalaenjem nove i
odgovarajue pozicije, dobili su posao mnogo bre nego oni koji su imali niska
oekivanja (Schaufeli & Van Yperen, 1993). Takoe, pokazalo se da pozitivna
oekivanja diplomiranih studenata o buduem zaposlenju predstavljaju vaan
faktor u pronalaenju posla u struci. Diplomirani studenti ija su oekivanja bila
vea u pogledu uspeha, dobili su vie ponuda za posao, nego studenti sa niskim
oekivanjima (Holms & Verbel, 1992; Schaufeli & Van Yperen, 1993; Steffy,
Shaw, & Noe, 1989; Oettingen & Mayer, 2002). Nacionalna sluba za
zapoljavanje u Republici Srbiji prepoznala je znaaj podsticanja i razvijanja

uverenja u sopstvenu efikasnost, u cilju prevencije dugorone nezaposlenosti i
pruanja podrke nezaposlenim osobama u procesu traenja posla. Konkretnije,
organizuje se Trening samoefikasnosti koji je namenjen dugorono nezaposlenim
i tee zapoljivim licima, s ciljem prevencije njihove socijalne iskljuenosti,
podsticanja psiholokog osnaivanja, podizanja nivoa kompetentnosti i line
efikasnosti u postupku traenja posla (Pravilnik o kriterijumima i nainu
sprovoenja mera aktivne politike zapoljavanja, 2010). Prema aktuelnim
podacima, ovim programom je obuhvaeno dve hiljade osoba tokom prethodne
godine (Izvetaj o radu Nacionalne slube za zapoljavanje, 2010).
Teorija planiranog ponaanja. Ova teorija nudi veoma koristan konceptualni
okvir za predvianje i razumevanje ljudskog ponaanja u odreenom kontekstu
(Fishbein & Ajzen, 1975; Ajzen & Fishbein, 1980). Prema shvatanjima
predstavnika teorije planiranog ponaanja najvanija determinanta ljudskog
ponaanje jeste individualna namera koja predstavlja kombinaciju stavova i
subjektivnih normi prema odreenom ponaanju. U skladu sa postavkama ove
teorije, namera pojedinca da pronae posao zavisi od tri kljuna faktora: (a)
stavovi prema traenju posla; (b) subjektivne norme koje oznaavaju stepen
uverenja osobe o tome ta znaajni drugi oekuju od nje u pogledu pronalaenja
posla; (c) verovanje pojedinca u vlastite sposobnosti u pogledu pronalaenja posla
i prevazilaenja prepreka u tom procesu. Koncept vere pojedinca u sopstvene
sposobnosti u procesu pronalaenja posla kompatibilan je sa konceptom
samoefikasnosti u Bandurinoj teoriji (Ajzen, 1991).
Rezultati mnogobrojnih istraivanju potvruju u potpunosti ili delimino postavke
teorije planiranog ponaanja (Caska, 1998; Griffeth, Hom & Gaertner, 2000;
Kanfer et al., 2001; Vinokur & Schull, 2002; Oettingen & Mayer, 2002). Stav
prema traenju posla i subjektivne norme su znaajni prediktori traenja posla
(Wanberg et al., 2000). Pojedinci koji ulau vreme u traenje posla, ne samo da
dobijaju eljeni posao, ve due vremensko i psihiloko investiranje u
pronalaenje posla dovodi do veeg uspeha u pregovaranju i sklapanju ugovora sa
buduim poslodavcima (Oettingen & Mayer, 2002).
Teorija vrednosti i oekivanja. Ova teorija polazi od osnovne pretpostavke da se
ljudi orijentiu prema svetu u skladu sa svojim oekivanjima i vrednostima
(Fishbein, 1971). Teorija vrednosti i oekivanja se primenjivala u razliitim
oblastima, a posebno u domenu procesa traenja posla. U okviru ove teorije
razlikuje se dve vrste oekivanja: oekivanja o samoefikasnosti i oekivanja o
moguim ishodima. Drugaije reeno, neije ponaanje je odreeno, istovremeno,
individualnim oekivanjima u odnosu na ishode ponaanja i vrednostima koje
pripisuje ovim ishodima. Dok se oekivanja odnose na neija uverenja da e neko
99
ponaanje voditi ka poeljnim ishodima, vrednosti se odnose na opaanje

atraktivnosti tih ishoda. S jedne strane, oekivanja su oblikovana percepcijom o
sposobnostima da se postignu poeljni ishodi, a s druge strane, vrednosti se
formiraju na osnovu potreba pojedinca ili njegove ivotne filozofije.
Ova teorija predvia da e nezaposlena osoba sa visokim oekivanjima u pogledu
pronalaenja posla mnogo intenzivnije da traga za poslom, u odnosu na
nezaposlene osobe koji imaju nii nivo oekivanja u pogledu toga. Preciznije, to
vie neki pojedinac oekuje da e pronai posao i to ga vie vrednuje, traie ga
u veoj meri. Istraivaki nalazi o povezanosti izmeu oekivanja prema poslu i
aktivnosti usmerenih ka traenju posla nisu konzistentni meu istraivaima.
Naime, jedna grupa istraivaa ukazuju da postoji pozitivan odnos izmeu
oekivanja prema poslu i intenziteta traenja posla (Feather & Davenport, 1981;
Basbug & Elgin, 2010), druga grupa istraivaa ukazuje da izmeu ovih varijabli
postoji negativna povezanost (Vansteenkiste et al., 2005), dok postoje i oni koji
tvrde da izmeu ovih varijabli nije utvrena povezanost (Feather & OBrien,
1987).
6.4.STUDENTI PEDAGOGIJE O BUDUOJ PROFESIJI

I PROCESU TRAENJA POSLA
O problemu (ne)zaposlenosti mladih pedagoga gotovo da ne postoje naunoistraivaki radovi u naoj sredini, iako su alarmantni podaci o broju diplomiranih
pedagoga koji ekaju u redu na svoje prvo zaposlenje u struci. Nae
interesovanje usmereno je na razumevanje naina na koji studenti pedagogije
razmiljaju o buduoj profesiji i pronalaenju posla u struci. Nastojati smo da
uhvatimo jedan moment u toku razvoja profesionalnih vrednosti, kada se one
kristaliu i ogledaju kroz znaaj koji studenti pridaju razliitim aspektima posla,
jo uvek nemajui prilike da svoja profesionalna oekivanja ostvare i evaluiraju u
odnosu na realnost sveta rada.
Uesnici u istraivanju. Uzorak istraivanja je prigodan. U istraivanju je
uestvovalo pedeset i tri studenta tree i etvrte godine sa Odeljenja za
pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, to je u skladu sa preporukama za
izvoenje kvalitativnih istraivanja. U istraivanju je uestvovalo 26 studenata
tree i 27 studenata etvrte godine. Najvei broj uesnika istraivanja je enskog
pola (96.2%). Izrazita polna neujednaenost u korist enskih subjekata je
oekivana, s obzirom na to da se za pedagoku profesiju, uglavnom, opredeljuju
pripadnice enskog pola. Prosena starost (kalendarski uzrast) uesnika
istraivanja iznosila je dvadeset i etiri godine i est meseci. Istraivanje je
sprovedeno tokom kolske 2010/11. godine.
100
GUTVAJN, ERI, MARUI
Metod i tehnika istraivanja. S obzirom na to da se nae istraivanje bazira na

prouavanju naina na koji studenti pedagogije razmiljaju o buduoj profesiji i
procesu pronalaenja posla u struci, izabrana istraivaka strategija poiva na
pretpostavci da pojedinci konstruiu teorije o svojoj buduoj profesionalnoj ulozi
i da upravo te konstrukcije vode njihove aktivnosti u procesu traenja posla u
odreenom smeru. U istraivanju je primenjena metoda studija sluaja. Iako se
studija sluaja, najee, odnosi na pojedinca, sluaj nije uvek vezan za samo
jednu osobu, to moe biti i jedna kola, odeljenje u okviru kole ili grupa
studenata, porodica, ali i program, specifian projekat, kao i odreeni odnosi i
procesi (Flyvbjerg, 2006; Risti, 2006; evkui, 2008). Sluaj, odnosno predmet
naeg istraivanja, predstavlja grupa studenata pedagogije koji su na zavrnim
godinama studija pedagogije.
Za potrebe ovog istraivanja konstruisan je upitnik sa pitanjima otvorenog tipa
koja su glasila: ta Vam prvo pada na pamet kad pomislite pronai posao u
struci?; Na koji nain se informiite o mogunostima budueg zaposlenja?; Da
li planirate da preduzimate aktivnosti, koje po vaem miljenju, mogu uveati
anse za pronalaenje budueg posla? Koje?; Zamislite da ste diplomirali. Da li
se oseate kompetentnim za obavljanje posla pedagoga?; Koje tekoe
oekujete u obavljanju budueg profesionalnog poziva?; ta oekujete od
budueg poslodavca?; Pokuajte da definiite prvi korak koji bi trite rada
trebalo da napravi u reavanju pitanja nezaposlenosti mladih pedagoga. S
obzirom na to da je naa studija eksplorativnog karaktera, opredelili smo se za
kvalitativnu analizu prikupljenog materijala. Korieni analitiki postupak se
moe svrstati u kvalitativnu tematsku analizu, koja podrazumeva traganje za
dominantnim obrascima u prikupljenom materijalu (Braun & Clarke, 2006). Da bi
smo identifikovali teme koje se ponavljaju u razmiljanjima uesnika u
istraivanju, njihovi odgovori razvrstani su po slinosti i razlikama. Tokom
analitikog postupka izvreno je poreenje izmeu naih kategorija i inicijalnih
odgovora uesnika u istraivanju. Konano, nae kvalitativne nalaze poredili smo
sa nalazima relevantnih istraivanja u ovoj oblasti. Vano je ukazati da smo se
opredelili za kvalitativno istraivanje odnosa studenata pedagogije prema buduoj
profesiji i procesu traenja posla, zbog toga to omoguava dublji uvid u lina
znaenja koja studenti pedagogije pripisuju svom buduem profesionalnom
pozivu.
Analiza i diskusija rezultata. Poetni zadatak naeg istraivanja odnosio se na
upoznavanje sa prvim asocijacijama studenata pedagogije koje se javljaju pri
pomisli na pronalaenje posla u struci. Kod vie od polovine studenata
preovlauje uverenje da je posao u struci izuzetno teko pronai i da je
nedovoljna zaposlenost pedagoga gorui problem naeg obrazovnog sistema i
drutva u celini. Prve asocijacije kod ove grupe studenata su ekanje, traenje,
101
glavobolja, nemogua misija, napor, borba. Manje od polovine studenata istie

linu upornost kao glavni preduslov za pronalaenje posla u struci, kao i
oslanjanje na znaajne druge i sudbinu (potrebna mi je veza ili posao se
iskljuivo moe nai preko veze, to je stvar sree, to ne zavisi od mene).
Vano je naglasiti da manji broj studenata navodi kao kljunu prepreku prilikom
zapoljavanja korupciju, odnosno nepotizam, zapoljavanje preko veze. Sledei
iseak govora, ilustruje prethodno navedeno:
Srea! Treba imati ludu sreu nai posao u naoj struci u neko blisko
vreme nakon zavretka studija. U ovoj zemlji traenje posla je Sizifov
posao! Situacija je takva da diplomiranih pedagoga ima vie na birou,
nego u koli ili vrtiu.
(Studentkinja etvrte godine pedagogije)
Nalazi istraivanja pokazuju da vie od polovine studenata ima negativna
oekivanja u pogledu mogunosti pronalaenja posla u struci, a skoro svi studenti
doivljavaju budui poziv kao izazov za lini i profesionalni napredak. Bez obzira
na jasno definisana oekivanja studenata u pogledu benefita koji posao pedagoga
omoguava, veina studenata ima svest o tome da ih nakon diplomiranja oekuju
realne prepreke za ulazak u svet rada. Stoga, neophodno je osmisliti jasne
strategije i programe podrke u procesu zapoljavanja visokoobrazovanih
kadrova, kako bi mogli da zadovolje line i profesionalne potrebe i vrednosti.
Posao pedagoga je takav da zahteva kontinuirano lino usavravanje i
preispitivanje. Nakon zavretka studija smatram da u i dalje teiti
stalnom usavravanju. Ne elim biti iskljuena iz aktuelnih deavanja, ve
elim da idem u korak sa vremenom, da budem stalno informisana o
promenama i tako sama doprinesem napretku sebe i drugih
(Studentkinja tree godine pedagogije)
Aktivan odnos mladih prema buduem profesionalnom pozivu je, svakako, vaan
preduslov koji doprinosi stvaranju boljih prilika i mogunosti za pronalaenje
buduih poslova. Lina inicijativa studenata u procesu prikupljanja informacija o
buduem zaposlenju i izboru naina za pronalaenje posla, svakako, predstavljaju
znaajne indikatore aktivnog odnosa mladih prema buduoj profesiji. Polovina
studenata pedagogije prikuplja informacije o buduem zaposlenju od strane
znaajnih drugih iz neposrednog okruenja (profesori pedagogije, pedagozi
zaposleni u kolama i vrtiima, roditelji, diplomirani studenti). Pored toga, o
slobodnim radnim mestima informiu se pratei specijalizovane sajtove za
zapoljavanje i tampane medije. Od ukupno 53 studenata pedagogije njih
dvadeset i troje navodi Internet i tampane medije kao koristan izvor informacija
za pronalaenje posla posredstvom poslovnih oglasa (na primer, dnevne novine,
102
GUTVAJN, ERI, MARUI
Mali oglasi, Infostud, Lako do posla). Zanimljivo je da budui pedagozi ne

opaaju Nacionalnu slubu za zapoljavanje kao partnera u procesu traenja
budueg posla. Takoe, neznatan broj studenata izjavljuje da su neinformisani,
kao i da je beskorisno tragati za informacijama, jer postoje nepravilnosti u
konkursnoj proceduri.
Konkursi koje objavljuju kole su uglavnom nameteni, tako da ako
nemate vezu informacije su beskorisne.
Kad su u pitanju konkretne aktivnosti koje studenti pedagogije preduzimaju, kako
bi doprineli veoj verovatnoi pronalaenja budueg posla, izdvajaju se sledei
izbori koje smo grupisali u etiri kategorije: (a) nastavak kolovanja (diplomske
akademske studije pedagogije master); (b) volontiranje u dravnom i
nevladinom sektoru koji se bave decom i mladima; (c) ulanjenje u vladajuu
stranku, kao i traenje donatorstva i sponzorstva; (d) uspostavljanje kontakata sa
relevantnim pojedincima koji mogu da pomognu pri zaposlenju. Suprotno
preporukama strunjaka, slanje CV-a, obavljanje honorarnih i part-time
poslova, nai studenti u manjoj meri opaaju kao relevantne aktivnosti koje mogu
da doprinesu efikasnijem zaposlenju. Oni studenti koji istiu znaaj volontiranja
tokom studiranja uviaju korisnost takvih aktivnosti za lini i profesionalni
razvoj:
Volontiranje u razliitim organizacijama prua vee anse pri
zapoljavanju, makar samo na papiru. Osim toga, znaajno je steeno
iskustvo tim putem koje e svakako koristi u kasnijem radu.
Neznatan broj studenata ne prepoznaje konkretne aktivnosti koje bi trebalo da
preduzme radi poveanja ansi za zaposlenje, ve kao poeljnu opciju vidi
naputanje zemlje, to je u skladu sa trendom odliva mozgova u protekle dve
decenije. ini se interesantnim predlog jedne studentkinje da udruivanje sa
kolegama i dobijanje podrke od drave u vidu kredita omoguava dobre poetne
pozicije u svetu rada:
Kako je sve krenulo mislim da u se udruiti sa jo nekim kolegama,
traiti kredit od drave pomo mladima pri prvom zaposlenju i pokrenuti
neto nae.
Imajui u vidu navedene rezultate, moemo zakljuiti da studenti koriste
uobiajene naine za traenje posla, ali ne i raznovrsne kako bi sebi poveali
103
anse za zaposlenje. ini se da u njihovim opisima konkretnih koraka koje

nameravaju da preduzmu, preovlauje oslanjanje na druge nasuprot veoj linoj
inicijativi. Odgovori studenata u kojima je naglasak na linoj inicijativi upuuju
na njihovu spremnost da investiraju dodatno vreme i energiju za volontiranjem u
institucijama koje se bave vaspitno-obrazovnim radom.
Aktivan odnos studenta prema pronalaenju budueg posla poiva, izmeu
ostalog, na doivljaju profesionalne kompetentnosti (Schunk, 1991) i proceni
sopstvene efikasnosti u pogledu pronalaenja budueg posla. Uverenje o
efikasnosti predstavlja prediktor zainteresovanosti i pozitivnog stava prema
pronalaenju budueg posla, utie na izbor ciljeva, koliinu uloenog napora,
istrajavanje i oekivane ishode. Osobe sa visokom samoefikasnou, dakle,
pokazuju veu kognitivnu snalaljivost, fleksibilnost i efikasnost (Bandura, 1997;
1999). Imajui to u vidu sledei zadatak naeg istraivanja odnosio se na
upoznavanje sa nainima na koji studenti procenjuju vlastitu kompetentnost za
obavljanje budue profesionalne uloge.
Nalazi pokazuju da od ukupnog broja studenata, njih trideset i devet procenjuje da
se ne osea dovoljno kompetentnim za obavljanje posla pedagoga, dok svega
etrnaest studenata vlastitu kompetentnost procenjuje kao zadovoljavajuu. Od
studenata koji smatraju da su kompetentni, veina ih je sa tree godine studija.
Kljuni razlog vlastite nekompetentnosti, iz ugla studenata pedagogije, jeste
zanemarivanje praktinih znanja i uvebavanja vetina tokom studija pedagogije,
to za proishod ima oseaj vlastite nesigurnosti. Ove nalaze pojaavaju odgovori
studenata na pitanje o anticipiranim tekoama u pogledu budueg profesionalnog
poziva. Naime, vie od polovine studenata osea strah od nemogunosti da se
snae u konkretnim situacijama zbog nedovoljnog znanja i nedostatka prakse
tokom kolovanja.
Mislim da mi znanja koja sam stekla na fakultetu ne znae mnogo za
obavljanje posla pedagoga. Mogu da pomognu, ali ona treba da budu i u
vezi sa poslom koji u obavljati kao pedagog. Nedovoljno prakse, tokom
studija, doprinosi da se oseam nekompetentnom za obavljanje ovog
posla.
Napred navedeni nalazi nisu u skladu sa novim shvatanjem znanja kao
ekonomskog resursa, u kome se naglasak stavlja na upotrebljivost znanja
(Drucker, 1994). Neophodno je transformisati ideju znanje radi znanja u pravcu
shvatanja znanja kao ekonomskog resursa koji doprinosi odrivom razvoju,
uveanju produktivnosti i podsticanju preduzetnike kulture.
104
GUTVAJN, ERI, MARUI
Opte je poznato da pozitivna oekivanja u pogledu budueg zaposlenja

doprinose veem uspehu u pronalaenju i obavljanju profesionalne delatnosti.
Pretpostavljamo da uvid u naine na koje studenti pedagogije anticipiraju tekoe
u pogledu obavljanja budueg profesionalnog poziva, moe doprineti njihovom
osnaivanju, kako bi bili spremni da se uhvate u kotac sa poetnom nesigurnou, neiskustvom i slinim problemima. To se moe postii kroz profesionalno
usmeravanje buduih pedagoga tokom studiranja, a ujedno predstavlja i
pripremnu fazu u kompleksnom i dinaminom procesu pronalaenja budueg
posla. U prilog tome, istraivaki nalazi pokazuju da vera u sopstvenu efikasnost,
s jedne strane, olakava pronalaenje posla u struci (Kanfer & Hulin, 1985; Eden
& Aviram, 1993; Saks & Ashforth, 1999), a s druge strane, predstavlja kljuni
faktor u uspenom obavljanju profesionalne delatnosti (Bandura, 1997).
Na pitanje koje tekoe oekujete u obavljanju budueg profesionalnog poziva, od
ukupnog broja studenata, njih trideset i devet istie da su znaajni drugi u
profesionalnoj sferi glavni izvor tekoa. Konkretnije, studenti pedagogije imaju
bojazan kako da uspostave kvalitetnu saradnju sa kolegama, uenicima i
roditeljima i kako da prevaziu strah od neprihvaenosti u kolektivu. Na osnovu
odgovora studenata pedagogije stiemo uvid u naine na koji oni anticipiraju
svoju buduu profesionalnu ulogu. Zanimljivo je da u odgovorima preovlauju
negativna stereotipna uverenja o tome kako studenti vide ulogu pedagoga u oima
njihovih zamiljenih kolega: pedagozi su na loem glasu u koli; pedagozi
teko uspostavljaju saradnju sa nastavnicima; nastavnici doivljavaju pedagoge
kao vannastavna lica koja kontroliu njihov rad; nastavnici i druge kolege sa
duim radnim iskustvom imaju otpor prema mladim pedagozima, iji je zadatak
da unapreuju vaspitno-obrazovni rad; pedagog u koli je pozicioniran kao
papirolog, a ne kao ekspert za vaspitno-obrazovne probleme. Kad mlada osoba
zakorai u svet rada sa ovakvim skupom pretpostavki, ponaae se u skladu sa
svojim anticipacijama o tome kako je drugi u kolektivu doivljavaju. Na taj nain,
mlada osoba ulazi u zaarani krug i beskonanu seriju refleksija o svojim i
tuim anticipacijama. Ostaje otvoreno pitanje nain na koji e se sadanji
studenti, a budui pedagozi izboriti za odnos buduih kolega i poslodavca
prema njima.
Pozicija zaposlenog na buduem poslu u znaajnoj meri zavisi od njihovih
oekivanja od budueg poslodavca (Vukeli, 2008). Nalazi naeg istraivanja
pokazuju da studenti pedagogije prave dve vrste anticipacija u kreiranju profila
idealnog poslodavca. Prva vrsta anticipacija odnosi se na poeljne osobine linosti
budueg poslodavca, dok se druga vrsta anticapacija odnosi na njegove vetine.
Poeljne osobine linosti budueg poslodavca, iz perspektive studenata, su:
kooperativnost, pouzdanost, strpljivost i otvorenost za kreativna reenja i
promene. Svim uesnicima istraivanja je izuzetno znaajno da izmeu njih i
105
budueg poslodavca postoji uzajamno poverenje, da budui poslodavac ima

razumevanja za njihovo poetno neiskustvo, da potuje njihovu individualnost i
prua podrku i slobodu u radu. Vetine koje bi budui poslodavac trebalo da
poseduje, prema miljenju studenata su: taktinost, obzirnost prema zaposlenima
(potovanje, uvaavanje sposobnosti zaposlenih, obezbeivanje adekvatnih uslova
za rad i struno usavravanje), kompetentnost, smisao za timski rad i organizaciju
posla. Uvidom u naine na koje studenti anticipiraju svog budueg poslodavca,
moemo zakljuiti da preferiraju participativni, odnosno demokratski stil
ponaanja poslodavca. Poznato je da je demokratski orijentisan poslodavac
okrenut ka zaposlenima, da ih ukljuuje u proces donoenja odluka, podstie
njihovu samostalnost i timski rad. Karakteristike autokratskog i permisivnog stila
ponaanja i rukovoenja ne uklapaju se u njihov profil idealnog poslodavca.
Konano, pitali smo uesnike naeg istraivanja da pokuaju da definiu prve
korake koje bi trite rada trebalo da napravi u reavanju pitanja nezaposlenosti
mladih pedagoga. Studenti pedagogije predloili su sledee korake: (a) otvaranje
novih radnih mesta, (b) uveanje budeta za obrazovanje i (c) identifikovanje
talentovanih studenata i omoguavanje njihovog adekvatnog profesionalnog
razvoja.
6.5. PREPORUKE ZA KREATORE POLITIKA

O ZAPOLJAVANJU MLADIH
Pitanje zapoljavanja mladih trebalo bi da se reava u saradnji sa svim
institucijama, poslodavcima i obrazovnim sektorom. To istovremeno znai da je
ukljuivanje institucija formalnog obrazovanja u ovakvu vrstu obuke neophodno,
da bi se obezbedio kontinuiran i odriv rad sa mladima na njihovoj pripremi za
izlazak na trite rada. Strunjaci, u cilju unapreivanja aktuelnih praksi trita
rada u reavanju pitanja nezaposlenosti mladih, izmeu ostalog, preporuuju
promovisanje principa aktivnog traenja posla meu mladima, kao i uvoenje
formalnih i neformalnih programa za permanentno karijerno obrazovanje i usmeravanje mladih na nivou lokalne i ire zajednice. Oigledno je da bi kreatori politika o zapoljavanju mladih trebalo da doprinesu razvijanju svesti o znaaju njihovog proaktivnog odnosa prema buduem zaposlenju. Zato? Nalazi relevantnih
istraivanja pokazali su da postoji direktna veza izmeu dimenzije proaktivna
linost i ishoda u procesu traenja posla (Claes & De Witte, 2002; Brown 2006).
Proaktivne osobe imaju vee mogunosti da se zaposle i izaberu posao koji je u
skladu sa njihovim linim preferencijama i vrednostima (Brown 2006).
Nalazi naeg istraivanja sugeriu da je neophodno: (a) osmiljavanje jasne
strategije i programa karijernog obrazovanja i usmeravanja namenjeni mladima,
106
GUTVAJN, ERI, MARUI
kako bi im se pruila podrka da se nakon zavrenog procesa obrazovanja

upoznaju sa osnovnim pretpostavkama koje doprinose uspehu u traenju posla (na
primer, upoznavanje sa psiholokim mehanizmima delovanja negativnih
oekivanja i anticipacija na ponaanje, uspena komunikacija sa buduim
kolegama i poslodavcima, vera u sopstvenu efikasnost, razvijanje line inicijative,
upoznavanje sa razliitim nainima informisanja o nainima traenja posla); (b)
otvaranje novih radnih mesta; (c) razvijanje pozitivnijeg imida Nacionalne
slube za zapoljavanje, kako bi mladi ovu instituciju doivljavali kao poeljnog i
vidljivog partnera u procesu traenja posla; (d) osmiljavanje adekvatnih mera
kako bi se zaustavio trend odliv mozgova koji je prisutan u naoj sredini u
proteklih dve decenije; (e) profesionalno usmeravanje mladih tokom studiranja,
to predstavlja ujedno i pripremnu fazu u kompleksnom i dinaminom procesu
traenja posla u struci; (f) kreiranje mogunosti i prilika da mladi tokom
studiranja obavljaju honorarne, volonterske i part-time poslove kako bi u
buduem periodu mogli da efikasnije pronau eljeni posao; (g) dominantnije
prisustvo praktinih aktivnosti i znanja u programima osnovnih i master studija,
kao i usklaivanje sadraja programa sa potrebama i perspektivama trita rada;
(h) identifikovanje talentovanih studenata koji su spremni da se dalje
profesionalno usavravaju i napreduju, kako bi drutvo u celini moglo da iskoristi
takav potencijal za sopstveni razvoj.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Ajzen, I. & M. Fishbein (1980): Understanding attitudes and predicting social

behaviour. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall.
Ajzen, I. & M. Fishbein (2000): Attitudes and the attitude-behaviour relation:
reasoned and automatic processes; In W. Stroebe & M. Hewstone (eds.): European
Review of Social Psychology (1-33). New York: Wiley.
Ajzen, I. (1985): From intentions to actions: a theory of planned behaviour; in J. Kuhl
& J. Beckmann (eds.): Action-control: from cognition to behaviour (11-39).
Heidelberg: Springer.
Ajzen, I. (1991): The theory of planned behavior, Organizational Behavior and
Human Decision Processes, Vol. 50, No. 2, 179-211.
Anketa o radnoj snazi (2010). Beograd: Republiki zavod za statistiku.
Arandarenko, M. (2006): Pregled pitanja vezanih za tranziciju od kole do posla u
Srbiji (neobjavljeni materijal).
Bagozzi, R. (1982): A field investigation of causal relations among cognitions, affect,
intentions and behavior, Journal of Marketing Research, Vol. 19, No. 4, 562-584.
Bagozzi, R.P., H. Baumgartner & Y. Youjae (1982): State versus action orientation
and the theory of reasoned action: an application to coupon usage, Journal of
Consumer Research, Vol. 18, No. 4, 505-518.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
107
Bandura, A. & D. Cervone (1983): Selfevaluative and self-efficacy mechanisms

governing the motivational effect of goal systems, Journal of Personality and Social
Psychology, Vol. 45, No. 5, 1017-1028.
Bandura, A. & D.H. Schunk (1981): Cultivating competence, self-efficacy, and
intrinsic interest through proximal self-motivation, Journal of Personality and Social
Bandura, A. & R.H. Walters (1963): Social learning and personality development.
New York: Rinehart and Winston.
Bandura, A. (1986): Social faundations of thought and action: a social cognitive
theory. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
Bandura, A. (1997): Self-efficacy: the exercise of control. New York: Freeman.
Bandura, A. (1999): Social cognitive theory of personality; in L.A. Pervin & O.P.
John (eds.): Handbook of Personality: theory and research (154-197). New York:
Guilford Press.
Basbug, G. & C. Elgin (2010): The more expecting to have a job, the more having it.
Retrieved
January,
2011
from
World
Web
Wide
http://www.econ.boun.edu.tr/public_html/RePEc/pdf/201010.pdf
Belada, M. (2009): Pohaanje seminara, aktivno traenje posla i lokus kontrole,
Primenjena psihologija, Vol. 2, No. 2, 191-215.
Braun, V. & V. Clarke (2006): Using thematic analysis in psychology, Qualitative
Research in Psychology, Vol. 3, No. 2, 77-101.
Bretz, R.D., J.W. Boudreau & T.A. Judge (1994): Job search behavior of employed
managers, Personal Psychology, Vol. 47, No. 2, 275-293.
Brown, D.J., R.T. Cober, K. Kane, P.E. Levy & J. Shalhoop (2006): Proactive
personality and the successful job search: a field investigation with college graduates,
Journal of Applied Psychology, Vol. 91, No. 3, 717-726.
Cantor, N. (1990): From thought to behavior: having and doing in the study of
personality and cognition, American Psychologist, Vol. 45, No. 6, 735-750.
Caska, B.A. (1998): The search for employment: motivation to engage in a coping
behavior, Journal of Applied Social Psychology, Vol. 28, No. 3, 206-224.
Claes, R. & H. De Witte (2002): Determinants of graduates preparatory job search
behaviour: a competitive test of proactive personality and expectancy-value theory,
Psychologica Belgica, Vol. 42, No. 4, 251-266.
Cober, R.T., D.J. Brown, P.E. Levy, L.M. Keeping & A.J. Cober (2003):
Organizational web site content and style as determinants of organizational attraction,
International Journal of Selection and Assessment, Vol. 11, No. 1, 158-169.
Crant, J.M. (2000): Proactive behavior in organizations, Journal of Management,
Vol. 26, No. 3, 435-462.
Drucker, P. (1994): Knowledge Work and Knowledge Society: The Social
Transformations of this Century. Retrieved December, 2010 from World Wide Web
http://soundknowledgestrategies.com/documents/DruckerGodkinLecture.pdf
Eden, D. & A. Aviram (1993): Self-efficacy training to speed reemployment: helping
people to help themselves, Journal of Applied Psychology, Vol. 78, No. 3, 352-360.
Ellis, R.A. & M.S. Taylor (1983): Role of self-esteem with the job-search process,
Journal of Applied Psychology,Vol. 68, No. 3, 632-640.
108
GUTVAJN, ERI, MARUI
28. Feather, N.T. & P.R. Davenport (1981): Unemployment and depressive affect: a
motivational and attributional analysis, Journal of Personality and Social Psychology,
Vol. 41, No. 3, 422-436.
29. Feather, N.T. & G.E. O Brien (1986): A longitudinal study of the effects of
employment and unemployment on school leavers, Journal of Occupational
30. Feather, N.T. (1992): Expectancy-value theory and unemployment effects, Journal of
Occupational and Organizational Psychology, Vol. 65, No. 4, 315-330.
31. Fishbein, M. & I. Ajzen (1975): Belief, attitude, intention, and behavior: an
introduction to theory and research. Reading, MA: Addison-Wesley.
32. Fishbein, M.A. (1971): Some comments on the use of models in advertising
research; In Proceedings: Seminar on translating advanced advertising theories into
research reality (297-318). Amsterdam: The Netherlands: European Society of
Market Research.
33. Flyvbjerg, B. (2006): Five misunderstandings about case-study research, Qualitative
Inquire, Vol. 12, No. 2, 219-245.
34. Fugate, M., A.J. Kinicki & B.E. Ashforth (2004): Employability: a psycho-social
construct, its dimensions, and applications, Journal of Vocational Behavior, Vol. 65,
No. 1, 14-38.
35. Griffeth, R., P. Hom & S. Gaertner (2000): A meta-analysis of antecedents and
correlates of employee turnover: update, moderator tests and research implications for
the next millennium, Journal of Management, Vol. 26, No. 3, 463-488.
36. Holmes, B.H. & J.D. Werbel (1992): Finding work after job loss: the role of coping
resources, Journal of Employment Counseling, Vol. 29, No. 1, 22-29.
37. Izvetaj o radu Nacionalne slube za zapoljavanje (2010). Beograd: Nacionalna
sluba za zapoljavanje.
38. Kanfer, R. & C.L. Hulin (1985): Individual differences in successful job searches
following lay-off, Personnel Psychology, Vol. 38, No. 4, 835-847.
39. Kanfer, R., C. Wanberg, & T. Kantrowitz (2001): Job search and employment: a
personality-motivational analysis and review, Journal of Applied Psychology, Vol.
86, No. 5, 837-855.
40. Kulik, C.T. & K.M. Rowland (1989): The relationship of attributional frameworks to
job seekers perceived success and job search involvement, Journal of Organizational
Behavior, Vol. 10, No. 4, 361-367.
41. Lay, C.H. & R. Brokenshire (1997): Conscientiousness, procrastination and persontask characteristics in job searching by unemployed adults, Current Psychology, Vol.
16, No. 1, 83-96.
42. Mari, Z. (2005a): Mentalno zdravlje i nezaposlenost: predikcija simptoma depresije
kod nezaposlenih osoba, Psihologija, Vol. 38, No. 1. Retrieved Decembar, 2010 from
World Web Wide http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0048-5705/2005/004857050501005M.pdf
43. Mari, Z. (2005b): Predikcija intenziteta i namere traenja posla na uzorku
nezaposlenih, Psihologija, Vol. 38, No. 2. Retrieved Decembar, 2010 from World
Web
Wide
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0048-5705/2005/004857050502181M.pdf
109
44. McCorkle, D.E., J.F. Alexander, J. Reardon & N.D. Kling (2003): Developing selfmarketing skills: are marketing students prepared for the job search? Journal of
Marketing Education, Vol. 25, No. 3, 196-207.
45. McKee-Ryan, F.M., Z. Song, C.R. Wanberg & A.J. Kinicki (2005): Psychological
and physical well-being during unemployment: a meta-analytic study, Journal of
Applied Psychology, Vol. 90, No. 1, 53-76.
46. Miloevi, N. (2004a): Vera u sopstvene sposobnosti i kolski uspeh. Novi Sad: Savez
pedagokih drutava Vojvodine; Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa.
47. Miloevi, N. (2004b): Procena samoefikasnosti i postignue, u: S. Milanovi-Nahod
i N. aranovi-Boanovi (prir.): Znanje i postignue (167-177). Beograd: Institut za
pedagoka istraivanja.
48. Mischel, W. (1990): Personality dispositions revisited and revised: a view after three
decades; in L.A. Pervin (ed.): Handbook of personality: theory and research (111134). New York: Guilford Press.
49. Nacionalna strategija za mlade (2008). Slubeni glasnik RS, Br. 55/05, 71/05 ispravka I 101/07. Retrieved January, 2011 from World Web Wide
http://www.mos.gov.rs/upload/dl/OMLADINA/Strategije/nacionalna_strategija_za_
mlade0081_cyr.pdf
50. Oettingen, G. & D. Mayer (2002): The motivating function of thinking about the
future: expectations versus fantasies, Journal of Personality and Social Psychology,
Vol. 83, No. 5, 1198-1212.
51. Pravilnik o kriterijumima i nainu sprovoenja mera aktivne politike zapoljavanja
(2010). Slubeni glasnik RS, Br. 7/2010. Beograd: Nacionalna sluba za
zapoljavanje.
52. Risti, . (2006): O istraivanju, metodu i znanju. Beograd: Institut za pedagoka
istraivanja.
53. Saks, A.M. & B.E. Ashforth (1999): Effects of individual differences and job search
behaviors on the employment status of recent university graduates, Journal of
Vocational Behavior, Vol. 54, No. 2, 335-349.
54. Schaufeli, W.B. & N.W. Van Yperen (1993): Success and failure in the labor market,
Journal of Organizational Behavior, 14, 559-572.
55. Schunk, D.H. (1989): Self-efficacy and achievement behaviors, Educational
Psychology Review, Vol. 1, No. 3, 173-208.
56. Schunk, D.H. (1991): Self-efficacy and academic motivation, Educational
Psychologist,
Vol. 26, No. 3, 207-231.
57. Schwab, D.P., S. Rynes, & R.J. Aldag (1987): Theories and research on job search
choice; In K.M. Rowland and G.R. Ferris (eds.): Research in personnel and human
resource management (129-166). Greenwich, CF: JAI Press.
58. Steffy, B.D., K.N. Shaw & A.W. Noe (1989): Antecedents and consequences of job
search behaviors, Journal of Vocational Behavior, Vol. 35, No. 3, 254-269.
59. evkui, S. (2008): Kvalitativna studija sluaja u pedagokim istraivanjima:
saznajne mogunosti i ogranienja, Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja, God.
40, Br. 2, (239-256). Beograd: Institut za pedagoka istraivanja.
60. Van Hooft, E., M.P. Born, T.W. Taris & H. Van der Flier (2004): Predictors of job
search behavior among employed and unemployed people, Personnel Psychology,
Vol. 57, 25-29.
110
GUTVAJN, ERI, MARUI
61. Vansteenkiste, M., W. Lens, H.D. Witt & N.T. Feather (2005): Understanding
unemployed peoples job search behavior, unemployment experience and wellbeing:
a comparison of expectancy-value theory and self-determination theory, British
Journal of Social Psychology, Vol. 44, 269-287.
62. Vinokur, A.D. & R.D. Caplan (1987): Attitudes and social support: determinants of
job-seeking behaviour and well-being among the unemployed, Journal of Applied
Social Psychology, Vol. 17, No. 12, 1007-1024.
63. Vinokur, A. & Y. Schull, Y. (2002): The web of coping resources and pathways to
reemployment following a job loss, Journal of Occupational Health Psychology, Vol.
7, No. 1, 68-83.
64. Vukeli, A. (2008): Percepcija savjetnika hrvatskog zavoda za zapoljavanje o
imbenicima zapoljavanja nezaposlenih, Informatologia, Vol. 41, No. 1, 23-32.
65. Wanberg, C.R., J.D. Watt & D.J. Rumsey (1996): Individuals without jobs: an
empirical study of job-seeking behavior and reemployment, Journal of Applied
66. Wanberg, C.R. & R. Kanfer (1999): Unemployed individuals: motives, job-search
competencies, and job-search constraints as predictors of job seeking and
reemployment, Journal of Applied Psychology, Vol. 84, No. 6, 897-910.
67. Wanberg, C.R., R. Kanfer & J.T. Banas (2000): Predictors and outcomes of
networking intensity among unemployed job seekers, Journal of Applied Psychology,
Vol. 85, No. 4, 491-503.
PRETHODNA SAOPTENJA
POGLAVLJE 7
PRIMENA MODELA PROGNOZE U

PROCENI IVOTNOG STANDARDA
STANOVNITVA U REPUBLICI SRBIJI
Sneana Mijailovi 1, Aleksandar Mari 2
Apstrakt: Finansijska i ekonomska kriza su kroz vie kanala uticali na smanjenje
neto prihoda stanovnitva u Srbiji to je imalo uticaja i na: smanjenje zaposlenosti i poveanje nezaposlenosti, promenu dinamike zarada, zamrzavanje penzija
oktobra 2008. godine, poveanje obaveza kod servisiranja kredita, a zbog pada
kursa dinara, smanjenje priliva stranog kapitala, koji se delimino prelivao
stanovnitvu, smanjenje kreditiranja stanovnitva od strane banaka itd. Ovi
faktori su doveli do smanjenja tranje na domaem i inostranom tritu kao i
kupovne moi stanovnitva odnosno ivotnog standarda to je uticalo na
smanjenje kvaliteta ivota.
U radu je predstavljen deterministiki model (zasnovan na analizi vremenskih
serija) u proceni ivotnog standarda stanovnitva aproksimiran odnosom
prosene neto zarade po zaposlenom i prosene potroake korpe. Ocenjeni
parametri modela dobijeni su metodom sume najmanjih kvadrata.
Model prognoze u proceni ivotnog standarda je testiran na podacima
Republikog zavoda za statistiku, a potom je izvrena analiza rezultata i data
prognoza prosene neto zarade stanovnitva za trei kvartal 2010. godine i prvi
kvartal 2011.godine.
Kljune rei: ekonomska kriza, ivotni standard, model prognoze, kvalitet ivota.
Dr Sneana Mijailovi, Fakultet za poslovno industrijski menadment, Kruevac, Majke

Jugovia 4, e-mail:snezana.km@ptt.rs
Dr Aleksandar Mari, Fakultet za poslovno industrijski menadment, Kruevac, Majke
Jugovia 4, e-mail:alekmaric@gmail.com
112
MIJAILOVI, MARI
7.1. UVOD
Pojam kvalitet ivota podrazumeva inioce koji imaju uticaj na ivotne uslove
pojedinaca ili drutva a oblast je izuavanja u filozofiji, medicini, veri, ekonomiji
i politici.
Analiza kvaliteta ivota podrazumeva, kao osnovu, poznavanje ljudskih potreba.
Obino se polazi od Maslovljeve hijerarhije ljudskih potreba koja podrazumeva
pet grupa potreba, poreanih od najniih ka najviim: fizioloke potrebe, potrebe
za sigurnou, potrebe za pripadnou, potreba za uvaavanjem, i potreba za
samoostvarenjem.
etiri nia nivoa (fizioloke potrebe, sigurnost, pripadnost i potovanje) su
grupisani kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizike potrebe. Zadovoljenje
ovih potreba pomae osobi da raste i razvija se kao ljudsko bie. Za razliku od
njih koje se moraju zadovoljiti, potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju.
Osnovna pretpostavka je da se vie potrebe iz ove hijerarhije pojavljuju tek nakon
to su zadovoljene, veinom ili potpuno, sve potrebe nieg nivoa.
Ova hijerarhija potreba bazirana je na kulturolokim vrednostima Amerike. U
kulturama koje vrednuju izbegavanje neizvesnosti, kao to su Japan i Grka,
sigurnost posla i doivotno zaposlenje su snaniji motivatori od samoostvarenja.
U Danskoj, vedskoj i Norvekoj, socijalne potrebe su snanije od
samoostvarenja i samopotovanja. U Kini, Japanu i Koreji, koje vrednuju
kolektivizam i zajedniki rad nad individualnim dostignuima, pripadanje i
sigurnost su znaajniji od ispunjenja potreba rasta. Stoga, iako potrebe koje je
Maslov identifikovao mogu biti univerzalne, logiki ili hijerarhijski redosled se
razlikuje od kulture do kulture. [uki, 1999.]
Koncept kvaliteta ivota odnosi se na sveukupnu dobrobit unutar drutva, a
usmeren je na to da omogui svakom lanu drutva da ostvari svoje ciljeve. To
znai da se kvalitet ivota meri preko razliitih ekonomskih, ali i neekonomskih
pokazatelja. Pristup kvalitetu ivota oslanja se ne samo na indikatore materijalnog
ivotnog standarda (pokazatelji dohodovne nejednakosti, realnog dohotka, stope
siromatva), ve i na razliite subjektivne inioce koji utiu na ljudski ivot (npr.
drutveni odnosi, sigurnost, mentalno zdravlje, kvalitet ivotne sredine, korienje
slobodnog vremena, kulturni resursi i sl.).
Evropsko udruenje za poboljanje ivotnih i radnih uslova (European Foundation
for the Improvement of Living and Working Conditions) sprovelo je 2003. godine
istraivanje kvaliteta ivota u 28 evropskih zemalja, od ega su 15 bile lanice
Evropske unije, deset je bilo u procesu pristupanja EU (10 zemalja koje su postale
PRIMENA MODELA PROGNOZE U PROCENI IVOTNOG STANDARDA ...
113
lanice EU u 2004. godini) te tri tadanje zemlje kandidatkinje (Bugarska,

Rumunija i Turska). Istraivanje kvaliteta ivota izvreno je u Hrvatskoj 2006.
godine, pre svega sa namerom da se detaljnije istrae regionalne
razlike/nejednakosti u kvalitetu ivota u Hrvatskoj. [23]
Upitnik o kvalitetu ivota obuhvatao je est podruja i to: 1) ekonomsku situaciju,
2) zaposlenost, 3) porodicu i broj lanova porodice, 4) ivot zajednice i socijalnu
participaciju, 5) zdravlje i brigu o zdravlju, 6) znanje, obrazovanje i usavravanje.
Procena kvaliteta vlastitog ivota sloena je i individualna i moe se procenjivati
na osnovu zajednikih parametara koji se koriste u razliitim zemljama. Bez
obzira na dravno ureenje i ekonomsku situaciju (broj zaposlenih i nezaposlenih,
strune kvalifikacije, prosene plate, godine staa...) postoji deset uobiajenih i
opte prihvaenih parametara na osnovu kojih moemo napraviti linu procenu
kvaliteta ivota, slika 1.
Slika1. Parametri line percepcije kvaliteta ivota
Tretirajui poboljanje kvaliteta ivota kao globalni cilj kako pojedinca tako i
drutva, model koji se predlae razmatra kvalitet globalnog cilja kroz kvalitet
podciljeva kvaliteta ivota. Veliine pondera pi se odreuju na osnovu iskustva ili
kroz rad timova koji se bave analizom parametara iji se nivo veliine vezuje za
uspenost realizacije procesa koji su sa njima u vezi. [2,3]
114
MIJAILOVI, MARI
Model kvaliteta ivota sadri sledee oznake:

n
QLP ocena kvaliteta ivota, pi ponder;
= 1,
i =1
i neponderisana ocena kvaliteta parametara

10
QLP =
pi Ki
(1)
i =1
QLP = p1 K1+p2 K2+p3 K3+p4 K4+p5 K5+p6 K6+p7 K7+p8 K8+p9 K9+p10 K10 (2)
U ovom radu bie analizirani neki pokazatelji ivotnog standarda: stopa inflacije,
nivo korupcije, nivo zarada, nezaposlenost, kupovna mo stanovnitva,
siromatvo, itd. to je u direktnoj vezi sa mogunou ostvarivanja, pre svega,
elementarnih potreba, odnosno, kvalitetom ivota stanovnitva Republike Srbije.
Pojam odrivi razvoj uspostavlja direktnu vezu izmeu kvaliteta proizvoda,
kvaliteta tehnologija i kvaliteta ivota, koja se mora ozbiljno izuavati i reavati
naunim metodama [24].
7.2. ANALIZA UTICAJA MAKROEKONOMSKIH KRETANJA NA

IVOTNI STANDARD STANOVNITVA U PERIODU KRIZE
7.2.1. Analiza postojeeg stanja
Analiza finansijske i ekonomske krize se sagledava na osnovu ekonomskog
pokazatelja kretanja viegodinjeg rasta bruto drutvenog proizvoda od preko 5%
godinje. Prve znake krize analitiari ukazuju za trei kvartal u 2008. godini, kada
se belei smanjenje izvoza proizvoda i industrijske proizvodnje. U prvoj polovini
2009. godine dolazi do realnog smanjenja bruto drutvenog proizvoda po stopi od
4% i smanjenja industrijske proizvodnje za jednu petinu [Vlada Republike Srbije,
2009.].
Smanjenje izvoza naih proizvoda zbog blage recesije u razvijenim zemljama je
posledica smanjenja bruto drutvenog proizvoda i priliva inostranog kapitala, kao
i smanjenja tranje potroaa za proizvodima. Uzrok smanjenja industrijske
proizvodnje su ekonomski i socijalni problemi, to oteava i ostvarivanje jednog
od stratekih ciljeva zemlje integraciju u Evropsku uniju.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu 2008. je bila 11,3% vea nego u istom
mesecu 2009. godine, dok je u odnosu na prosek 2009. godine bila manja za
1,7%. U prvom kvartalu 2010. godine u poreenju sa istim periodom 2009.
godine ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 4,8% [Vlada Republike Srbije,
115
2010.]. Rastu industrijske proizvodnje ne doprinosi domaa tranja, koja je u

istom periodu opala. Pri tome su i investicije u prva tri meseca bile za 8 % manje
nego u istom periodu prole godine.
Spoljni dug raste i trend rasta e se nastaviti to predstavlja mehanizam drave
kako bi izala u susret budetskim potrebama u cilju amortizovanja skokovitog
pada vrednosti dinara. Sutinskih reformskih zahvata za reavanje problema u
zemlji nema, koji bi obezbedili nove investicije i time ojaali privrednu strukturu
zemlje. Postoje miljenja da javni dug nije veliki i da smo manje zadueni od
zemalja u regionu. Ovo je tano, meutim brzina njegovog rasta je velika to
dodatno ugroava privrednu stabilnost, odbija investitore, koi privredni rast i rast
zaposlenosti. Prema podacima Ministarstva finansija krajem maja 2010. godine
ukupni javni dug Republike Srbije iznosio je 10,54 milijardi evra, to je 31,9 %
bruto domaeg proizvoda (BDP). Na kraju prole godine javni dug bio je 9,85
milijardi evra, to znai da je u prvih pet meseci 2010. povean za oko 691 milion
evra. Na kraju 2008. godine javni dug Srbije bio je 8,78 milijardi evra, to je
iznosilo 25,6 odsto BDP-a [Vlada Republike Srbije, 2010.].
Inflacioni pritisci se nastavljaju. Oni su dodatno podstaknuti padnom vrednosti
dinara, ali jo uvek i prekomernom javnom potronjom. Smanjeni priliv kapitala
iz inostranstva i nedovoljna konkurentnost privrede Srbije uslovili su pad
vrednosti dinara to se odraava na inflaciju preko nepotroakih cena. Uz to,
treba raunati i na vie cene hrane usled nepovoljnih klimatskih prilika, to e,
bez obzira na nisku kupovnu mo stanovnitva dodatno ojaati inflacione tenzije
u privredi.
Potroake cene u maju 2010. godine, u odnosu na isti mesec 2009. godine
poveane su za 3,7%, a u odnosu na decembar 2009. godine poveane su za 4,1%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni
potronje od poetka 2010. godine, najvei rast cena zabeleen je u grupama:
alkoholna pia i duvan (9,0%), stan, voda elektrina energija, gas i druga goriva
(6,3%), transport (6,2%).
Kupovna mo stanovnitva je jedan od kljunih pokazatelja ivotnog standarda
stanovnitva i izraava se kroz indeks kupovne moi. Za svaku zemlju indeks
kupovne moi se formira na osnovu vie relevantnih pokazatelja a u obzir se
uzima paritet cena. Prema ovom indeksu, koji se pravi za vie od 40 zemalja u
Evropi, Srbija je jedna od dve zemlje koje su osetile pad kupovne moi jo 2008.
godine. Sve ostale tada su zabeleile porast. U Srbiji je 2008. godine, svaki
graanin godinje imao 3.080 evra na raspolaganju za potronju, ukljuujui sva
mogua primanja. Godinu dana ranije taj iznos je bio 3.227 evra. Srbija je u 2008.
bila na 33. mestu u Evropi, u 2009. godini na 34. mestu, dok na kraju 2010.
116
MIJAILOVI, MARI
moemo oekivati 35. poziciju . U februaru su graani, pokazuje statistika,

kupovali za deset odsto manje nego prole godine, kada je kriza bila u jeku.
Potroai se odriu luksuza, biraju samo najneophodnije i najjeftinije namirnice.
Poseban problem predstavlja i injenica da se broj penzionera pribliava broju
registrovanih zaposlenih u Srbiji. Stanovnitvo Srbije svrstava se u red najstarijih
u Evropi, a od lanica Evropske Unije je najstarije[7]. Oekuje se da e
nezaposlenost biti jedan od kljunih problema privrede do kraja 2012. godine.
Po stopi nezaposlenosti, Srbija je krajem prole godine prednjaila u Evropi. Sa
stopom od 26,7 odsto pretekli smo i Hrvatsku gde je ovaj pokazatelj 18 odsto, ali i
Crnu Goru i Sloveniju, te drave poput Grke, panije i Maarske gde je kriza u
Evropi najvie uzela danak. Iza Srbije je jedino ostala Bosna i Hercegovina u
kojoj je nezaposlenost vea za tek pola procenta (slika 2).
Slika 2. Stopa nezaposlenosti po godinama
SEKA
Izvor: RZSS, Privredna komora Srbije za 2011.
Porast nezaposlenosti odraava se na ivotni standard i jedan je od neposrednih

uzroka siromatva. U Srbiji je siromatvo definisano kao viedimenzioni fenomen
koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje ivotnih potreba, podrazumeva i
nemogunost zapoljavanja, neodgovarajue stambene uslove i neadekvatan
pristup socijalnoj zatiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U
ostale kljune aspekte siromatva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu
ivotnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na istu vodu i vazduh.
Siromanim se smatra svako lice iji je dohodak ispod nekog egzistencijalnog
minimuma (linije siromatva), neophodnog za zadovoljavanje minimalnih
ivotnih potreba. Egzistencijalne potrebe jednog pojedinca ili porodice mogu biti
definisane na razliitim nivoima, pa je linija siromatva relativno arbitrarna
117
kategorija koja zavisi od vremena i prostora za koji se definie.

Meutim,utvreno je da su apsolutno ili ekstremno siromani svi koji nisu u
stanju da dnevno obezbede sve to im je neophodno za ivot u koliini koja u
SAD kota dolar i 25 centi. [10]
Broj siromanih, tokom poslednjih godina krize, u Srbiji poveao se za 100.000
ljudi ili 20%.Trenutno oko 650.000 ljudi je ispod granice siromatva ili na granici
siromatva, to znai da ne moe da zadovolji ni najosnovnije potrebe.[5,7]
Fleksibilnost trita radne snage je generalno niska, posebno u formalnom sektoru
u kome vlada evropski sistem zatite radnih mesta. Zarade su brzo rasle tokom
perioda 2001-2007. godina, pa je njihov rast dostizao i prelazio svake godine 10%
na godinjem nivou [OECD, 2008.]. Taj rast je bio znatno bri od rasta
produktivnosti. Prema podacima ARS-a, tokom 2008. godine, realne zarade su se
smanjile, delimino i usled metodoloke promene, tj. iskljuenja zarade sa
sporednog posla iz obrauna. Po drugom statistikom izvoru (RAD) zarade su i u
2008. godini realno porasle i to za 3,9%. Tokom itavog posmatranog perioda
zarade u Beogradu su bile znatno vie nego u drugim regionima. Prosene zarade
mukaraca su bile vee od zarada ena, ali ta razlika nije bila velika kretala se u
posmatranom periodu od 11 do 15%.
U periodu pre nastanka krize ivotni standard u Srbiji obeleen je pre svega
znaajnim smanjenjem apsolutnog siromatva. O tome svedoe podaci razliitih
istraivanja koja su sprovedena izmeu 2002. i 2008. godine, kako na osnovu
ankete o ivotnom standardu, tako i na osnovu ankete o potronji domainstva
(APD). Prema podacima APD-a stopa siromatva se smanjila od 8,8% u 2006.
godini na 6,1% u prva tri kvartala 2008. godine. Dubina i otrina siromatva su
takoe prepolovljene tokom posmatranog perioda. Prvi znaci krize na tritu
radne snage uoavaju se ve krajem 2008, ali znaajniji uticaj krize zabeleen je
tek u prvom kvartalu 2009. godine.
Analizom raspodele sredstava u mesenoj potronji stanovnitva indikativno je da
proseno domainstvo u Srbiji, vie od polovine mesenih prihoda 56 % troi na
osnovne ivotne potrebe hranu, stanovanje, komunalije, dok se samo na hranu i
bezalkoholna pia izdvaja 41% novanih sredstava, to je daleko iznad proseka
razvijenih zemalja EU (15-30%).[9,12].
Indeks globalnih cena hrane Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) se u februaru 2011. poveao za 2,2 % i nalazi se iznad nivoa iz
2008. [11]. Ovaj indeks, izraava mesenu promenu cene korpe prehrambenih
proizvoda ukljuujui itarice, uljarice, mlene proizvode, meso, eer itd.
118
MIJAILOVI, MARI
Slika 3. Potencijal racionalizacije potronje
Meutim, istraivanjem koje je sprovela Nacionalna organizacija potroaa

Srbije, februara 2011. godine, pokazuje pravce mogue racionalizacije potronje,
tj. smanjenja rasipanja resursa (slika 3).
Svaka individualna tranja za svakim dobrom zavisi od cene i pojedinanog
novanog dohotka [6]. Kupovna mo stanovnitva, kao jedan od pokazatelja
ivotnog standarda, je predstavljena kao funkcija cena na malo roba i usluga (p) i
koliina proizvoda (q), sadranih u potroakoj korpi i neto dohodka zaposlenih
(M) sa kojim treba da se plati potroaka korpa, tj. F(p, q, M). U ovoj analizi
kupovna mo stanovnitva je merena odnosom parametara prosenih neto zarada
po zaposlenom i prosene potroake korpe.
7.2.2. Analiza kretanja kupovne moi stanovnitva

Analiza kupovne moi stanovnitva u periodu krize je sprovedena po mesecima
za vremenski period od septembra 2008. do avgusta 2010. godine. Analiza
podataka o kretanju kupovne moi stanovnitva se prati za dui vremenski period,
zbog sagledavanja uzroka i moguih reenja. Kupovna mo stanovnitva je
merena odnosom prosene neto zarade po zaposlenom (bez poreza i doprinosa) i
prosene potroake korpe (tabela 1). Izvor i metodologija prikupljanja podataka
je zakonski regulisana. Podaci o zaposlenima u preduzeima, ustanovama i
organizacijama dobijeni su na osnovu Polugodinjeg izvetaja o zaposlenima i o
zaradama zaposlenih, i putem Ankete za dopunu polugodinjeg izvetaja. Podaci
o privatnim preduzetnicima, licima koja samostalno obavljaju delatnost i o licima
zaposlenim kod njih prikupljeni su putem Polugodinjeg izvetaja dobijenog od
Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje zaposlenih.
119
Tabela 1. Pregled kretanja kupovne moi u Republici Srbiji

u periodu septembar 2008. decembar 2010. godine
U periodu 2008. godine
Prosena
neto zarada
po
zaposlenom
Januar
28.230
Februar
30.982
Mart
30.809
April
32.562
Maj
32.147
Jun
32.648
Jul
33.058
Avgust
33.131
Septembar
32.969
Oktobar
34.311
Novembar
33.613
Decembar
38.626
Mesec
Prosena
potroaka
korpa
30.468,49
30.743,94
31.313,07
32.651,35
33.053,18
33.366,45
32.414,29
32.692,40
33.060,65
33.784,92
33.743,16
33.573,10
Prosena
neto zarada
po
zaposlenom
28.877
31.121
30.362
32.571
31.086
31.768
32.553
31.338
31.319
31.734
31.576
36.789
Prosena
potroaka
korpa
34.874,93
35.648,66
35.724,62
36.481,14
36.930,09
37.173,96
36.365,80
36.178,13
35.985,77
36.014,47
36.451,97
35.782,70

Prosena
neto zarada
po
zaposlenom
29.929
32.336
33.508
34.952
33.463
34.161
34.591
33.955
34.570
34.422
34.444
39.580
Prosena
potroaka
korpa
36.067,49
36.196,45
36.202,56
37.070,48
37.843,57
37.414,63
37.825,98
38.360,42
38.596,17
38.390,85
39.499,18
39.779,00
Izvor: RZS, 2010
Pri sprovoenju istraivanja o zaposlenima usvojen je organizaciono-teritorijalni

princip posmatranja, gde je optina uzeta kao osnovna teritorijalna jedinica.
Anketa za dopunu polugodinjeg izvetaja obezbeuje ocene zaposlenih u
preduzeima i drugim organizacijama koje nisu obuhvaene redovnim
polugodinjim izvetajem a koje imaju manje od 50 zaposlenih. Ocene se dobijaju
na osnovu stratifikovanog prostog sluajnog uzorka obima 400 jedinica.
Polugodinjim izvetajem o privatnim preduzetnicima, licima koja samostalno
obavljaju delatnost i o licima zaposlenim kod njih obuhvaena su lica
registrovana kod zajednica zdravstvenog osiguranja.
U istraivanjima koja se zasnivaju na izvetajnom metodu prikupljanja podataka,
pod pojmom zaposleni podrazumevaju se lica koja imaju formalno-pravni ugovor
ili reenje o zaposlenju, odnosno o obavljanju delatnosti ili profesije. Pod pojmom
zaposleni u Anketi o radnoj snazi, podrazumevaju se sva lica koja su najmanje
jedan dan u sedmici za koju se vrilo anketiranje obavljala neki posao u cilju
sticanja sredstava za ivot [Metodologije i standardi, br. 12/2005].
Podaci o prosenoj zaradi prikazuju zarade isplaene u mesecu i dobijeni su
putem redovnog mesenog statistikog istraivanja Meseni izvetaj o zaposlenima i o zaradama zaposlenih (obrazac RAD-1) [Metodologije i standardi, br.
12/2005.]. U istraivanjem obuhvataju se zaposleni i zarade zaposlenih u preduze-
120
MIJAILOVI, MARI
ima, ustanovama, zadrugama i organizacijama u drutvenoj, zadrunoj, meovitoj, dravnoj i privatnoj svojini. Optina uzeta kao osnovna teritorijalna jedinica.
Zaradu u smislu lana 105. Zakona o radu, ini zarada koja sadri porez i
doprinose koji se plaaju iz zarade koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i
vreme provedeno na radu, uveana zarada, naknada zarade i druga primanja
(osim: naknade trokova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na
slubenom putu u zemlji i inostranstvu, otpremnine pri odlasku u penziju,
solidarne pomoi, jubilarne nagrade, naknade trokova pogrebnih usluga i
naknade tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja). Prosena zarada
izraunava se tako to se ukupno isplaena masa zarada u mesecu deli sa brojem
zaposlenih po kadrovskoj evidenciji.
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku (tabela 1) u 2008. godini, dolo
je do tendencije usporavanja rasta prosenih realnih neto zarada, ukljuujui
usporavanje rasta zarada u javnom sektoru. Prosena neto zarada po zaposlenom
u septembru 2008. godine je iznosila 30.646 dinara i manja je za 7.980 dinara u
odnosu na prethodni mesec. Prosena potroaka korpa u septembru 2008. godine
je iznosila 31.294,21 dinara i manja je za 2.278,89 dinara u odnosu na prethodni
mesec to je ukazivalo na poetak krize. Prosena potroaka korpa za mesec
oktobar 2010. godine iznosila je 38.390,85 dinara i manja je za 0,53% ili 205,32
dinara, u odnosu na prethodni mesec. Prosena neto zarada bez poreza i doprinosa
u Srbiji u oktobru 2010. godine bila je 34.422 dinara. U odnosu na zaradu
isplaenu u septembru 2010. godine zarada je nominalno manja za 0,4 %, a realno
je manja za 1,6 %. U odnosu na oktobar 2009. godine, prosena neto zarada
nominalno je vea za 8,5 %, a realno je manja za 0,1 %. Prosena neto zarada u
periodu januar-oktobar 2010. godine u odnosu na januar-oktobar 2009. godine,
nominalno je vea za 7,4 %, a realno je vea za 2,2 %. Obim prosene prehrambene potroake korpe uvean je sa 49 na 75 proizvoda. Novi proizvodi koji
su na listi su: vie vrsta hlebova, peciva, kukuruzno brano, spana, zelena salata,
paradajz, argarepa, konzervisano i smrznuto povre, pomorande, suve ljive,
slanina. U decembru 2010. godine prosena korpa iznosila je 39.779 dinara, a po
novoj metodologiji korpa u decembru kotala bi 52.701 dinar, to je vie za 32,49
% [RZS, 2011]. Prosena neto zarada po zaposlenom u decembru 2010. godine je
39.580 dinara, koja nije dovoljna za kupovinu prosene potroake korpe. Za
pokrie prosene potroake korpe u oktobru 2010. godine bilo je potrebno 1,12
prosenih zarada, koliko je bilo neophodno i u septembru tekue godine. Za
pokrie prosene potroake korpe u januaru 2010. godine bilo je potrebno 1,21
prosenih plata, u oktobru 2009. godine 1,13 a u decembru 2009. godine 0,97
prosenih plata.
121
Na usporavanje rasta zarada znaajno je uticao pad ekonomske aktivnosti, tako da

su u 2009. godini realne neto zarade poveane samo 0,2%, meutim u 2010.
godini uoava se kako nominalni tako i realni rast zarada. U periodu januar - april
2010. godine u odnosu na isti period 2009. godine, nominalni rast zarada je bio
6,1%, dok je realan rast u istom periodu bio 1,8%. U aprilu 2010. godine dolazi
do znaajnijeg porasta prosene zarade u odnosu na prethodnu godinu, to
predstavlja najvei realni meugodinji rast od 2008. godine. injenica da su
zarade u javnom sektoru zamrznute, neoekivani porast prosene zarade
prvenstveno dolazi usled realnog meugodinjeg rasta zarada u privredi od 6,3%
(nominalno 10,6%), a potom i usled realnog meugodinjeg rasta zarada u javnim
dravnim preduzeima od 2,2% [Ministarstvo trgovine i usluga, 2010.].
Objanjenje nalazimo u injenici da je za godinu dana smanjen broj zaposlenih u
privrednim granama sa niim zaradama (naroito u preraivakoj industriji), a u
granama koje zapoljavaju visokokvalifikovan kadar broj zaposlenih je porastao.
U nekim granama je dolo i do poveanja zarada, to je uticalo na to da se ukupno
isplaena neto masa zarada nije znaajnije smanjivala, a pri tome se rasporeuje
na manji broj radnika, tako da dovodi do poveanja prosenih zarada. Prosena
neto zarada u septembru 2010. godine iznosila je 34.952 dinara (u privredi 33.152
dinara) i bila je vea nominalno za 7,3%, a realno za 3,1% u odnosu na april
prole godine. U odnosu na prosenu zaradu bez poreza i doprinosa isplaenu u
martu 2010. godine, nominalno je vea za 4,3%, a realno je vea za 3,6%
[Ministarstvo trgovine i usluga, 2010.].
Potrebe etvorolanog domainstva ogledaju se u strukturi prosene potroake
korpe. Za hranu i pie je predvieno 20.810 dinara meseno, za neprehrambene
potrebe (higijena, lekovi, odea, obua, usluge i drugo) 7.337 dinara, dok je
ostalih 8.923 dinara predvieno za plaanje svih ostalih usluga (komunalije,
elektrina energija, prevoz, telefon). Strukturu minimalne potroake korpe ne
razmatramo, zbog injenice da je prosean neto dohodak po zaposlenom
podmirivao njenu vrednost u periodu 2008-2010. godine.
Sasvim je sigurno da se etvorolano domainstvo sa primanjima u visini
minimalne zarade, koja pokriva manje od 70% minimalne potroake korpe,
odnosno oko 40% prosene potroake korpe, suoava sa ozbiljnim
egzistencijalnim potrebama i siromatvom. U prvom kvartalu 2010. godine
prosene porodice meseno su raspolagale sa ukupno 45.246 dinara. To znai da
kada isplate sve mesene dabine i kupe hranu, prema statistiarima, preostane im
oko 5.000 dinara. U Srbiji se najvie troi na hranu, na koju meseno, u proseku,
odlazi od 39 do 41 odsto mesene zarade. U razvijenim zemljama, poreenja radi,
trokovi hrane su izmeu 10 i 20 odsto, za komunalije, vodu, struju i gas meseno
se u proseku izdvaja 16,8 odsto [Ministarstvo trgovine i usluga, 2010.].
122
MIJAILOVI, MARI
Analiza vrednosti prosenih neto zarada po zaposlenom i prosene potroake

korpe po mesecima u periodu 2008 2010. godine ukazala je na mogunost
projektovanja matematikog modela i izbor kvantitativne metode za predvianje
buduih kretanja kupovne moi stanovnitva.
7.3. MODEL PROGNOZE ZA PREDVIANJE KUPOVNE MOI

STANOVNITVA
7.3.1. Analiza ulaznih podataka
Vrednost prosenih neto zarada po zaposlenom i prosena potroaka korpa po
kvartalima u periodu od septembara 2008. do avgusta 2010. godine su ulazni
podaci za projektovanje modela prognoze (slika 4).
Prosena neto zarada

po zaposlenom po kvartalima
Slika 4. Pregled kretanja kupovne moi u Republici Srbiji po kvartalima u

periodu septembar 2008. - avgust 2010. godine
40.000
35.682
36.662
33.540
36.059
36.384
37.861
35.000
34.043
34.880
31,686
30.000
32.854
32.681
30.733
25.000
IX-XII
2008.
I-IV 2009.
Prosena neto zarada
V-VIII
2009.
IX-XII
2009.
I-IV 2010.
V-VIII
2010.
Prosena potroaka korpa po kvartalima
Prosena potroaka korpa
U cilju to preciznijeg projektovanja modela prognoze za predvianje kretanja

kupovne moi stanovnitva za zadnji kvartal 2010. godine i prvi 2011. godine,
koriste se podaci u duem periodu, kako bi se sagledale odreene zakonitosti
varijabilne pojave. Analiza kretanja kupovne moi stanovnitva u periodu krize je
ukazala na visoki koeficijent korelacije podataka prosenih neto zarada po
zaposlenom i prosene potroake korpe (slika 5). Na dijagramu rasprenosti
prikazane su razliite povezanosti varijacija prosenih neto zarada po zaposlenom
- Y i prosene potroake korpe po kvartalima X (slika 5).
123
Prosena neto zarada po

zaposlenom
Slika 5: Primer oblika veze na dijagramu rasprenosti

Y
35.500
35.000
34.500
34.000
33.500
33.000
32.500
32.000
31.500
31.000
30.500
Prosean neto
dohodak
33.000
34.000
35.000
36.000
37.000
38.000
39.000
Prosena potroaka korpa
Take se priblino grupiu u karakter krivolinijske linije, to ukazuje da je u

pitanju nelinearna zavisnost. U pitanju je stohastika veza, kod koje individualni
sluajevi pokazuju odstupanja od opte pravilnosti. Poveanjem vrednosti
promenljive X, promenljiva Y ne uzima striktno vee vrednosti. Analizom
empirijskih vrednosti prosene neto zarade po zaposlenom i prosene potroake
korpe po kvartalima u periodu 2008-2010. godine uoena je zakonomernost u
predstavljanju. Re je o nelinearnom modelu, polinomu drugog stepena, koji je
dat izrazom :
Y t = a + bx t + cx t2
(3)
gde su: Yt
prosena vrednost neto zarada po zaposlenom (bez poreza i

doprinosa) u t-tom kvartalu - endogena promenljiva,
Xt
prosena potroaka korpa u t-tom kvartalu - egzogena
promenljiva i
a, b i c parametri modela koji se izraunavaju metodom sume
najmanjih kvadrata.
Primenom metode najmanjih kvadrata odreene su vrednosti za parametre a , b i

c . Ovi se parametri odreuju na osnovu sistema jednaina [14]:
N
t =1
t =1
aN + b X t + c X t2
Y
t =1
t =1
N
t =1
N
t =1
N
t =1
n
t =1
t =1
t =1
t =1
=0
a X t + b X t2 + c X t3 X t Yt = 0
a X t2 + b X t3 + c X t4 X t2Yt = 0
6a + 216,19b + 7.799,81c = 196,88

216,19a + 7.799,81b + 281.764,34c = 7.090,85
7.799,81a + 281.764,34b + 10.191.165,75c = 255.739,12
(4)
124
MIJAILOVI, MARI
Reavanjem sistema jednaina (4) metodom zamene dobijaju se sledee vrednosti

za ocenjene parametre modela i to: c = 0,3351, b = 24,1298 a = 466,6748 .
Ocenjena linija trenda koja opisuje zavisnost prosenih mesenih neto zarada (Yt)
u
funkciji
vrednosti
prosene
potroake
korpe
Xt ,
je:
Yt = 466,6748 24,1298 X t + 0,3351X t2 . Standardna greka modela (standardna
devijacija y ) je apsolutni pokazatelj reprezentativnosti modela i omoguava
uporeivanje i odreivanje najbolje prilagoene funkcije trenda, to je dato
izrazom:
(5)
gde su: t = (Yt Yt )2 - ocena suma kvadrata rezidualnih odstupanja

t =1
N razmatrani period vremenske serije.

Analiza rezultata modela prognoze je sprovedena na osnovu ocenjene linije trenda
i standardne greke.
7.3.2. Principi prognoziranja

Prognoziranje je kompleksna oblast, koja predstavlja interesantan problem u
teorijskom i praktinom smislu. Zahteva veliko iskustvo i pridravanje principa
da bi se dolo da relativno precizne prognoze. Deset najvanijih principa kojih
smo se pridravali u prognoziranju su: [Armstrong Skot, 2001]
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Budite sigurni da je prognoza nezavisna od politike.

Koristite razliite izvore podataka.
Uvek podatke prikaite grafiki.
Koristite kvantitativne metode prognoziranja umesto kvalitativne.
Dajte vie vanosti najnovijim podacima.
Uvek koristite jednostavnije metode, osim ako empirijska evidencija ne
zahteva kompleksne.
Metod prognoziranja treba da prui realistinu sliku pojave.
Budite konzervativni u situaciji kada je velika neizvesnost i velika
nestabilnost.
Ne predviajte ciklina kretanja.
Sakupite prognoze od raznovrsnih eksperata.
U prognoziranju buduih kretanja kupovne moi stanovnitva izabrani su parametri koji su zakonski regulisani. Odlike ovog prognoziranja su: razliiti izvori za
prikupljanje podataka, podaci su prikazani grafiki, kvantitativne i jednostavnije
125
metode prognoziranja, ulazni podaci su noviji. Prognoziranje buduih vrednosti

prosenih neto zarada po zaposlenom je obuhvatilo dva kvartala zbog uslova
neizvesnosti dok model prognoze odslikava realnu sliku pojave, pri emu su
respektovani i naini prognoziranja drugih eksperata.
7.3.3. Analiza rezultata modela prognoze

Procenjene vrednosti prosenih neto zarada po zaposlenom za trei kvartal 2010. i
prvi kvartal 2011. godine, izraunate su na osnovu ocenjene linije trenda, to je
dato izrazom. : Yt = 466 , 6748 24 ,1298 X t + 0 , 3351 X t2 .
Vrednost parametra a (466,675) oznaava da je prosena neto zarada po
zaposlenom u periodu 2008-2010. godine 466.675 dinara. Vrednost parametra b
(24,1298) pokazuje da se prosena neto zarada po zaposlenom opada po kvartalu
u proseku za 24.130 dinara, a vrednost (0,335) prosene potroake korpe rasla je
po kvartalu za 335 dinara u periodu 2008-2010. godine. Provera prognoziranih
vrednosti kretanja prosenih neto zarada po zaposlenom po kvartalima za period
septembar 2008 avgust 2010. godine prikazana je u tabeli provera modela u
Izvetaju modela prognoze (Slika 7). Prosena suma kvadrata odstupanja
empirijskih podataka od ocenjene linije trenda je t = 4,1834 , tj. 4.183 dinara
(Slika 8) . Standardna greka je iskazana izrazom
4 . 183
= 26 , 40
6
(6)
Vrednost 26,40 dinara je iskazana u istim mernim jedinicama kao zavisna

promenljiva (prosena neto zarada po zaposlenom) i zavisi od njenog nivoa.
Empirijske vrednosti prosenih neto zarada po zaposlenom su u proseku sa niim
nivoom odstupanja, to je uticalo na malu standardnu greku i preciznost u
prognoziranju. Na grafikonu modela prognoze uoljiva su mala odstupanja
empirijskih podataka po kvartalima u periodu septembar 2008. - avgust 2010.
godine od procenjenih vrednosti ocenjene linije trenda (slika 8). Cilj
projektovanja modela prognoze je prognoziranje buduih vrednosti prosenih
neto zarada po zaposlenom sa malom standardnom grekom i rezultatima koji
ukazuju na poboljanje ivotnog standarda u odnosu na period krize [15].
Grafiki su prikazane procenjene vrednosti kretanja kupovne moi stanovnitva
po kvartalima u periodu septembar 2008 avgust 2010. godine, gde su empirijske
vrednosti ulazni podaci (statistika) za model prognoze. Take dijagrama rasipanja
lee oko ocenjenog modela pravca. Ocenjeni trend pravca je ucrtan kroz dve take
za vrednosti promenljive Xt i kroz njih ucrtana linija pravca (Slika 6). U primeru
126
MIJAILOVI, MARI
su izraunate take pravca Yt za kvartal IX-XII 2008. vrednost prosene neto

zarade po zaposlenom koja se uzima kao poetna i za krajnju vrednost kvartal VVIII 2010. godina.
YIX XII 2008 . = 466 ,6748 24 ,1298 33,541 + 0,3351 33,541 2 = 34 ,282
Y
= 466 ,6748 24 ,1298 37 ,861 + 0,3351 37 ,8612 = 33,394
V VIII 2010 .
Prosena neto zarada po zaposlenom

po kvartalima
Slika 6. Grafiki prikaz ocenjenog nelinearnog modela po kvartalima

u periodu septembar 2008 avgust 2010. godine
35.500
35.000
34.500
34.000
Stvarna
vrednost
33.500
33.000
32.500
Ocenjena
vrednost
32.000
31.500
31.000
30.500
Prosena potroaka korpa po kvartalima
Prognoza budue vrednosti prosene neto zarade po zaposlenom za trei kvartal

2010. i prvi kvartal 2011. je sprovedena na osnovu provere prognostikog modela
(tabela 2).
Tabela 2. Provera prognostikog modela za trei kvartal 2010.
i prvi kvartal 2011.
Period
Xt
Yt =a+bxt +cxt2
Yt
IX-XII 2010.
39.066
35.430
35.754
I-IV 2011.
40.566
39.266
Yt Yt
324
Analizom rezultata na osnovu provere prognostikog modela merenih odnosom

empirijskih vrednosti prosene neto zarade po zaposlenom i prosene potroake
korpe po kvartalima u periodu septembar 2008 avgust 2010. godine ukazuju na
sledee:
127
Slika 7: Izvetaj modela prognoze
Prognoza budue vrednosti prosene neto zarade po zaposlenom za kvartal

IX-XII 2010. godine na osnovu ocenjenog modela je 35.430 dinara, a
stvarna vrednost na osnovu podataka RZS je 35.754 dinara. Prosena
potroaka korpa u kvartalu IX-XII 2010. godine je 39.066. Prosena neto
zarada po zaposlenom nije dovoljna da podmiri kupovinu prosene
potroake korpe.
Prognoza budue vrednosti prosenih neto zarada po zaposlenom za
kvartal I-IV 2011. godine na osnovu ocenjenog modela je 39.266 dinara,
Ni ovaj iznos nee biti dovoljna za podmirivanje prosene potroake
korpe, ija je predviena vrednost 40.566 dinara. Empirijska vrednost
prosene zarade po zaposlenom za januar 2011. godine je 34.099 dinara i
prosena potroaka korpa za januar 2011. - 34.570 dinara. Cene na malo
za robe i usluge imaju trend rasta, to ukazuje da se u drugoj polovini
godine moe oekivati rast prosene neto zarade po zaposlenom, zbog
128
MIJAILOVI, MARI
predvienih veih investicionih ulaganja, vee stope zaposlenosti a time i

vee kupovne moi stanovnitva.
Prognoza buduih kretanja kupovne moi stanovnitva na osnovu ocenjene
linije trenda ukazuje na poboljanje u treem kvartalu 2011. godine tako
da vrednost prosenih neto zarada moe da podmiri prosenu potroaku
korpu.
Standardna greka je 26,40 din i smatra se za optimalnu liniju trenda.
Nedostatak ovog metoda prognoziranja je u tome to zahteva relativno veliki broj
podataka iz prethodnog perioda, da bi se ocenili parametri trenda. Ocenjena linija
trenda ostaje nepromenjena u celom posmatranom periodu, bez obzira na mogua
velika odstupanja empirijskih podataka u uslovima neizvesnosti. U ilustrativnom
primeru nisu prisutna velika odstupanja a ocenjena linija trenda je najbolje
prilagoena podacima.
Model prognoze je softverski projektovana aplikacija u programskom jeziku
Visual C# 2008 pod operativnim sistemom Windows.
7.4. ZAKLJUAK
Ekonomski rast je temelj svake ekonomske politike. Vanost ekonomskog rasta
svake zemlje, naroito posle perioda krize, kao i rast preduzea zasniva se
prvenstveno na rastu proizvodnje, broju i koliini roba kojom se snabdeva trite,
na rastu dobiti tj. bogatstvu drutva i pojedinaca, rastu zaposlenosti.
Ekonomski razvoj nije automatski proces ve svesna akcija aktera koji donosi
odluku, a ekonomski rast je posledica tih akcija. Primena modela prognoze u
predvianju kupovne moi stanovnitva na ilustrativni nain daje doprinos u
reavanja problema i mogunost preduzimanja adekvatnih akcija.
Rastua stopa inflacije, visok nivo korupcije, smanjenje kupovne moi, porast
siromatva, te samim tim i nemogunost ostvarivanja i elementarnih potreba,
uruava ivotni standard to ima za posledicu znaajno smanjenje kvaliteta ivota
stanovnitva Republike Srbije, ije se unapreenje namee kao imperativ
aktuelnog trenutka.
129
LITERATURA
[1]Arsovski, S.: Kvalitet i zadovoljstvo ivotom, 2. Nacionalna konferencija o kvalitetu
ivota, Kragujevac, 08.-11. maj 2007.
[2] Arsovski, S.: Kvalitet ivota- stalni proces ostvarivanja ljudskih vrednosti, 2.
Nacionalna konferencija o kvalitetu ivota, Kragujevac, 10.-12. maj 2006.
[3] Arsovski, S.: Menadment procesima, Mainski fakultet Kragujevac, Centar za
kvalitet, Kragujevac, 2006.
[4] Arsovski, S.: Unapreenje kvaliteta ivota kroz reinenjering sistema
vodosnabdevanja, 2. Nacionalna konferencija o kvalitetu ivota, Kragujevac, 08.11.maj 2007.
[5] Bogievi B., KrstiG, Mijatovi B.:Siromatvo u Srbiji i reforma dravne pomoi
siromanima, Centar za liberalno - demokratske studije, Beograd, 2002.
[6] Hal R. Varijan, Mikroekonomija , Izdavaki centar Ekonomskog fakulteta, Beograd,
str.263, 20, 2005.
[7] http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx
[8] http://www.infostud-istrazivanjeplata.com/
[9] http://www.izit.rs/
[10] www.lifeq.org/
[11] http://www.mtu.gov.rs/
[12] http://www.nops.org.rs/cms/
[13] http://www.poslodavci.org.rs/
[14] Lovri Miodrag., Osnovi statistike, Ekonomski fakultet - Univerzitet u Kragujevcu,
Kragujevac, 2009. , str.468
[15] Mijailovi, S.: Donoenju odluka o izboru pouzdanih isporuioca korienjem
modela prognoze , Struni rad, asopis Tehnika, Savez inenjera i tehniara,
Menadment, (2010/2), Beograd, str.83, 2010.
[16] Matkovi G., Mijatovi B., Petrovi M., Uticaj krize na trite radne snage i ivotni
standard u Srbiji , Centar za liberalno-demokratske studije, str.3, januar 2010.
[17] Metodologije i standardi, broj 12/2005
[18] OECD (2008), Serbia: Labor Market in Transition
[19] Progressive: www.vibilia.rs
[20] Republiki zavod za statistiku (2011), Anketa o ivotnom standardu
[21] Republiki zavod za statistiku (2009), Baza podataka statistike stanovnitva
[22] Scott Armstrong, Principles of Forecasting: A Handbook for Researchers and
Practitioners, Kluwer Academic Publishers, 2001.
[23] uur Z. i grupa autora: Siromatvo, nezaposlenost i socijalna iskljuenost, Zagreb,
2006.
[24] Uzunovi, R., Jaki, B.: Strategija i realizacija- program Vlade Republike Srbije za
unapreenje kvaliteta, Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije - Savet
za kvalitet, Beograd, 1994.
[25] Vlada Republike Srbije (2009), Revidirani memorandum o budetu i ekonomskoj i
fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 8
DIGITALNA PODELA I RAST

ZAPOSLENOSTI
ore Mitrovi 1, Slobodan Pokrajac 2
Apstrakt: Razlika u ekonomskim performansama izmeu zemalja je posle 2000.
godine u znaajnoj meri prouzrokavana razliitim nivoima difuzije i upotrebe
informacione i komunikacione tehnologije (IKT) i dostignutim stepenima
razvijenosti nove ekonomije i informacionog drutva. Upotreba informacione i
komunikacione tehnologije pored pozitivnih efekata na ekonomski rast i razvoj
zemlje nosi sa sobom i odreene negativne posledice koje se najvie ogledaju u
vidu digitalne podele. Digitalna podela podrazumeva nejednak ekonomski razvoj
u zemlji i izmeu zemalja, pojedinaca, domainstava i regiona po pitanju pristupa
i upotrebe IKT. Drutveno-ekonomske razlike koje proizilaze iz digitalne podele
imaju svoj odraz i na trite rada. U radu se analiziraju izazovi, problemi i
mogunosti za ekonomsku analizu i statistiko praenje socijalnih i ekonomskih
efekata digitalne podele, a pre svega na kretanje (ne)zaposlenosti. U radu su
sagledani uticaji informacione i komunikacione tehnologije na porast
produktivnosti rada, zaposlenosti, kreiranje novih ili gaenje postojeih radnih
mesta i promenu ekonomskog blagostanja pojedinaca i drutva u sklopu
odgovarajueg regulatornog, institucionalnog i makroekonomskog okruenja.
Posebna panja je posveena moguim uticajima digitalne podele na
funkcionisanje trita rada u Srbiji u poreenju sa razvijenim zemljama EU i
zemljama u tranziciji. Za potrebe ovog rada kao indikator stepena prisutnosti
digitalne podele upotrebljen je Indeks digitalne podele (Digital Divide Index).
Kljune rei: digitalna podela, nova ekonomija, informaciono drutvo, ekonomski
rast i razvoj, zaposlenost, trite rada
Dr ore Mitrovi, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet,

djordjem@ekof.bg.ac.rs
2
Prof. dr Slobodan Pokrajac, Univerzitet u Beogradu, Mainski fakultet,
spokrajac@mas.bg.ac.rs
1
DIGITALNA PODELA I RAST ZAPOSLENOSTI
131
8.1. UVOD
Celokupna drutveno-ekonomska struktura koja nastaje sve veim uplivom
informacione i komunikacione tehnologije (IKT) u sve domene ljudskog ivota
naziva se informacionim drutvom (ID). Ekonomski sistem koji se razvija pod
uticajem navedene tehnologije u okviru ID u literaturi se definie kao nova
ekonomija (new economy). Pojam nova ekonomija se poeo upotrebljavati
krajem 1990-ih godina kako bi se objasnio itav niz novih ekonomskih, socijalnih
i kulturnih promena podstaknutih razvojem informacione tehnologije. Uobiajeno
se ovaj termin koristi za sve ono to ima veze sa IKT, odnosno sa pojavom i
upotrebom Interneta. Nova ekonomija (NE) kao privredni segment tzv.
informacionog drutva nastaje kao rezultat dva savremena procesa koji se
istovremeno odvijaju. Sa jedne strane, NE proizilazi iz procesa globalizacije pod
kojim podrazumevamo deregulaciju i meusobnu integraciju trita rada, kapitala,
proizvoda i usluga na svetskom nivou, a samim tim i sve veu konkurenciju. Sa
druge strane, NE kao posve novi ekonomski sistem nastaje, pre svega, kao
rezultat tehnoloke revolucije, koja se zasniva najvie na IKT ija upotreba na
mikronivou (promena modela poslovanja u preduzeima i tipova radnih mesta,
odnosno promena celokupnog poslovnog okruenja) utie na makroekonomske
pojave i procese, a samim tim i na privredu kao celinu.
ID i NE su pojedinano obraeni u velikom broju naunih radova, ali je veoma
mali broj njih posveen meusobnom odnosu ova dva entiteta. To naroito dolazi
do izraaja u domaoj literaturi u kojoj se vei znaaj pridaje sociolokim i
kulturolokim aspektima ID, kao i nainu njegove izgradnje. Sa druge strane,
veoma malo panje se poklanja pitanju koji su to ekonomski i institucionalni
aspekti koji omoguavaju zemljama u tranziciji, odnosno Srbiji, da izgradi
ekonomski sistem na mikro i makro nivou zasnovan na IKT tehnologiji koji bi joj
omoguio to bri odrivi rast i razvoj, odnosno sustizanje razvijenih zemalja.
Zbog toga postoji potreba da se ovo pitanje posebno analizira i obradi, naroito
ako se ima u vidu da Srbija spada u zemlje u tranziciji i da su u toku ili joj tek
predstoje krupne reforme privrednog sistema kako bi se omoguilo njeno
punopravno ukljuivanje u svetsko trite. U radu emo se ograniiti samo na
jedan aspekt ovako sloene problematike. Predmet istraivanja rada jesu
institucionalne specifinosti privrednog sistema koji se razvija na osnovu IKT
tehnologije u okvirima samog informacionog drutva i to u domenima
ekonomskog rasta i kretanja zaposlenosti.
Ekonomske performanse razvijenih zemalja su poetkom XXI veka u znaajnoj
meri zavisile upravo od nivoa difuzije i upotrebe IKT i dostignutim stepenima
razvijenosti NE i ID. Upotreba IKT pored pozitivnih efekata na ekonomski rast i
razvoj zemlje nosi sa sobom i odreene negativne posledice koje se najvie
132
MITROVI, POKRAJAC
ogledaju u vidu digitalne podele. U prvom delu rada su kroz pregled relevantne
literature data osnovna teorijska objanjenja pojma i uzroka nastanka digitalne
podele. U skladu sa postavljenim ciljem analize sagledani su uticaji IKT na porast
odgovarajueg regulatornog, institucionalnog i makroekonomskog okruenja. U
drugom delu rada se prvo sagledava uticaj IKT na ekonomski rast i produktivnost
rada u Srbiji i zemljama EU, a zatim i proces reorganizacije radnih mesta u
uslovima nove ekonomije. Analiza izazova, problema i mogunosti za ekonomsku
analizu i statistiko praenje socijalnih i ekonomskih efekata digitalne podele bi
trebalo da nam da odgovor na pitanje kako pristup i upotreba IKT utie na na
kretanje (ne)zaposlenosti. Za potrebe ovog rada kao indikator stepena prisutnosti
digitalne podele upotrebljen je Indeks digitalne podele (Digital Divide Index). Na
kraju rada, posebna panja je posveena izazovima koji stoje pred kreatorima
ekonomske politike prilikom sprovoenja politike zaposlenosti u Srbiji u
uslovima nove ekonomije.
8.2. POJAM I UZROCI NASTANKA DIGITALNE PODELE

U okviru tradicionalne ekonomije razvijene, bogate zemlje i nerazvijene,
siromane zemlje su se meusobno razlikovale po mogunostima pristupa i
raspolaganju sirovinama, fizikim kapitalom (maine, fabrike, putevi) i ljudskim
kapitalom (obrazovana radna snaga) koji su neophodni za ekonomski razvoj.
Meutim, u okviru nove ekonomije dolazi do polarizacije izmeu razvijenih i
nerazvijenih zemalja po pitanju pristupa idejama, znanju i savremenoj IKT.
Siromanim zemljama nedostaju ideje i znanje koji se koriste u razvijenim
industrijskim zemljama za stvaranje ekonomske vrednosti. Jaz koji postoji izmeu
zemalja, regiona i pojedinaca po pitanju pristupa IKT u literaturi se obino
definie kao digitalna podela (digital divide) ili digitalni jaz (digital gap).
Ipak, digitalna podela je mnogo vie od proste podele na one koji imaju
kompjutere i pristup internetu i one koji to nemaju. Van Dijk razlikuje etiri polja
na kojima postoje faktori ogranienja po pitanju pristupa osnovnim elementima
kljunim za upotrebu IKT i etiri tipa pristupa koje oni ograniavaju:
1) nedostatak elementarnog digitalnog iskustva zbog nedostatka interesovanja,
odbojnosti prema kompjuterima i neprivlanosti nove tehnologije
mentalni pristup (mental access);
2) neposedovanje kompjutera i mrenih konekcija fiziki pristup (material
access);
133
3) nedostatak digitalnih sposobnosti i vetina zbog neadekvatnog obrazovanja,

nedovoljne okrenutosti korisniku neke od IKT ili neadekvatne drutvene
podrke pristup sposobnostima (skills access);
4) u velikoj meri nedostatak mogunosti upotrebe pristup upotrebi (usage
access) (Van Dijk, Hacker, 2003, pp. 315-316).
Kada je u pitanju upotreba interneta, Noris razlikuje podele na tri nivoa:
1) globalna podela, koja obuhvata razlike izmeu razvijenih i nerazvijenih,
zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji;
2) drutvena podela, koja ukazuje na nejednakosti izmeu stanovnika unutar
jedne zemlje, i
3) demokratska podela, koja se odnosi na razlike izmeu onih koji koriste i
onih koji ne koriste IKT kako bi se ukljuili i uestvovali u javnom ivotu
(Norris, 2001).
Vilson se nadovezuje na ovu klasifikaciju, identifikujui sedam komponenti
potpunog pristupa IKT u drutvu:
1) fiziki pristup (physical access) mogunost da potencijalni korisnik ima
pristup fizikoj IKT infrastrukturi na odreenom geografskom podruju;
2) finansijski pristup (financial access) pokazuje da li korisnici (bilo
pojedinci bilo itave zajednice) mogu sebi priutiti internet konekciju;
3) kognitivni pristup (cognitive access) razmatra da li su ljudi obueni da
koriste internet i da pronau i procene tip informacija koji im je potreban;
4) pristup sadraju (content access) razmatra da li postoji dovoljno
raspoloivog materijala koji odgovara korisnikovim potrebama (pre svega
na njegovom jeziku);
5) politiki pristup (political access) uzima u obzir da li korisnici imaju
pristupa institucijama koje reguliu tehnologije koje koriste, odnosno da li
stanovnitvo aktivno uestvuje u kreiranju projekata koji su u njegovom
interesu;
6) pristup interfejsu (design access) pristup onom obliku komunikacije
(interfejsu) izmeu oveka i maine koji je za samog korisnika najpogodniji
(u sluaju slepih, nepismenih i sl.);
7) pristup institucijama (institutional access) odnosi se na veliki broj
razliitih organizacionih formi i regulacija koji oblikuju i definiu pristup
digitalnom sadraju na odreeni nain; odnosno broj korisnika IKT se
drastino razlikuje ukoliko se pristup omoguava samo kroz domainstva ili
kroz kole, biblioteke, institute, potanske kancelarije (Wilson, 2004, pp.
299-304)...
134
MITROVI, POKRAJAC
Slino Van Dijku, Varauer smatra da pored fizikog pristupa IKT, drugi faktori
kao to je sadraj, jezik, pismenost, obrazovanje i institucionalne strukture takoe
moraju biti uzete u obzir prilikom procene nivoa dostupnosti i upotrebe IKT u
jednom drutvu (Warschauer, M. 2002).
Molberger, Tolberg i Stenberi smatraju da problem digitalne podele nije
jednoznaan, ve da se pod tim konceptom u irem smislu podrazumeva
viestruka podela izmeu pojedinaca ili domainstava po pitanju:
1) fizikog pristupa (access divide);
2) posedovanju znanja i vetina o upotrebi IKT (skills divide);
3) mogunosti upotrebe IKT za pronalaenje radnog mesta, upotrebe na poslu
i konstantnog uenja (economic opportunity divide) i
4) mogunosti upotrebe IKT u demokratskim procesima (glasanje, npr.)
(democratic divide) (Mossberger, Tolbert, Stansbury, 2003. p. 9).
Negativni efekti koje nova ekonomija moe imati po nerazvijene i zemlje u
razvoju se ogledaju u vidu dva fenomena, a to su digitalna podela rada i
tehnoloka zamka (Piatkowski, 2002, p. 10). Naime, nova ekonomija nije samo
neto to treba pasivno prihvatiti, ve proces koji treba aktivno iskoristiti u pravo
vreme, to, naravno, nije mogue za sve zemlje. One koje ne budu u stanju da
aktivno prihvate novu ekonomiju morae da se pomire sa injenicom da se
izmeu njih i razvijenih zemalja stvara jo jedna barijera i poveava postojei jaz.
Ovog puta se takvo ogranienje u literaturi naziva digitalna podela izmeu onih
koji imaju pristup novoj tehnologiji i onih koji ga nemaju. Znaaj koji e
digitalna podela imati za dalji razvoj svetske privrede moe se uporediti sa
znaajem podele na pismene i nepismene. Sa druge strane, nerazvijene i zemlje u
razvoju koje imaju veoma slabo razvijenu infrastrukturu koja treba da slui
informacionoj tehnologiji (kao Albanija, na primer) se mogu nai u tehnolokoj
zamci. U takvim zemljama su prinosi na informacionu tehnologiju i njoj
pripadajuu infrastrukturu veoma mali, pa se u takvim zemljama smatra
profitabilnijim ulaganje u bazinu infrastrukturu (Piatkowski, 2002, p. 12). Pored
toga, u nerazvijenim zemljama su jo uvek dosta izraeni neki od oblika
tradicionalnog siromatva (nedostatak hrane, vode za pie, osnovnih
zdravstvenih i obrazovnih usluga). Zbog toga se postavlja pitanje da li ove zemlje
treba da ionako oskudne resurse preusmeravaju na zatvaranje digitalnog jaza.
Rezultati tog novog naina delovanja i promiljanja mikrosubjekata ogledaju se u
sledeem (Atkinson, 2002, p. 4):
1) Nove industrije u podruju trgovine i e-trgovine postaju sve znaajnije u
udelu nacionalne proizvodnje;
135
2) Mnoge industrije i preduzea, ak i tradicionalne proizvodnje, nastoje da

koriste napredne tehnologije;
3) Statiki pojam komparativnih prednosti, koji se zasnivao na raspoloivosti
resursa, na prometnim putevima i na blizini trita potroaa i niim
trokovima proizvodnje, gubi znaaj;
4) Ekonomski e uspeh sve vie biti determinisan sposobnou preduzea za
efikasnu implementaciju sve brojnijih tehnolokih inovacija i razvijanja
preduzetnikih vetina;
5) Najznaajniji faktor uspeha postaje obrazovana radna snaga.
Ovim nalazima moemo dodati jo jedan, za nae prilike itekako vaan, mada bi
se ve trebao podrazumevati: preduzetnitvo, shvaeno kao ''pogonski toak'' svih
poslovnih i ekonomskih aktivnosti i samim tim kao generator nove zaposlenosti.
8.3. UTICAJ IKT NA EKONOMSKI RAST

I PRODUKTIVNOST RADA
Jedno od najznaajnijih pitanja u ekonomskoj teoriji jeste da li investiranje u IKT
poveava produktivnost rada i ubrzava ekonomski rast. I pored brojnih
empirijskih istraivanja, nije dat nedvosmislen odgovor na to pitanje. Naime, iako
bi bilo logino oekivati da sa razvojem nove ekonomije dolazi do porasta
produktivnosti rada, veoma je teko tu vezu sagledati iz niza razloga. Dok je samo
postojanje informatike revolucije u novoj ekonomiji veoma vidljivo (upotreba
kompjutera i interneta), njen uticaj na produktivnost rada i ekonomski rast je
dosta teko uoiti. Prva istraivanja povezanosti informacione tehnologije i
produktivnosti rada su bila motivisana masovnim porastom investiranja u
raunarsku tehnologiju i smanjivanjem produktivnosti u amerikoj privredi
krajem 1970-ih i poetkom 1980-ih godina. Ekonomisti su bili zbunjeni
injenicom da se sve vie ulae u raunarsku tehnologiju, naroito u sektoru
usluga, dok produktivnost rada raste sve sporije, pa ak i opada. Zbog nedostatka
dokaza o pozitivnoj korelaciji izmeu investicija i kretanja produktivnosti rada u
ekonomskoj literaturi je poeo da se upotrebljava termin paradoks produktivnosti. Terminom paradoks produktivnosti je opisana uoena kontradiktornost
izmeu sve breg razvoja kompjuterske tehnologije i relativno sporog rasta
produktivnosti na nivou privrede i preduzea. Prvi ga je upotrebio Brinjolfson
(Brynjolfsson, 1993).
Sredinom 1990-ih godina, produktivnost rada u SAD je poela da pokazuje znake
oivljavanja i od tog perioda u ekonomskoj literaturi poinje da se sve vie govori
o novoj ekonomiji. Nordhaus je, analizirajui kretanje produktivnosti rada u tom
periodu, doao do zakljuka da je ona najvie porasla upravo u onim sektorima
136
MITROVI, POKRAJAC
koji najvie koriste kompjutersku tehnologiju, mikroprocesore i sl. (Nordhaus,

2001). Sa druge strane, i dalje je bilo onih koji su sumnjali da postoji direktna
veza izmeu investiranja u IKT i produktivnosti rada. Gordon je zastupao tezu da
internet i informaciona tehnologija u sutini imaju manje znaajan efekat na
privredu nego to je to bilo sluaj sa nekim ranijim inovacijama, kao to je
elektrina energija. (Gordon, 2000) Tokom empirijskih istraivanja je utvreno da
jedino u SAD postoji vrsta korelacija izmeu investiranja u IKT i ekonomskog
rasta. (Daveri, 2003, pp. 101-120) Tokom 1990-ih godina doprinos kapitala
uloenog u IKT ukupnoj proizvodnji se poveao, dok se doprinos ostalog kapitala
smanjio. Doprinos kapitala uloenog u IKT ukupnom obimu proizvodnje je bio
dva puta vei nego u razvijenim evropskim zemljama u istom periodu. Takoe,
uoene su velike disproporcije izmeu zemalja Evropske unije po pitanju
doprinosa investicija u IKT ekonomskom rastu. (Jalava, Pohjola, 2001, p. 5)
Ovim empirijskim studijama je uoeno da je investiranje u IKT u SAD direktno
povezano sa poboljanjem ekonomskih performansi, dok u ostalim razvijenim i
zemljama u razvoju nije mogla biti pronaena korelacija izmeu ovih veliina.
I pored toga, u ekonomskoj literaturi je preovladalo generalno miljenje da
investicije u IKT podstiu porast produktivnosti rada i da je paradoks
produktivnosti nastao usled odreenih nedostataka u statistikim merenjima,
metodologiji i uticajima drugih faktora koji o(ne)moguavaju da pozitivni uticaji
primene IKT dou do puno izraaja (Clark, 2003, pp. 13-14).
Prvo, smanjivanje cena kompjutera je dovelo do pojave ekonomskih eksternalija
koje se ogledaju u supstituisanju ostalih inputa u procesu proizvodnje
kompjuterskim uslugama (Bosworth, Triplett, 2001, pp. 19-30). S obzirom da
nema dokaza da neke neekonomske eksternalije utiu na poveavanje
produktivnosti rada, smatra se da u tom sluaju i ne postoji paradoks
produktivnosti.
Drugo, privreda je u uslovima nove ekonomije sve vie dematerijalizovana, to
znai da sve vei deo BDP-a otpada na informatike ili digitalne proizvode. Poto
veliki deo koristi koji dolazi od primene IKT u stvari predstavlja poboljanje
kvaliteta proizvoda, njegovih varijeteta i pribliavanja eljama kupaca, te koristi u
stvari se i ne registruju u statistici. Samim tim najznaajnije koristi od nove
ekonomije e se odraziti na blagostanje potroaa digitalnih proizvoda, dok e
doprinos investiranja u IKT biti nezabeleen kao da nema uticaja na
produktivnost.
Tree, uticaj investiranja u IKT je veoma slab ukoliko nedostaje komplementarno
investiranje u neophodnu organizacionu infrastrukturu. Za razliku od razvijenih
zemalja, nerazvijenim zemljama nedostaje fizika infrastruktura, ljudski kapital i
137
dravne politike koje e poboljati i pojaati efekte investiranja u IKT. Samim

tim, ekonomski prinosi na investicije u IKT u zemljama u razvoju e biti slabi.
etvrto, mora se prvo postii kritina masa investicija u IKT pre nego to koristi
od produktivnosti postanu uoljive. Porast produktivnosti se odvija sa odreenim
vremenskim kanjenjem u odnosu na investicije u IKT, zato to je potrebno vreme
da se ovlada novom tehnologijom (Brynjolfsson, Hitt, 2000, 14:23-48).
Peto, s obzirom da kapital uloen u IKT jo uvek ima relativno mali udeo u
ukupnom kapitalu, deo ukupnog BDP-a koji je porastao zahvaljujui ulaganju u
IKT je mali, tako da ak i velika poboljanja produktivnosti mogu ostati
nevidljiva u optem porastu produktivnosti. To je naroito izraeno kod zemalja u
razvoju koje jo uvek nedovoljno investiraju u IKT da bi poveanja
produktivnosti zbog toga bila vidljiva u nacionalnim raunima.
Doprinos informacione i komunikacione tehnologije ekonomskom rastu znaajno
varira izmeu zemalja. Investiranje u informatika dobra i usluge moe poveati
ekonomski rast zemlje na razliite naine. Prvo, kroz proizvodnju informatikih
dobara i usluga koja direktno doprinose ukupnoj dodatoj vrednosti proizvedenoj u
jednoj zemlji. Drugo, kao input u proizvodnji drugih dobara i usluga upotrebom
IKT. Tree, kroz uticaj IKT industrije na multifaktorsku produktivnost, odnosno
uticaj IKT industrije na efikasnost i produktivnost u ostalim sektorima koji ne
spadaju u domen IKT. S obzirom da proizvodnja informatikih dobara zahteva
upotrebu naprednih tehnolokih proizvodnih procesa, upravljanje takvim
proizvodnim aktivnostima moe poveati produktivnost rada mnogo vie nego u
ostalim ekonomskim sektorima. Samim tim poveanje uea IKT proizvodnje u
ukupnom ekonomskom autputu moe poveati ukupan nivo produktivnosti u
jednoj zemlji (Albers, 2006, pp. 93-112).
Najvei broj autora koji su prouavali makroekonomske posledice uvoenja i
primene informacione tehnologije je uglavnom obraao panju na promene u
produktivnosti rada. Alokacija potencijalnih koristi stvorenih informacionom
tehnologijom nije u znaajnijoj (i zadovoljavajuoj) meri tretirana u literaturi.
Subjekti koji imaju koristi od tehnolokog progresa jesu vlasnici kapitala (u vidu
viih profitnih stopa), radnici (u vidu viih najamnina) i kupci krajnjih proizvoda
(kroz nie cene). Primenom informacione tehnologije dolazi do porasta profita i
najamnina, ali su te promene relativno male u odnosu na brz pad relativnih cena
proizvoda informacione tehnologije. To u sutini znai da one zemlje koje koriste
takve proizvode imaju vee koristi od onih zemalja koje ih proizvode, jer ove
druge gube odreene koristi usled pogoranja odnosa razmene. Teorijski
posmatrano, koristi koje se stiu padom cena proizvoda informacione tehnologije
se mogu posmatrati kroz poveanje potroaevog vika. Poveanje potroaevog
138
MITROVI, POKRAJAC
vika ne zavisi samo od iznosa ukupnih investicija u informacionu tehnologiju,

ve i od njihove strukture. One zemlje koje vei deo svojih investicija ulau u
opremu za elektronsku obradu podataka (ija cena pada mnogo bre nego cene
telekomunikacione opreme ili softvera), ostvaruju vei porast potroaevog vika.
Mada je informaciona tehnologija u gotovo svim sredinama obnovila istorijske
strahove da e radnici postati nepotrebni jer, toboe, nastaje drutvo bez posla,3
neki poznati autori (M. Castells, 2000) pokazuju kako je zbog ranijih tehnolokih
promena poveana produktivnost poljoprivrede, to je smanjilo potrebu za
radnom snagom u tom sektoru, ali je omoguilo vee investiranje u druge sektore,
i time vee zapoljavanje u njima. Principijelno, ovaj argument ima vrednost i za
industrijsku proizvodnju danas, jer ona nije podigla svoj tehnoloki nivo kako se
oekivalo (npr. ekstenzivna robotizacija i sl.).
Pesimistiko gledite polazi od argumenata da se pravi efekti novih tehnologija na
zaposlenost jo ne vide u punom svetlu, jer informaciona tehnologija jo nije
prodrla u sve sfere proizvodnje. Ostaje jo dosta sektora u kojima e se morati
zapoljavati dosta ivog rada, a to je velika ansa za ekstenzivno zapoljavanje.
Osim toga, u svetskoj privredi, a delimino i u naoj, ukrtaju se dva
suprotstavljena procesa: 1. deindustrijalizacija i brzi rast tercijarnog, tj. uslunog
sektora koji je zasluan za barem polovinu ukupnog rasta zaposlenosti i 2.
reindustrijalizacija kao proces tehnoloke renesanse nekih tradicionalnih
proizvodnih sektora u koje je ''zadocnila'' IKT tehnologija. Ovaj drugi proces
otvara velike nade i za zapoljavanje i moe biti naroito privlaan za tranzicijske
zemlje, pa tako i za Srbiju.
Mada i doslovni prevod pojma reindustrijalizacija kod nas asocira na sasvim
prihvatljiv sadraj, pogotovo zbog potrebe obnove nekih razorenih i ekonomski
unitenih industrijskih grana, treba rei da ovaj pojam ima daleko sloenije i
slojevitije znaenje. Pre svega, re je o pojmu koji nas upuuje na veoma sloen
proces selektivne modernizacije industrije na osnovama novih znanja i novih
tehnologija, ali i novih zahteva i kriterijuma ekologije, kao i rastuih zahteva u
pogledu kvaliteta proizvoda, narastajue globalne konkurencije i dr.
U tom smislu nae shvatanje reindustrijalizacije je unekoliko drugaije od veine
ostalih: reindustrijalizacija nije cilj per se, ve je vidimo kao sredstvo da se i neke
stare industrijske grane (dodatne analize e pokazati koje grane treba obnoviti,
Ove strahove je dodatno pojaalo poveanje nezaposlenosti tokom aktuelne globalne

ekonomske krize, naroito u Evropi.
139
svakako ne sve), i sve sadanje, a pre svega one budue, sofisticiraju, odnosno
ojaaju novim sadrajima znanja, kako opredmeenog, tako i nemog (tacit), a
koje proistie iz ukupnog iskustva, vizije, kreativnosti, ali i voljnosti i upornosti
da se postigne uspeh tj. prodor na konkurentska trita. To se, naravno, ne moe
postii ni brzo ni lako, ni jeftino. Ali, na tome se mora strpljivo i smiljeno raditi i
stvarati ambijent prihvatanja takvog mentalnog reinenjeringa ili radikalne
promene mape uma svakog pojedinca u naem drutvu.
Jednostavno reeno, potrebno je reafirmisati kult proizvodnje, to, priznajemo,
nije nimalo jednostavno. Ali nije nemogue. Akademskoj i uopte strunoj
javnosti je dobro poznato da niti jedna razvijena i danas bogata zemlja nije to
postala bez snanog razvoja proizvodnih sektora, industrije pre svega. Iluzije
brzog rasta i ekstremne profitabilnosti po modelu dot.com s kraja prolog veka
brzo su se rasplinule nakon serije bankrotstava tzv. internet biznisa. Naravno, taj
oblik poslovanja ne treba odbacivati kao jednu od opcija, ali miljenja smo da u
naoj zemlji primat treba dati proizvodnji ijoj efikasnosti e, naravno, internet
mree i uopte informacione tehnologije biti snana podrka. Bilo bi idealno kada
bismo imali potrebnu kritinu masu znanja, ljudi i kapitala za komercijalni razvoj
skupih informatikih proizvoda (npr. softvera), ali to ipak nemamo i zato se
moramo okrenuti onim ekonomskim aktivnostima u kojima imamo izvesni
kompetitivni potencijal. Njegovo aktiviranje esto ne trai velike investicije, a
obezbeuje znaajnu zaposlenost i amortizuje realne socijalne pritiske. Na tu
dimenziju ekonomskog ivota nikad se ne sme zaboraviti. Preduzetnici,
menaderi, ekonomisti, inenjeri i svi drugi na strani investitora uglavnom
razumeju logiku rentabilnosti poslovanja, ali neretko zanemaruju da iza svega
stoje i neki drugi ivi ljudi, njihove porodice i naroito oni nezaposleni, koji su,
takoe deo drutva u kojem se odvija to poslovanje. Zato svima treba da je najvie
stalo da se ostvari to je mogue via produktivnost rada, jer ona je, definitivno,
najbolji pokazatelj kvaliteta naeg ukupnog rada. Davno je reeno da se na
ekonomiju vremena svodi sva sutina ekonomije.
Ekonomska teorija nas ui da e, pri konstantnim ostalim ekonomskim
varijablama, tehnoloka promena poboljati produktivnost i smanjiti tranju za
radom (a time i nivo zaposlenosti). S druge strane, kada raste produktivnost
mogu se smanjiti cene to stimulie tranju, a ovo e stimulisati poveanje
zaposlenosti. Meutim, ako su cene konstantne poveanje produktivnosti
poveava plate ili profit, to e takoe znaiti poveanje tranje i investicija, pa
samim tim i poveanje zaposlenosti. Zbog svega, kljuan je pravi odnos izmeu
inovacije procesa i inovacije proizvoda. Ako inovacija procesa napreduje bre
ovo e rezultirati padom zaposlenosti, a ako inovacija proizvoda dri tempo s
ovom zaposlenost e rasti.
140
MITROVI, POKRAJAC
8.4. TRITE RADA I REORGANIZACIJA RADNIH MESTA U

NOVOJ EKONOMIJI
S obzirom da znanje predstavlja najznaajniji resurs na kojem je zasnovana nova
ekonomija, investiranje u ljudski kapital, sa stanovita produktivnosti rada,
postaje isto tako znaajno kao i ulaganje u IKT. U toku poslednjih desetak godina
veina preduzea u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Italiji je usvojila na
znanju zasnovane radne procese i radna mesta. Njihova osnovna karakteristika
jeste da su zaposleni radnici koji nisu menaderi ukljueni u reavanje problema i
identifikovanje mogunosti za inovacije i rast (Pokrajac, 2007, pp. 53-65). To sa
druge strane poveava usmerenost menadera na upravljanje kvalitetom i
kontinuirane inovacije i to je najvanije, kako potvruju empirijska istraivanja,
doprinosi u najveoj meri porastu produktivnosti rada, naroito u SAD.4
Nova ekonomija i primena IKT u svakodnevnom poslovanju preduzea je takoe
unela i odreene inovacije na tritu rada i radnim mestima. U literaturi se istiu
etiri komponente ovih inovacija koje su povezane sa produktivnou rada,
kretanjem najamnina i tranjom za radnom snagom. Komponente navedenih
inovacija su davanje radnicima prava glasa u donoenju odreenih odluka u
preduzeu, dizajn radnog mesta, trening radne snage i plaanje radnika i
menadera u skladu sa ukupnim performansama preduzea (Freeman, 2002).
Prva inovacija odnosi se na promenu statusa radnika (pre svega onih koji nisu
menaderi i koji su manje ili vie direktno vezani za proizvodni proces), u smislu
da dobijaju pravo da uestvuju u donoenju odluka koje se odnose na dizajniranje
proizvodnih procesa i veu autonomiju i diskreciju na samom radnom mestu.
Tradicionalni oblici organizacije radnih mesta su bili veoma rigidni u smislu
vezanosti za sam zadatak koji je trebalo obaviti. Svaki radnik je imao tano
odreeni zadatak koji je trebalo da obavi. Kada ga jednom savlada i naui,
njegovo izvravanje prelazi u rutinu i vie nema mesta nezavisnom i samostalnom
miljenju. Meutim, novi oblici organizacije radnih mesta u uslovima nove
ekonomije mnogo vie ukljuuju zaposlene, naroito proizvodne radnika na niim
nivoima proizvodnje, u proces proizvodnje dajui im vee mogunosti da
samostalnim odlukama doprinesu poveanju efikasnosti proizvodnje. Kako
radnici imaju vie mogunosti da samostalnije procenjuju situaciju i reaguju u
Rezultati najnovijih istraivanja o karakteristikama trita rada u uslovima nove

ekonomije sumirani su u zborniku radova Abraham, K. G., Spletzer, J. R. i Michael
Harper (eds.), 2010. Labor in the New Economy, University of Chicago Press, Chicago,
London
141
skladu sa svojim odlukama i miljenjem, tako preduzee vie iskoriava njihovo

znanje sa kojim raspolau (Fountain, 2006).
Druga inovacija jeste dizajn radnog mesta, ukljuujui i ukrtanje proizvodnih
procesa, to doprinosi fleksibilnijoj alokaciji i realokaciji rada u preduzeima.
Dizajn radnog mesta podrazumeva menjanje strukture zaposlenih (npr.
poveavanje ili smanjivanje tehnikih radnika), smanjivanje broja radnika po
jednom rukovodiocu ili broja menadment nivoa u preduzeu i uvoenje ili
proirivanje rotacije zaposlenih i deljenje poslova. Pod dizajnom radnog mesta
podrazumevaju se i metodi kojima preduzea procenjuju svoju poslovnu praksu u
odnosu na ostale, kao to je benmarking (Benner, 2002).
Trea komponenta promena koje se odvijaju na polju trita rada u uslovima nove
ekonomije jeste dodatno obuavanje zaposlenih. Bez njega bi bilo veoma teko
sprovesti ozbiljniji timski rad ili redizajn radnih mesta. Dodatno obuavanje na
radnom mestu je zajednika odluka radnika i preduzea da investiraju u dodatno
obrazovanje i usavravanje znanja i vetina posle samog zaposlenja. Dodatno
obrazovanje radnika se ne sprovodi samo kada je u pitanju uvoenje nove
tehnologije, ve i kada se menja organizaciona struktura ili uvodi timski rad. U
svim tim sluajevima zaposleni moraju da naue da rade u novom okruenju
(Heijke, Muysken, 2000).
U pokuaju da interese stejkholdera i menadmenta stavi u ravan sa interesima
radnika, preduzee uvodi kompenzacije i plaanja radnicima u skladu sa ukupnim
performansama preduzea. Ovde spada uee radnika u profitu, opcije sa
akcijama i bonusi za ostvarivanje specifinih proizvodnih ciljeva za vei broj
radnika. Da bi radnik uopte predloio neku ideju koja bi mogla da pobolja
proizvodni proces, ali koja isto tako nosi za njega rizik da ostane bez radnog
mesta, mora mu se pruiti odgovarajui podsticaj da bi uradio tako neto.
8.5. OSNOVNI MAKROEKONOMSKI INDIKATORI

POVEZANOSTI ZAPOSLENOSTI I RAZVOJA NOVE
EKONOMIJE
Ekonomski pokazatelj koji je usko povezan sa razvojem nove ekonomije i
kretanjem zaposlenosti jeste produktivnost rada. Promene u nivou produktivnosti
rada utiu na investitore prilikom donoenja odluke o izboru zemlje u kojoj e
ulagati u IKT industriju, to je u ovom sluaju za njih mnogo vanije nego kada
su u pitanju druge privredne grane i delatnosti. Poveanje produktivnosti rada je
takoe povezano i sa tranjom za IKT uslugama i proizvodima, naroito ono koje
se ostvaruje kroz smanjenje broja radnika. To ima pozitivne efekte na tranju za
142
MITROVI, POKRAJAC
IKT proizvodima i uslugama, ali moe dovesti do daljeg poveavanja razlika u

razvijenosti koje ve postoje izmeu pojedinih regiona, zemalja i drutvenih
grupa stanovnitva unutar zemlje. Iako bi poveavanje produktivnosti
poveavanjem broja radnika smanjilo te razlike, odrazilo bi se negativno na
tranju za IKT proizvodima.
Slika 1. Dinamika produktivnosti rada (% od EU-27 proseka), 2003-2007.
120,00
100,00
2003
80,00
2004
2005
60,00
2006
40,00
2007
20,00
Srbija
Hrvatska
Slovaka
Slovenija
Rumunija
Poljska
Maarska
Litvanija
Letonija
Estonija
eka
Bugarska
U-27
0,00
Izvor: Republiki zavod za statistiku Republike Srbije - http://www.stat.gov.rs, Eurostat http://epp.eurostat.ec.europa.eu/
Kada poredimo zemlje Centralne i Istone Evrope sa Srbijom po pitanju nivoa

produktivnosti rada, moemo ih podeliti u dve grupe. U prvu grupu spadaju
zemlje ija produktivnost rada prelazi 60% EU-27 proseka, kao to su eka,
Maarska, Slovenija, Poljska, Slovaka, Hrvatska i Srbija. U drugoj grupi su
siromanije zemlje kao to su Bugarska, Rumunija i Turska ija produktivnost
jedva da prelazi 40% EU-27 proseka. Ukoliko posmatramo dinamiku
produktivnosti rada takoe moemo izdvojiti dve grupe zemalja. Jednu grupu ine
one zemlje ija je produktivnost rada ubrzano rasla u periodu 2003-2007
(Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovaka, Srbija), dok u drugu spadaju
zemlje ija je produktivnost u posmatranom periodu stagnirala (Bugarska, eka,
Maarska), pa ak pojedinih godina se i smanjivala (Poljska i Hrvatska).
Produktivnost rada u Srbiji je porasla sa oko 40% 2003. godine na skoro 60% EU27 proseka 2007. godine. Iako je takav rast u Srbiji i drugim zemljama koje su
zabeleile ubrzano poveavanje produktivnosti rada uglavnom nastao usled
porasta BDP-a (i investicija u zemlji), njegov doprinos je mali. Naime, do
poveanja produktivnosti rada u ovim zemljama je dolo ili uz nepromenjenu
143
stopu zaposlenosti (Maarska, Slovenija) ili uz stalno smanjivanje zaposlenosti

(Poljska, Slovaka, Rumunija, Srbija), to ukazuje na preovlaujui efekat
dinamike na tritu rada. Produktivnost rada bi trebalo da se poboljava (to vai i
za one zemlje koje su dostigle visok nivo produktivnosti rada) uz poveavanje
stope zaposlenosti i poboljanja uslova funkcionisanja trita rada i njegove
fleksibilnosti.
Slika 2. Kretanje stope zaposlenosti (%), 2003-2007.
80
70
60
2003
50
2004
40
2005
2006
30
2007
20
10
Makedonija
Crna Gora
Srbija
Turska
Hrvatska
Slovaka
Slovenija
Rumunija
Poljska
Maarska
Litvanija
Letonija
Estonija
eka
Bugarska
U-27
Izvor: Republiki zavod za statistiku Republike Srbije - http://www.stat.gov.rs, Eurostat http://epp.eurostat.ec.europa.eu/
Stopa zaposlenosti, kao trei bitan ekonomski indikator, je kod svih zemalja jo
uvek ispod 70%, koliko bi trebalo da iznosi 2010. godine u skladu sa
Lisabonskom strategijom. Meutim, u odnosu na 2003. godinu, veliki broj
zemalja Centralne Evrope je uspeo da pree ili da se priblii proseku EU-27
(eka, Estonija, Litvanija, Slovenija). Sve zemlje Centralne Evrope su ostvarile
u periodu 2003-2007. brzi rast zaposlenosti, osim Slovake u kojoj se zaposlenost
poveavala dosta sporije (to vai i za Hrvatsku). Od zemalja Jugoistone Evrope
Bugarska je ostvarila dinamian porast zaposlenosti i pribliila se proseku EU-27,
dok je u Rumuniji poslednjih 5 godina prisutna stagnacija u nivou zaposlenosti.
Turska, Makedonija i Crna Gora imaju stopu zaposlenosti ispod 50%, dok je u
Srbiji zabeleeno kolebanje stope zaposlenosti oko te vrednosti (u periodu 20042006. dolo je do pada zaposlenosti). Najznaajniji faktor pada stope zaposlenosti
u Srbiji je restrukturiranje preduzea i strukturne reforme u privredi koje su
dovele do znaajnog otputanja radnika u skoro svim privrednim sektorima.
Odreenog uticaja na porast zapslenosti u Srbiji 2007. godine imao je rast BDP-a
(slino kao u Bugarskoj, Litvaniji, Estoniji), ali bi znaajniji porast zaposlenosti
144
MITROVI, POKRAJAC
trebalo oekivati tek posle krupnijih reformi trita rada i smanjivanja udela sive
ekonomije (kao to je to bio sluaj u Slovakoj i Maarskoj).
Slika 3. Kretanje dugorone nezaposlenosti (%), 2003-2007.
Izvor: Republiki zavod za statistiku Republike Srbije - http://www.statserb.sr.gov.yu,

Eurostat - http://epp.eurostat.ec.europa.eu/
Jo jedan bitan lisabonski indikator koji odslikava stanje na tritu rada jeste udeo
onih koji su nezaposleni due od godinu dana u ukupnom broju nezaposlenih ili,
kao druga varijanta istog pokazatelja, njihov udeo u ukupnom radno aktivnom
stanovnitvu (dugorona nezaposlenost). Ovde moemo uoiti da postoji velika
razlika izmeu dve grupe zemalja. U jednoj grupi zemalja su Poljska, Slovaka i
Hrvatska koje imaju stopu dugorone nezaposlenosti veu od 5%, odnosno daleko
veu od proseka EU-27. Sa druge strane, za razliku od 2003. godine, veina
zemalja Centralne Evrope ima u 2007. godini stopu dugorone nezaposlenosti
manju od 5%. Ekstremni sluajevi su Srbija i Crna Gora u kojima je stopa
dugorone nezaposlenosti veoma visoka (ak i 2007. godine je tek neto nia od
15%, to znai da za oko 10 procentnih poena vea od proseka EU-27). To je
rezultat velike rigidnosti trita rada, strukturnih promena u privredi koje su jo
uvek u zamahu i jo uvek velike opte stope nezaposlenosti. U literaturi je
dokazano da postoji pozitivna korelacija izmeu nivoa nezaposlenosti i stope
dugorone nezaposlenosti, kao i to da zemlje koje imaju visoke stope
nezaposlenosti i dugorone nezaposlenosti imaju i vee razlike u stopama
zaposlenosti izmeu pojedinih regiona. Dati podaci nam pokazuju da su
Bugarska, Poljska, Slovaka, Baltike zemlje i Crna Gora imale u periodu 2003-
145
2007. nagli pad stope dugorone nezaposlenosti, dok one zemlje koje su inae
imale ovu stopu blizu proseka EU-27 taj pad je bio laganiji i postepeniji (izuzev
Maarske u kojoj se ova stopa malo poveala). U Srbiji koja ima u 2007. godini
(pored Crne Gore) najveu stopu dugorone nezaposlenosti zabeleeno je njeno
dosta sporije opadanje zato to se jo uvek ne uspeva tokom strukturnih reformi
da se adekvatno transformie ubrzavanje ekonomskog rasta u otvaranje novih
radnih mesta.
Zaposlenost i dugorona nezaposlenost su bitni indikatori za ocenu stepena
razvijenosti informacionog drutva zato to ukazuju na regionalne i socijalne
razlike, a samim tim i na mogunosti podjednakog pristupa IKT uslugama i
proizvodima. Uopteno posmatrajui, one zemlje koje imaju veu stopu
dugorone nezaposlenosti imaju manje vrednosti onih indikatora koji direktno
ukazuju na razvijenost nove ekonomije, stepen primene IKT i mogunosti njihove
upotrebe (kasnije u tekstu kada budemo analizirali indikatore koji su direktno
povezani sa IKT uoiemo datu povezanost). Pored uticaja na strani tranje za
IKT proizvodima i uslugama, visoka stopa dugorone nezaposlenosti i niska stopa
zaposlenosti takoe negativno utiu i na stranu IKT ponude, jer je to signal da u
privredi postoje odreeni strukturni problemi to umanjuje spremnost i volju
domaih, a naroito inostranih investitora da ulau znaajnija finansijska sredstva
u razvoj IKT sektora.
8.6. STEPEN PRISUTNOSTI DIGITALNE PODELE U SRBIJI

Na ovom mestu emo analizirati jedan od kompozitnih indeksa kojim se u naelu
mogu sagledati opte karakteristike privrede u domenu prisutnosti digitalne
podele. Indeks digitalne podele (Digital Divide Index DIDIX) razvijen je u
okviru SIBIS projekta za merenje stepena razvijenosti informacionog drutva u
okviru Evropske unije. SIBIS indikatori (SIBIS - Statistical Indicators
Benchmarking the Information Society) predstavljaju skup pokazatelja za merenje
razvijenosti NE koje je predloio Univerzitet primenjenih nauka Solothurn
Northwest Switzerland (FHSO) u okviru projekta Statistiki merni indikatori za
informaciono drutvo (ST-26276-SIBIS). Ovaj sistem indikatora se sastoji od
ukupno 133 indikatora od kojih su 34 izdvojena kao najvanija i najpogodnija za
praenje razvoja informacionog drutva. Indikatori su konstruisani tokom rada na
pomenutom projektu, ali jedan broj potie i iz drugih izvora (drugi projekti,
nacionalne statistike slube, Eurostat, Eurobarometers...). Znaaj i vanost
indikatora su odreeni u skladu sa politikom razvoja informacionog drutva na
nivou Evropske unije (European Commission, 2003).
146
MITROVI, POKRAJAC
DIDIX indeks je razvijen u veoj meri za potrebe kreiranja i voenja ekonomske

politike, a u mnogo manjoj meri za naune svrhe. No, bez obzira na tu injenicu,
ovaj indeks je dosta jednostavan za konstruisanje i moe nam posluiti kao dobar
primer na kojem moemo sagledati sve prednosti sloenijih kompozitnih indeksa
nad individualnim. DIDIX indeks predstavlja kombinaciju etiri
sociodemografska faktora (pol, starost, obrazovanje i dohodak) u odnosu na tri
IKT indikatora. Inicijalni kompozitni indikator nam pokazuje relativan stepen
prihvatanja IKT i konstruie se na osnovu sledeih elemenata:
1) procenat korisnika raunara;
2) procenat korisnika interneta;
3) procenat korisnika koji internetu pristupaju od kue (Hsing, Selhofer,
2004, pp. 2138).
Indeks konstruisan na ovaj nain se zatim detaljnije analizira kroz etiri
potencijalno ugroene grupe u okviru informacionog drutva:
1) ene;
2) stanovnitvo koje je starije od 50 godina;
3) stanovnitvo koje nije nastavilo obrazovanje posle 15 godine ivota i
4) siromaniji slojevi stanovnitva sa najniim primanjima (to se definie od
zemlje do zemlje) (Hsing, Selhofer, 2004, pp. 2138).
Tabela 1. Izraunavanje DIDIX indeksa Srbija, 2007.
A
Kompjuteri (%)
%
ukupno
%
Upotreba ukupno
B
Internet (%)
%
%
ukupno
C
Internet kod
kue (%)
Subindeks
%
0,5*A+0,3*B
%
ukupno
+0,2*C
41,20
=100
29,90
=100
22,69
=100
7,99
19,39
4,19
14,01
3,80
16,75
17,25
ene
36,70
89,08
24,50
81,94
18,45
81,31
85,38
Obrazovanje < 15
24,90
60,44
15,90
53,18
11,96
52,71
56,71
Nezaposleni
31,60
76,70
19,70
65,89
15,01
66,15
71,35
54,23
57,67
Starost 55+
Subindeks
61,40
53,75
Izvor: kalkulacija dr . Mitrovi
Osnovni DIDIX indikator predstavlja odnos (racio) izmeu indikatora prihvatanja

IKT u odreenoj rizinoj grupi i vrednosti odgovarajueg indikatora za celokupno
147
stanovnitvo. Ukoliko je vrednost indikatora IKT upotrebe u odreenoj grupi

jednaka onoj koja se odnosi na prosek za celokupno stanovnitvo, onda bi
vrednost odgovarajueg osnovnog DIDIX indikatora trebalo da bude jednaka 100
(Vehovar, Sicherl, Hsing, Dolnicar, 2006, 22: 279-290).
Na slici 4 i u tabeli 1 su predstavljene osnovne vrednosti DIDIX indikatora za
etiri rizine grupe, kao i opti DIDIX indeks koji je izraunat kao aritmetika
sredina osnovnih DIDIX indikatora merenih u okviru etiri pomenuta segmenta.
Meutim, zbog postojanja deliminih podataka za Srbiju za pomenuta tri
indikatora u okviru grupe najsiromanijih stanovnika, analiziraemo grupu
nezaposlenih (pod pojednostavljenom pretpostavkom da upravo nezaposleni u
Srbiji imaju najnia primanja) (Republiki Zavod za statistiku Srbije, 2007).
Slika 4. Vrednosti DIDIX indeksa za Srbiju i Sloveniju, 2007
DIDIX
Dohodak
Obrazovanje
Pol
Starost
0
10
20
30
40
Srbija
50
60
70
80
90
Slovenija
Izvor: kalkulacija dr . Mitrovi
Iz tabele 1 i slike 4 vidimo da, na primer, osnovni DIDIX indeks koji se odnosi na
obrazovanje za Srbiju u 2007. godini iznosi 56,71, to znai da su ljudi koji nisu
nastavili kolovanje posle 15 godine ivota usvojili IKT na onom nivou koji
iznosi 57% nivoa koji je dostiglo celokupno stanovnitvo. Iz navedenih podataka
takoe moemo uoiti da je vrednost indeksa digitalne podele za stanovnitvo
koje je starije od 55 godina 17,25, to znai da je ovde veoma izraena digitalna
podela, odnosno da ljudi stariji od 55 godina koriste IKT na nivou manjem od 1/5
ukupne upotrebe IKT u zemlji.
148
MITROVI, POKRAJAC
Kada je u pitanju ukupni DIDIX indeks za Srbiju u 2007. godini njegova vrednost
je iznosila 57,67, to znai da navedene etiri rizine grupe stanovnitva koriste
IKT na nivou koji je manji od 2/3 ukupne upotrebe IKT u zemlji. Kada navedene
podatke uporedimo sa Slovenijom videemo da u Srbiji digitalna podela jo uvek
nije tako izraena kao u Sloveniji. Naime, vrednost ukupnog DIDIX indeksa u
Sloveniji iznosi 32,50, to znai da etiri navedene rizine grupe u ovoj zemlji
upotrebljavaju internet tek na nivou od 1/3 ukupne upotrebe. Analiza
pojedinanih indikatora, pre svega se to odnosi na upotrebu interneta, bi nam
pokazla da je u Srbiji dosta loija situacija po pitanju upotrebe IKT. Meutim,
kompozitni indeks kakav je DIDIX nam je otkrio da iako se u Srbiji u manjoj
meri koristi internet, dostupnost i upotreba interneta je mnogo ravnomernija,
odnosno vrednost ukupnog DIDIX indeksa je blia 100. To je naroito izraeno
kod rizinih grupa kao to su nezaposleni, odnosno ljudi sa malim primanjima i
ljudi sa niim obrazovanjem. Naravno, ni vrednost DIDIX indeksa ne treba
uzimati kao datu veliinu i jedini parametar prilikom sagledavanja digitalne
podele, jer je vrlo verovatno da e se on smanjivati kako se informaciono trite
bude razvijalo u Srbiji i kako skuplja sofisticiranija softverska (uz smanjivanje
piraterije) i hardverska reenja budu sve vie u upotrebi.
8.7. NOVI IZAZOVI ZA SPROVOENJE POLITIKE

ZAPOSLENOSTI
Kao to je ve podvueno, bez novih investicija, posebno u novu tehnologiju, ne
moe biti niti privrednog rasta niti nove zaposlenosti. Podsticanje preduzetnitva i
samozapoljavanja, aktiviranje privatne tednje, stimulisanje raznih modela
javno-privatnih partnerstava, zajednika ulaganja itd. samo su deo mera koje se
moraju daleko intenzivnije primenjivati nego do sada, posebno zbog prevelike
inostrane zaduenosti.
Zbog svega, reindustrijalizacija moe biti dobar poetni korak, a njen nuan
produetak zahvatie i druge proizvodne sektore: poljoprivredu, energetiku,
graevinski sektor, kao i sve druge oblasti privrede (ne samo proizvodne) koje
moraju biti izloene intenzivnoj intelektualizaciji i scijentizaciji. Afirmacija i
favorizovanje realnog sektora mora postati strateki pravac ekonomske obnove
srpskog drutva koji ne sme obeshrabriti nikakva postmodernistika retorika o
tobonjoj prevazienosti produkcionistike paradigme u navodno ve
sveprisutnom postindustrijskom i informacionom drutvu. Naalost, treba biti
iskren prema sebi i jasno priznati da mi jo nismo u toj prii i da puki broj
raunara, mobilnih telefona, internet pretplatnika (treba istraiti za ta se koriste
ove visoke tehnologije!!!) i slinih pokazatelja informacionog drutva, jo nikako
ne znai da smo mi na nekom visokom tehnolokom nivou. ak ni u uslunom
149
sektoru koji je u velikom usponu i koji generie veinski deo BDP. Uostalom,
dovoljno je podsetiti na nedopustivo nizak nivo obrazovanosti zaposlenih (jedva
izmeu 7-8% ima visoko obrazovanje) koja je nekoliko puta nia od proseka u
EU, Japanu ili SAD. ak veina zemalja iz najblieg okruenja u tom pogledu
stoji bolje od nas. O kvalitetu bismo takoe mogli da se zamislimo.
Zato smo uvereni da se samo agresivnom intelektualizacijom moe zaustaviti
zahuktala fizika, tehnoloka i ekonomska destrukcija i devastacija nae privrede,
kao i demografska restrikcija i moralna dekonstrukcija naeg drutva. Znai,
uslov za zaustavljanje svih ovih procesa jeste kreativna obnova i novi uzlet svih
preostalih stvaralakih potencijala koji e zajedno sa svim prirodnim,
prostornim i socijalnim kapitalom dati novi zamah, kvalitet i odrivost razvoja,
povratiti samopuzdanje svakom naem graaninu, dati mu ansu da se potvrdi kao
kreativno bie i smeo preduzetnik ako to eli, obnoviti nadu i poljuljani
optimizam i omoguiti porast blagostanja svima.
Sve to je jo jedan dokaz da terapija mora poi od proizvodnje, dakle
podsticanja i ak veoma intenzivnog favorizovanja ove kljune faze ili karike
reprodukcionog lanca.
Proizvoditi, ali ta? TA je, zapravo, pitanje svih pitanja. To je klju bez kojeg
se ne moe traiti i dobiti iole valjan odgovor na bilo koje drugo (pot)pitanje.
8.8. ZAKLJUAK
U radu su sagledani uticaji informacione i komunikacione tehnologije na porast
odgovarajueg regulatornog, institucionalnog i makroekonomskog okruenja u
Srbiji. Posebna panja je posveena uticajima digitalne podele na funkcionisanje
trita rada u Srbiji u poreenju sa razvijenim zemljama EU i zemljama u
tranziciji. Za potrebe ovog rada kao indikator stepena prisutnosti digitalne podele
upotrebljen je Indeks digitalne podele (Digital Divide Index).
Kada je Srbija u pitanju i njen budui privredni razvoj u odnosu na zemlje EU,
potrebno je istai da se digitalna podela i njeni negativni efekti na zaposlenost
mogu izbei jedino putem reindustrijalizacije, pre svega zbog potrebe obnove
nekih razorenih i ekonomski unitenih industrijskih grana. Reindistrijalizacija u
Srbiji bi predstavljala veoma sloen proces selektivne modernizacije industrije na
osnovama novih znanja i novih tehnologija, ali i novih zahteva i kriterijuma
150
MITROVI, POKRAJAC
ekologije, kao i rastuih zahteva u pogledu kvaliteta proizvoda, narastajue

globalne konkurencije i dr.
U tom smislu nae shvatanje reindustrijalizacije je unekoliko drugaije od veine
ostalih: reindustrijalizacija nije cilj per se, ve je vidimo kao sredstvo da se i neke
stare industrijske grane (dodatne analize e pokazati koje grane treba obnoviti,
svakako ne sve), i sve sadanje, a pre svega one budue, sofisticiraju, odnosno
ojaaju novim sadrajima znanja, kako opredmeenog, tako i nemog (tacit), a
koje proistie iz ukupnog iskustva, vizije, kreativnosti, ali i voljnosti i upornosti
da se postigne uspeh tj. prihvat na konkurentskim tritima. To se, naravno, ne
moe postii ni brzo ni lako, ni jeftino. Ali, na tome se mora strpljivo i smiljeno
raditi i stvarati ambijent prihvatanja takvog mentalnog reinenjeringa ili
radikalne promene mape uma svakog pojedinca u naem drutvu. Ukoliko se
brzo ne suoimo sa tim izazovom nestaemo i kao drava i kao drutvo!
LITERATURA
1.
Abraham, K. G., Spletzer, J. R. and Michael Harper (eds.), 2010. Labor in the New
Economy, University of Chicago Press, Chicago, London
2. Albers, R. M. 2006. From James Watt to Wired Networks: Technology and
Productivity in the Long Run in Mas, M. and P. Schreyer (ed.). Growth, Capital and
New Technologies, Bilbao: Fundacion BBVA
3. Atkinson, R.D. i dr. 2002. The 2002 New Economy Index. Washington: PPI, www.
ppionline.org
4. Benner, C. 2002. Work in the New Economy: Flexible Labor Markets in Silicon
Valley, Wiley-Blackwell
5. Bosworth, B. P., Triplett, J. E. 2001. Whats New About the New Economy? IT,
Economic Growth and Productivity. International Productivity Monitor, Number
Two, Spring 2001
6. Brynjolfsson, E. 1993. "The Productivity Paradox of Information Technology:
Review and Assessment", http://ccs.mit.edu/papers /CCSWP130/ccswp130.html
7. Brynjolfsson, E., Hitt L.M. 2000. Beyond computation: information technology,
organizational transformation and business performance. Journal of Economic
Perspective. 14:23-48
8. Castells, Manuel, .2000. Uspon umreenog drutva, Golden marketing, Zagreb
9. Clark, M. 2003. -development? Development and the New Economy. UNU WIDER
Policy Brief 7
10. Daveri, F. 2003. Information Technology and Productivity Growth across Countries
and Sectors in Jones, D. C. 2003. New Economy Handbook. Elsevier
11. European Commission. 2003. SIBIS New eEurope Indicator Handbook, Brussels
12. Fountain, C. 2006. "Networks in the New Economy: Labor Market Institutions and
the Job Matching Process" Paper presented at the annual meeting of the American
Sociological Association, Montreal Convention Center, Montreal, Quebec, Canada,
August 11, 2006, http://www.allacademic. com/meta/p104001_index.html
151
13. Freeman, R. B. 2002. The Labour Market in the New Information Economy. NBER
Working Paper 9254, http://www.nber.org/papers/ w9254
14. Gordon, R. J. 2000. Does the New Economy Measure Up to the Great Inventions of
the Past?, NBER Working Paper W7833, August 2000
15. Heijke, H. and Joan Muysken (eds.). 2000. Education and Training in a Knowledgebased Economy (Applied Econometrics Association), Palgrave Macmillan
16. Hsing, T., Selhofer, H. 2004. DIDIX: A Digital Divide Index for Measuring
Inequality in IT Diffusion, IT&Society, Vol. 1, Issue 7, Spring/Summer 2004, pp.
2138
17. Jalava, J., Pohjola, M. 2001. Economic Growth in the New Economy: Evidence from
Advanced Economies. WIDER Discussion Paper 2001/5
18. Jan van Dijk. 2008. The Handbook of Internet Politics, Routledge, London and New
York
19. Jandri M., Aksentijevi, S., Mitrovi, . 2009. Fleksibilnost i sigurnost na tritu
rada u Srbiji, u M. Jaki, A. Praevi (redaktori), Ekonomska politika Srbije u
2009. godini i izazovi svetske ekonomske krize, Ekonomski fakultet Beograd, str. 363380
20. Mitrovi, . 2006. Zemlje u tranziciji i globalizacija - Ekonomski i institucionalni
aspekti, monografija, SD Publik i Beoknjiga, Beograd
21. Mitrovi, . 2008. Individual Versus Composite Indexes for Digital Divide
Measuring, in J. Paul-Guichard et al. (editors), Challenges of Economic Sciences in
the 21st Century, Institute of Economic Sciences, Belgrade, pp. 481-487
22. Mitrovi, ., Ili, B., Slijepevi, . 2008. Nova ekonomija u uslovima globalizacije i
informatikog drutva, monografija, Ekonomski fakultet, Banja Luka
23. Mitrovi, ., Jandri, M. 2010. Ekonomski aspekti tranzicije ka informacionom
drutvu u Srbiji 2005-2010. izazovi i mogui scenariji budueg razvoja, u Jaki
M., Praevi A. (red.) 2010. Ekonomsko-socijalna struktura Srbije: Uinak prve
decenije tranzicije, Ekonomski fakultet, Beograd, 531-553
24. Mossberger, K., Tolbert, C. J., Stansbury, M. 2003. Virtual Inequality Beyond the
Digital Divide, Georgetown University Press, Washigton D.C.
25. Nordhaus, W.D. 2001. Productivity growth and the new economy. Working Paper,
NBER, Cambridge MA
26. Norris, P. 2001. Digital Divide: Civil Engagement, Information Poverty and the
Internet in Democratic Societes. Cambridge University Press, New York
27. Piatkowski, M. 2002. The Institutional Infrastructure of the New economy and
Catching-up Potential of Post-Socialist Countries, TIGER Working Paper 16,
Warsaw, March 2002
28. Pokrajac, S. 2007. New Knowledge and New Technology as Source of New
Economy and New Management, Scientific Review, Vol. 36, pp. 53-65
29. Pokrajac, S. 2010. Preduzetnitvo: izazovi i putevi kreativne destrukcije privrede
Srbije, monografija, Mainski fakultet, Beograd, XXVII + 277
30. Republiki Zavod za statistiku Srbije, Upotreba informaciono-komunikacionih
tehnologija u Srbiji, Beograd, 2007.
31. Van Dijk, J., Hacker, K. 2003. The Digital Divide as a Complex and Dynamic
Phenomenon. The Information Society, 19: 315-326, 2003
32. Vehovar, V., Sicherl, P., Hsing, T., Dolnicar, V. 2006, Methodological Challenges
of Digital Divide Measurements, The Information Society, 22: 279-290
152
MITROVI, POKRAJAC
33. Warschauer, M. 2002. Reconceptualizing the Digital Divide. First Monday 7(7)
34. Wilson, E. J. 2004. The Information Revolution and Developing Countries, The MIT
Press, Cambridge
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 9
DIGITALNA PODELA I VIRTUELNA

RADNA MESTA
Slavoljub Milovanovi 1
Apstrakt: Digitalna podela je termin koji se pojavio krajem devedesetih godina
prolog veka i znai podelu ljudi na one koji imaju pristup informacionokomunikacionim tehnologijama (IKT) i na one koji nemaju taj pristup. Digitalna
podela se moe posmatrati na nivou jedne drave, kao i na globalnom nivou,
izmeu drava. Na globalnom nivou, postoji podela na one drave u kojima veliki
deo stanovnitva ima pristup IKT i na one drave koje zaostaju u tom pogledu.
Srbija, kao zemlja koja se nalazi u tranzicionom periodu, spada u ovu drugu
grupu drava, meutim, poslednjih godina, naglo se poveava broj ljudi koji
imaju pristup IKT. Sve vei pristup IKT, a posebno internetu, poveava ansu
ljudi za zapoljavanje, jer se za veinu administrativnih poslova trae znanja i
vetine za rad sa informacionim tehnologijama. Osim toga, internet konekcija
prua priliku za udaljeni rad od kue ili nekog drugog mesta i otvaranje
virtuelnih radnih mesta. Ova opcija otvaranja novih radnih mesta je pogodnija i
za firme, jer su manji trokovi otvaranja ovih radnih mesta u odnosu na klasina
radna mesta. Ovaj rad ima za cilj da analizira mogunost otvaranja virtuelnih
radnih mesta i smanjenja digitalne podele izmeu ljudi, kao i izmeu drava.
Kljune rei: Digitalna podela, Virtuelna radna mesta, Informacione tehnologije,
Internet
9.1. UVOD
Mnogi istraivai i kreatori politike se slau da je IKT infrastruktura esencijalna
za bri ekonomski razvoj i poveanje zaposlenosti u siromanim i srednje
razvijenim zemljama kao to je naa. Naravno da pored IKT znaajnu panju
zasluuju i drugi faktori, kao to je ljudski kapital, zdravstvena i civilna
infrastruktura (putevi, ista voda, elektrina energija itd.).
Prof. dr Slavoljub Milovanovi, Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet,

smilovan@eknfak.ni.ac.rs
154
MILOVANOVI
Tehnoloke promene i ubrzana ekspanzija IKT infrastrukture su bili kljuni

faktori razvoja ekonomije, zaposlenosti i produktivnosti u mnogim zemljama.
irom sveta, internet i druge informaciono-komunikacione tehnologije
transformiu dravne organe, neprofitne i poslovne organizacije u sledeim
oblastima: donoenje odluka, radna snaga, poslovni procesi, struktura zaposlenih,
timski rad i proizvodi. Postoji generalni konsenzus da je ova revolucija jo u
poetnoj fazi i da e nastaviti da transformie nain na koji ivimo i radimo.
Meutim, postavlja se pitanje da li e ta unapreenja u IKT poveati jaz i
nejednakost izmeu ljudi u korienju IKT ili e kreatori politike u pojedinim
dravama biti sposobni da usmere efekte tehnoloke revolucije u korist svih
stanovnika i slojeva drutva?
Jedan od efekata tehnoloke revolucije koji bi se mogao ostvariti u naoj zemlji je
masovnije otvaranje virtuelnih radnih mesta. Otvaranje virtuelnih radnih mesta bi
omoguilo zapoljavanje ljudi koji ne bi na drugi nain nali mesto u nekoj firmi.
Virtuelni posao se odvija na lokaciji udaljenoj od centralne uprave preduzea ili
proizvodnih postrojenja, gde zaposleni nema lini kontakt sa saradnicima, ali je u
mogunosti da komunicira sa njima elektronski. Inovacije u IKT su dale vee
mogunosti firmama i zaposlenima, kad je u pitanju otvaranje virtuelnih radnih
mesta i rad na daljinu. Novi, efektivni naini komunikacije, razmene informacija i
saradnje znae da zaposleni ne mora da deli isti fiziki prostor sa ostalim
lanovima njegovog tima. Rad na daljinu je popularna opcija koja se brzo iri u
razvijenim zemljama i predstavlja alternativu klasinom kancelarijskom stilu
rada. To pokazuje podatak da dve od tri Fortune 500 kompanija zapoljavaju
radnike koji rade od kue ili sa nekog drugog udaljenog mesta. (Cascio, 2000, pp.
81-90)
U ovom radu se polazi od osnovne pretpostavke da smanjenje digitalne podele na
nacionalnom i lokalnom nivou utie na otvaranje radnih mesta i smanjenje
nezaposlenosti. Da bi mere za smanjenje digitalne podele i nezaposlenosti dale
puni efekat, potrebno je sa nauno-istraivakog aspekta osvetliti problem
digitalne podele, definisati njegove indikatore i dati preporuke kreatorima politike
u naoj zemlji koji bi radili praktino na smanjenju digitalne podele. Osim toga,
treba prouiti sve forme virtuelnih radnih mesta koje stoje na raspolaganju
organizacijama i pojedincima, analizirati prednosti i nedostaci ovakvog
organizacionog reenja i definisati preporuke za otvaranje virtuelnih radnih mesta.
Ovaj rad daje doprinos, pre svega, u osvetljavanju i boljem razumevanju
navedenih problema, a onda i u definisanju optih pravila i preporuka koje treba
slediti u njihovom reavanju. Da bi ispunio ovaj cilj, rad je struktuiran u dva dela.
Prvi deo rada pokuava da nae odgovor na pitanje da li se digitalna podela
DIGITALNA PODELA I VIRTUELNA RADNA MESTA
155
smanjuje ili poveava na globalnom nivou, ali pre svega tretira problem merenja
indikatora digitalne podele i definie preporuke za njeno smanjenje. U drugom
delu rada se identifikuju osnovne forme virtuelnih radnih mesta, analiziraju
prednosti i nedostaci ovakvog organizacionog reenja i, na kraju, definiu koraci u
implementaciji ovakvog reenja.
9.2. MERENJE DIGITALNE PODELE I PREPORUKE ZA NJENO

SMANJENJE
Danas postoji velika razlika izmeu ljudi i drava irom sveta u korienju,
ulaganjima i raspoloivosti IKT. Ova razlika, koja se po tvrdnji nekih autora
poveava, je oznaena u naunoj literaturi kao digitalna podela. Na primer, u
izvetaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj digitalnoj podeli se kae da je
88% svih korisnika interneta iz industrijalizovanih, razvijenih zemalja u kojima
ivi samo 15% svetske populacije (World Economic Forum, 2002).
Iako su neke zemlje u razvoju ostvarile znaajne rezultate u ekspanziji IKT i
ekonomskom razvoju, druge zemlje imaju znaajne potekoe. U studiji koja
obuhvata 60 zemalja i koju je sproveo The Economist u 2002. godini se izvetava
i upozorava da zemlje u razvoju ne ostvaruju isti prinos na investicije u IKT kao i
razvijene zemlje. U svom izvetaju o razvoju IKT iz 2006. godine,
Internacionalna Telekomunikaciona Unija (ITU) iznosi stav da je potrebno
merenje progresa na nacionalnom nivou, da bi se utvrdilo da li je ostvaren
socioekonomski razvoj uz pomo IKT. ITU predlae dvofazni proces merenja
uticaja IKT na ekonomski razvoj: 1. merenje efikasnosti IKT investicija i
njihovog uticaja na expanziju infrastrukture i trokove obezbeenja IKT usluga;
2. merenje uticaja IKT na odreene socijalne i ekonomske indikatore.
(Ngwenyama, Morawczynski, 2009, pp. 237258)
Ovde pokuavamo da naemo odgovor na pitanje da li se digitalna podela
smanjuje ili poveava na globalnom nivou, s obzirom da postoje razliita
miljenja o tom pitanju. Takoe, panja se poklanja i problemima merenja
digitalne podele, definisanju indikatora digitalne podele i predlaganju mera za
njeno smanjenje.
9.2.1. Dileme vezane za digitalnu podelu

Kao to postoje miljenja da se digitalna podela poveava, tako isto postoje
tvrdnje da se ona smanjuje na internacionalnom nivou, kao i na nivou pojedinih
drava. Ova debata je poela 2002. godine u SAD objavljivanjem vladinog
dokumenta (James, 2008, pp. 54-61) prema kome je vei broj siromanijih
156
MILOVANOVI
porodica usvajao internet u odnosu na bogatije porodice, u periodu izmeu 1998. i

2001. godine. Godinja stopa rasta korienja interneta kod porodica sa niim
primanjima je bila duplo vea nego kod porodica sa viim prihodima. Ljudi iz
dravne administracije SAD, kao i neki istraivai, su zakljuili da se digitalna
podela ubrzano smanjuje, jer se korienje raunara i interneta stalno poveava
kod siromanijih kategorija stanovnitva. Oni tvrde da je digitalna podela potpuno
ista kao i druge podele koje su se javljale u istoriji, da nije nita specijalno i da ne
zahteva posebnu panju drave i vlade. Kao i preanje podele, i digitalna podela
e se anulirati sama po sebi, pod uticajem trinih sila. Naime, digitalna podela u
SAD ne zahteva vie panje nego predhodne nejednakosti u difuziji trajnih
potronih dobara, kao to je automobil.
Kada je u pitanju digitalna podela na internacionalnom nivou, izmeu siromanih
zemalja u razvoju i razvijenih, bogatih zemalja, takoe, se dolo do zakljuka da
se ova podela smanjuje i gubi. Na osnovu podataka Svetske banke, izraunata je
stopa prihvatanja IKT izmeu 1975. i 2000. godine. Takoe, izvetaj ITU
(International Telecommunication Union) iz 2006. godine pokazuje rast
korienja interneta i mobilnih telefona izmeu 1994. i 2004. godine. Oba ova
izvetaja (James, 2008, pp. 54-61) pokazuju jasnu tendenciju prihvatanja IKT od
strane siromanih drava, po veoj stopi nego kod bogatih drava. Prema
optimistikoj proceni, ovakva tendencija e se nastaviti, pa e ova stopa rasti bre
u zemljama u razvoju u odnosu na razvijene zemlje. To je u SAD potkrepilo
neintervencionistiki pristup smanjenju digitalne podele, uz tvrdnju da vlade u
nerazvijenim zemljama treba samo da otvore telekomunikaciona trita i da e
firme i kupci sami eliminisati digitalnu podelu.
Zagovornici teze da e se digitalna podela anulirati pod uticajem trinih faktora
su uoili istorijsku slinost izmeu difuzije IKT i trajnih potroakih dobara, kao
to su automobili, klima ureaji i neki kuni aparati. Meutim, ovde se
zanemaruju specifinosti interneta i drugih IKT u odnosu na ova trajna potrona
dobra. IKT se zasnivaju na velikim inovativnim sposobnostima strunjaka koji su
pre svega koncentrisani u razvijenim zemljama. Ove zemlje imaju naunoistraivaki potencijal za razliite tehnoloke inovacije, tako da se razlika u
tehnolokom smislu izmeu njih i siromanih zemalja produbljuje, umesto da se
smanjuje.
Podaci ITU pokazuju rast korienja interneta i mobilnih telefona izmeu 1994. i
2004. godine, u nerazvijenim zemljama. Taj rast je mnogo bri nego u razvijenim
zemljama. Ako se analiziraju podaci za 1994. godinu, vidi se da je broj korisnika
interneta u razvijenim zemljama na 100 stanovnika bio 73 puta vei nego u
zemljama u razvoju. Ako se posmatraju podaci za 2004. godinu, razlika izmeu
siromanih i bogatih zemalja se smanjila, pa je broj korisnika interneta u razvije-
157
nim zemljama na 100 stanovnika bio 8 puta vei nego u zemljama u razvoju. Ovi
podaci su, takoe, dali argumente nekim autorima da zakljue da e se digitalna
podela dalje smanjivati i da e vremenom nestati. (James, 2008, pp. 54-61)
Objanjenje za ovakav trend se nalazi u injenici da su zemlje u razvoju imale
veoma mali broj korisnika interneta, tako da svako poveanje izgleda dramatino.
S druge strane, broj korisnika interneta u razvijenim zemljama je bio na veoma
visokom nivou, tako da je potpuno razumljivo da je poveanje mnogo skromnijih
razmera. Osim toga, nije sigurno da li e se ovaj trend nastaviti, usporiti ili moda
zaustaviti i krenuti u suprotnom pravcu.
Teko je uporeivati digitalnu podelu iz prolosti kad je, na primer, telefon ili
televizor u pitanju. Za korienje ovih ureaja nije potrebno veliko znanje, dok je
za korienje raunara i interneta potrebno znanje engleskog jezika, kompjuterska
pismenost i tehniko znanje. Zato se ne moe preuzeti model smanjenja digitalne
podele iz prolosti, kada je samo poveanje linih i porodinih prihoda bilo
dovoljno da se nabave tehniki ureaji, kao to su TV aparati i telefoni, i da ljudi
postanu jednaki po tom osnovu. Osim visine prihoda, u smanjenju digitalne
podele vanu ulogu igraju upravo znanje i vetine u korienju IKT. To, takoe,
znai da nije bitan samo pristup internetu, ve kako se koriste njegovi potencijali.
Tu treba dodati i mnotvo kulturolokih i antropolokih faktora koji definiu, na
primer, sposobnost korisnika da konceptualizuje informacije, da prikuplja
informacije koje su bitne za njegove konkretne potrebe.
U zemljama u razviju, najvei broj korisnika interneta je iz kategorije
stanovnitva koja je visoko obrazovana, sa viim prihodima i iz urbanih krajeva.
Na drugoj strani su siromaniji graani, nieg stepena obrazovanja iz ruralnih
krajeva. Oni, u stvari, imaju najmanje sposobnosti i znanja za korienje raunara
i interneta. Prva kategorija stanovnitva je privilegovani segment drutva koji ini
relativno mali procenat ukupne populacije i ne moe da dugorono slui kao
trite za budui rast korienja interneta. Koliko e dugo sluiti kao trite, zavisi
od razliitih faktora, kao to su: nivo prihoda po glavi stanovnika, stepen
nejednakosti i brzina prihvatanja interneta u svakoj konkretnoj zemlji.
9.2.2. Problemi u merenju digitalne podele

Da bi kreatori politike imali uspeha u smanjenju digitalne podele u njihovim
dravama, ova podela se mora na neki nain izmeriti i utvrditi faktori koji utiu na
tu podelu. Interesovanje kreatora politike je pre svega pronalaenje naina za
dublje razumevanje uzroka digitalne podele, dugoronih procesa vezanih za tu
podelu i nalaenje naina za njeno smanjenje i prevazilaenje. S druge strane,
158
MILOVANOVI
istraivai se vie interesuju za pouzdanost i validnost indikatora koji mere digitalnu podelu. Ova dva pristupa koja su dosta razliita se moraju nekako pomiriti.
Digitalne podela se moe analizirati i meriti na dva naina: jednodimenzionalno,
korienjem jednog indikatora i sveobuhvatno (integralno ili multidimenzionalno), odnosno uzimajui u obzir celokupni kontekst u kome se manifestuje
digitalna nejednakost meu ljudima. Izbor odgovarajueg indeksa digitalne
podele ili skupa indikatora je od vitalne vanosti, kako za teoriju, tako i za praksu.
U odluivanju koji pristup merenju digitalne podele koristiti treba uzeti u obzir
sledee: svrhu konkretnog alata (indeksa ili indikatora), nivo observacije i metod
pristupa podacima. Kreatori politike esto upadaju u zamku prikupljanja podataka
koji ve postoje, umesto da se prvo angauju na sistematskom konceptualizovanju
digitalne podele, njenom operacionalizovanju u odgovarajuem kontekstu, pa tek
onda da sakupljaju podatke.
Kreatori politike obino posmatraju digitalnu podelu iz tehnoloki deterministike
perspektive. To najbolje ilustruju rei jednog biveg zvaninika vlade SAD koji
uporeuje digitalnu podelu sa posedovanjem ili neposedovanjem trajnih potronih
dobara, kao to je automobil. On kae da bi voleo da ima Mercedes, ali da to ne
moe da priuti sebi (Barzilai-Nahon, 2006, pp. 269-278). Na taj nain se sugerie
da e digitalna podela sama nestati podizanjem ivotnog standarda siromanijeg
stanovnitva koje e onda moi da kupi raunar i internet pristup. Pristup IKT i
internetu se veoma esto uzima kao indikator digitalne podele iz jednostavnog
razloga to se lako meri. Osim toga, ove jednostavne mere se mogu iskoristiti da
se utie na javno mnjenje, jer omoguavaju ljudima da izgrade odnos prema
njima. Meutim, glavni razlog prihvatanja ovih tehnoloki deterministikih mera
od strane kreatora politike je njihova potreba da opravdaju alociranje resursa.
Tada je zadatak laki, jer mogu da kreiraju standarde i da uporeuju jednu dravu
sa drugom u odnosu na te standarde. Oni vie vole da imaju objektivne
komparativne alate, a manje ih interesuje da li te mere odgovaraju specifinom
kontekstu konkretne zemlje, regiona ili drutvene zajednice.
esto se standardne mere digitalne podele postavljaju vetaki prema nekom
najmanjem zajednikom sadraocu za sve zemlje, to rezultira u uskom pogledu
na digitalnu podelu i daje nejasnu sliku te podele. Nasuprot tome, standardi koji
se obino koriste u tehnoloki razvijenim zemljama mogu da se zasnivaju na
najveem zajednikom sadraocu koji moda ne odgovara zemljama koje
tehnoloki zaostaju. Fiksna i arbitrarna vanost i teina koja se pridaje svakom
faktoru digitalne podele je kompromis koji odgovara veini zemalja ili moda
najjaoj i ne odgovara realnim odnosima u svakoj zemlji. Lake je posmatrati
osnovne elemente digitalne podele (npr. mrena povezanost, internet pristup)
umesto da se ulazi u aspekte koji zahtevaju ocenu konteksta i zahtevaju
159
diferencijaciju. Na primer, besmisleno je analizirati faktor korienja IKT u

zemlji gde je mrena povezanost skoro nula ili posmatrati faktor cenovne
pristupanosti infrastrukture tamo gde je takva usluga besplatna. Prema tome,
kontekst treba da bude jedan od najvanijih okvira kada se konceptualizuje
digitalna podela i konstruie indeks za njeno merenje.
Literatura je puna studija jednog problema koji je lokalan i vezan za specifian
kontekst. Jednodimenzionalne mere digitalne podele obino identifikuju jednu ili
nekoliko varijabli koje utiu na zavisnu varijablu, koja onda odraava jedan
aspekt te podele, kao to je svest o znaaju IKT, pristup IKT, stavovi o IKT ili
oblast korienja IKT. Svaki od njih moe sluiti kao instrument za merenje nivoa
ovog jaza ili podele. Meu tim jednodimenzionalnim merama mogu se ubrojati:
prihod, pol i starost, obrazovanje, geografska lokacija, etnika i rasna pripadnost,
religioznost, jezik, porodina struktura, uestalost korienja IKT, vreme provedeno on-line, svrha, informatike vetine, autonomija, razumna cena IKT usluga,
struktura konkurentskog trita, vlasnitvo i gustina raunara i web sajtova i
komunikaciona infrastruktura.
Ove jednodimenzionalne mere digitalne podele su kao krajnji rezultati vane
same po sebi, ali nisu dovoljne da bi sluile kao prosek ili kao jedini zajedniki
imenitelj. Razliiti konteksti u kojima se meri digitalna podela i mogunost
uporeenja takvih mera nisu meusobno iskljuivi koncepti. Prvi izazov kada se
konceptualizuje kompleksni koncept kao to je digitalna podela je odgovor na
sledee pitanje: Koja je svrha indeksa koji se konstruie? Umesto da se upadne u
zamku zajednikog imenitelja za sve zemlje, treba uzeti indeks koji uzima u obzir
kontekst digitalne podele u svakoj zemlji. To znai da e svaka zemlja vrednovati
faktore digitalne podele koji odraavaju njen specifian kontekst i potrebe, ali bi
opti koncept bio ono to se konano uporeuje. Ako je svrha alata da se uporedi
mrena povezanost, ne treba posmatrati indeks koji odraava digitalnu podelu, ve
treba posmatrati jednu meru koja jednostavno uporeuje tu veliinu bez analize konteksta. Ako je svrha da se realno izrazi digitalna podela, onda kontekst mora biti
ukljuen. Na primer, zemlje koje nemaju infrastrukturu e mnogo vie vrednovati
infrastrukturne faktore, dok e zemlje koje ve imaju dobru mrenu povezanost
vie vrednovati druge faktore, kao to je korienje ili politiki kontekst.
Za analizu i merenje digitalne podele treba jo jednom naglasiti kontekst, jer IKT
nisu neutralni faktori. Internet, kao jedna IKT koja stvarno reprezentuje
informatiko drutvo, sa razliitim nivoima aplikacija, kreira prostor za ljudsku
interakciju koji nije neutralan. Internet nije neutralan, ne samo po svom sadraju i
logikim slojevima, ve i po svojim osnovama i strukturi. Svaka konceptualizacija digitalne podele koja ne posmatra internet kao socijalni i politiki prostor
160
MILOVANOVI
e imati ogranienu korist. Na sreu, svest o internetu kao socijalnom i politikom

prostoru poinje da raste u akademskim i drugim krugovima.
Druga dimenzija koju kreatori politike treba da uzmu u obzir je nivo observacije.
Nivo observacije se uzima u obzir kada se donosi odluka o tome kakvu vrstu
indikatora koristiti (jednodimenzionalni ili sveobuhvatni) i karakteristike tog
indikatora. Veina sadanjih indikatora digitalne podele je skoro iskljuivo na
internacionalnom i nacionalnom nivou. Uprkos tome, digitalna nejednakost
postoji na drugim razliitim nivoima: sektoru, drutvenoj zajednici i na
individualnom nivou. Vii nivo analize digitalne podele ne tretira objektivno
detaljne i veoma vane podatke na mikronivoima. Na primer, mnoge drutvene
zajednice unutar jedne drave su daleko iza ostatka drave u pogledu pristupa i
korienja IKT. Takve zajednice oblikuju korienje IKT prema njihovim
kulturnim normama. Ne treba zanemariti velike razlike na lokalnim nivoima i
indikatore korienja i pristupa IKT kada su takvi indikatori ispod nacionalnog
proseka. U mnogim sluajevima, ovaj nivo analize je mnogo znaajniji od
nacionalnog i internacionalnog koji je danas mnogo popularniji.
Meutim, ovo ne znai da treba ukljuiti sve ove nivoe u jednom indeksu
(indikatoru), ve treba koristiti dizajn slinog indeksa za sve nivoe, dok e se
vanost (vrednost) svakog faktora menjati prema specifinom kontekstu. To bi
obezbedilo maksimalnu fleksibilnost u nivou merenja, bilo da je to nivo jednog
sektora ekonomije i drutva, lokalni nivo, nacionalni ili internacionalni nivo. Na
primer, indeks koji meri digitalnu podelu na nivou imigrantske zajednice jedne
drave e naglaavati vanost jezika u odnosu na druge faktore u ovom indeksu.
Ako se konstruie indeks digitalne podele meu regionima jedne drave koji su na
razliitim nivoima ekonomske razvijenosti, onda e biti naglaena vanost
prihoda u odnosu na druge faktore u ovom indeksu.
9.2.3. Analiza najvanijih indikatora digitalne podele

Kao to smo ve naglasili, integrisani (viedimenzionalni) indikatori ili indeksi
nude sveobuhvatniji pogled na digitalnu podelu, u odnosu na jednodimenzionalno
merenje digitalne podele. Razliite institucije i eksperti su predloili i primenili
nekoliko integrisanih indeksa digitalne podele. Meu tim indeksima najvaniji su:
1. SIBIS (Statistical Indicators Benchmarking the Information Society), 2. DIDIX
(Digital Divide Indeks) i 3. Digital Access Indeks. (Barzilai-Nahon, 2006, str.
269-278)
1. SIBIS. SIBIS kao projekat Evropske komisije (European Commission) je
ambiciozan pokuaj da se analiziraju i uporede razliiti indikatori digitalne
podele. Meutim, SIBIS projekat je bio koncentrisan samo na varijable pristupa i
161
korienja: korienje raunara, korienje interneta, kuni pristup internetu,

odustajanje od korienja interneta, rairenost irokopojasnog (broadband)
pristupa. Svi indikatori koji su kreirani u SIBIS projektu su uglavnom
jednodimanzionalni ili dvodimenzionalni, osim DIDIX indeksa koji je razvijen
kao sveobuhvatniji i integrativniji. Uporeenje razliitih indikatora, ukljuujui
indeks digitalne podele iz SIBIS projekta pokazuje dva trenda: prvo, slab je
naglasak na socioekonomskoj podeli i socijalnim nejednakostima, drugo, postoji
potreba za sveobuhvatnijim indeksom.
2. DIDIX. Iz SIBIS projekta je proistekao DIDIX kao mnogo integrativniji
indeks. On se koncentrie na etiri rizine grupe: ene, ljudi iznad 50 godina
starosti, ljudi sa niim nivoom obrazovanja, ljudi sa niim nivoom prihoda. U isto
vreme, DIDIX tretira digitalnu podelu samo sa aspekta pristupa i korienja IKT.
Svaki faktor digitalne podele koji ini ovaj indeks je vrednovan. Na primer,
korienje raunara je vrednovano koeficijentom 0,5; korienje interneta,
koeficijentom 0,3; korienje interneta od kue, koeficijentom 0,2. Meutim,
postoje tri metodoloke slabosti u ovom procesu merenja digitalne podele:
vrednovanje vanosti pojedinih faktora je nekako arbitrarno, rizine grupe nisu
meusobno iskljuive, ovakva konstrukcija indeksa ne odraava neke interne
dinamike na nacionalnom nivou i niim nivoima analize. Zato je vano
konstruisati sloeni indeks, gde je dinamika izmeu tih varijabli uzeta u obzir.
3. Digital Access Indeks. Trei indeks digitalne podele koji je vredan panje je
indeks digitalnog pristupa (DAI - Digital Access Indeks) koji je predloila ITU
(International Telecommunication Union) i koji ukljuuje sledee faktore: IKT
infrastruktura, cenovna pristupanost infrastrukture, znanje (pismenost odraslih i
broj upisanih u kole), kvalitet infrastrukture (propusna mo mree po glavi
stanovnika i broj pretplatnika irokopojasnog interneta) i korienje IKT.
Najvei izazov ije reenje se najvie isplati je konstrukcija unificiranog,
jedinstvenog indeksa koji odraava multivarijacijske dimenzije i osvetljava
socijalne i tehnoloke aspekte digitalne podele. Konstrukcija ovakve metrike je
znaajna za formulisanje politike, moe doprineti javnom diskursu, moe pomoi
u racionalnom donoenju odluka i biti korisna za istraivanja. U tom smislu,
napor Internacionalne Telekomunikacione Unije da kombinuje razliite aspekte
digitalne podele u jedan indeks je naroito znaajan. Meutim, ITU je uglavnom
koncentrisana na meunarodne razlike i podele, a zanemaruje lokalne i mikro
nivoe analize, kao to su razliite drutvene zajednice. ITU je povezala
infrastrukturne faktore, kao to su: faktor cenovne pristupanosti infrastrukture
(npr., cena pristupa kao procenat bruto nacionalnog dohotka po glavi), faktor
znanja (izraen kroz pismenost odraslih i broj upisanih u osnovne, srednje i
visoke kole), faktor kvaliteta (meren kroz propusnu mo interneta po glavi
162
MILOVANOVI
stanovnika i broj pretplatnika irokopojasnog interneta na 100 stanovnika) i faktor

korienja (izraen brojem internet korisnika na 100 stanovnika). Sve ove mere
su, zbog toga, vie agregatne na internacionalnom i nacionalnom nivou, a manje
na nivou zajednice i pojedinca. To umanjuje znaaj Digital Access Indeksa, jer
digitalna podela predstavlja problem ne samo na internacionalnom i nacionalnom
nivou, ve i na individualnom, lokalnom i sektorskom nivou. Na svim tim
nivoima digitalnu podelu treba analizirati, meriti i smanjivati.
9.2.4. Definisanje integrisanog indeksa digitalne podele

U definisanju integrisanog indeksa digitalne podele polazimo od faktora koje je
predloila nevladina organizacija Bridges (www.bridges.org). Cilj ove
organizacije je da pomae ljudima u zemljama u razvoju da koriste IKT radi
unapreenja njihovog ivota. Ona predlae sledee faktore: broj korisnika ili
raunara, pristup infrastrukturi, prihvatljiva cena pristupa, obuka, relevantni
sadraj, IKT sektor (veliina IKT sektora i integracija u postojee industrije),
siromatvo i demografske podele (geografska podela, podela po rasi, religiji,
starosti, polu i invalidnosti). Koncept koji se ovde predlae se zasniva na modelu
koji odraava meusobnu zavisnost ovih faktora. U tabeli 1 su prikazani faktori
digitalne podele, na osnovu kojih je nastala konceptualna mapa njihove meusobne zavisnosti, prikazana na slici 1. Svaki faktor prikazan na slici 1 predstavlja
u isto vreme i indeks (indikator).
Tabela 1. Faktori digitalne podele
1. Pristup infrastrukturi (PI)
Komunikacioni kanali i kapacitet
Broj raunari po glavi stanovnika
Broj web sajtova po glavi
Broj ISP (Internet Service Provider) po glavi
ISP: vladini oficijelni i privatni
2. Cenovna pristupanost infrastrukture i usluga (CPIU)
Fiziki sloj (infrastruktura)
Logiki sloj (aplikacije i softver)
Sadraj
3. Korienje (K)
Uestalost korienja
Vreme provedeno on-line
Svrha korienja
Vetine korisnika
Autonomija u korienju
4. Socijalna i vladina ogranienja/podrka (SVOP)
Obuka
163
Aktivna pomo
Podrka/Spreavanje/Nezainteresovanost
Investicije i fondovi
5. Sociodemografski faktori (SDF)
Socioekonomski status
Pol
Starost
Obrazovanje
Geografska disperzija
Etnika pripadnost
Rasa
Religioznost
Jezik
6. Mogunost pristupa
(invalidi i populacija sa specijalnim potrebama) MP
Slika 1. Odnosi izmeu indikatora i uticaj na digitalnu podelu
SVOP
CPIU
K
Indeks
Digitalne
Podele
PI
SDF
MP
Direktna veza sa indeksom

Indirektna veza sa indeksom
Slika 1. pokazuje da nisu uzete u obzir samo direktne veze razliitih indikatora sa
digitalnom podelom, ve su uzete u obzir i meusobne veze izmeu samih
indikatora koje odraavaju indirektni uticaj na digitalnu podelu. Na primer,
164
MILOVANOVI
mogunost pristupa moe uticati na indeks digitalne podele direktno, ali takoe,
utie na njega i indirektno kroz indikator korienja.
Kao to smo ve istakli, IKT nije neutralan elemenat u drutvu, ve njegove
razliite aspekte treba razumeti i objasniti unutar odreenog konteksta. IKT je deo
dnevne politike i socijalnog ivota, tako da treba pristupiti IKT kao socijalnom i
bihevioristikom fenomenu. Konceptualni okvir predloen ovde treba da prui
sveobuhvatniji pristup merenju digitalne podele. Meutim, ovaj okvir nije savren
i konaan, ve ga treba usavravati, da bi se shvatila kompleksnost digitalne
podele. U tom smislu, potreban je dalji napor na usavravanju ovog modela i
konstrukciji skupa podataka specifino za svaki faktor opisan u tabeli 1.
Usavreni model bi omoguio mnogo bolje odluke onih koji vode politiku na
meunarodnom, nacionalnom, lokalnom i personalnom nivou.
Polazei od ovog sveobuhvatnog okvira za merenje digitalne podele, moemo dati
korisne preporuke kreatorima politike u dravi koje treba da slede u cilju
smanjenja digitalne podele, podsticanja ekonomskog rasta i zapoljavanja.
9.2.5. Preporuke za smanjenje digitalne podele

Za jednu dravu i kreatore njene politike je bitno da utvrdi koji faktori utiu na
vea ulaganja u IKT i vee korienje IKT. Dobar putokaz za analizu ovih faktora
predstavlja istraivanje koje se bavi merenjem uticaja socioekonomskih i vladinih
faktora, kao i faktora pristupanosti IKT na korienje i ulaganja u IKT, u 71
zemlji. Istraivanje analizira uticaj ovih faktora na korienje i ulaganje u
infrastrukturu IKT, to odraava tehnoloku zrelost neke zemlje i njen potencijal
da iskoristi mogunosti IKT. Ono otkriva relevantna pitanja koja mogu pomoi
kreatorima politike da identifikuju socijalne, obrazovne i ekonomske faktore
povezane sa digitalnom podelom. (Pick, Azari, 2008, pp. 91-115)
Najvaniji rezultati ovog istraivanja pokazuju da poveanje broja publikacija
nauno-tehnikih asopisa rezultira u veem korienju IKT i ulaganjima u IKT
infrastrukturu. Kada se zanemari ovaj faktor (broj publikacija), najvei pozitivni
uticaj imaju strane direktne investicije, vladini prioriteti kad je u pitanju IKT i
kvalitet matematikog i naunog obrazovanja. Relativno manji uticaj ima javna
potronja usmerena u obrazovanje. Poveanje broja nauno-tehnikih publikacija
u jednoj zemlji pokazuje da postoji veliki broj naunih i tehnikih talenata, da se
razvijaju kreativnije i produktivnije industrije, to rezultira u veoj dominaciji tehnologije i njene infrastrukture, kao i jaoj ekonomiji uopte. Kreativnost neke nacije dolazi iz obrazovanih segmenata populacije koji obuhvataju zaposlene u nauci, inenjerstvu, zdravstvu, poslovnom pravu, arhitekturi i dizajnu, industriji zaba-
165
ve i umetnostima. Kreativnost ovog segmenta populacije ukljuuje inovacije u

IKT.
Na osnovu ovoga, ponovo moemo konstatovati da se tehnoloki jaz izmeu
razvijenih i nerazvijenih, bogatih i siromanih ne moe reiti samo putem
slobodnog trita, bez svesnog planiranja i voenja dobre politike. Ovde
prezentiramo politike i preporuke koje treba da usvoje pre svega vlade zemalja u
razvoju:
investirati u stimulisanje, privlaenje i rast kreativne tehnike i naune radne
snage (mereno brojem publikacija, patenata i nivoom produktivnosti u
istraivanjima);
uiniti pristupanijim obrazovanje i unaprediti digitalnu pismenost
stanovnitva,
smanjiti podelu po polovima i omoguiti enama da imaju vei udeo u radnoj
snazi vezanoj za oblast IKT;
promovisati strane direktne investicije, transfer tehnologije i otvorenost
trgovine za stimulisanje i izgradnju domae ekonomije;
podsticati nacionalne politike obrazovanja, otvorenost radne snage i
toleranciju, da bi se stimulisalo vee uee ena u radnoj snazi i unapredile
anse za obrazovanje i obuku;
olakati globalnu cirkulaciju talentovanih ljudi, radi dopune kreativne radne
snage u zemlji sa inostranom radnom snagom;
podsticati investicije u intenzivno istraivanje i razvoj (R&D) u odreenim
gradskim podrujima i regionima zemlje.
Generalna preporuka za zemlje u razvoju je da ne smatraju obezbeenje IKT
opreme i infrastrukture kao jedino reenje za digitalnu podelu i ekonomski razvoj.
Nasuprot tome, naglasak treba da bude na alokaciji resursa koji deluju sinergijski,
radi ostvarenja ekonomskog i socijalnog razvoja. Najvaniji resursi su strane
direktne investicije, investicije u obrazovanje, pristupanost obrazovanja za sve
slojeve drutva i vladini prioriteti kad je u pitanju IKT. Ovo su elementi koji
imaju potencijal da deluju zajedno na sinergijski nain.
9.3. VIRTUELNA RADNA MESTA

OSNOVNE FORME, PREDNOSTI I NEDOSTACI
Smanjenje digitalne podele samo sa jednog aspekta, kao to je poveanje broja
ljudi koji imaju pristup IKT, ne moe imati velike efekte na ekonomski razvoj i
zaposlenost. Moraju se ukljuiti i drugi aspekti, kao to je svrha korienja IKT i
interneta. U tom smislu, treba podsticati korienje IKT u svrhu sticanja
166
MILOVANOVI
informatikih vetina i znanja za nova radna mesta, pronalaenja novih radnih

mesta preko weba i zapoljavanja na virtuelnim radnim mestima.
U razvijenim zemljama se poslednjih godina znaajno poveao broj virtuelnih
radnih mesta. Amerika firma CBI/Pertemps je objavila podatak da 46%
poslodavaca u 2008. godini nudi mogunost virtuelnog zapoljavanja, u poreenju
sa 14%, samo dve godine ranije. Takoe, analitiari amerike konsultantske firme
IDC su procenili da je u 2009. godini 200.000 agenata call centara radilo od kue
i predvideli da e taj broj u 2010. godini biti 330.000. Mnoge firme u SAD koriste
prednosti ovakvog naina zapoljavanja. Na primer, Aetna je firma koja ima
veliki broj virtuelnih radnih mesta. Poetni cilj ove firme je bio da se putem
virtuelnih radnih mesta zadre talentovani radnici i strunjaci tokom perioda
konsolidacije firme. Kasnije je broj virtuelnih radnih mesta u firmi porastao za
300%. Firma Alpine Access je poveala virtuelnu radnu snagu za 1200
zaposlenih, samo u prvom kvartalu 2009. godine. Takoe, poznat je primer IBM,
globalne tehnoloke kompanije koja je utedela $54 miliona u prvoj godini
uvoenja virtuelnih radnih mesta. (Burns, 2009)
Naa drava, kao i privredne i druge organizacije treba da prate ovaj trend
otvaranja virtuelnih radnih mesta, jer se tako postiu velike koristi. Glavna korist
za pojedince je obezbeenje posla i uspostavljanje pravilnog balansa izmeu
privatnog i profesionalnog ivota, dok bi za organizacije najvea korist bila
poveanje produktivnosti uz manje trokove. Na kraju, drava bi smanjila broj
nezaposlenih, koji se u ovo vreme ekonomske krize naglo poveao.
U ovom delu rada, panja je fokusirana na osnovne kategorije i forme virtuelnih
radnih mesta, na glavne pretpostavke za otvaranje virtuelnih radnih mesta, na
prednosti i nedostatke ovog organizacionog reenja, kao i na uputstva za
organizovanje i implementaciju virtuelnih radnih okruenja.
9.3.1. Osnovne forme virtuelnih radnih mesta

Virtuelno izvravanje radnih zadataka je takvo organizaciono reenje gde neki ili
svi zaposleni rade izvan klasine kancelarije korienjem tehnologija, kao to su:
raunari, fax maine, mobilni telefoni, fiksni telefoni, smart telefoni,
konferencijski pozivi i internet. Ove tehnologije im slue da bi bili u kontaktu i
zavrili njihove radne obaveze. Ovo organizaciono reenje je sve popularnije i
definisano je razliitim terminima, kao to je telekomuting (telecommuting), rad
na daljinu (teleworking), rad na daljinu preko weba (web commuting).
Telekomuting je termin koji je moda najee u upotrebi. Marchel Alverson
definie telekomutera kao osobu koja radi kod kue ili u nekoj udaljenoj
167
kancelariji izvan uprave preduzea, bar jednom nedeljno (Alverson, 1998, pp.
20-25).
Telecommuting pomae da se zadovolje potrebe za radnom snagom i da se
podigne moral i zadovoljstvo zaposlenih. Sve je manje porodica koje imaju
tradicionalnu strukturu gde majka ostaje kod kue sa decom. Rad od kue
zadovoljava potrebe roditelja koji moraju da se staraju o maloj deci ili starijim
lanovima svoje porodice. Koristi od telekomutinga za zaposlene su: poboljanje
zdravlja, poveanje zadovoljstva zaposlenih i kvaliteta ivota, fleksibilnost u
obavljanju posla sa aspekta mesta i vremena, smanjenje stresa, stabilnost posla i
smanjenje izdataka za benzin, odeu i hranu. Generalno, telecommuting pomae
zaposlenima da pronau pravi balans izmeu porodinog i profesionalnog ivota.
Koristi za poslodavca su: manji trokovi kancelarijskog prostora i opreme,
poveanje produktivnosti zbog skraenja vremena za socijalizaciju, rad po
sopstvenom rasporedu, manji broj izgubljenih dana zbog bolovanja i
nekontrolisanih dogaaja, kao to je kanjenje zbog loih uslova putovanja na
posao. Firme mogu inovirati i menjati svoj poslovni model sa smanjenim
infrastrukturnim trokovima i mogunou da zaposle najvee talente, bez obzira
na lokaciju. Osim toga, telekomuting doprinosi zatiti ivotne okoline, smanjujui
emisiju gasa i potronju goriva.
Neke firme aktivno podstiu rad na daljinu, kao to Ford Motor Company i Delta
Air daju zaposlenima PC za kunu upotrebu. Pored rada od kue, telekomuting
moe da ima i druge forme, kao to su: hoteling, hot desking i telework centri.
(Cascio, 2000, pp. 81-90)
Hoteling znai da udaljeni radnici koriste radne stanice i sobe za sastanke u
oblinjim hotelima. Kada je firma Ernst&Young implementirala hoteling, njeni
radnici su se manje fokusirali na kancelariju, a vie na klijente.
Hot desking je deljenje udaljenih kancelarija izmeu veeg broja ljudi. Oko
20000 zaposlenih u firmi IBM (najvie onih u prodaji i servisu), dele kancelarije u
proseku sa etvoro ljudi iz drugih firmi. Cisco Systems, IT firma iz SAD, ima
nekoliko hiljada ljudi koji dele poslovni prostor irom sveta.
Telework centri su minijaturna poslovna kancelarijska okruenja koja nude vie
tehnologije nego to zaposleni imaju kod kue. Ovi centri mogu biti locirani u
susedstvu gde zaposleni stanuje. Male grupe zaposlenih koji ive u blizini rade u
tim centrima, umesto da putuju do firme. Na primer, firma Ontario Telebusiness
Work Center kod Los Anelesa nudi elektronski opremljene prostorije
zainteresovanim kompanijama. Ove lokacije pozicionirane u predgraima
minimiziraju vreme putovanja na posao, dok se maksimizira produktivno vreme.
168
MILOVANOVI
Telekomuteri su preteno mukarci (65%, nasuprot 35% ena), starosti oko 40

godina i uglavnom imaju visoko obrazovanje (oko 80%). Oni pripadaju sledeim
profesijama: tehniari/profesionalci, prodavci, slubenici/administrativni radnici,
rukovodioci. Na jednoj strani su visokoobrazovani, iskusni, stalno zaposleni
profesionalci koji izvravaju njihov posao od kue u toku regularnog radnog
vremena. Na drugoj strani su honorarno zaposleni radnici sa dugogodinjim
iskustvom koji pomou raunara izvravaju administrativne i profesionalne
poslove od kue, izvan regularnog radnog vremena. (Luyt, 2007)
Osim toga, telekomuteri se mogu podeliti u jo nekoliko kategorija: mobilni
radnici koji preteno rade izvan tradicionalnih kancelarija, radnici koji rade izvan
redovnog radnog vremena, kampus radnici koji vei deo vremena provedu na
fixnoj kancelarijskoj lokaciji, radnici koji provode vei deo vremena u kunim
kancelarijama ili drugim udaljenim fiksnim lokacijama.
9.3.2. Glavne pretpostavke za otvaranje virtuelnih radnih mesta

Virtuelna radna mesta predstavljaju dramatine promene u nainu izvravanja
poslova i postavljaju dva nova izazova za rukovodioce. Ovi izazovi proizilaze iz
fizike odvojenosti radnika i menadera koja je karakteristina za telekomuting i
virtuelne timove. Prvi upravljaki izazov virtuelnog radnog mesta je napraviti
tranziciju od upravljanja vremenom (zasnovano na aktivnostima) do upravljanja
projektima (zasnovano na rezultatima). Drugi izazov za rukovodioca je da
opravda svoj posao i da bude adekvatno vrednovan za njega, s obzirom da
upravlja zaposlenima koji nisu fiziki prisutni. U tom smislu, nije potrebno
smanjivati broj menadera, ve poboljati kontrolne vetine postojeih
menadera.
Firma mora ozbiljno da uzme u obzir ove probleme i izazove. S obzirom da
virtuelna radna mesta nisu pogodna za sve poslove, poslovi moraju da se procene,
da li mogu da se izvre virtuelno (na pr., prodaja ili raunovodstvo) ili ne mogu
(npr. proizvodnja). Ako neki poslovi mogu delimino da se izvre virtuelno, da li
ima smisla dozvoliti ljudima da deo vremena rade virtuelno? Ako ti ljudi rade
virtuelno, kako moemo biti sigurni da li rade u takvom radnom okruenju koje
vodi do najboljeg uinka, odnosno, koja infrastruktura je potrebna za virtuelni
rad?
Nisu svi jednako sposobni i veti da rade virtuelno. Neki ljudi su vie zavisni od
podrke svojih saradnika i menadera, tako da su produktivniji kada rade u
klasinom radnom okruenju i uz bliski kontakt sa kolegama i rukovodiocima.
Glavno pitanje za organizacije je kako identifikovati takve ljude i kako ih obuiti i
uposliti kada se pree na virtuelno radno okruenje?
169
U stvari, organizacija mora prvo da shvati parametre svakog posla koji namerava
da prebaci u virtuelno radno okruenje. Organizacija mora odrediti: koje funkcije
se obavljaju na svakom poslu; da li se posao izvrava preko telefona, linim
kontaktom, preko raunara ili u nekoj kombinaciji tih sredstava; koliko vremena
zaposleni troi u direktnim kontaktima sa drugim zaposlenima, kupcima i
poslovnim partnerima; da li je lokacija kancelarije kritina za uinak zaposlenog;
da li radno vreme mora da bude standardno i da li zaposleni mora da bude
trenutno dostupan.
Poslovi u prodaji, marketingu, projektnom ininjeringu i konsaltingu bi bili
najpogodniji za virtuelna radna mesta, jer zaposleni na tim poslovima ve rade sa
klijentima preko telefona ili u prostorijama klijenata. Ovi poslovi su orjentisani ka
uslugama i znanju, dinamiki su, jer se razvijaju saglasno potrebama klijenata.
ak i u tim poslovima, virtuelna radna mesta se ne preporuuju za nove zaposlene
i one koji su novi na odreenim pozicijama. Novi radnici zahtevaju period
socijalizacije, radi adaptacije na okruenje nove firme, nove menadere i
saradnike. Njima je potrebno vreme da naue poslovne vetine i da shvate kako i
zato se poslovi odvijaju u novoj firmi ili novoj poziciji i kakva je organizaciona
kultura u firmi.
Prema tome, prvo se biraju zaposleni koji su pogodni za virtuelna radna mesta,
koji su interno motivisani za takva radna mesta, koji dobro poznaju svoj posao i
koji su tehniki osoposobljeni za samostalni rad. Sa ovim zaposlenima treba raditi
mnogo pre planirane tranzicije na virtuelno radno mesto. Firme, kao to su IBM i
Hewlett-Packard imaju pisane vodie, obuku i mreu saradnika, da bi
zaposlenima olakali tranziciju ka virtuelnim radnim mestima. Na primer,
Hewlett-Packard-ovi vodii za virtuelna radna mesta objanjavaju teme, kao to
su: ko moe participirati, porodina pitanja i pitanja domainstva, postavljanje
udaljene kancelarije i administrativni procesi.
Kao to svi zaposleni nisu pogodni za rad izvan njihovih primarnih poslovnih
lokacija, nisu ni svi menaderi podobni da upravljaju zaposlenima na virtuelnim
radnim mestima. Lideri u virtuelnom okruenju treba da razviju dodatne vetine i
sposobnosti koje e im omoguiti: da vode tim koji je geografski rasut irom
regiona, drave ili globalno; da raspodele odgovornost za posao izmeu vie
lanova tima; da podstiu timski duh meu ljudima koji se moda nikad nisu
videli. Bez ivog kontakta sa zaposlenima, lider mora da paljivo slua, da
komunicira jasnije i da na senzitivniji nain interpretira informacije koje dobija od
zaposlenih. Na taj nain e bolje saznati, na primer, koliko je zaposleni angaovan
na poslu ili otkriti ta je ostalo nedoreeno u e-mailu. U sutini, lideri treba da
imaju sledee karakteristike:
170
MILOVANOVI
Otvoren, pozitivan stav koji je fokusiran na probleme, a ne na traenje razloga

za zatvaranje virtuelnih radnih mesta.
Upravljaki stil usmeren na rezultate. Rukovodioci koji zahtevaju strukturu i
kontrolu, najverovatnije nee biti uspeni u virtuelnim radnim okruenjima.
Efektivne komunikacione vetine, formalne i neformalne, za komunikaciju sa
zaposlenima koji rade udaljeno i sa zaposlenima koji rade u primarnim
poslovnim lokacijama.
Sposobnost za efektivno delegiranje poslova i praenje izvrenja tih poslova.
Iako se ove karakteristike vezuju za progresivne menadere i u konvencionalnim i

u virtuelnim radnim okruenjima, potrebnije su u virtuelnim okruenjima.
Virtuelna okruenja nemaju atribute tradicionalnih socijalnih konteksta, kao to je
fizika blizina, verbalne i neverbalne aluzije, norme ponaanja i, u sluaju tima,
oseaj zajednitva i jedinstva.
9.3.3. Prednosti i nedostaci virtuelnih radna mesta

Glavni razlozi za otvaranje virtuelnih radna mesta koje firme obino uzimaju u
obzir su: smanjenje trokova, poveanje angaovanja i produktivnosti, privlaenje
i zadravanje vrednih talenata, podsticanje kreativnosti i inovativnosti, izgradnja
organizacije koja bolje reaguje na promene. (Haid, 2010)
Smanjenje trokova. Omoguavajui zaposlenima da rade virtuelno, firme
smanjuju potrebu za nabavkom dodatne opreme i kancelarijskog prostora. Kada
period zakupa proe i kada oprema bude potpuno amortizovana, firme imaju
mogunost da smanje kancelarijske trokove uvoenjem virtuelnih radnih mesta.
to vie zaposlenih radi izvan sedita firme, to su vee utede za firmu.
Poveanje angaovanja i produktivnosti. Smanjenje trokova nije najvaniji i
jedini razlog uvoenja virtuelnih radnih mesta. Raditi virtuelno znai raditi
drugaije, to zahteva unikatni skup vetina i kompetencija. Rad izvan klasine
kancelarije nudi zaposlenom veu slobodu, ali i veu odgovornost. On mora da
bude sposoban da se samoorganizuje i da sam upravlja svojim aktivnostima.
Telekomuter mora da razvije samopouzdanje za prevazilaenje prepreka i
reavanje problema, sigurnost, samodisciplinu da bi se posao izvrio na vreme i
angaovanost da bi poslovni doprinos bio na visokom nivou. Kada su zaposlenom
data vea ovlaenja, kada je ohrabren da preuzme vlasnitvo nad svojim poslom i
kada mu je dato ovlaenje da realizuje neki cilj, onda je on vie angaovan. Zato
je virtuelni posao znaajan faktor poveanja produktivnosti i angaovanja
zaposlenih.
171
Privlaenje i zadravanje vrednih talenata. Zaposleni stalno trae veu

fleksibilnost, kad su u pitanju uslovi rada. Nuenjem mogunosti virtuelnog
posla, firme e bolje privui i zadrati visoko talentovane ljude kojima je dosta
vana ova fleksibilnost. Ovi talentovani radnici imaju veu mogunost da
kontroliu i upravljaju svojim vremenom i da balansiraju svoje radno angaovanje
sa njihovim privatnim ivotima. Oni su, takoe, osloboeni geografskih
ogranienja, jer mogu da rade gde ele i da ive gde im najvie odgovara. Firme,
takoe, mogu da angauju vredne talente, bez obzira gde se nalaze.
Podsticanje kreativnosti i inovativnosti. U okruenju virtuelnih radnih mesta,
geografska ogranienja ne postoje, pa stoga ne postoje ni restrikcije ko e raditi
zajedno u timu ili koji e zadaci biti dodeljeni svakom lanu tima. Kreativnost i
inovativnost se bolje razvijaju kada se gradi tim uzimajui u obzir talente na
globalnoj osnovi. Takoe, talenti se bolje razvijaju kada se pojedinci izloe
globalnom dijapazonu izazova i perspektiva.
Izgradnja organizacije koja bolje reaguje na promene. U virtuelnom
okruenju, posao nije vie ogranien na tradicionalno radno vreme. Zaposleni
kojima je vana fleksibilnost virtuelnog radnog mesta su mnogo spremniji da rade
izvan redovnog radnog vremena. Firme su sposobnije da odgovore promenljivim
uslovima poslovanja i mogu da koordiniraju posao izmeu vie poslovnih jedinica
u razliitim vremenskim zonama.
Nasuprot ovim prednostima, postoje ozbiljni nedostaci koje rukovodilac treba
paljivo da razmotri, pre nego to ustanovi virtuelna radna mesta: trokovi
postavljanja i odravanja virtuelnih radnih mesta, gubitak efikasnosti, pitanja
organizacione kulture, oseanje izolovanosti, nedostatak poverenja, nedostatak
fokusa i organizacione promene. (Cascio, 2000, pp. 81-90)
Trokovi postavljanja i odravanja virtuelnih radnih mesta. Za svakog
zaposlenog, dodatni trokovi potrebni za opremanje mobilne ili kune kancelarije
variraju od 3000 do 5000 dolara, plus oko 1000 dolara svake naredne godine za
unapreenja softvera i razne nabavke. Osim toga, da bi bila dostupna, virtuelna
kancelarija zahteva on-line materijale koji mogu biti preuzeti preko mree i
odtampani; baze podataka o proizvodima i kupcima koje su dostupne sa
udaljenih lokacija; dobro indeksirane, automatizovane, centralizovane fajlove koji
su dostupni sa udaljenih lokacija i nain praenja lokacije mobilnih radnika. IKT
je najvaniji element virtuelnog radnog mesta. U odsustvu administrativne i
tehnike podrke za kunu kancelariju, moe doi do nefunkcionalnosti IKT
opreme. Tehnika podrka treba da postoji 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji
(ili bar help desk treba da funkcionie od 8h do ponoi). Rukovodioci moraju da
172
MILOVANOVI
razmotre i inkrementalne trokove vezane za ustanovljavanje i odravanje

virtuelnih radnih mesta.
Gubitak efikasnosti. Kada su skupa oprema ili usluge koncentrisani na jednoj
lokaciji, vie korisnika moe da im pristupi. Kada su oprema ili usluge
distribuirani na vie lokacija, efikasnost moe biti smanjena. Na primer, u
industriji osiguranja, neki izvori informacija u realnom vremenu su neophodni.
Mnoge kvote akcija su raspoloive na internetu sa 15 minuta zakanjenja, to
odgovara potrebama veine ljudi. Meutim, za brokere i trgovce koji istiu cene
za svoje klijente, imperativ je da kvote budu tane u sekundu. Firme, kao to su
Bloomberg, Reuters Quotron i ILX Systems, obezbeuju ovu uslugu u realnom
vremenu. Svaka od ovih firmi je spremna da instalira sistem na mestu koje
izabere klijent. Obino su trokovi oko 1200 dolara meseno za prvu instalaciju
takvog sistema i oko 200 meseno za instaliranje svakog dodatnog sistema na
istoj lokaciji. Ako su ovim firmama neophodne real-time informacije za 50
brokera, zajedno sa odgovarajuim uslugama (na pr., CDA Spectrum,
Multex.coms Market Guide), mnogo je jeftinije i efikasnije da imaju sve
zaposlene na jednoj lokaciji, umesto da rade na mnogo razliitih lokacija.
Pitanja organizacione kulture. Virtuelne organizacije koje funkcioniu na
globalnoj sceni moraju da prenesu svoju poslovnu politiku i kulturu na
distribuirane poslovne timove. Poslovni timovi su esto distribuirani na vie
geografskih lokacija koje pripadaju razliitim kulturama. To moe dovesti do
potencijalnih sukoba poslovnih i nacionalnih kultura, to moe destabilizovati
organizaciju. Ako lanovi virtuelne organizacije ili tima nemaju vea ovlaenja
za donoenje odluka, tehnologija koja omoguava njihovu saradnju nee biti od
velike koristi, a konkurentska prednost vezana za brze odgovore na trine
zahteve e biti izgubljena.
Oseanje izolovanosti. Najvei izazov kod uvoenja virtuelnih radnih mesta je
oseaj izolovanosti. Budui da virtuelni rad moe biti usamljeniki, da li e
kreativnost i produktivnost biti manja? Kako obezbediti da virtuelni radnik ostane
u kontaktu sa saradnicima i menaderima? Kako stvoriti mogunost za
neformalne razmene informacija i kontakte koji esto dovode do produktivnijih
ideja? Neki nivo socijalne interakcije sa saradnicima i rukovodiocima je vaan u
skoro svim poslovima. Bez te interakcije, radnici se oseaju izolovano, izvan
komunikacionih tokova i bez vanih kontakata sa rukovodiocima koji mogu
pozitivno ili negativno da utiu na njihove karijere.
Problem izolovanosti se reava mesenim pismima o novostima u firmi koje
zaposleni dobijaju preko interneta, to jaa oseaj socijalne povezanosti.
Rukovodioci mogu da organizuju i obuku o pravilima koja vae u njihovim
173
organizacijama. Organizuju se i godinje ili dvogodinje konferencije, gde se svi

sakupljaju na nekoliko dana radi obuke, informisanja, ali najvie zbog meusobne
socijalne interakcije.
Nedostatak poverenja. Glavni element uspeha u organizovanju virtuelnih radnih
mesta je poverenje da e saradnici ispuniti njihove obaveze i ponaati se
predvidivo. Nedostatak poverenja moe ponititi pozitivne efekte svake druge
akcije u organizovanju virtuelnih radnih mesta, kao to je paljiv izbor zaposlenih
za rad u virtuelnom okruenju, obuka rukovodilaca i zaposlenih i upravljanje
performansama.
Nedostatak fokusa. Da bi bio uspean, virtuelni tim i njegovi lanovi moraju biti
fokusirani na radni zadatak. Kako tim da odri fokus, kada se lanovi nikada nisu
videli? Kako da se projekti odvijaju po planu, kada su ljudi esto optereeni
drugim urgentnijim obavezama? Da bi se izbegla sporost u radu, virtuelni tim
mora da radi unutar okvira koji je struktuiraniji nego kog klasinog tima. Ciljevi,
rokovi, odgovornosti moraju da budu jasnije definisani nego kod klasinih radnih
mesta.
Organizacione promene. Virtuelni posao zahteva velike organizacione promene
koje se odnose na nove naine rada. Za poetak, firme i njihovi zaposleni moraju
da izvre tranziciju ka nainima rada koji su vie usmereni na rezultate i koji su
zavisni od novih procedura i IKT. Svaka firma mora da proceni koliko je
sposobna da upravlja ovim promenama.
9.3.4. Koraci u implementaciji virtuelnog radnog okruenja

Izvlaenje maksimalnih koristi iz virtuelnih radnih okruenja i prevazilaenje
izazova koji se javljaju kod implementacije ovog organizacionog reenja zahteva
paljivo planiranje. Ovde ukratko analiziramo est koraka koje treba preduzeti
kod implementacije ovog reenja.
1. Ocena zaposlenih. Prvi korak se sastoji od ocene podobnosti postojeih ili
novih zaposlenih za virtuelni posao. Za jedan tim je najgore ako postoji lan tima
koji ne eli ili ne moe da odgovorno izvrava radne obaveze i doprinosi
ostvarivanju poslovnih ciljeva. Ocenjivanjem zaposlenih se identifikuju nedostajue vetine i ponaanja koja mogu da pokvare uspeh tima. Mora se preduzeti
obuka zaposlenih u cilju sticanja sledeih vetina: adaptibilnost, autonomija u
radu, brzo donoenje odluka, pouzdanost, tolerancija na stres, snalaljivost u
brzom reavanju problema.
174
MILOVANOVI
2. Ocena radnog okruenja. Zaposleni na virtuelnim radnim mestima ne

zahtevaju kancelarijski prostor, ali im treba obezbediti adekvatno radno okruenje
i alate. Treba obezbediti ljudima pravu IKT za podrku virtuelnom poslu i sigurno
okruenje sa minimalnim odvaraenjem panje na druge stvari i najmanjim
prekidima u radu. Moraju se prvo oceniti najvanije IKT koje omoguavaju da
zaposleni budu produktivni. Oslonac samo na e-mail i telefon moe ograniiti
produktivnost i spreiti interakciju. Sada postoje mnoge jeftine i jednostavne za
korienje IKT koje nude daleko veu funkcionalnost. Na primer, web
konferencijski alati olakavaju odravanje on-line sastanaka, gde udaljeni uesnici
mogu da pregledaju dokumenta i sarauju na njima, kao i na drugim materijalima,
u realnom vremenu. Ostala tehnoloka reenja pogodna za virtuelno radno mesto
su: siguran, udaljeni web pristup raunaru u firmi; udaljena tehnika podrka za
brzo reenje problema koji zaposleni ima sa raunarom; webinar (seminar preko
weba) za izvoenje obuke zaposlenih ili dranje veih sastanaka u firmi;
inteligentni (smart) telefoni i drugi priruni i prenosni ureaji; kvalitetne i
cenovno pristupane audio-konferencijske usluge.
3. Ocena liderskih sposobnosti. Virtuelno obavljanje poslova nije uspeno bez
jakog liderstva. Kao i zaposleni, lideri se ocenjuju da bi se utvrdilo da li imaju
nedostataka u vetinama i ponaanju. Lider mora stalno da unapreuje svoje
sposobnosti, da bi zadovoljio specifine potrebe zaposlenih na virtuelnim radnim
mestima. Lider mora da ima dobre komunikacione vetine, a ukoliko ih ne
poseduje mora da radi na njihovom razvijanju. U odsustvu linog kontakta, on
mora paljivije da slua i da interpretira verbalne signale, da prenosi svoju viziju,
da nagradi i inspirie tim, da ima razumevanje za zaposlene, da gradi poverenje i
da razvije odgovornost kod zaposlenih. Lider ne sme da bude rezervisan, pasivan
i hladan, ve treba da budu u kontaktu sa ljudima, da bi im dao energiju za posao.
4. Obezbeenje strukture. Sa veim naglaskom na rezultate, zajedno sa veim
nivoom odgovornosti i manjom socijalnom interakcijom, rad u virtuelnom
okruenju moe biti mnogo tei nego rad u klasinom okruenju. Na virtuelnom
radnom mestu, obezbeenje jake strukturalne podrke je moda i vanije, da bi se
ostvarili poslovni rezultati. Oekivanja moraju biti jasnije definisana, provere
ee i sastanci tima redovniji.
5. Obezbediti kontakt izmeu zaposlenih. Iskorienje punog potencijala
komunikacionih tehnologija je esencijalno, da bi se ouvala kohezija tima i
pojedinci izbegli izolaciju. Instant poruke, na primer, mogu biti koristan nain da
zaposleni neformalno dele ideje i razmiljanja. Isto tako, webinari na teme koje
nisu direktno vezane za tekue odvijanje poslova, ve za njihov profesionalni
razvoj, mogu stimulisati timsko razmiljanje, diskusiju i kreativnost.
175
6. Ne dozvoliti sagorevanje na poslu. Kao to virtuelni posao moe da

pobolja balans izmeu privatnog i profesionalnog ivota, takoe, moe i da
narui ovaj balans. IKT koja omoguava virtuelni posao moe stvoriti kulturu
neprekidnog rada, to ima negativne posledice na angaovanje i produktivnost
zaposlenih. Firme i lideri moraju da vode rauna da zaposleni ne sagorevaju na
poslu, proveravajui ih stalno. Oni moraju da definiu i ugovore pravila
angaovanja sa zaposlenima, da bi odravali pravi balans.
9.4. ZAKLJUAK
Merenje i odreivanje stepena digitalne podele na nacionalnom ili lokalnom
nivou je veoma vana aktivnost koja prethodi kreiranju politike smanjenja
digitalne podele. U ovom radu se predlae integrativni indeks digitalne podele
koji na najbolji i najsveobuhvatniji nain odreuje stepen digitalne podele i sve
faktore koji utiu na ovu podelu. Osim toga, treba razviti odgovarajui metod
merenja uticaja IKT na ekonomski razvoj. Meutim, problem nije jednostavno
odrediti efikasnost IKT infrastrukture, njenog iskorienja i odrediti uticaje na
socijalno-ekonomske indikatore. Ukoliko elimo da ostvarimo koristi od IKT,
moramo prvo da identifikujemo faktore koji blokiraju ekspanziju IKT
infrastrukture i njeno korienje u naoj zemlji. Samo sa ovim informacijama i
saznanjima moemo da napravimo dobru strategiju za upravljanje tim faktorima,
izbegnemo pogrenu alokaciju vrednih resursa, smanjimo digitalnu podelu i
poveamo zaposlenost.
Kreatorima politike predlaemo sledee korake, da bi se postigao vii tehnoloki
nivo i smanjila digitalna podela: stimulisati istraivanja i razvoj i kreativnu
naunu radnu snagu, obezbediti pristup obrazovanju najirim slojevima drutva,
staviti IKT i obrazovanje na vrh prioriteta vladinih inicijativa, unaprediti
informatiku pismenost, unaprediti vetine, promovisati direktne strane
investicije, privui talente kroz migraciju u zemlji i na internacionalnom nivou,
smanjiti podelu po polovima kad je u pitanju radna snaga, podsticati socijalnu
otvorenost i toleranciju i podrati razvoj najkreativnijih gradova i regiona u
zemlji. Konano, pored resursa i programa, rezultati na nacionalnom nivou u
oblasti unapreenja IKT zavise od politike volje i liderstva koje ocenjuje kako
ovi multidimenzionalni faktori treba da budu kombinovani za razvoj ekonomije i
drutva.
Obezbeenje internet pristupa najirom slojevima stanovnitva je neophodni
uslov za otvaranje virtuelnih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti, ali nije
dovoljan. Pored osnovnog pristupa, ljudima treba obezbediti i druge alate za
komunikaciju i saradnju, radi obavljanja poslova na daljinu. Ono to je preko
176
MILOVANOVI
potrebno su programi obuke za poveanje informatike pismenosti stanovnitva i

sticanje znanja i vetina u korienju razliitih alata za obradu podataka i
komunikaciju. Bez obzira na koristi koje od otvaranja virtuelnih radnih mesta
mogu imati zaposleni, firme i drava u celini, ne treba zanemariti sve izazove i
probleme koje treba reiti u implementaciji ove strategije. Zato ovaj rad skree
panju na ove izazove i predlae mogua reenja za njih.
LITERATURA
1.
2.
Alverson, M., Welcome to the Virtual Workplace, Women in Business, 50, 1998.
Barzilai-Nahon, K., Gaps and Bits: Conceptualizing Measurements for Digital
Divide, Information Society, Vol. 22, Issue 5, 2006.
3. Burns, K., Exploring the Virtual Workplace With Home Agents, Labor Analytics
Group, Global Research and Consulting, Special Report, Spring 2009.
4. Cascio, W. F., Managing a Virtual Workplace, Academy of Management Executive,
Vol. 14, No. 3, 2000.
5. Haid, M., The Workplace Revolution: Six Steps to Build a Successful Virtual
Workforce, Right Management, Manpower Company, 2010.
6. James, J., Digital Divide Complacency: Misconceptions and Dangers, Information
Society, Vol. 24 Issue 1, January 2008.
7. Luyt, K., Mindsets Required for Implementing a Virtual Workplace, Doctoral
Dissertation, Gordon Institute of Business Science, University of Pretoria, 2007.
8. Ngwenyama, O., Morawczynski, O., Factors Affecting ICT Expansion in Emerging
Economies: An Analysis of ICT Infrastructure Expansion in Five Latin American
Countries, Information Technology for Development, Vol. 15 (4), 2009.
9. Pick, J. B., Azari, R., Global Digital Divide: Influence of Socioeconomic,
Governmental, and Accessibility Factors on Information Technology, Information
Technology for Development, Vol. 14 (2), 2008.
10. World Economic Forum, Annual report of the global digital divide initiative, Geneva:
World Economic Forum 2002.
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 10
ZNAAJ IMPLEMENTACIJE HRIS-a U

SAVREMENOJ EKONOMIJI 1
Aleksandra Bradi-Martinovi 2
Apstrakt:Razvoj organizacije, komparativna prednost i ostvarivanje ekstra
profita, u savremenom okruenju, direktno je povezano sa uravnoteenom
upotrebom resursa koji su raspoloivi preduzeu. Jedna od kljunih taaka
uspenog poslovanja je i upravljanje ljudskim resursima, koje danas
podrazumeva znaajnu upotrebu informacionih tehnologija. U tu svrhu koriste se
tzv. Human Resource Information Systems (HRIS), informacioni sistemi
namenjeni prikupljanju, pothranjivanju, analizi i preuzimanju podataka koji se
odnose na ljuske resurse konkretne organizacije. Cilj ovog rada je da istakne
znaaj HRIS sistema i da prui sveobuhvatan uvid u ovu temu. Poseban fokus
rada bie i na prikazu stepena primene ovih sistema u srpskim preduzeima. Ona
moraju biti svesna da se pozitivni rezultati mogu oekivati samo pravilnim
pristupom ovoj temi.
Kljune rei: upravljanje ljudskim resursima, informacioni sistemi, HRIS, ERP
10.1. UVOD
Socijalne i organizacione promene u drutvenom i privrednom okruenju su
brojne i opsene. U tom kontekstu veoma je vano da upravljanje ljudskim
resursima (HR menadment), kao jednim od parametara uspenog poslovanja,
bude sveobuhvatno, kvalitetno, brzo, dovoljno fleksibilno i u skladu sa dolazeim
Mr Aleksandra Bradi-Martinovi, Institut ekonomskih nauka, Beograd,
abmartinovic@ien.bg.ac.rs
i
i
i
i
178
BRADI-MARTINOVI
trendovima. Primena tehnolokih dostignua i prednosti informacione tehnologije

postavio se kao imperativ i u domenu ljudskih resursa.
Upravljanje resursima preduzea (Enterpise Resource Planning ERP) ima
veoma iroku primenu u radu odeljenja za upravljanje ljudskim resursima.
Pomou ovih sistema efikasnije se prati ivotni ciklus zaposlenih i planira
angaovanje nove radne snage. Te vrste promena mogu se posmatrati i kao
transakcioni dogaaji, jer su karakteristini po tome to poinju zaposlenjem
radnika, a zavravaju se njegovom alokacijom u okviru organizacione strukture
preduzea. Kao takvi, idealni su za tradicionalnu ERP infrastrukturu. U skladu sa
navedenim, procesi upravljanja ljudskim resursima nali su veoma brzo
odgovarajuu podrku ERP sistema. Meutim, savremena ekonomija znanja i
statistika zapoljavanja3 (labour statistics) nameu potrebu za konzistentnim
inicijativama, koje se obavljaju u realnom vremenu, tako da odeljenja za
upravljanje ljudskim resursima moraju da sprovode te inicijative daleko pre
faktikog zaposlenja radnika. Iz navedenih razloga javila se potreba odvajanja
HRIS sistema od standardnih ERP reenja, zato to su HRIS sistemi mogli da
ponude iri spektar mogunosti, kao na primer stalna prilagoavanja izvetaja
potrebama statistike zapoljavanja.4
Terminologija koja se koristi da bi se ovi sistemi opisali, u najveem broju
sluajeva, svodi se na upotrebu tri termina: e-HRM (e-Human Resource
Management; e-upravljanje ljudskim resursima), HRIS (Human Resource
Information Systems; Informacioni sistemi ljudskih resursa) i HRMS (Human
Resource Managment Systems; Sistemi za upravljanje ljudskim resursima).
Izmeu termina e-HRM i HRIS postoji fundamentalna razlika. HRIS, kao
informacioni sistemi upravljanja ljudskim resursima, direktno su okrenuti
odeljenju ljudskih resursa i zaposleni u ovom odeljenju dominantno su korisnici
HRIS sistema. Ovaj tip sistema ima za cilj da pobolja procese odeljenja ljudskih
resursa, a kroz poboljanje rada tog odeljenja da unapredi celokupno poslovanje.
Termin e-HRM obuhvata servise koji su namenjeni ne samo HR slubi, ve i
zaposlenima van ovog odeljenja (i potencijalnim zaposlenima) i menadmentu.
Servisi koji se nude zaposlenima uglavnom su dostupni preko Interneta ili
Intraneta. Ukratko, razlika izmeu HRIS-a i e-HRM-a bi se mogla definisati kao
prelaz sa automatizacije HR servisa na tehnoloku podrku informacija HR
servisa. Sa druge strane, HRIS se moe posmatrati i kao sistem baze podataka ili
Svaka drava vodi statistiku zapoljavanja. Republika Srbija, na osnovu Zakona o

evidencijama u oblasti rada (Slubeni list SRJ, broj 46/96 i 101/05) prikuplja
neophodne podatke koje organizacije moraju da dostave u zakonski propisanom roku.
Ovo tvrenje bi se, ipak, moglo shvatiti uslovno, zato to je na tritu softvera veoma
izraena konkurencija, tako da proizvoai vrlo brzo reaguju na uoene nedostatke.
ZNAAJ IMPLEMENTACIJE HRIS-a U SAVREMENOJ EKONOMIJI
179
serija meusobno povezanih baza podataka, a HRMS je softverska aplikacija koja

kombinuje vie HR funkcija (Venkateswaran, 2007). Meutim, praktino
posmatrano razlika je zamagljena i veoma esto se ovi termini pojavljuju kao
sinonimi u raznim izvorima. Termin HRIS e u ovom radu biti posmatran u
najirem kontekstu, jer cilj rada nije precizna definicija termina, ve uvid u znaaj
i neophodnost uvoenja savremene informacione tehnologije u proces upravljanja
ljudskim resursima.
Cilj rada je da na sveobuhvatan nain prikae HRIS sisteme, njihovu evoluciju,
strukturu, prednosti i eventualne nedostatke, kao i proces uvoenja u jednu
organizaciju i na taj nain ukae na znaaj koji oni imaju u savremenom
poslovanju.
U prvom delu rada detaljno je objanjen pojam HRIS sistema i data je kratka
evolucija. Evolucija ovih sistema data je, pre svega, sa stanovita promene
funkcije upravljanja ljudskim resursima u preduzeima uopte, odnosno prelazak
sa evidencione na strateku ulogu. HRIS sistemi su se, sledei te promene,
prilagoavali, nudei nove mogunosti sve irem spektru korisnika. U drugom
delu rada izloena je struktura standardnih HRIS reenja i opisana funkcionalnost
najvanijih softverskih celina namenjenih razliitim poslovima vezanim za
upravljanje ljudskim resursima, dok su u treem delu predstavljene prednosti
upotrebe sistema. etvrti deo rada daje uvid u niz prednosti koje preduzee
ostvaruje upotrebom ovih sistema, ali ukazuje i na par potencijalnih problema sa
kojima se preduzea sreu tokom implementacije. U petom delu su opisane
metode koje preduzeima stoje na raspolaganju prilikom odluivanja o
opravdanosti uvoenja HRIS sistema, dok esti deo daje kratak prikaz situacije u
ovoj oblasti, u Srbiji.
10.2. POJAM I EVOLUCIJA HRIS SISTEMA

Efikasno upravljanje ljudskim resursima u preduzeu, sa ciljem obezbeenja
komparativne prednosti, zahteva odgovarajue aurne informacije o trenutno
zaposlenim, ali i potencijalnim radnicima na tritu rada. Evolucija informacione
tehnologije veoma je unapredila tehniku generisanja tih informacija kroz kreiranje
tzv. HRIS sistema (Kavanagh, Mohan, 2009, str. 5). HRIS obuhvata sisteme i
procese koji povezuju funkciju upravljanja ljudskim resursima i informacione
tehnologije. Organizacije se najee opredeljuju za uvoenje ovog
informacionog sistema nakon uspene implementacije ERP (Enterprise Resource
Planning) i CRM (Customer Relationship Management) reenja, sa ciljem da
unaprede procese koji su povezani sa donoenjem odluka o zaposlenima.
Informacione tehnologije omoguile su iroku primenu HRIS aplikacija koje
180
BRADI-MARTINOVI
pomau preduzeima da poboljaju efikasnost uopte, kroz poveanje efikasnosti

upravljanja ljudskim resursima (Nuasair, Parsa, 2007, str. 70).
Vujovi (2005, str. 310) istie da se u savremenim uslovima kadrovska funkcija
ne svodi samo na administrativne postupke prijema radnika, rasporeivanja na
posao i regulisanja njihovih prava i obaveza, ve da glavnu ulogu u stvaranju
korporativne kulture imaju kadrovi, koji se javljaju u ulozi predlagaa, upravljaa,
realizatora i kontrolora planskih odluka, tako da se razvoj kadrovskih resursa
mora prilagoavati novim zahtevima. Kao vid proirenja ovog stava, De Sanctis
(1986, str. 15) ukazuje na to da pored operativnih i dnevnih informacija, HRIS
ima mogunost da snabdeva menadment preduzea stratekim podacima, i to ne
samo u fazi regrutovanja i zadravanja strategije, ve i u fazi ukljuivanja HRIS
podataka u iroku lepezu ostalih strategija preduzea. Podaci koji se prikupljaju u
okviru HRIS-a omoguuju menadmentu mehanizam za podrku odluivanju.
Kroz ispravno upravljanje ljudskim resursima, preduzea su u stanju da obezbede
kalkulacije koje e imati posledice po kompletno poslovanje. Te kalkulacije
obuhvataju: trokove zdravstvene zatite po zaposlenom, stopu obrta i trokove,
vreme potrebno da se popuni odgovarajue radno mesto, povraaj investiranog
kapitala u ljudske resurse i poveanje vrednosti ljudskog kapitala. Brojne studije
nudile su dokaze u prilog afirmaciji uloge HRIS sistema u podrci stratekog
odluivanja. Upravo iz tog razloga, tokom vremena je dolo do dramatinog
poveanja upotrebe HRIS sistema u kompanijama. Na primer, Lower i Mohrman
(2001) objavili su da je upotreba HRIS-a u konstantnom poveanju tokom godina.
Oigledno, upotreba HRIS reenja podigla je odrivi razvoj ak i u onim
preduzeima u kojima upravljanje ljudskim resursima nema strateku ulogu.
Na posebnu dimenziju ove teme ukazuje Vujovi (2005, str. 311) stavom da
savremeno poslovanje zahteva intenzivnu primenu znanja zasnovanog na
multidiscipliranosti, a obrazovanje treba da omogui sticanje novih vetina, kao
to su: pronalaenje relevantnih informacija, podsticanje kreativnog razmiljanja,
efikasno komuniciranje, timski rad i sl. Ve se javljaju organizacije u kojima
zaposleni, pored obavljanja radnih dunosti, stiu nova znanja i ove organizacije
nazivaju se organizacijama koje ue (learning oraganizations).
Prema sistematizaciji koju je izvrio Hendrickson (2003, str. 382) svest o znaaju
zaposlenih u organizaciji i njihovo obuhvatanje u formi ljudskog kapitala prvi put
se javlja u periodu izmeu 1945-60. godine. Ipak, tada jo uvek ne dolazi do
sutinske promene u funkcionisanju HRIS-a5. U narednih dvadesetak godina
Informacioni sistemi egzistirali su i funkcionisali i bez primene savremene informacione

tehnologije, iako je u dananjim uslovima takav koncept nezamisliv
181
(1960-80.) odeljenja za upravljanje ljudskim resursima postaju sastavni deo

osnovne (core) delatnosti preduzea. U tom periodu pojavljuju se raunari6 koji
pruaju novu dimenziju u procesu prikupljanja, uvanja i obrade informacija o
ljudskim resursima. Vremenom HR odeljenja postaju jedan od najvanijih
korisnika7 raunarskih resursa. Ipak, sutinski posmatrano funkcionisanje HRIS
sistema u tom periodu svodila se na transakciono procesiranje informacija. Do
znaajnog preokreta dolazi u poslednih dvadesetak godina prolog veka, kada
raunari postaju masovno dostupni (uz komercijalizaciju Internet servisa) i kada
se formira jasan stav o stratekom znaaju upravljanja ljudskim resursima.
Menadment je, sada ve i u srednjim i malim preduzeima, poeo da se oslanja
na HRIS sisteme prilikom donoenja odluka o ljudskom kapitalu. Prema tome, u
savremenim uslovima HRIS predstavlja integrisan sistem koji je dizajniran sa
ciljem da obezbede informacije koje se koriste za donoenje odluka o ljudskim
resursima. Osnova njihovog funkcionisanja su baze podataka koje se koriste za
prikupljanje, uvanje, pretraivanje i manipulaciju podataka o zaposlenima i
ostalih podataka koji su povezani sa ljudskim resursima. Tipian HRIS sistem
obuhvata line podatke o zaposlenima, podatke o primanjima, informacije o
raznim vrstama obuke, najraznovrsnije izvetaje i slino.
Potpuno je jasno da se HRIS sistemi razvijaju pratei potrebe koje im postavljaju
ili odeljenja za upravljanje ljudskim resursima ili menadment preduzea. U tom
smislu, potrebno je istai da su se promene, koje su se odigrale u ulozi ljudskih
resursa u preduzeu, odrazile i na razvoj HRIS sistema. Opte posmatrano,
transformacija uloge upravljanja ljudskim resursima odvijala se kroz tri faze:
a) fazu upravljanja osobljem, b) fazu upravljanja ljudskim resursima i c) fazu
stratekog upravljanja ljudskim resursima. Upravljanje osobljem svodilo se na
razne oblike kadrovskih slubi i ta odeljenja su se zvala personalna ili kadrovska
odeljenja. Angaovani u njima imali su zadatak da administrativno vode
evidenciju o linim podacima zaposlenih (dosijee), obrauju njihove plate,
beneficije, godinje odmore i slino. U sledeoj fazi, kada je postalo jasno da je
znaaj ljudskih resursa mnogo vei nego to se to prvobitno smatralo i u tom
periodu se pojavio termin upravljanje ljudskim resursima (HR menadment).
Tada ova funkcija zauzima ravnopravno mesto uz ostale aspekte upravljanja i
ljudski resursi postaju komponenta komparativne prednosti. Poslednja faza uvodi
strateku komponentu u upravljanje ljudskim resursima i moe se definisati kao:
razvoj i implementacija ljudskih strategija koje su integrisane sa strategijom
kompanije i koje obezbeuju da kultura, vrednosti i struktura kompanije, kao i
kvalitet, motivacija i posveenost zaposlenih doprinose u potpunosti ispunjavanju
6
7
Uglavnom u formi mainframe sistema.

Kadrovska evidencija, obraun plata i sl.
182
BRADI-MARTINOVI
ciljeva kompanije (Dainty, Loosemore, Lingard, 2003, str. 37). U ovoj fazi
postoji mnogo vii stepen integrisanosti u procesu upravljanja ljudskim resursima,
nego u prethodnoj fazi. HRIS sistemi prate navedenu transformaciju i to je
najjednostavnije sagledati uvidom u Grafik 1.
Grafik 1. Prikaz uporednog razvoja funkcije
upravljanja ljudskim resursima i HRIS-a
Izvor: Sopstvena istraivanja
Naredna dimenzija posmatranja HRIS sistema odnosi se na korisnike. Savremeni

HRIS sistemi predstavljaju odreenu vrstu kimenog stuba u preduzeu i oni
moraju da zadovolje potrebe odreenog broja stekjholdera u preduzeu. Izdvajaju
se tri kljune grupe: 1) HR profesionalci neposredno angaovani u HR odeljenju,
2) menadment preduzea i 3) zaposleni u preduzeu. Svaka od navedenih grupa
ima svoj interes u upotrebi HRIS sistema. (Hendrickson, 2003, str. 381). Svaka od
navedenih grupa korisnika u sistemu ima na raspolaganju posebne module kojima
moe da zadovolji potrebe.
Kao to je to prikazano na Grafiku 2. upotreba HRIS sistema kree se od
stratekog, preko funkcionalnog do operativnog nivoa. Za svaki nivo upotrebe
potrebni su odgovarajui podaci, tako da kompanije koje proizvode konkretna
softverska reenja kreiraju odgovarajue aplikacije sa ciljem zadovoljenja svih
potrebnih funkcija.
183
Upotreba HRIS sistema dobila je posebnu dimenziju pojavom raunarskih mrea.

Do tada su na nepovezanim raunarskim sistemima samo pojedinci mogli da
obavljaju operacije ili da koriste resurse jednog velikog sistema, kroz mreu
terminala. Takva reenja su bila dostupna i isplativa samo velikim preduzeima, a
korisnici sistema su bili zaposleni u odeljenju za ljudske resurse i eventualno
menadment preduzea. Meutim, nagla ekspanzija mrea i pad cena raunara
omoguila je svima da postanu deo sistema, bez obzira gde se nalaze. U novim
uslovima svaki zaposleni moe da koristi HRIS sistem u onoj meri u kojoj mu je
to potrebno ili dozvoljeno. Struktura HRIS sistema postaje znaajno sloenija, a
javljaju se i novi problemi, pre svega vezani za sigurnost i privatnost podataka o
zaposlenima.
Grafik 2. Tri nivoa upotrebe HRIS sistema
Izvor: Sopstvena istraivanja
HRIS sistemi, kao i svi ostali informacioni sistemi, moraju biti fleksibilni i prilagodljivi promenama. Moraju da prate razvoj organizacije, sa ciljem da zadovolje
sve postojee, ali i nove potrebe. Sa druge strane, ukoliko preduzee ne prati tendencije na ovom polju, moe se nai u situaciji da koristi neefikasan ili nedovoljno efikasan HRIS sistem (zastareo ili neprilagoen konkretnoj organizaciji).
184
BRADI-MARTINOVI
Posledino, to e se odraziti na ukupno poslovanje preduzea, posebno ukoliko su

u pitanju velika preduzea, sa kompleksnom organizacionom strukturom.
10.3. STRUKTURA HRIS SISTEMA

HRIS aplikacije su sistemi baza podataka koji omoguuju korisnicima da uvaju i
prate sve tipove podataka koji su u vezi sa ljudskim kapitalom u preduzeu.
Potrebno je skrenuti panju i na to da se u praksi sreu parcijalna softverska
reenja koja samo delimino obuhvataju funkciju upravljanja ljudskim resursima,
npr. samo prikupljanje osnovnih podatka o zaposlenih i obraun plata. Takvi
sistemi se ne mogu klasifikovati kao HRIS, jer da bi se mogli smatrati sistemima
potrebno je da budu sveobuhvatni i da, kao takvi predstavljaju integraciju funkcije
upravljanja ljudskim resursima (Human Resource Management HRM) i
informacionih sistema (Information Systems IS). Jedino pravilno postavljeni
sistemi koji proimaju celo preduzee imae maksimalne pozitivne efekte. To su
sistemi koji se koriste za prikupljanje, skladitenje, manipulaciju, analizu,
preuzimanje i distribuciju informacija u vezi sa ljudskim resursima.
Softversko reenje pojedinanih HRIS sistema se, naravno, razlikuje i zavisi od
kompanije koja razvija konkretnu aplikaciju. Reenja koja softverske kompanije
nude mogu se uopteno podeliti na tri grupe. Prva grupa su moduli za upravljanje
ljudskim resursima koji se nalaze kao sastavni deo sistema za upravljanje
resursima preduzea - ERP sistema (npr. SAP HRMS kao jedan od najveih
modula SAP R/38 sistema). Drugu grupu predstavljaju integralna softverska
reenja koja objedinjavaju razliite module za automatizaciju poslova upravljanja
ljudskim resursima integralni HRIS sistemi. U treu grupu spadaju parcijalni
softverski paketi koji pokrivaju samo jednu funkciju. Ova grupa predstavlja
jednostavno i relativno jeftino reenje za mala preduzea kojima nije potrebno da
imaju sve module ili reenje u sluaju da preduzee smatra da je potrebno
automatizovati i unaprediti samo pojedini segment upravljanja ljudskim
resursima. Ono to je zajedniko za sva reenja jesu delovi, tj. moduli koji
objedinjeni u celinu ine HRIS sistem u jednom preduzeu.
U najveem broju sluajeva HRIS sistem sadri sve (ili najvei deo) narednih
modula:
Poslednja verzija SAP sistema. R je skraenica za real-time data processing

(procesiranje u realnom vremenu), a 3 je skraenica za 3-tier (troslojnu klijent-server
arhitekturu).
185
Prikupljanje i praenje prijava za zaposlenje je aplikacija koja

omoguuje sa jedne strane kandidatima da apliciraju za odreeno radno
mesto, a sa druge strane odeljenju za ljudske resurse da prikupe i obrade
pristigle prijave. U ovom segmentu rada HRIS sistema veoma su izraene
prednosti mrenog pristupa, tako da ukoliko se koriste raunarski sistemi,
online prikupljanje prijava kandidata je postalo standard u razvijenim
zemljama.
Kada se sakupe prijave, pristupa se narednom nivou upotrebe modula. To
podrazumeva podrku sledeih aktivnosti: generisanje izvetaja kojima se
prate statistiki podaci o tritu rada u konkretnoj zemlji (u SAD to je tzv.
EEO obrazac9), automatsko praenje obavljenih intervjua i dodeljenih
ocena od strane osoblja zaduenih za njihovu evaluaciju, automatsko
praenje opisa radnih mesta, voenje internih statistika o zapoljavanju,
analiza potreba za novim zaposlenim, analiza trokova zapoljavanja,
automatsko praenje i analiza profila prijavljenih kandidata, kreiranje lista
elektronskih adresa (za slanje cirkularnih pisama), pravljenje online
primedbi i druge.
Upravljanje dosijeima zaposlenog osoblja je aplikacija koja u osnovi

ima bazu sa svim podacima o zaposlenom osoblju. Veoma je vano
raspolagati ovim podacima, a posebno je znaajno podatke imati u
standardizovanoj formi. Ukoliko preduzeu npr. treba podatak o tome da
li neki zaposleni poseduje certifikat za odreenu vrstu posla, za kojim se
prvi put pojavila potreba, a preduzee pri tom zapoljava 7.000 radnika,
ovakva vrsta pretraivanja moe se efikasno obaviti samo pomou
pretraivanja standardizovanih zapisa baze zaposlenih.
Ovaj modul najee obuhvata podatke za redovan i hitni kontakt sa
zaposlenim, podatke o svim do tada primljenim platama (wage history),
podatke o izostancima sa posla, obukama, treninzima i sertifikatima,
procenama karakteristika zaposlenih, podatke o eventualnim
disciplinskim merama, povredama na radu, ali i podatke koje preduzea
mogu da definiu samostalno, ukoliko ne spadaju u sastav standardnog
softverskog paketa. Pored ovih podataka, omogueno je i uvanje
skeniranih dokumenata zaposlenih (diplome o zavrenom obrazovanju,
izvodi iz matinih knjiga, odluke o izborima, presude i sl.).
EEO Equal Employment Opprotunity
186
BRADI-MARTINOVI
Modul za obraun plata - automatizuje proces prikupljanja podataka o

prisustvu zaposlenih na radnom mestu, na osnovu toga obraun plata, uz
odbitke razliitih poreza, doprinosa, rata kredita i sl. Ovaj modul veoma
esto nije u potpunosti deo HRIS sistema, zato to je u velikoj meri
integrisan u sistemu za upravljanje finansijama koje preduzea obavezno
poseduje. Ipak, ono to se ne nalazi u ovom sistemu, a neophodan je input
za obraun plata su podaci o vremenu provedenom na radu, izostancima,
uinku, ispunjenosti normi. U ovom segmentu postoje veoma razliita
reenja veze ove dve aplikacije u informacionim sistemima preduzea.
Modul za analizu radnog vremena omoguuje praenje doprinosa
svakog zaposlenog, to je ujedno i osnova za njegovu platu. Da bi
obavljao svoju funkciju, ovaj modul mora da obezbedi veoma fleksibilne
metode za prikupljanje podataka, zato to postoji itav spektar razliitih
formi koje preduzea koriste za merenje radnog doprinosa zaposlenih.
Modul omoguuje analize tipa broj sati po radnom danu, broj sati po
radnoj nedelji (mesecu, godini). Kao osnovne merne jedinice i primarne
funkcije ovog modula su analiza trokova i efikasnost zaposlenih.
Modul upravljanja dobrobitom zaposlenih (Benefits Administration)

obezbeuje sistem za organizaciju i administraciju uea zaposlenih u
razliitim formama beneficija. Svi zaposleni moraju biti upoznati sa
svojim pravima i obavezama u ovom segmentu. Najvanije aktivnosti su
ukljuivanje u penzijske planove10, kupovina polisa ivotnog osiguranja,
ali i ukljuivanje u podelu akcija preduzea ili deoba profita. Osnovna
funkcija ovog modula je praenje svih benifitarnih programa kako bi se
na vreme primetili eventualni nedostaci.
U ovom modulu naroito dolazi do izraaja prednost mrenog pristupa
podacima. Najbri i najjeftiniji nain da se baza podataka o beneficijama
u preduzeu stalno odrava jeste mogunost online pristupa zaposlenih
svojim podacima. U tzv. self servisu oni mogu sami da se izjanjavaju po
navedenim pitanjima.
10
Modul za obuku i uenje zaposlenih omoguuje praenje i upravljanje

naporima koje zaposleni postiu na polju obuke i uenja. Ovaj modul se
obino zove i LMS (Learning Management System) ukoliko se na tritu
pojavljuje kao zasebna celina.
U SAD, gde je primena HRIS sistema najmasovnija, poslodavci biraju koji od

raspoloivih penzijskih planova mogu da obezbede svojim zaposlenima.
187
Najvanije funkcije ovog modula su praenje nivoa obrazovanja

zaposlenih, njihovih kvalifikacija i/ili vetina. Osim toga, omogueno je
uvanje i prikazivanje raznih vrsta kurseva, knjiga, predavanja ili
materijala koji su prikladni za web uenje (web learning). Online uenje i
testiranje zaposlenih predstavlja izuzetnu utedu u vremenu i novcu, a
zaposlenima prua visoku dozu fleksibilnosti u uenju.
Modul za praenje ispunjenja plana Kontinuirano praenje i procena

su od kljunog znaaja kada se donose zakljuci o tome koliko je HRIS
sistem doneo koristi preduzeu, da li su postavljeni ciljevi ispunjeni i koji
segment bi trebalo usavriti. Za preduzee je jako vano da stalno
nadgleda funkcionisanje HRIS sistema. Cilj nije kritika i osuda loih
aspekata, ve uvid u mogunosti ispravke ili nadogradnje, odnosno
unapreenja sistema. Ovaj modul sadri mogunosti za praenje
performansi samog sistema, ime obezbeuje vredne informacije
menadmentu preduzea.
Modul za samostalni pristup zaposlenih (Employee Self-Service) u

savremenom okruenju predstavlja module zasnovan na veb tehnologiji
(web based) koji omoguuje strunjacima u odeljenju za ljudske resurse,
ali to je mnogo vanije i samim zaposlenima da upravljaju podacima u
bazi zaposlenih. Oni mogu, ukoliko je to predvieno nivoom pristupa
sistemu, da imaju uvid u sve svoje podatke, a pojedine podatke mogu da
menjaju. U zavisnosti od konkretnog reenja u preduzeu pristup
podacima se moe obezbediti u okviru Intraneta i tada je sigurnost
sistema vea, ali i putem Interneta, a u tom sluaju je dostupnost
podacima vea. Ove aplikacije se najee vezuju za standarde internet
pretraivae kao to su Internet Explorer ili Firefox.
Pored navedenih modula, koji predstavljaju osnovne funkcije svakog HRIS

sistema, javljaju se jo brojna reenja. Meu njima su modul u kome se nalaze
kompanijska dokumenta kao to su razna uputstva za zaposlene11 i programi
zatite zaposlenih; modul planiranja ljudskih resursa, meu koje spadaju i analiza
dotadanje politike zapoljavanja; zatim razvoj baze podataka zaposlenih, procena
poslova i radnih mesta i sprovoenje raznih upitnika o zadovoljstvu radnika u
preduzeu.
11
Naziv za ova uputstva je Employee Manual (Handbook) i obino sadri sva uputstva za
nove zaposlene (razna uputstva i pravila ponaanja, etiki kod, razne politike,
procedure), kako bi se to bre i lake ukljuili u rad preduzea.
188
BRADI-MARTINOVI
Izbor softverskog reenja zavisi od odluke menadmenta preduzea. Kao i kada je

u pitanju izbor bilo kog softvera podrazumeva se mogunost interne izrade,
kupovine gotovog paketa (outsourcing) ili iznajmljivanje resursa (cloud
computing)12. Ipak, bez obzira na izbor konkretnog softvera, menadment mora sa
to veom sigurnou da proceni svoje potrebe i da na taj nain odabere
softversko reenje koje e imati najvii stepen iskorienosti. Podjednako je loe
odabrati softver koji ima previe opcija, koje se ne koriste ili koji ne poseduje
neophodne opcije. Odluka o izboru HRIS sistema mora se shvatiti kao strateka
odluka preduzea.
10.4. PREDNOSTI UPOTREBE HRIS SISTEMA

Kada administrativni poslovi i zadaci odeljenja ljudskih resursa postanu preobimni, implementacija HRIS sistema moe da bude odrivo reenje nastalog
problema. Preduzea svih veliina ve su prepoznala prednosti reenja i
kontinuirano vre implementaciju softverskih paketa, ime poboljavaju
efikasnost celokupne organizacije.
Uopteno gledano prednosti HRIS sistema mogu se sistematizovati prema
Kovach-u (Kovach, et.al., 2002, str. 47) na sledei nain: Poveanje
konkurentnosti poboljanjem praktinog aspekta u radu odeljenja za ljudske
resurse; Mogunost za sprovoenje veeg broja raznovrsnih operacija vezanih za
ljudske resurse; Prebacivanje fokusa sa operativnog (transakcionog) znaaja
informacija o ljudskim resursima na strateki znaaj; Ukljuivanje zaposlenih u
aktivni deo funkcionisanja HRIS sistema i Reinenjering kompletne funkcije
odeljenja za ljudske resurse.
Mnogi autori (Hendirks, 2003; Beadles, et.all, 2005, Kovach, 2002) isticali su
prednosti koje HRIS sistemi imaju za preduzee. Sistematizacijom ovih stavova,
kao i ukljuivanjem praktinih preporuka na Internet stranicama kompanija koje
predstavljaju HRIS sisteme kao gotove aplikacije (www.employease.com,
www.hrworld.com, www.link-softsolutions.com i drugi) prednosti HRIS sistema
moemo posmatrati u tri dimenzije: koristi za menadment preduzea, koristi za
odeljenje ljudskih resursa i koristi za zaposlene.
12
Korienje/iznajmljivanje ICT resursa od specijalizovanih kompanija koji te servise

nude. Kompanije koje nude usluge iznajmljivanja servisa zovu se Managed Service
Provider i nude iroku lepezu servisa koji se naplauju na godinjem/mesenom nivou.
Prednost za preduzee ogleda se u tome da ona plaaju upravo onoliko koliko ICT
resursa efektivno koriste.
189
Najvanije prednosti koje menadment preduzea ima su:

Poveanje opte efikasnosti odluivanja.
Smanjenje trokova i bolja kontrola budeta.
Transparentnost u poslovanju.
Jasna vizija poslovanja.
Jasan uvid u proces zapoljavanja i otputanja zaposlenih, na agregatnom
nivou.
Odeljenje za ljudske resurse ima, takoe, veliki broj konkretnih koristi od
uvoenja HRIS sistema:
Posedovanje jedinstvene baze podataka svih zaposlenih u preduzeu, sa
svim neophodnim informacijama i mogunostima predstavljanja raznih
vrsta izvetaja i pretraivanja;
Mogunost auriranja baze u realnom vremenu, na osnovu svake promene
i akcije koju uine zaposleni, to je od izuzetno velikog znaaja u onim
preduzeima koja su prostorno diversifikovana;
Ukidanje papirnih formi koje su neuporedivo sporije i sa mnogo veom
verovatnoom greaka;
Minimiziranje greaka izazvanih ljudskim faktorom;
Zaposleni u odeljenju za ljudske resurs ne moraju se stalno pozivati na
uputstva o radnom vremenu, jer je aplikacija konfigurisana prema ve
postojeim uputstvima, ime su smanjena kanjenja i nedoumice;
Poboljane mogunosti upravljanja sistemom saglasno sa zakonskom
regulativom;
Redukcija ili eliminacija redudantnost u sistemu;
Omoguena standardizacija poslovnih procesa;
Visoka sigurnost podataka u sistemu, bilo da se radi o eksternim ili
internim pretnjama;
Povean nivo zadovoljstva zaposlenih u odeljenju za ljudske resurse zbog
olakanog i efikasnijeg obavljanja postavljenih zadataka;
Mogunost uspostavljanja potpune kontrole nad internim migracijama
zaposlenih i na upravljanju njihovim talentima i
Mogunost preduzimanja preventivnih mera kako bi se izbegle neprijatne
situacije u preduzeu.
Poslednjoj grupi stejkholdera - zaposlenima, HRIS sistemi, takoe pruaju
odreene prednosti u radu, meu kojima su najvanije:
Mogunost samostalnog pristupa podacima, a koji najee podrazumeva
rad u jednom radnom prozoru;
Uteda vremena (na primer, ukoliko radnik eli da ostvari pravo na
slobodan dan najjednostavniji nain je da popuni online obrazac koji se
190
BRADI-MARTINOVI
nalazi kao sastavni deo HRIS opcija i da saeka odobrenje od strane

nadreenih);
Automatsko praenje i podseanje na poslovne obaveze i dogaaje;
Ohrabrivanje zaposlenih da donose odluke i inicijative na osnovu
informacija koje dobijaju u HRIS sistemu (na primer, radnici mogu da
prate interne konkurse za radna mesta i da na taj nain napreduju u svom
preduzeu);
Dostupnost podacima 24 sata, 7 dana u nedelji;
Smanjenje vremena ekanja da bi se dobile eljene informacije, koje su
dostupne u sistemu;
Mogunost pohaanja internih kurseva putem veb obuka i usavravanja
linih znanja i vetina;
Poveanje morala zaposlenih.
Pored svih navedenih prednosti koje su posledica uvoenja i upotrebe HRIS

sistema, postoji i mali broj nedostataka koje je potrebno pomenuti. Pre svega tu je
potreba za dodatnim obuavanjem zaposlenih da bi mogli da koriste modul
sistema za samostalni pristup podacima. Problem postoji i na relaciji navikavanja
zaposlenih da koriste nove mogunosti koje im sistem prua, a ne da posao
obavljaju na nain na koji su do tada navikli (kontakt telefonom u cilju dobijanja
eljene informacije). Osim toga, sami zaposleni u odeljenju za ljudske resurse
moraju da prou detaljnu obuku da bi se osposobili za upotrebu moduli i bili u
stanju da iskoriste sve mogunosti koje on prua. Ovom problemu se pridaje
posebna panja u preduzeima, jer bez kompetentne upotrebe softverskih paketa
izostaje veliki broj navedenih prednosti. Poslednji problem i nedostatak koji bi
mogli da izdvojimo odnosi se na situaciju kada preduzee eli da zameni svoj
HRIS sistem novim. Ukoliko se preduzee opredeli za drugog proizvoaa ili
provajdera moe da se javi problem nekompatibilnih podataka ili eventualne
opasnosti po sigurnost podataka u bazi. Posebno zbog problema privatnosti proces
zamene softverskih reenja moe da traje mnogo due u odnosu na druge tipove
softverskih integracija.
Bez obzira na nekoliko nedostataka koji se javljaju u primeni HRIS sistema, a kao
to vidimo vezani su za prelomne take (uvoenja ili zamene) sistema, prednosti
koje ovi sistemi pruaju su dominantne. Meutim, ovi sistemi se ne smeju uvoditi
bez prethodne analize potreba preduzea. U tom kontekstu se postavlja pitanje
koji su to kriterijumi koje preduzea koriste prilikom odluivanja o uvoenju ili
zameni postojeeg HRIS sistema.
191
10.5. UVOENJE I ZAMENA HRIS SISTEMA U PREDUZEU

Poslovi koje obavljaju zaposleni u odeljenju za upravljanje ljudskim resursima
veoma su pogodni za raunarsku obradu. Veliki broj tih aktivnosti spada u grupu
transakcionih procesa, rutinskih, koji se ponavljaju svakodnevno, nedeljno, meseno. Studija sprovedena na primeru jedne farmaceutske kompanije13 pokazala je da
je neposredno pre uvoenje HRIS sistema 71% zaposlenih u odeljenju za ljudske
resurse obavljalo transakcione i administrativne poslove. Drugim reima, znaajno
vreme je odvajano za poslove kao to su provera radnih listi (karneta), auriranje
raznih podataka o zaposlenima (promena adrese, brojeva telefona, raznih statusa i
sl.) i praenje podataka o benificijama zaposlenih (osiguranje, doprinosi i sl.).
Uvoenje HRIS sistema predstavlja znaajnu investiciju za svako preduzee.
Preduzea se opredeljuju za taj korak kada poslovi vezani za ljudske resurse
postanu toliko obimni, spori i neefikasni da poinju da ograniavaju efikasnost
odluivanja. Ipak, postoji znaajna razlika kada se posmatraju mala i srednja
preduzea, u odnosu na velika preduzea.
Ukoliko pretpostavimo organizaciju velike kompanije koja nema centralizovano
poslovanje, ve objedinjuje veliki broj poslovnica i centara, a pri tom zapoljava
veliki broj radnika ubrzo emo doi do zakljuka da je neophodno uvoenje odreenog nivoa HRIS sistema u organizaciju posla ovog odeljenja. Obavljanje poslova
manuelno ili delimino raunarski objedinjeno u ovim uslovima je vrlo sporo i
skupo. Takve kompanije se opredeljuju za raznovrsna reenja. Pojedine interno razvijaju informacioni sistem, oslonjeni na sopstvene kapacitete, dok pojedine implementiraju ERP sisteme koji sadre i module za upravljanje ljudskim resursima.
Mala i srednja preduzea uglavnom pronalaze alternativne metode reavanja nagomilanog manuelnog rada u ovom odeljenju. U tu svrhu koriste standardne pakete tipa Microsoft Office, a pre svega Excel. Srednja preduzea se ve odluuju
na kompleksnija reenja. Na tritu, se u tu svrhu mogu nai i open source reenja, kao to je na primer OrangeHRM program14 ili mogu interno izvriti automatizaciju niza poslova. Osim toga, veb sajtovi kao to je www.comparehris.com
nudi preduzeima besplatne savete u izboru HRIS/HRMS softvera15.
13
www.citeman.com/8022-hris-in-action/#ixzz1A4KwG16u
Ova kompanija sa veb stranice www.orangehrmlive.com nudi mogunost preuzimanja
programa i iznosi podatak da ima 500.000 kompanija-korisnika. Oni nude i Live verziju
za iju upotrebu preduzeu nisu potrebni IT strunjaci, instalacija programa ili serveri.
15
Kada preduzee odgovori na niz pitanja, dobija listu predloga koji bi softver bio najbolji
za njih.
14
192
BRADI-MARTINOVI
U praksi je uobiajeno da preduzea, a to se posebno odnosi na mala i srednja,

kreu sa ad-hoc mreom i informacionim sistemom. Kreu od osnovnih potreba i
nakon toga lagano dodaju informaciono-komunikacione resurse, ali samo na
osnovu neophodnosti istih. Drugim reima, ne zahteva se posebna analiza
opravdanosti uvoenja. Takav sistem lagano raste i postaje sve komplikovanije za
dalje odravanje. Nakon izvesnog vremena, kada informacioni sistem dostigne
kritinu masu, menadment u preduzeu se sree sa problemom daljeg razvoja.
Tada se obino postavlja pitanje koji objektivni kriterijum koristiti za procenu
zamene dotadanjeg reenja(Milainovi, 2010, str. 1).
Preduzeima, bez obzira na veliinu, na raspolaganju stoji nekoliko tehnika za
procenu isplativosti uvoenja HRIS sistema.
Prvi kriterijum kojim moe da se meri doprinos i znaaj uvoenja ovih sistema je
prinos na ulaganja, odnosno ROI koeficijent. On predstavlja odnos profita i
ulaganja, za koje se prinos meri. Obraun ovog koeficijenta nije jednostavan kada
su u pitanju prinosi koje ostvaruje odeljenje za upravljanje ljudskim resursima,
zato to su mnoge ostvarene koristi finansijski nemerljive. Meutim, i pored toga
preporuka je da se ova analiza sprovede.
ROI analiza bi trebalo da obuhvati sledee segmente:
1. Upravljanje podacima (sa ciljem dostizanja zadovoljavajueg nivoa
operativne efikasnosti). U ovom segmentu potrebno je izraunati utede
koje se ostvaruju kroz redukciju vremena i resursa za ispunjenje zadataka,
koristi koje se dobijaju poveanjem pouzdanosti i vrednosti podataka u
sistemu i na kraju je potrebno ukljuiti trokove za kupovinu i odravanje
sistema.
2. Upravljanje ljudskim resursima (kao organizaciona celina odeljenje).
Potrebno je izraunati utede koje se ostvaruju kroz redukciju vremena i
resursa za ispunjenje zadataka, koristi koje se dobijaju poveanjem
pouzdanosti i vrednosti podataka u sistemu, koristi od unapreenja
individualnih i timskih performansi i unapreenja atraktivnosti poslova u
ovom odeljenju, ime se zadravaju kvalitetni zaposleni.
3. Upravljanje talentima. Kao i u prethodna dva sluaja potrebno je
izraunati redukciju vremena, koristi od poveanja pouzdanosti, ali i
doprinos ostvarenju stratekih poslovnih ciljeva i ostvarenju stratekih
ciljeva na polju razvoja talenata u preduzeu.
4. Upravljanje organizacijom. U ovom segmentu potrebno je fokusirati se
na izraavanje globalnih koristi od ostvarenja stratekih ciljeva i ciljeva
na polju razvoja talenata.
193
Ostali deo analize ROI koeficijenta svodi se na ukljuivanje merljivih trokova

investicija, direktnih trokova, koje je neophodno realizovati da bi se HRIS sistem
implementirao u preduzee, ili izvrila njegova zamena. Ova analiza je korisna u
kada se vri presek sistema u odreenom trenutku.
Kao to je mogue zakljuiti na osnovu navedenog, analiza ROI koeficijenta
predstavlja proirenu analizu trokova i koristi (Cost/Benefit analizu). Analiza
trokova i koristi obuhvata sagledavanje svih pozitivnih i negativnih uticaja koji
se javljaju prilikom implementacije novog ili zamene starog HRIS sistema. Cilj
ove analize je da se svi pozitivni i negativni uticaji postave jedni nasuprot drugim,
da se izvri odreena vrsta vrednovanja njihovog uticaja i da se na osnovu dobijenog rezultata donese odluka o isplativosti uvoenja posmatranog reenja. Ova
analiza je korisna kada se HRIS sistem posmatra u duem vremenskom periodu.
Trei metod koji se moe koristiti prilikom donoenja odluke o HRIS sistemu je
Kaplan-Nortonova metoda Balanced Scorecard performance measure system.
Ona polazi od pretpostavke da je potrebno objediniti i finansijske i nefinansijske
mere sa ciljem da se obezbedi kvalitetna pretpostavka za donoenje odluka od
strane menadmenta. Ovaj metod zahteva od svakog preduzea, koje ga koristi, da
razvije sopstveni sistem mera za ocenu organizacionih performansi. To je neophodno
uiniti kroz etiri dimenzije: a) perspektivu korisnika, b) perspektivu internih procesa,
c) perspektivu finansija i d) perspektivu uenja i rasta. Kada se izvri ocenjivanje
vri se procena uspenosti organizacije, u ovom sluaju HRIS sistema.16
Kao to se na osnovu priloenog moe zakljuiti, predstavljeni metodi, koji se
koriste u praksi, ne predstavljaju idealno reenje u oceni isplativosti ulaganja u
HRIS sisteme, ali svakako se preporuuje upotreba nekog od njih, kao bi se ovaj
proces pratio kroz vreme. Informacioni sistemi e se u budunosti menjati i
usavravati, tako da je za preduzea koristno da imaju odreene repere koji e im
pomoi prilikom donoenja odluke u ovom segmentu poslovanja.
10.6. HRIS U SRBIJI

Upotreba informacionih sistema u poslovanju u Republici Srbiji se poveava
tokom godina, mada je situacija daleko od zadovoljavajue. Polazei od podataka
16
Vie o temi: Hagood, W., Friedman, L. (2002), Using the Balanced Scorecard to
Measure the Performance of Your HR Information System, Public Personnel
Management, Vol. 31, No. 4
194
BRADI-MARTINOVI
dobijenih istraivanjem Republikog zavoda za statistiku Srbije, a predstavljenih

u publikaciji Upotreba informaciono-komunikacione tehnologije u Republici
Srbiji 2010. godine tokom te godine 97,8% preduzea koristilo je u svom
poslovanju raunar, a 79,5% preduzea poseduje Wire based LAN. Kada se
posmatra upotreba ERP sistema situacija je veoma loa, jer je samo 11,5%
preduzea koristilo tu vrstu sistema. Analiza preduzea prema veliini pokazuje
da od ukupnog broja velikih preduzea ERP sistem poseduje 43,1%, dok je
srednjih preduzea vie nego upola manje 17,8%. Najloija situacija je u malim
preduzeima, jer samo 7,6% poseduje ERP sistem. Banke i osiguravajua drutva
najvie koriste ove sisteme 27,3%, a za njima slede preduzea iz oblasti
Preraivake industrije 15,4%.
Veina velikih preduzea je prinuena da zbog organizacije poslovanja,
poveanja efikasnosti i utede koristi prednosti informacionih tehnologija i uvodi
savremene softverske pakete. Preduzea koja su uvela ERP sisteme, kao sastavni
deo ovih sistema koriste i module za upravljanje ljudskim resursima, u veoj ili
manjoj meri (primera radi 2008. godine kompanija Zdravlje Actavis uvela je SAP
HR funkciju). Situacija u malim i srednjim preduzeima je mnogo loija. Veina
ovih preduzea nema specijalizovane i obuene zaposlene koji se bave ljudskim
resursima, a vrlo esto nema ni dovoljno informacija o ovoj temi. U malim
preduzeima Microsoft Excel je vie nego dovoljna alatka da zadovolji sve
zahteve upravljanja ljudskim resursima, ali kada broj zaposlenih poraste potreban
je specijalizovan softver odgovarajue namene.
Jedna od poslednjih inicijativa ciljem poveanja svesti o znaaju ljudskih resursa i
voenju rauna o zaposlenima, sproveli su krajem decembra meseca 2010. godine
ProCredit banka i kompanija Infostud. One su zapoele zajedniki projekat praktine podrke u oblasti upravljanja timovima u malim i srednjim preduzeima u
Srbiji. Naime, oko 7.000 malih i srednjih preduzea, klijenata ProCredit banke,
kao novogodinji poklon dobile su est meseci besplatnog pristupa HR znanjima,
strunom sadraju o radu sa ljudima i voenju zaposlenih na sajtu za poslodavce
Infostud-a.17
Osim toga, na domaem tritu istiu se dva preduzea koja proizvode HRIS
module. Kompanija SoftLINK iz Beograda, na tritu nudi HRIS (zatieno ime),
softversku platformu koja prua kompletno reenje za upravljanje ljudskim
resursima u preduzeima razliitih veliina, bez obzira na delatnost. Njihov
proizvod koriste Wurth, Imlek, Tropic Group i Tagor Electronic. Druga
17
http://poslovi.infostud.com/vesti/Pomoc-malim-i-srednjim-preduzecima-ukvalitetnijem-vodjenju-zaposlenih/52/17457
195
kompanija koja nudi ovu vrstu softvera je Perftech, takoe iz Beograda. Oni su
projektovali tzv. Modul KADROVI koja obuhvata sve najvanije evidencije, ali i
dodatne opcije, kao to je npr. trening o zatiti na radu ili evidencija stipendista.
Na osnovu svega to je izloeno u ovom radu, namee se zakljuak da preduzea
ne mogu da ostvare visok nivo konkurentnosti, a u pojedinim oblastima ni opstanak, ukoliko ne implementiraju adekvatne informacione sisteme. Svest o ovoj
potrebi u Srbiji se znaajno poboljala u poslednih desetak godina, ali opti je utisak
da ne postoji sistematska analiza koja se sprovodi prilikom uvoenja reenja. U
mnogim situacijama uvoenje se obavlja ad hoc, to je moda i opravdano u situaciji kada se vri zamena manuelnog procesa elektronskim, ali svakako ne moe biti
princip kada se vri unapreenje sistema. Bilo bi veoma zanimljivo sprovesti
sveobuhvatnu analizu domaih preduzea, malih, srednjih i velikih, kako bi se
dolo do zakljuka na kom nivou razvoja je primena HRIS sistema u Srbiji.
10.7. ZAKLJUAK
Upravljanje ljudskim resursima, tokom proteklih pedesetak godina doivelo je
korenitu promenu u domenu znaaja i uticaja na konkurentnost preduzea. Sa
druge strane, tehnoloki razvoj omoguio je transformaciju mnogih poslovnih
aktivnosti, tako da je njegova primena u ovoj oblasti sasvim oekivana. Mala i
srednja preduzea su, sa manje ili vie uspeha, uspevala da savladaju poslove
upravljanja ljudskim resursima, ali velika preduzea, sa masovnim brojem
zaposlenih, to vie nisu u mogunosti, bez primene informacionih sistema. Znaaj
HRIS sistema je viestran i kree se od operativne pomoi u prikupljanju, uvanju
i pripremi podataka za izvetaje, ubrzanja i pojednostavljenja procesa kontrole
raspoloivih podataka od strane samih zaposlenih, do redukcije trokova rada
odeljenja za ljudske resurse, ali i pruanja pravovremenih i raznovrsnih
informacija menadmentu preduzea, na osnovu koga je mogue donositi
kvalitetne strateke odluke koje se odnose na ljudski kapital.
U okviru zakljuka potrebno je istai i par trendova koji vode daljem poboljanju
rada ovih sistema. Pre svega oekuje se usavravanje sistema na nivou prikaza
podataka, a pre svega to se odnosi na upotrebu tzv. dashboard prikaza
(elektronske kontrolne table), ime e u strukturi preduzea svi nivoi upravljanja
imati uvid u tane one informacije koje su im potrebne. Zatim se oekuje
poboljanje procesa automatizacije i oslanjanja na Internet i Intranet u okviru
modula za samostalni pristup, kao i dalji razvoj e-uenja, za koji se smatra da e
postati veoma popularno kod mlaih generacija. Oekuje se i razvoj rada na
daljinu, a HRIS sistemi e unaprediti kontrolu i evidenciju uinka ove kategorije
zaposlenih, a tehnoloka dostignua omoguie i iroku upotrebu odreenih
196
BRADI-MARTINOVI
funkcija HRIS sistema putem veba, mobilnih telefona, WAP ili PDA ureaja, uz
upotrebu elektronske pote, kao kljune komponente.
Na kraju bi se poenta znaaja ovih sistema mogla istai i citatom Martina
Slomana18: Profesionalci koji se bave pitanjima ljudskih resursa, a koji propuste
da uvide znaaj potencijala HRIS sistema, nee biti u stanju da ispune svoju
ulogu u organizaciji. Oni nee biti u mogunosti da obezbede menadmentu
informacije koje su im potrebne da bi uspeno upravljali trokovima rada i
razvoja svojih zaposlenih. Rukovodioci odeljanja za ljudske resurse trebalo bi da
budu jo ambiciozniji po pitanju svojih zahteva i da se to vie udrue za IT
sektorom, kako bi omoguili bolje funkcionisanje sistema.
LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
18
______ (2010) Upotreba informaciono-komunikacione tehnologije u Republici

Srbiji, RZS Srbije
Beadles, A., Lowery, C., Johns, K., (2005), The Impact of Human Resource
Information Systems: An Explarotary Study in the Public Sector, Communications
of the IMMA, Volume 5, Issue 5
Dainty, Loosemore, Lingard, Human Resource Management in Construction
Projects - Strategic and Operational Approaches, Taylor & Francis, 2003
De Sanctis, G. (1986), Human Resource Information Systems- A Current
Assessment, MIS Quarterly, Vol. 10, No.1
Hendrickson, A. (2003), Human Resource Information Systems: Backbone
technology of contemporary humam resources, Journal of Labour Research,
Volume XXIV, No. 3
http://www.e-hrmresearch.org/index.php?id=submissions.htm
Kaplan, R., Norton D. (1992), The Balanced Scorecard: Measures that Drive
Performance, Harvard Business Review
Kavanagh, M.J, Mohan, T. (2009), Human Resource Management Basics,
Applications and Future Directions, Sage
Kovach, K.A, Hughes, A.A, Fagan, P, Maggitti, P.G. (2002), Administrative and
Strategic Advantages of HRIS, Employment Relations Today, Vol. 29, Issue 2
Mayfield, M, J. Mayfield, S. Lunce, (2003), Human Resource Information Systems:
A Review and Model Development, Advances in Competitivness Research, Vol. 11,
Issue 1
Milainovi, S. (2010), Optimizacija informacionih sistema korienjem Cloud
Computing reenja, Savetovanje ZITEH 10 Zloupotreba informacionih sistema i
zatita, Beograd
Martyn Sloman, CIPD Training, Learning and Development Adviser,

www.hrplatform.org/general/a/articles/embrace_hrtech.html
197
[12] Nuasair, K.K., Parsa, H.G. (2007), Critical Factors in Implementing HRIS in
Restaurant Chains, Advances in Hospitality and Leisure, Vol. 3, ed. Joseph S. Chen,
Elsevier, UK
[13] Venkateswaran, N. (2007), e-HRM, Department of Management Studies Panimalar
Engineering College Chennai, web izvor:
http://www.indianmba.com/Faculty_Column/FC555/fc555.html
[14] Vujovi, S. (2005), Informacioni sistemi u poslovanju i menadmentu, Slobomir P
Univerzitet, Republika Srpska
ANEX
Prema istraivanjima tima kompanije Workforce Management19 najvei ameriki
provajderi u 2010. godini, u oblasti informacionih sistema za podrku upravljanju
ljudskim resursima su:20
ADP Automatic Data Processing, iji proizvodi Workforce Now,
HR/Benefits Solution, HR Expert, Enerprise HR, Enterprise eTime,
ezLabourManager, TimeSaver imaju 32.000 kompanija-klijenata;
ASCENTIS, iji proizvod Ascentis HR ima 1.400 kompanija-klijenata;
CERIDIAN, iji proizvodi Ceridian Talent Acquisition & Management
Solutions, Ceridian Health & Productivity Solutions, Ceridian Benefits
Services, Ceridian HR Management/HR/Payroll imaju 25.000 kompanijaklijenata;
KRONOS iji proizvodi Workforce Central, Kronos iSeries Central,
Timekeeper Central, Workforce HR, Workforce Payroll, Workforce
Acquisiton imaju 26.700 kompanija-klijenata;
LAWSON SOFRWARE iji proizvodi Lawson Talent Managment,
Lawson Human Resource Management, Lawson Workforce Management
imaju 1.400 kompanija-klijenata;
MANGROVE iji proizvod Workforce Empowerment ima 1.400
kompanija-klijenata;
META4 iji proizvod Meta4 People Net ima 1.300 kompanija-klijenata;
NUVIEW SYSTEMS iji proizvod NuViewHR Product Suite with
Payroll ima 2.300 kompanija-klijenata;
SAGE NORTH AMERICA iji proizvodi Sage Abra HRMS, Abra
Payroll, Abra Attendance, Sage Tax Filling Services, Sage Compliance
Trainter, Sage Abra SupportPlus imaju 6.898 kompanija-klijenata;
19
20
www.workforce.com/index.html
Nazivi kompanija poreani su po abecednom redu, a ne po trinom ueu ili nekom
slinom pokazatelju.
198
BRADI-MARTINOVI
SILKROAD TECHNOLOGY iji proizvod HeartBeat ima 1.500

kompanija-klijenata;
SPECTRUM HUMAN RESOURCE SYSTEMS iji proizvod iVantage
ima 2.000 kompanija-klijenata i
ULTIMATE SOFTWARE iji proizvod Ultimate Software/UltiPro ima
1.900 kompanija klijenata.
Osim navedenih softverskih kompanija i paketa neophodno je navesti jo tri

kompanije koje predstavljaju lidere u ovoj oblasti, a iji se moduli za upravljanje
ljudskim resursima nalaze u okviru integralnih ERP reenja. To su:21
SAP ERP Human Capital Management (SAP ERP HCM) je
sveobuhvatno i integralno reenje koje prua znaajnu pomo, pre svega,
velikim kompanijama u ovoj oblasti. Osim standardnih modula ovaj paket
posebnu panju posveuje Upravljanje talentima zaposlenih (Talent
Management). Smatra se da je ovo jedan od najkvalitetnijih softvera koji
se trenutno nude u ovoj oblasti, ali da je nedostupan za mala i srednja
preduzea.22
ORACLE HRMS je program visoko rangiran i sa izuzetnim
mogunostima, ali slino prethodnom nije dostupan malim i srednjim
preduzeima. Proizvodi firme ORACLE su kompatibilni u mnogim
segmentima sa SAP modulima, ime je poveana fleksibilnost njihove
upotrebe.
MICROSOFT AXAPTA HUMAN RESOURCE MANAGEMENT III je
kompatibilan sa MS Dynamics AX ERP sistemom i u odnosu na prethodne
verzije dopunjen je modulom za razvoj karijere (career development)
zaposlenih na individualnom nivou23.
21
www.hrworld.com/features/top-hr-modules-erp-062608
Mada kompanija ulae napore da se priblii i uini dostupnim svoje proizvode i ovom
tritu.
23
Ovaj modul je esto izostavljen iz softverskih aplikacija.
22
PREGLEDNI RAD
POGLAVLJE 11
FLEKSIBILNI OBLICI ZAPOLJAVANJA

ivka Prulj 1
Apstrakt: U ovom radu se zapoljavanje i zaposlenost sagledavaju iz ugla
savremenih uslova poslovanja. Poto savremeni uslovi privreivanja zahtevaju
fleksibilnost kao formulu za preivljavanje, u radu se analiziraju posledice takvih
uslova na nain zapoljavanja. Pri tome se polazi od pretpostavke da suoavanje
sa tom stvarnou moe pomoi u traenju efikasnijih reenja, koja mogu
zadovoljiti i poslodavce i zaposlene. Dok se nekad pod pojmom zapoljavanja i
zaposlenosti podrazumevao radni odnos na neodreeno vreme i sa punim radnim
vremenom provedenim u prostorijama poslodavca, danas se zaposlenost
posmatra sve ire u skladu sa potrebama poslodavca da ima na raspolaganju
zaposlene onoliko i onda kada mu je to potrebno. U tom kontekstu se analiziraju
razliiti oblici i reenja fleksibilnog zapoljavanja i radnog angaovanja koji su
sve vie zastupljeni u razvijenim zemljama. Cela problematika fleksibilnog
zapoljavanja se u radu posmatra u kontekstu privredne efikasnosti i efektivnosti,
sa jedne, i promenjenog sistema vrednosti, ivotnog stila i karakteristika novih
generacija, sa druge strane. Na kraju se ukazuje na nunost promene horizonta
posmatranja problema zapoljavanja u skladu sa savremenim privrednim
tokovima, kao i propisa koji e omoguiti primenu reenja fleksibilnog
zapoljavanja u naoj praksi.
Kljune rei: zapoljavanje,
poslodavci, propisi, praksa
fleksibilnost,
privredni
subjekti,
promene,
11.1. UVOD
Fleksibilnost je magina re koja zadnjih decenija simbolie sposobnost opstanka
privrednih subjekata u svetu dinaminih promena. Ona je proizvod zahteva
vremena koje karakteriu promene, nesigurnost i neizvesnost. Uopteno gledajui,
fleksibilnost se odnosi na sposobnost prilagoavanja promenama.
Prof. dr ivka Prulj, Beogradska bankarska akademija
200
PRULJ
Dananje vreme karakteriu brze promene, nesigurnost i neizvesnost. Opstanak u

takvom svetu je uslovljen sposobnou prilagoavanja. Prilagoavanje u svetu
rada predstavlja istovremeno potrebu privrednih subjekata, kao i pojedinaca.
Naime, na laissez faire tritima globalnog kapitalizma smatra se da opstanak
organizacija zavisi od dva imperativa: usklaivanja ponude sa tranjom i dovoljne
prilagodljivosti promenama.[1] Oba imperativa pretpostavljaju internu
fleksibilnost prvenstveno strukture i ljudskih resursa.
Na znaaj fleksibilnosti ukazao Igor Ansoff jo 1965. godine sugeriui da je
preduzeima neophodna eksterna i interna fleksibilnost kako bi se nosile sa
nesagledivim neizvesnostima.[2] Poetkom 90-tih fleksibilnost postaje
dominantna tema u menadmentu. Najvei deo debate o fleksibilnosti ukazuje na
novi pristup na nivou industrijskog drutva. Nova paradigma kapitalizma stvorena
je tako to je za nju karakteristina fleksibilna proizvodnja, diferencirana,
segmentirana potronja i restrukturirana socijalna funkcija drave. [1]
Konkurencija na globalnoj sceni zahteva stalne inovacije i sniavanje trokova, a
nove tehnologije nova znanja, vetine, nain i obim rada. To od subjekata
privreivanja zahteva mnogo vie slobode u alokaciji svih resursa.
11.2. OBLICI FLEKSIBILNOSTI

Dananje vreme karakteriu brze promene, nesigurnost i neizvesnost. Opstanak u
takvom svetu je uslovljen sposobnou prilagoavanja. Prilagoavanje u svetu
rada predstavlja istovremeno potrebu privrednih subjekata, kao i pojedinaca. Za
organizacionu fleksibilnost obino se navode dva osnovna cilja: efikasnost i
kvalitet. Ostvarivanje ovih ciljeva pomou fleksibilnosti omoguava:
Da se povea produktivnost i kompetitivnost. Za veinu firmi ovo

predstavlja pritisak da smanjuju trokove poslova i obim radadownsizing. Ovo rezultira konsekventnom potrebom da se traga za
optimalnim korienjem ljudskih resursa.
Da organizacije prilagode ubrzanim tehnolokim promenama. Ovo
zahteva kontinuiranu proveru vetina i organizacionih struktura, ali i
omoguava nove forme organizacije.
Da se poveaju mogunosti za zapoljavanje. Postoji povean pritisak
grupa nezaposlenih koje se teko uklapaju u standardno puno radno
vreme (9,00-17,00). Takoe, trendovi drutvenog razvoja i stila ivota u
razvijenim zemljama su usmereni na smanjenje radnih sati.
Da se povea sposobnost organizacija da ree probleme poveanog
optereenja na radu kada doe do poveanog obima posla ili fluktuacije.
201
Da se nain rada prilagodi potrebama zaposlenih. Ljudi danas ele

interesantnije poslove i vie slobodnog vremena [4].
Prema tome, fleksibilnost nekog preduzea ili organizacije najveim delom se

oslanja na fleksibilnost vetina, oblika i obima rada zaposlenih. U vezi s tim
Atkinson daje model fleksibilnosti koji obuhvata oba ova oblika:
Slika 1. Atkinskonov model fleksibilne firme
Izvor: Atkinskon (1984)
Fleksibilnost zapoljavanja ne moe da se posmatra izvan pojma fleksibilnosti

preduzea. U teoriji i praksi se govori o razliitim oblicima fleksibilnosti. Poto se
fleksibilnost zapoljavanja mora posmatrati u funkciji fleksibilnosti preduzea,
moe se govoriti o internoj i eksternoj fleksibilnosti.
Interna fleksibilnost odnosi se na odravanje fleksibilnih odnosa sa postojeim
stalnim zaposlenim, ukljuujui razne forme kao to su transferi, premetanje,
rotacije ili variranje radnih sati. Ona od zaposlenih zahteva prvenstveno
funkcionalnu fleksibilnost. To znai sposobnost pomeranja zaposlenih na vie
202
PRULJ
srodnih ili razliitih poslova i razliite varijacije radnih sati i radnog vremena
zaposlenih sa standardnim ugovorima. Jedan od prvih oblika interne fleksibilnosti
uveden je u Nemakoj jo 1967. godine kada se usled velikih saobraajnih guvi
dala mogunost zaposlenim da individualno izaberu poetak i zavretak vremena
rada. Interna fleksibilnost moe da obuhvati sledee oblike:
Funkcionalna fleksibilnost. Ako se varijabilnost rada odnosi na sadraj
posla, koristi se termin funkcionalna fleksibilnost to se odnosi na
multifunkcionalnost, rotaciju posla, timski rad i srodne oblike
horizontalnog pomeranja zaposlenih. To zahteva sposobnost zaposlenog
da sa jednog zadatka prelazi na drugi.
Temporalna fleksibilnost. Ovaj oblik fleksibilnosti podrazumeva
vremenske varijacije u angamanu radnika. Najei oblici takvog rada
su: smenski rad, rad na godinjem nivou sati, rad sa skraenim radnim
vremenom u radnom odnosu (part-time secure), plaena odsustva, rad po
varijabilnom ablonu, sabijena radna nedelja i sl.
Ad hoc fleksibilnost koja oznaava varijaciju u broju radnih sati
zaposlenih prema ad hoc potrebama. To se odnosi na plaeni ili
neplaeni prekovremeni rad, vikove sa privremenim udaljavanjem sa
posla, povremene poslove i sl.
Eksterna fleksibilnost odnosi se na mogunost brzog angaovanja zaposlenih sa
trita rada na kratkoronim poslovima i u formi odnosa izmeu poslodavca i
zaposlenih (ugovorima) koji mogu lako da se prekinu. Eksterna fleksibilnost
podrazumeva da nema vrste vezanosti izmeu preduzea i zaposlenog. Radi se o
privremenim ili vremenski ogranienim ugovorima bez izgleda za regularni
ugovor o zapoljavanju. Specifine forme eksterne fleksibilnosti u zapoljavanju
angamani preko raznih agencija, podugovaranja, zaposleni na poziv, privremene
zamene, ugovori bez definisanog i varijabilnog broja sati i zarade, izmetanje
(Outsourcing), i itav niz povremenih i privremenih zaposlenja.
Prema Atkinsonovom modelu, eksterna fleksibilnost bi pogaala prvu i drugu
perifernu grupu, kao i spoljanje radne angamane. U tom kontekstu moe da se
govori o sledeem obliku eksterne fleksibilnosti:
Numerika fleksibilnost. Ovaj oblik fleksibilnosti odnosi se na varijacije
u broju angaovanih radnika, koje obuhvataju zapoljavanje na odreeno
vreme (temporary contracts), rad preko agencija, rad sa skraenim
radnim vremenom bez radnog odnosa (part-time), rad za vie
poslodavaca (labour pool), izmetanje poslova izvan organizacije
(outsourcing), podugovaranje, honorarni rad.
203
11.2.1. Fleksibilni oblici zapoljavanja

Prema meunarodnim standardima i kljunim indikatorima trita rada
Meunarodne organizacije rada (ILO), pod zaposlenim licem smatra se svako lice
ije nedeljno radno angaovanje iznosi najmanje 1/4 od punog radnog vremena
(40 asova), to znaci najmanje 10 asova nedeljnog radnog angaovanja [5].
Meutim, u nekim zemljama i svako lice koje radi najmanje jedan sat dnevno
smatra se zaposlenim. Fleksibilni oblici zapoljavanja su nastali kao posledica
uvoena novih tehnologija u proces rada (automatizacije, kompjuterizacije,
robotizacije) i kao reakcija poslodavca na standardni (tipini) oblik rada.
Fleksibilna organizacija rada zahteva fleksibilnu i mobilnu radnu snagu.
Najkraa definicija ovog oblika zapoljavanja glasila bi da su fleksibilni oblici
zapoljavanja i rada atipini (nestandardni) oblici radnog odnosa i vremenskog
angaovanja radnika, koji se po svojim karakteristikama razlikuje od radnog
odnosa na neodreeno vreme i sa punim radnim vremenom.
Zapoljavanje je odraz potreba privrede za radnom snagom, pa se tako zahtevi za
fleksibilnou nuno prenose i na to podruje. Dok je poetak prolog veka kao
rezultat sindikalnih aktivnosti i civilizacijsku tekovinu stvorio radni odnos kao
relativno trajnu i stabilnu relaciju poslodavaca i zaposlenih, kraj tog istog veka i
poetak ovoga, ozbiljno je uzdrmao stabilnost radnog odnosa. U svetu rada su
uoljive velike promene, koje su se manifestovale u fleksibiliziranju oblika
zapoljavanja kao i u visokom stepenu strukturne nezaposlenosti. Zapoljavanje
kao nerazdvojni segment privreivanja ne moe se posmatrati izvan konteksta
tokova u privredi i ekonomiji uopte. Danas te tokove karakterie konkurencija na
globalnoj sceni i ogromno ubrzanje razvoja novih tehnologija, koje u temelju
menjaju strukturu rada.
Fleksibilnost je tako postala realan zahtev i stvarnost u tokovima zapoljavanja
poslednjih decenija, sa tendencijom da postane i jedini model zapoljavanja. To se
pokazalo kao logina reakcija na promene na tritima rada kao posledica
promenjenih uslova privreivanja, prvenstveno u razvijenim zemljama. Naime,
poslednjih decenija poveana nezaposlenost u razvijenim zemljama se pojavila
istovremeno sa privrednim rastom kao rezultat promenjene strukture rada.
Pokazalo se da su uzroci poveane nezaposlenosti prvenstveno u rigidnosti i
nefleksibilnosti trita rada, koje nije pratilo promene uslova i naina
privreivanja u visoko tehnoloki razvijenoj i globalnoj ekonomiji. Stoga se kao
logian postavio zahtev za poveanjem fleksibilnosti trita rada, kako bi ljudi
mogli lake da se ukljue u svet rada.
204
PRULJ
Pokazalo se da su kruti propisi koji su regulisali radni odnos u prethodnom

periodu industrijskog razvoja oteavali preduzeima da prilagode proizvodnju
potranji i tako kao neprimereni za nove okolnosti oznaeni kao prepreka brem
ulasku u svet rada. Novim okolnostima su pokuali da se prilagode zakonodavci,
relevantne institucije, kao i sami zaposleni i oni koji trae posao. Tako su mnoge
zemlje prilagodile svoje propise i praksu novim zahtevima.
Fleksibilnost u svetu rada i zapoljavanja postaje sve aktuelnija. Na to ukazuje
istraivanje Brewster-a i dr. 1992. godine u devet evropskih zemalja [3]. Tako je,
na primer, rad na odreeno vreme u Nemakoj povean u periodu 1991. - 2001.
za 44 %. Indikativan je podatak da u nemakoj u tom periodu skoro u istom
obimu opada broj zaposlenih na neodreeno vreme i raste broj zaposlenih na
odreeno vreme [8].. Meutim, nedavno objavljeni Izvjetaj Evropske komisije o
"Fleksibilnom radnom vremenu i rodnoj ravnopravnosti", koji daje sveobuhvatni
pregled postojeih praksi u 27 drava lanica EU-a i lanicama Evropskog
ekonomskog prostora (EEA - Island, Norveka, Lihtentajn i vicarska) pokazuje
da je fleksibilno radno vreme rairenije u severnoj i zapadnoj Evropi, dok u
novim dravama lanicama iz istone Europe dominira tradicionalno radno vreme
od 40 sati nedeljno. Najdalje u tome su otile Danska, vedska, Njemaka, Finska
i Norveka gde neto vie od polovine radnika koristi neki oblik fleksibilnosti u
svom radnom vremenu. [7]
Nain ovakvog privremenog zapoljavanja u razvijenim zemljama ima dugu
tradiciju posebno u onim zemljama gdje je sreeno trite rada i fleksibilnost
zapoljavanja regulisana propisima kao odgovor na zahtev privrede koja je ve
decenijama pod pritiskom konkurentnosti na globalnom tritu. Naime, ideja
fleksibilnog zapoljavanja nastala je kao pomo kompanijama koje posluju na
globalnom tritu, kako bi to efikasnije i jeftinije mogle da obave ugovorene
poslove. Kao osnovni ciljevi ovog oblika zapoljavanja mogu da se identifikuju:
obezbeenje kvalitetne radne snage u kratkom roku,

kontrolisanje trokova radne snage u skladu sa vrstom poslovanja
mogunost kombinacije radnog odnosa na zadovoljstvo radnika i
poslodavca
smanjenje trokova po zaposlenom radniku
poveanje konkurentnosti na tritu.
Sa druge strane, i zaposleni esto imaju svoje ciljeve i koristi od fleksibilnog

zapoljavanja. Kao najvaniji se obino navodi balans privatnog i poslovnog
ivota. Mnogi ljudi zbog porodinih, zdravstvenih ili drugih obaveza, ne mogu
da obavljaju poslove puno radno vreme. Ima i takvih koji ele da imaju dovoljno
slobodnog vremena za sopstveni ivot ili aktivnosti koje obavljaju kao hobi. Uz
205
to, fleksibilni oblici zapoljavanja pruaju mogunost da se stekne radno iskustvo

(mladi koji su tek izili iz kolskih klupa) ili da naue nove vetine, koje mogu
ojaati njihovu konkurentnost na tritu rada. Posebno treba da se istakne
generacijska razlika u odnosima prema poslu. Poznato je da savremene mlade (net
generacije) karakterie multi-tasking i minorno emocionalno vezivanje za
kompaniju u kojoj rade, kao i spremnost za promene posla.
Fleksibilno zapoljavanje u uem i irem smislu obuhvata brojne oblike nestandardnog i vremenski ogranienog angaovanja radnika, od kojih se najee
pominju [6]:
1. Radni odnos na odreeno vreme. U ovom sluaju radni odnos se
zakljuuje se na ogranieni period trajanja, to je ujedno kljuna razlika u
odnosu na radni odnos na neodreeno vreme. Ovaj oblik radnog odnosa
pogodan je za sezonske poslove, poslove na izradi odreenih projekata,
poslove na kojim je dolo do privremenog poveanja obima rada, zamena
odsutnog radnika, i druge poslove koji po svojoj prirodi traju odreeno
vreme. U toku trajanja radnog odnosa na odreeno vreme radnici imaju
ista prava i obaveze kao i radnici na neodreeno vreme uz razliku u
injenici da je radni odnos vremenski ogranien i da ova vrsta ugovora
moe prema naem zakonodavstvu da traje najdue dve godine, kada ovaj
radni odnos prerasta u radni odnos na neodreeno vreme.
2. Radni odnos sa skraenim radnim vremenom (part-time work). Ovaj oblik
radnog odnosa karakterie rad u vremenu kraem od punog radnog
vremena (40 sati sedmino). Kod nas ovaj ugovor o radu moe biti
zakljuen na neodreeno ili na odreeno vreme. Nepuno radno vreme
preraunava se na puno radno vreme. Radnik koji radi sa skraenim
radnim vremenom ostvaruje platu i druga prava iz radnog odnosa
srazmerno vremenu odreenom ugovorom o radu.
3. Rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (occasional
contigent work). Privremenim i povremenim poslovima smatraju se
poslovi koji s obzirom na proces rada nisu stalni i neprekidni nego traju
krae vreme, ili se potreba za takvim radom javlja povremeno. Ovo radno
angaovanje radnika ne predstavlja radni odnos. Kako je teko povuci
granicu izmeu privremenih, tj. povremenih poslova i poslova zbog kojih
se u praksi zasniva radni odnos, esto su kod nas prisutne zloupotrebe,
zbog ega se trajanje ovog ugovora vremenski ograniava.
4. Rad kod kue (work at home). Za razliku od tradicionalnog ugovora o
radu, rad van prostorija poslodavca obavlja se kod kue radnika ili u
drugom prostoru u ime i za raun poslodavca. Prostor za rad obezbeuje
zaposleni.
206
PRULJ
5. Rad za pomo u kui (domestic workers). U ovom sluaju ugovor o radu

moe se zakljuiti za obavljanje poslova kunog pomonog osoblja.
Naknada za izvreni rad moe se ugovoriti u novcu ili kombinovano. To
podrazumeva da se jedan deo naknade isplauje u novcu a drugi moe da
se isplati naturalnim davanjima, koja se takoe moraju izraziti u novcu.
Ovde treba dodati i time-sharing kao oblik fleksibilnog zapoljavanja koji
podrazumeva podelu radnog mesta na dve ili vie osoba sa skraenim radnim
vremenom.
Pored raznih oblika fleksibilnog i vremenski ogranienog zapoljavanja, u
poslednje vreme postaje sve aktuelniji rad od kue, to je posledica razvoja
informacionih tehnologija i potrebe za sniavanjem cene radnog mesta. U tom
kontekstu su virtuelne firme postale ve stvarnost u mnogim krajevima sveta.
Pokazalo se takoe da fleksibilno radno vreme podstie zapoljavanje ena i
pomae im da bolje usklade privatni i profesionalni ivot, iako je omogueno
uglavnom u slabije plaenim sektorima sa slabijim prilikama za napredovanje to
nije dobro za rodnu ravnopravnost.
11.2.2. Primer Holandije

Jedna od razvijenih zemalja sa bogatim iskustvom u fleksibilnosti zapoljavanja
je Holandija. Njeno trite rada sa visokokvalitetnom radnom snagom
poslodavcima nudi fleksibilnost i efikasnost i na taj nain udovoljava potrebama
internacionalnih kompanija. Dobri radni odnosi i regulative te oblasti omoguava
privatnom sektoru maksimum pogodnosti sa trita rada.
Holandija ima oko 16 miliona stanovnika. Sadanji i predvieni rast populacije
korespondira s meunarodnim kretanjima to znai sve vei rast obima
raspoloive radne snage na tritu, koji ve sada iznosi 1,5% godinje. Uz to,
Holandija je zemlja Evropske Unije u kojoj su otvorene granice za migraciju
radne snage[8].
S obzirom na strukturu i obim raspoloive radne snage, postojea situacija
zadovoljava potrebe privrede. Najvei broj nedavno diplomiranih studenata na
univerzitetima i visokim strunim kolama je iz oblasti tehnologije i ekonomije.
Pored toga veina Holanana govori jedan ili vie stranih jezika. Oni su poznati
po uenju stranih jezika ve od najranije dobi te ih veina govori engleski,
nemaki i francuski. Upravo zbog te viejezinosti mnoge evropske zemlje
otvaraju vrata tim strunjacima. Pored toga, poznato je da u holandski radnici
vredni, visoko motivirani i spremni za uenje novih vetina, to rezultira veom
207
produktivnou nego u drugim evropskim zemljama. Relativno niska stopa

nezaposlenosti delomino je posledica i uspene vladine politike smanjenja
poreza i socijalnih doprinosa. Ova politika dugorono podrava umeren rast
trokova rada to vodi blagom smanjenju nezaposlenosti.
U poreenju sa drugim evropskim zemljama, Holandija prednjai po broju lica
koja trae zaposlenje ukljuenih u razne obrazovne oblike. Stalnim
prilagoavanjem potreba privrede i obrazovnog sistema vlada ove zemlje ima
aktivnu ulogu u zadovoljavanju potreba privrede za ljudskim potencijalima.
Karakteristino je da strukturu zaposlenih u Holandiji ini relativno visok
procenat mladih ljudi koji se sve vie angauju na odreeno vreme. To
omoguava poslodavcima da tokom ugovora na odreeno vreme bolje upoznaju
potencijalne kandidate za zakljuivanje dugotrajnijeg radnog odnosa. Porast
zaposlenosti u zadnje vreme pripisuje se upravo porastu fleksibilnih ugovora.
Pored toga, sve se vie zapaa i trend osnivanja tzv. job pools (nekoliko
preduzea deli iste zaposlene) to doprinosi fleksibilnosti rada. Ovakav tip
kreativnog reenja takoer doprinosi radnoj fleksibilnosti.
Vrste radnih ugovora koji se koriste za fleksibilno zapoljavanje obuhvataju fixterm ugovore koji zakonski prestaju dogovorenog datuma, stand-by ugovore (rad
na poziv) u kojima je regulisano zapoljavanje za odreeni period i tzv. minimummaximum ugovori u kojima su navedeni minimalni i maksimalni radni sati
nedeljno.
Korienje fleksibilnih ugovora je veoma popularno u Holandiji zato to i
poslodavcima i onim koji se zapoljavaju nude najpovoljnija reenja. Fleksibilne
poslove obavljaju uglavnom oni koje angauju agencije za privremeno
zapoljavanje, koji rade na poziv (stand-by ugovori) ili oni koji imaju i druge
poslove s neregularnim radnim vremenom.
Mnogi poslodavci daju prednost fleksibilnim ugovorima zbog toga to im
omoguavaju lake upravljanje promenama u obimu poslova upravo kada ima
najvie posla. to se tie zaposlenih, oni na taj nain mogu lake kombinovati
posao s privatnim obavezama (npr: podizanje i odgajanje dece). Takoer im se
otvara mogunost da u kratkom vremenskom periodu rade za razliite poslodavce
i steknu razliite vetine, koje poveavaju njihovu konkurentnost na tritu rada.
Najei oblik fleksibilnog ugovora su stand-by (preliminarni ugovori) i ugovori s
odgoenim izvrenjem (deferred fulfillment).
208
PRULJ
Stand-by ugovori (preliminarni ugovori) znae da poslodavac nije obavezan da

pozove radnika da radi, niti je radnik obavezan da se odazove. Ugovor je
neobavezan za obe strane. Zarada se obino isplauje za sate koje je radnik
stvarno radio. Preliminarni se ugovor sam po sebi ne smatra kao ugovor o
zapoljavanju (Dutch Civil Code).
Deferred fulfillment ugovori (sa odgoenim izvrenjem) podrazumeva da e
radnik raditi samo ako bude pozvan. Sam ugovor se tretira kao ugovor o
zapoljavanju (Dutch Civil Code) zbog toga to se je radnik obavezan da bude na
raspolaganju i da se javi na posao kada ga poslodavac zove. Ugovor moe biti
zakljuen za odreeno i neodreeno vreme. Poslodavac je obavezan da pozove
radnika kada ima posla za njega i radnik je obavezan da se odazove. Kada je
odreeni posao zavren radnik prestaje s radom, ali ugovor i dalje ostaje na snazi.
U razdoblju kada radnik nije pozvan i nema posla nema pravo na platu.
U sluaju da poslodavac radnika redovno poziva i kada je to manje-vie redovno
zapoljavanje, postoji mogunost da se ugovor s odgoenim izvrenjem obaveze
smatra kao normalni part-time ugovor o zapoljavanju.
Zero-hours ugovor je takoe oblik ugovora s odgoenim izvrenjem. U ovom
sluaju nije dogovoren taan broj sati rada nedeljno i radnik ne zna za koliki e
broj sati meseno/godinje biti pozvan na posao. Radnik svakako mora biti
dostupan za posao 40 sati nedeljno. Platu prima samo za sate koje je odradio.
Minimum-maksimum ugovor predstavlja ugovor u kojem je naznaen
minimalni i maksimalni broj radnih sati nedeljno. Ovaj ugovor omoguava
radniku da radi 4 dana nedeljno plus ili minus jedan dan: pet dana nedeljno u
periodima kada je najvie posla, tri dana nedeljno kada je najmanje posla. Na ovaj
nain se moe postii fleksibilnost stalno zaposlene radne snage od oko 10%.
Neke kompanije smatraju da obim stalno zaposlenih treba pokrivati oko 90%
dugoronih proizvodnih planova, dok drugi smatraju da taj procenat treba da
iznosi 80 %, a za ostatak treba traiti fleksibilna reenja.
Holandsko zakonodavstvo omoguava preduzeima primenu fleksibilnosti u radu
i na druge naine, kao to je uvoenje fleksibilnih radnih sati, rotacija posla,
privremeno angaovanje, job-sharing program i sl..
11.2.3. Fleksibilnost zapoljavanja u Srbiji
Srbija kao zemlja u tranziciji nalazi se jo uvek izmeu prolosti u kojoj je
prevladavala sigurnost posla u okviru socijalistike samoupravne ekonomije i
zapoete budunosti trinog naina privreivanja, koji se bazira na konkurenciji
209
kao osnovnoj regulacionoj poluzi. Trite i konkurencija pretpostavljaju slobodu

odluivanja privrednih subjekata i funkcionisanje mehanizama trita roba,
kapitala i rada. Trite, konkurencija i sloboda nose nesigurnost koja se odnosi i
na podruje zapoljavanja. Za zemlju iju kultura karakterie izbegavanje
neizvesnosti, motiv sigurnosti i socijalni motiv, period prelaska na trinu
privredu zahteva prilagoavanje novim uslovima, meu kojim je i prihvatanje
injenice da je sve manje sigurnosti zaposlenja i radnog angaovanja na
neodreeno vreme, a sve vie potrebe da se zapoljava povremeno i privremeno.
Postojee radno zakonodavstvo u Srbiji regulie veinu oblika fleksibilnog
zapoljavanja, ali praksa nije dovoljno iskoristila te mogunosti. Problem je u
tome to je vremenska merna jedinica za zaradu mesec, a ne sat. Zato se, i pored
potrebe za angaovanjem radnika sa skraenim radnim vremenom i korienja
drugih oblika nestandardnih varijacija radnog vremena, ovi oblici retko koriste u
praksi. Oni su najee izvor zapoljavanja na crno, ime gubi drava (porezi i
doprinosi, sivi tokovi novca), poslodavci (rizik za bezbednost na radu, lojalnost,
pouzdanost i odgovornost zaposlenih) i radnici (ostvarivanje prava iz radnog
odnosa, pravna zatita).
Pokuaj da se sagleda i analizira obim fleksibilnog zapoljavanja u Srbiji ne moe
dati odgovarajue rezultate poto nema adekvatne metodologije praenja ovih
oblika zapoljavanja. Fleksibilno zapoljavanje se kod nas jo uvek svodi na
standardno zapoljavanje u punom radnom vremenu sa ogranienim trajanjem
rad na odreeno vreme. Obim fleksibilnog zapoljavanja u Srbiji nije iskazan u
zvaninim statistikim podacima. Jedino Nacionalna sluba za zapoljavanje prati
potrebe (tranju) za radnicima prema kategorijama na neodreeno i na odreeno
vreme. Tako je prema statistikim izvetajima krajem 2010. godine 49,31%
tranje bilo na odreeno , 50,69% na neodreeno vreme. To pokazuje da se
privreda u Srbiji sve vie orijentie na oblike zapoljavanja sa ogranienim
vremenskim trajanjem. Postalo je uobiajeno da se prvo zaposlenje zasniva na
osnovu ugovora na odreeno vreme, koji se kasnije produava i po nekoliko
godina. Razlog za to je najee u potrebi da se novozaposleni proveri neko
vreme i da se dri oseaj nesigurnosti, kako bi zaposleni bio pod pritiskom ne
samo da dobro radi, nego i da prihvata nepovoljne radne uslove, neplaeni
prekovremeni rad i sl.
Poto je za ljude u Srbiji sigurnost posla jo uvek izuzetno znaajna, postoji veliki
pritisak na zapoljavanje u dravnim slubama i javnom sektoru. Meutim, i ove
organizacije ve moraju preispitati svoju politiku zapoljavanja u kontekstu
potreba, razvoja novih tehnologija i produktivnosti. Sigurno je da e potrebe za
raznim oblicima fleksibilnog zapoljavanja rasti i u ovim institucijama, a posebno
210
PRULJ
u sektoru usluga koji se stalno suoava sa zahtevom za usklaivanjem kapaciteta i

tranje.
Problem sa fleksibilnim zapoljavanjem u Srbiji moe da se javi prvenstveno u
manjoj zaradi u sluaju fleksibilnih oblika rada. Razlog tome nije prvenstveno u
diskriminaciji, nego tome to se ovim oblicima zapoljavanja uglavnom
zadovoljavaju potrebe za jednostavnijim poslovima na kojim rade periferne grupe
zaposlenih, pa su tim poslovi manje plaeni. Ukoliko se radi o manjem broju
radnih sati, onda je plaanje usklaeno sa ostvarenim vremenom rada. U zemlji u
kojoj je potroaka korpa duplo vea od minimalne zarade, ovim oblikom
zapoljavanja ne bi se mogla obezbediti egzistencija. Meutim, oni mogu biti od
velike koristi za neke druge ciljeve i motive. To je prvenstveno potreba da se
stekne prvo radno iskustvo, zatim da se proire raspoloive vetine, iskustva i
znanja kao pretpostavka boljeg pozicioniranja na tritu rada i, konano, da se
omogui ljudima koji iz nekog razloga ne mogu ili ne ele da rade puno radno
vreme da svoja znanja i vetine obnavljaju ili unapreuju i ne zapadnu u socijalnu
izolaciju. U vezi s tim, interesantan je podatak Republikog zavoda za statistiku
da je u 2010. godini dolo do prestanka radnog odnosa 7.236 zaposlenih usled
obaveza uvanja dece i nemonih lica. Svakako da bi mnogi od ovih ljudi mogli
prihvatiti neki oblik fleksibilnog zapoljavanja.
Da bi se bolje iskoristile mogunosti fleksibilnog zapoljavanja i time doprinelo
konkurentnosti privrednih subjekata i stvaranju multifunkcionalnosti i radnog
iskustva nakon zavrene kole, nuno je na vie naina podrati ove mogunosti.
Pre svega, neophodno je vrednosno i pravno izjednaiti ovaj oblik zapoljavanja
sa zapoljavanjem na neodreeno vreme (koje i ne moe to da bude u ekonomiji u
kojoj svakodnevno prestaju sa radom preduzea). U Srbiji je takoe potrebno da
oni koji vode preduzea promene svoj vidokrug i raskinu sa predrasudama o
nunosti da zaposleni fiziki budu prisutni minimalno 8 sati dnevno, kako bi se
mogli kontrolisati oni, a njihovi radni rezultati. Istovremeno postoji potreba
redefinisanja socijalne uloge drave kao podrke fleksibilnosti zapoljavanja.
11.3. ZAKLJUAK
Trendovi u svetu rada pokazuju velike promene poslednjih decenija. U
promenljivom i nesigurnom svetu u kojem opstanak privrednih subjekata zavisi
od njihove sposobnosti prilagoavanja promenama (fleksibilnosti) fleksibilnost
postala uslov opstanka. To se odnosi i na unutranju relaciju organizacije i njenih
zaposlenih, kao i odnos prema angaovanju radnika sa eksternog trita rada.
211
Posebno je vano da se istakne generacijska razlika u odnosu prema fleksibilnom

zapoljavanju. Starije generacije teko prihvataju oprotaj od radnog odnosa na
neodreeno vreme. I pored toga to fleksibilnost predstavlja potpunu preorijentaciju u odnosu na sigurnost radnog mesta kao prirodnu ljudsku potrebu (tenju),
ona je kod mladih generacija prihvaena kao normalan nain ivota i opstanka.
Fleksibilno zapoljavanje je u porastu u razvijenim zemljama poslednjih decenija,
dok je klasino zapoljavanje na neodreeno vreme u padu u skoro istom obimu.
Porast fleksibilnog zapoljavanja je posebno uoljiv u sektoru usluga, kod kojeg
je najuoljiviji problem balansiranja izmeu kapaciteta i tranje.
Praksa pokazuje da su neki fleksibilni oblici zapoljavanja su u Srbiji u porastu.
Radi se prvenstveno o zapoljavanju na odreeno vreme (1 do 3 meseca) sa
standardnim radnim vremenom. Meutim, ovi oblici zapoljavanje se statistiki
jo uvek neadekvatno prate, a angaovanje na manji broj radnih asova u toku
dana uglavnom se obavlja na crno.
Zbog svojih karakteristika pogodnih i za preduzee i za zaposlene, fleksibilnost
treba prihvatiti kao realnost u tendencijama zapoljavanja u savremenom svetu,
regulisati propisima na odgovarajui nain i pruiti odgovarajuu podrku u
okviru mera podsticanja zapoljavanja. Stoga je nuna promena horizonta
posmatranja problema zapoljavanja u skladu sa savremenim privrednim
tokovima, kao i propisa koji e omoguiti primenu reenja fleksibilnog
zapoljavanja u naoj praksi.
LITERATURA
[1] Leopold, J., Harris, L., Watson, T.:The Strategic Managing of Human Resources,
Prentice Hall, 2005, str.35
[3]Brewster et oth. (1992) : Flexible Working Patterns in Europe, Issues in People
management, No.6, London
[4]Galin (1991), Fleksible work patterns why how, when and where?, Bulletin of
Comparative Labour Relations, 22, pp- 3-18
[5] Branko A. Lubarda,:Evropsko radno pravo, CID Podgorica, Podgorica, 2004.
[6] Jankovi, M.: Fleksibilni oblici zapoljavanja, 6. Naucni skup sa meunarodnim
ueem Sinergija 2010. Univerzitet Sinergija Bijeljina, dostupno na
www.singipedia.com/attachment.php?attachmentid=207&d...
[7] yep.mojakarijera.com/node/1229
[8] hgd.mvpei.hr/gospodarski_prikaz/nizozemska/12
[9] Vogel, Claudia: Flexible Beschftigung und soziale Ungleichheit:
Teilzeitbeschftigung in Grobritannien und Deutschland im Vergleich,doktorska
disertacija, Philosophische Fakultt III der Humboldt-Universitt zu Berlin, 2006, str. 119,
http://edoc.hu-berlin.de/dissertationen/vogel-claudia-2006-12-01/PDF/vogel.pdf
PRETHODNA SAOPTENJA
POGLAVLJE 12
FLEKSIBILNI OBLICI ZAPOLJAVANJA I

EKONOMSKA KRIZA
Maja Jandri 1
Apstrakt: Koncept fleksigurnosti (flexicurity) koji je jedna od okosnica
Evropske strategije zapoljavanja moemo posmatrati i kao skup
elemenata koji kombinuju fleksibilnost i sigurnost i ukljuuju kako
eksterne, tako i interne komponente. U toku recesije 2008-2009. veliki broj
zemalja Evropske unije promovie upravo elemente interne fleksibilnosti u
cilju minimiziranja gubitaka broja zaposlenih. Jedna od osnovnih mera je
uvoenje programa skraenog radnog vremena (short time working
arrangements). Ekonometrijske analize pokazuju da su ovi programi
znaajno doprineli ublaavanju pada zaposlenosti tokom recesije. Broj
zaposlenih sa punim radnim vremenom je u toku krize opadao, pratei pad
BDP-a (ublaeno i sa docnjom), ali je delimino nadoknaen rastom broja
zaposlenih sa nepunim radnim vremenom. S druge strane, broj zaposlenih
na odreeno vreme je opadao tokom krize, ali ve nakon poetka
privrednog oporavka, ovaj oblik zapoljavanja belei snaan rast. Udeo
fleksibilnih oblika zapoljavanja u ukupnoj zaposlenosti u Srbiji je znatno
ispod proseka Evropske unije. Pored toga, kretanja ovih oblika
zapoljavanja u toku krize su imala suprotan smer u odnosu na kretanja u
Evropskoj uniji, to ukazuje na injenicu da mogunosti korienja
fleksibilnih oblika zapoljavanja za ublaavanje okova na tritu rada
nisu iskoriene.
Kljune rei: recesija, flexicurity, fleksibilni oblici zapoljavanja
Mr Maja Jandri, Ekonomski fakultet Beograd, Kamenika 6, maja@ekof.bg.ac.rs
FLEKSIBILNI OBLICI ZAPOLJAVANJA I EKONOMSKA KRIZA
213
12.1. KONCEPT FLEKSIGURNOSTI U USLOVIMA RECESIJE

Prema istraivanjima Meunarodne organizacije rada, samo poveanje fleksibilnosti ne dovodi obavezno do bolje efikasnosti trita rada, jer i zaposleni i poslodavci imaju potrebu za odreenim nivoom stabilnosti i sigurnosti. U skladu s tim,
istie se potreba da se formira takav set institucija i politika trita rada koji bi
omoguio da se mobilie radna snaga, da se pobolja njena adaptibilnost i
mogunost zapoljavanja, i, uopteno, da se pobolja efikasnost trita rada. Ne
postoji jedinstven model koji bi mogao uspeno da se primeni na sve zemlje, i,
takoe, ne postoji jedna institucija/politika koja bi omoguila adekvatan odnos
izmeu fleksibilnosti i sigurnosti neophodno je uzeti u obzir vie institucionalnih elemenata, kao i njihove interakcije, pre svega zakonodavstvo vezano za
trite rada, sisteme naknade za sluaj nezaposlenosti, aktivne mere politike trita rada (nadalje: APTR) i institute vezane za formiranje nadnica. Flexicurity
pristup (fleksigurnost) koji kombinuje fleksibilno trite rada praeno relativno
velikodunim sisitemima naknade za sluaj nezaposlenosti i jakim naglaskom na
APTR bi mogao da da odgovor na pitanje kako istovremeno stei i zadrati
konkurentnost i stvoriti okvir za poveanu socijalnu ukljuenost. Lisabonska
strategija Evropske unije, kao i Meunarodna organizacija rada naglaavaju
znaaj ovog koncepta. Pored toga, naglaava se i injenica da je ovaj pristup
kljuan da se, uz poveanje konkurentnosti, ouva i evropski socijalni model.
Znaaj ovog koncepta u EU automatski se reflektuje i na zemlje u tranziciji, kako
nove lanice EU, tako i zemlje koje su na putu ka pridruivanju EU.
injenica da fleksibilnost i sigurnost ne moraju nuno biti kontradiktorne ogleda
se u konceptu flexicurity. Ovaj, relativno nov pojam, moe da se posmatra iz
dva ugla:
1. Wilthagenova definicija identifikuje osam osnovnih elementa fleksibilnosti i
sigurnosti koji se mogu prikazati u sledeoj matrici:
Tabela 1. Wilthagenova matrica flexicurity-ja
Sigurnost
Fleksibilnost
Eksterna numerika
Interna numerika
Funkcionalna
Fleksibilnost zarada
Zaposlenja
Posla (job
(Employment Prihoda Kombinovanja
security)
Security)
214
JANDRI
Osnovni elementi matrice obuhvataju: mogunost zapoljavanja i otputanja

radnika, kao i mogunosti korienja ugovora na odreeno vreme (eksterna
numerika fleksibilnost); lakou s kojom se mogu izvriti promene u koliini
koriene radne snage bez otputanja i zapoljavanja, npr. kroz promene broja
radnih asova (interna numerika fleksibilnost); lakoa promena organizacije rada
(funkcionalna fleksibilnost); fleksibilnost zarada; oekivanja u pogledu
zadravanja odreenog radnog mesta (sigurnost posla/job security); oekivanja u
pogledu ostajanja u radnom odnosu, ne obavezno kod istog poslodavca (sigurnost
zaposlenja), stepen zatite dohotka u sluaju prestanka plaenog radnog odnosa
(sigurnost dohotka) i mogunost kombinovanja posla sa drugim privatnim i
drutvenim obavezama (sigurnost kombinovanja).
2. Druga definicija vezuje se za danski flexicurity model (slika 1) koji se bazira
na kombinaciji fleksibilnosti (visok nivo mobilnosti zahvaljujui umerenoj
zakonskoj zatiti zaposlenja - EPL2) i sigurnosti (velikoduan sistem naknada za
nezaposlene i visok nivo izdataka za APTR. Dve strelice koje povezuju sistem
naknade za sluaj nezaposlenosti i fleksibilno trite rada ukazuju na tok radnika
koji su pogoeni nezaposlenou, ali se vrlo brzo ponovo zapoljavaju. Oni koji
ne nau posao u kraem vremenskom roku prolaze kroz programe APTR.
Madsen (2002) naglaava da je danski sistem rezultat serije reformi i da je bio
potreban veliki broj iteracija usklaivanja da bi se dostigla sadanja efikasnost
sistema (OECD, 2004, str. 98). Pored toga, ovakav sistem zahteva relativno
visoke izdatke.
Kada su u pitanju zemlje u tranziciji, tokom 1990-ih preporuene politike su bile
uglavnom u skladu sa ortodoksnim gledanjem na trite rada: promene
zakonodavstva vezanog za trite rada u smislu poveanja fleksibilnosti i
pootravanje sistema naknada za nezaposlene koji su na poetku tranzicije bili
relativno velikoduni (Cazes i Nesporova 2007). U poetku su se objanjenja za
relativno slabe performanse trita rada po pitanju zaposlenosti oslanjala na spor
ekonomski oporavak ovih privreda, ali se ni posle poetne faze tranzicije u
velikom broju zemalja iz ove grupe oporavak privrednog rasta nije adekvatno
preneo na rast zaposlenosti.
EPL (Employment Protection Legislation zakonska zatita zaposlenja) se odnosi na

propise koji reguliu pitanja zapoljavanja i otputanja, posebno u pogledu opravdanosti
razloga za otputanje, prekidanja radnog odnosa iz ekonomskih razloga, isplate
otpremnine, otkaznog roka, administrativnih procedura pri otputanju, duine trajanja
radnih ugovora i prethodnih konsultacija sa sindikatima i/ili drugim predstavnicima
radnika.
215
Slika 1. Danski Flexicurity model
Izvor: European Commission (2006)
Flexicurity koncept se odnosi na kombinaciju fleksibilnog trita rada i visokog

nivoa sigurnosti zaposlenja i dohotka. Jedan od vanih aspekata ovog koncepta je
i promovisanje fleksibilnih oblika zapoljavanja koji podstiu uee na tritu
rada dajui zaposlenima mogunost da izbalansiraju posao sa drugim segmentima
ivota. Ipak, neophodno je imati u vidu da je potrebno obezbediti da proces
prilagoavanja privrede usled makroekonomskih okova ne padne
neproporcionalno na deo zaposlenih koji su angaovani u fleksibilnim oblicima
zapoljavanja. Fleksibilnost i sigurnost se ne posmatraju obavezno kao
kontradiktorne varijable - one u pravoj kombinaciji mera podstiu jedna drugu.
Osnovna ideja ovog koncepta je da se s jedne strane podstakne fleskibilnost
trita rada, a s druge sigurnost zaposlenja i socijalna sigurnost.
Razlikujemo interne i eksterne oblike fleksigurnosti. Ovaj pojam obuhvata
promene i prilagoavanja unutar preduzea (interna fleksigurnost), kao i promene
zaposlenja - prelaske iz jednog u drugo preduzee- i prelaske iz zaposlenosti u
samozaposlenost (eksterna fleksigurnost). Prema Cazes (2007) samo poveanje
fleksibilnosti ne doprinosi poveanju efikasnosti. Pored toga, dodatno se
naglaava da nikada samo jedan izolovan institut trita rada ne odreuje odnos
fleksibilnosti/sigurnosti.
Brojna empirijska istraivanja povezanosti institucija trita rada i nivoa
nezaposlenosti ne daju uvek konzistentne rezultate. Howell et. al daju pregled
najuticajnijih studija iz ove oblasti i njihove najznaajnije rezultate (Tabela 2.).
216
JANDRI
Tabela 2. Uticaj institucija trita rada na nezaposlenost

Koordina
Gustina
EPL* ( UB*
UB
Obuhvat
ALMP
cija
Porezi
sindikat
porast za racio trajanje
sindikata
* + 10
+ 10 PP
+1
a
jednu zamene + 1
+10 PP
PP
jedinica
+10 PP
jedinicu ) + 10 PP godina
1
1. Scarpetta 1996
1.1
0.37
1.3
-insig
--3.07
insig
2. Blanchard /
0.24
0.70
1.27 insig
0.84
insig
-1.13
0.91
Wolfers 2000
3. Belot &Van
Insig
-1.20
--1.5
-insig
insig
Ours 2005
4. Nickell et al.
insig
.96
.17
-.30
--3.92
insig
2003/2005
5. MMF 2003
0.51
0.53
--2.24
--0.342 -0.692
6. Baccaro & Rei
insig
insig
--1.02
-insig
insig
(ILO) 2005
7. OECD 2006
insig
1.20 --2
-insig
--1.42
2.80
*EPL (engl. employment protection legislation) propisi o zatiti zaposlenih
UB - (engl. unemployment benefit) nadoknada za nezaposlene
ALMP (engl. active labor market policies) APTR
1
Insig- nije statistiki znaajan uticaj, na nivou od 5%.
(--) znai da varijabla nije ukljuena u regresiju.
2
Za detalje videti: Howell et al. (2006).
Izvor: Na osnovu: Howell et al. (2006).
Krajem 1990-ih veina zemalja u tranziciji (prvenstveno zemlje CEE) su imale

slian set institucija trita rada kao zemlje EU. Izabrani institucionalni paketi su
uglavnom srednja reenja kada se porede za institucionalnim aranmanima u
EU nisu ni meu najfleksibilnijim, ni meu najrigidnijim, to je naroito izraeno
kada je u pitanju EPL. Cazes (2002) navodi da je reakcija trita rada u zemljama
u tranziciji na promene institucionalnih varijabli slina kao u zemljama OECD-a
(Cazes, 2002, str. 22). Pored toga, smatra se da su kljune institucije trita rada u
tranziciji institucije kolektivnog pregovaranja i APTR. Pored interaktivnog uticaja
institucija, specifinosti privrednog i institucionalnog okvira zemlje takoe
moraju biti uzeti u obzir u cilju postizanja optimalnog nivoa sigurnosti i
fleksibilnosti.
Razliiti institucionalni okviri trita rada u okviru Evropske unije ukratko su
prikazani na slici 2. i u tabeli 3. Tabela 3. prikazuje rangiranje pojedinih zemalja
prema: striktnosti EPL, izdanosti sistema naknada za nezaposlene i APTR i
centralizaciji sistema kolektivnog pregovaranja.
217
Slika 2. Razliiti modeli trita rada, Prema: Zirra ( 2007).
Sam koncept fleksigurnosti stavlja u prvi plan sigurnost zaposlenja u odnosu na

sigurnost radnog mesta. Drugim reima, cilj nije zadravanje radnika na
postojeem radnom mestu, ve obezbeenje njihove zapoljivosti . U principu,
koncept podrazumeva relativno nizak EPL, ali, u sluaju da radnik ostane bez
posla, jake mere aktivne politike trita rada i sistem naknada za nezaposlenost,
zajedno sa itavim setom mera koji obezbeuju konstantno unapreenje znanja i
vetina radnika, omoguuju da on relativno lako nae novo zaposlenje. Pored
toga, neophodne su i mere koje e podsticati smanjenje kontingenta neaktivnog
stanovnitva, kao i mere usmerene ka smanjenju segmentacije trita rada. Skup
mera koji obezbeuje laki prelazak sa jednog na drugo zaposlenje odnosi se
prvenstveno na eksternu fleksigurnost. Meutim, u situaciji ekonomske krize,
mogunosti za nalaenje novog zaposlenja su vrlo ograniene, tako da se
naglasak prebacuje na internu fleksibilnost. Interna fleksigurnost se pre svega
odnosi na promene i prilagoavanja koji se odvijaju unutar preduzea. Poslodavci
(sa ili bez pomoi drave) investiraju u formiranje i unapreenje znanja i vetina
zaposlenih, da bi bili u mogunosti da ih premeste i na druge poslove unutar
preduzea, kao da i unaprede organizaciju i produktivnost rada. U sluaju
nepovoljnih makroekonomskih okova, prilagoavanje putem interne
fleksigurnosti pre svega podrazumeva promene u broju asova rada kojima se
izbegava ili minimizira otputanje zaposlenih.
218
JANDRI
Tabela 3. Karakteristike pojedinih modela trita rada-rangovi

EPL
Belgija
vedska
Danska
Holandija
Francuska
Finska
Austrija
panija
Portugal
Italija
Nemaka
Grka
Irska
Velika
Britanija
SAD
Japan
Legenda:
Anglosaksonski
model
Naknada za
APTR
Kolektivno
nezaposlene
pregovaranje
Najrestriktivnije Najvelikodunije Najvie Najcentralizovanije
9
5
2
4
7
6
3
7
12
2
1
8
10
1
4
6
3
3
5
14
11
8
6
3
8
10
9
2
4
7
7
9
1
4
11
11
5
9
12
10
6
12
8
12
2
14
14
5
14
11
10
1
15
15
13
13
16
13
Manje
restriktivno
13
16
Manje
velikoduno
16
15
16
15
Manje
centralizovano
Skandinavski model
Najnie
Kontinentalni
model
Mediteranski
model
Izvor: Boeri (2010).
Programi skraenog radnog vremena obuhvataju internu numeriku fleksibilnost,

sigurnost dohotka i sigurnost kombinovanja. Nain na koji se koncept
fleksigurnosti u EU primenjuje u kontekstu ekonomske krize saet je u sledeem:
Odravanje nivoa zaposlenosti kada god je to mogue (kroz uvoenje
fleksibilnih oblika organizacije rada i drugih oblika interne fleksibilnosti
unutar preduzea);
Unapreenje sistema predvianja i upravljanja procesom restrukturiranja
to bi omoguilo ublaavanje efekata ekonomske krize i efikasnije
investiranje u ljudski kapital;
Unapreenje poslovne klime kroz stvaranje trita rada koje obezbeuje
adekvatan odnos fleksibilnosti i sigurnosti kreiranje boljeg sistema
podsticaja za rad i smanjenje administrativnih trokova preduzea;
219
Jaanje mera politike aktivacije i obezbeenja dohotka, a posebno mera

koje su usmerene na grupe najvie pogoene ekonomskom krizom;
Poveano investiranje u ljudski kapital, ukljuujui i zaposlene na
odreeno vreme, kao i zaposlene sa nepunim radnim vremenom i radnike
sa niim nivoima obrazovanja;
Smanjenje segmentacije i obezbeenje boljeg funkcionisanja trita rada.
12.2. UTICAJ RECESIJE 2008-2009. NA BDP I ZAPOSLENOST U

ZEMLJAMA EU
Uprkos irokom spektru mera koji je ublaio pad zaposlenosti u EU tokom 2008. i
2009. godine, u ovom periodu je zabeleen izraen pad broja zaposlenih. Nakon
nekoliko godina koje su karakterisali pozitivni trendovi na tritu rada, u drugoj
polovini 2008. godine, pod uticajem svetske ekonomske krize, stanje na tritu
rada u EU se znaajno pogorava. Poetak pada privredne aktivnosti u EU
zabeleen je u drugom kvartalu 2008, to se odraava i na pad zaposlenosti. S
druge strane, oporavak zaposlenosti se belei tek od drugog kvartala 2010, skoro
godinu dana nakon oporavka privredne aktivnosti (slika 3).
Slika 3. Kretanje zaposlenosti, nezaposlenosti i BDP-a tokom krize
Izvor: prema: European Commission (2010).
Pad BDP-a je znaajno varirao u razliitim dravama-lanicama, kao i trajanje

recesije:
220
JANDRI
Slika 4. Promena BDP-a u pojedinim dravama lanicama EU

u periodu Q2 2008. Q2 2010.
Izvor: European Commission (2010).
U toku krize znaajno je opala tranja za radnom snagom stopa slobodnih

radnih mesta (odnos broja slobodnih radnih mesta i svih radnih mesta) je opadala
od drugog kvartala 2008. godine do treeg kvartala 2009. godine. Pored toga,
prema ERM (European Restructuring Monitor, 2010.), stvaranje novih radnih
mesta je bilo na veoma niskom nivou tokom cele 2009. godine, kao i u prvoj
polovini 2010. godine.
Nivo zaposlenosti je na recesiju reagovao sa uobiajenom docnjom rast
zaposlenosti postaje negativan u treem kvartalu 2008. Pad broja zaposlenih je
bio najizraeniji tokom prva tri kvartala 2009, a poetkom 2010. zaposlenost
prestaje da pada prvi put u toku skoro dve godine. Rezultat je pad zbroja
zaposlenih od 5,6 miliona u periodu Q2 2008.-Q2 2010. Ipak, ukoliko uporedimo
kretanje zaposlenosti u SAD i EU, vidimo da je u SAD pad zaposlenosti bio
izraeniji.
221
Slika 5. Pad zaposlenosti u EU i SAD u periodu 2008-2010.
kvartalne promene
godinje promene
Postoje znaajne razlike i u reakciji trita rada na pad privredne aktivnosti u

razliitim zemljama lanicama EU na ove razlike uticali su razliiti nivoi pada
privredne aktivnosti, razlike u privrednoj strukturi, kao i razliite mere
ekonomske politike usmerene ka ublaavanju pada zaposlenosti.
Elastinost zaposlenosti u odnosu na pad BDP-a u periodu Q2 2008. do Q1 2010.
na nivou EU iznosi svega 0,5, dok u SAD ona iznosi 1,4. U okviru EU takoe
postoje znaajne razlike u reakciji zaposlenosti na pad BDP-a: elastinost varira
od skoro 2% u paniji do vrlo niskih vrednosti u Nemakoj, gde je pad BDP-a od
oko 6,6% bio praen padom zaposlenosti od samo 0,3%. Pored panije, jaku
reakciju zaposlenosti na pad privredne aktivnosti imale su baltike drave,
Danska, Irska i Portugal, dok su niske elastinosti zabeleene u Austriji, Belgiji,
Italiji, Holandiji i Velikoj Britaniji.
Ove razlike proistiu iz razliitih struktura privrede (zemlje sa veim ueem
zaposlenih u sektoru graevinarstva u ukupnoj zaposlenosti su vie pogoene), s
tim da nivoi produktivnosti sektora koji su vie pogoeni krizom takoe imaju
znaajan uticaj na reakciju zaposlenosti na pad BDP-a. Meutim, iroka upotreba
mera podsticanja interne fleksibilnosti, kao i udeo zaposlenih na odreeno vreme
u ukupnom broju zaposlenih takoe su imali znaajnu ulogu u odreivanju
dominantne putanje prilagoavanja privrede tokom recesije.
S druge strane, u SAD je pad broja zaposlenih bio osnovni mehanizam prilagoavanja. Stopa participacije tokom krize u EU je ostala priblino nepromenjena,
dok je u SAD zabeleen njen pad. I pored visokog nivoa stope nezaposlenosti u
EU, njen porast je tokom krize bio znatno manji nego u SAD. Pored strukturnih
222
JANDRI
razlika, jedan od uzroka ovakve reakcije evropskog trita rada su i mere

usmerene ka podsticanju interne fleksibilnosti preduzea. Naime, iako su
preduzea i u SAD i u EU smanjivala broj radnih sati, u EU je relativno vei deo
pada ukupnog broja radnih sati realizovan kroz smanjenje prosenog nedeljnog
broja radnih sati zaposlenih, dok je smanjenje ukupnog broja zaposlenih bila
dominantna reakcija preduzea u SAD.
Smanjenje broja radnih sati po zaposlenom u periodu 2008-2009. je bila
dominantna reakcija trita rada u velikom broju zemalja EU, a posebno u
Nemakoj gde je skoro 100% smanjenja ukupnog broja radnih sati realizovano na
ovaj nain. Nasuprot tome, u Bugarskoj, Portugalu i paniji dominantan mehanizam prilagoavanja je bio putem smanjenja ukupnog broja zaposlenih, a prosean
broj radnih asova po zaposlenom je blago porastao (European Commission,
2010). U proseku, u EU je smanjenje broja radnih sati po zaposlenom inilo oko
40% ukupnog smanjenja broja asova rada, naspram samo 25% u SAD. Ovakva
rekacija trita rada izazvala je i odgovarajue promene u produktivnosti rada u
periodu Q2 2008. do Q2 2009. svega jedna treina pada BDP-a u EU manifestovala se kroz pad zaposlenosti, dok su dve treine vezane za pad produktivnosti
rada. U periodu Q2 2009. Q2 2010. slika je znatno drugaija u veini zemalja
EU zabeleen je oporavak produktivnosti rada i nastavak opadanja broja
zaposlenih. Drugim reima, oporavak privredne aktivnosti u ovom periodu je
praen pre svega rastom produktivnosti rada - pre nego rastom broja zaposlenih.
Prilagoavanje broja zaposlenih padu BDP-a odvijalo se velikim delom kroz pad
broja zaposlenih na odreeno vreme. Ve u Q2 2008. belei se pad zaposlenosti u
ovoj grupi. S druge strane, takoe u skladu sa kretanjem BDP-a, poetkom 2010.
ovaj oblik fleksibilnog zapoljavanja ponovo belei rast. Ovakvo kretanje broja
zaposlenih na odreeno vreme potvruje injenicu da je ovaj oblik zaposlenosti
najpodloniji uticajima ciklinog kretanja privredne aktivnosti.
Rast broja zaposlenih na neodreeno vreme bio je pozitivan sve do Q2 2009, a
nakon toga je i pad ovog oblika zaposlenosti bio znatno umereniji. Ipak, i pored
poetka privrednog oporavka u 2010. godini, nema naznaka jaeg oporavka ovog
dela zaposlenosti. Pored toga, zabeleeno je i poveanje znaaja zaposlenih sa
nepunim radnim vremenom. Stopa rasta broja zaposlenih sa punim radnim
vremenom je od prvog kvartala 2009. godine negativna, dok je broj zaposlenih sa
nepunim radnim vremenom i tokom krize beleio rast. Ovakvo kretanje ukazuje
na znaajnu ulogu zapoljavanja na nepuno radno vreme za apsorbovanje uticaja
makroekonomskih okova na zaposlenost. Udeo zaposlenih na nepuno radno
vreme znaajno varira izmeu drava lanica, a u proseku je najnii u novim
lanicama EU. Struktura zaposlenih prema trajanju radnog ugovora se takoe
223
razlikuje po zemljama najvei udeo zaposlenih na odreeno vreme imaju

Poljska i panija, a najnii Rumunija, Slovaka i Baltike zemlje.
Ovakva reakcija trita rada na pad privredne aktivnosti je velikim delom
posledica mera ekonomske politike koje su bile usmerene ka podsticanju interne
fleksibilnosti u cilju ublaavanja pada zaposlenosti.
12.3. PROGRAMI SKRAENOG RADNOG VREMENA3

Pored optih mera ekonomske politike usmerenih ka poveanju agregatne tranje,
formulisan je i skup mera usmerenih ka odranju nivoa zaposlenosti, stvaranju
novih radnih mesta i promovisanju mobilnosti radnika. Najznaajnije mere su:
Programi skraenog radnog vremena;

Subvencionisanje nadnica;
Smanjenje trokova koji nisu vezani za nadnice;
Zapoljavanje u javnom sektoru, i
Podsticanje samozapoljavanja.
Programi skraenog radnog vremena su direktno usmereni na poveanje interne

fleksibilnosti u cilju minimiziranja otputanja radnika.
Osnovna karakteristika ove grupe mera je njihov kontraciklini karakter. Iako
mogu da se primenjuju u bilo kojoj fazi privrednog ciklusa, njihova upotreba je
prvenstveno vezana za recesiju i ublaavanje uticaja pada privredne aktivnosti na
zaposlenost. Pored injenice da se, privremeno ili trajno, odlae poveanje
nezaposlenosti i smanjuju trokovi traenja i zapoljavanja nove radne snage u
periodu privrednog oporavka, ove mere imaju za posledicu i odranje kupovne
moi stanovnitva, ublaavanje pesimistinih oekivanja i spreavanje preteranog
pada agregatne tranje. Pored toga, smanjuje se opasnost od gubljenja znanja i
vetina radne snage usled nezaposlenosti, naroito ukoliko se ove mere
kombinuju sa programima obuke, to je i sprovedeno u jednom broju zemalja.
Time se smanjuje i opasnost od udaljavanja dela radne snage sa trta rada, kao i
mogunost pojave histerezisa na tritu rada i daljeg nepovoljnog uticaja na rast
privredne aktivnosti. Istovremeno se teret uticaja krize ravnomernije raspodeljuje
na sve aktere na tritu rada na vei broj zaposlenih, poslodavce i dravu. S
druge strane, postoji opasnost da se odloi neophodno restrukturiranje privrede i
da se vetaki odravaju radna mesta koja ne odgovaraju optimalnoj privrednoj
Short Time Working Arrangements
224
JANDRI
strukturi. Za prevazilaenje ovih opasnosti kljunu ulogu ima dizajn mera pre
svega kriterijumi pristupa i trajanje prava na uee u ovim programima.
Programi skraenog radnog vremena se mogu definisati kao privremeno
smanjenje broja radnih sati (privremeno delimino skraenje regularne radne
nedelje ili privremeno uvoenje radne nedelje sa nula asova rada) s tim da
ugovor izmeu zaposlenog i poslodavca i dalje ostaje na snazi. Zaposleni koji su
obuhvaeni ovom merom primaju odreenu nadoknadu za izgubljene asove rada.
Isplate zaposlenima mogu da se vre ili preko poslodavca (koji prima punu ili
deliminu subvenciju od drave po ovom osnovu), ili direktno od institucije
nadlene za isplatu naknada za nezaposlene. Postoje znaajne razlike meu
zemljama u pogledu:
Zahteva koje zaposleni moraju da ispunjavaju da bi primali ovu vrstu
nadoknade (ovi zahtevi su obino vezani za uslove koje lice mora da

ispuni da bi imalo pravo na naknadu za nezaposlene);
Zahteva koje preduzee mora da ispuni da bi uestvovalo u ovim
programima (u veini sluajeva, preduzea imaju pravo uea bez obzira
na veliinu i delatnost, ali je od izuzetnog znaaja izbor kriterijuma koji
e dokazati da je u pitanju samo privremeni pad aktivnosti i da preduzee
ima dugoronu perspektivu opstanka4);
Subvencije drave mogu da se odnose na finansijsku podrku usmerenu ka
nadoknadi izgubljene zarade zaposlenih i/ili refundiranje drugih trokova
poslodavca (prvenstveno doprinosa za socijalno osiguranje), kao i na
podsticaje za obuke zaposlenih;
Velikodunost sistema znatno varira u okviru EU kako po pitanju stope
zamene prethodne zarade, tako i po pitanju duine trajanja programa;
Finansiranje programa vezano je prvenstveno za sistem naknade za
nezaposlene, ali je mogue i korienje drugih sredstava i fondova.
U toku recesije 2008-2009. ovi programi su u velikoj meri korieni u veini

zemalja EU5. U najveem broju zemalja nove mere su se oslanjale na postojei
sistem programa skraenog radnog vremena kao odgovor na krizu uvedene su
privremene izmene u nivou, trajanju i obuhvatu programa, kao i pojednostavljenje
procedura i dodatni podsticaji za uee zaposlenih u obukama.
U manjem broju sluajeva, ovi programi mogu da se uvode i sa ciljem da olakaju

strukturna prilagoavanja, to znaajno menja uobiajene kriterijume.
5
Osim vedske, Grke, Estonije, Malte i Kipra.
225
U devet zemalja EU programi skraenog radnog vremena su prvi put uvedeni sa

izbijanjem krize 2008-20096. Novouvedeni programi su u proseku manje
velikoduni (sa niim nadoknadama i kraim trajanjem programa) i predviaju
uglavnom stroije kriterijume za preduzea koja ele da uestvuju u programima,
naroito u pogledu dokaza da su u pitanju samo privremene tekoe u poslovanju
usled globalne krize. S druge strane, obuhvat zaposlenih je u globalu iri, jer se u
veini sluajeva ne pravi razlika izmeu razliitih kategorija zaposlenih (pre
svega izmeu zaposlenih u fleksibilnim ili standardnim oblicima zapoljavanja).
Pored toga, u ovoj grupi zemalja vrlo je est zahtev da se uee u programu
povee sa programima obuke zaposlenih.
Pored izmene postojeih sistema u smislu produenja mogueg trajanja uea u
programima i viih nivoa subvencionisanja, vane izmene su usmerene ka smanjenju razlika u mogunostima uea u programima izmeu stalno zaposlenih sa
punim radnim vremenom i zaposlenih u pojedinim fleskibilnim oblicima zapoljavanja, to, izmeu ostalog, za cilj ima i smanjenje segmentacije trita rada.
U prethodnih nekoliko decenija reforme radnog zakonodavstva su u velikoj meri
doprinele segmentaciji trita rada (Boeri, 2010). Rigidnost propisa koji tite
zaposlene su jedan od kljunih elemenata eksterne fleksibilnosti. Propisi koji tite
zaposlene se esto navode kao jedan od osnovnih uzroka nefleksibilnosti trita
rada. Meutim, u literaturi jo uvek ne postoji konsenzus oko uticaja EPL na
nezaposlenost. Posledica vee zatite zaposlenih je smanjenje otputanja u sluaju
pada privredne aktivnosti, ali i manje zapoljavanje u sluaju oivljavanja
privrede, to je prouzrokovano strahom poslodavaca od nemogunosti otputanja
prekomerne radne snage u budunosti. Jedna od posledica je i poveanje broja
ugovora na odreeno vreme. S druge strane, striktnost ovih propisa poveava
sigurnost zaposlenja, to moe pozitivno da utie na spremnost radnika da
unapreuju svoja znanja i vetine. S obzirom da EPL smanjuju i otputanja i nova
zapoljavanja, konani uticaj na nezaposlenost je nejasan. Izvesno je da taj uticaj
nije isti za razliite grupe. OECD-ov indeks zakonske zatite zaposlenja (EPL)
izraunava se kao ponderisani prosek 22 pokazatelja kojima se kvantifikuju
razliite procedure, trokovi, ogranienja i rokovi vezani za postupak otkazivanja
ugovora o radu. Pomenuti pokazatelji podeljeni su na tri osnovna podruja: 1.
regulativa vezana za pojedinane otkaze ugovora o radu na neodreeno vreme, 2.
regulativa vezana za privremeno zapoljavanje i 3. regulativa vezana za
kolektivne otkaze. Indeks uzima vrednosti od 0 do 6, pri emu vea vrednost
indeksa ukazuje na veu rigidnost zakonodavstva. Ukoliko se izvri deregulacija
Bugarska, eka, Maarska, Litvanija, Letonija, Holandija, Poljska, Slovenija i

Slovaka.
226
JANDRI
dela vezanog za privremeno zapoljavanje (zapoljavanje na odreeno vreme), a

regulativa vezana za zaposlene na neodreeno vreme ostane relativno rigidna,
produbljuje se segmentacija trita rada. Empirijske analize pokazuju da ovakav
sistem reformi dovodi do poveanja uea zaposlenih na odreeno vreme u
ukupnom broju zaposlenih (slika 6).
Slika 6. Veza izmeu promene EPL i strukture zaposlenih po vrsti ugovora
*statistiki znaajno na 10%

Iako zapoljavanje na odreeno vreme ima izvesne prednosti (ublaavanje

asimetrije informacija izmeu poslodavca i zaposlenog u pogledu sposobnosti i
produktivnosti zaposlenog, lake prilagoavanje preduzea promenama u
agregatnoj tranji), u literaturi se istie niz opasnosti vezanih sa segmentirano
trite rada (mogunost konanog negativnog uticaja na stopu nezaposlenosti i
ukupno blagostanje, smanjenje ukupne produktivnosti faktora proizvodnje, kao i
poveanje cikline volatilnosti zaposlenosti).
Pored toga, postoje indicije da nivo EPL utie i na primenu mera interne
fleksibilnosti (Cahuc, 2010). Naime, programi skraenog radnog vremena su vie
korieni u zemljama sa viim nivoima indeksa EPL (Belgija, Nemaka, Italija,
Luksemburg i Turska). Prema Cahuc (2010) postoji jaka korelacija izmeu ove
227
dve varijable. S obzirom na visoke trokove otputanja, u uslovima visokog nivoa

EPL, preduzeima je lake da se prilagoavaju kroz promenu radnih sati, nego
kroz promene nivoa zaposlenosti. Arpaia et al. (2010) istiu da bi kriterijumi i
dizajn programa skraenog radnog vremena trebalo da budu fleksibilniji u
zemljama sa viim nivoima EPL. S druge strane, u ovakvim uslovima postoji vea
opasnost od pogoranja poloaja autsajdera u odnosu na insajdere, produavanje
trajanja nezaposlenosti i delovanje histerezis efekta to dovodi do toga da rizik
od visoke stope nezaposlenosti postoji i nakon izlaska iz krize. Takoe, identifikovana je pozitivna veza izmeu neto stope zamene naknade za nezaposlene i
stope uea u programima skraenog radnog vremena (Cahuc, 2010).
Ranije studije ukazuju na znaaj uticaja programa skraenog radnog vremena na
adaptibilnost preduzea u uslovima makroekonomskih okova, naroito u
uslovima relativno striktnih EPL (Abraham, 1994; Van Audenrode, 1994).
Interesovanje za ovu oblast ponovo je oivelo posle recesije 2008-2009, ali su
neophodna dalja istraivanja za konane zakljuke, pogotovo da bi se sagledao
uticaj ovih programa na zaposlenost u postrecesionom periodu. Veina
dosadanjih empirijskih analiza (Hijzen, 2010; Arpai, 2010; Cahuc, 2010; OECD,
2010) potvruju znaaj ovih programa za ublaavanje pada zaposlenosti tokom
krize, kao i njihov uticaj na pojaanu fleksibilnost asova rada zaposlenih. Cahuc
(2010) nalazi da je pozitivan uticaj programa skraenog radnog vremena bio vei
za zaposlene na neodreeno vreme, i pored toga to je izvreno proirenje
obuhvata ovih programa na poetku recesije.
Prema OECD (2010), uticaj programa skraenog radnog vremena u toku recesije
2008-2009. moe da se sumira na sledei nain:
u zemljama koje su imale programe skraenog radnog vremena pad broja
zaposlenih na neodreeno vreme nastao usled pada agregatne tranje bio je

manji nego u zemljama bez ovih programa, dok je pad prosenog broja
radnih sati zaposlenih bio vei,
pad broja zaposlenih na neodreeno vreme je bio najmanji u zemljama
koje su ve imale ove programe na poetku krize, neto vei u zemljama
koje su programe uvele u toku krize, a najvei u zemljama koje nisu imale
programe.
Slika 7. pokazuje da je u zemljama bez programa skraenog radnog vremena pad
broja zaposlenih na neodreeno radno vreme bio vei, kao i da je u zemljama koje
su koristile ove programe bilo izraenije prilagoavanje preko broja asova rada.
Meutim, postoji mogunost da su ostale mere i institucije trita rada u zemljama
koje su imale ove programe takoe doprinele da se prilagoavanje izvri
prvenstveno kroz promenu broja asova rada, umesto preko broja zaposlenih.
228
JANDRI
Slika 7. Uticaj PSRV na responzivnost zaposlenosti i broja asova rada u sluaju

smanjenja autputa za 10%
* programi skraenog radnog vremena

** i *** - statistiki znaajno na nivou od 5% i 1%, respektivno
Izvor: Na osnovu: OECD Employment Outlook 2010.
Slika 8. Uticaj PSRV na ouvanje broja zaposlenih na neodreeno vreme u toku

recesije 2008-2009. procene OECD-a.
Procenjeni apsolutni broj sauvanih radnih mesta (na neodreeno vreme) desna
skala
Procentualna razlika u broju zaposlenih na neodreeno vreme nastala
zahvaljujui PSRV-leva skala
*Oznaava zemlje koje su ove pograme uvele kao odgovor na recesiju. Procenjeni uticaj
programa odnosi se na period do kraja Q3 2009.
229
Detaljnija ekonometrijska analiza7, ipak, pokazuje da su ovi programi zaista

doprineli ouvanju broja zaposlenih na neodreeno vreme tokom recesije, dok na
zaposlene na odreeno vreme nije pronaen statistiki znaajan uticaj. Ovakvi
zakljuci ukazuju na opasnost dalje segmentacije trita rada i jaanja pozicije
insajdera. Uticaj ovih mera je znatno varirao meu zemljama procenjeni efekti
programa skraenog radnog vremena na ouvanje zaposlenosti u pojedinim
zemljama prikazani su na slici 8.
12.4. SPECIFINOSTI REAKCIJA TRITA RADA U SRBIJI ZA

VREME RECESIJE
Uprkos oivljavanju privrednog rasta tokom 2010. godine, indikatori trita rada i
dalje ostaju loi. Stopa aktivnosti stanovnitva radnog uzrasta je u opadanju: sa
62,6% u 2008. godini opala je na 58,8% u oktobru 2010, stopa zaposlenosti je
opala za 6,2 procentna poena (sa 53,3% na 47,1%), a stopa nezaposlenosti je
porasla za ak 5,3 procentna poena (na 20% u oktobru 2010.), to je Srbiju
svrstalo meu nekoliko evropskih zemalja sa najviom stopom nezaposlenosti.
Slika 9. Promena broja zaposlenih (%) i stopa rasta BDP-a u Srbiji
Izvori : ARS 2008-2010 i Kvartalni monitor.
Za detalje videti OECD Employment Outlook 2010.
230
JANDRI
Uoljivo je da je reakcija zaposlenosti na pad proizvodnje bila izuzetno jaka - dok

je BDP za vreme krize ukupno opao za 4,7%, zaposlenost je ukupno opala za
12,5%, to daje elasticitet zaposlenosti od 2,6. (Kvartalni monitor broj 21, 2010).
Kada su u pitanju institucije trita rada, ostaje izazov da se prilagoavanjem
radnog zakonodavstva ostvari bolji balans izmeu sigurnosti i fleksibilnosti, ime
bi se poveala efikasnost trita rada, kao i da se otkloni jaz izmeu primarnog i
sekundarnog, kao i formalnog i neformalnog trita rada (Arandarenko, 2010).
Slika 10. Promena uea zaposlenih na ne/odreeno radno vreme
Izvor : ARS 2008-2010.
Slika 11. Promena uea zaposlenih sa ne/punim radnim vremenom
Izvor : ARS 2008-2010.
231
Slike 10 i 11. pokazuju da u toku krize nije dolo do znaajnijih promena uea
pojedinih fleksibilnih oblika zapoljavanja. Dok je u EU udeo zaposlenih na
odreeno vreme prvo opao, kao posledica jae reakcije ovog oblika zapoljavanja
na pad privredne aktivnosti, pa onda ponovo skoro dostigao uee s poetka
krize, u Srbiji je uee broja zaposlenih na odreeno vreme u toku celog perioda
beleilo blagi rast. Uee zaposlenih sa radnim vremenom kraim od punog je
neto opalo u odnosu na pretkrizni nivo.
Tabela 4. Struktura zaposlenih prema asovima rada u uobiajenoj sedmici
Do 40 asova nedeljno
Vie od 40 asova
nedeljno
2008.
13.31
2009.
12.50
2010.
12.11
86.61
87.49
87.79
Izvor: ARS 2007-2010.
Tabela 4. pokazuje da je udeo zaposlenih sa radnim vremenom manjim od 40

asova nedeljno tokom krize opadao. U julu 2009. godine Zakon o radu je
izmenjen u cilju odravanja nivoa zaposlenosti i predvia mogunost plaenog
odsustva (u sluajevima smanjenog obima posla) dueg od 45 dana (koliko je bilo
predvieno pretkriznim zakonskim odredbama). Zaposleni pri tom ima pravo na
naknadu zarade u visini od 60% prosene zarade ostvarene u tri prethodna
meseca, koju isplauje poslodavac, ili vie, ako je tako predvieno kolektivnim
ugovorom. Iako su poslodavci imali zakonsku mogunost da skrauju radno
vreme zaposlenih, ovakav zakonski okvir ipak ne predstavlja sveobuhvatan skup
mera skraenog radnog vremena. Osnovno ogranienje primene ovih mera u
Srbiji je pre svega nedostatak resursa, ali i veoma zahtevan dizajn ovih programa
koji bi umanjio rizike koje neadekvatno postavljene mere donose u pogledu
odlaganja restrukturiranja privrede.
12.5. ZAKLJUAK
S obzirom na tekoe u primeni koncepta fleksigurnosti u toku recesije,
prvenstveno usled smanjenja mogunosti za nalaenje novog zaposlenja, naglasak
se sa eksterne prebacuje na podsticanje interne fleksibilnosti. U sluaju
nepovoljnih makroekonomskih okova, prilagoavanje putem interne
fleksigurnosti prvenstveno podrazumeva promene u broju asova rada kojima se
izbegava ili minimizira otputanje zaposlenih. Smanjenje broja radnih sati po
zaposlenom u periodu 2008-2009. je bila dominantna reakcija trita rada na pad
privredne aktivnosti u velikom broju zemalja EU. S druge strane, izlazak iz
232
JANDRI
recesije je praen pre svega rastom produktivnosti rada - pre nego rastom broja
zaposlenih. I pre recesije 2008-2009, empirijske studije ukazuju na znaaj uticaja
programa skraenog radnog vremena na adaptibilnost preduzea u uslovima
makroekonomskih okova. U toku recesije 2008-2009. ovi programi su u velikoj
meri korieni u veini zemalja EU, a empirijske analize potvruju njihov uticaj
na ublaavanje pada zaposlenosti tokom krize, kao i uticaj na pojaanu
fleksibilnost asova rada zaposlenih. Znaaj ovih mera je znatno varirao meu
zemljama. Pored toga, s obzirom na nejednak uticaj ovih programa na pojedine
oblike zapoljavanja, empirijske analize ukazuju i na opasnost od daljeg
produbljivanja segmentacije trita rada i jaanja pozicije insajdera. Dizajn
programa, pre svega kriterijumi pristupa i trajanje prava na uee, ima
dominatnu ulogu u otklanjanju opasnosti od vetakog odravanja radnih mesta
koja ne odgovaraju optimalnoj privrednoj strukturi. I pored neospornog znaaja
programa skraenog radnog vremena za ublaavanje pada zaposlenosti u toku
recesije, neophodne su dalje analize uticaja ovih mera na performanse trita rada
u postrecesionom periodu. Jedan od kljunih zadataka u postrecesionom periodu
je pravilan vremenski raspored postepenog ukidanja mera i/ili uvoenje odreenih
modifikacija koje odgovaraju trenutnom stanju u privredi.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Abraham, K., Houseman, S. (1994) Does Employment Protection Inhibit Labor

Market Flexibility? Lessons from Germany, France, and Belgium. Edited by R.
Blank. Social Protection Versus Economic Flexibility: Is There a Tradeoff? Chicago:
University of Chicago Press.
Arandarenko, M., Vuji, V. (2010), Projekcije zaposlenosti na tritu rada Srbije do
2020. godine, Kvartalni monitor br. 21, april-jun, FREN, str. 73-83.
Arpaia, A., N. Curci, E. Meyermans, J. Peschner and F. Pierini (2010), Short
Time Working Arrangements as Response to Cyclical Fluctuations, a joint paper,
prepared in collaboration by Directorate-General for Employment, Social Affairs
and Equal Opportunities and by Directorate - General for Economic and
Financial Affairs,
Ashenfelter, O. and Card, D. (eds.) (2010), Handbook of Labor Economics
Bentolila, S., Cahuc, P., Dolado, J.,Le Barbanchon,T. (2010), "Two-Tier Labor
Markets In The Great Recession: France Vs. Spain,"Working Papers wp2010_1009,
CEMFI.
Boeri, T., (2010) Institutional Reforms and Dualism in European Labor Markets In
Ashenfelter,
Cahuc, P., Carcillo, S. (2010) Is Short-Time Work a Good Method to Keep
Unemployment Down? ,IZA Discussion Papers 5430, Institute for the Study of
Labor (IZA).
Cazes, S., (2002) Do Labour Market Institutions Matter in Transition Economies? An
Analysis of Labour Market Flexibility in the Late Nineties, DP/140/2002, ILO, 2002.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
233
Cazes, S., Nesporova, A. (2007) Flexicurity a Relevant Approach in Central and

Eastern Europe, ILO.
European Commission (2010), Employment in Europe 2010,
European Commission (2006), Employment in Europe 2006,
Extending Flexicurity The Potential of Short-Time Working Schemes (2010). ERM
Report, European Foundation for the Improvement of Living and Working
Conditions.
Hijzen, A. and D. Venn (2011), The Role of Short-Time Work Schemes during the
2008-09 Recession, OECD Social, Employment and Migration Working Papers, No.
115, OECD Publishing. doi: 10.1787/5kgkd0bbwvxp-en
Howell, D, Baker D., Glyn, A., Schmitt J. (2006), Are Protective Labor Market
Institutions Really at the Root of Unemployment? A Critical Perspective on the
Statistical Evidence, CEPR Reports and Issue Briefs 2006-14, Center for Economic
and Policy Research (CEPR).
Kvartalni monitor (2008-2010), Fond za razvoj ekonomske nauke, Beograd
Layard, R., Nickell, S., Jackmann R. (2005) Unemployment Macroeconomic
Performance and the Labour Market, Oxford University Press.
Madsen, K. (2002) Security And Flexibility: Friends Or Foes? Some Observations
From The Case Of Denmark, Symposium France/ILO 2002,
http://www.ilo.org/public/english/bureau/inst/download/madsen.pdf
OECD (2004), Employment Outlook 2004
OECD (2010), Employment Outlook 2010,
Van Audenrode, M. A., (1994), Short Time Compensation, Job Security and
Employment Contracts: Evidencfrom Selected OECD Countries, The Journal of
Political Economy Vol. 102, No. 1. (Feb.), pp. 76-102.
Zirra, S. (2007) Varieties of European Flexicurity, ESPAnet.
PRETHODNA SAOPTENJA
POGLAVLJE 13
ANALIZA SISTEMATIZACIJE RADNIH

MESTA U PROCESU PRIPREME ZA
DOWNSIZING 1
Ana Jako 2, Mladen udanov 3, Jovan Krivokapi 4
Apstrakt: Najei problemi sa kojima se poslednjih nekoliko decenija suoavaju
javna preduzea u Srbiji posledica su viegodinjeg nerentabilnog poslovanja,
akumuliranih gubitaka, finansijske neravnotee ali i natprosenih zarada, vikova
zaposlenih, neadekvatne kvalifikacione i starosne strukture. Procena
iskorienosti vremena rada postojeih zaposlenih je jedna od aktivnosti u
sprovoenju strategije redukcije trokova poslovanja. Izbegavanje paualnog,
linearnog i nekontrolisanog pristupa smanjenju zaposlenosti u javnom sektoru je
mogue uz primenu analize sistematizacije radnih mesta i adekvatnih metoda
ocene uinaka i iskorienosti radnog vremena. U radu e biti predstavljen metod
rada koji je projektni tim sa Fakulteta organizacionih nauka koristio u realizaciji
projekta iji je predmet bio analiza organizacije grupe javnih i javno-komunalnih
preduzea. Projekat je realizovan u drugoj polovini 2009. godine, a njime je bilo
obuhvaeno 21 javno i javno-komunalno preduzee u Srbiji, u kojima je u radnom
odnosu preko 18.000 ljudi. Primenjena metodologija bazira na primeni
Mintzbergovog modela strukture, Porterovom lancu vrednosti i tipizaciji radnih
mesta. Detaljnji prikaz sprovedenih analiza i podataka nije mogue prikazati u
radu zbog obaveza koje proistiu iz ugovora sa korisnikom projekta a odnose se
tajnost podataka.
Kljune rei: downsizing, javna preduzea, tipizacija radnih mesta, analiza
sistematizacije
Rad je deo istraivakih projekata pod iframa 47009 (Evropske integracije i drutveno
ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU) i 179015 (Izazovi i perspektive
zahtevima EU), finansiranih od strane Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj
Republike Srbije.
2
Ana Jako, MSc, Institut ekonomskih nauka Beograd, ana.jasko@ien.bg.ac.rs
3
Dr Mladen udanov, Fakultet organizacionih nauka Beograd, mladenc@fon.rs
4
Jovan Krivokapi, MSc, Fakultet organizacionih nauka Beograd, krivokapicj@fon.rs
ANALIZA SISTEMATIZACIJE RADNIH MESTA ...
235
13.1. UVOD
Jedna od najdramatinijih posledica tekue ekonomske krize je potreba da veliki
broj javnih preduzea sprovede drastine mere restrukturiranja, to pre svega
znai proces otputanja zaposlenih, s obzirom da ak i kompanije koje su manje
zahvaene krizom najavljuju suavanje operacija i broja zaposlenih, kako bi
ouvali stabilnost core biznisa, do novog perioda rasta privrede.
Pored smanjenja broja zaposlenih postoji i trend smanjenja fonda asova rada kao
alternativne mere za smanjenje broja zaposlenih. U Nemakoj je ak i drava
podrala takav program sa plaanjem polovine socijalnih doprinosa za zaposlene
sa skraenim radnim vremenom, kako bi se spreila otputanja radnika. U US
Steel Srbija, ali i u Slovakoj Republici, radna nedelja je skraena na 4 dana, dok
je peti plaen samo 65% od pune dnevnice. U brojnim autokompanijama su
vrena privremena zaustavljanja proizvodnje, na nekoliko dana, ali su neki pogoni
zatvoreni i na due vreme (Wolksvagen u Belgiji).
Razliiti pristupi downsizing-u nude i razliita reenja, pri emu najradikalniji
imaju za rezultat drastino smanjenje broja zaposlenih, bez izmena u dizajnu
organizacije. Drugi, manje radikalni, nude redizajn organizacije koja za krajnju
posledicu ima promene u sistematizaciji radnih mesta. Trei, proaktivni pristupi,
baziraju na paljivom planiranju ljudskih resursa u skladu sa promenama u proizvodnom portfoliju, tehnolokoj opremljenosti kompanija, novim distribucionim
kanalima ili mogunostima za efikasnije obavljanje poslova putem outsourcing-a.
13.2. STRATEKI PRISTUP DOWNSIZING-U JAVNOG SEKTORA

Prilikom restrukturiranja preduzea javnog sektora, esto se javlja potreba za
sprovoenjem kompleksnog ogranienog procesa poznatog pod nazivom
downsizing (smanjenje veliine). U proteklim decenijama kljuni problemi sa
kojima su se suoavala preduzea javnog sektora uglavnom su bili uslovljeni
dugogodinjim nerentabilnim poslovanjem, akumuliranim gubicima iz
prethodnog perioda, finansijskom neravnoteom ali i pitanjima koja su se
odnosila na pojavu vikova zaposlenih. Nagomilani problemi uslovili su potrebu
za procesom restrukturiranja javnih preduzea. Ciljevi restrukturiranja su najee
bili vezani za redukciju trokova (57 % menadera je oznailo redukciju trokova
u proloj godini kao prvi prioritet), promena kulture (45%), otputanje zaposlenih
(45%), eliminisanje hijerarhijskih nivoa (32%), korienje plaenog odsustva
(28%), zatvaranje fabrika ili gradilita (27%), korienje privremenih kadrova
(31%), i outsourcing (18%). [6]
236
JAKO, UDANOV, KRIVOKAPI
Prilikom sprovoenja procesa restrukturiranja javnog sektora uoene su odreene

koristi bilo da se one odnose na poveanje odgovornosti, porast profitabilnosti i
produktivnosti. Utvrena su i znaajna pogoranja u nivoima lojalnosti, morala,
motivacije i opaanja sigurnosti posla. Ove informacije su poveale interesovanje
za oba zapaanja i potrebu za obimnim i rapidnim promenama, kao i
istraivanjima naina na koji e promene biti implementirane i upravljane.
Pokazalo se da otputanje radnika u procesu restrukturiranja ima odreene
negativne efekte. Gubitak kljunih vetina i znanja, poveanje nesigurnosti posla,
moral i motivacija zaposlenih su najvie pogoeni pri redundanci. [12]
13.2.1. Strategije implementacije downsizing-a

Pregled literature iz oblasti downsizing-a otkriva da postoji vei broj razliitih
strategija implementacije downsizing-a. Cameron i njegove kolege [2], [1] iznose
dva velika istraivanja, koja se tiu implementacije procesa downsizing-a. Prvo, i
najvanije se odnosi na identifikovanje i diferenciranje tri razliita tipa
implementacionih strategija, a to su:
strategija redukcije radne snage,
strategija organizacionog redizajna,
sistemska strategija.
Strategija redukcije radne snage se koncentrie primarno na eliminaciju reijskih
trokova i/ili redukciju broja zaposlenih. Obuhvata aktivnosti, kao to su
prevremeno penzionisanje, prirodna fluktuacija, otputanja i smanjivanja,
transferi i zapoljavanje van organizacije i pakete otpremnina [2]. Strategija
redukcije radne snage se frekventno implementira na reaktivan nain kao mera
smanjenja trokova i moe posluiti kao kratkorona reakcija na uoeno
smanjivanje profita [11].
Empirijska istraivanja su takoe otkrila da su takvi bomba-tip pristupi
downsing-u retko uspeni i pozitivni [1]. Strategija redukcije radne snage moe
imati i brojne negativne konsekvence. Na primer, teko je determinisati koliinu
relevantnog znanja, organizacione memorije, i drugih kritinih vetina, koje mogu
biti izgubljene u organizaciji prilikom implementacije jednog ovakvog paualnog,
kratkoronog pristupa. Sa druge strane, tako radikalne odsei-i-zapaliti strategije, fokusirane na kratkoronu isplativost [6], su verovatno rezultat
neposredne redukcije veliine i trokova, i mogu prouzrokovati nezamrzavanje
organizacije [2].
Na narednoj slici je prikazan primer starosne strukture strunog kadra jedne nae
hemijske kompanije koja upravo zbog navedenih rizika nije donela odluku da
sprovede program smanjenja radne snage zasnovan na dobrovoljnom odlasku, jer
237
su rizici odliva iskusnih kadrova visoki, a sa njima i odlivi organizacione

memorije i znanja [7].
Slika 1. Primer starosne strukture strunog kadra u jednoj hemijskoj kompaniji
Starosna struktura VS i VSS
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
82
76
59
VI-1
41
35
VIII
10
51
-5
5
56
-6
0
46
-5
0
41
-4
5
36
-4
0
VII-2
26
10
31
-3
5
26
-3
0
21
-2
5
20
do
25
22
56
61
-6
5
30
76
VII-1
42
Strategija organizacionog redizajna uglavnom je fokusirana na eliminisanje posla,

pre nego na redukciju broja zaposlenih [8]. Obuhvata aktivnosti kao to su
ukidanje funkcija, redizajn zadataka, eliminisanje hijerarhijskih nivoa, grupa,
divizija i proizvoda, konsolidovanje i merdovanje jedinica i globalno smanjenje
radnih asova. Strategije organizacionog redizajna se obino smatraju kao tee za
brzo implementiranje, usled injenice da bi organizacije morale najpre biti redizajnirane do odreenog stepena. Empirijska istraivanja su takoe otkrila da organizacije u kojima je sprovedena ova strategija downsizing-a, postaju sposobne da
dostignu vei stepen efikasnosti usled pojednostavljenja strukture [1].
U nastavku je slika 2. na kojoj je sadran predlog redizajna organizacione
strukture koji e obezbediti primenu strategije downsizing-a zasnovanu na
outsourcing-u procesa podrke i prateih poslova. U prvoj fazi izdvojile bi se u
zasebne kompanije, na osnovama vlasnike povezanosti sa maticom, delovi koji
obavljaju pratee poslove, a zatim i celine u kojima se obavljaju procesi podrke.
Na taj nain bi broj zaposlenih bio smanjen za oko 35%, bez ikakvih posledica po
obavljanje core funkcija u domenu elektrodistributivne delatnosti. Ova strategija
se ve delimino realizuje tako da su dve celine iz pratee i jedna iz podrke ve
institucionalno izdvojene iz kompanije.
Sistemska strategija je fundamentalno drugaija od prethodne dve strategije u
smislu da sistemska strategija nastoji da primeni holistiki pristup organizacionim
promenama. Zato, downsizing treba da obuhvati sve aspekte organizacije ukljuujui snabdevae, istraivae, dizajniranje procesa, metode proizvodnje,
odnose sa kupcima i marketing [1]. Sistemska strategija se primarno fokusira na
238
menjanje sutine organizacione kulture, stavova i vrednosti njenih zaposlenih [2],

[8]. Stoga, se downsizing posmatra kaonain ivota tj. kontinuirani i
inkrementalni proces [2].
Slika 2. Predlog redizajna organizacione strukture preduzea
Tabela 1. Pregled strategija downsizing-a
Ljudi
Strategija
organizacionog
redizajna
Poslovi i
organizacione jedinice
Posao
Status quo procesi
Kratko
Srednje
Dugo
Srednjorona
isplativost
Dugorona isplativost
Strategija redukcije
radne snage
Fokus
Meta
Vreme
potrebno za
implementaciju
Vreme
isplativosti
Inhibitori
Primeri
Radnici
Kratkorona
isplativost
Dugorona
adaptabilnost
Prirodna
fluktuacija
Zamrzavanje
zapoljavanja
Paketi otpremnina
Otputanja
Sistemska strategija
Kultura
Kratkorone trokovne
utede
Uee zaposlenih
Ukidanje funkcija
Pojednostavljenje
Merdovanje jedinica
procesa
Redizajn posla
promene od dna ka vrhu
Eliminisanje
Kontinuirana
hijerarhijskih nivoa
poboljanja
Brz povraaj
Izvor: Cameron, Freeman & Mishra (1991, 1993).
239
Od posebnog znaaja je injenica, da se unutar ovog okvira, zaposleni ne

posmatraju kao primarni cilj downsizinga, ve kao resurs, koji proizvodi i
inkorporie ideje [1]. Pregled strategija implementacije downsizing-a je izloen u
tabeli 1.
Cameron [1] zakljuuje da ove tri strategije nisu meusobno iskljuive i mogle bi
hipotetiki da budu adaptirane i implementirane simultano.
Cameron i njegove kolege su takoe klasifikovali downsizing na bazi dubine i
irine downsizing strategija, to je prikazano u tabeli 2.
Tabela 2 . Dubina i irina downsizinga
Poveanje dubine
Poveanje irine
Strategija
redukcije
radne
snage
Prirodna
fluktuacija
Otputanja/
smanjivanja
Prevremena
penzionisanja
Paketi
otpremnina
Strategija
organizacionog
redizajna
Eliminisanje
hijerarhijskih nivoa
Merdovanje
jedinica
Eliminisanje
proizvoda
Reinenjering
procesa
Sistemska
strategija
Sistemska
analiza procesa
Promena
kulture
Dizajn
od
dna ka vrhu
Izvor: Adaptirano prema (Cameron, Freeman & Mishra 1991, 1993).
Tabela 2. otkriva da organizacije koje inkorporiraju vei broj akcija iste kategorije
implementacione strategije, na primer kombinaciju prirodne fluktuacije,
otputanja, prevremenog penzionisanja i paketa otpremnina idu u dubinu u
realizovanju downsizing strategije. Sa druge strane, organizacije koje sprovode
razliite tipove navedenih strategija, postiu veu irinu u realizovanju
daunsajzing strategije. Rezultati etvorogodinje studije 30 amerikih
organizacija koje su sprovele daunsajzing su otkrili da su organizacije vie
sprovodile po dubini nego po irini svoju globalnu strategiju daunsajzinga [1] .
U zavisnosti od strategijskog stanja u kome se nalazi njihova organizacija,
menaderima na raspolaganju stoje dva mogua pristupa smanjenju radne snage.
Freeman-a [5] je nazvao ove koncepte konvergencija i reorijentacija. U svojoj
240
osnovi, pristupi pojaanja i reorijentacije su izgraeni na razliitim modelima

organizacionih promena.
Konvergencija podrazumeva reaktivan proces smanjenja radne snage koji se
koristi kao sredstvo za redukciju trokova. Na taj nain menadment pokuava da
ouva profitabilnost i ostvari postavljene ciljne normative odnosa prihoda i
trokova. Meutim, problem sa ovim pristupom je u tome to se veoma esto
deava da menadment ne rauna na neke skrivene trokove koji prate
smanjenje radne snage, to u krajnjoj instanci ponitava utede po osnovu manjeg
broja radnika. Znaajan problem ovog pristupa je i izostanak ireg redizajna
organizacije. Na kraju treba voditi rauna i da u uslovima krize primena istog
pristupa moe da potraje, naroito ako je determinisana eksternim faktorima, to
moe dovesti do veih smanjenja radne snage, koji su obino nekontrolisani jer su
zasnovani na dobrovoljnom ili stimulisanom odlasku i na prirodnom odlivu usled
nesigurnosti zaposlenih, kada po pravilu odlaze najpre najsposobniji.
U nastavku je dat primer jednog elektrodistributivnog preduzea sa primerom
rezultata primene strategije konvergencije i njenim uticajem na pokazatelje
organizacionih performansi merene brojem zaposlenih, produktivnou,
iskazanom kroz isporuene GWh po zaposlenom i u odnosu na kapacitet pruanja
usluge iskazan kroz poveanje broja korisnika usluge. Podaci su prikazani u
vremenskoj seriji koja se odnosi na period od 1989-2002. godine.
Tabela 3. Uporedni pristup downsizing-u
Pristup pojaanja (konvergencije)
Inkrementalni downsizing i redizajn
Nii- nivo, manje radikalan pristup
Stabilnost
u
menadmentu,
tehnologiji, i sistemima
Promene u poslu, umesto strukture
Pojaanje misije i strategije
Fokus na raditi stvari bolje
Isticanje kriterijuma efikasnosti
Downsizing predhodi redizajnu
Pristup reorjentacije
Diskontinualni downsizing i redizajn
Vii-nivo, radikalniji pristup
Promene u menadmentu, tehnologiji,
i sistemima
Promene u strukturi, umesto posla
Redizajn misije i strategije
Fokus na raditi razliite stvari
Isticanje kriterijuma efektivnosti
Redizajn predhodi downsizing-u
Izvor: Cameron, K.S., Freeman, S.J., & Mishra, A.K. 1993
Drugi pristup je reorijentacija i podrazumeva proaktivno delovanje menadmenta.

Za razliku od prethodnog pristupa, smanjenje radne snage je planska aktivnost i
sastavni deo opte strategije organizacije. Downsizing je u funkciji usklaivanja
strukture organizacije sa oekivanim promenama u budunosti. Cilj je da se
241
zadri postojea profitabilnost. Proaktivni pristup nudi menaderima mnogo vie

manevarskog prostora za sprovoenje odluke o smanjenju radne snage. Samim
tim, minimiziraju se greke i otklanja se pritisak vremena, to je jako bitno za
postizanje percipirane pravinosti i ostvarivanje poverenja u ceo proces.
Reorijentacija obuhvata iri set organizacionih promena koje obuhvataju i
strukturu i organizacionu kulturu [2].
13.3. METODOLOGIJA RESTRUKTURIRANJA ZASNOVANA NA

MIKROORGANIZACIONOM REDIZAJNU
U uslovima ekonomske krize, koja dovodi do pada likvidnosti i u javnim
preduzeima, usled administrativnog ograniavanja rasta cena njihovih usluga,
smanjenja subvencija iz budeta i naplate potraivanja od potroaa, primena
mera racionalizacije trokova je jedna od oekivanih reakcija menadmenta na
novonastalu situaciju.
Ekonomska kriza je dovela do ispod prosenog pada neto zarada po zaposlenom u
javnom sektoru. Dok su zarade u privredi opale za 10,8%, dotle su u javnom
sektoru smanjene za 6,9%, tako su sada za 43% vee od proseka Srbije, to je za
6% vie nego u 2008 godini) [6].
S obzirom da je uee trokova zarada u uslovima nefleksibilnih kolektivnih
ugovora i dominirajue pozicije sindikata gotovo nemogue smanjiti na osnovu
smanjenja nivoa plata, mnoga javna preduzea su poela da primenjuju
restriktivniju startegiju zasnovanu na smanjenju broja zaposlenih.
Tabela 4. Broj zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji 2003-2009, u hiljadama
Javna dravna preduzea
Javna lokalna preduzea
Administracija svi nivoi
Obrazovanje i kultura
Zdravstveni i socijalni rad
Ukupno
2003
126
57
63
117
148
510
2004
124
57
64
119
148
512
2005
111
61
60
119
142
493
2006
102
60
58
120
138
478
2007
100
58
59
123
140
480
2008
101
58
61
125
143
487
2009
93
57
64
123
142
479
Izvor: Adaptirano prema Republikom zavodu za statistiku i asopisu Kvartalni monitor

br.19 oktobar-decembar 2009. [14], [13]
Republika javna preduzea u Srbiji zapoljavaju 93.532 radnika, to predstavlja

smanjenje u odnosu na 2008. godinu od 7.5%, ali se trokovi zarada nisu smanjili,
242
imajui u vidu da su sva preduzea ovo smanjenje iskoristila kao priliku za

poveanje zarada preostalog broja zaposlenih.
Najvei deo ovog smanjenja je nastao kao posledica izdvajanja i privatizacije
jednog broja preduzea koja su se bavila sporednim i pomonim delatnostima u
javnom sektoru. Nastavak procesa smanjenja broja zaposlenih u core delatnosti je
mogue sprovesti samo izmenama na nivou mikroorganizacionog redizajna,
odnosno promenama u broju razliitih radnih mesta, promeni veliine
organizacionih jedinica i raspona delatnosti zasebnih jedinica, to dovodi i do
promena u pogledu raspona rukovoenja, do smanjenja broja hijerarhijskih nivoa
i dr.
13.3.1.Ciljevi i pristup
Pristup downsizingu koji predstavlja centralnu temu ovog rada je povezan sa
mikroorganizacionim redizajnom koji podrazumeva promene u modelima
organizovanja svih poslovnih funkcija, ukljuujui i core aktivnosti. Pristup je
zasnovan, na bottom-up metodologiji koja obuhvata analizu i unapreenje reenja
u samoj sistematizaciji radnih mesta kojom se formalizuje postojee
organizaciono reenje. Za potrebe ilustracije metodologije iskorieni su rezultati
projekta unapreenja organizacije 21 javnog i javno-komunalnog preduzea sa
preko 20.000 zaposlenih.
Metodologija, koja je primenjena u toku rada na projektu, voena je veim
brojem korisnikih zahteva budui da njena primena treba da obezbedi:
Efikasnost kako bi projekat koji se realizuje bio zavren u roku od dva

meseca i ako ukljuuje dobijanje rezultata za 21 javno preduzee sa vie od 20
hiljada zaposlenih,
Pouzdanost podaci, zapaanja i preporuke koji su rezultat projekta treba

da budu tani, proverljivi, aurni,
Objektivnost - podaci, zapaanja i preporuke koji su rezultat projekta treba

da budu nezavisni od miljenja i stavova menadmenta, sindikata i zaposlenih u
preduzeu na koje se odnose,
Fokusiranost odgovore na konkretne zahteve korisnika rezultata projekta,
Univerzalnost kako bi podaci, zapaanja i preporuke u razliitim

preduzeima javnog sektora bili uporedivi izmeu preduzea i u toku vremena.
Sadraj projekta je opredelio da metodologija mora biti usmerena na pet podruja
prikupljanja podataka, analize i definisanja preporuka:
1. Osnovni podaci o preduzeu,
2. Organizaciona struktura,
3. Kadrovska struktura,
243
4. Performanse i utvrivanje rezervi,

5. Osnovne zarade.
U okviru ovog rada e biti panja posveena samo 2,3 i 4 taci analize, imajui u
vidu da su one najneposrednije povezane sa reenjima i promenama i
sistematizaciji radnih mesta i downsizing-om.
13.3.2. Tipizacija radnih mesta kao pristup unapreenju analize i

promenama organizacione strukture
Organizaciona struktura preduzea ukazuje na koji nain je izvrena podela rada,
kako su kreirane organizacione jedinice i na osnovu toga kako je uspostavljena
struktura menadmenta preduzea. Imajui u vidu razliitost delatnosti
posmatranih preduzea (od klasinih komunalnih preduzea do preduzea u
oblasti informisanja i kulture), zatim razlike u veliini (od 15 do 6.500
zaposlenih), stepen centralizacije (od centralizovanih koje rade na jednoj lokaciji,
do decentralizovanih na bazi teritorijalne rasporeenosti funkcija), moe se rei
da je osmiljavanje jedinstvenog pristupa za sva preduzea i donoenje
zajednikih zakljuaka o pravcima promena u organizacionoj strukturi, na osnovu
organizacije na nivou radnih mesta, vrlo oteano. Zbog toga je sproveden
postupak svoenja konkretnih modela organizacione strukture na dve najpoznatije
tipske strukture, kao i procedura po kojoj se to jednoznano sprovodi.
Kao adekvatni modeli za sprovoenje snimka i analize organizacione strukture
usvojene su dve tipske strukture jer omoguuju standardizaciju aktivnosti
infrastrukture i stvaranja izlazne vrednosti i poreenje performansi tih aktivnosti u
razliitim preduzeima javnog sektora, te donoenje zajednikih preporuka za sva
preduzea. Aktivnosti stvaranja izlaza predstavljaju osnovnu delatnost (core), a
samim tim i specifinost svakog preduzea u javnom sektoru, pa su poreenja
samo delimino mogua, ali su mogua na nivou grane delatnosti, ak i sa
preduzeima koja deluju u privatnom sektoru.
U prvom koraku, za potrebe kreiranja tipskog modela, korien je u literaturi
dobro poznat i u praksi proveren model Porterovog lanca vrednosti. Po njemu,
podela ukupnog zadatka se bazira na razliitom doprinosu pojedinih aktivnosti
konkurentskoj sposobnosti preduzea [10]. Funkcije su podeljene u dve grupe
na aktivnosti podrke i na primarne aktivnosti a zatim se dalje mogu
ralanjavati na aktivnosti koje treba vezivati na tokove koji po prirodi stvari
integriu nastale parcijalne skupove aktivnosti podelom po funkcijama [4].
244
U drugom koraku, Porterov lanac je kombinovan sa Mintzbergovim modelom, po

kome svaku organizaciju ini 5 elemenata, a to su strateki vrh, srednja linija
menadmenta, operativno jezgro, tehnostruktura i osoblje za podrku [9].
Drugi pravac tipizacije u okviru organizacione strukture je nametnut nainom na
koji su kreirana radna mesta u svim javnim preduzeima. Preveliki broj razliitih
radnih mesta iji se opis poslova uopte ili samo marginalno razlikuje je doveo do
nemogunosti poreenja i unapreivanja kadrovske i organizacione strukture, kao
i do nemogunosti unapreivanja sistema zarada. Zbog toga su jo u fazi kreiranja
metodologije rada na projektu formirani tipski poslovi na koje su razvrstana sva
radna mesta vezana za aktivnosti infrastrukture. Na taj nain je broj razliitih
poslova infrastrukture sveden na 91 radno mesto, omogueno je merenje
performansi na bazi istih indikatora i stvoren prostor da se na bazi drugaije
organizacije i sistematizacije poslova omogui vea kadrovska fleksibilnost, bolja
iskorienost razliitih kadrova i pripreme uslovi za primenu naprednijih naina
nagraivanja od postojeih.
Tipizacija poslova je izvrena i u aktivnostima kreiranja izlaza, ali je ona
specifina za svako preduzee i pokazuje da se ni u jednom od njih ne moe
prepoznati vie od 100 razliitih poslova, to omoguuje ista unapreenja kao i
kod aktivnosti infrastrukture.
Mogue je da izmeu kategorizacije aktivnosti i kategorizacije tipskih radnih
mesta ne postoje relacije direktnog preslikavanja, jer se odgovarajue
pridruivanje vri na niem nivou. Predstavljeni model je u konkretnim
preduzeima proiren za jo neka specifina radna mesta i to u operativnom delu.
Tipska radna mesta su prikazana u nastavku. Primena ovog pristupa omoguuje i
prepoznavanje radnih mesta koja nisu direktno povezana sa osnovnom svrhom
postojanja neke organizacione celine, bilo da pripadaju core ili non-core
aktivnostima preduzea. Ako se na ovaj nain posmatranja primeni pristup da
treba minimizirati uee non-core aktivnosti u strukturi, onda analiza moe dati
dodatni prostor za unapreivanje organizacije.
U nastavku je dat pregled identifikovanih aktivnosti podrke i kreiranja izlaza.
1. AKTIVNOSTI PODRKE
1.1.
Top menadment
1.1.1.
Izvrni odbor - Generalni direktor i menaderi najvieg nivoa koji
ine izvrni odbor ili bord direktora
1.1.2.
tabno osoblje - osoblje koje direktno prua strunu podrku
linijskom top menadment osoblju.
245
1.2.
Finansije i raunovodstvo
1.2.1.
Rukovodilac finansija i raunovodstva
1.2.2.
Finansijska operativa izdavanje faktura, platni promet, likvidatura i
blagajna
1.2.3.
Raunovodstvo knjienje poslovnih promena i izrade
raunovodstvenih izvetaja
1.2.4.
Obraun zarada obraun zarada zaposlenih, naknada i ostalih linih
primanja
1.3.
Kadrovski poslovi
1.3.1.
Rukovodilac kadrovskih poslova
1.3.2.
Radno pravo i kadrovska evidencija sprovoenje konkursa za
zapoljavanje, izrada ugovora, reenja i odluka vezanih za radno pravo, voenje
kadrovske evidencije
1.3.3.
Razvoj kadrova obuku i trening zaposlenih u preduzeu
1.4.
Pravni poslovi
1.4.1.
Rukovodilac pravnih poslova
1.4.2.
Pravni poslovi - Zastupanje preduzea pred nadlenim institucijama,
izrada potrebnih pravnih akata, praenje relevantnih propisa i obavljanje svih
poslova koji su u domenu pravne delatnosti, osim radnog prava
1.5.
Marketing i odnosi s javnou
1.5.1.
Rukovodilac marketinkih i poslova odnosa s javnou
1.5.2.
Promocija i odnosi s javnou - istraivanje trita, promocija
preduzea, razvoj imida i identiteta preduzea, komunikacija sa internim i
eksternim javnostima
1.6.
Informacioni sistemi
1.6.1.
Rukovodilac IS
1.6.2.
Projektovanje IS - projektovanje, implementacija informacionih
sistema
1.6.3.
Odravanje IS odravanje informacionih sistema i pruanje podrke
za korienje resursa informacionih i komunikacionih tehnologija u preduzeu
1.6.4.
Operater IS unos podataka i osnovne operacije na IS
1.7.
Odravanje higijene i objekata
1.7.1.
Rukovodilac odravanja higijene i objekata
1.7.2.
Odravanje higijene higijensko odravanje objekata
1.7.3.
Odravanje objekata - sitne popravke inventara i objekata preduzea
1.7.4.
Odravanje kruga fabrike odravanje ostalih povrina u krugu
preduzea
1.8.
Bezbednost i zatita
1.8.1.
Rukovodilac bezbednosti i zatite
1.8.2.
Fiziko obezbeenje poslovnih objekata i kruga preduzea obezbeenje sigurnosti radnika, imovine i klijenata organizacije u poslovnim
objektima i na lokacijama koje pripadaju preduzeu
246
1.8.3.
Fiziko obezbeenje eksternih lokacija - obezbeenje sigurnosti
imovine preduzea na lokacijama na kojima se izvode radovi
1.8.4.
Zatita na radu - zatita zaposlenih prilikom obavljanja svakodnevnih
aktivnosti na poslu
1.9.
Ishrana zaposlenih - priprema i posluivanje pia i hrane za zaposlene
u preduzeu
1.10.
Pisarnica i arhiva
1.10.1.
Rukovodilac pisarnice i arhive
1.10.2.
Prijem dokumenata (pisarnica) i arhiva - prijem pote u preduzeu i
poslovi zavoenja i uvanja svih dokumenata u preduzeu i ekspedovanje pote
(kuriri)
1.11.
Ostalo pomono osoblje (sekretarice, daktilolgrafi, lini vozai i ostali
nerasporeeni) - sekretarski poslovi (prijem telefonskih poziva, auriranje
planera, umnoavanje materijala, pomo prilikom korespondencije itd)
2. AKTIVNOSTI KREIRANJA IZLAZA
2.1.
Nabavka i ulazna logistika
2.1.1.
Rukovodilac nabavke
2.1.2.
Javna nabavka realizacija konkursa javnih nabavki
2.1.3.
Nabavna operativa nabavljanje osnovnih sredstava, materijala i
usluga i njihov prijem
2.1.4.
Skladitenje - uskladitenje i izdavanje osnovnih sredstava i
materijala
2.2.
Operativa
2.2.1.
Rukovodioci u proizvodnji linijski rukovodioci
2.2.2.
Planiranje i priprema proizvodnje planiranje, priprema i
organizacija proizvodnje
2.2.3.
Kontrola u proizvodnji kontrola odvijanja procesa proizvodnje
2.2.4.
Pomono osoblje u proizvodnji
2.2.5.
Proizvodnja ili pruanje usluge proizvodnja proizvoda ili pruanja
usluga iz osnovne delatnosti preduzea
2.2.6.
Rukovodioci odravanja
2.2.7.
Planiranje i priprema odravanja
2.2.8.
Kontrola odravanja
2.2.9.
Pomono osoblje u odravanju
2.2.10.
Odravanje odravanje sredstava direktno angaovanih u procesu
proizvodnje ili pruanja usluga
2.2.11.
Razvoj razvoj proizvoda i usluga iz osnovne delatnosti preduzea
kao i procesa njihove proizvodnje ili pruanja
2.3.
2.3.1.
2.3.2.
2.3.3.
2.4.
2.4.1.
2.4.2.
2.5.
2.5.1.
2.5.2.
247
Izlazna logistika (distribucija)

Rukovodilac distribucije
Skladitenje GP
Distribucija - distribucija proizvoda preduzea krajnjim korisnicima
Prodaja
Rukovodilac prodaje
Prodaja prodaja proizvoda ili usluga
Servis
Rukovodilac servisa
Servis odravanje proizvoda nakon prodaje
Navedena podela omoguava analizu organizacione strukture koja e uzeti u

obzir:
Procenat broja zaposlenih angaovanih na aktivnostima podrke prema
ukupnom broju zaposlenih,
Procenat broja zaposlenih angaovanih na primarnim aktivnostima
prema ukupnom broju zaposlenih,
Efikasnost po pojedinim delovima primarnih aktivnosti i procesa (javna
nabavka, nabavna operativa, skladitenje itd.),
Efikasnost po pojedinim delovima poslova podrke (finansijska
operativa, raunovodstvo, obraun zarada itd.)
Organizaciona struktura gradivnih blokova je uzeta kao drugi model tipske
organizacione strukture jer omoguava diferenciranje aktivnosti:
1. stratekog menadmenta,
2. srednjeg menadmenta,
3. tehnostrukture,
4. administrativne podrke,
5. operativnog jezgra.
Aktivnosti operativnog jezgra u velikoj meri korespondiraju sa aktivnostima
stvaranja izlaza u Porterovom modelu strukture, tako da je ovaj model korien sa
ciljem da omogui dodatne aspekte analize naina organizacije aktivnosti
infrastrukture jer ukljuuje njihovo diferenciranje na one koje su povezane sa
osnovnom delatnou i one koje su administrativnog karaktera. Pored toga, model
nudi pogodnosti poreenja organizacije srednjeg i stratekog menadmenta
izmeu razliitih preduzea.
Na slici 3 je prikazan rezultat primene Mintzbergovog modela radi tipizacije
organizacione strukture jednog od analiziranih javno-komunalnih preduzea, sa
vie od 1300 zaposlenih.
248
Broj rukovodeih pozicija, broj hijararhijskih nivoa povezan sa rasponom

kontrole, odnosno brojem podreenih jednom rukovodiocu, su samo neke od
karakteristika menaderske strukture, ali omoguuju odreena zapaanja u vezi sa
uspostavljenim sistemom menadmenta, stepenom decentralizacije i nainom
korienja kapaciteta menadmenta. Primenjena je diferencijacija menaderske
strukture na top menadment, koji vodi poslovanje preduzea kao celine, srednji
menadment, koji vodi funkcije preduzea i operativni koji vodi poslove.
Posmatrane indikatore menaderske strukture moemo posmatrati za svaki od
nivoa menadmenta ponaosob.
Slika3. Prikaz gradivnih blokova u organizaciji
U nastavku je dat pregled identifikovanih glavnih delova organizacije:

1.
Strateki vrh - Generalni direktor i menaderi najvieg nivoa koji su
neposredno hijerarhijski podreeni generalnom direktoru, ukljuujui i osoblje
koje im direktno prua strunu podrku,
2.
Srednja linija menadmenta - Zaposleni koji se bave upravljanjem
osnovnim aktivnostima i procesima preduzea, odnosno sve rukovodee pozicije
koje su direktno ili indirektno podreene stratekom vrhu, a istovremeno
nadreene operativnom jezgru,
3.
Operativno jezgro - Zaposleni koji obavljaju aktivnosti koje pripadaju
osnovnim procesima proizvodnje ili pruanja usluga i iji rad je direktno vezan za
249
osnovni tok ulaza, transformacije i izlaza iz preduzea (proizvodni radnici

zaposleni na prijemu, skladitenju, proizvodnji ili pruanju usluga, odravanju,
prodaji, distribuciji i servisu), ne ukljuujui osoblje koje se bavi upravljanjem tih
procesa,
4.
Tehnostruktura - Zaposleni koji obavljaju aktivnosti koje predstavljaju
direktnu podrku osnovnim procesima proizvodnje ili pruanja usluga
(operativnom jezgru),
5.
Osoblje za podrku - Zaposleni koji obavljaju aktivnosti koje pruaju
indirektnu podrku osnovnim procesima proizvodnje ili pruanja usluga (pravni i
kadrovski poslovi, odnosi s javnou, istraivanje i razvoj, odravanje higijene i
objekata i slino).
Navedena podela omoguava analizu organizacione strukture koja e uzeti u
obzir:
Procenat broja proizvodnih radnika u ukupnom broju zaposlenih,
Raspon kontrole linijskih rukovodioca na razliitim nivoima hijerarhije

(rukovodioci koji upravljaju linijskim jedinicama),
Procenat broja zaposlenih koji pruaju direktnu podrku osnovnim

procesima preduzea u odnosu na ukupan broj zaposlenih,
Procenat broja osoblja za podrku u ukupnom broju zaposlenih.
13.3.3. Analiza kadrovske strukture

Kadrovska struktura je analizirana sa stanovita njene usklaenosti sa potrebama
efikasnog obavljanja svih zadataka preduzea. U analizu su pored kvantitativnih
ukljuene i kvalitativne karakteristike organizacione strukture, ali samo u meri
koja je bila mogua u uslovima analize dostupnih podataka. Nestandardizovanost
podataka koji se odnose na zaposlene i njihove kvalifikacije je razlog to nisu bile
mogue dublje analize u postavljenim rokovima. Na primer, nepostojanje
nomenklature obrazovnih profila je onemoguilo jednoznano povezivanje sa
procenom uinaka i procenom vikova zaposlenih iz ega proizilazi da je za jedno
radno mesto (tipsko ili stvarno) mogue vezati ocenu uinka, ali ne i za ljude koji
imaju odreeni obrazovni profil (to bi bilo korisno sa stanovita planiranja
kadrovskih procesa: zapoljavanja, preraspodeljivanja, preuzimanja). Iz istog
razloga nije mogue istraiti neadekvatnost rasporeivanje poslova na odreene
izvrioce i obratno, putem poreenja potrebne i stvarne kvalifikacije izvrilaca na
radnim mestima.
U okviru analize kadrovske strukture uzete su u obzir kvantitativne karakteristike,
kao to su:
kretanje broja zaposlenih u proteklom periodu,
broj razliitih radnih mesta,
250
odnos broja core i non-core radnih mesta, kao i brojeva izvrilaca,

odnos planiranih i popunjenih radnih mesta,
kvalifikaciona struktura,
broj zaposlenih u razliitom statusu (neodreeno, odreeno, honorarno,..)
fluktuacija kvantitativno i kvalitativno,
starosna struktura i druge.
Broj analiziranih karakteristika nije identian u svim preduzeima jer je model
podataka o zaposlenima i nain na koji se oni uvaju i obrauju nestandardizovan.
Imajui u vidu odnos trokova i koristi koje bi preduzea i gradska uprava imala
stvaranjem jedinstvene strukture podataka i definisanjem standardnog naina
kako se oni obrauju, moe se rei da je to jedan od prvih koraka koje treba
preduzeti ka usklaivanju organizacije preduzea javnog sektora.
13.3.4. Analiza performansi i utvrivanje vikova zaposlenih

Pod performansama preduzea podrazumevamo njihovu sposobnost da ostvare
odreeno postignue rezultat, u okviru datih uslova poslovanja. Performanse su
dakle sposobnosti da se prue odreene usluge ili proizvedu odreeni proizvodi,
na osnovu ega e se ostvariti odreeni prihod, sa odreenim trokovima,
odreenim brojem ljudi i za odreeno vreme.
Analizom performansi moemo doi do zakljuaka o tome u kom periodu je
postignuta vea ili manja efikasnost i indikovati koji su kljuni uzroci postignutih
rezultata. Upravljanje performansama u kontekstu ovog projekta podrazumeva
utvrivanje optimalnog odnosa izmeu odreenih karakteristika organizacione i
kadrovske strukture i rezultata koji se postiu. To znai da je mogue utvrditi u
kom pravcu se mogu preduzimati odreene izmene (racionalizacije) u postojeoj
organizacionoj i kadrovskoj strukturi, a da to ne utie na smanjenje sposobnosti
ispunjenja postavljenih zadataka. Odmah moramo napomenuti da se merenje i
upravljanje performansama moe ostvariti na sledeim nivoima: na nivou
preduzea, organizacionih celina, radnih mesta i konkretnih izvrilaca.
Za ocenu performansi neophodno je utvrditi indikatore na osnovu kojih e se
performanse pratiti. Pojedine indikatore je mogue meriti, dok se odreeni broj
indikatora ocenjuje, pre svega od strane rukovodilaca organizacionih celina. Za
potrebe ovog projekta, koji nam slui kao studija sluaja u ovom radu utvrena je
lista standardnih indikatora uinaka radnih mesta koji se prate za aktivnosti
infrastrukture i oni se odnose na prvi tipski model.
251
Tabela br. 5. Ocena performansi na osnovu indikatora

Tipski poslovi
Finansijska operativa
Obraun zarada
Finansijski plan i analiza
Radno pravo i kadrovski
poslovi
Pravni poslovi
Administrator IS
Operater IS
Odravanje higijene
Fiziko obezbeenje
Zatita na radu
Ishrana zaposlenih
Prijem dokumenata (pisarnica)
i arhiva
Ostalo pomono osoblje
Rukovodioci nabavke
Javna nabavka
Nabavna operativa
Skladitenje
Rukovodilac
planiranja
i
pripreme proizvodnje
Planiranje
i
priprema
proizvodnje
Rukovodioci u proizvodnji graevinska delatnost
Planiranje
i
priprema
proizvodnje - graevinska
delatnost
Rukovodioci u proizvodnji asfaltnih i betonskih proizvoda
Planiranje
i
priprema
proizvodnje - asfaltnih i
betonskih proizvoda
Indikatori
# redova na karticama / sati rada zaposlenih na
poslovima
# zaposlenih u preduzeu / sati rada zaposlenih na
obraunu zarada
ocena neposrednog rukovodioca
obraunu zarada
# raunara / ukupsno sati rada u IS
sati rada zaposlenih na poslovima / povrina objekta
koji se odrava
potrebno sati nadzora / sati rada na fizikom
obezbeivanju...
poslovima
sati rada zaposlenih na poslovima / # zaposlenih u
preduzeu za koje se obezbeuje ishrana i smetaj
sati rada zaposlenih na poslovima / # dokumenata
upisanih u delovodnike
vrednost nabavke / sati rada zaposlenih na poslovima
# realizovanih postupaka javne nabavke / sati rada
zaposlenih na poslovima
vrednost nabavke / sati rada zaposlenih na poslovima
vrednost prometa kroz magacin (ulaz+izlaz) / sati rada
zaposlenih na poslovima
sati prisustva odgovarajuih proizvodnih radnika / sati
rada zaposlenih na poslovima
sati prisustva odgovarajuih proizvodnih radnika / sati
rada zaposlenih na poslovima
Ukupno u dinarima / sati rada rukovodioca
UKUPNO u dinarima / sati rada zaposlenih na
poslovima
ukupno minuta uraeno / sati rada zaposlenih na
poslovima
ukupno vreme / sati rada zaposlenih na poslovima
252
Tipski poslovi
Indikatori
Rukovodioci u proizvodnji transport
preeno km / sati rada zaposlenih na poslovima
Proizvodnja ili pruanje usluge
- transport
preeno km / Ukupno sati redovna sluba
# naloga za odravanje / sati prisustva radnika na
Rukovodioci odravanja
odravanju
vrednost prodate robe / sati rada zaposlenih na
Prodaja
poslovima
Lista performansi i indikatora koji su usvojeni se znaajnije razlikuje u sementu

organizacije koji se odnosi na aktivnosti kreiranja izlaza, ili operativnog jezgra,
jer su izlazi iz razliitih preduzea vrlo raznorodni.
Objektivnost pristupa koji smo primenili bazira na injenici da smo minimizirali
broj indikatora koji su povezani sa finansijskim rezultatom, cenama ili
trokovima, kako bi smo izbegli devijantne uticaje promene cena usluga,
materijala, opreme, zarada zaposlenih i drugo. Zbog toga smo naglasak stavili na
odnos obima izlaza i potrebnog vremena za njegovo ostvarenje, a kada to nije bilo
mogue, onda su u obzir uzeti i neki finansijski indikatori izlaza i potrebnog
vremena (na primer, trokovi nabavke, vrednost projekata, vrednost zaliha i sl).
Indikatori performansi su u ovom projektu praeni u periodu od 01. januara 2008.
godine do 30. juna 2009. godine. Prvobitan plan da posmatrani period bude to
dui je bio neostvariv, s obzirom na nedostupnost traenih podataka o kretanju
indikatora, kao i podataka o promeni u organizacionoj i kadrovskoj strukturi u
istom periodu. Produenje posmatranog perioda bi svakako unapredilo
pouzdanost utvrenih performasni i zakljuaka koji su izneti, ali je taj zahtev, u
sadanjim uslovima pripremljenosti podataka u pojedinim preduzeima,
neostvariv.
Pored performansi uinaka koji su analizirani za svako tipsko radno mesto,
analizirane su i neke od najznaajnijih performansi postojeeg modela
organizacione i upravljake strukture.
Ako se kao indikator raspona kontrole iskoristi broj radnika koji su direktno
podreeni jednom rukovodiocu, mogu biti ostvarena neka znaajna zapaanja u
vezi mogunosti i potreba unapreenja ove performanse. Kretanje raspona
kontrole je povezano sa trokovima menadmenta i efikasnou kontrole izvrenja
zadatka. Iz podataka o preduzeima se vidi da je prosean raspon kontrole u
preduzeima 6,68, pri emu se ovaj indikator kree u granicama izmeu 3,18 do
19,59 podreenih jednom rukovodiocu. Vrlo je znaajno da ovaj podatak moemo
analizirati i na razliitim nivoima rukovoenja, kao i u razliitim delovima
253
strukture (to nam omoguuje znaajna saznanja o postojeim rezervama u

pogledu broja postojeih rukovodilaca).
Kako je jedan od vrlo zastupljenih pristupa smanjenju broja zaposlenih zasnovan
na smanjenju broja srednjih menadera, korieni pristup je od velikog znaaja za
donoenje preporuka u vezi sa primenom datog pristupa u konkretnom preduzeu.
Struna sprema zaposlenih je analizirana po klasifikaciji na sedam stepeni strune
spreme. Zaposleni sa magistraturom i doktoratom su zbog pojednostavljenja
svrstani u VSS. Kako je jedan od zahteva koji treba potovati kod smanjenja broja
zaposlenih unapreenje kvalifikacione strukture, podaci su posebno praeni kod
svakog preduzea ali i na nivou celog uzorka. Nakon utvrivanja moguih i
potrebnih smanjenja utvrdie se i kvalifikaciona struktura utvrenih vikova.
Najea greka u pristupu smanjenju broja zaposlenih bazira na fokusu na
eliminaciji zaposlenih sa najniim kvalifikacijama. Uvid u performanse po
kvalifikacionoj strukturi zaposlenih, a samim tim u kvalifikacionu strukturu
vikova je mogue ostvariti analizom podataka u tabeli 8. Iz tabele se vidi da je
znaajno vee rezerve mogue nai u uposlenosti kvalifikovanijih zaposlenih,
tako da su razlike u prosenoj uposlenosti najnieg i najvieg nivoa oko 10
procenata.
U posmatranim preduzeima (kako je delatnost veeg broja zaposlenih vezana za
fizike i jednostavnije poslove ija je efikasnost obavljanja znaajnije povezana
sa starosnom strukturom zaposlenih nego u delatnostima sa sofisticiranim
tehnologijama gde je naglasak na znanju ili iskustvu), starosna struktura je
analizirana po pokazateljima prosene, minimalne i maksimalne starosti.
Klasifikacija deli radnike u grupe starosti po preovlaujuoj kulturi
pragmatizma, egzistencijalizma ili konzervativizma. Grupa starosti do 30 godina
u principu (konkretna ispoljavanja zavise od organizacione kulture) ima pretene
vrednosti pragmatizma, tj. tei uspehu, ostvarenju ambicija koji ih motiviu, i
spremna je na naporan rad uz korienje novih tehnologija. Grupa starosti od 3045 uslovno reeno ima kulturu egzistencijalizma, gde su osnovni motivatori:
kvalitet ivota, konformizam, traenje autonomije, a lojalnost je najpre usmerena
ka sebi i sopstvenoj porodici. Grupa starosti preko 45 godina je karakteristina po
konzervativizmu, koji se u zavisnosti od okruenja moe drugaije ispoljiti, a u
naem okruenju nije retko ispoljen kroz odbijanje promena, tenji za sigurnou
posla i suprotstavljanju novim vrednostima koje se prihvataju u preduzeu.
Viegodinji napor na smanjenje broja zaposlenih putem socijalnih programa koji
su zasnovani na isplati otpremenina u srazmeri sa duinom radnog staa su doveli
do odreenog podmlaivanja u preduzeima, ali je efekat ovih mera bio
ogranien vrlo restriktivnim pristupom zapoljavanju, koji je u pojedinim
254
periodima imao za rezultat i administrativnu zabranu zapoljavanja ili je

dozvoljavao samo zamenu zaposlenih koji su napustili preduzea na osnovu
nekog od oblika prirodnog odliva. S tim u vezi, u preduzeima je analizirana i
dinamika kadrovskih procesa, ija je vrlo znaajna karakteristika analiza
fluktuacije i staa zaposlenih.
13.3.5. Pristupi utvrivanju rezervi

Pod rezervama se podrazumevaju kapaciteti vremena rada koji su na raspolaganju
preduzeu ukoliko bi svaki zaposleni obavio obim zadataka na nivou nekih
prosenih vrednosti koje su usvojene kao standardne, odnosno, kao normativi
ostvarenja. Kako ni u jednom od posmatranih preduzea ne postoje definisani
normativi rada po radnim mestima, ve samo oekivani obim rada u toku radnog
vremena, pristupi utvrivanju rezervi, odnosno vikova zaposlenih moraju biti
zasnovani na korienju namenski kreiranih uinaka koji se oekuju od
zaposlenih. Za potrebe realizacije ove faze projekta usvojena su tri pristupa
utvrivanju vikova zaposlenih:
1. poreenje ostvarenih vrednosti indikatora performansi radnih mesta sa
standardnom vrednou, u istom preduzeu, u toku prethodnih 18 meseci,
2. poreenje dostignutih vrednosti istog indikatora u razliitim preduzeima,
3. ocena zauzetosti i radnog uinka od strane neposrednog rukovodica.
Slika 4. Odreivanje standardnog uinka analizom ostvarenog uinka
INDIKATOR I STANDARDNI UINAK
SEKTOR ZA PROIZVODNJU ASFALTNIH I BETONSKIH BAZA
4,50
4,00
3,50
3,00
2,50
2,00
1,50
1,00
0,50
0,00
Jan.
Feb.
Mart
Apr.
Maj
Jun
Juli
Avg.
Sept.
Okt.
Nov.
Dec.
Jan.
Feb.
Mart
Apr.
Maj
Jun
Prvi nain utvrivanja rezervi, odnosno nedovoljne uposlenosti raspoloivih ljudskih resursa, jezasnovan na poreenju ostvarenih vrednosti pojedinih indikatora
performansi radnih mesta, sa njihovom standardnom vrednou koja je utvrena
255
kao prosena vrednost indikatora u periodu, na koju je dodata vrednost jedne

standardne devijacije, to znai da je za standardni uinak uzeta vrednost od koje
je vea postignuta tokom etiri od 18 prethodnih meseci, kao to je prikazano na
slici 4. Pregled posmatranih indikatora za pojedina radna mesta je dat u tabeli 5.
Drugi nain utvrivanja rezervi je bio zasnovan na poreenju ostvarenih rezultata
istog indikatora u razliitim preduzeima. Dati pristup je mogue primeniti za one
vrste poslova koji su po svojoj svrsi i nainu obavljanja istovetni (finansije,
obezbeenje, higijena, informatika). U stvarnosti se efikasnost obavljanja ovih
poslova razlikuje pre svega zbog razliitog naina organizacije i korienja
razliite tehnike ili softverske osnove za rad zaposlenih. Zbog toga emo kao
standardni uinak za ove poslove uzeti uinak koji je ostvaren u vie od jedne
etvrtine preduzea. Poreenjem tog uinka sa uinkom u konkretnom preduzeu
utvrdie se postojanje rezerve.
Trei nain utvrivanja rezervi je primenjen za radna mesta na kojima se
obavljaju nestandardni poslovi, sa malo rutine, vie kreativni, koji nemaju jedan
standardni, ve vie meusobno neuporedivih oblika izlaza, zbog ega je teko
utvrditi standardni izlaz. Standardni uinak za ove poslove utvren je na osnovu
ocene zauzetosti i radnog uinka koju je za pojedine zaposlene dao njihov
neposredni rukovodilac.
13.3.6. Analiza performansi masovnih tipskih radnih mesta

Svaku od performansi organizacione i kadrovske strukture je mogue, ali i
potrebno, analizirati na svim nivoima organizovanja preduzea. Sa stanovita cilja
ovog rada vrlo je znaajno ovu analizu uraditi na nivou radnih mesta, koja su
osnovni element sistematizacije poslova i zadataka. Sada se jo jednom, kao vrlo
znaajna, dokazuje korisnost opredeljenja da se izvri tipizacija radnih mesta,
koja omoguuje poreenja i rangiranja efikasnosti na takvim poslovima gde to do
sada nije bilo mogue.
U tabeli 7. je dat prikaz uinaka i rezervi za tipska radna mesta sa najveim
brojem zaposlenih. Negativna vrednost u koloni "Rezerve" oznaava da na tom
radnom mestu postoji manjak radnika, dok pozitivne vrednosti u datoj koloni
oznaavaju rezerve po radnim mestima. Na osnovu analize ustanovljeno je da:
a) Prikazana radna mesta (20 najmasovnijih) pokrivaju 51,30% od
ukupnog broja od zaposlenih,
b) Najvee rezerve postoje kod radnog mesta Radnik na ostalim
poslovima odravanja vozila (356),
c) Najvei manjak postoji za mesto Voza autobusa i iznosi 16 radnika.
256
Tabela 7. Analiza performansi po tipskim radnim mestima JP i JKP

Tipsko RM
Voza autobusa
Radnik na ostalim poslovima
odravanja vozila
Broj
zaposlenih
Prosean
uinak
% ukupnog
broja
zaposlenih
Rezerva
2300
100,69%
12,23%
-16
1083
67,09%
5,76%
356
580
92,64%
3,08%
43
Vrtlar
Radnik na ostalim operativnim
poslovima
Radnik na poslovima odravanja
opreme
495
92,58%
2,63%
37
471
87,28%
2,50%
60
Voza
428
98,74%
2,28%
Voza tramvaja
Slubenik za tehnike poslove
planiranja, pripreme i kontrole
425
102,45%
2,26%
-10
400
84,88%
2,13%
60
Rukovodilac operativnih poslova
378
88,96%
2,01%
42
Automehaniar
374
64,77%
1,99%
132
Voza trolejbusa
340
101,47%
1,81%
-5
Poslovoa
315
91,53%
1,67%
27
Mainista
315
96,03%
1,67%
13
Radnik FT obezbeenja
Radnik na izgradnji i odravanju
postrojenja
309
88,16%
1,64%
37
304
75,74%
1,62%
74
Komunalni radnik na ienju ulica

Komunalni radnik na iznoenju
smea
268
98,92%
1,43%
258
99,10%
1,37%
Prodavac
222
91,24%
1,18%
19
Slubenik za ostale poslove prodaje
215
87,32%
1,14%
27
Rukovodilac odravanja opreme
211
89,96%
1,12%
21
51,30%
890
UKUPNO
9.642
13.3.7. Analiza performansi po stepenu strune spreme

Analiza performansi po stepenu strune spreme ukazuje na prosene uinke i
rezerve po strunoj spremi zaposlenih. Podaci su prikazani u narednoj tabeli:
a)
Najvei broj zaposlenih u javnim i javno komunalnim preduzeima ima
etvrti stepen strune spreme (5.573 zaposlena),
257
b)
Najvei proseni uinak imaju radnici sa prvim stepenom strune spreme
(osnovna kola) i on iznosi 93,49%
c)
Najvee rezerve postoje u grupi radnika sa etvrtim stepenom strune
spreme i on iznosi 514 zaposlenih.
Tabela 8. Analiza performansi po stepenu strune spreme
Stepen strune
spreme
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Ukupno
Broj
zaposlenih
2.329
457
5.491
5.573
2.278
789
1.889
18.806
Prosean
uinak
93,49%
93,27%
91,65%
90,77%
87,28%
86,42%
85,88%
90,33%
Rezerve
152
31
458
514
290
107
267
1.819
13.4. ZAKLJUAK I PREPORUKE

Pitanje adekvatnog dimenzionisanja broja zaposlenih u preduzeima je vrlo
znaajno sa stanovita konkurentnosti poslovanja. Preveliki broj zaposlenih
generie probleme u pogledu trokova poslovanja i socijalnih tenzija usled
neadekvatne raspodele optereenja poslom u razliitim delovima organizacione
strukture. Unapreenje efikasnosti tehnologije, kao i sve liberalniji pristupi
ukljuivanju privatnog sektora u pruanja javnih usluga dovode do relativno
izraene potrebe za smanjivanjem broja zaposlenih u javnim preduzeima.
Pristupi koji su u radu navoeni variraju od proaktivnih do reaktivnih. U uslovima
ekonomske krize reaktivni pristupi su mnogo zastupljeniji jer su raspoloivi
rokovi za sprovoenje promena mnogo krai, a postavljeni ciljevi su vezani za
efikasnost pre nego za dugorona dostignua. U praksi je smanjenje broja
zaposlenih esto rezultat linearnih otputanja u svim delovima organizacije,
dobrovoljnog odlaska zaposlenih ili programa koji ukljuuju isplate otpremnina.
Vrlo retko je smanjivanje broja zaposlenih povezano sa strategijama redizajna,
koji ukljuuje i downsizing. U ovom radu je prikazana metodologija organizaionog redizajna zasnovana na analizi postojee organizacione strukture, na svim
nivoima organizovanja, to podrazumeva analizu i promene u sistematizaciji
radnih mesta. Metodologija je primenjena u 21 javnom preduzeu sa vie od 18
000 zaposlenih, tako da je ukljuivala dodatna metodoloka unapreenja poznatih
pristupa i modela dizajniranja organizacione strukture. U prvom koraku je
izvrena tipizacija postojeih modela organizacione strukture posmatranih
258
preduzea koja je izvrena svoenjem na model Porterovog lanca vrednosti, a u

drugom koraku na Mintzbergov model strukture sa pet elemenata, koji ukljuuje
aktivnosti menadmenta, operativnog izvravanja i podrke. Da bi poreenja bila
mogua na nivou radnih mesta, izvrena je tipizacija radnih mesta tako da je u
aktivnostima infrastrukture (Porterov model) broj razliitih radnih mesta smanjen
sa 450 na 91. Radna mesta proizvoenja izlaza su tipizirana tako da ni u sluaju
najveeg preduzea njihov broj nije prelazio 100, a presek u svim preduzeima
ini oko 200 razliitih radnih mesta, iako se radi o vrlo raznorodnim delatnostima
u kojima posmatrana preduzea deluju. Sprovedene tipizacije su omoguile:
poreenja razliitih modela organizacione strukture, utvrivanje standarnih
uinaka za tipizirana radna mesta, analizu kadrovske strukture i utvrivanje
rezervi na svim nivoima organizovanja. Na taj nain su stvoreni preduslovi za
smanjivanje broja zaposlenih primenom bottom-up pristupa na objetivnim
osnovama.
LITERATURA
[1] Cameron, K.S. 1994, Strategies for successful organizational downsizing, Human
Resource Management, vol. 33 no. 2, pp.189-211.
[2] Cameron, K.S., Freeman, S.J., & Mishra, A.K. 1993, Downsizing and redesigning
organizations in Organisational change and redesign, eds G Huber & W Glick, Oxford
University Press, New York, pp. 19-63.
[3] udanov M., Savoiu G., Krivokapi J., Organizacione konfiguracije i lanac stvaranja
vrednosti kao osnov za restrukturiranje, Zbornik radova XII meunarodnog simpozijuma
SYMORG 2010, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
[4] Dulanovi ., Jako O., Osnovi organizacije poslovnih sistema" Fakultet
organizacionih nauka, Beograd, 2009.
[5] Freeman, S.J. 1994, Organizational downsizing as convergence or reorientation:
implications for human resource management, Human Resource Management vol. 33 no.
2, pp. 213-238.
[6] Ili, A., Zarade u javnom sektoru u Srbiji i njihov uticaj na makroekonomsku
stabilnost i meunarodnu konkurentnost zemlje, Srpski ekonomski forum, Beograd, 2010
[7] Jako O., Jelaca A., Uticaj downsizinga na organizacione performanse preduzea,
Zbornik radova sa XIV Internacionalnog simpozijuma Strateki sistemi i strateki
menadment, Ekonomski fakultet Subotica, Pali, 2009.
[8] Luthans, B.C. & Sommer, S.M. 1999, The impact of downsizing on workplace
attitudes, Group and Organization Management, vol. 24 no. 1, pp. 46-70.
[9] Mintzberg H, Structure in Fives: Designing Effective Organizations, Englewood
Cliffs, Prentice Hall, New Jersey, 1983.
[10] Porter M. E., Strategy and the Internet, Harvard Business Review, 2001
[11] Ryan, L., & Macky K.A. 1998, Downsizing organizations: Uses, outcomes and
strategies, Asia Pacific Journal of Human Resource,s vol. 36 no. 2, pp. 29-45.
[12] Sennett, 1998
[13] www.kvartalnimonitor.rs, Zaposlenost i zarade u javnom sektoru, br.19.

[14] www.rzs.gov.rs
259
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 14
ULOGA INTERNOG MARKETINGA U

UNAPREENJU KVALITETA LJUDSKIH
RESURSA 1
Ivana Domazet 2
Apstrakt: Ovaj rad se bavi internim marketingom kao konceptom iji su bazini
ciljevi motivisanje, privlaenje i zadravanje kvalitetnih i strunih zaposlenih koji
su primarno orijentisani na kvalitet poslovnog portfolia koji se nudi kupcima, a
sve u funkciji unapreenja profitabilnosti kompanija. Izbor, motivacija i
zadravanje najboljih zaposlenih vodi visokom stepenu ispunjenja poslovnih
obaveza, internoj konkurenciji ali i znaajnom unapreenju kvaliteta zaposlenih.
Ako se usvoji i primenjuje u kompaniji interni marketing vodi dugoronom rastu i
uspehu kompanije bez obzira na delatnost kojom se kompanija bavi. Interni
marketing ima znaajnih dodirnih taaka sa podrujem ljudskih resursa, te je
analiza koncepta internog marketinga i njegovih osnovnih dimenzija koje se
nalaze u funkciji unapreenja ljudskih resursa znaajan faktor za kreiranje
konkurentne prednosti u dananjem dinaminom poslovnom okruenju.
Kljune rei : interni marketing, motivacija, satisfakcija i kvalitet zaposlenih.
14.1. KONCEPT INTERNOG MARKETINGA

Uspeno ostvarivanje ciljeva kompanija vezuje se za anticipiranje potreba i elja
ciljnih potroakih segmenata i njihovo zadovoljavanje, efikasnije i efektivnije od
konkurenata. Marketing koncepcija podrazumeva kontinuiranu aktivnost
menadera u kreiranju efektivne strategije marketing komunikacija, zasnovane na
Republike Srbije.
Dr Ivana Domazet, nauni saradnik, Institut ekonomskih nauka, Beograd
ULOGA INTERNOG MARKETINGA U UNAPREENJU KVALITETA ...
261
kompatibilnosti ciljeva i resursa organizacije i drugim elementima koji utiu na

izbor efektivnog komunikacionog miksa (Domazet, 2010, str. 1). Pritom, jedno od
kljunih pitanja jeste adekvatna komunikacija sa raznim trinim segmentima
(sadanji i potencijalni klijenti, preduzea, mediji), a poseban segment komunikacije predstavlja interni marketing usmeren na zaposlene.
Leonard Berry je, pre vie od dvadeset godina, prvi upotrebio termin interni
marketing, definiui ga kao primenu teorije i prakse marketinga u usluivanju
eksternih kupaca na nain koji podrazumeva: zapoljavanje i zadravanje
najboljih kadrova i njihovu spremnost da na najbolji nain urade svoj posao
(Little and Marandi, 2003, str. 114).
Interni marketing ukljuuje programe namenjene zaposlenima i njihovom razvoju.
Usmeren je na pronalaenje, motivisanje i zadravanje zaposlenih orijentisanih
prema potroau, a jako je vaan za radno intenzivne, posebno uslune kompanije
jer znanje, strunost, aktivnosti i ponaanje zaposlenih ine ukupan poslovni
portfolio koji potroai/klijenti kupuju na eksternom tritu. Neki kritiari
internog marketinga tvrde da je on sinonim za upravljanje ljudskim resursima, ali
istraivanja pokazuju da se oni razlikuju. Upravljanje ljudskim resursima je iri
pojam od internog marketinga i ima etiri znaenja: nauna disciplina,
menaderska funkcija, posebna poslovna funkcija u organizaciji i specifina
filozofija menadmenta.
Upravljanje ljudskim resursima kroz osposobljavanje i motivisanje zaposlenih ka
to efektivnijem ispunjavanju trinih potreba kupaca, odnosno, privlaenje odgovarajuih kadrova, odravanje i unapreivanje dugoronih odnosa sa njima, je
jedan od preduslova poslovnog uspeha. Frank Bradley interni marketing blisko
povezuje sa upravljanjem ljudskim resursima i sa nainom na koji organizacija
razvija svoju poslovnu kulturu (Bradley, 2005, str. 7). Milisavljevi pri analizi
koncepta internog marketinga uzima u razmatranje zadatke menadmenta ljudskih
resursa, odnosno motivisanje zaposlenih i kreiranje takve strukture kadrova koja
e obezbediti najvii nivo efikasnosti ukupnih interakcija. Zaposleni moraju biti
motivisani da rade na sprovoenju programa satisfakcije potroaa (Milisavljevi,
2001, str. 7).
Interni marketing je stvaranje, razvijanje i odravanje unutranje kulture
poslovanja, kojom se pomae i podrava ostvarivanje ciljeva kompanija. Osnovni
ciljevi internog marketinga su:
uspeno ispunjenje svih poslovnih obaveza zaposlenih u funkciji
ostvarenja ciljeva kompanije,
motivisati zaposlene da poslove obavljaju kao strunjaci koji su
orijentisani na potroaa i koncentrisani na kvalitet proizvoda/usluge,
262
DOMAZET
privui i zadrati kvalitetan ljudski kadar, orijentisan na klijente
kompanije.
14.1.1. Segmentacija internog trita

Interni marketing svoje rezultate pokazuje eksterno. Kompanija moe da ima
brilijantne ideje, ali ako ne uspe da ih ostvari one same po sebi gube svaki smisao.
Vreme, trud i novac uloeni na promociju proizvoda su uzalud potroeni ukoliko
nijedan zaposleni ne zna i nije obaveten o samom proizvodu i njegovoj
vrednosti. Vreme, proces, resursi i znanje moraju zajedno efikasno da deluju kako
bi kompanija obezbedila profit na eksternom tritu.
Sutina internog marketinga je u tome da zaposleni tretiraju svoje kolege koji
dolaze u poslovnom procesu nakon njih kao korisnike i da se principi internog
marketinga primenjuju unutar organizacije. Ako svako u kompaniji prihvata
marketinke principe, onda se svako od zaposlenih trudi da olaka posao drugima.
Na internom tritu kompanija tretira svoje zaposlene kao potroae.
Interno i eksterno trite se prilino razlikuju, pa je za uspenu primenu
marketinga na internom tritu neophodno usvojiti specifinosti i razviti
odgovarajui pristup. Interno trite je zatvoreno i odnosi ponude i tranje su
relativno fiksni. Takoe, delovanje faktora iz eksternog okruenja na aktere
internog trita znatno je smanjeno. Zbog toga je sam odnos uesnika internog
trita i razmena vrednosti meu njima od presudne vanosti. Odnosno,
psiholoki aspekti i kvalitet odnosa meu uesnicima na internom tritu kljuni
su za postizanje rezultata koji se mere intenzitetom motivacije, zadovoljstva,
profesionalnog obavljanja posla itd.
Segmentacija internog trita se mora sprovoditi usled postojanja heterogenih
preferencija internih potroaa u kompaniji. Ljudi se meusobno razlikuju kada su
u ulozi potroaa ne eksternom tritu, a isto tako i kada su u ulozi zaposlenih na
internom tritu. Interni potroai (korisnici) imaju mali ili nikakav izbor po
pitanju sa kim e poslovati, dok potroai na eksternom tritu mogu (izuzev u
sluaju monopola) birati izmeu nekoliko ili vie ponuaa.
Prema Jobberu interni marketing se koncentrie na interne potroae tj. interno
trite koje ine zaposlene, a segmentacija internog trita predstavljena je slikom
1. Osnovna tri segmenta internog trita inile bi sledee grupe zaposlenih:
1. Simpatizeri - oni koji podravaju promene,
2. Neutralni - nemaju stav po pitanju promena u organizaciji posla i
3. Protivnici - oni koji nisu za promene, ve za odravanje statusa quo.
263
Slika 1. Interni marketing

Interni potroai
Interna marketing
segmentacija
Targetirana
grupa
Targetirana
grupa
Targetirana
grupa
Simpatizeri
Neutralni
Protivnici
Interni marketing
miks 1
- proizvod
Interni marketing
miks 2
- proizvod
Interni marketing
miks 3
- proizvod
- cena
- cena
- cena
Izvor: Jobber, 1995
14.2. ELEMENTI INTERNOG MARKETING MIKSA

Osnovni instrument menadmenta kompanije, u procesu zadovoljenja i motivacije
zaposlenih, a u cilju postizanja to boljeg kvaliteta usluga ine dodatni elementi
internog marketing miksa, i to (Saad, Ahmed, Rafiq, 2002, str. 33):
Strateke nagrade,
Interna komunikacija,
Interna koordinacija,
Edukacija i trening zaposlenih,
Organizaciona struktura,
Senior rukovodstvo,
Fiziko okruenje,
Zapoljavanje, izbor buduih zaposlenih,
264
DOMAZET
Sistem motivacije,
Ojaavanje i
Operacione/procesne promene.
Na prvi pogled izgleda da ne postoji razlika izmeu podsticajnog sistema i

strateke nagrade. Meutim, nijansa koja razlikuje strateku nagradu je da ona
utie na ponaanje, delovanje i dostignua koja pomau napredak organizacije u
realizaciji poslovnih ciljeva. Podsticajni sistem se odnosi na osnovni sistem
plaanja definisan u kompaniji, a u cilju uspostavljanja organizacione kulture,
nagraivanjem poslovnih aktivnosti, ponaanja i vrednosti koje senior menaderi
ele da ohrabre.
Navedeni elementi internog marketing miksa su podloni kontroli i neophodno je
pravilno ih primenjivati kako bi se postigli eljeni rezultati definisani kao
organizacione mogunosti koje direktno utiu na poslovne performanse.
Slika 2. Elementi internog marketinga
MarketingFilozofija
Organizacione
sposobnosti
Trina
orijentacija
Interni
Marketing
Mix
Satisfakcija
zaposlenih
Poslovne
performanse
Individualne
sposobnosti
(kompetencije)
Instrumenti
Marketinga
Izvor: Saad, Ahmed, Rafiq, 2002, str. 34
Trina orijentacija, zadovoljstvo zaposlenih i posebne/individualne nadlenosti

su predstavljene kao instrument koji posreduje izmeu internog marketing miksa i
poslovnih performansi organizacije. Trina orijentacija posreduje u tom odnosu
kako bi organizacija bila svesna i na pravi nain reagovala na potrebe klijenata i
265
mogunosti konkurenata. Trina orijentacija stvara konkurentsku prednost u

percepciji potroaa, to vodi ka boljim organizacionim performansama.
Sutina internog marketinga je u tome da se klju zadovoljavajuih poslovnih
rezultata nalazi u stvaranju zadovoljnih, motivisanih i ka spoljnim klijentima
orijentisanih zaposlenih.
Na kompaniju deluje puno faktora iz eksternog okruenja, na koje ono ne moe
uticati niti ih moe menjati, ali ih mora stalno pratiti i dobro poznavati kako bi im
prilagodilo svoje ciljeve i ostvarilo planirane rezultate. Za razliku od eksternog
okruenja, u unutranjem okruenju potrebno je osigurati neophodne uslove za
realizaciju ciljeva poslovanja i to najboljom moguom kombinacijom sledeih
elemenata (Zubovic, 2010, str. 40):
ljudi sa svojim znanjima i vetinama,

tehnologije i
organizacije rada.
Osnovni rezultati primene instrumenata internog marketing miksa su kvalitetni,

sposobni i motivisani zaposleni, koncentrisani i usluno orijentisani. Osim njih,
vani faktori internog marketinga su (Ferdous, 2008, str. 25):
poslovi (radni zadaci);
okruenje u kojem se poslovi obavljaju;
autoritet, prava i odgovornosti zaposlenog;
resursi sa kojima zaposleni raspolae;
sami procesi oblikovanja: organizacione strukture, strukture radnih
timova ili grupa, strukture delegiranja prava i odgovornosti, strukture
nagraivanja;
operativni aspekti (na primer: kada, gde i na koji nain se odravaju
sastanci, ko ih moe voditi i sl.).
Poslovi, odnosno radni zadaci, treba da budu takvih karakteristika da motiviu
zaposlene da na zadovoljavajui nain odgovore zahtevima uprave koji se odnose
na oblikovanje, primenu i razvoj orijentisanog na potroaa, uspenog
interaktivnog i eksternog marketinga.
Vaan element koji se ne sme propustiti pri oblikovanju internog marketinga jeste
situacija u kojoj se danas nalaze preduzea u gotovo svim, ak i u najrazvijenijim
zemljama. Naime, atraktivnost posla za zaposlene se smanjuje a zahtevi koji se
pred njih postavljaju rastu, poveava se doza stresa i trai se vea fleksibilnost.
Nasuprot tome najee nema odgovarajueg napretka u smislu statusa,
materijalnih resursa i humanog odnosa prema zaposlenima. U takvom je
266
DOMAZET
okruenju jako teak zadatak odrati atraktivnost ponuenog proizvoda (posla) u

trinim uslovima koji stagniraju ili se ak pogoravaju (Previi, Ozreti-Doen,
2004, str. 565). Marketing deluje u pravcu razvijanja tehnika i procedura kojima
se osigurava sposobnost i elja zaposlenih za pruanjem kvalitetnih usluga.
Zadovoljstvo zaposlenih i zadovoljstvo klijenata usko su povezane.
U kontekstu internog marketinga cenu je poeljno posmatrati kao ravnoteu
izmeu koristi/vrednosti prema troku kako za kompaniju tako i za zaposlene.
Cena se najee odreuje putem tradicionalnog koncepta odnosa utroenog
(finansijskog i nefinansijskog) prema za uzvrat dobijenoj vrednosti. Tako je
mogue ustanoviti koliki su trokovi za zaposlenog (na primer psiholokih
zahteva i vremena) kada se od njega zahteva da promeni nain ponaanja na
radnom mestu, kao i kolika se korist/vrednost takvim promenama moe ostvariti.
Na primer, od zaposlenog se moe zahtevati da radi kvalitetnije, da obavlja drugu
vrstu radnih zadataka, da usvoji nova znanja i vetine (sa njegovog gledita to su
trokovi), ali isto tako on za uzvrat moe dobiti: vei stepen slobode u
odluivanju, unapreenje, postati nadreen veem broju zaposlenih, dobiti veu
platu, postati konkurentniji na internom (ali i eksternom tritu rada) itd. Otuda,
cena internog marketinga se posmatra u odnosu ukljuenih napora, vremena,
predanosti radu i drugih kriterijuma sa time povezanih trokova naspram
vrednosti koju zaposleni dobija kroz ulogu koju ima u organizaciji, a vrednost
treba biti takva da zaposleni uz linu satisfakciju maksimizira ulaganja.
Prodaja i distribucija kao instrumenti u internom marketing miksu podrazumevaju
prodajne aktivnosti i distribucione kanale, te njihovu kombinaciju, kako bi se
dolo do eljenog ciljnog trinog segmenta. Prodaja i distribucija su vidljivi i
opipljivi, ali i nevidljivi i neopiljivi aspekti radnog mesta i okruenja u kojem se
obavljaju poslovi. Oni se odnose na fizika radna mesta i atmosferu u kojima se
obavljaju transakcije izmeu zaposlenih i preduzea, ali i na kulturu preduzea i
simbolike vrednosti organizacije. Kako je u eksternom marketingu vano imati
optimalnu kombinaciju i koordinaciju aktivnosti prodaje i kanala, tako je u
internom marketingu vano oblikovati adekvatno okruenje u okviru kojeg e se
brojem, strukturom, hijerarhijskim nivoima radnih mesta sa jedne strane, i
delegiranjem prava i odgovornosti zaposlenima sa druge strane, omoguiti
uspeno poslovanje na internom i eksternom tritu.
U istraivanjima koja su sprovedena u SAD-u, na pitanje ta zaposleni ele? kao
dominantan se pojavio odgovor Otvorena komunikacija (Lings and Brooks,
1998, str. 330). Plata je rangirana tek na 16. mestu. Kada su ispitanici upitani
zbog ega ele napustiti postojea radna mesta, najei odgovor bio je da ele
priznanje i oseaj da doprinose poslu, a da ne ele da se oseaju kao da rade u
vakumu. Komunikacija kao element internog marketing miksa podrazumeva
267
protok i podelu informacija. Ove informacije mogu se prenositi uz upotrebu:

novina kompanije, direktne pote, videoprezentacija novih znanja i vetina i sl.
Informacije se prenose u cilju poveanja svesnosti zaposlenih da deluju u skladu
sa zahtevima koje je pred njih postavila kompanija.
Ciljevi interne komunikacije mogu biti:
komunikacija i analiza argumenata za promenu,
motivacija zaposlenih (komunikacija o tome da su istraene brige i interesi
zaposlenih uoene i uvedene u planiranje novih postupaka),
motivacija zaposlenih i posrednika da prihvate znaenje promene,
obrazovanje i trening zaposlenih za nove postupke,
podseanje svih na potrebe i uvedene promene,
odgovaranje na pitanja i reavanje problema,
primanje povratnih informacija.
Interna komunikacija i promocija uspene su u upoznavanju zaposlenih sa
injenicama ta se od njih oekuje u kontekstu obavljanja poslova, ime se jasno
odreuje uloga svakog zaposlenog u poslovanju preduzea.
Stauss i Hoffmann diferenciraju komunikacijske ciljeve zavisno o eljenom
uticaju na znanje, stavove i ponaanje zaposlenih (Stauss, Hoffmann, 2000, str.
145). Ako su u pitanju ciljevi vezani uz znanje, tada se radi o komunikaciji ija je
svrha informisanje zaposlenih (na primer o zahtevima potroaa/korisnika, o
obelejima proizvoda/usluga i sl). Komunikacija povezana sa stavovima
zaposlenih odnosi se, na primer, na oblikovanje i usvajanje orijentacije prema
potroau/korisniku. Znanje i stavovi utiu na ponaanje, a odgovarajua
komunikacija ima za cilj podsticanje aktivnog, samostalnog ukljuivanja u
reavanje razliitih situacija
Na slici 3. je, osim dva primarna toka komunikacije kompanije sa klijentima,
predstavljen i trei komunikacioni tok organizacije koji je usmeren ka internoj
javnosti (ka zaposlenima), odnosno interni marketing.
Tokovi komunikacija usmerenih na kupce/klijente kompanije obuhvataju:
eksterne marketing komunikacije, gde se kroz oglaavanje, unapreenje
prodaje, sponzorstvo, PR, direktni marketing i linu prodaju komunicira sa
ciljnim klijentima;
interaktivni marketing, gde dolazi do kontakta izmeu uslunog personala
i/ili uslunog ambijenta sa klijentom i komunikacije se prenose putem
line prodaje, call i contact centara, samog prodajnog mesta i celokupnog
uslunog ambijenta sa svim njegovim elementima.
268
DOMAZET
Interni marketing ima za cilj obezbeenje nesmetane komunikacije unutar
kompanije i to kako kroz razliite nivoe u organizacionoj strukturi

(vertikalna), tako i izmeu pojedinih delova organizacije, odnosno
poslovnih funkcija, to predstavlja horizontalnu komunikaciju.
Slika 3. Zlatni trougao komunikacije kompanije
K om panija
Inte rni mark eting
Ek ste rn e mark eting

komu n ikaci je
vertik alne ko mu nik acije
Ogla av anje
Unap re enje pro daje
Sp on zo rstvo
Odn os i s a jav no u
Direktn i m ark etin g
L ina pro daja
ho ri zo ntaln e ko mun ik acij e
Zaposleni
Interaktivn i mar ke ting
K upci/Klijen ti
Lin a p rod aj a
Cent ar za s erv is klijen ata
Mes to pro daje
Uslu n i amb ijent
Izvor: Kitchen, 2004, str. 112
Izuzetno je vano unaprediti i internu komunikaciju, odnosno kroz interni

marketing obezbediti da se nesmetano obavlja komunikacija unutar kompanije i
to kako kroz razliite nivoe u organizacionoj strukturi (vertikalna), tako i izmeu
pojedinih delova organizacije, odnosno poslovnih funkcija, to predstavlja
horizontalnu komunikaciju.
Interni marketing miks moe proizvesti zadovoljavajue rezultate jedino ako su
ispunjeni sledei uslovi (Grnroos, 2000, str. 232):
interni marketing ini deo stratekog upravljanja,
program internog marketinga ne sme biti onemoguen postojeom
organizacionom strukturom,
menadment preduzea mora da pokazuje neprekidno pozitivan stav
prema procesu internog marketinga.
269
Primena internog marketinga i elemenata internog marketing miksa je u ranoj fazi

razvoja i smatra se da e ovo podruje marketinga tek doiveti intenzivno
istraivanje i primenu u praksi. Rastua potreba za internim marketingom postoji
zbog dominantne uloge ljudi u poslovanju u dananjim jako konkurentnim
uslovima poslovanja. Sve vea je prisutnost transformacije industrijskih delatnosti
u uslune delatnosti. Znaenje usluge i usluni know-how dobijaju sve vei
znaaj jer su obrazovani, izvebani i usluno orijentisani zaposleni najkritiniji
resursi koji su potrebni preduzeu. Osnova za kvalitetno poslovanje jeste ulaganje
u kvalitet zaposlenih. Sve vie kompanija delegira odgovornost na vei broj
zaposlenih zbog cilja izgradnje dugoronih odnosa sa potroaima, ime se
poveava potreba za neprekidnim usavravanjem zaposlenih. Novi naini rada
stalno zahtevaju da zaposleni usvajaju nova znanja i vetine. Brojna preduzea su
neprekidno u transformaciji. Dogaaju se spajanja, alijanse, smanjivanja,
preuzimanja. Svi ovi procesi zahtevaju potrebu za kontinuiranim komuniciranjem
sa zaposlenima.
Koncept internog marketinga primenjuju uspene kompanije, a posebno vodee
uslune preduzee. Najpoznatija kompanija sveta koje uspeno primenjuje
koncept internog marketinga svakako je The Walt Disney Company. Interni
marketing odlino funkcionie i u drugim amerikim kompanijama, kao to su
Delta Airlines, The Marriott Corporation (lanac hotela), Dun Bradstreet
(konsalting) itd. U Evropi na prvom mestu treba istaknuti British Airways, SAS
Scandinavian Airlines, Marks & Spancer, Ericson. Sprovedena istraivanja
pokazuju da primena u Evropi nije tako uestala kao u Americi, ili tanije, da su
primeri evropskih kompanija koja imaju formalno izraene programe internog
marketinga jo uvek relativno malobrojna. Primena internog marketinga u
srpskim kompanijama jo uvek se sistemski ne istrauje, a povremena
prikupljanja podataka o nivou njegove primene pokazuju kako u naim
kompanijama postoje brojne aktivnosti koje po svojoj prirodi odgovaraju
aktivnostima internog marketinga (npr. kolovanje zaposlenih, izbor i
nagraivanje najboljih, nagradna podsticajna putovanja i sl.). Te se aktivnosti
veinom planiraju i sprovode bez postojanja formalnog plana internog marketinga
i najee ine deo prakse upravljanja ljudskim potencijalima u kompaniji.
14.3. AKTIVNOSTI INTERNOG MARKETINGA

Izbor i motivisanje odgovarajuih kadrova, kao i odravanje dugoronih odnosa
sa njima, predstavlja osnovu izgradnje internog marketinga. Celokupan proces
poinje selekcijom i odabirom odgovarajuih kadrova. Kriterijumi odabira su
vetina i znanja kojima oni raspolau, spremnost da se edukuju i napreduju
zajedno sa organizacijom i usvoje ciljeve organizacije, jer se rad u organizaciji
270
DOMAZET
dizajnira tako da ne bude prisila, nego zadovoljstvo (Prulj, 2007, str. 456). U tom
smislu, razvijanje strategija internog marketinga ukljuuje pristup od tri faze
(Egan, 2004, str. 164):
1. Stvaranje poslovnog okruenja koje unapredjuje sigurnost zaposlenih;
2. Dizajniranje organizacione strukture i linija komunikacije bez
funkcionalnih barijera;
3. Jasna vizija interne organizacije od strane top menadmenta.
Kompanija treba da stvori poslovno okruenje u kom e se zaposleni oseati
sigurno. Na taj nain kompanija pokazuje svoju posveenost ka razvoju ljudskih
resursa i kreiranju uslova za pravilnu komunikaciju sa zaposlenima, to
podrazumeva kreiranje organizacione strukturu u kojoj su funkcionalne barijere
izbrisane. Jedan od naina efektivnog brisanja funkcionalnih barijera zaposlenih i
menadera je organizovanje razliitih treninga za razvoj timskog duha (Team
building), gde se najbre brie distanca izmedju menadera i zaposlenih. Osnovni
zadatak takvih okupljanja jeste reavanje prisutnih i potencijalnih problema bez
pritisaka koji se vezuju za funkciju u kompaniji.
Profitabilnost kompanija zavisi od sposobnosti kompanije da se kontinuirano
prilagodjava dinaminom i konkurentnom okruenju. Otuda, celokupna razvojna
strategija kompanije mora inkorporirati i kvalitetnu strategiju internog marketinga
ije su osnovne aktivnosti:
edukacija zaposlenih u cilju prilagoavanja promenama u okruenju;
briga o zaposlenima i motivisanje zaposlenih;
stvaranje timskog duha kroz unapredjenje medjusobnih interakcija i
stvaranje odgovarajue infrastrukture radi izbegavanja barijera u internim
marketinkim komunikacijama.
U dananjim uslovima kompanije su primorane da svoje poslovanje uskladjuju sa
inovacijama ukoliko ele da zadre korak sa deavanjima na tritu. Jedan od
naina da se prate trendovi u savremenom svetu jeste i stalna edukacija
zaposlenih.
Edukacija je nezaobilazna kod zapoljavanja novih radnika, kod uvodjenja novih
proizvoda ili usluga, odnosno kod uvodjenja bilo kakvih novina u poslovanje
kompanije, jer doprinosi unapreenju znanja i performansi zaposlenih, kao i
njihovoj produktivnosti. Poseban je znaaj edukacije zaposlenih u procesu
prihvatanja novih tehnologija. Razvoj i primena novih tehnologija ogledaju se
kroz poveanje efektivnosti u komunikaciji i izvravanju radnih zadataka u
internom okruenju, ali i kroz poveanje efektivnosti u procesu razvijanja dobrih
dugoronih odnosa sa kupcima. Uspeh kompanija na konkurentnom tritu u
velikoj meri zavisi od pronalaenja optimalne mere integracije novih tehnologija,
271
ali i od kreiranja odgovarajuih naina za prevazilaenje otpora zaposlenih, koji

je apriori prisutan kada se uvode nove tehnologije vezane za poslove koje su
zaposleni obavljali.
Veina kompanija je edukovala svoje zaposlene i na taj nain smanjila otpor
prema promenama i osposobila ih da koriste nove tehnologije u obavljanju svojih
svakodnevnih zadataka. Pri tome, kompanije su koristile razliite strateke
pristupe i taktike. Jedna od uspenijih taktika internog marketing je ukljuivanje
treninga, s ciljem da se ohrabri formalna i neformalna komunikaciju, dok se na
stratekom nivou interni marketing iri do prihvatanja menaderskih stilova i
kadrovskih politika koje afirmiu zaposlene, treninge za servis potroaa i
procedure planiranja (Egan, 2004, str. 164). Istraivanja koja razvijaju modele
ulaganja u podruja performansi zaposlenih, ukoliko su sprovedena na
odgovarajui nain, rezultiraju rastom profita kompanije. Naime, rezultati
istraivanja koje je u fokusu imalo uticaj obuke na ROI (Return on Investment,
odnosno povraaj na investicije) su bili poveanje produktivnost od 17% i
ostvarivanje dugoronijeg odnosa sa kompanijom od 14% (Trust Technology
Solutions).
Medjutim, da bi rezultati implementacije ovih modela bili jo kvalitetniji, kroz
koncept internog marketinga potrebno je inkorporiranje interaktivnosti, kao
bazine determinante direktne komunikacije menadera i zaposlenih. Razlog je
jednostavan - tradicionalni putevi internog mas marketinga (distribucija internih
novina i drugih informacija pisanim putem unutar kompanije) postaju nedovoljni
jer ne komuniciraju na pravi nain sa zaposlenima, te je neophodno dodati
socijalnu dimenziju u interakciji sa zaposlenima (Gummesson, 2003, str.198).
Briga o zaposlenima i motivisanje zaposlenih od strane menadmenta
kompanije na direktan nain determinie kreiranje dugoronih odnosa zaposlenih
i menadmenta, te su na taj nain znaajna dimenzija kompletnog procesa
upravljanja. Osnovni zadatak svakog menadera jeste da kontinuirano analizira
okruenje, pravilno anticipira razvojne trendove i da vodi kompaniju u korak sa
promenama u njemu. Otuda, uloga menadera podrazumeva pronalaenje
maksimalnog interesa u saradnji izmeu organizacije, odnosno njenih zaposlenih i
eksternog okruenja. Kao vaan faktor uspeha, tokom procesa saradnje, istie se
emocionalna inteligencija menadera.
Emocionalna inteligencija je sposobnost prepoznavanja oseaja, njihovog jasnog
identifikovanja, razumevanja, sposobnosti kontrolisanja i korienja za
izraavanje misli. U tom smislu, razumljiv je znaaj emocionalne inteligencije
menadera prilikom svakodnevnih poslovno stresnih situacija, ili tokom procesa
donoenja odluka. Ukljuenost menadera u reavanje problema zaposlenih,
odnosno sposobnost empatije utie na poveanje motivisanosti i lojalnosti
272
DOMAZET
zaposlenih. Ispoljavanje empatije, pored znanja i vetina, posebno je vano u

kontaktu izmeu zaposlenih i klijenata. Pokazivanje iskrenog interesovanja i
ukljuivanje u prijateljsku konverzaciju sa ljudima koje ete moda sresti,
predstavlja tzv. emocionalni napor (Zeithaml, Bitner, 2003, str. 322). Da bi dola
do zaposlenih sa navedenim sposobnostima, organizacija treba paljivo da vri
selekciju ljudi koji mogu da podnesu emocionalni stres, ali istovremeno i tada
sprovodi obuke u pravcu sticanja neophodnih znanja i vetina. Menaderi kod
kojih je stepen emocionalne inteligencije visok su sposobni da motiviu druge u
organizaciji. Takav nain komunikacije menadera i zaposlenih, u kombinaciji sa
pravilno kreiranim sistemom medjusobnih interakcija znaajno unapredjuje
kvalitet poslovnog okruenja.
Unapreenje meusobnih interakcija i komunikacija smanjuje stepen rizika od
potencijalnog konflikta izmeu zaposlenih na najmanju moguu meru, ali deluje i
preventivno u smislu reakcije na potencijalne probleme izmeu zaposlenih.
Poslovno okruenje, u kome e se svi zaposleni oseati dobro i dati svoj
maksimum kao tim, moe uticati na poveanje kvaliteta isporuenih proizvoda i
usluga, ijem kupovinom kupci bivaju zadovoljne i kao takve potencijalno lojalne
organizaciji. U ovom segmentu internog marketinga je evidentna uzrono
posledina veza izmeu zadovoljstva zaposlenih i zadovoljstva kupaca, jer
ulaganje timskog napora u poveanje kvaliteta pruenih usluga je svrha svih
aktivnosti internog marketinga.
Da bi ove aktivnosti proizvele sinergetski efekat, neophodno je da svi zaposleni,
ukljuujui i sve nivoe menamenta: budu lojalni kompaniji, da postoji visok
stepen meusobnog poverenja, i da veruju u kvalitet svojih proizvoda. Ukoliko su
zaposleni istovremeno i potroai proizvoda koje proizvode ili prodaju, njihov e
uinak u kontaktu sa eksternim kupcima biti vei. Tada bismo zaposlene u
kompaniji mogli nazvati internim klijentima. Takoe, ukoliko su zaposleni lojalni
kompaniji, oni e biti najbolji promoteri svog okruenja, ime bi vrednost
propagande od usta do usta dola do punog izraaja. Ako kompanija vodi brigu
o zaposlenima i van poslovnog okruenja, i ukoliko razume i ispunjava njihove
individualne potrebe, efekat lojalnosti nee izostati. Uz to, veoma je vano da
zaposleni veruju jedni drugima, a pre svega svojim nadreenima.
Meusobna podrka u obavljanju poslovnih zadataka moe stvoriti atmosferu u
kojoj e biti manje konfliktnih situacija, ili e se one, ukoliko se dese, bre
reavati. Pravilan sistem nagraivanja i sankcionisanja, efektivna razmena
informacija u funkciji sticanja znanja i obavetavanja, kao i tretiranje kadrova kao
najvrednijih resursa kljuni su faktori za postizanje efektivnosti internog
marketinga.
273
Interni marketing je koncept koji funkcionie kao sistem, tako da je neophodno da

elementi tog sistema proizvode odgovarajui sinergetski efekat. U tom cilju,
potrebno je da sve aktivnosti budu sinhronizovane u cilju pozitivnog uticanja na
zadovoljstvo i lojalnost zaposlenih. Osnovni uslov za usklaivanje aktivnosti je
uspostavljanje efikasnih sistema razmene informacija koji bi unapredili interne
marketing komunikacije izmeu zaposlenih na svim nivoima (po vertikalnim i
horizontalnim osnovama). Mogue barijere internim marketing komunikacijama
su (Wright, 2004, str. 374):
Neobavetenost najvieg nivoa menadmenta o njihovom stratekom
znaaju,
Nedostatak formalnih ili neformalnih stratekih pristupa,
Nedostatak sistema komunikacije,
Birokratske strukture i dr.
U cilju unapreenja krajnjeg efekta svih aktivnosti internog marketinga,
neophodno je imati u vidu potencijalna ogranienja, i to posebno na polju internih
komunikacija. Sredstvo koje moe pojednostaviti i ubrzati komunikaciju nudi se u
obliku novih informaciono komunikacionih tehnologija (IKT). Menaderi i
zapposleni koji poseduju informaciono znanje i IKT imaju ansu da bre
napreduju od drugih. Kontinuirano unapreenje poslovnih procedura u skladu sa
progresivnim razvojem novih tehnologija omoguava kompanijama da uspostave
efektivne interne komunikacije. Na taj nain mogue je spreiti potencijalne
konflikte na polju internih komunikacija i istovremeno unaprediti aktivnosti koje
ine interni marketing. Takoe, ovako uspostavljeni sistemi interne komunikacije
su dobra osnova za izgradnju efektivne komunikacije sa kupcima.
14.3.1. Interni marketing u funkciji satisfakcije kupaca

Interni marketing je usmeren ka unapreenju zadovoljstva zaposlenih koji e,
kroz poveanu lojalnost kompaniji, uticati na satisfakciju kupaca sa kojima su u
direktnom ili indirektnom kontaktu. Otuda, zaposleni treba da budu informisani u
vezi sa ponudom kompanije, ali i da razumeju poslovnu misiju, ciljeve, strategije i
organizacione procese. Prema Gummessonu interni marketing je nastao iz
uslunog marketinga te je njegova svrha bila da utie na osoblje koje je u
interaktivnom kontaktu sa kupcima/klijentima (tzv. zaposleni sa prve linije) u
pravcu boljeg upravljanja poslovnim portfoliom kompanije i ispoljavanja vee
samostalnosti u susretima sa kupcima/klijentima. Kod usluga su krai kanali
isporuke, a kupac je najee u direktnom kontaktu sa pruaocem usluge
(proizvoaem usluge). Usluge su neodvojive od pruaoca i ne mogu se
skladititi, tako da je jako vano da prualac usluge bude zadovoljan poslom koji
radi i uslovima u kojima radi. Zaposleni su promoteri svoje kompanije ak i kada
su van svojih radnih mesta, tako da svojim ponaanjem u javnosti mogu da utiu
274
DOMAZET
na imid firme. Satisfakcija zaposlenih utie na satisfakciju kupaca (Little,

Marandi, 2003, str. 123).
Zavisnost izmedju satisfakcije i lojalnosti zaposlenih i satisfakcije kupaca
pokazuje pozitivnu povratnu spregu, jer profitabilnost raste ako je vie lojalnih
kupaca, to znai da treba uloiti posebne napore u odravanje dobrih dugoronih
odnosa sa postojeim kupcima, i to u pravcu proirenja saradnje. Takodje,
lojalnost kupaca raste ako su oni zadovoljni, a njihovo zadovoljstvo je vee
ukoliko je kvalitet usluge iznad oekivanog. Takva vrednost bie isporuena samo
od zaposlenih koji su zadovoljni i motivisani, i koji svoj posao poznaju dobro.
Ukoliko zaposleni veruju u to ta organizacija radi i znai, oni su motivisani da
rade vie i njihova lojalnost prema organizaciji je vea (Bradley, 2005, str.7). Kao
to u eksternom okruenju, ishodi sprovoenja strategije zadravanja kupaca
direktno zavise od njihovog zadovoljstva proizvodom/uslugom, tako i u internom
okruenju, zadravanje zaposlenih zavisi od njihovog zadovoljstva poslom,
odnosno od kvaliteta internih usluga.
Slika 4. Krug satisfakcije zaposlenih i klijenata
Izvor: adaptirano prema Zeinthaml, Bitner, 2003, str. 320
Pozitivna korelacija navedenih dimenzija podrazumeva sprovoenje

mnogobrojnih aktivnosti koje je potrebno organizovati i koordinirati u cilju
postizanja njegovog kontinuiteta. Ukoliko se jedna od dimenzija ne ispolji na
odgovarajui nain, aktivnosti koje se sprovode u nastavku nee imati smisla. To
je razlog zbog ega po Balantajnu ne postoje dokazi da postoji uzronost izmeu
satisfakcije zaposlenih i satisfakcije klijenata (Egan, 2004, str. 165). Drugim
reima, satisfakcija zaposlenih sama po sebi nije dovoljna. Meutim, ukoliko je
pravilno usmerena i odnosi se na radno okruenje u kome se kreira i isporuuje
275
kvalitetan proizvod/usluga, ona moe biti inilac satisfakcije i lojalnosti kupaca, a

posledino i vee profitabilnosti kompanije. Osnova povezivanja satisfakcije
zaposlenih i satisfakcije i lojalnosti kupaca/klijenata i, posledino, ostvarivanja
profita, prikazana je kroz usluni profitni lanac koji je u osnovi isti kao i pozitivna
povratna sprega zadovoljstva zaposlenih prikazana na slici 4.
Usluni profitni lanac ilustruje povezanost izmeu kvaliteta internih usluga,
satisfakcije zaposlenih, njihove produktivnosti, vrednosti usluga koje su
obezbeene klijentima i konano zadovoljnih klijenata, odravanja dugoronih
odnosa sa njima i profita. Sutina njihovog objanjenja poiva na sledeim
takama (Zeinthaml, Britner, 2003, str. 229):
zaposliti prave ljude;
zadrati najbolje ljude (nagraivati kvalitetne i strune zaposlene);
edukovati zaposlene da isporue kvalitetnu uslugu (treninzi u cilju
tehnikih i interaktivnih vetina);
promovisanje timskog rada;
obezbediti neophodne sisteme podrke kroz merenje kvaliteta internih
usluga i obezbeenje tehnologije za podrku i opreme;
razvijanje internih procesa orijentisanih ka zaposlenima.
Imajui u vidu sve gore navedeno, interni marketing moemo definisati i kao skup
aktivnosti koje menadment sprovodi u cilju obezbeivanja uslova za isporuku
kvalitetne usluge pomou aktivnosti koje se odnose na regrutovanje, treninge,
motivaciju, nagraivanje kadrova i obezbeivanje savremene opreme i
tehnologije (Zeinthaml, Britner, 2003, str. 230). Kako koncept internog
marketinga ine upravo aktivnosti navedene u ovoj definiciji, evidentna je veza sa
kvalitetom koji zaposleni isporuuju u formi proizvoda/usluge, odnosno sa
unapredjenjem znanja i vetina zaposlenih. S druge strane, kvalitet ponude
definie zadovoljstvo kupca i njegovu spremnost da postane lojalan i, kao takav,
vredan organizaciji. Meutim, pored kvaliteta ponude postoji jo nekoliko faktora
koji mogu uticati na zadovoljstvo kupca. Jedan od najznaajnijih se odnosi na
percepciju, odnosno formirana oekivanja kupca. Ukoliko su oekivanja vea,
manja je verovatnoa da e kupac biti zadovoljan, i obrnuto. Zato, proces
upravljanja odnosima sa kupcima (CRM) treba koristiti kao nain za usklaivanje
planiranog kvaliteta ponude sa oekivanjima kupaca, odnosno njihove percepcije
koja zavisi upravo od oekivanja, iz ega proizilazi njihovo zadovoljstvo.
14.3.2. CRM koncept kao faktor unapreenja internih komunikacija

CRM koncept podrazumeva mogunosti, metodologiju i tehnologiju koja
omoguava da kompanija funkcionie kroz unapreenje odnosa sa potroaima.
Svrha CRM je da omogui efektivnije (i efikasnije) ostvarivanje ciljeva preduzea
276
DOMAZET
kroz analitinije sagledavanje realnih potreba potroaa. CRM se fokusira na

kreiranje i odravanje trajnih odnosa sa potroaima. Iako postoji nekoliko
komercijalnih CRM programskih paketa na tritu koji podravaju CRM
strategiju, to nije tehnologija sama po sebi, ve je to sutinska promena u
organizacionoj filozofiji iji je naglasak na potroau. Ti programski paketi tj.
razvijanje odgovarajueg softvera i hardvera, omoguavaju da CRM sistem
postane u velikoj meri automatizovan proces, sa zadatkom da prui ne samo
informacije, ve i da slui kao znaajna podrka kod donoenja odluka i pri
analizi situacije na tritu. Meutim, uspena CRM strategija ne moe biti
sprovedena jednostavnom instalacijom i integrisanjem programskog paketa i ne
moe se sprovesti preko noi. Promene se moraju desiti na svim nivoima,
ukljuujui politiku kompanije, treninge zaposlenih, marketing sisteme,
informacioni menadment i sl. To znai da se svi aspekti poslovanja moraju
uobliiti u skladu sa principima CRM-a (Domazet, Zubovic, 2007, str. 83).
CRM predstavlja usklaivanje poslovnih strategija, organizacione strukture i
kulture preduzea, informacija o klijentima i informatike tehnologije, sa ciljem
da se u svim kontaktima sa klijentima zadovolje njihove potrebe i ostvare
poslovna korist i dobit. Poslovna strategija koja klijenta postavlja u centar
poslovnih aktivnosti daje odgovor na pitanje na koje mnoga preduzea esto ne
znaju da odgovore - koliko klijenata imaju i koji od njih su stvarno profitabilni.
Efikasnost CRM procesa, koji treba da bude integrisan kroz marketing, prodaju i
kroz odnos sa potroaima podrazumeva (Domazet, 2010, str 197):
identifikaciju faktora koji doprinose uspenom odnosu sa potroaima,
razvoj prakse odnosa sa potroaima,
razvoj procesa koji e pogodovati potroaima,
formulisanje pitanja koja bi na najadekvatniji nain pomogla reenju
potencijalnih problema potroaa,
preporuku reenja za potroae koji imaju albu na proizvod/uslugu,
praenje prodaje kao i podrku potroaima.
CRM model bi se mogao primeniti i u internom okruenju, samo to bi tada
podrazumevao modifikovane aktivnosti: definisanje vrednosti ponude,
segmentaciju, targetiranje i pozicioniranje, sistem poslovnih operacija i isporuke,
merenje i povratnu spregu, eksterno i interno trite (slika 5).
Selekcijom i odabirom zaposlenih organizacija pravi osnovu za rast i razvoj,
kontinuirano pronalazei naine za maksimalno iskorienje kadrovskih
potencijala. Interni marketing kao koncept koji povezuje satisfakciju zaposlenih,
njihovu privrenost organizaciji uz unapreenje poslovnih znanja i vetina
zaposlenih, ali posledino, i zadovoljstvo i lojalnost kupaca, ukazuje na
277
neophodnost kreiranja pojedinanih odnosa sa njima u cilju stvaranja privlanog

radnog okruenja.
Slika 5. Upravljanje internim tritem
Izvor: adaptirano prema Lovreta et al, 2010, str. 180
Analogno strategijama u spoljanjem okruenju koje se sastoji od velikog broja

razliitih kupaca, kompanije treba da kreiraju personalizovani odnos sa
zaposlenima u cilju upoznavanja njihovih dometa i iskoriavanja njihovih
potencijala u pravcu razvijanja radnog okruenja koje e uz unapreivanje
ljudskih resursa profitabilno zadovoljavati potrebe kupaca/klijenata i na taj nain
ostvariti raison de vivre svake kompanije profit.
14.4. ZAKLJUAK
Novi naini rada i primene novih tehnologija u svim aspektima poslovanja
zahtevaju da kompanija i zaposleni stalno usvajaju nova znanja i vetine, gde je
izgradnja uee organizacije jedan od kljunih faktora dugoronog trinog
uspeha. Cilj internog marketinga je da se usmeri panja zaposlenih na one interne
aktivnosti koje je potrebno razvijati, odravati, unapreivati u svrhu poslovanja i
jaanja konkurentnosti kompanije na eksternom tritu. U tom kontekstu
implementacija internog marketinga usmerenog na stalno unapreenje kvaliteta
278
DOMAZET
zaposlenih, njihovu motivaciju i satisfakciju, je presudna za stvaranje visoko

konkurentnih i naprednih kompanija. Otuda, interni marketing kao koncept
fokusira uticaj i znaaj menadmenta ljudskih resursa, jer privlaenje i izbor
kompetentnih kadrova koji su istovremeno spremni da se razvijaju zajedno sa
kompanijom, predstavlja osnovu uspenog poslovanja.
Zaposleni su spremni da preuzmu inicijativu i identifikuju svoje ciljeve sa
korporativnim ciljevima ukoliko postoji briga kompanije o zaposlenima koji se
edukuju, napreduju i motiviu u kontinuitetu. Sposobnost organizacije da vodi
brigu o zaposlenima zavisi od prepoznavanja znaaja koncepta internog
marketinga, ali istovremeno i od stepena razvijenosti emocionalne inteligencije
menadera. Naime, posmatrano sa strane menadera, interni marketing utie na
razvoj organizacionih kompetencija i na poboljanje poslovnih performansi kroz
primenjivanje marketinga kao filozofije usmerene kako na eksterno poslovno
okruenje, tako i na ljudske resurse koji su najznaajniji instrument za
implementaciju strategije i ostvarivanje ciljeva kompanije. Ovaj koncept
podrazumeva kvalitetno izgraen i implementiran sistem edukacije, motivacije i
stimulacije zaposlenih kao osnovu njihove lojalnosti, bez koje menadment
kompanije ne moe oekivati optimalne rezultate nakon primene koncepta
internog marketinga.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Bannon, D.P. (2005) Internal marketing and Political Marketing, Paisley Business
School, University of Paisley, PSA.
Bradley B, et al. (2004) Exploring the Linkage between Internal Marketing,
Relationship Marketing and Service Quality:a Case Study of a Consulting
Organizations, Routledge, Total Quality Management, Vol. 15, No. 5-6, 593-601.
Bradley F. (2005) Strategic Marketing in the Customer driven organization, John
Wiley & Sons Inc.Chichester.
Domazet I, Zubovi J. (2007) CRM (Customer Relationship Management): A factor
of global competitiveness improvement tematski zbornik Management and marketing
under globalization, Ekonomski fakultet, Beograd.
Domazet I. (2010)Integrisane marketing komunikacije finansijskih organizacija
doktorska disertacija, Beogradska Bankarska Akademija, Fakultet za bankarstvo,
osiguranje i finansije, Beograd.
Egan J. (2004) Relationship Marketing, Prentice Hall, Harlow.
Ferdous A. S. (2008) Integrated Internal Marketing Communication, Internal
Marketing Integration of Internal Communication, 8, 32.
Filipovi V, Kosti-Stankovi M. (2009) Marketing menadment, Beograd: FON.
Gavovi B. (2007) Liderstvo i sistemi upravljanja,International Journal Total
Quality Management &Excellence, Vol. 35.No.1-2.
279
10. Gronroos, C. (2000) Service management and Marketing: A Customer Relationship

Approach, 2nd edition, John Wiley & Sons, ltd. Chichester.
11. Gummesson E. (2003) Total Relationship Marketing, Burlington (MA), Oxford.
12. Jobber, D. (1995) Principles and Practice of Marketing, McGraw-Hill, Berkshire.
13. Kitchen, P. (2004) Integrated Marketing Communications, Routledge, New York.
14. Lings I, Brooks R. (1998) Implementing and Measuring the Effectiveness of Internal
Marketing, Journal of Marketing Management, 4 (14).
15. Little E, Marandi E, (2003) Relationship Marketing management, Thomson Learning,
London.
16. Lovreta, et al. (2010) Menadment odnosa sa kupcima, Data Status, Beograd.
17. Milisavljevi M. (2001) Marketing na poetku XXI veka, zbornik radova: Razvoj
marketinga nove tendencije, Ekonomski fakultet, Ni.
18. Pentti J. (2009) Internal marketing and commitment of the employees when managing
the customer oriented business, School of business and economics, University of
Jyvaskyla, Finland.
19. Previi J, Ozreti-Doen . (2004) Marketing, Adverta, Zagreb.
20. Prulj . (2007) Menadment ljudskih resursa, Fakultet za trgovinu i bankarstvo,
Beograd.
21. Saad M, Ahmed P, and Rafiq M. (2002) Internal Marketing: Using Marketing-Life
Approaches to Build Business Competencies and Improve Performance in Large
Malaysian Corporations, Asian Academy of Management Journal, Vol. 7, No 2, p. 2753, July 2002.
22. Stauss, B. and Hoffmann, F. (2000) Minimizing internal communication gaps by
using Business Television, London/New York.
23. Trust Technology Solutions (2011) Calculating the Return on Training, na
www.irisconsulting.com.au/PDF's/Calculating%20the%20Return%20on%20Training
.pdf , pristupljeno 16.2.2011
24. Wright R, (2004) Business-to-Business Marketing, Prentice Hall, Harlow
25. www.crm2day.com/library/50055.php, pristupljeno 15.2.2011.
26. Zeinthaml V.A. and M.J Bitner, (2003) Services Marketing: Integrating Customer
Focus Across the Firm, McGraw Hill, New York.
27. Zubovi J (2010) Razvoj privrede zasnovan na ulaganjima u ljudske resurse i stranim
investicijama, Institut ekonomskih nauka, Beograd.
28. Zubovi J, Bradi-Martinovi A, Dzopali M. (2010) Effective implementation of ecrm strategy, Polish Journal of Management Studies 1(1), pp. 52-62.
29. Zubovi J, Domazet I. (2010) Tranzicija i zaposleni u Srbiji. u: Drakovi B, urednik
2010 Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji,
Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija, Savez samostalnih
sindikata Srbije, Beograd.
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 15
POSLOVNA ETIKA I DRUTVENA

ODGOVORNOST U UPRAVLJANJU
LJUDSKIM RESURSIMA 1
Bojana Radovanovi 2, Filip Brkovi 3, Anela Lalovi 4
Apstrakt: Autori ovog rada, pre svega, nastoje da utvrde ulogu poslovne etike i
koncepta drutvene odgovornosti u upravljanju ljudskim resursima, a potom vre
analizu poslovne prakse u Srbiji i Bosni i Hercegovini po pitanju odgovornog
odnosa prema zaposlenima, fokusirajui se prvenstveno na potovanje zakonom
garantovanih prava radnika, ali i na aktivnosti koje prevazilaze potovanje
zakona. Autori smatraju da postoje argumenti u prilog zahteva da menaderi
treba da potuju prava zaposlenih, kao i da kompanije imaju odgovornost prema
svojim zaposlenima, te da njihove ciljeve treba da uzmu u obzir prilikom
definisanja ciljeva kompanije. Uspostavljanje meunarodne inicijative u vidu
Globalnog dogovora UN za potovanje ljudskih i radnih prava, zatite prirodne
okoline i borbe protiv korupcije dodatno potvruje neophodnost odgovornog i
etinog upravljanja ljudskim resursima. Srbija i Bosna i Hercegovina su
potpisnice ovog Dogovora. Takoe, obe zemlje uspostavile su zakonski okvir koji
garantuje zatitu ljudskih i radnih prava. Meutim, u poslovnoj praksi dveju
zemalja primetni su brojni primeri krenja radnih prava. Takoe, u obe zemlje
nedostaju drutveno odgovorne aktivnosti prema zaposlenima koje prevazilaze
zakonom definisane obaveze.
Kljune rei: upravljanje ljudskim resursima, poslovna etika, drutveno
odgovorno poslovanje, prava radnika, Srbija, Bosna i Hercegovina.
2
3
Republike Srbije.
master Bojana Radovanovi, Istraiva saradnik, Institut ekonomskih nauka
master Filip Brkovi, Struni saradnika za pitanja drutveno odgovornog poslovanja,
Galenika a.d.
Anela Lalovi, Referentica za istraivake projekte, Centar za ljudska prava
Univerziteta u Sarajevu
POSLOVNA ETIKA I DRUTVENA ODGOVORNOST U UPRAVLJANJU ...
281
15.1. UVOD
Najvaniji resurs u svakom preduzeu jesu njegovi zaposleni (Zubovi, 2008).
Upravljanje ljudskim resursima je deo sistema upravljanja u organizaciji koji se
odnosi na odluke, strategije, politike i aktivnosti koje imaju uticaj na ponaanje,
rezultate, vrednosti i motivaciju zaposlenih. (Bogievi, 2003). Da li su ljudski
resursi samo sredstvo za ostvarenje ciljeva preduzea? Da li je srea zaposlenih
legitimni cilj preduzea? ta su prava zaposlenih? Da li su preduzea duna da
doprinose ostvarenju ciljeva zaposlenih? Da li preduzea imaju odgovornost
prema zaposlenima? Postavljajui ova i slina pitanja zalazimo u polje poslovne
etike. Kako bismo ponudili odgovore na postavljene dileme, u okviru prvog dela
rada emo ukratko predstaviti znaajnije etike teorije. Potom emo analizirati
koncept drutvene odgovornosti preduzea. Konano, utvrdiemo znaaj etinog
odnosa izmeu menadera i zaposlenih i odgovornog poslovanja za upravljanje
ljudskim resursima. U okviru drugog dela rada razmotriemo praksu drutveno
odgovornog poslovanja u Srbiji i Bosni i Hercegovini, fokusirajui se pre svega
na potovanje prava zaposlenih definisanih zakonskim okvirom, kao i na
aktivnosti usmerene prema ljudskim resursima koje se smatraju drutveno
odgovornim i prevazilaze potovanje zakona.
15.2. ZNAAJ I ULOGA POSLOVNE ETIKE I KONCEPTA

DRUTVENE ODGOVORNOSTI
U UPRAVLJANJU LJUDSKIM RESURSIMA
esto ujemo ili upuujemo izjave kao to su da treba odrati dato obeanje, da
pravinost nalae jednake nagrade za istovetne zasluge, zatim, da je ovekova
dunost da govori istinu, da je plemenitost njegova vrlina, a da kada se dvoumimo
izmeu dva postupka treba da izabremo onaj koji za posledicu ima veu sreu.
Pitanja koje se nameu jesu: na osnovu ega sudimo ta treba uiniti, ta je
pravedno, ta nam je dunost, ili jo uoptenije: kako treba iveti. Odgovore na
postavljena pitanja dale su razliite normativne etike teorije koje tee da
uspostave opte moralne principe. Neke od njih, tzv. deontoloke (od grke rei
deon to znai dunost), tvrde da nai postupci treba da budu voeni
moralnim pravilima koja se ne smeju kriti, ak ni onda kada bi njihovo krenje
moglo imati poeljnije polsedice. Sa druge strane, teleoloke (od grke rei
teleos to znai cilj) upuuju da ravost ili ispravnost naih postupaka zavisi
od posledica koje ti postupci imaju. Zapravo, posledice odreuju moralnost
postupka, a ne namere ili potovanje pravila. Stoga se ove teorije nazivaju
konsekvencijalistikim. Ove apstraktne principe normativnih teorija primenjena
etika primenjuje u konkretnim oblastima ljudskog delovanja, te tako poslovna
etika primenjuje opte principe na konkretne situacije koje se javljaju u
282
RADOVANOVI, BRKOVI, LALOVI
poslovanju. Stoga je upravo poznavanje ovih optih principa koje razliite etike
teorije zastupaju znaajno kada govorimo o etikom rasuivanju u poslovanju. Za
etiku u upravljanju ljudskim resursima, koja je znaajna za nau analizu, upravo
je neophodno razumevanje osnovnih etikih teorija, stoga emo ukratko
predstaviti Kantovu etiku, teoriju prava i utilitarizam.
Kantova teorija morala je najznaajnija od deontolokih teorija. Centralno pitanje
Kantove etike jeste: ta treba initi?. Odgovor na ovo pitanje zasniva se na
osnovnim principima ili maksimama postupanja, koji treba da budu univerzalni,
odnosno da vae za sve ljude. Zahtev univerzalnosti je ono to Kant naziva
kategorikim imperativom koji glasi: ...ja ne treba nikada da postupam drukije
do tako da mogu takoe hteti da moja maksima treba da postane jedan opti
zakon (Kant, 2004, str. 29). Drugim reima, kako bismo vodili moralno vredan
ivot, nai postupci treba da budu zasnovani na maksimama koje se mogu univerzalizovati. Oni koji se pridravaju ovako formulisanih, moralno vrednih, principa
postupaju po dunosti. Pored kategorinog, Kant navodi i praktini imperativ koji
lasi: Postupaj tako da ti oveanstvo u svojoj linosti kao i u linosti svakog
drugog oveka uvek upotrebljava u isto vreme kao svrhu, a nikada samo kao
sredstvo. (Kant, 2004, str. 74). Upotrebiti drugog znai postupiti prema njemu ili
njoj kao prema sredstvu - stvari, a ne kao prema agensu linosti. Ovaj zahtev
poznat je kao shodno tome, postupanje prema drugima kao prema ciljevima
zahteva da druge podravamo u unapreenju njihovih posebnih ciljeva (ONil,
2004). Odnosno, to podrazumeva podrku realizacije ciljeva drugih, mada ne
uspostavlja neogranienu obavezu pomaganja (ONil, Onora, 2004).
Jo jedna od teorija koja nastoji da uspostavi univerzalna pravila koja se ne smeju
krtiti jeste teorija prava. Koreni shvatanja univerzalnih ljudskih prava nalaze se
u uenju o prirodnom zakonu. Grci su uvideli da su postojei ljudski zakoni
promenljivi i relativni, te da mogu biti nepravedni, ali su verovali da postoje
prirodni zakoni koji nisu relativni niti promenjivi i koje svako moe da shvati na
osnovu line savesti (Brands, 2004). Upravo se na osnovu odstupanja od prirodnih zakona zakljuuje da li su ljudski zakoni pravedni. Ideja prirodnih zakona
raa pojam prirodnih prava. Prava su igrala kljunu ulogu u revolucijama osamnaestog veka, a njima su usledile deklaracije o pravima. Tako Lok (Brands, 2004)
navodi prava na ivot, slobodu i svojinu. Navedena prava su ukljuena u ameriku Deklaraciju o nezavisnosti, koja je umesto pojma svojine unela pojam traganja za sreom. Francuska nacionalna skuptina je proklamovala deklaraciju o Pravima oveka i graanina koja ukljuuju prava na slobodu, svojinu, bezbednost i
otpor tlaenju. U savremene deklaracije o pravima ubrajaju se Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Deklaracija o ljudskim pravima
Ujedinjenih nacija. Dok Evropska konvencija uspostavljanjem Evropskog suda za
283
ljudska prava u Strasburu ima snagu zakona, Deklaracija UN-a je vie vid
aspiracija potpisnica.
Konano, prema utilitarizmu (teoriji korisnosti), najznaajnijom meu konsekvencijalistikim teorijama, radnje su ispravne ukoliko doprinose poveanju korisnosti, odnosno sree svih onih kojih se posledice tiu. Utilitarizam nam nalae da
treba da inimo ono to ima najbolje posledice, gde su najbolje posledice najvee
mogue prevladavanje zadovoljstva (sree) nad bolom. Zadovoljstvo je jedino
dobro po sebi, a sve ostalo je dobro u onoj meri u kojoj doprinosi poveanju
zadovoljstva, odnosno umanjenju boli (Mil, 2004). Ono to je dobro, mora biti
dobro odnosno korisno (od engl. utility) za nekoga. Da li emo odreenu
radnju/odluku okarakterisati kao moralno ispravnu to iskljuivo zavisi od koliine korisnosti koju ona generie za sve one na koje ima uticaja. Drugim reima,
utilitarizam zahteva da donosilac odluka uzme u obzir ishode svih alternativa i
izabere onu koja maksimizira dobrobit za najvei broj ljudi (Duli, 2005).
Poto smo ukratko predstavili tri etike teorije, pitanje koje se namee jeste u
kojoj meri su one relevantne za upravljanje ljudskim resursima. Odnos izmeu
menadera i zaposlenih predstavlja ljudski odnos koji kao takav sa sobom povlai
pitanja moralnosti. Drugim reima, uloga menadera svakako ne podrazumeva
imunitet od prosuivanja moralnosti njihovih postupaka. Ipak, videli smo da
razliite etike teorije daju razliite odgovore na pitanje ta treba initi, odnosno
ta je moralno ispravno. Stoga i prosuivanje moralnosti odluka menadera zavisi
od toga koja etika teorija se koristi kao okvir. Mada veina istraivanja upuuje
da menaderi koriste utilitaristiki okvir, ima onih i koja ukazuju da menaderi
daju prednost deontolokom pristupu (Duli, 2005). Kompleksnost odnosa
menadera i svih onih sa kojima menaderi dolaze u kontakt vrei svoju
funkciju, kao i preduzea kao entiteta i svih onih na koje poslovanje moe imati
uticaj, izazvala je brojne debate o tome za ta su kompanije i menaderi
odgovorni. Stoga e upravo analiza koncepta drutvene odgovornosti preduzea
biti predstavljena u okviru dela koji sledi.
15.2.1. Drutveno odgovorno poslovanje

Poslovni rukovodioci, javni slubenici, akademska i ira javnost sve vie panje
poklanjaju raspravama i analizama koncepta drutveno odgovornog poslovanja
(DOP), odnosno korporativne drutvene odgovornosti (eng. Corporate Social
Responsibility). Dok se svi slau da bi privredni subjekti trebalo da potuju
zakone, ostaje dilema da li oni imaju dodatnu moralnu obavezu da svoje resurse
upotrebe za reavanje problema i izazova sa kojima se suoava drutvena
zajednica. Kako i sam naziv implicira, koncept drutveno odgovornog poslovanja
284
pretpostavlja da privredni subjekti imaju odreene odgovornosti prema drutvu u

kom vre svoje ekonomske aktivnosti.
Mada se u strunoj literaturi i iroj javnosti dosta pie i govori o drutvenoj
odgovornosti kompanija (korporativnoj drutvenoj odgovornosti), ova sintagma
nije jednoznano odreena. Svetski savet za odrivi razvoj definie drutvenu
odgovornost kompanija kao kontinuiranu predanost preduzea etinom
ponaanju i ekonomskom razvoju, uz istovremeno poboljanje kvaliteta ivota
zaposlenih i njihovih porodica, kao i lokalnih i irih drutvenih zajednica
(Svetski savet za odrivi razvoj, 2009). Meunarodna finansijska korporacija
definie korporativnu drutvenu odgovornost kao reenost kompanija da
doprinesu ekonomskom razvoju putem rada sa zaposlenima, njihovim
porodicama, lokalnom zajednicom i irom drutvenom zajednicom, a s ciljem
doprinoenja poboljanju kvaliteta ivota, uz istovremeno ostvarenje dobrobiti i
za samo preduzee (Meunarodna finansijska korporacija, 2009). Dok prema
Evropskoj Komisiji korporativna drutvena odgovornost predstavlja dobrovoljnu
aktivnost kompanija da tokom svojih svakodnevnih aktivnosti doprinose
ostvarivanju ciljeva drutvene zajednice i ouvanju prirodne okoline. (Evropska
Komisija, 2009) Moemo da zakljuimo da korporativna drutvena odgovornost
predstavlja mehanizam samoregulacije nain na koji kompanije upravljaju
svojim ekonomskim, drutvenim i ekolokim uticajem i ukljuuje njihov odnos sa
svim interesnim grupama.
Pitanje koje se namee jeste, prema kome su preduzea odgovorna. Klasina
teorija stokholder teorija odgovornosti privrednih subjekata najee se dovodi
u vezu sa Fridmanom, koji smatra da je uveanje profita, ostvareno uz potovanje
pravila igre i zakonskih propisa, jedino za ta su kompanije drutveno
odgovorne i da menaderi kao nametenici akcionara imaju odgovornost za
finansijsku dobrobit svojih principala (Fridman, 1970). Putem ubiranja poreza i
rasporeda budeta, drava je odgovorna za reavanje problema drutva. On smatra
da bi zahtev da kompanije uestvuju i u ostvarivanju drutvenih ciljeva (poto su
izmirile svoje poreske obaveze) bio samo nepotrebno dodatno optereenje za
kompaniju, iji menadment ne moe biti kompetentan za reavanje socijalnih
problema. U uslovima slobodne trine privrede najvea odgovornost kompanija,
odnosno menadera koji njima upravljaju, jeste dobro poslovanje, to se oslikava
u profitabilnosti. Svaki drugi cilj je u senci osnovnog cilja i moe se opravdati
samo ukoliko je u funkciji poveanja profita.
Sa druge strane, Friman je istakao da kompanije imaju stejkholdere, odnosno
grupe kojima njene aktivnosti mogu doneti koristi ili tetu, kao i ija prava
kompanije mogu ugroziti (Freeman, 2004). Njegova teorija poznata je pod
nazivom stejkholder teorija. Prema iroj definiciji stejkholdera, oni predstavljaju
285
grupe koje su od sutinskog znaaja za opstanak preduzea, dok prema uoj,

interesne grupe obuhvataju sve one koji na neki nain mogu da utiu na
kompaniju, ili na koje aktivnosti kompanije imaju uticaj. Friman navodi est
osnovnih grupa stejkholdera i to vlasnike, menadere, dobavljae, kupce,
zaposlene i lokalnu zajednicu. Kako svaka od ovih grupa ima odreeni ulog u
kompaniji i snosi izvesne rizike, to one polau odreena prava. Zapravo,
kompanija je na izvestan nain odgovorna prema svakoj od njih. Istovremeno,
svaka od interesnih grupa moe pozitivno ili negativno uticati na preduzee i u
odreenim trenucima biti od vitalnog znaaja za uspeh i opstanak preduzea.
Vlasnici imaju finansijski ulog i snose finansijski rizik poslovanja preduzea, te
oekuju prinos na investirana sredstva. Zaposleni rizikuju svoj posao i sredstva za
ivot, ulau rad i za uzvrat oekuju platu, sigurnost i smislen posao. Ukoliko su
motivisani i zadovoljni, zaposleni e biti produktivniji i lojalniji preduzeu.
Dobavljai obezbeuju materijale i sirovine od ega u mnogome zavisi kvalitet i
trokovi finalnih proizvoda. Sa druge strane, preduzee je svojim dobavljaima
kupac, te je bitan faktor za njihov opstanak i uspeh. Potraujui proizvode
preduzea, kupci daju konani sud o vrednosti proizvoda. Prihod preduzea zavisi
od reenosti kupaca da koriste proizvode, dok zadovoljstvo kupaca proizvodom
zavisi od zadovoljenih oekivanja. U lokalnoj zajednici preduzea grade
postrojenja i razvijaju posao. Ona je izvor resursa preduzeu kako materijalnih,
tako i ljudskih. Opasnost po lokalnu zajednicu predstavljaju hazardersko ponaanje i zagaenje. Takoe, gaenje preduzea izaziva socijalne probleme sa
kojima se lokalna zajednica moe suoiti. Konano, menaderi imaju posebnu
ulogu u preduzeu. Sa jedne strane, kao zaposleni u preduzeu imaju
odgovornosti i snose rizike koji se javljaju u vezi sa ovom ulogom. Sa druge,
menaderi imaju ulogu da se brinu o dobrobiti apstraktnog entiteta
kompanije, to podrazumeva balansiranje, esto konfliktnih, ciljeva ostalih
stejkholdera. Iz navedenih razloga, svaka od interesnih grupa ima izvestan ulog u
preduzeu, stoga snosi odreene rizike i zato, prema teoriji interesnih grupa, ni
jedna od njih ne sme biti sredstvo za postizanje cilja, ve se svaka mora
posmatrati kao cilj. Zadatak menadera je stoga da zatite prava razliitih
stejkholdera i da postupaju tako da poslovne odluke imaju pozitivan uticaj na
svaku od interesnih grupa. Odnosno, svrha preduzea je ostvarenje ciljeva
stejkholdera.
Da li drutveno odgovorno poslovanje treba prvenstveno da se fokusira na
upravljanje ljudskim resursima ili na aktivnosti usmerene ka iroj zajednici koje
bi istovremeno mogle da poslue za izgradnju brenda drutvene odgovornosti
pitanje je koje emo razmotriti u delu koji sledi.
286
15.2.2. Drutveno odgovorno poslovanje izmeu upravljanja ljudskim

resursima i odnosa sa javnou
Dilema fokusa drutveno odgovornog poslovanja je zapravo nastavak evolucije
shvatanja ovog koncepta. Kanadski autori Adin Mis and Dejmi Bunham (Mis,
Bunham, 2006), navode da je drutveno odgovorno poslovanje potovanje bez
etikog upravljanja ljudskim resursima, zapravo svoenje ove aktivnosti na odnose sa javnou. Drugim reima, kada se od drutveno odgovornog poslovanja
oduzme komponenta odgovornosti prema zaposlenima, ono to od itavog koncepta ostaje su akcije vezane za odnose sa javnou. Pitanje koje se namee jeste
ta su prednosti, a ta nedostaci ukoliko kompanija shvati drutvenu odgovornost
samo kao deo odnosa sa javnou, odnosno upravljanja ljudskim resursima.
to se tie stavljanja fokusa na odnose sa javnou, prva velika prednost je
graenje imida, javno profilisanje i brendiranje kompanije kao drutveno
odgovorne i promocija drutveno odgovornog poslovanja, kao forme etikog
marketinga. Druga prednost vezivanja DOP-a za odnose sa javnou nije u
direktnoj vezi sa samom drutveno odgovornom kompanijom, ve sa drugim
privrednim subjektima koji, kako bi i sami bili drutveno odgovorni, esto za
svoje akcije trae uzore u veim i bolje organizovanim kompanijama. Tako se
dobre prakse preuzimaju, kopiraju i na taj nain se utie na rasprostranjivanje
drutveno odgovornih aktivnosti. Trea, najmanje pominjanja, ali moda i
najvanija prednost fokusa na odnose sa javnou je mogunost ostvarivanja
partnerstava i sinergetskog efekta izmeu vie komapanija. Promoviui
sopstveno drutveno odgovorno poslovanje, kompanija gotovo da objavljuje javni
poziv drugima kojima se akcija dopada da se u istu ukljue.
Nakon definisanih prednosti, koncentrisaemo se i na mane fokusiranja DOP na
odnose sa javnou. Prva i najvea mana fokusiranja na akcije iz oblasti odnosa sa
javnou, a moe se rei i najvea opasnost za DOP svake kompanije, jeste pretvaranje drutveno odgovornog poslovanja u jeftin marketing. Jednom okarakterisana kao kompanija koja zloupotrebljava svoj DOP u svrhe prostog marketinga,
sve dalje akcije te kompanije, koje mogu biti potpuno u duhu osnovnih vrednosti
drutvene odgovornosti, obesmiljavaju se. Druga opasnost vezivanja za odnose
sa javnou je negativna percepcija kompanije od strane zaposlenih. Ako
kompanija sponzorie velike sportske klubove, ulae u kulturu, pomae optini u
kojoj posluje i na kraju uestvuje u nacionalnim ekolokim akcijama, a ne
dozvoljava slobodno udruivanje sopstvenih radnika, ne spreava diskriminaciju i
mobing, takva kompanija svakako negativno utie na motivaciju zaposlenih.
Sa druge strane, prednosti fokusiranja DOP na akcije u sferi upravljanja ljudskim
resursima su takoe brojne, a najvanije tri su, pre svega, razvoj sopstvenih
287
ljudskih kapaciteta koji su prva i poslednja osnova i realizator drutveno

odgovornog poslovanja. Bez drutveno odgovornih zaposlenih svaka akcija
kompanije, po reima autora Adin Mis and Dejmi Bunham, gubi na znaaju zato
to kompanija ne potuje ono to sama promovie. Druga prednost fokusiranja na
moralno upravljanje ljudskim resursima je poveanje produktivnosti same
kompanije, ali i privlanosti za nove kadrove. Na kraju, trea prednost lei u
ukupnom zadovoljstvu koje proistie iz rada.
Ipak, fokusiranje drutveno odgovornih aktivnosti iskljuivo na upravljanje
ljudskim resursima nosi i izvesne opasnosti. U ovom pogledu, prva opasnost lei
u zatvaranju kompanije unutar sebe, njenu samodovoljnost i odsecanje od sveta.
Druga opasnost ovakvog pristupa je tee sklapanje partnerstava sa drugim
kompanijama. Fokusiranost na svoje radnike, ostavlja manje prostora za
prikljuivanje drugih i drugima, nego to to pruaju DOP akcije, na primer,
okrenute korportivnoj filantropiji. Na kraju, tu je i problem deljenja iskustava i
pokazivanja dobrih praksi drugima, to je moda i najvea opasnost fokusiranje
drutveno odgovornih aktivnosti iskljuivo na upravljanje ljudskim resursima.
Na osnovu svega navedenog, drutveno odgovorno poslovanje mora biti spoj
akcije koje su usmerene ka etinom upravljanju ljudskim resursima i adekvatnog
odnosa sa javnou. Na taj nain, kompanija prvo, istovremeno gradi imid i
brendira se kao drutveno odgovorna, ali izbegava stigmu korisnika jeftinog
marketinga, zato to u praksi i pre svega prema svojim zaposlenima, u delo
sprovodi ono to propagira u javnosti. Drugo, ulaganjem i tretiranjem svojih
zaposlenih kao onih koji nose DOP i kao vrednog resursa, izbegava se mogunost
da zaposleni oseaju odbojnost i stvaraju otpor prema ukljuivanju drugih
stejkholdera u raspodelu benefita dobrog poslovanja komapnija. Tree, kompanija
e uslove rada za radnike koje je ve zaposlila pribliavati idealu zadovoljstva na
radnom mestu, ali e biti i u mogunosti da nove ljude privue, a druge kompanije
naui, zato to e svoje dobre prakse upravljanja ljudskim resursima promovisati.
Iz ovog proizilazi i mogunost ostvarivanja partnerstava i sinergetskog efekta
izmeu vie kompanija.
15.2.3. Zato su rasprave o moralnosti i drutvenoj odgovornosti

znaajne za upravljanje ljudskim resursima?
Znaaj rasprava o moralnosti i drutvenoj odgovornosti za upravljanje ljudskim
resursima je viestruk. Budui da odnos izmeu menadera i zaposlenih kao takav
podlee etikoj proceni, zahtevi moralnosti koji vae za bilo koji drugi
meuljudski odnos relevantni su i u ovom sluaju. Takoe, na osnovu argumenata
stejkholder teorije, budui da snose rizik poslovanja kompanije, kompanije bi
trebalo da se odnose odgovorno prema zaposlenima, uvaavajui njihove ciljeve
288
prilikom definisanja ciljeva kompanije. Kako se upravljanje ljudskim resursima

upravo zasniva na planskim odlukama koje imaju uticaj na ponaanje, rezultate,
vrednosti i motivaciju zaposlenih, upravo potovanje prava onih na koje se odluke
odnose i uzimanje u obzir njihovih ciljeva doprinosi poveanju motivacije. Dalje,
u modernim uslovima poslovanja u kojim potroai, mediji i organizacije civilnog
sektora budno prate aktivnosti preduzea, nemoralno ophoenje prema
zaposlenima moe naruiti imid kompanije i negativno uticati na trini uspeh.
Konano, da su rasprave o drutvenoj odgovornosti kompanija znaajne za
upravljanje ljudskim resursima upuuju i brojne meunarodne inicijative
promovisanja etinog i odgovornog poslovanja kakav je i (Globalni dogovor
Ujedinjenih nacija, 2011). Globalni dogovor Ujedinjenih nacija predstavlja
strateku inicijativu preduzea koja su posveena usklaivanju svog poslovanja i
strategije sa deset univerzalno prihvaenih naela odgovornog poslovanja, meu
kojima se veina odnosi na potovanje radnih i ljudskih prava zaposlenih. Deset
principa koje Globalni dogovor promovie tiu se:
zatite ljudskih prava, gde se kompanije obavezuju da potuju i podre
zatitu meunarodno priznatih ljudskih prava, i obezbede da se ne kre
ljudska prava tokom njihovog poslovanja;
zatite radnih prava, odnosno da zaposlenima garantuju slobodu udruivanja i efektivnoj primeni prava na kolektivno pregovaranje, da eliminiu
sve vrste prinudnog i prisilnog rada, pruaju podrku u zabrani zapoljavanja dece, eliminiu diskriminaciju na radnom mestu,
zatite ivotne sredine, gde privredni subjekti nastoje da odgovorno
pristupaju ivotnoj sredini, promoviu projekte koji tite ivotnu sredinu, uestvuju u razvoju tehnologije koja ne nanosi tetu ivotnoj sredini;
privredni subjekti se ukljuuju u borbu protiv korupcije borei se protiv
korupcije na svakom nivou, ukljuujui iznuivanje i podmiivanje.
Na osnovu svega navedenog, moemo da zakljuimo da ljudski resursi ne bi smeli
da se tretiraju samo kao sredstvo za ostvarenje ciljeva kompanije. Potom, da bi
ciljeve zaposlenih trebalo uzeti u obzir prilikom formulisanja ciljeva preduzea.
Zatim da zakonom garantovana prava, kao i opteprihvaena ljudska i radna prava
zaposlenih, ne smeju da budu ugroena odlukama menadera. Da li se preduzea
u Srbiji i Bosni i Hercegovini ophode odgovorno prema svojim zaposlenima
pitanje je kojim emo se baviti u drugom delu ovog rada.
289
15.3. DRUTVENA ODGOVORNOST I ETIKA U UPRAVLJANJU

LJUDSKIM RESURSIMA U SRBIJI I BOSNI I HERCEGOVINI
Koncept drutveno odgovornog poslovanja u Srbiji i Bosni i Hercegovini se
polako uvodi u poslovnu praksu pojedinih preduzea. Jedan od pokazatelja ulaska
drutveno odgovornog poslovanja u poslovnu praksu preduzea jeste njihovo
uee u Globalnom dogovoru UN-a. Na osnovu podataka predstavljenih na
internet stranicama Globalnog dogovora u Srbiji i Bosni i Hercegovini, primetno
je da je vie od trideset preduzea pristupilo Globalnom dogovoru u Srbiji, dok je
trenutno 9 preduzea koja posluju u BiH registrovano kao partner Globalnom
sporazumu. Ono to je zanimljivo jeste da je u 2007. godini bilo 20 preduzea iz
BiH koja su registrovana kao partneri Globalnom sporazumu UN. Dakle, uprkos
tome to je lanstvo u ovoj mrei pokazatelj spremnosti odreenog preduzea da
preuzme odgovornost za svoje poslovne aktivnosti u smislu potivanja principa na
kojima poiva Sporazum, to i dalje ne garantuje da je poslovna praksa u BiH
zaista i preuzela te principe kao podrazumevajue u svom poslovanju.
U kontekstu ekonomske krize, etino i odgovorno upravljanje ljudskim resursima
se nalo pred testom u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Upravljanje ljudskim
resursima iz aspekta potovanja osnovnog minimuma, odnosno potivanja
osnovnih prava radnika i zatite na radu, prolazi kroz jedan obiman test kvaliteta.
Tek sada, u uslovima oteanog poslovanja i ekonomske krize koja utie na
svakodnevno upravljanje preduzeem, mogu se identifikovati ona preduzea koja
zaista posluju po principima drutvene odgovornosti, pre svega odgovornosti
prema svojim zaposlenim. Upravljanje ljudskim resursima u kontekstu drutveno
odgovornog poslovanja znai pre svega potovanje prava radnika, a potom i
aktivnost koje prevazilaze zakonom definisane obaveze kompanija. U tom smislu,
potrebno je da postoji zakonski okvir koji stvara pretpostavke za uspostavljanje
drutveno odgovornih praksi u vezi sa pravima radnika. Shodno tome, u nastavku
teksta bie predstavljen zakonski okvir u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
15.3.1. Zakonski okviri

Drutveno odgovorno poslovanje u Srbiji predodreeno je pre svega zakonskim
okvirom koji prua mogunost za razvoj drutveno odgovornih praksi kompanija
u odnosu prema ljudskim resursima. Prava radnika u Srbiji regulisana su sledeim
zakonskim aktima: Zakon o radu (Sl. glasnik RS 24/05, 61/05 i 54/09), Zakon o
bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS 101/05), Zakon o spreavanju
zlostavljanja na radu (Sl. glasnik RS 36/10), Zakon o spreavanju diskriminacije
290
osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS 33/06), Zakon o ravnopravnosti polova (Sl.

glasnik RS 104/09), Zakon o zabrani diskriminacije (Sl. glasnik RS 22/09).
Potom, diskriminacija, bilo indirektna ili direktna, kako prilikom zapoljavanja
tako i na radu po bilo kom osnovu (pol, roenje, jezik, rasa, boja koe, starost,
trudnoa, zdravstveno stanje, invaliditet, nacionalnost, religija, brani status,
politika i bilo koja druga uverenja, drutveno poreklo, lanstvo u sindikalnoj ili
politikoj organizaciji i dr.) zabranjena je samim Zakonom o radu, te istovremeno
i Zakonom o zabrani diskriminacije. Dodatno, Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjuje diskriminaciju osoba sa invaliditetom u
pogledu ostvarivanja prava u oblasti rada naroito po pitanju odreivanja naknade
za rad, radnih zadataka i uslova rada.
Uslovi rada u Republici Srbiji su regulisani Zakonom o radu, te Zakonom o
bezbednosti i zdravlju na radu. Puno radno vreme od 40 sati sedmino je
postavljeno kao zakonski maksimum. U sluaju da je u pitanju rad koji moe
izloiti radnika dodatnom zdravstvenom riziku (bez obzira na koritenje zatitne
opreme) ukoliko radi 40 sati sedmino, zakonski akti su omoguili skraenje
satnice do minus 10 sati po sedmici rada. Zakon o radu regulie pitanja
adekvatnih uslova rada, plaenog odsustva, dnevnog, nedeljnog i godinjeg
odmora i pauza na radu. Ovim zakonom regulisano je da izmeu dve radne
nedelje poslodavac mora zaposlenima osigurati minimum od 24 asa odmora, dok
je minimum trajanja godinjeg odmora 20 radnih dana. Zakon o radu takoe
regulie pitanje zarada, naknada i isplata. Zaposlenima Zakon garantuje jednaku
naknadu za rad jednake vrednosti. Minimalna zarada regulisana je obino
odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije ili iznimno odlukom
Vlade Republike Srbije. Period isplate zarade za prethodni mesec prema
odredbama Zakona o radu ne moe biti dui od mesec dana, odnosno najkasnije
do kraja sledeeg meseca za prethodni mesec.
Prava radnika u Bosni i Hercegovini regulisana su entitetskim zakonima: Zakon o
radu Republike Srpske (preieni tekst) (Sl.glasnik RS br. 55/07), Zakon o radu
Federacije BiH (Sl.novine FBiH br. 43/99, 22/00 i 29/03), Zakon o zatiti na radu
RS (Sl.glasnik RS br. 01/08 i 13/10), Zakon o zatiti na radu (SRBiH Sl.list
SRBiH 22/90) (koji je trenutno na snazi na teritoriji FBiH do donoenja novog
zakona), te Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji, osposobljavanju i zapoljavanju
invalida RS (preieni tekst) (Sl.glasnik RS br. 54/09), Zakon o profesionalnoj
rehabilitaciji, osposobljavanju i zapoljavanju lica sa invaliditetom u Federaciji
BiH (Sl. novine FBiH 09/10). Potivanje osnovnih prava radnika u kontekstu
upravljanja ljudskim resursima u Bosni i Hercegovini znai ispunjavanje zakonski
postavljenih pravila o antidiskriminaciji, uslovima rada i zatiti na radu. Napori da
se svi zaposleni tretiraju jednako, bez obzira na polnu, versku, etniku, politiku i
291
bilo koju drugu pripadnost, te pripadnost sindikalnoj organizaciji, znae osiguranje oseaja sigurnosti i zadovoljstva meu svim zaposlenim. Istovremeno,
obezbeenje adekvatnih uslova rada (koji podrazumevaju radno okruenje, radnu
satnicu, sigurnost na radu, plaene godinje odmore, izmirene obaveze penzionog
i zdravstvenog osiguranja, mogunost napredovanja i profesionalnog
usavravanja) je osnova za uspostavljanje kvalitetnog odnosa sa zaposlenima i
predstavlja minimum preduslova za ostvarenje produktivnosti zaposlenih.
U Bosni i Hercegovini antidiskriminacija je regulisana Zakonom o ravnopravnosti
polova BiH (Sl. glasnik BiH 16/03) i Zakonom o zabrani diskriminacije BiH
(Sl.glasnik BiH 59/09). U prvom, regulisano je pitanje antidiskriminacije ena po
bilo kom osnovu po pitanju zapoljavanja, unapreenja, obezbeenja jednake
plate za rad jednake vrednosti i slino. Drugi regulie pitanja antidiskriminacije
po bilo kom osnovu, ukljuujui pripadnost politikoj partiji, etnikoj grupi, rasi,
polu, lanstvu u sindikalnoj organizaciji i dr. Dodatno, pitanje (ne)diskriminacije
pri zapoljavanju i na radu regulisano je antidiskriminatornim odredbama
entitetskih zakona o radu. Prema odredbama ovih zakona, osoba koja trai
zaposlenje ili je ve zaposlena ne moe biti stavljena u neravnopravan poloaj
prilikom ostvarivanja svojih radnih prava po bilo kom osnovu.
Uslovi rada u Bosni i Hercegovini takoe su regulisani zakonima o radu na nivou
entiteta. Osnovni minimum koji se treba ispuniti po pitanju adekvatnih uslova
rada jeste radno vreme od 40 sati sedmino, te u sluaju prekovremenog rada
obaveza poslodavca da zaposleniku isplati odgovarajuu naknadu. Zakonski
osnov za adekvatne uslove rada regulie i pitanje plaenog odsustva, godinjeg
odmora, te pauza na radu. Istovremeno, predvien je minimum od jednog dana
odmora izmeu dve radne sedmice, te najmanje 18 dana godinjeg odmora. Bitan
segment uslova rada jeste visina plate i njena isplata. Najnia plata je obino
regulisana kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu, kao i periodi isplaivanja
plate (ne dui od 30 dana).
Na osnovi uzvrene analize, moemo da zakljuimo da u Srbiji i Bosni i
Hercegovini postoji zakonski okvir koji garantuje zatitu ljudskih i radnih prava.
Pitanje kojim emo se baviti u narednom poglavlju jeste da li zakonski okvir i
garantuje potovanje prava zaposlenih, te da li kompanije koje posluju na tritu
Srbije i Bosne i Hercegovine primenjuju drutveno odgovorne aktivnosti koje
prevazilaze zakonske obaveze.
292
15.3.2. Praksa drutvene odgovornosti i etinosti u upravljanju

ljudskim resursima
Da je upravljanje ljudskim resursima jo uvek daleko od adekvatno primenjivog
koncepta u Bosni i Hercegovini upuuje praksa velikog broja preduzea koja ne
potuju ak ni osnovna prava svojih zaposlenih (Ombudsmen BiH, 2010).
Ukoliko nisu u stanju da potuju ni osnovna prava zaposlenih, sasvim je sigurno
da ne smatraju drutveno odgovorno poslovanje i upravljanje ljudskim resursima
kao bitan segment svakodnevnog poslovanja. Tome dodatno doprinosi i
ekonomska kriza, koja esto slui kao opravdanje poslodavaca za odbacivanje
koncepta kvalitetnog upravljanja ljudskim resursima i stavljanje drutvene
odgovornosti u drugi plan.
Postojea istraivanja o drutvenoj odgovornosti kompanija u Bosni i Hercegovini
su uglavnom vezana za delovanje Globalnog dogovora UN-a u BiH, te mapiranje
trenutnog stanja po pitanju drutveno odgovornih praksi. Prema istraivanju
agencije Prime Communications, 58% ispitanih predstavnika kompanija u BiH
smatra da su kompanije u BiH uglavnom drutveno neodgovorne. Od preko 30
ispitanih predstavnika kompanija, njih 87,5 % dodaje da su kompanije u BiH
okupirane drugim prioritetima i da e mnogo vie vremena trebati da drutveno
odgovorno poslovanje zauzme znaajno mjesto u BiH. Preduzea u Bosni i
Hercegovini uglavnom uestvuju u drutveno odgovornim aktivnostima u vidu
filantropije i donacija, odnosno obezbeivanja finansijske pomoi kolama,
sportskim klubovima i slino (Globalni dogovor UN, 2008, str. 7).
Imajui u vidu navedene rezultate malog broja dostupnih istraivanja o drutveno
odgovornom poslovanju u BiH, nije iznenaujua injenica da veliki broj
preduzea u BiH ne vidi drutveno odgovorno poslovanje i upravljanje ljudskim
resursima u tom smislu kao bitan segment u poslovanju. Stoga je i oekivano da
se postavlja pitanje potivanja prava radnika kao jednog od stubova drutveno
odgovornog poslovanja prema standardima Globalnog dogovora. Najbolji
pokazatelji (ne)odgovorne prakse preduzea u BiH po pitanju ispunjavanja jednog
od standarda Globalnog sporazuma UN prava radnika su izvetaji brojnih
nevladinih organizacija, sindikata, Ombudsmena za ljudska prava u BiH o
krenjima prava radnika.
Uprkos postojeem zakonskom okviru, te razvijenom konceptu drutveno
odgovornog upravljanja, u izvetajima razliitih institucija (nevladinih, ombudsmena, sindikata) ukazuje se na rairenu pojavu krenja prava radnika, odnosno
renikom upravljanja ljudskim resursima reeno ne uzimaju se uopte u obzir
ciljevi i zadovoljstvo zaposlenih. Tako se, na primer, navodi esta praksa posloda-
293
vaca da ne isplauju zaposlenima zaraene plate (Ombudsmen BiH, 2010, str.39).

Takoe, nije redak sluaj da trudnice, koje imaju ugovor o radu na neodreeno
vreme, dobiju otkaze pod izgovorom da su tehnoloki viak (Ombudsmen BiH,
2010, str. 40). Neretko mediji izvetavaju o krenjima radnih prava ena, diskriminaciji s kojom se suoava radno sposobno stanovnitvo bilo tokom rada ili pri
traenju zaposlenja po osnovu nacionalnosti, verske pripadnosti, polnoj osnovi
ime se dodatno oteava poloaj zaposlenih u bosansko-hercegovakim
preduzeima.
Kroz sve dosadanje izvetaje, navode se podaci o krenjima prava radnika
najee u pogledu neuplaivanja doprinosa, neisplaivanja plata i ostalih
primanja poput regresa za godinji odmor, naknada za prekovremeni rad, te
uskraivanje prava na godinji odmor i odsustva. Dodatno, radnici u veem delu
preduzea u Bosni i Hercegovini (naroito u privatnim preduzeima) su prisiljeni
da rade i po dvanaest asova (iako im je radno vreme osmoasovno) uz ta im se
ne plaa nona smena niti prekovremeni rad. Sve ovo navodi na pomisao da
upravljanje ljudskim resursima u preduzeima u Bosni i Hercegovini uopte ne
postoji, ili ako postoji, onda ide u potpuno pogrenom smeru.
to se tie prakse u Srbiji, na osnovu Strategije razvoja i promocije drutveno
odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za period 2010-2015 (Slubeni glasnik
RS, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08) moemo zakljuiti da kompanije
u Srbiji jo uvek ne razlikuju u potpunosti DOP od korporativne filantropije i
povinovanja zakonu. Drutveno odgovorne aktivnosti srpskih preduzea se
odnose na podravanje aktivnosti drugih aktera, kao to su lokalne samouprave,
dobrotvorne organizacije i sportski i kulturni dogaaji, dok su investicije
kompanija u lokalnu infrastrukturu relativno su retke. Takoe, broj programa koje
kompanije na sopstvenu inicijativu razvijaju i sprovode je jo manji (kao to su na
primer odgovorno smanjenje broja zaposlenih ili davanje posebnih kreditnih linija
za stimulisanje lokalnog preduzetnitva, itd).
to se tie zatite prava zaposlenih, ovaj dokument ukazuje da velika veina
kompanija posveena je dobrobiti zaposlenih i stvaranju bezbednog i
stimulativnog radnog okruenja (Ibid, str. 5). Pa tako 86% kompanija ima jasno
formulisane i lako dostupne interne pravilnike o ponaanju i korporativnim
vrednostima, od kojih se 28% eksplicitno odnosi na posveenost DOP-u i
odrivim poslovnim praksama. Takoe, politike o jednakim mogunostima (96%)
i o pravima zaposlenih (98%) transparentne su u skoro svim kompanijama. U
domenu bezbednosti i zdravlja na radu uinjen je znaajan napredak koji se vidi
kroz drastian porast broja kompanija sa SRPS OHSAS 18001 standardom.
Veoma je zanimljivo da je stalna edukacija zaposlenih prisutna u svim
kompanijama (96%) koje su bile predmet analize prilikom izrade Strategije, dok
294
veliki broj kompanija tei da odri dijalog sa zaposlenima kako bi identifikovao

njihovo zadovoljstvo na radnom mestu kao i stavove prema poslovanju kompanije
(preko 80%). Program dobrovoljnog angaovanja zaposlenih postoji u polovini
anketiranih kompanija, to je neverovatan napredak u poreenju sa prethodnim
godinama, a preovlauje u kompanijama sa stranim vlasnitvom. Posle poetka
primene odredaba Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa
invaliditetom (Slubeni glasnik RS br. 36/09) oekuje se da e se kompanije,
koje budu zapoljavale osobe sa invaliditetom, vie angaovati na prilagoavanju
radnih mesta, poslova i procesa rada za ove zaposlene.
S druge strane, navodi isti dokument, sindikati ukazuju da veliki broj privatizovanih kompanija ne ispunjava obaveze iz kupoprodajnih ugovora. Oni takoe
istiu da veliki broj poslodavaca ne izmiruje obaveze prema zaposlenima (prema
tim podacima - meseno, u proseku, preko sto hiljada zaposlenih ne prima
zaradu), kao ni prema dravi (ne uplauju se porezi i doprinosi za socijalno
osiguranje). Veliki broj poslodavaca nije doneo akt o proceni rizika, iako je to
obaveza po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (Slubeni glasnik RS, br.
57/08), a velik broj ne potuje u potpunosti odredbe kolektivnih ugovora.
15.4. ZAKLJUAK
U okviru ovog rada izvrena je analiza nekoliko etikih teroija, kao i naliza
koncepta drutvene odgovornosti s ciljem utvrivanja znaaja etinog i
odgovornog upravljanja ljudskim resursima. Autori zakljuuju da postoje
argumenti da zahtevi moralnosti koji vae za bilo koji drugi meuljudski odnos
relevantni su i u ovom sluaju. Takoe, kompanije bi trebalo da se odnose
odgovorno prema zaposlenima, uvaavajui njihove ciljeve prilikom definisanja
ciljeva kompanije. Ovaj rad zatim istie da je potovanje prava onih na koje se
odluke odnose i uzimanje u obzir njihovih ciljeva doprinosi poveanju motivacije.
Konano, u modernim uslovima poslovanja u kojim potroai, mediji i
organizacije civilnog sektora budno prate aktivnosti preduzea, nemoralno
ophoenje prema zaposlenima moe naruiti imid kompanije i negativno uticati
na trini uspeh. Uspostavljanje meunarodne inicijative u vidu Globalnog
dogovora UN za potovanja ljudskih i radnih prava, zatite prirodne okoline i
borbe protiv korupcije samo dodatno potvruje neophodnost odgovornog i
etinog upravljanja ljudskim resursima.
Ovaj rad dalje navodi da u Srbiji i Bosni i Hercegovini postoji zakonski okvir koji
garantuje zatitu ljudskih i radnih prava. Izvesna istraivanja upuuju na to da su
kompanije usmerene ka dobrobiti svojih zaposlenih, te stvaranju stimulativnog
radnog okruenje, to se posebno odnosi na Srbiju. Meutim, brojna istraivanja
295
upuuju i da je primena zakona zatite ljudskih i radnih prava u ove dve zemlje
jo uvek na nezavidnom nivou. U tekstu smo naveli primere ozbiljnog krenja
prava radnika: od neisplaivanja zaraenih plata, diskriminacije po razliitim
osnovama, uskraivanja prava na odmor, neobezbeenje naknade za
prekovremeni rad i dr. Takva praksa vodi ka iroj drutvenoj nestabilnosti i
nesigurnosti na tritu rada. Ovakvo ponaanje jednog dela preduzea u Srbiji i
BiH predstavljaju samo deo onoga to moemo nazvati loim upravljanjem
ljudskim resursima i drutveno neodgovornim poslovanjem.
LITERATURA
1. Bogievi Biljana, Menadment ljudskih resursa, CID, 2003
2. De Dord, Riard: Poslovna etika, Filip Vinji, 2003
3. Dejvis, Nensi, Savremena deontologija u Uvod u etiku (prir. Piter Singer) , Izdavaka
knjinica Zorana Stojanovia, 2004
4. Duli Dragana, Poslovna etika u upravljanju ljudskim resursima (prir. Duli,

Dragana: Etiki problemi upravljanja ljudskim resursima), FCO, 2005
5. Elmond Brands, Prava u u Uvod u etiku (prir. Piter Singer) , Izdavaka knjinica
Zorana Stojanovia, 2004
6. Fridman, Milton, The Social Responsibility of Business Is to Increase Its Profits,

New York Times Magazine, September 13, 1970
7. Freeman, Edward, A Stakeholder Theory of the Modern Corporation, u: Ethical

8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
Theory and Business (prir. Beauchamp, Tom Bowie, Norman), Prentice

Hall/Pearson, 2004
Gudin, Robert Konsekvencijalizam u Uvod u etiku (prir. Piter Singer) , Izdavaka
Kant, Emanuel: Zasnivanje metafizike morala, Dereta, 2004
Kotler, Filip i Li, Nensi, Korporativna drutvena odgovornost: Uiniti najvie za
svoju kompaniju i za izabrani drutveni cilj. Beograd: Hesperia, 2007
Leisinger, Klaus M. On Corporate Responsibility for Human Rights, 2006
Leisinger, Benjamin K. i Probst, Marc, (2007). Human Security & business. Zurich:
Ruffer & Rub
Meanovic, Emira, Corporate Social Responsibility: Leading aspects of CSR concept
in Bosnia and Herzegovina. Sarajevo, 2005
Mil, Don Stjuart, Utilitarizam, Dereta, ..
Mis, Adin i Buhman, Dejmi u Dedicated to make a diference, World Business
Council for Sustainable Development, Human resources and sustainable
development, University of Cambridge,2006
Ombudsman BiH, (2010). Godinji izvjetaj o rezultatima aktivnosti institucije
ombudsmena za ljudska prava Bosne i Hercegovine. Banja Luka: Institucija
ombudsmena/ombudsmana za ljudska prava Bosne i Hercegovine
ONil, Onora Kantovska etika u Uvod u etiku (prir. Piter Singer) , Izdavaka
296
18. Petit Filip, Konsekvensijalizam u Uvod u etiku (prir. Piter Singer) , Izdavaka
19. Solomon, Robert, Poslovna etika u Uvod u etiku (prir. Piter Singer), Izdavaka
20. Special Representative of the Secretary General, Business and Human Rights:
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
Mapping International Standards of Responsibility and Accountability for Corporate

Acts, Report of the Special Representative of the Secretary-General (SRSG) on the
issue of human rights and transnational corporations and other business enterprises,
2007
Strategija razvoja i promocije drutveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za
period 2010-2015 (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08)
United Nations Global Compact, Kako postati drutveno odgovorno preduzee:
prirunik Globalnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu. Sarajevo: UNDP, 2008
United Nations Global Compact, UNDP studija o drutvenoj odgovornosti preduzea
(DOP) u Bosni i Hercegovini izvjetaj. Sarajevo: UNDP, 2008
Zakon o radu FBiH (Slubene novine FBiH br. 43/99, 22/00 i 29/03)
Zakon o radu Republike Srpske preieni tekst (Slubeni glasnik RS br. 55/07)
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju invalida preieni tekst
(Slubeni glasnik RS br. 54/09)
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji, osposobljavanju i zapoljavanju lica sa
invaliditetom u Federaciji BiH (Slubene novine FBiH br. 09/10)
Zakon o zatiti na radu RS (Slubeni glasnik RS br. 01/08 i 13/10)
Zakon o zatiti na radu SRBiH (Slubeni list SRBiH br. 22/90)
Zakon o radu (Sl. glasnik RS 24/05, 61/05 i 54/09)
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS 101/05)
Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu (Sl. glasnik RS 36/10)
Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS 33/06)
Zakon o ravnopravnosti polova (Sl. glasnik RS 104/09)
Zakon o zabrani diskriminacije (Sl. glasnik RS 22/09)
Zubovi, Jovan, Personality Model in Human Resources Management, Economic
Analysis, Vol. 41, no. 2008/1-2
Internet izvori
www.csrwire.com
http://www.bcccc.net/?gclid=CNiygLHtrpkCFdKR3wodqznQJQ
http://www.berr.gov.uk/whatwedo/sectors/sustainability/corpresponsibility/page45192.html/
http://www.businesslink.gov.uk/bdotg/action/layer?topicId=1075408468
http://ec.europa.eu/enterprise/csr/index_en.htm
http://www.wbcsd.org/templates/TemplateWBCSD5/layout.asp?type=p&MenuId=MTE0
OQ
www.ifc.org
http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=331&langId=en
http://www.csrnetwork.com/csr.asp
http://www.capital.ba/kompanije-u-bih-drustveno-neodgovorne/
(pristupljeno:
19.02.2011.)
www.business-humanrights.org/Documents/SRSG-report-Human-Rights-Council19-Feb-2007.pdf
www.nezavisne.com
www.bh-hchr.org
www.mozaik.ba
www.unglobalcompact.org
www.bosnalijek.ba
www.posao.ba
www.poslodavacpartner.org
http://www.unglobalcompact.org/
297
STRUNI RAD
POGLAVLJE 16
TRANZICIJA I KRETANJE
ZAPOSLENOSTI U JAVNOM I
PRIVATNOM SEKTORU 1
Sonja uriin 2
Abstrakt : Uzimajui u obzir proces tranzicije privrede Srbije i njegov uticaj na
trite radne snage u cilju istraivanja ispitana su kretanja zaposlenosti u javnom
i privatnom sektoru. Tranzicija je znaajno uticala na pad drutvenog proizvoda,
rast inflacije i trite rada koje karakterie visoka nezaposlenost, nisko uee
zaposlenosti u privatnom sektoru i nedovoljna mobilnost radne snage. Polazei
od privrednog rasta najveim delom zasnovanog na stranim investicijama kroz
privatizaciju drutvenih i dravnih preduzea uz izostanak privredne aktivnost
koja bi generisala nova radna mesta, ukazano je na znaaj jaanja privatnog
sektora kao pokretake snage trita rada. Poseban akcenat je na to efikasnijem
korienju potencijala sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnitva
(MSPP) koji u cilju porasta zaposlenosti treba da bude zasnovan na znanju i
inovativnosti. Isticanje znaaja MSPP lei u njihovoj fleksibilnosti i adaptibilnosti
na promenljive uslove poslovanja to ovom sektoru prua mogunost da ak i u
uslovima globalne krize doprinese poveanju produktivnosti, rastu drutvenog
proizvoda i zapoljavanju radne snage.
Kljune rei: tranzicija, trite rada, zaposlenost, javni sektor, privatni sektor,
sektor malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, razvojni potencijali
16.1. UVOD
Dubina ekonomskih reformi i strukturnih promena u privredi jedne zemlje
najbolje se ogleda kroz stanje i kretanja na tritu rada. Proces restrukturiranja i
Rad je deo istraivakog projekta pod ifrom 47009 (Evropske integracije i drutvenoekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU) finansiran od strane Ministarstva za
nauku i tehnoliki razvoj Republike Srbije.
2
Mr Sonja uriin, Institut ekonomskih nauka, sonja.djuricin@ien.bg.ac.rs
TRANZICIJA I KRETANJE ZAPOSLENOSTI U JAVNOM I PRIVATNOM SEKTORU
299
tranzicije doneo je ukidanje i smanjenje velikog broja radnih mesta u javnom

sektoru dok se otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru, u ovoj fazi
tranzicije, jo uvek ne odvija zadovoljavajuim tempom. Podsticanje sistema
razvoja sektora MSPP predstavlja jedno od najznaajnijih dostignua tranzicije
domae ekonomije, ali poveanje broja novoosnovanih i razvoj postojeih
preduzea u privatnom sektoru zahteva veu makroekonomsku stabilnost i
podsticaj priliva stranih direktnih ulaganja (SDU Foreign Direct Investments FDI) kroz unapreenje poslovne klime.
U Srbiji se reforma starog sistema i kreiranje novog poslovnog ambijenta vezuje
za formalno prihvatanje procesa privatizacije poetkom devedesetih godina XX
veka. Nakon vie od dvadeset godina privatizacija nije privedena kraju, a na
usporavanje samog procesa u velikoj meri uticali su ratni sukobi i uvoenje
sankcija koji su doveli do pada privredne aktivnosti i pojavu hiperinflacije. Iz tih
razloga, ozbiljnija ekonomska transformacija privrede iz planske u trino
orijentisanu vezuje se za period nakon 2000. godine kada su posle dueg
vremenskog perioda zabeleeni dobri ali ne i odrivi rezultati kako zbog jo uvek
nepotpunih i nedovoljno ukorenjenih izmena u makroekonomskoj politici tako i
zbog uticaja efekata svetske ekonomske krize.
U daljem procesu tranzicije najpre se oekuje jaanje makroekonomske
stabilnosti uz demonopolizaciju i razvoj trine slobode to bi za posledicu imalo
jaanje sektora MSPP i produbljivanje trinih odnosa koji bi doprineli razvoju
integralnih trita. Pregled makroekonomskih kretanja u procesu tranzicije uz
ispitivanje njihovog uticaja na trite radne snage i ispitivanje fleksibilnosti trita
kroz zaposlenost u privatnom i javnom sektoru ima za cilj da ukae na potrebu
jaanja privatnog sektora, naroito MSPP, kao najveeg generatora zaposlenosti i
pokretaa odrivog razvoja.
16.2. UTICAJ TRANZICIJE NA TRITE RADNE SNAGE U

SRBIJI
Tranzicija u Srbiji, poput ostalih socijalistikih zemalja, uzrokovana je potrebom
za novim poslovnim ambijentom koji je zahtevao radikalnu reformu sistema u
cilju razvoja trine ekonomije za koju je karakteristina liberalizacija trgovine,
finansijskih tokova i razvoj integralnog trita u ijoj osnovi je privatizacija. Ne
uzimajui u obzir razliita miljenja o vremenskom odreenju poetka reforme
sistema injenica je da Srbija zaostaje u procesu tranzicije o emu svedoi niska
konkurentnost privrede sa usporenim tempom daljeg privrednog razvoja. Srbija se
prema kretanju Indeksa globalne konkurentnosti (Izvetaj o MSPP, 2009, str. 4),
od ukupno 133 zemlje, u 2009. godini nalazila na devedeset treem mestu, dok je
300
URIIN
jo uvek nedovoljno razvijeni poslovni ambijent potvren i od strane Svetske

banke u Izvetaju o poslovanju za 2010. godinu prema kome naa zemlja, od
ukupno 183 zemlje, zauzima osamdeset osmu poziciju.
Reforma postojeeg sistema i razvijanje novog poslovnog ambijenta zahtevali su
privatizaciju koja je u Srbiji formalno prihvaena donoenjem Zakon o prometu i
raspolaganju drutvenim kapitalom3 poetkom devedesetih godina XX veka. U
cilju poveanja efikasnosti upravljanja preduzeima poeci privatizacije u Srbiji
ogledali su se u dokapitalizaciji sa popustima na raun drutvenog kapitala pri
emu je odredbom propisana isplata rasta zarada zaposlenih iskljuivo u
akcijama. Akcionarstvo zaposlenih je predstavljao najbezbolniji oblik
privatizacije preduzea koja su funkcionisala u samoupravnom sistemu jer je
nastojao da smanji otpor radnika i menadera koji su imali interesa da i dalje
upravljaju preduzeem. Pored manjkavosti ovakvog naina privatizacije koja se
ogledala u nedovoljnim prilivu investicija i odsustvu mogunosti restrukturiranja
preduzea u kojima zaposleni imaju interes da sprovode kontrolu, tokom 1990.
godine 1.200 preduzea prelo je u status meovitih.
U cilju otklanjanja slabosti postojeeg modela privatizacije u Srbiji je 1991.
godine donet Zakon o uslovima i postupku pretvaranja drutvene svojine u druge
oblike svojine4 koji je, nametnuvi otrije procedure, za posledicu imao
usporavanje procesa privatizacije. U odnosu na prethodni proces privatizacije
novim zakonom je limitiran iznos kapitala, do 50%, koji se mogao privatizovati
uz popust koji je takoe korigovan sa 30% na 20%. Osnivanjem Agencije za
privatizaciju sam proces je stavljen pod nadzor drave koja je ograniila
mogunost privatizovanja preduzea iz odreenih sektora. Privatizacija je
usporena i ratnim sukobima na prostorima bive SFRJ koji su rezultirali raspadom
jugoslovenskog trita i uvoenjem sankcija prema SR Jugoslaviji 1992. godine
to je uticalo na pad privredne aktivnosti i pojavu hiperinflacije u 1993. godini. U
periodu hiperinflacije dolo je do privatizacije velikog broja preduzea. Izvrena
privatizacija u tom periodu je nakon donoenja Zakona o revalorizaciji ponitena,
te do 1997. godine, ukoliko se izuzme injenica da je iz velikog broja drutvenih
preduzea neformalnim putem kapital preao u privatnu svojinu, u Srbiji nije bilo
znaajnih privatizacija. Republik gencij z privtizciju izvril je reviziju
prv 680 000 kcionr, tko d je posle revlorizcije udeo kcionrskog
kpitl u ukupnom kpitlu s 43% smnjen n 2,91% (orevi, 2009. str. 7).
3
4
Slubeni list SFRJ, 84/89 i 46/90

Slubeni glasnik RS 48/91
301
Novi Zakon o svojinskoj transformaciji5 iz 1997. godine i dalje je podravao

neobaveznu privatizaciju to je za posledicu imalo realizaciju osamnaest od
ukupno 350 zapoetih privatizacija iako su donete nove mere putem kojih je
vraen popust za zaposlene i kojima je omogueno da zaposleni u dravnom i
drutvenom sektoru i osigurani seljaci imaju pravo na besplatne akcije. Do 2000.
godine jedino veliko preduzee koje se privatizovalo bilo je Telekom kod kojeg je
49% vlasnitva prelo u ruke stranih partnera.
O usporenom procesu privatizacije, iako je konstatovan blagi rast sa 19,2% u
19976 na 23,9% u 2000. godini, svedoi i dalje nisko uee zaposlenosti u
privatnom sektoru. Za period do 2000. godine karakteristino je zakonom
zabranjeno otputanje radnika (Krsti, Stojanovi, 2001. str. 18) te su dravna i
drutvena preduzea iako u velikom broju sluajeva unitena i nerentabilna bila
primorana da posluju sa vikom radnika. Kako se nivo zaposlenosti nije
prilagoavao opadajauem nivou aktivnosti, preduzea se nisu prilagoavala
uslovima na tritu te je dolo do pada vrednosti zarada i poveanja broja
penzionisanih i radnika na plaenom odsustvu. Takvi uslovi podstakli su irenje
sive ekonomije na kategoriju zaposlenih koji su imali obezbeeno potpuno
zdravstveno i socijalno osiguranje u formalnom sektoru, te su mogli prihvatiti i
znatno manje zarade u neformalnom sektoru, vrei tako pritisak na dole na visinu
zarada na neformalnom tritu rada (Krsti, Stojanovi, 2001. str. 19).
Tabela 1. Odnos ponude rada i tranje za radom u periodu 1989-2000. (000)
89
90 91 92
93 94 95 96 97 98 99 00
Slobodna radna
mesta
36
27
14
Nezaposlena lica
561 615 656 683 676 668 716 759 750 769 684 722
Zasnivanje radnog
odnosa
24
19
23
21
19
15
11
17
13
22
19
26
22
31
23
34
25
30
24
34
27
Izvor: Prema podacima RZS, Statistiki godinjaci vie godina
U celokupnom periodu bila je izraena neusklaenost izmeu veoma visoke

tranje za radom i niske ponude rada. Niska ponuda rada posledica je velikog
pada ekonomske aktivnosti, poto se BDP7 u 1999. u odnosu na 1998. godinu
samnjio za 22,80%, dok je u 2000. godini dolo do blagog rasta istog u odnosu na
prethodnu godinu za 5,7% (RTS, Statistiki godinjak Srbije 2002, str. 118) i
Slubeni glasnik RS 32/97

Od 1997. godine po prvi put su raspoloivi podaci o zaposlenosti u malim preduzeima
7
U milionima dinara u cenama iz 1994. godine
6
302
URIIN
nedovoljnog priliva stranih direktnih investicija, koje su u periodu 1997-1999.

godine ostvarene u neto iznosu od 654, odnosno 101 i 105 miliona eura (NBS,
Platni bilans Republike Srbije, 1997-2006., str. 1) dok se velika ponuda rada
javila kao rezultat rasta nezaposlenosti i velikog broja raseljenih lica naroito u
poslednjim godinama posmatranog perioda.
Uprkos velikom broju nezaposlenih lica, zasnivanje radnog odnosa je bilo nie od
ukupnog broja slobodnih radnih mesta koja su ostajala nepopunjena, a u prilog
tome govori injenica da kvalifikaciona struktura nezaposlenih nije odgovarala
kvalifikacionoj strukturi tranje za radom.
Grafikon 1. Slobodna radna mesta i zasnivanje radnog odnosa 1989-2000.

40
Slobodna radna mesta

Zasnivanje radnog odnosa
35
U hiljadama
30
25
20
15
10
5
0
1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000
Godine
U periodu 1991-2000. godine8 zabeleen je pad ukupne zaposlenosti i rast

nezaposlenosti. Rast zaposlenosti u privatnom sektoru je bio evidentan ali ne i
dovoljan da nadoknadi pad zaposlenosti u javnom sektoru.
Od 1998. godine Republiki zavod za statistiku obrauje samo podatke za Republiku

Srbiju. Nisu obuhvaeni podaci za Kosovo i Metohiju
303
Grafikon 2. Kretanje zaposlenosti u periodu 1999-2000. godina

2500
2000
1500
1000
500
0
1991
1992
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
Godine
Ukupno zaposleni
Zaposleni u privatnom sektoru
Nezaposleni
Izlazak iz izolacije i liberalizacija trgovine omoguili su ukljuivanje zemlje u

meunarodne robne i finansijske tokove i znaili su zavretak perioda opte
nestabilnosti. U periodu oktobar 2000- januar 2001. godine metodom insajderske
privatizacije transformisano je negde oko 700 preduzea (orevi, 2009. str 2).
Sredinom 2001. godine, donet je Zakon o privatizaciji9 kojim je propisan novi
model privatizacije putem direktne prodaje 70% kapitala po principu tendera za
velika i aukcije za mala preduzea sa ciljem da se privue to vie stranog
kapitala. Meutim, iako evidentno vei nego u periodu pre liberalizacije, priliv
znaajnijeg iznosa stranih direktnih ulaganja je izostao. Naime, u 2000. i 2001.
godini u Srbiji su ostvarene strane direktne investicije u iznosu od 54 miliona
eura, odnosno 184 miliona eura (NBS, Platni bilans Republike Srbije, 1997-2006.,
str. 1). Sredinom 2002. godine izmenama Zakona o preduzeima, donoenjem
Uredbe o proceni vrednosti i aukcijskoj privatizaciji i potpisivanjem Protokola o
saradnji u finansiranju privatizacije omogueno je umanjivanje vrednosti kapitala
neprivatizovanih preduzea, a sve u cilju podsticanja veeg priliva sveeg
kapitala.
U periodu od 2002-2009. godine privatizovano je ukupno 2.337 preduzea pri
emu je ostvaren prihod od 2.716,9 miliona eura, ugovoreno je 1.375,6 miliona
eura za investicije i 276,7 miliona eura za socijalne programe. Broj zaposlenih u
Slubeni glasnik RS 38/2001, 18/2003, 45/2005
304
URIIN
privatizovanim preduzeima je iznosio 336.624 radnika, a uzimajui u obzir

injenicu da je Agencija za privatizaciju u postupku kontrole raskinula ugovore sa
oko 25% do tada privatizovanih preduzea, najee zbog neispunjavanja nekih
od delova ugovora, postavlja se pitanje kakve je to efekte imalo na trite rada.
Tabela 2. Rezultati privatizacije preduzea 2002-2009. godine u Srbiji
T
Broj
A
prodatih TK
preduzea
T
A
Broj
zaposlenih TK
2002
2003
2004
2005
2006
11
153
48
212
11.719
10.994
14.802
37.515
16
515
106
637
13.966
42.778
20.079
76.823
7
188
42
237
9.811
18.438
11.101
39.350
12
163
130
305
7.758
18.827
32.157
58.742
26
168
76
270
16.044
17.976
12.072
46.092
T
200,7 594,8 11,2
35,6 177,3 91,7
Prihodi od A
TK
83,0 67,7 51,9
prodaje
319,3 839,8 154,8

T
303,2 271,1 66,1
A
11,1 48,7 34,0
Investicije TK
5,9
0,0
0,0
320,2 319,8 100,1

T
145,8 128,3
2,6
A
0,0
0,0
0,0
Socijalni
TK
0,0
0,0
0,0
program
145,8 128,3
2,6
T- tender, A- aukcija, TK- trite kapital
96,4
154,3
124,7
375,4
70,0
31,1
0,0
101,1
0,0
0,0
0,0
0,0
2007
2008
16
15
225
204
74
50
315
269
13.895 8.050
19.980 7.077
12.526 8.089
46.401 23.216
81,6 81,8
117,7 262,1
67,7 71,2
267,0 415,1
263,5 85,1
36,9 40,4
0,0
0,0
300,4 125,5
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
51,2
163,0
50,7
264,9
55,3
10,4
0,0
65,7
0,0
0,0
0,0
0,0
I-IX
2009
7
110
62 1.678
23
549
92 2.337
2.963 84.206
2.880 138.950
2.642 113.468
8.485 336.624
u mil. eura
31,5 1.149,2
43,7 1.045,4
5,4 522,3
80,6 2.716,9
31,5 1.145,8
11,3 223,9
0,0
5,9
42,8 1.375,6
0,0 276,7
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0 276,7
Izvor: Bilten javnih finansija, novembar 2009.
Prekid kontinuiranog procesa poslovanja privatizovanih preduzea imalo je za

posledicu izostajanje isplata zarada zaposlenima koji su suoeni sa malom
tranjom za radom i velikom ponudom radne snage ostajali u najveem broju
sluajeva bez posla o emu svedoi i rast stope nezaposlenosti sa 13,3% u 2002.
na 20,9% u 2006. godini kada je zabeleen njen najvii iznos.
U periodu od 2005-2008. godine (videti tabelu 4), zabeleen je najvei pad
nezaposlenosti sa 20,8% na 13,6% ali se ovakav trend ne moe oceniti kao
pozitivan iz razloga to smanjenje stope nezaposlenosti nije znailo samo
upoljavanje nezaposlene radne snage nego se velikim delom odnosilo i na njihov
305
prelazak u kategoriju neaktivnih lica. Takoe, u posmatranom periodu opada

ekonomska aktivnost te se uzroci smanjenja stope nezaposlenosti u ovom periodu
ne mogu pripisati realnom rastu BDP-a. Prema Anketi o radnoj snazi, (RZS,
oktobar 2010. godine), stopa aktivnosti je iznosila 46,7%, stopa neaktivnosti
53,3%, dok su stopa zaposlenosti i nezaposlenosti iznosile 37,7%, odnosno
19,2%. U strukturi stope nezaposlenosti najvee uee sa 25,8% ima
nekolovano stanovnitvo, zatim slede lica sa srednjom kolom i niskim
obrazovnim nivoom sa po 22,9%, odnosno 17,8%, dok lica sa visokim
obrazovanjem uestvuju sa 13,3%. Poraavajua je injenica da u ukupnoj
nezaposlenosti stanovnitvo uzrasta od 25-34 godine zauzima najvee uee od
27,5%, ukoliko se izuzme uee stanovnitva uzrasta 15-24 godine koja su ili
maloletna i/ili se nalaze u procesu kolovanja i usavravanja i koja u
nezaposlenosti uestvuju sa 41,6%. Struktura neaktivnog stanovnitva pokazuje
da visokoobrazovana lica imaju uee od ak 9,2%, od ega se 7,2% odnosi na
starosnu strukturu 25-34. godine i 6,8% na starosnu strukturu 35-44 godine.
Tabela 3. Odnos ponude rada i tranje za radom u periodu
2001-2009. godine (000)
Slobodna
radna mesta
Nezaposlena
lica
Zasnivanje
radnog odnosa
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
45
39
43
42
50
59
63
66
43
769
843
947
860
888
913
850
756
747
33
32
36
37
45
53
58
61
54
Kao i u periodu 1989-2000. godine i za period 2001-2009. godine je

karakteristina velika tranja za radom i mala ponuda rada sa ipak poveanim
procentom zasnivanja radnog odnosa. Meutim, od 2009. godine odnos slobodnih
radnih mesta i broja zasnovanih radnih odnosa treba posmatrati s rezervom s
obzirom da je stupanjem na snagu Zakona o zapoljavanju i osiguranju u sluaju
nezaposlenosti10 propisano da poslodavac koji ima upranjeno radno mesto nije u
obavezi da Nacionalnoj slubi prijavi radno mesto, ukoliko unapred zna lice koje
e zaposliti ili ne eli da mu Nacionalna sluba posreduje pri zapoljavanju.
10
Slubeni glasnik RS 36/2009. Tehnike mogunosti za primenu ovog zakona stekle su

se u avgustu 2009. godine
306
URIIN
Grafikon 3. Slobodna radna mesta i zasnivanje radnog odnosa 2001-2009.

godine
70
U hiljadama
60
50
40
30
20
10
0
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
Pogreni koraci i duina trajanja privatizacije prouzrokovali su nizak nivo

privredne aktivnosti i rast inflatornog pritiska. Monetarna politika nije bila u
stanju da suzbije inflaciju u zemlji sa niskim nivoom produktivnosti i visokim
nivoom budetskog deficita (Vukoti-Coti, Stoi, 2009, str. 32). Nepostojanje
jasne vizije o razvoju sistema uslovilo je slab razvoj mehanizma trine privrede i
odsustvo izgradnje potrebne infrastrukture, dok su gubitak srednje klase i jaanje
moi pojedinaca uz ograniene mogunosti aktiviranja preuzetih preduzea uticali
na gubitak preduzetnikog duha.
Smanjenje deficita robne razmene u 2009. u odnosu na 2008. godinu za 3.506 mil
eura svakako predstavlja pozitivan trend pri emu je u cilju rasta konkurentnosti
privrede neophodno intenzivnije snienje deficita robne razmene naroito
posmatrano u odnosu na rast spoljnog duga. Praenje realnog rasta BDP-a i stope
inflacije ukazuje na nestabilan karakter procesa tranzicije to se ogleda i kroz
stanje i kretanje na tritu rada.
Privatizacija koja je za posledicu imala izostanak privredne aktivnost koja bi
generisala nova radna mesta uslovila je trite rada za koje je karakteristina
visoka nezaposlenost, nisko uee zaposlenosti u privatnom sektoru i nedovoljna
mobilnost radne snage. U tom smislu, treba nastojati privlaenju stranih direktnih
investicije u cilju osnivanja novih i dokapitalizacije postojeih preduzea kako bi
307
se u znaajnoj meri doprinelo smanjenju stope nezaposlenosti, odnosno

poboljanju uslova na tritu rada i kapitala.
Tabela 4. Pokazatelji osnovnih privrednih kretanja u Srbiji
u periodu 2002-2009. godine
Pokazatelji
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
Realni rast
3,9
2,4
8,3
5,6
5,2
6,9
5,5
-3,1
BDP-a (%)
Strane direktne
500 1.194
774 1.250 3.323
1.821
1.824
1.402
invest. neto u
mil. eura
Devizne rezerve
2.208 2.854 3.131 4.952 9.041
9.660
8.190 10.602
NBS u mil. eura
Spoljni dug u
9.402 9.678 9.466 12.196 14.182 17.139 21.088 22.487
mil. eura
Deficit robne
razmene u mil. 3.755,1 4.144,3 5.791,7 4.831,0 5.360,1 7.519,1 9.049,2 5.543,2
eura
Stopa rasta cena
19,5
11,7
10,1
16,5
12,7
6,8
10,9
10,1
na malo (%)
Vrednost eura u
61,52 68,31 78,89 85,50 79,00
79,24
88,60
95,89
odnosu na dinar
Zaposlenost stope
Aktivnost
56,1
55,7
55,5
53,5
51,0
51,0
51,5
49,1
Zaposlenost
48,6
47,6
45,2
42,3
40,4
41,8
44,4
41,2
Nezaposlenost
13,3
14,6
18,5
20,8
20,9
18,1
13,6
16,1
Izvor: Prema podacima NBS, Ministarstvo finansija i RZS, Anketa o radnoj snazi 2009.
Tokom devet godina priliv po osnovu stranih direktnih ulaganja (SDU)

kumulativno je premaio nivo od 15 mlrd eura, od ega je u poslednjih pet godina
privueno 12 mlrd eura. Ipak, za period od 2008-2010. godine karakteristian je
opadajui trend kretanja SDU. Izrazito visok nivo investicija u 2006. godini
posledica je ulaganja Telenora nakon ega je zabeleen njihov konstantan pad to
nije umanjilo atraktivnost Srbije kao investicione destinacije.11 Prema podacima
za prva tri kvartala 2010. godine, posmatrano po granama delatnosti12, priliv SDU
je prilino neravnomeran. Najvei priliv SDU u iznosu od 232 miliona eura
ostvaren je u preraivakoj industriji, dok se na drugom mestu sa 216 miliona
11
Prema podacima PricewaterhouseCoopers Srbija meu zemljama u razvoju zauzima

tree mesto po atraktivnosti ulaganja u proizvodnju i sedmo mesto po atraktivnosti
ulaganja u usluni sektor.11
12
Ukljueni robni i novani tokovi
308
URIIN
eura nalazi sektor finansijskog posredovanja. Na treem mestu je trgovina na

veliko i malo sa 140 miliona eura, dok se na etvrtom i petom mestu nalaze
poslovi sa nekretninama i iznajmljivanjem (104 miliona eura), odnosno, saobraaj
(65 miliona eura). Poljoprivreda kao jedna od najveih potencijala ostvarila je
nizak priliv SDU u vrednosti od 8 miliona eura to moe imati negativne
implikacije po zaposlenost s obzirom na injenicu da je ova grana delatnosti u
2010. godini sa ukupnim ueem u zaposlenosti od 21,9% bila najdominantnija.
Visok priliv SDU u preraivakoj industriji bi trebao da doprinese rastu
zaposlenosti koja je u 2010. godini u ovom sektoru iznosila 17,1%. Po istom
osnovu se oekuje i rast zaposlenosti u finansijskoj delatnosti i poslovima sa
nekretninama kod kojih je zabeleeno uee u ukupnoj zaposlenosti od svega
1,9%, odnosno 0,2%. Srbija treba da iskoristi kvalifikovanu radnu snagu,
povoljne poreske stope i da istraje u reavanju postojeih barijera koje se tiu
nedovoljno razvijene infrastrukture, administrativnih barijera, korupcije,
politikog rizika, loe likvidnosti i profitabilnosti, limitirane domae potronje,
odliva strunih kadrova pri emu treba imati u vidu da rast inflacije, nestabilnost
kursa i pravna nesigurnost dovode do negativne selekcije investitora.
Grafikon 4. Neto priliv stranih direktnih ulaganja u
Srbiji period 2002-2010. godine
3500
3000
U mil. EUR
2500
2000
1500
1000
500
0
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
Godine
Izvor: Prema podacima NBS, Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja, 2010.
Ne treba zaboraviti da privatizacija predstavlja samo tek prvi korak (inicijalnu

kapislu) na dugom putu reformi koji treba da omogui unapreenje ukupne
konkurentnosti i kvaliteta privreivanja preduzea (Stoi, Brnjas, Dedei, 2010.
str. 78). Harmonizacija srpskog zakonodavstva sa pravnim okvirom, restrukturiranja preduzea i reforma javnog sektora neophodni su u cilju poboljanja
309
makro ekonomskih rezultata i nastavka procesa pridruivanja, dok jaanje

domae valute, izvoza i ulaganje napora u izgradnju finansijskih trita vode
stabilnijem makro ekonomskom ambijentu i jaanju trine ekonomije koja bi
pruila uslove za razvoj sektora MSPP koji generie najvei broj zaposlenih.
16.3. KRETANJE ZAPOSLENOSTI U JAVNOM I PRIVATNOM

SEKTORU
Niska produktivnost i odsustvo povezanosti rezultata i vrednovanja rada, u
socijalistikom drutvenom ureenju, uslovili su neefikasno trino poslovanje. Iz
tih razloga, proces tranzicije je imao za zadatak da iznedri vlasniko upravljanje i
stvori preduzetniki duh poslovanja. Nakon 2001. godine privatizovan je veliki
broj preduzea to je doprinelo promeni vlasnike strukture srpske privrede ali ne
i izgradnji stabilnog privrednog okruenja.
Grafikon 5. Zaposlena lica po sektoru svojine 2004-2009. godine
Procenti
80
Dravna svojina
Privatna svojina
Drutvena svojina
Ostali oblici svojine
70
60
50
40
30
20
10
0
2004
2005
2006
2007
2008
2009
Posmatrano po godinama u periodu 2004-2009. godine zaposlenost u privatnom

sektoru u Republici Srbiji je porasla za 13%. U isto vreme, rast zaposlenosti je
zabeleen i u preduzeima dravne svojine i to za 4,1%, dok je u preduzeima
drutvene i ostalih oblika svojine evidentiran pad zaposlenosti u iznosu od 13%,
odnosno 3,1%.
310
URIIN
Grafikon 6. Zaposlenost po sektoru svojine u 2010. godini
Privatna registrovana svojina
Privatna neregistrovana svojina
Dravna svojina
Drutvena svojina
Ostali oblici svojine
Izvor: Prema podacima RZS, Anketa o radnoj snazi 2010.
U 2010. godini svega 53,9% zaposlenosti je registrovano u privatnoj svojini to

znai da je skoro jedna polovina zaposlenih van privatnog sektora. Pored 13,2%
zaposlenih u neregistrovanoj privatnoj svojini, ostatak zaposlenih je jo uvek u
preduzeima dravne (29,3%), drutvene (2,1%) i ostalih oblika svojine (1,5%).
Tabela 5. Struktura zaposlenosti po granama delatnosti (%)
Grana delatnosti
Poljoprivreda, umarstvo i vodoprivreda
Ribarstvo
Vaenje ruda i kamena
Preraivaka industrija
Proizvodnja elektrine energije, gasa i vode
Graevinarstvo
Trgovina na veliko i malo, popravka
Hoteli i restorani
Saobraaj, skladitenje i veze
Finansijsko posredovanje
Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje
Dravna uprava i socijalno osiguranje
Obrazovanje
Druge komunalne, drutvene i line usluge
Ukupno Republika Srbija
2007
3,77
0,07
1,64
27,35
3,14
5,78
13,69
1,70
7,61
2,14
4,65
4,79
9,03
10,96
3,68
100,00
Izvor: RZS, Statistiki godinjak 2010.
2008
3,40
0,07
1,63
25,93
3,21
5,78
13,97
1,66
7,59
2,29
5,23
4,86
9,31
11,24
3,83
100,00
2009
3,23
0,07
1,60
24,30
3,29
5,65
13,82
1,61
7,64
2,63
5,71
5,10
9,65
11,62
4,08
100,00
311
Pod uticajem efekata svetske ekonomske krize broj zaposlenih se znatno smanjio
u odnosu na 2008. godinu pri emu je, posmatrano po granama delatnosti, pad
zaposlenosti evidentiran u poljoprivredi, trgovini, preraivakoj industriji,
graevinarstvu, dok je u energetici, dravnoj upravi i socijalnom osiguranju,
zdravstvu i obrazovanju evidentiran blagi rast zaposlenosti ime je potvrena
sigurnost posla u javnom u odnosu na privatan sektor.
Atraktivnost zasnivanja radnog odnosa u javnom u odnosu na privatan sektor
ogleda se i u visini zarada. Prosena vrednost bruto zarada u 2009. godini je
iznosila 44.147 dinara pri emu su zarade koje se kreu ispod proseka zabeleene
u poljoprivredi (38.421), industriji (35.166), trgovini (32.746) i ostalim granama
koje su potpuno ili u najveoj meri privatizovane. Prema sektorskom rasporedu
MSPP najvie dominiraju u trgovini, preraivakoj industriji, poslovima sa
nekretninama i iznajmljivanjem i graevinarstvu u kojima je u 2009. godini
registrovano 73,3% preduzea i 77,4% zaposlenih ovog sektora (Izvetaj o MSPP
2009. str 18).
Grafikon 7. Kretanje zarada po delatnostima
70000
Visina bruto zarada
60000
50000
40000
30000
20000
10000
0
PoljoprivredaIndustrija
Trgovina Prosena Rudarstvo Energetika Dravna

uprava
Izvor: RZS, Statistiki godinjak 2010
S druge strane, zarade iznad proseka su ostvarene u dravnoj upravi (55.363),

rudarstvu (61.226) i energetici (62.227), odnosno granama koje u najveoj meri
nisu privatizovane i iji su nosioci uglavnom dravna preduzea. O nedovoljnoj
jaini privatnog sektora, za koji je jo uvek karakteristina niska tednja, svedoi i
pad vrednosti zarada u 2009. u odnosu na 2008. godinu. Dok je u rudarstvu, energetici i dravnoj upravi dolo do rasta zarada za 9,65%, 7,49%, odnosno 2% u
312
URIIN
trgovini, ugostiteljstvu i industriji su se zarade smanjile u 2009. u odnosu na

2008. godinu za 22,71%, 17,66%, odnosno 3,76%. Izuzetak je jedino poljoprivreda u kojoj je u ovom periodu zabeleen rast prosene vrednosti zarada za 3,28%.
Grafikon 8. Kretanje zaposlenosti u periodu 2001-2009. godine
3000
2500
2000
Ukupno zaposleni
U hiljadama 1500
Zaposleni u privatnom sektoru
1000
Nezaposleni
500
0
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Godine
Izvor: Prema podacima RZS
U odnosu na stanje do 2000. godine, evidentan je rast zaposlenosti u privatnom

sektoru u periodu 2001-2009. godine, ali rast privatnog sektora, pre svega malih i
srednjih preduzea, jo uvek nije dovoljno dinamian da bi generisao poveanu
tranju za radom. Iz tih razloga, smanjenje pritiska na budetski deficit, poveanje
fleksibilnosti radne snage, razvoj trine privrede i rast njene konkurentnosti
zahteva dalji razvoj privatnog sektora koji je izvesan s obzirom na kretanje SDU i
njihovu zastupljenost u preraivakoj industriji, finansijskom posredovanju i
trgovini. Stabilan privatni sektor bi poveao tranju za radnom snagom koja bi
rastom i razvojem istog nadmaila smanjenje zaposlenosti u javnom i drutvenom
sektoru ime bi se ukupna nezaposlenost smanjila na dugi rok.
16.4. EFIKASNIJE KORIENJE POTENCIJALA MSPP U CILJU

RASTA ZAPOSLENOSTI
Fleksibilnost, adaptibilnost i mogunost da stimuliu preduzetniki duh istiu
ulogu malih i srednjih preduzea u sprovoenju strukturnih reformi i doprinosu
ekonomskog razvoja naroito putem oivljavanja privredne aktivnosti i otvaranjem novih radnih mesta, dok jaanje sektora MSPP znaajno doprinosi formiranju integralnih trita i vodi demonopolizaciji i produbljivanju trinih odnosa.
Proces tranzicije u mnogome je doprineo izgradnji potrebne zakonske infrastrukture i efikasnom sprovoenju politike podsticanja razvoja MSPP koja je zasno-
313
vana na principima Evropske povelje o malim i srednjim preduzeima. Ocena

efikasnosti izgradnje sistema podsticanja razvoja MSPP sa indeksom 3,313 u 2009.
godini ukazuje da je Srbija prela polovinu potrebnog puta u izgradnji sistema
podsticaja razvoja MSSP u odnosu na onaj stepen efikasnosti koji treba da
postigne u trenutku pristupanja EU. Po svim pokazateljima sektor MSPP je postao
znaajan segment privrede Republike Srbije zbog ega treba raditi na njegovom
daljem jaanju u cilju izgradnje pokretaa razvoja nacionalne ekonomije.
Prema podacima Izvetaja o MSPP za 2009. godinu, sektor malih i srednjih
preduzea i preduzetnitva je uestvovao sa 33% u BDP Republike, sa 42,3% u
ukupnoj zaposlenosti i ostvario 49,2% izvoza i 58% uvoza. Efekti ekonomske
krize uticali su na smanjenjem broja zaposlenih u MSPP sa najveim posledicama
na mikro preduzea kod kojih se zaposlenost smanjila za 8,1%, dok je u srednjim
i malim preduzeima dolo do pada zaposlenosti za 7,1% odnosno, 6,2% ime je
prekinut trend kontinuiranog otvaranja novih radnih mesta i doprinos smanjenju
ukupne nezaposlenosti u zemlji.
Tabela 6. Broj i struktura zaposlenih u nefinansijskom sektoru
u 2009. godini (000)
1.049 100,00
Mikro
153 14,59
Mala
201 19,16
Srednja
259 24,71
Velika
436 41,54
Izvor: Izvetaj o poslovanju MSPP 2009
U periodu 2004-2008. godine u sektoru MSPP dolo je do rasta zaposlenosti za

24,9% (187.419 radnika), dok je u velikim preduzeima evidentiran pad
zaposlenosti za 26,3% (163.620 radnika) (Izvetaj o MSPP 2009. str. 17.) U 2009.
godini sektor MSPP je generisao 58,46% zaposlenih dok je u velikim
preduzeima bilo zaposleno 41,54% lica. U MSPP sektoru najvei procenat
zaposlenih od 24,71% zabeleen je u srednjim preduzeima, zatim slede mala i
mikro preduzea sa 19,16%, odnosno 14,59% zaposlenih.14 Srednja preduzea su
u 2009. godini uestvovala u strukturi MSPP svega 2,78%, mala preduzea
13
Evropska povelja podsticaja razvoja MSPP pokriva deset oblasti politike razvoja
koristei skalu od 1 do 5 gde indeks 5 ukazuje na nivo politike inicijative koji se
primenjuje u EU.
14
U poreenju sa prosekom EU Srbija ne zaostaje mnogo u broju zaposlenih u sektoru
MSPP ali je po pitanju iznosa profita po zaposlenom daleko ispod proseka. Profit po
zaposlenom u EU u proseku iznosi 10,9 eura, dok je u Srbiji u 2008, odnosno 2009.
godini iznosio 4,2, odnosno 3,6 eura.
314
URIIN
11,15%, dok su najvee uee od 86,07% imala mikro preduzea koja u

najmanjem procentu uestvuju u generisanju zaposlenih. Podrka razvoju srednjih
preduzea u mnogome bi doprinela smanjenju broja nezaposlenih i razvoju MSPP
sektora zbog ega je neophodno raditi na poveanju njihovog uee u ukupnoj
strukturi MSPP.
Grafikon 9. Struktura preduzea u MSPP sektoru
90
80
70
60
Uee u 50
strukturi 40
Mikro
Mala
30
Srednja
20
10
0
Mikro
Mala
Srednja
Oblik organizovanja
Izvor: Prema podacima Izvetaj o MSPP 2009.
Neto efekat broja osnovanih i ugaenih preduzea iz godine u godinu je sve

slabiji. Tako je u 2006. godini na svako ugaeno osnovano skoro osam novih
preduzea dok se taj odnos u 2009. godini smanjio na samo tri nova preduzea.
Kada je u pitanju nivo obrazovanja zaposlenih u sektoru MSPP, posmatrano po
delatnostima u kojima je njihova koncentracija najvea, evidentirano je da su
zaposleni visokog obrazovnog nivoa sa 11,1% najzastupljeniji u preraivakoj
industriji koja zapoljava isto toliko lica sa niskim obrazovnim nivoom i 22% lica
srednje strune spreme. U trgovini je sa 18,6% najzastupljenija zaposlenost lica sa
srednjim obrazovnim nivoom, dok visokoobrazovani i osobe sa niskim
obrazovanjem uestvuju sa po 10,5%, odnosno, 4,1%. U oblasti graevinarstva
2,1% zaposlenih nema kolu, 5% je niskog obrazovnog nivoa, srednju strunu
spremu ima 5,9% zaposlenih, dok visokoobrazovani uestvuju sa 3,2%.
Prema sprovedenom istraivanju u okviru projekta Ministarstva ekonomije i
regionalnog razvoja i Programa UN za razvoj (UNDP) (Izvetaj o MSPP, 2009.
str. 132) osnovni kriterijumi za zapoljavanje novih radnika u MSSP sektoru
ukazuju na znaaj, kod ak 62% ispitanika, posedovanja sposobnosti praktine
primene znanja i vetina. Na drugom mestu, kod 55% preduzetnika, presudan
znaaj imaju vetine komunikacije, dok se na treem i etvrtom mestu nalaze
315
spremnost za samostalno reavanje problema (47%), odnosno, radno iskustvo

(45%). Kao znaajni ali ne i presudni kriterijumi prilikom zapoljavanja novih
radnika izdvojili su se steeno obrazovanje (65%), godine kandidata (60%),
preporuke i imid kandidata sa po 55%, utisak koji kandidat ostavi na razgovoru i
spremnost za usavravanje sa po 53% itd.
Poznavanje kriterijuma prilikom zapoljavanja novih radnika je znaajno ali je
presudno obezbediti ekonomske prilike koja bi pruile mogunost sektoru MSPP
da pravi planove o broju radnika koje namerava da zaposli, odnosno, otpusti u
buduem periodu. Iz tih razloga, neophodno je sprovoditi mere podrke razvoja
preduzea koje bi ukljuivale aktivnosti istraivanja, pripreme poslovanja,
finansiranje osnivanja i otpoinjanja poslovne aktivnosti, a zatim i aktivnosti koje
se odnose na tehnoloki razvoj, razvoj poslovanja i finansiranje rasta. Poboljanje
poslovne klime i pruanje mogunosti razvoja pre svega inovativnih malih i
srednjih preduzea, ukljuivanje politike klastera i unapreenje instrumenata za
finansiranje doprineli bi odravanju i razvoju poslovne aktivnosti, a samim tim i
rastu zaposlenosti u MSPP sektoru.
Prema oceni EBRD Srbija se nalazi izmeu druge i tree faze tranzicije (Izvetaj
o MSPP 2009. str. 91) to znai da je na dobrom putu uklanjanja ogranienja rasta
i razvoja preduzea i formiranja trine privrede. Meutim, treba imati u vidu da
je razvijanje podsticajnih mera rasta i razvoja preduzea jo uvek na niskom
nivou te je ulaganje napora u cilju otklanjanja ograniavajuih faktora u
narednom periodu od izuzetnog znaaja. U tom smislu, potrebno je raditi na
unapreenju ve izmenjenog i u odreenoj meri prilagoenog institucionalnog
okruenja i regulativa, uslova i oblika finansiranja, mehanizama uvoenja savremenih tehnologija, standarda, inovacija, pristupa informacijama vezanih za trita
i internacionalizaciji. Za odravanje kontinuiteta poslovanja, rasta i osvajanje
novih trita neophodan je intenzivniji rad na obuavanju, usavravanju i
osposobljavanju preduzetnika i zaposlenih kroz savladavanje neophodnih vetina
i znanja. Ovde se pre svega misli na upravljake i istraivako razvojne vetine u
cilju podsticaja internacionalizacije i lakeg uoavanja ansi za povezivanje sa
velikim preduzeima koja bi MSPP sektoru donela dinaminiji razvoj i istakla
njihovu prednost oslikanu u fleksibilnosti i adaptibilnosti novim trinim
uslovima poslovanja. Na ovaj nain bi se ne samo uklonila uska grla za ulazak
novih firmi nego bi se stvorili i uslovi za razvoj i rast dinaminih preduzetnikih
firmi koje bi bile u stanju da apsorbuju veliki broj nezaposlenih, odnosno, smanje
stopu nezaposlenosti u Srbiji i poboljaju prilike na tritu radne snage.
316
URIIN
16.5. ZAKLJUAK
Preduslov za izgradnju integralnih trita i funkcionisanje trine ekonomije sa
slobodnim kretanjem uinaka i faktora proizvodnje ogleda se u jaanju privatnog
sektora kroz proces privatizacije i odrivi razvoj trine privrede. Proces tranzicije
uticao je na poveanje rizika i neizvesnost poslovanja to je uslovilo ogranienja
u pogledu kretanja radne snage izmeu javnog i privatnog sektora. Vremenom je
privatizacija sa sobom donela potrebu za promenom delatnosti i zanimanja
velikog broja radnika koja uz njihovu prekvalifikaciju i dokvalifikaciju u
narednom periodu treba da doprinese podsticaju fleksibilnosti trita rada. U cilju
vee usklaenosti izmeu ponuenih radnih mesta i zasnivanja radnog odnosa kao
i zbog daljih integracija Srbije i oekivanog rasta potranje rada neophodno je
raditi i na jaanju adekvatne kvalifikovanosti radne snage kroz reformu i jaanje
sistema obrazovanja i obuavanja.
Jaanje privatnog sektora kao nosioca privrednog rasta, kontinuiranog poveanja
produktivnosti i rasta izvoza, kroz unapreenje zakonodavnog i institucionalnog
okvira i pruanje vee podrke u procesu otvaranja novih radnih mesta doprineli
bi razvoju trine privrede i poboljanju uslova na tritu rada. Poveanje
konkurentnosti srpske privrede zahteva rast produktivnosti najmanje do nivoa koji
pokriva realni rast zarada i jaanje domae valute u odnosu na rast inflacije,
sniavanje vrednosti spoljnog duga i deficita robne razmene kao i rast deviznih
rezervi i stranih direktnih investicija.
Zavretak privatizacije i restrukturiranje javnih preduzea uz intenzivne
strukturne reforme treba da budu prioritet u cilju izgradnje puta odrivog razvoja.
Strukturne reforme bi uticale na kretanje resursa iz sektora niske produktivnosti u
sektore sa visokim potencijalom za rast ime bi se poveala fleksibilnost trita
rada i ukupna zaposlenost. Rast ukupne zaposlenosti bi se ostvario intenzivnijom
podrkom razvoju sektora MSPP kako zbog toga to imaju najvei potencijal za
otvaranje novih radnih mesta tako i zbog injenice da restrukturiranje javnih
preduzea sa sobom nosi gaenje velikog broja radnih mesta. Posebna panja
treba da bude posveena podrci razvoja srednjih preduzea koja generiu najvei
broj zaposlenih, a za koja je utvren nizak procenat uea u ukupnoj strukturi
MSPP. Intenzivniji i odrivi razvoj sektora MSSP zahteva poboljanje investicione klime jaanjem makroekonomske i politike stabilnosti to bi se sveukupno
reflektovalo na stabilniji ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta.
317
LITERATURA
1. Goran Krsti, Boo Stojanovi, Osnove reforme trita rada u Srbiji, Centar za
liberalno demokratske studije, Beograd. 2001.
2. Goran Matkovi, Boko Mijatovi, Marina Petrovi, Uticaj krize na trite radne
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
snage i ivotni standard u Srbiji, Centar za liberalno demokratske studije, Beograd.

2010. Dostupno na stranici: http://www.clds.rs/newsite/publikacije_studije.html (Sajt
poseen: 09.02.2011.)
Grupa autora, etiri godine tranzicije u Srbiji, Centar za liberalno demokratske
studije, Beograd, 2005. Dostupno na stranici:
http://www.clds.rs/newsite/publikacije_studije.html (Sajt poseen: 09.02.2011.)
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/eurostat/home/ (Sajt poseen:
15.02.2011.)
http://siteresources.worldbank.org/SERBIAEXTN/Resources/3009031106760681824/TRANZICIJA_Prvih_10_Godina.pdf (Sajt poseen: 15.02.2011.)
http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=7515 (Sajt poseen: 02.02.2011.)
http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/index.html (Sajt poseen: 13.02.2011.)
http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/osnovni_makroekonomski_indikatori.xs
(Sajt poseen 31.01.2011.)
Ivan Stoi, Zvonko Brnjas, Predrag Dedei, Uticaj privatizacije na poslovanje
privrednih subjekata i ekonomski rast Srbije, Kraj privatizacije posledice po
ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji, Institut ekonomskih nauka, Beogradska
bankarska akademija, Savez samostalnih sindikata Srbije, Beograd, 2010.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Republiki zavod za razvoj,
Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Izvetaj omalim i srednjim preduzeima i
preduzetnitvu, 2009. godina, Beograd, novembar, 2010.
Mladen orevi, etiri srpske privatizacije, Ekonomska politika, Beograd, 2009.
Dostupan:http://www.swot.ba/index.php?modul=vijesti&poziv=vijest&idr=21&idv=
389 (Sajt poseen: 19.02.2011.)
Narodna banka Srbije, Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja 2010. (Sajt
poseen: 15.01.2011.)
Narodna banka Srbije, Platni bilans Republike Srbije, 1997-2006. Dostupno na
stranici: http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/platni_bilans.html (Sajt
poseen: 01.03.2011.)
Republiki zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi, Saoptenje br. 368, Beograd,
oktobar 2010.
Republiki Zavod za statistiku, Statistiki godinjak 2000.
Svetska banka, Srbija: Procena trita rada, izvetaj br. 36576-YU, 2006. Dostupno
na stranici:
http://www.bgdream.net/hosting/29872/site/glasovi/uploads/sr/aktivnosti/zapo-
318
URIIN
ljavanje/tr-i-te-rada/wb-procena-tr-i-ta-rada/WB---procena-trzista-rada_1_1_1.pdf
(Sajt poseen 21.02.2011.)
21. Vladimir Petkovi, Tranzicija u Srbiji Osam godina reforme, radni dokument,
Srpski ekonomski forum, Leskovac, 2008. Dostupno na stranici:
http://www.sef.rs/wp-content/uploads/pet_godina_tranzicije_vladimir_petkovic.pdf
(Sajt poseen: 02.02.2011.)
22. Vukoti-Coti Gordana, Stoi Ivan, Inflation in Serbia and in the European Union,
Economic Analysis 3-4, Institut ekonomskih nauka, 2009.
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 17
IZMENE USLOVA PRIVREIVANJA KAO

PRETPOSTAVKA EKONOMSKOG
RAZVOJA I POVEANJA NIVOA
SOCIJALNE UKLJUENOSTI
Rajko Kosanovi, Sanja Paunovi, Ljuban igmund 1
Apstrakt: Problematiku siromatva, u zemljama Evropske unije, sve vie
zamenjuje problem socijalne iskljuenosti ili shvatanje siromatva u irem smislu.
Naime, sve je jasnije da se siromatvo ne moe posmatrati samo kroz jednu
dimenziju, kao nedostatak finansijskih sredstava, ve ono u stvarnosti predstavlja
kompleksnu meavinu razliitih vrsta deprivacije, od nedostatka najosnovnijih
sredstava za hranu do diskriminacije i nepotovanja ljudskog dostojanstva.
Evropska unija usvojila je koncept socijalne ukljuenosti krajem 90-tih godina
prolog veka, kao nain borbe protiv siromatva i socijalnih problema sa kojima
su se susretale drave lanice. Nakon potpisivasnja Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju, pitanja socijalnog ukljuivanja i smanjenja siromatva u narednom
periodu postala je obavezna komponenta politike integracije Republike Srbije u
Evropsku uniju.
Osnovni preduslov za reavanje brojnih ekonomskih i socijalnih problema u
Srbiji, u prvom redu problema nezaposlenosti i siromatva, to ujedno znai i
problema socijalne iskljuenosti, jesu pokretanje novog ciklusa privrednog rasta i
razvoja i reindustrijalizacija, za ta su neophodne nove investicije. U zemljama
trine privrede mala i srednja preduzea predstavljaju okosnicu privrednog
razvoja, smanjenja nezaposlenosti i siromatva, a da bi to bila i u Srbiji,
neophodan je odgovarajui poslovni ambijent za njihov rad.
Kljune rei: mala i srednja preduzea, nezaposlenost, siromatvo, socijalna
iskljuenost, fiskalno optereenje
Dr Rajko Kosanovi, Mr Sanja Paunovi, Ljuban igmund, dipl. ek, Savez samostalnih
sindikata Srbije, email: rajko.kosanovic@sindikat.rs
320
KOSANOVI, PAUNOVI, IGMUND
17.1. UVOD
Meu stanovnitvom radnog uzrasta, nezaposlenost je glavni uzrok siromatva,
odnosno za sve one koji su radno sposobni zapoljavanje je najsigurniji put
izlaska iz siromatva.
Privatizacija u Srbiji zapoela je sa ciljem: stvaranja efikasne trine privrede, sa
odgovarajuom vlasnikom strukturom, pokretanja proizvodnje, odravanja
postojeeg nivoa zaposlenosti i njegovog poveanja na srednji rok i dr. Meutim,
umesto proklamovanih ciljeva dolo je do deindustrijalizacije i jo vee nezaposlenosti, praene sve veom bedom i siromatvom.
Neophodan je novi model privrednog rasta i razvoja, koji e poivati na investicijama, na realnom sektoru i na znaajnoj ulozi drave, a koji e zameniti postojei
model koji se bazira na potronji, uslugama i slaboj ulozi drave.
Osnovno pitanje koje se postavlja jeste kako poveati zaposlenost. Najvaniji
preduslovi za poveanje zaposlenosti jesu zapoinjanje procesa reindustrijalizacije, to zahteva nove investicije, kao i stvaranje odgovarajueg privrednog
ambijenta za rad preduzea, u prvom redu malih i srednjih preduzea.
U sprovoenju strukturnih reformi u Srbiji, posebno u funkciji oivljavanja
ukupnog privrednog rasta i razvoja, reindustrijalizacije, poveanja drutvenog
proizvoda, otvaranja novih radnih mesta i poveanja zaposlenosti, stvaranja
raznovrsnije ekonomske aktivnosti, poveanja izvoza, uravnoteenja regionalnog
ekonomskog razvoja, smanjenja siromatva i drugo, jedna od vodeih snaga
ekonomskog razvoja, treba da postanu mala i srednja preduzea.
Mala i srednja preduzea treba da postanu znaajan segment srpske ekonomije
imajui u vidu injenicu da ona stimuliu privatnu inicijativu i preduzetnike
sposobnosti, da su fleksibilna i da se mogu brzo prilagoavati promenama na
tritu. Da bi mala i srednja preduzea odgovorila svojoj znaajnoj ulozi i brojnim
oekivanjima, veoma je vaan poslovni ambijent, odnosno uslovi pod kojima ona
posluju. U poslovanju malih i srednjih preduzea, posebno izraeni su problemi
naplate potraivanja, sve vee nelikvidnosti, rasprostranjenosti sive ekonomije i
brojnih optereenja koja proizilaze iz odreenih zakonskih raenja.
U ovom radu analiziramo aktuelne uslove poslovanja malih i srednjih preduzea u
Srbiji. Cilj rada je da ukae na osnovne probleme sa kojima se susreu mala i
srednja preduzea u svome poslovanju, kao i da predloi odgovarajue mere, kako
bi mala i srednja preduzea postala istinski generator novih radnih mesta i
smanjenja siromatva.
IZMENE USLOVA PRIREIVANJA KAO PRETPOSTAVKA EKONOMSKOG...
321
17.2.OSNOVNE KARAKTERISTIKE TRITA RADA U SRBIJI

Trite rada u Srbiji ve dugi niz godina, pored ostalog, karakteriu: a) visoka
stopa nezaposlenosti, u prvom redu mladih, b) nepovoljna starosna i
kvalifikaciona struktura nezaposlenih, v) veliki broj nezaposlenih koji pripadaju
tee zapoljivim kategorijama, g) velike razlike izmeu regionalnih trita rada i
niska mobilnost radne snage, d) veliko uee dugorono nezaposlenih, )
dugoroni trend smanjenja broja zaposlenih ukupno, a posebno u realnom
sektoru, e) neusaglaenost ponude i potranje radne snage i f) veliki broj
angaovanih u sivoj ekonomiji.
Ostvareni privredni rast i makroekonomska stabilnost, u periodu do 2008. godine,
nisu obezbedili privrednu aktivnost koja bi generisala nova radna mesta, iz
razloga to se privredni rast zasnivao na stranim investicijama, i to u prvom redu
kroz privatizaciju dravnih i drutvenih preduzea.
Nezaposlenost je jedan od osnovnih uzroka velikog broja siromanih u Republici
Srbiji i pada ivotnog standarda.
Poveanje proizvodnje i izvoza, i na toj osnovi obezbeeno otvaranje novih
radnih mesta, jedini su nain za smanjenje siromatva u Republici.
Osnovni izvori podataka za praenje kretanja na tritu rada u Srbiji su Meseni
statistiki bilten Nacionalne slube za zapoljavanje i Anketa o radnoj snazi
Republikog zavoda za statistiku. Podaci o stanju na tritu rada sadrani u
pomenuta dva izvora razlikuju se zbog zazliite metodologije njihovog
prikupljanja i obrade.
Tabela 1. Osnovni indikatori trita rada u Republici Srbiji - prema izvoru
podataka (oktobar 2010.god.)
Izvor podataka
Broj zaposlenih
Bilten NSZ
Anketa o RS
1.803.302
2.382.307
Broj
nezaposlenih
717.503
566.720
Stopa
nezaposlenosti
26,2
19,2
Prema podacima Nacionalne slube za zapoljavanje, na kraju oktobra 2010.

godine u Srbiji registrovano je ukupno 1.803.302 zaposlenih i 717.503
nezaposlenih lica, a stopa nezaposlenosti iznosila je 26,2%.
Prema Anketi o radnoj snazi, u oktobru 2010. godine registrovano je ukupno
2.382.307 zaposlenih i 566.720 nezaposlenih lica, a stopa nezaposlenosti iznosila
322
je 19,2%. Broj zaposlenih lica u oktobru 2010.godine u odnosu na broj zaposlenih

u aprilu 2009. godine bio je manji za 260.379 lica (predstavnici Misije MMF 16.
februara tekue godine, izneli su podatak o priblino 400.000 izgubljenih radnih
mesta u poslednje dve godine, to od strane vlade nije demantovano).
Najvei broj nezaposlenih, kako nam pokazuje Anketa o radnoj snazi, starosti je
od 25 do 34 godine (30,3%), a zatim slede nezaposleni starosti od 45 do 54
godine (20,7%), od 15 do 24 godine (19,8%), itd. Mladi starosti od 15 do 34
godine u ukupnom broju nezaposlenih uestvuju sa 50,1% (tabela 2: Starosna
struktura nezaposlenih lica prema ARS).
Tabela 2: Starosna struktura nezaposlenih lica prema ARS
Starosna
grupa
15-24 godina
25-34
35-44
45-54
55-64
65 i vie god.
Ukupno
2008.
april
oktobar
20,9%
25,0%
29,9%
30,0%
21,1%
18,0%
20,7%
19,6%
7,1%
7,4%
0,2%
0,0%
100,0% 100,0%
2009.
april
oktobar
20,0%
20,9%
29,5%
27,5%
19,7%
21,8%
21,3%
20,9%
9,1%
9,0%
0,4%
0,1%
100,0% 100,0%
2010.
april
oktobar
19,6%
19,8%
29,6%
30,3%
21,3%
19,1%
20,5%
20,7%
8,9%
9,9%
0,1%
0,1%
100,0% 100,0%
Izvor: Republiki zavod za statistiku, ARS
U oktobru 2010. godine stopa nezaposlenosti iznosila je 19,2%, stopa

zaposlenosti 37,7%, stopa aktivnosti 46,7% i stopa neaktivnosti 53,3%.
Tabela br. 3: Stope aktivnosti, zaposlenosti, nezaposlenosti i
neaktivnosti u Republici Srbiji
April 2009.
Stope
Aktivnosti
Zaposlenosti
Nezaposlenosti
Neaktivnosti
Ukupno
49,3
41,6
15,6
50,7
Oktobar 2010.
15
15 25 35 45
do Ukupno do do do do
64
24 34 44 54
60,8 46,7 28,2 77,7 83,9 73,7
50,8 37,7 15,2 56,4 71,0 62,9
16,4 19,2 46,1 27,5 15,4 14,7
39,2 53,3 71,8 22,3 16,1 26,3
Izvor: Republiki zavod za statistiku, ARS
55
do
64
37,7
33,1
12,2
62,3
65
i
vie
7,6
7,5
0,7
92,4
15
do
64
58,8
47,1
20,0
41,2
323
Stopa neformalne zaposlenosti u oktobru 2010. godine, prema Anketi o radnoj

snazi, iznosila je 19,6%. Neformalna zaposlenost predstavlja procenat lica koja
rade na crno u ukupnom broju zaposlenih. Rad na crno obuhvata zaposlene u:
a) neregistrovanoj firmi, b) registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu
i bez socijalnog osiguranja i c) neplaene pomaue lanove domainstva.
17.3. SIROMATVO I SOCIJALNA ISKLJUENOST

17.3.1. Siromatvo
Podatke o siromatvu, po meunarodno priznatoj metodologiji, Republika Srbija
je prvi put dobila j 2002. godine. Prikupljanje statistikih podataka koji se
odnose na siromatvo, zapoelo je primenom Ankete o ivotnom standardu
(AS), sprovedene tokom 2002. i 2003. godine.
U Republici Srbiji, 2004. godine, doneta je odluka da se statistika siromatva
zasniva na podacima dobijenim iz Ankete o potronji domainstava (APD). Prelaz
sa merenja siromatva Anketom o ivotnom standardu (AS) na merenje
siromatva Anketom o potronji domainstava (APD) uinjen je 2004. i 2005.
godine. Imajui u vidu da su podaci iz Ankete o potronji domainstva za 2004. i
2005. godinu metodoloki nedovoljno zasnovani, to se podaci za ove dve godine
ne objavljuju.
Za potrebe merenja siromatva u Republici Srbiji koriste se apsolutna i relativna
linija siromatva izraunate na osnovu agregata potronje iz Ankete o potronji
domainstva (APD), koju redovno sprovodi Republiki zavod za statistiku na
osnovu preporuke Eurostata i Meunarodne organizacije rada (ILO).
Za utvrivanje apsolutne linije siromatva primenjuju se dva metoda:
metod 1(nutricionistika korpa) i
metod 2 (Indeks potroakih cena-CPI).
Kod metoda 1 (nutricionistika korpa), apsolutna linija siromatva definie se na
osnovu linije hrane (minimalna potroaka korpa hrane, odnosno nutricionistiki
minimum od 2288 kilokalorija dnevno, izraunata na osnovu strukture potronje
domainstava iz prva etiri decila), koja je uveana za iznos ostalih izdataka u
koje spadaju odea i obua, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, transport,
rekreacija i kultura i izdaci za ostala dobra i usluge. Imputirana renta i izdaci za
trajna dobra nisu ukljueni u analizu (metod 1-Nutricionistika korpa). Ovako
definisana linija siromatva je raunata za svaku godinu posebno iz anketnog
materijala (APD).
324
Kod metoda 2 (Indeks potroakih cena-CPI), apsolutna linija siromatva

izraunata prema metodu 1 (nutricionistika korpa) u 2006. godini, uveava se za
odgovarajui iznos inflacije (Indeks potroakih cena) za svaku godinu ( metod 2Indeks potroakih cena).
Siromatvo u Republici Srbiji analizira se korienjem metoda 2 (indeks
potroakih cena) po striktnim preporukama Svetske banke, kako bi se mogli
pratiti trendovi od 2006. godine.
Pored apsolutne linije siromatva, kao pokazatelj koristi se i relativna linija
siromatva, koja se odreuje kao 60% medijane line potronje po potroakoj
jedinici. Siromatvo u Srbiji, nakon pada broja siromanih u periodu od 2002. do
2008. godine, u 2009. i 2010. godini ponovo ima tendenciju rasta.
Podaci Ankete o potronji domainstva za 2009. godinu pokazuju da je ispod
apsolutne linije siromatva u 2009. godini ivelo 6,9% stanovnika Republike
Srbije. Siromana su bila sva domainstva u kojima je potronja bila ispod 8.022
dinara po potroakoj jedinici ( za jednolano domainstvo meseno), odnosno
22.000 za etvorolano domainstvo meseno.
Relativna linija siromatva pokazuje da je u Srbiji u 2009. godini bilo siromano
13,6% stanovnitva i iznosila je 9.583 dinara meseno po potroakoj jedinici.
Procenjuje se da danas u Srbiji ima oko 700.000 lica koja ive ispod granice
siromatva. U 2010. godini u odnosu na 2009. godinu, broj siromanih povean je
za oko 100.000.
Tabela 4: Procenat siromanih u Republici Srbiji
Dinara meseno po
potroakoj jedinici
Procenat
siromanih
2006.
2007.
2008.
Apsolutna linija siromatva
2009.
2010.
6.221
6.625
7.401
8.022
8.300
8,8
8,3
6,1
6,9
8,8
Relativna linija siromatva

Dinara meseno po
potroakoj jedinici
Procenat
siromanih
7.171
7.747
8.923
9.583
14,4
13,4
13,2
13,6
Izvor: Republiki zavod za statistiku
325
Procenat siromanih moemo pratiti prema: a) tipu naselja, b) regionima, c) tipu

domainstava, d) godinama starosti, e) obrazovanju nosioca domainstava i f)
prema socio-ekonomskom poloaju nosilaca domainstava.
Siromatvo je vee u seoskim, nego u gradskim sredinama. Siromatvo u Srbiji,
regionalno posmatrano, koncentrisano je na jugu i jugoistoku zemlje, kao
tradicionalno nerazvijenim oblastima, a nakon devedesetih godina prolog veka
pojavilo se i u pojedinim oblastima Centralne Srbije. Ono je posebno izraeno
kod mnogih socijalnih grupa, kao to su: deca (do 13 godina), stare osobe,
raseljena lica, osobe sa invaliditetom, Romi, ruralno stanovnitvo, neobrazovani i
nezaposleni.
17.3.2. Socijalna iskljuenost

Problematiku siromatva, u zemljama Evropske unije, sve vie zamenjuje
problem socijalne iskljuenosti ili shvatanje siromatva u irem smislu. Naime,
sve je jasnije da se siromatvo ne moe posmatrati samo kroz jednu dimenziju,
kao nedostatak finansijskih sredstava, ve da ono u stvarnosti predstavlja
kompleksnu meavinu razliitih vrsta deprivacije, od nedostatka najosnovnijih
sredstava za hranu do diskriminacije i nepotovanja ljudskog dostojanstva.
Evropska unija usvojila je koncept socijalne ukljuenosti krajem 90-tih godina
prolog veka, kao nain borbe protiv siromatva i socijalnih problema sa kojima
su se susretale drave lanice. Na Lisabonskom samitu 2000. godine Evropski
savet definisao je osnovne strateke pravce razvoja EU do 2010. godine gde su
zemlje lanice EU potvrdile svoju posveenost odlunom delovanju u pravcu
iskorenjivanja siromatva do 2010. godine.
Postoje razliite definicije socijalne iskljuenosti. Zajedniki izvetaj Evropske
komisije o socijalnojj ukljuenosti, iz 2004.godine2 definie socijalnu iskljuenost
na sledei nain:
,,Socijalna iskljuenost je proces u kojem su odreene grupe stanovnitva gurnute
na marginu drutva i nemogunost njihovog potpunog uea u drutvu je
posledica siromatva, neadekvatnog obrazovanja ili drugih znanja, ili je rezultat
diskriminacije. Ovo ih spreava da sebi obezbede posao, prihode ili obrazovanje,
kao i da budu deo mrea i aktivnosti u drutvu i zajednici. Njihov pristup vlasti i
telima koje donose odluke je ogranien, zbog ega se oseaju nemonim da vre
kontrolu nad odlukama koje utiu na njihov svakodnevni ivot.
Joint Report on Social Inclusion 2004, Social Security and Social Integration, p. 10.
326
Odnos koncepta socijalne iskljuenosti u odnosu na siromatvo je sledei:

socijalna iskljuenost je iri pojam od tradicionalnog koncepta siromatva finansijsko siromatvo je samo jedna od komponenti socijalne
iskljuenosti; neuestvovanje u aktivnostima drutva je vano koliko i
samo siromatvo;
socijalna iskljuenost ukazuje na proces koji dovodi do iskljuenosti iz
razliitih aktivnosti drutva;
socijalna iskljuenost predstavlja multi-dimenzionalni fenomen.
U okviru evropskog procesa socijalne ukljuenosti, praenje socijalne
ukljuenosti ostvaruje se preko etiri osnovne dimenzije: finansijskog siromatva;
zapoljavanja; zdravlja i obrazovanja. Takoe postoji potreba da se dodatno
ukljui i dimenzija stanovanja, kao i dimenzija socijalne participacije.
Za praenje socijalne iskljuenosti Evropska komisija je u Lakenu, predgrau
Brisela, u decembru 2001. usvojila skup osnovnih 18 indikatora nazvanih Laken
indikatori, ija je poslednja revizija izvrena 2009. godine.
U Srbiji je takoe socijalna iskljuenost u fokusu interesovanja. U sklopu
pripreme Srbije za ukljuenje u Evropsku uniju Srbija je u obavezi da uzme
uee u Procesu socijalne ukljuenosti.
Nakon potpisivasnja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, pitanja socijalnog
ukljuivanja i smanjenja siromatva u narednom periodu postala je obavezna
komponenta politike integracije Republike Srbije u Evropsku uniju.
Od momenta sticanja statusa drave kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji,
Republika Srbija e biti u obavezi da izraditi Zajedniki memorandum o
socijalnom ukljuivanju, odnosno dokumentom e se aurirati postojee politike,
koje se samo delimino bave pitanjima socijalnog ukljuivanja, i razviti strateki
okvir koji e uzeti u obzir itav spektar iskljuenosti.
U decembru 2010. godine , socijalni partneri su pozvani da dostave komentare na
Nacrt prvog izvetaja o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u
Republici Srbiji 2008-2010, koji obuhvata: pregled zakonskog, stratekog i
institucionalnog okvira relevantnih za procese socijalnog ukljuivanja i smanjenja
siromatva, analizu trenutnog stanja u relevantim oblastima, pregled realizovanih
mera, zakljuke i izazove i osnovne pravce razvoja za naredni period.
U Nacrtu prvog izvetaja socijalna iskljuenost definie se kao: ,,Proces kojim
pojedinci i grupe bivaju istisnuti iz ekonomskog, politikog, kulturnog ili
327
drutvenog sistema putem kojih se integriu u drutvo i bivaju spreeni da svojim

punim kapacitetima uestvuju u drutvenim odnosima i tokovima zbog svog
siromatva ili nedostatka osnovnih znanja i mogunosti za doivotno uenje, ili
kao rezultat diskriminacije. Ovakve pojave, pojedinca ili grupe stanovnitva,
udaljavaju od mogunosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogunosti
obrazovanja, kao i od ukljuivanja i uea u drutvenim mreama i aktivnostima
u zajednici. Iskljueni pojedinci i/ili grupe imaju nedovoljan i neadekvatan pristup
institucijama, organima vlasti i procesima donoenja odluka.
Socijalno ukljuivanje, u istom Izvetaju definie se kao: ,,Proces koji omoguava
da oni koji su u riziku od siromatva i socijalne iskljuenosti dobiju mogunost i
sredstva koja su potrebna za puno uee u ekonomskom, drutvenom i
kulturnom ivotu i postizanju ivotnog standarda i blagostanja koji se smatraju
normalnim u drutvu u kojem ive. Socijalna ukljuenost osigurava vee uee
graana u donoenju odluka to utie na njihove ivote i ostvarenje osnovnih
prava.
17.4. BROJ PREDUZEA U REPUBLICI SRBIJI

U Republici Srbiji, u 2009. godini, od ukupno 89.115 preduzea bilo je: 76.243
mikro (85,6%), 9.873 malih (11,1%), 2.470 srednjih (2,8%) i 529 velikih
preduzea (0,5%).
Posmatrano po sektorima, najvee uee u ukupnom broju preduzea imale su:
trgovina na veliko i malo, opravka motornih vozila i dr. (38,9%), preraivaka
industrija (20,8%), aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne
aktivnosti (15,2%), graevinarstvo (6,9%), saobraaj, skladitenje i veze (6,5%), itd.
Tabela 5. Pokazatelji o aktivnostima preduzea po raznim parametrima u 2009.
Preduzea
Mikro (0 9 zaposlenih)
Mala (10 49 zaposlenih)
Srednja (50 249 zaposlenih)
Velika (250 i vie zaposlenih)
Ukupno
Broj
Broj
preduzea zaposlenih
76.243
9.873
2.470
529
89.115
53.074
200.954
259.129
435.751
1.048.908
Ostvareni
promet
(mil. Rsd)
935.282
1.229.336
1.291.436
2.078.312
5.534.366
Bruto
dodata
vrednost
(mil. Rsd)
132.145
224.576
268.796
608.384
1.233.902
Izvor: Republika Srbija Republiki zavod za statistiku: Preduzea u Republici Srbiji,

prema veliini, 2009, Beograd, jul 2010, broj 70.
328
U broju zaposlenih u Republici Srbiji, u 2009. godini, mala preduzea

uestvovala su sa 19,2%, a srednja preduzea sa 24,7%. Ostvareni promet u
Republici Srbiji, prema veliini preduzea, u 2009. godini, distribuiran je na
sledei nain: mikro 16,9%, mala 22,2%, srednja 23,3% i velika 37,6%. Prema
veliini preduzea, bruto dodatna vrednost u Republici Srbiji, u istoj godini,
distribuirana je na sledei nain: mikro 10,7%, mala 18,2%, srednja 21,8% i
velika 49,3%.
17.5. OSNOVNI PROBLEMI U POSLOVANJU MALIH I

SREDNJIH PREDUZEA
17.5.1. Naplata potraivanja
Znaajnu prepreku nesmetanom poslovanju u Republici Srbiji predstavlja naplata
potraivanja. Prema anketi Unije poslodavaca Srbije3, sprovedenoj na uzorku od
2.356 privrednih subjekata (1.714 malih, 74 srednja, 49 velikih preduzea i 499
preduzetnika) u 13 privrednih grana (poljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo,
graevinska industrija, metalska industrija, hemijska industrija, farmaceutska
industrija, industrija nemetala, saobraaj i telekomunikacije, drvna industrija,
zanatstvo, trgovina, informacione tehnologije i sektor usluga) u maju 2010.
godine u Republici Srbiji 61,04% privrednih subjekata naplauje svoja
potraivanja u roku duem od 120 dana (62,3% malih preduzea, 69,4% velikih
preduzea, 51% srednjih preduzea i 57,7% preduzetnika).
U Republici Srbiji ne postoji zakonsko ogranienje rokova plaanja, s jedne
strane, a privreda s druge strane, prinuena je da PDV plaa do desetog u mesecu
za prethodni mesec. Preduzea koja su uestvovala u pomenutoj anketi navela su
da nikada ne naplate 7 do 10 odsto u ukupnoj masi potraivanja, iz razloga to
njihovi dunici, bilo da odu u steaj ili im izdaju nenaplative menice, a pojedini
dunici nude da umesto novcem potraivanje isplate u robi ili uslugama.
Proseni period naplate potraivanja u zemljama u okruenju i EU znatno je krai
nego u Srbiji. Tako na primer ovaj period u Danskoj iznosi 17 dana, Nemakoj
18, vedskoj 21, Holandiji 23, Francuskoj 24, paniji 32, akoj 37, Hrvatskoj
(zakonsko ogranienje 45 dana) 34, Sloveniji (zakonsko ogranienje 90 dana) 39,
Makedoniji 76, Bosni i Hercegovini 104, a na samom dnu lestvice nalaze se
Albanija sa 127 dana i Srbija 128 dana.
Unija poslodavaca Srbije, Uslovi i optereenja poslovanja i kolektivnog pregovaranja,

Beograd, 2010.
329
17.5.2. Nelikvidnost privrednih subjekata

Dominantni problem srpske privrede, prethodnih godina, jeste nelikvidnost. Ona
je posledica visoke optereenosti privrednih subjekata, odnosno obaveza prema
dravi na osnovu razliitih zakona i propisa, bankarskih kamata na kredite (2 3
puta veeg u odnosu na zemlje EU), suvinih birokratskih procedura koje
uzrokuju visoke trokove, dugih rokova plaanja itd. U maju 2010. godine,
preduzea u Republici Srbiji imala su proseno 39 razliitih oblika optereenja.
Rezultati ankete sprovedene od strane Unije poslodavaca Srbije pokazuju sledee
procente nelikvidnih u ukupnom broju nelikvidnih preduzea: mala preduzea
65,6%, srednja preduzea 53,3%, velika preduzea 53,0% i preduzetnici 65,7%.
Kao to vidimo, najranjivije dve kategorije u privredi Republike Srbije su mala
preduzea i preduzetnici.
Privredni subjekti koji su u ne mogunosti da naplate svoja potraivanja imaju
tekoe sa: isplatom zarada zaposlenih, redovnim servisiranjem rata kredita
bankama, tekuim obavezama prema poreskim upravama, dravnim fondovima i
institucijama, nabavci sirovina i repromaterijala za proizvodnju i usluge, itd.
Rezultati ankete pokazuju, da u maju 2010. godine svega 17,6% od ukupnog broja
privrednih subjekata isplaivalo je zarade redovno, prvog u mesecu, 19,03% sa
proseno 15 dana zakanjenja, 25,80% sa proseno 30 dana zakanjenja, 20,7% sa
proseno 60 dana zakanjenja, a kod 16,93% privrednih subjekata zarade su
kasnile 90 i vie dana.
17.5.3. Siva ekonomija

Pod ekonomijom u senci / sivom ekonomijom / neformalnom ekonomijom podrazumevamo : 1) zapoljavanje u registrovanim firmama, bez zakljuenih ugovora o
radu, 2) zapoljavanje u registrovanim firmama, iji deo posla kojim se firma bavi
nije registrovan, odnosno firma nije registrovana za sve poslove kojima se bavi,
3) zapoljavanje u neregistrovanim firmama i 4) samozapoljavanje a to sve
ima negativan uticaj kako na ostvarivanje prava zaposlenih, tako i na javne
finansije i poslodavce iz sfere formalne ekonomije.
U pogledu prisustva sive ekonomije, Republika Srbija u odnosu na druge zemlje
nije izuzetak, meutim ono to Srbiju izdvaja od velikog broja zemalja jeste veliki
broj i visok procenat uea stanovnitva koje je angaovano u sivoj ekonomiji u
ukupnom broju radno sposobnog stanovnitva.
330
Procenjuje se da je oko 750.000 radno aktivnih stanovnika na neki nain

angaovano u sivoj ekonomiji (kao dodatni izvor prihoda uz posao, ili kao jedini
izvor prihoda). Rad na crno u Republici Srbiji prisutan je u graevinarstvu,
trgovini, turizmu i ugostiteljstvu, zanatstvu i uslunom sektoru, a sve vie prisutan
je i u malim i srednjim preduzeima. Prema procenama, u Srbiji se u sivoj
ekonomiji godinje obavi promet vredan vie od 4 milijarde evra, to iznosi ak
oko 30% ukupnog godinjeg prometa roba i usluga.
Postoje brojni uzroci rada na crno u Republici Srbiji, a njih u prvom redu treba
traiti u sledeem:
visokoj stopi nezaposlenosti, a naroito stopi nezaposlenosti mladih;
niskim primanjima i padu ivotnog standarda;
nezaokruenom poreskom sistemu i slaboj poreskoj kontroli;
blagim kaznama, tj. malom riziku u odnosu na oekivanu dobit;
neizgraenosti trinih mehanizama, institucija i neefikasnosti javne
administracije;
dominaciji politike nad ekonomijom i dr.
Nadleni dravni organi neretko radu na crno gledaju kroz prste, budui da je
rad na crno svojevrsni socijalni ventil za regulisanje naraslih tenzija u drutvu
zbog dugogodinje ekonomske i socijalne krize.
Rad na crno ima brojne negativne posledice i to ne samo na zaposlene, ve i na
poslodavce, kako na one koji prijavljuju, tako i na one koji ne prijavljuju
zaposlene, na dravu i na itavo drutvo.
Poslodavci koji posluju legalno, u odnosu na poslodavce koji zapoljavaju radnike
na crno, izloeni su nelojalnoj konkurenciji, poto imaju velike izdatke za poreze i
doprinose koje je teko pokriti iz poslovanja. Ovi poslodavci, na ovakav nain
bivaju kanjeni to potuju zakon i izvravaju svoje obaveze.
Preduzea koja ne prijavljuju zaposlene, takoe u izvesnoj meri trpe posledice
rada na crno, s obzirom da neprijavljeni rad esto znai nisku produktivnost koja
donosi dugorone tete. Jasno je da je ponaanje ovih poslodavaca u suprotnosti
sa zakonom i da podlee krivinoj odgovornosti.
Zbog poveanih socijalnih izdataka, drava u velikoj meri optereuje privredu,
zadravanjem visokih stopa poreza i doprinosa, koji u najveoj meri optereuju
poslodavce koji posluju u skladu sa zakonom. Naplaanje poreza i doprinosa
budeti i fondovi ne ostvaruju potrebne prihode za finansiranje prava zaposlenih i
svih graana, to neretko ima za posledicu zaduivanje drave i prebacivenje
tereta na budue generacije.
331
Odnos drave prema radu na crno, u sutini, moe biti: ignorantski, represivni,
kontrolni i motivacioni (zatitni). Procenjeno je da su prosene razlike u
maloprodajnim cenama izmeu istih proizvoda, koje prodaju registrovani
privredni subjekti i njihova konkurencija iz sive zone, u maju 2010. godine,
izmeu 14% i 34%. Jasno je da ta razlika predstavlja deo maloprodajne cene za
koje su proizvodi kod registrovanih privrednih subjekata skuplji jer oni redovno
plaaju poreze i doprinose, PDV, republike i lokalne administrativne takse i
ostale obaveze prema dravi.
17.5.4. Porez na dodatu vrednost
Veliko optereenje za privredne subjekte predstavlja avansno plaanje PDV-a (do
desetog u mesecu sa izdatih rauna u prethodnom mesecu). Posebno su optereena preduzea u graevinskoj, metalskoj i prehrambenoj industriji koja imaju
narudbine od drave i republikih i lokalnih javnih preduzea. Isporuioci roba i
usluga esto su u obavezi da podiu kredite kako bi pravovremeno platili PDV.
Procenjuje se da oko 36% kredita koje preduzee i preduzetnici podiu kod komercijalnih banaka u Srbiji podignuti su samo zato da bi se PDV platio u
zakonskom roku.
17.5.5. Komunalne takse

Jedno od znaajnih optereenja privrede predstavljaju lokalne komunalne takse. U
periodu od 1. januara 2008. godine do 1. jula 2010. godine lokalne komunalne takse u
razliitim optinama u Srbiji poveane su sa 24% na preko 280%, bez ikakvog
realnog ekonomskog opravdanja. U periodu od 1. januara 2009. godine do 1. jula
2010. godine, od ukupno 150 optina i 24 grada, takse su podignute u 84 optine i 13
gradova. Re je o sledeim lokalnim komunalnim taksama: za obavljanje poslovne
delatnosti, za dranje sredstava za igre, za prireivanje muzikog programa, za
dranje muzikog ureaja, za korienje obale u poslovne ili druge svrhe, za
isticanje firme, za dranje robe u vitrini van poslovnog prostora i dr.
Dodatno optereenje malim i srednjim preduzeima predstavljaju i lokalne
administrativne takse. U Beogradu, na primer na snazi je 66 lokalnih
administrativnih taksi, u rasponu od 170,00 do 276.000,00 dinara. Neke od ovih
taksi su sledee: za opomenu kojim se obveznik poziva da plati taksu (170,00
dinara), za uloenje vanredne pravne lekove (1750,00), saglasnost za zauzee
javne povrine (3.080,00), reenje o postavljenju privremenih objekata (6.150,00),
reenje o unoenju imena Beograd u poslovno imenu privrednog subjekta
(276.000,00), itd.
332
Tabela 6. Lokalne komunalne takse u Beogradu (RSD)

Red.
Vrsta lokalne komunalne takse
2010.
2009.
2008.
br.
1.
Za obavljanje poslovne delatnosti na
javnoj povrini (godinje po m2)
- ekstra zona
26.280 23.360 21.900
-I
24.820 19.345 18.250
- II
20.075 15.330 14.600
2.
Za dranje sredstava za igre (godinje)
25.276 23.852 22.428
3.
Za prireivanje muzikog programa (po
1.023
965
910
danu)
4.
Za dranje muzikog ureaja (po danu)
424
400
380
5.
Za korienje obale u poslovne ili druge
svrhe (po metru kvadratnom)
- ekstra zona
45
35
33
-I
42
30
28
- II
39
23
22
6.
Za postavljanje graevinskih objekata
- ekstra zona
74
49
46
-I
69
49
46
- II
64
49
46
7.
Za isticanje firme (na godinjem nivou)
- ekstra zona
210000 199000 187745
-I
200000 179000 168875
- II
180000 149270 140815
Tabela 7. Lokalne administrativne takse u Gradu Beogradu
VRSTA ADMINISTRATIVNE TAKSE
Za opomenu kojom se obveznik poziva da plati taksu
Za zahtev, molbu, predlog, prijavu i drugi podnesak
Za sva uverenja i potvrde koje izdaju organi Gradske uprave
Grada Beograda
Za uloene vanredne pravne lekove
Saobraajno-tehniki uslovi za lokacijsku dozvolu
Reenje o parkiranju teretnih motornih vozila mimo utvrenog
parkinga
Reenje o postavljanju plovnog objekta na delu obale i vodenog
prostora na teritoriji Grada Beograda
Saglasnost za zauzee javne povrine
IZNOS
(RSD)
170,00
200,00
200,00
1.750,00
2.560,00
3.000,00
3.080,00
3.080,00
Izvodi uz registara i baza podataka Jedinstvenog informacionog

sistema Beograda
Saobraajno-tehniki uslovi za izgradnju planskih dokumenata
Potvrda projekta parcelacije i preparcelacije
Reenje o postavljanju privremenih objekata
Reenje o privremenom zauzeu javnih povrina
Potvrda urbanistikog projekta
za kompleks od 5,0 do 10 ha
Lokacijska dozvola za objekte do 800m2
Lokacijska dozvola za objekte do 5000m2
Reenje o unoenju imena Beograd u poslovno ime privrednog
subjekta
333
4.610,00
5.120,00
5.300,00
6.150,00
9.220,00
15.900,00
20,480,00
51.210,00
276.600,00
Izvor: Slubeni glasnik Grada Beograda
17.5.6. Porezi i doprinosi

est prigovor malih i srednjih preduzea odnosi se na optereenje zarade po
osnovu poreza i doprinosa. Porez na zaradu plaa se po stopi od 12%. U
Republici Srbiji postoje sledee doprinosi:
1) za penzijsko i invalidsko osiguranje:
doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;
dodatni doprinos za sta osiguranja koji se rauna sa uveanim
trajanjem u skladu sa zakonom;
doprinos za sluaj invalidnosti i telesnog oteenja po osnovu
povrede na radu i profesionalne bolesti u sluajevima utvrenim
zakonom.
2) za zdravstveno osiguranje:
doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje;
doprinos za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti u
sluajevima utvrenim zakonom.
3) za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - doprinos za obavezno
osiguranje za sluaj nezaposlenosti.
Razlikujemo doprinos iz osnovice i doprinos na osnovicu. Doprinos iz osnovice je
iznos doprinosa koji obraunava, obustavlja i plaa poslodavac, odnosno drugi
isplatilac prihoda u ime i u korist osiguranika. Doprinos na osnovicu je iznos
doprinosa koji obraunava i plaa poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u
svoje ime, a u korist osiguranika ili osiguranik koji sam za sebe plaa doprinos.
334
Stope po kojima se obraunavaju i plaaju doprinosi su:

za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 22%;
za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%;
za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - 1,5%.
Kada se doprinosi plaaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obraun
doprinosa vri se po sledeim stopama:
za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 11%;
za obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%;
za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - 0,75%.
Porezi i doprinosi optereuju isplatu zarada zaposlenih za dodatnih 64%.
17.5.7. Kamate
U najrazvijenim privredama, da bi se smanjila ukupna cena kapitala, referentna
kamatna stopa tei nuli. U Srbiji ona trenutno iznosi 12%, na koju poslovne
banke dodaju svoj procenat, to znaajno poskupljuje cenu kapitala.
Tabela 8. Opta eskontna stopa Narodne banke Srbije
Period
1
29.12.2009. - 22.03.2010.
23.03.2010. - 7.04.2010.
8.04.2010. - 10.05.2010.
11.05.2010. 4.08.2010.
5.08.2010. - 6.09.2010.
7.09.2010. - 13.10.2010.
14.10.2010. 10.11.2010.
11.11.2010. 8.12.2010.
9.12.2010. 31.12.2010.
1.01.2011. 16.01.2011.
17.01.2011. -
Referentna
kamatna stopa NBS
- godinja
2
9,50%
9,00%
8,50%
8,00%
8,50%
9,00%
9,50%
10,50%
11,50%
11,50%
12,00%
17.5.8. Ostala optereenja preduzea

Znaajna optereenja malim i srednjim preduzeima predstavljaju komunalne
usluge, trokovi javnih nabavki, carine i akcize kod uvoza, administrativne
procedure i dr.
335
Mala i srednja preduzea, u ostalom kao i svi privredni subjekti, optereeni su

obavezama koje proistiu iz Zakona o radu, Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji
i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, Zakona o zatiti potroaa i drugih zakona.
17.6. PREDLOZI MERA

Za stvaranje povoljnijih uslova za rad malih i srednjih preduzea, a time i za
poveanje zaposlenosti i smanjenje siromatva, potrebno je preduzeti niz mera.
Posmatrano po oblastima koje su predmet ovog rada, potrebno je, pored ostalih,
preduzeti sledee mere:
1) Naplata potraivanja i nelikvidnost:
zakonsko ograniavanje rokova plaanja (na 45 ili 60 dana);
efikasniji rad dravnih institucija, a posebno trgovinskih sudova.
2) Porez na dodatnu vrednost:
izmena lanova 16., 48., i 50.-tog Zakona o porezu na dodatnu
vrednost, koji obavezuju preduzea da avansno plauju porez za robu
i usluge koje nisu naplatili;
uplata PDV u roku od tri dana od dana realizacije ispostavljene
fakture.
3) Siva ekonomija:
poboljanje inspekcijske kontrole poslodavaca;
izricanje kazni, pokretanje prekrajnih i krivinih postupaka;
zabrana rada (u zavisnosti od oblika sive ekonomije);
izmene zakonskih propisa (registracija ugovora o radu i njegovo
uvanje u seditu poslodavca), itd.
4) Komunalne takse:
donoenje Uredbe o minimalnim i maksimalnim iznosima lokalnih
komunalnih taksi;
ograniavanje godinjeg poveanja lokalnih komunalnih taksi na model
rasta inflacije plus/minus 5%;
zoniranje optina prema stepenu razvijenosti i uvoenje jedinstvenog
modela formiranja lokalnih komunalnih taksi.
5) Trokovi javnih nabavki:
uspostavljanje jedinstvenog Centralnog registra javnih nabavki, koji
bi trebao da omogui da svaka kompanija uesnik u procesu javnih
336
nabavki svoja dokumenta dostavi ovoj instituciji i da ona budu

dostupna 24 asa dnevno svakoj tenderskoj komisiji u Srbiji.
6) Porezi i doprinosi:
preispitivanje visine stopa poreza i doprinosa.
7) Kamata:
smanjiti cenu kapitala.
Polazei od nastojanja da mala i srednja preduzea postanu okosnica i jedna od
vodeih snaga ekonomskog razvoja u Srbiji, neophodno je stvoriti odgovarajue
pretpostavke u oblastima: poreske politike, kamatne politike, trita rada i u
drugim oblastima.
Neophodna je reindustrijalizacija srpske privrede i stvaranje veih privrednih
sistema, koji e za posledicu imati i razvoj malih i srednjih preduzea. U stvaranju
pogodnog poslovnog ambijenta za rad malih i srednjih preduzea, nezameljiva je
ne samo uloga drave, ve i poslodavaca i sindikata.
17.7. ZAKLJUAK
Pokretanje novog ciklusa privrednog rasta i razvoja i zapoinjanje procesa
reindustrijalizacije, sa stavljanjem akcenta na izvoz, osnovni su preduslovi za
reavanje brojnih ekonomskih i socijalnih problema u Srbiji, a u prvom redu
problema velikog siromatva irokih slojeva stanovnitva i nezaposlenosti.
Znaajan segment srpske privrede treba da postanu mala i srednja preduzea,
imjui u vidu da ona simuliu privatnu inicijativu, da su fleksibilna i da se mogu
brzo prilagoditi promenama na tritu.
Neophodno je, merama poreske politike i drugim merama, stvoriti odgovarajui
poslovni ambijent za rad malih i srednjih preduzea, a takoe neophodno je
pronai nain da se ona veu za velike ekonomske sisteme i izvoznike.
LITERATURA
1.
Akcioni plan za otklanjanje i smanjenje administrativnih prepreka poslovanju malih i

srednjih preduzea i preduzetnika u Republici Srbiji u 2009. godini, Privredna
komora Srbije
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
337
dr Rajko Kosanovi, mr Sanja Paunovi: Kolektivno pregovaranje / Collective

Bargaining, Friedrich Ebert Stiftung, Radnika tampa (Uice: Grafoplast plus),
Beograd, 2010.
dr Rajko Kosanovi, mr Sanja Paunovi, Ljuban igmund, Rairenost sive
ekonomije, Pregled Republika Srbija, Informativno-dokumentarni tromesenik br.
2, 2010. - str. 114-118.
dr Rajko Kosanovi, mr Sanja Paunovi, Ljuban igmund, Privatizacija u Republici
Srbiji i stavovi sindikata, Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i
nezaposlenost u Srbiji, Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija,
Savez samostalnih sindikata Srbije, Radnika tampa, Beograd, 2010. str. 128-140.
European Commission, The European Platform against Poverty and Social
Exclusion: A European framework for social and territorial cohesion,
Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the
European Economic and Social Committee and the Committee of the regions, SEC
(2010) 1564 final, COM (2010) 758 final, Brussels, 16.12.2010.
mr Sanja Paunovi, dr Rajko Kosanovi: Siva ekonomija / Hidden economy,
International Trade union Confederation (ITUC), Pan European Regional Council
(PERC), Radnika tampa (Beograd: Sa-Mi Grafika), Beograd, 2009.
Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzea za period od
2008. do 2013. godine, Slubeni glasnik RS, br. 103/2008.
Studija o ivotnom standardu: Srbija 2002-2007, Republiki zavod za statistiku
Srbije, The World Bank, DFID-Department for International Development, Beograd,
2008.
Unija poslodavaca Srbije u okviru projekat Konsolidacija pravnih i institucionalnih
osnova socijalnog dijaloga u zemljama zapadnog Balkana i Moldaviji, ILO i
Austrijska agencija za razvoj, Uslovi i optereenja poslovanja i kolektivnog
pregovaranja, 2010.
Vlada Republike Srbije, Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji, Beograd,
2003.
Vlada Republike Srbije, Drugi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjenje
siromatva u Srbiji, Beograd, avgust 2007.
Vlada Republike Srbije, Analiza karakteristika siromatva u Srbiji, Beograd 2009.
Vlada Republike Srbije, Praenje socijalne ukljuenosti u Srbiji, Beograd, jul
2010.
Vlada Republike Srbije, Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i
smanjenju siromatva u Republici Srbiji Pregled i stanje socijalne iskljuenosti i
siromatva za period 2008-sredina 2010. godine Nacrt, Beograd, 2010.
PREGLEDNI RAD
POGLAVLJE 18
POSTKRIZNI PRAVCI KRETANJA

ZAPOSLENOSTI U SRBIJI 1
Sran Redepagi 2, Marko Danon 3, Ivan Stoi 4
Apstrakt: Svetska ekonomska kriza iz 2008. godine ima negativne posledice po
privredna kretanja u Srbiji. Zbog smanjene tranje, kako na domaim, tako i na
stranim tritima, dolazi isprva do drastinog pada potronje i trgovine sa
inostranstvom. Usporena privredna aktivnost, smanjena tranja, pesimistika
oekivanja, inflatorni pritisak, nestabilna i nagla deprecijacija domae valute,
smanjen nivo priliva stranih direktnih investicija, kao i poveanje javnog duga,
obeleili su period izmeu 2008. i 2010. godine. Kroz mehanizam smanjenih
investicija, umanjenu inostranu tranju za domaim proizvodima, kao i kroz
sloeniji pristup finansijskim sredstvima, svetska ekonomska kriza se preliva u
Srbiju. Domae posledice: manji budetski prihodi, poveani socijalni izdaci,
snana deprecijacija u odnosu na evro, nejedinstvena politika fiskalnih i
monetarnih vlasti, to sve imalo uticaja na veoma strmi pad zaposlenosti i
standarda.
U ovom radu se osvremo na uzroke krize u Srbiji, koja nije u potpunosti uvezena
iz inostranstva, ve poseduje i odlike uzrokovane unutar srpske privede. Potom,
daemo sektorski prikaz dinamike zaposlenosti u periodu posle 2000. godine, sa
analizom stanja u onim sektorima koji su kljuni za zaposlenost..
Kljune rei: kriza, zaposlenost, Srbija, analiza sektora, ekonomska kretanja
Republike Srbije.
2
Dr Sran Redepagi, Institut ekonomskih nauka, Beograd
3
Marko Danon, Doktorant na Univerzitetu u Nici Sophia Antipolis, Nica, Francuska
4
Dr Ivan Stoi, Institut ekonomskih nauka, Beograd
POSTKRIZNI PRAVCI KRETANJA ZAPOSLENOSTI U SRBIJI
339
18.1. ANALIZA POSTOJEE SITUACIJE

Jedno od najznaajnijih pitanja analize kretanja na tritu rada njegove aktivne
politike je pitanje smanjenja stope nezaposlenosti i poveanj stope zaposlenosti.
U srcu mnogih ekonomija i drava, ovo pitanje je u fokusu interesovanja. Tome
doprinosi i injenica kompleksnosti razvoja tehnologija, specijalizacije rada,
migracija, ali i stalna potreba za edukacijom. U teoriji, ali i praksi, poznato je da
su kretanja na tritu rada veoma asimetrina i vrlo esto teko predvidiva, to je
razlog da su naini reavanja problema na tom tritu kompleksni Zato nije
mogue ponuditi univerzalno reenje, koje bi se moglo na efikasan nain
primenjivati u privredama svih zemalja.
Srbija je 2011. godine ula u etvrtu godinu ekonomske krize. Svetska kriza je u
naoj zemlji razotkrila da je dosadanji model rasta, zasnovan na uslunim i
finansijskim sektorima, bio neodriv. Svetska kriza je naila na ''plodno'' tle i
tako uticala, preko mehanizma smanjene potronje, na rast nezaposlenosti i na
dalje slabljenje privredne aktivnosti.
Tabela 1. Osnovni makroekonomski pokazatelji u Srbiji
Period 2009-2011. godina
BDP rast, %
BDP (u milionima EUR)
BDP po glavi stanovnika, EUR
Potroake cene, %
Tekui raun platnog bilansa, % BDP
SDI, % BDP
Nezaposlenost, %
Realna stopa rasta zarada, %
Budetski deficit-suficit, u % BDP
Javni dug Republike Srbije, % BDP
Spoljni dug, % BDP
Kamatna stopa Centralne banke
Vrednost dinara u odnosu na EUR
2009.
-2.9
29.967
4.093
6,6
-5,7
4,7
16,6
-0,1
-3,3
32
76,1
9,50
93,01
2010.
1.5
29.343
4.016
10,3
-9,7
3,4
20
2
-3,55
40,7
81,0
11,50
105,4982
2011.5
2.7
30.300
4.184
9,4
-8,9
7,3
18,8
-4,1
41,5
85,7
12
117,00
Izvor : Zavod za statistiku Republike Srbije; Narodna banka Srbije, procena NBS,
Ministarstvo finansija Republike Srbije, procena Unicredit banke
Podaci za 2011. godinu predstavljaju projekcije NBS i Unicredit banke
340
REDEPAGI, DANON, STOI
Sudei po aktuelnoj situaciji, veina mladih u Srbiji sebe najradije vidi na mestu
''dravnog slubenika''. Kao jedan od argumenata u korist dravne slube mladi
navode sigurnost zaposlenja. Po ekonomskoj logici to bi znailo da su mladi
spremni da rade na radnom mestu koje je sigurnije pa i po cenu manje zarade. Sa
druge strane, postavlja se pitanje, da li je posao u dravnoj slubi u Srbiji slabije
plaen od posla u privredi? Prema podacima Evropske komisije i Eurostata,
prosena zarada u javnom sektoru u Srbiji je 2008. godine bila za 27,7% via od
proseka zarade u privredi. U poslednje dve godine, zarade u javnom sektoru su
bile delimino zamrznute, pri emu i zarade u sektoru privrede, takoe, nisu
rasle dok je u pojedim preduzeima dolo i do njihovog pada. Dakle, sasvim
suprotno od ekonomske logike, zarade su vee tamo gde je vea sigurnost radnog
mesta, odnosno u javnom sektoru u Srbiji. Postavlja se pitanje, da li je takva
situacija i u drugim zemljama u tranziciji iz naeg okruenja?
Na dijagramu 1 su prikazani podaci Eurostata za 2008. godinu, gde je na y-osi
dat indeks, koji predstavlja odnos prosene zarade u javnom sektoru i prosene
zarade u privredi za pojedine zemlje u tranziciji koje su 2004. i 2007. godine
postale lanice Evropske unije i Srbiju.
Dijagram 1. Poreenje zarada u javnom sektoru i privredi u pojedinim zemljama
u tranziciji u 2008. godini
Izvor: Eurostat
Jasno je vidljivo da kod veine posmatranih zemalja ne postoji znaajna razlika u

zaradama u javnom i privatnom sektoru. Negativan izuzetak predstavljaju
Bugarska, Letonija, Rumunija i Srbija, gde su zarade u javnom sektoru vie i do
20%, dok je u Slovakoj zarada u javnom sektoru nia za 15% u odnosu na
privredu. Oigledno je da postoji negativna povezanost izmeu BDP po glavi
341
stanovnika (kao pokazatelja razvijenosti ekonomije jedne zemlje) i odnosa zarada

u javnom sektoru u odnosu na prosek privrede. Kod razvijenijih zemalja, ne
postoji znaajna razlika u nivou zarade u javnom u odnosu na sektor privrede (sa
jedinim izuzetkom Slovenije u datoj analizi), dok su, u manje razvijenim
zemljama, zarade u javnom sektoru znaajno vie u odnosu na prosek privrede.
Treba imati u vidu da, u privredi koja eli da se razvija, ekonomski zakoni moraju
da vae, a to znai da vei rizik mora da donosi veu zaradu, jer se jedino na taj
nain stimulie razvoj preduzetnitva, naroito meu mladim ljudima. Kada je u
pitanju Srbija, ekonomski odriv rast u narednom periodu treba da se zasniva na
poveanju zaposlenosti i zarada u sektoru privrede kao i izvoznoj tranji, a nikako
na rastu zarada u javnom sektoru, jer su efekti rasta zarada u javnom sektoru na
ekonomski rast kratkoroni i neodrivi.
Svetska ekonomska kriza, u Srbiji je oznaila prekretnicu izmeu dve faze
tranzicije. U prvoj fazi, koja je u naoj zemlji bila specifina zbog politikih
okolnosti, ekonomski rast je bio zasnovan na snanoj potronji i, posledino,
znaajnom prilivu finansijskih sredstava iz inostranstva.
Zbog loe startne pozicije, kreatori ekonomskih politika su pred sobom u prvoj
deceniji tranzicije, imali zadatak da objedine podizanje ivotnog standarda, kroz
rast line i javne potronje, kao i da postave osnove za dugoroni rast, kroz
privlaenje stranih direktnih investicija, reformu institucija, itd. Oba cilja su
delimino postignuta zbog pozitivnih ekonomskih rezultata najveih svetskih
privreda, i optimizma koji je obeleio epohu u svetu izmeu 2001. i 2008. godine.
Zahvaljujui tome, Srbija je ostvarila znaajan priliv finansijskih sredstava iz
inostranstva, pre svega kroz privatno zaduivanje i privatizacije. Pri tome su
donosioci odluka, verovatno iz politikih razloga, prednost dali prvom cilju
poveanju potronje jer, osim to je bio lake dostupan, donosio je i vie
politike stabilnosti.
Zbog toga, u prvoj tranzicionoj deceniji je dolo do znaajnog rasta potronje,
koja nije bila rezultat rasta produktivnosti. Rezultat toga je pad uea
razmenjivih dobara u BDP, sa 32% u 2001. na 24% u 2008. godini. Kao posledica
toga, bivalo je sve manje robe za izvoz, uz istovremeni porast potreba za
uvoznom robom, to je neminovno rezultiralo rastuim deficitom. Takvom
situcijom se odrivo moe rukovoditi jedino u uslovima priliva znaajnih
finansijskih sredstava iz inostranstva, kroz zaduivanje i privatizaciju.
Paralelno sa ovim, uoljiv je bio tok privatizacije i restrukturiranja drutvenih i
dravnih preduzea. Usled toga, kao i u ostalim tranzicionim dravama,
zaposlenost u Srbiji je naglo opala, ime je trite rada ostalo preplavljeno
342
velikom ponudom esto nedovoljno kvalifikovanih radnika. Dijagramima 2 i 3 su

detaljno predstavljeni trendovi zaposlenosti u periodu od 2005. do 2009. godine.
Dijagram 2. Zaposlenost u Srbiji u periodu 2005.-2009. godine
2200000
2000000
1800000
1600000
1400000
1200000
1000000
800000
600000
400000
200000
0
2005
2006
2007
2008
2009
Ukupno zaposlenih
Lica zaposlena u privredi
Lica koja samostalno obavljaju delatnost
Izvor: Statistiki godinjak 2010.
Broj zaposlenih je opao sa oko 2.060.000 na 1.880.000 u 2009. godini. Ovaj pad,
koji je posebno naglaen u 2009. godini, moe se tumaiti kao posledica
ekonomske krize i usporavanja aktivnosti. Taj podatak je u vezi sa dinamikom
zaposlenosti u privredi, dok se broj samozaposlenih lica nije znaajnije smanjio.
Dijagram 3. Zaposlenost, period 2005.-2009. godine
70000
1050000
65000
1000000
60000
950000
55000
900000
50000
850000
45000
800000
40000
750000
35000
30000
700000
2005
2006

Prestanak radnog odnosa
2007
2008
2009

Lica koja trae zaposlenje (desna osa)
Izvor : Statistiki godinjak 2010.
343
Sa prethodnog dijagrama, predstaviemo dva najvanija trenda. Prvo, slikovit

pokazatelj stanja zaposlenosti u Srbiji predstavlja raskorak izmeu broja lica koja
trae zaposlenje i slobodnih radnih mesta, iju dinamiku predstavljamo
dijagramom 4.
Dijagram 4. Odnos slobodnih radnih mesta i broja lica koja trae zaposlenje u
Srbiji u periodu 2005.-2009. godine
25
20
15
10
5
0
2005
2006
2007
2008
2009
Broj lica koja trae zaposlenje na jedno slobodno radno mesto
Iako je dolo do pada broja lica koja trae zaposlenje, nova radna mesta su
zabeleila jo drastiniji pad, zbog ega je u 2009. odnos onih koji trae posao i
slobodnih mesta bio 19:1.
Drugi uoljiv trend je drastian pad od oko 20.000 slobodnih radnih mesta u
2009. godini. Pad broja slobodnih radnih mesta ima dvostruko znaenje: smanjen
je broj zasnovanih radnih odnosa, ali je i povean broj prekida radnih odnosa
(budui da prekid radnih odnosa jednim delom sugerie i rast broja zatvaranja
preduzea, do koga je dolo usled krize). To sugerie da preduzetnici u Srbiji
koriste otputanje radnika kao nain za odranje likvidnosti, dok je, u isto vreme,
uoljiva nespremnost, usled nedostatka optimistikih oekivanja, da se prime novi
radnici. Tako je 2005. godine u Srbiji prekinuto skoro 30.000 ugovora o radu, dok
je u 2009. taj broj skoio na oko 54.000, to predstavlja rast od 55%.
Osim detalja kretanja zaposlenosti u prethodnom periodu, znaajno je da se
proui dinamika realnih zarada, kao i odnos ovih varijabli sa cenama i kretanjem
344
BDP-a. Na dijagramu 5 predstavljamo dinamiku kretanja realnih zarada u

periodu izmeu 2005. i 2010. godine.
Dijagram 5: Zarade, cene na malo, BDP u Srbiji u periodu 2005.-2010. godine
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
-2
-4
-6
-8
-10
-12
-14
2005
Realne zarade
2006
2007
Cene na malo
2008
BDP
2009
2010
Jedinina produktivnost rada
Izvor : Ministarstvo finansija Republike Srbije
Najuoljiviji trend je raskorak izmeu kretanja realnih zarada i BDP-a. Sledei

osnovnu ekonomsku logiku, ove dve veliine bi morale biti u tesnoj vezi. Iako u
veini sluajeva realne zarade rastu razliitom brzinom u odnosu na BDP, da bi
privredni rast bio odriv, mora postojati izvesna korelisanost ove dve veliine.
Dosadanji privredni rast u Srbiji je zavisio od potronje, za ta je bio vaan brz
rast realnih zarada, to je bilo omogueno finansijskim prilivima iz inostranstva.
U buduem periodu, bie sve vanije podsticati razvoj proizvodnje razmenjivih
dobara i usluga, za ta e rast jedinine produktivnosti rada biti od presudnog
znaaja.
Drugi uoljiv trend jeste stalni rast cena, koji, u sadejstvu sa konstantnim
slabljenjem dinara, dovodi do drastinog opadanja kupovne moi, to spreava
dalji ekonomski rast zasnovan na potronji.
18.2. ANALIZA SEKTORA

U ovom delu dajemo prikaz rasta i zaposlenosti po sektorima. Sektorska analiza
nam omoguava da steknemo detaljniju sliku kretanja zaposlenosti u
posmatranom periodu. Svi sektori nisu imali isti znaaj u prethodnom periodu,
345
kako u pogledu zaposlenosti, tako i u smislu doprinosa ukupnom rastu. Na primer,

prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, dok je sektor preraivake
industrije spao sa oko 650.000 u 2001. na 350.000 zaposlenih u 2009. godini,
sektori nosioci privrednog rasta zasnovanog na potronji - finansije, trgovina,
telekomunikacije i graevina - u 2009. godini zapoljavaju ukupno 415.000
osoba. Uz to, treba istai da ovaj broj ne pokazuje trend rasta, koji bi mogao da
apsorbuje nezaposlenost generisanu u industriji. Na dijagramu 6 dajemo sektorski
prikaz rasta u periodu izmeu 2005. i 2009. godine.
Dijagram 6. Rast po sektorima, rast BDP i nezaposlenost u Srbiji u periodu
2005.-2009. godine
30
25
21.8
21.6
18.8
20
16.9
14.4
15
10
5
0
-5
2005
2006
2007
2008
2009
-10
-15
-20
Poljoprivreda
Energetika
Hoteli, restorani
Poslovi sa nekretninama
Vaenje rude i kamena

Graevinarstvo
Saobraaj
BDP
Trgovina
Nezaposlenost, %
Od pet godina izmeu 2005. i 2009. godine, BDP ima rast od preko 5% u etiri
godine, dok u poslednjoj 2009. godini, ima pad od oko 3,5%, to se, uglavnom,
tumai kao posledica ekonomske krize. Rast bi se, sa izuzetkom 2009. godine,
mogao nazvati snanim, ali ne i kvalitetnim, imajui u vidu perzistentnu i visoku
nezaposlenost. Privredni rast u posmatranom periodu je bio voen pre svega
rastom sektora finansija, graevine, trgovine i saobraaja. Sa druge strane, poljoprivreda je, usled varijabilnosti u obimu proizvodnje, veoma neuspena, kao i
industrijska proizvodnja. Ni posle tranzicione decenije, industrijska proizvodnja
se nije vratila na nivo iz 1998. godine, a jo je dalje od nivoa iz 1990. godine.
Industrijski rast od svega 4% je premaen samo jednom u posmatranom periodu;
346
osim toga, ovaj rast je bio veoma spor, sve do 2009. godine, kada je znaajno
opao (-15,3%).6
Smatramo da rast, bar sa stanovita trita rada, nije bio kvalitetan jer nezaposlenost svojim padom u najveoj meri ne prati privredni rast. To je, upravo,
rezultat takvog modela privrednog rasta koji se bazira na sektorima finansijskih
transakcija, trgovine, saobraaja i telekomunikacija. Ovi sektori, premda veoma
uspeni, nisu bili u stanju da apsorbuju veliki broj nezaposlenih iz najmanje dva
razloga. Prvi je taj to radna mesta u ovim sektorima zahtevaju razliitu vrstu
obrazovanja i radne osposobljenosti, a drugi je to je u njima zaposleno tek oko
300.000 radnika, sa sporim trendom rasta.
Na dijagramu 7 prikazano je kretanje zaposlenosti po tri grupe sektora
preraivakoj industriji, privrednim sektorima van preraivake industrije i
javnom sektoru, to ukrtamo sa rastom BDP-a. Prva dva sektora izdvajamo iz
dva razloga. Prvo, preraivaki sektor, na poetku posmatranog perioda
zapoljava najvie radnika. Drugo, ovaj sektor je u istom periodu izgubio najvie
zaposlenih.
Dijagram 7: Zaposlenost u javnom sektoru i privredi (leva osa), rast BDP (desna
osa) u Srbiji u periodu 2001.-2009. godine
800000
750000
700000
650000
600000
550000
500000
450000
400000
350000
300000
2000
2001
2002
2003
Javni sektor
2004
2005
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
-1
-2
-3
-4
2006
2007
2008
2009
2010
Privreda bez preraivake industrije
BDP, rast % (desna osa)
Podaci Zavoda za statistiku Republike Srbije
347
Posmatrano po sektorima, u periodu od 2001. do 2009. godine, vidljiv je trend

opadanja broja zaposlenih, uz istovremeni rast udela zaposlenih u javnom sektoru
(dravna uprava, obrazovanje, zdravstsvo i komunalne usluge). Najznaajniji udeo
u padu zaposlenosti ima preraivaki sektor. U posmatranom periodu, preraivaka
industrija je izgubila oko 280.000 zaposlenih, ili oko 45%. Broj zaposlenih u
privredi, van preraivake industrije, je u istom periodu smanjen za oko 106.000, ili
14%, dok se broj zaposlenih u javnom sektoru poveao za oko 30.000, to
predstavlja rast od 8%. Na poetku perioda, na jednog zaposlenog u javnom sektoru
dolazi 1,57 radnika u preraivakoj industriji. Na kraju perioda, odnos je preokrenut
u 1,25:1 u korist javnog sektora.7 injenica da je zaposlenost u javnom sektoru
nadmaila zaposlenost u preraivakoj industriji, sugerie da je drava pokuala da
irenjem javnog sektora ukroti rast nezaposlenosti. Ovakav vid borbe protiv
nezaposlenosti, iako delotvoran na krai rok, pokazao se kao manjkav u uslovima
ekonomske krize usled smanjenih budetskih prihoda i poveanih rashoda.
Tabela 2. Zaposlenost po sektorima u Srbiji u periodu 2007.-2009. godine, bez
samozaposlenih
Sektor
Poljoprivreda, umarstvo i vodoprivreda
Vaenje ruda i kamena
Proizvodnja elektrine energije
Graevinarstvo
Trgovina na veliko i malo
Hoteli i restorani
Saobraaj
Nekretnine
UKUPNO - Privreda
Dravna uprava
Obrazovanje
Zdravstvo
Komunalne i ostale usluge
UKUPNO Javni sektor
UKUPNO
2007.
54090
24000
392000
45000
82759
196000
24000
109000
30663
66636
1024148
68000
129500
157080
52514
407094
1432851
2008.
48505
23317
370354
46000
82569
200000
23644
108431
32775
74662
1010257
69500
133000
160580
54888
417968
1428500
2009.
45091
22287
340000
46000
79000
193000
22520
106400
36670
79883
970851
71222
135000
162389
57035
425646
1396700
348
Drugi zanimljiv podatak koji dobijamo, a koji prikazujemo u tabeli 2, vezan je za

kretanje BDP-a. Prema ovom dijagramu, u samo jednoj godini rast je negativan,
dok u ak est posmatranih godina prelazi granicu od 5%. Ipak, ovaj snaan rast
nije imao znaajnijeg uticaja na rast zaposlenosti, to jasno ukazuje na to da do
privredne ekspanzije u prvoj deceniji tranzicije nije ni dolo: rast je bio
podstaknut rastom sektora trgovine, saobraaja i telekomunikacija, finansijskog
posredovanja i graevinarstva. Ova etiri sektora zajedno zapoljavaju 415.000
osoba, od ega jednu polovinu zauzima sektor trgovine.
18.3. ZAPOSLENOST U PERIODU KRIZE I NAKON NJE

Svetska ekonomska kriza oznaava prekretnicu u srpskoj tranziciji. Trendovi koje
smo prethodno pokazali odnose se na period izmeu 2001. i 2009. godine. U
kriznom periodu, onom koji traje od 2008. godine, pojedini sektori su veoma
pogoeni. U prilog tome je injenica da je u 2009, aktivnost preraivake
industrije pala za 15,3%, graevinarstva 14,3%, a trgovine za 9%. Samo ova tri
sektora zajedno su na kraju 2009. godine imala 41.000 manje zaposlenih nego u
2008. godini (pad od 6%) i 59.000 manje nego 2007. godini (pad od 9%).8
U periodu svetske ekonomske krize evidentno je ogoljena osnovna slabost srpske
privrede: nekonkurentna preraivaka industrija, sa oslanjanjem na proizvodnju
nerazmenjivih dobara i usluga koje dovode do neodrivog rasta. Dosadanji
visoki rast je bio mogu samo uz veliki finansijski priliv iz inostranstva, kroz
privatizacije, zaduivanje i doznake iz inostranstva. Osnovna razlika izmeu
predkriznog i postkriznog perioda je ta to Srbija u ovaj drugi ulazi sa znatno
manjim privatizacionim potencijalima, skromnim privrednim okruenjem koje ne
podstie grinfild investicije, ali i veom zaduenou koja obeshrabruje
potencijalne kreditore. U tom smislu, svi pravci budueg rasta, kao i zaposlenosti,
pozicionirani su na oporavak preraivake industrije.
U tom smislu je znaajna studija ''Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja
Srbije 2011 2020'', koju je objavio Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN) u
saradnji sa Ekonomskim institutom i USAID-om. Ova studija ukazuje na
mogunosti rasta i razvoja u periodu izmeu 2011. i 2020. godine. Osnovna
pretpostavka je da dosadanji model rasta, zasnovan na uslugama, nije odriv i da
ne daje pretpostavke daljeg rasta u postkriznom periodu. Druga pretpostavka je da
budui rast mora da bude investiciono i izvozno orijentisan.
349
Autori studije smatraju da bi rast zasnovan na prosenom rastu industrije od

6,9%, graevinarstva od 9,7% i sektora usluga od 5,5%, do 2020, stvorio
pretpostavke za promenu privredne strukture. Do kraja posmatranog perioda,
zaposlenost bi se poveala za 16,9% (porast od oko 440.000 radnih mesta). Udeo
razmenjivih proizvoda u BDP-u bi se poveao sa 30,7% u 2009. godini na 33,1%
u 2020. godini, dok bi se udeo graevinarstva i industrije, uzetih zajedno, poveao
sa 21% na 25,5%. Sa druge strane, udeo usluga bi se smanjio sa 55,3% na 52,9%.
Uslovi, da bi do ovakvih promena dolo, su sledei:
Podizanje udela fiksnih investicija na 25% u 2015. godini i 28% u 2020.
godini, uz prosean godinji rast od 9,7%.

Smanjenje udela javne potronje u BDP-u sa 20,5% u 2009. godini na
12,4% u 2020. godini.

Podizanje udela izvoza robe i usluga u BDP-u, sa 27,6% u 2009. godini na
65% u 2020. godini.

Smanjenje deficita tekuih transakcija u platnom bilansu sa 7,1% u 2010.
na 3,3% BDP-a u 2020. godini.
Autori studije smatraju da je alternativa ovakvom konceptu tzv. ''populistiki''
scenario, koji podrazumeva da bi donosioci odluka, zbog suenog horizonta
odluivanja, bili primorani da odustanu od usmeravanja privrede ka industrijski
zasnovanom rastu. Takav scenario preti da dovede Srbiju u stanje dugotrajnog
usporenog privrednog rasta i visoke zaduenosti, jer dalji rast zasnovan na
uslunom sektoru nije mogu u uslovima visokog trgovinskog deficita, skupog
zaduivanja u inostranstvu i neatraktivnosti privrede za strane ulagae. Prema
autorima studije, uslov da scenario bude realizovan je, izmeu ostalih, i da rast
BDP-a bude sve vreme vii od rasta potronje. To konkretno znai da bi u tom
sluaju u narednoj deceniji rast realnih zarada stalno bio nii od rasta BDP-a, to
ukazuje na to da e predstojei period biti veoma teak za celokupno
stanovnitvo.
Prema projekciji ove studije, ukoliko bi dolo do ''nepopulistikog'' scenarija,
zaposlenost bi dotakla dno tokom 2010. i 2011. godine, a tek 2013. godine bi se
vratila na pretkrizni nivo. Posle 2013. godine, zaposlenost bi rasla prosenim
tempom od 50.000 osoba godinje, dok bi krajem perioda broj zaposlenih
dostigao 3.000.000. Broj nezaposlenih lica bi se, u sluaju primene ovog
scenarija, smanjio na 340.000. Smatra se da bi ovakav trend imao za rezultat rast
uea industrije u ukupnoj zaposlenost sa sadanjih 24,2% na 26,4% u 2020.
godini, pad uea poljoprivrede sa 24,4% na 21,6%, rast uea usluga sa 51,4%
na 52,1% i stagnaciju uea javnog sektora.
350
Da bi se ovi trendovi ostvarili, smatramo da e, pored gore navedena etiri, biti

neophodno da budu ispunjena jo etiri uslova :
oporavak svetske privrede

da ne doe do oka u cenama energenata
uspostavljanje javnog koncenzusa o ograniavanju rasta potronje
ograniavanje rasta javnog sektora.
Jasno je da bar dva od ova etiri uslova (prvi i drugi) ne zavise od odluka
domaih donosilaca odluka, dok druga dva zavise u velikoj meri od raspoloenja
biraa, to jest stanovnitva u celini. Prema tome, razvoj ''nepopulistikog''
scenarija je veoma neizvestan upravo iz navedenih razloga.
Prvi uslov, oporavak svetske privrede, je od esencijalnog znaaja za srpsku
privredu. Osnovne teorijske postavke ukazuju da je rast izvoza jedne privrede u
funkciji strane privredne aktivnosti. Pod stranom privrednom aktivnou pre
svega mislimo na privrednu aktivnost zemalja u okruenju i pojedinih zemalja EU
Nemake, Austrije i Italije na prvom mestu. Rast strane privredne aktivnosti bi
imao trostruku pozitivnu ulogu porastao bi uvoz srpskih roba i usluga, kao i
nivo stranih investicija, dok bi zaduivanje u inostranstvu bilo povoljnije. Bez
ambicije da ulazimo u detaljnu analizu, skreemo panju na strukturne izazove
pred EU, olienih u krizi zajednike valute i javnih finansija, koja potresa Evropu
u poslednjih godinu dana. Ova kriza znaajno iscrpljuje kapacitete oporavka naih
znaajnih partnera, i unosi zebnju da bi se ova negativna kretanja mogla preliti i
kod nas.
Drugi uslov, na koji Srbija takoe nema uticaja, jeste kretanje cena energenata.
Politika nestabilnost u svetu ve na samom poetku posmatranog perioda donosi
rast cena nafte na svetskim tritima. U Srbiji, pak, cene energenata i elektrine
energije su u stalnom porastu. Samo poev od aprila 2011, cena elektrine
energije za pravna lica je porasla 15%. Dodatni razlog za strahovanje je to to je
naa zemlja zavisna od uvoza energenata (nafte i gasa). Smatramo da je razvoj
proizvodnje energije iz alternativnih izvora vetra, vode i biomase, velika prilika
za jaanje energetske nezavisnosti, ali i zaposlenosti.
Trei uslov, koncenzus o ogranienju rasta potronje, e biti veliki izazov, budui
da javnost oekuje brz rast standarda i popravljanje sveukupno tekih uslova
ivota. Naalost, brz rast potronje bi bio nautrb privrednog razvoja. Jedan novi
period privrednog rasta zasnovanog na potronji bi bio dugorono koban.
etvrti uslov, ogranienje rasta javnog sektora, ostvariv je u okviru ukupnog
konsenzusa o pravcima budueg razvoja. Da bi se javna potronja ograniila,
351
politike strukture e morati da planiraju nezavisno od izbornih ciklusa.

Ogranienje javnog sektora znai i relativno smanjenje zarada i broja radnih
mesta u ovom sektoru u odnosu na sektor privrede.
U tabeli 3., prikazujemo projekciju kretanja zaposlenosti preuzetu iz pomenute
studije.
Tabela 3.Projekcija rasta zaposlenosti u Srbiji u periodu 2010.-2020. godina
(u 000) i rast u %.
Zaposleni
Poljoprivredne delatnosti
Industrija
Proizvodnja el. energije, gasa i vode
Graevinarstvo
Uslune delatnosti
Trgovina na veliko i malo, opravke
Hoteli i restorani
Druge komunal. drutvene i line
usluge
Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje
Administracija, vojska, MUP i ostalo
Obrazovanje
Ostalo
Prirast u
hiljadama
2020.-2009.
Rast u %
2020.-2009.
19,8
167,8
7,2
75,0
1,4
84,3
240,6
150,8
6
46,7
9,4
3,2
27,3
26,4
17,8
3,0
70,6
18,4
43,5
7,9
29,5
7,9
13,3
4,4
2,1
3,6
4,2
0
14,8
7,9
1,7
2,5
2,4
0
Izvor : Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.
Ovde predstavljeni podaci predstavljaju odlinu skicu buduih kretanja

zaposlenosti. Autori ove studije daju podatke o tome koliko bi trebalo da iznosi
procentualni rast zaposlenih po sektorima da bi dolo do izmene modela rasta u
narednoj deceniji. U tom smislu, na dijagramu 8 predstavljamo procentualno
kretanje zaposlenosti po najznaajnijim sektorima.
352
Zdravstvo
Obrazovanje
Administracija
Nekretnine
Trgovina
Finansijsko
posredovanje
10
Komunalne usluge
20
Saobraaj, skladitenje
i veze
30
Hoteli i restorani
40
Poljoprivreda
50
Graevinarstvo
60
Energetika
70
80
Dijagram 8. Projekcija rasta zaposlenosti u Srbiji

u periodu 2010 2020. godine (%)
Poljoprivreda
Graevinarstvo
Hoteli i restorani
Komunalne usluge
Obrazovanje

Energetika
Trgovina
Nekretnine
Administracija
Zdravstvo
Izvor : Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.
Autori studije smatraju da e, u predstojeoj deceniji, graevinarstvo imati najvei rast, to bi moglo sa sobom povui sektore koji su sa njim u korelaciji promet
nekretninama, vaenje rude i kamena i preraivaku industriju. Najverovatnije,
zbog neophodnosti breg razvoja infrastrukture, oekuje se takoe visok rast u
sektoru saobraaja. Brz rast je oekivan i u sektoru vaenja ruda i kamena i
preraivakoj industriji, to je svakako posledica promene modela rasta ka
izvozno orijentisanom modelu. Upadljivo je nizak rast zaposlenosti u administraciji, obrazovanju, zdravstvu, komunalnim uslugama, to je posledica zamiljenog ogranienja rasta javnog sektora. Poljoprivredu oekuje nizak rast zaposlenosti koji bi mogao biti i negativan, imajui u vidu neophodnost ukrupnjavanja
poseda to je uslov za podizanje produktivnosti ovog sektora. Za sektor
energetike je planiran nizak rast, to smatramo nerealnim, budui da je ovaj sektor
jedan od perspektivnijih u srpskoj privredi, koji ima visok investicioni potencijal.
Takoe, ne oekujemo da e rast graevinarstva biti u toj meri znaajan, budui
da ovaj sektor direktno zavisi od nivoa potronje, koji e, kako smo videli, biti
ogranien rastom BDP-a. Osim toga, smatramo da projektovani rast trgovinskog
sektora nije u skladu sa proglaenim ciljem preusmeravanja modela rasta sa
potronje ka reindustrijalizaciji.
353
18.4. ZAKLJUAK
Generalno posmatrano, oigledno je da su svetskom ekonomskom krizom
pogoeni svi slojevi stanovnitva. S obzirom na to da se u krizi na biroima rada
nala i visokokvalifikovana radna snaga, mogue je da je takav sled dogaaja
imao uticaj i na redefiniciju procene ko je dobitnik tranzicije meu graanima
Srbije. Ujedno, ne sme se ispustiti iz vida ni injenica da je neposredno pre
izbijanja svetske ekonomske krize, Srbija i sama bila na rubu finansijske krize,
kako radi dugorono istroenog modela ekonomskog rasta, tako i neposredno
zbog neodrivosti daljeg finansiranja previsokih penzija i nerealno visokih zarada
u pojedinim sektorima privrede.
Shodno svemu navedenom u ovom radu, postavlja se jasno pitanje da li to znai
da i ne treba oekivati od drave da ini napore i formulie strategije za izlazak iz
krize i preusmeravanje privrede i smanjenje nezaposlenosti u privredi generalno
posmatrano? U tom vidu i stratekom smislu, drava treba da svojim aktivnostima
stvori povoljan ambijent i podsticaje za poveana domaa i strana ulaganja.
Veoma je bitno pitanje kvaliteta institucija za podrku izabranoj strategiji te je
oigledno neizmerno vana uloga drave i njenog sistema u celini u realizaciji
ovakvih problema i zadataka. Dakle, kvalitet i kapaciteti institucija su taj kontekst
koji e omoguiti izvoenje dravne strategije. Kljuni izazov, svakako, bie
uspeno ostvarivanje politike reindustrijalizacije zemlje. Ipak, ovaj zadatak e biti
otean opravdanim zahtevom graana za boljim uslovima ivota, to e uticati na
to da e donosioci ekonomskih odluka esto imati problem kratkog horizonta
odluivanja.
Nezaposlenost predstavlja jedan od kljunih problema savremenog sveta te je
jasno da sve zemlje i regioni nisu podjednako pogoene ovim problematikom (pa
ak ni u uslovima svetske ekonomske krize). Shodno prethodno datoj analizi
privrede Srbije, svakako treba imati u vidu da, u okviru jedne zemlje, postoje
delovi teritorija koje u duem vremenskom razodoblju zaostaju u nivou
zaposlenosti, odnosno belee vee stope nezaposlenosti u odnosu na nacionalni
prosek. To je odlika skoro svih zemalja regiona Balkana sa kojima se naa zemlja
granii. Jedan od uzroka za ovu pojavu lei u injenici da trite rada ima svoje
brojne specifinosti u odnosu na trite roba i kapitala, pa se, s pravom, moe rei
da je ovo trite imperfektno. Zbog toga se, u voenju politike regionalnog
razvoja, poseban znaaj daje iznalaenju adekvatnih mera, mehanizama i
instrumenata koji mogu doprineti boljem funkcionisanju trita rada, a samim tim
i razvoju privrede u celini.
354
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
European Commission. (2010). Europe 2020. A Europeean Strategy for smart,

sustainable and inclusive growth. Brusseles: European Commission.
European Commission, Eurostat. (2010). Employment Statistics, august 2010.
Brusseles: European Commission.
European Commission. (2004). Facing the Challenge The Lisbon Strategy for
growth and employment. Brusseles: European Commission.
Eurostat. (2010). Europe in Figures Eurostat Yearbook 2010. Brusseles:
Eurostat.
Republiki zavod za statistiku (2010), Statistiki godinjak Srbije, Beograd
Fond za razvoj ekonomske nauke (2010), Postkrizni model ekonomskog rasta i
razvoja Srbije 2011.-2020. godine, Beograd
POGLAVLJE 19
UTICAJ KRIZE I PADA IVOTNOG

STANDARDA U SRBIJI NA
POLJOPRIVREDU
Jonel Subi1, Marko Jelonik2, Lana Ivanovi3
Apstrakt: Posledice svetske ekonomske krize u Srbiji bile su vidljive ve tokom
druge polovine 2008. godine, kada je ostvaren pad industrijske proizvodnje i
izvoza. Evidentni efekti ekonomske krize prisutni su u svim privrednim i
vanprivrednim delatnostima. U ovakvim uslovima privreivanja za veinu domainstava u Srbiji primarni cilj postaje smanjenje, ili odlaganje trokova egzistencije, odnosno kreiranje strategije preivljavanja za vreme kriznog perioda.
Naalost, ovakvi potezi tednje u domainstvima, mogui su pri korienju velikog
broja uslunih aktivnosti i artikala iroke potronje, dok kod poljoprivrednih i
prehrambenih proizvoda najee ne dolazi do redukcije konzumiranih koliina,
koliko do eventualnog pada kvaliteta upotrebljenih namirnica. Shodno tome,
proizvodnji hrane odnosno poljoprivredi trebalo bi posvetiti znaajniju panju,
naroito u periodima recesija i ekonomskih kriza. Kao jedna od baznih grana
nacionalne ekonomije i stvaralac znaajnog dela bruto domaeg proizvoda, te korisnik
nauno-tehnikog progresa, poljoprivreda predstavlja za Srbiju tradicionalnu
ekonomsku aktivnost, praktikovanu u prirodno adekvatnim uslovima, dosta povoljnijim
u odnosu na veinu zemalja jugoistone Evrope. Naalost, negativan uticaj svetske
krize, kao i posledice koje ona za sobom nosi, uslovili su da sadanji nivo razvoja
domae poljoprivrede bude ispod realnih mogunosti koje pruaju klima, raspoloivi
zemljini i ljudski resursi, nauna dostignua, i ostalo. U radu su analizirani prosena
potronja vanijih poljoprivrednih proizvoda, cene odabranih poljoprivrednih
proizvoda, kao i visina proseno ostvarenih plata u sektoru poljoprivrede. Istraivanje
je obuhvatilo kako period koji je prethodio ekonomskoj krizi, tako i period od poetka
krize do danas. Tokom izrade rada za analitiku obradu podataka korieni su
odgovarajui metematiko statistiki metodi i metod komparativne analize.
Kljune rei: ekonomska kriza, ivotni standard, poljoprivreda, Republika Srbija
Doc. dr Jonel Subi, nauni saradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, e-mail:

Mr Marko Jelonik, istraiva saradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, e-mail:
3
Mr Lana Ivanovi, istraiva saradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, e-mail:
2
356
SUBI, JELONIK, IVANOVI
19.1. UVOD
Kao oblast materijalne proizvodnje, poljoprivreda zauzima vano mesto u
privrednom sistemu Republike Srbije. Budui da joj sve zemlje sveta posveuju
veliku panju, poljoprivredi se, na sadanjem nivou drutveno-ekonomskog
razvoja nae zemlje, s pravom moe dodeliti epitet strateke grane. Utoliko pre,
ako znamo da i one zemlje koje nemaju odgovarajue uslove za razvoj
poljoprivredne proizvodnje nastoje da sebi obezbede odreenu stopu
samodovoljnosti kod osnovnih poljoprivrednih proizvoda (Subi, 2010, str. 1).
U procesu reformi i pripremanja Republike Srbije za pristupanje Evropskoj uniji
(EU), realizacija ciljeva nacionalnog programa za ekonomski oporavak i vee
respektovanje postulata trine ekonomije jeste, u velikoj meri, uslovljeno
ostvarivanjem vieg stepena efektivnosti i rentabilnosti proizvodnje i proizvodnih
faktora. U tom kontekstu, neophodan je pristup kompleksnom problemu redefinisanja
strategije dugoronog razvoja nacionalne poljoprivrede u saglasnosti sa zahtevima
ostvarivanja u EU utvrenih ciljeva agrarnog i ruralnog razvoja: prehrambene
sigurnosti, ekonomske, socijalne i ekoloke efektivnosti. Jedan takav pristup treba
neminovno da ima u vidu kako eksterne, tako i interne uslove od uticaja na
poljoprivredni i ruralni razvoj. Shodno tome, potreban je model koji e promovisati
jedan nov koncept odrivog poljoprivrednog i ruralnog razvoja, koji e u najkrae
moguem roku eliminisati posledice ekonomske krize i dovesti do poboljanja
ivotnog standarda u Srbiji.
Poljoprivredna proizvodnja je specifina grana privrede. Kao osnovne karakteristike
poljoprivredne proizvodnje, koje u velikoj meri imaju uticaja na formiranje cene su
sezonost proizvodnje, neusklaenost vremena proizvodnje i tranje, kao i kolebanje
prinosa uslovljeno vremenskim prilikama tokom procesa proizvodnje. Vremenski
uslovi, odnosno visina prinosa u naim uslovima, u najveoj meri utiu na formiranje
cena, sa obzirom na to da se kod nas veoma male koliine poljoprivrednih proizvoda
uvaju na savremen nain.
Uticaj cena na ivotni standard dolazi do izraaja i kod proizvoaa i kod
potroaa. Postiui za svoj proizvod odreenu cenu, proizvoa ostvaruje i
odreeni dohodak koji je namenjen linoj potronji, te utie na njegov ivotni
standard. Meutim, kako se navodi, sa stanovita potroaa poveanje cena znai
smanjenje ivotnog standarda. Iz iznesenog sledi da je cena poljoprivrednog
proizvoda na tritu faktor koji utie na ivotni standard i proizvoaa i potroaa
(Hodi i saradnici, 2009).
Imajui u vidu proces proirenja EU i perspektive koje iz toga proizilaze za
Srbiju, evidentno je da e u buduem razvoju nae poljoprivrede faktori
UTICAJ KRIZE I PADA IVOTNOG STANDARDA U SRBIJI NA POLJOPRIVREDU
357
proizvodnje zauzimati vano mesto. Naalost, sadanji nivo razvoja domae

poljoprivrede nalazi se ispod realnih mogunosti koje pruaju klima, zemljini
fond, ljudski resursi, nauka, i ostalo.
19.2. MATERIJAL I METOD RADA

Istraivanjem su obuhvaeni dostupni izvori podataka, na prvom mestu
raspoloivi statistiki podaci (Zavoda za statistiku Republike Srbije i FAO),
struna literatura (domaih i stranih autora), kao i elektronske baze podataka.
Vano je napomenuti da statistike publikacije nacionalnog zavoda za statistiku i
FAO, koje prate posmatrane pojave u poljoprivredi, esto nisu aurne, i
metodoloki i vrednosno usaglaene sa drugim relevantnim izvorima, te su u
ovome prepoznati najei razlozi moguih odstupanja, naroito kod podataka
baziranih na procenama.
Za potrebe ovog rada, uticaj krize i pada ivotnog standarda u Srbiji na
poljoprivredu su analizirani na osnovu sledeih kriterijuma:
1. poljoprivreda i prehrambena sigurnost;
2. cene i potronja poljoprivrednih proizvoda;
3. zaposlenost u poljoprivredi;
4. zarade u poljoprivredi.
Uzevi u obzir cilj istraivanja i raspoloive izvore podataka, analiza se bazira na
standardnim statistiko-matematikim metodama, a primenjeni metod je istraivanje za stolom. Posmatrani pokazatelji se prikazuju tabelarno i putem
grafikona, izraeni u apsolutnim i relativnim brojevima. Korieni metod je u
skladu sa ciljem istraivanja, te omoguava realno sagledavanje stanja odabranih
pojava unutar nacionalne poljoprivrede (sa kratkim osvrtom na zemlje iz sastava
bive SFRJ, EU, SAD i Japan).
19.3 REZULTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA

19.3.1. Poljoprivreda i prehrambena sigurnost
Bez obzira na geografski razmetaj i vremensku zonu, osnovna funkcija
poljoprivrede jeste proizvodnja hrane (odnosno, obezbeenje prehrambene
sigurnosti). Neophodnost odrivog razvoja i modernizacije poljoprivrede, kroz
proces stalnog ulaganja kapitala, proizilazi upravo iz njene vitalne uloge u
zadovoljenju prehrambenih potreba stanovnika svih zemalja sveta.
358
Pojedini ekonomisti smatraju da je poljoprivreda kimeni stub jedne nacije, da je

ona vitalan sektor ili okosnica razvoja ruralnih sredina, dok se u Francuskoj ona
smatra zelenom naftom nacije (Zahiu, 2009).
Koncept prehrambene sigurnosti je bio zaet nakon drugog svetskog rata i potom
formulisan u okviru rasprava FAO. U toku godina, ovaj koncept se razvijao i
unapreivao radi iznalaenja adekvatnih solucija koje bi bile prihvatljive na
nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou, a u cilju borbe protiv siromatva i
nedostatka hrane. Shodno tome, FAO definie prehrambenu sigurnost kroz
neposredan pristup svih ljudi hrani za kojom imaju potrebu (Zahiu i Dachin, 2001).
Radi dobijanja to realnije slike o dosadanjoj prehrambenoj sigurnosti u
Republici Srbiji, analizirana je potronja hrane kako na globalnom i regionalnom,
tako i na nacionalnom nivou.
Istraivanjem je obuhvaen dvogodinji trend (period pre ekonomske krize, 20062007. godina) koji oslikava prehrambenu sigurnost u Republici Srbiji i karakteristike
potronje hrane u zemljama regiona, EU, SAD i Japanu. Takoe, dat je osvrt na
potronju hrane u Srbiji i zemljama Evropske unije u vreme kada se vre veliki napori
u pravcu prevazilaenja krize i njenog uticaja na ivotni standard domaeg
stanovnitva.
U periodu 2006-2007. godina, prosena potronja osnovnih prehrambenih
proizvoda u Srbiji relativno odstupa od menija koji je zastupljen u pojedinim
dravama lanicama EU. Najvea odstupanja su u pogledu potronje itarica,
groa, mleka, jaja i ivotinjskih masti, dok su najmanje razlike prisutne kod
konzumiranja mesa, povra i biljnih ulja (Prilog/Tabela 1.).
Prosena potronja hrane u Srbiji je vidno neujednaena, sa primetnom
oscilacijom u kratkom vremenskom intervalu, koja je pod znatnim uticajem
domaih trinih prilika i spoljnotrgovinske razmene. Shodno tome, potroaka
korpa u Srbiji se karakterie kroz:
nizak nivo potronje itarica;
nizak nivo potronje krompira;
visok nivo potronje voa i povra;
zadovoljavajuu potronju mesa;
veoma nisku potronju mleka;
nizak nivo potronje jaja;
nizak nivo potronje meda;
nizak nivo potronje ivotinjskih masti i biljnih ulja;
zadovoljavajuu potronju eera;
nizak nivo potronje alkoholnih pia.
359
Stanje koje je bilo prisutno na domaoj trpezi u prethodnom periodu u velikoj

meri prati proizvodnju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kvantitet, kvalitet
i kontinuitet, s jedne strane, kao i uticaj ponude i potranje, s druge strane.
Naravno, kupovna mo stanovnitva ne moe uvek da prati zadovoljenje osnovnih
prehrambenih potreba, a kamoli elje koje sve ee odstupaju od svakodnevne
realnosti.
U odnosu na zemlje sa porostora bive Jugoslavije, potronja osnovnih
prehrambenih proizvoda u Republici Srbiji odslikava vidne razlike kada je u
pitanju proseno konzumiranje krompira, voa, jaja, meda, biljnih ulja i
ivotinjskih masti. Posebno su izraene razlike u prosenoj potronji itarica,
povra, mesa, mleka i alkoholnih pia (Prilog/Tabela 2.).
Imajui u vidu injenicu da razvijene zemlje pridaju veliki znaaj obezbeenju
prehrambene sigurnosti svoje nacije, da se po tom osnovu izdvajaju znatna
budetska sredstva za podrku razvoju i unapreenju poljoprivrede, sledi prikaz
potronje hrane u EU, SAD i Japanu (Prilog/Tabela 3.).
U datom sluaju, merilo nije toliko ivotni standard i platena mo lokalnog
stanovnitva, koliko navika potroaa, geografski razmetaj i vremenska zona. Bilo
kako bilo, Srbija znaajno zaostaje u potronji elementarnih proizvoda u odnosu na EU
(itarica, groa, mleka, jaja i ivotinjskih masti) i SAD (itarica, mesa, mleka, jaja,
biljnih ulja i eera). U Japanu je tradicionalno velika potronja ribe i morskih plodova,
dok se ovi proizvodi kod nas uglavnom konzumiraju u vreme posta i verskih praznika.
Evidentno, budunost oveanstva je vezana za prehrambenu sigurnost stalan
pristup za sve ljude neophodnoj hrani koja e im osigurati aktivan i zdrav ivot.
Osnovni elementi prehrambene sigurnosti sadrani su u obezbeenju potrebne
hrane po stanovniku (iskazane kroz kalorije i proteine) i u novanoj snazi
stanovnitva da istu pribavi. Ovo je mogue ostvariti kroz korelaciju
nutricionistikih i prehrambenih politika.
Osnovni cilj prehrambenih politika treba da se zasniva na obezbeenju kvantitativnih
i kvalitativnih prehrambenih potreba za celokupno stanovnitvo po cenama koje su
pristupane svim socijalnim kategorijama.
Neophodna hranljiva vrednost koju prepisuju FAO nutricionisti za tzv. normalnog
oveka treba da iznosi minimalno 2.200 kcal/dnevno. Kritina taka koju FAO
procenjuje kree se u intervalu 1.460-1.620 kcal/stanovniku/dnevno, dok se procena
svetske banke kree u intervalu 1.840-2.060 kcal/stanovniku/dnevno. U poslednjih
deset godina, hranljiva vrednost na svetskom nivou je iznosila 2.699
360
kcal/stanovniku/dnevno (3.236 kcal/stanovniku/dnevno u razvijenim zemljama4,

2.412 kcal/stanovniku/dnevno u zemljama u razvoju).
U tabeli koja sledi, data je energetska vrednost prosene potronje hrane kod nas i
odabranim zemljama lanicama EU.
Tabela 1. Energetska vrednost prosene potronje hrane u Srbiji i pojedinim
dravama lanicama EU
Specifikacija
Godine
Hranljiva vrednost
(kcal/stanovniku/
dnevno)
Proteini (g/stanovniku/dnevno)
Masti (g/stanovniku/dnevno)
*1kcal = 4.184 J
2006
Drava
Srbija
Francuska Nemaka Poljska Rumunija
2.748
3.541
3.519
3.394
3.562
2007
2.710
3.532
3.547
3.421
3.455
2006
2007
2006
2007
74,40
74,70
119,80
119,50
112,30
112,90
163,20
164,70
98,60
101,00
143,50
144,30
101,20
102,70
113,70
113,90
111,50
109,90
112,10
107,60
Izvor: http://faostat.fao.org/site/368/default.aspx#ancor
Kako u odnosu na zemlje fondatore, tako i u odnosu na novije lanice,

stanovnitvo nae zemlje znatno zaostaje u troenju kalorija i proteina, dok jedino
potronja masti prati donekle savremene standarde (nivo Poljske i Rumunije).
Tabela 2. Energetska vrednost prosene potronje hrane u dravama sa teritorije
bive SFRJ
Proizvod
Godine
Hranljiva vrednost
(kcal/stanovniku/dnevno)
Proteini (g/
stanovniku/dnevno)
Masti (g/
stanovniku/dnevno)
2006
2007
2006
2007
2006
2007
Slovenija
Hrvatska
3.212
3.223
101,20
101,30
121,60
121,60
2.978
2.990
79,50
80,10
108,50
110,50
Drava
Bosna i
Hercegovina
3.082
3.078
87,40
88,20
75,00
70,20
Crna
Gora
2.443
2.447
70,20
74,40
63,7
70,3
*Bez Republike Srbije.

**1kcal = 4.184 J
3.487 kcal/stanovniku/dnevno u EU.
Makedonija
2.974
3.105
74,70
79,00
114,40
125,50
361
Posmatrajui drave nastale na prostoru bive SFRJ, izuzimajui Sloveniju koja

zadovoljava postavljene EU standarde, Srbija gotovo da ne zaostaje za
Hrvatskom, dok je energetska vrednost domae potronje hrane u proseku iznad
nivoa u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji (Tabela 2.).
Da bi slika bila potpuna, ovom prilikom se takoe daje pregled nutritivne
vrednosti prosene potronje hrane u razvijenim ekonomijama sveta (Tabela 3.).
Tabela 3. Energetska vrednost prosene potronje hrane u EU, SAD i Japanu
Proizvod
Godine
Hranljiva vrednost (kcal/stanovniku/

dnevno)
2006
2007
2006
2007
2006
2007
Proteini (g/stanovniku/dnevno)
Masti (g/stanovniku/dnevno)
Drava
EU
3.455
3.466
104,90
105,60
143,60
143,70
SAD
3.766
3.748
113,70
113,60
160,20
160,20
Japan
2.786
2.812
91,40
91,80
89,80
89,60
*1kcal = 4.184 J
Imajui u vidu opredelenje Republike Srbije da postane punopravan lan EU, namee
se potreba da se u dogledno vreme izjednae domae sa nutritivnim vrednostima
Zajednice.
U novonastalim okolnostima, provociranim pojavom svetske ekonomske krize,
potronja osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji i dalje vidno zaostaje za
prosekom zemalja Evropske unije. Pad ivotnog standarda i ostvarenih
nominalnih i realnih zarada domaeg stanovnitva znaajno su doprineli
smanjenju obima prometa i potronje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u
naoj zemlji. Shodno tome, u Srbiji aktuelna potronja mesa po stanovniku
proseno iznosi 43,30 kg (prosena potronja juneeg i goveeg mesa iznosi 4,00
kg, svinjskog mesa iznosi 16,00 kg, jagnjeeg mesa iznosi 1,30 kg, ivinskog
mesa 17,40 kg i ostalog mesa 4,60 kg).
Potronja kravljeg mleka (bez preraevina), u Srbiji proseno iznosi 56,50
l/stanovniku i takoe je znatno manja u odnosu na prosek koji imaju zemlje
lanice EU.
U prosenoj potronji voa (62,10 kg/stanovniku/godinje) i povra (136,10
kg/stanovniku/godinje), Srbija takoe znatno zaostaje u odnosu na prosek
potronje u EU.
362
19.3.2. Cene i potronja poljoprivrednih proizvoda

U periodu krize koliine potroenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ne
mogu mnogo da se menjaju, sa obzirom da su u pitanju namirnice koje slue za
zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba stanovnitva. Zbog neophodnosti
kupovanja ovih namernica od posebnog znaaja je i kretanje visina cena u periodu
krize i njihov udar na budet domainstava. Na formiranje cene poljoprivrednih
proizvoda velik uticaj imaju, pored visine cena inputa, i vremenski uslovi, odnosno
visina ostvarenih prinosa. Analizom prosenih cena osnovnih poljoprivrednih i
prehrambenih proizvoda tokom 2008, 2009 i 2010. godine moe se zakljuiti da je
najee prosena cena tokom 2010. godine bila na priblino istom, ili ak neto
niem nivou u odnosu na prethodne dve godine (Prilog/Tabela 4.).
Meutim, ako se posmatra samo 2010. godina i prosene mesene cene tokom
itave godine, jasno se moe uoiti da je veina proizvoda na kraju godine imala
znatno vie cene u odnosu na poetak godine. Kretanje cena najneophodnijih
proizvoda koji se koriste u ljudskoj ishrani kao to su polubeli hleb, mleko i
kokoija jaja, tokom 2010. godine, prikazani su i grafiki (Grafikon 1.).
Grafikon 1. Kretanje prosenih cena na malo, odreenih poljoprivrednih
proizvoda tokom 2010. godine
Prosene cene na malo
70
60
50
40
30
20
10
0
I
II
III
IV
VI
VII
VIII
IX
XI
XII
Mesec
Polubeli hleb
Mleko, svee,
Kokoja jaja, komad
Izvor: Meseni statistiki pregled za mesece januar do decembar 2010. godine, Republiki
zavod za statistiku Beograd, 2010 i 2011.
363
Na grafikonu 2. prikazano je kretanje prosenih cena na malo jestivog ulja,

svinjskog mesa (tradicionalno se kod nas najvie konzumira) i eera tokom 2010.
godine.
Kako se moe videti, na ovom prikazu, cene navedenih proizvoda su u stalnom
porastu od poetka ka kraju godine - vidljiva je tendencija rasta cena. Najvei porast
cena je ostvaren kod jestivog ulja, dok je kod svinjskog mesa vidljivo najvee
kolebanje cena. Sa obzirom na kretnja cena tokom 2010. godine i najave poskupljenja
hleba poetkom 2011. Godine, moe se oekivati dalji porast cena osnovnih
prehrambenih proizvoda.
Po metodologiji Republikog zavoda za statistiku indeks potroakih cena se
definie kao mera prosene promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se
koriste za linu potronju. Kako se navodi u soptenju, potroake cene u 2010. u
odnosu na 2009. godinu u proseku su poveane za 6,5%. Takoe, u januaru 2011.
godine cene ovih proizvoda i usluga su u odnosu na decembar 2010. godine u
proseku vie za 1,4%. Potroake cene su u januaru 2011. godine, u odnosu na isti
mesec 2010. godine, poveane za 11,2% (http://webrzs.stat.gov.rs/
WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKe
y=428).
Prosene cene na malo
Grafikon 2. Kretanje prosenih cena na malo, odreenih poljoprivrednih

proizvoda tokom 2010. godine
450
400
350
300
250
200
150
100
50
0
I
II
III
IV
VI
VII
VIII
IX
XI
XII
Mesec
Jestivo ulje,
Svinjsko meso
Kristal-eer, kg
Izvor: Meseni statistiki pregled za mesece januar do decembar 2010. godine, Republiki
zavod za statistiku Beograd, 2010 i 2011.
364
Koliki je znaaj visine cena hrane i koliki je njihov uticaj na budet domainstava
najbolje ilustruje podatak da od ukupne line potronje na hranu i bezalkoholna
pia tokom 2008. i 2009. godine odlazi neto vie od 41% (kada se posmatraju
sva domainstva).
Na gradskim podrujima uee hrane i bezalkoholnih pia u linoj potronji je
neto nie i iznosi 39,8% u 2009. godini, odnosno 40,0% u prethodnoj godini, dok
u ostalim podrujima uee iznosi oko 43,5%.
Kako se moe videti iz statistikih podataka (Prilog /Tabela 5.) raspoloiva
sredstva po lanu domainstva su dosta vea na gradskom podruju u odnosu na
ostala podruja. Od raspoloivih sredstava prihodi domainstva u novcu na
gradskom podruju iznose 99% i vie, a u ostalim podrujima uestvuju sa neto
vie od 87%, dok su ostala sredstva obezbeena kroz prihode domainstva u naturi.
Kao i u 2008 i 2009 godini, i u prva tri kvartala 2010. godine u pogledu
raspoloivih sredstava i line potronje, analizom svih domainstava, moe se
zakljuiti da je vie od 94% prihoda domainstva u novcu (Tabela 4.).
Tabela 4. Raspoloiva sredstva i lina potronja u prva tri kvartala 2010. godine,
za sva domainstva (prosek po domainstvu)
Specifikacija
Raspoloiva sredstva ukupno
Prihodi domainstva u novcu
Prihodi domainstva u naturi
Lina potronja ukupno
Hrana i bezalkoholna pia
Alkoholna pia i duvan
I kvartal
RSD
%
45.246 100,00
42.664
94,30
2.582
5,70
40.977 100,00
16.764
40,90
1.718
4,20
II kvartal
RSD
%
46.156 100,00
43.788
94,90
2.368
5,10
40.056 100,00
16.608
41,50
1.878
4,70
III kvartal
RSD
%
49.760 100,00
47.091
94,60
2.669
5,40
42.766 100,00
17.604
41,10
1.915
4,50
Izvor: Saoptenje broj 161, Anketa o potronji domainstava, Republiki zavod za

statistiku, Republika Srbija, jun 2010; Saoptenje broj 270, Anketa o potronji
domainstava, Republiki zavod za statistiku, Republika Srbija, septembar 2010;
Saoptenje broj 350, Anketa o potronji domainstava, Republiki zavod za statistiku,
Republika Srbija, decembar 2010.
U linoj potronji ukupno u RSD, kao i u prethodne dve godine (2008. i 2009.
godina) najvee uee imaju hrana i bezalkoholna pia.
19.3.3. Zaposlenost u poljoprivredi

Do narednog popisa stanovnitva i poljoprivrede (planirani su za oktobar 2011,
odnosno oktobar 2012. godine), trenutni broj poljoprivrednog stanovnitva i radni
kontigent unutar domaeg agrara moe biti samo rezultat procena baziranih na
365
Popisu stanovnitva, domainstava i stanova u 2002 godini. Prema njemu ukupan

broj poljoprivrednog stanovnitva je 817.052 stanovnika (oko 11% ukupne
populacije Republike). Unutar ove grupacije 529.236 stanovnika je radno aktivno,
stim to i meu 287.816 izdravanih lica, mnoga na razliite naine doprinose
obavljanju radnih aktivnosti na svojim porodinim gazdinstvima. Takoe, pod
pritiskom tranzicionih procesa i negativnih efekata ekonomske krize, mnogi u
poljoprivredi nalaze dopunski nain zarade, ili naputanjem drugih privrednih
grana reenja svojih egzistencijalnih problema pronalaze u sektoru poljoprivrede.
Srbija se definie kao drava u kojoj je teritorije sa obelejima ruralnih sredina.
Na ovom prostoru ivi preko 40% ukupne populacije, stim to je veina
pomenutih sredina ili u fazi odumiranja (senilizacije) ili demografske evakuacije
(izraenih migratornih procesa). Procenjuje se da trenutno ima manje od 750.000
poljoprivrednih domainstava, pri emu je oko 490.000 domainstava sa
registrovanim gazdinstavom. U ovoj sumi porodinih gazdinstava je malo onih
ija je proizvodnja namenjena iskljuivo tritu, koja poseduju viziju i realne
razvojne mogunosti, odnosno koja su etiketirana kao razvojno opredeljena. U
prilog ovome ide injenica da je tokom 2009. godine samo oko 80.000
gazdinstava ostvarilo pravo korienja subvencija namenjenih agraru. Iako je
skoro 90% naselja u Srbiji seosko, u preko individualnih gazdinstava nema
aktivnih lica, pa ak ni poljoprivrednika.
Generalne karakteristike postojeih gazdinstava, a prenosno i kontigenta radne
snage u ruralnim krajevima su pored pomenutih migracija i senilizacije, i loa
obrazovna struktura i nedovoljan nivo strune osposobljenosti poljoprivrednika,
koji za sobom povlae ekstenzivnost proizvodnje, otean prodor inovativnih
tehniko - tehnolokih reenja, svatarenje, promenjiv kvalitet proizvoda, nisku
produktivnost rada, lou proizvodnu strukturu, osustvo povezivanja farmera i drugo.
Fokusiravi se na znaaj poljoprivrede za celokupnu privredu, nema prostora za
njen razvoj bez jaanja pozicija komercijalnih gazdinstava, proizvodnih jedinica
koje raspolau najveim delom proizvodnih potencijala u Republici. Gazdinstva
naravno zahtevaju svu neophodnu podrku nadlenih institucija, kako u cilju svog
osposobljavanja za dostizanje potpune profitabilnosti, tako i u segmentu izgradnje
nedostajue ruralne i trine infrastrukture.
Naalost, negativni efekti svetske ekonomske krize uticali su i na redukciju
ukupne sume budetskih sredstva namenjenih Ministarstvu poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede u prethodnih nekoliko godina. Naime njihova vrednost
za 2009. godinu je iznosila 25,6 milijardi RSD, ili oko 3,4% ukupnih budetskih
izdataka, dok je njihova vrednost u 2010. bila na identinom nivou. Zakonom o
budetu za 2011. godinu, agraru je dodeljeno oko 32,6 milijardi RSD (oko 22
366
milijardi RSD budetskih sredstava, te oko 10,6 milijardi RSD u vidu izdataka iz
dodatnih prihoda). Strune ocene idu u prilog tome da agrarni budet nije
razvojno orijentisan, odnosno da poljoprivreda kao strateka grana sa znaajnim
udelom u strukturi BDP i pozitivnim spoljnotrgovinskim saldom u kriznom
periodu zasluuje vea izdvajanja. Primera radi, postojei budet poljoprivrede je
duplo manji od dodeljenog mu tokom 2008. godine.
Skup ljudskih resursa u poljoprivredi obuhvata ne samo radnu snagu koja je neophodna
za obavljanje poljoprivrednih radova (mehaniki i runo), ve i onu kojom se
obezbeuje tehnika koordinacija, organizacija i upravljanje svim resursima u agraru.
Iako je oteana procena ukupno angaovanog radnog kontigenta u poljoprivredi,
zanimljivo bi bilo pogledati pregled Optina sa najveim i najmanjim ueem
aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u ukupnom poljoprivrednom stanovnitvu5.
Naime ovako je mogue sagledati teritorije koje najbolje koriste raspoloive humane
potencijale u poljoprivrednoj proizvodnji. Ovi podaci su crpljeni iz publikacije
Republikog zavoda za statistiku Optine u Srbiji 2010, a na osnovu popisa
stanovnitva iz 2002 godine (Prilog/Tabela 6. i Prilog/Tabela 7.).
Meu prikazanim optinama, na vodeoj poziciji je optina Svrljig sa ueem
aktivnog u ukupnom poljoprivrednom stanovnitvu od oko 85,4%. Sve prikazane
optine karakterie procenat uea aktivnog stanovnitva u poljoprivredi
znaajno iznad republikog proseka, gde u strukturi aktivnog poljoprivrednog
stanovnitva dominiraju individualni poljoprivrednici.
Od prikazanih optina, u najloijoj poziciji je optina Kula sa ueem aktivnog u
ukupnom poljoprivrednom stanovnitvu od oko 46,4%. Sve prikazane optine
karakterie procenat uea aktivnog stanovnitva u poljoprivredi znaajno ispod
republikog proseka.
Takoe, interesantan je i pregled zaposlenih unutar sektora poljoprivrede u
periodu 2008-2010 godina, u koji su ukljueni svi zaposleni u pravnim licima -
Zvanina metodologija republikog zavoda za Statistiku definie Poljoprivredno

stanovnitvo kao lica koja su po zanimanju radnici u poljoprivredi, ribarstvu i umarstvu,
kao i sva lica koja oni izdravaju; Aktivno poljoprivredno stanovnitvo kao lica stara 15 i
vie godina koja zanimanja obavljaju u radnom odnosu ili samostalno (na porodinom ili na
tuem imanju, preduzeu, zadruzi i slino) i koja na taj nain stiu sredstva za ivot;
Individualne poljoprivrednike kao lica stara 15 i vie godina koja samostalno obavljaju
zanimanje na poljoprivrednom gazdinstvu; Izdravano poljoprivredno stanovnitvo kao lica
koja nemaju sopstvene prihode, ili ih nemaju u dovoljnoj meri, pa ih izdravaju lica koja
obavljaju poljoprivredno zanimanje.
367
privrednim drutvima ustanovama, zadrugama, organizacijama i malim

privrednim drutvima (do 50 zaposlenih) na osnovu redovnog polugodinjeg
istraivanja - ocene anketa o zaposlenima. Prikazani pokazatelji za odreene
teritorijalne jedinice (Prilog/Tabela 8., Prilog/Tabela 9. i Prilog/Tabela 10.)
predstavljaju godinji prosek izraunat na bazi aritmetike sredine stanja
zaposlenih na dan 31.03. i 30.09. u posmatranim godinama.
Na republikom nivou uee zaposlenih u preduzeima iz sektora poljoprivrede u
ukupnom broju zaposlenih iznosi oko 3,5%. Lidersku poziciju prema pomenutom
pokazatelju dri optina Palilula sa 2.672 zaposlena, ili oko 5,4% ukupno
zaposlenih u privrednim drutvima i zadrugama u sektoru poljoprivrede, umarstva
i vodoprivrede u Republici Srbiji.
Meu pomenutim optinama, Baka Topola je administrativna jedinica sa
najveim ueem zaposlenih iz posmatranog sektora u ukupno zaposlenim u
privrednim drutvima i zadrugama na svojoj teritoriji (oko 24,3%).
Kao i u prethodnoj godini, vodea pozicija pripada beogradskoj optini Palilula sa
2.678 zaposlenih, ili oko 5,8% ukupno zaposlenih u privrednim drutvima i
zadrugama u sektoru poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede u Srbiji.
I tokom 2010. godine lidersku poziciju zadrava optina Palilula sa 2.738
zaposlenih, ili oko 6,3% ukupno zaposlenih u privrednim drutvima i zadrugama
u sektoru poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede u Srbiji. Vodea pozicija je
prvenstveno rezultat injenice to se na njenoj teritoriji nalazi kompleks PKB.
Kako je gro optina iz prikaza koncentrisano na teritoriji AP Vojvodine, delu
Republike koji poseduje najvei deo najkvalitetnijih proizvodnih potencijala u
poljoprivredi (zemljite, voda, klimatski uslovi) pogodnih za zasnivanje ozbiljne
robne proizvodnje, logino je i da najvie zaposlenih u sektoru agrara (unutar
privrednih subjekata) bude vezano za ovu teritoriju.
Meutim, vredno je istai da je u posmatranom periodu na teritoriji cele
Republike, broj radnika u poljoprivrednim preduzeima smanjen je za preko
6.000 radnika, odnosno za 14%. Pored toga, uee zaposlenih u preduzeima iz
sektora poljoprivrede u ukupnom broju zaposlenih u 2010. godini iznosilo je oko
3,2%, a pad od 0,3% u odnosu na 2008. godinu rezultat je izraenijeg smanjenja
zaposlenih u sektoru poljoprivrede u odnosu na smanjenje ukupnog broja
zaposlenih. Ovo je najee posledica nezavrenog ili loe izvedenog procesa
privatizacije poljoprivrednih preduzea, njihovog sporog razvoja, kao i efekata
globalne ekonomske krize. Realno je za oekivati da e se u narednom periodu
smanjivati broj zaposlenih u poljoprivrednim preduzeima.
368
Znaajano je prikazati i uee zaposlenih u sektoru poljoprivrede, na bazi

godinjih proseka, u privrednim drutvima i zadrugama tokom 2008. i 2009.
godine (Prilog/Tabela 11. i Prilog/Tabela 12.).
Meu prikazanim teritorijalnim jedinicama, optina Seanj je optina sa najveim
ueem zaposlenih u sektoru poljoprivrede, sa oko 30,9%. Na osnovu prikazanog
parametra takoe se moe primetiti da vodee optine dolaze iskljuivo sa
teritorije Vojvodine. U pomenutim optinama nije dolo do marginalizacije
poljoprivredne proizvodnje, odnosno poljoprivredna preduzea uestvuju u
znaajnijem obimu u ukupnoj privrednoj aktivnosti. Kao i u prethodnoj godini, i
tokom 2009. godine optina Seanj je bila optina sa najveim ueem
zaposlenih u sektoru poljoprivrede (oko 31,20%).
Ne dovodi se u sumnju injenica da se u ruralnim podrujima Srbije kriju realne
mogunosti zapoljavanja velikog broja nezaposelnih lica. Procenjuje se da su
ulaganja u ruralna podruja i vie nego opravdana, jer su to teritorije u kojima se
uz minimalna ulaganja mogu postii maksimalni efekti zapoljavanja. Budue
zapoljavanje bi iniciralo ne samo razvoj odreenih ruralnih sredina, ve bi
uticalo i na uravnoteenje razvoja svih podruja unutar Republike, uz razvoj kako
same poljoprivredne proizvodnje, tako i ostalih privrednih delatnosti (turizam,
saobraaj, trgovina, ugostiteljstvo i drugo).
Srbija raspolae sa zadovoljavajuim klimatskim uslovima i neophodnim
prirodno-proizvodnim potencijalima, kao predpostavkom neometanog razvoja
poljoprivrede. Savremena poljoprivredna proizvodnja predpostavlja multifunkcionalnost, gde se poljoprivredni resursi ne koriste iskljuivo za proizvodnju hrane,
ve i za druge namene (proizvodnju energije, gajenje lekovitog bilja, lov, ribolov,
turizam i ostalo). Meutim, imavi u vidu stanje i limitirajue karakteristike
elemenata humanog kapitala (poljoprivrednog, a naroito aktivnog poljoprivrednog stanovnitva) i privrednih subjekata u agraru, u oba sluaja neophodno
je stvoriti odgovarajue uslove koji e podsticati njihov razvoj. Pre svega se misli
na permanentnu edukaciju proizvoaa, nauno tehnoloke transfere i
intenzifikaciju proizvodnje, uvoenje sistema kvaliteta i standardizacije,
revitalizaciju prehrambene i prateih industrija, unapreenje ruralnih podruja sa
stanovita fizike infrastrukture, primenu mera poreske politike i politike
zapoljavanja koja e ohrabrivati razvoj malih i srednjih preduzea u ruralnim
sredinama, i drugo. Imperativ reenom nalazi se u ve zapoetim integrativnim
procesima Srbije u EU i njen agrarni sektor.
369
19.3.4. Zarade u poljoprivredi

Tokom celog analiziranog perioda u Republici je prisutan trend da su bruto zarade
po zaposlenom u vanprivrednim delatnostima na viem nivou od plata ostvarenih
u privrednim delatnostima (Prilog/Tabela 13.).
Primeuje se takoe da su apsolutno izraene zarade u posmatranom periodu
daleko bre rasle u vanprivredi, za oko 50,5%, nego u privredi, za oko 34,0%.
Tradicionalno zaposleni u oblasti finansijskog posredovanja, proizvodnji
elektrine energije, gasa i vode, te angaovani u dravnoj upravi i na vaenju ruda
i kamena ostvaruju najvie zarade na republickom nivou. Sa druge strane u dosta
nepovoljnijem poloaju su zaposleni u sektorima poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede, ribarstva, preraivake industrije, trgovine, graevinarstva i
hotelijerstva.
Realnije sagledavanje kretanja zarada dosta se olakava prikazom kretanja
deviznog kursa u posmatranom periodu. Prikazane vrednosti u tabeli predstavljaju
vrednosti u RSD za jedan EUR na kraju meseca.
Tabela 5. Kretanje kursa EUR tokom perioda 2008-2011. godina
God
Jan
/mes
2008
82,8
2009
94,1
2010
98,5
2011 104,6
Feb
Mar
Apr
Maj
Jun
Jul
Avg
Sep
Okt
Nov
Dec
83,5
93,8
99,6
-
82,3
97,8
99,8
-
80,1
95,2
99,3
-
82,4
94,7
102,7
-
79,0
93,4
104,4
-
77,0
93,2
106,2
-
76,4
93,1
105,1
-
76,6
93,0
106,2
-
85,0
93,4
107,4
-
89,2
94,8
107,2
-
88,6
95,9
105,5
-
Izvor: www.nbs.rs
Interesantno je pogledati kretanje prosenih zarada bez poreza i doprinosa po

zaposlenom (neto plate) izraen kao prosek za sve delatnosti i poljoprivredu,
umarstvo i ribarstvo (Prilog/Tabela 14. i Prilog/Tabela 15.). U ovom sluaju
prikazane zarade su definisane prema vaeem Zakonu o radu (Slubeni Glasnik
RS, broj 24/2005 i 61/2005). Primeuje se dosta nii nivo zarada ostvarenih u
poljoprivredi u odnosu na prosenu zaradu svih delatnosti, za oko 22,5%.
Takoe, zanimljivo je pogledati pregled optina u kojima su ostvarene najvee i
najmanje neto zarade u sektoru poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, kao i
raspon ostvarene zarade izmeu optina sa minimalnom i maksimalnom zaradom.
370
Optina u kojoj je ostvarena maksimalna zarada po zaposlenom u sektoru

poljoprivrede u 2008. godini je optina Stara Pazova, sa 42.796 RSD. Sa druge
strane optina u kojoj su zaposleni u poljoprivredi ostvarili minimalna primanja je
optina Bojnik, sa 5.015 RSD.
Iznosi zarada u svim optinama sa najveim zaradama u sektoru poljoprivrede su
znaajno iznad prosene zarade za ovu granu privrede na republikom nivou.
Poput slike u ogledalu, iznosi zarada u svim optinama sa najmanjim zaradama u
sektoru poljoprivrede su daleko nii od prosene zarade za ovu granu privrede na
republikom nivou.
Primeuje se da su maksimalne zarade ostvarene u optinama u kojima su
koncentrisani vei proizvoai (preduzea i gazdinstva) unutar odreenih linija
poljoprivrede i prehrambene industrije. Minimalne zarade su ostvarene u
optinama u kojima je i pored postojanja dobrih uslova za organizovanje
poljoprivredne proizvodnje, tokom tranzicionih godina doslo do marginalizovanja
ove delatnosti. Raspon maksimalne i minimalne ostvarene zarada u sektoru
poljoprivrede kretao se tokom 2008 godine u odnosu 1:8,6 (odnosno tokom 2009
godine, u odnosu 1:7,3).
Svesno su zanemarene pojedine optine grada Beograda (osim Palilule), na ijim
je teritorijama prijavljena velika prosena zarada unutar sektora poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede po prosenom zaposlenom, a u kojima je uposlen mali
broj zaposlenih, ije bi ukljuivanje znaajno uticalo na mogue zakljuke.
19.4. ZAKLJUAK
Posmatrajui prehrambenu sigurnost, u Srbiji prosena potronja osnovnih
prehrambenih proizvoda po stanovniku opada i jo uvek znaajno zaostaje kako
koliinski, tako i energetski za potronjom u razvijenim ekonomijama sveta (EU,
SAD, Japan).
Iako analiza koja je bazirana na statistikom pregledu ne odaje eljenu sliku o
prosenoj potronji hrane u Srbiji, u odnosu na ostale posmatrane teritorijalne
jedinice, ne treba zaboraviti injenicu da se kod nas i dalje ne prati obezbeenje
sopstvene prehrambene sigurnosti (potronja hrane i alkoholnih pia proizvedenih
na porodinim poljoprivrednim gazdinstvima). Shodno tome, ima i dalje dovoljno
prostora da prihvatimo nezvaninu tvrdnju da se u Srbiji dobro jede i dosta
konzumira alkohol, te da bi nam mogli pozavideti kako u regionu, tako i
razvijenim zemljama u kojima je ivotni standard znatno iznad platene moi
domaeg stanovnitva.
371
Ouvanje stabilnih i niskih cena proizvoda koji se koriste u ishrani stanovnitva,

odnosno poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, od posebnog je znaaja
tokom perioda krize. U Republici Srbiji su domainstva u proseku po lanu
domainstva tokom 2008, 2009 i 2010. godine troila na hranu i pie oko 40%
ukupne line potronje. Takoe, vei udeo hrane i bezalkoholnih pia u linoj
potronji je ostavaren u ostalim podrujima u odnosu na gradska podruja.
Analizom cena odreenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u istom
periodu (2008-2010. godina) moe se videti da su cene kod veine proizvoda
ostale na priblino istom nivou. Meutim, ako se posmatra samo 2010. godina po
mesecima moe se videti da je veina vanijih proizvoda ostavarila porast cena.
Tokom prethodnog perioda, broj lica ukljuenih u realizaciju poljoprivrednih
aktivnosti konstantno se smanjivao (kako zaposlenih u preduzeima i zadrugama,
tako i meu individualnim proizvoaima). Pored toga visina prosenih zarada
ostvarenih u sektoru poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede i ribarstva u dosta je
loijoj poziciji u odnosu na prosene zarade ostvarene u veini privrednih grana
(finansijsko posredovanje, proizvodnja elektrine energije, gasa i vode, i drugo)
ili van privrede.
U globalu, navedeno je posledica nezavrene, ili loe izvedene privatizacije
poljoprivrednih preduzea, zastarele materijalne baze u poljoprivredi i njenog
sporog razvoja, te negativnog uticaja globalne ekonomske krize i nedostatka
investicionih sredstava koje zahteva domai agrar. Realno je za oekivati da e se
i u narednim godinama smanjivati kako broj angaovanih lica, tako i visina
ostvarenih zarada u poljoprivredi.
LITERATURA
1. Bogdanov Natalija (2008): Small rural households in Serbia and rural non-farm
economy. UNDP, DAES, Belgrade, Serbia.
2. Cvijanovi D., Vlahovi B., Mili D. (2007): Zapoljavanje u ruralnim podrujima Srbije
- inilac poveanja proizvodnje i izvoza hrane. Ekonomika poljoprivrede, br. 1/2007, IEP,
Beograd, Srbija.
3. Hodi K., ejvanovi F., Kapi R., Tati K. (2009): Teorija trita i cijena. Institut za
ekonomiku poljoprivrede Beograd, Fakultet za poslovni menadment Mostar.
4. Jelonik M., Arsi Slavica, Potrebi V. (2008): Estimation of agricultural situation in a
typical municipality of the Kolubara district, Republic of Serbia. Scientific Papers (Series
Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural development), Volume
8/2008, Bucharest, Romania.
372
5. Jelonik M., Cvijanovi D., Cicea C. (2007): Importance of transportation and
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
telecommunications infrastructure for rural development of Serbia in the context of European

integrations, Scientific Papers (Series Management, Economic Engineering in Agriculture
and Rural development), Volume 7/2007, Bucharest, Romania.
Jelonik M., Ivanovi Lana, Subi J. (2011): How strong is Serbian agriculture
comparative analysis of few agricultural indicators of Serbia and Romania. Monograf Serbia and the European Union: economic lessons from the new member states.
University of Coimbra, Portugal
Jelonik, M. (2009): Karakteristike organizacionih oblika subjekata u poljoprivredi.
Master teza. Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija.
Makroekonomske analize i prognoze, vol. 1, br. 1-2, 2010, Institut ekonomskih nauka,
Beograd, Srbija.
Meseni statistiki pregled za mesece januar do decembar 2010. godine. Republiki
zavod za statistiku, Beograd, 2010 i 2011.
Novkovi N. (2007): Podsticanje unapreenja agrobiznisa i zaposlenosti u ruralnim
sredinama. Ekonomika poljoprivrede, br. 1/2007, IEP, Beograd, Srbija.
Optine u Srbiji u 2009 i 2010 godini. Republiki zavod za statistiku, 2010, Beograd,
Srbija.
Popis stanovnitva, domainstava i stanova u 2002 godini - Poljoprivreda, knjiga 2.
Republiki zavod za statistiku, 2003, Beograd, Srbija.
Republika Srbija, god. LX, jun 2010.
Republika Srbija, god. LX, septembar 2010.
Republika Srbija, god. LX, decembar 2010.
Statistiki godinjak 2009. Republiki zavod za statistiku, Republika Srbija, Beograd, 2009.
Statistiki godinjak 2010. Republiki zavod za statistiku, Republika Srbija, Beograd, 2010.
Subi J. (2005): Radna snaga u poljoprivredi Srbije. Industrija, br. 3/2005, Ekonomski
institut Beograd, Srbija.
Subi J. (2010): Specifinosti procesa investiranja u poljoprivredi. Monografija. Institut
za ekonomiku poljoprivrede, beograd.
evarli M., Nikoli Marija (2007): Metodoloka pitanja posedovne i socioekonomske strukture farmerskih domainstava u EU. Monografija - Meunarodna
iskustva u tranziciji agrarnog sektora i ruralnih podruja. DAES, Poljoprivredni
fakultet, Beograd, Srbija.
Zahiu Letiia (2009): Management agricol. Ed. Economic, Bucureti.
Zahiu Letiia, Dachin Aanca (2001): Politici agroalimentare comparate. Ed.
Economic, Bucureti.
www.cekos.rs
www.euractiv.rs
http://faostat.fao.org/site/368/default.aspx#ancor
http://www.naslovi.net/rd/1696485
www.nbs.rs
webrzs.statserb.sr.gov.yu
373
29. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1
&pubType=2&pubKey=428
30. www.stips.minpolj.gov.rs/node/951
PRILOG
Tabela 1. Prosena potronja osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji i
pojedinim dravama lanicama EU (kg/stanovniku/godinje)
Proizvod
itarice
(ukupno)*
Godine
Drava
Srbija
77,60
69,60
44,40
36,40
124,50
103,70
100,70
108,50
18,20
15,70
74,10
82,30
151,50
154,90
7,00
6,70
0,40
0,30
14,50
12,00
8,80
9,80
31,30
33,30
78,90
80,20
2006
2007
2006
Krompir
2007
Povre
2006
(ukupno)
2007
Voe
2006
(ukupno)**
2007
2006
Groe
2007
2006
Meso (ukupno)
2007
Riba
2006
(ukupno)***
2007
Mleko
2006
(ukupno)****
2007
2006
Jaja (ukupno)
2007
2006
Med
2007
Biljna ulja
2006
(ukupno)
2007
ivotinjske
2006
masti (ukupno) 2007
eer
2006
(ukupno)****
2007
2006
Alkoholna pia
2007
*Bez pivarskog jema.
**Bez vinskog groa.
***Ukljuujui i morske plodove.
***Bez putera.
****Ukljuujui i zaslaivae.
Francuska
123,20
118,50
62,70
64,90
97,90
98,20
111,40
116,80
1,90
3,90
86,10
88,80
35,00
34,80
260,00
260,50
14,00
14,70
0,50
0,60
21,20
20,30
17,40
18,80
38,30
37,40
92,20
91,30
Nemaka
115,50
114,30
68,80
69,50
89,60
94,50
85,50
88,00
9,70
10,70
84,10
87,90
14,80
14,80
242,30
247,20
12,30
12,00
1,10
1,10
17,40
17,30
21,30
20,30
50,10
51,20
140,40
136,60
Poljska
148,60
150,30
132,30
122,90
113,00
130,30
51,70
50,00
3,90
3,90
76,20
76,60
9,50
9,50
188,80
198,50
11,30
11,60
0,10
0,10
11,90
11,20
14,30
14,60
44,50
43,70
102,70
105,80
Rumunija
182,10
180,60
99,00
98,00
193,10
151,40
70,10
58,80
3,40
4,50
63,10
63,20
5,20
5,30
259,40
266,20
14,90
12,80
0,40
0,50
14,80
13,30
3,90
3,70
32,20
28,70
106,00
119,80
374
Tabela 2. Prosena potronja osnovnih prehrambenih proizvoda u dravama sa

teritorije bive SFRJ* (kg/stanovniku/godinje)
Drava
Proizvod
Godine
Slovenija Hrvatska
2006
136,70
2007
141,00
2006
62,20
Krompir
2007
64,20
2006
87,80
Povre (ukupno)
2007
77,40
2006
135,60
Voe
(ukupno)***
2007
120,50
2006
36,00
Groe
2007
34,00
2006
86,30
Meso (ukupno)
2007
83,90
2006
9,40
Riba
(ukupno)****
2007
9,40
2006
241,40
Mleko
(ukupno)*****
2007
246,40
2006
6,50
Jaja (ukupno)
2007
8,90
2006
1,40
Med
2007
0,90
2006
12,80
Biljna ulja
(ukupno)
2007
12,70
16,30
ivotinjske masti 2006
(ukupno)
2007
16,70
2006
23,00
eer
(ukupno)****** 2007
24,10
2006
97,40
Alkoholna pia
2007
103,80
*Bez Republike Srbije.
**Bez pivarskog jema.
***Bez vinskog groa.
****Ukljuujui i morske plodove.
*****Bez putera.
******Ukljuujui i zaslaivae.
itarice
(ukupno)**
125,40
119,40
65,30
68,60
88,50
92,30
95,20
101,50
19,40
22,90
47,30
50,10
15,30
15,30
216,30
217,50
10,80
10,80
0,40
0,40
17,10
15,90
5,40
6,40
55,70
43,30
103,10
113,50
Bosna i
Crna
Makedonija
Hercegovina Gora
170,80
67,00
135,30
169,30
67,40
135,20
80,40
191,60
51,90
77,40
178,20
53,50
212,30
173,80
143,20
197,30
163,10
157,50
92,40
70,00
107,60
92,40
71,70
99,70
7,00
20,40
5,30
5,70
15,10
8,20
20,10
32,10
38,00
21,30
46,50
50,60
6,80
4,80
6,80
4,80
183,20
304,90
128,40
196,70
305,90
137,10
4,60
3,60
9,10
5,30
5,80
8,40
0,90
0,80
0,40
0,80
0,80
0,50
9,00
1,60
17,80
6,60
2,20
18,10
1,80
0,80
9,70
1,70
0,80
10,90
19,60
41,70
36,00
25,60
36,20
36,40
78,60
45,20
38,40
81,30
34,30
37,10
375
Tabela 3. Prosena potronja osnovnih prehrambenih proizvoda u EU, SAD i

Japanu (kg/stanovniku/godinje)
Proizvod
Godine
itarice (ukupno)*
Krompir
Povre (ukupno)
Voe (ukupno)**
Groe
Meso (ukupno)
Riba (ukupno)***
Mleko (ukupno)****
Jaja (ukupno)
Med
Biljna ulja (ukupno)
ivotinjske masti (ukupno)
eer (ukupno)****
Alkoholna pia
2006
2007
2006
2007
2006
2007
2006
2007
2006
2007
2006
2007
2006
2007
2006
2007
2006
2007
2006
2007
2006
2007
2006
2007
2006
2007
2006
2007
Drava
EU
125,80
125,10
76,60
76,50
116,90
117,30
108,50
104,40
8,60
9,50
84,60
86,20
22,10
22,00
239,00
241,40
12,30
12,40
0,70
0,60
19,80
19,40
13,10
13,30
38,10
39,20
110,10
109,10
SAD
Japan
110,50
111,60
56,10
55,60
122,30
127,60
108,10
111,00
8,20
8,50
123,90
122,80
24,60
24,10
249,70
253,80
14,50
14,30
0,60
0,50
29,50
29,10
5,70
5,70
68,80
67,60
99,90
98,30
*Bez pivarskog jema.

**Bez vinskog groa.
***Ukljuujui i morske plodove.
***Bez putera.
****Ukljuujui i zaslaivae.
115,40
115,10
21,10
22,60
106,20
106,20
55,60
58,20
2,30
2,40
45,70
46,10
60,80
60,80
75,30
76,40
19,00
19,60
0,30
0,30
15,80
15,60
1,80
1,80
27,80
30,10
44,20
47,10
376
Tabela 4. Prosene cene na malo (u RSD)

Proizvodi
Hleb od peninog brana tip 850, kg

Polubeli hleb, kg
Hleb od peninog brana tip 500, kg
Penino brano tip 500, kg
Krompir, kg
Pasulj, kg
Crni luk, kg
Jabuke, kg
Junee meso, bez kostiju, kg
Telee meso, bez kostiju, kg
Svinjsko meso, bez kostiju, kg
Jagnjee meso, kg
Zaklano pile, kg
Kokoja jaja, komad
Mleko, svee,
Domai sir, beli, meki, kg
Maslac (puter), kg
Svinjska mast, domaa, kg
Jestivo ulje,
Margarin, kg
Kristal-eer, kg
Prena kafa, kg
Kuhinjska so, kg
Mlena okolada, kg
2008
57,64
70,28
51,97
34,66
187,96
39,91
64,44
469,56
743,23
420,57
541,47
207,81
9,49
56,61
231,19
612,07
92,32
127,03
187,51
58,65
589,80
27,30
774,19
Godine
2009
57,33
70,61
47,18
31,10
201,81
38,66
57,89
547,77
853,50
458,16
599,17
210,73
10,49
52,57
254,24
615,67
140,18
107,14
198,59
61,40
696,13
30,05
869,52
2010
54,88
42,04
37,53
195,92
60,52
56,18
419,79
366,11
198,13
9,47
55,60
260,37
670,34
137,26
104,20
205,24
68,37
728,54
31,35
770,62
Izvor: Statistiki godinjak 2009, Republiki zavod za statistiku, Republika Srbija,

Beograd 2009; Statistiki godinjak 2010, Republiki zavod za statistiku, Republika
Srbija, Beograd, 2010; Meseni statistiki pregled za mesece januar - decembar 2010
godine, Republiki zavod za statistiku Beograd, 2010 i 2011.
377
Tabela 5. Raspoloiva sredstva i lina potronja, meseni prosek po lanu

domainstva (u 2008. i 2009. godini)
Specifikacija
Lina potronja ukupno, RSD
2008
RSD
Sva domainstva
14.315
13.562
753
13.191
5.451
589
Gradsko podruje
15.780
15.641
139
14.263
5.702
592
Ostalo podruje
12.280
10.695
1.585
11.771
5.114
584
2009
%
RSD
100,00
94,70
5,30
100,00
41,30
4,50
15.880
15.027
853
14.183
5.856
633
100,00
94,60
5,40
100,00
41,20
4,50
100,00
99,10
0,90
100,00
40,00
4,10
17.474
17.306
168
15.444
6.164
626
100,00
99,00
1,00
100,00
39,80
4,10
100,00
87,10
12,90
100,00
43,60
5,00
13.813
12.064
1.749
12.549
5.457
644
100,00
87,30
12,70
100,00
43,50
5,10
Izvor: Statistiki godinjak 2010 i Statistiki godinjak 2009, Republiki zavod za

statistiku, Republika Srbija, Beograd 2009 i 2010 godina.
378
Tabela 6. Optine u Srbiji sa najveim ueem aktivnog poljoprivrednog

stanovnitva u ukupnom poljoprivrednom stanovnitvu
Teritorijalna
jedinica
Rep. Srbija
Svrljig
Bor
Trgovite
Gadin Han
Majdanpek
Oseina
Vranje
Raka
Knjaevac
Pirot
Poljoprivredno
stanovnitvo
817.052
3.702
2.098
1.270
1.458
2.112
9.039
5.998
1.365
2.244
2.362
Aktivno
poljop.
stanovnitvo
529.236
3.161
1.774
1.048
1.159
1.673
7.163
4.706
1.052
1.721
1.782
Individualni
poljoprivrednici
487.703
3.122
1.694
1.028
1.148
1.567
7.087
4.374
1.003
1.623
1.639
Uee aktiv.
poljop. st. u ukup.
poljop. st. (%)
64,8
85,40
84,60
82,50
79,50
79,20
79,20
78,50
77,10
76,70
75,40
Izvor: Optine u Srbiji 2010., Republiki zavod za statistiku, Beograd.
Tabela 7. Optine u Srbiji sa najmanjim ueem aktivnog poljoprivrednog

stanovnitva u ukupnom poljoprivrednom stanovnitvu
Teritorijalna
jedinica
Rep. Srbija
Kula
Preevo
Srbobran
Bujanovac
Vrbas
Plandite
Seanj
Sombor
Stara Pazova
Inija
Poljoprivredno
stanovnitvo
817.052
3.429
6.223
3.088
8.267
2.030
2.054
3.737
11.387
4.691
4.413
Aktivno
poljoprivredno
stanovnitvo
529.236
1.593
2.913
1.546
4.220
1.047
1.079
2.001
6.154
2.549
2.414
Individualni
poljoprivrednici
487.703
1.106
2.877
1.159
4.108
639
888
1.408
4.549
2.207
2.020
Uee aktiv.
poljop. st. u
poljop. st. (%)
64,80
46,40
46,80
50,00
51,00
51,60
52,50
53,50
54,00
54,30
54,70
379
Tabela 8. Optine u Srbiji sa najveim brojem zaposlenih u privrednim drutvima

i zadrugama u sektoru poljoprivrede (u 2008. godini)
Teritorijalna
Jedinica
Republika Srbija
Palilula
Novi Sad - grad
Sombor - grad
Panevo - grad
Baka Topola
Zrenjanin - grad
Beej
Subotica - grad
Sremska Mitrovica
Baka Palanka
Ukupno
1.428.457
45.192
102.135
16.713
26.069
7.064
25.467
7.385
35.158
11.940
10.023
Zaposleni
Poljoprivreda, umarstvo,
vodoprivreda i ribarstvo
49.528
2.672
2.365
1.960
1.857
1.718
1.598
1.479
1.194
1.035
998
Tabela 9. Optine u Srbiji sa najveim brojem zaposlenih u privrednim drutvima

i zadrugama u sektoru poljoprivrede (u 2009. godini)
Teritorijalna
jedinica
Republika Srbija
Palilula
Novi Sad - grad
Sombor - grad
Panevo - grad
Baka Topola
Zrenjanin - grad
Beej
Subotica - grad
Kikinda
Baka Palanka
Ukupno
1.396.792
45.074
100.080
15.811
24.136
6.619
25.231
7.166
33.101
12.898
9.701
Zaposleni
46.429
2.678
2.320
1.715
1.652
1.634
1.584
1.453
1.064
898
868
380
Tabela 10. Optine u Srbiji sa najveim brojem zaposlenih u privrednim

drutvima i zadrugama u sektoru poljoprivrede (u 2010. godini)
Teritorijalna
jedinica
Ukupno
1.354.637
43.154
98.567
5.991
24.679
15.103
21.978
6.529
31.789
78.919
9.367
Republika Srbija
Palilula
Novi Sad
Baka Topola
Sombor
Zrenjanin
Panevo
Beej
Subotica
Novi Beograd
Baka Palanka
Zaposleni
43.384
2.738
2.348
1.637
1.538
1.524
1.364
1.301
993
858
838
Izvor: Zaposleni u Republici Srbiji u 2010. godini, Republiki zavod za statistiku,

saoptenje broj 19, januar 2011.
Tabela 11. Optine u Republici Srbiji sa najveim ueem zaposlenih u

privrednim drutvima i zadrugama u sektoru poljoprivrede (u 2008. godini) - %
Teritorijalna
jedinica
Republika Srbija
Seanj
Plandite
itite
Opovo
Baka Topola
Alibunar
Titel
Nova Crnja
Beej
Ba
Ukupno
Zaposleni u privrednim drutvma,

ustanovama, zadrugama i organizacijama
Svega
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
71,40
83,70
83,30
85,30
99,90
88,10
83,30
75,50
81,70
80,20
66,20
2,50
30,90
25,60
23,80
22,30
21,40
18,40
17,60
16,10
16,00
15,30
Izvor: Optine u Srbiji 2009, Republiki zavod za statistiku, Beograd.
381
Tabela 12. Optine u Republici Srbiji sa najveim ueem zaposlenih u

privrednim drutvima i zadrugama u sektoru poljoprivrede (u 2009. godini) - %
Teritorijalna
jedinica
Ukupno
Republika Srbija
Seanj
Plandite
Baka Topola
itite
Opovo
Titel
Alibunar
Beej
Baki Petrovac
Bela Crkva
100.00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
100,00
Zaposleni u privrednim drutvma,

ustanovama, zadrugama i organizacijama
Svega
73,90
2,50
85,00
31,20
83,40
26,00
88,90
22,00
85,70
18,60
100,00
18,60
77,90
18,30
83,30
17,20
82,00
16,60
68,10
15,90
75,00
14,80
Tabela 13. Prosene bruto zarade u Srbiji (RSD u periodu 2008-2011. godina)
Opis
Ukupno
Privreda
Vanprivreda
Ukupno
Privreda
Vanprivreda
Ukupno
Privreda
Vanprivreda
Ukupno
Opis
Ukupno
Privreda
Vanprivreda
Ukupno
Privreda
Vanprivreda
Ukupno
Privreda
Vanprivreda
Ukupno
God.
2008
2008
2008
2009
2009
2009
2010
2010
2010
2011
God.
2008
2008
2008
2009
2009
2009
2010
2010
2010
2011
Januar
39.331
38.209
41.453
40.245
38.153
44.844
41.651
40.635
43.741
47.382
Jul
46.115
43.504
50.934
45.307
42.055
52.238
48.394
45.965
53.169
-
Februar
43.218
40.680
47.985
43.353
39.562
51.485
44.871
41.488
51.828
Avgust
46.222
43.927
50.458
43.597
40.074
51.265
47.190
44.577
52.455
-
Mart
42.873
40.135
47.992
42.213
38.032
51.624
46.457
43.337
52.731
Septembar
46.015
43.837
50.007
43.577
40.114
51.069
48.016
45.604
52.814
-
Izvor: www.cekos.rs
April
45.355
42.747
50.128
45.304
41.526
53.295
48.525
45.857
53.850
Oktobar
47.883
44.826
53.412
44.147
40.637
51.641
47.822
45.448
52.552
-
Maj
44.835
41.915
50.233
43.183
39.628
51.010
46.454
43.950
51.552
Novembar
46.944
44.177
51.910
43.895
40.400
51.256
47.877
45.440
52.666
-
Jun
45.608
43.332
49.806
44.246
40.684
51.828
47.486
45.033
52.355
Decembar
53.876
49.191
62.232
51.115
46.539
60.422
54.948
51.165
62.327
-
382
Tabela 14. Optine u Republici Srbiji sa najveim i najmanjim zaradama po

zaposlenom ostvarenim u sektoru poljoprivrede (u 2008. godini) - u RSD
Prosena zarada po zaposlenom
Prosek svih delatnosti
vodoprivreda
Republika Srbija
32.746
26.696
Optine sa najveim zaradama po zaposlenom u sektoru poljoprivrede
Stara Pazova
31.799
42.796
Despotovac
29.667
40.052
Sremska Mitrovica
32.629
38.456
Uice
31.697
37.938
Palilula
40.971
37.656
Novi Sad
38.128
37.312
id
29.115
35.653
Velika Plana
28.403
33.785
Peinci
41.230
33.178
Parain
28.914
33.091
Optine sa najmanjim zaradama po zaposlenom u sektoru poljoprivrede
Bojnik
15.502
5.015
Vladiin Han
14.945
6.021
Svilajnac
27.983
7.644
abari
27.619
7.902
Bosilegrad
22.668
8.730
Petrovac na Mlavi
25.286
9.133
Mionica
23.831
9.155
Veliko Gradite
25.856
9.364
Aleksinac
26.767
11.029
Surdulica
26.136
12.112
Teritorijalna
jedinica
383
Tabela 15. Optine u Republici Srbiji sa najveim i najmanjim zaradama po

zaposlenom ostvarenim u sektoru poljoprivrede (u 2009. godini) - u RSD
Prosena zarada po zaposlenom
Prosek svih delatnosti
vodoprivreda
Republika Srbija
31.733
27.582
Optine sa najveim zaradama po zaposlenom u sektoru poljoprivrede
Velika Plana
26.958
43.231
Stara Pazova
25.166
40.933
Despotovac
29.981
39.660
Uice
30.542
38.919
Palilula
41.783
38.874
Negotin
27.011
36.453
Novi Sad
36.500
35.593
Sremska Mitrovica
29.476
34.732
Ruma
27.251
34.229
Peinci
35.298
34.134
Optine sa najmanjim zaradama po zaposlenom u sektoru poljoprivrede
Knjaevac
18.977
5.889
Sjenica
25.104
6.322
Medvea
24.396
6.506
Ljig
23.282
7.779
Sremski Karlovci
28.832
9.035
Veliko Gradite
22.214
9.430
Petrovac na Mlavi
23.004
10.940
Aleksinac
24.762
11.641
abari
24.552
11.653
Bajna Bata
28.388
11.911
Teritorijalna
jedinica
DEO
II
TRITE RADA I A K T I V N E M E R E
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 20
REGULATORNI ASPEKTI I REFORME NA

TRITU RADA 1
Vlastimir Lekovi 2, Gordana Marjanovi 3
Apstrakt: Nepovoljna kretanja glavnih indikatora trita rada u Srbiji, razlog su
da se pristupi celovitoj analizi, kako zakonske regulative, koja ureuje odnose
meu akterima na tritu rada, tako i glavnih uzroka niske zaposlenosti, visoke
nezaposlenosti, strukturnih neusklaenosti, dualnosti trita rada itd.
Istovremeno, aktuelno stanje u drutvu, koje karakterie visoka nezaposlenost,
nalae potrebu formulisanja strategije sveobuhvatnijeg reevanja problema
zapoljavanja, ija polazna pretpostavka treba da bude usklaenost ekonomske
politike, politike zapoljavanja i socijalne politike. To iz razloga to trite rada,
bez aktivnog odnosa drugih segmenata ekonomije i drutva kao celine, ne moe
da znaajno povea zaposlenost ili eliminie nezaposlenost. Meutim, socijalne
napetosti, koje su rezultat dugotrajnije visoke nezaposlenosti, mogu se ublaiti i
samim unapreenjem funkcija trita rada, zbog ega su reforme na tritu rada
nune.
Reforma na tritu rada, posebno u uslovima krize, podrazumeva novi pristup
politici trita rada, kao integralnom delu politike zapoljavanja. Kako politika
trita rada integrie zakonodavstvo vezano za trite rada, aktivne i pasivne
politike trita rada, cilj istraivanja u ovom radu je da se ukae na neophodnost
reformisanja regulative, s jedne strane, i aktivne politike trita rada, s druge
strane. S obzirom da se od primene aktivnih mera oekuju pozitivni rezultati, u
radu se posebno istie novi teorijski pristup ovoj problematici, kao i razliita
iskustva u ovoj oblasti iz razvijenih zemalja, kao i zemalja u tranziciji.
Kljune rei: trite rada, politika zapoljavanja, zaposlenost, nezaposlenost,
aktivne mere, institucije
2
3
Rad je deo istraivakog projekta 179015 (Izazovi i perspektive strukturnih promena u

Srbiji: Strateki pravci ekonomskog razvoja i usklaivanje sa zahtevima EU),
finansiranih od strane Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije.
Prof. dr Vlastimir Lekovi, Ekonomski fakultet, Kragujevac
Doc. dr Gordana Marjanovi, Ekonomski fakultet, Kragujevac
388 LEKOVI, MARJANOVI
20.1. UVOD
Problem visoke nezaposlenosti, sa kojom se Srbija suoava dui niz godina, koji
je praen i smanjenjem nivoa zaposlenosti, zahteva da se svi relevantni faktori u
zemlji usredsrede na stvaranje realnih ekonomskih i drutvenih uslova koji e
doprineti podizanju nivoa ekonomske dinamike u zemlji i otvaranju novih radnih
mesta. U tom kontekstu, u radu se analizira regulatorni aspekt trita rada i njegov
doprinos reavanju problema nezaposlenosti. Ukazuje se na iskustva razvijenih
trinih privreda u kojima je adekvatna regulativa trita rada znaajan faktor, ne
samo vee zaposlenosti, ve i budueg razvoja privrede. Otuda neophodnost da
se, u cilju sveobuhvatnijeg reavanja problema zapoljavanja, postigne maksimalna usklaenost ekonomske politike, politike zapoljavanja i socijalne politike.
To iz razloga to trite rada, bez aktivnog odnosa drugih segmenata ekonomije i
drutva kao celine, ne moe da znaajno povea zaposlenost ili eliminie
nezaposlenost. U tome se ogleda odgovornost kreatora ekonomske politike da
doprinesu stvaranju poslovne klime koja bi, svojim podsticajnim delovanjem,
doprinela intenziviranju ekonomskih aktivnosti i veem investiranju, to je bitna
realna pretpostavka za otvaranje novih radnih mesta. Istovremeno, iako je
otvaranje novih radnih mesta izvan nadlenosti trita rada, adekvatni regulatorni
okviri i reformisanje politike trita rada imaju znaajnu ulogu u pripremi
adekvatne ponude radne snage za novootvorena radna mesta.
Na bazi kretanja kljunih indikatora na tritu rada u Srbiji u drugoj polovini prve
decenije dvadeset prvog veka, istraivanje u ovom radu pokazuje prisustvo odreenih ogranienja, koja su posledica ne samo efekata tranzicije, ve i mnogih
nepovoljnih tendencija koje su nasleene iz ranijeg perioda. Jedno od ogranienja su i strukturne neusklaenosti, kako na strani ponude, tako i na strani tranje,
na tritu rada u Srbiji, koje imaju dugoroni karakter. Kao ozbiljan problem
namee se pitanje odlaska mladih visokoobrazovanih lica u inostranstvo, to predstavlja nenadoknadiv gubitak za zemlji. Da bi se navedena, kao i brojna druga
ogranienja koja karakteriu trite rada u Srbiji prevazila, neophodne su sveobuhvatne mere ekonomske politike, ali i aktivna politika trita rada, pre svega.
20.2. REGULATORNI ASPEKTI TRITA RADA

Bitna karakteristika stanja ekonomije Srbije tokom protekle decenije je nizak nivo
zaposlenosti i visoka nezaposlenost, to predstavlja jedan od najveih ekonomskih
i socijalnih problema zemlje. Stopa zaposlenosti daleko zaostaje iza lisabonskog
cilja (zaposlenost od 70%), a stopa nezaposlenosti, prema zvaninim podacima,
pokazuje da je svaki peti radno sposoban stanovnik nezaposlen. Razlozi ovakvih
nepovoljnih tendencija u oblasti zapoljavanja nalaze se, najveim delom, u
REGULTORNI ASPEKTI I REFORME NA TRITU RADA
389
posledicama procesa tranzicije. Naime, restrukturiranje i privatizacija preduzea

rezultirali su zatvaranjem velikog broja radnih mesta, a u novim, privatizovanim
preduzeima, nova radna mesta su otvarana veoma sporo i nedovoljno da bi se
mogli apsorbovati svi zahtevi koje iskazuje trite rada. Zato za politiku
zapoljavanja u naoj zemlji moemo konstatovati da je njena osnovna
karakteristika visoka nezaposlenost, koja je dugotrajna i koja kontinuirano raste.
Problem nezaposlenosti ima za pojedinca neposredne trajne posledice koje se
manifestuju ne samo u padu ivotnog standarda, nego i u odreenim socijalnim i
psihikim problemima. To je razlog da se ciljevi ekonomske politike usredsrede
na stvaranje realnih uslova za otvaranje novih radnih mesta i suzbijanje
nedovoljne zaposlenosti.
Zaposlenost, odnosno nezaposlenost, ima viestruko znaenje. Za radnika ona
znai dohodak, razvijanje linih radnih sposobnosti, potvrivanje u radu i sticanje
odgovarajueg drutvenog statusa. Za drutvo, zaposlenost predstavlja osnovni
izvor bogatstva. Zbog toga, ciljevi zapoljavanja treba da imaju kljuno mesto u
kreiranju i sprovoenju ekonomske i socijalne politike. To podrazumeva
neophodnost jasnog definisanja kratkoronih, srednjoronih i dugoronih ciljeva,
kojima treba prilagoditi odgovarajue instrumente ekonomske politike. Zbog
ozbiljnosti situacije, koja je rezultat visoke nezaposlenosti, neophodno je
reavanje problema nezaposlenosti i pruanje pomoi da se nae zaposlenje, uz
isplatu privremene novane pomoi.
Problem (ne)zaposlenosti veoma je sloen i kompleksan proces, na koji utie vei
broj faktora. Prisustvo nezaposlenosti ukazuje na postojanje odgovarajuih
nedostataka u poretku sutinskih procesa i faktora uticaja, koji se nalaze u
dijapazonu od pojedinca, kao neposrednog aktera koji je zainteresovan za
reavanje svojih egzistencijalnih problema, do trinog i drutvenog
institucionalnog okvira, kao i drutvenog ustrojstva. Zbog svoje sloenosti,
reavanje problema nezaposlenosti podrazumeva sveobuhvatan, multidisciplinarni
pristup, kako bi se sagledale sve slabe take i primenila se najefikasnija sredstva
kojima raspolae trite rada, kao i adekvatni instrumenti ekonomske i sistemske
politike. U sluaju Srbije, problem je kompleksniji usled prisustva problema
dugotrajne nezaposlenosti (godinu dana i due bez zaposlenja), to je posledica
kumulacije vie faktora koji oteavaju uspenije posredovanje pri zapoljavanju.
Zbog toga je identifikovanje uzroka nezaposlenosti, bitan poetni uslov za izbor
adekvatnih ekonomsko-politikih mera u cilju njenog suzbijanja. To podrazumeva
potrebu da se jasno specificira postojea viestrukost uzronih efekata, to je bitna
pretpostavka za preduzimanje delotvornih mera.
U uslovima postojee visoke nezaposlenosti, neophodno je da zapoljavanje, kao

faktor reavanja problema siromatva i davanja podrke privrednom rastu, dobije
prioritet u reavanju aktuelnih problema naeg drutva. To podrazumeva preduzimanje svih neophodnih mera koje treba da rezultiraju otvaranjem veeg broja
kvalitetnijih radnih mesta. Prvenstveno, treba napraviti strategiju sveobuhvatnog
reavanja problema zapoljavanja. Bazina pretpostavka takve strategije podrazumeva usklaenost politike zapoljavanja, ekonomske i socijalne politike. Ta
usklaenost obuhvata: odravanje makroekonomske stabilnosti; kreiranje poslovne klime koja e biti podsticajna za investicije; omoguavanje pune mobilnosti
radne snage; unapreenje obrazovnog sistema, koji bi obezbedio kvalifikovanu i
fleksibilnu radnu snagu; adekvatnu socijalnu zatitu, ime se obezbeuje podrka
u periodu traenja novog zaposlenja. S druge strane, zaposlenje predstavlja uslov
da svaki radno sposoban pojedinac da svoj doprinos privrednom razvoju zemlje.
Napred navedene aktivnosti, i ciljevi kojima one tee, zahtevaju ne samo aktivnu
politiku trita rada, ve, pre svega, sprovoenje kompleksnih programa
privrednih i regulatornih reformi, jer je to nain da se unaprede uslovi
privreivanja, to je pretpostavka za poboljanje situacije i u oblasti
zapoljavanja, ime e se ostvariti bolji ishodi trita rada. Da bi privredne
reforme rezultirale znaajnijim pomacima u oblasti zapoljavanja, one treba da
budu sinhronizovane sa reformama koje su u funkciji unapreenja funkcionisanja
trita rada. Naime, iako je otvaranje novih radnih mesta izvan nadlenosti trita
rada, reformisanje politike trita rada je neophodno kako bi se pripremila
adekvatna ponuda radne snage za novootvorena radna mesta.
Iskustava razvijenih trinih privrede, pre svega onih sa socijalno-trinom
orijentacijom, pokazuju da koncepcija ekonomski odrivog, socijalno pravinog i
oveka dostojnog ureenja privrede, na principima konkurencije, obuhvata
jedinstvenu grupu konstitutivnih i ureivakih principa, kao osnove za ureenje
trita rada. To podrazumeva da ureenje trita rada bude znaajan faktor budueg razvoja privrede. Na taj nain, adekvatna regulativa trita rada, dugorono e
biti u funkciji ostvarivanje ekonomskih interesa, izraenih u odrivosti rasta i
razvoja privrede i drutva, a istovremeno e predstavljati stabilan instrument
poboljanja ivotnog standarda. (Hose, H. R., et al, 2005. str. 96-97) S obzirom da
je dohodak od rada dominantna osnova egzistencije, za formiranje naknada na
tritu rada potrebne su institucionalne regulative, u okviru kojih je bitno da se za
posebne grupe predvidi i posebna zatita. Bitno je da budu ureeni, potencijalno
realni, kolektivno meuzavisni rizici nezaposlenosti, koja se moe pojaviti usled
konjukturnih, strukturnih ili kriza privrednog rasta. Pri tome, bitno je imati u vidu
da rad nije jedinstveno dobro, ve ga karakteriu razliite kvalifikacije, usled ega
se razliiti uinci i naknade mogu samo nepotpuno utvrditi.
391
Ureenje trita rada podrazumeva da budu prihvaene odreene poetne

pretpostavke opteg karaktera. Pre svega, bitno je da se, u formi socijalnog
partnerstva, uspostavi i garantuje puna autonomija pregovaranja izmeu sindikata,
poslodavaca i drave, a u cilju utvrivanja minimalnih normi za pojedinane
radne ugovore. Bitno je da, prilikom regulisanja odnosa izmeu zaposlenih i poslodavaca, a pre svega u pogledu zapoljavanja i otputanja radnika, bude zastupljen princip obostrane dobrovoljnosti, to je znaajna pretpostavka fleksibilnosti
trita rada, ali i sigurnosti zaposlenih. Tako utvren kolektivni dogovor ima
obavezujui karakter za sve zainteresovane strane, pri emu se isti ne moe
prekriti na tetu radnika. Kao znaajna institucija trita rada, Nacionalna sluba
zapoljavanja ima bitnu ulogu u pogledu pruanja informacija, savetima za izbor
profesije, posredovanjem u zapoljavanju, kao i unapreenjem kvalifikacije i
mobilnosti radne snage. Na taj nain, stvaraju se uslovi za prevazilaenje prepreka
i za izjednaavanje ponude i potranje radne snage. Bitna je i uloga drave koja, u
sluaju nezaposlenosti, ublaava socijalni pad obezbeivanjem odreene naknade
ili pomoi za nezaposlene. U uslovima tranzicije kada, usled restrukturiranja i
privatizacije preduzea, jedan broj radnika ostaje bez zaposlenja, a istovremeno
nema mogunosti za novo zapoljavanje, drava treba da preuzme obavezu isplate
odgovarajue naknade i regulisanja doprinosa za njihovo penzijsko i zdravstveno
osiguranje. Novane nadoknade i pomoi za vreme nezaposlenosti, osim to treba
da prue materijalno osiguranje nezaposlenima, vane su i kao mehanizam
regulacije trita rada. Naime, i nezaposleni treba da prihvate da je znaajnije da
se dravna pomo usmerava u pravcu pomoi da na tritu budu konkurentniji,
umesto to im se daje pomo za izdravanje. U takvom pristupu se i ogleda
osnovni smisao aktivne politike trita rada.
Aktivnom politikom trita rada moe se poveati zaposlenost, ali je isto tako
znaajan njen doprinos da se trite rada uredi i da se socijalne napetosti ublae.
Kao znaajan prioritet aktivne politike trita rada, u uslovima smanjenja
zaposlenosti i poveanja nezaposlenosti, potrebno je da bude proirivanje
programa podsticaja zapoljavanja. U uslovima kada kvalifikaciona struktura
ponude rada ne odgovara potranji od strane poslodavaca, institucije trita rada
treba da omogue dodatno struno osposobljavanje, kroz dokvalifikacije i
prekvalifikacije, u koje treba ukljuiti to je mogue vei broj nezaposlenih lica sa
neodgovarajuim kvalifikacijama. Struno osposobljavanje ne treba da se
sprovodi samo za poznatog poslodavca, ve korist od strunog osposobljavanja
treba da bude znatno vea, kako sa stanovita nezaposlenih lica, tako i iz ugla
poslodavaca. Bitno je da se to je mogue veem broju nezaposlenih lica prui
mogunost da dou do odgovarajueg znanja i vetina. To je posebno znaajno za
lica koja su, procesom restrukturiranja i privatizacije, ostala bez zaposlenja, a
njihova kvalifikacija nije adekvatna zahtevima trita rada, tj. novih poslodavaca.
Takoe je bitno da se struna osposobljavanja usredsrede na ona znanja i vetine
za kojima postoji potranja na tritu rada i koja odgovaraju potrebama

nezaposlenih lica.
Da bi se stvorili uslovi za funkcionisanje trita rada, neophodno je da se pobolja
transparentnost trita rada, kao i da se omogui mobilnost privrednih subjekata i
fleksibilnost naknada i ostalih uslova. To podrazumeva uspostavljanje jedne
kompleksne institucionalne regulative trita rada, unutar koje se kreu radnici i
poslodavci prilikom donoenja odluka. Institucionalnu regulativu trita rada ine
zakoni, procedure i funkcionalne institucije. Ureivanjem ove oblasti, omoguava
se vea mobilizacija potencijala trinih snaga u cilju smanjenja nezaposlenosti i
irenja obima zapoljavanja. (Hose, H. R., et al, 2005. str. 99) Kada je u pitanju
zakonska regulativa u oblasti radnih odnosa u Srbiji, moemo konstatovati da je,
u poreenju sa zemljama iz neposrednog okruenja (Albanija, Bosna i
Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Rumunija), a prema
kriterijumu trokova zapoljavanja i otputanja radnika, radno zakonodavstvo
zadovoljavajue. To upuuje na zakljuak da je problem nezaposlenosti
dominantno uzrokovan realnim sektorom ekonomije i nemogunou otvaranja
novih radnih mesta.
Znaajan segment u oblasti regulative trita rada je i radno pravo. Njegova uloga
ogleda se u zatiti radnika od odreenih nepravdi kojima moe da bude izloen,
od ekonomskih nepogodnosti i zdravstvenog rizika. Regulativom u oblasti radnog
prava garantuju se minimalni standardi kao to je maksimalno dozvoljeno radno
vreme, minimalno plaeni godinji odmor, otkazni rokovi, isplate naknade u
sluaju bolesti. Utvrivanjem minimalnih standarda za uslove rada, drava nastoji
da zatiti radnika od neopravdanih zahteva poslodavaca, kao i od objektivnotehnikih rizika kojima je rad izloen u savremenim uslovima. Sva ostala pitanja,
kao to je isplata zarade, druge nadoknade i bonusi i sl., reguliu se ugovorom o
radu izmeu zaposlenog i poslodavca.
U postupku pridruivanja EU, a zatim i punopravnog lanstva, neophodno je da
Srbija i u oblasti zapoljavanja i ureivanja trita rada, sprovede znaajne
regulatorne reforme, kako bi se ostvarila harmonizacija sa regulativom zemalja
lanica EU. Te reforme treba da omogue stvaranje podsticajnog institucionalnog
okvira da trite rada bude efikasno kako bi se postigli Lisabonski ciljevi u ovoj
oblasti visok nivo zaposlenosti radno sposobnog stanovnitva i postizanje
zadovoljavajueg nivoa socijalne zatite. Lisabonski ciljevi nisu kriterijum za
lanstvo u EU, ali zemlje se podstiu da te ciljeve razmotre i implementiraju u
okviru svojih reformi.
Bitna pretpostavka za uspenije reavanje problema nezaposlenosti, pored
kvalitetne regulative i vee efikasnosti trita rada, jeste i poslovna klima koja bi,
393
svojim podsticajnim delovanjem, doprinela intenziviranju ekonomskih aktivnosti

i veem investiranju, to je i uslov za otvaranje novih radnih mesta. Dva su
osnovna segmenta koji se reflektuju na karakter poslovnog ambijenta u svakoj
zemlji makroekonomsko okruenje i poslovanje preduzea. U pogledu
ostvarivanja pozitivnih ekonomskih rezultata, od ega zavisi mogunost
pozitivnog reavanja problema nezaposlenosti i socijalne sigurnosti, posebno je
vano da se privatni sektor motivie na vee uee u investicionom ciklusu.
Da li Vlada Srbije kreira i vodi ekonomsku politiku, politiku zapoljavanja i
socijalnu politiku u skladu sa napred navedenim potrebama drutva?
Od kreatora ekonomske politike zemlje, oekuje se stvaranje takve poslovne
klime koja e da bude podsticajna za kreiranje poslovnih aktivnosti preduzetnika,
to rezultira unapreenjem konkurentnosti, ali i otvaranjem novih radnih mesta.
Ako o poslovnoj klimi u zemlji sudimo prema izvetaju Svetske banke Doing
Business, moemo konstatovati da se ovaj parametar funkcionisanja ekonomije
veoma sporo menja, u smislu oekivanog unapreenja. U ukupnom rangiranju
zemalja prema lakoi poslovanja, u Izvetaju Doing Business 2010, Srbija je
rangirana na 88 mesto. U odnosu na prethodnu, 2009. godinu, Srbija je svoju
poziciju neznatno popravila u ukupnom rangu (za dva mesta), u pogledu
odobravanja kredita (za osam mesta), a znaajnije poboljanje pozicije je u
pogledu otpoinjanja posla (sa 108 na 73 mesto). Prema svim ostalim
pokazateljima lakoe poslovanja davanje dozvola, zapoljavanje, registar
vlasnitva, zatita investitora, plaanje poreza, potovanje ugovora, spoljna
trgovina pozicija Srbije je loija u odnosu na Izvetaj za 2009. godinu.
Uz nesporan prioritet odravanja makroekonomske stabilnosti, neophodno je
kreiranje ekonomske politike kojom e se uspostavljati poslovna klima koja e
biti podsticajna za nove investicije, domae i strane, kako bi se otvarala nova
preduzea i proirivala postojea, ime bi se otvarala nova radna mesta i
poveavala zaposlenost radne snage. Istovremeno, nove investicije, koje imaju za
rezultat inovacije u proizvodima i procesima, doprinose rastu konkurentske
prednosti preduzea, pa samim tim i intenzivnijem otvaranju novih radnih mesta.
20.3. KRETANJE KLJUNIH INDIKATORA

NA TRITU RADA U SRBIJI
U kontekstu optih ekonomskih kretanja u Srbiji, veoma znaajno mesto
zauzimaju stanje, opte karakteristike i tendencije na tritu rada. Tokom prve
decenije dvadeset prvog veka, ostvareni su odreeni pozitivni rezultatu u pogledu
uspostavljanja makroekonomske stabilnosti i izgradnje institucija trine privrede.
U godinama pre poetka manifestovanja i irenja globalne ekonomske krize

(2008.), ostvarena je pozitivna stopa rasta bruto drutvenog proizvoda (najmanji
rast, od 2,5%, ostvaren je 2003, a najvei, od 8,4%, 2004. godine), dok tokom
krize taj trend nije nastavljen, odnosno zabeleena je negativna stopa rasta. Blagi
oporavak usledio je tek 2010. godine, kada je ostvarena veoma skromna pozitivna
stopa rasta BDP od 1,5%. Znaajni segmenti ekonomske politike u prethodnom
periodu bili su: cenovna stabilnost, stabilnost deviznog kursa, liberalizacija
spoljnotrgovinskog reima i kreiranje i poboljanje poslovnog ambijenta, gde su
ostvareni odreeni rezultati. Meutim, najznaajniji pokazatelji na tritu rada ne
pokazuju uopte, ili pokazuju samo blagu korelaciju sa kretanjem BDP, pri emu
je izraena tendencija opadanja zaposlenosti i rasta stope nezaposlenosti, naroito
tokom perioda krize. Tako je velika nezaposlenost, bila i ostala, jedan od kljunih
problema, kako ekonomske aktivnosti, tako i ekonomske politike u Srbiji.
Procena stanja na tritu rada u Srbiji, vri se na osnovu Ankete o radnoj snazi
(ARS), koja predstavlja celovito i zaokrueno istraivanje o svim relevantnim
kategorijama na tritu rada, ija je metodologija usaglaena sa meunarodnim
standardima u ovoj oblasti, a pre svega sa metodologijom Eurostata. Prema
istraivanjima, koja su bazirana na ARS, u poslednjoj deceniji zabeleen je pad
zaposlenosti, to se smatra posledicom kako tranzicije i restrukturiranja, tako i
primene pogrenih mera ekonomske politike. Kretanje kljunih indikatora trita
rada u periodu od 2005. do 2010. godine, prikazano je u Tabeli 1.
Tabela 1: Osnovni indikatori trita rada u periodu 2005-2010.
Godina
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
(april)
2010.
(oktobar)
Zaposleni
(u 000)
2.733
2.630
2.656
2.805
2.590
Nezaposleni
(u 000)
719
693
585
457
517
Stopa
zaposlenosti
42,3
40,3
41,8
44,2
40,8
Stopa
nezaposlenosti
20,8
20,9
18,1
14,0
16,6
2.412
573
38,1
19,2
2.382
566
37,7
19,2
Izvor: Republiki zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi 2005-2010.
Nastanak i irenje ekonomske krize ima velike implikacije na kretanje osnovnih

indikatora trita rada. Promene na tritu rada u Srbiji prate se kroz kretanje
zaposlenosti i nezaposlenosti (kao i kroz kretanje zarada kao osnovnog
pokazatelja ivotnog standard). Relevantni podaci pokazuju da je, u periodu od
395
aprila 2008. do oktobra 2010. godine, dolo do znatnog smanjenja ukupne

zaposlenosti, to je ilustrovano na dijagramu 1.
Analiza podataka o kretanju zaposlenosti, prezentiranih u Tabeli 1, pokazuje da je
dolo do rasta zaposlenosti u 2008. godini, to je bilo veoma brzo anulirano
negativnim tendencijama, koje su uzrokovane efektima ekonomske krize, tako da
je ukupna zaposlenost beleila otar pad, to je ilustrovano na dijagramu1.
Dijagram 1. Kretanje zaposlenosti u Srbiji u periodu april 2008-oktobar 2010.
u 000
2900
2830
2805
2800
2700
2600
2642
2500
2500
2412
2382
2400
2300
2007.
04.2008.
10.2008. 04.2009.
10.2009. 04.2010.
10.2010.
Izvor: Republiki zavod za Statistiku, Anketa o radnoj snazi 2008-2010.
Smanjenje ukupne zaposlenosti, od - 6,5% od 2008. do oktobra 2010. godine, ima

ogromne posledice na pad privredne aktivnosti, odnosno na ukupno ekonomsko i
socijalno stanje u Srbiji. Pad zaposlenosti praen je poveanjem nezaposlenosti, a
negativan trend ovih pokazatelja neminovan je pratilac ekonomske krize. U
uslovima krize, privredni subjekti nastoje da smanje trokove poslovanja,
ukljuujui i trokove radne snage, odnosno da postojei obim aktivnosti i profita
ostvare zapoljavanjem manjeg broja radnika. Neminovna posledica takve prakse
je poveanje nezaposlenosti, ije kretanje tokom perioda krize je prikazano na
dijagramu 2.
Dijagram 2. Kretanje stope nezaposlenosti u periodu april 2008-oktobar 2010.
Izvor: Republiki zavod za Statistiku, Anketa o radnoj snazi 2008-2010.
Kao rezultat kombinovanog dejstva smanjenja zaposlenosti i poveanja

nezaposlenosti, dolo je do poveanja stope nezaposlenosti sa 14% 2008. na
19,2% 2010. godine. Suoavamo se sa realnou da pozitivni makroekonomski
trendovi nisu praeni i padom nezaposlenosti, to bi bilo realno oekivati. Na taj
nain, dugotrajna nezaposlenost postaje bitna karakteristika trita rada u Srbiji u
duem vremenskom period. Nezaposlenost u Srbiji je vie nego duplo vea od
stope nezaposlenosti u Evropskoj uniji, koja je u oktobru 2010. iznosila 8,6%.
(www.en.wikipedia.org/wiki) Stopa zaposlenosti aktivnog stanovnitva znaajnije
je, tokom 2009. i 2010. opala, sa 40,8% na 38,1%, i u poreenju sa zemljama
Evropske unije relativno je niska. Poreenja radi, prosena stopa zaposlenosti u
zemljama Evropske unije u 2008. godini iznosila je 64%, uz oekivanja da se u
to kraem vremenskom period priblii nivou zaposlenosti od 70%, to je
projektovano kao cilj Lisabonske strategije do 2010. godine. Meutim,
ekonomska kriza je i u zemljama Evropske unije uslovila pad svih indikatora na
tritu rada, pre svega pad zaposlenosti i poveanje stope nezaposlenosti. Na
osnovu rezultata istraivanja trita rada u evropskim zemljama u 2010. godini,
objavljenih u World of Work Report 2010, oporavak trita rada u Evropskoj uniji
od posledica ekonomske krize, predvia se tek 2015. godine.
Jedan od stratekih ciljeva koji je postavljen na tritu rada u Srbiji pre poetka
krize, jeste stopa zaposlenosti od 60%. Da bi se postigao projektovani cilj, bilo je
neophodno zaposliti 500.000 radnika u privatnom sektoru, to bi znailo poveanje zaposlenosti u tom sektoru za 50%. Da bi taj cilj mogao da se ostvari, prema
grubim procenama, uz pretpostavku godinjeg rasta BDP od 5%, Srbiji je bilo
397
potrebno vie od jedne decenije. (Arandarenko, M., 2009. str. 229-230). Meutim,
optimistiki postavljeni ciljevi ne samo da nisu ostvareni, ve je dolo do daljeg
pogoranja svih pokazatelja na tritu rada i pada BDP, tako da je stopa zaposlenosti u Srbiji 37,7%, to nije ni dve treine od optimistiki targetiranih 60%.
Analiza kretanja kljunih indikatora trita rada u Srbiji ukazuje da ukupna
zaposlenost poslednjih godina belei ciklino kretanje i moe se okarakterisati
kao prociklina varijabla. Kriva ukupne zaposlenosti ima karakteristian U
oblik, a podaci o kretanju zaposlenosti u 2010. godini govore o kontraciklinom
kretanju ove varijable. Sa druge strane, stopa nezaposlenosti belei, uglavnom,
kontraciklino kretanje.
20.4. OGRANIENJA TRITA RADA

I MOGUNOSTI ZA NJIHOVO PREVAZILAENJE
Trite rada u Srbiji karakteriu brojna ogranienja, koja su posledica ne samo
perioda tranzicije i restrukturiranja privrede, ve i mnogih nepovoljnih tendencija,
nasleenih iz ranijeg perioda. Ako se tome doda i injenica da se tokom
poslednje decenije nedovoljno radilo na reformi ovog segmenta integralnog
trita, onda je jasno zato postoje strukturne neusklaenosti, dugorona
nezaposlenost, nedovoljna fleksibilnost, dualnost trita itd.
Bitna karakteristika trita rada u Srbiji jeste specifian odnos izmeu ponude i
tranje za radnom snagom. Ponuda radne snage odreena je demografskim
karakteristikama stanovnitva i brojem aktivnih stanovnika, koga ine sva
zaposlena i nezaposlena lica starija od 15 godina. Aktivno stanovnitvo, u 2010.
godini, ini 6.326.511, u 2009. godini bilo je 6.350.328 lica, a 2005. godine
6.456.000 lica. (ARS, 2005-2010.) Smanjenje aktivnog stanovnitva za 130.000
lica od 2005. do 2010. godine, bitno odreuje ponudu radne snage.
Pored sve manjeg broja aktivnog stanovnitva, i kvalifikaciona struktura
zaposlenih i nezaposlenih radnika utie na ponudu rada. U Srbiji, najvei deo
aktivnog stanovnitva ine radnici sa srednjim obrazovanjem. Prema podacima
ARS iz oktobra 2010. godine, od ukupnog broja aktivnog stanovnitva u Srbiji,
priblino 1.720.000 lica ima srednjokolsko obrazovanje, a sa visokim
obrazovanjem je oko 585.000 aktivnih lica.
Tranja za radnom snagom zavisi od nivoa privredne aktivnosti, a prvenstveno je
determinisana nivoom investicione aktivnosti. S obzirom na injenicu da postoji
direktna povezanost izmeu nivoa investicione aktivnosti i BDP, nesporan je
uticaj investicija na poveanje zaposlenosti, odnosno na kreiranje novih radnih
mesta. (Arandarenko, M., Ognjenovi, K., 2008. str. 38-43) Priliv stranih
direktnih investicija (FDI) predstavlja jedno od reenja za ubrzavanje privrednog
rasta, to treba da doprinese kreiranju novih radnih mesta, posebno u privatnom
sektoru. S obzirom da poveanje stope zaposlenosti treba da bude jedan od
glavnih ciljeva makroekonomske politike u Srbiji, stabilan priliv FDI bi znatno
doprineo ostvarivanju ovog cilja.
Analiza strukture zaposlenih i nezaposlenih radnika ukazuje na visoku stopu
nezaposlenosti mladih, iako se oekuje slabljenje ovog trenda. S druge strane,
oekuje se pogoranje trenda, odnosno rast stope nezaposlenosti pripadnika radne
snage starijih od 50 godina. Kada je u pitanju polna struktura nezaposlenih, vea
je stopa nezaposlenosti ena od stope nezaposlenosti mukaraca, sa tendencijom
pogoranja poloaja ena.
Za ublaavanje strukturnih neusklaenosti na tritu rada, potrebno je, pre svega,
prilagoavanje obrazovnog sistema potrebama trita rada. Osim pitanja
adekvatnosti, neophodno je pokrenuti pitanje efikasnosti kolovanja, naroito
studiranja na viim i visokim kolama. Nizak nivo efikasnosti studiranja, gde
gotovo polovina studenata ne zavri fakultet, predstavlja potencijalni izvor jo
veeg broja nezaposlenih mladih ljudi. Nedostaju ozbiljnije analize ovog
problema, pa tako nedostaju i preporuke za reavanje problema neefikasnog
kolovanja. Oekivanja pozitivnih pomaka u ovom segment usmerena su ka
rezultatima primene Bolonjskog procesa na univerzitetima u Srbiji. (Arandarenko,
M., Zelovi, M., 2009. str. 24)
Dakle, strukturne neusklaenosti na tritu rada u Srbiji su dugorone, a njihovo
prevazilaenje zahteva promene, kako na strani ponude, tako i na strani tranje za
radnom snagom. Na strani ponude, znaajno ogranienje predstavlja sporo
prilagoavanje obrazovnog sistema i sistema obuke u odnosu na strukturu tranje
za radnom snagom. Na strani tranje su, takoe, prisutna ogranienja, pre svega
zbog ogranienih mogunosti nedovoljno razvijenog privatnog sektora da
apsorbuje ponudu radne snage.
Trite rada u Srbiji je dualnog karaktera. S jedne strane je segment koji obuhvata
radna mesta u javnom sektoru i razvijeni deo privatnog sektora, gde su radnici
zakonom zatieni i socijalno osigurani. S druge strane je segment koji obuhvata
ostale uesnike na tritu rada (samozaposleni, poljoprivrednici, siva ekonomija
itd.), koji ne uivaju zakonsku i socijalnu zatitu i koji, istovremeno, predstavljaju
najugroeniju kategoriju zaposlenih radnika, posebno u uslovima krize.
Pored izraene dualnosti trita rada, veoma bitna karakteristika jeste prisustvo
dugorone nezaposlenosti. Prema ARS iz oktobra 2010. godine, uee
399
dugorone nezaposlenosti u ukupnom broju nezaposlenih iznosi 71,6%. Prema

(ARS, oktobar 2010.), posebno je izraena dugorona nezaposlenost mladih, koja
je najvea za starosnu grupu od 25 do 34 godine. Najei razlozi koji se navode
kao uzronici dugorone nezaposlenosti su neadekvatna ponuda i nedovoljna
tranja za radom, to govori u prilog injenici da je u Srbiji izraeno prisustvo
strukturne nezaposlenosti. Zatim, znatan broj radnika je ostao nezaposlen tokom
procesa privatizacije i restrukturiranja privrede, pri emu veliki broj radnika
prima naknade za osiguranje od nezaposlenosti. Takoe, kao razlog za postojanje
velikog broja dugorono nezaposlenih radnika, istie se ogroman nedostatak
tranje za radnicima u nerazvijenim regionima.
Pri analizi ogranienja trita rada u Srbiji, esto se postavlja pitanje njegove
efikasnosti i konkurentnosti. Analiza podataka iz Izvetaja Svetskog ekonomskog
foruma pokazuje da je efikasnost trita rada u Srbiji niska, u odnosu na zemlje u
okruenju. U Tabeli 2. dat je pregled efikasnosti trita rada deset izabranih
zemalja, prema sledeim parametrima: fleksibilnost u odreivanju plata, rigidnost
zapoljavanja, odnos nadnica i produktivnosti i odliv mozgova.
Tabela 2: Efikasnost trita rada
R.b.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Drava
Albanija
BiH
Bugarska
Hrvatska
Maarska
Makedonija
Crna Gora
Rumunija
Srbija
Slovenija
Fleksibilnost
u odreivanju
plata
64
40
59
76
35
6
77
82
70
117
Efikasnost trita rada

Rigidnost
Plate i
zapoljavanja produktivnost
64
82
46
121
58
33
27
114
86
125
16
129
58
96
48
51
62
33
91
72
Odliv
mozgova
107
138
127
122
99
126
55
116
136
48
Izvor: The Global Competitiveness Report 2010-2011, pp. 442-452.
Najnepovoljnija pozicija Srbije jeste po pitanju odliva mozgova, prema kome se

Srbija nalazi na 136 mestu od ukupno 139 zemalja rangiranih u The Global
Competitiveness Report 2010-2011. Na osnovu ovog pokazatelja, Srbija je bolje
rangirana jedino u odnosu na Bosnu i Hercegovinu (138), ali je iza Bugarske
(127), Makedonije (126), Hrvatske (122), Rumunije (116), Albanije (107) itd.
Odliv mozgova (brain drain) predstavlja nenadoknadiv gubitak za zemlju iz koje

odlazi, pre svega, visokoobrazovani kadar, koji se za naputanje zemlje, neretko,
odluuje jo tokom studija. Podaci iz Tabele 2. pokazuju da se Srbija nalazi meu
vodeim zemljama u svetu po broju visokokvalifikovanih kadrova koji su
napustili svoju zemlju. Ova zabrinjavajua tendencija ima za posledicu smanjenje
konkurentnosti trita rada i smanjenje kvaliteta ponude radne snage, pa na taj
nain utie na poveanje strukturne nezaposlenosti. S druge strane, odlaskom
visokoobrazovanih kadrova alje se negativan signal potencijalnim investitorima za ulaganja u zemlju koju naputaju najbolji kadrovi, (www.grupa484.org.rs)
i koja na taj nain gubi i sadanji i budui ljudski kapital. Struni kadar odlazi u
druge zemlje, oekujui visoke zarade, bolje uslove ivota i rada, kao i vee
mogunosti za profesionalni napredak. Prema podacima iz 2005. godine, Srbija i
Crna Gora imale su oko 150.000 iseljenih strunjaka. (Grei, V., 2009. str. 107)
Odgovarajuom politikom trita rada, odnosno segmentom ove politike koja se
odnosi na zakonodavstvo vezano za trite rada, ine se pokuaji za otklanjanje
negativnih posledica odliva mozgova. Tako je Vlada Republike Srbije, u februaru
2010. godine, usvojila Strategiju naunog i tehnolokog razvoja, kojom se nudi
reenje za zaustavljanje odliva mozgova. Ovom Strategijom, definie se izgradnja
naune i tehnoloke infrastrukture, uz kreiranje zaposlenja i izgradnju stanova za
mlade strunjake, povezivanje sa naim strunjacima u inostranstvu i definisanje
modela saradnje, kako bi i ovi nai strunjaci, koji ive i rade u inostranstvu, dali
svoj doprinos razvoju nauke u Srbiji, kao i naem ukupnom ekonomskom i
drutvenom razvoju. Takoe, Vlada Republike Srbije je, 2008. godine, usvojila
Nacionalnu strategiju za mlade, iji su ciljevu u skladu sa sveukupnom
strategijom i politikom trita rada.
Najvee ogranienje za uspeno sprovoenje svih predvienih mera jeste
nedostatak finansijskih sredstava, jer je sadanjih 100 miliona evra, odnosno 0,3%
BDP, nedovoljno. Planom Vlade Republike Srbije predvieno je da se, do 2015.
godine, izdvajanje za nauno-istraivaku delatnost povea na 1% BDP. Oekuje
se da realizacija usvojenih strategija, uz poveanje finansijskih izdvajanja,
znaajno doprinese zaustavljanju negativnih tendencija na tritu rada koje su
rezultat odliva mozgova. Neophodno je da se mladi obrazovani ljudi zadre u
zemlji i da budu maksimalno angaovani u svim sferama privrede i drutva.
Odliv mozgova i visoka stopa nezaposlenih visokoobrazovanih lica ukazuje na
jednu neloginu, ekonomski i drutveno neracionalnu situaciju u naem drutvu.
Naime, u Srbiji ima svega oko 6% lica sa fakultetskim obrazovanjem, to je
daleko od evropskog proseka, a posebno od zacrtanog cilja da u Evropi 2020.
treba da bude 40% fakultetski obrazovane populacije. Sama injenica da u zemlji
ne moe da se obezbedi ni zaposlenost visokoobrazovanih lica, ve da i ona
401
ekaju na posao po vie od godinu dana, pokazuje koliku to iracionalnost za

drutvo predstavlja. To jo vie ilustruje injenicu da su mladi najranjivija
skupina na tritu rada.
Jo jedno ogranienje trita rada u Srbiji jeste nedovoljna fleksibilnost, odnosno
rigidnost ovog trita. Smatra se da zakonska regulativa, pre svega Zakon o radu,
prua radnicima previe zatite od otputanja, zbog ega su predviene velike
otpremnine na osnovu kriterijuma godina radnog staa, ne uzimajui u obzir
vreme koje je radnik proveo u tom preduzeu. Zbog toga su poslodavci oprezniji
kod zapoljavanja novih radnika, posebno onih koji su ve dobili otpremnine
zbog gubitka radnog mesta. Meutim, ukoliko bi se uvela fleksibilnija regulativa
na tritu rada, to bi nailo na veliki otpor kod radnika, jer veina smatra da je ve
previe ugroena i obespravljena. S druge strane, zaposleni u Srbiji mnogo su
zatieniji od svojih evropskih kolega.
Kao primer uvoenja fleksibilnosti na trite rada, uzima se Slovaka (Ekonomist,
22.07.2010.), gde je sprovedena reforma kojom su radnicima smanjena, a
poslodavcima poveana prava u zapoljavanju i otputanju radnika. Tokom etiri
godine primene ovog modela u Slovakoj, stopa nezaposlenosti je smanjena sa
20% u 2003. godini na 11,3% u 2007. godini. Poslodavcima je olakano kako
zapoljavanje, tako i otputanje radnika, smanjeni su trokovi, smanjena je mo
sindikata i data mogunost radnicima i poslodavcima da sami ureuju meusobne
odnose. Nova regulativa imala je pozitivne efekte, ne samo na stopu
nezaposlenosti, ve i na poveanje konkurentnosti trita rada i poboljanje
ukupne poslovne klime u Slovakoj. Meutim, posle etiri godine primene, mnogi
zakoni su ukinuti ili vraeni na stara reenja. Stopa nezaposlenosti u Slovakoj,
iznosila je u 2010. godini 14,1%. Meutim, teko je proceniti da li je poveanje
nezaposlenosti rezultat smanjenja fleksibilnosti trita rada ili je posledica
ekonomske krize.
Pored uvoenja vee fleksibilnosti trita rada, danas se sve vie govori o primeni
novog modela, modela fleksigurnosti, koji je nastao u Holandiji 1990-ih godina.
Ovaj model predstavlja novi pogled na fleksibilnost i sigurnost na tritu rada i
podrazumeva kombinaciju fleksibilnosti, sigurnosti i socijalne drave sa aktivnom
politikom trita rada. On podrazumeva kombinaciju lakog zapoljavanja i
otputanja radnika, tj. fleksibilnosti za poslodavce i visokih naknada za
nezaposlene, odnosno sigurnosti za radnike. Radnici stavljaju akcenat na
sigurnost posla, ostajanje u radnom odnosu, koji ne mora da bude kod istog
poslodavca, sigurnost dohotka u sluaju prestanka radnog odnosa, mogunost
kombinovanja vie razliitih poslova itd.
Model fleksigurnosti, osim u Holandiji, primenjen je i u Nemakoj, Belgiji i

Danskoj, a najbolje rezultate pokazao je danski model. Upravo navedene zemlje
imaju nie stope nezaposlenosti u odnosu na evropski prosek. Kao nedostatak
modela navodi se to to su neophodna znatna finansijska sredstva za realizovanje
programa koje ovaj model predvia. To je, istovremeno, jedna od osnovnih
prepreka za primenu ovog modela na tritu rada u Srbiji. (Marjanovi, 2010. str.
227-237)
Za uspeno prevazilaenje mnogobrojnih ogranienja, koja karakteriu trite rada
u Srbiji, potrebne su sveobuhvatne mere ekonomske politike. Za sprovoenje
reformi nije dovoljan globalni pristup politici zapoljavanja, koji podrazumeva
aktiviranje razliitih sektorskih ekonomskih politika, sa ciljem kreiranja
zaposlenosti (monetarnu politiku, politiku razvoja malih i srednjih preduzea,
industrijsku politiku, agrarnu politiku, politiku regionalnog razvoja, spoljnotrgovinsku politiku, socijalnu politiku, finansijsku politiku) i podravanje zakonske
regulative iji je cilj poveanje fleksibilnosti trita rada. Naime navedene, tzv.
egzogene promene, treba da budu podrka sutinskim endogenim promenama u
politici trita rada, iji prioritet treba da bude aktivna politika trita rada.
20.5. AKTIVNA POLITIKA TRITA RADA

KAO OSNOVNI SEGMENT REFORMI
Aktivne politike trita rada (Active Labour Market Policies ALMP) nastale su u
prvim decenijama XX veka i predstavljale su pokuaj javnih organa da obezbede
posao onda kada ga nema na regularnom tritu rada. Ove mere prvi put su
primenjene u veem obimu tokom Velike depresije, a najneposrednije u okviru
New Deal-a, kao program javnih radova u SAD i u Nemakoj, izmeu dva
svetska rata. Moderne ALPM nastale su posle Drugog svetskog rata i do danas su
prole kroz tri razvojne faze.
Prva faza odnosi se na period 50-ih i 60-ih godina, u vedskoj, kao integralni deo
vedskog modela ekonomskih i drutvenih promena. Ove mere bile su usmerene
na stranu ponude rada u cilju poveanja profesionalne i geografske mobilnosti
radne snage, a kljuni cilj je bio investiranje u razvoj ljudskog kapitala. U drugoj
fazi, u periodu naftnog oka od 1973-1975. godine u Francuskoj, Nemakoj i
SAD, realizovan je niz novih programa na strani ponude rada, koji su usmereni ka
osetljivim grupama. Kljuna funkcija ALPM u ovom period bila je radna
okupacija. Trea faza odnosi se na period 1990-ih godina i nastanak Evropske
unije, kada su ALPM postale vane politike koje prate strukturne promene. Cilj je
bio da se nezaposleni i druga lica koja ne rade ohrabre i da im se olaka ulazak na
trite rada, a ekstenzivno su koriene za olakavanje prilagoavanja radne snage
403
potrebama trita. U ovom periodu ALPM postaju deo strategije i u zemljama u

razvoju u formi javnih radova ili programa obuke. Tokom perioda tranzicije ove
mere su napredovale od dravnih ka trino orijentisanim merama, ali ni do danas
nisu postale deo trajnog reenja upravljanja rizicima na tritu rada u zemljama u
tranziciji.
Dve osnovne prilagoavajue funkcije ALPM su ekonomska i drutvena. Njihovi
ciljevi su ublaavanje manjka tranje za radom, podrka realokaciji radne snage,
smanjivanje neusklaenosti u vetinama itd. Aktivne, kao i pasivne mere na
tritu rada nisu zamiljene za reavanje problema dugorone masovne
nezaposlenosti. ALPM su programi koji poveavaju (re)integraciju na trite rada,
dok PLMP (passive labour market policies) podrazumevaju socijalne transfere
koji nisu uslovljeni pristupanjem nekom radnom ili programu obuke.
Ekonomska funkcija trita rada jeste: 1) usklaivanje ponude i tranje za radnom
snagom (na primer: javne i privatne slube za zapoljavanje, posredovanje pri
traenju posla, registrovanje upranjenih radnih mesta, pruanje informacija o
tritu rada itd.), 2) poveanje ponude rada (obuka i ponovna obuka), 3)
redukovanje ponude rada (prevremeno penzionisanje), 4) kreiranje tranje za
radom (javni radovi, otvaranje preduzea, samozapoljavanje), 5) promena u
strukturi tranje (subvencije za zapoljavanje novih radnika) itd. (Auer, P.,
Efendiolu, ., Leschke, J., 2005. p. 10.)
ALPM su reenja za trita rada kada postoji odsustvo redovnih, odnosno stalnih
poslova. Stalni poslovi mogu da eliminiu ALPM usmerene na stranu tranje, ali
e uvek postojati potreba za ovim merama koje su usmerene na stranu ponude. S
obzirom da radna snaga nije homogena i da postoji neusklaenost izmeu ponude
i tranje, na tritu rada nastaje frikciona i strukturna nezaposlenost. Ove
neusklaenosti nastaju kako u industrijalizovanim, tako i u tranzicionim i u
zemljama u razvoju, jer u veini ovih zemalja ponuda je mnogo vea od
(formalne) tranje za radnom snagom. Zbog toga se osnivaju mnoge institucije
koje treba da budu most izmeu ponude i tranje za radom. Ovo posredovanje
na tritu rada sastoji se od itavog niza institucija trita rada, u ijem jezgru se
nalaze aktivne i pasivne politike trita rada. Dakle, ALPM su neophodan
elemenat trita rada u trinim privredama, pa predstavljaju instrument
upravljanja ovim tritem. Slika 1. prikazuje tokove na tritu rada u zemljama u
razvoju, gde se u sreditu ovih tokova nalaze institucije posrednika na tritu rada,
ija je centralna institucija ALPM.
Posebno su znaajne institucije za praenje ALPM, kao to su javne i privatne
slube za zapoljavanje, institucije za obuku, nevladine organizacije, optine itd.
Meutim, kreiranje samo posrednike strukture na tritu rada, uz pomo ALPM,
nije dovoljno, ve je neophodna podrka adekvatne makroekonomske i

industrijske politike koje privlae investicije, kreiraju i podravaju tranju za
radom. U odsustvu povoljnog makroekonomskog okruenja, koji e rezultirati
poveanjem investicija, ekonomskog rasta i zaposlenosti, ALPM mogu pruiti
jedino privremenu podrku nezaposlenima. Naime, ALPM podravaju kreiranje
zaposlenosti na dva osnovna naina:
direktno, putem otvaranja novih radnih mesta (javni radovi, otvaranje
preduzea, subvencije za zapoljavanje novih radnika), i
indirektno, poboljanjem zapoljivosti (obuka, efikasne berze rada koje
obezbeuju bolje informacije o tritu rada).
Slika 1. Tokovi na tritu rada: zemlje u razvoju
Izvor: Prilagoeno po Auer, P., Efendiolu, ., Leschke, J. (2005)
Jedan od principa ALPM jeste da one sadre dva mehanizma politike: prvi se
odnosi na cirkulaciju, koja ima za cilj poboljanje izgleda za nezaposlene osobe
da uspostave kontakt sa potencijalnim poslodavcem, a drugi predstavlja
integraciju koja se odnosi na instrumente koji direktno uvode nezaposlene u
zaposlenost. U skladu sa delovanjem tih mehanizama, Bonoli identifikuje etiri
razliita idealna tipa ALPM, to je prikazano u Tabeli 3.
405
Prvi tip ALPM, pojaanje podsticaja, podrazumeva mere koje su usmerene na

jaanje radnih podsticaja primaoca naknada, u smislu smanjenja pasivnih naknada
(visine i vremena trajanja), uslovljavanje primaoca ueem u radnim emama ili
drugim programima trita rada (ove mere najvie su razvijene u Engleskoj).
Tabela 3. etiri idealna tipa aktivnih politika na tritu rada
Tip
Cilj
Pojaanje
podsticaja
Ojaati pozitivne i
negativne radne podsticaje
za ljude koji primaju
naknadu
Pomo u
zapoljavanju
Ukloniti prepreke za
zapoljavanje i olakati
(ponovni) ulazak na trite
radne snage
Radna okupacija
Investiranje u
ljudski kapital
Radno okupirati ljude bez

posla, ograniiti
propadanje ljudskog
kapitala tokom perioda
nezaposlenosti
Pojaati izglede za
pronalaenje zaposlenja
putem poboljanja vetina
nezaposlenih
Alati
- Poreski kredit, naknade za
zaposlene
- Vremenska ogranienja
primanja naknada
- Smanjenje naknada
-Uslovljenost naknada
- Sankcije
- Slube zapoljavanja
- Subvencije za
zapoljavanje
- Savetovanja
- Programi traenja posla
- eme otvaranja radnih
mesta u javnom sektoru
- Programi obuke koji nisu
vezani za zaposlenje
- Osnovno obrazovanje
- Struna obuka
Izvor: Bonoli, G. (2010)
Drugi tip ALPM usmeren je na uklanjanje prepreka za uee na tritu rada, gde
spadaju slube za zapoljavanje, programi promene posla itd. (primenjene su u
Engleskoj, nordijskim zemljama i zemljama kontinentalne Evrope).
Trei tip podrazumeva radnu okupaciju i ima za cilj promovisanje ponovnog
ulaska na trite rada i spreavanje propadanja ljudskog kapitala tokom perioda
nezaposlenosti (ovaj tip mera najvie je primenjen u zemljama kontinentalne
Evrope). etvrti tip ALPM obezbeuje strune obuke za ljude bez posla ili
ponovno sticanje obrazovanja za ljude ije su vetine zastarele (velika primena
ovih mera je u nordijskim zemljama) (Bonoli, 2010. str. 10).
ALPM usmerene su ka eliminisanju diskriminacije prema starijim i manje

kvalifikovanim radnicima, etnikim grupama i invalidima. Posebno su usmerene
prema mladim, nezaposlenim radnicima, jer mladi ljudi ne treba da zaponu svoj
radni vek sa produenim periodom nezaposlenosti. Takoe, ALPM doprinose
ublaavanju siromatva.
Primena ALPM u evropskim zemljama je vrlo zastupljena, kako u razvijenim
tako i u zemljama u tranziciji. Naime, zemlje koje su izdvojile najvie sredstava
za ALPM u 2008. godini su Danska (1,4% BDP) i Belgija (1,3% BDP), i one,
istovremeno, belee stope nezaposlenosti koje su ispod prosene stope nezaposlenosti u zemljama OECD, koja je u 2009. iznosila 8,3%. (Danska 6,1, Belgija 8,0).
Istovremeno, ove zemlje imaju visoka izdvajanja za PLMP (Danska 1,2% BDP, a
Belgija 2,0% BDP u 2008.) Najvea izdvajanja za ALPM (0,4% BDP) i PLMP
(0,6% BDP) u 2008. godini od zemalja u tranziciji ima Poljska, koja je u 2009.
godini registrovala 8,3% nezaposlenih radnika. (OECD: www.org/document)
ALPM zastupljene su, kao sastavni deo politike trita rada, i u Srbiji. Definisana
je u okviru dva dokumenta: Nacionalna strategija zapoljavanja 2005-2010. godine i Nacionalni akcioni plan zapoljavanja za 2011. godinu. S obzirom na mnogobrojna ogranienja, koja su prisutna na tritu rada u Srbiji, ove mere dobijaju na
znaaju u cilju ublaavanja negativnih tendencija u kratkom roku, dok je jasno da
je, na dugi rok, najbolji nain suzbijanja nezaposlenosti stabilan privredni rast i
rast investicione potronje. Zato se trae najprihvatljivija reenja i kombinacije
razliitih mera politike zapoljavanja koje u kratkom roku mogu biti primenjene.
Nacionalni akcioni plan zapoljavanja za 2011. godinu, osnovni je instrument
sprovoenja aktivnih mera zapoljavanja na tritu rada u Srbiji u tekuoj godini.
Institucije nadlene za sprovoenje politike zapoljavanja su Ministarstvo
ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna sluba za zapoljavanje. Osnovni
ciljevi aktivne politike definisani ovim planom su: poveanje zaposlenosti;
ulaganje u ljudski kapital i socijalna inkluzija.
Prioriteti politike zapoljavanja su: usklaivanje ponude i tranje na tritu rada;
otvaranje novih radnih mesta; poboljanje obrazovanja i obuke; podsticanje
zapoljavanja ranjivih kategorija; decentralizacija i podsticanje razvoja
regionalne i lokalne politike zapoljavanja.
Nacionalnim akcionim planom zapoljavanja, precizirane su sledee mere aktivne
politike trita rada: posredovanje u zapoljavanju; karijerno voenje i savetovanje; subvencije poslodavcima za zapoljavanje; podrka samozapoljavanju;
407
dodatno obrazovanje i obuka; podsticanje na zapoljavanje korisnika novane

naknade; javni radovi; zapoljavanje osoba sa invaliditetom.
Primena aktivnih mera i programa u Srbiji, poslednjih godina se poveava, broj
korisnika je vei, kao i iznos finansijskih sredstava koja se izdvajaju za ovu namenu. Meutim, da bi se postigli bolji rezultati u primeni ovih mera, neophodno je
pronai adekvatne ciljne grupe gde ove mere mogu da daju najbolje rezultate i
pratiti efekat tih mera na zaposlenost. Naime, analiza primene aktivnih politika
trita rada u Srbiji, u periodu od 2004. do 2006. godine, pokazuje da najvei broj
lica koristi savetodavne usluge, odnosno podsticajne mere za aktivno traenje
posla. Sa druge strane, daleko manji broj korisnika uestvuje u programima direktnog kreiranja radnih mesta, zakljuak je grupe autora studije Reforma trita
rada u Srbiji i Slovakoj (Arandarenko, M., Ognjenovi, K., 2008. str. 59-60).
Ukupni efekti aktivnih mera na zapoljavanje su pozitivni, ali nemaju veliki uticaj
na zaposlenost upravo zbog nepovoljne strukture, odnosno nedovoljne zastupljenosti aktivnih mera koje kreiraju i otvaraju nova radna mesta. U Tabeli 5. dat je
pregled iznosa finansijskih sredstava koja su u 2010. godini izdvojena za aktivne
mere trita rada, kao i plan finansijskih sredstava za 2011. godinu za ovu
namenu.
Tabela 5. Finansijska izdvajanja za ALPM u 2010. i 2011. godini (mil. dinara)
R.b.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Mere aktivne politike

zapoljavanja
Aktivno traenje posla i sajmovi
zapoljavanja
Programi za volontere i
pripravnike
Javni radovi
Subvencije za otvaranje i
opremanje novih radnih mesta
Subvencije i samozapoljavanje
Obuke
Ukupno
Finansijska
sredstva u
2010.
Planirana
finansijska sredstva
u 2011.
10
1.800
3.100
700
700
600
1.000
300
295
3.700
300
280
5.390
Izvor: Informator o radu Nacionalne slube za zapoljavanje, 29.12.2010.

i www.icr.rs/vesti/page/3/
Najvei deo finansijskih sredstava, u ovoj kao i u prethodnoj godini, usmeren je

ka procesu cirkulacije na tritu rada, odnosno ka strani tranje za radom. O
nepovoljnoj strukturi aktivnih mera govore podaci o izdvajanju za subvencije koje
znae otvaranje novih radnih mesta i samozapoljavanje, a koja su znatno manja
od sredstava izdvojenih u okviru programa za volontere i pripravnike. Takoe,

nepovoljna struktura aktivnih mera najvie je izraena kod izdvajanja koja utiu
na ponudu rada, odnosno tzv. investiranje u ljudski kapital, jer je za obuku
planirano samo 280 miliona dinara u 2011. godini. To je znaajan ograniavajui
faktor za pronalaenje zaposlenja putem poboljanja vetina nezaposlenih radnika. Programi obuke i dodatnog obrazovanja imaju pozitivne efekte na zaposlenost, uz pretpostavku dobrog izbora ciljnih grupa korisnika, zbog ega im treba
dati prioritet.
Srbija izdvaja malo sredstava za aktivne i pasivne politike na tritu rada, tako da
su ova izdvajanja na nivou od 1% BDP u proteklih nekoliko godina. Izdvajanja u
evropskim zemljama za ove namene su izmeu 1,5 i 1,9% BDP u 2009. godini,
pri emu su izdvajanja za pasivne mere neto vea od izdvajanja za aktivne mere.
(OECD Employment Outlook, 2009.) Meutim, u Srbiji je veoma nepovoljan
odnos izmeu izdvajanja za aktivne (0,1%) i pasivne mere (0,9% BDP). Prema
planu za 2011. godinu, priblino 0,2% BDP predvieno je za primenu aktivnih
politika na tritu rada.
Trite rada u Srbiji funkcionie, kao i u drugim zemljama, kao insajder-autsajder
struktura. Aktivne mere usmerene su ka autsajderima (nezaposlenim radnicima), s
obzirom da je njihov osnovni cilj smanjenje nezaposlenosti. S druge strane,
insajderi (zaposleni radnici) obuhvaeni su neuporedivo manje ovim merama,
iako podjednako vaan cilj treba da bude ouvanje i poveanje postojeeg nivoa
zaposlenosti.
20.6. ZAKLJUAK
Smanjenje stope nezaposlenosti i poveanje stope zaposlenosti, najznaajnija su
pitanja trita rada i aktivne politike zapoljavanja. Kretanja na tritu rada su
nepredvidiva, sa izraenim fluktuacijama, asimetrina i podlona ciklinim
trendovima, zbog ega je trite rada specifino. Zato je gotovo nemogue
pronai i preporuiti jedinstven program za reavanje mnogobrojnih problema,
koji bi mogao da se uspeno primeni u svim zemljama, pa ak i u svim regionima
jedne zemlje. Jedinstven program nije mogue kreirati ni za sva vremenska
razdoblja poto su privrede izloene razliitim ciklinim fluktuacijama tokom
vremena, posebno u specifinim okolnostima, kao to je aktuelna ekonomska
kriza. Takoe, znaajno ogranienje za kreiranje prihvatljivih programa za oporavak trita rada jeste nedovoljna istraenost, kao i nedovoljna sveobuhvatnost
relevantnih pokazatelja.
409
Iako mere ALPM ne mogu dugorono da reavaju problem nezaposlenosti,

poslednjih godina se na kreiranju i njihovoj primeni intenzivno radi, s obzirom na
pozitivne efekte u kratkom roku. Meutim, za postizanje boljih efekata ovih mera,
neophodno je prevazii brojna ogranienja koja ih prate. Ukazujemo na neka
ogranienja, ije bi prevazilaenje doprinelo boljem funkcionisanju trita rada.
1) Neravnomerna usmerenost na ponudu i tranju za radnom snagom, gde je,
pored podsticanja otvaranja novih radnih mesta, znaajno poboljati ponudu,
odnosno kvalifikacionu strukturu nezaposlenih.
2) U postojeoj insajder-autsajder strukturi na tritu rada, ALPM su usmerene ka
autsajderima, dok su insajderi vrlo malo zastupljeni. U cilju ouvanja postojee
zaposlenosti, aktivne mere treba da obuhvate daleko vei broj insajdera.
3) U Srbiji se izdvaja nedovoljno finansijskih sredstava za finansiranje aktivnih
programa, tako da su izbor i sveobuhvatnost ovih mera ogranieni. Sa druge
strane, postoji i nepovoljan odnos izmeu aktivnih i pasivnih mera, a bez
preusmeravanja finansijskih sredstava ka aktivnim merama, efekti na poveanje
zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti su limitirani.
LITERATURA
1. Anketa o radnoj snazi 2010. Republiki zavod za statistiku
2. Anketa o radnoj snazi arhiva
3. Arandarenko, M. (2010). Zaposlenost izmeu tranzicije i ekonomske krize, u:
Tranzicija u Srbiji i globalna ekonomska kriza, Nauno drutvo ekonomista Srbije,
Beograd,
4. Arandarenko, M., Zelovi, M. (2009). Efekti evropskih integracija na tritu rada u
Srbiji, FEFA, Beograd
5. Arandarenko, M., Ognjenovi, K. urednici (2008). Reforma trita rada u Srbiji i
Slovakoj, ESPI institut, Beograd
6. Auer, P., Efendiolu, ., Leschke, J. (2005). Active labour market policies around the
world, ILO, Geneva
7. Bonoli, G. (2010). The political economy of active labour market policy, REC-WP
01.12.2010. Working Papers of the Reconciliation of Work and Welfare in Europe, na:
www.socialpolicy.ed.ac.uk/_data/assets/pdf_file/0010/39268/RECWP_0110_Bonoli.pdf
8. Doing Business 2010, A Copublication of Palgrave Macmillan, IFC and the World
Bank
9. Grei, V. (2009). Bolje korienje talenata kao faktor poveanja konkurentnosti, u:
Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom: Nunost nove strategije,
Nauno drutvo ekonomista sa Akademijom ekonomskih nauka; Ekonomski fakultet,
Beograd
POGLAVLJE 21
TRITE RADA, SOCIJALNA

ISKLJUENOST I SIROMATVO 1
Nataa Golubovi2
Apstrakt: Socijalna iskljuenost predstavlja progresivni proces marginalizacije
koji vodi ekonomskoj deprivaciji i razliitim formama drutvene i kulturne
izolovanosti. Radi se o viedimenzionalnom fenomenu koji se odnosi na
iskljuenost u ekonomskoj, drutvenoj i politikoj sferi, pri emu su razliiti
aspekti socijalne iskljuenosti meusobno tesno povezani. Ovaj koncept vodi nas
dalje od samog opisivanja deprivacije i usmerava nau panju na procese,
institucije i aktere koji su u osnovi procesa deprivacije. Iako socijalna
iskljuenost ne moe da se svede na ekonomske faktore, ovi faktori nesumnjivo
predstavljaju vanu determinantu socijalne iskljuenosti. Ekonomski faktori ne
obuhvataju samo siromatvo, definisano kao nedovoljan dohodak, ve i
iskljuenost sa trita rada. Iskljuenost sa trita rada, pak, pored nezaposlenosti
obuhvata i brojne druge aspekte. Nezavisno od oblika iskljuenosti sa trita
rada, negativni socijalni efekti slini su za sve pogoene grupe i sastoje se u
pogoranju ekonomskog poloaja pojedinaca i kvaliteta ivota uopte. Imajui u
vidu injenicu da iskljuenost sa trita rada lako moe da podstakne
produbljivanje ostalih oblika socijalne iskljuenosti, osnovni cilj ovog rada je da
sagleda vezu izmeu trita rada, socijalne iskljuenosti i siromatva.
Kljune rei: iskljuenost, zaposlenost, nezaposlenost, trite rada, siromatvo,
depriviranost
Pripremljeno u okviru projekta Odrivost identiteta Srba i nacionalnih manjina u pograninim

optinama istone i jugoistone Srbije (179013), koji se izvodi na Univerzitetu u Niu Mainski
fakultet, a finansira ga Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj RS.

Dr Nataa Golubovi, vanredni profesor, Ekonomski fakultet Ni;
natasa.golubovic@eknfak.ni.ac.rs
TRITE RADA, SOCIJALNA ISKLJUENOST I SIROMATVO
411
21.1. UVOD
Teoretiari ostalih drutvenih nauka, kao i dobar broj ekonomista, izraavaju
veliku dozu rezerve u vezi sa mogunou da se ukupno ekonomsko i drutveno
ponaanje svede na maksimizaciju korisnosti, bez razmatranja drutvenih i
istorijskih elemenata. Ljudska bia nisu atomizovani pojedinci bez ikakvih
drutvenih veza sa drugima. Nijedan pojedinac ne odrasta u drutvenom
vakuumu. Svako je na odreeni nain utkan u drutvenu strukturu, pri emu
porodica, institucije, kultura i sl., utiu na obrasce ponaanja i oekivanja koja
usvajamo i predstavljaju vanu determinantu rezultata koji ostvarujemo. Iako je,
hronoloki gledano, prisutna oigledna tendencija ignorisanja drutvenih
determinanti ekonomske aktivnosti unutar mainstream ekonomije, drutveni i
institucionalni faktori nikada nisu u potpunosti bili istisnuti iz ekonomske analize,
jer tako neto naprosto nije mogue. Kljuni problem savremene ekonomske
nauke nije potpuno iskljuivanje drutvenog iz ekonomske analize, ve krajnje
neadekvatan nain na koji su relacioni, strukturni, institucionalni, organizacioni i
moralni faktori tretirani unutar discipline. Drutveni faktori su uvek prisutni u
nekom obliku, ali su pojedinci hvaljeni i glorifikovani, umesto skromnog ali
vitalnog cementa koji ih dri na okupu. U tom kontekstu su koncepti poput
socijalnog kapitala (social capital), socijalne ukljuenosti (social inclusion) i
iskljuenosti (social exclusion) od posebnog znaaja.
Socijalna iskljuenost predstavlja progresivni proces marginalizacije koji vodi
ekonomskoj deprivaciji i razliitim formama drutvene i kulturne izolovanosti
pojedinaca i grupa. Nedostatak resursa, nemogunost korienja odgovarajuih
prava, oskudica dobara i usluga, nemogunost da se participira u normalnim
drutvenim odnosima i aktivnostima koje su dostupne veini u drutvu utiu na
kvalitet ivota pojedinaca i na nivo socijalne kohezije. Stoga se socijalna
iskljuenost esto percipira kao dezintegracija i fragmentacija drutvenih odnosa,
koja umanjuje socijalnu koheziju. Vaan aspekt socijalne iskljuenosti je njena
viedimenzionalna priroda, pri emu su razliiti aspekti socijalne iskljuenosti
meusobno tesno povezani. Iako socijalnu iskljuenost esto poistoveuju sa
nejednakou i siromatvom, ona nesumnjivo predstavlja iri pojam od
siromatva. Moemo je posmatrati kao stanje, ali i kao proces koji vodi
deprivaciji. Socijalna iskljuensot predstavlja svojevrsni zaarani krug koji ima tri
komponente: nezaposlenost, siromatvo i socijalna izolacija. Dobar deo procesa
socijalne iskljuenosti moemo objasniti mehanizmima u vezi sa tritem rada. Za
mnoga domainstva, posebno ona siromana, dohodak po osnovu rada predstavlja
osnovni izvor sredstava za egzistenciju. Zaposlenost obezbeuje socijalnu
legitimnost kao i pristup dohotku. Nasuprot tome, nezaposlenost i nesigurni
412
GOLUBOVI
poslovi vode iskljuenosti iz razliitih sfera drutva. Otuda, iskljuenost sa trita

rada moe lako da podstakne produbljivanje ostalih oblika socijalne iskljuenosti
siromatva i iskljuenosti iz drutvenih odnosa. Polazei od toga, osnovni cilj
ovog rada je da sagleda vezu izmeu trita rada, socijalne iskljuenosti i
siromatva.
21.2. SOCIJALNA ISKLJUENOST

Socijalna iskljuenost, poput socijalnog kapitala, spada u one koncepte koji se
esto koriste u teorijskim raspravama a da ne postoji precizna definicija toga ta
obuhvataju. Silver (Silver 1994, str. 70) istie da arenilost definicija dolazi sa
odreenim teorijskim i ideolokim prtljagom. Francuska republikanska
tradicija, koja se zasniva na Rusoovom uenju, sa naglaskom na solidarnosti i
ideji da je drava otelotvorenje volje naroda, socijalnu iskljuenost vidi kao
kidanje veza izmeu pojedinca i drutva. Izraz socijalna iskljuenost prvi put je
upotrebljen u Francuskoj 1974. godine za oznaavanje onih kategorija ljudi koji
nisu obuhvaeni sistemom socijalne zatite i otuda percipirani kao socijalni
problemi mentalno i fiziki hendikepirani pojedinci, stariji, zlostavljana deca,
zavisnici od droge, pojedinci skloni samobistvu, stariji invalidi, delinkventi,
samohrani roditelji, ljudi sa drutvenih margina i ostali socijalno neprilagoeni
pojedinci (Silver 1994, str. 63). Tokom 1980-tih fenomen socijalne iskljuenosti
postao je okosnica rasprave u vezi sa novim siromatvom (new poverty),
povezanim sa tehnolokim promenama i ekonomskim restrukturiranjem. U tom
kontekstu, socijalna iskljuenost percipira se kao proces socijalne dezintegracije,
u smislu progresivnog kidanja veza izmeu pojedinca i drutva kao posledice
rastue dugorone nezaposlenosti (posebno nekvalifikovanih radnika i
imigranata), nemogunosti mladih ljudi da uu na trite rada, nestabilnosti
porodice, rasta broja beskunika i poveanja stope kriminaliteta u siromanim
predgraima. Uzrok kidanja pomenutih veza je dugorona transformacija u
strukturi i organizaciji ekonomskog ivota.
U anglosaksonskoj tradiciji, koja se zasniva na liberalnoj misli, na aktere u
drutvu gleda se prevashodno kao na pojedince koji mogu da prelaze granice
drutvene diferencijacije i ekonomske podele rada. Nerealizovana socijalna prava
i trine greke smatraju se najeim uzrocima iskljuenosti. U ovoj paradigmi
iskljuenost odraava diskriminaciju, odnosno onemoguavanje pojedinaca da
ostvare puno uee u razmeni ili drutvenim interakcijama.
Vremenom je pojam socijalne iskljuenosti poeo da se vezuje za ugroavanje
graanskih prava: civilnih, politikih i socijalnih. Rast interesovanja za fenomen
socijalne iskljuenosti u Evropi u tesnoj je vezi sa rastom stope nezaposlenosti,
413
imigracije i smanjivanjem funkcija tzv. drave blagostanja. Sporazum iz

Mastrihta i Amsterdama, koji ukljuuju obavezu borbe protiv socijalne
iskljuenosti, ukazuju na znaaj koji se ovom problemu pridaje u EU. Evropska
komisija (European Commission) koncept socijalne iskljuenosti uzima kao
polaznu osnovu u koncipiranju socijalne politike.
Smatra se da je pojedinac socijalno iskljuen ukoliko ne participira u osnovnim
ekonomskim i drutvenim aktivnostima u drutvu u kome ivi. Socijalna
iskljuenost tie se mehanizama koji onemoguavaju pojedincima da se u
potpunosti ukljue u drutvo. Pojedinci koji ive u loim uslovima, pohaaju
slabije kole i imaju malo mogunosti za zaposlenje u svom kraju, uskraeni su za
mogunost da poprave svoj poloaj. Kljuni problem je, dakle, problem izolacije
odnosno odsustva participacije, koji moe biti uzrokovan razliitim faktorima (ne
samo nedovoljnim finansijskim sredstvima). Jo jedna vana odlika je da
iskljuenost moe da bude prisutna du razliitih (ali meusobno povezanih)
dimenzija i da bude koncentrisana u odreenim geografskim oblastima. esto se
izraz socijalna iskljuenost koristi kao sinonim za ono to se deava pojedincima
ili grupama suoenim sa problemima kao to je nezaposlenost, neadekvatne
vetine, nizak nivo dohotka, kriminogeno okruenje, loe zdravstveno stanje,
raspad porodice, neadekvatni uslovi stanovanja i sl. Nedostatak resursa,
nemogunost korienja odgovarajuih prava, oskudica dobara i usluga,
nemogunost da se participira u normalnim drutvenim odnosima i aktivnostima
koje su dostupne veini u drutvu utiu na kvalitet ivota pojedinaca i na nivo
socijalne kohezije. Stoga se socijalna iskljuenost esto percipira kao
dezintegracija i fragmentacija drutvenih odnosa, koja umanjuje socijalnu
koheziju. Za pojedince u odreenim grupama, socijalna iskljuenost predstavlja
progresivni proces marginalizacije koji vodi ekonomskoj deprivaciji i razliitim
formama drutvene i kulturne izolovanosti. Budui da obuhvata ekonomski,
drutveni i politiki aspekt ivota, ona predstavlja multidimenzionalni fenomen.
Dalje, socijalna iskljuenost je relacioni fenomen. Ne moemo rei da je
pojedinac socijalno iskljuen posmatrajui samo njegovu poziciju u drutvu.
Neophodno je uzeti u obzir i poloaj drugih u cilju pravilne upotrebe kriterijuma
iskljuenosti. Uz to, socijalna iskljuenost je dinamikog karaktera jer se
iskljuenim smatra onaj pojedinac ija se deprivacija nastavlja ili pogorava
tokom vremena.
Koncept socijalne iskljuenosti pokree pitanje line odgovornosti. Socijalna
iskljuenost, svakako, moe da bude posledica odluke pojedinca. Pojedinci mogu
da donesu odluku da napuste kolovanje, daju otkaz i postanu ekonomski
neaktivni ili da ne glasaju na izborima. Meutim, esto je socijalna iskljuenost
rezultat delovanja faktora koji su van njihove kontrole. Banke mogu da odbiju da
odobre platne ili kreditne kartice odreenim pojedincima; osiguravajue
414
GOLUBOVI
kompanije mogu odbiti zahtev za osiguranjem pojedinaca, polazei od njihove

prolosti i porekla i sl. Radnik koji u starijoj dobi ostane bez posla teko da e
pronai novi posao. Zato pri razmatranju fenomena socijalne iskljuenosti
moramo biti svesni interakcije izmeu pojedinaca i njegove odgovornosti, s jedne
i uloge druvenih faktora u determinisanju uslova u kojima egzistiraju pojedinci, s
druge strane.
Oigledno je da je socijalna iskljuenost viedimenzionalni fenomen koji se
odnosi na iskljuenost (depriviranost) u ekonomskoj, drutvenoj i politikoj sferi.
Ovaj koncept vodi nas dalje od prostog opisivanja deprivacije i usmerava nau
panju na procese i institucije koji su u osnovi deprivacije. To znai da je re o
drutvenom a ne individualnom problemu, to je u suprotnosti sa dugogodinjim
shvatanjem marginalizacije kao problema izolovanih, disfunkcionalnih
pojedinaca. Uzroci iskljuenosti su globalne a ne lokalne prirode. Mislimo tu na
uticaj brzih promena na tritu rada, smanjenja udela industrije u rasta uea
fragmentiranog sektora usluga, rasta strukturne nezaposlenosti itd. Radi se, dakle,
o sistemskom problemu koji ima globalni karakter s aspekta uzroka, a lokalni s
aspekta posledica (Byrne 1999).
Razliiti aspekti iskljuenosti meusobno su povezani. Pojedinci koji pripadaju
manjinama ili onima koji ne zavre kolovanje, suoeni su sa veim rizikom da
budu nezaposleni, odnosno da budu zaposleni na nesigurnim poslovima i otuda
slabo plaeni. Takvi pojedinci imaju zanemarljivu politiku mo i malo
drutvenih kontakata.
21.3. ODNOS SIROMATVA I SOCIJALNE ISKLJUENOSTI

Prema neoklasinoj teoriji raspodele, zasnovanoj na graninoj produktivnosti
faktora proizvodnje, ukupan proizvod predstavlja funkciju angaovanih faktora
proizvodnje: rada, kapitala i zemlje. Proizvodna funkcija pokazuje maksimalni
proizvod koji se moe dobiti razliitim kombinovanjem proizvodnih faktora.
Budui da svaki faktor proizvodnje uestvuje u stvaranju drutvenog proizvoda,
to svakom faktoru pripada dohodak srazmeran njegovoj graninoj produktivnosti,
odnosno doprinosu stvorenom drutvenom proizvodu i to: radu najamnina,
kapitalu profit, zemlji zemljina renta. Ukoliko je trite faktora proizvodnje
savreno konkurentno, vlasnik prima stvarnu vrednost graninog proizvoda
konkretnog faktora proizvodnje. Rezultirajua raspodela dohodaka je pravina,
zato to vlasnik faktora proizvodnje prisvaja dohodak koji je jednak doprinosu
datog faktora ukupnom proizvodu. Ovakav nain raspodele koji je zasnovan na
graninoj produktivnosti podstie vlasnike faktora proizvodnje da preduzimaju
mere usmerene na poboljanje produktivnosti tih faktora. Odatle proizilazi da
415
ukoliko bi drava intervenisala u sferi raspodele, smanjio bi se podsticaj za

poveanje produktivnosti faktora, bilo bi manje investicija u ljudski kapital i obim
drutvene proizvodnje bio bi manji. Budui da u neoklasinom modelu privrede
(baziranom na individualnoj inicijativi, slobodi, efikasnosti i konkurenciji)
obezbedjena pravina raspodela (srazmerno graninoj produktivnosti faktora
proizvodnje), namee se zakljuak da su siromaniji slojevi stanovnitva sami
krivi za svoj neuspeh u tako savrenom sistemu.
Ljudska bia, meutim, nisu atomizovani pojedinci bez ikakvih drutvenih veza
sa drugima. Porodica, institucije, obiaji, kultura i sl., utiu na obrasce ponaanja i
oekivanja koja usvajamo i predstavljaju vanu determinantu rezultata koji
ostvarujemo. U tom kontekstu, siromatvo se smatra ozbiljnim drutvenim
problemom za koji se mora pronai reenje. Prvi korak u pronalaenju reenja je
ustanovljavanje problema, a za to je potrebna definicija siromatva. Meutim,
svaka definicija siromatva nuno ukljuuje i vrednosne sudove.
Postoji dosta neslaganja u vezi sa tim da li siromatvo treba meriti u apsolutnom
ili relativnom smislu. Merenje apsolutnog siromatva zasniva se na pojmu
sredstava nunih za ivot, odnosno na poreenju dohotka pojedinca ili
domainstva sa trokovima kupovine utvrene koliine dobara i usluga.
Apsolutno siromatvo obino se meri tako to se odreuje granica siromatva, a
kao siromani definiu se oni iji prihod ne dosee tu crtu. Apsolutna granica
siromatva izraunava se na osnovu vrednosti sredstava neophodnih za ivot,
odnosno na osnovu tano utvrdjene potroake korpe prehrambenih proizvoda,
uveane za neke druge trokove, kao to su npr. trokovi odee, stanovanja i sl.
Ovo siromatvo esto se naziva i siromatvom na rubu opstanka, to znai da se
merenje siromatva ograniava na raspolaganje materijalnim dobrima. Neka
shvatanja apsolutnog siromatva idu dalje od pojma siromatva na rubu opstanka i
uvode ideju osnovnih kulturnih potreba, ime se proiruje pojam osnovnih
ljudskih potreba preko nivoa pukog fizikog opstanka. Osnovne kulturne potrebe
ukljuuju obrazovanje, sigurnost, dokolicu i razonodu (Drewnowski i Scott 1966).
Jasno je da se apsolutna granica siromatva moe znatno razlikovati meu
zemljama u zavisnosti od sadraja potroake korpe. Pojam apsolutnog
siromatva doiveo je ozbiljnu kritiku jer poiva na pretpostavci da postoje
minimalne osnovne potrebe za sve ljude, u svim drutvima. To je argument koji je
teko braniti, ak i kada se radi o siromatvu na rubu opstanka, koje se meri u
kategorijama hrane, odee i stanovanja. Takve potrebe razlikuju se izmedju
razliitih zemalja, kao i unutar istog drutva. Bilo bi teko definisati prehrambene
potrebe a da se ne uzmu u obzir vrste i zahtevi zanimanja i nain provodjenja
slobodnog vremena u nekom drutvu. Slina se kritika moe uputiti i pokuajima
da se odrede apsolutni standardi stanovanja. Pojam apsolutnog siromatva jo je
tee braniti kad se proiri tako da ukljuuje i osnovne kulturne potrebe.
416
GOLUBOVI
Koncept relativnog siromatva zasniva se na poreenju dohotka pojedinaca ili

domainstava sa dohotkom ostalih u drutvu. Iako su im primanja iznad apsolutne
linije siromatva, pojedinci se mogu smatrati siromanima ako je njihov standard
znatno nii od standarda drugih pojedinaca u zemlji. Relativna granica siromatva
obino se utvrdjuje kao odredjeni procenat medijalnog ili prosenog dohotka
domainstva. Kao osnovicu za medjunarodna poredjenja, Svetska banka (World
Bank 2000) za granicu siromatva uzima polovinu medijalnog dohotka. Vano je
napomenuti da oni koji su relativno siromani, ne moraju da budu apsolutno
siromani. Mesto na kome e biti povuena crta koja siromane deli od ostalih
razlikovae se zavisno od bogatstva datog drutva. Ovako shvaeno siromatvo
se, oigledno, ne moe iskoreniti.
Siromatvo se ne moe definisati iskljuivo u materijalnom smislu (kao manjak
materijalnih sredstava, odnosno nedostatak novca za kupovinu dobara koja se
smatraju nunim za odranje prihvatljivog ivotnog standarda). Ono je
viedimenzionalni fenomen koji mora da se sagledava preko skupa razliitih
pokazatelja. Naime, siromatvo ne ukljuuje samo materijalnu depriviranost
(nedostatak materijalnih sredstava), ve predstavlja oblik viestruke depriviranosti
koja moe imati mnoga obeleja (Haralambos i Holborn 2002, str. 291). U tom
smislu, aspektima siromatva mogu se smatrati i neodgovarajue mogunosti
kolovanja, loi uslovi rada ili nedostatak moi. Nijedan od pomenutih aspekata
ne mora da bude direktno povezan sa prihodima pojedinca. Ali, svaki od njih
implicira da su, ukoliko elimo da smanjimo siromatvo, preko potrebne ire
promene a ne samo poveanje prihoda najsiromanijih lanova drutva.
Nije retkost da se u teorijskim raspravama poistoveuju socijalna iskljuenost i
siromatvo. Ljudi, meutim, mogu da budu siromani a da nisu socijalno
iskljueni, kao to mogu biti socijalno iskljueni a da nisu siromani. S druge
strane, esto se na siromatvo gleda samo kao na jedan oblik socijalne
iskljuenosti (ekonomska iskljuenost). Uz to, socijalna iskljuenost esto se
smatra manje ili vie nunom posledicom ivota u siromatvu i kada pojedinac
postane socijalno iskljuen, mogunosti izlaska iz siromatva su veoma male.
Socijalna iskljuenost implicira da su pojedinci pre svega drutvena bia a ne
jednostavno repozitorij korisnosti. Poseban doprinos koncepta socijalne
iskljuenosti je u tome to ide dalje od ekonomskih i drutvenih aspekata
siromatva i ukljuuje politike aspekte, poput politikih prava, koji definiu
odnos izmeu pojedinaca i drave, kao i izmeu drutva i pojedinca" (Bhalla i
Lapeyre 1994, str. 10-11). Analitiki gledano, socijalna iskljuenost potencira
meuzavisnost izmeu siromatva, zaposlenosti i drutvene integracije. Dobitnik
Nobelove nagrade Amartja Sen (Amartya Sen 1981) naglaava da je vano ne ono
417
to (siromani) ljudi poseduju, ve ta mogu da postignu tim resursima. Time

skree panju sa posedovanja dobara ka ostvarivanju prava i kontrole nad
resursima pomou razliitih ekonomskih, politikih i drutvenih mogunosti u
okviru pravnog sistema. Apsolutna deprivacija u pogledu individualnih
mogunosti (capabilities) povezana je sa relativnom deprivacijom u pogledu
dobara, dohotka i resursa. Siromatvo je relativno u smislu da se razlikuje
izmedju drutava i generacija u pogledu resursa koji su neophodni za
participiranje u drutvu. Kada je re o mogunostima pojedinaca da iskoriste
svoje resurse, minimum uslova mora da bude ispunjen kako bi se spreilo
socijalno iskljuivanje. Siromatvo se javlja onda kada su relativni resursi u toj
meri ogranieni da ne obezbedjuju postizanje minimalnog nivoa mogunosti,
neophodnog za participiranje u svakodnevnim drutvenim aktivnostima. U tom
kontekstu, Sen (Sen 1988) smatra koncept socijalne iskljuenosti veoma
znaajnim, posebno zato to ukazuje na relacione korene deprivacije.
Jedno od objanjenja velike popularnosti koncepta socijalne iskljuenosti je da se
njime, za razliku od fenomena siromatva koji implicira stanje, akcenat stavlja na
procese koji ljude dovode i nepovoljni poloaj. Pokuavajui da razgranii
siromatvo i iskljuenost, Bergman (Berghman 1995) je karakteristike ova dva
fenomena sistematizovao na sledei nain:
Tabela 1. Koncepti koji opisuju siromatvo i iskljuenost
Statiko stanje
Dinamiki proces
Dohodak
Siromatvo
Osiromaenje
Viedimenzionalnost
Deprivacija
Socijalna iskljuenost
Izvor: Berghman (1995), str. 21.
Meutim, percepcija socijalne iskljuenosti kao dinamikog procesa takoe ima

svoje nedostatke. Naglaavanje procesa dovodi do toga da se gube iz vida
strukturni rezultati procesa (Silver 1994). Proces socijalnog iskljuivanje moe da
dovede do trajne podele na insajdere i outsajdere u drutvu i otuda do odreene
drutvene strukture. Ukoliko je iskljuenost proces, analitiari moraju da
specificiraju njen poetak, kao i kraj. U tom kontekstu, Bergman (1995) istie da
siromatvo i socijalna iskljuenost imaju razliite konotacije. I jedno i drugo
opisuje stanje i odnose se na situaciju koja nastaje kao rezultat procesa. S jedne
strane, postoji statika konotacija koja se odnosi na nastalu situaciju, odnosno
rezultat, bilo da je to nedostatak dohotka (siromatvo) ili viestruki nedostatak
(socijalna iskljuenost). S druge strane, oba koncepta odnose se na situaciju koja
je rezultat procesa. Iako viedimenzionalni fenomen socijalne iskljuenosti moe
biti rezultat sloenijih procesa nego siromatvo uzrokovano nedovoljnim
418
GOLUBOVI
dohotkom, i siromatvo je takoe rezultat odgovarajueg procesa - procesa

osiromaenja (Berghman 1995, str. 20).
U analizi socijalne iskljuenosti akcenat nije na nedostatku finansijskih sredstava
u odreenom vremenu, ve na procesu sistematske marginalizacije ili izolacije
koji pogaa pojedince i grupe (Strobel 1996). Jo jedan razlog za razlikovanje
siromatva i socijalne iskljuenosti je taj da je kod drugog naglasak na relacionim
aspektima. Dok je siromatvo uglavnom vezano za nedovoljni dohodak, socijalna
iskljuenost nas upuuje na drutvene odnose.
21.4. UZROCI SIROMATVA I SOCIJALNE ISKLJUENOSTI

Neretko se istie da je za iskljuenost i siromatvo odgovornost na samim
pojedincima. Iz tog ugla gledano, pojedinci postaju i ostaju siromani zbog
odreenih individualnih karakteristika. U nekim sluajevima re je prirodnim
karakteristikama, poput pola i rase; u drugim sluajevima okida su steene
karakteristike, poput obrazovanja, zanimanja, branog statusa i sl. Pojedinci
slinih karakteristika imaju slinu poziciju unutar drutvene strukture. Pristup koji
se usredsreuje na individualne atribute u objanjenju siromatva i iskljuenosti u
prvi plan istie dva faktora: individualne kognitivne mogunosti i individualne
stavove i ponaanje. Inteligencija se nasleuje, a neravnomerno je rasporeena u
populaciji. Otuda, nejednakost moe da se objasni razlikama u kognitivnim
kapacitetima. Jo jedno objanjenje, zasnovano na individualizmu je da su
siromatvo i iskljuenost uzrokovani ogranienim ljudskim kapitalom. Ljudi
postaju siromani jer im nedostaju obrazovanje, obuka, radne vetine i sl.
(Jennings 1999). Oni nisu nuno manje inteligentni od drugih, ali njihove line
vetine ine ih manje atraktivnim na tritu rada i stoga ekonomski manje
mobilnim. Zato ljudi sa niim nivoom obrazovanja, ogranienim radnim
iskustvom i nestabilnim vezama na tritu rada, imaju vee anse da budu
socijalno iskljueni i siromani.
Jo jedna varijanta individualistikog objanjenja u vezi je sa konceptom kulture
siromatva (poverty culture). Prouavajui siromatvo u Meksiku, Nju Jorku i
Porto Riku, Luis (Lewis 1968) je istakao postojanje gotovo univerzalne kulture
meu siromanima; kulture koju karakterie skup stabilnih stavova i postupaka.
Kao rezultat prenosa tih stavova i postupaka iz generacije u generaciju, siromani
upadaju u zamku siromatva. ak i onda kada se otklone prvobitni uzroci
siromatva, oni i dalje ostaju siromani. Ova kategorija ljudi razvija specifinu
kutluru koja doprinosi odravanju i reprodukovanju njihove nepovoljne pozicije u
drutvu. Kultura siromatva oblikuje se prevashodno unutar porodice, ali i u
lokalnim zajednicama ili drugim drutvenim odnosima. Zagovornici kulturnog
419
determinizma pretpostavljaju da su pojedinci zarobljeni u siromatvu zbog

jedinstvene i maladaptivne kulture (Marks 1999, str. 448). U svojoj najnegativnijoj formi, u politikoj retorici, shvatanje kulture siromatva interpretira se
kao pozicija na dnu drutvene lestvice uzrokovana lenjou i nekompetencijom.
Nasuprot individualistikom, strukturalistiko objanjenje polazi od strukturnih
faktora kao pravog uzroka siromatva i iskljuenosti. Siromatvo i iskljuenost
objanjavaju se strukturnim faktorima, poput karakteristika socijalne i politike
trita rada, karakteristikama modernog, individualistikog drutva ili logikom
funkcionisanja kapitalistike privrede. U nekim sluajevima, strukturni faktori
koji odravaju ili produkuju siromatvo i iskljuenost smatraju se faktorima koji
su van efektivne kontrole. U drugim sluajevima, siromatvo i iskljuenost
smatraju se rezultatom procesa koji su kontrolisani od strane odreenih grupa i
strana u drutvu.
Smatra se da veoma znaajnu ulogu u rastu siromatva i iskljuenosti imaju
strukturne promene u privredi. Misli se prevashodno na smanjenje udela teke
industrije i masovne proizvodnje i prelazak na usluni sektor i preduzea koja
proizvode manje serije specijalizovanih proizvoda. Smanjuje se broj zaposlenih sa
sigurnim radnim mestima i raste broj povremenih, nesigurnih i privremenih
zaposlenja. Asimetrija izmeu gubitka stabilnih radnih mesta u proizvodnji i
sporog rasta radnih mesta u sektoru usluga ima ozbiljne negativne posledice.
Pomenute strukturne promene dovele su i do promena na tritu rada. Sa sve
veom mehanizacijom i automatizacijom raste tranja za specijalizovanim
vetinama i sposobnostima, a smanjuje tranja za nekvalifikovanim radom.
Nezaposleni i nedovoljno zaposleni obino imaju niske radne i obrazovne
kvalifikacije i ne mogu raunati na visoku zaradu. Tehnoloki razvoj dovodi do
brzih promena na tritu rada, kojima se nekvalifikovani radnici sporije
prilagoavaju (Gottschalk i Smeeding 1997). Ljudi iz niih dohodnih grupa imaju
slabiji pristup tehnikoj opremi kao to su personalni kompjuteri, i zaostaju u
tehnolokoj trci. Manjak tehnike kompetentnosti smanjuje mogunost
zapoljavanja, to podstie socijalnu iskljuenost i siromatvo. Poslovi na
primarnom tritu rada nude sigurnost radnog mesta, izglede za napredovanje,
mogunost usavravanja i srazmerno visoke zarade. Za razliku od toga,
sekundarno trite rada nudi malu sigurnost radnog mesta, skromne mogunosti
napredovanja i usavravanja, kao i niske zarade. Primarno trite rada obino se
nalazi u velikim i perspektivnim korporacijama. Manja preduzea poslovno
zavise od velikih korporacija. Ona su u slabijem poloaju i zato svojim
zaposlenima ne mogu da ponude iste uslove.
Kada je re o zemljama centralne i istone Evrope, na poetku tranzicije bilo je
jasno da e reforme nuno dovesti do rasta nezaposlenosti, pre svega, zbog
420
GOLUBOVI
privatizacije i otputanja radnika iz dravnih/drutvenih preduzaa. Istovremeno,

raunalo se na to da e rast neto izvoza i rastua raspoloivost dobara i usluga,
posebno u novonastajuem privatnom sektoru, stvoriti uslove da inicijalna
nezaposlenost bude brzo reasorbovana, inei tako masovnu nezaposlenost
privremenim fenomenom. Na poetku pad zaposlenosti dobrim delom bio je
rezultat dobrovoljnog naputanja posla ili uvoenja ema ranijeg penzionisanja.
Veoma brzo su gro onih koji su ostajali bez posla inili oni koji su bili prinueni
da napuste svoj posao (steaj preduzea, restrukturiranje i sl.). S druge strane,
rastui privatni sektor pruao je nove mogunosti za zapoljavanje. Meutim,
kako su de novo privatna preduzea obino bila mala ili srednja po veliini, rast
zaposlenosti u njima bio je vezan za nesigurne, slabo plaene poslove. Zato, ne
iznenauje tvrdnja da je privatni sektor u periodu tranzicije poveavao ne samo
zaposlenost, nego i nezaposlenost. Naime, broj onih koji su ostajali bez posla
usled privatizacije dravnih/drutvenih preduzea prevazilazio je broj radnih
mesta koji je stvaran u tzv. de novo privatnim preduzeima.
Savremeno drutvo karakterie povezivanje ljudi u razne grupe i asocijacije. Ove
grupe mogu da kreiraju visok nivo interne solidarnosti i poverenja i obezbede
itav niz koristi svojim lanovima. Meutim, one mogu da uzrokuju i tete
drutvu, pogotovo u sluajevima gde se solidarnost unutar grupe ostvaruje po
cenu animoziteta prema onima koji ne pripadaju grupi. lanovi grupe mogu da
onemogue autsajdere da dou do odreenih pozicija i mogunosti. Isti drutveni
odnosi koji olakavaju i podstiu ekonomsku razmenu izmeu lanova grupe
mogu da nameu ogranienja onima koji joj ne pripadaju (Portes 1998, Waldinger
1995 str. 557). Visoki nivoi drutvenog kapitala unutar grupe mogu potkopati
drutveni kapital unutar zajednice, a grupe sa jakim vezama meu svojim
lanovima mogu ak negativno da utiu na ekonomski rast, izmeu ostalog,
zahvatanjem nesrazmernog udela u nacionalnom dohotku (Adler i Kwon 2000;
Woolcock 1998).
21.5. OBLICI ISKLJUENOSTI SA TRITA RADA

U teorijskim raspravama najee se istiu tri dimenzije socijalne iskljuenosti:
osiromaenje, odnosno nedostatak odgovarajuih resursa (nizak dohodak ili
odsustvo bilo kakvih primanja); iskljuenost sa trita rada; i iskljuenost iz
drutvenih odnosa (nedostatak drutvenih kontakata i podrke).
Fenomen siromatva najee se vezuje za nedostatak materijalnih ili novanih
sredstava, a politika borbe protiv siromatva usredsreena je na realokaciju
budetskih sredstava (Poverty, Unemployment and Social Exclusion 2006). Ne
moemo se, meutim, zadrati samo na visini dohotka ukoliko ovaj fenomen
421
elimo potpunije da istraimo, budui da odreene karakteristike drutva mogu da

doprinesu drutvenoj izolaciji. S obzirom na oskudne prihode, siromani nemaju
sredstava za osnivanje interesnih grupa. Nemaju na raspolaganju ni mehanizme
kojima bi svoje interese ostvarili. Ekonomska depriviranost izvor je politike
depriviranosti, a politika depriviranost sa svoje strane potpomae odranju i
uvrenju ekonomske depriviranosti (Haralambos i Holborn 2002, str. 338).
Postoji mnogo naina na koji ljudi mogu biti iskljueni iz drutvenih odnosa. Ova
vrsta iskljuenosti moe da znai da je pojedinac u nemogunosti da participira u
drutvenim aktivnostima, poput posete prijateljima i porodici, bavljenja hobijem,
odlaska na odmor. Ljudi mogu biti iskljueni iz drutvenih odnosa ukoliko su
izolovani od porodice i prijatelja. Jedan vid ove iskljuenosti podrazumeva
odsustvo praktine i emotivne podrke u tekim vremenima. Ovde moemo da
ukljuimo i odsustvo graanskog angaovanja glasanje, ukljuenost u politike
procese i sl.
Iskljuenost sa trita rada predstavlja jedan od najvanijih aspekata socijalne
iskljuenosti. Neretko se u empirijskim analizama socijalne iskljuenosti koristi
samo ovaj indikator, pri emu se fenomen socijalne iskljuenosti i iskljuenost sa
trita rada poistoveuju (Levitas 1996). Osnovni argument je da je za pojedinca
rad veoma vaan, ne samo zato to obezbeuje dohodak, ve i zato to trite rada
predstavlja veoma vaan prostor na kome se odvijaju drutvene interakcije. Stoga
iskljuenost sa trita rada lako moe da dovede do drugih oblika socijalne
iskljuenosti siromatva i iskljuenosti iz drutvenih odnosa. Smatra se da je
rast nezaposlenosti jedan od najvanijih faktora koji utie na produbljivanje
socijalne iskljuenosti. Sa dvocifrenom stopom nezaposlenosti u mnogim
zemljama Evrope (panija, Grka, Maarska, Irska, Letonija, Litvanija, Estonija
itd.), osnova ekonomske egzistencije jednog broja evropljana je svakako
potkopana. esto se istie da u Evropi nezaposlenost nije vie tako veliki
drutveni problem zbog razvijenog sistema socijalnih davanja koji obezbeuje
naknade za sluaj nezaposlenosti i potporu onima sa nedovoljnim dohotkom.
Istovremeno se zaboravlja da socijalna davanja optereuju budet, sa svim
negativnim posledicama po privredu.
Stope nezaposlenosti ukazuju na iskljuenost sa trita rada, ali moemo da
govorimo i o iskljuenosti unutar trita rada. Istraivanja o segmentaciji trita
rada pokazala su da neke grupe ostaju zarobljene u segmentima trita rada koje
karakteriu nesigurni, loe plaeni poslovi za koje nisu potrebne kvalifikacije
(low-skilled jobs). S jedne strane imamo loije poslove do kojih se lake dolazi,
ali gde je koncentrisano siromatvo, i dobre poslove gde je pristup ogranien, a
koji obezbeuju vei stepen sigurnosti i prihvatljive radne uslove. Odatle
proizilazi da postoje razliiti nivoi iskljuenosti tako da je mogue biti ukljuen
422
GOLUBOVI
na trite rada a u isto vreme iskljuen sa onog segmenta trita rada koji
karakteriu dobri poslovi. Segmentacija trita rada odvija se oko lako uoljivih
grupa (uglavnom na osnovu pola, rase i nacionalnosti), tako da je iskljuenost na
tritu rada povezana sa ostalim formama socijalne iskljuenosti.
Socijalna iskljuenost nije samo posledica nezaposlenosti. injenica je da
nezaposlenost utie na socijalnu iskljuenost. Pojedinac koji ne radi nee imati
dovoljno sredstava da obezbedi podmirenje egzistencijalnih potreba. Meutim,
rast zaposlenosti moe da utie na poveanje jaza izmeu dohotka nie i vie
plaenih radnika, to svakako ne doprinosi smanjenju socijalne iskljuenosti.
Ponekad socijalna iskljuenost moe da rezultira iz samog funkcionisanja trita.
Na primer, pojedinac moda nee moi da uestvuje u potronji jer ga politika
cena preduzea, usmerena na maksimiziranje profita, iskljuuje sa trita. Ili ne
moe da ima raun u banci jer ne ispunjava neke od uslova. esto sama drava
podstie socijalnu iskljuenost time to svoje programe pomoi usmerava ka
odreenim grupama ili pojedincima.
Zaposlenost obezbeuje pojedincu odreeni stepen ekonomske sigurnosti u vidu
zarade, to je posebno vano u zemljama sa ogranienim obimom socijalnih
davanja. Polazei od toga, obrazovanje i zapoljavanje smatraju se kljunim
oruima u borbi protiv socijalne iskljuenosti. Meutim, negativni efekti
nezaposlenosti nisu ogranieni samo na gubitak dohotka. Socijalna davanja ne
mogu da kompenziraju druge tete koje su povezane sa nezaposlenou.
Gubitkom posla nezaposleni bivaju lieni mogunosti da ue kroz posao, to vodi
depresijaciji njihovih vetina. Pored toga, nezaposlenost moe da uzrokuje
gubitak kognitivnih mogunosti kao rezultat gubitka poverenja i oseaja kontrole
povezanih sa nezaposlenou. Smatra se da participacija na tritu rada ojaava
samopotovanje, budui da se radi o aktivnostima koje drutvo vrednuje. tavie,
mnoge studije pokazale su da nezaposlenost moe da uzrokuje psiholoke
probleme, a visoka stopa nezaposlenosti esto je povezana sa visokom stopom
samoubistava. Nezaposlenost poveava incidencu raznih bolesti, to takoe moe
da utie na stepen socijalne iskljuenosti. Participacija na tritu rada utie i na
odnose koje pojedinac uspostavlja sa drugima. Nezaposlenost moe da poremeti
porodine i drutvene veze (Paugam 1995) i da lii pojedinca mogunosti da
uspostavi drutvene veze na poslu. Dalje, dugorona nezaposlenost smanjuje
mogunost nalaenja novog posla. Poslodavci se teko odluuju da zaposle
nekoga ko je dugo bez posla jer se dugorona nezaposlenost negativno odraava
na vetine i motivaciju pojedinca. Zaposlenost znai mogunost da se ui kroz rad
i poveava samopotovanje i motivisanost pojedinaca. Obeshrabrenost uzrokovana nezaposlenou moe da dovede do slabljenja motivacije i uini dugorono
nezaposlene veoma pasivnim.
423
Rast nivoa socijalne iskljuenosti esto se vezuje za pad zaposlenosti, odnosno

rast nezaposlenosti. Naglaavanje plaenog posla i njegovog znaaja za blagostanje pojedinaca i njihovu drutvenu integraciju nije nita novo. Ovo naglaavanje znaaja zapoljavanja navelo je neke da zakljue da koncept socijalne
iskljuenosti devalvira neplaen posao i zamagljuje fundamentalnu drutvenu
razliku izmeu klase vlasnika i ostatka drutva (Levitas 1996, str. 5). Ukoliko
drutvena integracija proistie samo kroz plaeni posao, onda ostali u drutvu
nemaju nikakvih naina da izbegnu iskljuenost. Po Levitasu, to je oigledna
diskriminacija hendikepiranih i obezvreivanje znaaja neplaenog rada.
Oigledno je da nisu svi nezaposleni socijalno iskljueni. Neki pojedinci se
opredeljuju da ostanu van trita rada, dok su ostali izgubili posao. Zato se u
novije vreme sve ee istie da participacija na tritu rada treba da se zameni
participacijom u proizvodnoj aktivnosti definisanoj kao ukljuivanje u
ekonomski ili drutveno vrednovanoj aktivnosti, kao to je plaeni rad,
obrazovanje i obuka, briga o porodici itd. (Burchardt et al. 1999, str. 231). Da li i
u kojoj meri neuestvovanje u proizvodnoj aktivnosti utie na stepen
integrisanosti pojedinca u drutvo predstavlja posebno pitanje koje zahteva
detaljnu elaboraciju.
21.6. ISKLJUENOST SA TRITA RADA U SRBIJI
Imajui u vidu negativne efekte iskljuenosti sa trita rada, primena mera u cilju
ukljuivanja to veeg broja radno sposobnih u aktivno stanovnitvo (radnu
snagu) predstavlja jedan od vanih ciljeva ekonomske politike svake zemlje. U
tom kontekstu, treba videti koji je deo populacije u Srbiji, starosti izmeu 15 i 64
godine, ukljuen u radnu snagu.
Tabela 2. Udeo aktivnog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu uzrasta izmeu
15 i 64 godine, u Srbiji i Evropskoj uniji (u %)
Aktivno stanovnitvo
Neaktivno stanovnitvo
Srbija
58,8
41,2
EU-27
71,3
28,7
EU-16
71,4
28,6
Izvor: Statistics in Focus 8/2011 i Anketa o radnoj snazi, 2010.
Zvanini statistiki podaci o aktivnom stanovnitvu iz Ankete o radnoj snazi za

2010. godinu ukazuju na postojanje iskljuenosti sa trita rada. Naime, tek 58,8
% stanovnitva starosti izmeu 15 i 64 godine ini aktivno stanovnitvo u Srbiji.
Za EU-27 ovaj udeo iznosi 71,3%, a za EU-16 71,4% (Eurostat 2011), iz ega se
424
GOLUBOVI
jasno vidi da Srbija osetno zaostaje u ovom pogledu za zemljama Evropske unije.
Pored nas, ovako nisku stopu udela aktivnog stanovnitva od evropskih zemalja
imaju jo Hrvatska (61,3), Malta (61%), Maarska (62,9%) i Italija (61,4%).
U Srbiji, najvei broj onih koji nisu aktivni na tritu rada su penzioneri (40,9%).
Pored njih, grupe koje su neaktivne na tritu rada su oni koji nisu sposobni za rad
zbog nekog nedostatka ili bolesti (10,1%), oni koji se koluju ili obuavaju
(22,6%), oni koji su odustali od traganja za poslom (7,1%), oni koji su neaktivni
zbog linih i porodinih razloga (9,0%), pojedinci koji vode brigu o deci ili
starijima (2,9%). Preostale grupe imaju zanemarljiv udeo u neaktivnom
stanovnitvu. Veliina neaktivne populacije sama po sebi ne predstavlja indikator
socijalne iskljuenosti, ali je jasno da iskljuenost sa trita rada znaajno
poveava rizik socijalne iskljuenosti.
Da bismo stekli potpuniji uvid u razmere iskljuenosti sa trita rada, neophodno
je da idemo dalje od podataka o stopi aktivnog stanovnitva i da sagledamo
razloge iskljuenosti sa trita rada.
Tabela 3. Stope nezaposlenosti u Srbiji i odabranim evropskim zemljama
Stope nezaposlenosti
Zemlja
EU-27
EU-16
Belgija
Bugarska
eka
Irska
Nemaka
Grka
panija
Francuska
Italija
Letonija
Litvanija
Slovaka
Slovenija
Hrvatska
BJR Makedonija
Srbija
Ukupno
Mukarci
ene
9,3
9,7
8,7
9,5
7,1
13,8
6,7
12,4
19,8
9,1
7,6
18,0
17,8
14,1
7,1
11,6
31,7
19,2
9,3
9,7
8,4
10,1
6,0
16,8
7,1
9,7
19,3
8,7
6,8
20,0
20,3
13,9
7,0
11,0
32,1
18,3
9,4
10,0
9,0
8,8
8,5
10,0
6,3
16,1
20,4
9,6
8,7
15,9
15,3
14,3
7,1
12,2
31,0
20,4
Stope
dugorone
nezaposlenosti
3,8
4,2
4,2
4,5
3,0
6,8
3,2
5,7
7,4
3,7
3,8
8,3
7,5
9,5
3,3
5,8
26,7
13,8
Izvor: Eurostat Statistics in Focus 8/2011 i Anketa o radnoj snazi, 2010.
425
Oigledna grupa iskljuenih sa trita rada su nezaposleni. U tabeli 3 dati su

podaci o kretanju stopa nezaposlenosti u Srbiji i odabranim evropskim zemljama.
Iz navedenih podataka jasno se vidi da Srbija spada u grupu zemalja sa vrlo
visokom stopom nezaposlenosti. Jedino BJR Makedonija (31,7%) i panija
(19,8%) imaju veu stopu nezaposlenosti od Srbije. Broj zaposlenih u Srbiji
konstantno opada poev od 1989. godine. Ako posmatramo kretanje udela
zaposlenih u aktivnom stanovnitvu, taj udeo je 1989. godine iznosio 80%, 1992 76,27%, 1995 73,51%, 1998 70,57%, 2000 64,2%, 2004 - 53,4%, 2008
53,7%, 2010 38,1% (Statistiki godinjak Jugoslavije 1999, Statistiki godinjak
Srbije 2008 i Anketa o radnoj snazi, 2010.
Ono to je bitno za nezaposlene nije toliko stopa nezaposlenosti, koliko
mogunost pronalaska novog posla. Visoka stopa nezaposlenosti konzistentna je
sa dva veoma razliita tria rada: 1) visoko aktivno trite rada u kome mnogi
radnici prolaze kroz nezaposlenost na putu ka drugom, boljem poslu ili 2) tzv.
"sklerotino" trite rada gde je nezaposlenost ustajala bara i gde nezaposleni
imaju vrlo male anse da brzo dou do posla (Nuti 1996, str. 43). Po veini svojih
karakteristika, trite rada Srbije odgovara drugom tipu.
Osnovne karakteristike nezaposlenosti u Srbiji su sledee:
Relativno visoka stopa nezaposlenosti, uz znatan broj dugorono
nezaposlenih. Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi 2010, stopa
dugorone nezaposlenosti u Srbiji iznosi 13,8%. U Srbiji na posao due od
jedne godine eka 71,7% nezaposlenih. Od 1-4 godine posao eka 34,8%
nezaposlenih, od 4-6 godina 14,9%, od 7-10 godina 10,9% i preko 10
godina 11,1%.
Relativno visoka stopa ulaska u nezaposlenost (inflow to unemployment) i
veoma niska stopa izlaska iz nezaposlenosti u zaposlenost (outflow rate into
employment). Poev od 1990. godine, zbir broja onih koji su se po
prestanku radnog odnosa prijavili slubi za zapoljavanje i novoprijavljenih
na trite rada, vei je od broja onih koji su nali zaposlenje. Ova razlika je
1990. godine iznosila 264, 1995. godine 4.208, 2000. godine 5.452, 2005.
godine 19.105 a 2009. godine 40.980.
ak 37% nezaposlenih ine oni koji prvi put trae zaposlenje (bez radnog
staa).
Oko 50,2% nezaposlenih ine mlai od 35 godina.
U strukturi nezaposlenih, 17,4% ine nekvalifikovani i oni sa niom
strunom spremom, dok je 82,6% sa srednjim i visokim obrazovanjem
(13,6% nezaposlenih je sa viom kolom ili fakultetom).
426
GOLUBOVI
Veliki problem predstavlja relativno visoka stopa nezaposlenosti mladih. Tome

treba dodati i injenicu da u strukturi zaposlenih, mlae kategorije imaju nii
procenat stalnog zaposlenja, a vei procenat privremenog zaposlenja u odnosu na
starije kategorije, to znai da kod njih postoji vei stepen rizika da preu u
kategoriju nezaposlenih (vidi: Anketa o radnoj snazi 2010). Visoke stope
drugorone nezaposlenosti imaju itav niz prateih negativnih efekata. Prvo, s
obzirom na to da sve vie pojedinaca ostaje bez posla na due vreme, dolazi do
gubitka njihovih radnih vetina. Ne retko takvi pojedinci postaju obeshrabreni i
prestaju da tragaju za poslom. Ne treba posebno naglaavati da neiskorieni
ljudski resursi ne samo da utiu na to da stvarni drutveni proizvod bude ispod
potencijalnog (a na dugi rok vode smanjenju potencijalnog proizvoda), ve
uzrokuju i dodatni fiskalni teret u vezi sa socijalnim davanjima.
Nezaposleni predstavljaju oiglednu grupu koja je iskljuena, ali svesti
iskljuenost sa trita rada samo na nezaposlenost predstavlja usku percepciju
ovog fenomena. Sledeu grupu oigledno iskljuenih sa trita rada predstavljaju
obeshrabreni pojedinci. Koncept obeshrabrenih pojedinaca obuhvata one
pojedince koji ele posao i mogu da rade, ali su odustali od aktivnog traganja za
poslom jer veruju da ne mogu da ga nau. Prema podacima iz Ankete o radnoj
snazi za 2010. godinu, u strukturi neaktivnog stanovnitva 7,1% ine oni koji su
odustali od traganja za poslom jer veruju da ne mogu da ga nau. Po pravilu,
visoke stope nezaposlenosti u odreenim grupama praene su visokim stopama
obeshrabrenosti. To je zato to je u uslovima visoke nezaposlenosti perspektiva
nalaenja posla veoma slaba, pa su pojedinci manje aktivni u traganju za poslom.
Budui da u Srbiji mladi ljudi teko dolaze do posla, to se jasno vidi iz stopa
nezaposlenosti po razliitim starosnim grupama, logino bi bilo pretpostaviti da u
strukturi obeshrabrenih ima znatno vie mlaih nego starijih. Stope nezaposlenosti najvee su za starosnu grupu 15 - 24 (46,1%) i grupu 25 - 34 (27,5%).
Meutim, u ovim starosnim grupama je najmanji procenat obeshrabrenih: u grupi
15-24 je 1,2% obeshrabrenih, a u grupi 25-34 ima 9,6% obeshrabrenih. Ovaj
procenat je osetno vei u starijim grupama (35-44, 45-55, 55-64). Dakle, iako je
stopa nezaposlenih kod mladih vea, oni nisu izgubili nadu da e doi do posla.
Oseaju se sposobnijim da se prilagode promenama na tritu rada u odnosu na
starije stanovnitvo. U principu, meu starijima, onima koji ive u seoskim
sredinama i onima sa niim i srednjim obrazovanjem ima najvie obeshrabrenih
(vidi: Anketa o radnoj snazi za 2010. godinu). Trea kategorija iskljuenih odnosi
se na one koji ne participiraju na tritu rada zbog bolesti ili hendikepa. Ima onih
koji ele da rade ali ili ne mogu da nau odgovarajui posao ili niko ne eli da ih
zaposli. Jedan deo njih ne radi ne zato to nije u stanju, ve zato to im nisu
ponueni adekvatni uslovi. U Srbiji, u strukturi neaktivnog stanovnitva 10,1% je
neaktivno zbog bolesti ili nekog hendikepa. Jo jedna mogua grupa iskljuenih
su oni koji rade kod kue i oni koji su otili u prevremenu penziju. Pitanje je kako
427
se postaviti prema njima u empirijskoj analizi, budui da nema informacija o tome

da li su oni sami izabrali da rade kod kue, zato se rano penzioniu i sl.
Nezavisno od toga da li je ova iskljuenost dobrovoljna ili ne, pozitivni drutveni
efekti koji proizilaze iz zaposlenosti ovde izostaju.
Tabela 4. Deo populacije, starosti izmeu 15 i 64 godine, koji je iskljuen sa
trita rada u Srbiji
Uee (u %)
Status radne snage:
Zaposleni
Nezaposleni
Neaktivni zbog bolesti ili hendikepa3
Obeshrabreni
Nisu deo radne snage:
Struktura radne snage:
Iskljueni sa trita rada
(nezaposleni, hendikepirani, obeshrabreni)
Nisu iskljueni sa trita rada4:
47,09
11,74
0,62
3,94
36,61
16,3
83,7
Izvor: Anketa o radnoj snazi, 2010.
Pokuaemo da na osnovu prethodne analize doemo do priblinih podataka o

stepenu iskljuenosti sa trita rada u Srbiji. Na osnovu udela broja nezaposlenih,
kao i obeshrabrenih i hendikepiranih pojedinaca u ukupnom radno sposobnom
stanovnitvu starosti izmeu 15 i 64 godine, dobijamo teoretski maksimalni
stepen iskljuenosti sa trita rada (tabela br. 4). Moemo da zakljuimo da je
jedna estina stanovnitva u radnom dobu (15-64 god.) iskljuena sa trita rada.
Nezaposlenost je oigledno najozbiljniji problem kada govorimo o iskljuenosti
sa trita rada, to je i oekivano. Nezaposlenost se moe smatrati ozbiljnijom
formom iskljuenosti sa trita rada nego hendikepiranost jer su, po definiciji, oni
koji su registrovani kao nezaposleni sposobni da rade i to to su iskljueni sa
trita rada ima brojne negativne efekte, osim onih finansijske prirode (Flotten
2006). Istovremeno, ima hendikepiranih pojedinaca koji su sposobni da rade ali
ne trae posao jer su obeshrabreni situacijom na tritu rada. Negativni socijalni
efekti nezaposlenosti slini su za obe grupe. Nezaposlenost i hendikepiranost
negativno se odraavaju na ekonomski poloaj pojedinaca i kvalitet ivota uopte.
Neaktivni, ele da rade, ali ne mogu da nau odgovarajui posao zbog bolesti ili
hendikepa.
Oni koji nisu deo aktivnog stanovnitva (radne snage) iz razloga drugaijih od
nezaposlenosti, hendikepa ili obeshrabrenosti, ne smatraju se iskljuenima s trita rada.
428
GOLUBOVI
21.7. ISKLJUENOST SA TRITA RADA

I SIROMATVO U SRBIJI
U Srbiji je siromatvo definisano kao viedimenzionalni fenomen koji, pored
nedovoljnih prihoda za zadovoljenje ivotnih potreba, podrazumeva i
nemogunost zapoljavanja, neodgovarajue stambene uslove i neadekvatan
pristup socijalnoj zatiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama.
Vanim aspektima siromatva smatraju se i neostvarivanje prava na zdravu
ivotnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na istu vodu i vazduh. Za potrebe
merenja siromatva u Republici Srbiji koriste se apsolutna i relativna linija
siromatva. Ispod apsolutne linije siromatva nalaze se punoletna lica ija je
potronja na mesenom nivou nia od minimalnog iznosa neophodnog za hranu
(nutricionistiki minimum 2.288 kilokalorija dnevno), propisanog od strane UN
organizacije za hranu i poljoprivredu FAO) i druge izdatke u koje spadaju odea
i obua, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, transport, rekreacija i kultura i izdaci
za ostala dobra i usluge. Relativna linija siromatva odreena je kao 60%
medijane prosene potronje po potroakoj jedinici, a na osnovu metodologije
Eurostata (Anketa o prihodima i uslovima ivota SILC).
Proces tranzicije uslovio je znatan rast siromatva u Srbiji tokom 1990-tih. Rast
siromatva bio je uzrokovan dugogodinjim smanjivanjem BDP, koji je krajem
2000. godine iznosio svega 45% nivoa iz 1989. godine. To je moralo negativno da
se odrazi na sve aspekte ivota u Srbiji. Rast BDP-a u periodu izmeu 2003. i
2008. godine znaajno je doprineo padu siromatva. Pomenuti rast ostvaren je bez
rasta zaposlenosti, tako da su stvarni efekti rasta manji od onih koji bi bili
ostvareni da je bio praen rastom zaposlenosti i padom nezaposlenosti.
Prema podacima iz Ankete o potronji domainstava 2009, u 2008. godini 6,1%
stanovnitva nalazilo se ispod apsolutne linije siromatva (koja je iznosila 8.022
dinara meseno po potroakoj jedinici), to je manje nego 2006. godine kada se
8,8% stanovnitva nalazilo ispod linije siromatva. Podaci o kretanju relativnog
siromatva (linija siromatva iznosila je 8.923 dinara meseno po potroakoj
jedinici) pokazuju da je 2008. godine 13,2% stanovnitva bilo relativno
siromano. Period do etvrtog kvartala 2008. godine moe se okarakterisati kao
period smanjenja siromatva. Globalna finansijska i ekonomska kriza inicirala je
pad ivotnog standarda i ponovni rast siromatva u Srbiji tokom 2009 i 2010.
godine. Meutim, indeks siromatva u periodu krize jo uvek je nii u poreenju
sa indeksom siromatva iz 2006. i 2007. godine.
U principu, siromatvo je povezano sa odreenim demografskim i drutvenim
karakteristikama populacije (pol, uzrast, ekonomska aktivnost i sl.). Najvei
indeks siromatva zabeleen je kod ruralnog stanovnitva, onih sa niim
429
obrazovanjem, nezaposlenih, primaoca socijalne pomoi, mlaeg stanovnitva

(starosna grupa 0-14 godina) (Matkovi i dr. 2010). Siromatvo je u poslednjoj
deceniji znaajno smanjeno, ali je profil siromanih ostao gotovo nepromenjen u
odnosu na 2002. godinu. Najugroenije je i dalje stanovnitvo iz ruralnih
podruja, nezaposleni, neobrazovano stanovnitvo, kao i samaka domainstva i
domainstva sa dvoje i vie male dece. Nova kategorija koja je ugroenija od
proseka populacije su deca do 14 godina starosti, iako su ona 2002. godine imala
ispodprosean indeks siromatva (Bajec i dr. 2008). Kod odreenih grupa postoji
visoka stopa rizika da uu u zonu siromatva. Prema podacima Ankete o potronji
domainstava 2009, stopa rizika siromatva najvea je kod nezaposlenih,
neaktivnog dela stanovnitva, jednolanih domainstava, samohranih roditelja sa
jednim ili vie zavisne dece i domainstava sa troje i vie zavisne dece.
Nezaposlenost ima jai uticaj na materijalni status mukaraca nego ena. Kada
ostanu bez posla ene su u mogunosti da se oslone na finansijske prihode
suprunika ili drugih lanova porodice (prosena zarada mukaraca vea je od
prosene zarade ena (Statistiki godinjak 2010)). Oigledno je da status na
tritu rada znaajno utie na siromatvo. Najvei rizik siromatva imaju
neaktivna domainstva, kao i domainstva bez zaposlenih lanova.
Analiza profila siromatva u Srbiji ukazuje na relativno velike regionalne razlike
u stopama siromatva, kao i jaku vezu izmeu siromatva, zaposlenosti i
obrazovanja. I dalje su prisutna izolovana podruja koja imaju malu korist od
ekonomskog rasta, sa velikom koncentracijom siromanih, poput ruralnih
podruja jugoistone Srbije (Krsti 2008).
21.8. ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Imajui u vidu sve konceptualne i metodoloke probleme vezane za merenje
nivoa socijalne iskljuenosti, jasno je da ne moemo da dobijemo precizan uvid u
razmere iskljuenosti sa tritu rada, ali svakako moemo da steknemo
elementarni uvid. Prethodna analiza ukazala je na to da je u Srbiji jedna estina
stanovnitva u radnom dobu iskljuena sa trita rada, kao i da je nezaposlenost
kljuni faktor iskljuenosti sa trita rada. Status na tritu rada znaajno utie na
siromatvo, a najvei rizik siromatva imaju neaktivna domainstva, kao i
domainstva bez zaposlenih lanova. Imajui u vidu promene na tritu rada koje
su prisutne od poetka tranzicije, a koje su dovele do poveanja stope
nezaposlenosti, rasta dugorone nezaposlenosti, kao i rasta broja pojedinaca sa
nesigurnim poslovima koji teko nalaze stabilno zaposlenje, Srbiji su preko
potrebne odgovarajue mere koje bi ublaile problem iskljuenosti sa trita rada.
Smanjenje iskljuenosti sa trita rada predstavlja vanu kariku na putu smanjenja
ukupne socijalne iskljuenosti. U tom kontekstu, investiranje u ljudske resurse,
430
GOLUBOVI
ekonomska politika i budet orjentisani ka ugroenim grupama smatraju se

neophodnim elementom u borbi za poveanje stope zaposlenosti i poveanju
socijalne ukljuenosti. Posebna panja mora da se posveti aktivnim merama za
poveanje zaposlenosti ranjivih grupa, to zahteva sveobuhvatan pristup koji
ukljuuje adekvatne mere podrke i usluga u oblastima socijalne politike,
obrazovnih i zdravstvenih usluga, kao i mera usmerenih na poboljanje
funkcionisanja trita rada. Neophodne su mere koje e omoguiti rast
zaposlenosti i smanjiti barijere za pristup tritu rada, omoguiti smanjenje broja
nesigurnih poslova.
LITERATURA
1. Adler, Kwon i Seok-Woo (2000), Social Capital: the Good, the Bad, and the Ugly,
u: Lesser, Eric (ed), Knowledge and Social Capital: Foundations and Applications,
Butterworth-Heineman, Boston, str. 89-115.
2. Anketa o potronji domainstava, 2009, Beograd: Republiki zavod za statistiku.
3. Anketa o radnoj snazi, oktobar 2010, Republika Srbija: Republiki zavod za
statistiku.
4. Bajec, Jurij, Gorana Krsti, Ljiljana Pejin-Stoki, Goran Penev (2008), Socijalna
zatita i socijalna ukljuenost u Srbiji, Beograd: Ekonomski institut.
5. Berghman, Jos (1995), Social Exclusion in Europe, u: Graham, Room (ed.), Beyond
the Threshold. The Measurement and Analysis of Social Exclusion, Bristol: The Polity
Press.
6. Bhalla, Ajit i Frederic Lapeyre (1994), A note on exclusion, Geneva, IlLS, mimeo.
7. Burchardt, Tania, Julian Le Grand i David Piachaud (1999), Social Exclusion in
Britain 1991-1995, Social Policy and Administration, vol. 33, no. 3, str. 227-244.
8. Byrne, David (1999), Social Exclusion. Buckingham: Open University Press.
9. Drewnowski, Jan i Wolf Scott (1966), The Level of Living Index, Geneva: UN
Research Institute for Social Development, Research Report 4.
10. Fltten, Tone (2006), Poverty and Social Exclusion Two Sides of the Same Coin? A
Comparative Study of Norway and Estonia, doctoral dissertation, Norway: Allkopi
AS.
11. Gottschalk, Peter i Timothy Smeeding (1997), Cross-National comparisons of
Earning and Income Inequality, Journal of Economic Literature, vol. 35, no. 2, str.
633-687,
12. Haralambos, Michael i Martin Holborn (2002), Sociologija Teme i perspektive,
Zagreb: Golden Marketing.
13. Jennings, James (1999), Persistent poverty in the United States. Review of Theories
and Explanations, u: Kushnick, Louis i Jennings, James (eds), A New Introduction to
Poverty, The Role of Race, Power and Politics, New York and London: New York
University Press.
14. Krsti, Gorana (2008), Profil siromatva u Srbiji u periodu 2002-2007, Studija o
ivotnom standardu, Srbija 2002-2007, Republiki zavod za statistiku Srbije, The
World Bank i Department for International development.
431
15. Lewis, Oscar (1968), The Culture of Poverty, u: Daniel P. Moynihan (ed.), On
understanding Poverty, New York: Basic Books.
16. Levitas, Ruth (1996), The concept of social esclusion and the new Durkheimian
hegemony, Critical Social policy, no. 16, str. 5-20.
17. Marks, Carole (1991), The Urban Underclass, Annual Review of Sociology, no. 17,
str. 445-466.
18. Matkovi, Gordana, Boko Mijatovi i Marina Petrovi (2010), Uticaj krize na trite
radne snage i ivotni standard u Srbiji, Beograd: Centar za liberalno-demokratske
studije.
19. Nuti, Mario (1996), "Fighting Unemployment in Transitional Economies", MoctMost, no.1, 1996, str. 43.
20. Paugam, Serge (1995), The spiral of precariousness a multidimensional apaproach to
the process of social disqualification in france, u: Graham Room, (ed), Beyond the
Threshold. The measurement and Analysis of Social Exclusion, Bristol: The Policy
Press.
21. Portes, Alejandro (1998), Social Capital: Its Origins and Applications in Modern
Sociology, Annual Review of Sociology, no. 22, str. 1-24.
22. Poverty, Unemployment and Social Exclusion, (2006), United Nations Development
Programme, Croatia.
23. Praenje socijalne ukljuenosti u Srbiji predgled i trenutno stanje socijalne
ukljuenosti u Srbiji na osnovu praenja evropskih i nacionalnih pokazatelja, (2010),
Beograd: Tim za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva i Republiki zavod za
statistiku, jul 2010.
24. Sen, Amartya (1981), Poverty and Famines, Oxford: Oxford University Press.
25. Sen, Amartya (1988), The Concept of Development, u: Chenery, H. i Srinivasan,
T.N., (eds), Handbook of Development Economics, Amsterdam: North Holland.
26. Silver, Hilary (1994), Reconceptualizing social disadvantage: Three paradigms of
social exclusion, u: Rodgers, G., Gore, C., Figueiredo, J. (1994), Social Exclusion:
Rhetoric, Reality, Responses. A Contribution to the World Summit for Social
Development, Geneva: International Institute for Labour Studies, United Nations
Development Programme.
27. Statistics in Focus, 8/2011, Eurostat.
28. Statistiki godinjak Jugoslavije 1999, Beograd: Savezni zavod za statistiku.
29. Statistiki godinjak 2008, Beograd: Republiki zavod za statistiku
30. Strobel, Pierre (1996), From Poverty to exclusion: a wage-earning society or a
society of human rights, International Social Science Journal, vol. 148, no.2, str.
173-190.
31. Waldinger, Roger (1995), The 'Other Side' of Embededness: a Case Study of the
Interplay Between Economy and Ethnicity, Ethnic and Racial Studies, vol.18, str.
555-580.
32. Woolcock, Michael (1998), Social Capital and Economic Development: Toward a
Theoretical Synthesis and Policy Framework, Theory and Society, vol. 27, no. 2, str.
151-208.
33. World Bank (2000), Making Transition Work for Everyone: Poverty and Inequality in
Europe and Central Asia [online]. Washington: World Bank : Oxford University
Press. http://-lnweb18.worldbank.org/eca/eca.nsf
PREGLEDNI RAD
POGLAVLJE 22
PROMENE NA GLOBALNOM TRITU

RADA I PERSPEKTIVE SRBIJE - NEKI
ASPEKTI 1
Slavenko Grgurevi 2
Apstrakt: Globalna ekonomska kriza i njene posledice predstavljaju turoban i
izazovan scenario budunosti oveanstva. Obzirom da e oporavak biti dug, svet
e se suoiti sa perspektivom produenog rasta nezaposlenosti, to e imati za
posledicu dalji rast siromatva i socijalnih nejednakosti. Ekonomska
revitalizacija, po prirodi stvari, odlae oporavak zapoljavanja, a klasian
povratak na prethodne nivoe i strukture zaposlenosti nee biti podjednako
delotvorne, kako sa stanovita interesa korporacija, tako i nezaposlenih. Naime,
ekonomska kriza e direktno uticati na promene na globalnom tritu rada, jer se
kriza radne snage generie ve sada, a njeni efekti e se pogotovo osetiti u bliskoj
budunosti: problem nedostatka strune radne snage. Globalni rat za nadarene
strunjake postaje osnovna pokretaka snaga konkurentskih prednosti i izraz
moi pojedinaca, kompanija nacija (drava), jer e talentovanih ljudi biti sve
manje u odnosu na potrebe. Sve e biti podlono promenama- obrazovni sistem
najvie. Ve se sada kao kljuna pitanja postavljaju : a) koliko su politiki lideri,
korporacije i pojedinci spremni za te promene koje e biti nemilosrdne, stalne i
temeljne u obimu i strukturi i b) kakva je perspektiva Srbije u tom procesu.
Kljune rei: promene, globalno trite rada, Srbija, MOR
Ovaj rad je deo istraivakih projekata pod iframa 47009 (Evropske integracije i
drutveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU) i 179015 (Izazovi i
perspektive strukturnih promena u Srbiji: Strateki pravci ekonomskog razvoja i
usklaivanje sa zahtevima EU), finansiranih od strane Ministarstva za nauku i
Prof. dr Slavenko Grgurevi, Institut ekonomskih nauka/BBA, potpredsednik Skuptine
Unije poslodavaca Srbije, slavenko.grgurevic@ien.bg.ac.rs
PROMENE NA GLOBALNOM TRITU RADA I PERSPEKTIVE SRBIJE NEKI ASPEKTI
433
22.1 UVOD
Prva decenija Treeg milenijuma je svet suoila sa trendovima iji su smisao,
geneza i vizija teko dokuivi klasinim analitikim instrumentarijumom. Meuzavisnost pojava, njihova brzina i neoekivani ishodi (lomovi) su pobudili brojne
naunike i institucije da istrauju sutinu i tok odreenih pojava prevashodno sa
stanovita budunosti. Predvianje budunosti je stoga postala preovlaujua
tema i klju za projektovanje drutvenih odnosa i ekonomskih tendencija u
okolnostima pet inilaca koji e presudno uticati na sudbinu pojedinca, nacija i
drava irom sveta. Naime, brzina promena bie zaslepljujua, sveprisutna i
imae uticaja na sve vidove ivota. Sloenost tih promena bie rezultat naizgled
nepovezanih sila koje e neposredno uticati na sve od naina ivota i rada, line
i nacionalne bezbednosti. Novi rizici i sve uestalije pretnje od agresivnih
nastojanja do globalnih ekonomskih poremeaja unee promene u sve vidove
ivota. Drastino usklaivanje u svim sferama rada pojedinaca, zajednica i
meuljudskim odnosima primoravaju na brzo prilagoavanje radikalnim
promenama. Ponekad dobra, ponekad teko zamisliva iznenaenja postae deo
svakodnevnog ivota esto protivei se svakom smislu i logici.
Sve je izvesnije da se na pragu druge decenije Treeg milenijuma svet suoava sa
potrebom radikalnog drugaijeg poimanja budunosti koja e biti puna promena,
izazova i rizika. Re je o novoj vrsti budunosti (ne stalno povremeno napredovanje uz povremene eksplozije inovativnosti) koja e biti izuzetno dinamina,
puna tekoa i multidimenzionalna. Trendovi kao: a) ekstremna konkurencija, b)
sloena tehnologija, c) dinamika globalna trgovina, d) brojnije stanovnitvo, e)
terorizam koji usporava razvoj, f) usavreni kriminal, g) klimatski rizici, h) skupa
energija su ve sada prepoznatljivi na poetku druge dekade Treeg milenijuma, a
njihova ekspanzija u budunosti je neminovna. Svet u kome ivimo: stereotipi i
recidivi, animoziteti i autarhinost ustupaju mesto znanju, strunosti, saradnji, i
liderstvu. Globalna privreda utemeljena na inovacijama postaje mona pokretaka
snaga. Elastinost, prilagodljivost i agilnost su svojstva koja e presudno uticati
na razvoj, a slobodno preduzetnitvo i demokratske institucije uzor za kreiranje
ekonomskih vrednosti, kulturnog i obrazovnog preobraaja oveanstva.
22.2. PROMENE NA GLOBALNOM TRITU RADA

Svet u kome ivimo ekstremno se menja. Radikalne inovacije neverovatnom
brzinom nude nove informacije. Digitalna trgovina se irom sveta obavlja
brzinom koja se meri nanosekundama. U takvim okolnostima, u uslovima te
434
GRGUREVI
brzine, inovacija i promena jedan izazov ima kljunu ulogu u kreiranju rasta, ili
destrukcije globalne privrede u budunosti: a) priprema za radnu snagu budunosti i b) predstojei rat za talente. Za generacije graana, korporacija i nacija
irom sveta ovo saznanje ima primarni egzistencijalni znaaj. U najrazvijenijim
zemljama (SAD) ve sada ima vie od milion slobodnih radnih mesta u oblasti
visoke tehnologije ne nedostaju ljudi, ve znanje (Canton, 2006). Kompanije u
okviru inovacijske privrede (Apple, Intel, Microsoft) svoje istraivanje i razvoj
novih proizvoda obavljaju van granica, jer u SAD nema dovoljno strune radne
snage. Ove i sline korporacije su inspiratori novih trendova na globalnom tritu
rada iju sutinu ine talentovani struni ljudi koji poznaju nove tehnologije i koji
su osloboeni od nacionalnih predrasuda. Inovacijska privreda je po prirodi stvari
glavni generator promena ije razmere i neoekivane obrte ne oseaju dovoljno i
drugi. Ve sada se radikalizuje sudbina korporacija koje nemaju odgovarajue
ljudske resurse: preseljenje, prodaja, integracija ili prestanak poslovanja. Naime,
doba velike ponude kvalifikovane radne snage je prolost. Nezaposlenost u vreme
sve intenzivnije globalizacije i konkurencije predstavlja raskrsnicu od
odluujueg znaaja. Veina korporacijskih i politikih lidera, posebno u
zemljama u razvoju, nije spremna za te promene koje e biti nemilosrdne, stalne i
temeljne u obimu, strukturi i intenzitetu. Pomenute u prethodnom delu teksta
ove promene, saete se odnose na:
a) Promene stanovnitva se ogledaju u polnoj, starosnoj i nacionalnoj strukturi.
Svaki trei pretendent, ili nezaposleni radnik e sredinom tree decenije ovog
milenijuma biti ena (Canton, 2006). Kljune, pak promene se odnose na
promene starosnih struktura odlazak starih profila koji su bili motor razvoja
korporacija pre svega u razvijenim zemljama i dolazak novih strunih i
obrazovanih kadrova iz nerazvijenih zemalja (Azija, Afrika...). Talasi migracija
koji se mere desetinama miliona ljudi predstavlja potencijalnu snagu razvijenog
sveta i pusto zemalja u razvoju;
b) Vea strunost stranih radnika postaje ve sada faktor globalne moi
multinacionalnih korporacija to e sa intenzivnijim promenama globalizacije
privrede biti kljuni faktor strategije korporacije u izuzetnom konkurentnoj,
novoj globalnoj inovacijskoj privredi;
c) Sr te strategije bie vie obrazovanje i detaljnija obuka za visoke
tehnologije. U industrijama koje nastaju na bazi etiri nove pokretake sile: nano,
bio, info i neuro bie neophodni strunjaci za poslove upravljanja, razvoja i
plasmana proizvoda. U svim sferama od proizvodnje, saobraaja, finansijskih
usluga, medija..., raspolaganje radnom snagom sklonoj inovacijama bie glavni
inilac uspeha. Prema podacima zvanine statistike SAD 75% radne snage u SAD
ne raspolae sa potrebnim znanjima koje korporacije nameu kao uslov
435
novozaposlenima (Canton, 2006). U poreenju sa obrazovnim sistemima u

drugim zemljama kole u SAD ne pripremaju buduu radnu snagu u skladu sa
potrebama konkurencije i promenama u procesu globalizacije. Po rezultatima
postizanim u matematici i drugim naunim oblastima SAD se nalaze iza vie od
20 drugih zemalja, to ukazuje na neizvesnu budunost radne snage u ovoj zemlji
i potrebu hitnih i sveobuhvatnih reformi obrazovnih sistema u SAD. U
meuvremenu iz ovih razloga, a i starenja stanovnitva veliki broj radnih mesta
bie nepokriven ime se u prvi plan namee fenomen imigracije kao spasonosno
reenje.
Talenti, inovatori i istraivai vie nego ikada postaju temeljni faktor promena na
globalnom tritu rada. Ovakvi profili ljudi voeni sopstvenim interesima i
nepodsticajnim uslovima ivota u domicilnoj sredini bie generator uspeha
globalnih korporacija ali i inilac od kljunog znaaja za stvaranje podsticajnog
poslovnog i ukupnog socijalnog ambijenta u zemljama odakle dolaze....
Koliki se znaaj ve danas pridaje problemu nalaenja talenata svedoi i globalni
konkurs prvi takve vrste koji je raspisala uvena internet korporacija Google
(februara, 2011 godine) za mlade talentovane uenike uzrasta od 14-18 godina.
Oblasti su iz fizike, biologije, ekologije, matematike, i druge. Sama kompanija
obezbedie 100.000 US$ za stipendije i kolarine, dok e druge kompanije koje
su se prikljuile, najboljima obezbediti nagrade i posao. U svom intervjuu
povodom ovog pionirskog poduhvata generalni direktor Google-a je rekao:
Moramo stvoriti u budunosti, uz pomo tehnologija reenja za globalne
probleme koji svakog dana postaju sve vei. Ne tako davno, ako ste eleli da
doete do vrhunskih informacija morali ste ii daleko, traiti ta vam sve treba,
razgovarati sa strunjacima. Sada internet stavlja na raspolaganje sve te
informacije i sve te strunjake u bilo koje vreme, svakome koje zainteresovan.
(Politika, 2011, 28 str.)
Promene na globalnom tritu rada povlae i brojne druge konsekvence, u prvom
redu demografske. Oekivana sve intenzivnija migraciona kretanja suoavaju se
sa odsustvom kohezije izmeu nacionalnih i novih globalnih pravila i standarda
rada i zapoljavanja. Sve vea meuzavisnost zemalja koju izaziva globalizacija
postavlja kao kljuno pitanje potrebu za vri, iri i koherentniji globalni okvir
pravila o radu. To podrazumeva sadrajno irenje klasinih radnih prava i
ukljuivanje novih koji se tiu zdravlja, bezbednosti, minimuma radnih uslova,
pristup mrei socijalne bezbednosti, sistema za reavanje sporova i pristup
pravima rada radnicima koji nemaju stalni radni odnos i kojih e u uslovima
globalizacije privrede biti sve vie. U slinim okolnostima sve vie je zagovornika
koji naglaavaju jednostavniji i ravnomerniji pristup povoljnim mogunostima.
To podrazumeva i pravo na privrednu inicijativu i vee uee radnika i
436
GRGUREVI
sindikata u formulisanju strategije i institucija koje e u tom pravcu delovati.

Izvesno je da obim stvaranja posla svuda treba da postane znaajan pokazatelj
blagostanja. To otvara novo polje saradnje i novu stranicu u buduim odnosima
sindikata i poslodavaca koji sve vie treba da budu zasnovani na kreiranju
pozitivnih relacija, meusobnom razumevanju i izbegavanju maksimalistikih
pozicija. Ovo tim pre kada e budue modeliranje radnih mesta shodno
modernim tehnolokim reenjima u organizaciji rada, biti shodno modelu
portfolio rada (disperzija radnog mesta, rad u kui upotrebom
telekomunikacionih veza i na velikim razdaljinama). Ovo pak preosmiljavanje
tradicionalnog radnog mesta u globalni radni prostor mora da prati novi kreativni
globalni sistem obrazovanja i preko graninog priznavanja kvalifikacija.
Nove i sve izraenije bitno drugaije tendencije na globalnom tritu rada
zahtevaju bitno drugaije standarde (u odnosu na klasine) sa minimumom
relevantnih korisnih i koherentnih globalnih pravila. To se posebno odnosi na
kodeks migracionih kretanja koje Samuel Hantington (2001) smatra centralnim
problemom naeg doba. Naime, razvijene zemlje e sve izraenije biti suoene sa
starenjem i brzim opadanjem broja stanovnika, dok e se svet u razvoju suoiti sa
snanim porastom broja stanovnika i izazovima siromatva. Zemlje u razvoju sa
vie od 95% od ukupnog poveanja broja stanovnika nee biti u stanju da stvore
dovoljno poslova, a bogate zemlje e imati premalo aktivnih radnika koji bi se
nali sve veem broju starijih izdravanih osoba. Ujednaavanje ritma migracija i
svesnost o sopstvenim problemima u razvijenim zemljama iniciraju ve sada
odreene parcijalne mere koje revidiraju dosadanje migracione zakone (primer
Nemake sistem specijalnih viza za radnike iz oblasti informacionih
tehnologija). Vie je nego izvesno da problemi rada i migracija e sve vie
zaokupljati globalno trite rada, jer je svet postao veoma mali, isprepleten i
sloen. Najnovije inicijative meunarodnih organizacija, pre svih Meunarodne
organizacije rada upravo tome idu u prilog.
22.3. GLOBALNI PAKT O ZAPOLJAVANJU

(GLOBAL JOBS PACT)
Devetnaestog juna 2009, Konferencija meunarodne organizacije rada
jednoglasno je usvojila, uz uee predstavnika vlade, poslodavaca i radnika iz
drava lanica MOR, Oporavak od krize: Globalni pakt o zapoljavanju. Ovaj
instrument globalne politike predstavlja odgovor na uticaj meunarodne
finansijske i ekonomske krize na drutvo i zapoljavanje. On promovie
produktivan oporavak sa fokusom na investicijama, zapoljavanju i socijalnoj
zatiti. Osnovni cilj Globalnog pakta o zapoljavanju jeste da prui bazu za
kreiranje politike utvrenu meunarodnim konsenzusom koja je osmiljena da
437
smanji vremenski jaz izmeu ekonomskog oporavka i oporavka sa mogunou

dostojanstvenog rada. Ovo je poziv na hitnu akciju na svetskom nivou:
nacionalnu, regionalnu i globalnu. Premijeri i predsednici vlade, potpredsednici,
ministri rada u rukovodioci organizacija poslodavaca i radnika iz svih regiona su
izrazili snanu politiku podrku Globalnom paktu o zapoljavanju na samitu
MOR o globalnoj krizi u zapoljavanju odranoj od 15 do 17. juna 2009. Pakt je
dobio snanu podrku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki-Muna u
njegovom obraanju samitu.
Pakt predstavlja snaan odgovor predstavnika vlade, poslovnog sektora i rada
aktera realne privrede na nezabeleeno poveanje globalne nezaposlenosti,
podzaposlenosti i rada na crno koji pogoravaju prethodno postojee probleme
trita rada na koje se odnosi Deklaracija MOR o socijalnoj pravdi u cilju
pravedne globalizacije iz 2008. tetne posledice po zapoljavanje oteavaju ivot
mnogih zaposlenih mukaraca i ena, porodica i zajednica i produbljuju
siromatvo. One ugroavaju ostvarenje Milenijumskih razvojnih ciljeva, slabe
srednju klasu, poveavaju rizike po socijalnu koheziju i smanjuju poverenje u
donosioce odluka. U okolnostima kada godinje na trite rada ue 45 miliona
novih radnika od ega veinu ini omladina od danas do 2015. e morati da
bude stvoreno oko 200 miliona novih poslova samo da bi se odrao korak sa
rastom radne snage. Iz prolih kriza iskustvo kazuje da je uvek postojao zaostatak
u oporavku zapoljavanja. Sve ovo objanjava zato bi globalna kriza
zapoljavanja mogla da opstane mnogo godina ukoliko se koliko danas ne donesu
vre i bolje ciljane odluke koje e ubrzati oporavak zapoljavanja zajedno sa
ekonomskim boljitkom. Globalni pakt o zapoljavanju predlae uravnoteen i
realistian skup mera javne politike koje zemlje, uz podrku regionalnih i
multilateralnih institucija, mogu da usvoje da bi ojaale svoje tekue napore borbe
protiv krize uz istovremeno stremljenje ka ekonomskoj, socijalnoj i ekolokoj
odrivosti. On predstavlja integrisan portfolio oprobanih politika koji postavlja
zapoljavanje i socijalnu zatitu u centar odgovora na krizu. Ove politike mogu da
budu prilagoene nacionalnim i lokalnim situacijama i mnoge zemlje ve
primenjuju neke od njih.
Pakt predlae mere i politike za:
a) to efikasnije zadravanje ena i mukaraca u radnom odnosu i odravanje u
ivotu preduzea, naroito malih, srednjih i mikro preduzea;
b) pruanje podrke otvaranju radnih mesta i promovisanje investicija u sektore
koji zapoljavaju puno ljudi, ukljuujui i zelene poslove,
c) olakavanje breg ponovnog ulaska u radni odnos i kreiranje odgovora na
deflaciju zarada
d) zatitu osoba i porodica pogoenih krizom, naroito najugroenijih, kao i onih
koji rade u sivoj ekonomiji, putem osnaivanja sistema socijalne zatite da bi isti
438
GRGUREVI
mogli da obezbede davanja za lica sa niskim primanjima i odravanje pristojnog

nivoa ivota, kao i sigurnost penzija;
e) ubrzanje oporavka zapoljavanja i proirenje raspoloivih mogunosti putem
istovremenog rada na potranji za radom i ponudi istog; i
f) opremanje radne snage vetinama koje e im biti potrebne i danas i u
budunosti.
Globalni pakt o zapoljavanju je zasnovan na Agendi o dostojanstvenom radu i
podsea da su potovanje osnovnih principa i prava na radu, promovisanje radne
ravnopravnosti i ohrabrenje prava na govor, uestvovanja i socijalnog dijaloga
takoe od kljune vanosti za oporavak i razvoj. Ako su usvojene na integralan i
koordiniran nain, ove politike mogu da smanje socijalne tenzije, umanje
negativan uticaj recesije na ljude, stimuliu agregatnu tranju i uvrste i
konkurentnu trinu ekonomiju u inkluzivniji proces rasta.
Globalni pakt o zapoljavanju predstavlja odgovor i na program rada ljudi i
potrebe realne privrede. Ono to je vano jeste da on poziva na koordinisanu
globalnu akciju u vezi sa javnom politikom koja e maksimalno poveati
pozitivan uticaj na poslove i odriva preduzea u celom svetu. Posebna panja je
posveena zemljama u razvoju, naroito najnerazvijenijim i zemljama ija
fiskalna i druge politike imaju ogranien prostor za borbu protiv krize. Pakt
poziva donatorske zemlje i multilateralne agencije da razmotre finansiranje, i
putem postojeih kriznih resursa, sprovoenja njegovih preporuka i opcija
politike. Ovo moe da doprinese vroj i delotvornijoj koordinaciji politika
izmeu svih relevantnih meunarodnih organizacija, ukljuujui Ujedinjene
nacije, Breton Vuds institucije, kao i regionalne organizacije i razvojne banke. Uz
to, pakt odrava odlunost MOR da sprovede odluke Glavnog izvrnog odbora
Ujedinjenih nacija unutar svoje inicijative za zajedniki sistemski odgovor na
krizu, kao i doprinos G20 i drugim dravnim procesima.
Tripartitni konstituenti MOR su posveeni tome da sarauju na pruanju
zajednikog doprinosa uspehu Globalnog pakta o zapoljavanju. Njegov uspeh
takoe zavisi od odluka na dravnom i meunarodnom nivou koje donose vlade,
poslovni sektor, institucije nadlene za pitanje rada, narodne skuptine, lokalni
organi vlasti i civilno drutvo, kao i donatori i multilateralne institucije.
Na samitu G8, u julu 2008. lideri G8 su objavili da je Globalni pakt o
zapoljavanju relevantan za borbu protiv krize na svetskom nivou i unapreenje
socijalne dimenzije globalizacije, i da razvijene zemlje sa brzim napretkom
privrede i zemlje u razvoju kao i meunarodne organizacije treba da sarauju da
bi obezbedili rast orijentisan na zapoljavanje i promovisali socijalnu koheziju....
Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija je u julu 2009. ohrabrio drave
439
lanice da u potpunosti iskoriste Globalni pakt o zapoljavanju za oblikovanje

svog paketa politika. Takoe je pozvao Ujedinjene nacije da razmotre integraciju
sadraja Pakta koji se tie javnih politika u aktivnosti sistema stalnih koordinatora
i nacionalnih timova kao oblik podrke nacionalnoj borbi protiv krize.
Pakt se ne ograniava samo na neposredni oporavak i usmeren je na budunost.
Naglasak je stavljen na etiri oblasti: (I) nadzorni i regulatorni finansijski okvir
koji slui realnoj privredi, odrivim preduzeima i dostojanstvenom radu, (II)
efikasnu i dobro regulisanu trgovinu i trita koja funkcioniu za sve, bez protekcionizma, ali sa dunom panjom posveenom situaciji zemalja sa niim dohotkom, (III) prelazak na ekoloku privredu koja emituje manje koliine ugljenika, i
(IV) put razvoja koji omoguava svima ukljuujui zemlje u razvoju da stave
zapoljavanje i socijalnu zatitu u sredite svojih socijalnih i ekonomskih politika
kao i politika za smanjenje siromatva, uz meunarodnu podrku.
Pakt i tripartitni globalni komitet koji on predstavlja, nude jedinstvenu priliku
zemljama i multilateralnom sistemu da odgovore na krizu zajednikom vizijom
produktivnog i uravnoteenog oporavka koji titi ljudsko dostojanstvo i doprinosi
ostvarivanju pravedne i odrive svetske ekonomije i procesima globalizacije
(H.Somavia, 2009, str. III-VII).
22.4. STANJE I PERSPEKTIVE SRBIJE

Srbija je daleko od svetskih i evropskih trendova. U vie od dve decenije od pada
Berlinskog zida i tranzicionih procesa u istono-evropskim zemljama osloboenih
od totalitarnog reima, Srbija ostaje negativan primer. Nasuprot drugim zemljama
u tranziciji ekonomski i socijalni pokazatelji i trendovi ukazuju na gorko
posrtanje, pad privrede i strmoglavu socijalnu destrukciju koje je globalna
ekonomska kriza pokazala drastinim. Viedecenijsko deklarativno zalaganje za
temeljne reformske procese nije pratila kritina masa kreativne energije koju su
ratna razaranja, kriminal, korupcija, neprimereni primitivizam i odsustvo
elementarne odgovornosti politikih elita i lidera unitili, a zemlju i graanstvo
doveli na ivicu ekonomskog i socijalnog haosa. Bez sposobnosti za strateko
sagledavanje globalnih procesa srpsko politiko liderstvo se gubilo u autarhinim
animozitetima i dominaciji iji se atributi generiu kroz kreiranje linih
privilegija, a ne podsticajnih uslova za kolektivno dobro. Danas, nakon vie od
jedne decenije od oktobarskih promena 2000. godine nisu utemeljena u praksi tri
kljuna tranziciona aksioma ekonomske politike: a) zatita prava na mirno
uivanje i raspolaganje privatnom imovinom (restitucija); b) zatita ugovora i
ugovaraa; c) razvoj malih i srednjih preduzetnika, to je preduslov za stvaranje
nove zaposlenosti, rehabilitaciju srednje klase i razvoj demokratije. Male i srednje
440
GRGUREVI
preduzetnike je pre jednog veka Jozef Schumpeter nazvao predstavnikom

klasom demokratskih drutava. Njihov poloaj je od 2000. godine u poreenju sa
drugim zemljama u tranziciji u permanentnoj degresiji to je u okolnostima
nepodsticajnog poslovnog ambijenta, monopola, neproduktivne i prekomerne
javne potronje i lanog socijalnog mira, dirigovanih, politiki zavisnih sindikata i
njihovih esto maksimalistikih zahteva dovelo slobodno preduzetnitvo u Srbiji
na ivicu propasti, a nezaposlenost do granice podnoljivosti. Ogromna
nezaposlenost (7,5 miliona stanovnika blizu radno sposobnih ljudi ne radi, a preko
2/3 su mladi i relativno mladi ljudi u naponu kreativnih sposobnosti) ne samo to
e ostati dugoroni ograniavajui faktor ekonomskog rasta, ve e imati sve tee
destruktivne posledice na ukupne drutvene odnose u Srbiji. Razni socijalni
recidivi se ogledaju u injenicama da: a) znanje nezaposlenih brzo zastareva, b)
motivisanost za rad vremenom slabi, a dokolica postaje nain ivota to otvara
breu raznim socijalnim devijacijama, samopouzdanje i samopotovanje
nezaposlenih lica se smanjuje, d) psihiko stanje nezaposlenih slabi, kao i volja za
uenjem, a nepoverenje u institucije koje raste razvija kriminal i korupciju koji su
u stalnom porastu, e) izloeni bezperspektivnosti i bez mogunosti da stvaraju
porodice u zemlji, mladi nezaposleni odlaze iz Srbije koja tone u bioloku
destrukciju. U slinim okolnostima briga dravnih institucija za stvaranje
podsticajnog poslovnog ambijenta i kreiranje nove zaposlenosti se svodi na
budetsko finansiranje i prekomernu javnu potronju uz sve vee namete malim i
srednjim poslodavcima ime se samo jo vie uruava slobodno preduzetnitvo, a
problem nezaposlenih nezaustavljivo raste. Od poetka ekonomske krize (2008)
38.000 malih i srednjih firmi je zatvoreno ime je 155.000 radnika izgubilo posao,
dok je u istom periodu 2008-2010 u dravnoj administraciji i javnim slubama
prekomeran broj neproduktivnih radnika smanjen za svega 5000 ljudi (UPS,
2011). Stepen nestrunosti i odsustvo motivisanosti i odgovornosti u vladinim
institucijama u prilog podsticanja razvoja slobodnog preduzetnitva i nove
zaposlenosti drastino pokazuju dva najnovija primera. Prvi se odnosi na nedavno
usvojenu strategiju zapoljavanja u Srbiji za period 2011-2020 koju je uradila
Vlada Republike Srbije i u kojoj se insistira na daljem budetskom finansiranju
(to podrazumeva rast javne potronje) u svrhu nove zaposlenosti, a sve to na
temelju dokumenata i standarda EU iz 2001 godine (Lisabonska deklaracija) koji
su u tom segmentu prevazieni u samoj EU. Naime, konsenzusom postignut i
usvojen nov Globalni pakt o zapoljavanju predstavlja strateki uput ne samo za
EU, ve i za sve razvijene i druge zemlje u svetu. Ovaj dokument iako je okvirno
predstavljen u prethodnom delu teksta upravo je zasnovan na podsticajnom
principu i oslobaanja poslodavce od nameta poreza i doprinosa u svrhu
stvaranja novih poslova i zaposlenosti. Nasuprot tome, srpska strategija predvia
subvencije domaim investitorima koje su u postojeim loim poslovnim
uslovima na tritu deplasirane. Pri tome se stranim investitorima bez osiguranja i
uz rizik za svako novootvoreno radno mesto nudi do 10.000 evra uz besplatno
441
graevinsko zemljite. Na ovaj nain je do sada zaposleno od 1.000-2.000 ljudi u

Srbiji. Uz temeljnu promenu pristupa kroz mere oslobaanja od ogromnih i
nesuvislih nameta domaim poslodavcima na lokalnom nivou momentalno bi se
stvorila ansa za otvaranje 50-70 hiljada novih radnih mesta. Efekti bi bili
viestruki: od smanjenja izdvajanja iz budeta za lokalnu samoupravu u visini od
50% kroz irenje osnovice PDV-a, rast plateno sposobne tranje..., to bi
oslobodilo ogromnu preduzetniku energiju sa krupnim generikim efektima i
dovelo do ekonomskog rasta i nove zaposlenosti. (UPS, 2011). Drugo je odsustvo
socijalno-ekonomskog dijaloga. Od kako je donet zakon o Socijalnoekonomskom savetu (SES) kao instituciji od kljunog znaaja za koherentno
reavanje problema u zemlji to je od posebnog znaaja u uslovima pojaane
socijalne tenzije, ne postoji svest o potrebi pregovaranja izmeu sindikata,
poslodavaca i Vlade. U poslednjih pola godine SES ne zaseda a ranije je praksa
bila da se pre usvajanja odreenih zakona, strategija i politika izostavlja SES tj. ne
trai se miljenje ove institucije. Uloga se SES se minimizira ne samo od aktuelne
vlade ve i od ranijih njenih sastava. Meunarodna organizacija rada (MOR)
neizostavno insistira na razviju tripartizma, kroz instituciju socijalnog dijaloga
odnosno SES kao kljunog mehanizma za stvaranje pozitivne socijalne i
ekonomske situacije u zemljama lanicama MOR. Republika administracija u
Srbiji ne samo to dovodi u pitanje ulogu SES kroz inicijaciju pitanja u vezi
legitimnosti pojedinih aktera (sindikata i poslodavaca), ve blagonaklono gleda i
(in)direktno podstie uruavanje nezavisnog interesnog organizovanja, kroz razne
oblike pritisaka na partnere koji imaju drugaije stavove od Vlade. Nezadovoljna
konstruktivnom kritikom poslodavaca i pojedinih sindikata i u nameri da osujeti
umesto podri takve stavove u prilog opteg dobra pojedina ministarstva
blagonaklono gledaju na injenicu da elnici pojedinih ministarstava utiu na
stvaranje pojedinih (poslodavakih) organizacija koje su, ili bi bile pod
protektoratom Vlade. Time se direktno uruava sloboda nezavisno interesnog
organizovanja i dovodi u pitanje izgradnja demokratskih institucija u Srbiji to
nailazi na nepovoljne reakcije u svetu i meunarodnim institucijama (MOR).
Vreme od jedne decenije je dovoljno dug period za ocenu uinka politikih elita i
lidera u Srbiji koji su svoje misije tumaili esto mimo realne kritike optike, na
temelju vrednosnih kriterijuma karakteristinih za sada ve klasina iskustva
pojedinih zemalja u tranziciji i samih razvijenih demokratskih drutava. Izostala
je izgradnja adekvatne institucionalne infrastrukture za modernu trinu privredu,
uspostavljanje vladavine prava i stvaranje optimalnih uslova za konkurenciju i
dugoroan odriv ekonomski rast. Koncept neoliberalne privrede je forsiran svesno i pored jasnih upozorenja, revizije ovog modela i promene kursa samih njegovih tvoraca i promotera. Privreda i drutvo u Srbiji prolaze kroz najtei period u
novijoj srpskoj istoriji. Predstojei temeljni preokret u Srbiji mora uvaavati
savremene trendove u svetu preporuke i vizije novog sveta u nastajanju.
442
GRGUREVI
22.5. ZAKLJUAK
Globalna ekonomska kriza i njene posledice predstavljaju turoban i izazovan
scenario budunosti oveanstva. Obzirom da e oporavak biti dug, svet e se
suoiti sa perspektivom produenog rasta nezaposlenosti, to e imati za
posledicu dalji rast siromatva i socijalnih nejednakosti. Ekonomska revitalizacija, po prirodi stvari, odlae oporavak zapoljavanja, a klasian povratak na
prethodne nivoe i strukture zaposlenosti nee biti podjednako delotvorne, kako sa
stanovita interesa korporacija, tako i nezaposlenih. Naime, ekonomska kriza e
direktno uticati na promene na globalnom tritu rada, jer kriza radne snage
generie ve sada, a pogotovo e to biti u bliskoj budunosti: problem nedostatka
strune radne snage. Globalni rat za nadarene strunjake postoje osnovna
pokretaka snaga konkurentskih prednosti i izraz moi pojedinaca, kompanija
nacija (drava), jer e talentovanih ljudi biti sve manje u odnosu na potrebe. Sve
e biti podlono promenama obrazovni sistem najvie. Ve se sada kao kljuna
pitanja postavljaju: a) koliko su politiki lideri, korporacije i pojedinci spremni za
te promene koje e biti nemilosrdne, stalne i temeljne u obimu i strukturi i b)
kakva je perspektiva Srbije u tom procesu.
Srbija je daleko od svetskih i evropskih trendova. U vie od dve decenije od pada
Berlinskog zida i tranzicionih procesa u istono-evropskim zemljama u tranziciji
osloboenih od totalitarnog reima, Srbija ostaje negativan primer. Izostanak
izgradnje adekvatne institucionalne infrastrukture za modernu trinu privredu,
kao i uspostavljanja vladavine prava i stvaranje uslova za dugoroni odriv
ekonomski optimalan rast imalo je teke posledice na ukupan drutvenoekonomski razvoj zemlje. Nepodsticajni poslovni ambijent je doveo u pitanje
opstanak malih i srednjih poslodavaca, a enormna nezaposlenost dovela zemlju do
ivice socijalne izdrljivosti. Predstojei temeljni preokret u Srbiji mora uvaavati
pozitivna iskustva zemalja u tranziciji i savremene trendove u svetu- preporuke i
vizije novog sveta u nastajanju.
LITERATURA
1. _____ (2011) Globalni konkurs, Beograd, Politika 17 februar 2001, str. 28
2. Canton J (2006) The Top Trends That Will Reshape the World for the Next 10 and 20
Years, Institute for Global Future, New York, str. 152
3. Hantington S (2001) Migration Flows are the Central Issue of our Times,
International Herald Tribune, New York, September 2001
4. Somavia H (2009) Recovering from the Crisis: A Global Jobs Pact International
Labour Organization, Geneva 2009, str. 3-7
5. UPS (2011) www.poslodavci.org.rs Unija poslodavaca Srbije, Info pristupljeno
2011-02-23
PREGLEDNI RAD
POGLAVLJE 23
EVALUACIJA INSTITUCIONALNE
EFEKTIVNOSTI EVROPSKIH TRITA
RADA U USLOVIMA GLOBALNE KRIZE 1
Marko Malovi 2
Apstrakt: Pod uticajem meunarodne finansijske i ekonomske krize i od ranije
ukorenjenog evropskog sistema vrednosti, (ne)zaposlenost postaje sve vie
centralno politiko pitanje u savremenoj Evropi. Uprkos uvreenoj prii o 4
ostvarene slobode na evropskom Zajednikom tritu, ali i nezavisno od
migracionih moratorijuma kojima je de facto proarana istorija Evropske
integracije, u EU zapravo ne postoji jedinstveno trite radne snage, ve je svaka
od nacionalnih berzi rada relativno samostalna. Moe se, meutim, uoiti pet
razliitih modela institucionalne organizacije i socijalnih osobenosti evropskih
trita rada: Nordijski, Anglosaksonski, Kontinentalni, Mediteranski i Balkanski
model. Analiza efektivnosti aktivnih mera trita rada i drugih programa
usmerenih na tretiranje problema nezaposlenosti diljem EU i njene periferije
ukazuje na drastino razliite ishode i stepen uspenosti ne samo na relaciji
bogate/razvijene zemlje nasuprot manje razvijenim i zemljama u tranziciji, ve je
mogue uoiti prilino divergentne performanse i u zavisnosti od institucionalne
strukture odnosno tipa trita u koju, tj. u koji se svako od konkretnih nacionalnih
trita rada uklapa. U ovom radu uporeuju se krucijalna svojstva razliitih
institucionalnih modela trita rada i komentarie njihova u dosadanjim
podacima vidljiva i potencijalno oekivana efektivnost u borbi protiv
nezaposlenosti rasplamsane prelivanjem i metastaziranjem globalne ekonomske
krize na evropskom kontinentu.
Kljune rei: Institucionalna efektivnost evropskih trita rada, pet evropskih
modela, aktivne i pasivne mere, globalna kriza, histerezis efekat.
Dr Marko Malovi, Institut ekonomskih nauka, Beograd
i
i
i
i
444
MALOVI
23.1. UVOD
Pod uticajem meunarodne finansijske i ekonomske krize i od ranije ukorenjenog
evropskog sistema vrednosti, (ne)zaposlenost postaje sve vie centralno politiko
pitanje u savremenoj Evropi. Uprkos uvreenoj prii o 4 ostvarene slobode na
evropskom Zajednikom tritu, ali i nezavisno od migracionih moratorijuma
kojima je de facto proarana istorija Evropske integracije, u EU zapravo ne
postoji jedinstveno trite radne snage, ve je svaka od nacionalnih berzi rada
relativno samostalna. Baldwin i Wyplosz (2010) ovo objanjavaju tradicionalno
niskom prekograninom mobilnou radne snage u EU i razliitim vrednosnim
modelima socijalnog ustrojstva. Stoga ne treba da udi statistiki presek koji
ukazuje kako su negativni efekti jo uvek aktuelne meunarodne finansijske i
ekonomske krize u pogledu smanjenja zapoljavanja i osetnog poveanja
nezaposlenosti znaajno varirali obimom i sektorskom strukturom idui od jedne
do druge evropske zemlje. U ovom radu razmatra se prema tome institucionalna
perspektiva rezistentnosti ili pak slabosti pojedinih evropskih trita radne snage
pred naletom i tekila efektima meunarodne ekonomske krize. Mogue je, dakle,
uoiti pet razliitih modela institucionalne organizacije i socijalnih osobenosti
evropskih trita rada: Nordijski, Anglosaksonski, Kontinentalni, Mediteranski i
Balkanski model. Analiza efektivnosti aktivnih mera trita rada i drugih
programa usmerenih na tretiranje problema nezaposlenosti diljem EU i njene
periferije ukazuje na drastino razliite ishode i stepen uspenosti ne samo na
relaciji bogate/razvijene zemlje nasuprot manje razvijenim i zemljama u tranziciji,
ve je mogue uoiti prilino divergentne performanse i u zavisnosti od
institucionalne strukture odnosno tipa trita u koju/koji se svako od konkretnih
nacionalnih trita rada uklapa. Meutim, u radu e biti posveena duna panja
ne samo institucionalnim predispozicijima pojedinih socijalno-ekonomskih
modela trita radne snage da uspeno prebrode globalnu krizu, (predispozicijama
olienim opteprihvaenim socijalno-etikim kodeksom, te razraenou kanala
eksterne i interne fleksibilnosti odnosno stepenom rezistentnosti nadnica), nego i
izvesnim diskrecionim merama implementranim manje-vie neposredno uoi
kriznog udara.
Prve godine krize, dakle 2008., zaustavljen je trend rasta uea zaposlenih u
ukupnom radno sposobnom stanovnitvu EU-27 na 69% to je jo uvek daleko
ispod istog pokazatelja za SAD [Baldwin-Wyplosz, 2010]. Moemo otud zakljuiti da EU ulazi u i dalje aktuelnu svetsku ekonomsku krizu sa 31% radno sposobnog stanovnitva koje nema posao. Sa druge strane, porezi i transferi u EU i
uopte Evropi su generalno mnogo vii i izdaniji nego li oni u SAD, pa se taj
obimniji fiskalni prihod tradicionalno koristi za alimentiranje zdravstvene zatite,
dravno kontrolisanog penzionog sistema, porodiljskog odsustva, dotacija za nezaposlene i sl. Visoka fiskalna zahvatanja neophodna za alimentaciju individualno
EVALUACIJA INSTITUCIONALNE EFEKTIVNOSTI EVROPSKIH TRITA RADA...
445
ili familijarno humanijeg sistema zapoljavanja, nagraivanja, primarne

zdravstvene zatite i distribucije pomoi u sluaju nezaposlenosti po naem
miljenju nije demotivisala radnu snagu da proizvodi i zarauje u najviim
poreskim razredima, ve je rezultat svrsishodne odluke i racionalno prepoznatih
preferencija Evropljana da zatiti svoje radnike i domainstva u sluaju (globalne)
recesije i prui im oseaj nacionalne i civilizacijske pripadnosti bez kojeg bi
njihova radna zalaganja svakako bila manja a politiko i ljudsko nezadovoljstvo
vee. Grafikon 1. jasno pokazuje sve kratkorone i srednjorone prednosti
dominantnih evropskih modela trita radne snage u odnosu na ameriki model.
Dugorona finansijska odrivost evropskih vrednosti u pogledu trita radne
snage i modela drutvenog blagostanja a u kontekstu rastue budetske rupe
izazvane kraim radnim vremenom, ranijim penzionisanjem i duim prosenim
ivotom sve vremenijih evropskih itelja sasvim je drugo pitanje i razume se
ozbiljan problem [De Grauwe, 2007].
Grafikon 1. Diskrepanca izmeu relativne varijacije BDP i varijacije
nezaposlenosti
Izvor: De Grauwe (2007)
Uprkos tome to je meunarodna finansijska i ekonomska kriza u Evropi mnogo

manje kontrahovala zaposlenost nego dinamiku drutvenog bruto proizvoda
446
MALOVI
pogotovu u odnosu na SAD3, ospoljavanje krize zadalo je teak udarac evropskim

tritima radne snage. Poevi od prvog kvartala 2008. kada su simptomi krize
bili ve jasno i akutno vidljivi, pa do kraja etvrtog kvartala 2009. broj
nezaposlenih u EU se poveao za vie od 5 miliona ljudi, dok se nezaposlenost u
EMU poveala za oko 4 miliona ljudi koji su ostali bez posla [Fitoussi et al,
2010]. I u EU rast stope nezaposlenosti od 2,9% premaio je prosek G20 i suoio
njene itelje sa armijom nezaposlenih kakva se ne pamti u poslednjih dvadesetak i
kusur godina. Najee pogoene nezaposlenou u EU su Estonija, Letonija i
Litvanija za padom zaposlenosti od preko 13 procentnih poena.
Grafikon 2. Nezaposlenost u EU
Izvor: Eurostat prema Fitoussi et alia (2010)
Zapravo, pomalo iznenaujue moda, dosad izvrene regresione analize pokazuju vrlo
slabu i nestabilnu povezanost pada drutvenog proizvoda i pada zaposlenosti [Fitoussi
et alia, 2010]. Meutim, ovo u stvari ne mora da udi jer se zaposlenost obino izraava
brojem zaposlenih a ne brojem radnik-asova, pa u zemljama koje su na krizu
odgovorile prevashodno smanjenjem broja asova rada pre nego li otvorenim
otputanjem korelacija izmeu promene drutvenog proizvoda i dinamike zaposlenosti
numeriki slabi.
447
23.2. JEDINSTVO RAZLIITOSTI?

Meutim, oito je da su iskustva sa prilagoavanjem trita radne snage i
dinamike zaposlenosti tokom apsorbovanja prvih udara dosta otre kontrakcije
BDP irom Evrope bila dramatino razliita i sva je prilika znaajno uplivisana
zateenom institucionalnom strukturom pojedinih trita rada, ali i protivpoarnim ili dalekosenije izbadarenim antikriznim merama uoi ili samim poetkom
recesije. Posledice po zaposlenost i trita rada negde su dola sa znaajnijom
zadrkom nego u sluaju drugih evropskih zemalja, gde je taj negativan efekat
doao odmah ali je bio vidno ublaen u poreenju s veinom EU iskustava.
Ekstreman primer je svakako Irska gde je simultano dolo do velikog pada BDP i
velikog rasta nezaposlenosti. Nita mnogo bolje nisu prole ni panija i UK, to
osim dosta surovog anglosaksonskog modela trita rada upuuje i na sektorsku
sklonost ka krizi (radno intenzivni proizvodno-industrijski sektori u Irskoj
odnosno paniji kumovali su njihovoj veoj ranjivosti, ali i takoe radno intenzivna finansijska industrija koncentrisana u londonskom City-ju). Treba rei da su
naelno govorei tee pogoene i zemlje sa srazmerno veom izvoznom orijentacijom i veom izloenou toksinoj aktivi poreklom sa amerikog trita nekretnina. Na drugoj strani, Nemaka i Francuska, na primer, ilustruju zato je uprkos
veem padu BDP u Nemakoj registrovan vei pad nezaposlenosti nego u Francuskoj, a naime ba zbog izraenije nemake privrenosti deljenju radnih mesta
smanjenjem broja radnih sati.4 Uzgred budi reeno, iako je inicijalni pad BDP u
paniji bio negde izmeu nemakog i francuskog, pad zaposlenosti u ovoj mediteranskoj zemlji bio je daleko vei nego i u jednoj od kontinentalnih lanica EU.
Dakle, razliiti modeli socijalno-ekonomskog blagostanja utiru razliitu fizionomiju evropskih modela trita rada: pozabavimo se stoga osnovnim kriterijumima
koji determiniu naelnu pripadnost datog nacionalnog trita rada pojedinom
modelu i posledino umnogome definiu stepen institucionalne efektivnosti
svakog trita radne snage u borbi protiv svetske ekonomske krize i masovne
nezaposlenosti koju je prouzrokovala. Re je o stepenu blagostanja i efikasnosti
pojedinih trita rada koji lanano zavise od 1) nivoa privredne (dez)agregacije na
kome se odvijaju pregovori poslodav(a)ca i radnika, 2) interne fleksibilnosti na
dotinom tritu rada, 3) zastupljenosti (obima i obaveznosti) legislative kojom se
Ovo se u Francuskoj zove 'chomage partiel' a u Nemakoj 'Kurzarbeit'. Uprkos tome

to je ema primenjena i u Francuskoj, u Nemakoj je broj korisnika eme skraenog
radnog vremena za dve godine narastao sa 155.000 na skoro 1,3 miliona ljudi [CazesHeuer-Verick, 2009]. Zahvaljujui slinim merama zaposlenost je u vedskoj pala
procentualno manje nego u Danskoj iako je vedski BDP pretrpeo veu redukciju.
448
MALOVI
tite prava radnika i oteava otputanje5, zatim od 4) visine, trajanja i prirode

finansijske i druge pomoi u sluaju nezaposlenosti i najposle ali ne najmanje od
5) teine poreskog optereenja i drugih finansijskih priliva koji treba da omogue
alimentiranje smee aktivnih i pasivnih politika trita rada [Eichhorst et alia,
2010], [Sapir, 2006].
Prema tome, socijalno-ekonomski modeli trita rada koje smo najavili u saetku
zapravo izmeu ostalog u dobroj meri proizlaze iz nivoa privredne agregacije na
kome se vode pregovori izmeu radnikih sindikata i (unije) poslodavaca.
Ukoliko su pregovori potpuno nekoordinirani (vode se na nivou firme) ili potpuno
koordinirani (vode se na nivou nacionalne privrede), radnici e biti svesniji da
predimenzionirani platni zahtevi mogu ozbiljno naruiti individualnu likvidnost i
profitabilnost preduzea, odnosno meunarodnu konkurentnost proizvoda jedne
nacionalne privrede, dok pri pregovorima na nivou industrije radniki sindikati ne
oseaju odgovornost niti direktne posledice ni za pojedinanu firmu niti za
nacionalnu privredu u celini, pa su astronomski zahtevi i bri rast plata (od rasta
produktivnosti i utrive novododate vrednosti) ei i izgledniji [BaldwinWyplosz, 2004]. Usled previsokih minimalnih nadnica zagarantovanih
kolektivnim ugovorom, rigidnost trita rada odgovorie niom efektivnom od
potencijalne zaposlenosti, tako da odnos stope zaposlenosti i indeksa koordinacije
pregovora radnikih sindikata sa poslodavcima (uz)ima oblik latininog slova U.
Ali, i mimo pukog stepena koordinacije u pregovorima oko kolektivnih ugovora i
(ne)realne visine minimalne nadnice, mnogi ekonomisti prosveduju da, pogotovu
u Evropi, socijalne i politike norme redukuju ekonomsku efektivnost trita
rada.6 Prilagoavanje uslovima krize nije suoeno samo sa agregatnim
smanjenjem tranje za radnom snagom ve i sa problemima strukturne realokacije
i frikcione nezaposlenosti [Cazes-Heuer-Verick, 2009]. Glavni kanali transmisije
krize na radnu snagu oituju se tako u broju sati rada (kvantitativno
prilagoavanje) ali i u visini realne nadnice (cenovno prilagoavanje). Upravo
ove dve vertikale definiu manji ili vei stepen interne fleksibilnosti na
posmatranom tritu radne snage i ispostavile su se neobino vanim faktorima za
teinu i trokove rvanja sa krizom ospoljenom nezaposlenou u Evropi
[Eichhorst et alia, 2010]. Statistiki pregled varijacije u prosenom broju radnik-
Faktor pod 3) se ponekad naziva i eksternom fleksibilnou trita radne snage [Fitoussi
et alia, 2010], [Eichhorst et alia, 2010].
Na kraju krajeva, hronini neuspeh EU da integrie relativno veliki segment svog radno
sposobnog stanovnitva u radnu snagu predstavlja ozbiljan strukturno-preferencijalni
problem per se, dakako skopan i sa fenomenom niske prekogranine mobilnosti
evropske radne snage [Baldwin-Wyplosz, 2010].
449
asova zaposlenosti tokom 3. kvartala 2008. do 3. kvartala 2009. otkiva da je

zaista u sluaju Slovenije, Nemake, vedske, Finske i Slovake deljenje radnih
mesta bio znaajan instrument za borbu protiv inae svakako jo akutnije
nezaposlenosti [Ibidem]. Porvh toga, ouvanje ili gomilanje nedovoljno
iskoriene radne snage, tzv. 'labour hoarding nekad se moe pokazati jeftinijom
strategijom u odnosu na surovu anglo-ameriku politiku otkaza i operativnih
uteda, nego da tu istu radnu snagu u fazi uzleta re-angaujete s ulice pod u
meuvremenu mnogo skupljim trinim okolnostima. Kada je smanjivanje realnih
mesenih zarada u pitanju, u Evropi osetnije stezanje kaia demonstriraju zemlje
sa njene periferije, poglavito Litvanija, Letonija, Estonija i Hrvatska. Kolektivni
ugovori, visoka stopa pripadnosti sindikatima i izdano fiksirane minimalne
nadnice po pravilu (sa izuzetkom Austrije i panije) su reper za cenovnu
nefleksibilnost veine trita rada EU. Dakako i u sluaju kvantitativnog
(cenovnog) i u sluaju kvalitativnog (odreeno versus neodreeno vreme) kanala
upliva krize na nezaposlenost, deo strune i ire evropske javnosti prigovara da je
re o socijalnom dampingu (mladi i stranci nezaposleni ili plaeni bedno), iako sa
drugog aspekta sagledano EU populacija stari i u njenom tvrdom jezgru makar
potreban joj je priliv humanog kapitala sa blie ili dalje periferije kontinenta.
Takoe, mnoge severno-evropske ali i mediteranske zemlje imaju veoma striktne
zakone o pravima radnika i zatiti radnog mesta, to im odrie eksternu
fleksibilost (makar kada su stalno zaposleni u pitanju) i neretko poveava
varijaciju angaovanja zaposlenih na odreeno vreme i sezonaca iz redova mladih
i osobito imigranata. Ipak ne moe se na osnovu raspoloivih podataka izvui
odreit zakljuak o statistiki signifikantnoj vezi izmeu striktnosti i obima
legislative kojom se tite prava radnika i oteava otputanje na jednoj i dinamike
nezaposleosti u doba krize na drugoj strani [Fitoussi et alia, 2010], [Eichhorst et
alia, 2010]. Podaci daju osnova za oprene zakljuke te je najverovatnije uticaj
stepena striktnosti i intenziteta legislative za ouvanje zaposlenosti na dinamiku
nezaposlenosti tek posredan.
Efekat socijalnog konsenzusa, pravinosti i osiguranja protiv nezaposlenosti
svode se na debatu Blanchard&de Grauwe versus Caballero: tj. proizlazi iz
sueljavanja, s jedne strane, korisnosti ekonomskog razvoja, ukljuivi sigurnost
radnog mesta i pripadnost grupi bili to kolektiv, sindikat, ili nacionalna radna
snaga, nasuprot previsokoj stopi dotacija (tzv. benefit ratio), s druge strane,
koja razara podsticaje za ekspeditivno prihvatanje posla (pogotovu ako
geografski, kvalifikaciono i plateno ne odgovara optimalnim oekivanjima).
Naime, u svom modelu makroekonomskog restrukturiranja u kome faktori
proizvodnje nisu meu sobom slobodno supstitabilni, Caballero (2007) algebarski
dokazuje da brzina prilagoavanja trita rada opada direktno proporcionalno de
iure (o)sigur(a)nosti radnog mesta i visini otpremnina i srodne pomoi. Njegova
450
MALOVI
tvrdnja svodi se na to da (pogotovu efektivna) sigurnost radnika zatire proces

kreativne destrukcije, redukuje agregatnu ponudu i usporava privredni rast.
Slino tome, vei racio korisnosti implicira due trajanje nezaposlenosti.
Caballero (2007) zakljuuje da je za 30% nadmonija per capita produktivnost
amerikog socijalno-proizvodnog modela trita radne snage (u odnosu na
evropski) dokaz supremacije trita rada sa slabim sindikatima koji maksimalno
racionalno eksploatiu rad kao faktor proizvodnje i svoju tehnoloku nadmo
transformiu u viak proizvodnje robe i usluga, za razliku od Evropljana (a
naroito Francuza) koji svoju unapreenu produktivnost transformiu u skraenje
radnog vremena i viak dokolice. Blanchard (2004) i De Grauwe (2007) naprotiv
tvrde kako su evropski model i zakonska regulativa sa jakim radnikim
sindikatima koji ga ine moguim rezultat politikih preferencija evropskih biraa
i predstavljaju svestan socijalni konsenzus koji u privrednom razvoju prepoznaje i
treu dimenziju naime vrednost kolektivne (simultane) socijalne dokolice.
Naravno, ostaje pitanje ko, i odakle e svu tu kolektivnu dokolicu da plati? Osim
to bogatije zemlje imaju vie fiskalnog prostora za anticiklinu borbu protiv
nezaposlenosti, valja dodati i to da vee poresko optereenje potrebno za
odrivost izdanijih modela socijalno-ekonomskog blagostanja esto izaziva
manje stalnog i formalnog zapoljavanja pogotovu u privredama sa ozbiljnijim
demografskim debalansom (starenje stanovnitva karakteristino za dobar deo EU
i Evrope uopte). Previsoki porezi i doprinosi pri otvaranju novog radnog mesta
funkcioniu kao destimulativni inflacioni porez u periodima ekonomskog poleta,
ali sve i da kratkorono poslodavci nau da im je novozaposleni profitabilan,
izgledno je da anticipiranjem nemogunosti da se u silaznoj fazi ciklusa
isfinansira trenutno optimalan nivo zaposlenosti ti isti poslodavci odlue da se
ipak suzdre od novog unajmljivanja radne snage [Baldwin-Wyplosz, 2004].
Takoe, previsoka poreska zahvatanja podstiu silazak mnogih biznisa u zonu
sive ekonomije i sledstveno prinudno zapoljavanje u neformalnom sektoru sa
svim posledicama po doprinose i sigurnost radnog mesta onih u neformalnom, te
po jo vee poresko optereenje zaposlenih u formalnom sektoru.
Kako bilo, pre nego podrobnije izloimo osobenosti pet identifikovanih modela
trita rada u Evropi, uputno je prokomentarisati dva efekta Evropske i monetarne
unije koji uslonjavaju fenomen rigidnosti trita rada u E(M)U. Naime, pojava
evra kao zajednike evropske valute oduzela je nacionalnim vlastima devizni kurs
kao instrument reuspostavljanja meunarodne konkurentnosti naruene
predimenzioniranim platnim zahtevima radnikih sindikata iz pojedinih
nacionalnih sektora. Meutim, na drugoj strani ispoljila se implicitna kolizija
izmeu stabilizacionih ciljeva ECB kao regionalnog igraa i destabilizacionih
napora na poveanju minimalne nadnice i paketa pomoi za sluaj nezaposlenosti
koje ine nacionalno organizovani radniki sindikati. Visoka nezaposlenost
451
izazvana recesijom neretko opasno koketira sa pojavom stagflacije, jer pogotovu

u kontekstu politikog ciklusa priziva pristrasno kanalisanu ekspanzivnu fiskalnu
(pa ak i monetarnu) politiku. Kada se centralna banka najzad odlui za
restriktivnu monetarnu politiku (tzv. izlazna strategija), neki evropski radniki
sindikati bi svakako mogli odluiti da ostanu pri zahtevima za poveavanje
nadnica i iako svesni da vie minimalne nadnice ugroavaju stopu zaposlenosti
za to optuiti prerestriktivnu monetarnu politiku ECB. Opisana rigidnost
trita rada mogla bi se prevazii kada bi radniki sindikati bili prevashodno
odgovorni za naplatu (od poslodavaca u periodu privrednog poleta) i distribuciju
pomoi u sluaju nezaposlenosti (u fazi recesije), iako trenuto ne vidimo politiki
izvodljivu taktiku razvlaivanja velikih nacionalno organizovanih radnikih
sindikata u EU a propos utvrivanja minimalnih nadnica.
23.3. MODELI TRITA RADA U EVROPI

Summa summarum, mogue je identifikovati pet razliitih modela institucionalne
organizacije i socijalnih osobenosti evropskih trita rada: Nordijski, Anglosaksonski, Kontinentalni, Mediteranski i Balkanski model. Razmotrimo detaljnije
svaki od njih, respektivno.
Kontinentalni model (npr. Austrija, Belgija, Francuska, Nemaka)
Sindikati imaju vanu zakonski obezbeenu ulogu, pregovara se uglavnom na
nivou grane (sektora), i ak i posle reformi preduzetih uoi i za vreme krize,
minimalne nadnice se kreu od umereno do prilino izdanih a paketi za pomo
pri nezaposlenosti su dosta obimni [Sapir, 2006], iako je njihovo trajanje u nekim
zemljama skoranjim reformama skraeno. Takoe postojei sistem blagostanja
podrazumeva relativno kratko radno vreme i duge dareljive odmore.
Nezaposlenost je visoka i nadalje dugotrajnija nego u veini drugih identifikovanih modela trita radne snage, osim ukoliko nije amortizovana konceptom
podele radnog mesta smanjenjem radnih sati i realnih nadnica te poveanjem
broja uslova koji moraju biti ispunjeni kako bi u sluaju nezaposlenosti mogli
uivati zakonom i ugovorima predviene koristi. Poto su uoi i tokom krize u
nekim zemljama Kontinentalnog modela takvi rezovi napravljeni, Kontinentalni
model je zadrao zavidno blagostanje za zaposlene, ali je istovremeno uspeo i da
propne efikasnost vlastitih trita rada nadesno i sada se nalazi negde na
sredokrai izmeu Mediteranskog i Nordijskog modela.7
Videti Grafik 3. u nastavku teksta.
452
MALOVI
Nordijski model (npr. vedska, Finska, Norveka, ali i Holandija)

U ovim zemljama na snazi je najizdaniji sistem blagostanja na svetu, to za
sobom povlai i najvie poreske stope na svetu iz kojih se takav socijalni
konsenzus alimentira. Ovaj model trita radne snage kombinuje dareljivost sa
striktnim uslovljavanjem [Baldwin-Wyplosz, 2004]. Sapir (2006) istie da je
zatita radnih mesta u nordijskim zemljama relativno labava to obezbeuje
eksternu fleksibilnost trita rada. Ovde su naknade za nezaposlenost izrazito
visoke ali i izrazito kratkog veka, dok se (naroito u vedskoj) pored pasivnih
akcenat stavlja na situaciji prilagoenim i dosta razuenim aktivnim merama
trita rada. Socijalni konsenzus Nordijskog modela trita rada visoko vrednuje
relativnu egalitarnost u raspodeli dohotka, to se efektuira kombinacijom
uravnilovke ili bolje reeno vee egalitarnosti u plaanju i visoko progresivnog
oporezivanja. Drutvena kohezija i redukcija kriminaliteta po svoj prilici pretee u
odnosu na donekle neizbeno odsustvo podsticaja za vee radne napore i
preuzimanje veih investicionih rizika u ovom modelu. Ako nita drugo, moemo
zakljuiti kako institucionalno uslovljena ekonomska efektivnost ovog modela
jeste u najmanju ruku zadovoljavajua, jer zemlje u kojima je primenjen po stopi
privrednog rasta svakako ne zaostaju za prosekom EU.
Anglosaksonski model (UK i u neto manjoj meri Irska)
Jo je premijerka M. Thatcher razlabavila i razvlastila nekad mone radnike
sindikate i pregovore na tritu radne snage decentralizovala u UK faktiki na
nivou firme. Ovaj model demonstrira jednu od najviih stopa zaposlenosti tj.
verovatno najniu stopu nezaposlenosti u EU i vrlo oskudne i ekstremno kratke
naknade za nezaposlenost, usled ega je ekonomska nejednakost velika, a
institucionalna podrka nezaposlenima svedena na eksperimentisanje sa
nekolikim aktivnim merama trita rada [Sapir, 2006]. Stoga, po naem miljenju,
proputen kroz dvodimenzionalnu prizmu blagostanja za radnike i efikasnosti
trita rada, anglosaksonski model nadmauje samo najinferiorniji, Balkanski
model trita radne snage.
Mediteranski model (npr. Grka, Portugal, panija, Italija)
Dosta 'arena' grupacija, ali sa nekoliko nesporno zajednikih obeleja trita
radne snage. Socijalna zatita i naknade za nezaposlenost su nie i neizvesnije, ali
ruku pod ruku uz tradiciju jake zatite jednom ve zaposlenih. Trini mehanizmi
utvrivanja plata i najamnina funkcioniu s manje smetnje u odnosu na
Kontinentalni ili Nordijski model te je sledstveno uravnilovka manje izraena,
to se kompenzuje mentalitetom finansijskog osiguravanja kroz i u vidu
porodinog staranja za svakog pojedinog njenog lana, naroito u pogledu brige
453
roditelja za decu. panija insistira na zakonima koji otputanje zaposlenih na

neodreeno vreme ine gotovo nemoguom misijom. Italija se opire ukidanju
regulative koja podjednako i dosta agresivno titi stalno zaposlene kako u javnom
tako i u privatnom sektoru. Vaan detalj evolucije Mediteranskog modela trita
radne snage ogleda se upravo u injenici da su insajderi, ergo stalno zaposleni,
lanovi radnikih sindikata i pripadnici specijalno tienih profesija, u praksi
zatieni kao beli medvedi [Fitoussi et alia, 2010]. Minimalna nadnica ne
proizvodi velike distorzije, ali vrsto osigurana radna mesta uzrokuju tee
zapoljavanje mladih i imigranata, barem na neogranieno vreme (tzv. za stalno).
De Grauwe (2007) procenjuje da u mediteranskim zemljama stopa nezaposlenosti
mladih lebdi na nivou oko ak 20%!
Balkanski model (biva Jugoslavija bez Slovenije, Rumunija, Bugarska i
Albanija)
U ovim zemljama, decenijski odravan sistem ideoloko-sistemski nategnutog
socijalnog blagostanja polit-ekonomska tranzicija je zamenila tritem radne
snage iz doba prvobitne akumulacije kapitala ili u najboljem sluaju iz doba
istorijski vanredno surove faze kapitalizma koju su V.I. Lenjin i Karl Marx
nazivali imperijalizmom. Drugim reima, zatita prava radnika i sigurnost radnih
mesta (pogotovu izvan dravnog sektora) ako su i skicirana de iure u praksi su
nesprovodiva ili prohibitivo skupa i/ili otegnuta u smislu utuenja, te kotanja i
trajanja parnice.
Radniki sindikati u kompaktnijim sektorima manje-vie egzstiraju na nivou
industrije, ali kod privatnih poslodavaca zato sindikati najee ne postoje ili su
puka farsa. Interna fleksibilnost je izraena ali jo jednom u prilino perverznom
vidu: dok u veini starih, zapadnoevropskih lanica EU interna fleksibilnost
podrazumeva skraenje radnog vremena i manju platu kako bi se izbeglo
otputanje, dotle naroito u onim zemljama Balkanskog modela koje su jo izvan
EU interna fleksibilnost podrazumeva drastino poveanje broja asova rada uz
smanjenje plate ili ak volontiranje, kako bi se pseudo-dobrovoljnom
eksploatacijom izbeglo otputanje sa posla!
Sistem socijalno-zdravstveno-penzionog osiguranja je razoren, vetaki se
odrava na 'aparatima' i zapravo finansijski metastazira kao tempirana bomba iju
vremensku oroenost drutvo naueno na viedecenijsku egalitarnost (dotacije
subvencije i zdravo za gotovo uzet imperativ socijalnog staranja) nije spremno da
sebi prizna i kao takvu je prihvati. Zemlje koje su ve postale lanice EU moda
su za korak blie takoe najee dugorono neodrivom Kontinentalnom
modelu, koji je romantiarska aspiracija radno aktivnog stanovnitva Balkana.
Balkanski model odlikuje se niskim beneficijama u sluaju nezaposlenosti,
454
MALOVI
dominacijom finansijski nedovoljnih pasivnih u odnosu na aktivne mere trita

rada i otvoreno ispoljenim preferencijama ka otputanju i prevremenom
penzionisanju starijih radnika (od kojih neki imaju potencijalno najveu
produktivnost proizalu iz njihovog iskustva).
U Srbiji, na primer, procentualna ulaganja u aktivne mere trita rada daleko su
iznad proseka EU, broj nezaposlenih iznosi prema oficijelnoj statistici preko
700000 a po naoj proceni preko milion ljudi, od toga svega 350 000 radi u
nedvojbeno proizvodnim sektorima dok njima nasuprot stoji armija od 1,6
miliona penzionera.
Grafik 3. Tipologija evropskih trita
Visoko
B
L
A
G
O
S
T
A
Nj
E
Nisko
Kontinentalni
model
Nordijski
model
Mediteranski
model
Anglosaksonski
model
Balkanski
model
Niska
EFIKASNOST
Visoka
Izvor: Kalkulacije autora
Sintetisane karakteristike analiziranih evropskih modela trita rada doista

potvruju postojanje tzv. histerezis efekta po nezaposlenost na evropskom
kontinentu. Blanchard (2000) definie histerezis fenomen kao bilo koji sistem ija
odriva ravnotena pozicija zavisi od evolutivne istorije tog sistema. U kontekstu
dinamike evropskih modela trita rada ovo implicira razliite performanse u
pogledu visine i strukture nezaposlenosti u pojedinim nacionalnim privredama
uslovljene institucionalnom strukturom i socijalno-ekonomskim vrednostima
tamonjih trita radne snage. Ali ne samo to: ukoliko korektivnim merama,
aktivnim i pasivnim politikama na nacionalnim trita rada, ubrzo ne zauzdamo
455
negativne trendove i ne uklonimo njima imanentne strukturne neusklaenosti, iz

histerezis teorije proizlazi da e srednjerona prirodna stopa nezaposlenosti
postati zavisna od istorijske dinamike stvarne, na terenu utvrene, stope
nezaposlenosti. Drugim reima, iole dui period faktike (krizom uslovljene)
nezaposlenosti moe lako dovesti do rasta i prirodne stope nezaposlenosti i
raskidanja ma i kratkorone Phillips-ove konekcije izmeu inflacije i nezaposlenosti, odnosno do eskapade u stagflacionu spiralu [Blanchard 2000]. Upravo zbog
toga od neobine je vanosti osmotriti arsenal i naelnu8 delotvornost ad hoc
utvrenih aktivnih i pasivnih mera trita rada u sklopu borbe protiv globalnom
recesijom pokrenute nezaposlenosti.
Prema opsenom preglednom istraivanju Cazes-ove, Verick-ove i Heuer-ove
(2009, str.9), koje i samo koristi rezultate nekih osam empirijskih studija, u svetu
najee korieni instrumenti kao odgovor trita rada na aktuelnu krizu su:
treninzi kako prijavljenih na birou tako i onih kojima preti otputanje (27
zemalja), podela radnih mesta smanjenjem radnih sati per capita (24 zemlje),
poveanje javnih fondova za podsticanje zaposlenosti s akcentom na mere pomoi
pri zapoljavanju (20 zemalja) i subvencije (takoe 20 zemalja). Zanimljivo, javni
radovi predstavljaju najree implementiranu antikriznu meru (svega 5 zemalja) i
po tome se takoe aktuelna kriza razlikuje od Velike depresije. Kada je re o
antikriznim reformama koje su usledile neposredno pre ili za vreme krize,
uoljivo je da je 17 zemalja OECD od kojih po prvi put i nekoliko evropskih (ak
i iz tvrdog jezgra EU) reformisalo i prilino pootrilo uslove koji radnike
kvalifikuju za eme pomoi u sluaju nezaposlenosti.
Summa summarum, preliminarnom analizom podataka9 o ALMP u 2007. i 2008.
(dakle poetkom krize) u EU-27 i Zemljama Centralne i Jugoistone Evrope,
doli smo do sledeih zapaanja: 1) Postoje znaajna odstupanja po zemljama
kako u korienju pojedinih tipova mera tako i u relativnoj veliini sredstava
izdvojenih za ALMP u celini, to oito osim od naelne pripadnosti odreenom
socijalnom modelu trita rada zavisi i od stupnja u privrednom razvoju, tekue
visine nezaposlenosti, visine budeta te broja sluajeva po zaposlenom10 u svakoj
Jasno je da njihova delotvornost moe biti proklamovana samo uslovno i relativno, jer
e u razliitim institucionalnim kontekstima nacionalnih trita rada iste aktivne mere
davati potencijalno razliite efekte.
9
Izvori su: Eurostat (2009), Labour Market Policies (LMP) Expenditure and
Participants 2007. By Sabine Gagel. Data in Focus No. 23. i nacionalne slube za
zapoljavanje za podatke iz 2008.
10
Ovde okolnosti osciluju od 24 prijavljena po zaposlenom u nacionalnoj slubi vedske
do 1167 prijavljenih po zaposlenom u NSZ Makedonije, odnosno kada je godinji
456
MALOVI
nacionalnoj slubi za zapoljavanje i itavog niza drugih individualnih prilika u

svakoj zemlji; 2) Stoga, izgleda da se u literaturi kristalie konsenzus kako valjani
kratkoroni odgovori na krizu moraju biti zapravo stalno prisutna ali prilagodljiva
skupina aktivnih politika na tritu rada, sa intenzitetom i strukturom koji e (se)
varirati naporedo sa sinusoidom poslovnog ciklusa [Cazes-Heuer-Verick, 2009],
ali i saobraziti specifinim okolnostima pojedinanih zemalja; 3) Stalno prisutna zato to zemlje, koje su kasno identifikovale pritisak koji ih je nagnao da primene
ALMP (tek 1990-ih ili ak 2000-ih, za razliku od zemalja koje su ALMP u
modernijem obliku primenjivale jo od 1970-ih), susreu znatno vee potekoe u
alimentaciji ogranienog budeta na ALMP poto su njima kljuni budetski
prioriteti rastua armija penzionera (i ouvanje penzionog sistema) kao i insider-i
meu zaposlenima po pravilu ve ulanjeni u parlamentarne stranke i dobro, ili
bar bolje od outsider-a, organizovani u esnafske sindikate [Bonoli, 2010]; 4) Na
posletku, iako su due serije i podrobnija analiza pojedinih ALMP mera u okviru
pojedinih evropskih modela trita radne snage veoma poeljni i predstavljaju
trasu budueg istraivanja u ovoj oblasti, napominjemo kako je uporedo sa
poveavanjem zaposlenosti i/ili kvalifikacija efekat pojedinih ALMP na
preovlaujuu visinu nadnica negativan (npr. obuke, prekvalifikacije i sl.), nekih
pozitivan (subvencije za samozapoljavanje), a nekih naelno neutralan
(subvencije i izuzea). Ve i ovo je moda dovoljan razlog da se aktivne mere
trita rada (i njihov uticaj na zaposlenost, ali i cenu rada) ubudue ne izuavaju
agregatno ni na nacionalnom, a kamoli na regionalnom nivou.
23.4. ZAKLJUAK
EU, ak ni EMU nema(ju) jedinstveno trite radne snage. Nezaposlenost, za to
vreme, postaje gorua, centripetalna politika tema na itavom evropskom
kontinentu. S tim na umu, u ovom radu provedena je komparativna analiza
krucijalnih svojstava razliitih institucionalnih modela trita rada i sumirana
njihova u dosadanjim podacima vidljiva i potencijalno oekivana efektivnost u
borbi protiv nezaposlenosti, rasplamsane prelivanjem i metastaziranjem globalne
ekonomske krize na naem kontinentu. Rad otkriva postojanje histerezis efekta ne
samo u ponaanju i performansama razliitih evropskih modela trita rada u
odnosu na svoj institucionalni fenotip, ve se i analizom antikriznih,
protivpoarno modifikovanih aktivnih politika trita rada diljem Evrope meu
njima uoavaju signifikantne razlike, kako u obuhvatu tako i u uincima
pojedinanih mera na razliitim nacionalnim tritima.
budet za ALMP po nezaposlenom u pitanju, od 13US$ u Srbiji do 15.112US$ u

vedskoj, na osnovu online dostupnih podataka ILO.
457
U radu se detektuje da je upravo pod pritiskom meunarodne ekonomske krize i

nekim iznuenim reformama trita rada dolo do evolutivne mutacije pojedinih
evropskih modela trita radne snage u odnosu na rane doprinose u ovoj oblasti,
te je mediteranski model relativno poveao blagostanje, Kontinentalni i u manjoj
meri Anglosaksonski su donekle poveali efikasnost, dok je u istom referentnom
sistemu situiran i novoustanovljeni Balkanski model, karakteristian za zemlje
Zapadnog Balkana i neke bive lanice Istonog bloka.
Kada je re o odgovoru aktivnim politikama trita rada na aktuelnu svetsku
krizu, javni radovi predstavljaju najree implementiranu i ini nam se
neopravdano podcenjenu antikriznu meru (po emu se ova kriza razlikuje od
Velike depresije), dok najee koriena aktivna mera jesu obuke koje osim ne
uvek signifikantno pozitivnog efekta na zaposlenost imaju i negativan efekat na
ravnotenu nadnicu. Uoena su i znaajna odstupanja po zemljama kako u
preferenciji korienja pojedinih tipova mera tako i u relativnoj veliini sredstava
izdvojenih za ALMP u celini, to oito osim od naelne pripadnosti odreenom
socijalnom modelu trita rada zavisi i od stupnja u privrednom razvoju, tekue
visine nezaposlenosti, visine budeta i drugih individualnih okolnosti svake
nacionalne privrede ponaosob. Ve i ovo je moda dovoljan razlog da se aktivne
mere trita rada (i njihov uticaj na zaposlenost, ali i cenu rada) ubudue ne
posmatraju agregatno ni na nacionalnom, a kamoli na regionalnom nivou.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Baldwin, R.-Wyplosz, C. (2004), The Economics of European Integration,

McGraw Hill Education.
Baldwin, R.-Wyplosz, C. (2010), Ekonomija evropskih integracija, (red. M.
Crnobrnja i M.Malovi), tree izdanje, Data Status, Beograd.
Blanchard, O. (2000), Macroeconomics, Prentice Hall Inc., Second Edition.
Blanchard, O. (2004), The Economic Future of Europe, Journal of Economic
Perspectives, Volume 18, Number 4, Fall, Pages 326.
Bonoli, G. (2010), The Political Economy of Active Labour Market Policy,
RECW&WE Working Paper 01/10.
Caballero, R. (2007), Specificity and the Macroeconomics of Restructuring, The
MIT Press, Cambridge MA.
Cazes, S.-Heuer, C.-Verick, S. (2009), Labour Market Policies in Times of Crisis,
ILO Employment Working Paper No.35.
Eichhorst, W. et alia (2010), The Impact of the Crisis on Employment and the Role
of Labour Market Institutions, IZA Discussion Paper No. 5320.
Eurostat (2009), Labour Market Policies (LMP) Expenditure and Participants 2007.
By Sabine Gagel. Data in Focus No. 23.
458
MALOVI
10. Fitoussi, J.P. et alia (2010), After the Crisis: The Way Ahead, Special Report by
Group of Economists, mimeo.
11. De Grauwe, P. (2007), Quo Vadis Europe? Fortress or Land of Opportunities,
Julian Hodge Lecture, 25 April, 2007, Cardiff, mimeo.
12. Sapir, A. (2006), Globalization and the Reform of European Social Models, JCMS
Volume 44. Number 2. pp. 36990.
POGLAVLJE 24
PRAVCI MEUNARODNIH MIGRACIJA

STANOVNITVA SRBIJE I MOGUE
POSLEDICE PO TRITE RADNE SNAGE
U NAREDNOJ DECENIJI
Mirko Savi1, Stojanka Daki2
Apstrakt: Pre tano godinu dana Evropska unija je ukinula vizni reim za
graane Srbije. Meutim, pristup tritima rada u EU za radnike iz Srbije je jo
uvek ogranien. Sa druge strane, u deceniji koja nam predstoji, moe se oekivati
da e imigraciona politika EU biti liberalnija, kako za Srbiju, tako i za druge
zemlje, bive jugoslovenske republike. Ovo e prouzrokovati znaajne posledice
po trite rada u regionu i trita rada EU, slino periodu kada su se 8 zemalja
2004. godine i Bugarska i Rumunija 2007. godine pridruile Evropskoj uniji.
Postavlja se sledee pitanje: Kako voditi politiku trita radne snage u narednom
periodu imajui u vidu ove injenice? U svakom sluaju, veoma je bitno pratiti
migracijske tendencije u zemljama kandidatima i zemljama potencijalnim
kandidatima za lanstvo u Evropskoj uniji jer ovaj fenomen ima snaan uticaj na
obim i strukturu radne snage. Krajem 2009. godine izvreno je istraivanje na tu
temu. Svrha ovog rada je da prezentuje potencijalne pravce migracija radne
snage iz Srbije na osnovu istraivanja, sa posebnim akcentom na migracije ka
susednim zemljama. Osnovni zakljuak je da je prikljuivanje Evropskoj uniji i
pribliavanje ekonomske razvijenosti nivou razvijenosti EU osnovni preduslov za
povratak migranata i ostvarivanje pozitivnih efekata dosadanjih migracionih
kretanja.
Kljune rei: migracije, Evropska unija, Srbija, trite radne snage
Dr Mirko Savi, Vanredni profesor, Ekonomski fakultet u Subotici,

savicmirko@ef.uns.ac.rs
Mr Stojanka Daki, Asistent, Ekonomski fakultet u Subotici, stojankad@ef.uns.ac.rs
460
SAVI, DAKI
24.1. UVOD
U prvoj deceniji ovog veka deset zemalja iz centralne i istone Evrope, zajedno sa
Maltom i Kiprom, postale su lanice Evropske unije. Stanovnitvo ovih zemalja je
znaajno i prisutne su razlike u pogledu prihoda izmeu zemalja iz centralne i
istone Evrope sa jedne strane, i starih lanica EU, sa druge. Zbog ovih okolnosti,
veliki deo stanovnitva iz novih drava lanica pokuava da migrira na zapad u
nadi za boljim ivotom. Ovo je osnovni razlog zbog koga sloboda kretanja u
Evropi jo uvek nije mogua i zbog koga su migracije na relaciji istok zapad
predmet posebne panje.
Usled migracionog pritiska pojavile su se velike varijacije na tritima rada, kako
kod zemalja izvoznika radne snage tako i kod zemalja koje predstavljaju
odredite migracija. Ove varijacije imaju svoj pozitivni i negativni predznak, ali u
svakom sluaju u pitanju je jedan teko predvidiv tok. Upravo iz tog razloga su
bili nametnuti prelazni periodi, kako bi se ograniio pristup graana iz centralne i
istone Evrope tritima rada zapadne Evrope i kako bi se proces pridruivanja
drao pod kontrolom. Pomerajui svoje granice na istok, Evropska unija se
istovremeno otvara i zatvara, dok prihvata jedne, iskljuuje druge. Cilj da se
ostvari Evropa kao prostor slobode, bezbednosti i pravde uslovljava se
nunou da se migracioni tokovi to bolje kontroliu. Postoji strah od
destabilizacije trita rada kroz masovni dolazak jeftine radne snage iz novih
zemalja, kao i kroz porast ilegalnih kretanja koja prolaze, izmeu ostalog, i preko
novih, poroznih, istonih granica. Percepcija migranata kao ugroavajueg
faktora, kao i politike straha koje iz toga proizlaze, inspirisale su i sadraj uslova
nametnutih od strane Unije dravama kandidatima u pogledu migracionih pitanja.
Tako za zemlje kandidate, usvajanje tzv. acquis communautaire (platforme) u
pogledu migracija i kretanja lica pretpostavlja, dakle, pre svega, to da budu u
stanju da "tite" nove istone granice Unije. Njihova sposobnost da to ine
predstavlja takoe, u tom vienju irenja EU sa isto bezbednosnog stanovita,
conditio sine qua non uspostavljanja zajednikog reima kretanja u okviru cele
Unije, pravo koje bi uivali i dravljani tih zemalja nakon prikljuenja (Widgren,
2001).
U drugoj deceniji ovog veka, pet zemalja iz bive Jugoslavije (Srbija, Hrvatska,
Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija) su na pragu Evropske unije,
prolaze kroz duge i komplikovane procedure i ekaju da postanu lanice EU.
Neke od njih, kao to je Hrvatska, ve su zemlje kandidati, a druge su reene da
ostvare isti status u bliskoj budunosti. Generalno, oekuje se da se svih pet
zemalja pridrui Evropskoj uniji u narednoj deceniji. Re je o regionu koji broji
prliblino dvadeset miliona stanovnika, sa postojeim znaajnim razlikama u
prihodima izmeu ovih zemalja sa jedne strane, i zemalja lanica EU sa druge.
PRAVCI MEUNARODNIH MIGRACIJA STANOVNITVA SRBIJE I...
461
Imajui ovo u vidu, uz liberalniji vizni reim moemo oekivati nove,

potencijalne migracione tokove ka EU. Ovo e prouzrokovati znaajne posledice
po trite rada u regionu i trita rada EU, slino periodu kada su se grupe EU8 i
EU2 2004. i 2007. godine pridruile Evropskoj uniji. Imajui u vidu ove
injenice, veoma je bitno predvideti budue migracijske tendencije u zemljama
kandidatima i zemljama potencijalnim kandidatima za lanstvo u Evropskoj uniji.
Kada je re o Srbiji, ona predstavlja najveu zemlju u regionu, sa priblino 7,5
miliona stanovnika. Od poetka XX veka, Srbija je izvorna zemlja nekoliko
migracionih tokova prema razvijenijim zemljama, i to posebno prema Zapadnoj
Evropi, amerikom kontinentu i Australiji. Prema Svetskoj banci (2008), broj
emigranata poreklom iz Srbije je preko 2 miliona (21.9% stanovnitva Srbije) i
Srbija spada meu prvih 20 zemalja u svetu, prema broju emigranata. Meu prvih
deset zemalja koje predstavljaju destinaciju meunarodnih migracija nalaze se
Nemaka, Austrija, vajcarska, SAD, Turska, Hrvatska, vedska, Italija, Kanada i
Australija. Koridor Srbija Nemaka je jedan od najveih migracionih koridora
na svetu sa 0,9 miliona ljudi. Srbija, takoe, spada u red vodeih zemalja kada je
migracija lekara u pitanju, to govori o strahovitom odlivu mozgova. Pored toga
naa zemlja se nalazi i meu vodeim zemljama prema broju doznaka koje prima,
a koje iznose blizu 4.9 milijardi amerikih dolara (14% BDP).
U poslednjih 11 godina Srbija je podvrgnuta sloenom procesu duboke
transformacije u slobodno drutvo i trino orijentisanu ekonomiju sa krajnjim
ciljem da postane lanica Evropske unije. Krajem 2009. godine EU je ukinula
vizni reim za graane Srbije, ali je pristup tritima rada EU i dalje ogranien za
radnike iz Srbije. Sa druge strane, Srbija nastavlja sa drutvenim, ekonomskim i
politikim reformama koje vode ka jo veem pribliavanju Evropskoj uniji i
moemo oekivati da e u narednoj deceniji migracioni reim, a pre svega status
naih radnika u zemljama EU biti ak i liberalniji.
Razlika u prihodima izmeu zemalja lanica EU i Srbije, je i dalje znatna.
Takoe, u Evropskoj uniji stopa nezaposlenosti je nia, kvalitet javnih dobara je
vei, a dareljivost sistema zatite znaajno via nego to je to u Srbiji.
Generalno, ivotni standard je vii. Ovo su faktori koji konstantno privlae veliki
broj ljudi iz Srbije u potrazi za poslom i boljim ivotnim mogunostima irom
Evrope.
Migracije su veoma osetljivo pitanje za sve evropske zemlje, a pogotovo za
Srbiju, zbog dubokih i dugoronih ekonomskih, socijalnih, kulturnih i politikih
posledica koje uzrokuje. U pogledu trita rada, konstantan odliv radne snage i to
one najkvalitetnije, bitno uruava strukturu postojeeg kontigenta sa aspekta
462
SAVI, DAKI
obrazovanja, iskustva, starosne dobi i drugih karakteristika. Ovaj faktor ima

znaajan uticaj na izbor pravaca delovanja aktivnih mera politike trita rada.
Svrha ovog rada je da proceni potencijalne pravce i karakteristike migracija radne
snage iz Srbije, sa posebnim akcentom na migracije ka susednim zemljama. Ovaj
rad prezentuje rezultate istraivanja koji predstavljaju mogue posledice odliva
radne snage iz Srbije. Cilj je da se ukae na izazove koji stoje pred nosioce
migracione politike i politike trita rada u Srbiji, jer su pre svega aktivne mere
trita rada neposredno povezane sa pokretljivou radne snage.
Organizacija ovog rada je sledea: nakon uvoda koji ukljuuje svrhu rada, sledi
pregled literature u kome je sadran kratki rezime relevantnih teoretskih stavova
iz oblasti migracije radne snage, sa posebnim akcentom na istonoevropske
zemlje koje su ule u Evropsku uniju. U narednom poglavlju dat je kratak opis
uzorka i primenjenih statistikih metoda, nakon ega sledi poglavlje u kojem su
prezentovani osnovni rezultati sprovedenog istraivanja. U poslednjem poglavlju
su data zakljuna razmatranja.
24.2. PREGLED LITERATURE

Stanovnici istone Evrope su generalno nezadovoljni svojim ivotima,
primanjima i uslovima rada, zabrinuti zbog dostupnosti dobrih poslova i nesigurni
u vezi sa svojim trenutnim poslovima. Svi navedeni faktori razlog su vie za
migraciju u inostranstvo (Blanchflower, Saleheen, & Shadforth, 2007). U sluaju
Litvanije, Kadziauskas (2007) izvetava da je 90% ispitanika u istraivanju
navelo niske plate kao glavni motiv traenja posla van svoje zemlje.
Prosean priliv (neto imigracija) iz EU8 u grupu starih lanica Evropske unije
(EU15) je oko 250 000 godinje od 2004. godine, u poreenju sa 62 000 godinje,
izmeu 2000. i 2003. godine (Kahanec, Zaiceva, & Zimmermann, 2010). U 2007,
najvei deo emigranata u EU15 je bio iz balkanskih zemalja: Rumunija (7,2%),
Bugarska (4,1), Hrvatska (7,1%) i iz Albanije fascinantnih 25,5% ( (Brucker &
Damelang, 2009); Brucker (2009)). Zbog irokog spektra posledica (ekonomskih,
socijalnih, kulturnih i politikih) tendencije migracije na relaciji istok-zapad su
postale veoma bitno pitanje u modernoj nauci i mnogi autori daju svoj doprinos u
istraivanju ovog fenomena.
Kad pogledamo odredine zemlje, u poslednjih nekoliko godina moemo uoiti
neke promene, koje se ogledaju u tome da su Irska i Velika Britanija, nakon
proirenja EU, postale eljene destinacije. Prema Svetskoj banci (2006), glavne
destinacije za iseljenike iz Litvanije u 2002. godini bile su: Nemaka, Estonija,
463
Rusija, Irak i SAD, a u 2004. Nemaka i Velika Britanija. Slian zakljuak moe
se nai i u istraivanjima koja su se odnosila na emigrante iz Poljske
((Kaczmarczyk & Okolski, 2008), (Frelak & Kazmierkiewicz, 2007)), gde je
znaaj Velike Britanije i Irske kao odredine zemlje u porastu, dok je Nemaka i
dalje najvanija destinacija, naroito kada su sezonske migracije u pitanju. Prema
istraivanjima anglosaksonskih istraivaa (Barrett, 2009), objanjenje za Irsku je
u brzo rastuoj ekonomiji i ogranienom broju zemalja kojima je odobren
slobodan pristup u maju 2004. godine. Kahanec i Zimmermann su zakljuili da,
iako Nemaka i Austrija nisu otvorili svoja trita rada, doivele su znaajan
priliv radnika iz novih zemalja lanica (Kahanec & Zimmermann, 2008). Dodatan
zakljuak je da su vie otvorene ekonomije privukle vie obrazovanih i mlaih
iseljenika. Za ove ekonomije, uloga cirkulacije mozgova je veoma bitna.
Posmatrajui profil imigranata, na primeru poljske emigracije, Kaczmarczyk i
Okolski su doli do zakljuka da su imigranti preteno mukog pola, mladi,
obrazovani i nastoje da ostanu u inostranstvu barem godinu dana, mada meu
imigrantima je i relativno veliki broj ena (Kaczmarczyk & Okolski, 2008).
Takoe, na osnovu dosadanjih iskustava svi autori se slau da, uopteno
gledajui, to je osoba mlaa, vie je sklona migracionim kretanjima (Bover &
Arellano, 2002).
Veliki deo migranta u Evropskoj uniji je tamo na privremenoj osnovi rade
uglavnom sezonske poslove i imaju nameru da se vrate u svoje domovine nakon
nekoliko meseci. Pollard i saradnici su istraivali migrante u Nemakoj i doli do
zakljuka da Nemaka ima znaajan broj sezonskih radnika (Pollard, Latorre, &
Sriskandarajah, 2008). Uporeivanjem nivoa obrazovanja imigranata dolo se do
zakljuka da se privremeni migranti mogu razlikovati od stalnih: albanski
imigranti u Italiji i dalekim zemljama tee da budu obrazovaniji nego recimo
imigranti ili lokalno stanovnitvo u Grkoj (Carletto, Davis, Stampini, & Zezza,
2006).
to se tie uticaja obrazovanja na verovatnou migriranja, vai pravilo - vie
obrazovani, vie voljni skloni ka mobilnosti (Bover & Arellano, 2002). Obrazovni
nivo imigranata u 2006. godini bio je sledei: 29% imigranata (radno sposobnih)
sa niskim nivoom obrazovanja doao je iz Bugarske i Rumunije, 17% iz grupe
EU8, a 27% iz starih zemalja lanica Evropske unije (EU15). Sa druge strane,
18% imigranata sa visokim obrazovanjem je dolo iz Bugarske i Rumunije, 22%
iz EU8, a 27% iz EU15 (Brucker & Damelang, 2009). Prema nekim autorima,
neke od zemalja, poput Grke, u sluaju albanskih emigranata, privlae manje
kvalifikovane emigrante i emigrante sa manjim prihodima (Labrianidis &
Lyberaki, 2004). Prema nekim autorima, udeo migranata sa niskim nivoom
obrazovanja iz EU8 u Nemakoj konstantno raste nakon proirenja EU,
464
SAVI, DAKI
ukazujui na negativnu selekciju migranata, dok je sa druge strane, u Velikoj

Britaniji, situacija nakon proirenja dijametralno suprotna (Kahanec, Zaiceva, &
Zimmermann, 2010). Otkria do kojih su doli poljski istraivai ukazuju na to da
niskokvalifikovani radnici ree migriraju od visokokvalifikovanih radnika
(Jurajda & Terrell, 2007). Doseljenici sa istoka Evrope, ne samo da su u
nepovoljnijem poloaju u pogledu zaposlenja u poreenju sa drugim imigrantima
i starosedeocima, nego imaju i problem degradacije, koji se ogleda u spremnosti
velikog dela pridolica da prihvate radna mesta koja su daleko ispod njihovog
obrazovnog nivoa. Primera radi, u sluaju imigracije u Irskoj, imigranti iz novih
zemalja lanica su priblino istog obrazovnog nivoa u poreenju sa tamonjom,
postojeom radnom snagom, ali upoljavaju se na poslovima koji su daleko ispod
onoga to bi se oekivalo s obzirom na njihov dostignuti nivo obrazovanja.
Nove lanice Evropske unije su u poslednjih par godina imale veliki problem sa
postojeim migracionim tokovima, naroito kada se uzme u razmatranje fenomen
odliva mozgova. Postoji i druga, lepa strana medalje: Mnogi autori dele miljenje
da migranti mogu da ire veoma znaajne pozitivne efekte migracije na izvorne
zemlje, jer migranti esto deluju kao agenti transfera znanja i meunarodne
trgovine koji usmeravaju ove tokove ka svojim matinim zemljama ((Bonin,
Eichhorst, Florman, & al, 2008), (Kahanec & Zimmermann, 2009)). Uslovno
govorei, krug kvalifikovanih imigranata moe privui visokotehnoloke
investicije, to se uostalom deava i u Srbiji u oblasti genetskih istraivanja,
energetike, medicine i slino, dodue u pojedinanim i retkim sluajevima. Pored
toga, pojedini autori
tvrde da mobilnost radne snage ubrzava proces
konvergencije, pomae jaanje ekonomije putem kapital rad odnosa, podrava
agregatnu tranju kroz doznake i moe doprineti poboljanju sposobnosti i vetina
kroz reintegraciju migranata povratnika na domicilno trite rada (Bems &
Schellekens, 2008).
Koji su to glavni faktori koji usporavaju migraciju na relaciji istok-zapad? Prema
velikom broju autora, jezik i kulturne barijere imaju najvei uticaj ((Fouarge &
Ester, 2007) i (Bonin, Eichhorst, Florman, & al., 2008)). Takoe, briga vezana za
pronalazak odgovarajueg posla i potencijalni gubitak socijalnih kontakata sa
prijateljima i rodbinom igraju znaajnu ulogu.
Zbog velikog znaaja sa aspekta ne samo ekonomije rada nego i drugih naunih
oblasti, neophodno je proceniti obim i pravce migracija iz svih evropskih zemalja
u budunosti, a posebno iz regiona istone Evrope. Mnogi autori istiu da
zvanini podaci vezani za migraciju nisu u potpunosti precizni i tani i da imaju
veliki broj nedostataka. Na primer, u sluaju Litvanije istraivai upozoravaju da
zvanini emigracioni podaci vezani za tu zemlju mogu biti ozbiljno potcenjeni
(Kadziauskas, 2007).
465
Sa druge strane, istie se znaaj istraivanja potencijalnih migracionih kretanja.

Pojedini autori naglaavaju da su dokazi zasnovani na podacima o namerama
vezanim za migriranje esto u skladu sa dokazima zasnovanim na podacima o
stvarnim migracijama (Dermendzhieva & Filer, 2010).
U sluaju zemalja bive Jugoslavije, tokom rata u poslednjoj deceniji XX veka,
bili smo svedoci masovnih emigracija ka Evropi, Americi i Australiji. Zvanini
podaci o tim emigracijama, nisu poznati i dostupni. Slina situacija je i danas,
kada se ove zemlje pripremaju za lanstvo u Evropskoj uniji. Upravo ovo je jedan
od razloga zbog koga smo nastojali da kroz ovaj rad procenimo emigraciju iz
Srbije ka evropskim zemljama, iz jednog drugog ugla, kroz analizu potencijalnih
migracionih kretanja.
24.3. REZULTATI
Krajem 2009. godine sprovedeno je istraivanje na teritoriji Srbije, kako bi se
procenili potencijalni pravci migracije radne snage prema inostranstvu, sa
posebnim akcentom na migraciju prema Evropskim zemljama i susednim
zemljama. Rad na terenu, sproveden je u decembru 2009. godine, u 21 optini u
Srbiji. Podaci su prikupljani putem upitnika. Veliina uzorka je bila 2000
ispitanika, starosne dobi od 15 do 65 godina. U pitanju je stratifikovani uzorak.
Upitnik je imao 21 pitanje o razliitim aspektima migracije.
Nakon prikupljanja podataka, koriene su metode deskriptivne statistike za
grupisanje i grafiko prikazivanje istih. Analiza varijanse i hi-kvadrat test su
korieni za testiranje postavljenih hipoteza i otkrivanje postojeih zakonitosti
vezanih za kretanje radne snage.
Izmeu ostalih pitanja u anketi, zamolili smo ispitanike da nam odgovore na
sledea dva pitanja:
Na skali od 1 do 10, koliko je jaka vaa elja da napustite zemlju i ivite i
radite negde drugde ( 1 ne elim; 10 najvie elim)
Na skali od 1 do 10, ocenite realnu verovatnou da napustite zemlju (1
verovatnoa je 0; 10 najvea verovatnoa).
Pomenuta pitanja su predstavljala najvaniji segment celog istraivanja jer je
preko njih bilo mogue direktno utvrditi intenzitet i pravce migracionih kretanja
radne snage.
466
SAVI, DAKI
Prosena ocena za prvo pitanje iznosila je 5,08, a za drugo 3,74. Postoje statistiki
znaajne razlike izmeu elje i stvarne verovatnoe da se napusti zemlja (p =
0,0000 < = 0,01). Dolazi se do veoma jasnog zakljuka da rezultati pokazuju
kako u Srbiji postoji znaajan broj ljudi koji su potencijalno spremni da napuste
zemlju, ali isti ti ispitanici su pesimisti u pogledu realnih ansi za migraciju zbog
postojanja velikog broja barijera.
U pogledu starosnih grupa, rezultati pokazuju da elja za naputanjem zemlje
znaajno opada sa godinama. Najistaknutiji sa tog aspekta su mladi, starosti od 15
do 24 godine, potom ispitanici starosti od 25 do 34 godine, itd. Analizom
varijanse je potvreno da postoje statistiki znaajne razlike izmeu starosnih
grupa ispitanika (p = 0,0000).
Takoe, postoje statistiki znaajne razlike u pogledu branog stanja
respondenata (p = 0,0000). Neoenjeni ispitanici su znatno spremniji da napuste
zemlju, za razliku od onih u braku. Prosena elja za emigriranjem za one
ispitanike koji nisu u braku je iznosila 5,8, a za one koji su u braku 4,24. Takoe
smo uoili vezu izmeu elje za naputanjem zemlje i broja lanova domainstva
ispitanika. to je domainstvo vee, to je vea elja za naputanjem zemlje.
U sluaju obrazovanja, prisutne su statistiki znaajne razlike izmeu razliitih
nivoa obrazovanja. elja za naputanjem zemlje je mala kod ispitanika sa niskim
stepenom obrazovanja (maksimalno 8 godina osnovna kola). Za ostale nivoe
obrazovanja, iznad 8. razreda osnovne kole, elja za emigriranjem i naputanjem
zemlje je gotovo ista, odnosno, nema znaajnih razlika u pogledu elje za
emigriranjem izmeu ljudi sa zavrenom srednjom kolom, diplomiranih
studenata i ispitanika sa postdiplomskim obrazovanjem.
Takoe, prisutna je statistiki znaajna razlika izmeu grupa ispitanika u pogledu
pitanja Koja je realna (stvarna) verovatnoa da napustite zemlju?. Raspodela
verovatnoa po nivoima obrazovanja data je na slici 1. Oigledno je da su
ispitanici sa najviim stepenom obrazovanja (postdiplomci sa MBA ili doktorskim
diplomama), najvei optimisti u pogledu svojih ansi da migriraju.
U nameri da se ocene najpoeljnije destinacije za emigraciju i da se olaka izbor
izmeu velikog broja zemalja u Evropi formirane su grupe zemalja prema
geografskom poloaju na sledei nain:
Susedne zemlje (Maarska, Rumunija, Hrvatska, Crna Gora...)

Juna Evropa ( Italija, panija, Grka...)
Severna Evropa (Norveka, vedska, Finska, Danska...)
Centralna Evropa (Nemaka, Holandija, Austrija,

Francuska...)
Istona Evropa (eka Republika, Poljska, Slovaka...)
Drugi kontinenti.
467
vajcarska,
Slika 1. Verovatnoa naputanja zemlje prema obrazovnim nivoima

Vertical bars denote 0,95 confidence intervals
6,5
6,0
Probability to leave the country
5,5
5,0
4,5
4,0
3,5
3,0
2,5
2,0
1,5
16 years (faculty)
12 years
10 years
8 years
4 years
Postgraduate
Education
Na slici broj 2 prikazane su glavne destinacije sa aspekta razliitih obrazovnih

nivoa ispitanika. Za ispitanike koji imaju maksimalno osam razreda osnovne
kole glavne destinacije su susedne zemlje i zemlje centralne Evrope. Izmeu
ispitanika sa zavrenom srednjom kolom i ispitanika sa fakultetskom diplomom
nema velikih razlika u pogledu najpoeljnije destinacije za migriranje. Njihove
omiljene destinacije su zemlje June Evrope, Centralne Evrope i ostali kontinenti.
468
SAVI, DAKI
Slika 2. Komparacija najpoeljnijih destinacija za tri stepena obrazovanja
Kada se vri uporeivanje sa aspekta pola, ene imaju jau elju za naputanjem
zemlje, ali je sa druge strane realna verovatnoa naputanja zemlje vea kod
mukaraca. U oba sluaja, nema statistiki znaajnih razlika (elja za
migriranjem: p = 0,19; verovatnoa migriranja: p = 0,84). Slika 3 prikazuje boks
plotove za oba pola kada je u pitanju elja za migriranjem a slika 4 pokazuje kako
dva pola ocenjuju kolika je realna verovatnoa da doe do migracije.
Slika 3. elja za naputanjem zemlje po polovima
5,4
Jaina elje da napusti zemlju
5,3
5,2
5,1
5,0
4,9
4,8
4,7
Mukarci
ene
Pol
469
Slika 4. Stvarna verovatnoa da e doi do emigriranja za oba pola

4,00
3,95
Verovatnoa da e napustiti zemlju
3,90
3,85
3,80
3,75
3,70
3,65
3,60
3,55
3,50
Mukarci
ene
Pol
Ukoliko se posmatra mesto ivljenja kao potencijalni faktor za migracije, nisu

prisutne statistiki znaajne razlike izmeu ispitanika poreklom iz ruralnih i
urbanih podruja ni kada je u pitanju elja za naputanjem zemlje (p = 0,95), ni
kada je u pitanju stvarna verovatnoa da e doi do migriranja (p = 0,32).
Slika 5. Najpoeljnije destinacije za migriranje prema istraivanju
Slika 5 pokazuje koje su najpoeljnije destinacije za potencijalne iseljenike iz

Srbije prema uraenoj anketi. Zakljuuje se da su razlike izmeu destinacija
visoko statistiki znaajne (p = 0,0000 < = 0,01). Takoe moemo zakljuiti da
470
SAVI, DAKI
su najpoeljnije destinacije zemlje June i Centralne Evrope. Tokom poslednjeg

veka, Centralna Evropa je tradicionalno bila prvi izbor na listi destinacija za
iseljenike iz Srbije, a u okviru Centralne Evrope posebno je preferirana Nemaka.
Moemo uoiti da je danas najprihvatljivija destinacija juna Evropa, a u okviru
nje panija i Italija kao zemlje odrednice, to se poklapa sa tendencijama
migracionih tokova iz drugih istonoevropskih zemalja koje su u poslednjoj
deceniji pristupile Evropskoj uniji, a posebno u sluaju Rumunije i Bugarske.
Slika 6. Najpoeljnije zemlje odrednice meu susednim zemljama prema
istraivanju
Slika 6 pokazuje najpoeljnije destinacije za potencijalne emigrante iz Srbije kada

su u pitanju zemlje u neposrednom okruenju nae zemlje. Slovenija ne spada u
susedne zemlje, ali je uvrtena u ovu grupu jer spada u grupu bivih
jugoslovenskih republika, a takoe i zbog istog ili slinog kulturnog, istorijskog i
sociolokog podneblja. Razlika izmeu destinacija je visoko statistiki znaajna
(p = 0,0000 < = 0,01). Moemo zakljuiti da je ubedljivo najpoeljnija
destinacija Slovenija. Iako su Rumunija i Bugarska lanice EU, nije realno
oekivati znaajne migracije prema ovim dvema dravama.
Slike broj 7 i 8 pokazuju distribuciju glasova ispitanika prema zemljama u
pogledu duine trajanja migracije. Rezultati istraivanja pokazuju da bi 39,1%
ispitanika elelo trajno da napusti zemlju, a 60,9% bi to uinilo privremeno.
Prisutne su statistiki znaajne razlike izmeu potencijalnih, stalnih i privremenih
migracija kada je u pitanju izbor destinacije (p = 0,0000).
471
Slika 7. Komparacija najpoeljnijih destinacija za trajnu i privremenu migraciju
Ukoliko poredimo potencijalnu trajnu i privremenu migraciju, privremena

migracija je vie orijentisana ka zemljama june Evrope i susednim zemljama,
dok je trajna migracija vie orijentisana ka zemljama centralne i severne Evrope i
ostalim kontinentima.
Slika 8. Komparacija najpoeljnijih destinacija iz grupe susednih zemlja sa
aspekta trajne i privremene migracije
472
SAVI, DAKI
U sluaju susednih zemalja kao destinacija, ako uporedimo trajnu i privremenu

migraciju, privremena migracije je vie orijentisana na Crnu Goru i Bosnu i
Hercegovinu, dok je trajna migracija vie orijentisana na Sloveniju, Hrvatsku i
Maarsku. Prisutna je statistiki znaajna razlika izmeu potencijalne privremene
i trajne migracije sa aspekta odabira destinacije iz grupe susednih zemalja (p =
0,0000).
U ovom radu prikazan je samo deo odgovora u anketi, i to njen najznaajniji deo.
Jo neka pitanja su pruila veoma zanimljive informacije. U pogledu visine
oekivane zarade, ispitanicima je postavljeno sledee pitanje: ta je najnia,
prihvatljiva zarada za vas, uz koju biste bili spremni da ivite i radite u
inostranstvu? Za ispitanike sa niim stepenom obrazovanja, prosena minimalna
zarada za koju bi pristali da rade u inostranstvu iznosi 1955 evra, a za ispitanike
sa srednjom strunom spremom 2309 evra. Prosena minimalna prihvatljiva
zarada za ispitanike sa fakultetskom diplomom ili viim stepenom obrazovanja je
2766 evra. Procenat ispitanika koji je spreman da promeni svoju prvobitnu radnu
orijentaciju zarad ivljenja u inostranstvu iznosi 71,9%.
24.4. ZAKLJUAK
Mnogi autori istiu da je slobodno kretanje ljudi, kamen temeljac Evropske unije
(Kahanec, Zaiceva, & Zimmermann, 2010). Jedan od glavnih zadataka
populacione politike i ekonomije rada, danas a i u budunosti, jeste da se osigura
podrka slobodnom kretanju ljudi u svim aspektima, budui da ono doprinosi
ekonomskom prosperitetu i dobrobiti kako drutva, tako i pojedinaca, i doprinosi
ublaavanju finansijskih i ekonomskih poremeaja, kao to je na primer
ekonomska kriza.
U 2008. godini, Evropska komisija je saoptila da dalje poveanje mobilnosti
radne snage iz novih drava lanica, ne izgleda verovatno (European
Commission, 2008). Sa druge strane, u predstojeoj deceniji moemo oekivati da
migracioni reim postane jo liberalniji, kada je u pitanju radna snaga iz bivih
jugoslovenskih zemalja. EU uklanja neke institucionalne barijere migracije i to je
novi podstrek migracionom potencijalu u Evropi. Sa potencijalno novim talasom
mobilnosti radne snage moe doi do znaajnih posledica po trite rada u
regionu, kao i po trite rada EU, na slian nain kao u vreme kada su se EU8
2004. i EU2 2007.godine, pridruili Evropskoj uniji. Upravo zbog ove injenice,
u okviru ovog rada, pokuali smo da predvidimo i analiziramo predstojee
migracione tokove iz Srbije ka Evropskoj uniji.
473
Prema izvetajima Svetske banke (2006) i Evropske komisije (2009), strah od

masovne imigracije radnika ka starim lanicama EU i posledino razarajuem
uticaju na tim tritima rada je bio neosnovan, jer je priliv stranih radnika
uglavnom dopunio a ne zamenio postojeu radnu snagu i pomogao u odravanju
solidnog ekonomskog rasta, uz istovremeno odravanje stabilnosti lokalnih plata.
Posledice migracija na relaciji istok-zapad u poslednjih nekoliko godina nisu bile
negativne i nisu dovele do ozbiljnih poremeaja na tritima rada starih lanica
Evropske unije. tavie, iseljenici sa istoka doprineli su poboljanju efikasnosti
trita rada na taj nain to su ublaili nestaice radne snage u onim sektorima i
zanimanjima koje je karakterisala visoka tranja za radnom snagom, a koja nije
mogla biti zadovoljenja domicilnom ponudom na tritu rada.
Gledano sa aspekta zemalja iz kojih radna snaga migrira u inostranstvo, mnoge od
njih su suoene sa znaajnim odlivom visokokvalifikovane radne snage. Ove
zemlje, meu kojima je i Srbija, su jo uvek u procesu strukturne i institucionalne
tranzicije i trpe negativne ekonomske uticaje proizale iz jake tendencije odliva
mozgova, koja e u budunosti biti jo vea. Emigracija moe poveati strukturne
slabosti na tritima rada ovih zemalja, usled nestaice visoko obuenih
strunjaka u nekoliko sektora (World Bank, 2006). Sa druge strane, neki autori
smatraju da ulaganje u znanje jezika, irenje profesionalnih mrea i uenje novih
vetina i zanimanja u inostranstvu podrazumeva prenoenje tih vetina na
domicilne radnike pri povratku kui (Kahanec, Zaiceva, & Zimmermann, 2010).
Takoe, iseljenik moe dovesti pri povratku kui svog partnera iseljenika, koji
takoe moe da bude dobro obrazovan, to ukazuje na cirkulaciju mozgova na
duge staze. Svetska banka (2006) tvrdi da nije bilo pojave masovnog odliva
mozgova iz novih zemalja lanica, iako je u pojedinim sektorima (kao to je
zdravstvena zatita) emigracija visokokvalifikovanih strunjaka bila veoma
velika.
Odliv mozgova iz Srbije prema EU, SAD, Kanadi, Australiji i drugim
zemljama, delimino je izazvan odlunou ljudi da zasnivaju svoj dalji razvoj u
ekonomijama zasnovanim na znanju. Prema nekim procenama (Mahroum, 2001),
promene u evropskom zakonodavstvu su uinjene u cilju privlaenja visokoobuenih ljudi. Nacionalna zakonodavstva pojedinih zemalja, reguliu poseban
poloaj za naunike, profesore i neke druge kategorije vodeih strunjaka, a
postupak spajanja porodica takvih grupa je takoe olakan. Diskusije na temu
posledica nekontrolisanog odliva mozgova iz Srbije nisu dovele do
odgovarajue strategije migracionih kretanja, povratka visoko-obuenih kadrova i
odravanja i korienja intelektualnog potencijala. Stvaranje nacionalnih interesa,
u pravcu uspostavljanja i unapreenja saradnje sa migrantima iz drugih zemalja
inhibiran je zbog nedostatka dravnih i nauno-istraivakih institucija koje bi se
474
SAVI, DAKI
bavile ovim pitanjem, te se stoga, tei razvoju saradnje sa potencijalom dijaspore

kroz line kontakte ili spontano.
Pribliavanje Evropskoj uniji na razliite naine vodi ka stabilnijoj socijalnoj,
ekonomskoj i politikoj situaciji u zemlji, to takoe moe znaajno da utie na
smanjivanje emigracionih trendova. Stoga, glavni putevi suprotstavljanja
iseljavanju mladih treba da se grade kroz stvaranje povoljnijih uslova za
kolovanje, zapoljavanje, rad i graenje karijere i reavanje stambenog pitanja.
To naroito treba imati u vidu, jer veina razvijenih zemalja, kako evropskih, tako
i prekomorskih, due vreme kontinuirano sprovodi razliite mere za privlaenje i
zadravanje to veeg broja mladih, talentovanih i obrazovanih ljudi. S obzirom
na to da znanje postaje jedan od glavnih nosilaca daljeg ekonomskog napretka,
razvijene zemlje tee da naprave to povoljniji sistem za vizne olakice, za
dobijanje radnih dozvola, kao i da uslovi kolovanja i stipendiranja mladih koji
uglavnom dolaze iz manje razvijenih zemalja budu bolji.
U sluaju migracije iz Srbije, moemo zakljuiti da je znaaj geografske
udaljenosti kao faktora u opadanju zbog poveane dostupnosti jeftinih aviokompanija u regionu Balkana. Kao dokaz za ovu tvrdnju moe da poslui primer
poljskih emigranata koji su u velikom broju migrirali ka Velikoj Britaniji i Irskoj
to je podrano poveanim brojem letova ka tim zemljama. Prema istraivanju,
proseni iseljenik iz Srbije je mlad (oko 25 godina), neoenjen, sa minimalno
zavrenom srednjom kolom, najee mukog pola, spreman da trajno ostane u
inostranstvu i promeni svoje prvobitno zanimanje. Takoe se mora dodati da su
oekivanja u pogledu zarade u inostranstvu potencijalnih iseljenika velika.
Iako e se ukupan broj emigranata iz zemalja bive Jugoslavije prema Evropskoj
uniji narednih godina poveavati, ovo poveanje e biti neravnomerno
rasporeeno i sa aspekta zemalja odredita i sa aspekta zemalja iz koji emigranti
dolaze. Najvei procenat iseljenika iz Srbije je orijentisan ka centralnoj i junoj
Evropi.
Jaz koji je prisutan izmeu zarada i zaposlenosti, izmeu Srbije i zemlja lanica
EU, nastavie da se produbljuje i u budunosti, to implicira da e se migracioni
obrasci iz ranijih godina preneti i na budui period. Odliv uglavnom mladih i
kvalifikovanih ljudi moe predstavljati dodatne ekonomske i demografske
izazove za zemlje koje se suoavaju sa problemom znaajnog odliva ljudi. ini
se, meutim, da e migracione putanje biti privremenog karaktera, ako se ponovi
scenario pridruivanja EU2 iz 2007. godine. Postoji nada da e se ovi ljudi vratiti,
ne samo sa akumuliranim ljudskim kapitalom i novim vetinama, nego i sa
finansijskim sredstvima. Takoe, prisutna su oekivanja da e cirkulacija
mozgova zapravo pomoi u reavanju demografskih i ekonomskih problema u
475
Srbiji. Nerealno je oekivati znaajni povratak ljudstva u skorijoj budunosti,

posebno iz redova ekonomski aktivnog stanovnitva u inostranstvu, sve dok je
prisutan veliki jaz izmeu primanja u Srbiji i drugim razvijenim zemljama.
Generalni zakljuak jeste da e u narednim godinama, dok Srbija eka u redu za
lanstvo u EU, problemi izazvani migracijama nastaviti da rastu. To e biti sluaj
sve dok ova zemlja ne postane deo porodice EU. Pa ak i tada, tokom prvih
godina lanstva, moemo oekivati da e aktuelne negativne tendencije opstajati,
a tek nakon viegodinjeg lanstva moemo oekivati da e pozitivne posledice
migracija poeti da rastu, a negativne da opadaju.
LITERATURA
1.
Barrett, A. (2009). EU Enlargement and Irelands Labour Market. Bonn: IZA DP

No. 4260.
2. Bems, R., & Schellekens, P. (2008). Macroeconomics of Migration in New Member
States. New York: IMF WP/08/264.
3. Blanchflower, D., Saleheen, J., & Shadforth, C. (2007). The Impact of the Recent
Migration from Eastern Europe on the UK Economy. Bonn: IZA Discussion Paper
No. 2615.
4. Bonin, H., Eichhorst, W., Florman, C., & al., e. (2008). Geographic Mobility in the
European Union: Optimising its Economic and Social Benefits. Bonn: IZA Research
Report No. 19.
5. Bover, O., & Arellano, M. (2002). Learning About Migration Decisions From the
Migrants: Using Complementary Datasets to Model Intra-Regional Migrations in
Spain. Journal of Population Economics (15), 357-380.
6. Brucker, H. (2009). Labour Mobility within the EU in the Context of Enlargement
and the Functioning of the Transitional Arrangements. Nurnberg: Final report (IAB,
CMR, fRDB, GEP, WIFO, wiiw).
7. Brucker, H., & Damelang, A. (2009). Labour Mobility within the EU in the Context
of Enlargement and the Functioning of the Transitional Arrangements. Analysis of
the Scale, Direction and Structure of Labour Mobility. Nurnberg: IAB, Deliverable 2.
8. Carletto, G., Davis, B., Stampini, M., & Zezza, A. (2006). A Country on the Move:
International Migration in Post-Communist Albania. International Migration Review
(40 (4)), 767-785.
9. Dermendzhieva, Z., & Filer, R. (2010). The Case of Albania. In M. Kahanec, & K.
Zimmermann, EU Labor Markets After Post-Enlargement Migration (pp. 305-334).
Berlin: Springer.
10. European Commission. (2009). Five Years of an Enlarged EU - Economic
Achievements and Challenges. European Economy, No. 1/2009.
11. European Commission. (2008). The Impact of Free Movement of Workers in the
Context of EU Enlargement. Brussels: Communication from the Commission to the
European Parilament, the Council, the European Economic and Social Committee
and the Committee of the Regions.
476
SAVI, DAKI
12. Fouarge, D., & Ester, P. (2007). Determinants of Migration Intentions in Europe.
Exodus or Bounded Mobility? Tilburg: Institute for Labour Studies, Tilburg
University.
13. Frelak, J., & Kazmierkiewicz, P. (2007). Labor Mobility: The Case of Poland. In J.
Smith-Bozek, Labor Mobility in the European Union: New Member, New
Challenges. (pp. 60-79). Washington DC: Center for European Policy Analysis.
14. Jurajda, ., & Terrell, K. (2007). Regional Unemployment and Human Capital in
Transition Economies. Prague: CERGE-EI.
15. Kaczmarczyk, P., & Okolski, M. (2008). Economic Impacts of Migration on Poland
and the Baltic States. Oslo: Fafo-Paper 2008:1.
16. Kadziauskas, G. (2007). Lithuanian Migration: Causes, Impacts and Policy
Guidelines. In J. Smith-Bozek, Labor Mobility in the European Union: New
Members, New Challenges (pp. 80-100). Washington DC: Center for European Policy
Analysis.
17. Kahanec, M., & Zimmermann, K. (2009). International Migration, Ethnicity and
Economic Inequality. In W. Salverda, B. Nolan, & T. Smeeding, The Oxford
Handbook of Economic Inequality (pp. 455-490). Oxford: Oxford.
18. Kahanec, M., & Zimmermann, K. (2008). Migration in an Enlarged EU: A
Challenging Solution? Bonn: IZA DP No. 3913.
19. Kahanec, M., Zaiceva, A., & Zimmermann, K. (2010). Lessons from Migration after
EU Enlargement. In M. Kahanec, & K. Zimmermann (Eds.), EU Labor Markets After
Post-Enlargement Migration (pp. 3-46). Berlin: Springer.
20. Labrianidis, L., & Lyberaki, A. (2004). Back and Forth and in Between: Returning
Albanian Migrantsfrom Greece and Italy. Journal of International Migration and
Integration (5 (1)), 77-106.
21. Mahroum, S. (2001). Europe and the Immigration of Highly Skilled Labour.
International Migration (39 (5)), 27-43.
22. Pollard, N., Latorre, M., & Sriskandarajah, D. (2008). Floodgates or Turnstiles?
Post-EU Enlargements Migration Flows to (and from) the UK. London: Institute for
Public Policy Research.
23. Widgren, J. (2001). Les politiques de la prevention de la migration illegale et du trafic
de migrants. Hommes et migrations (1230), 20-21.
24. World Bank. (2006). International Migration, Remittances and the Brain Drain.
Washington DC.
25. World Bank. (2008). Migration and Remittances Factbook 2008. Washington DC:
The International Bank for Reconstruction and Development/World Bank.
STRUNI RAD
POGLAVLJE 25
MERE AKTIVNE POLITIKE

ZAPOLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI
Svetlana Aksentijevi 1
Apstrakt: Institucionalni okvir za donoenje i sprovoenje politike zapoljavanja
u Republici Srbiji znatno je unapreen. Politika zapoljavanja posmatra se u
irem smislu, kao deo opte ekonomske politike i usmerava se na kreiranje radnih
mesta i podsticanje zapoljavanja. Reforma trita rada odvija se u pravcu vee
fleksibilnosti i sigurnosti i ukljuuje izgradnju institucionalnih kapaciteta i
zakonskog okvira za sprovoenje aktivne politike zapoljavanja. Kreiranje i
sprovoenje politike zapoljavanja je u nadlenosti Ministarstva ekonomije i
regionalnog razvoja. Nosioci poslova zapoljavanja su Nacionalna sluba za
zapoljavanje i agencije za zapoljavanje, i u njihovoj nadlenosti je sprovoenje
mera aktivne politike zapoljavanja. Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za
sluaj nezaposlenosti je utvreno da aktivna politika zapoljavanja predstavlja
sistem planova, programa i mera usmerenih ka poveanju zaposlenosti i
smanjenju nezaposlenosti, a da je osnovni instrument ove politike Nacionalni
akcioni plan zapoljavanja, koji se utvruje na godinjem nivou. Implementacijom
razliitih mera aktivne politike zapoljavanja nastoji se da se utie na kretanja na
tritu rada, a u cilju smanjenja nezaposlenosti, otvaranja novih radnih mesta,
restrukturiranja privrede, podsticanja regionalnog razvoja i smanjenja strukturne
neusklaenosti izmeu ponude i tranje za radnom snagom, kako u pogledu
podsticanja teritorijalne pokretljivosti, tako i sa stanovita kvalifikacione
strukture, odnosno podsticanja profesionalne pokretljivosti radne snage.
Kljune rei: mere aktivne politike zapoljavanja, Nacionalni akcioni plan
zapoljavanja, ocena efekata mera.
Svetlana Aksentijevi, Nacionalna sluba za zapoljavanje, saksentijevic@gmail.com
478
AKSENTIJEVI
25.1. PRISTUPI POLITICI ZAPOLJAVANJA I POLITICI

TRITA RADA
Politika zapoljavanja obuhvata sva polja ekonomske politike koja direktno ili
indirektno utiu na upotrebu radne snage kao faktora proizvodnje. Ona ukljuuje:
fiskalnu politiku (porezi, subvencije, javne investicije), monetarnu politiku
(kamate, ponuda novca), politiku deviznog kursa, politiku plata i politiku spoljne
trgovine, koje su primarne regulativne i makroekonomske sfere ekonomske
politike. Ona takoe ukljuuje sfere sektorskih politika: obrazovanja i obuke,
socijalne politike, industrijske politike, poljoprivredne politike, trgovinske
politike, kao i regionalne politike i politike razvoja malih i srednjih preduzea
(Kausch, 2002, str. 9).
Politika trita rada, s druge strane, sastoji se od zakonodavne i institucionalne
izgradnje trita rada, pasivne politike trita rada i aktivne politike trita rada
(Kausch, 2002, str. 10). Zakonodavstvo trita rada odreuje institucionalni okvir
za funkcionisanje trita rada, aktivna politika trita rada pomae nezaposlenima
da pronau novi posao, dok pasivne mere pruaju pomo licima u periodu
nezaposlenosti.
Grafikon 1. Politika zapoljavanja i politika trita rada
Izvor: Kausch, 2002, str. 8
MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI
479
25.2. POLITIKA ZAPOLJAVANJA REPUBLIKE SRBIJE I

ZAKONODAVNI OKVIR
Kreiranje i sprovoenje politike zapoljavanja u Republici Srbiji u nadlenosti je
Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
U skladu sa stratekom orijentacijom prikljuivanja EU, Vlada Republike Srbije
je aprila 2005. donela Nacionalnu strategiju zapoljavanja za period 2005-2010.
godine, kojom se oblast zapoljavanja posmatra u kontekstu odrivog privrednog
rasta i razvoja, kao i porasta zapoljavanja. Njena kljuna svrha je da ukae na
specifine pravce reavanja problema nezaposlenosti u fazi procesa tranzicije, kao
i da ponudi reenja primerena tom procesu, imajui u vidu raspoloive ljudske i
finansijske resurse.
U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja u toku je izrada Nacionalne
strategije zapoljavanja za period 2011-2020. godina. U kontekstu smernica i
preporuka Evropske strategije 2020 za rast i razvoj i stratekih opredeljenja dalje
izgradnje i razvoja Republike Srbije, uz uvaavanje karakteristika nacionalnog
trita rada, utvreno je kao osnovni cilj politike zapoljavanja da se do kraja
2020. godine uspostavi efikasan, stabilan i odriv trend rasta zaposlenosti i da se
politika zapoljavanja, kao i institucije trita rada, potpuno usklade sa
tekovinama EU. Smanjenje razlika u indikatorima izmeu trita rada u Republici
Srbiji i EU predstavlja jedan od prioriteta u periodu realizacije strategije.
Osnovni instrument za sprovoenje politike zapoljavanja je nacionalni akcioni
plan zapoljavanja, koji utvruje Vlada Republike Srbije. Pored toga, zakonske
odredbe daju mogunost i za decentralizaciju politike zapoljavanja i izradu
lokalnih akcionih planova zapoljavanja.
Prvi Nacionalni akcioni plan zapoljavanja za period 2006-2008. godine, koji je
usvojen maja 2006. godine, predstavlja operativni model za primenu strategije
zapoljavanja. Nakon toga, doneti su i akcioni planovi za 2009., 2010. i 2011.
godinu. Naime, Zakonom o zapoljavanju i osiguranju u sluaju predvia se
izrada akcionih planova na godinjem nivou i njihovo usvajanje do 31. jula tekue
godine za narednu.
Zakonodavni okvir za kreiranje i sprovoenje programa i mera za podsticanje
zapoljavanja ine Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti i
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom. Radi
sprovoenja ovih zakona i blieg ureenja pojedinih pitanja, doneta su
podzakonska akta koja se odnose na: nain sprovoenja mera aktivne politike
zapoljavanja, ukljuivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapoljavanja,
480
AKSENTIJEVI
evidencije u oblasti zapoljavanja, proceni radne sposobnosti i mogunosti

zaposlenja i odranja zaposlenja, praenju izvrenja obaveze zapoljavanja osoba
sa invaliditetom, merama i aktivnostima profesionalne rehabilitacije i drugo.
25.2.1. Nosioci poslova zapoljavanja

Nosioci poslova zapoljavanja na tritu rada u Republici Srbiji su Nacionalna
sluba za zapoljavanje (kao javna sluba) i agencije za zapoljavanje (koje su u
pravni sistem uvedene zakonom iz 2003. godine).
Javna sluba za zapoljavanje u Republici Srbiji je Nacionalna sluba za
zapoljavanje, koja je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno
osiguranje. Nacionalna sluba obavlja poslove zapoljavanja (obavetavanje o
mogunostima i uslovima za zapoljavanje, posredovanje u zapoljavanju u
zemlji i inostranstvu, profesionalna orijentacija i savetovanje u planiranju karijere,
sprovoenje mera aktivne politike zapoljavanja i izdavanje dozvola za rad
strancu i licu bez dravljanstva), osiguranja za sluaj nezaposlenosti, ostvarivanja
prava iz osiguranja za sluaj nezaposlenosti i drugih prava, voenje evidencije u
oblasti zapoljavanja, kao i struno-organizacione, upravne, ekonomskofinansijske i druge opte poslove u oblasti zapoljavanja i osiguranja za sluaj
nezaposlenosti. Mreom organizacionih jedinica Nacionalne slube pokrivena je
cela teritorija Republike Srbije. Nadzor nad radom Nacionalne slube vri
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, jer su poslovi zapoljavanja
povereni tom ministarstvu.
Nacionalna sluba za zapoljavanje moe pojedine poslove da poveri, na osnovu
postupka javnih nabavki i u skladu sa sporazumom o uinku, agencijama za
zapoljavanje.
Agencije za zapoljavanje mogu da osnuju pravna i fizika lica radi obavljanja
poslova zapoljavanja i to: profesionalne orijentacije i savetovanja o izboru
zanimanja, posredovanja u zapoljavanju, i organizovanja dodatnog obrazovanja i
obuke. Pored toga, Nacionalna sluba za zapoljavanje moe, uz saglasnost
Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, angaovati agenciju za
zapoljavanje radi sprovoenja pojedinih programa i mera iz akcionog plana
zapoljavanja, kao i radi pripremanja i sprovoenja individualnih planova
zapoljavanja, posebno za pojedine kategorije nezaposlenih lica (npr. osobe sa
invaliditetom i sl.). Sa odreenim brojem agencija za zapoljavanje Nacionalna
sluba je zakljuila Kodeks o saradnji, kojim se izmeu ostalog, reguliu i
meusobni odnosi.
481
Zakonom je regulisano da se agencije ne mogu baviti zapoljavanjem maloletnih

lica, zapoljavanjem na poslovima sa poveanim rizikom, kao ni da posreduju u
zapoljavanju na poslovima uesnika trajka, osim ako nije obezbeen minimum
procesa rada u skladu sa zakonom.
Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, u cilju
decentralizacije politike zapoljavanja, ureena je mogunost osnivanja saveta za
zapoljavanje za teritoriju Republike, za teritoriju pokrajine i jedne ili vie optina
(lokalni savet). Pokrajinski i lokalni savet osnivaju nadleni organ teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave. Lokalni savet koji se osniva za podruje vie
optina osnivaju sporazumom nadleni organi svake od jedinica lokalne
samouprave.
Saveti su savetodavna tela koja daju miljenja i preporuke u vezi sa pitanjima od
interesa za unapreenje zapoljavanja, kao to su: planovi zapoljavanja, programi
i mere aktivne politike zapoljavanja, propisi iz oblasti zapoljavanja i drugo.
Grafikon 2. Subjekti u zapoljavanju
Saveti se sastoje od predstavnika osnivaa, reprezentativnih sindikata i udruenja

poslodavaca, Nacionalne slube i agencija za zapoljavanje, udruenja od znaaja
za oblast zapoljavanja, odnosno koja se bave zatitom interesa nezaposlenih
482
AKSENTIJEVI
(osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina, uesnika oruanih sukoba, ena,

omladine i sl.) i strunjaka za oblast zapoljavanja.
Jedan od najvanijih uslova za uspeno ostvarenje ciljeva i prioriteta politike
zapoljavanja je puna ukljuenost svih relevantnih institucija i partnera povezanih
sa realizacijom uz adekvatan nivo sinergije delovanja sektorskih politika.
25.2.2. Finansiranje mera aktivne politike zapoljavanja

Aktivna politika trita rada finansira se sredstvima iz budeta Republike Srbije,
budeta teritorijalne autonomije i lokalnih samouprava, sredstvima poklona,
donacija, legata, kredita, kao i iz sredstava doprinosa za sluaj nezaposlenosti i
drugih izvora.
Sadanju situaciju odreuje velika nesrazmera izmeu sredstava namenjenih
merama aktivne politike zapoljavanja i sredstava koja se izdvajaju za pasivne
mere. Trebalo bi, ve u narednih par godina, poveati uee sredstava za aktivne
programe trita rada sa sadanjih 0,12% bruto domaeg proizvoda na 0,4% do
2013. godine, a onda da se iznos stabilizuje na 0,5% do 2020. godine, paralelno
radei na kvalitetnijem praenju i temeljnim evaluacijama postojeih programa i
njihovom efikasnijem targetiranju, u smislu orijentacije na tee zapoljiva lica i
ranjive grupe.
Tabela 1. Pregled sredstava za mere aktivne politike zapoljavanja u Republici
Srbiji
Godine
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
Iznos sredstava,
u RSD
750.000.000,00
1.300.000.000,00
2.384.396.950,00
3.014.000.000,00
3.500.000.000,00
3.700.000.000,00
5.550.000.000,00
% uea u BDP
0,04%
0,07%
0,10%
0,11%
0,12%
0,12%
0,17%
Izvor: MERR
U 2011. godini obezbeena su sredstva za finansiranje mera aktivne politike

zapoljavanja u iznosu:
1. Budet Republike Srbije 3,9 milijardi dinara,
2. Finansijski plan NSZ (prihodi od doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje) - 1,65 milijardi dinara,
3. Budeti lokalnih samouprava 775,5 miliona dinara,
483
4. Budetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapoljavanja

osoba sa invaliditetom - 800 miliona dinara.
Programom rasporeda korienja sredstava iz budeta Republike Srbije ukupna
sredstva rasporeuju se na pojedinane aktivne mere i utvruje se dinamika
njihovog korienja.
Tabela 2. Pregled rasporeda sredstava iz budeta RS prema merama aktivne
politike zapoljavanja (miliona dinara)
Mera aktivne politike
zapoljavanja
Aktivno traenje posla
Dodatno obrazovanje i
obuke
Subvencije za
zapoljavanje
Javni radovi
Ukupno sredstva, u RSD
Sredstva u
2008. godini
5,95
Sredstva u
2009. godini
5,00
Sredstva u
2010. godini
5,00
Sredstva u
2011. godini
10,00
8,0
1.495,00
2.095,00
1.890,00
1.535,00
700,00
900,00
1.300,00
710.,00
1.300,00
700,00
700,00
3.014,00
3.500,00
3.700,00
3.900,00
Izvor: MERR
Sredstva za realizaciju poslova podsticanja zapoljavanja osoba sa invaliditetom

obezbeuju se budetom Republike Srbije, ali i posebnim sredstvima koja se
prikupljaju u Budetskom fondu za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje
zapoljavanja osoba sa invaliditetom. Prihod ovog fonda ine sredstva
obezbeena uplatom penala od strane poslodavaca koji ne ispune obavezu
zapoljavanja osoba sa invaliditetom. Budetski fond je osnovan na neodreeno
vreme, a njime upravlja ministarstvo nadleno za poslove zapoljavanja. Sredstva
budetskog fonda se koriste za podsticanje zapoljavanja, profesionalnu
rehabilitaciju i preduzea za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa
invaliditetom, socijalna preduzea i radne centre.
Nadleni organ teritorijalne autonomije, kao i nadleni organ lokalne samouprave
moe da usvoji svoj akcioni plan zapoljavanja. Zakonom je stvorena mogunost
sufinasiranja programa i mera predvienih lokalnim akcionim planovima
zapoljavanja, sredstvima iz budeta Republike Srbije. U 2011. godini
sufinansiraju se programi dodatnog obrazovanja i obuke, subvencije za
samozapoljavanje, kao i subvencije poslodavcima za zapoljavanje na
novootvorenim radnim mestima.
484
AKSENTIJEVI
25.3. MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOLJAVANJA

Efikasna politika zapoljavanja klju je za postizanje ekonomskog uspeha i
socijalne kohezije. Mere trita rada obezbeuju mehanizam za vlade da utiu na
formiranje ponude na tritu rada kako bi zadovoljili strukturne promene na strani
potranje.
Mere se razvrstavaju u dve glavne kategorije:
Pasivne mere su npr. novane naknade za nezaposlene, odreene vrste
socijalne pomoi za nezaposlene i isplate penzija za prevremeno
penzionisanje.
Aktivne mere su javno finansirane intervencije usmerene na poveanje
zapoljivosti radnika koji su ve nezaposleni, nedovoljno zaposleni, ili pod
pretnjom otputanja s posla. Takve mere obino ukljuuju: pomo u traenju
posla, obuke, subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta i
privremeni javni radovi.
Tabela 3. Aktivna politika trita rada u zemljama OECD
Vrsta programa
Javna sluba za zapoljavanje (usluge
posredovanja)
Obuke
Subvencije za zapoljavanje /
subvencije za samozapoljavanje
Direktno kreiranje poslova
Mere za mlade (obuke i/ili subvencije za
zapoljavanje)
Svrha
Poboljati efikasnost posredovanja
Umanjiti neusklaenost vetina;
akumulacija ljudskog kapitala
Poboljati proces usklaivanja poslova;
poveanje potranje za radnom snagom
Poveanje potranje za radnom snagom;
spreavanje propadanja ljudskog kapitala
Videti b, c i d
Integracija diskriminisanih lica na trite

rada
Napomena: Ova klasifikacija se zasniva na najee korienim kategorijama koje se
mogu nai, na primer, Eurostat (2008), OECD (2006), Kluve (2006)
Mere za osobe sa invaliditetom
Izvor: H. Lehmann and J. Kluve (2010)
U Republici Srbiji je Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti utvreno da aktivna politika zapoljavanja predstavlja sistem planova,
programa i mera usmerenih ka poveanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti, a da je osnovni instrument ove politike Nacionalni akcioni plan zapoljavanja, koji utvruje Vlada, na predlog nadlenog ministarstva, na godinjem nivou.
485
Nacionalna sluba za zapoljavanje prua usluge nezaposlenim licima (karijerno

voenje i savetovanje, dodatno obrazovanje i obuke, razvoj preduzetnitva i
programi zapoljavanja), kao i usluge poslodavcima (obuke nezaposlenih lica za
poznatog poslodavca, selekcija i klasifikacija, sajmovi zapoljavanja, mentoring
program i specijalistike obuke, subvencije za otvaranje novih radnih mesta, javni
radovi i dr.).
Takoe, Zakonom je definisano da su mere aktivne politike zapoljavanja:
1. posredovanje u zapoljavanju lica koja trae zaposlenje (povezivanje
ponude i tranje na tritu rada, selekcija lica koja trae zaposlenje, savetovanje
usmereno na izbor odgovarajuih poslova, obuka za aktivno traenje posla, klub
za traenje posla, utvrivanje individualnog plana zapoljavanja sa nezaposlenim,
upuivanje lica koje trai zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog
odnosa ili drugog radnog angaovanja, sajam zapoljavanja i dr.);
2. profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere
(psiholoko savetovanje lica pri izboru, promeni zanimanja i donoenju odluka u
vezi sa karijernim razvojem, unapreenje kompetencija za aktivno traenje posla
trening samoefikasnosti, psiholoka procena za potrebe selekcije za
zapoljavanje, za ukljuivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuka i
programe preduzetnitva, psiholoka procena za potrebe klasifikacije, pruanje
informacija o tritu rada i mogunostima za razvoj karijere, organizovanje
sajmova profesionalne orijentacije i dr);
3. subvencije za zapoljavanje poslodavcima koji prvenstveno
pripadaju privatnom sektoru i koji zapoljavaju nezaposlene na novootvorenim
radnim mestima. Subvencija se isplauje u jednokratnom iznosu, radi
zapoljavanja do 50 nezaposlenih lica koja su prijavljena na evidenciju
Nacionalne slube. Izuzetno, subvencija se moe odobriti za zapoljavanje preko
50 nezaposlenih lica radi ujednaavanja regionalnog razvoja, uklanjanja
dispariteta na tritu rada i veeg stepena zapoljavanja u okviru greenfield i
braunfild investicije;
4. podrka samozapoljavanju jesu sredstva i struna pomo koju moe
da ostvari nezaposleni koji se samozapoljava. Sredstva za samozapoljavanje se
odobravaju u vidu subvencije u jednokratnom iznosu radi osnivanja radnje,
zadruge, ili drugog oblika preduzetnitva od strane nezaposlenog ili udruivanjem
vie nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog drutva ukoliko osniva zasniva
u njemu radni odnos. Strunu pomo u cilju podsticanja samozapoljavanja
nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim
centrima, obuke iz preduzetnitva, mentoring i specijalistike obuke. Takoe se
moe isplatiti novana naknada za nezaposlenost, u jednokratnom iznosu,
korisniku novane naknade, radi samozapoljavanja;
5. dodatno obrazovanje i obuka su aktivnosti kojima se nezaposlenom i
zaposlenom za ijim je radom prestala potreba kod poslodavca, kome nije
486
AKSENTIJEVI
mogue obezbediti odgovarajue zaposlenje, prua mogunost da kroz proces

teorijskog i praktinog osposobljavanja stekne nova znanja i vetine radi
zapoljavanja,
odnosno
stvaranja
mogunosti
za
zapoljavanje
i
samozapoljavanje. Dodatno obrazovanje i obuka sprovode se prema godinjem
programu dodatnog obrazovanja i obuke, koji je utvren u nacionalnom akcionom
planu zapoljavanja;
6. podsticaji za korisnike novane naknade sprovode se tako to se
onima koji zasnuju radni odnos na neodreeno vreme, jednokratno isplati 30%
ukupnog iznosa novane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje) koja bi im bila isplaena za preostalo vreme do isteka prava na
novanu naknadu;
7. javni radovi se organizuju u cilju zapoljavanja tee zapoljivih lica i
nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, ouvanja i unapreenja radnih
sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja odreenog drutvenog interesa.
Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom
ureeno je da poslove podsticanja zapoljavanja osoba sa invaliditetom obavlja
organizacija nadlena za poslove zapoljavanja. Aktivna politika zapoljavanja
osoba sa invaliditetom podrazumeva mere i podsticaje usmerene na podizanje
motivacije, zapoljavanje i samozapoljavanje osoba sa invaliditetom. Nacionalna
sluba je odgovorna, pored preduzea za profesionalnu rehabilitaciju i
zapoljavanje osoba sa invaliditetom i obrazovnih ustanova, za sprovoenje mera
i aktivnosti profesionalne rehabilitacije. Pod profesionalnom rehabilitacijom
osoba sa invaliditetom podrazumeva se organizovanje i sprovoenje programa
mera i aktivnosti u cilju osposobljavanja za odgovarajui posao, zapoljavanja,
odranja zaposlenja, napredovanja ili promene profesionalne karijere.
Nacionalna sluba za zapoljavanje usluge i mere politike trita rada sprovodi u
skladu sa usvojenim procedurama u okviru sistema kvaliteta, a na osnovu
raspisanih javnih poziva.
Kategorije tee zapoljivih lica, kao i lica iz ranjivih kategorija imaju prednost u
ukljuivanju u mere aktivne politike zapoljavanja (osobe sa invaliditetom, Romi,
izbegla i raseljena lica, povratnici po sporazumu o readmisiji, rtve porodinog
nasilja, trgovine ljudima i korisnika materijalnog obezbeenja, mladi do 30
godina, starija lica, ene).
25.3.1. Praenje sprovoenja mera aktivne politike zapoljavanja

Praenje (monitoring) predstavlja instrument za upravljanje programima aktivnih
mera trita rada tako to se redovno i sistematski sprovodi praenje (i
dokumentovanje) statistikih pokazatelja tokom vremena. Osnovna svrha
487
monitoringa je da pomogne rukovodiocima odgovornim za aktivne mere trita

rada da unaprede proces sprovoenja (implementacije) programa i da obezbede
njegov dobar uinak. Prema smernicama EU, monitoringom se proveravaju
rezultati u odnosu na oekivanja, to znai ostvareni u odnosu na planirane
rashode i/ili ostvareni u odnosu na planirani broj uesnika programa.
Terminologija koju koristi Evropska komisija veoma je povezana sa strukturnom
pomoi Evporske unije (npr. Evropski socijalni fond, Evropski fond za regionalni
razvoj). Mere strukturne pomoi EU razlikuju se u odreenim aspektima od
nacionalnih programa koji se tiu aktivnih politika trita rada. Aktivnosti
monitoringa i evaluacije koje su vezane za strukturnu pomo Evropske unije
moraju da se obavljaju unutar logikog okvira strukturne pomoi EU.
Grafikon 3: Logika intervencije programa aktivnih mera trita rada
Uticaji
(dugoroni efekti)
Rezultati
(direktni i
neposredni efekti)
Odliv
(proizvedena dobra
i usluge)
Priliv
Opti ciljevi
Specifini
ciljevi
Programski
ciljevi
Operativni
ciljevi
Programske aktivnosti
Izvor: Evropska komisija, 2006
U Republici Srbiji, utvrivanje uinka Nacionalne slube i praenje efikasnosti

sprovoenja mera aktivne politike zapoljavanja iz akcionog plana odreuje se
Sporazumom o uinku koji zakljuuju ministar nadlean za poslove zapoljavanja
i direktor Nacionalne slube.
Nacionalna sluba za zapoljavanje redovno podnosi ministarstvu kvartalne,
polugodinje i godinje izvetaje o radu, koji se dalje podnose Vladi. Takoe,
ministarstvo podnosi Vladi godinji izvetaj o sprovoenju akcionog plana,
najkasnije do 30. aprila za prethodnu godinu.
488
AKSENTIJEVI
Praenje sprovoenja programa i mera predvienih nacionalnim akcionim planom

zapoljavanja MERR vri na osnovu indikatora. Sistem statistikih indikatora i
metodologija njihovog izraunavanja ustanovljena je u skladu sa meunarodnim i
evropskim standardima i definisani su u nacionalnom akcionom planu
zapoljavanja.
25.3.2. Ocena efekata mera aktivne politike zapoljavanja

Evaluacije pokazuju da je izuzetno teko izboriti se sa masovnom nezaposlenou
putem aktivnih politika na tritu rada. Primena ovih programa zahteva dobro
poznavanje iskustava i evaluacija iz drugih zemalja, ali i uzimanje u obzir
specifinosti zemlje za koju se oni dizajniraju opte stanje privrede, stanje na
tritu rada i institucionalni okvir. Pored toga, pravilno targetiranje po odreenim
demografskim grupama, kao i po regionima, je od velikog znaaja za uspeh
aktivnih politika trita rada. Opti zakljuci iz evaluacija pokazuju da je uticaj
programa bolji ukoliko je privreda u fazi ekspanzije i ukoliko su mere dobro
targetirane.
Meunarodno iskustvo pokazuje da pozitivni efekti aktivnih mera zapoljavanja
ne mogu biti zagarantovani. Mnoge aktivne mere zapoljavanja nemaju eljeni
efekat na zapoljavanje i zaradu uesnika. Pregled Svetske banke koji obuhvata
159 naunih procena razliitih aktivnih mera na tritu rada naiao je na veoma
razliite rezultate, neki od programa su imali pozitivne efekte na trite rada, a
drugi ili nisu imali nikakve efekte ili su imali negativne (Betcherman, Olivas i
Dar, 2004). Rezime rezultata za svaku vrstu aktivnih mera na tritu rada dati su u
Tabeli 4.
U Republici Srbiji, Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti
predvia da praenje i ocena efekata aktivne politike zapoljavanja predstavlja
skup aktivnosti usmerenih na praenje sprovoenja planova, programa i mera
aktivne politike zapoljavanja, kao i njihovog uticaja na stanja i kretanja na tritu
rada, u cilju stvaranja uslova za preduzimanje mera usmerenih na njeno
unapreenje.
Tokom poslednjih nekoliko godina, NSZ i MERR su realizovali nekoliko
projekata koji su imali za cilj ocenu efekata mera aktivne politike zapoljavanja
(evaluacija). Veinu ovih projekata finansirale su meunarodne institucije i
njihovi zakljuci i metodologije dostupni su u nekoliko publikacija.
489
Tabela 4. Uticaj aktivnih programa na tritu rada

Intervencija
Rezime ukupnog uticaja
Komentari
Posredovanje pri
zapoljavanju
Generalno pozitivan uticaj na zapoljavanje i zarade. Trokovi su

relativno niski, tako da je odnos
trokova i koristi obino pozitivan
Programi imaju najpozitivniji uticaj

kada je privreda solidna. Uticaj je
ogranien kada nema potranje radne
snage. Vei pozitivan uticaj na ene.
Obuka za
nezaposlene
Pozitivan uticaj na zapoljavanje,

ali u razvijenim zemljama nema
opteg efekta na zarade.
Veoma je bitno targetiranje, kao i
jaka veza sa poslodavcima.
Obuka za radnike
prilikom masovnih
otputanja
Obuka za mlade
esto nema pozitivnog uticaja na

zapoljavanje i zarade, ali ima
izuzetaka.
Veoma negativan uticaj na zapoljavanje i zarade u razvijenim
zemljama, iako ima odredjenog
pozitivnog uticaja u zemljama u
razvoju (Latinska Amerika).
Opti negativan uticaj na
zapoljavanje i zarade.
Uspenosti programa doprinosi obuka

na radnom mestu i angaovanje poslodavaca. ini se da ene imaju vie koristi od ovog programa nego mukarci. Relativno slab uticaj na mlade.
Program ima najvei uspeh u uslovima dobre privrede.
Bolji rezultati mogu se postii
integracijom obuke i usluga
zapoljavanja.
Problem zapoljavanja mladih se
efikasnije reava intervencijama u
oblasti obrazovanja.
Za uspene programe potrebne su
intenzivne usluge koje su skupe.
Skoranje procene u razvijenim
zemljama su povoljnije ("welfare-towork" programi).
Programi mogu biti efikasniji kada se
kombinuju sa obukom.
Mogu biti efikasni kao kratkorona
mrea socijalne zatite za siromane,
ali generalno posmatrano nisu
program koji poboljava buduu
situaciju na tritu rada.
Vrlo nizak stepen prihvatanja. Ima
dokaza o pozitivnom uticaju na
starije, obrazovanije pojedince. Bolji
rezultati se postiu ako savetodavne
usluge idu uz finansijsku pomo.
Subvencije zarada/
zapoljavanja
Javni radovi
Opti negativan uticaj na budue

zapoljavanje i zarade.
Mikro preduzea /
pomo pri
samozapoljavanju
Nema dovoljne evaluacija trita

rada da bi se procenio opti uticaj
na zapoljavanje i zarade.
Izvor: Betcherman, Olivas i Dar (2004)
Evaluaciona studija Ocena neto efekata aktivnih mera na tritu rada koju je
uradio ESPI institut (2007), pokazuje da su neto efekti mera koje su bile obuhvaene studijom statistiki znaajni. Studija pokazuje da programi obuke za aktivno
traenje posla, pripravnici i volonteri, osnovna informatika obuka i specijalistika informatika obuka poveavaju nivo zapoljivosti i verovatnou naputanja
nezaposlenosti u odnosu na kontrolnu grupu (lica koja nisu bila ukljuena u ove
490
AKSENTIJEVI
programe, a po sociodemografskim karakteristikama su istovetni sa licima koja su

bila u programu). Drugim reima, postoji pozitivan (i statistiki znaajan) uticaj
navedenih mera na verovatnou zapoljavanja korisnika2.
Projekat Otpremninom do posla sproveden je u okviru Ministarstva ekonomije i
regionalnog razvoja, a realizovan u saradnji sa Nacionalnom slubom za
zapoljavanje i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u periodu od
januara 2007. do kraja avgusta 2009. godine. Projekat je finansirala Austrijska
agencija za razvoj. Osnovni cilj Projekta bilo je smanjenje nezaposlenosti na
tritu rada kroz ulaganje otpremnine zaposlenih i omoguavanje njihovog
ponovnog zapoljavanja kroz samozapoljavanje ili ponovno zapoljavanje kod
poslodavca u veinskom privatnom vlasnitvu. est meseci nakon zavretka
projekta, sprovedeno je sveobuhvatno istraivanje meu svim ciljnim grupama
koje su bile ukljuene u Projekat, sa namerom da se iz razliitih pozicija
evaluiraju efekti. Za potrebe evaluacije angaovana je Agencija za istraivanje
javnog mnenja CESID3. Istraivanje pokazuje statistiki znaajne efekte uea u
programu na glavne pokazatelje trita rada (verovatnoa zapoljavanja i
nezaposlenosti), ali i statistiki nesignifikantne efekte na subjektivne promene u
linom ivotu (npr. sampoprocena o dobrobiti i zadovoljstvu ivotom)4.
Procesnu evaluaciju javnih radova sprovedenih u Srbiji u 2008. i 2009. godini
inicirao je Tim za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva, u saradnji sa
Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Sektor za zapoljavanje. Analiza
Kod programa aktivnog traenja posla uesnici imaju za 15 procentnih poena veu stopu
zapoljavanja u poreenju sa licima zajednike kontrolne grupe koja nisu bila ukljuena
u meru. Lica koja su bila ukljuena u osnovnu informatiku obuku imaju za 11,8
procentnih poena veu ansu da se zaposle. Lica koja su zavrila specijalistiku
informatiku obuku imaju 16,5 procentnih poena veu stopu zapoljavanja u poreenju
sa licima zajednike kontrolne grupe. Kod programa pripravnikavolontera osobe koje
su bile ukljuene u meru imaju za 15,3 procentnih poena veu ansu da zadre trenutni
posao ili nau novi u odnosu na ispitanike iz kontrolne grupe.
Analiza i izvetaj su raeni na etiri nivoa, na osnovu razliitih vrsta analize
(ekonometrijska i deskriptivna), kao i na osnovu broja i vrste grupa koje su bile
ukljuene u projekat. Efekti projekta na njegove korisnike analizirani su u poreenju sa
kontrolnom grupom (977 ispitanika, koji ini grupa pojedinaca sa slinim
karakteristikama, ali koji nisu uli u projekat).
Tretirana grupa je u bitno boljem poloaju na tritu rada u odnosu na kontrolnu grupu
(ima vie izgleda za zapoljavanje i manje da bude nezaposlena ili neaktivna). Uee u
projektu poveava verovatnou zapoljavanja za oko 44 procentnih poena, u poredjenju
sa situacijom onih koji nisu uestvovali u projektu. Takoe, uee u Projektu smanjuje
verovatnou nezaposlenosti na dan istraivanja za oko 42,5 procentnih poena.
491
procesa implementacije javnih radova5 ukazala je na mogua unapreenja u

narednom periodu, bilo da je re o javnim radovima kao meri za smanjenje
siromatva ili meri koja aktivira osetljive grupe na tritu rada. U 2008. godini
program je bio vie usmeren ka smanjenju siromatva, dok je u 2009. godini
pokuao da odgovori i na izazove iz domena trita rada, na svetsku finansijsku
krizu i na loe materijalno stanje ranjivih grupa. Poboljanje ekonomskog i
radnog poloaja korisnika uglavnom je ogranieno na period trajanja subvencija,
a iskustvo steeno ueem u javnom radu ne rezultira kasnijim veim ansama za
nalaenje i zadravanje trajnijeg posla. Javni radovi pomau veoma ranjivim
grupama kao neka vrsta kratkoronog socijalnog programa koji obezbeuje trenutno olakanje finansijske situacije, pa ih tako treba i posmatrati pri analizi.
Novije evaluacije (Arandarenko, M., Krsti, G., 2008) ukazuju da je kategorija
mera Savetovanje i pomo pri zapoljavanju imala najvie uspeha u smislu
fundamentalnog poboljanja optih pokazatelja trita radne snage. Pored toga,
autori nalaze da je kategorija Dodatnog obrazovanja i obuke verovatno
pomogla obrazovanim, mladim osobama koje trae prvo zaposlenje da dalje
poboljaju svoj relativni poloaj na tritu rada. Programi samozapoljavanja i
programi subvencionisanja zarada namenjeni poslodavcima (regionalni programi)
nisu mogli spreiti opadanje stope formalne samozaposlenosti i zaposlenosti za
platu. Konano, prve procene relativno novog programa javnih radova pokazuju
da privremeno zaposlenje obezbeeno javnim radovima ne poveava anse
korisnika da nau drugi posao.
25.4. PREDPRISTUPNI FONDOVI EVROPSKE UNIJE I

EVROPSKI SOCIJALNI FOND
U Republici Srbiji je trenutno u toku priprema nadlenih institucija za korienje
IPA programa III i IV komponenta. S tim u vezi, odreene su Operativne
strukture za upravljanje i sprovoenje Operativnih programa u okviru IPA
komponenti regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Sektor za zapoljavanje, odreeno
je za organ nadlean za Operativni program za razvoj ljudskih resursa (IV
Analiza je obuhvatila strateka opredeljenja kreatora politike, analizu kljunih

zainteresovanih strana, budetska izdvajanja, informisanje, a najvanije preporuke
govore o znaaju veze izmenu razliitih aktivnih mera kao i povezanosti sa drugim
sektorima (npr. obrazovanje, socijalna zatita), kao i da se uspostavi adekvatan sistem
praenja i evaluacije javnih radova, naroito privremeno angaovanih lica posle
zavretka programa (najmanje 6 meseci), da bi se dobio pravi uvid u efekte programa.
492
AKSENTIJEVI
komponenta), a pomonik ministra za zapoljavanje, imenovan je za odgovorno

lice. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo prosvete i
Ministarstvo rada i socijalne politike odreeni su za organe nadlene za prioritete
u Operativnom programu (prioriteti su: zapoljavanje i trite rada, obrazovanje i
socijalna inkluzija).
U procesu pripreme za decentralizovani sistem upravljanja sredstvima za III i IV
IPA komponentu, Republika Srbija se trenutno nalazi u drugoj fazi - fazi
uklanjanja nedostataka u sistemu (Gap Plugging). Izvetaj o ocenama nedostataka
u sistemu (Gap Assessment Report) je uraen u martu 2010. godine.
Sve opisane aktivnosti (razvoj zaposlenih i procedura i struktura kako bi se sistem
to bolje pripremio za III i IV IPA komponentu, implementacija Operativnih
programa koja e uslediti od trenutka dobijanja akreditacije za decentralizovani
sistem upravljanja sredstvima) za nadlene institucije u Srbiji predstavljaju
pripremu i izgradnju kapaciteta za budue korienje sredstava iz strukturnih
fondova, odnosno, u sluaju IPA IV komponente, za Evropski socijalni fond.
25.5. ZAKLJUAK
Negativni trendovi pada zaposlenosti i rasta nezaposlenosti iz devedesetih godina
dvadesetog veka nastavljeni su i tokom najveeg dela ove decenije, ak i u
godinama najveeg privrednog rasta. Koristi ekonomskog rasta prenosili su se na
stanovnitvo kroz rast zarada, a ne kroz rast zaposlenosti.
Nezaposlenost u Srbiji je veoma visoka, budui da je 20,0% lica radnog uzrasta
(15-64) u oktobru 2010. Godine, prema podacima Ankete o radnoj snazi, bilo
nezaposleno (566.000 lica). Broj nezaposlenih, kao i stopa nezaposlenosti, kontinuirano raste od 2008. godine, kao posledica uticaja ekonomske krize na trite
rada. Posebno nepovoljna karakteristika nezaposlenosti u Srbiji je visok udeo
dugorone nezaposlenosti (oko 71,7% od ukupnog broja nezaposlenih radnog
uzrasta je nezaposleno due od jedne godine). Pored toga, prema podacima iz
Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2010. godine, zaposlenost u neformalnoj
ekonomiji iznosila je 17,2% ili 390.000 neformalno zaposlenih za stanovnitvo
15-64, uglavnom apsorbujui nekvalifikovanu radnu snagu, pri emu zaposleni u
ovom sektoru zarauju znatno manje nego u formalnom.
ak i u sluaju savrenog targetiranja i efektivnosti, same aktivne politike trita
rada ne mogu reiti problem visoke nezaposlenosti neophodno je da one budu
deo sveobuhvatne strategije reavanja problema nezaposlenosti. Harasty istie
vanost ekonomske politike i makroekonomskog okruenja same po sebi; politike
493
trita rada ne mogu stvoriti radna mesta (Harasty, 2004, str. 37), neophodan je
impuls sa strane tranje, odnosno takav privredni rast koji e povui rast
zaposlenosti.
Pored znaaja opteg institucionalnog okvira za poboljanje performansi trita
rada (formiranje okruenja pogodnog za investiranje, izvrenje zakonskih propisa
i efikasan sudski sistem, birokratske procedure za otvaranje preduzea, adekvatan
sistem socijalne pomoi, obrazovni sistem i sl.), institucije direktno vezane za ovo
trite su kljune kako za njegovo funkcionisanje tako i za ostvarenje adekvatnog
odnosa izmeu fleksibilnosti i sigurnosti.
Usmeravanjem veeg iznosa sredstava na aktivne mere doprinelo bi se
ublaavanju negativnih posledica ekonomske krize, pre svega pruanjem stalne
podrke najranjivijim grupama na tritu rada. Upravo te grupe kao i pojedinci
koji e se pojaviti kao relativni gubitnici usled zaokreta prema novoj strategiji
razvoja, najkasnije e osetiti korist od privrednog oporavka, i zato je potrebno
brzo poveanje sredstava za aktivne programe i mere.
LITERATURA
1.
Anelkovi B., Golicin P., 2010, Procesna evaluacija javnih radova sprovedenih u
Srbiji u 2008. i 2009. godini, Tim za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva
2. Arandarenko, M., Krsti, G., 2008, Analiza uticaja politike zapoljavanja i aktivnih
mera zapoljavanja u Republici Srbiji, 2003-2007. godine, Strategija za smanjenje
siromatva
3. Betcherman, G., Islam, R., 2001, East Asian Labor Markets and the Economic Crisis
Impacts, Responses and Lessons, The World Bank
4. Betcherman, G., Olivas, K. and Dar, A., 2004, Impacts of Active Labor Market
Programs: New Evidence from Evaluations with Particular Attention to Developing
and Transition Countries, Social Protection Discussion Paper Series no. 0402, World
Bank, Washington
5. CESID, 2010, Evaluacija projekta Otpremninom do posla, Vlada RS i UNDP
6. Dar, A., Tzannatos, Z., 1999, Active Labor Market Programs: A Review of
Evidence from Evaluations, Social Protection Discussion Paper Series Br. 9901, The
World Bank, Washington DC
7. Employment in Europe, 2006, European Commission, Strasbourg
8. Harasty, C. (ed), 2004, Successful employment and labour market policies in Europe
and Asia and the Pacific, Employment Strategy Paper, ILO, str. 37
9. Kausch, I., 2002, Employment and labour-market policy in transition countries:
concepts, framework conditions and areas of intervention, in: Employment and
labour/market policy in South Eastern Europe, Friedrich Ebert Stiftung, 2002
10. Kluve, J., 2006, The effectiveness of European active labor market policy, IZA
Discussion Paper 2018
494
AKSENTIJEVI
11. Lehmann, H. and Kluve, J., 2010, Assessing Active Labour Market Policies in
Transition Economies
12. Ministarstvo za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku, 2005, Nacionalna strategija
zapoljavanja 20052010, Beograd
13. Ministarstvo za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku, 2006, Nacionalni akcioni plan
za zapoljavanje za period 20062008, Beograd
14. OECD, OECD Employment Outlook
15. Ognjenovi, K., 2007, Ocena neto efekata aktivnih mera na tritu rada, Institut za
ekonomska i socijalna istraivanja, Beograd
16. World Bank, 2006, Serbia: Labor market assessment, The World Bank, Washington
D.C
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 26
TEORIJSKI PRISTUP AKTIVNIM

MERAMA TRITA RADA I PRAKSA
EVROPSKE UNIJE1
Kosovka Ognjenovi 2
Apstrakt: Teorijski posmatrano, aktivne mere, kao instrument politike trita
rada, uvedene su sa ciljem da se unapredi verovatnoa zapoljavanja uesnika na
tritu rada, bilo kratkorono ili dugorono, a takoe i da se podstakne tranja za
radom. U zavisnosti od toga, aktivne mere dobijaju razliite modalitete od privremenog zapoljavanja kroz javne radove i direktnu finansijsku podrku za otvaranje novih radnih mesta do razliitih vrsta dodatnog obrazovanja i obuka. ire
posmatrano, uz aktivne mere, deo aktivne politike trita rada su i usluge zapoljavanja koje doprinose promociji efikasnosti trita rada i spajanju ponude i
tranje. Aktivne mere predstavljaju nain da se svetske ekonomije nose sa strukturnom nezaposlenou ili sa nezaposlenou koja se javlja usled promena poslovnih ciklusa ili ekonomskih kriza. Sam naziv ovih mera odvaja ih od pasivnih
mera na tritu rada koje korisnicima omoguuju primanje novanih naknada, u
paketima koji su deo mree socijalne podrke nezaposlenim licima, ili prevremeno
penzionisanje. U ovom radu je predstavljena evolucija mera aktivne politike
trita rada, poevi od 1960ih godina, kada su one uvedene na trita rada nekih
evropskih zemalja, do dananjih dana.U radu su takoe predstavljena i iskustva
Srbije sa uvoenjem ovog oblika podrke uesnicima na tritu rada. Srbija je tek
u prvoj dekadi 21. stoljea posvetila veu panju aktivnom ueu na tritu rada,
to koincidira sa intenziviranjem procesa transformacije nacionalne ekonomije.
Kljune rei: trite rada, aktivne politike trita rada, aktivne mere, strukturna
nezaposlenost, Evropska unija, Srbija.
usklaivanje sa zahtevima EU), finansiranih od strane Ministarstva za nauku i
Mr Kosovka Ognjenovi, Institut ekonomskih nauka, kosovka.ognjenovic@ien.bg.ac.rs
496
OGNJENOVI
26.1. UVOD
Aktivne politike trita rada predstavljaju skup programa i mera koje kreiraju
vlade i javne slube za zapoljavanje zemalja irom sveta (sa ili bez uea
socijalnih partnera) da bi intervenisale na svojim tritima rada (bilo na
nacionalnom ili na regionalnim tritima rada) sa ciljem da poveaju zaposlenost
nezaposlenih lica ili da pomognu zaposlenima da pronau drugi bolje plaen
posao. Pretea tih aktivnih mera su javni radovi koji su organizovani u periodu
izmeu dva svetska rata u SAD-u. Aktivne politike trita rada, kakve danas
poznaje svetska praksa, najpre su se kao oblik organizovane intervencije
odreenog skupa zemalja javile u razvijenom zemljama OECD-a, nakon 1973.
godine kada je posle ekonomskog prosperiteta dolo do naglog porasta
nezaposlenosti, na nivou proseka zemalja OECD-a stopa nezaposlenosti je porasla
sa 3% na 7,1% (Martin 2000, str. 5). U izvetaju OECD-a iz 1993. godine
aktivne politike trita rada se grupiu u tri skupine, prvu koja se odnosi na
mobilizaciju ponude radne snage i porast tranje za radom (subvencionisano
kreiranje novih poslova i mikrokreditne eme, javni radovi, subvencionisanje
zarada), zatim grupu aktivnih mera koja direktno doprinosi unapreenju znanja i
vetina uesnika na tritu rada (programi obuka za nezaposlene i unapreenje
vetina zaposlenih, naroito pripadnika starijih kohorti i onih koji su pod rizikom
od nezaposlenosti) i posredovanje u zapoljavanju, spajanje ponude i tranje u
okviru sistema javnih slubi za zapoljavanje (OECD 1993).
Meutim, praksa sprovoenja aktivne politike trita rada je poznata u veini
evropskih zemalja, naroito u Danskoj, Norvekoj, vedskoj, Holandiji i Belgiji,
gde se, u pojedinim zemljama, sprovodi jo od poetka 1960-ih godina (Larsen
2005; Mailand 2005). Razlika izmeu evropskih zemalja koje su tada kreirale
aktivne mere kada je nezaposlenost bila niska i potrebe za aktivnom politikom
zapoljavanja koja se javila nakon 1970-ih godina, jeste u tome to su se u
periodu ekonomskog buma aktivne politike kreirale sa ciljem da se unaprede
znanja i vetine privremeno nezaposlenih, gostujuih radnika iz socijalistikih
zemalja, siromanih mediteranskih evropskih zemalja i migranata iz ostalih
drava, a kasnije su aktivne mere koriene kao sredstvo kojim se sputavala
rastua nezaposlenost. Takoe, tada su kreirane osnove koncepta doivotnog
uenja i definisane aktivne mere koje su imale za cilj da ublae posledice starenja
stanovnitva u pojedinim evropskim zemljama. Tokom 1990-ih godina, evropske
zemlje su se susrele sa jo jednom reformom trita rada, a Evropska komisija je
1993. godine usvojila Beli papir o rastu, konkurentnosti i zapoljavanju kao
odgovor na izazove novog doba, ali i na perzistentnu nezaposlenost (European
Commission 1993). I pored niskih stopa inflacije i amplituda u stopama rasta
bruto domaeg proizvoda, izuzev na nivou pojedinanih zemalja, stopa
nezaposlenosti na nivou proseka zemalja EU (EU-15 ili EU-27) se vie nikad nije
TEORIJSKI PRISTUP AKTIVNIM MERAMA TRITA RADA I PRAKSA EU
497
spustila ispod 7%, ve se pribliila stopi od 10% (podaci Eurostata). Politike i

instrumenti sprovoenja, monitoringa i evaluacije uticaja mera aktivne politike
zapoljavanja definisani su Evropskom strategijom zapoljavanja 1997. godine, a
nastavljaju da se sprovode i novom strategijom Evropa 2020. Pored nabrojanih
aktivnih mera, vremenom su uvedene i mere kojima se inicira zapoljavanje
mladih, osoba sa invaliditetom i pripadnika drugih kategorija koje su izloene
riziku od dugorone nezaposlenosti.
Prema teorijskom konceptu, aktivne politike trita rada mogu da obore
strukturnu nezaposlenost bilo efikasnijom javnom politikom u pogledu
kvalitetnog posredovanja u zapoljavanju izmeu nezaposlenih i poslodavaca (tj.
ponude traenih znanja i vetina) i (re)integracijom nezaposlenih i socijalno
iskljuenih radnika na trite rada (Calmfors 1994; Robinson 2000). Budui da
sprovoenje politika zahteva odgovarajuu finansijsku podrku, ali i praenje
rezultata ostvarivanja tih politika da bi se utvrdilo koje politike daju bolje efekte,
definisan je metodoloki okvir za evaluaciju uticaja aktivnih mera. Evaluacija
uticaja aktivnih mera sprovodi se od 1990-ih godina na nivou zemalja OECD-a i
EU (Daguerre, Etherington 2009; Martin 2000; OECD 1993), a neto kasnije
uvedena je i u praksu zemalja u tranziciji i zemalja u razvoju (Lehmann, Kluve
2010; Ognjenovi 2007; Bonin, Rinne 2006; Betcherman, Olivas, Dar 2004;
Betcherman, Dar, Luinstra 1999). Ovaj rad se nee baviti metodolokim
aspektima evaluacije uticaja aktivnih mera, ve rezultatima tih evaluacija. Cilj
ovog rada je da se ukae na praksu i iskustva u razvoju aktivne politike trita
rada i aktivnih mera u zemljama EU i u Srbiji kroz pregled najvanijih politika i
dokumenata, rezultata primene tih politika i teorijskih pretpostavki od kojih se
polazi pri razmatranju uticaja javnih intervencija na rast zaposlenosti.
Rad se sastoji od tri dela. U prvom delu se razmatra teorijski koncept oekivanog
uticaja aktivnih mera na kretanje zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti i prikazuju
se rezultati empirijskih studija. Zatim se analizira aktivna politika na tritu rada
EU kroz institucionalni okvir i analizu rezultata sprovedenih mera aktivne
politike.Tree poglavlje rada se bavi analizom razvoja i uloge aktivnih mera na
tritu rada Srbije i odabranim rezultatima primene aktivnih mera. Rad se
zavrava osnovnim zakljucima.
26.2. TEORIJSKI PRISTUP AKTIVNIM MERAMA

Aktivna politika trita rada, kao i mere aktivne politike koje se danas primenjuju
gotovo u svim ekonomskim sistemima, poevi od razvijenih zemalja OECD-a i
Evropske unije do zemalja u tranziciji i zemalja u razvoju, izvorno su se javile u
SAD-u kada je jedan od odgovora ekonomske politike na tadanju Veliku
498
OGNJENOVI
depresiju bio da se kroz javne radove poveava tranja za radnom snagom. Od

samog poetka njihove primene, pa do danas, cela zamisao oko sprovoenja
aktivnih mera poiva na tri stuba: ekonomskom, socijalnom i politikom. esto se
primena aktivnih mera i uopte sprovoenje aktivne politike trita rada svodilo
na postizanje konsenzusa oko tri kljuna pitanja, a uslovljavali su je ekonomska
(ne)racionalnost intervencionizma i pojave trinih distorzija, uplitanje morala i
traenja odgovora na pitanje kako postii da se neiji ekonomski poloaj pobolja,
a da se pri tome ne narui neiji drugi, kao i postizanje politikog dogovora za
sprovoenje aktivne politike. Ovo poslednje je bilo izazov, ne samo u zemljama
koje imaju razvijenu istoriju industrijskih odnosa, ve i u svim drugim zemljama.
Kada je re o teorijskim aspektima koji prate primenu aktivnih mera kao deo
politike trita rada, treba ukazati na neke od najvanijih, budui da oni, pored
odnosa koji se stvaraju delovanjem drugih ekonomskih politika, nesumnjivo utiu
na rezultate intervencija na tritu rada. Sluaj Danske se esto navodi kao primer
zemlje u kojoj politike trita rada istovremeno deluju na ponudu i tranju, a
njima se nastoji izbalansirati tenja izmeu alokacije raspoloivih resursa,
blagostanja i razvoja kao prioriteta zajednike politike EU. Jedan od ciljeva
ovakve politike je da se istovremeno (ne)zaposleni uine fleksibilnim u odnosu na
zahteve tranje na tritu rada i da im se d mogunost da unaprede svoje anse da
pronau i zadre posao (Larsen 2005). Ukoliko se analizira trite rada EU, ne
moe a da se ne pomene koncept uspostavljanja ravnotee izmeu fleksibilnosti i
sigurnosti koji se promovie jo od usvajanja Evropske strategije zapoljavanja.
Posmatrano u statistikom smislu, fleksibilnost se definie kao verovatnoa
tranzicije aktivnog stanovnitva izmeu razliitih statusa zaposlenosti
(zaposlenost, nezaposlenost, neaktivnost), dok se sigurnost definie kao
verovatnoa tranzicije od nezaposlenosti ka zaposlenosti na odreeno vreme i za
stalno i iz zaposlenosti u nezaposlenost (Wilthagen 2005). Danski model
fleksisigurnosti je primer koji ukazuje na to kako je mogue postii visoku
fleksibilnost sa odgovarajuim visokim nivoom sigurnosti dohotka za
nezaposlene, upravo zahvaljujui aktivnoj politici trita rada koja ima ulogu da
nezaposlenima pomogne da se vrate na posao unapreujui njihova znanja i
vetine i injenici da su svi zaposleni obuhvaeni sistemom fleksisigurnosti. U
teoriji se ovaj model naziva zlatnim trouglom (Madsen 2005, str. 270). To je
model koji omoguava fleksibilne forme zapoljavanja, ali i kombinovanje
socijalne zatite, u vidu velikodune ekonomske podrke nezaposlenima, sa
aktivnim merama. Poreenje pokazatelja fleksisigurnosti u Danskoj sa drugim
zemljama, ukazuje na slinost po visini izdataka za aktivne mere sa Holandijom,
vedskom i drugim skandinavskim zemljama, a u pogledu sigurnosti zaposlenja
sa Velikom Britanijom (koja ima nizak nivo zatite zaposlenja u odnosu na druge
posmatrane zemlje). Meutim, zemlje sa visokim izdacima za aktivne mere na
499
tritu rada, kao to je Danska, ipak, treba posmatrati kao zemlje koje obezbeuju
visok stepen zatite zaposlenja (Madsen 2005).
U uslovima gde postoji trite i gde se vre intervencije delovanjem javnih
politika, uvek se postavlja pitanje izbora strategije javnih intervencija i, u smislu
neoklasine ekonomske teorije, inspirisanih trinih reenja. Ovaj rad se nee
baviti tim teorijskim pristupom, ali postoje empirijski dokazi koji potvruju da
vee intervencije na tritima rezultuju loijim rezultatima implementacije
odreene politike, tako da je esto veoma teko analizirati efekte primene
aktivinih mera na tritu rada, bilo zbog toga da li je odreena intervencija
opravdana ili nije, bilo zbog izbora metoda i koncepta evaluacije efekata aktivnih
mera (makro pristup ili merenje pojedinanog uticaja aktivne mere, tzv.
mikroevaluacija) ili zbog nedostajuih podataka (pregled rezultata evaluacije
aktivnih mera je dat u Bonoli (2010), Boeri i Ours (2008), Caliendo (2006), Katz
(1994) za razvijene zemlje; Betcherman i dr. (2005, 1999), Lehman i Kluve
(2010) za zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju).
Teorijski koncept primene mera aktivne politike na tritu rada najee se
posmatra kroz relaciju izmeu stope nezaposlenosti i slobodnih poslova koja je
predstavljena tzv. Beveridovom krivom (the Beveridge curve) i relacije
izmeu stope nezaposlenosti i uea u aktivnim merama, odnosno izdataka za
aktivne mere (ovi koncepti su teorijski i analitiki objanjeni u Boeri i Ours 2008,
Katz 1994, Calmfors 1994, OECD 1993 i sl.). Beveridova kriva objanjava
postojanje inverzne relacije izmeu stope nezaposlenosti i slobodnih poslova, to
znai da se kroz proces uparivanja slobodnih poslova sa nezaposlenim licima
smanjuje stopa nezaposlenosti. Postojanje veze objanjava efikasnost aktivne
politike na tritu rada i potencijalne makroekonomske efekte na ukupnu
zaposlenost. Druga relacija, koja je i ee koriena u empirijskim studijama,
objanjava postojanje efekata uea u aktivnim merama na smanjenje
nezaposlenosti. Ova relacija ima kompleksno tumaenje koje proizlazi iz vrste
aktivne mere kojom se vri intervencija na tritu rada (OECD 1993). Neke od
empirijskih studija koje su uraene poslednjih godina, pokazuju da postoji
pozitivan uticaj aktivnih mera, izraen relativnom visinom izdataka u odnosu na
bruto domai proizvod, na stopu izlaska iz statusa nezaposlenosti, tj. na smanjenje
stope nezaposlenosti. Lehmann i Kluve (2010) su pokazali na podacima panela da
u periodu od 1991. do 2005. godine postoji pozitivna kauzalnost izmeu uea u
aktivnim merama i promene statusa nezaposlenosti, ali da je ta veza izraenija za
zemlje EU-15 nego za zemlje u tranziciji koje su postale nove lanice EU (ocene
za EU-15 i EU-10 su date redom, 0,80 (p<0,10) i 2,43 (p>0,90), Lehmann i Kluve
(2010), str. 286-287). Slini rezultati su dobijeni i za zemlje OECD-a, s tim da je
potvreno postojanje visoke i statistiki signifikantne korelacije izmeu nekoliko
relativnih pokazatelja izdataka za aktivne mere (Martin 2000).
500
OGNJENOVI
26.3. AKTIVNA POLITIKA NA TRITU RADA EU

26.3.1. Institucionalni okvir razvoja aktivnih mera u zemljama
Evropske unije i Srbiji
Aktivna politika trita rada i aktivne mere kao jedan od instrumenata te politike
imaju dugu praksu primene u evropskim zemljama. U aktivnom pristupu
politikama trita rada kao sastavnom delu ekonomske politike na evropskom
kontinentu su prednjaile vedska, Norveka i Danska, kao i Nemaka, Holandija
i Belgija, a zatim se taj pristup polako irio i u ostalim evropskim zemljama i
postao sastavni deo politike zapoljavanja Evropske unije. U razumevanju
koncepta aktivne politike, od pomoi mogu biti primeri koji ilustruju razvoj
politika trita rada u pojedinim evropskim zemalja. U Danskoj je politika trita
rada postala nezavisna od drugih ekonomskih politika poetkom 1960-ih godina,
kada se ova zemlja, kao i veina drugih evropskih zemalja, nalazila u ciklusu
ekonomskog blagostanja sa visokim stopama ekonomskog rasta i pribliavanja
punoj zaposlenosti. To je period kada je formiran institucionalni okvir za
sprovoenje politike trita rada. Prve aktivne mere koje su se sprovodile u okviru
politike trita rada su bili programi obuka za nekvalifikovane radnike, s jedne
strane, i uvoenje koncepta kontinuelnog obrazovanja odraslih kod kvalifikovanih
radnika, s druge strane. Potkraj 1960-ih godina, osnovana je i javna sluba za
zapoljavanje sa ciljem da u vreme ekonomskog buma promovie mobilnost rada
kao prevenciju visokom rastu zarada i pritisku na inflaciju, kao i da obezbedi
dravnu pomo radnicima koji privremeno ostaju bez posla (Larsen 2005).
Takoe, drava je na sebe preuzela i ulogu plaanja kompenzacija i otpremnina
vikovima zaposlenih umesto poslodavaca, a uzimala je i sve veu ulogu u
finansiranju rastuih naknada za nezaposlene, u uslovima kada su kriterijumi za
ostvarivanje prava na osiguranje i novane naknade biti ograniavani. Ovakvo
ustrojstvo politike trita rada koje predstavlja kombinaciju blagostanja sa
izdanom dravnom zatitom i niskom sigurnosti zaposlenja, u evropskoj praksi
naziva se preteom dananjeg koncepta fleksisigurnosti (Larsen 2005). Promenom
ekonomskih uslova nakon 1970-ih godina, praksa primene aktivne politike na
tritu rada u Danskoj se prilagoavala, primenjivane su nove eme aktivnih
mera, ali su i dalje programi obuka za razliite kategorije radnika ostali kljuni
elementi aktivne politike za ulazak i ostanak na tritu rada. Budui da je meu
prvim zemljama prepoznala znaaj fleksisigurnosti, danski koncept politike trita
rada poiva na tri stuba: primeni aktivnih mera, fleksibilnom tritu rada i
izdanom sistemu socijalne zatite (Larsen 2005). Za razliku od evropske prakse,
u nekim azijskim zemljama postoje razliite fondacije koje finansiraju programe
obuka tako da se obuke ne pruaju u okviru javnih slubi za zapoljavanje. U
501
Singapuru je formiran Fond za razvoj vetina jo 1979. godine, koji se finansirao

sredstvima poslodavaca za obavezna izdvajanja za obuke. U ovoj zemlji je 2001.
godine osnovana i Fondacija za doivotno uenje koja ima za cilj da finansira
aktivnosti kojima se podrava razvoj ljudskog kapitala. Takoe, postoje i
programi namenjeni unapreenju vetina starijih radnika sa niskim obrazovanjem
i mladih od 15 do 25 godina starosti koje zapoljavaju poslodavci a vlada plaa
njihovo osposobljavanje za obavljanje datog posla (Vandenberg 2008, str. 34).
Socijalno partnerstvo na tripartitnom nivou je imalo vanu ulogu u uspostavljanju
drutvenog dogovora o sistemu socijalne sigurnosti i reforme trita rada, naroito
vezano za utvrivanje aktivne politike i aktivnih mera (posebno obuka), pitanja
finansiranja novanih naknada i prevremenog odlaska u penziju, bez obzira to je
snaga sindikata slabila u veini evropskih zemalja jo od sredine 1990-ih godina.
Kasnije se i zakljuci Lisabonskog predsedavanja pozivaju na ulogu socijalnih
partnera u sprovoenju Evropske strategije zapoljavanja. Tako je Holandija,
zahvaljujui podrci socijalnih partnera u sprovoenju reformi trita rada i
sistema socijalne zatite, postigla tzv. Holandsko udo zapoljavanja, tj. odriv
rast zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti tokom 1980-ih i 1990-ih. godina
(Mailand 2005). Primer Velike Britanije pokazuje da do pre 1997. godine nije
postojao drutveni dogovor koji bi ukljuivao poslodavce i sindikate. Meutim,
1998. godine je usvojen program za sprovoenje aktivne politike trita rada pod
nazivom the New Deal Programme koji se sastojao od niza podprograma za
podrku razliitim grupama nezaposlenih, a 2008. godine je prerastao u Flexible
New Deal. Cilj programa je bio da se pobolja zapoljivost nezaposlenih kroz
individualno savetovanje u filijalama javne slube za zapoljavanje i omogui
njihovo ukljuivanje u aktivne mere. Tada su se u sprovoenje aktivne politike
trita rada ukljuili socijalni partneri sastavljeni od poslodavaca, sindikata i
nevladinog sektora (Mailand 2005). Dakle, ovo su primeri koji pokazuju da
evropski institucionalni okvir funkcionie na razmeni iskustava i primera dobre
prakse izmeu zemalja lanica.
Intenzivnija uloga se pridaje politici zapoljavanja uopte, kao i aktivnim merama
u Evropskoj uniji, usvajanjem Belog papira o rastu, konkurentnosti i zapoljavanju: izazovi i putevi u susret 21. stoljeu 1993. godine (European Commission
1993). Prethodni periodi blage recesije i rasta nezaposlenosti u zemljama EU se
naveli evropske zvaninike na to da intenziviraju svoju panju u pravcu razvijanja
politika koje e integrisati makro, mikro i politike zapoljavanja radi ostvarivanja
zajednikog cilja, a to je ekonomski rast i porast broja poslova. Sva panja
evropskih zemalja je bila usmerena ka forsiranju aktivnog pristupa. Nakon toga,
usledile su aktivnosti na razvijanju pojedinanih dokumenata i intenziviranju
sastanaka na nivou zvaninih tela EU koji su imali za cilj da predloe pravce
reforme trita rada i da se postigne saglasnost oko promocije zapoljavanja.
502
OGNJENOVI
Strategija iz Esena i Sporazum iz Amsterdama: dodavanje

novog poglavlja o zapoljavanju u EC Treaty koje sadri
mere za podsticanje zapoljavanja (l. 125130 EC
postaju l. 145-150 TFEU).
Luksemburki Job summit: zemlje lanice su se obavezale
na godinje izvetaje o sprovoenju politike
zapoljavanja.
Evropska strategija zapoljavanja, krovni instrument za
koordinaciju nacionalnih politika zapoljavanja.
Lisabonska strategija poiva na postizanju ciljeva pune
zaposlenosti, pristupa kvalitetnom i produktivnom radu i
postizanja drutvene kohezije i ukljuenosti na trite
rada. Nacionalni akcioni planovi za sprovoenje smernica
utvrenih na nivou EU.
- Smernice zapoljavanja utvrene EU strategijom se
menjaju.
- Nacionalni programi The National Reform Programmes
se zasnivaju na 24 integrisane smernice definisane
dokumentom Integrated Guidelines for Growth and
Jobs Policy 20052008.
- Ocena sprovoenja Lisabonske strategije sa ciljem
poboljanja efekata na zapoljavanje izmeu EU i
pojedinanih nacionalnih akcionih planova.
- Proirenje na EU-25 2004. i EU-27 2007. godine i
prilagoavanje institucija i politika zemalja kandidata
Evropskoj strategiji zapoljavanja vodilo je ka razvijanju korisnog instrumenta tzv. Joint Action Plan za zajedniku procenu prioriteta politike zapoljavanja u EU
(Joint Assessment of the Employment Policy Priorities).
- Usvajanje Programa o meusobnoj razmeni iskustava
sa primenom Evropske strategije zapoljavanja i
primera dobre prakse: Programme of Mutual Learning.
- Usvajanje programa sa oko 100 mera politike
zapoljavanja: Community Lisbon Programme.
- Predstavljanje prvog izvetaja o napretku na osnovu
revidirane Evropske strategije zapoljavanja: Annual
Progress Report.
- Redefinisanje originalnog dela o merama za podsticanje
zapoljavanja iz Amsterdamskog sporazuma i njegovo
ukljuivanje sa drugim inicijativama u tzv. Community
Programme for Employment and Social Solidarity
(PROGRESS). Program se sastoji od etiri specifina
2003
-5
2004
-7
2008
-10
2000
1997
Beli papir: Growth, Competitiveness, Employment: the

Challenges and Ways Forward into the 21st Century.
1994
Dokumenti EU
1993
Tabela 1. Pregled najvanijih dokumenata o politici zapoljavanja u Evropskoj

uniji i Srbiji
x
x
akciona programa (Community Action Programmes)

koji imaju za cilj sprovoenje Agende o socijalnoj
politici zajedno sa politikama zapoljavanja i definisanja
uslova rada.
Evropska komisija je usvojila novu strategiju EU 2020:
European Strategy for Smart, Sustainable and Inclusive
Growth, pri emu je zapoljavanje i unapreenje vetina
jedan ciljeva u okviru treeg prioriteta o inkluzivnom
rastu. Sprovoenje politike zapoljavanja zasniva se na
integrisanim smernicama 7-10, koje ukljuuju sledee:
- (i) porast uea na tritu rada, smanjenje strukturne
nezaposlenosti i promocija kvalitetnog posla,
- (ii) razvijanje kvalitetnih vetina kod radne snage i
promocija doivotnog uenja,
- (iii) unapreenje sistema obrazovanja i porast uea u
tercijarnom obrazovanju,
- (iv) promocija socijalne ukljuenosti i borbe protiv
siromatva.
Dokumenti Srbije
- Nacionalna strategija zapoljavanja 2005-2010 u
potpunosti je pratila Lisabonsku strategiju i ukljuila
osnovne ciljeve ove strategije u agendu politike
zapoljavanja u Srbiji.
- Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je potkraj
2010. godine pripremilo Nacrt Nacionalne strategije
zapoljavanja 2011-2020. Ova strategija takoe prati
smernice Evropske strategije i posebnu panju
posveuje, izmeu ostalog, aktivnoj politici
zapoljavanja, fleksibilnosti i fleksisigurnosti na tritu
rada.
- Nacionalni akcioni plan zapoljavanja za period 20062008. godina je pratio sprovoenje prve nacionalne
strategije zapoljavanja
- Od 2009. godine u Srbiji se donose godinji programi za
sprovoenje politika zapoljavanja i usvajaju se
Nacionalni akcioni planovi zapoljavanja za 2009.,
2010., 2011. godinu.
Aktivna politika zapoljavanja postaje deo
institucionalnog okvira u Srbiji usvajanjem Zakona o
zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti 2003.
godine, a potom se odredbe koje definiu okvir za
sprovoenje politika zapoljavanja i institucije nadlene
za njihovu implementaciju dalje razrauju u novom
Zakonu usvojenom 2009. godine.
503
2003
-5
2004
-7
2008
-10
2000
1997
1994
Dokumenti EU
1993
504
OGNJENOVI
Tada su nastali kljuni ciljevi politike zapoljavanja koji e se provlaiti kroz sve
druge strateke dokumente koje je usvajala Evropska komisija, tik do poslednje
evropske razvojne strategije Evropa 2020 (European Commission 2010). Kljuni
prioriteti i ciljevi su se odnosili na razvoj strunog obrazovanja, praenje
produktivnosti i umerenost u politici odreivanja zarada, poboljanje efikasnosti
institucija trita rada, nove mogunosti zapoljavanja kreirane lokalnim
inicijativama, unapreenje poloaja osetljivih grupa i poboljanje njihovog
pristupa radu. Ovo su ciljevi koji imaju globalni karakter tako da bi ih veina
zemalja sveta mogla preuzeti kao politiki okvir za ustrojstvo sopstvenih politika.
Utvreni prioriteti se redefiniu internim dokumentima Evropske komisije na
osnovu praenja ostvarivanja smernica iz Evropske strategije na nivou
nacionalnih ekonomija.
Prva Evropska strategija zapoljavanja koja je doneta 1997. godine, kasnije je
postala integralni deo ireg dokumenta Lisabonske strategije, sa svrhom da se
putem nje usklauju politike zapoljavanja zemalja lanica primenom tzv.
otvorenog metoda koordinacije. Meutim, veina pojedinanih ciljeva, kao to
je i jedan od najee spominjanih 70% stopa zaposlenosti, nisu ostvareni.
Sigurno je da su ekonomska kriza sa kraja prve dekade 21. stoljea i pad
ekonomske aktivnosti evropskih zemalja u odreenoj meri doprineli neostvarivanju tih ciljeva. Meutim, bez obzira na recesiju koja je usledila, ve je nakon
2005. godine bilo jasno da se nekoliko godina ranije postavljeni ciljevi nee moi
u potpunosti ostvariti. Usledila je revizija Lisabonske strategije i intenzivnije
aktivnosti na praenju ostvarivanja ciljeva strategije na efekte zapoljavanja
izmeu samih zemalja lanica. Takoe, globalni ekonomski trendovi koji su
doveli do usporavanja rasta razvijenih zemalja Zapada, ali i dva puta ostvareno
proirenje evropske zone novim dravama, doprineli su usporavanju ostvarivanja
zacrtanih ciljeva. Trenutna aktivna politika zapoljavanja EU zasniva se na
postizanju zapoljivosti i fleksisigurnosti, u emu aktivne mere imaju znaajnu
ulogu. Prethodnu strategiju zamenila je nova strategija Evropa 2020 objedinjena
oko tri meusobno povezana prioriteta: pametan rast, odriv rast i inkluzivan rast
(European Commission 2010). Jedan od zacrtanih ciljeva strategije je dostizanje
stope zaposlenosti (populacije uzrasta 20-64 godine) od 75% na isteku njenog
mandata.
U tabeli 1 je dat pregled najvanijih dokumenata na osnovu kojih su definisane
aktivne politike zapoljavanja u EU i Srbiji. Srbija se sa izvesnim vremenskim
zaostatkom prikljuila evropskim zemljama u pogledu definisanja aktivnih
politika trita rada, ali je prepoznala njihov znaaj. Ciljevi zacrtani prvom
nacionalnom strategijom zapoljavanja iz 2005. godine, kao i okvirom za primenu
aktivnih mera, nisu u potpunosti ostvareni (Arandarenko i Krsti 2008). U treem
poglavlju e se detaljnije analizirati aktivne politike na tritu rada Srbije.
505
26.3.2. Uporedna analiza rezultata sprovoenja politika na tritima

rada zemalja OECD-a, EU i Srbije
U ovom delu rada e biti prikazani neki od uporednih rezultata sprovoenja
politika na tritima rada zemalja OECD-a, EU i Srbije. Razlog ukljuivanja
zemalja OECD-a u analizu jesu duge vremenske serije podataka o sprovoenju
politika trita rada i injenica da su EU-15 lanice OECD-a. Podaci o novim
lanicama EU su preuzeti iz Eurostata, a podaci za Srbiju iz dokumenata
Nacionalne slube za zapoljavanje. Pre nego to se objasne rezultati sprovoenja
politika, valja ih klasifikovati onako kako ih prepoznaju zvanini dokumenti EU i
metodoloka uputstva (European Commission 2009, 2006; OECD on-line baza
podataka). U radu su do sada analizirane aktivne politike trita rada i aktivne
mere, a sada e se obuhvat proiriti i na pasivne mere, ime e se zaokruiti
politika trita rada. Dakle, politika trita rada se sastoji od aktivne politike
koja obuhvata usluge na tritu rada (savetovanje, posredovanje i sl.) i aktivne
mere (obuke, zamena na radnom mestu koja kombinuje podrku nezaposlenim
licima sa obukama za ve zaposlene, inicijative za zapoljavanje, podrka
zapoljavanju i rehabilitacija tee zapoljivih lica i povratnika na trite rada,
direktno otvaranje radnih mesta i podrka preduzetnitvu) i pasivnih mera koje
obuhvataju novane naknade i podrku nezaposlenim licima i prevremeno
penzionisanje. EU se opredelila da izmeu ove dve vrste politika, prioritet da
aktivnoj politici trita rada, sa posebnim naglaskom na sprovoenju aktivnih
mera, to se provlai kroz sve kasnije strateke dokumente EU, poevi od Belog
papira o rastu, konkurentnosti i zapoljavanju (European Commission 1993).
Analiza aktivnih i pasivnih politika u zemljama EU iz tog perioda je data u radu
Schmanna-a (1995), iz koje se vidi da su zemlje lanice opredeljivale veliki udeo
javnih izdataka za pasivne mere, koje su se, pre svega, odnosile na finansijsku
podrku dohocima rastueg broja nezaposlenih.
Slika 1 prikazuje ukupne izdatke za aktivne mere, koji ne ukljuuju izdatke za
usluge klijentima koje pruaju javne slube za zapoljavanje i troak javne
administracije, u razmaku duem od dve decenije. U poreenju sa 1985. godinom,
2008. godine je ostvaren pad izdataka za aktivne mere, izraeno procentualnim
udelom u bruto domaem proizvodu, na nivou proseka zemalja OECD-a, i to
zbog znaajnog smanjenja ulaganja u aktivne mere zemalja koje nisu lanice EU,
ali i nekih zemalja EU (Velike Britanije, vedske, Irske). Zemlje EU izdvajaju
vie za aktivne mere od zemalja OECD-a, pri emu EU-15 izdvajaju vie od EU27, dok se izdvajanja Srbije kreu na priblinom nivou kao i u drugim
tranzicionim zemljama, novim lanicama EU.
506
OGNJENOVI
Slika1. Izdaci za aktivne mere (bez izdataka za usluge na tritu rada),

kao % BDP
Australija
Austrija
Belgija
Kanada
eka Republika
Danska
Finska
Francuska
Nemaka
Grka
Maarska
Irska
Italija
Japan
Koreja
Luksemburg
Holandija
Novi Zeland
Norveka
P oljska
P ortugal
Slovaka
panija
vedska
vajcarska
Velika Britanija
SAD
1985
2008
OECD ukupno
EU-15
EU-27
Srbija
0,00
0,50
1,00
1,50
2,00
Izvor: OECD on-line baza podataka o Aktivnim politikama na tritu rada i OECD
(2010). Za EU-15 i EU-27 podaci su preuzeti iz Eurostata, a za Srbiju proraun autora.
Podaci za 1985. godinu su dati samo za zapadnu Nemaku. Podaci za Dansku se odnose
na 1986. godinu.
Trend smanjenja izdvajanja za pasivne mere je jo izraeniji od pada ulaganja u

aktivne mere, kao to se moe videti na slici 2. Zemlje OECD-a su u periodu od
1985. do 2008. godine gotovo dvostruko smanjile javne izdatke za pasivne mere.
Srbija je poveala izdvajanja za pasivne mere u periodu od 2004. do 2008. godine
sa 0,91% na 0,99% bruto domaeg proizvoda, a najvei deo ovih izdvajanja se
odnosi na novane naknade za nezaposlene. Javni izdaci za pasivne mere u Srbiji
su u relativnom iznosu vei u poreenju sa veinom tranzicionih zemalja, novih
lanica EU. Posmatrano na nivou pojedinanih zemalja EU, najdrastiniji pad je
ostvaren u Danskoj, Irskoj, Holandiji, Belgiji i paniji.
Velika Britanija je u znaajnoj meri promenila svoju politiku trita rada, smanjila
je izdvajanja za pasivne mere, a aktivne mere je ograniila uglavnom na programe
za podrku mladima (Madsen 2005). panija je, u duhu promocije vee aktivnosti
507
na tritu rada koja je definisana Evropskom strategijom zapoljavanja, poveala

izdavanja za aktivne mere i istovremeno smanjila izdvajanja za pasivne mere u
nastojanju da prati evropske smernice (Ballester 2005). Slina tendencija je
prisutna u Belgiji i Francuskoj, dok su u Austriji i Finskoj poveana izdavanja i za
aktivne i za pasive mere, u vedskoj su smanjena, a u Norvekoj su smanjena za
aktivne, ali su poveana za pasivne mere.
Slika 2. Izdaci za pasivne mere (naknade za nezaposlene, prevremeno
penzionisanje), kao % BDP
Australija
Austrija
Belgija
Kanada
eka Republika
Danska
Finska
Francuska
Nemaka
Grka
Maarska
Irska
Italija
Japan
Koreja
Luksemburg
Holandija
Novi Zeland
Norveka
P oljska
P ortugal
Slovaka
panija
vedska
vajcarska
Velika Britanija
SAD
1985
2008
OECD ukupno
EU-15
EU-27
Srbija
0,00
0,50
1,00
1,50
2,00
2,50
3,00
3,50
4,00
na 1986. godinu.
Nemaka nije znaajnije promenila odnos izmeu aktivnih i pasivnih mera,

budui da je tokom posmatranog perioda blago poveala udeo izdataka za
aktivne, a smanjila udeo izdataka za pasivne mere u bruto domaem proizvodu,
tako da su ukupni izdaci za sprovoenje politika trita rada poveani sa 1,86% na
1,91% bruto domaeg proizvoda (slika 3). Meutim, postoje velike disproporcije
u izdvajanjima za aktivne i pasivne mere na tritima rada zapadne i istone
508
OGNJENOVI
Nemake, nasleene jo iz prethodnog perioda. U zapadnoj Nemakoj, izdvajanja

za pasivne mere vea su vie nego dvostruko od izdvajanja za aktivne mere, dok
je taj odnos manji od dva puta u istonoj Nemakoj (Calinedo 2006). Isto tako,
injenica je da se od 2001. godine, sa porastom nezaposlenosti u istonoj
Nemakoj, poveao i udeo pasivnih u ukupnim izdacima za politike trita rada
uz istovremeno smanjenje javnih izdataka za aktivne mere.
Slika3. Ukupni izdaci za sprovoenje politika trita rada, kao % BDP
Australija
Austrija
Belgija
Kanada
eka Republika
Danska
Finska
Francuska
Nemaka
Grka
Maarska
Irska
Italija
Japan
Koreja
Luksemburg
Holandija
Novi Zeland
Norveka
P oljska
P ortugal
Slovaka
panija
vedska
vajcarska
Velika Britanija
SAD
1985
2008
OECD ukupno
EU-15
EU-27
Srbija
0,00
1,00
2,00
3,00
4,00
5,00
na 1986. godinu.
Prema podacima u tabeli 2, blago se smanjuje udeo uesnika u aktivnim merama,

posmatrano u odnosu na ukupno aktivno stanovnitvo, u razvijenim zemljama
OECD-a i EU. Na nivou proseka zemalja OECD-a broj uesnika u aktivnim
merama u odnosu na ukupno aktivno stanovnitvo smanjen je sa 4,90% koliko je
iznosio 1990. na 3,85% u 2008. godini. U istom periodu, procenat korisnika
aktivnih mera u EU-15 opao je sa 6,10% na 5,38%.
509
Tabela 2. Uesnici u aktivnim merama, kao % aktivnog stanovnitva

Australija
Austrija
Belgija
Kanada
eka Republika
Danska
Finska
Francuska
Nemaka
Grka
1986
3,60
...
...
2,40
1990
3,20
2,40
10,90
2,50
1,30
9,50 11,00
4,50 5,30
6,10 7,70
3,80 4,00
... 2,50
2000
...
3,40
8,82
...
...
4,96
3,83
6,86
3,70
4,97
2001
1,87
2,98
9,75
...
...
5,23
3,44
6,54
3,92
0,79
2002
2,01
2,90
6,57
2,24
...
5,58
3,47
6,18
3,91
0,41
2003
2,08
3,12
7,40
2,26
...
5,25
3,78
6,20
3,94
...
2004
2,07
2,93
7,59
2,24
0,96
5,17
3,76
5,54
3,71
...
2005
2,13
3,23
7,39
2,46
1,16
5,01
3,66
5,55
3,62
...
2006
1,82
3,93
8,71
2,38
1,13
4,74
3,69
5,71
5,79
0,85
2007
1,89
3,84
9,63
2,30
1,12
4,75
3,74
6,01
3,81
0,81
2008
1,96
4,21
10,97
2,34
0,93
5,06
3,37
5,49
3,72
0,87
...
...
... 2,10 1,70 1,64 1,51 1,62
... 3,804 ...
Maarska
7,80 6,90 6,00 5,39 4,51 3,77 3,63 3,29 2,93 3,11 3,20
Irska
...
... 7,88 9,07 9,52 9,50 8,13 7,22 6,87 6,27 5,82
Italija
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
Japan
... 0,20
...
...
...
...
...
...
...
...
...
Koreja
...
...
...
...
2,92
4,01
4,53
5,28
5,58
6,33
6,54
Luksemburg
2,30 3,20 5,29 5,51 5,58 5,26 4,63 4,16 3,76 3,47 3,74
Holandija
... 8,40
...
... 1,96 2,34 2,27 2,43 2,31 2,29 2,45
Novi Zeland
...
... 2,08 2,13 2,19 2,66 2,70 2,68 2,45 2,29 2,13
Norveka
...
...
...
...
...
...
... 2,70 2,70 2,74 4,58
Poljska
1,50 4,70
...
...
... 4,01 3,44 3,07 2,84 2,79 2,96
Portugal
...
...
...
...
...
... 4,29 5,22 5,36 3,54 3,40
Slovaka Republika
6,60 7,60 8,64 8,03 9,19 10,73 9,79 13,32 13,58 16,48 12,10
panija
4,70 3,70 9,74 8,37 7,27 3,88 4,16 4,39 4,76 3,54 2,77
vedska
0,40
0,50
...
... 1,80 2,22 2,46 2,49 2,32 2,10 1,94
vajcarska
Velika Britanija
2,20 0,44 0,27
...
... 0,35 0,23 0,30 0,29 0,30
3,00
2,70
...
...
...
...
...
...
...
...
...
SAD
... 4,90
...
...
...
...
... 4,02 4,01 3,94 3,85
OECD ukupno
...
6,10
...
...
...
...
... 5,45 5,99 5,77 5,38
EU-15
...
...
...
...
...
... 3,73 3,92 4,35 4,24 3,80
EU-27
...
...
...
...
...
... 0,40 0,75 0,66 0,90 1,04
Srbija
Izvor: OECD on-line baza podataka o Aktivnim politikama na tritu rada i OECD (2010). Za 1986. i 1990.
godinu Martin (2000), str. 87. Za EU-15 i EU-27 podaci su preuzeti iz Eurostata, a za Srbiju proraun autora.
Pre 1991. godine podaci su dati samo za zapadnu Nemaku.
Podatak se odnosi na 1997. godinu.
1991.
4
1992.
(...) nedostajui podatak.
510
OGNJENOVI
Na nivou pojedinanih zemalja EU, najvei pad uesnika u aktivnim merama

prisutan je u Danskoj, Irskoj, Grkoj i Velikoj Britaniji. Istovremeno, nekoliko
zemalja EU zadrava visok udeo uesnika u aktivnom merama, meu kojima su
Belgija, panija, Francuska i Luksemburg. Zemlje u tranziciji, nove lanice EU,
imaju dosta nie uee korisnika aktivnih mera u aktivnom stanovnitvu, to
smanjuje prosek EU-27 na 3,8% u 2008. godini. Srbija je imala porast broja
korisnika aktivnih mera u aktivnom stanovnitvu to je u 2008. godini dostiglo
stopu od 1,04%.
26.4. AKTIVNA POLITIKA NA TRITU RADA SRBIJE

26.4.1. Razvoj i uloga aktivnih mera na tritu rada
Srbija je ozbiljno poela da se baviti politikom trita rada, kroz davanje veeg
znaaja aktivnim merama, 2005. godine kada je usvojena Nacionalna strategija
zapoljavanja za period od 2005. do 2010. godine. Prethodno su aktivne mere
uvedene u institucionalni sistem usvajanjem Zakona o zapoljavanju i osiguranju
za sluaj nezaposlenosti 2003. godine, u kojem je posveena ozbiljna panja
institucijama, tj. Nacionalnoj slubi za zapoljavanje koja se bavi sprovoenjem
aktivne politike kroz kreiranje aktivnih mera. Takoe, naglasak je stavljen i na
planiranje izdataka za aktivne mere kroz usvajanje godinjih budeta ministarstva
zaduenog za poslove zapoljavanja koje kreira aktivne politike i Nacionalne
slube za zapoljavanje koja ih sprovodi kroz aktivne mere. U tom smislu,
Nacionalna sluba za zapoljavanje, pozivajui se na Zakon o zapoljavanju i
osiguranju za sluaj nezaposlenosti i prilagoavajui svoj Statut, donosi
pravilnike o korienju sredstava Nacionalne slube za zapoljavanje. Prvi takav
pravilnik je donet sredinom 2004. godine. Dakle, iz ovoga se vidi da u periodu
reformi kada je poela da se odvija znaajna transformacija nacionalne ekonomije
i drutva, postoje instituti koji bi na tritu rada trebalo da obezbede
prilagoavanje nastalim promenama. Usvajanjem novog Zakona o zapoljavanju i
osiguranju za sluaj nezaposlenosti 2009. godine, aktivna politika se dalje
razrauje, stvaranjem uslova da se sprovoenjem aktivnih mera bave i privatne
agencije za zapoljavanje, daje se vea uloga decentralizaciji kroz osnivanje
regionalnih saveta za zapoljavanje koji poivaju na drutvenom dogovoru
lokalnih partnera, a pre toga je osnovan i Nacionalni savet za zapoljavanje, ime
se sledi praksa zemalja EU. Takoe, uvodi se obaveza institucijama koje su
nadlene za kreiranje i sprovoenje politike zapoljavanja, ne samo da planiraju
sredstva i organizuju sprovoenje aktivnih mera, ve i da uspostavljaju sistem
praenja na osnovu statistikih pokazatelja i da pri tome primenjuju metodologiju
koja je usklaena sa standardima EU. Dakle, veoma oskudni rezultati praenja
ostvarivanja aktivnih mera (tabela 3) ukazuju na to da je neophodno osigurati ne
511
samo bolje planiranje sredstava, ve i ukljuivanje veeg broja korisnika i

posveivanje vee panje njihovim karakteristikama pri izboru za ukljuivanje u
aktivne mere. Vano je ukazati i na rezultate evaluacija koji pokazuju da su
usluge na tritu rada, kao to su pomo u traenju posla, karijerno voenje i
savetovanje, efikasnije u odnosu na aktivne mere (Arandarenko i Krsti 2008;
Betcherman i dr. 2004). Meutim, ocenjuje se da javne slube za zapoljavanje u
veini zemalja u tranziciji, ukljuujui i Srbiju, nisu u dovoljnoj meri efikasne
kada je re o sprovoenju aktivnih politika. Razlog tome je ogranien broj
savetnika koji neposredno rade sa licima kojima je neophodna pomo pri
zapoljavanju, te se javnim slubama za zapoljavanje preporuuje da se od
pojedinanih orijentiu ka uslugama grupnog savetovanja (Kuddo 2009, str. 27).
Tri osnovna stuba na kojima poiva nova nacionalna Strategija zapoljavanja za
period od 2011. do 2020. godine su: poveanje zaposlenosti, ulaganje u ljudski
kapital i socijalna inkluzija (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, nacrt
dokumenta iz decembra 2010. godine). U oblasti aktivne politike zapoljavanja,
nova Strategija zapoljavanja pred sebe postavlja tri cilja koji se odnose na vee
izdvajanje za aktivne mere, bolju targetiranost mera i programa i vee ulaganje u
obuke. Treba naglasiti da, u odnosu na prethodnu Strategiju, iji je mandat
okonan 2010. godine, nova strategija takoe prati prioritete evropske strategije
Evropa 2020 u oblasti zapoljavanja (European Commission 2010). Naime,
evropska strategija u oblasti zapoljavanja namee tri integrisane smernice koje se
odnose na: porast uea na tritu rada i smanjenje strukturne nezaposlenosti,
razvoj kvalifikovane radne snage kao odgovora na potrebe trita rada,
promovisanje kvaliteta ivota i doivotnog uenja, poboljanje performansi
obrazovnog sistema i poveanje uea u tercijarnom obrazovanju, kao i na
promociju socijalne ukljuenosti i borbe protiv siromatva.
26.4.2. Pokazatelji uticaja aktivnih mera na zapoljavanje

Ozbiljan izazov za sve tranzicione zemlje koje imaju izraenu fiskalnu
neravnoteu jeste obezbeivanje sredstava za finansiranje sprovoenja javnih
politika. Ukupna sredstva Nacionalne slube za zapoljavanje, koriste se velikim
delom za finansiranje pasivnih mera, koje se u najveem delu odnose na naknade
za nezaposlene (podrka nezaposlenim licima i transferi fondovima penzijskog i
zdravstvenog osiguranja), za finansiranje rada Nacionalne slube za zapoljavanje
i pruanje usluga zapoljavanja i na aktivne politike. Kada je re o finansiranju
politika trita rada, sredstva se obezbeuju uglavnom iz republikog budeta, a
jedan deo sredstava se prikuplja na osnovu doprinosa za sluaj nezaposlenosti
(koji se obraunavaju po stopi od 0,75% na teret poslodavca i po istoj stopi na
teret zaposlenog). Meutim, ta sredstva pokrivaju samo polovinu ukupnih
512
OGNJENOVI
izdataka, a raspodeljuju se u odnosu 80:10:10% na pasivne mere, aktivne mere i

finansiranje rada slube i pruanje usluga zapoljavanja, respektivno (OECD
2008, str. 62), doprinosei tako stvaranju ozbiljnog deficita u finansiranju javnih
politika iz tekuih izvora (World Bank 2006, str. 86).
U tabeli 3 je dat sumarni prikaz svih bitnih elemenata koji prate sprovoenje
aktivnih mera u Srbiji. Pravo na korienje aktivnih mera imaju lica koja se
nalaze na evidenciji nezaposlenih kod Nacionalne slube za zapoljavanje. U
okviru slube su utvrene procedure koje prate sprovoenje aktivnih mera, po
kojima se prijavljuju lica za korienje aktivnih mera, kao i poslodavci koji
uestvuju na javnim konkursima za dodelu sredstava za podrku zapoljavanju.
Tabela 3. Karakteristike aktivnih mera u Srbiji
Aktivno
Programi dodatnog
Subvencije za zapoljavanje
traenje obrazovanja i obuke
posla i
Subvencije za Subvencije za Javni radovi
sajmovi Pripravsamootvaranje novih
Obuke
zapoljanici
zapoljavanje radnih mesta
vanja
Karakteristike aktivnih mera
Pravo na
Na
Na
Na
Na evidenciji Na evidenciji Na evidenciji
korienje mere
evidenciji evidenciji evidenciji
(lica)
Javni
poziv za
Pravo na
Javni
korisnike
korienje mere
...
Javni poziv
Javni poziv
Javni poziv
poziv
obuka i
(kompanija)
pruaoce
usluga
Jednokratna
Finansijska
Tokom
Tokom
subvencija
Tokom godine
Trajanje mere
1-2 godine
godine
godine nezaposlenim podrka MSP
licima
Broj korisnika u
2009.g., kao %
Sva lica na
nezaposlenih
2,30
0,45
0,71
0,86
1,36
evidenciji
(godinji prosek)
*, **
Karakteristike uesnika***
ene
Visoko
Srednje
Visoko
Srednje
Visoko
Srednje
Mladi, <=30
Nisko
Visoko
Srednje
Nisko
Srednje
Nisko
godina
Osobe sa
Nisko
Nisko
Nisko
Nisko
Nisko
Nisko
invaliditetom
Druge osetljive
Nisko
Nisko
Nisko
Nisko
Nisko
Visoko
grupe
Karakteristike sektora delatnosti
Zastupljenost
sektora usluga
Zastupljenost
proizvodnih
usluga
...
Preraivaka
industrija i
graevinarstvo
(<30%)
...
Trgovina,
nekretnine,
finansije
(>40%)
Stepen ekonomske razvijenosti

Najnerazvijenije
optine (160.000
...
din.)
Nerazvijene
...
optine
(130.000 din.)
Ostale optine
(80.000 din.)
...
...
Obrti,
komunalne
usluge, hoteli i
restorani
(<30%)
...
...
Preraivaka
industrija i
graevinarstvo
(>40%)
...
...
...
...
...
...
...
...
...
...
<30% lica i
>30%
sredstava
30% lica i
>30%
sredstava
>40% lica i
<30%
sredstava
513
Odravanje i
zatita ivotne
sredine
(<50%), javna
infrastruktura
(<30%)
Socijalne, humanitarne i
kulturne
delatnosti i dr.
(>20%)
...
...
...
Evaluacija aktivne mere

Neto evaluacija
Da
Da
Da
Ne
Da
Da
Pozitivan
Neto efekat mere Pozitivan Pozitivan Pozitivan
...
...
(<20%)
na zapoljavanje (<20%)
(<20%)
(<10%)
4
4
4
4
Bruto evaluacija
Da
Da
Da
Da
Da5
Da6
Bruto efekat
Pozitivan Pozitivan Pozitivan
Pozitivan
mere na
...
...
(<30%)
(<40%) (20-60%)
(<70%)
zapoljavanje
Ognjenovi (2007).
Evaluaciju sprovodi Republiki zavod za statistiku, a rezultati jo nisu objavljeni.
Bonin i Rine (2006), CeSID (2010).
4
ESPI (2006), NSZ (izgradnja informacionog sistema za podrku praenju efekata mera od 2008.
godine).
5
NSZ (izgradnja informacionog sistema za podrku praenju efekata mera od 2008. godine).
6
Golicin i Anelkovi (2010) procesna evaluacija, NSZ (izgradnja informacionog sistema za
podrku praenju efekata aktivnih mera od 2008. godine).
* Mogunost viestrukog korienja aktivnih mera.
** Nisu obuhvaena lica koja su u 2009. god. bila ukljuena u informisanje i edukacije u poslovnim
centrima, lica koja su primila jednokratnu isplatu novane naknade, kao ni lica koja su bila
ukljuena u program subvencionisanja doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja, a koji su inili
6,03% u strukturi nezaposlenih.
*** <30% nisko uee, 40-50% srednje, >50% visoko.
(...) nedostajui podatak.
Aktivne politike koje su prikazane u tabeli 3, klasifikovane su u etiri grupe na

nain na koji ih prikazuje Nacionalna sluba za zapoljavanje. Iz tabele se vidi da
relativno mali broj nezaposlenih lica ima pristup aktivnim merama, to je u skladu
sa skromnim izdvajanjima za ovu vrstu podrke uesnicima na tritu rada. U
2008. godini izdvajanja za aktivne mere su iznosila 0,11% u odnosu na bruto
514
OGNJENOVI
domai proizvod Srbije. Istovremeno, zemlje E-15, E-27 i OECD-a izdvajale su

0,47%, 0,46% i 0,41% bruto domaeg proizvoda, redom (slika 1).
U strukturi korisnika, sve vie se pridaje panja ukljuivanju osetljivih grupa koje
imaju visok rizik od dugorone nezaposlenosti. Takoe, pri subvencionisanju
zapoljavanja, sve vie se vodi rauna o tome da se podrka usmerava ka
proizvodnim sektorima, kao i da se podstie zapoljavanje u najnerazvijenijim
optinama koje imaju visoku nezaposlenost.
Prema uporednom pregledu evaluacija koje su uraene u zemljama u tranziciji do
2004. godine, pokazalo se da jedino usluge zapoljavanja, kao to su savetovanje,
posredovanje i sl., imaju pozitivne efekte na zapoljavanje i zarade lica koja su ih
koristila (Betcherman i dr. 2004). U istoj studiji je pokazano da obuke imaju
pozitivne efekte na zapoljavanje, ali ne i na vee zarade, dok subvencije za
otvaranje novih radnih mesta i samozapoljavanje imaju pozitivne efekte, ali su
ocenjivani na veoma malom broju sluajeva sa diskutabilnim periodom praenja
korisnika ovih programa. Sve ostale mere (prekvalifikacije vikova zaposlenih,
obuke za mlade, subvencionisanje zarada i javni radovi) nemaju pozitivne efekte
na zapoljavanje u zemljama u tranziciji. Primer Srbije odudara od ovih rezultata,
ali treba naglasiti da su efekti aktivnih mera ocenjivani na malom broju korisnika,
tj. na nivou pojedinanih mera (Ognjenovi 2007; Bonin i Rinne 2006). Ukupni
efekti mera na zapoljavanje, izraeni uspehom uesnika u pronalaenju
zaposlenja nakon realizacije mere, takoe ukazuju na to da aktivne mere
doprinose zapoljavanju korisnika.
26.5. ZAKLJUAK
U radu su analizirane aktivne mere na tritu rada u Evropskoj uniji, kao deo
aktivne politike, a ukazano je i na prisustvo pasivnih mera. Prikazana je evolucija
aktivnih mera kroz praksu pojedinanih zemalja EU koje su jo poetkom 1960-ih
godina uvodile koncept aktivnog uea na tritu rada. Prve aktivne mere koje su
se sprovodile u okviru politike trita rada u evropskim zemljama su bili programi
obuka. Meu prvim evropskim zemljama, aktivne mere uvele su vedska,
Norveka, Danska, Nemaka, Holandija i Belgija (Larsen 2005; Mailand 2005), a
zatim se taj pristup polako irio i u ostalim evropskim zemljama i postao sastavni
deo politike zapoljavanja Evropske unije 1990-ih godina (European Commission
1993). Tada je veina zemalja sprovodila reformu trita rada, usled rastue
nezaposlenosti, a koncept aktivnog uea na tritu rada i smanjivanje odnosa
izmeu aktivnih i pasivnih mera postao je jedan od zajednikih prioriteta
(Ballester 2005; Schmann 1995).
515
Analizom razvoja aktivnih mera u evropskim zemljama, uvia se da su one imale

razliitu ulogu u vreme kada su kreirane u nekim od evropskih zemalja u odnosu
na onu koju imaju danas. Naime, razlika izmeu evropskih zemalja koje su 1960ih razvijale aktivne mere i potreba za aktivnom politikom zapoljavanja koja se
javila nakon 1970-ih godina i kasnije, jeste u tome to su aktivne mere u periodu
pozitivnog ekonomskog ciklusa razvijane sa ciljem da budu prevencija protiv
nezaposlenosti time to e pomoi da se unaprede znanja i vetine privremeno
nezaposlenih, onih koji imaju povean rizik od nezaposlenosti, kao i zaposlenih,
naroito u poodmaklom ivotnom dobu, a ne da budu instrument koji slui za
smirivanje rastue nezaposlenosti koja je zahvatila evropsko i svetsko trite rada.
esto se u literaturi u kojoj se analizira uticaj aktivnih mera na zapoljavanje
mogu pronai opreni rezultati o stvarnom uticaju aktivnih mera, naroito u prvim
studijama o evaluaciji, na ta su ozbiljno upozoravale i teorijske analize
(Calmfors 1994). Meutim, u poslednjih nekoliko godina uraene su studije koje
ukazuju na to da aktivne mere zaista pomau da uesnici izau iz statusa
nezaposleni, to je u skladu sa teorijskim oekivanjima (Lehmann i Kluve 2010).
Iste studije pokazuju da je makro efekat vei (i statistiki znaajan) u razvijenim
zemljama Evrope, nego u zemljama u tranziciji.
Srbija prati institucionalni okvir EU i prilagoava svoje nacionalne politike i
prioritete. Meutim, struktura trita rada u Srbiji se znaajno razlikuje u odnosu
na EU. Usled visoke nezaposlenosti, Srbija je u prethodnom periodu imala velika
izdvajanja za pasivne mere. Posmatrano u odnosu na bruto domai proizvod,
izdvajanja za aktivne mere u 2008. godini su iznosila 0,11%, a za pasive mere
0,99%. U svojoj agendi zapoljavanja za naredni desetogodinji period, Srbija je
dala prioritet veem izdvajanju za aktivne mere, boljoj targetiranosti mera i
programa i veem ulaganju u obuke.
LITERATURA
1.
2.
3.
Arandarenko, M., Krsti, G. (2008), Impact Analysis of Employment Policy and

Active Labour Market Programs in the Republic of Serbia: 2002-2007, Government
of the Republic of Serbia, Deputy Prime Ministers Poverty Reduction Strategy
Implementation Focal Point, radna studija, septembar 2008.
Ballester, R. (2005), European Employment Strategy and Spanish Labour Market
Policies, Working Paper 14, Department of Economics, University of Girona, Girona,
jun 2005.
Betcherman, G., Olivas, K., Dar, A. (2004), Impact of Active Labour Market
and Transition Countries, Social Protection Disscusion Paper Series 0402, the World
Bank, januar 2004.
516
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
OGNJENOVI
Betcherman, G., Dar, A., Luinstra, A., Ogawa, M. (1999), Active Labour Market
Policies: Policy Issues for East Asia, Second draft, Social Protection Unit, the World
Bank, decembar 1999.
Boeri, T., Ours, J. (2008), Active Labor Market Policies, glava 12, str. 255-276, u
The Economics of Imperfect Labor Markets, Princenton Univeristy Press, 2008.
http://press.princeton.edu/chapters/s12_8771.pdf.
Bonin, H., Rinne, U. (2006), Evaluation of the Active Labour Market Program
Beautiful Serbia, IZA Discussion Paper 2533, decembar 2006.
Bonoli, G. (2010), The Political Economy of Aactive Labour Market Policy, Working
Papers on the Reconciliation of Work and Welfare in Europe 01, RECWOWE
Publication, Dissemination and Dialogue Centre, Edinburgh.
Daguerre, A., Etherington, D. (2009), Active Labour Market Policies in International
Context: What Works Best? Lessons for the UK, Department for Work and Pensions,
Working Paper 59.
Caliendo, M. (2006), The German Labour Market and Active Labour Market
Policies - A Brief Overview, str. 99-125, u Microeconometric Evaluation of Labour
Market Policies, Caliendo, M Lecture Notes in Economics and Mathematical
Systems, Beckman, M., Knzi, H.P. (ur.), Springer-Verlag Berlin Heidelberg, Volume
568,
Part
II,
2006.
http://www.springerlink.com/content/gl3781m8493g2368/fulltext.pdf.
Calmfors, L. (1994), Active Labour Market Policy and Unemployment: a Framework
for the Analysis of Crucial Design Features, OECD Economic Studies 22, leto 1994.
CeSID (2010), Evaluacija projekta Otpremninom do posla: finalni izvetaj,
Beograd, maj 2010.
ESPI (2006), Assessment of the Effectiveness of ALMP, ESPI Policy Paper, studija
pripremljena za projekat Svetske banke Promocija zapoljavanja u Srbiji, Beograd,
septembar 2006.
European Commission (2010), Europe 2020: European Strategy for Smart,
Sustainable
and
Inclusive
Growth.
http://eunec.vlor.be/detail_bestanden/doc014%20Europe%202020.pdf.
European Commission (2009), Addendum to the 2006 LMP Methodology, March
2009, Office for Official Publications of the European Communities, Luxembourg.
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/labour_market/documents/Addend
um_2006_LMP_EN.pdf.
European Commission (2006), Labour Market Policy Database: Methodology,
Revision of June 2006, Office for Official Publications of the European
Communities,
Luxembourg.
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-BF-06-003/EN/KS-BF-06003-EN.PDF
European Commission (1993), Growth, Competitiveness, and Employment: The
Challenges and Ways Forward into the 21st Century, White Paper, Office of Official
Publications of the European Commission, Luxembourg.
http://www.ena.lu/commission_white_paper_growth_competitiveness_employment_
1993-2-10799
Eurostat on-line database:
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/statistics/search_database
517
18. Golicin, P., Anelkovi B. (2010), Procesna evaluacija javnih radova sprovedenih u
Srbiji u 2008. i 2009. godini, radni dokument, Tim za socijalno ukljuivanje i
smanjenje siromatva, Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije,
Beograd, april 2010.
19. Katz L.F. (1994), Active Labor Market Policies to Expand Employment and
Opportunity, str. 239-290, u Zborniku radova simpozijuma Reducing
Unemployment: Current Issues and Policy Options, odranog u Wyoming-u (Jackson
Hole) S.A.D., 25-27. avgust, 1994. http://kcfed.org/publications/research/escp/escp1994.cfm
20. Kuddo, A. (2009), Employment Services and Active Labour Market Programs in
Eastern European and Central Asian Countries, Social Protection Disscusion Paper
0918, the World Bank, oktobar 2009.
21. Larsen, F. (2005), Active Labour Market Policy in Denmark as an Example of
Transitional Labour Market Flexicurity Arrangements, glava 6, str. 115-133, u
Employment Policy from Different Angles, Bredgaard, T., Larsen, F. (ur.), DJF
Publishing, Copenhagen, 2005.
22. Lehmann, H., Kluve, J. (2010), Assessing Active Labour Market Policies in
Transitional Economies, str. 275-307, u The Labour Market Impact of the EU
Enlargement, Caroleo, F.E., Pastore, F. (ur.), Springer-Verlag Berlin Heidelberg,
2010.
23. Madsen, K.P. (2005), The Danish Road to Flexicurity Where Are We? And How
Did We Get There?, glava 14, str. 269-289, u Employment Policy from Different
Angles, Bredgaard, T., Larsen F. (ur.), DJF Publishing, Copenhagen, 2005.
24. Mailand, M. (2005), The Involvement of Social Partners in Active Labour Market
Policy do the Patterns fit Expectations from Regimes Theories?, glava 7, str. 135151, u Employment Policy from Different Angles, Bredgaard, T., Larsen F. (ur.),
DJF Publishing, Copenhagen, 2005.
25. Martin, J.P. (2000), What Works Among Active Labour Market Policies: Evidence
from OECD Countries Experiences, OECD Economic Studies 3, OECD Publishing.
26. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, Nacrt Nacionalne
strategije zapoljavanja za period 2011-2020. godina, Beograd, decembar, 2010.
27. OECD on-line database on Labour Market Policies.
http://stats.oecd.org/Index.aspx?DatasetCode=LMPEXP.
28. OECD (2010), OECD Employment Outlook 2010: Moving Beyond the Jobs Crisis,
OECD: Pariz.
29. OECD (2008), Serbia: A Labour Market in Transition, OECD: Pariz.
30. OECD (1993), Active Labour Market Policies: Assessing Macroeconomic and
Microeconomic Effects, glava 2, str. 39-79, u Employment Outlook, OECD: Pariz.
31. Ognjenovi, K. (2007), The Use of Propensity Score-Matching Methods in
Evaluation of Active Labour Market Programs in Serbia, Economic Annals 52 (172),
str. 21-53, Ekonomski fakultet, Beograd.
32. Robinson, P. (2000), Active Labour-Market Policies: a Case of Evidence-Based
Policy-Making?, Oxford Review of Economic Policy 16 (1), str. 13-26.
33. Schmann, K. (1995), Active Labour Market Policy, Wissenschaftszentrum,
Discussion Paper FS I 95-201, Berlin. http://bibliothek.wz-berlin.de/pdf/1995/i95201.pdf.
518
OGNJENOVI
34. Vandenberg, P. (2008), Is Asia Adopting Flexicurity? A Survey of Employment

Policies In Six Countries. Economic and Labour Market Papers 4, ILO, eneva.
http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_emp/---emp_elm/--analysis/documents/publication/wcms_113927.pdf.
35. Vlada Republike Srbije (2010), Nacionalni akcioni plan zapoljavanja za 2011.
godinu, Slubeni glasnik RS, broj 55/10.
36. Vlada Republike Srbije (2005), Nacionalna strategija zapoljavanja za period 20052010. godina, Beograd.
37. Wilthagen, T. (2005), Striking a Balance? Flexibility and Security in Europe Labour
Markets, glava 13, str. 253-267, u Employment Policy from Different Angles,
Bredgaard, T., Larsen F. (ur.), DJF Publishing, Copenhagen, 2005.
38. World Bank (2006), Republic of Serbia: Assessment of Labour Market, Report No.
36576-YU, Washington D.C.
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 27
AKTIVNE MERE NA TRITU RADA I

EVALUACIJE UTICAJA 1
Jovan Zubovi2
Apstrakt: Poetkom 60-ih godina prolog veka, pre svega u skandinavskim
zemljama, dolo je do ire primene aktivnih mera koje su imale uticaja na ponudu
i tranju na tritu rada. One su bile zasnovane na kejnizijanskoj ekonomiji i u
najveem broju sluajeva su sprovoene po ad hoc principu. Ve od kraja 70-ih
godina poela je ira primena aktivnih mera uz znaajno poveanje budeta koji
su dostizali 1-1.5% od BDP. Znaajna izdvajanja za aktivne mere su dovela do
stvaranja potrebe za procenom uticaja i za cost-benefit analizom. Evaluacije su u
veem obimu poele da se sprovode od 80-ih godina. U prethodnih 30 godina su
korieni brojni metodi evaluacija, od eksperimentalnih i kvazi-eksperimentalnih
mikro i makro evaluacija, do merenja performasni i evaluacije procesa.
Najpreciznije evaluacije zasnovane su na kompleksnim ekonometrijskim
metodima, dok se u poslednjih desetak godina pojavio i znaajan broj metaanaliza koje su davale obimne preglede evaluacija programa irom sveta u dugim
vremenskim intervalima. Opti zakljuak je da aktivne mere nemaju jako veliki
uticaj na poveanje zapoljivosti. Pokazatelji su najbolji za mere savetovanja koje
se sprovode u nacionalnim agencijama za zapoljavanje, kao i za programe
obuke, posebno za poznatog poslodavca. U poslednje vreme postoje neke indicije
da subvencije za zapoljavane daju dobre rezultate, ali nema opteg konsenzusa
po tom pitanju. I pored veoma velikog broja radova jo uvek nije sprovedeno
istraivanje koje bi sveobuhvatno analiziralo efekte aktivnih mera i moglo da
poslui kao model za njihovo sprovoenje na takav nain da daju najbolje
mogue efekte za uloeni novac.
Kljune rei:Aktivne mere, evaluacija, ekonometrijski metodi, ekonomija
usklaivanje sa zahtevima EU), finansiranih od strane Ministarstva za prosvetu i nauku
Republike Srbije.
Dr Jovan Zubovi, Nauni saradnik, Institut ekonomskih nauka, Beograd
520 ZUBOVI
27.1. UVOD
Nezaposlenost je jedan od najvanijih privrednih i drutvenih problema dananjice. Iz tog razloga se pitanju nezaposlenosti daje veliki znaaj i ona je postala
jedna od kljunih komponenti naune discipline ekonomije rada. Ekonomija rada
je ve skoro ceo vek oblast intenzivnog interesa i velikog napretka u okviru
ekonomske nauke, kako u teoretskom, tako i u praktinom pogledu. Iako se
moderna ekonomija rada bazira na mikroekonom(etrij)skom pristupu koji je
potpuno prevladao u poslednje dve decenije, ne sme se zaboraviti znaaj
makroekonomskog aspekta i posmatranja pojava na viem nivou.
Analiza ekonomske teorije nezaposlenosti, od predkejnzijanske ekonomske
teorije, kejnzijanskog tumaenja masovne nezaposlenosti i moderne teorije nezaposlenosti je pokazala da se problematika i metodologija u istraivanju, kao i teorijski pogledi na nezaposlenost znaajno menjaju tokom vremena pod uticajem
drutvenog i ekonomskog okruenja. Do sada se nije pojavila ni jedna teorija, niti
kola koja moe da se pohvali sa konanim i trajnim reenjima sloene problematike trita rada, pa je iz tog razloga jasna otvorenost ka multidisciplinarnom pristupu u sklopu discipline ekonomije rada. Kao rezultat se pre vie od pedeset godina pojavila potreba za dravnom intervencijom kojom bi se uticalo na kretanja na
tritu rada to se moe smatrati zaecima dananjih aktivnih mera na tritu rada.
Cilj ovog rada je da se predstavi proces nastanka aktivnih politika trita rada,
kao i da se analiziraju razliiti pristupi evaluaciji efekata koje su te mere postigle.
Rad se sastoji od pet delova: U prvom delu e biti opisane aktivne politike trita
rada, od istorijskog preseka do sutinske sadrine mera uz kratak osvrt na praksu
u OECD i EU zemljama naspram prakse u tranzicionim i zemljama u razvoju. U
drugom delu e se analizirati izdaci za aktivne mere uz korienje istog pristupa
podele na rezvijene i ostale zemlje. U treem delu e biti predstavljeni osnovni
principi evaluacije aktivnih mera i znaaj njihovih sprovoenja, vrste evalucija i
razliiti pristupi klasifikaciji evaluacija. U etvrtom delu se prikazuju pregledi kao
i meta analize evaluacija koje su sprovedene u prethodnih deset godina. Konano,
u poslednjem delu se daju zakljuci rada, kao i preporuke za dalja istraivanja.
27.2. AKTIVNE MERE NA TRITU RADA

Aktivne mere (politike) na tritu rada (Active Labour Market Policies - ALMP)
su u svom izvornom obliku nastale u prvim decenijama XX veka i predstavljale
su pokuaj javnih organa da obezbede posao onda kada ga nema na regularnom
tritu rada. U to doba one su se ispoljavale iskljuivo kroz finansiranje javnih
radova. Kao posledica ratnih deavanja i velike depresije izazvane krahom
AKTIVNE MERE NA TRITU RADA I EVALUACIJE UTICAJA
521
njujoke berze ove mere su primenjene u okviru dva ciklusa New Deal-a u SAD,
kao i slinih intervencija u Nemakoj (danas apsolutno neprihvatljivih) gde je
nezaposlenost smanjena sa preko 6 miliona na oko 300 hiljada ljudi. Ekonomski
teoretiari tadanjeg doba, predvoeni Kejnsom su se bavili terijom (ne)zaposlenosti i nainima kako dolazi do kretanja na tritu rada. Keynes (1936) je
korienjem teorije multiplikatora koju je zaeo Kahn (1931) uspeo da pobije
tvrdnje ekonomista klasine kole da javni radovi i dravna potronja ne mogu
da ree probleme na tritu rada ve da samo izazivaju inflaciju. Kahn je kroz
model multiplikatora dokazao da dravne intervencije na tritu rada osim
primarne zaposlenosti izazivaju i sekundarnu zaposlenost. Iako ve vie od osam
decenija postoji takva teorijska postavka, jedan od osnovnih problema u
modernim pristupima ocena aktivnih mera na tritu rada je to to i dalje ne
postoji model koji procenjuje nivo navedene sekundarne zaposlenosti.
Prema osnovnim ekonomskim principima, tranja za radom je izvedena tranja. Iz
tog razloga nezaposlenost se mora posmatrati i kao posledica privrednih kretanja.
Neoliberalni pristup ekonomiji se zasniva na hipotezi da je trite najbolji i jedini
potrebni regulator privrednih kretanja. Meutim, u recesionim periodima,
kejnsova ekonomska teorija se uvek pojavljuje kao alternativa takvom pristupu, te
se dravne intervencije opravdavaju kroz tvrdnju da je potrebno korektivno uticati
na nepravilnosti na tritu rada. Klasina ekonomska misao tvrdi da smanjenje
nadnica moe dovoljno uticati da se povea tranja za radom, te da se iskljuivo
kroz nivoe zarada moe upravljati nezaposlenou. Meutim, kejnsovo tumaenje
govori da su zarade (nadnice) nefleksibilne na dole, pa samim tim, smanjenje
nadnica nee dovoljno poveati tranju za radom (ponudu radnih mesta) ve e se
efekat delimino preneti na smanjenje agragatnog nivoa cena i time do pada
agregatnog dohotka. Posledica e naravno biti agregatno smanjenje tranje, to po
gore navedenim osnovnim ekonomskim principima, za posledicu ima smanjenje
tranje za radom to se naziva kejnsov efekat. Tako stvorena nezaposlenost se
moe nazvati nedobrovoljnom, odnosno ciklinom. Osim nezaposlenosti koja
nastaje kao posledica nedovoljne agregatne tranje i koja se moe korigovati
kretanjem po filipsovoj krivoj uz poveanje inflacije, postoje jo dve osnovne
kategorije nezaposlenosti strukturalna i frikciona, koje su posledica neusklaenosti na tritu rada. Polazei od ovakve podele nezaposlenosti, pojavila se potreba za razliitim vrstama intervencija na tritu. Ovde se postavlja pitanje koji je
teorijski okvir pogodan za formulisanje neophodnih intervencija. Pored tradicionalnog pristupa varanja po Filipsovoj krivoj, odnosno poboljanja odnosa nezaposlenosti-inflacije (Bejli i Tobin, 1977), neophodno je razumeti da je sadanji
nivo nezaposlenosti delimino i posledica nezaposlenosti u prethodnom periodu.
To je u praksi dokazano injenicom da se produavanjem nezaposlenosti pojeinca
smanjuje verovatnoa izlaska iz nje. Poto su trokovi poveanog obima i duine
522 ZUBOVI
nezaposlenosti veoma veliki, stvorila se potreba da se postavi model koji e generisati pozitivne efekte na tritu rada, ime je otvoren put ka stvaranju ALMP.
Iako su u osnovi postavljene kao politika (policy), formulisane od strane
politikih predstavnika i implementiraju se politikim dogovorom, dve osnovne
prilagoavajue funkcije ALMP su ekonomska i drutvena (socijalna). Ciljevi
aktivnih mera su da svojim uticajem smanje efekte koji su doveli do porasta, gore
navedene, tri vrste nezaposlenosti. To ukljuuje ublaavanje manjka slobodnih
radnih mesta kroz subvencije i javne radove, podrku realokaciji radne snage i
smanjivanje neusklaenosti u vetinama radne snage putem raznih vidova obuka,
itd. Po Betchermanu et al (2004) ALMP se koriste za smanjenje rizika od
nezaposlenosti i poveanje zarada radnika, a programi se sprovode radi
poboljanja ponude radne snage (npr. obuka), poveanje potranje za radnom
snagom (npr. javne radove, subvencije) i poboljanje funkcionisanja trita rada
(na primer, sluba za zapoljavanje). Aktivne mere su esto usmerene na
dugorono nezaposlene radnike u siromanim porodicama, kao i diskriminisane
grupe. Aktivne mere na tritu rada nisu zamiljene za reavanje problema
dugorone masovne nezaposlenosti, ve su iskljuivo definisane kao programi
koji poveavaju (ponovno) ukljuivanje na trite rada. Moderne ALMP nastale
su posle Drugog svetskog rata i do danas su prole kroz (bar) tri razvojne faze.
Prva faza odnosi se na period odmah nakon drugog svetskog rata, pre svega u
skandinavskim zemljama, kao integralni deo modela ekonomskih i drutvenih
promena. Ove mere bile su usmerene na stranu ponude rada u cilju poveanja
profesionalne i geografske mobilnosti radne snage, a kljuni cilj je bio investiranje u razvoj ljudskog kapitala. Jedno od prvih spominjanja aktivnih mera u
naunim radovima se javlja pod drugaijim nazivom (Active manpower policy). U
vremenu nakon drugog svetskog rata, javila se potreba za postavljanjem sistema
koji e kratkorono smanjiti inflatorni uticaj visokog nivoa zaposlenosti, i
isstovremeno pomoi reavanju problema brzo-rastue tranje za radom (OECD,
1964, Barkin, 1967). Nikel i ostali (2001) su pokazali da je u periodu od 1960. do
1980. kao posledica inicijalnih aktivnih mera dolo do znaajnog pomeranja u
desno na Beveridovoj krivoj, odnosno do uparivanja slobodnih radnih mesta sa
nezaposlenim licima i time poveanja nivoa zaposlenosti. Sline analize su
predstavljene i u drugim radovima (OECD 1993, Katz 1994, Calmfors 1994, i sl.).
U drugoj fazi, u periodu naftnog oka od 1973-1975. godine u Francuskoj,
Nemakoj i SAD, realizovan je niz novih programa na strani ponude rada, koji su
bili posebno usmereni na osetljive grupame. Kljuna funkcija ALMP u ovom
periodu je bila radna okupacija. Estevao (2003) i Betcherman (2004) istiu da
konstantni porast u stopi nezaposlenosti tokom 70-ih i 80-ih godina XX veka bio
ocenjen izmeu ostalog i kao posledica neusaglaenosti ponude rada i tranje za
523
radom. Nezaposlenost je u zemljama OECD sa 3% u 1973. godini porasla na 7%

do 1988% godine. (Martin, 2000). U istom periodu je dolo da znaajnog porasta
na strani ponude rada, kroz emancipaciju ena i mladih koji su se ukljuili na
trite rada. Kao reenje je ponueno uvoenje novih ALMP, posebno onih koje
utiu na poveanje tranje za radom, odnosno na kreiranje poslova, kao i pasivnih
koje utiu na smanjenje ponude rada kroz mere kao to je prevremeno
penzionisanje. Posledica ovakvih mera su bile kratkorone i pokazale su se
nedovoljnima za obuzdavanje rasta nezaposlenosti na dugi rok. Jedan od primer
se moe videti u stvaranju strukturnih problema u ponudi rada kao posledicom
uticaja mera za smanjenje ponude rada (Batcherman, 2004).
Trea faza odnosi se na period 1990-ih godina i nastanak Evropske unije, kada su
ALMP postale vane politike koje prate strukturne promene. Cilj je bio da se
nezaposleni i druga lica koja ne rade ohrabre i da im se olaka ulazak na trite
rada, a ekstenzivno su koriene za olakavanje prilagoavanja radne snage
potrebama trita. U ovom periodu ALPM postaju deo strategije i u zemljama u
razvoju u formi javnih radova ili programa obuke. Ova promena moe videti u
dokumentu Okvir za politike trita rada OECD-a (1990). Okvir tvrdi da se
strukturni nedostaci nalaze prvenstveno na strani ponude na tritu rada i da je
neophodno stvaranje srednjoronih i dugoronih strategija strategija u cilju
olakavanja usklaivanja na tritu rada. Preporueno je preusmeravanje
izdvajanja sa pasivnih na aktivne mere. Tokom perioda tranzicije ove mere su
napredovale od dravnih ka trino orijentisanim merama, ali ni do danas nisu
postale deo trajnog reenja upravljanja rizicima na tritu rada, posebno u
zemljama u tranziciji.
Kao to je reeno ALMP su se prvobitno primenjivale u razvijenim OECD i EU
zemljama. Njihova primena se kasnije prenela na Bliski istok i severnu Afriku,
dok se slabijim intenzitetom koriste u zemljama istone Azije. U poslednjih
petnaest godina, primena ovih mera je postala rairena i u zemljama centralne i
istone Evrope kao i zemljama CIS regiona (Spevacek, 2009).
Tri ciljne grupe koje su targetirane ovim merama ine nezaposleni, rizini
zaposleni i neaktivno stanovnitvo. Pored njih postoje situacije gde dravni organi
omoguavaju posebnu pome za promociju zaposlenosti grupa koji ne pripadaju
u ove tri kategorije, kao to mogu biti mere za zapoljavanje mladih, koje su
dostupne i onim mladima koji ve rade (European Commision, 2006).
U metodolokom dokumentu Evropske komisije dravne mere na tritu rada su
klasifikovane u tri grupe (European Commission 2006). Politiku trita rada ine
usluge na tritu rada (savetovanje, posredovanje), mere (obuka, podela posla,
subvencije, podrka zapoljavanju, javni radovi) i podrka (novane naknade,
524 ZUBOVI
podrka nezaposlenim licima i prevremeno penzionisanje). Ovakva klasifikacija

donekle uslonjava primenu klasine klasifikacije aktivnih mera predstavljenih u
tabeli 1, gde se usluge i mere vode u kategoriji aktivnih politika i gde u
izvetavanju postoje prelivanja izmeu njih.
Tabela 1. Vrste i osnovna svrha aktivne politike trita rada u zemljama OECD
Vrsta mere
Javna sluba za zapoljavanje (usluge
posredovanja) i administracija
Obuke za trite rada
Subvencije za zapoljavanje /
subvencije za samozapoljavanje
Direktno kreiranje poslova /
javni radovi
Mere za mlade (obuke i/ili subvencije
za zapoljavanje)
Mere za osobe sa invaliditetom
Svrha mere
Poboljati efikasnost posredovanja i
usklaivanja
Umanjiti neusklaenost vetina;
akumulacija ljudskog kapitala
Poboljati proces usklaivanja;
poveati tranju za radom
Poveati tranju za radom;
spreiti gubitak ljudskog kapitala
Videti prethodne tri
Integrisati diskriminisana lica na trite
rada
Napomena: Ova klasifikacija je bazirana na uobiajeno korienim kategorijama koje se

mogu nai u Eurostat i OECD izvetajima
Izvor: prilagoeno po H. Lehmann and J. Kluve (2010)
Funkcija javne slube za zapoljavanje je pre svega da svojim uslugama uparuje i

usklauje nezaposlene radnike sa slobodnim radnim mestima. Mere obuke imaju
za cilj da umanje neusklaenost potrebnih vetina, dok mere subvencija, imaju za
cilj da poveaju tranju za radom. Direktno kreiranje poslova se esto smatra
poslednjom ansom drave za uticanje na kretanja na tritu rada. Njihov cilj je da
pored poveanja tranje za radom spree gubitak ljudskog kapitala koji nastaje
kao rezultat dugotrajne nezaposlenosti. Poznato je da svaka osoba gubi 50%
svojih znanja koja ne koristi tokom perioda od jedne godine (Zubovi, 2010), pa
samim tim reintegracija zaposlenih u to kraem roku ima viestruki znaaj. Na
kraju, mere za osobe sa invaliditetom imaju veliki znaaj pre svega u smanjenu
diskriminacije i iskljuenosti ove grupe ljudi sa trita rada.
27.3. FINANSIRANJE AKTIVNIH MERA

Objedinjeni podaci o izvajanjima drava za aktvine mere seu u prolost do 1985.
godine, odnosno kraja druge razvojne faze aktivnih mera. To se moe dovesti u
vezu sa gore navedenim Okvirom politika trita rada OECD-a, koji je bio prva
525
institucija koja je zapoela sistematsku evidenciju dravnih rashoda na aktvine

mere na nivou svojih lanica. U tabeli dva su prikazani iznosi izdvajanja za
aktivne mere, kroz uee u BDP za zemlje lanice u periodu od 1985. godine.
Tabela 2. Izdvajanja na aktivne mere trita rada u zemljama OECD (% od BDP)
Australija
Austrija
Belgija
eka
Danska
Finska
Francuska
Grka
Holandija
Irska
Italija
Japan
Kanada
Koreja
Luksembourg
Maarska
Nemaka
Novi Zeland
Norveka
Poljska
Portugalija
SAD
Slovaka
panija
vedska
vajcarska
Velika Britanija
Prosek
1985 1990 1995 2000 2005 2008

0,36
0,22
0,74
0,37
0,37
0,29
0,28
0,32
0,38
0,52
0,63
0,67
1,17
1,09
1,21
1,16
1,11
1,28
..
..
0,13
0,20
0,25
0,23
..
1,06
1,72
1,89
1,58
1,35
0,73
0,84
1,42
0,89
0,91
0,82
0,60
0,72
1,19
1,19
0,89
0,81
0,16
0,19
0,4
..
..
..
1,31
1,27
1,36
1,47
1,3
1,04
1,06
1,06
1,35
0,81
0,64
0,7
..
..
..
..
0,57
0,45
..
0,33
0,32
0,28
0,25
0,26
0,61
0,49
0,55
0,40
0,32
0,30
..
..
..
0,38
0,12
0,20
0,41
0,20
0,14
..
0,50
0,42
..
..
0,41
0,38
0,30
0,30
0,58
0,79
1,19
1,23
0,89
0,81
0,87
0,88
0,68
0,49
0,39
..
0,59
0,89
1,25
0,61
0,74
..
..
0,12
0,38
0,25
0,42
0,56
0,21
0,48
0,5
0,63
0,69
0,57
0,26
0,23
0,19
0,17
0,13
0,17
..
..
0,75
0,31
0,34
0,25
0,33
0,78
0,43
0,79
0,72
0,73
2,09
1,68
2,35
1,75
1,29
0,99
0,19
0,21
0,47
0,56
0,75
0,47
0,71
0,58
0,43
0,24
0,45
0,32
0,66
0,66
0,80
0,71
0,64
0,57
Izvor: prilagoeno po OECD (2011)
Podaci iz tabele 2 jasno pokazuju tendencije u nekoliko grupa zemalja. Prvu

grupu zemalja ine vanevropske zemlje u kojima je nivo uea relativno nizak i
kree u nivou do 0,3 % u poslednjoj godini izvetaja i ima tendenciju kontinuiranog pada. Drugu grupu zemalja ine skandinavske i njima gravitirajue zemlje,
526 ZUBOVI
u kojima je nivo izdvajanja oko 1%, i koje su do pre pet godina imale stabilan
trend izdvajanja, a koji je u 2008. poeo blago da opada. Treu grupu zemalja
ine mediteranske zemlje, u kojima je iznos izdvajanja oko 0,7% i nema
znaajnih oscilacija. etvrtu grupu ine (tranzicione) zemlje istone Evrope u
kojima su izdvajanja na relativno niskom nivou uz trend blagog poveanja.
Nemaka, Austrija i Irska su zemlje koje ne mogu da se pridrue prethodnim
grupama i prate sopstvene trendove.
Poetak privrednih reformi u zemljama sa planskom privredom (tranzicione
zemlje) je od poetka devedesetih godina prolog veka znaajno uticao na
poveanje otvorene nezaposlenosti, kao i poveanje nivoa nezaposlenosti iznad
proseka EU 15 zemalja. Iz tog razloga su u ovim zemljama i iznosi sredstava koja
se izdvajaju za aktivne mere poeli da se poveavaju. Takav trend porasta je
zadran sve do 2005. godine, kada je blago poeo da opada, dok je nivo sredstava
izdvojenih za pasnivne mere i dalje ostao na istom nivou od oko 0,3% BDP.
Tabela 3. Izdvajanja na aktivne mere trita rada u
tranzicionim zemljama EU (% od BDP)
EU 27
EU 15
Tranzicione zemlje EU*
Bugarska
eka
Estonija
Kipar
Letonija
Litvanija
Maarska
Malta
Poljska
Rumunija
Slovaka
Slovenija
2006
0,70
0,72
0,28
0,44
0,26
0,07
0,09
0,26
0,27
0,28
0,15
0,45
0,14
0,32
0,27
2007
0,64
0,67
0,25
0,36
0,25
0,05
0,13
0,17
0,32
0,31
0,14
0,50
0,11
0,22
0,20
2008
0,65
0,67
0,23
0,32
0,23
0,07
0,11
0,13
0,22
0,30
0,18
0,56
0,09
0,26
0,18
2009
...
...
0,28
0,22
0,24
...
0,32
...
...
...
...
0,07
...
0,33
* Ukljuuje sve zemlje biveg istonog bloka koje su danas lanice EU

Izvor: Eurostat (2011)
Slino kao i u ostalim tranzicionim zemljama, u Srbiji je dolo do slinih kretanja

na tritu rada, pa je shodno tome dolo i do poveanja izdvajanja za politike
trita rada. U tabeli 4 se moe videti kretanje i poveanje nivoa izdvajanja za
aktivne mere u Srbiji u tranzicionom periodu.
527
Tabela 4. Pregled sredstava za mere aktivne politike zapoljavanja u Srbiji

Godina
Iznos sredstava
(mil. RSD)
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
Uee u BDP
(%)
750,00
1.300,00
2.384,40
3.014,00
3.500,00
3.700,00
5.550,00
0,04
0,07
0,10
0,11
0,12
0,12
0,17
Izvor: MERR (2011)
Programom rasporeda korienja sredstava iz budeta Republike Srbije, koji u

2011. godinu ine iznos od 3,9 milijardi dinara, ona se rasporeuju na
pojedinane aktivne mere, to je prikazano u tabeli 5.
Tabela 5. Pregled rasporeda sredstava iz budeta RS prema merama aktivne
politike zapoljavanja (miliona RSD)
Aktivnost
2008
2009
2010
2011
Aktivno traenje posla
5,95
Dodatno obrazovanje i obuke
8,05
1.495,00 2.095,00 1.890,00
1.535,00
710,00
3.014,00
700,00 900,00 1.300,00

1.300,00 700,00
700,00
3.500,00 3.700,00 3.900,00
Subvencije za zapoljavanje
Javni radovi
Ukupno sredstva
5,00
5,00
10,00
Izvor: MERR (2011)
Prema navedenim podacima jasno je da su i u Srbiji prihvaene preporuke

Evropske komisije da se najvei deo sredstava aktivnih mera koristi za dodatno
obrazovanje i obuku, te je njihovo uee poveano do sa inicijalnih 1% na 48%
dok je uee javnih radova smanjeno sa 37% na 18% ukupnih sredstava, a
subvencija sa 50% na 33%.
S obzirom na obim srestava koja se izdvajaju za ALMP, moe se oekivati da e
one imati neki uticaj na ciljne grupe odnosno na mikroekonomski nivo. Meutim,
ovi efekti e se preliti na makroekonomski nivo i to programima kao to su
528 ZUBOVI
otvaranja novih radnih mesta, subvencije zarada ili obuke, koji ne samo da utiu
na zaposlivost targetirane grupe radnika, ve mogu da utiu i na odnos izmeu
inflacije i nezaposlenosti. Jedan od kljunih obrazloenja za korienje aktivnih
mera je da pod odgovarajuim okolnostima mogu da smanje inflatorni uticaj
poveanja zaposlenosti u kratkom roku, a na dugi rok da smanje strukturnu
nezaposlenost (OECD 1993).
27.4. ZNAAJ I METODI EVALUACIJE AKTIVNIH MERA

Iz predstavljenih podataka o iznosima koji se izdvajaju za ALMP jasno je da je
potrebno otvoriti pitanje svrsishodnosti potroenih sredstava. Do koje mere bi
dravni organi trebali da se oslone na aktivne programe na tritu rada? Ovo je
kontroverzno pitanje na koje postoje brojni odgovori. Zagovornici tvrde da su
aktivne mere najdirektniji instrument za borbu protiv nezaposlenosti i siromatva.
Protivnici odgovaraju da su aktivne mere u velikoj meri rasipanje javnih sredstava
i da se bilo koja korist za uesnike ostvaruje iskljuivo na raun drugih radnika. Iz
tog razloga se pojavila potreba da se kvalitetno procene uticaji ovih programa i
njihove isplativosti.
Procene, odnosno evaluacije aktivnih mera zahtevaju dobro poznavanje metodologije evaluacija koje su sprovedene u drugim zemaljama. Istovremeno se mora
voditi rauna o specifinostima zemlje u kojoj se procena sprovodi koje ukljuuju
pitanja nivoa privrednog razvoja, kretanja na tritu rada i upliva drave u
regulisanje nepravilnosti na tritu rada. Literatura o evaluaciji ukazuje da se
tokom perioda privrednog rasta efikasnost aktivnih mera poveava (Dar i
Tzannatos, 1999), to znai da je neophodno posmatrati dui vremenski period
kako se ne bi dobili precenjeni rezultati efekata.
Po Harrell et al (1996) postoje etiri osnovne vrste evaluacija:
merenje performansi ove evaluacije prate funkcionisanje programa i
mere broj uesnika, nivo zarada, trokove projekata i slino
evaluacija uticaja slui proveri da li je program ostvario eljene ciljeve i
koji je bio uticaj mera. Ove vrste evaluacije se fokusiraju na pitanje
kauzalnosti
analiza trokova i koristi (cost-benefit) ove evaluacije se bave pitanjem
oportunitetnih trokova programa
evaluacija procesa slui da se prate procesi u sprovoenju mera i slue da
se otkriju nedostaci koji se pojavljuju tokom primene mera
Hujer et alia (2002) daju uputstvo ta evaluacije u stvari trebaju da evaluiraju i
smatraju da najveu panju treba posvetiti analizi efekata:
529
na proces usklaivanja ponude i tranje za radom

na dobrobit nezaposlenih
na konkurentnost na tritu rada
na produktivnost
Po Feju (1996) idealan proces evaluacije uticaja sastoji se od tri koraka. Prvo je
potrebno da se proceni uticaj programa na pojedinca (mikro evaluacija). Drugo,
treba ispitati da li se ostvaruje dovoljno velika neto drutvena dobit (makro
evaluacija). Na kraju, treba odgovoriti na pitanje da li je to najbolji ishod koji se
mogao ostvariti za potroena sredstva. Poto je u prethodnih petnaest godina
dolo do velikog napretka u IT sektoru, kao to su i baze podataka raznih dravnih
institucija unapreene i povezane, pojavila se mogunost da se ovom trostepenom
procesu evaluacije doda i etvrti korak u kojem bi se evaluirala neto novana
drutvena korist od sprovoenja aktivnih mera. Ona se zasniva na treoj vrsti
evaluacije od Harrella, a razika u odnosu na makroevaluaciju je u tome to se ne
polazi od pretpostavke da je poveanje nivoa zaposlenosti osnovni cilj aktivnih
mera. Potrebno je sprovesti vrednovanje u novcu, gde ulazni parametri - iznos
sredstava koja se izdvajaju za ALMP, bili uporeeni sa izlaznim parametrima
vrednost poveane bruto dodate vrednosti rada novozaposlenih za vreme koje su
proveli na radu u odreenom vremenskom periodu.
Najvei broj evaluacija u prethodne skoro tri decenije ine evaluacije uticaja
ALMP u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Dok su prvi radovi na izradi
metodologije evaluacija napisani u Sjedinjenim Dravama, tokom poslednjih
petnaest godina se znatno poveao broj radova u ovoj oblasti meu istraivaima
u Evropi. U tranzicionim zemljama centralne i istone Evrope su se u poslednjih
deset godina takoe pojavile kvalitetne studije o uticaju ALMP. Ove studije su
pomogle boljem razumevanju funkcionisanja trita rada u novonastalom
privrednm okruenju (Lehmann, Klueve 2010). Prvi nauni radovi o
evaluacijama, kao na primer Calmforsa (1994) su davali veoma konfuzne
rezultate. Meutim po Lehmanu i Klueveu (2010) unapreenjem metodologije
istraivanja, novije studije dokazuju da ALMP zaista imaju efekta i to kako korz
poveanje verovatnoe smanjenja nezaposlenosti pojedinaca tako i kroz porast
neto zaposlenosti, posebno u razvijenim zemljama.
Po Dar i Tzannatos (1999) tehnike za evaluaciju efektivnosti, odnosno uticaja
programa na tritu rada mogu biti naune i nenaune. Naune evaluacije
obuhvataju eksperimentalne i kvazi-eksperimentalne. Nenauni metodi ne koriste
kontrolnu grupu u oceni uticaja i u potpunosti se oslanjaju na statistike podatke.
Takve evaluacije imaju ogranienu upotrebnu vrednost, poto ne omoguavaju da
se oceni da li su promene nastale kao rezultat mera ili nekih drugih faktora, kao
to su specifinosti pojedinca ili drugih privrednih kretanja.
530 ZUBOVI
Eksperimentalne, odnosno klasino dizajnirane evaluacije, su uobiajeno sprovedene na sluajnom odabranom uzorku pre intervencije (mere). Ukoliko je uzorak
dovoljno veliki i ako je pravilno postavljena kontrolna grupa, tada je mogue
uticanjem na nezavisne promenjive, u ovom sluaju uestvovanje u meri, izmeriti
koja je izmena u rezultatima ostvarena. Takva izmena se moe pripisati uestvovanjem u meri. Ovakvi eksperimenti imaju svoje nedostatke koji se mogu iskazati
u nepravilnom odabiru sluajnog uzorka, promeni ponaanja uesnika nakon
saznanja o uestvovanju, visokoj ceni zbog potreba pravljenja velikog uzorka i na
kraju zbog etikih pitanja koja se mogu postaviti oko onemoguavanja odreenoj
grupi da uestvuje u meri.
Kvazi-eksperimentalne tehnike se prevashodno razlikuju od eksperimentalnih u
tome to su i posmatrana i kontrolna grupa odabrane nakon sprovoenja mere. U
analizi efekata ovakvom metodom se moriste ekonometrijske tehnike za korigovanje neujednaenosti dvaju grupa. Prednost ovakve evaluacije je to je cena
daleko nia i da se aktivne mere mogu sprovoditi nezavisno od procesa evaluacije. Kvazi-eksperimentalni metodi koji se primenjuju mogu biti: a) regresiona
analiza uz praenje neopaanih promenljivih, b) regresiona analiza opaanih i
neopaanih promenljivih, kao i c) metoda uparivanja. Kod a) se definiu opaane
promenljive (npr. pol, godine starosti, nivo obrazovanja) koji se razlikuju u ciljnoj
i kontrolnoj grupi. Vrednovanjem uticaja tih faktora se omoguava da se proceni
koliki je uticaj mere bio na promenljivu odnosno na zapoljivost. Kod b) se pored
opaanih faktora definiu i neopaani faktori (mogu biti nemerljivi kao to su
uroene sposobnosti ili promena ponaanja nakon ukljuivanja u meru, kao i
drugi koji su lake merljivi) koji mogu da menjaju uticajnost mera. Na kraju sa
metodom uparivanja se pravi podgrupa kontrolne grupe iji lanovi imaju uparene
faktore sa uesnicima u meri, te se na taj nain dobija sigurnije uporeivanje
rezultata.
Pored Dar i Tzannatos-ovog klasifikovanja mera u mnogim drugim radovima su
definisani metodoloki okviri za evaluacije uticaja aktivnih mera (Daguerre,
Etherington 2009, OECD 1993) koji koriste vrlo sline pristupe. Na primer de
Koning i Peers (2007) se fokusiraju na procenu neto-uticaja kiorienjem dva
modela eksperimentalnim i neeksperimentalnim, gde se za neeksperimentalne
smatraju metode uparivanja i ekonometrijski metodi. Po njima eksperimentalni
metodi i metodi uparivanja slue da se uporede verovatnoe tretirane i kontrolne
grupe za zapoljavanje, dok se u ekonometrijskim metodama kreiraju modeli (npr.
timing of events) za procenu zapoljivosti. Osnovni cilj makroekonometrijske
evaluacije je da se utvrdi da li takve mere smanjuju stopu nezaposlenosti uz ostale
determinante nezaposlenosti nepromenjene (Lehman, Klueve 2010). Martin
(2000) deli evaluacije pojeinanih programa u dve osnovne grupacije. Prva grupa
531
meri uticaj uea pojedinaca u programima na zapoljavanje i zarade nakon to

su izali iz programa poredei ih sa rezultatima koje su ostvarili lanovi kontrolne
grupe. Ovakve evaluacije po Martinu imaju smisla za one mere koji imaju za cilj
da uine uesnike produktivnijim i konkurentnijim na otvorenom tritu rada, kao
to je na primer obuka ili pomo u traenju posla. Drugu grupu ine evaluacije
koje za cilj imaju da izmere neto efekat programa na agregatnu zaposlenost i
nezaposlenost uz vrednovanje efekta eksternalija kao to su mrtvi teret (deadweight), efekti substitucije i efekte zamene (displacement). Ovakve evaluacije
uticaja su pogodne za programe kao to su subvencije za samozapoljavanje, javni
radovi i slino. Martin i Grubb (2001) pojanjavaju ovakvu podelu na dve
grupacije tumaei da se u provj koriste mikro podaciij za merenje uticaja
programa na zaposlenost i zarade pojedinca, dok drugra grupa koristi agreatne
podatke za merenje neto efekata programa na agregatnu zaposlenost i
nezaposlenost.
Neto drugaiju podelu evaluacija predstavljaju Spevacek (2009) i Fields (2007,
str. 34) koji identifikuju est vrsta analiza podataka koje imaju za cilj merenje i
bolje razumevanje performansi na tritu rada i to:
agregatne kvantitativne kros sekcione analize podataka
kros sekcione studije mikro podataka
panel analize
analize vremenskih serija u vie zemalja
eksperimentalne studije
kvalitativne evaluacije
U tranzicionim zemljama raspoloiva budetska sredstva su veoma ograniena, pa
je iz tog razloga vano je da se efekti aktivnih mera kvalitetno procene, kako bi se
donela ispravna odluka o promeni iznosa izdvojenih sredstava i nainu raspodele
sredstava izmeu mera. Evaluacije koje su sprovoene u tranzicionim zemljama
su uglavnom bile bazirane na makroekonometrijskim i mikroekonometrijskim
metodima. (Lehman, Klueve 2010). Makroekonometrijski metod koristi administrativne podatke dok se mikroekonometrijski pristup zasniva na analizi podataka
sa individualnog nivou iz registra o nezaposlenosti ili anketa o radnoj snazi.
Druge evaluacije u tranzicionim zemljama ukljuuju Ognjenovi (2007); Bonin,
Rinne (2006); Betcherman, Olivas, Dar (2004); Spevacek (2009) i brojni drugi.
27.5. PREGLEDI EVALUACIJA I META-ANALIZE

Literatura o emirijskim evaluacijama ALMP je veoma obimna i esto daje
kontradiktorne zakljuke u zavisnosti od zemlje, vremenskog perioda posmatranja
i konkretnog programa koji se istrauje. Kao to je ve reeno veina evaluacija je
532 ZUBOVI
sprovedena u razvijenim zemalja, iako su u poslednje vreme sve vie pristuna

istraivanja i u drugim zemljama. Evaluacije su sprovodile meunarodne
organizacije, specijalizovani istraivaki instituti i individualni istraivai. Veina
naunih studija su analizirale politike u pojedinanim zemljama dok su retke
studije koje su se bavile veim brojem zemalja. U ovom delu e biti predstavljen
rezime raznih procena, pre svega meta evaluacija koje su grupisale vie evaluacija
i izvlaila zakljuke na osnovu njihovih rezltata.
Dar i Tzannatos (1999) su sproveli pregled 72 evaluacije sprovedene u vie
zemalja i daju pregled njihovih efekata. Betcherman et al (2004) u svom radu
pored navedene 72 evaluacije dodaju jo 80 u svom pregledu. Sumirani efekti 152
evaluacije govore da su slube za zapoljavanje, odnosno posredovanje generalno
najisplativiji intervencije. Uticaj na zaposlenost i zarade je uglavnom pozitivan, a
trokovi su manji u odnosu na druge mere. Programi obuke za nezaposlene takoe
mogu imati pozitivan uticaj na zaposlenost, ali ne i na zarade. Ovi programi su
najefikasniji kada se sprovode za poznatog poslodavca. Druge vrste obuka - za
radnike koji su postali nezaposleni kao posledica masovnih otputanja i za mlade
uesnike trita rada generalno daju nepovoljnije rezultate. Intervencije koje su
uspene esto obuhvataju vie mera (obrazovanje, zapoljavanje, socijalna pomo,
po potrebi), koje dopunjuju obuku. Pregled je takoe pokazao slabe efekte
programa otvaranja novih radnih mesta - subvencije za zapoljavanje i javnih
radova. Isto tako javni radovi imaju kretkorone pozitivne efekte, ali u veini
sluajeva ne poveavaju zapoljivost uesnika nakon okonanja mere. Na kraju je
potvreno da projekti subvencija za samozapoljavanje imaju pozitivan uticaj na
mali broj korisnika koji ih ostvaruje, ali to su uglavnom ljudi sa viim nivoom
obrazovanja.
Rezultati ovog istraivanja daju dosta lou perspektivu korienju aktivnih mera, i
postavlja se pitanje njihove svrsishodnosti, bar sa ekonomske take gledita. Ipak
mora se rei da gore navedene meta analize nisu bile fokusirane na istraivanje
neto efekta ve su radile sveobohvatni pregled evaluacija.
Martin i Grubb (2001) su u svom pregledu evaluacija sprovedenih u periodu
1985-2000 godine, bez jasnog naglaavanja o obuhvatu zakljuili da uticaj
mnogih mera koje se sprovode na tritu rada nemaju ohrabrujue rezultate u
pogledu poveanja zaposlenosti i zarada, pre svega kad se govori o programima
za mlade. Ipak naglaavaju da postoje neki programi koji daju pozitivne
pokazatelje, kao to su savetovanje, subvencije za zapoljavanje u provatnom
sektoru i obuke, ali uz napomenu da su efekti mali.
Calmfors et al (2002) su dali pregled vie od 70 evaluacija sprovedenih u
vedskoj uz klasifikaciju na mikroevaluacije kojih je bilo 30 i makroevaluacije
533
kojih je bilo preko 40. Pored ostalog pokazano je da mere veoma slabo pomau
usklaivanju ponude i tranje za radom, da subvencionisano zapoljavanje izaziva
znaajne efekte zamene (displacement), kao i da programi obuke nisu efikasni.
Zakljuak istraivanja je da su rezlutati u obe grupe studija razoaravajui i
pokazuje da sveukupno programi pomau smanjivanju nivoa nezaposlenosti, ali
istovremeno smanjuju agregatni nivo zaposlenosti. Najvei ostvareni uticaj je bio
na poveanju aktivnosti stanovnitva. Isto tako veoma znaajan zakljuak studije
je da programi gube na efikasnosti sa poveanjem obima, tako je preporuljivo da
se obim dri na niem nivou, to je za vedske uslove ispod 1% GDP.
Kluve i Schmidt (2002) su sproveli meta-analizu, tehniku koja statistiki sintetie
razliite studije, u kojoj su pratili 53 evaluacije uz koritenje binomnih
pokazatelja efekata ALMP. U objanjavanju efekata mera su analizirane su
razliite vrste programa, dizajn studije, vremenski period sprovoenje i uticaj
makroekonomskog okruenja. Rezltati su pokazali da obuke imaju naveu
verovatnou da poveaju zapoljivost, dok javni radovi i subvencije skoro nikad
nemaju pozitivne efekte.
Greenberg et al (2003) takoe koriste meta-analizu za sintezu efekata 31
evaluacije u 15 volonterskih programa obuke sprovedenih u SAD izmeu 1964 i
1998. Analizirani programi koriste razliite vrste obuka, ukljuujui i struktuirano
traenje posla, dodatno obrazovanje, obuke za poznatog poslodavca, kao i
programi koji su omoguavali subvencionisano zapoljavanje u javnom ili
privatnom sektoru, sa ciljem da se utvrdi koji programi i u kojoj meri imaju
uticaja na poveanje zarada. Rezultati pokazuju da su programi najefektniji za
ene, blago efektni za mukarce i neefektivni za mlade. Najvei uticaj su ostvarili
programi obuke za ene koji su generisali poveanje zarada za 2.000$ godinje.
Estevao (2003) koristi znaajno razliitu metodologiju evaluacije aktivnih mera.
On je na osnovu panel podataka iz 15 zemalja OECD o iznosima sredstava
izdvojenih za ALMP i njihovom rasporedu. Uz kontrolu podataka o institucijama,
posebnostima zemalja i stepenu ekonomskog razvoja ustanovio da najvee efekte
donose mere subvencija, uz negativan uticaj na kretanje nivoa zarada. Veoma
znaajni nalazi ovog rada su da je autor uspostavio lenarnu jednainu za nivo
izdvajanja za aktivne mere u zavisnosti od stope zaposlenosti:
ALMP/GDP = 0.03 0.04 * ER
gde je ER stopa zaposlenosti
kao i jednainu za raspored sredstava izmeu aktivnih i pasivnih mera:
(1)
534 ZUBOVI
ALMP/GDP = 0.28 + 0.36 * PLMP/GDP

gde su PLMP pasivne mere
(2)
Isto tako Estevao je pokazao da je dolo do znaajne promene efekata aktivnih

mera u periodu do 1993. godine i nakon nje. Dok je u periodu 1985-1992
koeficijent bio negativan i iznosio -0.12, tako je u periodu 1993-2000 godina
dolo do znaajne promene i porasta na 1.88, to znai da za svakih 1% poveanja
izdvajanja za ALMP (kao stope uea u BDP) poveava stopu zaposlenosti za
1.9%.
Betcherman et al (2003) su napravili pregled efekata skoro 200 evaluacija u
razvijenim i tranzicionim zemljama. Zakljuak studije je da najvei uticaj imaju
mere savetovanja, dok su mere obuke efektivne ako se sprovode na poslu (on-job
tranining). Efekti subvencija su bili vei u novijim studijama, dok uopteno one
nemaju nekog znaajnog efekta. Isto tako je predstavljeno da efekti u tenzicionim
zemljama nisu znaajno razliti od razvijenih, ali da problem u sprovoenju mera
i merenju rezultata predstavlja veliko uee neformalne (sive) ekonomije u
privredama ovih zemalja.
U svom radu de Koning i Peers (2007) takoe koriste meta analizu, iako daju
ogranienje u svojoj evaluaciji iz ugla cenovne efikasnosti, vremenskog horizonta
posmatranja i neekonomskog aspekta koji ukljuuje zdravlje i socijalnu
iskljuenost. Koristei regresionu analizu gde 155 obzervacija ine evaluacije
neto uticaja dok su promenjive postavljene kao faktori koji se mogu kontrolisati,
to je predstavljeno forulom:
NI i = X i + i
(3)
Gde NI predstavlja neto imapkt (uticaj); X ini grupu faktora koja utie na obim
procenjenog efekta, i predstavlja indeksni broj studije (evaluacije), je vektor sa
nepoznatim parametrima i ini greku.
Ovakvim preciznim ekonometrijskim pristupom de Koning i Peers su doli do
rezultata koji mogu sa veom sigurnou da se prihvate kao osnov za odluivanje
o uvoenju i sprovoenju mera. Zakljuak je da neto uticaj ALMP samo 3%, od
ega najvei uticaj imaju obuke i savetovanje sa 7%, dok subvencije imaju
negativne efekte.
Spevacek (2009) je uinila pionirski poduhvat u pregledu evaluacija koje su
sprovedene u zemljama centralne i istone Evrope kao i zajednice nezavisnih
drava. Pregledom je obuhvaeno 20 studije iz 10 zemalja i 4 multinacionalne
studije. Zakljuak studije je da je ekonomoetrija u znaajnoj meri doprinela
535
evaluacijama, kao i da je neophodno poveati broj evaluacija koje se bave

trokovnom efikansou. Uopteno se iznosi da sveukupno ALMP smanjuju
nezaposlenost, poveavaju broj zaposlenih, ali da nemaju sve kategorije mera
podjednake efekte, kao i da mere savetovanja i obuke imaju najiru primenu i da
su najefikasnije.
Kluve (2010) je u unapreenoj studiji iz 2002. godine ukljuio vei broj
evaluacija i proirio broj analiziranih zemalja. Unapredio metodologiju
uvoenjem trinomnih pokazatelja, pa se na taj nain bolje mogla pratiti
verovatnoa efektivnsti mera. Zakljuak rada je da poto ALMP imaju kljunu
ulogu u Evropskoj strategiji zapoljavanja i da su sredstva izdvojena za te mere
2008. godine iznosila 80 milijardi evra, od ega 57 za mere, a 23 milijarde za
usluge, raste potreba za razvojem nauno zasnovanih metoda merenja efektivnosti
raznih vrsta ALMP. Kluve je analizirao ukupno 137 programa iz 95 evaluacija u
19 evropskih zemalja koristei metod meta-analize. Ukupno 54% programa je
ostvarilo pozitivne efekte, 21% je imalo znaajne negativne efekte dok u 24%
studije nije bilo mogue izmeriti znaajan uticaj. Koristei ovaj trinomni rezultat
mera kao zavisnu promenljivu i uz kontrolu nezavisnih promenljivih koje su
obuhvatale vrste programa, dizajn istraivanja, institucionalni okvir i ekonomsku
situaciju doao je do rezultata da trandicionalni programi obuke imaju osrednju
verovatnou da ostvare znaajan uticaj na stope zaposlenosti. U poreenu sa
obukom, programi subvencija i podrke u zapoljavanju su imali za 50%
pozitivnije efekte, dok su programi javnih radova imali za 25% manju ansu za
uspeh. Na kraju Kluve zakljuuje da programi za mlade imaju veoma male ansu
za uspeh, kao i da se pozitivni znaci u poslednjim godinama iskazuju u tome to
su nacionalne slube za zapoljavanje u svom poslu savetovanja postale efektnije
u odnosu na eksterne projekte koji se sprovode.
Na kraju u istraivanju koji su Forslund et al (2011) sproveli su pokazali da u
zavisnosti od faze u privrednom ciklusu razliiti programi imaju drugaije efekte.
Oni su pokazali da u periodima recesije najvee efekte daju programi obuke,
poto kao rezultat, znaajno smanjuju vreme traenja posla.
27.6. ZAKLJUAK
Proces nastanka mera koje se danas zovu aktivne mere trita rada (ALMP) je
zapoeo u periodu izmeu dva svetska rata, a bio je zasnovan na kejnizijanskom
tumaenju nezaposlenosti. Sveobuhvatnija primena ovih mera nakon drugog
svetskog rata je dovela do toga da su one postale jedan od najvanijih elemenata
Evropske strategije zapoljavanja. Imajui obim primene ovih mera, za koje se u
dannje vreme u EU izdvaja preko 80 milijardi evra godinje, bilo je jasno se da
536 ZUBOVI
se javila potreba da se odgovori na pitanje njihove svrsishodnosti. U pregledu vie

od 200 evaluacija koje su predstavljene u preko 100 istraivakih radova dolo se
do znaajno razliitih zakljuka. Oni su dali odgovore i na pitanja efektivnosti
pojedinih programa na njihove uesnike, kao i na pitanja oko neto-efekata na
makroekonomska kretanja zaposlenosti. injenica je da je u periodu od vie od
pola veka primena ovih mera postala znaajni sastavni deo ivota svih stanovnika
razvijenih zemalja, dok je u poslednjih 20 godina to sluaj i sa zemljama u
tranziciji. Osnovne funkcije ALMP su ekonomska i socijalna, a kako se iz
predstavljenih rezultata moe videti da su efekti dosta ogranieni iz ekonomskog
ugla, onda se moe zakljuiti da ove mere imaju daleko vei socijalni uinak. To
znai da aktivne mere slue, kako poveanju psiholoke sigurnosti uesnika na
tritu rada, tako i donosiocima odluka kao potvrda da vode rauna o radno
sposobnom stanovnitvu i u periodima kada nisu produktivni, odnosno kada
nemaju zaposlenje. U ovom radu autor se nije bavio analizom socijalnih efekata
aktivnih mera, te iz tog razloga nije dat konani zakljuak o neekonomskim
efektima ALMP.
Metodologija koja se koristi u istraivanjima o efektima aktivnih mera stalno
napreduje u kvalitetu, ali se mora naglasiti da sve evaluacije, pregledi evaluacija i
meta-evaluacije nisu dale odgovor na dva veoma znaajna pitanja. Prvo pitanje
kako rasporediti sredstva za aktvine mere da bi se ostvarili najvei neto-efekti.
Drugo pitanje je koliku korist, merljivu u novcu, je drutvo ostvarilo izdvajanjem
sopstvenih sredstava za sprovoenje aktivnih mera. Ova dva pitanja ostaju
otvorena za naredna istraivanja.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
Baily, M., and J. Tobin (1977): Macroeconomic Effects of Selective Public

Employment and Wage Subsidies, Brooking Papers on Economic Activity Vol. 1977,
No. 2 (1977), pp. 511-544
Barkin S (1967) Meeting the demands of an active manpower policy with the
assistance of the academic disciplines, De Economist, vol 115, issue 6, Springer
Netherlands
Betcherman, G., Olivas, K., Dar, A. (2004), Impact of Active Labour Market
and Transition Countries, Social Protection Disscusion Paper Series 0402, the World
Bank, januar 2004.
Boeri, T., Ours, J. (2008), Active Labor Market Policies, u The Economics of
Imperfect
Labor
Markets,
Princenton
Univeristy
Press,
2008.
http://press.princeton.edu/chapters/s12_8771.pdf
Bonin, H., Rinne, U. (2006), Evaluation of the Active Labour Market Program
Beautiful Serbia, IZA Discussion Paper 2533, decembar 2006.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
537
Bonoli, G. (2010), The Political Economy of Active Labour Market Policy, Working
Papers on the Reconciliation of Work and Welfare in Europe 01, RECWOWE
Publication, Dissemination and Dialogue Centre, Edinburgh.
Calmfors, L. (1994), Active Labour Market Policy and Unemployment: a Framework
for the Analysis of Crucial Design Features, OECD Economic Studies 22, leto 1994.
Calmfors, L, Forslund A, Hemstrom M (2002) Does active labor market policy work?
Lessons from Sweedish experiences, Sweedish Economic Policy Review 8, 2: 61-124
Dar A, Tzannatos Z (1999) Active labor market programs: A review of the evidence
from Evaluations, working paper, World Bank, pristupljeno 12.02.2011. na
http://rru.worldbank.org/documents/toolkits/labor/toolkit/pdf/reference/Dar_Tzannato
s_1999_854C0.pdf
Daguerre, A., Etherington, D. (2009), Active Labour Market Policies in International
Context: What Works Best? Lessons for the UK, Department for Work and Pensions,
Working Paper 59.
Drakovi B, Rajkovi Z, Domazet I (2010) The economic crisis and the state
interventions. in Grabara J et al, eds. Global crisis in the Central-Eastern European
region, Czestochowa University of Technology, Poland and Belgrade Banking
Academy and Institute of Economic Sciences, str 28-36
Estevo M (2003) Do Active Labor Market Policies Increase Employment?,
International Monetary Fund (IMF) Working Paper 03/234. Washington, DC: IMF.
Dostupno na: http://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2003/wp03234.pdf (pristupljeno 12.02.2011.)
European Commission (2010), Europe 2020: European strategy for smart, sustainable and inclusive growth, dostupno na:
http://eunec.vlor.be/detail_bestanden/doc014%20Europe%202020.pdf (pristupljeno
14.01.2011)
European Commission (2009), Addendum to the 2006 LMP Methodology, March
2009, Office for Official Publications of the European Communities, Luxembourg.
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/labour_market/documents/Addend
um_2006_LMP_EN.pdf (pristupljeno 16.01.2011)
European Commission (2006), Labour Market Policy Database: Methodology,
Revision of June 2006, Office for Official Publications of the European
Communities, Luxembourg.
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-BF-06-003/EN/KS-BF-06003-EN.PDF (pristupljeno 27.01.2011)
European Commission (1993), Growth, Competitiveness, and Employment: The
Challenges and Ways Forward into the 21st Century, White Paper, Office of Official
Publications of the European Commission, Luxembourg.
http://www.ena.lu/commission_white_paper_growth_competitiveness_employment_
1993-2-10799 (pristupljeno 14.02.2011)
Eurostat on-line database:
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/statistics/search_database
(pristupljeno 11.02.2011)
Eurostat (2011) On-line database, podaci o politikama trita rada, dostupno na
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/labour_market/labour_market_poli
cy/database (pristupljeno 12.02.2011)
538 ZUBOVI
19. Fay, R. (1996): Enhancing the Effectiveness of Active Labor Market Policies:
Evidence from Programme Evaluations in OECD Countries, Labour Market and
Social Policy Occasional Papers, OECD.
20. Fields G.S. (2007) Labor Market Policy in Developing Countries: A Selective Review
of the Literature and Needs for the Future, Policy Research Working Paper Series,
No. 4362. Washington, DC: World Bank.
21. Greenberg DH, Michalopoulos C, Robins PK (2003) A Meta-Analysis of
Government-Sponzored Training Programs, Industrial and Labor Relations Review
57 (1): 31-53
22. Hujer R, Caliendo M, Zeiss Ch, Blien U (2002) Macroeconometric evaluation of
active labour market policies in Germany - a dynamic panel approach using regional
data, ERSA conference papers ersa02p225, European Regional Science Association
23. de Koning J i Peers Y (2007) Evaluating ALMP evaluations, SEOR Working Paper
broj 2007/2, Roterdam
24. Kahn R F (1931) The Relation of Home Investment to Unemployment, Economic
Journal, June 1931
25. Keynes J M (1936) The General Theory of Employment, Interest and Money
Macmillan Cambridge University Press, for Royal Economic Society in 1936;
dostupno na http://www.marxists.org/reference/subject/economics/keynes/generaltheory/index.htm (pristupljeno 12.02.2011.)
26. Kluve J (2010) The effectiveness of Eruopean ALMP, Labor Economics (2010), doi:
10.1016/j.labeco.2010.02.004
27. Kuddo, A. (2009), Employment Services and Active Labour Market Programs in
Eastern European and Central Asian Countries, Social Protection Disscusion Paper
0918, the World Bank, oktobar 2009.
28. Lehmann, H., Kluve, J. (2010), Assessing Active Labour Market Policies in
Transitional Economies u The Labour Market Impact of the EU Enlargement,
Caroleo, F.E., Pastore, F. (ur.), Springer-Verlag Berlin Heidelberg, str. 275-307
29. Martin, J.P i Grubb D (2001) What works and for whom: a review of OECD
countries experience with active labor policies, Swedish Economic Policy Review 8
(2001) 9-56
30. Martin, J.P. (2000), What Works Among Active Labour Market Policies: Evidence
from OECD Countries Experiences, OECD Economic Studies 3, OECD Publishing.
31. MERR (2011) Nacionalni akcioni plan zapoljavanja za 2011 godinu, Ministarstvo
ekonomije i regionalnog razvoja Srbije
32. Nickell S, Nunziata L, Ochel W i Quintini G (2001) The Beveridge curve,
unemployment and wages in the OECD from the 1960s to the 1990s - preliminary
version. CEPDP, 502. Centre for Economic Performance, London School of
Economics and Political Science, London, UK.
33. OECD (2011) on-line baza podataka o javnoj potronji za mere trita rada, dostupno
na http://stats.oecd.org/Index.aspx?DatasetCode=LMPEXP
http://stats.oecd.org/Index.aspx?DatasetCode=LMPEXP (pristupljeno 22.02.2011)
34. OECD on-line database on Labour market policies.
http://stats.oecd.org/Index.aspx?DatasetCode=LMPEXP
35. OECD (2010), OECD Employment Outlook 2010: Moving Beyond the Jobs Crisis,
OECD: Pariz.
36. OECD (2008) Serbia: A Labour Market in Transition, OECD: Pariz.
539
37. OECD (1993) Active Labour Market Policies: Assessing Macroeconomic and
Microeconomic Effects, glava 2, str. 39-79, u Employment Outlook, OECD: Pariz.
38. OECD (1990) Labour Market Policies for the 1990s, Paris.
39. OECD (1964), Recommendation of the Council on Manpower Policy as a Means for
the Promotion of Economic Growth, Paris.
40. Robinson, P. (2000), Active Labour-Market Policies: a Case of Evidence-Based
Policy-Making?, Oxford Review of Economic Policy 16 (1), 13-26.
41. Schmann, K. (1995), Active Labour Market Policy, Wissenschaftszentrum,
Discussion Paper FS I 95-201, Berlin. http://bibliothek.wz-berlin.de/pdf/1995/i95201.pdf.
42. Spevacek AM (2009) Effectiveness of Active Labor Market Programs: A review of
Programs in CEE and CIS, USAID konowledge service center
43. Tobin, J., Baily, M.N. (1977) Macroeconomic effects of selective public employment
and wage subsidies. Brookings Papers on Economic Activity, br. 2
44. World Bank (2006), Republic of Serbia: Assessment of Labour Market, Report No.
36576-YU, Washington D.C.
45. Zubovi J (2010) Razvoj privrede zasnovan na ulaganjima u ljudske resurse i stranim
investicijama, Institut ekonomskih nauka, Beograd, str 39-57
46. Zubovi J, Domazet I (2009) Uticaj tranzicije na zaposlenost i zarade u Srbiji - The
effects of transition on employment and wages in Serbia, Nacionalna monografija
"Efekti tranzicije u Srbiji i suoavanje sa globalnom ekonomskom krizom", Nauno
drutvo ekonomista, Beograd, 2009
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 28
DECENTRALIZOVANI PRISTUP
AKTIVNE MERE ZA PODSTICANJE
ZAPOLJAVANJA U NIKOM REGIONU
Biljana Predi1, Maja Ivanovi-uki2
Abstrakt: Brojni problemi sa kojima se suoila privreda Srbije, poslednjih
godina, doveli su do usporavanja privrednog razvoja i pojave izuzetno niske
zaposlenosti. Osim niske prosene stope zaposlenosti,u Srbiji su postale izuzetno
naglaene razlike u stopama zaposlenosti pojedinih regiona. U ovom radu e biti
objanjene podsticajne mere koje se u Nikom regionu, kao jednom od
nerazvijenih regiona Srbije, sprovode u pravcu poveanja zaposlenosti. U tom
pravcu bie objanjene mere za razvoj preduzetnitva i samozapoljavanja kao i
programi doivotnog obrazovanja (edukacija, dokvalifikacija, prekvalifikacija i
slinih aktivnosti) koji se sprovode u Niu, a imaju za cilj poveanje obrazovne i
kavlifikacione strukture radne snage.
Kljune rei: nezaposlenost, preduzetnitvo, samozapoljavanje, menadment,
doivotno uenje, edukacije, dokvalifikacije, prekvalifikacije.
28.1. UVOD
Veoma bitna aktivnost za podsticanje privrednog razvoja svake zemlje je poveanje
stepena zaposlenosti i uravnoteavanje trita radne snage. Uravnoteenje trita
radne snage zahteva sprovoenje velikog broja mera na strani ponude radne snage, sa
ciljem da podri prilagoavanje ljudskih resursa strukturnim promenama, ali i na
strani tranje za radnom snagom, radi stvaranja boljih uslova za zapoljavanje.
Dr Biljana Predi , Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Niu,

biljana.predic@eknfak.ni.ac.rs
2
Dr Maja Ivanovi-uki , Docent na Ekonomskom fakultetu u Niu,
maja.ukic@eknfak.ni.ac.rs
DECENTRALIZOVANI PRISTUP AKTIVNE MERE ZA PODSTICANJE...
541
U savremenim uslovima poslovanja sve znaajniji faktor uspenosti poslovanja

organizacija, svih profila, postaju znanja i vetine zaposlenih, koje su u isto vreme i
kljuna komparativna prednost pojedinaca pri zapoljavanju. Zato jedna od bitnih
mera za podsticanje zaposlenosti (na strani ponude radne snage), postaje unapreenje
obrazovnog sistema i sprovoe razliitih aktivnosti u pravcu poveanja formalnog i
neformalnog obrazovanja stanovnitva, kontinuiranog inoviranja znanja i sticanja
novih vetina, to e u ovom radu biti objanjeno.
U isto vreme potrebno je sprovoenje niza mera kojima se moe podstai otvaranje
novih radnih mesta i obezbeenje boljih uslova za zapoljavanje. U ovom radu e biti
objanjene mere za podsticanje razvoja preduzetnitva i samozapoljavanja, kao
jednog od naina za unapreenje uslova zapoljavanja na strani tranje za radnom
snagom.
Posebna panja, u ovom radu e biti posveena analizi promenjenog okruenja u
Srbiji, naroito u nikom regionu, koje je nastalo kao rezultat tranzicije ka trinoj
ekonomiji i brojnih problema sa kojima se privreda suoila. Isto tako bie objanjene
mere koje se sprovode u pravcu podsticanja zapoljavanja i samozapoljavanja.
Konkretnije bie objanjene edukativne mere koje se sprovode u pravcu
osposobljavanja stanovnitva za boljim suoavanjem sa novonastalim okolnostima
kroz unapreenje obrazovne i kvalifikacione strukture radne snage u nikom
regionu; kao i mere koje su usmerene na promovisanje preduzetnike kulture, razvoj
preduzetnike svesti, organizovanje kurseva iz razliitih oblasti koje su vane za
voenje sopstvenog biznisa, stimulisanju partnerstava izmeu preduzetnika kroz
osnivanje klastera i inkubacionih centara i privlaenja povoljnih izvora finansiranja za
osnivanje i rad malih preduzetnikih firmi.
28.2. MOGUE MERE ZA PODSTICANJE ZAPOLJAVANJA

Veoma znaajan faktor od koga zavisi mogunost zapoljavanja je znanje. Znanje
predstavlja fluidnu kombinaciju steenog iskustva, vrednosti, raspoloivih
informacija i emocionalne inteligencije koji su prisutni u svesti pojedinca i
omoguavaju mu reavanje razliitih problema i sticanje novih iskustava
(Aspinwall, 2004, str. 24-32).
Znanje je oduvek bilo vaan faktor za pronalaenje posla, ali je njegov znaaj u
prolosti bio daleko manji. U prolosti je znanje je bilo privilegija menadera i
inenjera koji su organizovali posao i donosili vane odluke za koje je znanje bilo
potrebno. U isto vreme oni su pronalazili efikasne radne metode za izvrenje radnih zadataka i utvrivali standarde za praenje ostvarenih rezultata. Sa druge strane izvrni poslovi su deljeni na veoma proste zadatke za koje nije bilo potrebno
posedovanje velikih predznanja. Kompanije su mogle da zaposle neobrazovane i
542
PREDI, IVANOVI-UKI
nevete, da im organizuju usko specijalizovanu obuku za izvrenje pojedinanih,

esto veoma prostih zadataka. Uz to zaposleni su stalno ponavljali taj isti posao
usavravajui se i stiui izvanredne vetine za njegovo obavljanje. U takvom
okruenju znanje nije predstavljalo izuzetno bitan faktor uspenosti preduzea, ali i
pojedinaca prilikom zapoljavanja. Zaposleni su samo obavljali usko specijalizovane zadatke za koje su obuavani i nagraivani (Ivanovi-uki, 2009. str. 9-10).
Danas se ova situacija promenila. Veina poslova koji se danas obavljaju su
intelektualnog, a ne fizikog karaktera. Uz to zaposleni obavljaju samostalno
veliki broj razliitih poslova u oblasti razvijanja proizvoda, njegove proizvodnje,
marketinga, odnosa sa potroaima, administracije tako da je veoma bitno kakvim
i kolikim znanjima i vetinama raspolau. Tako da znanje dobija sve vei znaaj,
a vetine i iskustvo pojedinaca postaju izuzetno znaajan faktor pri zapoljavanju.
U isto vreme sve vea dinaminost okruenja praena svakodnevnim promenama
tehnologije, zakonskih propisa, oekivanja potroaa, tehnikih karakteristika
proizvoda i mnogih drugih uslova poslovanja primorava zaposlene da stalno ue i
usavravaju se. Tako uenje postaje kontinuirani proces koji se nastavlja do kraja
ivota, a znanje sve vredniji resurs i velika komparativna prednost pri
zapoljavanju (Predi i Ivanovi-uki, 2005, str. 240).
Znaaj znanja postaje sve vei, kako za pojedinca tako i za organizacije u kojima
je on zaposlen. Posedovanje strunih i talentnovanih kadrova omoguava
preduzeu da, zahvaljujui efektivnijem obavljanju poslova i efikasnijem
korienju materijalnih resursa potroaima ponudi proizvode superiornijih
karakteristika i stekne konkurentsku prednost. (orevi, Ivanovi-uki, 2005,
str. 163-171).
Istraivanje koje je vrila konsultantska grupa Towers Perrin pokazuje da
zaposleni, svojim znanjima i iskustvom, direktno utiu na konkurentsku prednost
i veliinu stvorene vrednosti preko kvaliteta proizvoda, veliine trokova i odnosa
sa potroaima. Pri emu, zaposleni koji imaju natprosene sposobnosti i znanja
za izvrenje posla, daju ogroman doprinos stvorenoj vrednosti i konkurentskoj
prednosti, to nije sluaj sa prosenim i ispotprosenim zaposlenima.
Kao to se sa slike 1. moe videti, zaposleni koji raspolau natprosenim
znanjima i sposobnostima mogu imati i do 84% uea (doprinosa) unapreenju
kvaliteta proizvoda i 72% doprinosa unapreenju odnosa sa potroaima, dok
njihov pozitivan uticaj na smanjenje trokova moe iznositi i do 68%. U
poreenju sa njima doprinos prosenih radnika je znatno nii. Prosean radnik
utie na kvalitet proizvoda oko 62%, na odnose sa potroaima sa 50% i na
trokove sa 42%. Ispodproseni zaposleni utiu na kvalitet sa 31%, na trokove sa
19% i na odnose sa potroaima sa 27% (Towers Perrin, 2005).
543
Slika 1. Doprinos razliitih grupa zaposlenih stvaranju vrednosti u preduzeu
Izvor: Towers Perrin (2005)
To ukazuje na injenicu da zaposleni natprosenih znanja i sposobnosti mogu da

stvore daleko veu vrednost u preduzeu od bilo kog drugog elementa
proizvodnje i obezbede preduzeu sticanje konkurentske prednosti. Iz tih razloga
pronalaenje i zadravanje talentovanih radnika postaje jedan od primarnih ciljeva
preduzea, a zanja i vetine radnika sve vredniji resursi. Zato za strunim i
talentovanim kadrovima postoji sve vea tranja, a preduzea su spremna da im
ponude neuporedivo bolje uslove rada nego prosenim radnicima. To znai da
znanja i vetine postaju sve znaajnija komparativna prednost pojedinaca prilikom
zapoljavanja. Iz tih razloga postoji stalna potreba stanovnitva za uenjem,
inoviranjem znanja i sticanjem novih vetina. Zahvaljujui tome sve vei broj
stanovnika dostie vii stepen formalnog obrazovanja3 i stie razliite oblike
specifinih znanja i vetina kroz sistem neformalnog obrazovanja4. (Rousseau,
Shperling, 2003, str. 553-571).
Formalno obrazovanje je obrazovanje koje se deava u kolskom sistemu od osnovnih

kola do postdiplomskih studija na univerzitetima, na osnovu odobrenih programa obrazovanja koje vode do diplome (sertifikata), odnosno nacionalnih priznanja o steenim kvalifikacijama, kompetencijama ili nivoima obrazovanja i koje se finansira iz javnih fondova.
4
Neformalno obrazovanje se odnosi na sve programe i aktivnosti obrazovanja i uenja
izvan kolskog sistema.
544
PREDI, IVANOVI-UKI
U isto vremene, stalna tranja za strunjacima uslovljava trend poveanja uea

visokookvalifikovanih kadrova u strukturi zaposlenih, na tetu niskokvalifikovanih. Na primer u Evropskoj Uniji je 1990.-tih uee niskokvalifikovanih
radnika bilo preko 30%, a uee visokokvalifikovanih 20%. Predvia se da e do
2015. godine situacija biti suprotna: uee niskokvalifikovanih bie manje od
20%, a uee visokokvalifikovanih radnika bie vee od 30%. I ovakav trend e
se nastaviti.
Slika 2. Obrazovna struktura zaposlenih u EU u prolosti i procene za budunost
Izvor: Euroupean Centre for the Development of Vocational Training, 2008.

http://www.cedefop.europa.eu/EN/Files/3052_en.pdf
Usled navedenih trendova sprovoenje edukativnih mera i organizovanje

razliitih programa doivotnog obrazovanja postaje sve znaajnija mera za
podsticanje zapoljavanja. Osim unapreenja obrazovne i kvalifikacione strukture
radne snage, veoma znaajne mere vezane su za podsticanje razvoja
preduzetnitva i samozapoljavanja.
Preduzetnitvo podrazumeva sposobnost prepoznavanja potreba trita i
pokretanje novih poslova, ija realizacija moe zadovoljiti te potrebe i doneti
zaradu. Kao rezultat preduzetnike aktivnosti nastaju nove preduzetnike
organizacije koje, kroz samozapoljavanje obezbeuju izvore prihoda odreenim
kategorijama stanovnitva. (Wicham, 2001, str. 5-11).
Do ubrzanog razvoja preduzetnitva u svetu dolazi u periodu naftne krize 70 ih godina prolog veka. Tada je reenje za zapoljavanje velikog broja otputenih
radnika iz velikih preduzea naeno u osnivanju malih preduzetnikih
organizacija i podsticanju samozapoljavanja. Razvoju preduzetnitva su dodatno
545
doprineli razvoj uslunog sektora i razvoj informacione tehnologije. Razvoj

uslunog sektora prua mogunost pojedincima, da bez velikih ulaganja,
pruanjem razliitih usluga, obezbede sebi izvore prihoda. Isto tako, razvoj
informacione tehnologije i pojava elektronskog poslovanja pruaju mogunost
pokretanja poslova u virtuelnom (kompjuterski projektovanom) prostoru. (Kaplan
and Warren, 2007, str. 12-24).
U mnogim zemljama preduzetnitvo je postalo pokreta privrednog razvoja, zato
mnoge drave sprovode razliite mere za podsticanje preduzetnitva, kao to su:
organizovanje razliitih oblika edukacija (za izradu biznis plana, iz oblasti
marketinga, finansija, raunovodstva i sl.), pruanje finansijskih podsticaja,
osnivanje institucija podrke (poslovni inkubatori, tehnoloki parkovi, virtuelni
inkubatori i sl.), podsticanje poslovnog udruivanja preduzetnika i sl. Navedene
mere rezultirale su ubrzanim razvojem preduzenitva i poveanjem uea
preduzetnikih organizacija i MSP u zapoljavanju, stvaranju BDP-a, izvozu itd.
28.2.1 Stanje u nikom regionu u oblasti zapoljavanja i

samozapoljavanja
Srbija je imala teak period tranzicije, a privreda je opustoena velikim brojem
problema, kao to su: graanski rat, sankcije tj. privredna blokada od strane
meunarodne zajednice, inflacija, tranzicija itd. Navedeni i mnogi drugi problemi
doveli su do ubrzanog kolapsa velikih drutvenih preduzea i do poremeaja
privrednih tokova. Steaj i likvidacija velikih preduzea doveli su do otputanja
ogromnog broja radnika to je uslovilo pad stvarne zaposlenosti. Nizak ivotni
standard stanovnika i brojni socijalno-ekonomski problemi doveli su do
emigracija ogromnog broja radno-sposobnog stanovnitva, naroito
visokostrunih kadrova, u razvijene zemlje.
Krajem 2000-te, dolo je do politikih promena i pokretanja sveobuhvatnih
trinih reformi. Jedna od mera za oporavak privrede i otvaranje novih radnih
mesta, bila je podsticanje razvoja preduzetnitva i samozapoljavanja. Zato je
uveden veliki broj podsticajnih mera u ovom pravcu. Razliite podsticajne mere
dovele su do postepenog oivljavanja privrede i poveanja broja preduzetnika,
dok se broj zaposlenih u preduzeima i ukupan broj zaposlenih smanjio,
uglavnom zbog privatizacije i restrukturiranja velikih preduzea, kao i pod
uticajem svetske ekonomske krize poslednjih par godina.
546
PREDI, IVANOVI-UKI
Slika 3. Kretanje broja zaposlenih i preduzetnika u Srbiji

u periodu od 2001-2009. godine
Izvor: Republiki zavod za statistiku, http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php
Tehnoloki razvoj i globalizacija poslovanja preneli su trendove vezane za

kontinuirano uenje i usavravanje i na Srbiju. Ali, zbog niskog ivotnog
standarda, koji onemoguava usavravanja velikom broju stanovnika i zbog
odlaska strunjaka i talentovanih kadrova iz zemlje, u Srbiji postoji kontinuirana
tranja za strunim kadrovima. O tome govori injenica da je u strukturi
slobodnih radnih mesta u Srbiji najvee uee strunjaka, to se moe videti sa
sledee slike.
Sledei ozbiljan problem Srbije je pojava ogromnih razvojnih disproporcija meu
regionima. Oivljavanje privrede u Srbiji se nije odvijalo ravnomerno, tako da su
se javile ogromne razlike u razvijenosti i stepenu zaposlenosti meu regionima.
Srbija je postala zemlja sa najveim razlikama u privrednom razvoju regiona u
Evropi (na primer, Jablaniki okrug je sedam puta nerazvijeniji od najrazvijenijeg
Beograda), a stopa zaposlenosti i ivotni standard stanovnitva su u pojedinim
optinama i do deset puta nii od republikog proseka i ivotnog standarda
razvijenijih optina (na primer, najrazvijenija optina, Beej, je 15 puta bogatija
od najnerazvijenije optine, Preevo). Ovde e biti analiziran niki region.
Ni je trenutno na 70. mestu meu gradovima u Srbiji, na osnovu primanja
zaposlenih. Prosena zarada u januaru 2011. godine u niavskom okrugu je
iznosila 28.655 dinara dok je ista u Beogradu bila 42.059 dinara. (Republiki
zavod za statistiku). to znai da se radi o regionu iji je stepen razvijenosti ispod
republikog proseka.
547
Slika 4. Struktura slobodnih radnih mesta u Srbiji prema grupama i regijama u %

40.0
35.0
30.0
25.0
20.0
15.0
10.0
5.0
0.0
Beograd
Novi Sad
Ni
Regija
Zakonodavci, f unkcioneri i rukovodioci
Strunjaci
Struni saradnici i tehniari
Slubenici
Usluni radnici i trgovci
Zanatlije i srodni radnici
Rukovaoci mainama i ureajima, monteri
Osnovna, jednostavna znanimanja
Nerazvstani
Bez odgovora
Izvor: Statistiki bilten NSZ
Ovakvo stanje je posledica: unitavanja velikih privrednih subjekata, kao to su

Elektronska industrija Ni i Mainska industrija Ni, u kojima je do pre petnaestak
godina radilo oko 40.000 radnika, a danas jedva zapoljavaju izmeu dve i tri
hiljade ljudi (ija su primanja uglavnom neredovna); velikog broja neuspelih
privatizacija drutvenih preduzea, posle kojih je ogroman broj ljudi ostao bez
posla; i nedovoljno investicija i podsticajnih mera za oivljavanje privrede ovog
regiona. Da bi se ovaj problem reio potrebno je mnogo vie investicija za
oporavak velikih preduzea, ali i veliki broj podsticajnih mera za razvoj
preduzetnitva i samozapoljavanja.
Sledei ozbiljan problem nikog regiona je neusklaena obrazovna i
kvalifikaciona struktura radne snage. Kao to se sa slike broj 4 moe videti u Niu
postoji izuzetno naglaena potreba za strunjacima, gde je njihovo uee u
strukturi slobodnih radnih mesta najvee i iznosi 37%. Nasuprot tome u strukturi
nezaposlenih, najvee je uee lica sa najniim stepenom obrazovanja 52% (21%
lica sa I stepenom strune spreme, 3% lica sa II stepenom strune spreme i 28%
548
PREDI, IVANOVI-UKI
lica sa III stepenom strune spreme), oko treine (33%) ukupnog broja
nezaposlnih ine lica sa IV stepenom strune spreme, a najmanje uee imaju
nezaposleni sa viim i visokim obrazovanjem (2% sa V stepenom strune spreme,
6% sa VI stepenom strune spreme i 8% sa VII stepenom strune spreme), dok
visokoobrazovanih lica sa VIII stepenom strune spreme, meu zaposlenim
licima nema.
Slika 5. Obrazovna struktura nezaposlenih u Niu
Izvor: Statistiki bilten NSZ, filijala Ni
Ovakvo stanje ukazuje na injenicu da je u Niu potrebno sprovoditi mnogo vie

edukativnih programa, namenjenih kontinuiranom inoviranju znanja, sticanju
novih vetina i osposobljavanju stanovnitva za bolje snalaenje u promenjenom
okruenju. Isto tako potrebno je obezbeenje velikog broja podsticaja za razvoj
preduzetnitva i samozapoljavanja. Neke od mera koje se sprovode na podruju
nikog regiona u pravcu podsticanja zapoljavanja i samozapoljavanja e biti
objanjene u nastavku rada.
28.2.2. Mere za podsticanje zapoljavanja kroz unapreenje

obrazovne i kvalifikacione strukture radne snage u nikom regionu
Radi unapredjenja formalnog obrazovanja na fakultetima Univerziteta u Niu
organizuje se veliki broj razlicitih kurseva i edukacija. Njihov cilj je da se
obezbedi kontinuirano inoviranje znanja i unapredjenje kompetencija zaposlenih,
549
kao i nezaposlenih lica na trzistu rada. U organizovanju edukativnih programa

dominantno lidersku ulogu ima Elektronski fakultet.
Na Elektronskom fakultetu u Niu oformljen je centar za kontinuiranu edukaciju.
U okviru ovog Centra formirani su sledei moduli:
Microsoft akademijaje formirana radi promovisanja raunarske
pismenosti i inoviranja znanja iz oblasti programiranja, informatike i
telekomunikacija. Ove kurseve je pohaao veliki broj polaznika (na
primer, tokom 2009. godine kurseve za Visual Basic.NET je pohadjalo
386 polaznika, kurseve za kreiranja Web prezentacija -477 polaznika,
kurseve vezane za sigurnost raunarskih mrea -282 polaznika, kurseve
za odravanje raunarske mree -716 + 293 polaznika i kurseve za
upotrebu digitalnih filmova u nastavi -568 polaznika).
Cisco akademija je formirana radi edukacije administratora u mrei za
sve vrste preduzea i institucija. Tokom 2009. godine u okviru ove
akademije je oformljen Pearson VUE centar za testiranje polaznika, a
kurseve u okviru akademije je pohadjalo oko 62 polaznika (32 iz
preduzeca i 30 individualnih polaznika).
Specijalizovani komercijalni kursevi za edukaciju u oblasti informacionih
tehnologija, predstavljaju razvijene module za edukaciju u oblasti
informacionih tehnologija, kao sto su: a) kurseve za uenje na daljinu, b)
kursevi za programiranje, c)kursevi za baze podataka, d)kursevi za
raunarske mree i Internet tehnologije i sl. Ove kurseve proseno
godisnje pohaa oko 1000 polaznika.
Edukacije za nezaposlene sa spiskova Nacionalne slube za
zapoljavanje, odravaju se kontinuirano, na zahtev i prema potrebama
Nacionalne slube za zapoljavanje.
Modul za kontinuiranu edukaciju u prosveti ukljuuje kurseve namenjene
profesorima srednjih kola u oblasti Informatike, s obzirom na veoma
brze promene u toj oblasti.
Programi strunog usavravanja (kao sto su: kursevi za uenje na daljinu,
kursevi za raunarske mree i Internet tehnologije, moderni koncepti
programiranja, kursevi za baze podataka, zanimljiva nastava raunarstva i
informatike u osnovnim kolama i sl.). Ove kurseve proseno godisnje
pohaa preko 500 polaznika.
Osim na Elektronskom fakultetu edukacije se organizuju i na mnogim drugim
fakultetima. Ekonomski fakultet iz Nia je krajem 2009. godine poeo sa
realizacijom obuke preduzetnika u nerazvijenim optinama Nikog regiona. Prvi
program edukacija odran je u optini Raanj. Bile su organizovane edukacije:
Za potencijalne preduzetnike, iji je cilj bio osposobljavanje kandidata za
pokretanje sopstvenog biznisa. Posebna panja posveena je
550
PREDI, IVANOVI-UKI
osposobljavanju kandidata za: osnivanje porodinog biznisa, izradu biznis

plana, korienje fondova RS i EU koji su namenjeni razvoju
preduzetnitva, primeni savremenih menaderskih praksi u upravljanju
MSP, korienje mree preduzetnika EU i slinih organizacija itd.
Za postojece preduzetnike, radi unapreenja poslovanja.
Za zaposlene u kancelariji za razvoj i unapreenje privrede putem razvoja
malog i srednjeg biznisa, iji je cilj upoznavanje moguih naina za
podsticanje preduzetnitva.
Optinski slubenici su upoznati sa mogunostima podsticanja preduzetnitva i

poslovnim udruenjima koja mogu osnovati na svojoj teritoriji. Potencijalni
preduzetnici su dobili ideje i znanja koje im mogu biti korisne pri osnivanju
sopstvenog biznisa. Postojei preduzetnici su dobili informacije o fondovima koje
mogu koristiti za unapreenje poslovanja i organizacijama kojima se mogu
obratiti za pomo.
Edukacije su jo organizovane:
na Pravnom fakultetu za pravnike i njihovo upoznavanje sa aktuelnim
zakonodavstvom
na Fakultetu zatite na radu za inenjere zatite na radu u oblasti Zakona o
bezbednosti zdravlja na radu, zatite od poara i sl.
na Medicinskom fakultetu za medicinsko osoblje u velikom broju oblasti
Edukacije su obezbedile brojne ekonomske i socijalne koristi za polaznike,
preduzea i drutvenu zajednicu. Polaznicima je pruena prilika da: proire znanja
i steknu nove vetina, zahvaljujui novim znanjima i vetinama mogu: lake da
pronau posao, da napreduju na poslu koji ve obavljaju ili da pokrenu sopstveni
posao u realnom ili virtualnom prostoru. Preduzeima su: obezbeeni strunjaci
boljih profila, ponueni kadrovi deficitarnih zanimanja (kao to su administratori
mrea), ponuene ideje koje se mogu iskoristiti za unapreenje poslovanja itd. U
drutvenoj zajednici je: poveana digitalna pismenost stanovnitva, poveana
kvalifikovanost nezaposlenih lica, smanjena stopa nezaposlenosti, povean
ivotni standard stanovnitva itd. Osim toga, ove mere doprinose podiznju svesti
o potrebi za doivotnim uenjem i usavravanjem.
Kako bi se pruila mogunost zapoljavanja licima za ijim zanimanjima ne
postoji potreba na tritu rada, organizuju se kursevi prekvalifikacija i dokvalifikacija. Na primer, na Filozofskom fakultetu organizuju se prekvalifikacije
sociologa za poslove socijalnih radnika, a na Mainskom fakultetu prekvalifikacije vojnih lica za odgovarajua civilna zanimanja.
551
U cilju poveanja kvalifikovanosti pojedinih grupa radne snage organizovane su

dokvalifikacije za poslove za kojima postoji tranja na tritu. Na primer, na
Filozofskom fakultetu, dokvalifikacija nastavnika stranih jezika metodikom
nastave, na Mainskom fakultetu, dokvalifikacija mainskih inenjera za
klimatizaciju i grejanje na Uiteljskom fakultetu dokvalifikacija za uitelje i
vaspitae itd.
Kursevi za inovaciju znanja i dokvalifikacije drali su se skoro na svim
fakultetima za diplomirana lica iz razliitih nastavnih oblasti. Kursevi za
edukaciju vrlo esto su organizovani: na Pravnom fakultetu za pravnike i njihovo
upoznavanje za aktuelnim zakonodavstvom, na Fakultetu zatite na radu za
inenjere zatite na radu u oblasti Zakona o bezbednosti zdravlja na radu, zatite
od poara i slino, na Medicinskom fakultetu za medicinsko osoblje po razliitim
temama iz oblasti medicine. Navedene mere dovele su do poveanja
konkurentnost pojedinca prilikom pronalaenja novog posla, ali i prilikom
zadravanja postojeeg posla. Zato se od svakog pojedinca, u savremenom svetu,
oekuje da prati nove trendove iz okruenja i da kontinuirano ui i usavrava se.
Osim, navedenih mera, u Srbiji se realizuje TEMPUS projekat Razvoj sistema
doivotnog uenja u Srbiji (Development of Lifelong Learning Framework in
Serbia ), iji je nosilac Univerzitet u Kragujevcu, a uesnici su svi dravni
univerziteti u Srbiji (Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Niu, Univerzitet u
Novom Sadu i Dravni Univerzitet u Novom Pazaru). Osnovni cilj projekta, koji
traje tri godine (2009-2012), je uspostavljanje sistema za doivotno uenje (LLL)
u Srbiji. Konkretnije cilj projekta je, da se principi Evropske Unije koji se odnose
na osposobljavanje stanovnitva da se suoi sa izazovima novog drutva
baziranog na znanju, prenese na Srbiju (kao jednog od kandidata za pridruivanje
EU), tako da ideja po kojoj uenje traje tokom itavog ivota bude prihvaena i
primenjena. Cilj ovog projekta je i podsticanje razvoja koncepta doivotnog
obrazovanja, koji podrazumeva sistem organizacionih, administrativnih,
metodolokih i proceduralnih mera koje promoviu doivotno uenje. Osnovna
zamisao je da treba da postoji obrazovni sistem, koji e u svakom trenutku,
svakom pojedincu, bez obzira na ivotnu dob ili profesionalni status, pruiti
mogunost da ovlada novim, raznovrsnim i korisnim znanjima (Babi, Makojevi
i Eri, 2010, str. 11-12).
U okviru projekta Razvoj koncepta doivotnog uenja u Srbiji tokom prve
godine implementacije Projekta najintenzivnije se radilo na aktivnostima koje su
povezane sa razvojem sistema za stalnu ocenu potreba u oblasti doivotnog
uenja. U cilju identifikovanja zahteva za novim znanjima i vetinama izvreno je
prikupljanje relevantnih informacija o tendencijama u razvoju kljunih
kompetencija i zajedno sa svim stejkholderima utvrena metodologija praenja
552
PREDI, IVANOVI-UKI
promena. Sprovedena su istraivanja kroz mreu koju poseduje Nacionalna sluba

zapoljavanja. Organizovani su i okrugli stolovi. Na njima je pokrenut dijalog
izmeu socijalnih partnera (univerziteta, poslodavaca, studenata, lokalne uprave,
trita rada) o potrebnim znanjima i vetinama i neusklaenosti koja postoji u
ponudi na tritu rada.
U vezi sa tim osnovan je Centar za doivotno uenje pri Univerzitetu u Niu. U
okviru Centra, formirana su dva modula Reinenjering poslovnih procesa u
savremenom preduzeu i ''Preduzetnitvo i upravljanje projektima u savremenim
uslovima poslovanja''. Njihov cilj je pruanje mogunosti stanovnitvu Nia da
kontinuirano inovira svoja znanja, stie nove vetine i poveem kompetentnosti
lake obezbeuje izvore prihoda za sebe i svoju porodicu.
Pored navedenih, potrebno je sprovoenje velikog broja slinih mera u oblasti
formalnog i neformalnog obrazovanja u Srbiji, kako bi se poboljala obrazovna i
kvalifikaciona struktura stanovnitva, poveala zaposlenost i ivotni standard
stanovnitva. Potrebno je da drava pomogne u razvoju koncepta doivotnog
uenja, kroz pruanje tehnike podrke, obezbeenje okvira za priznavanje
steenih znanja i vetina i stvaranje podsticajnog okruenja koje e zaposlene
ohrabriti da stalno tragaju za novim znanjima i vetinama.
28.2.3. Mere za podsticanje samozapoljavanja u nikom regionu

U uslovima kada privatizacija i restrukturiranje, ostavljaju veliki broj ljudi bez
posla, kakav je sluaj u nikom reginou i u itavoj Srbiji, jedno od reenja
ekonomskih i socijalnih problema je razvoj preduzetnitva i sprovoenje mera za
podsticanje samozapoljavanja (u vidu vlasnika mikropreduzea, koja imaju 1-5
zaposlenih). Sprovoenje mera za razvoj preduzetnitva i samozapoljavanja je
neophodno i zbog velikog broja ograniavajuih faktora koji su prisutni u Srbiji.
Jedan od veoma bitnih ograniavajuih faktora je prisustvo neinovativne klime i
kulture. One vode poreklo iz perioda samoupravljanja, kada je postojala
psihologija brige o oveku. U drutvu se ukorenila svest da je za sve ljude
odgovorna drava i da je ona duna obezbediti svakom prihvatljiv dohodak i
standard, bez obzira na njegove radne i preduzetnike sposobnosti. Takvu
psihologiju karakterie nedostatak kulturne slobode i preduzetnike inicijative to
se veoma negativno odraava na razvoj preduzetnitva, a u isto vreme predstavlja
element za iju e promenu trebati dosta vremena. Uz prisustvo neinovativne
klime i kulture, dodatni faktor koji destimulativno utie na razvoj preduzetnitva
u Srbiji je velika poreska stopa, koja uz postojanje inflacije dodatno oporezuje
one koji stvaraju dohodak. Pored toga, usled velikog sistemskog rizika, cena
novca u Srbiji je visoka, a za dobijanje kredita je vrlo esto potreban veliki stepen
553
obezbeenja, tako da je pristup kreditnim fondovima mnogim preduzetnicima

onemoguen. Ovi i niz drugih faktora, kao to su: nestrunost za voenje
pregovora sa finansijskim institucijama, nestrunost za izradu biznis plana,
nedostatak informacija i slino stvaraju razliite barijere i ograniavaju razvoj
preduzetnitva i samozapoljavanja u Srbiji (Ivanovi-uki i Zeevi, 2005, str.
28-30).
Da bi se podstakao razvoj preduzetnitva i samozapoljavanja u Srbiji se sprovodi
niz podsticajnih mera i pruaju razliiti oblici podrke. Na podruju nikog
regiona sprovodi se veliki broj mera u ovom pravcu: osnovana je regionalna
agencija za razvoj preduzetnitva koja prua razliite oblike pomoi
preduzetnicima, NSZ organizuje razliite oblike edukacija i prua finansijsku
pomo za zapoljavanja i samozapoljavanje, podstie se poslovno povezivanje
preduzetnika i MSP itd.
Regionalna agencija za razvoj preduzetnitva je osnovana sa ciljem da obezbedi
bolje uslove za razvoj preduzetnitva i unapreenje poslovanja MSP u Srbiji.
Regionalna agencija za razvoj preduzetnitva prua razliite oblike finansijske i
nefinansijske podrke preduzetnicima i MSP. Nefinansijska podrka odvija se u
vidu obuka, seminara, konsaltinga i mentoringa. Preduzetnicima se nudi
mogunost da: steknu potrebna znanja za uspeno voenje posla, informacije i
saveti o uslovima i mogunostima dobijanja finansijskih sredstava iz dravnih
izvora, informacije i saveti o uslovima kreditiranja poslovnih banaka i iz fondova
EU, struna pomo za izradu biznis plana, pravni saveti itd (Nacionalna agencija
za regionalni razvoj).
Finansijska podrka se prua kroz uee u finansiranju trokova konsultantskih
usluga (istraivanje trita, izrada biznis plana, uvoenje sistema kvaliteta,
primena inovacija i sl.) i kroz pruanje podrke za razvoj konkurentnosti MSP
(edukacijama menadera i zaposlenih). U niavskom okrugu sredstva za ove svrhe
je dobilo 28 malih preduzea u vrednosti od 5.282.000,00 dinara. Pored toga
agencija za regionalni razvoj u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i Fondom za
razvoj uestvuje u realizaciji Programa za kreditiranje poetnika u poslovanju.
(Nacionalna agencija za regionalni razvoj, http://www.narr.gov.rs/default.aspx).
Nacionalna sluba za zapoljavanje dodeljuje bespovratne subvencije u vrednosti
od 100-400 hiljada dinara (u zavisnosti od stepena razvijenosti optine), za
poslodavce za otvaranje novih radnih mesta. Poslodavci mogu konkurisati sa
licima koja su u evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje. Nacionalna sluba
za zapoljavanje dodeljuje i subvenciju u vrednosti od 160.000 din za
samozapoljavanje (www.nsz.rs).
554
PREDI, IVANOVI-UKI
Veoma znaajna mera za razvoj preduzetnitva je podsticanje povezivanja

preduzetnika i MSP preko klastera, poslovno-tehnolokih inkubatora i
industrijsko-tehnolokih parkova. Bolja ekonomska povezanost privrednih
subjekata regiona je utvrena kao jedan od stratekih prioriteta, Strategijom
regionalnog razvoja Republike Srbije od 2007-2012. i kao jedan od ciljeva
razvoja preduzetnitva i sektora MSP (Strategija regionalnog razvoja Republike
Srbije, 2007-2012. str. 132). Zato se kao znaajni instrumenti podrke razvoju
sektora MSP i preduzetnitva, istiu aktivnosti u formiranju poslovnih inkubatora
i industrijsko-tehnolokih parkova, i aktivnosti na polju umreavanja i poslovnog
povezivanja MSP, koje se odvijaju u klasterima. Na podruju nikog regiona se
sprovodi nekoliko mera u pravcu umreavanja i poslovnog povezivanja
preduzetnika kao to su: osnivanje poslovnog inkubatora i stvaranje klastera
(Stefanovi i Ivanovi-uki, 2011).
Poslovni inkubatori su organizacije koje obezbeuju infrastrukturnu podrku
poslovnoj i inovacionoj aktivnosti novoosnovanih preduzea5. Osnovna misija
osnivanja poslovnih inkubatora je podrka u osnivanju i razvoju preduzetnikih
organizacija, a cilj je pruanje razliitih oblika pomoi preduzetnicima prilikom
otpoinjanja biznisa u poetnim fazama postojanja, kako bi im pomogli da
prevaziu kritini period poslovanja i posle odreenog vremena izali iz
inkubatora kao finansijski stabilne organizacije sposobne za samostalan rad.
Biznis-inkubatori obino omoguavaju svojim lanovima povoljnu cenu zakupa
poslovnog prostora, objedinjeno korienje usluga u raznim vidovima po
povoljnijoj ceni, formalan ili neformalan pristup finansijskim izvorima organizuju
razliite vidove obuka, radi unapreenja znanja i vetina preduzetnika i sl.
Zahvaljujui navedenim oblicima pomoi poslovnih inkubatora, kao i
podsticajnom okruenju koje se u njemu formira, pristupu novim znanjima i
metodama poslovanja, meusobnom povezivanju stanara koje omoguuje transfer
znanja, tehnologije i know-how poslovni inkubatori znaajno doprinose uspehu
malog biznisa lociranog u poslovnom inkubatoru i razvoju preduzetnitva.
Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da start-up preduzea koja su otpoela svoje
poslovanje u poslovnim inkubatorima imaju niu stopu neuspeha u odnosu na
preduzea koja su osnovana van poslovnih inkubatora. Pored toga, poslovni
inkubatori doprinose poveanju zaposlenosti regiona, zato to osnivanje novih
preduzetnikih organizacija obezbeuje otvaranje novih radnih mesta,
promovisanje ekonomske samostalnosti odreenih kategorija stanovnitva, prenos
Zakon o inovacionoj delatnosti Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 110/05 (lan
21) definie poslovno-tehnoloke inkubatore kao privredna drutva ija je glavna
aktivnost obezbeenje i iznajmljivanje dostupnog kancelarijskog prostora,
administrativne, tehnike i druge usluge novonastalim preduzeima ili inovacionim
organizacijama.
555
znanja i tehnologija sa univerziteta i iz velikih preduzea itd. (Ivanovi-uki i

Zeevi, 2005, 28-30).
Poslovni inkubator u Niu, je osnovan 08.07.2005. godine. Nalazi se u okviru AD
MIN Holding Ni, u industrijskoj zoni Grada na poslovnom prostoru ukupne
povrine 2700 2, od ega je za proizvodnju namenjeno 2100 2, a za
administrativni deo 600 2. Misija Inkubator centra bila je da pomogne razvoj
preduzetnitva kroz obezbeenje poslovnog prostora, pruanje poslovnih i drugih
usluga u najkritinijim fazama razvoja preduzea i na taj nain utie na poveanje
zapoljavanja i postane pokreta ekonomskog razvoja nikog regiona. Strateki
cilj bio je da vremenom Inkubator centar u Niu preraste u industrijski park i da
vri promociju lokalnog preduzetnitva i prua pomo u razvoju novih preduzea
(Izvod iz biznis plana BIC Ni, 2005, str. 17-23).
U Biznis inkubator centar Ni je primljeno 12 preduzetnika. Svi oni su dobili
veliki broj razliitih oblika pomoi. Nakon prvog perioda poslovne inkubacije na
nivou grada Nia je usvojen projekat pokretanja drugog inkubacionog ciklusa i
osnivanja Centra za informaciono-komunikacione tehnologije Inkubator centra u
Niu. Tim projektom predvien je prijem novih 23 stanara i to 13 iz oblasti
proizvodnje i 10 iz oblasti informaciono-komunikacionih i novih tehnologija.
Nakon izbora stanara predviene su aktivnosti podrke stanarima Inkubator centra
koje obuhvataju: tehnike usluge (pristup Internetu, zajednika i posebne web
stranice, integralni raunarski sistem, prostorije za poslovne razgovore, seminare,
prezentacije); usluge konsaltinga, kouinga i mentoringa (poslovno savetovanje i
usluge prilikom osnivanja preduzea, izrade biznis planova i investicionih
elaborate, raunovodstvene usluge, pravni i marketinki saveti, projekti
unapreenja poslovanja i reinenjeringa); poslovna edukacija (opti i
specijalizovani programi edukacije). Pored toga, predvieno je da Inkubator
centar prua usluge treim licima (pre svega nezaposlenim licima sa evidencije
Nacionalne slube za zapoljavanje, poslovnu praksu studentima zavrnih godina
fakulteta i praksu srednjokolcima, konsalting usluge preduzetnicima i MSP u
okruenju. Predviena je saradnja sa Univerzitetom i fakultetima na
implementaciji projekata iz oblasti inovacija i ostvareno povezivanje preduzetnika
iz regiona sa stratekim partnerima i investitorima. Na kraju, predvieno je
ukljuivanje odnosno prerastanje Inkubator centra u Tehnoloki park. Takoe
sagledano je mogue ukljuivanje IC u rad postojeih klastera u Niu.
Realizacijom ovih ciljeva i aktivnosti Inkubator centar u Niu bi trebalo da
doprinese smanjenju nezaposlenosti, podsticanju privrednog rasta i preduzetnike
aktivnosti u Gradu Niu i regionu (Stefanovi i Ivanovi-uki, 2011).
Iskustva razvijenih zemalja i zemalja u razvoju pokazuju da veoma znaajnu meru
za podsticanje privrednog razvoja i poveanje zaposlenosti moe predstavljati
556
PREDI, IVANOVI-UKI
klastersko povezivanje preduzetnika i MSP. Klasteri predstavljaju, geografsku

koncentraciju meusobno povezanih preduzea i institucija podrke u odreenoj
oblasti (Porter, 2008, p. 78). Povezivanjem preduzea u klastere ublaavaju se
nedostaci malih preduzea vezani za ograniene proizvodne resurse, nemogunost
finansiranja inovativnih projekata, nedostatak znanja i informacija, nedovoljnu
primenu marketinkih aktivnosti i sl. Doprinosei unapreenju poslovanja malih
preduzea koja okupljaju, klasteri obezbeuju otvaranje novih radnih mesta,
stvaraju povoljno okruenje za osnivanje novih preduzea, to u konanom ishodu
vodi poboljanju opte ekonomske situacije regiona i poveanju zaposlenosti.
Pored toga, preko klasterske inicijative se promoviu inovativne aktivnosti
preduzea i partnerski rad, koji vrlo esto za rezultat imaju zajedniki brend po
kome i itav region postaje prepoznatljiv. Klasteri jo omoguavaju privlaenje
stranih direktnih investicija u region, jer mogu predstavljati dobrog stratekog
partnera velikim firmama. I na kraju, klasteri doprinose unapreenju tehnolokog
razvoja regiona zahvaljujui razmeni informacija i iskustava razliitih segmenta
privrede, obrazovnih institucija i razvojno-istraivakih agencija. Iz ovih razloga
se klastersko povezivanje veoma esto koristi kao mera podsticanja
preduzetnitva (Ivanovi-uki, 2008, str. 317-324).
Vlada RS je shvatila da stvaranje klastera u Srbiji moe doprineti privrednom
razvoju. Zato je jo 2005. godine Ministarstvo privrede RS pokrenulo Projekat
podrke razvoju klastera. Kao rezultat tih aktivnosti nastao je veliki broj klastera
u Srbiji. Na podruju Nia nastali su graevinski klaster Duner i tekstilni
klaster Impuls (Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u Republici
Srbiji, 2007-2010, str. 34). Tokom 2010. god. je na podruju nikog regiona
poela priprema za osnivanje Klastera sireva i stvoren je Savez start up
klastera. "Savez start up klastera ukljuuje nekoliko lokalnih klastera koji
povezuju novoosnovana preduzea (do 5 godina postojanja):
Tekstilni start up klaster koji ukljuuje 18 tekstilnih preduzea i
preduzetnikih radnji,
Klaster usluga start up koji ukljuuje tridesetak uslunih organizacija
najrazliitijih delatnosti (advokatske kancelarije, sportsko rekreativne
centre, ugostiteljske objekte i sl.),
Medical start up klaster koji okuplja petnaestak zdravstvenih
organizacija (poliklinika, stomatolokih ordinacija, rehabilitacionih
centara i sl.),
Graevinski start up klaster koji ukljuuje preko trideset
preduzetnikih organizacija iz oblasti graevinarstva, dizajna, logistike, i
Klaster Agro start up ukljuuje dvadesetak preduzea za proizvodnju i
preradu poljoprivrednih proizvoda i zdrave hrane.
557
Cilj ove organizacije je stvaranje boljeg poslovnog okruenja za poetnike u

biznisu, kroz razliite oblike podrke: razmenom relevantnih informacija izmeu
lanica, uspostavljanjem kontakata sa javnim i NGO organizacijama i sl.
(Stevovi, 2010, str. 2).
Jedna od najnovijih mera u oblasti klasterizacije je osnivanje klastera sireva. Cilj
stvaranja klastera sireva je pruanje pomoi proizvoaima mlenih preraevina u
Nikom, Pirotskom i Toplikom regionu, kako bi se kroz unapreenje njihovog
poslovanja otvorila nova radna mesta, stvorilo bolje poslovno okruenje za
osnivanje novih preduzea, privukli investitori u region i stvorio prepoznatljiv
brend sireva Jugoistone Srbije. To bi postepeno dovelo do privrednog
oivljavanja regiona, koji spadaju u grupu najnerazvijenijih u Srbiji a u kojima je
prisutna znaajna koncentracija proizvoaa mleka (Stefanovi i Ivanovi-uki,
2011).
Dakle na podruju nikog regiona sprovodi se veliki broj podsticajnih mera u
pravcu razvoja preduzetnitva i samozaposljavanja. injenica da su stepen
zaposlenosti u ovom regionu i ivotni standard stanovnitva nii u odnosu na
mnoge druge regione, ukazuje da treba ulagati mnogo vie napora nego u
prethodnom periodu. Potrebno je da drava i lokalne vlasti sprovedu mnogo vie
podsticajnih mera, kako bi zaposlenost i ivotni standard stanovnitva ovog
regiona dostigli republiki prosek.
28.3 ZAKLJUAK
Poslednjih par decenija Srbija se suoila sa velikim brojem privrednih problema,
koji su za posledicu imali smanjenje zaposlenosti i pad ivotnog standarda
stanovnitva. Kao jedno od reenja za ublaavanje navedenih problema, Vlada
Srbije je videla u podsticanju preduzetnitva i samozapoljavanja. Sproveden je
veliki broj podsticajnih mera u ovom pravcu, kao to su pruanje savetodavne
pomoi postojeim i potencijalnim preduzetnicima, obezbeenje razliitih
finansijskih stimulansa i podsticanje poslovnog povezivanja (kroz osnivanje
poslovnih inkubatora, tehnolokih parkova i poslovnih klastera). Ove mere su
naroito intenzivirane u regionima iji je stepen privrednog razvoja ispod
republikog proseka, kao to je niki. U nikom regionu je: osnovana regionalna
agencija za razvoj preduzetnitva koja prua razliite oblike pomoi
preduzetnicima, NSZ organizuje razliite oblike edukacija i prua finansijsku
pomo za zapoljavanja i samozapoljavanje, osnovan je Biznis inkubator centar
Ni, formirani su klasteri Duner i Impuls, osnovan je Strut up klaster i u
toku je realizacija projekta za osnivanje Klastera sireva. Ove mere doprinose:
558
PREDI, IVANOVI-UKI
stvaranju dobrog poslovnog ambijenta za razvoj preduzetnitva i samozapoljavanja, poveanju zaposlenosti i rastu ivotnog standarda stanovnitva.
Drugi znaajan problem u Srbiji je nedostatak strunjaka i neusaglaena
kvalifikaciona i obrazovna struktura na strani ponude i tranje radne snage. Da bi
se ovaj problem reio potrebno je podsticanje doivotnog uenja i usavravanja
stanovnitva. Na podruju nikog regiona sprovodi se veliki broj edukativnih
programa na fakultetima Univerziteta u Niu, kako bi se kroz inoviranje znanja,
sticanje novih vetina, dokvalifikacije i prekvalifikacije, poveala kompetentnost
radne snage i poveala zaposlenost. Isto tako od 2009. godine sprovodi se
TEMPUS projekat Razvoj koncepta doivotnog uenja u Srbiji, iji je cilj
promovisanje doivotnog obrazovanja i usavravanja i osposobljavanje
stanovnitva da se bolje snalazi u promenljivom okruenju, kakvo je savremeno.
LITERATURA
1.
Aspinwall, E., Characterizing knowledge management in the small business

environment, Journal of Knowledge Management, 3 /2004. pp..24-32
2. Avramovi, B.: Udruivanjem protiv krize, Regija, asopis PKN, br. 3, 2009. pp.
9-12
3. Babi, V., Makojevi, N., Eri, J., Doivotno uenje, Izazov za pojedinca i drutvo,
2010. Univerzitet u Kragujevcu
4. Beinhocker, E., Davis, I., and Mendonca, L.,The 10 Trends You Have to Watch,
Harvard Business Review, July-August 2009, pp. 130-137
5. ECDVT (2008) Euroupean Centre for the Development of Vocational Training,
http://www.cedefop.europa.eu/EN/Files/3052_en.pdf
6. Ivanovi-uki, M., Strategy of small and medium enterprises in terms of
globalization, International Scientific Conference, Competitiveness in the Condition
of a Global Economy, Faculty of Economics, Ni, October, 2008, pp. 317-324
7. Ivanovi-uki, M., orevi A., Usklaivanje ljudskih resursa sa strategijom,
Ekonomske teme 10/2005., Ekonomski fakultet u Niu, str. 163-171
8. Ivanovi-uki, M., Uloga menadmenta u povezivanju ciljeva kljunih interesnih
grupa preduzea, doktorska disertacija, 2009. Ekonomski fakultet Ni
9. Ivanovi-uki, M., Zeevi, J., Razvoj poslovnih inkubatora u Srbiji, Poslovna
politika, jun 2005, str. 28-31.
10. Kaplan, D., Norton, K., Strategy maps, Converting intagible assets into tangible
outcomes, Hardvard Business School Press, Boston Massachusetts, 2004.
11. Kaplan, J., Warren, A., Patterns of Enterpreneurship, 2007. John Wily and Sons Inc.
12. Koncept industrijskog razvoja Republike Srbije, Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja, 2008. Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u
Republici Srbiji 2007-2010.
http://www.pks.rs/Portals/0/pks/MiSPreduzeca/program2007-2010.pdf
559
13. Moore, C., Petty, W., Palich, L., Longenecker, J., Managing Small Business, An
Enterpreneural Emphasis, 2008. South-Western Cengage Learning Academic
Resource Center, Mason USA
14. Operativni program za implementaciju Strategije razvoja Grada Nia od 2009-2011,
http://www.kler.ni.rs/index.php?section=downloads&subsection=category&category
_id=7
15. Plan odrivosti Inkubator centra 2009-2013. god. sa elementima biznis plana,
Ikubator centar d.o.o. Ni, februar, 2009. godine.
16. Porter, M., Clusters and The New Economy of Competition, Harvard Business
Review, November-December 2008, pp. 77-90
17. Predi, B., Ivanovi-uki, M., Upravljanje nematerijalnom imovinom u funkciji
privrednog razvoja, zbornik radova sa Meunarodng simpozijuma: Institucionalne
promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije u 2006 godini, Kragujevac,
decembar 2005. str. 237-249
18. Regional Socio-Economic Development Programme 2, City of Nis, march 2010.
19. Rousseau, D., Shperling Z., Piece of the action:Ownership and the changing
employment relationship, The Academy of management review, 10-2003 pp.553-57
20. Saoptenje o rezultatima poslovanja privrede u Republici Srbiji ostvarenim u 2009.
godini, Vlada RS, http://www.apr.gov.rs
21. Stefanovi, S., Ivanovi-uki, M., Podrka preduzetnitvu u Niavskom okrugu u
cilju poveanja konkurentnosti i prevazilaenja ekonomske krize, rad je saopten na
Meunarodnom naunom skupu, Iskustva u prevazilaenju globalne ekonomske
krize na primeru Srbije i Italije, Ekonomski fakultet Ni, 2011. (Zbornik radova je u
pripremi)
22. Stevovi J., Mrea klastera za bolju trinu poziciju, Infocluster, asopis Start up
klastera nikog regiona, maj 2010. str. 1-4
23. Storey, D., Greene, F., Small Business and Enterpreneurship, 2010. Prentice Hall,
Pearson Education London
24. Strategija razvoja Grada Nia, decembar 2007, i Revizija Strategije za period 20092020,
http://www.kler.ni.rs/index.php?section=downloads&subsection=category&category
_id=7
25. Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije od 2007-2012.
http://www.decentralizacijasrbije.net/uploads/file/strategija_regionalnog_razvoja.pdf
26. Statistiki bilten Nacionalne slube za zapoljavanje
27. TowersPerrin (2005) Executive Report, Winning Strategies for A Global Workforce,
Attracting, Retaining and Engaging Emploeeys for Competitive Advantage,
TowersPerrin Global Workforce Study, 2005. www.towersperrin.com
28. Wickham, P., Strategic Enterpreneurship, A decision-making approach to new
venture creation and management, 2001. Prentice Hall, Pearson Education London
29. www.pio.rs/sr
30. www.narr.gov.rs/default.aspx
31. www.textileimpuls.com/index.htm
32. www.startupclustersnis.com/article-6.htm
33. webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php
STRUNI RAD
POGLAVLJE 29
DUGORONE POLITIKE
ZAPOLJAVANJA U EU I SRBIJI 1
Olja Munitlak Ivanovi 2,Simonid Vuenov 3, Andre Andrejevi 4
Apstrakt: Jedno od osnovnih nel n jedinstvenom tritu Evropske unije (EU)
je pravo na zapoljavanje dravljana Unije. Meutim, ncionlne regulcije
predstvljju prepreke ovim tenjm. Prepreke se svluju normm EU, koje
grntuju uzjmno priznvnje i unifikciju profesionlnih kvlifikcij meu
zemljm lnicm. Globln kriz je potvrdil direktnu vezu izmeu stnj u
ekonomiji i trit rd, a stop nezposlenosti u EU27 u novembru 2010. godine
iznosil je 9,6%, dok je u istom periodu u Srbiji ona iznosila ak 19,2%. U
Republici Srbiji, politiku zapoljavanja kreira Ministarstvo za ekonomiju i
regionalni razvoj dok Ncionln slub z zpoljvnje relizuje mere ktivne
politike zpoljvnj. Dalji ekonomski razvoj i prosperitet, kako EU, tako i
Srbije direktno zavisi od zaposlenosti, pa je u fokusu ovog rada upravo politika
zapoljavanja, koja se razlikuje u nacionalnim ekonomijama, ne sutinski ve
spram socijalnog modela. U radu e biti predstavljeno trite rada EU i Srbije,
strategije politika zapoljavanja u EU, Evropa 2020 integrisane smernice, potom
stanje i perspektivama politike zapoljavanja i trita rada Srbije.U Narednom
odeljak bie prezentovana uporedna analiza dugoronih politika zapoljavanja
EU i Srbije.
Kljune rei: zpoljvnje u EU i Srbiji, smernice zpoljvnj, stop
zposlenosti, nezposlenost, usaglaavanja, integracije.
Ovj rd predstvlj deo istrivnj n projektu broj III 47009 "Evropske integrcije i
drutveno-ekonomske promene privrede Srbije n putu k EU "koji finnsir
Ministrstvo nuke i tehnolokog rzvoj Republike Srbije koji finnsir Ministrstvo
nuke i tehnolokog rzvoj Republike Srbije.
2
Prof.dr Olja Munitlak Ivanovi, Fakultet za usluni biznis, Univerzitet Edukons,
Sremsk Kmenic
3
Simonid Vuenov, student doktorskih studij, Fkultet poslovne ekonomije,
Univerzitet Edukons, Sremsk Kmenic
4
Andre Andrejevi, student doktorskih studij, Fkultet poslovne ekonomije ,
Univerzitet Edukons, Sremsk Kmenic
DUGORONE POLITIKE ZAPOLJAVANJA U EU I SRBIJI
561
29.1. UVOD
Potreba za stvaranjem jedinstvenog privrednog i drutvenog okvira u Evropskoj
uniji, pokrenula je brojne politike u cilju stvaranja koordinisane akcije, koja se na
nekim podrujima (npr. finansijski sistem kao osnova funkcionisanja bilo kog
privrednog sistema) vie, a u drugim manje (npr. socijalne politike) razvila.
Pitanje zapoljavanja i regulisanja trita rada u prolosti je uglavnom reavano
saradnjom vlada drava lanica, a zajednike odrednice na nivou Unije definisane
su tek Ugovorom iz Amsterdama 1997. godine.
Kako je pitanje zapolsenosti jedno od krucijalnih u markoekonosmkom smislu,
potreba za to lakim i efikasnijim zapoljavanjem znaajan je segment strategije
opstanka svake ekonomije.
Cilj rada je da je da analizira stanje na tritu rada kako u Evrospskoj uniji, tako i u
Srbiji. Politika zapoljavanja na posmatranom podruju bie predstavljena
hronoloki, od tenje za njenim uvoenjem, do njene instutucionalizacije. Na
osnovu posmtranih trendova, bie prikazane dugorone strategije, kao i
predvianja kretanja na tritu rada do kraja ove decenjije, gde je akcenat na
dugoronim kretanjima koje Srbija treba da sledi, kao kandidat za lanstvo u EU.
29.2. POLITIKA ZAPOLJAVANJA U EVROPSKOJ UNIJI

Od samog osnivanja, Zajednica je imala ambiciozne planove za nacionalne
socijalne politike, ali su oni dugo ostajali samo u sferi projekcija. Obimnije
socijalne politike poele su da se sprovode tek posle uspostavljanja jedinstvenog
trita. Prioriteti socijalnih politika za koje je nadlena GD5 (Generalna direkcija
za zapoljavanje, industrijske odnose i socijalna pitanja), menjali su se kako su
evoluirali ekonomski, drutveni i politiki problemi. Od osnivanja Zajednice,
socijalne politike su bile vezane za podizanje ivotnog standarda, zabranu deijeg
rada, unapreenje radnih i ivotnih uslova, a kasnije su se preorijentisale na
probleme radne mobilnosti, jednakog tretmana pri zapoljavanju, da bi opadanje
ekonomskog rasta dovelo do postavljanja sveobuhvatnih pitanja radno-drutvenog
tretmana zaposlenih (Prokopijevi, 2005, str. 317, 318).
Komisija je osnovala ,,Sedoc (informativni sistem koji je posedovao kodifikovane
poslove i kvalifikacije potrebne za obavljanje svakog od ponuenih poslova) 1989.
godine u cilju omoguavanja povezivanja i oglaavanja poslova. Godine 1994. sa
radom je poeo EURES (European Employment Services Network),
kompjuterizovani sistem za razmenu podataka o slobodnim radnim mestima,
562
MUNITLAK IVANOVI, VUENOV, ANDREJEVI
sjedinjen sa javnim slubama za zapoljavanje zemalja lanica (Hantrais, 2000, str.

203). Pribavljanje detaljnih informacija o slobodnim radnim mestima i aplikacija
za zapoljavanje, kao i opte informacije o uslovima ivota i rada, tritu rada,
aktivirani su u cilju podrke pojedincima, koji trae posao i poslodavcima
zainteresovanim za regrutovanje u okviru Unije.
Sporazum o socijalnoj politici, integrisan u lanove Ugovora (136-148 EZ), takoe
dobija elemente politike zapoljavanja, tako to se Uniji dodeljuju nadlenosti u
oblasti oblikovanja radne sredine, uslova rada, odnosa izmeu tarifnih partnera i
socijalne sigurnosti. Politika jednakih prava EU ne dobija na znaaju samo u
okviru politike zapoljavanja. Bela knjiga o razvoju, konkurentskoj sposobnosti i
zapoljavanju, koju je Komisija objavila 1993. godine, podstakla je drave lanice
EU na preuzimanje nove inicijative, iji je cilj bio pojaana koordinacija njihovih
do tada uglavnom izolovano sprovoenih politika zapoljavanja. Na sednici
Evropskog Saveta u Esenu, decembra 1994. godine, efovi drava i vlada prvi put
su definisali oblasti delovanja, s ciljem borbe protiv visoke nezaposlenosti, a radi
zajednikih inicijativa privrednog rasta sa namerom poveanja zaposlenosti.
Politika zapoljavanja (Maurer, 2002) bila je centralna tema Meunarodne
konferencije 1996/1997. godine sazvane radi izrade Amsterdamskog ugovora. Na
inicijativu vlada vedske, Francuske i Austrije, ova politika ugovorno je
pozicionirana u samostalni odeljak - ,,Zapoljavanje, lanovi 125-130 UEZ
(Vajdenfeld,Vesels, 2002, str. 249, 250). Na taj nain Ugovor postavlja postulat
izrade i stalne dorade koordinisane strategije zapoljavanja, koju bi obavljala EZ i
njene drave lanice, pri emu je u sreditu panje podrka kvalifikaciji,
obrazovanju i sposobnosti prilagoavanja zaposlenih i fleksibilno prilagoavanje
trita rada potrebama privrednih reformi.
Uprkos slobodi migracije ljudi u okviru Zajednice u cilju zapoljavanja, lan 48.
eksplicitno iskljuuje javne slube od slobode kretanja ljudi. Revidiran lan 39,
takoe istie da se provizije ne odnose na javni sektor. Radna mesta u pravosuu,
policiji, vojsci i diplomatiji, kao i u arhitekturi i superviziji u javnoj administraciji
rezervisana su za pripadnike nacije, dok druga, poput medicinskih sestara, nisu
nacionalno ograniena. Pa ipak, programi poput Linqua bili su organizovani sa
ciljem poveavanja mobilnosti nastavnika omoguavajui praksu radnika iz ovog
dela javnog sektora u inostranstvu.
U cilju pravovremenog usmeravanja budue radne snage u skladu sa potrebama
trita, zemlje lanice razvile su strategije ranog utvrivanja kvalifikacionih
potreba zaposlenih u EU, a Francuska, Italija, panija i Nemaka ve dui niz
godina praktikuju ovaj mehanizam u cilju zadovoljavanja potreba trita.
563
Socijalna politika podrazumeva nekoliko temeljnih odrednica: poveanje broja

radnih mesta, raznolikost izbora poslova na evropskom tritu rada, jednake uslove
zapoljavanja, poboljanje uslova ivota i rada, visok nivo kvaliteta socijalne
politike i socijalne kohezije, ali i podsticanje poboljanja opremljenosti lanica u
svrhu praktinog prihvatanja promena zasnovanih na znanju.
Nadlenost u reavanju navedenih pitanja i dalje imaju drave lanice, a uloga
nadnacionalnih organa uglavnom je savetodavna. U okviru godinjeg nadzora i
izvetavanja (l. 148. UFEU) Savet i Komisija najpre sastavljaju zajedniki
godinji izvetaj o zaposlenosti u Evropi, koji podnose Evropskom savetu na
usvajanje zakljuaka. Zakljuci ine osnovne smernice politike zapoljavanja, koje
Savet na predlog Komisije i nakon sasluanja Evropskog parlamenta, Ekonomskog
i socijalnog komiteta, Komiteta regiona i Odbora za zapoljavanje, usvaja
kvalifikovanom veinom. Smernice se odnose na drave lanice, koje potom
sainjavaju ,,nacionalne akcione planove, a u toku godine i izvetaj o preduzetim
merama, za sprovoenje smernica zacrtanih ciljeva. Postupak implementacije
politike zapoljavanja se zavrava izradom godinjeg izvetaja Komisije i Saveta o
zaposlenosti u EU i sprovoenju smernica, koji se upuuju Evropskom savetu.
Pored godinjih provera nacionalnih praksi primenjivanih u cilju podizanja kvota
zaposlenosti (monitoring), bitni elementi strategije zapoljavanja, pokrenuti
Amsterdamskim ugovorom predstavljaju obavljanje mera i akcija u dravama
lanicama i javno pripremanje i irenje sistema poreenja efikasnosti, kao
pretpostavke uporeivanja sa ciljevima Unije na polju zapoljavanja.
Smernice politike zapoljavanja, koje predlae Savet, nemaju pravno obavezujue
dejstvo u dravama lanicama, one su samo sredstvo javnog uvida u nacionalne
(ne)uspehe. Politiko-psiholoko dejstvo koje iz smernica proizlazi ne zavisi samo
od lojalnosti, ve i od stepena preciznosti smernica. Dakle, smernice mogu
predstavljati samo listu apstraktno formulisanih mera, i upravo iz te injenice
politika zapoljavanja na nivou EU jo uvek nije jedinstvena, ve je preputena
dravama lanicama na formulisanje i koordinisanje.
Novembra 2000. godine u EU je bilo oko 14 miliona (8,1%) nezaposlenih.
esnaest posto svih graana ispod 25 godina starosti nije imalo radno mesto, a
skoro 50% svih graana iznad 25 godina starosti nije imalo obrazovanje vie od
osnovnog (Vajdenfeld, Vesels, 2002, str. 247). Prema ovim podacima, nije zauujue to je u anketama graana EU, ali i pri odabiru kljunih tema za nacionalne
izbore, u vladinim saoptenjima i budetskim debatama, upravo borba protiv
visoke nezaposlenosti smatrana jednim od najznaajnijih drutveno-politikih
zadataka. Miljenja o konkretnom uobliavanju koordinisane politike zapoljavanja
na nivou EU duboko su podeljena. Razmimoilaenja se manifestuju u vidu debata
564
o odnosima, pobornika konkurencije jedne socijalne trine ekonomije, kojom se

titi autonomija drave lanice i njenih socijalnih partnera s jedne strane, a sa druge
strane zagovornika prenoenja nadlenosti (zasnovanog na Ugovoru o EU) u
donoenju propisa Unije, kojim drave lanice ugrauju bitne elemente autonomnih delovanja u sistem odluivanja EU - preko Saveta EU, ili ak preputaju
organima EU - Evropska komisija (Vajdenfeld, Vesels, 2002, str. 247, 251).
Lisabonska strategija, naglaava da EU treba da povea produktivnost i
konkurentnost, dok je jaanje socijalne kohezije neophodno, u uslovima globalne
konkurencije, tehnolokih promena i starenja stanovnitva. Evropski socijalni fond
i Evropski fond za regionalni razvoj, kao i Akcioni program u okviru politike
obrazovanja u EU, sprovode pojedinane akcije u cilju poveanja fleksibilnosti
trita rada i organizacije radnog vremena, prekvalifikacije radne snage i otvaranja
novih radnih mesta u sektorima intenzivnog rasta (usluge, nove tehnologije,
informatike i komunikacije i zatite ivotne sredine).
U Lisabonu je 2000. odlueno i da Unija vie panje posveti koordinaciji
ekonomske i socijalne politike, kako bi se ostvario cilj da Evropa do 2010. godine
bude najkonkurentnija, na znanju zasnovana ekonomija, te je u tom cilju i
osnovano novo telo EU - Tripartitni socijalni samit za rast i zapoljavanje. Ciljevi,
poput jaanja vetina i kvalifikacija radnika, modernizacija organizacije rada,
promocija jednakih mogunosti i razliitosti, te razvoj aktivne politike saradnje, ne
mogu se ostvariti bez socijalnih partnera. Socijalni dijalog i opsene konsultacije,
smatraju se povezanim komponentama, te propisuju minimalne standarde na ovom
podruju. Komisija je ak preuzela obavezu javnog objavljivanja konsultacija, koje
e biti dostupne svim zainteresovanima.
Zajednike ciljeve politike zapoljavanja utvrdile su sve drave lanice za
razdoblje 20052008. godine, objedinjene dokumentom Smernice zapoljavanja, a
temeljni dokument evropske socijalne politike je Socijalni program za razdoblje
2005-2010. godine.
Pa ipak, iskustvo pokazuje da Smernice nisu postavile dovoljno jasne prioritete i da
nedovoljna koherentnost ograniava njihov uticaj na nacionalne politike.
29.2.1. Zaposlenost u EU
Stope zaposlenosti na nivou zemalja EU date su u tabeli 1, a prema podacima
Eurostata. Posmatrano na nivou EU27, evidentno je da je kriza znaajno uticala
na zaposlenost u EU, izuzev u Poljskoj, Holandiji, Irskoj i Nemakoj, dok je
najvei pad zaposlenosti zabeleen u Letoniji sa 68,6% 2008. godine, na 60,9%
2009. godine i Estoniji sa 69,8% 2008. na 63,5% 2009. godine.
565
Tabela 1. Stopa zaposlenosti u EU, 1999-2009. godina

Zemlja/ godina 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
EU 27
EU 25
EU 15
Evro zona
Belgija
Bugarska
eka
Danska
Nemaka
Estonija
Irska
Grka
panija
Francuska
Italija
Kipar
Letonija
Litvanija
Luksemburg
Maarska
Malta
Holandija
Austrija
Poljska
Portugal
Rumunija
Slovenija
Slovaka
Finska
vedska
Velika Britanija
61,8
61,9
62,5
60,4
59,3
:
65,6
76,0
65,2
61,5
63,3
55,9
53,8
60,9
52,7
:
58,8
61,7
61,7
55,6
:
71,7
68,6
57,6
67,4
63,2
62,2
58,1
66,4
71,7
71
62,2
62,4
63,4
61,4
60,5
50,4
65,0
76,3
65,6
60,4
65,2
56,5
56,3
62,1
53,7
65,7
57,5
59,1
62,7
56,3
54,2
72,9
68,5
55,0
68,4
63,0
62,8
56,8
67,2
73,0
71,2
62,6
62,8
64,1
62,1
59,9
49,7
65,0
76,2
65,8
61,0
65,8
56,3
57,8
62,8
54,8
67,8
58,6
57,5
63,1
56,2
54,3
74,1
68,5
53,4
69,0
62,4
63,8
56,8
68,1
74,0
71,4
62,4
62,8
64,2
62,3
59,9
50,6
65,4
75,9
65,4
62,0
65,5
57,5
58,5
63,0
55,5
68,6
60,4
59,9
63,4
56,2
54,4
74,4
68,7
51,5
68,8
57,6
63,4
56,8
68,1
73,6
71,4
62,6
63,0
64,5
62,6
59,6
52,5
64,7
75,1
65,0
62,9
65,5
58,7
59,8
64,0
56,1
69,2
61,8
61,1
62,2
57,0
54,2
73,6
68,9
51,2
68,1
57,6
62,6
57,7
67,7
72,9
71,5
63,0
63,4
64,9
63,1
60,3
54,2
64,2
75,7
65,0
63,0
66,3
59,4
61,1
63,8
57,6
68,9
62,3
61,2
62,5
56,8
54,0
73,1
67,8
51,7
67,8
57,7
65,3
57,0
67,6
72,1
71,7
63,5
64,0
65,4
63,7
61,1
55,8
64,8
75,9
66
64,4
67,6
60,1
63,3
63,7
57,6
68,5
63,3
62,6
63,6
56,9
53,9
73,2
68,6
52,8
67,5
57,6
66,0
57,7
68,4
72,5
71,7
Izvor: EUROSTAT (2011.) [online]
64,5
64,8
66,2
64,6
61,0
58,6
65,3
77,4
67,5
68,1
68,6
61,0
64,8
63,7
58,4
69,6
66,3
63,6
63,6
57,3
53,6
74,3
70,2
54,5
67,9
58,8
66,6
59,4
69,3
73,1
71,6
65,4
65,8
66,9
65,6
62,0
61,7
66,1
77,1
69,4
69,4
69,1
61,4
65,6
64,3
58,7
71,0
68,3
64,9
64,2
57,3
54,6
76,0
71,4
57,0
67,8
58,8
67,8
60,7
70,3
74,2
71,5
65,9
66,3
67,3
66,0
62,4
64,0
66,6
78,1
70,7
69,8
67,6
61,9
64,3
64,9
58,7
70,9
68,6
64,3
63,4
56,7
55,3
77,2
72,1
59,2
68,2
59,0
68,6
62,3
71,1
74,3
71,5
64,6
65,0
65,9
64,7
61,6
62,6
65,4
75,7
70,9
63,5
61,8
61,2
59,8
64,2
57,5
69,9
60,9
60,1
65,2
55,4
54,9
77,0
71,6
59,3
66,3
58,6
67,5
60,2
68,7
72,2
69,9
566
Prikaz 1. Stopa nezaposlenosti u januaru 2011.godine, sezonski prilagoena
Q3 2010 ** Decembar 2010 *** Novembar 2010 **** Q4 201

Izvor: Eurostat
Sezonski prilagoena stopa nezaposlenosti u Evrozoni (EA17) bila je 9,9% u

januaru 2011., dok je u decembru 2010.godine, bila 10,0% , koliko je bila i u
januaru 2010 godine. Stopa nezaposlenosti u EU27 bila je 9,5% u januaru 2011.
godine, u poreenju sa 9,6% u decembru 2010. godine.
Evrostat procenjuje da je 23.048 miliona mukaraca i ena u EU27, od kojih
15.775 miliona u zoni evra, bilo nezaposleno u januaru 2011. godine, dok je u
decembru 2010.godine, broj nezaposlenih lica opao za 43 000 u EU27 i 72 000 u
evro zoni. U odnosu na januar 2010. godine, nezaposlenost je porasla za 99 000 u
EU27 i ostala gotovo stabilna u Evrozoni.
Meu dravama lanicama, najnie stope nezaposlenosti zabeleene su u
Holandiji i Austriji (oba 4,3%) i Luksemburg (4,7%), a najvia u paniji (20,4%),
Letoniji (18,3% u treem kvartalu 2010) i Litvaniji (17,4% u etvrtom kvartalu
2010. godine).
U poreenju sa istim periodom 2009. godine, stopa nezaposlenosti pala je u
jedanaest drava lanica, ostala je stabilna samo u dve, a poveana je u etrnaest
drava. Najvei padovi su zapaeni u Estoniji (16,1% do 14,3% izmeu etvrtog
kvartala 2009.godine i 2010. godine), Malti (7,2% do 6,1%) i vedskoj (8,9% do
7,9%). Najvei porast su zabeleeni u Grkoj (9,7% do 12,9% izmeu treeg
kvartala 2009.godine i 2010. godine), Maarskoj (11,0% do 12,6%) i Litvaniji
(15,9% do 17,4% izmeu etvrtog kvartala 2009. godine i 2010. godine).
Posmatrano u periodu januara 2010 i januara 2011., stopa nezaposlenosti kod
mukaraca pala je sa 9,9% na 9,8% u evro zoni i od 9,7% do 9,6% u EU27. Stopa
nezaposlenosti kod ena porasla je sa 10,0% na 10,1% u evro zoni i sa 9,3% na
9,5% u EU27.
567
U januaru 2011, stopa nezaposlenosti mladih (ispod 25 godina starosti) je 19,9%

u evro zoni i 20,6% u EU27. dok je ova stopa u godinu dana ranije bila 20,2% i
20,7% respektivno. Najnie stope nezaposlenosti zabeleene su u Holandiji
(7,8%), Austriji (8,0%) i Nemakoj (8,3%), a najvia u paniji (43,1%),
Slovakoj (37,7%) i Litvaniji (34,4% u etvrtom kvartalu 2010. godine).
Efekti globalne krize, imaju dalekosene posledice na trite zapoljavanja, to je
na kratak rok evidentno. Drave lanice kroz nacionalne strategije pred svoje
kreatore privrednog sistema stavljaju zadatak da usmere ciljeve ka strategiji
Unije, a sama realzacija planova direktno zavisi od ekonomskog poloaja drava
lanica.
29.3. DUGORONA POLITIKA ZAPOLJAVANJA U

EVROPSKOJ UNIJI EVROPA 2020 INTEGRISANE SMERNICE
Globalna finansijska kriza pogodila je i Uniju. Brze akcije neophodne su u cilju
zaustavljanja spirale recesije. Evropa mora iskoristiti sva raspoloiva sredstva, to
podrazumeva zajedniki rad lanica i Unije, koordinaciju unutar Evrope i
ukljuivanje globalne odgovornosti.
Potovanje i postupanje prema usvojenom Evropskom planu oporavka predstavlja
dunost Komisije u trenutnoj ekonomskoj situaciji. Suoena sa posledicama krize,
EU mora da koordinie strategiju oporavka, sa zadatkom da povrati poverenje
potroaa i poslodavaca. Plan oporavka daje naglasak obnavljanju investicija u
EU. Prema Palnu, investicije e biti usmerene ka otvaranju radnih mesta,
podsticanju tranje i jaanju EU kao globalnog aktera. etiri prioriteta Lisabonske
strategije (European Commission, 2009, str. 14,15,16) - ljudi, poslovanje,
infrastruktura i energija, istraivanje i inovacije, imaju za cilj zatitu ljudi i
investicija.
Teite je upravo na zatiti poslovanja i promovisanja preduzetnitva. Prioritet
mora biti zatita evropskih graana od negativnih uticaja finansijske krize. Oni su
pogoeni, kao radnici, preduzetnici. Na ovom podruju drave lanice moraju
aktivno ukljuiti socijalne partnere.
Aktivno obuhvatanje integrisanih politika fleksi-sigurnosti, fokusiranih na obuke,
treninge i nadogradnje vetina, osnova su promovisanja zaposlenosti sa sigurnim
povratkom na trite rada onih koji su otputeni i dugorono nezaposleni.
Pomenuta kriza koja je dovela do znaajnog pada stope zaposlenosti, smanjene
proizvodnje, rezultirala je dramatinim efektima po javne finansije. Kriza je
568
pokazala, da stroga koordinacija politike Unije moe doneti znaajne rezultate,

ukoliko je sprovedena efektivno. Kriza je jo jednom potvrdila postojanje direktne
veze izmeu stanja u ekonomiji i trita rada, obzirom da je stopa nezaposlenosti u
EU 27 u avgustu 2010. godine iznosila 10,1%, a na nivou drava lanica, najveu
stopu nezaposlenosti, prema dostupnim podacima, belei panija sa ak 20,5%,
potom Slovaka sa 14,6% i Grka sa 13,9%.
,,Evropa 2020. Integrisane smernice", dokument donet marta 2010. godine,
uspostavio je okvir za strategije i reforme na nivou drava lanica. Smernice u
periodu do 2020. godine su sledee:
Smernica 1: Obezbeivanje kvaliteta i odrivosti javnih finansija
Smernica 2: Usklaivanje neravnotee
Smernica 3: Smanjenje neravnotee u evro zoni
Smernica 4: Optimizacija podrke za inovacije, u oblasti istraivanja,
razvoja i znanja
Smernica 5: Unapreenje efikasnosti resursa i smanjenje emisije gasova
sa efektom staklene bate
Smernica 6: Poboljanje poslovnog okruenja i modernizacija industrije
Smernica 7: Poveanje uea na tritu rada i smanjenje strukturne
nezaposlenosti
Smernica 8: Razvijanje kvalifikovane radne snage koja odgovara
potrebama trita rada, promovisanje kvaliteta u radu i doivotnog uenja
Smernica 9: Poboljanje performansi sistema obrazovanja i obuke na
svim nivoima i poveanje visokoobrazovanih kadrova
Smernica 10: Promovisanje socijalne inkluzije i borbe protiv siromatva.
Drave lanice treba da saine programe nacionalnih reformi u kojima e detaljno
predstaviti akcije, koje e preduzeti u okviru nove strategije, sa posebnim
akcentom na ispunjenje nacionalnih ciljeva. Nadovezujui se na nadzor Komisije i
rad Saveta, Evropski savet e na godinjem nivou proceniti ukupan napredak u
sprovoenju ove strategije, postignut kako na nivou EU, tako i na nacionalnom
nivou. Istovremeno e biti ispitivani makroekonomski razvoj, zatita konkurencije i
finansijska stabilnost.
Pet naelnih ciljeva, navedenih pod odgovarajuim smernicama, predstavljaju
zajednike ciljeve voenja akcija drava lanica i Unije. Drave lanice treba da
uloe sve napore da ispune nacionalne ciljeve i da uklone prepreke koje
ograniavaju rast. Komisija predlae pojednostavljenje uslova Evropskog
socijanlog fonda (ESF) da odobri vea sredstva lanicama, koje su se ranije
pribliile iznosu od 1,8 milijardi evra u cilju fleksistrategija, te ponovnog
ukljuenja zaposlenih u projekte treninga, samozapoljavanja, pokretanja
poslovanja i programe pomoi najugroenijima. Komisija predlae reviziju zakona
569
Evropskog fonda za globalizaciono prilagoavanje, kako bi fond mogao reagovati

bre na kljune sektore i kofinansirati trgovinu i radna mesta na mestima gde su
izvrene redukcije, kao i da zadri osposobljene radnike na tritu rada (European
Commission, 2009, str. 14, 15, 16).
Drugi segment plana oporavka odnosi se na kreiranje tranje za radom. Plan
podrazumeva da lanice treba da smanje socijalne trokove poslodavaca za
zaposlene sa niim primanjima u cilju promovisanja ove grupe zaposlenih.
Predlae se i direktiva stalnog smanjenja stope PDV-a za radno-intenzivne usluge.
Prema podacima Eurostata, 2009. godine stopa zaposlenosti u 27 zemalja lanica
EU bila je 64,6 %, a projekcija za 2020. godinu je stopa zaposlenosti od 75%.
Takoe, stopu zaposlenosti ranjivih grupa - mladih od 15 do 24 godine, radnika
starosti izmeu 60 i 64 godine, nekvalifikovanih ena, invalida i migranata- treba
poveati za 10% do 2014. godine. Takoe se istie da bi 90% mladih ljudi izmeu
15 i 24 godine trebalo kolovati, obuavati ili im obezbediti zaposlenje. Evropski
parlament preporuuje vladama zemalja lanica da meu svoje nacionalne ciljeve
uvrste smanjenje broja ljudi koji ive ispod granice siromatva za 25% do 2020.
godine. Prema istraivanju Evropske komisije, 48 % graana EU bilo bi spremno
razmotriti odlazak u neku drugu zemlju ili regiju ako izgubi posao, a 17% planira
da radi u inostranstvu. Oktobra 2010. godine, samo 2,3% ljudi u Evropskoj uniji
ivelo je u nekoj drugoj zemlji lanici (Eurobarometar, Brisel, 2010).
29.4. POLITIKA ZAPOLJAVANJA U SRBIJI

Ekonomski razvoj i prosperitet Srbije direktno zavisi od zaposlenosti, a politiku
zapoljavanja kreira Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. Ncionln
slub z zpoljvnje relizuje mere ktivne politike zpoljvnj
sinhronizovano sa njenim kreatorom. Pitanjem zapoljavanja bave se i druge
institucije, kako dravne, tako i privatne (npr. ,,Infostud, ,,Lako do posla,
,,Poslovi.rs).
Od 2007. godine, institucionalni okvir politike zapoljavanja proiren je, jer
politika zapoljavanja posmatra kao deo ekonomske politike i okrenuta je
stvaranju radnih mesta i rastu zapoljavanja, i upravo od tada Ministarstvo
ekonomiju, formira okvir ove politike. Do 2007. godine, akcenat je bio
socijalnoj osnovi zapoljavanja, u ingerenciji Ministarstva rada.
se
ka
za
na
Osnovni instrument sprovoenj ktivne politike zpoljvnj u Srbiji je

Ncionlni kcioni pln zpoljvnj (NAPZ). Njime se na godinjem nivou
definiu ciljevi i prioriteti politike zpoljvnj i utvruju progrmi i mere koji
570
e se relizovti, kko bi se dostigli postvljeni ciljevi i omoguilo odrivo

povenje zposlenosti. Prvni osnov z utvrivnje NAPZ- predstvlj Zkon o
zpoljvnju i osigurnju z sluj nezposlenosti (Slubeni glsnik RS, broj
36/09) kojim je definisno sprovoenje ktivne politike zpoljvnj i utvren
obvez izrde NAPZ- n godinjem nivou.
Pri izrdi NAPZ- z 2011. godinu uzeti su u obzir ciljevi, prioriteti i smernice
evropske strtegije 2020 koje se odnose n zpoljvnje i kojom pmetn, odriv
i inkluzivni rst ekonomije stvr mogunost z visok nivo zposlenosti,
produktivnosti, socijlnu i teritorijlnu koheziju, a uzeti su u obzir i ciljevi EU,
prioriteti i plnirne ktivnosti usvojenih ncionlnih strtegij i rzvojnih
dokument.
U definisnju i izrdu NAPZ- ukljueni su socijlni prtneri i relevntne
institucije, kko bi se rzliitim pristupim omoguilo svestrno sgledvnje
relizcije plnirnih progrm i ostvrili pozitivni rezultati.
Tabela 2. Stopa nezaposlenosti u Srbiji (2000-2010.)
Stanovnitvo staro 15 i vie godina starosti
Stopa nezaposlenostiStopa nezaposlenosti
Republika Srbija
ukupno
(15 - 64 godine)
2000
12,09
13,26
2001
12,23
13,36
2002
13,28
14,47
2003
14,63
16,00
2004
18,5
19,53
2005
20,8
21,83
2006
20,9
21,56
2007
18,1
18,8
April 2008
13,3
14,00
Oktobar 2008
14,0
14,7
April -2009
15,6
16,4
Oktobar 2009
16,6
17,4
April 2010
19,2
20,1
Oktobar 2010
19,2
20,0
Izvor: Republiki zavod za statistiku , Statistiki godinjak Srbije 2010, Beograd 2010.
Prema podacima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, predstavljenim na

okruglom stolu Instituta ekonomskih nauka, februara ove godine, u intervalu
2005-2010. godine, u Srbiji je bilo 51% zaposlenih, od ega 47,1% izmeu 15-65
571
godina, a 390 hiljada ljudi, bilo je neformalno zaposleno. Novina u metodologiji

od 2008. godini je da se stopa nezaposlenosti u Srbiji rauna se po istom princip
kao i kod Eurostata.
Svetska ekonomska kriza unazadila je prve znake oporavka na tritu rada do
kojih je dolo 2008. godine. U 2009. godini zaposlenost je pala dublje nego
privredna aktivnost, a taj trend se nastavlja i dalje. Aprila 2010. godine, stopa
zaposlenosti je pala na 47%, a istovremeno, odgovarajua stopa nezaposlenosti
prela je 20%,
Struktura zaposlenosti se odlikuje mnogim nepovoljnim karakteristikama
postojanje dualnih trita rada dok je zaposlenost u javnom sektoru
predimenzionirana, a zaposlenost za platu u privatnom korporativnom sektoru je
veoma mala. Neformalna i ranjiva zaposlenost su relativno visoke, dok je
poljoprivredna zaposlenost odraslog stanovnitva u 2009. godine, nadmaila
zaposlenost u industriji. Takoe, stope zaposlenosti i aktivnosti ranjivih grupa
veoma su niske.
Obrazovanje i kvalifikacije kljuno utiu na obim i kvalitet ponude rada, Uee
visokoobrazovanih u aktivnom stanovnitvu uzrasta 25-54 godine, manje je od
20%. Uz to, jaz u pogledu vetina raste, i taj problem e biti sve izraeniji tokom
naredne ove decenije.
Prema podacima iz tabele 2, stopa nezaposlenosti je preko 2 puta vea od
prosene stope nezaposlenosti u EU.
Podaci Republikog zavoda za statistiku, od februara 2011. godine, upozoravaju
da u Srbiji bez posla svakog dana otkaz dobije 555 radnika. Prema stopi
nezaposlenosti Srbija se nalazi na prvom mestu u Evropi- to potvruju podaci
Privredne komore Srbije, koji belee da je stopa nezaposlenosti sredinom
februala dostigla nivo od 26,7 %.
Potrebno je da politika zapoljavanja bude inkorporirana u plan razvoja, ulaganja
i obnove proizvodnje, uz poseban akcenat na strategije protiv emigracija mladih,
kako bi Srbija u budunosti mogla da odgovori na potrebe blieg i daljeg
okruenja, sa kadrovima koji e doprineti prosperitetu nacionalne i regionalne
ekonomije.
572
29.5. DUGORONA POLITIKA ZAPOLJAVANJA SRBIJE

Uvvjui smernice i preporuke nove Evropske strtegije 2020 z rst i rzvoj i
relno stnje n tritu rd Republike Srbije, utvreni su ciljevi politike
zpoljvnj i odreeni prioriteti koji e se relizovti u 2011. godini.
Ciljevi ktivne politike zpoljvnj prema Nacionalnom akcionom planu
zapoljavenja u 2011. godini, usmereni su n:
povenje zposlenosti,
ulgnje u ljudski kpitl i
socijlna inkluzija.
Podsticnje zpoljvnj, socijln ukljuenost tee zpoljivih lic i rnjivih
ktegorij u svet rd, ko i povenje nivo obrzovnj nezposlenih se
ostvruje relizcijom prioritet ktivne politike zpoljvnj, odnosno mer
ktivne politike zpoljvnj.
Mnoge od prioritetnih ktivnosti koje se odnose n postvljene ciljeve
predstvljju deo proces koji je ve zpoeo i odvij se u kontinuitetu,
Aktivnosti koje su zpoele prethodnim kcionim plnom zpoljvnj
nstvljju se i u 2011. godini i odvije se u duem vremenskom periodu.
Prioriteti politike zpoljvnj prema NAPZ- z 2011. godinu, su:
usklivnje ponude i trnje n tritu rd;

otvrnje novih rdnih mest;
poboljnje obrzovnj i obuk u cilju rzvijnj kvlifikovne rdne
snge;
podsticnje zpoljvnj tee zpoljivih lic i rnjivih ktegorij;
decentrlizcij i podsticnje rzvoj regionlne i loklne politike
zpoljvnj;
Mere ktivne politike zpoljvnj koje su usmerene k unpreenju

zposlenosti, koje se relizuju preko Ncionlne slube z zpoljvnje, su:
Posredovnje u zpoljvnju lic koj tre zposlenje;
Profesionln orijentcij i svetovnje o plnirnju krijere;
Subvencije z zpoljvnje poslodvcim ;
Podrk smozpoljvnju;
Dodtno obrzovnje i obuk;
Podsticji z zpoljvnje korisnik novne nknde;
573
Jvni rdovi koji se orgnizuju u cilju zpoljvnj tee zpoljivih;

nezposlenih lic i nezposlenih u stnju socijlne potrebe;
Mere ktivne politike zpoljvnj osob s invliditetom;
Sufinnsirnje progrm i mer ktivne politike zpoljvnj iz
republikog budet (po zhtevu teritorijlne utonomije ili jedinice
loklne smouprve;
Z sufinnsirnje progrm i mer ktivne politike zpoljvnj u 2011. godini

bie obezbeeno do 5% sredstv iz republikog budet opredeljenog z
relizciju ktivnih mer zpoljvnj koje sprovodi NSZ (NAPZ, 2011, str. 20),
Potrebn sredstv z relizciju progrm i mer ktivne politike zpoljvnj,
ko i finnsirnje loklnih i regionlnih kcionih plnov zpoljvnj u 2011.
godini, iznose 5,350,000,000,00 dinr (NAPZ, 2011, str. 20).
Grafikon 1. Zaposlenost i produktivnost, kumulativni rast u %, 2010=0%
Izvor: USAID ( str. 59)
Finnsirnje ktivne politike zpoljvnj obvlj se iz sredstv budet

Republike Srbije, budet teritorijlne utonomije i budet loklnih smouprv,
sredstv poklon, doncij, legt, kredit, ko i iz sredstv doprinos z sluj
nezposlenosti i drugih izvor.
Kako su politika zapoljavanja i institucije trita rada usklaene sa tekovinama
EU, osnovni cilj je smanjenje razlike u indikatorima u EU i Srbiji, a izazovi pred
kojima se Srbija susree su demografski, obrazovni, institucionalni, dualnost i
izazovi na tritu rada. Strateki pravci kreu se ka podsticaju zapoljavanja u
574
manje razvijenim regionima. U Srbiji je u toku formiranje lokalnih saveta za

zapoljavanje, radi efikasnijeg i efektivnijeg delovanja u pravcu zapoljavanja.
Tabela 3.Osnovni pokazatelji trita rada odraslog stanovnitva (15+), u
hiljadama
Godina Ukupno Aktivni Zaposleni Nezaposleni Neaktivni
Stopa
Stopa
Stopa
participacije zaposlenosti nezaposlenosti
2010
6.267 3.090
2.540
550
3.177
49,3%
40,5%
17,8%
2011
6.230 3.100
2.568
531,7
3.130
49,8%
41,2%
17,2%
2012
6.196 3.113
2.599
513,6
3.082
50,2%
41,9%
16,5%
2013
6.162 3.132
2.639
493
3.030
50,8%
42,8%
15,7%
2014
6.126 3.154
2.684
470,4
2.972
51,5%
43,8%
14,9%
2015
6.090 3.177
2.729
447,5
2.913
52,2%
44,8%
14,1%
2016
6.056 3.200
2.774
425,5
2.857
52,8%
45,8%
13,3%
2017
6.027 3.226
2.822
404,1
2.801
53,5%
46,8%
12,5%
2018
6.003 3.254
2.871
383,7
2.749
54,2%
47,8%
11,8%
2019
5.983 3.288
2.925
362,8
2.695
55,0%
48,9%
11,0%
2020
5.966 3.322
2.980
342,9
2.644
55,7%
49,9%
10,3%
Izvor: USAID (str. 91)
Prema projekcijama prikazanim u tabeli 3. ukupna zaposlenost bie na najniem

nivou upravo 2010. godine, na predkrizni nivo e se vratiti tek oko 2013, godine,
a potom bi trebalo da stabilno raste prosenim tempom od preko 50.000 osoba
godinje, Na kraju perioda, ukupna zaposlenost e se pribliiti broju od
3.000.000, to ce biti oko 440.000 zaposlenih vie nego 2010.godine.
O ekuje se da e ukupna nezaposlenost, s druge strane, imati svoj maksimum ove
godine, da bi zatim do 2013, usledilo njeno blago smanjivanje, koje e biti
ubrzano do kraja projektovanog perioda, tako da e broj nezaposlenih 2020.
godine biti oko 340,000 ( USAID, 2010).
Trendovi za stanovnitvo radnog uzrasta su veoma slini trendovima za odraslo
stanovnitvo. Stopa zaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta ce dostii svoj
apsolutni minimum 2010. godine, da bi se vratila na nivo od preko 50% tek
2013.godine, kada poinje njen stabilan i snaan rast, koji e biti dodatno
podstaknut ubrzanim smanjivanjem broja stanovnika radnog uzrasta. Ovaj rast
bie sporiji prvenstveno zbog nesrazmere izmeu malih ulaznih generacija (koje
e puniti 15 godina tokom sledee decenije) i velikih izlaznih baby-boom
generacija (koje e navravati 65 godina). Zahvaljujui sadejstvu rasta
575
zaposlenosti i smanjivanja stanovnitva radnog uzrasta, stopa zaposlenosti e

prei granicu od 60% i dostii 61,4% u poslednjoj godini za koju se daju
projekcije.
Tabela 4. Osnovni pokazatelji trita rada stanovnitva
radnog uzrasta (15-64), u hiljadama
Godina Ukupno Aktivni Zaposleni Nezaposleni Nekativni
Stopa
Stopa
Stopa
participacije zaposlenosti nezaposlenosti
2010
5.018 2.950
2.400
550
2.068
58,8%
47,8%
18,6%
2011
4.997 2.962
2.430
531,7
2.035
59,3%
48,6%
18,0%
2012
4.969 2.973
2.459
513,6
1.996
59,8%
49,5%
17,3%
2013
4.930 2.990
2.497
493
1.940
60,6%
50,6%
16,5%
2014
4.881 3.010
2.539
470,4
1.872
61,7%
52,0%
15,6%
2015
4.828 3.030
2.582
447,5
1.798
62,8%
53,5%
14,8%
2016
4.774 3.050
2.625
425,5
1.724
63,9%
55,0%
14,0%
2017
4.725 3.074
2.670
383,7
1.580
65,1%
56,5%
13,1%
2018
4.680 3.100
2.716
383,7
1.580
66,2%
58,0%
12,4%
2019
4.636 3.131
2.768
362,8
1.506
67,5%
59,7%
11,6%
2020
4.594 3.162
2.819
342,9
1.433
68,8%
61,4%
10,8%
Izvor: USAID ( str. 92)
Dugorono posmatrano, ukoliko u narednom periodu ne bude veih potresa na

srpskom tako i na svetskom tritu, Srbija bi u posmatranom periodu pored
lanstva u Evroskoj uniji, mogla da se ukljui u druge svetske organizacije, i time
iskoristi sve anse kojima Srbiju ne bi unili zemljom emigracije i odliva
mozgova, ve imigracije, a time zemlje sa pozitivnim natalitetom, to ve vie od
dve decenije nije sluaj.
29.6. UPOREDNA ANALIZA DUGORONIH POLITIKA

ZAPOLJAVANJA EU I SRBIJE
Imajui u vidu da je projektovani nivo stope zaposlenosti za sadanje lanice u
2020. godini, zakljuuje se da e uz ispunjavanje pretpostavki na kojima poiva
model i uz primenu postkrizne strategije razvoja, doi do smanjivanja sadanjeg
jaza izmeu indikatora trita rada u Srbiji i Evropskoj uniji sa 15 na ispod 10
procentnih poena, to e doprineti usklaivanju Srbije sa Zajednicom.
Autori postkriznog model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020
predviaju da e se industrijska zaposlenost poveati za 170 000 osoba tokom
576
projektovanog perioda (za skoro 25%), a uee zaposlenosti u industriji u

ukupnoj zaposlenosti e porasti sa 24,2% u 2010. godini na 26,4% u 2020. godini,
dok e zaposlenost u poljoprivredi staginirati (stopa zaposlenosti u ovoj obasti
opae, prema predvianjima sa 24,4% na 21,6%). Uee zaposlenosti u
uslugama u ukupnoj zaposlenosti, blago e porasti sa 51,4% na 52,1% (oekuje se
rast zaposlenosti u uslugama 250.000 osoba), prema grupi pomenutih autora.
Srbiji tokom ove decenije, u kojoj se oekuje njeno prikljuenje Evropskoj uniji,
predstoji veliki zadatak da znaajno smanji sadanju ogromnu razliku izmeu
svojih indikatora trita rada i odgovarajuih prosenih indikatora u EU, to e
biti mogue samo ukoliko stopa privrednog rasta u Srbiji bude bitno vea nego u
EU, i ukoliko taj rast bude radno-intenzivniji nego u EU.
Jedan od zadataka postkriznog razvojnog modela jeste definisanje odgovarajuih
realistino dimenzioniranih kvantitativnih ciljeva za Srbiju, ijim bi
ispunjavanjem bila obezbeena konvergencija, odnosno pribliavanje
performansama trita rada i kvaliteta ponude rada (ljudskog kapitala) u EU, Ovi
ciljevi e se definisati kao objedinjena procena uticaja na indikatore tritu rada:
Tipa i tempa privrednog rasta (na osnovu makroekonomskih projekcija);
Predloenih reformi institucija i politika trita rada (u okviru ovog
poglavlja).
Tempo i brzina privrednog rasta u ovoj deceniji odluujue e uticati na kretanje
zaposlenosti i povezanih parametara trita rada, obzirom da su privredni rast i
razvoj u direktnoj korealciji sa stanjem na tritu rada. Pored ovoga, institucije i
politike trita rada treba da odigraju vanu ulogu u kreiranju povoljnog
okruenja za zapoljavanje, kao i u prevazilaenju negativnih posledica krize.
Prvi preduslov za ostvarivanje plana ,,Srbija 2020" (u skladu sa Evropa 2020) jesu
institucionalne reforme, koje bi trebalo da obuhvate ponovnu afirmaciju uloge
parlamenta i parlamentarizma, jaanje efikasnosti i odgovornosti izvrne vlasti,
izgradnju modernog i efikasnog pravosua, decentralizaciju i regionalizaciju,
kodifikaciju pravnog sistema i afirmaciju regulatornih i kontrolnih organa i borbu
protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Drugi preduslov za realizaciju strategije jeste izgradnja infrastrukture, koja e biti
podeljena u tri faze, i na kraju rezultirati mreom autoputeva ka svim susednim
dravama i dostupnou infrastrukture kakva postoji u razvijenim dravama EU.
Srbija kao zemlja koja se kandidovala za lanstvo u Uniji sledi jedinstvene
smernice, ali kako se nalazi u znatno teem ekonomskom poloaju od EU, napori
za dostizanje evropskih standarda na veini podruja, pa i na podruju
577
zapoljavanja, za sada su stremljenja, koja zbog situacije u kojoj se zemlja nalazi

esto izazivaju kontraefekte, (brojni nameti koje drava donosi za popunjavanje
deficita u budetu, administracija, stvaraju negativnu investicionu klimu za SDI).
Neophodno je jasno postavljene ciljeve dosledno slediti, da bi Srbija bila u mogunosti da bude konkurentna privreda, na svim pa i na podruju zapoljavanja.
29.7. ZAKLJUAK
Politika zapoljavanja u okviru Evropske Unije razlikuje se od zemlje do zemlje
lanice, a pokuaji njenog unificiranja zavravaju se na naelima koja proistiu iz
osnovnih sloboda i mogunosti da radnici putem sredstava savremene tehnologije
dou do pravovremenih informacija. Veoma esto se sugerie da je visok nivo
mobilnosti poeljniji od niskog, ali rastua ili ubrzana mobilnost moe imati
negativan efekat, vodei ka propadanju zajednice i lokalne kohezije. Mobilnost u
Evropi ne bi trebalo maksimizirati, ve optimizirati. Evropska unija bi pre trebala
da ustanovi optimalan nivo mobilnosti za radnike, kompanije i drutva, nego da
tei njenom maksimalnom nivou,
Cilj drutveno-ekonomskog razvoja je maksimiziranje drutvenog blagostanja,
ostvaren kroz bolji, kvalitetniji i sadrajniji nain ivota povezan raznovrsnim
oblicima potronje i duinom slobodnog vremena. Zaposlenost je prirodna,
ekonomska potreba svakog pojedinca, ona predstavlja uslov svake proizvodnje,
Vane aspekte politike zapoljavanja ine obrazovna i socijalna politika, tehnoloke promene, kao i solidarnost drutva sa onima koji nisu u mogunosti da se
zaposle. Plan Evropske komisije na podruju zapoljavanja, socijalne pomoi i jednakih ansi usmeren je ka otvaranju novih radnih mesta kroz Evropsku strategiju
zapoljavanja (koja pribliava nacionalne politike na ovom polju) uz pomo
Evropskog socijalnog fonda, slobodi kretanja u njenom punom smislu, boljim
uslovima rada koji podrazumevaju dostizanje minimalnih standarda na radnom
mestu, kao i modernizaciji, razvoju socijalnog dijaloga na nivou EU, potom socijalnom ukljuivanju i nediskriminaciji i programima koji dokazuju jednake anse
mukarcima i enama.
Smernice zapoljavanja odnose se na lanice, a njihova primena direktno zavisi od
samih drava, Savet ih samo predlae i u saradnji sa Komisijom izrauje godinji
izvetaj o zaposlenosti u EU. Ovaj mehanizam potvruje slobodu u regulaciji
politike zapoljavanja, uz potovanje osnovnih sloboda.
Evidentne posledice globalne ekonomske krize, ogledaju se i u rastu stope
nezaposlenosti, a u cilju oporavka potreban je strateki pristup, kako na nacionalnom nivou (drava lanica), tako i na nivou Evropske unije. Namera za
578
stvaranjem jedinstvene politike na podruju zapoljavanja postoji, a da li e ona

biti predmet unifikacije i homogenizacije, zavisi od opcije koju zemlje lanice i
usvoje za Uniju u celini.
Ukoliko Srbija jasno definie prioritete, koje e sa dugoronog aspekta pretoiti
na godinji nivo (NAPZ), a u skladu sa ciljevima kako nacionalne strategije, tako
i zajednice kojoj teimo, na dugi rok e dostii ciljane stope zaposlenosti, a time i
vii ivotni standard i konkurentnost, kako na regionalnom, tako i na evropskom
tritu.
LITERATURA
[1] Abbett D,, Birkbeck, (2007) ,,Opportunities, threats and unintended consequences: The
impact on national welfare states of three EU policy processes, University of London and
Waltraud Schelkle, European Institute, LSE, Working paper,
[2] European Commission (2009) ,,A European Economic Recovery Plan,Lisabon strategy
for growth and jobs, Luxemburg, Office for Offical Publications of the European
Communities
[3] Eurobarometar, (2010) Brisel
[4] Hantrais L,, (2000) ,,Social policy in the European Union, Second Edition Macmillan
press LTD, London,
[5] Nacionalni akcioni plan zapoljavanja za 2011, godinu, Beograd 2010,
[6] Prokopijevi M, (2005) ,,Evropska unija - Uvod, JP, Slubeni glasnik, Beograd,
[7] Republiki zavod za statistiku , Statistiki godinjak Srbije 2010, Beograd 2010,
[8] USAID, Fond za razvoj ekonomske nauke, Ekonomski fakultet Beograd, Ekonomski
institut Beograd , Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020,
Beograd, 2010, dostupno na:
http://www,fren,org,rs/attachments/074_001%20Makroekonomska%20Projekcija%20Raz
voja%20Srbije%202011-2020,pdf
[9] Vajdenfeld V,,Vesels V,, (2002) ,,Evropa od A do , Radna grupa za politiko
obrazovanje AG Brietenbildung, Bon,
Web izvori (oktobar 2010,-mart 2011):
http://epp,eurostat,ec,europa,eu/tgm/table,do?tab=table&language=en&pcode=tsiem010&ta
bleSelection=1&footnotes=yes&labeling=labels&plugin=1
http://ec,europa,eu/eures/home,jsp?lang=en
http://ec,europa,eu/eu2020/pdf/proposition_en,pdf
http://www,entereurope,hr/cpage,aspx?page=clanci,aspx&pageID=171&clanakID=4791
http://www,entereurope,hr/cpage,aspx?page=clanci,aspx&pageID=171&clanakID=4727
http://epp,eurostat,ec,europa,eu/cache/ITY_PUBLIC/3-01032011-AP/EN/3-01032011-APEN,PDF
PRETHODNA SAOPTENJA
POGLAVLJE 30
ZNAAJ DINAMIKIH MERA

DUGORONE NEZAPOSLENOSTI U
PROGNOZAMA KRETANJA
NA TRITU RADA
Olgica Bokovi 1, Nikola Njegovan 2
Apstrakt: Stopa dugorone nezaposlenosti predstavlja indikator koji se esto
koristi ne samo da bi opisali opte stanje i dinamiku na tritu rada, ve i da bi se
oni poredili na razliitim teritorijama ili u razliitim vremenskim periodima.
Meutim, korienje klasine stope dugorone nezaposlenosti (LAPU) u cilju
analize specifinih kategorija nezaposlenih lica moe prouzrokovati pogrene
zakljuke, jer nju karakterie neosetljivost na promene u trajanju nezaposlenosti.
Dinamike mere dugorone nezaposlenosti PAR i TLTU dobijaju sve vei znaaj
u praksi drugih zemalja u praenju kretanja na tritu rada i u njihovim
prognozama. Primena ovih mera je jednostavna, ali zahteva standardizaciju
naina prikupljanja podataka i duine perioda prikupljanja podataka. Zato je
prioritet na nacionalnom nivou definisanje institucionalnog reenja o nadlenosti
aktera u prikupljanju, obradi i objavljivanju podataka, kao i obimu, vrsti i
dinamici istraivanja. Nacionalna sluba za zapoljavanje (NSZ) mora se
prilagodi novonastalim potrebama i unaprediti svoju metodologiju prikupljanja i
analize podataka iz sopstvenih izvora, u cilju njihove blagovremene distribucije
nadlenim institucijama kako bi ih one kombinovale sa podacima iz drugih izvora
u cilju dobijanja preciznije slike o trendovima na tritu rada.
Kljune rei: indikatori, prognoze, dugorona nezaposlenost, LAPU, PAR, TLTU
Dr Olgica Bokovi, vanredni profesor, Ekonomski fakultet, Beograd,

olga@ekof.bg.ac.rs
Nikola Njegovan, saradnik u nastavi, Ekonomski fakultet, Beograd,
nikolanj@yahoo.com
580
BOKOVI, NJEGOVAN
30.1. UVOD
Nezaposlenost predstavlja jednu od glavnih odlika savremenog trita rada,
naroito zemalja u tranziciji. Poslednje dve decenije dovele su do velikih promena
u politikim prilikama u Evropi, usled kojih su nastali i novi ekonomski uslovi u
zemljama koje su se ukljuile u proces tranzicije. Naalost, termin tranzicija se
sada esto povezuje sa negativnim efektima vezanim za poveanje
nezaposlenosti, koja se pojavila kao posledica prilagoavanja novim trinim
uslovima. Veina zemalja centralne i istone Evrope suoavala se sa slinim
problemima, dok su prolazile kroz tranziciju iz socijalizma ka trinoj ekonomiji i
imale su slina iskustva sa promenama na tritu rada kakve se sada evidentiraju u
Srbiji. Privatni sektor na poetku procesa tranzicije sporo je reagovao na
novonastale promene, pa je zbog toga bio spor i u stvaranju novih radnih mesta.
Jedan od prioritetnih zadataka ekonomije EU pored pospeivanja ekonomskog
razvoja jeste upravo suzbijanje nezaposlenosti, odnosno, stvaranje mogunosti za
otvaranje novih radnih mesta. U skladu sa stratekom orijentacijom nae zemlje u
pravcu prikljuivanja EU, na osnovu Evropske strategije zapoljavanja, Vlada
Republike Srbije je usvojila Nacionalnu strategiju zapoljavanja za period 20052010. godine kojom se definie potreba za poveanjem zaposlenosti, ulaganjem u
ljudski kapital, suzbijanjem razlika izmeu regionalnih trita rada, podrkom
rodnoj ravnopravnosti i borbom protiv diskriminacije u zapoljavanju. Osim toga,
njenim usvajanjem i sprovoenjem stvara se ambijent za uravnoteeniji pristup
svim pitanjima u vezi funkcionisanja trita rada: kreiranje fleksibilnog i
konkurentnog trita radne snage, kreiranje efikasnih programa za zapoljavanje
vika zaposlenih, kreiranje programa za zapoljavanje osetljivih grupa, formiranje
regionalnih lokalnih saveta za zapoljavanje i nastavak reforme NSZ.
Sprovoenje procesa evaluacije ovakve strategije vri se razliitim merenjima i
uporeivanjem stanja pre, za vreme i nakon isteka perioda za koji je strategija
definisana. U tom smislu, veoma znaajan indikator predstavlja stopa dugorone
nezaposlenosti koja ukazuje na ozbiljnost problema nezaposlenosti, odnosno,
pokazuje da li su zaista kreirane mogunosti za pronalazak zaposlenja u datoj
privredi. U procesu privatizacije veliki broj ljudi ostane bez posla, te im je pomo
u pronalaenju novog posla u vidu prekvalifikacije ili dokvalifikacije neophodna.
Jasno je da mere dugorone nezaposlenosti u tom smislu pokazuju upravo u kojoj
meri je politika drave bila uspena na ovom planu. Imajui u vidu njihov znaaj,
indikatori dugorone nezaposlenosti predstavljaju osnovnu temu kojom se ovaj
rad bavi. Preciznije, pokuaemo da damo argumente u prilog uvoenja novih
mera dugorone nezaposlenosti. Pored toga, u prvom delu rada, bie rei o
izvorima podataka o nezaposlenosti u Srbiji, ali i nekim izazovima i problemima
koji se mogu javiti u procesu prikupljanja i obrade podataka. Slede metodoloke
ZNAAJ DINAMIKIH MERA DUGORONE NEZAPOSLENOSTI U...
581
napomene praene glavnim delom rada koji se tie objanjenja znaaja uvoenja
PAR mera dugorone nezaposlenosti, kao i izmena u metodologiji prikupljanja
podataka neophodnih da bi se ovi indikatori mogli izraunati.
30.2. IZVORI PODATAKA O NEZAPOSLENOSTI

Glavni cilj analize trita rada je dobijanje podataka o osnovnim radnim
karakteristikama kako bi se dobile relevantne informacije o ponaanju pojedinih
kategorija stanovnitva na tritu rada. Prikupljene informacije predstavljaju
osnovu za primenu savremenih metoda analize sa razliitih aspekata (ekonomski,
socioloki, itd.). Zaposlenost se posmatra kao indikator ekonomskog, kulturnog i
socijalnog prosperiteta, ali i stabilizacije socio-ekonomskog statusa pojedinaca i
zajednice. Nezaposlenost, se istovremeno posmatra kao sinonim za siromatvo,
socijalnu marginalizaciju i osipanje ljudskih resursa. Odnos broja zaposlenih i
nezaposlenih, odnosno, odnos izmeu stope zaposlenosti i nezaposlenosti,
ukazuje na nivo socio-ekonomske stabilnosti neke zemlje, ali i njen odnos prema
radno-strunom potencijalu.
Osnovna misija zvanine statistike odnosi se na prikupljanje, obradu, analizu i
objavljivanje statistikih podataka i informacija koji moraju biti kvalitetni,
pravovremeni, nepristrasni, pristupani i jednostavni za korienje. Kod analize
stanja na tritu rada u Srbiji, moramo imati u vidu okolnost da se postojee
evidencije i podaci, zvanine i nezvanine statistike meusobno esto znatno
razlikuju.
Karakteristike lica na evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje (NSZ) i onih
koji su obuhvaeni istraivanjem u Anketi u radnoj snazi (ARS) koju sprovodi
Republiki zavod za statistiku (RZS), razlikuju se zbog razliitih metodologija
koje se primenjuju. Na primer, stopa nezaposlenosti prema evidenciji NSZ je po
pravilu vie nego dvostruko vea od anketne, reflektujui, izmeu ostalog,
optereenost registra nezaposlenih licima koja ne trae aktivno posao, ve se
javljaju na evidenciju NSZ zbog ostvarivanja odreenih prava iz oblasti socijalne
i zdravstvene zatite. Dakle, u ARS se i oni koji u sivoj ekonomiji smatraju
zaposlenima, dok se u sluaju NSZ esto evidentiraju i oni koji se prijavljuju
samo da bi ostvarili odreena prava, a ne zbog stvarne zainteresovanosti da se
zaposle.
Pored toga, neke od evidencija i istraivanja zvanine statistike jo uvek nisu u
potpunosti prilagoena odreenim meunarodnim standardima, indikatorima ili
su nepotpuna za praenje i analiziranje pojava na tritu rada. Poslednjih decenija
sve tee se utvruje granica izmeu aktivnog i neaktivnog stanovnitva, jer
582
BOKOVI, NJEGOVAN
pojedine kategorije stanovnitva esto naputaju ili ulaze u kontingent radne

snage, pa je kontinuirano praenje promena na tritu rada postalo imperativ kako
za razvijene zemlje trine privrede, tako i nerazvijene zemlje i zemlje u
tranziciji. Zato je bilo neophodno ukazati na potrebu uvoenja novih statistikih
pokazatelja u cilju kontinuiranog praenja statistike zaposlenosti i nezaposlenosti
u Srbiji u cilju sagledavanja karakteristika radne snage i praenja deavanja na
tritu rada.
30.2.1. Proces prikupljanja podataka o nezaposlenosti u Srbiji

Prema definiciji ILO, nezaposlenost obuhvata sve osobe starije od starosne
granice odreene za merenje ekonomski aktivnog stanovnitva, koje su tokom
referentnog razdoblja bile: a) bez posla; b) u svakom trenutku na raspolaganju za
posao; i c) traile posao, odnosno preduzimale odreene korake u cilju
pronalaenja posla. Evidencije NSZ u oblasti zapoljavanja sadre podatke koji, u
skladu sa Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti
(Slubeni glasnik RS", br. 36/2009) omoguavaju sagledavanje stanja i kretanja
na tritu rada. Nezaposleni je, prema odredbama ovog zakona, lice od 15 godina
ivota do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina ivota,
sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi
nain ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno
trai zaposlenje. Aktivno traenje zaposlenja podrazumeva da se lice: a) javlja
NSZ u zakonski propisanim rokovima, radi obavetavanja o mogunostima i
uslovima zaposlenja i posredovanja u zapoljavanju; b) ne odbija ponueno
odgovarajue zaposlenje ili dodatno obrazovanje i obuke; c) odaziva se na
prijavljenu potrebu za slobodnim poslom; i d) trai zaposlenje posredstvom NSZ
ili Agencije za zapoljavanje ili se neposredno obraa poslodavcu radi zaposlenja.
Nezaposleno lice nije redovan uenik, student, penzionisano lice, zemljoradnik
koji obavlja zemljoradniku delatnost, niti lice kome miruju prava iz radnog
odnosa (Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, Slubeni
glasnik RS, br 71/03 i br. 84/04).
Pojedinane evidencije u oblasti zapoljavanja vode nosioci poslova
zapoljavanja, a centralnu evidenciju Nacionalna sluba u skladu sa naelima
zatite podataka o linosti, efikasnosti, ekonominosti, savesnosti i odgovornosti.
Osim toga, sastavni deo aktivnosti NSZ predstavljaju prognoze kretanja na tritu
rada jer su ove aktivnosti usmerene na sagledavanje i praenje tendencija, stanja i
buduih potreba poslodavaca na nacionalnom i regionalnom nivou , kako u cilju
prilagoavanja mera aktivne politike zapoljavanja tako i u cilju praenja potreba
i poveanja efikasnosti i efektivnosti rada nosilaca poslova zapoljavanja.
583
Podaci o kretanjima na tritu rada mogu se dobiti i na osnovu istraivanja koje

sprovodi RZS na osnovu Uredbe o utvrivanju pojedinih statistikih istraivanja (''Slubeni glasnik RS'', br. 110/2009). Pod pojmom nezaposleni podrazumevaju se lica koja u posmatranoj nedelji nisu obavljala nijedan plaeni posao niti su
imala posao sa kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate nakon isteka
odsustva, pod uslovom da su zadovoljavala sledee kriterijume: da su u poslednje
etiri sedmice preduzimala aktivne korake u cilju nalaenja posla i da su ukoliko
bi im posao bio ponuen, bila u mogunosti da ponu da rade u roku od dve
sedmice; da u poslednje etiri sedmice nisu aktivno traila posao, jer su nala
posao na kojem je trebalo da ponu da rade nakon isteka posmatrane sedmice, a
najkasnije za tri meseca. (Anketa o radnoj snazi, Saoptenje br. 368, str, 27).
Kod definisanja indikatora u usvojenim Strategijama Vlade Republike Srbije, kao
primarni podaci se koriste podaci iz Ankete o radnoj snazi (ARS), a podaci
zasnovani na evidenciji NSZ kao sekundarni izvor. Meutim, iako se nacionalni
indikatori primarno prate preko ARS, podatke o nezaposlenosti na niim
teritorijalnim nivoima (regioni, optine) mogue je prikupiti samo na osnovu
evidencije NSZ.3 Oba izvora imaju svojih prednosti i ogranienja.
NSZ vodi evidenciju o licima koja trae zaposlenje, prema jedinstvenom matinom broju graanina (JMBG), u skladu sa usvojenim zakonskim aktima i pravilnicima u ovoj oblasti. Lica se lino prijavljuju prema prebivalitu ili mestu prestanka radnog odnosa, ako u tom mestu imaju boravite (NSZ (2010), Meseni
statistiki bilten, br. 97). Nezaposlena lica nemaju zakonsku obavezu da se, u sluaju nezaposlenosti, javljaju NSZ radi evidentiranja. Ukoliko se, meutim, lica
evidentiraju kao nezaposlena, ona imaju obavezu da se lino javljaju ovoj slubi u
zakonski propisanim rokovima. Ako ne izvravaju obaveze prema NSZ ona se
briu sa evidencije (npr. lice se ne javlja ili se ne odaziva na poziv NSZ u zakonski propisanim rokovima, ne dostavlja dokaze o aktivnom traenju posla i dr.).
Lica koja su brisana sa evidencije imaju pravo da se ponovo uvedu u evidenciju
po isteku roka zabrane prijavljivanja (najmanje tri meseca od dana prestanka
voenja evidencije). Pri ponovnom uvoenju u evidenciju, vreme ekanja na
zaposlenje im se rauna od datuma poslednjeg uvoenja. NSZ vodi evidenciju o
U drugim zemljama koriste se razliiti izvori podataka o nezaposlenosti. Neke zemlje

veu panju pridaju podacima dobijenim posredstvom Ankete o radnoj snazi (Australija,
Italija, Japan, Kanada, Portugalija, SAD, Velika Britanija), neke koriste samo podatke
registara (Island, Luksemburg, vajcarska), dok veliki broj istovremeno koristi podatke iz
oba izvora (Austrija, Belgija, Irska, Danska, Finska, Grka, Holandija, Nemaka, panija,
Turska). Francuska uz podatke registra koristi i procene, dok Velika Britanija koristi i
evidenciju naknade za nezaposlene.
584
BOKOVI, NJEGOVAN
nezaposlenim licima prema uzrastu, polu, stepenu i vrsti strune spreme,

zanimanju, radnom iskustvu, prebivalitu, ekonomskom statusu, trajanju
nezaposlenosti, radnoj sposobnosti i osnovu prestanka radnog odnosa, tako da
raspolae velikom bazom podataka.
Prednosti ovog izvora podataka su: jednostavnost, mali trokovi prikupljanja
podataka i dostupnost podataka. Istovremeno, ovakav nain evidencije ima i svoja
ogranienja, jer NSZ evidentira samo nezaposlene, ali ne i ukupnu radnu snagu.
Takoe, neka lica se prijavljuju na evidenciju samo zbog ostvarivanja odreenih
beneficija (npr. novane naknade, besplatne obuke), a ne zbog traenja posla, dok
druga, koja zadovoljavaju sve kriterijume nezaposlenosti, nisu evidentirana u
NSZ jer samostalno trae posao. Zbog razliitih propisa u pojedinim zemljama,
ovi podaci esto ne mogu meusobno da se porede, kao ni podaci jedne zemlje u
razliitim periodima, zbog promena propisa.
Kao poseban problem se namee potreba da se analizira evidencija lica sa
stanovita duine ostajanja u statusu nezaposlenog lica i njihovog interesovanja za
zapoljavanje i struno usavravanje, posebno u sluaju kada se ta lica nalaze na
evidenciji NSZ due od dve godine. Podaci npr. pokazuju da se sa donoenjem
novog Zakona o zdravstvenom osiguranju ( Slubeni glasnik RS, 2007.) i Zakona
o zdravstvenoj zatiti (Slubeni glasnik RS, br 99/10), koji predviaju novi nain
regulisanja isprava o zdravstvenom osiguranju, znatno smanjio broj evidentiranih
nezaposlenih lica u Beogradu. Takoe, neophodno je obezbediti i kontinuiranu
evidenciju zapoljavanja sezonskih radnika i njihovog oavljivanja sa evidencije
NSZ u vreme kada su bili sezonski zaposleni. U tom sluaju bi moralo da doe do
smanjenja broja nezaposlenih u periodu od maja do oktobra u toku godine, kao
to je sluaj u drugim zemljama.
Anketa o radnoj snazi prikuplja podatke o nezaposlenosti na nacionalnom nivou u
skladu sa standardima ILO. Glavna prednost ove metode je to se podaci
prikupljaju u skladu s meunarodnim standardima, tako da se ovako prikupljeni
podaci mogu porediti sa rezultatima istraivanja drugih zemalja. Meutim,
apsolutna uporedivost ipak nije mogua, zbog postojanja razliitih elemenata koji
se koriste u anketama kao i razliitih kriterijuma u vezi evidencije podataka o
aktivnostima traenja posla. Glavni nedostaci ovog naina prikupljanja podataka
su tehniki, metodoloki i statistiki problemi uzorka, pouzdanost odgovora
ispitanika, tekoe u interpretaciji promena u stopi nezaposlenosti i dr. Osim toga,
ovakav postupak prikupljanja podataka iziskuje velike trokove, a podaci su
dostupni samo u odreenom trenutku, na primer, u Srbiji jednom godinje u
oktobru.
585
I pored svih navedenih problema, uporedno posmatranje kretanja stope

nezaposlenosti prema ARS i NSZ moe se koristiti u cilju aproksimacije nivoa
promena zaposlenosti u sivoj ekonomiji, odnosno promena u formalnom i
neformalnom zapoljavanju. Osim toga, praenjem indikatora trita rada po
razliitim demografskim i obrazovnim kategorijama u protekloj deceniji moemo
zakljuiti da trite rada u Srbiji ima dualni karakter i to ne samo u smislu
formalnog i neformalnog sektora, ve i dravno-drutvenog naspram privatnog;
ponude radne snage mladih i starih lica; poloaja ena i mukaraca na tritu rada;
obrazovnog profila radne snage itd.
30.2.2. Kratak presek stanja na tritu rada Srbije

U periodu 1999-2010. (Slika 1) primetne je su oscilacije posmatranih indikatora
trita rada u Srbiji, usled velikih promena u svim segmentima drutva ne samo u
naoj zemlji ve i kao posledica drutveno ekonomskih previranja u svetu, koje su
se neminovno odrazile i na situaciju na tritu rada kod nas.
Slika 1. Indikatori trita rada u Srbiji, stanovnitvo starosti 15-64 godine u
periodu 1999-2010.
70,0
60,0
50,0
40,0
30,0
20,0
10,0
Stopa aktivnosti
Stopa zaposlenosti
Stopa neaktivnosti
20
10
20
09
20
08
20
07
20
06
20
05
20
04
20
03
20
02
20
01
20
00
19
99
0,0
Izvor: Republiki zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi 2010.
586
BOKOVI, NJEGOVAN
Osnovne karakteristike trita rada u Srbiji 2010. bile su: a) niska stopa
participacije4 mladih (15-24 godine) od 28,24%, u poreenju sa zemljama
lanicama EU; b) stopa participacije starijih (55-64 godine) od 37,7% prevazilazi
stopu participacije iste kategorije stanovnitva u drugim zemljama u tranziciji; c)
stopa nezaposlenosti mladih (15-24 godine) iznosila je 46,1% i znatno je iznad
ukupne stope nezaposlenosti u Srbiji (20%), ali i stope nezaposlenosti mladih
(mlai od 25 godina) u zemljama EU-27 jer je ona u septembra 2010. godine
iznosila 20%.
Prikupljanje podataka o tritu rada i njihova analiza imaju za cilj poveanje
konkurentnosti i zapoljivosti radne snage, jer savremeni uslovi ekonomije
zahtevaju njen stalni napredak, koji treba da omogui dinamian i odriv razvoj
ekonomije, zasnovane na znanju i integraciji inovacija, preduzetnitva i
doivotnog obrazovanja i uenja. Stalne promene u nainu rada i usvajanje novih
tehnologija, uticale su i na zahteve trita rada. Neophodno je da radnici usvajaju
nova znanja i vetine, kao i sposobnosti za prilagoavanje okruenju koje se
neprestano menja. Ove promene u pogledu znanja i vetina radne snage nameu i
potrebu za istovremenom promenom metodologije rada u selekciji kandidata za
traene poslove.
30.3. METODOLOKE NAPOMENE

Osim problema prikupljanja, analize i interpretacije podataka o nezaposlenosti
prikupljenih na osnovu dva izvora i dve metodologije, kao poseban problem se
namee izbor indikatora. Pored standardnih indikatora: stope aktivnosti, stope
zaposlenosti, stope nezaposlenosti, stope neaktivnosti i stope dugorone
nezaposlenosti,5 u cilju praenja tendencija razvoja statistike radne snage koja se
primenjuje u EU, neophodno je uvoenje novih indikatora, na primer: PAR
(Population at risk) i TLTU (true long-term unemployment rate). Ukljuivanje
ovih indikatora je znaajno zbog neophodnosti kreiranja prognoza kretanja na
tritu rada, kako bi se sagledala i pratila stanja, tendencije i budue potrebe
poslodavaca kako na nacionalnom tako i na regionalnom nivou u cilju
prilagoavanja mera aktivne politike zapoljavanja tim potrebama. Prilagoavanje
Stopa aktivnosti/participacije radne snage (odnos aktivnog stanovnitva i stanovnitva

radnog uzrasta).
5
Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu
starom 15 i vie godina. Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom
stanovnitvu starom 15 i vie godina. Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat
nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika. Stopa neaktivnosti predstavlja
procenat neaktivnog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu starom 15 i vie godina.
587
sistema statistikih indikatora i poboljanje postojee metodologije prikupljanja i

analiziranja podataka u NSZ predstavlja imperativ za sve budue aktivnosti u vezi
sa tritem rada.
Dugorono nezaposlena lica prema metodologiji NSZ su ona lica koja na posao
ekaju due od 12 meseci. Dugorona nezaposlenost je natproseno izraena kod
osoba i grupa koje imaju poveani rizik od zapadanja u socijalnu iskljuenost, kao
to su lica bez kvalifikacija, odrasle osobe starije od 50 godina, lica sa
problemima u socijalnoj adaptaciji, odreene etnike grupe (naroito Romi).
Ulazak nezaposlenih lica u dugoronu nezaposlenost ima velike posledice na
mogunost njihovog ponovnog zapoljavanja, jer osim selekcije lica prema
socijalnim ili formalnim kriterijumima, sada se zahteva selekcija radnika prema
znanjima i vetinama neophodnim za uspeno izvoenje poslova i zadataka,
ukljuujui i razvoj prenosivih vetina (timskog rada, komunikacije, reavanja
konkretnih problema). Razlozi za ulazak lica u dugotrajnu nezaposlenost su
brojni: slabo stvaranje novih radnih mesta (posebno u ruralnim delovima Srbije),
manjak adekvatnih traenih kvalifikacija, nedostatak podsticaja za rad i
zapoljavanje kod nezaposlenih usled postojanja raznih dravnih mehanizama za
obezbeenje preivljavanja na srednji rok: primanja otpremnina, naknada za
nezaposlenost i socijalne pomoi siromanima. Uee dugorone nezaposlenosti
u ukupnoj nezaposlenosti i dalje predstavlja veliki problem i najvie pogaa ene,
srednjovene i one sa najniim stepenom kvalifikacija. Reintegracija dugorono
nezaposlenih lica na trite rada predstavlja veoma sloen zadatak iz vie razloga.
Ulazak lica u kategoriju dugorono nezaposlenih lica dovodi do dodatnih
problema kod nezaposlenih lica zbog mogunosti pojave njihove socijalne
iskljuenosti usled: gubitka motivacije, smanjivanja mogunosti njihovog
ponovnog zapoljavanja zbog zastarevanja znanja i vetina, gubljenja radnih
navika usled odvojenosti od rada, kao i poveanja optereenja socijalnih fondova.
I u ovom segmentu prikupljanja podataka NSZ i RZS imaju razliite metodologije
a samim tim ne postoji ni mogunost poreenja prikupljenih podataka. NSZ
prikuplja podatke o nezaposlenim licima prema trajanju nezaposlenosti i polu (do
3, 3-6, 6-9, 9-12 meseci; 1-2, 2-3, 3-5, 5-8, 8-10, preko 10 godina). RSZ prati
strukturu nezaposlenih lica prema duini traenja posla, polu, regionu, tipa
naselja, obrazovnom nivou i starosti (krae od 1 meseca, 1-2, 3-5, 6-11, 12-17,
18-23, 24-47 meseci; 4-6, 7-10, 10 godina i due). Ovako dobijeni podaci
pokazuju samo presek stanja na tritu rada po pojedinim segmentima u jednom
vremenskom trenutku. Meutim, detaljnija analiza trita rada zahteva dinamiku
analizu podataka o nezaposlenosti do kojih moemo doi korienjem razliitih
tranzicionih obrazaca koji prate prelazak nezaposlenih lica iz jednog perioda u
drugi i koje omoguavaju izraunavanje verovatnoe prelaska lica iz jednog
statusa duine ekanja u drugi status.
588
BOKOVI, NJEGOVAN
Njihovo praenje se moe vriti i sa aspekta panel podataka u longitudinalnoj ili

dinamikoj analizi. Na osnovu do sada sprovedenih analiza (Bokovi, O., Peji,
B., 2007.) utvreno je da ene i stariji radnici imaju najmanju verovatnou da
izbegnu nezaposlenost i nau zaposlenje. Osim toga, najmanja je verovatnoa da
e ene i stariji radnici nai zaposlenje izmeu prve i druge godine, dok je vea
verovatnoa, u poreenju sa mukarcima i mlaim radnicima, da e ove grupe
postati nezaposlena lica. Dugorona nezaposlenost se javila usled nedovoljne
apsorpcione sposobnosti privatnog sektora koji se u to vreme forsirao.
Istovremeno, visoka poetna nezaposlenost, sa kojom je Srbija ula u proces
tranzicije, usporavala je proces restrukturiranja i privatizacije usled otpora radnika
koji su bili ukljueni u ovaj proces. Iako je postojeom zakonskom regulativom
jasno definisano ko se smatra nezaposlenim licem, pravu sliku nezaposlenosti i
njene dinamike teko je dobiti, kako zbog prethodno navedenog naina voenja
evidencije, kada se pri ponovnom uvoenju u evidenciju vreme ekanja na
zaposlenje rauna od datuma poslednjeg uvoenja, tako i zbog naina
izvetavanja, razliite metodologije i oblika izvetaja, koje publikuju NSZ i RZS .
30.4. MERE DUGORONE NEZAPOSLENOSTI

Kao to je ranije naznaeno, posebno mesto u proceni stanja na tritu rada jedne
zemlje zauzima mera dugorone nezaposlenosti.6 Pored toga to ukazuje na teinu
pronalaenja posla u jednoj privredi kao i na njenu promenu sa protokom
vremena (uglavnom lica koja se due nalaze u grupi nezaposlenih tee pronalaze
posao), ona predstavlja i meru socijalne iskljuenosti, moe biti indikator stepena
rotacije radne snage, ukazati na postojanje elemenata strukturne nezaposlenosti,
ali se moe koristiti i kao vodei indikator u voenju ekonomske politike.7
Najee koriena mera dugorone nezaposlenosti jeste LAPU mera, koja kako i
sam naziv sugerie (LAPU long-term unemployment as a percentage of current
unemployment), predstavlja uee dugorono nezaposlenih lica u ukupnom broju
nezaposlenih, odnosno:
Stopa dugorone nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih godinu dana i due u

ukupnom broju aktivnih stanovnika. Uee dugorone nezaposlenosti predstavlja
procenat nezaposlenih godinu dana i due u ukupnom broju nezaposlenog stanovnitva.
7
Obino se mera dugorone nezaposlenosti tretira kao zaostajui indikator. Kada su PAR
mere u pitanju utvreno je da se one mogu koristiti i kao vodei indikatori za trite rada.
(Thomas, 2001, str. 457.)
LAPUpt=100*Upt/Ut
589
(1)
gde Upt predstavlja broj lica u trenutku t koja su nezaposlena tokom p meseci, a Ut
je ukupan broj nezaposlenih u trenutku t. Ovakav nain merenja dugorone
nezaposlenosti (LAPU) nije bez problema, na ta ukazuje i Royal Statistical
Society (Thomas, 2001, str. 450) istiui da kada zbog promena u drutvenoekonomskom okruenju raste ukupna nezaposlenost tada raste i broj kratkorono
nezaposlenih, zbog ega e se uee dugorono nezaposlenih smanjivati iako se
stvarna situacija dugorono nezaposlenih nije poboljala (rast imenioca Ut dovodi
do pada LAPUpt). Obrnuto, u trenucima pada nezaposlenosti, moe se dogoditi da
mera iskae nerealno visoku vrednost kao posledicu zapoljavanja onih lica koja
su nedavno zavrila kolovanje ili ostala bez posla, a ne smanjenja nezaposlenosti
zato to su se dugorono nezaposleni napokon zaposlili. Da bi se izbeglo
dobijanje iskrivljene slike o dugoronoj nezaposlenosti, posebno u prelomnim
periodima (promena trenda iz rastueg u opadajui ili obrnuto), predlae se
korienje broja lica koji ine celokupnu radnu snagu kao imenioca, umesto samo
broja nezaposlenih Ut.
Meutim, ova promena imenioca ne predstavlja jedino mogue reenje, jer se
umesto LAPU mere moe se koristiti i TLTU:
TLTU = 100*LTUt /Ut-1
(2)
gde je LTUt broj dugorono nezaposlenih lica u godini t, a Ut-1 je broj onih lica
koja su pre godinu dana bila nezaposlena (Thomas, 1999.).
Osim navedenih indikatora, sve vie se u praenju promena na tritu rada koristi
PAR mera kao indikator populacije pod rizikom (ugroene populacije). PAR
stopa nezaposlenosti pokazuje koji deo onih lica koja su postala nezaposlena u
prethodnom periodu posmatranja je i dalje nezaposleno. Osim toga, moe se
izraunati i PAR izlazna stopa nezaposlenosti, koja pokazuje odnos onih lica koja
su bila nezaposlena u prethodnom periodu, a koja su se zaposlila tokom
posmatranog perioda i ukupnog broja nezaposlenih lica iz prethodnog perioda.
Ovakve mere su prilino popularne kod demografa i epidemiologa, ali izgleda ne
toliko u ekonomskim krugovima.
PAR stopa dugorone nezaposlenosti se moe predstaviti na sledei nain:
Ppt=100*Upt/Ut-p
(3)
gde Ppt predstavlja PAR stopu nezaposlenosti za one koji su nezaposleni p ili vie
meseci; Ut-p predstavlja ukupan broj nezaposlenih u periodu t-p, dok Upt oznaava
590
BOKOVI, NJEGOVAN
broj lica u trenutku t koja su nezaposlena p ili vie meseci. Postoji i optiji oblik
ove formule koji se odnosi na specifine grupe trajanja nezaposlenosti (na primer
nezaposleni 12-24 meseca) i on glasi:
Pt(p<q)=100*Ut(p<q)/Ut-p(2p-q<p)
(4)
gde se Ut(p<q), odnosno, broj nezaposlenih u trenutku t u okviru grupe koja je

nezaposlena p ili vie meseci, ali manje od q meseci deli sa Ut-p(2p-q<p) to
predstavlja broj nezaposlenih vie od 2p-q meseci (za 2p-q>0) i manje od p
meseci, ali u trenutku t-p. Na primer, ako analiziramo nezaposlene u periodu od
12 do 24 meseca (p=12, q=24, 2p-q=0) i ako 2008. godinu oznaimo sa t (sledi
da t-p predstavlja 2007. godinu). Tada bi ovako definisan indikator poredio
nezaposlene od 12 do 24 meseca u 2008. sa nezaposlenima od 0 do 12 meseci u
2007. godini. On bi, dakle, pokazivao koji deo onih lica koji su bila nezaposlena u
2007. je jo uvek ostao nezaposlen u 2008. godini.
Primena PAR mera ima nekoliko prednosti u odnosu na klasinu meru
nezaposlenosti. Tako se, na primer, primenom PAR mere moe izbei ve
pomenuta zavisnost imenioca od kratkorone nezaposlenosti, a u isto vreme ove
mere imaju iru primenu jer otvaraju vee mogunosti za poreenje podataka. U
svom radu iz 2001. godine Ray Tomas na primeru Velike Britanije pokazuje jasnu
prednost korienja PAR u odnosu na LAPU metode merenja8.
Slika 2. ilustruje kretanje ukupne, LAPU i PAR stope nezaposlenosti u Velikoj
Britaniji u periodu od 1984. do 1999. godine po kvartalima. Sa grafikona se jasno
uoava da u prelomnim takama LAPU mera ne daje pravu sliku trita rada u
posmatranom periodu. Nagli rast nezaposlenosti u 1991. godini praen je padom
LAPU stope to se upravo moe pripisati rastu kratkorone nezaposlenosti (rast
vrednosti imenioca). Slino se dogaa i 1994. kada pad stope nezaposlenosti biva
praen rastom LAPU indikatora. Sa druge strane, PAR mera u istim periodima
belei ispravne tokove. Sa slike se moe zakljuiti da LAPU stopa predstavlja
lou meru u prelomnim trenucima za privredu, ba kada njena tanost moe biti
najpotrebnija.
LAPU i PAR stope nezaposlenosti od godinu ili vie dana (leva skala) i stopa ukupne
nezaposlenosti (desna skala) u Velikoj Britaniji u periodu 1984-1999. godine podaci za
prolene kvartale dobijeni su iz ARS (LFS).
591
Slika 2. LAPU i PAR stope nezaposlenosti
Izvor: Thomas, 2001, str. 451.
Primena PAR mera je jednostavna, ali zahteva standardizaciju naina prikupljanja

podataka, kao i duine vremenskog perioda za koji se prikupljanje podataka vri.
Pravei izvetaje o kretanju nezaposlenosti na nain prikazan u Tabeli 1. mogue
je pratiti kretanje nezaposlenosti ugroene populacije. Stanje na tritu rada moe
se pratiti kroz vreme u periodima t1,t2,...tn koji se mogu odnositi na mesene,
tromesene ili polugodinje preseke stanja na tritu rada. Dinamika prikupljanja
podataka zavisi od tehnikih mogunosti informacionih baza NSZ, jer ona prati
promene na tritu rada u kraim vremenskim periodima od RZS. Ako sa y_t1
obeleimo ulazak nezaposlenih lica na trite rada (novoprijavljena lica) u
periodu t1, tada, y_t1(0-3) predstavlja broj nezaposlenih lica koji tokom sledeeg
obraunskog perioda od 3 meseca nisu pronala posao, a y_t1(9-12) tada predstavlja
broj lica koja su ula na trite rada u periodu t1 a koja ni posle 12 meseci nisu
izala sa evidencije NSZ, ni zapoljavanjem ni brisanjem sa evidencije NSZ usled
nekog od razloga za prestanak voenja evidencije utvrenih zakonom9, a koja
sada prelaze u posebnu kategoriju nezaposlenih lica teko zapoljiva lica.
Razlozi za brisanje i prestanak voenja evidencije su brisanje zbog nepridravanja

zakonskih odredbi, prestanak voenja evidencije zbog zapoljavanja i drugih aktivnosti
(npr. osnivanje samostalne delatnosti sredstvima NSZ, odlazak u inostranstvo, osnivanje
samostalne radnje, privremeni ili povremeni poslovi, itd.), izlaz iz radne snage
(nesposobnost za rad, izdravanje zatvorske kazne, starosna penzija, dobijanje statusa
592
BOKOVI, NJEGOVAN
Meutim, ako se neko od evidentiranih nezaposlenih lica iz perioda t1 tokom

sledea tri meseca (0-3), zaposli ili brie sa evidencije iz nekog od ve navedenih
razloga (tzv. odliv sa trita rada), tada emo njihov broj obeleiti sa yl(0-3), a broj
preostalih nezaposlenih na kraju treeg meseca bie:
y_t1 = y_t1(03) yl(0-3)
(5)
odnosno, na kraju sledeeg perioda:
y_t1 = y_t1(36) yl(3-6)
(6)
Ovakav postupak izraunavanja se moe ponavljati sve do poslednjeg

posmatranog perioda od 9 do 12 meseci, kada e iz grupe nezaposlenih koju su na
trite rada uli u periodu y_t1 ostati nezaposleni i posle 12 meseci, a samim tim i
prei u kategoriju dugorono nezaposlenih lica. Na taj nain, se mogu pratiti i
priliv i odliv sa trita rada u posmatranim vremenskim periodima. Dobijeni
podaci (Tabela 1.) predstavljaju apsolutne pokazatelje kretanja na tritu radne
snage, nezaposlenih lica po periodu izvetavanja duine 3 meseca.
Na osnovu prikupljenih podataka, prikazanih u Tabeli 1., mogu se izraunati i
relativni pokazatelji, tzv. stope nezaposlenosti ugroene populacije, odnosno,
PAR mere. One se dobijaju se kao odnos broja nezaposlenih u nekom
vremenskom intervalu koji i dalje ostaju nezaposleni i broja nezaposlenih iz
prethodnog perioda. Na primer, posle tri meseca stopa ugroene populacije koja
pripada prvom obraunskom periodu t1 , odnosno, za period (0-3):
p_t1(03) =
y_t1(03)
(7)
y_t1
dok je stopa ugroene populacije koja pripada drugom obraunskom periodu t1,
odnosno periodu (3-6) :
p_t1(36) =
y_t1(36)
(8)
y_t1(03)
Na osnovu, iste evidencije, mogue je pratiti i stope izlazne nezaposlenosti

ugroene populacije. Ovaj indikator trita rada pokazuje uee nezaposlenih
lica koji gube status nezaposlenosti u okviru perioda grupe kojoj pripadaju. Tako,
redovnog uenika ili studenta, oava sa evidencije), ostali razlozi (smrt, preseljenje,
prestanak dravljanstva, itd.).
593
stopa izlazne nezaposlenosti za nezaposlena lica iz perioda t1 u obraunskom

periodu (0-3) iznosi:
p_tl (03) = 1 p_t1(03)
(9)
u periodu (3-6) iznosi:
p_tl (36) = 1 p_t1(36) ,itd.
(10)
Tabela 1. Priliv i odliv sa trita rada

Stanje na
tritu rada u
periodu ti
t1
t2
t3
t4
t5
t6
t7
t8
t9
t10
t11
t12
Ulazak
na trite rada
y_t1
y_t2
y_t3
y_t4
y_t5
y_t6
y_t7
y_t8
y_t9
y_t10
y_t11
y_t12
Duina perioda koje nezaposleno lice provodi na

tritu
0-3
3-6
6-9
9-12
12-15
y_t1(0-3)
y_t2(0-3)
y_t3(0-3)
y_t4(0-3)
y_t5(0-3)
y_t6(0-3)
y_t7(0-3)
y_t8(0-3)
y_t9(0-3)
y_t10(0-3)
y_t11(0-3)
y_t12(0-3)
y_t1(3-6)
y_t2(3-6)
y_t3(3-6)
y_t4(3-6)
y_t5(3-6)
y_t6(3-6)
y_t7(3-6)
y_t8(3-6)
y_t9(3-6)
y_t10(3-6)
y_t11(3-6)
y_t1(6-9)
y_t2(6-9)
y_t3(6-9)
y_t4(6-9)
y_t5(6-9)
y_t6(6-9)
y_t7(6-9)
y_t8(6-9)
y_t9(6-9)
y_t10(6-9)
y_t1(9-12)
y_t2(9-12)
y_t3(9-12)
y_t4(9-12)
y_t5(9-12)
y_t6(9-12)
y_t7(9-12)
y_t8(9-12)
y_t9(9-12)
y_t1(12-15)
y_t2(12-15)
y_t3(12-15)
y_t4(12-15)
y_t5(12-15)
y_t6(12-15)
y_t7(12-15)
y_t8(12-15)
Ovo su samo neki od moguih indikatora koji se mogu ukljuiti u postojei sistem
pokazatelja kretanja na tritu rada, a koji se mogu pratiti u okviru postojee baze
podataka NSZ bez poveanja trokova i promena samog informacionog sistema.
Njihovo korienje bi dovelo do poveanja analitikih sposobnosti NSZ. Tako bi
se, osim izvetaja publikovanih u Mesenom statistikom biltenu NSZ, za potrebe
drugih korisnika mogli formirati i radni materijali u vidu mesenih izvetaja o
indikatorima priliva, odliva nezaposlenih i stanja na evidenciji, prema duini
boravka lica na evidenciji NSZ, kao i indikatori njihovih promena u odnosu na
prethodni izvetajni period, po svim organizacionim jedinicama. Ukoliko bi se
omoguilo kontinuirano prikupljanje ovakvih podataka za dui vremenski period,
ve u toku sledee godine bilo bi mogue uspostaviti sistem obraunavanja PAR
mera koji bi omoguio detaljniju analizu dinamikih promena na tritu rada.
594
BOKOVI, NJEGOVAN
30.5. ZAKLJUAK
Analiza podataka o nezaposlenosti, njenoj strukturi i dinamici promena u okviru
pojedinih posmatranih grupa ima za cilj da obezbedi informacije koje e pomoi i
NSZ i relevantnim politikim iniocima u planiranju akcija za prevenciju
dugorone nezaposlenosti i socijane iskljuenosti. Stalnim unapreenjem
postojeih zvaninih baza podataka, uspostavljanjem kontinuiteta u metodologiji
prikupljanja podataka i preciziranjem dinamike prikupljanja podataka mogue je
proiriti aspekte analize za potrebe ireg kruga korisnika ovih informacija. U cilju
unapreenja analize mogu se, na primer, uvesti neka dodatna pitanja u ARS, ili
uskladiti metodologije NSZ i RZS kako bi se smanjio jaz izmeu utvrenih
indikatora.
Praenje razlika koje postoje u pogledu stope nezaposlenosti kod pojedinih grupa
su jedan od prioritetnih ciljeva delovanja NSZ, jer se dobijene informacije koriste
da planira razvoj posebnih programa i naina rada koji treba da omogue
ukljuivanje lica sa rizikom od dugorone nezaposlenosti na trite rada.
Nezaposlena lica se meusobno razlikuju u pogledu mogunosti za zaposlenje u
zavisnosti od individualnih karakteristika lica, ali i spremnosti da se prilagode
zahtevima trita rada (mobilnost, spremnost i sposobnost za dokvalifikaciju ili
prekvalifikaciju, itd.), pa se ona meusobno razlikuju i u stepenu rizika od
dugorone nezaposlenosti.
Detaljna analiza dinamike prelaska nezaposlenih iz jedne kritine grupe u drugu
odreuje vrstu i nivo podrke NSZ. Ona treba da bude primerena individualnim
potrebama lica, uz pruanje intenzivne pomoi licima kod kojih postoji povean
rizik od dugorone nezaposlenosti, bilo da je njegov uzrok neadekvatna
kvalifikacija ili su u pitanju fiziki ili sociopsiholoki faktori. Posebnu panju
treba posvetiti potrebama onih grupa koje imaju nadproseno izraenu stopu
nezaposlenosti, npr. potrebama mladih, ena, ranjivih grupa. Aktivnosti u ovoj
oblasti podrazumevaju razvoj posebnih timova i programa za reavanje problema
nezaposlenosti i davanje prioriteta u korienju programa aktivne politike
zapoljavanja.
Pravovremeno prikupljane podataka i njihova analiza omoguava prevenciju
dugorone nezaposlenosti kod korisnika novane naknade ili socijalne pomoi,
kroz smanjivanje zavisnosti od pomoi koju primaju po osnovu nezaposlenosti ili
socijalnog statusa. Osim toga, moe se izvriti prenamena sredstava koje primaju
uz korienje drugih fondova za njihovo zapoljavanje ili ukljuivanjem u
programe subvencionisanog zapoljavanja. Ovakav model mogue je primeniti i
kod potencijalnih vikova zaposlenih uz pruanje odgovarajuih vrsta usluge pre
otputanja u okviru aktivnosti tranzicionih centara u preduzeima. Intenzivni
595
oblici pomoi dugoronoj nezaposlenosti ostvaruju se kroz podizanje nivoa

zapoljivosti ili davanje razliitih subvencija za zapoljavanje licima koja su u
nepovoljnijoj situaciji na tritu rada. Pomo se prua licima: koja su prevremeno
prekinula kolovanje, licima sa niim kvalifikacijama ili faktorima oteane
zapoljivosti, pripadnicima etnikih manjina, licima starijim od 50 godina,
potencijalnim vikovima zaposlenih, mladim licima sa izraenijom stopom
nezaposlenosti. Pruanje ovakve pomoi treba da omogui integraciju ovih lica na
trite rada pre njihovog ulaska u kategoriju dugorono nezaposlenih, kao i
prevenciju razliitim oblicima socijalne iskljuenosti.
Svi navedeni oblici izvetavanja su nesumnjivo vrlo znaajni za dobijanje slike o
stanju i promenama na tritu rada, ali na osnovu postojeih informacionih baza
NSZ, uz male izmene zahteva za obradu, nove informacije koje se mogu dobiti
znaajno bi unapredile naa saznanja o promenama na tritu rada. Klasina stopa
nezaposlenosti koja koristi podatke o stanovnitvu, odnosno o broju aktivnog
stanovnitva, daje nam informacije iskljuivo o nezaposlenosti kao drutvenom
problemu i predstavlja socijalni i ekonomski indikator. Korienje PAR mera i
njihovog uvoenja u redovno statistiko izvetavanje u oblasti analize trita rada
omoguilo bi nam detaljnije praenje uspenosti reavanja problema
nezaposlenosti. Treba istai da upotreba PAR mera u analizi podataka o
nezaposlenosti ne umanjuje znaaj primene klasine stope nezaposlenosti. One
daju razliite vrste informacija i imaju svoje mesto u tumaenju kretanja na tritu
rada. Poznavanje i jedne i druge mere, omoguava dobijanje jasnije slike o stanju
i promenama na tritu rada, pogotovo u situaciji kada je teko formirati realnu
sliku zbog problema evidentiranja i praenja neformalne zaposlenosti.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Bokovi O., Dragutinovi-Mitrovi R., (2010), Analiza regionalne strukture

nezaposlenosti i zapoljavanja u Srbiji u prvoj deceniji tranzicije, Ekonomskosocijalna struktura Srbije Uinak prve decenije tranzicije, Ekonomski fakultet,
Beograd.
Bokovi O., Peji B., (2007), Possibilities of monitoring unemployment in the NES
by using unemployment dynamics measures, International Scientific Conference,
Contemporary Challenges of Theory and practice in Economics, Quantitative
economics and finance, pp. 37-49, Faculty of Economics, Belgrade.
Bokovi, O. (2007), Mogunosti unapreenja analize podataka o nezaposlenosti,
Zbornik radova XXXIV SYMOPIS, str. 645-648.
European Communities (2006), European Union Labour Force Survey Quality
report.
Eurostat (2003), Employment and labour market in central European.
Eurostat (2006), Euro-indicators, Vol. 87.
596
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
BOKOVI, NJEGOVAN
Marlier, E., Verma V., (1999), Dynamic Measures of Economic Activity and
Unemployment: 1. Patterns and transitions over time, Luxembourg: European
Commission, OPOCE, Eurostat Statistics in Focus N 17/1999, Theme 3 Population
and social conditions.
Ministarstvo finansija (2008.), Memorandum o budetu i ekonomskoj politici za
2009. godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu.
NSZ, (2008.),Pravilnik o nainu i uslovima pruanja usluga i korienja sredstava
Nacionalne slube za zapoljavanje, Slubeni glasnik RS, br.31/2008.
NSZ (2010), Meseni statistiki bilten, septembar 2010., br.97
Republiki zavod za statistiku (2010.), Anketa o radnoj snazi 2010, broj 368
Svetska banka (2006), Srbija: Procena trita rada, Izvetaj broj 36576-YU.
Svetska banka (2004), Republika Srbija: Agenda ekonomskog rasta i zapoljavanja
- Izvetaj br. 29258-YU. Vaington.
Thomas, R. (1998), ILO unemployment and redgistred unemploymnet a Case
Study, Bulletin Methodologique de Sociologie, Vol 59, pp. 5-26.
Thomas, R. (1999), Statisticians and the drive for integrity, Philosophy of
mathematics educatrions journal, no. 11.
Thomas, R. (2001), Population-at-risk (PAR) rates for unemployment duration
groups, lanak prezentovan na Eurostat konferenciji, Hersonissos, Crete, dostupan
na internet adresi: http://epp. eurostat. ec. europa.eu /portal /page /portal/
research_methodology/documents/45.pdf
Thomas, R. (2003), How not to measure unemployment and how it should be
measured in the future, Economics for the Future Cambridge Journal of
Economics Conference, Cambridge, England.
Thomas, R. (2003), Problems with measuring unemployment - and the PAR rates
solution, Regional Science Association International: British and Irish Section St.
Andrews, Scotland.
Thomas, R. (2004), A timely measure of unemployment, Significance, Vol 1, Issue
2, pp. 60-63.
UNDP (2006), Siromatvo, nezaposlenost i socijalna iskljuenost, Zagreb.
Vlada Republike Srbije (2009.), Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj
nezaposlenosti, Slubeni glasnik RS, br. 36/2009.
Vlada Republike Srbije (2005.), Nacionalna strategija zapoljavanja za period 2005
2010.
Webster D. (1996), The Simple Relationship between Long-Term and Total
Uneployment and its Implications for Policies on Employmnt and Area
Regeneration, Glasgow City Housing Working Paper.
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 31
POLOAJ RAZLIITIH KATEGORIJA

RANJIVIH GRUPA
Ibrahim Toti 1
Apstrakt: Pred vama je rad koji treba da baci malo vie svetlosti na poloaj dela
stanovnitva koje moderna ekonomska teorija poznaje kao vulnerabilne-ranjive,
odnosno osetljive kategorije. O njihovom sve loijem poloaju, poelo se govoriti
posle zavretka Hladnog rata koji smo izgubili zajedno sa drugim socijalistikim
zemljama, i kada smo pristali da ivimo u novoj formi kolonijalne zavisnosti.
Tada su osetljive kategorije (Romi, nezaposlena, raseljena, izbegla i hendikepirana lica) postale najubedljiviji svedoci, da je vrhovna vlast u rukama drugih,
od kojih uvek neto zahtevamo i kojima stalno dugujemo. Pomenute kategorije su
najvie pogoene problemom nezaposlenosti koja se poslednjih nekoliko decenija
tako zahuktala da je mnoge od njih svela ispod linije siromatva. Da bi se njihov
nimalo zavidan poloaj makar malo popravio, potrebno je uspostavljanje
moderno orjentisane, izvozne ekonomije zasnovane na jakom privatnom sektoru,
sposobne da zakorai u dinamian ekonomski rast i da stvori nove mogunosti
zapoljavanja. Poveana zaposlenost pomenutih kategorija podrazumeva
poveano investiranje u ljudski (humani) kapital, kvalitet i produktivnost rada,
smanjenje razlike izmeu regionalnih trita rada, podrku ravnopravnosti polova
i borbu protiv diskriminacije u zapoljavanju. Nacionalna sluba za zapoljavanje
operie podacima da je struktura zaposlenosti pripadnika ovih kategorija i dalje
krajnje nepovoljna. Njihova nezaposlenost se odlikuje dugoronom dimenzijom
koja iz dana u dan ekspandira na njihovu tetu jer nemaju potrebno obrazovanje i
ne ispunjavaju potrebne uslove za eventualno zapoljavanje. Vlada bi morala
posvetiti mnogo vie panje ovim kategorijama iz vie razoga. Jedan je to mora
obezbediti odrivi razvoj i ista prava za pripadnike ranjivih kategorija meu
drugim uesnicima, a drugi je to nepreduzimanje adekvatnih mera dovodi od
gubljenja poverenja u njenu snagu i ispravnost namera.
Kljune rei: Osetljive kategorije, nezaposlenost, ekonomske reforme,
diskriminacija, mogunosti zapoljavanja.
Doc. dr Ibrahim Toti, Dravni univerzitet u Novom Pazaru, departman za pravo i

departman za ekonomiju, e-mail: ibrahimtotic@yahoo.com
598 TOTI
31.1. UVOD
Sve dok je siromanih na svetu ja ne mogu biti bogata, ak i kada bih imao
milione dolara. Sve dok bolesti caruju i milioni ljudi ne mogu da proive due od
20-30 godina, neu biti potpuno zdrav pa makar me na klinici Mayo proglasili za
najzdravijeg. Neu nikada biti ono to sam sam duan da budem, sve dok narod
ne bude ono to treba da bude..., izjavio je 1963. godine Martin Luter King Jr. To
je bio veoma otar signal svetu, da se ozbiljnije pozabavi problemima ugroenih
populacija koje su pogoene nematinom, bolestima i nepotovanjem njihovih
elementarnih (ljudska) prava. Taj eho se i danas snano uje jer je veina
razvijenih zemalja sveta saglasna da je politiki nedopustivo i moralno
neprihvatljivo da vie od milijardu ljudi na planeti zemlji, preivaljava sa jednim
ili dva eura dnevno. Treba verovati podacima Svetske banke (Worldbank) da
samo u zemljama-lanicama Evropske unije preko 43 miliona ljudi ivi u zoni
siromatva Siromatvo na ijem suzbijanju nije mnogo uinjeno predstavlja
kriterijum (ne i jedini) na osnovu koga se odreuje poloaj ranjivih kategorija,
vri njihova podela na dve grupe i procenjuju uslovi u kojima kao takve
egzistiraju. U prvu grupu uglavnom spadaju Romi, dugotrajno nezaposlena lica,
raseljena lica, izbeglice i lica sa invaliditetom, dok drugu grupu ine zavisnici od
alkohola i droga, lica sa hroninim bolestima, psiho-fizikim problemima, deca,
ene, samohrane majke i u poslednje vreme sve prisutniji tehno-ekonomski
vikovi.
Moe se zakljuiti da mnoge siromane i ugroene, odnosno ranjive kategorije
strahuju od poveane nesigurnosti, uglavnom zbog neuspeha institucija i drutva u
celini, da im obezbedi uslove da pravilno uravnotee svoje prihode i svoju
potronju. Analize strukture potronje i profila vulnerabilnih kategorija pokazuju
da one u veini drava kao i u naoj zemlji, imaju nepovoljnu strukturu ishrane i
potronje, loe stambene uslove i otean pristup javno obezbeenim uslugama,
budui da su liene mogunosti da ostvare pravo na rad i da sebi obezbede kakvutakvu egzistenciju. Problem vulnerabilnih kategorija se svakim danom dodatno
kopmplikuje tako, to siromatvo ekspandira i nezaustavljivo regrutuje nove
pripadnike. A njihovi pripadnici su ljudska bia, ali ona bia koja su povuena sa
liste ciljeva kojima ekonomija treba da slui, s obzirom da su ekonomska
sigurnost i emocionalna dobrobit osnovne reference ljudske slobode i
dostojanstva (Supio, 2006, str. 113-121). U ovom radu najvea panja e biti
posveena siromatvu, problemima nezaposlenosti i diskrimnaciji prilikom
traenja zaposlenja, Romima, enama i deci koja su sve vie predmet razliitih
oblika eksploatacije i zlostavljanja. Druge pomenute kategorije bez obzira na
znaaj problema sa kojima se sreu nee biti tretirane zbog suenog prostora, to
vai i za politiku koju sprovode vlade pojedinih drava. Ako je osnovni i krajnji
cilj svake politike, uspeno suzbijanje siromatva, onda se s pravom oekuje
POLOAJ RAZLIITIH KATEGORIJA RANJIVIH GRUPA
599
preduzimanje preventivnih zakonskih, sudskih, administrativnih i programskih

mere za poboljanje poloaja vulnerabilnih kategorija. Osim toga cilj je podizanje
svesti javnosti, ukljuivanjem institucija, strunjaka, politiara, roditelja i svih
inioca iji doprinos moe biti presudan za napredak i ostvarivanje eljenih
rezultata.
31.2. SIROMATVO KAO DETERMINANTA POLOAJA

RANJIVIH KATEGORIJA
Do skoro termin siromatvo upotrebljavao se uglavnom da oznai nedovoljnost
prihoda za nabavku minimalne korpe za ivot potrebnih razliitih dobara i usluga.
Danas se taj termin koristi za definisanje stanja u kojem ljudima nedostaju
osnovne mogunosti za voenje dostojanstvenog ivota. Siromatvo kao pojava
primorava nas da o njemu razmiljamo kao o stanju koje karakterie trajna ili
hronina uskraenost resursa, sposobnosti, sigurnosti i moi koje su neophodne
odreenim kategorijama drutva za ostvarenje adekvatanog ivotnog standarda,
graanskih, ekonomskih, politikih, kulturnih i socijalnih prava. U nameri da ga
ukrote i iskorene svetski lideri su 2000. godine potpisali milenijumsku deklaraciju
koja precizno definie ciljeve razvoja ljudskog roda do 2015. godine. Poznato je
da se siromatvo moe manifestovati na razliite naine, a najpoznatiji je
nedostatak prihoda i sredstava potrebnih za osiguranje odrive egzistencije. Misli
se na spreavanje nastajanja gladi i neuhranjenosti, slabljenja zdravlja,
ogranienja ili nikakve dostupnosti u obrazovanju, zaposlenju i ostalim temeljnim
uslugama.
U takvim uslovima najugroeniji deo stanovnitva su ranjive grupe koje su
iskljuene iz pojedinih ili viestrukih aspekata drutvenog ivota, grupe koje ive
u uslovima siromatva ili su izloene rizicima da budu iskljuene i da dospeju u
stanje siromatva. Neuestvovanje ranjivih grupa u odluivanju i u ekonomskom,
graanskom, drutvenom i kulturnom ivotu predstavlja slabost zajednice,
suspenziju procesa njihove integracije i negaciju ljudskih, odnsno njihovih prava.
Siromatvo kao socijlno-ekonomaka pojava na svetskom prostoru odavno
predstavlja problem kojim se ljudi na razliite naine veoma ozbiljno bave.
Nastalo je mnogo ranije nego to su ljudi bili u stanju da ga adekvatno objasne i
precizno definiu. Imajui to u vidu, Erazmo Rterdamski je vrlo davno u svojoj
Pohvali ludosti iz 1509. godine napisao: kada bi neko posmatrao ivot na
zemlji sa visoke osmatranice, video bi kolikim je nesreama izloen ljudski
ivot. Kako je bedno i prljavo njegovo raanje. Kako je u siromatvu muno
odgajanje, kakvom je sve nasilju izloeno detinjstvo, na koliko je tekih poslova
primorana mladost, kako je strana starost i neizbena smrt (Najman, 1984, str.
119). Skoro identian osvrt na siromatvo ima i Najdel Dover koji u svom
600 TOTI
prilogu za Uvod u etiku - Svetsko siromatvo, kae: da hiljade miliona ljudskih

bia (petina svetske poulacije) ivi u apsolutnom siromatvubolesti-glad,
neuhranjenost, visoka smrtnost dece, loi ivotni uslovi, strah, nasilje,
nesigurnost...Siromatvo je specifikum zemalja u razvoju (Singer, 2004, str.
293). Meutim, to ne znai da samo u nerazvijenim zemljama postoji problem
siromatva. Postoji ono i u veoma razvijenim zemljama u kojima veliki broj ljudi
nema minimum uslova da svoj ivot organizuju na nain na koji mogu biti
integrisani u normalne socijalno-ekonomske tokove. Na primer, u tako razvijenim
Sjedinjenim amerikim dravama preko dva miliona stanovnika nikada nee imati
priliku da dri klju od svog stana i/ili nikada nee imati priliku da prenoi u
prostoru koji e sami zakljuati. Na drugoj strani prema podacima WHO u
Republici Kini, na pragu XXI veka blizu 800 miliona stanovnika nije imalo
nijedan oblik zdravstvenog osiguranja, a radno mesto u javnim slubama se
smatralo najveim bogastvom i privlegijom (Toti, 2002, str. 334-342). Meutim,
izjava kineskog zamenika ministra za Ljudske resurse i drutveno osiguranje
objavljena u ambasadi Bosne i Hercegovine u Kini (Info ekspres BiH, 10 marta
2011. godine) glasi da kinesko osnovno zdravstveno osiguranje pokriva 1,26
milijardi stanovnika, to je napredovanje prema cilju zdravstvenog osiguranja za
svakog Kineza.
Danas, u uslovima koje mnogi nazivjau savremeni, to isto siromatvo se posmatra
kao sastavni deo tranzicionih promena sa veoma izraenim stepenom rasta koji je
iniciran demokratizacijom, liberalizacijom i privatizacijom. Miljenja,
nterpretacije i tvrdnje, da je siromatvo ekspandiralo sa pucanjem Berlinskog
zida, potpuno su pogrene i neprihvatljive. Siromatvo je nastalo mnogo ranije, ali
je posle pomenutog dogaaja samo intenzivnije i u svom pravom obliku iskuljalo
vani. Usled pomenutih promena mnogi slojevi drutva postaju vie siromani
nego inae. Neki se prvi put sreu sa siromatvom na primer, mladi koji trae
posao, dugotrajno nezaposleni bez ikakve naknade za vreme nezaposlenosti ili
novonezaposleni koji su do jue imali egzistenciju ali su je u tranzicionom
procesu izgubili. Meutim, situacija nije u svim zemljama ista, ak ni slina, jer
mnoge nisu dozvolile, da u procesu tranzicije postanu ili i dalje ostanu deo
siromanog sveta. Tako je na primer, Moldavija uspela da iz apsolutnog
siromatva iupa blizu 22 % svog stanovnitva. Slian poduhvat je napravio i
Tadikistan u kome je preko 15% stanovnitva napustilo zonu apsolutnog
siromatva (Alam, Murthi, at all. 2005, str. 302). Zanimljivo je da je do poveanja
siromatva dolo u Poljskoj i Gruziji dok je Litvanija zadrala isti nivo. Problem
siromatva je posebno pitanje u Rusiji, budui da ona pripada novoformiranoj
grupi zemalja (BRIK) od kojih se oekuje da diriguju svetskom ekonomijom, koja
jednostavno nema naina da se izbori sa njim. Prema podacima Svetske banke
(Worldbank), skoro petina njenog stanovnitva (oko 30 miliona) ivi bez tekue
vode, a preko 60 miliona ljudi nema odgovarajui pristup zdravstvenoj zatiti.
601
Pitamo se, moe li se ovakva Rusija ubrajati u bogate zemlje i moe li biti
konkurentna, ako pored reenoga vie od 8 % njenog stanovnitva ne dosee
zadovoljavajui nivo line potronje?
Republika Srbija je zemlja u kojoj je tranzicija takoe stvorila problem siromatva
za koji se s pravom tvrdi, da u skorijoj budunosti sigurno nee biti povoljno
reen. Prema relevantnim pokazateljeima sadranim u sapotenju Saveza
samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u Republici Srbiji na primer, u 2008. godini
indeks siromatva iznosio je skoro 8 %, a samo kod populacije starije od 65
godina prelazio je 10 %. To znai da oko 135 hiljada starih osoba ivi ispod
granice siromatva. U konstantno siromane kategorije pored starih osoba kojih je
7 %, spadaju Romi sa 49 %, nezaposlena lica 10 %, seosko stanovnitvo 10 %,
gradsko stanovnitvo 4 %, izbegla i raseljena lica 8%, hendikepirana lica 2%,
deca 6% i ostali sa 4 % (Kosanovi, Pavlovi, 2010, str. 1-9). Indeks siromatva
je indikator kojim se meri uee (procenat) stanovnika koji nemju osnovne
resurse za ivot, tj. iji je dohodak nii od linije siromatva. Indeks i linija
siromatva se obino raunaju u nacionalnim okvirima i kvalifikuju osobe za
odreena prava iz domena socijalne zatite.
Vlada je napravila koncept za smanjenje siromatva, koji je u prethodnom periodu
bio strateki zasnovan na dinaminom privrednom rastu i razvoju, sa naglaskom
na otvaranju novih radnih mesta i na razvoju programa, mera i aktivnosti
usmerenih na najsiromanije i posebno ugroene, odnosno vulnerabilne grupe.
Proces ulaska u Evropsku uniju je uslovljen socijalnim ukljuivnjem koje treba da
omogui da svi pojedinci i drutvene grupe, naroito osetljive grupe, u potpunosti
uestvuju u ekonomskim, drutvenim i kulturnim tokovima, i da mogu da
dostignu odgovarajui ivotni standard. Siromatvo je pred vratima 116 miliona
itelja Evropske unije. Prema podacima koje je za 2008. godinu objavio Eurostat
u Briselu, siromatvo je pogodilo 81 milion osoba ili 17% populacije u sklopu
Evropske unije jer su iveli od prihoda koji je ispod 60 % prosenog prihoda po
domainstvu u njihovoj zemlji.
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku (RZS), broj siromanih iz
2009. godine, premaio je pola miliona, dok se znaajan broj graana nalazi
neposredno iznad linije siromatva. Siromatvo je najvee izvan urbanih centara,
a posebno su u ruralnim sredinama ugroena domainstva koja imaju male
posede. Deca do 14 godina i lica starija od 60 godina, tradicionalno su ugroenija
problemom siromatva. Konano, u najosetljiviju grupu spadaju Romi, bolesni,
deca, ene, manje obrazovani slojevi stanovnitva i dugorono nezaposleni
pojedinci. Prema objavljenim podacima kako u medijima tako i u slubenim
glasilima, broj siromanih u Republici Srbiji je na kraju 2010. godine, dostigao
cifru od 650 hiljada ljudi. Stope siromatva u okruenju vee su samo u Bosni i
602 TOTI
Hercegovini i Albaniji dok su u Bugarskoj, Rumuniji i Crnoj Gori pribline sa

naom i smatraju se umerenim. Uporeivanja stopa siromatva nisu prikladna jer
se njihov pravi nivo menja u vrlo kratkom period. Na primer, Zavod za statistiku
Crne Gore - MONSTAT u saradnji sa Svetskom bankom 2008. godine, po prvi
put objavio rezultate analize siromatva i to za 2005. godinu i za 2006. godinu.
Procene siromatva su zasnovane na nacionalnoj apsolutnoj liniji siromatva koja
je dobijena u skladu sa metodologijom koju preporuuje Svetska banka
(Worldbank). Obraun je zasnovan na podacima Ankete o potronji domainstava
koji su posluili za izradu analize koja otkriva da je vie od 11 % stanovnitva, ili
71 hiljada graana Crne Gore, tokom 2006. godine bila siromana. Isti izvor je
objavio da je u decembru 2008. godine prosena neto zarada u Crnoj Gori bila je
443 evra to je meseni porast od 3,5 %, da je stopa siromatva opala i da se nivo
zadovoljstva poveao.
31.3. NEZAPOSLENOST KAO ZAJEDNIKI PROBLEM

VULNERABINIH KATEGORIJA
Blizu etvrt miliona ljudi izgubilo je svoje radno mesto u protekle dve godine, a
privrednici najavljuju nova otputanja, objavile su Veernje novosti, 07.
februara 2011. godine, Prema istom izvoru peduzetniki sektor je sa 567 hiljada
zaposlenih spao na 427 hiljada radnika. Meutim, tu se nije stalo. U
meuvremenu je nastupio talas novih poskupljenja od kojih je najdrastinije
poveanje cene elektrine energije. To poveanje za 15 % od 01. aprila 2011.
godine, dovee svakog privrednika u poziciju da otpusti makar dva-tri radnika,
kako bi utedom na njima servisirao svoje nove dugove. Ljudi ostaju bez svoje
egzistencije, uveavaju broj siromanih, omasovljavaju ranjive kategorije, a
urnisani basen Kolubara, odravae u ivotu novi resurs, uveana cena
elektrine energije. Dakle, svi koji su ostali bez svojih radnih mesta, automatski
su uveali ranjivu grupu nezaposlenih lica, a mnogi od njih su se uputili dalje,
prema nekoj verovatno po njih goroj situaciji (siromatvo, glad, neadekvatna
zdravstvena zatita, slabo zdravlje i sl.).
Nasuprot onima koji su ostali bez posla, sve je manje radnika koji zadravju svoja
radna mesta ime se pogorava problem i poraavajue deluje na i onako crn
bilans ekonomske krize. Relevantni podaci objavljeni u Statistikom godinjaku
Republike Srbije 2010. godine, pokazuju da je broj ukupno nezaposlenih za 2008.
godinu iznosio 727.621 lice, a za 2009. godinu, taj broj iznosi 730.372 lica. Ako
se ovaj trend otputanja nastavi, i ne bude novih prijema, procene ekonomista da
e se ta brojka enormno uveati imaju osnova. Ono to dodatno zabrinjava jeste
procena eksperata, da trenutno ne vide ni jedan pozitivan signal, i ukoliko se ne
603
poboljaju uslovi poslovanja, broj radnika e se smanjivati i tokom narednih

godina. Pitanje je samo u kojoj su meri eksperti iskreni.
Globalna kriza "Made in USA" potput tornada, prodrla je na teritoriju Evrope i za
sobom ostavlja pusto, dovodei stanovnitvo u skoro svakoj zemlji koju dodiruje
(posebno zemlje u razvoju), na ivicu siromatva i oaja. Tako je sruen mit
(Stiglic, 2009, str. 1-13) da e njeno dejstvo biti podeljeno i da e se, budui da je
poela na tlu Sjedinjenih amerikih drava, zaustaviti pred vratima Evrope i
ostaviti zemlje u razvoju netaknutim. Sad je jasno da se to nije dogodilo, ak je
globalizacija Sjedinjenim amerikim dravama pomogla, da svoje toksine
hipoteke distribuira po celom svetu.
31.4. VULNERABILNE KATEGORIJE-POJEDINAAN PRISTUP I

KARAKTERISTIKE
U cilju koncizne rasprave o pojedinim vulnerabilnim kategorijama najvea panja
bie posveena deci, enama, hendikepiranim licima i Romima. O nezaposlenima
je bilo dovoljno rei, tako da bi dalje izlaganje u tom pravcu predstavljalo samo
repliku na iznesene zakljuke.
31.4.1. Deca kao ranjiva grupa i njihov poloaj

O deci kao pripdnicima ranjive kategorije i njihovom poloaju moe se govoriti
sa vie aspekata. U dosadanjoj praksi poloaj dece posmatrao se kroz razliite
oblike njihovog iskoriavanja. Obino su potencirani deji rad, seksualna
eksploatacija, zloupotreba kod usvajanja, kod sklapanje brakova maloletnika, u
medicinske ili naune svrhe-medicinski eksperimenti i korienje organa, u
socijalnoj eksploataciji-talentovana deca (Vlahovi, 2006, str. 20). Zloupotreba
dece posmatrana kroz njihov rad, odnosno angaovanje za obavljanje odreenih
poslova, moe biti voljna, uz svesno pristajanje na ponuene uslove i/ili moe biti
rezultat prinude od strane nekog subjekta. Poloaj dece u odnosu na rad u velikoj
meri je odredila globalizacija kao proces koji ne obraa posebnu panju na stepen
i nain iskoriavanja bilo kojeg faktora koji doprinosi ostvarivanju zacrtanih
interesa, onih koji je sprovode. To je doprinelo da se njihov poloaj (naroito u
procesu globalizacije), u skladu sa njihovim radnim angaovanjem posmatra na tri
naina. Prvo, javnosti se alje otar signal upozorenja da globalizacija ima krajnje
negativan uticaj na poloaj dece u pojedinim zemljama i u pojedinim privrednim
granama. Drugi nain posmatranja odnosi se na primenu zakona koji regulie
poloaj dece, na meunarodni pritisak i na strah od industrijski razvijenih zemalja
koje bi mogle da bojkotuju uvoz proizvoda koji su proizvedeni dejim radom
(Gunter, van der Hoeven, 2004, str.18). Poslednji aspekt posmatranja odnosi se na
604 TOTI
davanje odreenih empirijskih dokaza o tome, kako deji rad koji slui
globalizaciji utie na njihov razvoj, budui da se on u veini sluajeva ne odvija
na prirodan nain.
Eksploatacija dece nije nova pojava, ali oblici u kojima se pojavljuje kao i metodi
koji je omoguavaju su poprimili nove oblike i zapanjujue razmere irom sveta
(Vukovi-Vlahovi, 2006, str. 17). Globalni razvoj svih oblika aktivnosti i
primena savremenih tehnologija koje omoguavaju upotrebu dece u posebne
svrhe moe imati pozitivnu stranu. Na drugoj strani negativan razvoj oveanstva,
siromtvo, ratovi, izopaenost i moralna destrukcija, novi su okviri za nastajanje
do sada nepoznatih kao i za razvoj i porast, do sada poznatih oblika zlouptrebe i
eksploatacije dece. Dete je uvek rtva, bez obzira da li je korisnik ili uesnik u
proizvodnji i trgovini narkoticima i drugim opasnim supstancama. Najvei
problem je nasilje koje poprima sve veu dimenziju, ima transnacionalni karakter
i podrazumeva postojanje organizovanih kriminalnih grupa i mrea. Ona zajedno
sa distribucijom droge i farnmaceutskom industrijom, predstavlja najprofitabilniji
oblik aktivnosti kojom se ljudi bave i za ije egzkutore koriste zapravo decu.
Moramo zapamtiti jednom za svagda, ljudsko telo je postalo najbolje trite.
Deca se upotrebljvaju u meunarodnom organizovanom kriminalu, lancima
dilovanja droga i drugih opijata, u trgovini naoruanjem, trafikingu i trgovanju
ljudskim biima i organima i esto su predmet raznih oblika eksploatacije. Na
primer, seksualne eksploatacije koja nije nova pojava, ali oblici u kojima se danas
javlja, veoma su razliiti. Re je o fenomenu svetskih razmera koji je prisutan
skoro u svim zemljama i samo moe da varira u intenzitetu. Kada govorimo o
deci-rtvama seksualne eksploatacije, treba da pravimo razliku izmeu
zlostavljanja koje je amoralno, gnusno i nasilno i seksualne eksploatacija koja ima
ekonomsku motivaciju. U okviru nje takoe se razlikuju deja prostitucija i deja
pornografija. Ipak, seksualnu eksploataciju dece ne treba poistoveivati sa
njihovim voljnim ulaskom u seksualne odnose, ali treba imati na umu da se iza
tog voljnog ulaska definitivno krije navoenje deteta na eksploataciju radi
ostvarivanja dobiti. Mnoga deca nemaju formalno svoj dom, svoju porodicu,
obaveze koje predstavljaju njihov svet, obrazovanje i/ili iz nekih drugih razloga
ne provode svoje detinjstvo onako kako to ine njihovi vrnjaci. U vezi sa
poloajem dece UNICEF i International Labour Office (ILO, 2004) vrile su
istraivanja, sa posebnim osvrtom na upotrebu dejeg rada i u tom kontestu
posebno je analizirano ponaanje dece-radnika u sluaju otputanja s posla.
Analize su poraavajue. Mnoga deca u elji za boljim ivotom ne prezaju da
prihvate ma kakav posao, iako su svesna da su rtve gole eksploatacije. Tako su
se stvorili uslovi za usvajanje osnovnih standarda rada koje su ranije predlagali
(Cigno, Rosati, Guarcello, 2002, str. 1579-89), a posebno etiri koja se ine
vanijim od drugih i za koje je oduvek postojojala iroka saglasnost. Re je o
605
ukidanju dejeg rada, prinudnog rada, eliminaciji diskrimanacije pri zapoljavanju

i slobodi udruivanja i kolektivng pregovaranja. Neki smatraju (VukoviVlahovi, 2006, str. 18) da nije svaki rad deteta vezan za eksploataciju. Naime
eksploatacija u radu postoji kada dete radi pod izuzetno tekim uslovima, kada su
naknade za rad male ili ih uopte nema, kada je radno vreme predugo i kada se
rad obavlja u neadekvatnim uslovima.
31.4.2. ene kao ranjiva kategorija

Sveobuhvatnu analizu ivota ena kao pripadnika ranjive kategorije ine dva
segmenta svakodnevnice, kvalitet ivota i stil porodice. Poloaj ena se prostire
kroz sve kategorije ranjivih grupa tako da su one najzastupljenije uesnice, kada
je u pitanju siromatvo i nezaposlenost, razliiti oblici eksploatacije kao i
problemi sa decom i/ili sa diskriminacijom. Svoenje ivota na egzistencijalni
minimum ili liavanje od mnogih njegovih blagodeti, postalo je obeleje kvaliteta
i stila ivota najveeg dela svetske populacije, to nije mimoilo ni nau. Osnovna
karakteristika srpskog drutva od devedesetih godina XX veka pa dalje,
karakterie masovna pauperizacija stanovnitva i proleterizacija svakodnevnog
ivota (Tomanovic-Mihajlovic, 1997, str. 56) iiji je kvalitet zamenjen
strategijom samo da se preivi. U takvim uslovima, da bi sprovele ovu
strategiju ili do odreene mere poboljale kvalitet ivota svojih porodica, ene sve
vie pristaju na dopunski rad, na odreene oblike eksploatacije, da budu rtve
druge vrste sa jednim jedinim ciljem, da ostvare zamiljenu strategiju opstanka.
Ameriki sociolog Gans davno se zapitao, zato drutveno privilegovani za
siromane vrlo esto kau da ne zasluuju bolje. Ovo pitanje upuuje na
istraivanja o tome, da li je siromatvo greh ili se radi o jednostavnom ratu rei
koji treba da dovede u pitanje moral i poloaj odreenih kategorija ljudi. ini se
da su ovakvim stavom naroito ene patologizirane i oznaene kao moralno
inferiorne, bez velike elje da se njihov status dovoljno objasni. Pregled literature
koji vie panje poklanja status ena uopte, a posebno kao pripadnicama ranjive
kategorije, odnosno siromatvu i socijalnoj politici, pokazuje da i pored
postojanja zakona i procedura koji poivaju na jednakosti u sistemu socijalne
zatite, enski status zavisnosti nastavlja da bude socijalno konstruisan. Biti
zavistan, znai iveti od niskih prmanja, biti nezaposlen, nemati sredstava ni za
odgajanje sopstvene dece (Flaskas, Humphries, 1993, str. 35-47).
ena je rtva polne neravnotee i diskriminacije, uprkos poveanim zaradama
koje ostvaruju i veeg participiranja u javnom, odnosno privrednom ivotu. Ako
se poloaj dece kroz njihov rad, odnosno formalnu zaposlenost uporedi sa
poloajem ena, zakljuak je da su obe kategorije socijalno integrisane s tim to
se vee uee dece smatra tetnim po njih, dok se poveano uee za ene
606 TOTI
smatra korisnim. Nijedna ena nije pusto ostrvo, i zato udi da se odreena
istupanja od opteoprihvaenih pravila najvie zameraju, zapravo enama. U
svetu je prisutan trend da ene pre mukaraca zapadaju u siromatvo, bre posru,
ei su razlog pauperizacije i samostalnog odgajanja dece kao jedan roditelj i
posle eventualnog razvoda braka, pre trae partnera nego to ostvaruju
egzistenciju. Zapravo kako navode Viliams i Uhelen, ene kroz brak trae izlaz iz
siromatva, a ne kroz zapoljavanje, uz jednaku platu i dobre mogunosti za
zbrinjavanje dece (McCarty, 1998, str. 155-168).
Neke studije su otkrile da je muko nasilje i neprijateljstvo prema enama u
mnogim sluajevima poveano zbog promene drutvenog statusa ena. Na primer,
meu autorima postoji saglasje da su ene osovina u oblasti trgovine i da je ona
bez njih nezamisliva to izaziva muki gnev (Gunter i van der Hoeven, 2004, str.
23), jer poveana konkurencija u trgovini doprinosi poboljanju enskih zarada u
odnosu na konkurentske, muke, to ukazuje da, barem u tom smislu trgovina
moe koristiti enama da smanje nivo diskriminacije. Osnovi zadatak koji
Meunarodna organizacija rada (ILO) treba da rei je permanentan jaz koji se
odnosi na zapoljavanje i plaanje bruto mesenih satnica kod ena i mukaraca,
irom Evropske unije (Toti, 2010, str. 130-140). Jo uvek je ta razlika vrlo
primetna s tim to procenat uea enske radne snage u ukupnoj zaposlenosti
znaajno raste i trenutno iznosi blizu 56 %, smanjujui na taj nain postojei
raskorak. U Izvetaju Meunarodne organizacije rada iz 2007. godine stoji da je
ovaj trend najujednaenji u SAD, 71 %, zatim u Evropskoj uniji 62 %, u Istonoj
Aziji i Pacifiku je 61 %, dok je na Srednjem Istoku i Svernoj Africi oko 32 %. U
Republici Srbiji ene se svakodnevno suoavaju pored problema vezanih za posao
(manje zarde od mukaraca, loija radna mesta, manje mogunosti napredovanja i
sl.), i sa estim uznemiravanjem, pretnjama od odputanja, premetanjima na nie
plaena radna mesta i ucenama. ena koja trai posao izloena je neprijatnostima
tokom samog razgovora (intervju), davanjem odgovora na vrlo nepristojna
pitanja, poput onih u vezi sa buduim ivotnim planovima, o branom statusu i
odnosima, trudnou i sl. Veruje se da oko 70 % ena ne poznaje svoja prava i da
nije uvek spremna da prepozna odreeni nain uznemiravanja na poslu ili u nekim
drugim okolnostima koje odreuju njen status. Dakle, veina njih na primer, ne
zna, da poslodavac prema Zakonu o zatiti linosti (Slubeni glasnik RS), br.
97/08, ne sme da se raspituje o njihovim porodinim planovima, imovini ili
planiranoj trudnoi i da nema pravo da od njih zahteva prekovremeni rad bez
adekvatne naknade.
31.4.3. Poloaj lica sa invaliditetom (hendikepirana lica)

Otvaranje novih radnih mesta i poveana zaposlenost predstavlja sr koncepta
koji omoguava stvaranje boljih uslova za efektnije, ali i efikasnije zapoljavanje
607
naih graana. Takva inicijativa posmatrana ire, utemeljena je kao jedan od

najznaajnijih uslova ijim e ispunjavanjem Republika Srbija obezbediti sebi
mesto meu zemljama-lanicama Evropske unije. Na tom putu kao i druge zemlje
Zapadnog Balkana, suoila se sa preprekama koje su je primorale da odgovori na
nekoliko bitnih izazova. Prvi je stvaranje stabilnog zakonodavnog okvira koji e
poveati konkurentnost ukupne privrede i dovesti do otvaranja novih radnih
mesta. Poseban izazov je suoavanje sa definisanim i specifinim problemima,
kao to je smanjenje siromatva kroz poveanje zapoljavanja pripadnika
manjinskih grupa stanovnitva, od kojih je najznaajnija ona koju ine lica sa
invaliditetom (ivi, arevi-Mitanovski, Savi, 2009, str. 11). Grupe osoba sa
invaliditetom ine u prvom redu slepa i slabovida lica, gluva i nagluva lica,
paraplegiari, distrofiari i lica koja nemaju navedene nedostake ali su usled
odreenih okolnosti ostala bez potpune psihosomatske ili fizike funkcije.Teko
je na godinjem nivou izmeriti gubitak ekonomije po osnovu neupoljenosti ovih
kategorija, ako se zna da od njih veina ne samo to niim i nita ne doprinosi,
ve u obliku socijalnih i drugih primanja uestvuje u raspodeli budetskih
sredstava.
Kada se tie zakona koji tite ovu isuvie ostljivu grupu, Narodna skuptina
Republike Srbije na Drugoj sednici svog Prvog redovnog zasedanja 17. aprila
2006. godine donela je Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom
(Slubeni glasnik RS), br. 33/06. Prema lanu 22. pomenutog zakona pod
diskriminacijom zbog invalidnosti u zapoljavanju smatra se neprimanje u radni
odnos osobe sa invaliditetom ili pratioca osobe sa invaliditetom zbog invalidnosti,
odnosno zbog svojstva pratioca osobe sa invaliditetom, postavljanje posebnih
zdravstvena uslova za prijem u radni odnos osobe sa invaliditetom, osim ako su
posebni zdravstveni uslovi za obavljanje odreenih poslova utvreni u skladu sa
zakonom. Nakon izvesnog vremena doneen je Zakon o zapoljavanju osoba s
invaliditetom (Slubeni glasnik RS), br. 36/09, koji je stupio na snagu 15. maja
2009. godine. Osoba sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste lice sa trajnim
posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili duevnog oteenja ili bolesti
koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Osobe sa
invaliditetom svakako predstavljaju jednu od najveih socijalno ugroenih grupa
u svakoj dravi. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO),
najmanje 10 % stanovnitva koje naseljava neku teritoriju ine osobe sa
invaliditetom. Na drugoj strani podaci Statistikog zavoda Evropske unije
(EUROSTAT) govore da od ukupne populacije koja naseljava drave-lanice
Evropske unije, ak 12 % graana ine osobe sa invaliditetom, i da se stopa
njihove zaposlenosti iskljuivo na neodreeno vreme, kree izmeu 43 i 44 %.
Zakon ureuje podsticaje za zapoljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno
ukljuivanje osoba sa invaliditetom na trite rada, procenu radnih sposobnosti,
profesionalnu rehabilitacija i obaveze zapoljavanja osoba sa invaliditetom.
608 TOTI
Nema opravdanog razloga da se osobe sa invaliditetom ignoriu kada je u pitanju

njihovo zapoljavanje. Trebalo bi se podsetiti da svaki ovek (zaposleni ili
nezaposleni), poseduje neke osobenosti po kojima se razlikuje od ostalih. Zbog
njih zasluuje da njegove dnevne dunosti budu prilagoene tako da obezbeuju
uspostavljanje korektnog odnosa. Sa druge strane, svaki zaposleni poseduje
osobenosti koje ga ine znaajnim lanom radnog kolektiva u smislu doprinosa
radnoj atmosferi i rezultatima organizacije. Dakle, osobe sa invaliditetom treba
potovati i ceniti njihovo znanje, vetine i osobine koje doprinose svakodnevnom
funkcionisanju i napretku organizacije. U Srbiji, veina poslodavaca smatra da
nije dovoljno informisana (Bogdanovi, Savi, 2006, str. 23) o mogunostima za
zapoljavanje osoba sa invaliditetom, kao ni o pogodnostima koje u tom sluaju
mogu da imaju. Na kraju treba istai da diskriminacija osoba sa invaliditetom nije
samo neetika, ve i nepravedna prema osobama koje su vie nego gubitnici.
31.4.4. Opti pogled na poloaj pripadnika romske populacije

Kada se govori o ranjivim grupama, ini se da su pripadnici romske zajednice
njihovi najreprezentativniji predstavnici. Zastupljeni su meu nezaposlenim
licima, meu izbeglim i raseljenim licima, u kriminalu u prosjaenju i sl. Romska
enska populacija je egzemplar zloupotrebe u cilju prostitucije i trgovine robljem.
Dakle, Romi su preteno posmatraju u negativnom kontestu to nije sluaj samo u
Rpublici Srbiji. Isti tretman, ako ne i drastiniji, Romi imaju i u zemljama
Evropske unije. O njima se u Evropi po pravilu govori i pie stereotipno, da su
prljavi, lenji, neobrazovani, nepouzdani, meutim, ima zemalja (Velika Britanija)
u kojima se misli sasvim suprotno, da su zapravo romkinje najurednije i
najvrednije radnice meu populacijom koja dolazi iz treih zemalja. Nezavisno od
potonjeg miljenja, kada je Romima potreban posao veoma teko dolaze do njega,
a kada Rome treba upotrebiti za neto, onda su oni najpogodniji. Prema svim
istraivanjima pripadnici manjina meu kojima je veliki broj Roma, koji dolaze iz
svih krajeva sveta u drave-lanice Evropske unije u velikoj meri su
diskriminisani i ne mogu lako da ostvare pravo na rad, obrazovanje, stalni
boravak, ali i preko toga mnogi od njih trae politiki azil irom Evrope.
Diskriminacija pri zapoljavanju Roma je evidntna irom sveta. Zanimljivo je da
Poljska ima najveu odbojnost prema Romima gde je stopa njihove
nezaposlenosti skoro 90 %, u odnosu na 19 % ukupne nezaposlenosti. Slino je i
u ekoj gde je stopa nezaposlenih Roma 70 %, u odnosu na ukupnu
nezaposlenost od 8 %. U Sloveniji od ukupnog broja Roma, 67 % nikada nije bilo
zaposleno (Reljanovi, 2010, str. 65-84). Koliko ta odbojnost ide daleko najbolje
govori primer panije u kojoj se uopte ne vodi ozbijna statistika o nezaposlenosti
Roma. Meutim, prema Monitoring the EU Acession Protection iz 2002. godine,
609
stoji da je stopa nezaposlenih Roma u toj zemlji blizu 80 %. Potpuno je jasno,

prema ovoj etnikoj zajednici svi imaju predrasude, i to je posebno opasno, one
sve vie narastaju. Jo je sve primer loeg odnosa prema romskoj populaciji
(rumunski Romi) koji je pokazala Francuska, kada ih je na hiljade proterala van
svojih granica. Bilo bi krajnje korektno, da drave-lanice Evropske unije svoja
antidiskriminaciona zakonodavstva konano utemelje na ratifikovanim
meunarodnim instrumentima i propisima o implementaciji Rasne i Okvirne
direktive. Budui da se nain unoenja antidiskriminacionih direktiva u nacionalni
pravni sistem razlikuje u pojedinim dravama to ne mora postojati kao poseban
problem, njihovo unoenje se moe svesti na nekoliko odgovarajuih mehanizama
(Bell, Chopin, Palmer, 2007, str. 11).
Vlada Republike Srbije je uz pomo Ujedinjenih nacija a u vezi sa Dekadom
Roma usvojila Strategiju za unapreivanje poloaja Roma u Republici Srbiji, sa
osnovnim ciljem da se za ovu populaciju skrati put do posla i stvore mogunosti
za bekstvo iz siromatva (Krsti, Jovi, Babovi, Vukovi, Ili, 2009, str. 97),. Da
bi strategija dala rezultate pobrinula se Nacionalna sluba za zapoljavanje (NSZ),
koja je tokom 2010. godine, raspisala posebne javne pozive za dodelu subvencija
u jednokratnom iznosu od 160 hiljada dinara za samozapoljavanje i za
poslodavce koji ele da zaposle lica romske nacionalnosti. Time je njihovo
interesovanje za ukljuivanje u mere aktivne politike zapoljavanja znatno
poveano. Od 355 ukupno odobrenih i organizovanih javnih radova u toku 2010.
godine, 21 javni rad se odnosio na romsku populaciju. Pored toga pripadnici
Roma su uestvovala i u ostalim javnim radovima, tako da je ukupan broj
zaposlenih Roma dostigao 487. U okviru mera i aktivnosti za sprovoenje
Strategije za unapreivanje poloaja Roma u Republici Srbiji, u oblasti
zapoljavanja a u cilju formalizovanja njihovog radno-pravnog statusa, u budetu
Republike Srbije za 2010. godinu, procenjena sredstva usmerena ka zapoljavanju
Roma iznose 65 miliona dinara. U periodu januar-oktobar 2010. godine, trokovi
za ukljuivanje Roma u mere aktivne politike zapoljavanja i za njihovo
zapoljavanje iznose oko 102 miliona dinara. Takoe od 01. januara do 31.
oktobra 2010. godine, preko 22 hiljade Roma je bilo ukljueno u mere aktivne
politike zapoljavanja koje je finansirano sredstvima iz budeta i raznih donacija.
31.5. ZAKLJUAK
Vulnerabinih kategorija ima na svakom koraku i nisu to samo one (Romi,
nezaposlena lica, raseljena lica, ene, deca i sl.), o kojima se kao takvim izjasnila
nauka i njeni predstavnici. U naoj zemlji vulnerabilne grupe ine izbegla i
raseljena lica, narkomani i alkoholiari ali oni nisu predmet ove analize. Vlada
Republike Srbije je posveena ispunjenju zahteva koje je Evropska unija
610 TOTI
definisala na samitima u Lisabonu i Kopenhagenu. Struni tim zaduen za

socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva pokrenuo je istraivanje: Socijalna
ukljuenost i smanjenje siromatva iz ugla ugroenih grupa, koje treba da
doprinese dubinskom sagledavanju trenutnog poloaja socijalno iskljuenih i
siromanih graana. Budui da su deca najvie pogoena siromatvom,
organizacije koje se bave odgojem dece smatraju da su lokalni planovi akcije za
decu (LPA) instrumenti koji najvie doprinose smanjenju njihovog siromatva.
Tako je u programu poboljanja poloaja romske populacije koja je posebno
ugroena (diskriminacija i siromatvo), posebna panja u okviru Dekade Roma
posveena njihovoj zdravstvenoj zatiti, zapoljavanju, stanbenoj oblasti i
obrazovanju. Romska deca (ne samo ona), izloena su nasilju i svim oblicima
negativnog uticaja porodice, sredine i drutva u celini. Meutim, treba priznati da
veliku odgovornst snose sami Romi zbog njihovog naina ivljenja i socijalne
(ne)organizovanosti ija su deca, esto ometena u fizikom i metalnom razvoju,
izolovana od porodice i lokalne zajednice, u takoe marginalizovanim i apsolutno
zanemarenim ustanovama socijalne zatite.
Za trite rada u Republici Srbiji kao i za druga trita zemalja u tranziciji moe
se rei da pokazuje relativno niske stope radne angaovanosti stanovnitva (stopa
participacije) i visoku stopu nezaposlenosti to je njegova kljuna karakteristika.
Nezaposlenost, taj ni malo prijatan status pojedinca (nezavisno od naina
definisanja), ni jedna osoba koja to nije bila makar izvesno vreme ne moe
ozbiljno i sutinski do kraja shvatiti. Biti nezaposlen znai doivljavati sebe vrlo
nisko, bezvredno, neuvaavajue, ili kao osobu koja nema dignitet ni pravo da
sebi i svojoj porodici prui minimum sredstava za ivot. Posebna karakteristika
trita rada je siva ekonomija. Operie se podatkom da se u naoj zemlji preko 50
% transakcija obavlja van kontrole ili u kanalima sive ekonomije. Problem je to
funkcionisanje globalne politike postaje neubedljivo i to sve vie vulnerabilnih
grupa svoje prihode ostvaruju upravo u zoni sive ekonomije. Prema relevantnim
podacima stopa siromatva u Republici Srbiji na kraju 2009. godine iznosila je
blizu 18 %, ukazujui na procenat graana iji se ivotni standard smatra
neodgovarajuim u nacionalnim okvirima. U narednoj deceniji primaran cilj je
smanjenje broja siromanih koji ne mogu da zadovolje elementarne potrebe kao i
smanjenje stope relativnog siromatva na 14 % do 2020. godine. Uz pomenute
ciljeve obavezno ide i potreba socijalne inkluzije i zapoljavanja jer je rad
garancija da se radnici ne libe da se bore za ono to je njihovo ili to pripada i
koristi njima i njihovoj porodici. Oni jednostavno ele da kontroliu kako svoju
sudbinu tako i sudbinu institucije (Hoff, Stiglitz, 200, str. 389-459), a to znai
potrebu reorganizovanja posla i davanje zaposlenima vie kontrole nad njihovim
poslovima.
611
Pri pomeni bilo koje vulnerabilne grupe, uvek se misli na status porodice koja
funkcionie u neodreenim okolnostima. Time se eli rei da ni jedna drutvena
grupa, zajednica ili institucija ne trpi tako velike pritiske kao to je to sluaj sa
poprdicom. U centru porodice, u veini slulajeva, nalazi se ena iako je u
procesu radikalnih promena iz nje prosto izvuena. Tako je porodica bez ene
stavljena na probu vremena, pri emu obino doivljava ozbiljne a esto i
katastrofalne potrese. Malo je sociologa, ekonomista, pravnika, medicinskih i
drugih radnika koji su spremni na priznanje, da su snage ekonomskih kriza
naspram snage koju u sebi nosi racionalna i hrabra ena, prosto zanemarljive. U
kriznim vremenima, u suenoj ukupnoj potronji, gde je vidljivo siromatvo,
veina porodica ne uspeva da se izbori sa minusom u budetu. Za taku vrstu borbe
obino je zaduena ena kojoj ostaje da ekonomie resursima i da crpi sve
mogunosti kako bi formirala a potom i odrala porodicu. ena jeste pripadnica
vulnerabilne grupe, ali se samo ona moe boriti sa problemima koje namee
mikro rtveni matrijarhat.
LITERATURA
1.
Alam, A., Murthi, M., Yemtsov, R., Murrugarra, E., Dudwick, N., Hamilton, E.,
Tiongson, E., (2005), Growth, poverty and inequality: Eastern Europe and Former
Sovie Union, Washington DC: The World Bank, pp. 302.
2. Bell, M., Chopin, I., Palmer, F., (2007), Developing Anti-Discrimination Law in
Europe The 25 EU Member States compared, Luxembourg, pp. 11.
3. Bogdanovi, V., Savi M., (2006), Motivacija za zapoljavanje i samozapoljavanje
osoba sa invaliditetom u Beogradu, CRID, Beograd, str. 23.
4. Cigno, A., Rosati, F. C., Guarcello, L., (2002), Does globalization increase child
labor?, in World Development (Oxford), Vol. 30, No. 9 (Sep.), pp. 1579-89.
5. Eurostat http://www.mkfondovi.com/sr_YU/news/20173-eurostat:-siroma% C5%
A1tvo-preti-%C5%BEiteljima-eu.html
6. Flaskas, C., Humphries, C., (1993), Theorising about power: Interecting the ideas
of Foucault with the problem of power in family therapy, Family Process, (32:91),
pp. 35-47.
7. Forum mladih sa invaliditeom, (2009), Civilno drutvo protiv diskriminacije,
Beoprojekat, Beograd, str. 7.
8. Gunter, R., van der Hoeven, (2004), International Labour Review, Vol. 143 (2004),
No. 1-2 Copyright International Labour Organization 2004 The social dimension
of globalization: A review of the literature, pp.18.
9. Hoff, K., Stiglitz, J. E., (2001), Modern economic theory and development, in
Gerald Meier and Joseph E. Stiglitz (eds.): Frontiers of development economics:The
future in perspectiv e. Oxford, Oxford University Press, pp. 389-459.
10. Info ekspres iz ambasade Kine, http://serbian.cri.cn/341/2011/03/10/21s112941.htm
11. International Labour Office (ILO) (2004), A fair globalization: Creating
opportunities for all. Report of the World Commission on the Social Dimension of
Globalization. Geneva.
612 TOTI
12. Jacobs, D., (2002), Democratizing global economic governance, in Jim Weaver,
Didier Jacobs and Jamie Baker (eds.): After neoliberalism: Economic policies that
work for the poor. Washington, DC, New Rules for Global Finance, pp. 45-63.
13. King, M. L. Jr., (1963), "I Have a Dreeam", delivered 28 August, 1963. at the
Lincoln Memorial, Washington D.C.
14. Krsti, G., Jovi, D., Babovi, M., Vukovi, D., Ili, M., (2009), Napredak
realizacije milenijumskih razvojnih ciljeva Republike Srbije, Razvojni program
Ujedinjenih nacija, Beograd, str. 97.
15. McCarty, I.C., (1998), Power, Abuse Discourses and Women in Poverty in Cobb,
S, (Ed.), Private Pain, Public Entertainment. A social Exclusion a special issue of
human Systems, 5: (3/4), pp. 155-168.
16. Monitoring the EU Acession Protection:Minority Protection (The Situation of Roma
in Spain), Budapest, 2002, pp. 308-313.
17. Najman, V. N., (1984), Zagaivai socijalne sredine, Zavod za organizaciju
poslovanja i obrazovanje kadrova, Beograd, str. 119.
18. Reljanovi, M., (2010), Iskustva drava-lanica Evropske unije u spreavanju
diskriminacije pri zapoljavanju, Institut za uporedno pravo, Strani pravni ivot,
3/2010, Beograd, str. 65-84
19. Prikaz osnovnih makroekonomskih pokazatelja u Republici Srbiji u 2010. godini,
SSS Srbije, odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja, Saoptenje br. 9/10 od
02.11.2010., priredili: Kosanovi R., Paunovi S. E:mail
rajko.kosanovic@sindikat.rs; <mailto:sanja.paunovic@sindikat.rs>
20. Singer, P., (2004), Uvod u etiku, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi
Sad-Sremski Karlovci, str. 293.
21. Stiglic, J., (2009), The global crisis, social protection and jobs, International Labour
Review, Vol. 148 (2009), No. 12 Copyright The author 2009 Journal
compilation International Labour Organization 2009, pp. 1-13.
22. Supio, A., (2006) The position of social security in the system of international labor
standards in Comparative Labor Law and Policy Journal, Vol. 27, No. 2, pp. 113122.
23. Tomanovic-Mihajlovic, S., (1997), Detinjstvo u Rakovici, Institut za socioloska
istrazivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, str. 56.
24. Toti, I. (2002, Zdravlje i zdravstveni sistem, Univerzitetska misao, asopis za
nauku, kulturu i umjetnost, Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, str. 439458.
25. Toti, I. (2010), Diskriminacija na radu i njeno suzbijanje, Socijalna misao, asopis
za teoriju i kritiku socijalnih ideja i prakse, Beograd, str. 130-140.
26. Veernje novosti, 07. februara 2011. godine,
27. 27.. Zakon o zapoljavanju lica sa hendikepom, (Slubeni glasnikRS), br. 36/09.
28. Zakon o zabrani diskriminacije lica sa nvaliditetom (Slubeni glasnik RS), br.
33/06.
29. Zakon o zatiti linosti (Slubeni glasnik RS), br. 97/08.
30. ivi, M., arevi-Mitanovski L., Savi, M., (2009), Prirunik za zapoljavanje
osoba sa invaliditetom-Pozitivnim primerom do odgovorne prakse-Srbija Projekat
finansijski podran od strane UNDP Srbija, Centar za monitoring i evaluaciju,
Beograd, str.11.
PREGLEDNI NAUNI RAD
POGLAVLJE 32
POLOAJ RAZLIITIH KATEGORIJA

RANJIVIH GRUPA U GRADU NIU 1
Suzana Stefanovi 2, Danijela Stoi 3
Apstrakt: Analiza poloaja pripadnika ranjivih drutvenih grupa sa aspekta
pristupa tritu rada, uslova i mogunosti zapoljavanja je jedan od koraka koje
treba preduzeti u naporu ka unapreenju pozicije koju pripadnici ovih grupa
imaju u jednom drutvu. Naime, iskljuenost, oteani pristup, diskriminacija ili
nekonkurentnost na tritu rada je za pripadnike ovih grupa, koje se u drutvu
identifikuju kao ranjive, posledica, ali i uzrok njihove pozicioniranosti na
marginama drutvenih deavanja. Stoga se uoava potreba da se poloaj ovih
drutvenih grupa na tritu rada identifikuje, a da se, zatim, definiu mere
podrke zapoljavanju ali i iroj drutvenoj inkluziji pripadnika ovih grupa. Cilj
rada je da se analizom strukture zaposlenih i nezaposlenih pojedinaca na
teritoriji grada Nia ukae na poloaj pripadnika ranjivih grupa na tritu rada
grada Nia. Takoe, rad e se baviti i merama afirmativne akcije, odnosno
merama koje dravni organi i institucije trita rada preduzimaju u pravcu
aktuelizacije i reavanja problema zapoljavanja pripadnika ovih drutvenih
grupa.
Kljune rei: Ranjive grupe, zaposlenost, mere podrke zapoljavanju, grad Ni
32.1. UVOD
Unapreenje socio-ekonomskog poloaja pripadnika grupa koje se u jednom
drutvu smatraju ranjivim pretpostavlja i analizu poloaja ovih grupa na tritu
rada. Ranjivost drutvenih grupa je multidimenzionalnog karaktera pa definisanje
Autorke bi elele da izraze zahvalnost Upravi za privredu, odrivi razvoj i zatitu

ivotne sredine grada Nia, i posebno odseku za statistiku ove Uprave, na pruenoj
pomoi u pribavljanju podataka neophodnih za analizu stanja na tritu rada grada Nia.
2
Dr Suzana Stefanovi, Ekonomski fakultet u Niu, suzana.stefanovic@eknfak.ni.ac.rs
3
Mr Danijela Stoi, Ekonomski fakultet u Niu, danijela.stosic@eknfak.ni.ac.rs
614
STEFANOVI, STOI
mera podrke za prevazilaenje ugroenosti i drutvene marginalizacije

podrazumeva identifikovanje i ocenu odreenih indikatora poloaja ranjivih grupa
na tritu rada. U ambijentu visoke stope opte nezaposlenosti, kakav karakterie
Srbiju, poloaj ranjivih grupa na tritu rada moe biti dodatno ugroen. Stoga u
sklopu napora za smanjenje nezaposlenosti posebnu panju treba usmeriti na
identifikovanje postojeeg poloaja ranjivih grupa na tritu rada, kao i
definisanje mera adekvatnih za unapreenje postojeeg stanja. U tom smislu je
osnovni cilj ovog rada da se ukae na trenutni poloaj pojedinih kategorija
ranjivih grupa na tritu rada Srbije i posebno na tritu rada grada Nia, ali i da
se izloe preduzete i planirane mere podrke ovim grupama u cilju prevazilaenja
problema sa kojima su suoene u svom nastupu na tritu rada.
Nakon identifikovanja faktora koji odreuju konkurentnost ponude ranjivih grupa
na tritu rada i analize moguih vidova diskriminacije koji detrminiu njihov
poloaj na ovom tritu, u radu e biti prikazan poloaj pojedinih kategorija
ranjivih grupa. Poloaj ena, pripadnika manjinskih etnikih zajednica, starijih
osoba i osoba sa invaliditetom bie sagledan sa ireg aspekta iz ugla svetskog i
evropskog iskustva, ali i stanja u Srbiji. Poseban deo rada bie posveen
identifikovanju poloaja ena, Roma, osoba sa invaliditetom, izbeglih i raseljenih
lica na tritu rada grada Nia. Konano, u poslednjem delu rada bie izloene
mere podrke kao i preporuke aktivnosti za unapreenje poloaja ranjivih grupa
na tritu rada.
32.2. RANJIVE DRUTVENE GRUPE I NJIHOV POLOAJ NA

TRITU RADA
Odreena drutvena grupa je ugroena u meri u kojoj je sposobnost njenih
pripadnika da proaktivno deluju i/ili reaguju na uticaje iz okruenja ograniena.
Ugroene drutvene grupe su ranjive budui da je potencijal njihovih pripadnika
da unaprede svoj poloaj u drutvu, ili da ga zatite od nepovoljnih drutvenih
trendova, smanjen. Ovim su pripadnici ugroenh grupa u drutvu u veoj meri
izloeni opasnosti upadanja u siromatvo koje dodatno intenzivira njihovu
ugroenost i ranjivost. Siromatvo i povezane drutvene pojave loi uslovi
stanovanja, neadekvatno obrazovanje, loe zdravstveno stanje poveavaju
ugroenost ovih drutvenih grupa i smanjuju njihovu sposobnost da aktivnim
delovanjem ublae svoju ranjivost. Meupovezanost ovih fenomena ukazuje na to
da ugroenost moe biti posledica, ali i uzrok koji pripadnike ovih grupa vodi u
siromatvo i sledstvene probleme. Na ovaj nain pripadnici ugroenih drutvenih
grupa ulaze u zaarani krug ranjivosti iz koga mogu izai jedino uz iru drutvenu
podrku i pomo.
POLOAJ RAZLIITIH KATEGORIJA RANJIVIH GRUPA U GRADU NIU
615
U odnosu na ostale drutvene grupe, pripadnici ugroenih i ranjivih grupa ne

mogu da uestvuju na jednakim osnovama u sferi drutvenih zbivanja (UNDP,
2006a, str. 4). Ostajanje po strani kljunih razvojnih tokova u drutvu i veoma
suen pristup resursima marginalizuje pripadnike ovih grupa, dok pred drutvo
postavlja zadatak njihovog osnaivanja i inkluzije. Socijalna marginalizovanost i
iskljuenost je multidimenzionalni ekonomsko-socijalni fenomen i odnosi se na
ogranien pristup materijalnim resursima, razvojnim potencijalima, tritu rada,
politiku i kulturoloku iskljuenost (Silver i Miller, 2002, str. 4). Prema tome,
sveobuhvatno sagledavanje i analiza ranjivosti pojedinih drutvenih grupa
podrazumeva i identifikovanje njihovog poloaja na tritu rada. Sa ovog aspekta
se ranjivim mogu smatrati one drutvene grupe koje se suoavaju sa nekim vidom
ogranienja u pristupu, opstanku i/ili napredovanju na tritu rada (Barrett, 2010,
str. 18). Pored ena i pripadnika manjinskih etnikih zajednica, u teoriji se u
kontekstu ranjivosti na tritu rada najee analiziraju osobe sa invaliditetom,
pojedinci bez ili sa niim nivoom kvalifikacija, samohrani roditelji, starije osobe,
osobe koje ive u nerazvijenim podrujima (Elliott, 1999; Williams i Rubin,
2003; Baldwin i Johnson, 2006; Neumark i Adams, 2006; Barrett, 2010), i u
novije vreme seksualne manjine (Badgett, 2006).
Marginalizovanost na tritu rada za ranjive drutvene grupe moe biti posledica
neadekvatnog humanog kapitala koji bi pripadnike ovih grupa uinio
konkurentnim na tritu rada. Humani kapital, bitan za trite rada, ine sva ona
znanja, sposobnosti i vetine koje utiu na performanse pojedinca u radnom
okruenju. Ovaj lini potencijal se najee meri brojem godina obrazovanja i
duinom radnog iskustva pojedinca (Williams i Rubin, 2003, str. 414; Badgett,
2006, str. 177; Baldwin i Johnson, 2006, str. 129). Humani kapital je detriminanta
poloaja na tritu rada budui da od korpusa znanja, sposobnosti i vetina
pojedinca zavisi njegova produktivnost (Light, 2005, str. 653). Preko
produktivnosti humani kapital utie i na visinu zarade (Williams i Rubin, 2003,
str. 422; England i Folbre, 2005, str. 633; Badgett, 2006, str. 178; Baldwin i
Johnson, 2006, str. 131, 149). Naravno, od humanog kapitala kojim pojedinac
raspolae zavisie i mogunost pristupa odreenim zanimanjima, to je, takoe,
jedan od aspekata poloaja pojedinca na tritu rada. Imajui u vidu determinante
ireg drutvenog poloaja pripadnika ranjivih grupa, moe se istai da su ove
drutvene grupe suoene sa ogranienjima i u domenu razvoja humanog kapitala.
Neke od barijera sa kojima su pripadnici ranjivih grupa suoeni u razvoju
humanog kapitala koji determinie konkurentnost na savremenom tritu rada
odnose se na otean pristup obrazovnim institucijama, rano naputanje
obrazovnog sistema radi izdravanja porodice ili ponaanja u skladu sa ustaljenim
drutvenim normama.
616
STEFANOVI, STOI
Pored humanog, u osnovi tokova na tritu rada je i socijalni kapital kojim

pojedinac raspolae. Naime, u sociolokim analizama trita rada istie se znaaj
koji na ovom tritu imaju lanci ili mree linih odnosa koje ine socijalni kapital
pojedinca (Streeck, 2005, str. 255). Socijalni kapital usmerava ponaanje uesnika
na tritu rada time to kroz mreu linih kontakata i odnosa obezbeuje
informacije koje su u osnovi donoenja odluka o zapoljavanju, kako na strani
ponude, tako i na strani tranje za radom. Kada informacije o radnim mestima
pojedinac dobija iz svoje mree linih odnosa, socijalni kapital u velikoj meri
determinie mogunost zapoljavanja. Ipak, ovaj bitan faktor poloaja na tritu
rada nije ravnomerno rasporeen meu populacijom. Stoga, poveanje
pravednosti na ovom tritu zahteva da se socijalni kapital ili redistribuira, ili da
se njegov uticaj smanji (Streeck, 2005, str. 256). Ranjive drutvene grupe imaju
ogranien pristup resursima koji mogu odrediti poloaj na tritu rada, a jedna od
komponenti tih resursa jeste i socijalni kapital (Light, 2005, str. 653). Zbog toga
je postojee mree drutvenih odnosa potrebno rekonstruisati kako bi one postale
otvorenije i u manjoj meri iskljuive (Streeck, 2005, str. 256). Ilustracija znaaja
socijalnog kapitala jeste poloaj koji na tritu rada imaju izbegla i raseljena lica
kao i pojedinci koji ive u siromanijim oblastima. Naime, istraivanja ukazuju na
to da zbog nerazvijene mree linih odnosa na lokalnom, za njih novom, tritu
rada izbegla i raseljena lica tee pronalaze posao (UNDP, 2006b, str. 89). Pristup
resursima i prilikama za zapoljavanje je u nerazvijenim oblastima ogranien
usled visokog nivoa siromatva i nezaposlenosti, ali i nepostojanja neformalnih
poslovnih kontakata to dodatno doprinosi izolovanosti stanovnika ovih oblasti
(Elliott, 1999, str. 200).
32.3. POTENCIJALNI VIDOVI DISKRIMINACIJE RANJIVIH

GRUPA NA TRITU RADA
Multidimenzionalna pozadina ugroenosti i marginalizovanosti pripadnika
ranjivih drutvenih grupa umanjuje njihovu konkurentnost na tritu rada.
Nekonkurentnost ponude rada determinie poloaj pripadnika ovih drutvenih
grupa na tritu rada po pitanju prilika za zapoljavanje, mogunosti za
napredovanje i visine zarade. Meutim, vee stope nezaposlenosti i nie zarade
ranjivih grupa ne mogu se uvek u potpunosti objasniti loijom obrazovnom i
kvalifikacionom internom strukturom ovih grupa, loijim zdravstvenim stanjem ili
nedostatkom radnog iskustva njihovih pripadnika. Takoe, postoje situacije kada
se identifikovane razlike u poloaju na tritu rada ne mogu dovesti u vezu sa
humanim kapitalom pripadnika ranjivih drutvenih grupa. Sa ovim u vezi su
rezultati pojedinih studija koji ukazuju na to da je prekvalifikovanost u veoj meri
karakteristina za pripadnike manjinskih etnikih zajednica ije kvalifikacije u
veem broju sluajeva prevazilaze zahteve radnog mesta (Battu i Sloane, 2002,
617
str. 192). Slino, England i Folbre (2005, str. 633) istiu da se teorijom humanog
kapitala ne moe objasniti rodna segregacija zanimanja budui da izmeu
mukaraca i ena nema razlika u ostvarenom nivou obrazovanja. U tom smislu je
konceptu ranjivosti i ugroenosti na tritu rada blizak koncept diskriminacije u
tretmanu pripadnika ovih grupa kada je u pitanju zadovoljenje potreba i
ostvarivanja pripadajuih prava na tritu rada.
Diskriminacija na tritu rada se moe shvatiti kao razliit tretman pojedinaca na
ovom tritu koji nije zasnovan na razlikama u njihovoj produktivnosti (Baldwin i
Johnson, 2006, str. 122). Diskriminacija postoji kada su odluke poslodavca
determinisane karakteristikama zaposlenog (ili lica koje konkurie za posao, prim.
aut.) koje ne utiu na njegovu produktivnost (Caroleo, Giannelli i Pastore, 2010,
str. 102, 103), odnosno kada se dva podjednako produktivna radnika tretiraju
nejednako (England i Folbre, 2005, str. 633). Upravo ugroenost i socijalna
iskljuenost pripadnike marginalizovanih drutvenih grupa ini posebno ranjivim
kada su u pitanju uestalost i obim diskriminacije na tritu rada. Ogranieni
kapacitet ovih drutvenih grupa za ostvarivanje prava na jednake anse
zapoljavanja i jednake uslove rada oteava poloaj pripadnika ovih grupa na
tritu rada i doprinosi njihovoj ranjivosti na diskriminatorsko ponaanje
poslodavaca.
Diskriminacija ranjivih grupa na tritu rada moe biti posledica predrasuda
poslodavaca, zaposlenih ili potroaa, informacione asimetrije na tritu rada ili
jednostavno elje da se iskoristi mogunost da se eksploatiu pripadnici grupe ija
je pregovaraka mo mala (Anderson, Fryer i Holt, 2006; Baldwin i Johnson,
2006; Holzer i Neumark, 2006; Neumark i Adams, 2006; Decade of Roma
Inclusion, 2010). U sluaju postojanja predrasuda prema odreenoj drutvenoj
grupi, ponaanje pojedinca e biti takvo da se njime osigura fizika i/ili socijalna
distanca u odnosu na pripadnika grupe prema kojoj postoje predrasude. Kada su u
pitanju posledice vidljive na tritu rada, poslodavac e biti spreman da zaposli
pripadnika odreene grupe prema kojoj postoje predrasude tek kada kandidat
prihvati zaradu niu od one koju poslodavac isplauje radniku iste produktivnosti,
ali prema kome nema predrasuda (Baldwin i Johnson, 2006, str. 123). Tipian
primer diskriminacije na tritu rada uzrokovane predrasudama jeste tretman
osoba sa invaliditetom i Roma (Baldwin i Johnson, 2006; Decade of Roma
Inclusion, 2010). Kada ne postoje informacije na osnovu kojih bi se mogla
ocenjivati produktivnost pojedinaca, odluke u vezi sa njihovim zapoljavanjem
mogu biti donete na osnovu statistikih podataka o prosenim vrednostima za
grupe kojima ti pojedinci pripadaju (England i Folbre, 2005, str. 633; Anderson,
Fryer i Holt, 2006, str. 105; Holzer i Neumark, 2006, str. 271). Ovaj vid
diskriminacije uslovljen je asimetrijom informacija na tritu rada i predstavlja
tzv. statistiku diskriminaciju koja, ini se, naroito pogaa pripadnike ranjivih
618
STEFANOVI, STOI
grupa. Naime, usled ogranienih uslova i mogunosti za izgradnju humanog

kapitala, prosena postignua ovih drutvenih grupa mogu biti niska. Ovim se
poveava verovatnoa da e pojedinci, pripadnici ranjivih grupa, usled statistike
diskriminacije biti marginalizovani budui da e se o njihovom linom
potencijalu suditi analogno niskim prosenim postignuima grupe kojoj pripadaju.
Takoe, mogue je da je poslodavcima tee da ocene produktivnost pripadnika
ranjivih grupa zbog kulturolokih i jezikih barijera ili manjeg iskustva u radu sa
njima (Baldwin i Johson, 2006, str. 124). Tretman starijih osoba, pripadnika
manjinskih etnikih zajednica i osoba sa invaliditetom neki su od primera
statistike diskriminacije ranjivih grupa na tritu rada (Baldwin i Johnson, 2006;
Holzer i Neumark, 2006; Neumark i Adams, 2006). Diskriminatorsko ponaanje
poslodavca, bazirano na predrasudama, stereotipima i odsustvu informacija
specifinih za pojedinca, moe demotivisati pripadnike diskriminisane grupe da
ulau u izgradnju linih kompetencija. Neadekvatan humani kapital e za
posledicu imati manje atraktivne pozicije za pripadnike ovih grupa ime e se
vremenom potvrditi inicijalne predrasude poslodavaca (Anderson, Fryer i Holt,
2006, str. 106). Na ovaj nain ne moe se izai iz kruga diskriminacije i
kontinuiranog uruavanja drutvenog poloaja ranjivih grupa.
Diskriminacija na tritu rada moe postojati u svakoj od faza angaovanja
pojedinca na ovom tritu, poev od ukljuivanja na trite, preko mogunosti
zapoljavanja, visine zarada, mogunosti i uslova usavravanja i razvoja do
otputanja sa posla. Najee prouavan vid diskriminacije ranjivih grupa na
tritu rada odnosi se na analizu razlike u zaradama mukaraca i ena, odnosno
pripadnika manjinske i veinske etnike zajednice (Johnes i Sapsford, 1996;
Williams i Rubin, 2003; Badgett, 2006, str. 168; Holzer i Neumark 2006). Pored
razlika u zaradama, bitna forma diskriminacije ranjivih grupa odnosi se na manju
verovatnou zapoljavanja, ogranien pristup pojedinim zanimanjima, kao i
ograniene mogunosti unapreenja linih kompentencija i razvoja karijere
(Williams i Rubin, 2003; England i Folbre, 2005; Holzer i Neumark, 2006;
Neumark i Adams, 2006). S tim u vezi postoje stavovi da se danas vei deo jaza
izmeu ugroenih i neugroenih grupa na tritu rada belei u domenu
mogunosti zapoljavanja, a ne u oblasti visine zarade (Holzer i Neumark, 2006,
str. 270). Prema istim autorima, fokusiranje panje na diskriminaciju u fazama
nakon zapoljavanja i neadekvatan tretman i/ili nesankcionisanje diskriminacije u
fazi zapoljavanja moe dodatno podstai diskriminaciju. Naime, ukoliko
poslodavac procenjuje da rizik i trokovi kasnijih tubi mogu biti smanjeni time
to fazu zapoljavanja nee proi kandidati koji pripadaju nekoj grupi koja se
smatra ugroenom, i koja se regulativom posebno titi moe se oekivati da
poslodavac nee angaovati pripadnika takve grupe.
619
Bitno je primetiti da pripadnost pojedinim ranjivim grupama nije meusobno

iskljuivo. Ovo vodi tzv. viestrukoj ugroenosti koja pripadnike ovih grupa ini
dodatno ranjivim na tritu rada. Pojedina istraivanja ukazuju na to da ak oko
60% stanovnika Velike Britanije pripada nekoj ranjivoj grupi (Barrett, 2010, str.
24). Najvei broj osoba pripada jednoj ranjivoj grupi, a kako se broj ranjivih
grupa kojima pojedinac pripada poveava tako raste stopa nezaposlenosti.
Viestruka ugroenost vodi viestrukoj diskriminaciji, tj. diskriminaciji po vie
osnova (Caroleo, Pastore i Giannelli, 2010, str. 103). esto analiziran primer
viestruke ranjivosti i diskriminacije odnosi se na poloaj Romkinja na tritu
rada (UNDP, 2006b; Casa-Nova, 2007; Decade of Roma Inclusion, 2010).
Streeck (2005, str. 255) istie da je osnovna razlika izmeu ekonomskog i
sociolokog sagledavanja trita rada u tome to se prvo vezuje za efikasnost, a
drugo za pravednost ovog trita. Kako bi bila ostvarena efikasnost trita rada
potrebno je obezbediti da na odluku o zapoljavanju pojedinca utiu jedino one
line karakteristike koje determiniu njegove performanse u obavljanju posla.
Iako se ovim moe ostvariti efikasnost, to ne mora biti i pravedno reenje ukoliko
je distribucija tih karakteristika meu lanovima drutva nejednaka i pod uticajem
faktora kao to su mo, etniko poreklo, pol i sl. Kada je nejednak poloaj
pojedinaca na tritu rada posledica razliitog stepena i vrste obrazovanja,
produktivnosti i ostalih performansi koje pojedinci ostvaruju u radnom okruenju,
onda se razlike u poloaju ne mogu objasniti diskriminacijom na samom tritu
rada. Ipak, u tom sluaju ostaje otvoreno pitanje postojanja diskriminacije
pripadnika odreenih grupa kada je u pitanju pojava tzv. "diskriminacije pre
pristupa tritu rada" (Baldwin i Johnson, 2006, str. 130). Razvoj humanog
kapitala pripadnika ranjivih drutvenih grupa e jednim delom biti ogranien
diskriminacijom kojoj su oni izloeni pre nego to postanu uesnici na tritu
rada. Loa startna pozicija determinisae poloaj koji e na tritu rada imati
nedovoljno konkurentni pripadnici ranjivih drutvnih grupa.
Kako diskriminacija pre pristupa tritu rada utie na poloaj na ovom tritu,
postavlja se pitanje da li na samom tritu treba preduzimati mere kojima bi se
korigovali efekti diskriminacije. U ovom pravcu se definiu mere afirmativne
akcije kojom se eli osigurati bolji tretaman diskriminsanih grupa kako bi se
neutralisali ostvareni efekti diskriminacije. Na tritu rada mere afirmativne
akcije vre redistribuciju poslova ka ugroenim grupama (Holzer i Neumark,
2006, str. 272). U kontekstu analize ovih mera postavlje se pitanje njihovog
uticaja na efikasnost trita rada i na tzv. riverznu diskriminaciju veinskih grupa.
Poslodavac iji je interes vii nivo trokovne efikasnosti merama afirmativne
akcije moe biti podstaknut na zapoljavanje pripadnika ranjivih grupa. Sa druge
strane, implementacijom ovih mera moe biti smanjena efikasnost time to se
poslodavac usmerava da vodi rauna o polu, etnikoj pripadnosti ili nekoj drugoj
620
STEFANOVI, STOI
karakteristici kandidata/zaposlenog koja nije u neposrednoj vezi sa njegovim

uincima (Holzer i Neumark, 2006, str. 260, 261). Ne moe se negirati da e mere
afirmativne akcije umanjiti efikasnost i performanse ukoliko pripadnik odreene
ranjive grupe dobije posao za koji nije kvalifikovan. Ali, takoe, ove mere mogu
motivisati pripadnike ovih grupa na vea ulaganja u razvoj humanog kapitala time
to se njima otvara perspektiva pristupa boljim poslovima (Holzer i Neumark,
2006, str. 274).
32.4. POLOAJ POJEDINIH KATEGORIJA RANJIVIH GRUPA

NA TRITU RADA
Istraivanje poloaja pojedinih kategorija ranjivih drutvenih grupa na tritu rada
osnova je za definisanje mera podrke za unapreenje njihove pozicije na ovom
tritu, ali i za reavanje niza povezanih socio-ekonomskih problema sa kojima su
pripadnici ranjivih grupa suoeni. Najvei broj analiza poloaja ovih grupa na
tritu rada podrazumeva identifikovanje jaza u zaposlenosti i zaradama koji
postoji izmeu ovih i ostalih, neugroenih grupa u jednom drutvu. Rezultati
studije sprovedene u Velikoj Britaniji (Barrett, 2010) ukazuju na to da postoji
znaajna razlika u stopi zaposlenosti osoba sa invaliditetom, samohranih roditelja,
pripadnika manjinskih etnikih zajednica, osoba starijih od 50 godina, onih sa
niim nivoom kvalifikacija kao i onih koji ive u siromanijim oblastima u
odnosu na ostale, veinske drutvene grupe. Ugroenost pojedinih drutvenih
grupa na tritu rada je evidentna bilo da se ocenjuje na bazi stope
nezaposlenosti, stope zaposlenosti, zarada ili nekog drugog indikatora poloaja na
ovom tritu. Unapreenje drutvenog poloaja ranjivih drutvenih grupa, izmeu
ostalog, zahteva da se identifikuju uzroci, razmere i mogua reenja za smanjenje
ranjivosti svake od ovih grupa na tritu rada.
Rodne razlike na tritu rada su jedan od najprouavanijih aspekata ranjivosti
pojedinih drutvenih grupa. Iako u jednom drutvu ene uglavnom nisu manjinska
grupa, ve naprotiv ine i do polovine ili vie ukupnog stanovnitva njihov
poloaj na tritu rada ukazuje na to da se radi o jednoj od ranjivih drutvenih
grupa. Prema popisu sprovedenom 2002. godine ene u Srbiji ine 51% ukupnog
stanovnitva i prema procenama kretanja broja stanovnika ovakvo uee ena u
ukupnom stanovnitvu Srbije je zadrano i na kraju 2009. godine, odnosno bie
zadrano i 2020. tj. 2030. godine (Republiki zavod za statistiku Srbije, 2010d,
str. 68). Imajui u vidu brojnost ove drutvene grupe, esto su pripadnice enskog
pola izloene viestrukoj diskriminaciji budui da, sem toga to su ene, pripadaju
jo nekoj ranjivoj grupi. Ocena poloaja ena na tritu rada donosi se na osnovu
analize njihove relativne pozicije u odnosu na mukarce. Loija relativna pozicija
ena u odnosu na mukarce uoava se kada je u pitanju stopa
621
zaposlenosti/nezaposlenosti, proseno trajanje nezaposlenosti, visina zarade,

zanimanje i pozicija na kojima se nalaze. Ove razlike se pri tome ne mogu
objasniti razlikama u humanom kapitalu s obzirom na to da ne postoje znaajne
razlike u obrazovanju mukaraca i ena (Vlada Republike Srbije, 2005a, str. 57;
England i Folbre, 2005, str. 633; Kolin i ikari, 2010, str. 107). Preko polovine
(55%) studenata u institucijama visokokolskog obrazovanja u Srbiji su ene, dok
diplomirane sudentkinje ine 60% svih diplomiranih osoba na fakultetima u Srbiji
(Republiki zavod za statistiku Srbije, 2010d, str. 382, 386). Iako promene u
savremenim ekonomskim sistemima (deindustrijalizacija, fleksibilno radno vreme
i atipina radna mesta, dominacija uslunog sektora) doprinose unapreenju
poloaja ena na tritu rada i smanjenju jaza u odnosu na mukarce, postojanje
ovog jaza ukazuje na to da su ene i dalje ranjiva grupa na tritu rada (Williams i
Rubin, 2003, str. 410, 420).
ene su u Srbiji, kao i u EU, u veoj meri nezaposlene u odnosu na mukarce.
Stopa nezaposlenosti ena u EU je 2008. godine iznosila 7,5%, dok je stopa
nezaposlenosti mukaraca bila 6,6% (Eurostat, 2009, str. 39). U periodu 20062010. godine stopa nezaposlenosti ena u Srbiji je sve vreme bila iznad stope
nezaposlenosti mukaraca i prosene stope nezaposlenosti, dostiui u 2010.
godini nivo od 20,4% uz rodni jaz od 2,1% (Republiki zavod za statistiku Srbije,
2006a-2010a). Nezaposlenost ena se danas smatra glavnim faktorom feminizacije siromatva (Kolin i ikari, 2010, str. 107). Iako se smanjuje, rodni jaz po
pitanju zaposlenosti u EU je i dalje visok i 2008. godine je iznosio 13,7% stopa
zaposlenosti ena je u ovoj godini iznosila 59,1% dok je stopa zaposlenosti
mukaraca bila 72,8% (Eurostat, 2009, str. 20). Slino nepovoljnoj dinamici stope
nezaposlenosti, stopa zaposlenosti ena u Srbiji je u periodu 2006-2010. godine
sve vreme nia od stope zaposlenosti mukaraca i prosene stope zaposlenosti
(Republiki zavod za statistiku Srbije, 2006a-2010a). U Srbiji se tokom poslednjeg petogodinjeg perioda smanjuje rodni jaz kada su u pitanju stope zaposlenosti i nezaposlenosti. Meutim, iako se smanjuje, razlika izmeu stope zaposlenosti mukaraca i ena u Srbiji i dalje postoji i 2010. godine je iznosila 15%.
Loiji poloaj ena na tritu rada odraava i injenica da su zarade ena nie od
zarada mukaraca. Jedan deo ove razlike moe biti objanjen sektorima, odnosno
delatnostima u kojima su ene dominantno zaposlene. Naime, ene su u veoj
meri zaposlene u radno-intenzivnim i uslunim delatnostima u kojima su zarade
po pravilu nie (Eurostat, 2009, str. 28; Kolin i ikari, 2010, str. 108, 111;
Novakovi, 2010, str. 385, 386). U kapitalno i tehnoloki intenzivnim sektorima u
kojima se generie znanje i nove tehnologije u veoj meri rade mukarci. Takoe,
uee ena je vee i u neformalnom sektoru tj. u sivoj ekonomiji (Novakovi,
2010, str. 384, 389, 390). Meutim, jedan deo razlike u zaradama mukaraca i
ena ne moe biti objanjen razlikama u sektorskoj lociranosti posla budui da se
622
STEFANOVI, STOI
rodni jaz u zaradama moe identifikovati i u istim sektorima i za ista zanimanja

mukaraca i ena (Williams i Rubin, 2003, str. 423; Eurostat, 2009, str. 70-79).
ene se i dalje bave zanimanjima koja su u manjoj meri lukrativna i koja
zahtevaju nii nivo znanja i vetina (Williams i Rubin, 2003, str. 415). Istraivanja sprovedena u SAD ukazuju na to da je segregacija zanimanja na muka i
enska i dalje prisutna (England i Folbre, 2005, str. 629). Postavlja se pitanje zato su ene prisutnije u zanimanjima koja znae nie zarade i mogunost linog,
profesionalnog i drutvenog napredovanja, iako ne zaostaju za mukarcima kada
je u pitanju humani kaptial. Izbor zanimanja je za ene esto odreen usvojenim
stereotipima pa su u izboru tipa obrazovanja i zanimanja one optereene nasleenim obrascima ponaanja (Kolin i ikari, 2010, str. 108, 120; Bogdanovi,
2006, str. 333, 334). Takoe, esto se istie da drutvena norma prema kojoj su
kuni poslovi obaveza ene dovodi do toga da ene imaju ogranieni pristup
pojedinim zanimanjima. Naime, zbog tzv. "druge smene" (England i Folbre,
2005, str. 639), odnosno kunih obaveza, ene ne biraju ona zanimanja koja su
zahtevna po pitanju ulaganja napora, koja znae neregularno radno vreme,
mogunost putovanja, promene prebivalita i slino (Becker, 1991, str. 56,74,75).
Jedna od ranjivih drutvenih grupa iji poloaj na tritu rada ne doprinosi
smanjenju njene ugroenosti i unapreenju socio-ekonomskog poloaja jesu
osobe sa invaliditetom. Stopa zaposlenosti i zarade osoba sa invaliditetom su nie
u odnosu na ostatak stanovnitva (Baldwin i Johnson, 2006, str. 145, 149; Barrett,
2010, str. 19). U Srbiji je ova grupa identifikovana kao posebno osetljiva budui
da svega 13% osoba sa invaliditetom ima prilike da radi (Vlada Republike Srbije,
2005a, str. 59). Jedna od specifinosti ove drutvene grupe jeste injenica da
produktivnost osoba sa invaliditetom moe biti pod uticajem njihovog specifinog
psiho-fizikog stanja. Meutim, iako se jedan deo jaza u poloaju osoba sa invaliditetom u odnosu na ostatak stanovnitva moe objasniti razlikama u produktivnosti i humanom kapitalu, jedan bitan deo te razlike ne moe biti objanjen ovim
varijablama. Rezultati studija koje se bave analizom poloaja osoba sa invaliditetom na tritu rada ukazuju na to da je diskriminacija osoba sa invaliditetom posledica predrasuda koje postoje prema ovoj drutvenoj grupi (Baldwin i Johnson,
2006). Produktivnost osoba sa invaliditetom moe biti unapreena prilagoavanjem uslova na radnom mestu psiho-fizikom stanju ovih osoba. Postoje
stavovi da uz adekvatne uslove na radnom mestu osobe sa invaliditetom mogu biti
produktivne jednako kao i ostatak stanovnitva (Baldwin i Johnson, 2006, str.
129). U Srbiji je radno mesto tek svake tree zaposlene osobe sa invaliditetom
prilagoeno njenim potrebama (Vlada Republike Srbije, 2005a, str. 59).
Prema rezultatima studije sprovedene u SAD broj tubi starijih osoba za
diskriminaciju na tritu rada pribliava se broju tubi za diskriminaciju po
623
osnovu pola i etnike pripadnosti (Neumark i Adams, 2006, str. 187, 192).
Diskriminacija starijih osoba na tritu rada ne postoji kada je u pitanju visina
zarade ili stopa zaposlenosti. U navedenoj studiji se istie da se vidovi
diskriminacije koji pogaaju starije osobe odnose na veu mogunost da stariji
radnici budu otputeni, manju verovatnou da e nakon otputanja nai novi
posao, manju zainteresovanost poslodavca da podrava njihov profesionalni
razvoj, manje mogunosti napredovanja ukoliko novo zaduenje zahteva
fleksibilnost, kreativnost. Analiza uticaja produktivnosti na tretman starijih osoba
na tritu rada je kompleksna budui da se produktivnost pojedinaca vremenom
moe smanjivati kao posledica psiho-fizikih ogranienja koja nastaju starenjem,
ali se sa druge strane moe i poveavati kao rezultat akumuliranog iskustva. Jedan
deo razlike u tretmanu starijih osoba moe biti objanjen injenicom da se starije
osobe vide kao osobe sa ustaljenim nainom rada koje tee prihvataju novine i
koje su manjoj meri kreativne (Neumark i Adams, 2006, str. 187). Neposedovanje
vetina koje zahteva savremeno trite rada starije osobe ini nedovoljno
fleksibilnim na ovom tritu. Ovo se naroito odnosi na informacionokomunikacione vetine i korienje interneta od strane starijih osoba. U Srbiji je
2010. godine 18% mukaraca starijih od 55 godina i svega 11,8% ena iste
starosti koristilo raunar. Korienje interneta je jo manje zastupljeno budui da
je internet koristilo 13,5% mukaraca i 8,4% ena starijih od 55 godina
(Republiki zavod za statistiku, 2010b).
Zaposlenost i visina zarada pripadnika etnikih manjina su esto nie u odnosu na
veinsko stanovnitvo, a zaposleni pripadnici manjinskih etnikih zajednica su u
manjoj meri zastupljeni u sektorima i zanimanjima koji znae vie zarade i
drutveni status (Battu i Sloane, 2002; Williams i Rubin, 2003). Jedna od posebno
ranjivih manjinskih etnikih zajednica jesu Romi. Romi su danas najbrojnija
etnika manjina u EU (The European Parlament, 2009, str. 61). U Srbiji su Romi
prema popisu iz 2002. godine inili 1,4% stanovnitva uz belenje stalnog rasta
uea u etnikoj strukturi stanovnitva u periodu 1981-2002. godine (Republiki
zavod za statistiku, 2006b, str. 185). Meutim, prema procenama romskih
organizacija civilnog drutva broj Roma u Srbiji je bar 5 puta vei od onog
identifikovanog popisom iz 2002. godine (UNDP, 2006a, str. 4). Ukoliko su ovi
podaci tani, onda su i u Srbiji Romi najbrojnija etnika manjina ispred Maara
kojih prema popisu iz 2002. godine ima 293,2 hiljade (Republiki zavod za
statistiku, 2006b, str. 185). Neizjanjavanje za romsku nacionalnost, odnosno
pojava etnike mimikrije dovodi do toga da postojei podaci o broju Roma ne
reprezentuju pravo stanje stvari. Nepostojanje pouzdanih podataka oteava
identifikovanje problema, definisanje reenja i praenje napretka kada je u pitanju
poloaj Roma na tritu rada.
624
STEFANOVI, STOI
Romi su u veem broju nezaposleni, dok su im zarade ispod prosenih zarada

veinskog stanovnitva (UNDP, 2006a; UNDP, 2006b; Decade of Roma
Inclusion, 2010). U Srbiji je tek svaki trei Rom i svaka deseta Romkinja
zaposlena. Pored zaposlenosti, poloaj Roma na tritu rada je odreen i niskim
zaradama. U Srbiji Romi zarauju neto vie od 50% onoga to zarade pripadnici
veinske zajednice. Ovaj problem je u sluaju Romkinja jo izraeniji budui da
zarade Romkinja proseno ine tek 29% zarade pripadnica veinskog
stanovnitva (Decade of Roma Inclusion, 2010, str. 7-9). Deo ovih razlika moe
biti objanjen injenicom da je kvalifikaciona struktura Roma veoma loa.
Kvalifikovanost pripadnika ove etnike zajednice je ispod prosene
kvalifikovanosti ostalih graana kako u Srbiji, tako i u EU (Barany, 2002, str.
174; UNDP, 2006a, str. 10; The European Parlament, 2009, str. 63). Stoga su
zanimanja najveeg broja Roma ona koja ne zahtevaju vie nivoe znanja i vetina,
ali zato i ne obezbeuju visoke zarade i mogunosti za napredovanje. Romi su u
najveem broju zaposleni u delatnostima koje zahtevaju nie kvalifikacije i fiziki
rad trgovina, poljoprivreda, graevinarstvo, sakupljanje sekundarnih sirovina
(UNDP, 2006a, str. 10; UNDP, 2006b, str. 43). Posebno ranjivim Rome ini
injenica da je veliki procenat njih zaposleno u neformalnom sektoru u Srbiji
58% Roma radi u neformalnom sektoru to je ak 4,5 puta vie u odnosu na
veinsko stanovnitvo (UNDP, 2006b, str. 44).
Neadekvatan humani kapital ini Rome nekonkurentnim na tritu rada. U odnosu
na veinsko stanovnitvo postoji znaajan jaz kada je u pitanju broj Roma koji su
zavrili odreene nivoe obrazovanja, ili se trenutno nalaze u sistemu obrazovanja
(UNDP, 2006b, str. 29, 30; Casa-Nova, 2007, str. 108). U Srbiji svaki drugi radno
sposobni pripadnik romske zajednice nije zavrio osnovnu kolu (UNDP, 2006a,
str. 10), dok je svega 20% radno sposobnih Roma i 4% radno sposobnih
Romkinja zavrilo srednju kolu (Decade of Roma Inclusion, 2010, str. 10). Iako
se lo poloaj Roma na tritu rada jednim delom moe objasniti loom
obrazovnom i kvalfikacionom strukturom ove etnike zajednice, nepostojanjem
radnog iskustva ili mestom stanovanja, istie se da se oko treine razlike u
zaradama moe objasniti diskriminacijom Roma/Romkinja na tritu rada
(Decade of Roma Inclusion, 2010, str. 11). Prema izvetaju UN (UNDP, 2006a,
str. 11) u Srbiji je 2006. godine 12% Roma izjavilo da nisu dobili posao iako nije
bilo drugih kandidata za istu poziciju. Prema izvetaju Dekade Roma (Decade of
Roma Inclusion, 2010, str. 13, 14) veliki deo javnosti u Srbiji (oko 90%) smatra
da Romi nisu zaposleni jer su lenji ili im vie odgovara da ive od raznih vidova
socijalne pomoi. U istom izvetaju se istie da ove percepcije javnosti ne
odgovaraju stvarnosti budui da vei deo Roma radnog uzrasta eli da radi i
aktivno trai posao ak u veoj meri u odnosu na mukarce pripadnike veinske
zajednice. to se tie Romkinja, 40% njih eli da radi i trai posao u odnosu na
50% pripadnica veinskog stanovnitva. Takoe, iako su natrposeno siromani
625
(UNDP, 2006a, str. 5; UNDP, 2006b, str. 18; Decade of Roma Inclusion, 2010,
str. 7), pogrena je percepcija da veina Roma ivi od socijalne pomoi. Prema
tome, veina Roma/Romkinja eli da radi i aktivno trai posao, ali je njihov
nepovoljan poloaj na tritu rada delom rezultat neadekvatnog humanog
kapitala, ali delom i diskriminacije kojoj su pripadnici ove entike zajednice
izloeni pre svega zbog predrasuda veinskog stanovnitva.
Pored Roma, izbeglice i interno raseljena lica su, takoe, grupa koja je ugroena i
suoena sa natprosenim rizikom siromatva i drutvene iskljuenosti (UNDP,
2006b, str. 74). Zarade i nezaposlenost izbeglih i raseljenih lica su nie u odnosu
na prosene vrednosti za ukupno stanovnitvo/etniku veinu (UNDP, 2006a, str.
5, UNDP, 2006b, str. 84). Pitanje humanog kapitala je za ovu ranjivu grupu manje
problematino, budui da su jazovi koji postoje u odnosu na veinsko
stanovnitvo znaajno manji od onih sa kojima su suoeni Romi (UNDP, 2006b,
str. 81, 82). Meutim, kao i Romi, izbegla i raseljena lica su u Srbiji u veem
broju prisutni u zanimanjima i delatnostima koje zahtevaju nii nivo kvalifikacija
i vie fizikog rada, kao i u neformalnom sektoru (UNDP, 2006a, str. 9, 10;
UNDP, 2006b, str. 85).
32.5. POLOAJ POJEDINIH KATEGORIJA RANJIVIH GRUPA

NA TRITU RADA GRADA NIA
Nezaposlenost u gradu Niu je znaajno iznad prosene nezaposlenosti u
Republici Srbiji. Sa stopom nezaposlenosti od 33,7% Ni je jedan od gradova sa
najveom zabeleenom registrovanom nezaposlenou (Nacionalna sluba za
zapoljavanje, 2010b). Zarada zaposlenih u Niu je ispod prosene zarade na
nivou Republike (Republiki zavod za statistiku, 2010c, str. 140, 145). Prema
visini prosene zarade grad Ni se nalazi na 68. mestu od ukupno 167 gradova i
optina u Srbiji, bez Kosova i Metohije (Grad Ni, 2010a). Imajui u vidu ove
injenice, moe se istai da su akteri na strani ponude rada na tritu rada grada
Nia ugroeniji u odnosu na prosenog uesnika na tritu rada Republike Srbije.
U ovakvom ambijentu dodatno se pogorava poloaj i intenzivira ranjivost ionako
ranjivih drutvenih grupa.
U nastavku rada bie prikazan i analiziran poloaj odreenih kategorija ranjivih
grupa na tritu rada grada Nia. Prikaz i analiza poloaja ena, osoba sa
invaliditetom, izbeglih i raseljenih lica i Roma na tritu rada grada Nia izvreni
su na bazi statistikih podataka dostupnih u publikacijama odseka za statistiku
Uprave za privredu, odrivi razvoj i zatitu ivotne sredine grada Nia (2010b,
2010c, 2010d), kao i nike filijale Nacionalne slube za zapoljavanje (2009,
2010). Pristup prikazu i analizi poloaja ovih ranjivih grupa odreen je karakteris-
626
STEFANOVI, STOI
tikama podataka koji se u navedenim izvorima mogu pronai. Naime, evidencija

zaposlenih/nezaposlenih osoba je uglavnom rodno senzitivna bez detaljnijeg i
uporednog sagledavanja struktura zaposlenog/nezaposlenog stanovnitva prema
drugim kriterijumima. Ovakva informaciona osnova odreuje granice detaljnosti
u sagledavanju i analizi zaposlenosti/nezaposlenosti na triu rada grada Nia.
Takoe, navedeni izvori u veoj meri obezbeuju detaljnu evidenciju
nezaposlenih osoba, a nedostaje praenje zaposlenosti istog, ili slinog nivoa
detaljizacije. Za sveobuhvatnu ocenu poloaja ranjivih grupa, identifikovanje
problema i moguih oblasti unapreenja, pored strukture nezaposlenosti, potrebno
je analizirati i strukturu zaposlenih osoba i zarada prema razliitim kriterijumima.
32.5.1. Poloaj ena na tritu rada grada Nia

Rodno senzitivna evidencija zaposlenih/nezaposlenih osoba na tritu rada grada
omoguava praenje stanja i dinamike zaposlenosti/nezaposlenosti ena na tritu
rada grada Nia tokom dueg perioda. Meutim, potpuna ocena poloaja ena je,
kao i u sluaju ostalih kategorija ranjivih grupa, ograniena nepostojanjem
detaljnijeg obuhvata njihove zaposlenosti po sektorima delatnosti, zanimanjima,
duini radnog vremena, vremenskoj dimenziji ugovora o radu, visini zarada.
U strukturi ukupno zaposlenih u gradu Niu dominiraju mukarci (Slika 1).
Slabija zastupljenost ena primetna je i kada je u pitanju struktura zaposlenih u
privrednim drutvima, i kada je u pitanju struktura zaposlenih preduzetnika.
Slika 1. Polna struktura zaposlenih u gradu Niu, za period 2004-2010. godine
Izvor: kalkulacije izvrene na bazi Grad Ni Uprava za privredu, odrivi razvoj i zatitu
ivotne sredine, 2010b
627
Dinamiki posmatrano, polna struktura zaposlenih u gradu Niu je tokom

ukupnog perioda gotovo nepromenjena. U svim godinama posmatranog perioda
vei broj zaposlenih jesu mukarci (Slika 2).
Slika 2. Polna struktura ukupno zaposlenih u gradu Niu, po godinama perioda
2004-2010. godine
ivotne sredine, 2010b
Kada su u pitanju karakteristike nezaposlenosti u gradu Niu, nasuprot strukturi

zaposlenih osoba, u polnoj strukturi registrovane nezaposlenosti dominiraju ene
(Slika 3).
Slika 3. Polna struktura ukupno nezaposlenih i nezaposlenih koji prvi put trae
zaposlenje u gradu Niu, proseno za period 2004-2010. godine
Izvor: Kalkulacije izvrene na bazi Grad Ni Uprava za privredu, odrivi razvoj i zatitu
ivotne sredine, 2010c, 2010d
628
STEFANOVI, STOI
ene ine veinu u strukturi ukupno nezaposlenih i najvei broj nezaposlenih bez
radnog iskustva jesu, takoe, ene. Slino polnoj strukturi zaposlenih osoba,
dinamika polne strukture nezaposlenih lica u gradu Niu ne ukazuje na
unapreenje poloaja ena na tritu rada (Slika 4).
Slika 4. Polna struktura ukupno nezaposlenih i nezaposlenih koji prvi put trae
zaposlenje u gradu Niu, po godinama perioda 2004-2010. godine
ivotne sredine, 2010c, 2010d
Slika 5. Struktura ukupno nezaposlenih, nezaposlenih ena i nezaposlenih

mukaraca prema stepenu strune spreme u gradu Niu 2010. godine
ivotne sredine, 2010
629
Kada je u pitanju kvalifikaciona struktura, najvie nezaposlenih na kraju 2010.

godine u gradu Niu je IV stepena strune spreme (Slika 5). Analiza interne
struktrue nezaposlenih ena i mukaraca pokazuje da je meu nezaposlenim
enama natproseno onih sa IV stepenom strune spreme, kao i da je neto vie
od proseka nezaposlenih mukaraca sa III stepenom strune spreme. Po pitanju
ostalih nivoa strune spreme interne strukture nezaposlenih mukaraca i ena su
uglavnom u skladu sa strukturom ukupno nezaposlenih, kao i meusobno.
Poloaj na tritu rada danas je u velikoj meri odreen sposobnou pojedinca da
se prilagoava dinaminim zahtevima na ovom tritu. Fleksibilnost i kontinuirano unapreenje humanog kapitala determinante su uspeha na tritu rada. U tom
smislu se moe istai da dua nezaposlenost znai vei rizik trajnije iskljuenosti
sa trita rada. Naime, zastarevanje izgraenog humanog kapitala uz odsustvo
njegovog unapreenja radnim iskustvom moe smanjiti broj prilika za zapoljavanje. Analiza vremenskog profila nezaposlenosti treba da ukae na osobe koje
se, zbog dugorone nezaposlenosti (nezaposlenost dua od 12 meseci), mogu
smatrati ugroenim na tritu rada. Analiza strukture dugorone registrovane
neazaposlenosti u gradu Niu ukazuje na vee uee ena u ukupnom broju
dugorono nezaposlenih osoba (Slika 6).
Slika 6. Polna struktura dugorono nezaposlenih u gradu Niu, 2009. i 2010.
Izvor: Kalkulacije izvrene na bazi Nacionalna sluba za zapoljavavanje filijala Ni

2009, 2010
U gradu Niu je u 2009. i 2010. godini polovina svih nezaposlenih na posao

ekala due od 2 godine, dok je svaki deseti nezaposleni bez posla bio due od 10
godina (NSZ filijala Ni, 2009, 2010). Pri tome je dugorona nezaposlenost u
630
STEFANOVI, STOI
veoj meri karakteristina za ene budui da je broj dugorono nezaposlenih ena

relativno prema ukupno nezaposlenim enama iznad proseka za sve nezaposlene
u gradu Niu, u obe posmatrane godine (Slika 7).
Slika 7. Uee dugorone nezaposlenosti u ukupnoj nezaposlenosti u gradu Niu
svi nezaposleni, nezaposlene ene i nezaposleni mukarci , 2009. i 2010. godine
Izvor: Kaklulacije izvrene na bazi Nacionalna sluba za zapoljavavanje filijala Ni,

2009, 2010
32.5.2. Poloaj osoba sa invaliditetom, izbeglih i raseljenih lica i Roma

na tritu rada grada Nia
U dostupnoj evidenciji zaposlenih u gradu Niu nema sagledavanja zaposlenosti
pripadnika ovih ranjivih grupa. Evidencija nezaposlenih je u tom smislu neto
detaljnija, ali ona kao takva postoji relativno kratko. Zbog toga e poloaj ovih
ranjivih grupa na tritu rada grada Nia biti sagledan sa aspekta pojedinih
karakteristika njihove nezaposlenosti u 2010. godini. Takoe, zbog nedostatka
zvaninih i pouzdanih podataka o ukupnom broju i broju aktivnih pripadnika ovih
ranjivih grupa u gradu Niu nije bilo mogue utvrditi stopu nezaposlenosti za
svaku od ovih grupa ponaosob. U strukturi ukupnog broja registrovanih
nezaposlenih osoba na teritoriji grada Nia vee je uee ena. Meutim, u
polnoj strukturi nezaposlenih u svakoj od posmatraniih ranjivih grupa dominiraju
mukarci (Slika 8).
631
Slika 8. Polna struktura ukupno nezaposlenih osoba i nezaposlenih pripadnika

pojedinih ranjivih grupa u gradu Niu 2010. godine
ivotne sredine, 2010c
Slika 9. Struktura ukupno nezaposlenih i pripadnika pojedinih kategorija ranjivih

grupa prema stepenu strune spreme u gradu Niu 2010. godine
632
STEFANOVI, STOI
Kada je u pitanju kvalifikaciona struktura nezaposlenih pripadnika pojedinih

ranjivih grupa, primeuje se da je u strukturi nezaposlenih osoba sa invaliditetom
natprosean broj onih sa nekim od tri najnia stepena strune spreme (Slika 9).
Takoe, od svih nezaposlenih Roma ak je 4,4 puta vie onih sa I stepenom
strune spreme u odnosu na prosean broj osoba sa ovim stepenom strune
spreme u strukturi ukupno nezaposlenih u gradu Niu.
Naime, 74,3% nezaposlenih Roma jesu osobe sa I stepenom strune spreme (Slika
10). Gotovo sve osobe koje su se izjasnile kao Romi na evidenciji nike filijale
Nacionalne slube za zapoljavanje su sa nekim od tri najnia nivoa strune
spreme 93,6%. Slino Romima, socio-ekonomski status veine nezaposlenih
osoba sa invaliditetom ne moe biti znaajnije unapreen na bazi konkurentnosti
njihovog humanog kapitala na tritu rada. Oko nezaposlenih osoba sa
invaliditetom imaju neki od najnia tri stepena strune spreme.
Slika 10. Nezaposleni Romi (levo) i osobe sa invaliditetom (desno) prema stepenu
stune spreme i polu u gradu Niu 2010. godine
Romi i osobe sa invaliditetom su grupe prema kojima postoje predrasude u

drutvu u vezi sa mogunostima i motivima pripadnika ovih grupa na tritu rada.
Zbog toga su ove grupe u veoj meri podlone diskriminaciji u svim fazama
procesa zapoljavanja i rada. Poloaj Roma i osoba sa invaliditetom na tritu
rada je dodatno otean niskim stepenom strune spreme koji karakterie
prosenog pripadnika ovih grupa. Na nii nivo konkurentnosti ponude rada ove
633
dve ranjive grupe u odnosu na ukupno nezaposlene, ali i nezaposlene pripadnike

ostalih analiziranih ranjivih grupa, ukazuje natproseno loija kvalifikovanost
nezaposlenih Roma i osoba sa invaliditetom (Slika 11).
Slika 11. Ukupno nezaposleni i nezaposleni pripadnici pojedinih kategorija
ranjivih grupa sa najniim stepenima strune spreme u gradu Niu 2010. godine
Slika 12. Nezaposlene Romkinje (levo) i ene sa invaliditetom (desno) sa najniim

kvalifikacijama u gradu Niu 2010. godine godine
ivotne sredine, 2010c)
634
STEFANOVI, STOI
Analizom internih struktura nezaposlenih Roma i osoba sa invaliditetom uoava

se da su pripadnice ovih grupa viestruko ranjive. Poloaj nezaposlenih ena sa
invaliditetom i Romkinja determinisan je najpre pripadnou grupama koje su
podlonije diskriminaciji na tritu rada, a zatim i rodnom i kvalifikacionom
nejednakou, kako u odnosu prema veinskom stanovnitvu, tako i u odnosu na
muke pripadnike ranjivih grupa kojima one pripadaju. Romkinje i ene sa
invaliditetom imaju niu kvalifikovanost u odnosu na ukupno nezaposlene
(mukarce i ene), kao i u odnosu na nezaposlene ene uopte (Slika 12).
etiri od pet nezaposlenih Romkinja nema zanimanje (78,7%), odnosno ima I ili
II stepen strune spreme. Nekvalifikovane radnice sa invaliditetom ine skoro dve
petine (37,8%) nezaposlenih ena sa invaliditetom. Unapreenje socioekonomskog poloaja pripadnica ovih ranjivih grupa oteano je i injenicom da je
u odnosu na kraj prvog meseca izvetajne 2010. godine broj nezaposlenih
Romkinja i ena sa invaliditetom u evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje
filijala Ni povean (Tabela 1).
Tabela 1. Promena broja nezaposlenih u evidenciji Nacionalne slube za
zapoljavanje filijala Ni (31.01.2010-31.12.2010. god.)
Ukupno nezaposleni
Osobe sa invaliditetom
Romi
promena stanja
31.01.2010.-31.12.2010.
promena stanja
31.01.2010.-31.12.2010.
promena stanja
31.01.2010.-31.12.2010.
2,9%
9%
28,4%
ene
Mukarci
ene
Mukarci
ene
Mukarci
0,7%
7,5%
5,9%
14,4
17,4
36,7
ivotne sredine 2010b,2010c
32.6. PREPORUKE I AKTIVNE MERE NA TRITU RADA U

VEZI SA ZAPOLJAVANJEM RANJIVIH GRUPA
Aktivne politike i mere na tritu rada mogu da doprinesu boljoj socijalnoj
inkluziji odnosno da smanje drutvenu marginalizaciju ranjivih grupa u Srbiji.
Takoe, socijalna inkluzija ima svoju duboku ekonomsku argumentaciju.
Inkluzija, a posebno aktivne mere zapoljavanja ranjivih grupa Roma, raseljenih
lica i izbeglica, invalida, ena, lica iznad i ispod odreene starosne granice, deo je
tzv. "pametnih" ekonomskih mera, kako se definiu u dokumentu Dekada
inkluzije Roma. Naime, istie se, da bi samo inkluzija Roma, na primer, mogla da
635
doprinese porastu DBP za vie od 3% i dravnog budeta za vie od 4% na

godinjem nivou (Decade of Roma Inclusion, 2010, str. 4). Jednake mogunosti
zapoljavanja za sve bi trebalo da doprinesu porastu produktivnosti i obezbede
fiskalne benefite u smislu manjih izdvajanja iz dravnog budeta za razne
programe socijalne pomoi, kao i priliv sredstava u vidu poreza i doprinosa na
zarade koje bi zaposleni pripadnici ovih ugroenih grupa plaali. Tako bi, na
primer, na nivou etiri drave sa najveim brojem Roma u Jugoistonoj Evropi
(Bugarska, Rumunija, eka, Srbija) ekonomski benefiti od inkluzije Roma
iznosili najmanje 5,5 milijardi evra godinje, dok bi fiskalni benefiti na godinjem
nivou dostigli 1,8 milijardi evra (Decade of Roma Inclusion, 2010, str. 4). Ovo
opravdava vienje da "Romi predstavljaju mogunost, a ne teret" za zemlje u
kojima ive.
Pitanje je, meutim, kako to ostvariti. Osnova je u prepoznavanju zajednikih
interesa (za ranjive grupe, s jedne, i dravu, s druge strane) i preduzimanju mera u
zaokruenju legislative i akcionih programa i mera za implementaciju uoenih
prioriteta. Iako su uinjeni nuni prvi koraci u pravcu donoenja zakona, strategija
i akcionih planova4, ini se da nedostaju konkretne mere u implementaciji ovih
stratekih dokumenata. Ekonomska motivacija za preduzimanje aktivnih politika i
mera na tritu rada mogla bi se obezbediti u uslovima kada bi subvencije za
zapoljavanje ranjivih grupa bile nie od novane pomoi za nezaposlene koje se
inae plaaju, u kom sluaju bi aktivne mere i politike na tritu rada predstavljale
ekonomine kratkorone instrumente socijalne politike. Ovako definisane mere za
prelazak sa socijalnih na radne programe (UNDP, 2006b, str. 99), gde se
nezaposlena lica zapoljavaju kroz razliite programe finansirane iz budetskih
sredstava umesto da primaju socijalnu pomo po osnovu nezaposlenosti, zahteva
reformu trita rada i ire ukljuivanje privatnog sektora u aktivne politike
zapoljavanja ranjivih grupa.
O znaaju ovih reformi govori i injenica o porastu izdvajanja za socijalna
primanja ranjivih grupa. Na primer, priliv mladih Roma na trite rada odvija se
po znatno veoj stopi nego starije veinske populacije imajui u vidu
demografske tokove. Romi uzrasta do 15 godina a to je sledea generacija radno
aktivnog stanovnitva ini 32,3% ukupne populacije Roma u Srbiji (Decade of
Na primer, u pogledu inkluzije Roma, nuan pravni okvir predstavlja donoenje

Strategije za Rome (2009) i Akcionog plana za zapoljavanje Roma od strane Vlade
Republike Srbije, a mere socijalne inkluzije su prepoznate i u nizu drugih stratekih
dokumenata poput Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji, Strategije privrednog
razvoja Srbije za period 2006-2012, Strategije razvoja malih i srednjih preduzea i
preduzetnitva 2008-2012, Strategije regionalnog razvoja Republike Srbije za period od
2007-2012., itd.
636
STEFANOVI, STOI
Roma Inclusion, 2010, str. 5). Prema istom izvoru, meu veinskim
stanovnitvom u Srbiji, ta starosna grupa ini svega 16,5% ukupnog stanovnitva.
Posledino, stopa priliva Roma na trite rada je 2 do 2,5 puta vea nego kod
veinskog stanovnitva a 12% novoregistrovanih lica na tritu rada jesu Romi.
Imajui u vidu injenicu da demografski tokovi kod veinskog, srpskog
stanovnitva pokazuju sasvim suprotne trendove, budui da je srpsko stanovnitvo
u proseku meu najstarijim stanovnitvom u Evropi i svetu, logino se otvara
pitanje subjekata koji e u budunosti plaati doprinose za socijalno, penziono i
zdravstveno osiguranje u Srbiji. Otuda jo vei interes za prevoenje ranjivih
grupa, a posebno Roma, izbeglica i interno raseljenih lica u legalne tokove
zapoljavanja. Teak ekonomski poloaj pripadnika ove etnike zajednice,
potenciran visokom stopom nezaposlenosti, ali i niskim zaradama onih koji rade,
ilustruje i injenica da je u Srbiji po podacima iz oktobra 2009. godine gotovo
93% Roma pripadalo kategoriji 40% najsiromanijih graana Srbije (Decade of
Roma Inclusion, 2010, str. 7).
Politika prelaska sa socijalnih na radne programe ima jo jednu vanu dimenziju.
Radi se o potrebi slabljenja tzv. "kulture zavisnosti" (UNDP, 2006b, str. 103, 104)
ranjivih grupa, a posebno Roma. Radi se, naime, o injenici da ranjive grupe, a
posebno Romi i lica sa invaliditetom imaju tendenciju da "sniavaju sopstvene
profesionalne ambicije do take na kojoj im preivljavanje na socijalnoj pomoi
postaje prihvatljiva opcija (UNDP, 2006b, str. 103)". Oslanjanje na preivljavanje
uz pomo socijalne pomoi slabi interes ovih grupa za preduzimanje akcija koje
bi poveale njihovu konkurentnost na tritu rada (kolovanje, dokvalifikacija,
prekvalifikacija, razne obuke), kao i aktivno traenje posla. Za pripadnike ranjivih
grupa, i naroito za Rome je karakteristina asimetrina participacija u sistemu
obezbeenja socijalno-ekonomske sigurnosti. Naime, njihovo uee u formalnoj
ekonomiji je skromno, te je time njihov doprinos finansiranju sistema socijalnih
davanja ogranien, dok su sa druge strane aktivni korisnici raznih vidova
socijalne pomoi. Na ovaj nain se pojaava drutvena iskljuenost, etnika
netolerancija i ulazi se u zaarani krug zavisnosti. S ciljem izlaska iz ovog
zaaranog kruga, UNDP preporuuje da sistemi socijalne zatite zemalja
jugoistone Evrope treba da pokuaju da izbegnu slabljenje radnih podsticaja tako
to e primenjivati princip "pozitivne neto beneficije za pozitivne neto napore".
To znai da primanje socijalne pomoi treba usloviti pokuajima korisnika da za
odreeno vreme preduzmu mere u cilju unapreenja svoje konkurentnosti na
tritu rada (obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije, aktivno traenje posla).
Pored toga, socijalna pomo ne treba da se tretira kao bezuslovno pravo koje se
isplauje i onima koji ostvaruju izvesnu zaradu u neformalnoj (sivoj) zoni
privreivanja. Ovo, pak, ukljuuje neophodne mere prevoenja njihovih
aktivnosti iz sivog u legalne tokove ekonomije to nije mogue bez veeg
637
angaovanja drave, ali i privatnog sektora a sve u cilju prelaska sa socijalnih na

radne programe i izlaska iz zaaranog kruga socijalne zavisnosti.
Niska ekonomska aktivnost, velika zastupljenost mladih u starosnoj strukturi i
veliki udeo izdravanog stanovnitva identifikovani su kao vani inioci
produbljivanja jaza izmeu Roma i ostale populacije. U prilog tome govori i
injenica da je udeo izdravanih lica u romskoj populaciji 60%, a u veinskoj
populaciji oko 37% (Vlada Republike Srbije, 2009, str. 21). Pored toga, gotovo
stopostotna iskljuenost Roma iz javnih institucija ukazuje na jo jednu dimenziju
tzv. institucionalne diskriminacije. Oblast u kojoj se Romi najee radno
angauju je siva ekonomija.
U Akcionom planu za zapoljavanje Roma Vlade Republike Srbije poseban
akcenat je stavljen na mere samozapoljavanja Roma (pokretanje vlastitog
biznisa) i unapreenje preduzetnitva kod Roma (Vlada Republike Srbije, 2005b).
Prema istraivanjima ranjivih grupa u Srbiji (UNDP, 2006a, str. 12), dve treine
postojeih biznisa Roma su u oblasti trgovine. Slino, gotovo polovina izbeglica i
interno raseljenih lica je takoe u tom biznisu. To je, meutim, sektor sitne
trgovine koji se neformalno obavlja (tezge na pijaci) i ne zahteva vee investicije
u opremu i profesionalnu obuku. S obzirom na to da ovaj biznis okupira znaajnu
panju preduzetnika iz ovih ranjivih grupa, trebalo bi da mu se posveti posebna
panja u planovima razvoja malih i srednjih preduzea ranjivih grupa. Takoe,
interesantno podruje zapoljavanja Roma kroz MSP moglo bi se ostvariti na bazi
revitalizacije starih romskih zanimanja, na bazi unapreenja proizvodnje,
pribliavanja novim zahtevima trita, uvoenja novih tehnologija, ime bi se ti
proizvodi i usluge uini konkurentnijim na tritu.
Posebno je interesantno angaovanje Roma u oblasti sakupljanja sekundarnih
sirovina. Navodi se podatak da 6% Roma i 5% izbeglica i interno raseljenih lica
ivi od sakupljanja sekundarnih sirovina, u emu su angaovane itave porodice.
Tako se zahvaljujui istraivanju NVO "Demokratsko udruenje Roma" dolo do
podatka da je 2.300 porodica Roma sa priblino 10.000 lanova angaovano u
biznisu reciklae (UNDP, 2006a, str. 10). Iako su potencijalni benefiti i za
drutvo, pogotovu sa stanovita zatite ivotne sredine, i za romske porodice
evidentni, taj posao se jo uvek odvija na neorganizovan nain, od strane
neregistrovanih lica, bez neophodnih mera zatite, ime se izlau zdravstvenim
rizicima svi, a naroito sakupljai sekundarnih sirovina, tim pre to su na ovim
poslovima esto angaovana deca. Sekundarne sirovine se, pri tome, prodaju
ispod cene, zbog neorganizovanog trita ovih sirovina, a budui da nisu
registrovani, Romi i izbeglice koji obavljaju ove poslove nisu pokriveni
socijalnom i zdravstvenom zatitom i izloeni su razliitim oblicima
diskriminacije. Stoga, sva lica koja se bave prikupljanjem i transportom
638
STEFANOVI, STOI
sekundarnih sirovina treba da budu registrovana i dobiju neophodne dozvole, bez

kojih ne bi bio mogu pristup deponijama otpada. Potrebno je da za odlaganje
postoje adekvatna, sanitarno obezbeena skladita i da se promet tih sirovina
odvija preko ureenog trita. U cilju legalnog i praktinog ureenja ove
delatnosti, potrebno je da se Romi sakupljai sirovina organizuju u odreena
profesionalna udruenja, kooperative i klastere MSP radi dobijanja neophodnih
dozvola, ostvarivanja svojih prava, ali i obuke u pogledu rukovanja otpadom.
Povezivanje i umreavanje malih i srednjih preduzea u odreenoj oblasti se
prepoznaje kao prvi korak u formiranju danas popularnih i prepoznatljivih
klastera, u kojima postoji kritina koncentracija odreenih kompetencija da se
uspeno konkurie u nekom biznisu (Stefanovi, 2010, str. 134). To znai da
klaster u biznisu reciklae, pored sakupljaa sekundarnih sirovina treba da
obuhvati i mala i srednja preduzea iz oblasti transporta, skladitenja i prerade tih
sirovina, kao i kanale distribucije i prodaje proizvoda. Pored toga, nuno je u ovaj
klaster ukljuiti i odgovarajue vladine agencije, organizacije iz oblasti zatite
ivotne sredine i organizacije koje bi pruale specijalizovanu obuku i trening
sakupljaa sekundarnih sirovina, ali i informacije, istraivanja i tehniku pomo,
kao i NVO i asocijacije odreenih kategorija ranjivih grupa ukljuenih u ovaj
biznis.
Jedna od retkih inicijativa u ovom pravcu predstavlja formiranje Klastera
sakupljaa sekundarnih sirovina "Jug" u Niu, kao i sindikata koji okuplja Rome
koji se bave ovim poslom (Klaster reciklaa Jug, 2010). Imajui u vidu injenicu
da se jedan znaajan broj pripadnika pojedinih ranjivih grupa bavi poslovima
sakupljanja/sortiranja otpada i sekundarnih sirovina, kao i uslove u kojima se ovi
poslovi obavljaju, ini se da njihovo formalno organizovanje moe biti jedan od
koraka u unapreenju poloaja na tritu rada, ali i ukupnog socio-ekonomskog
statusa ovih osoba. Naime, poslovi sakupljanja i sortiranja otpada, sekundarnih
sirovina i reciklanog materijala se mogu smatrati poslovima tzv. "ranjive
zaposlenosti". Ranjiva zaposlenost ukazuje na obavljanje poslova koje karakterie
nesigurnost radnog mesta, niske zarade, loi uslovi rada, niska produktivnost,
socijalna i zdravstvena neosiguranost radnika (International Labour Office, 2010,
str. 18). Udruivanje i organizovanje u formi klastera moe smanjiti stepen
ranjivosti zaposlenosti pripadnika ranjivih grupa koji se bave poslovima
sakupljanja/sortiranja otpada i sekundarnih sirovina. Jedna od aktivnosti ovakvih
mrea moe biti organizovanje predavanja i obuka lanova ime se moe
unaprediti bezbednost u obavljanju posla, stvoriti uslovi za ostvarivanje vee
produktivnosti. Klasteri, ili neki drugi oblik organizovanog zajednikog nastupa,
mogu unaprediti pregovaraku mo sakupljaa sekundarnih sirovina ime e biti
stvoreni preduslovi za rast zarada ovih osoba. Takoe, identifikovanje zajednikih
problema i ciljeva, kao i zajedniki nastup u njihovom reavanju moe unaprediti
poloaj subjekata ranjive zaposlenosti kada je u pitanju ostvarivanja prava na
639
tritu rada. U sprovoenju inicijative organizovanja u klastere treba imati na umu

da se dizajn ovakve mree odnosa mora bazirati na identifikovanim potrebama
svih lanova klastera. Svojom strukturom i setom aktivnosti klaster svojim
lanovima mora pruati podrku u segmentima koje lanovi vide kao svoje
osnovne slabosti i/ili one koje smatraju kljunim za unapreenje svog poloaja. U
suprotnom se ne moe oekivati uspeh u unapreenju poloaja umreenih
pojedinaca ili grupa (Predi i Stoi, 2010).
Kao dodatak ovome, treba navesti jo neke inicijative romskih organizacija iz
grada Nia. Tako su, na primer Drutvo Roma "Sait Bali" i NVO Yurom centar
jo poetkom 2005. godine napravili nacrt "Strategije zapoljavanja Roma u
Niu", zajedno sa nikom filijalom Nacionalne slube za zapoljavanje. Mere
implementacije ove Strategije su fokusirane na kreiranje baze podataka Roma koji
trae posao, ohrabrivanje Roma da koriste usluge Nacionalne slube za zapoljavanje i uzmu aktivno uee u merama politike zapoljavanja i organizovanje
motivacionih treninga za one koji trae posao. Takoe, znaajno mesto u ovoj
Strategiji zauzimaju i preporuke za zapoljavanje Roma u lokalnim i dravnim
institucijama, ukljuivanje Roma u javne radove i ohrabrivanje osnivanja MSP od
strane Roma (UNDP, 2006a, str. 17). Preporuke date ovom Strategijom, u smislu
pruanja razliitih vrsta subvencija poslodavcima koji zaposle Rome,
organizovanje specifinih profesionalnih treninga za Rome koji trae posao, kao i
formiranje Agencije za razvoj preduzetnitva Roma predstavljaju pravi put u
reavanju problema nezaposlenosti ove etnike grupe. Neke od tih preporuka,
ovih dana doivljavaju svoju implementaciju, kao to je, na primer, nedavno
formiranje Sindikata sakupljaa sekundarnih sirovina u gradu Niu.
Kako je jedan od kljunih identifikovanih faktora koji doprinose nepovoljnom
poloaju Roma na tritu rada nizak nivo obrazovanja i strune obuke, svi ovi
napori ne mogu uroditi plodom ako se ne preduzmu mere za unapreenje nivoa
obrazovanja Roma (a posebno romske dece), obuke, profesionalnih treninga,
doivotnog obrazovanja, obrazovanja kroz praksu i sl. Pored toga, drava u cilju
podsticanja preduzetnitva kod Roma mora da prui finansijsku podrku bilo
preko Nacionalne slube za zapoljavanje, bilo preko Republike agencije za razvoj MSP-a, Fonda za razvoj i stimulie davanje mikrokredita sa niskim kamatnim
stopama i dugim grejs periodom, kao i da animira razne meunarodne organizacije za pruanje finansijske pomoi i kredita u cilju socijalne inkluzije Roma.
Kada je re o enama kao ranjivoj grupi na tritu rada, pitanjima ravnopravnosti
polova bavi se Strategija zapoljavanja Republike Srbije, a na bazi 6. smernice
Evropske strategije zapoljavanja, sa ciljem da se smanji jaz u stopama
zaposlenosti i nezaposlenosti ena i mukaraca, kao i u nivou plata. U Srbiji
posebna panja je posveena pitanju usklaivanja profesionalnog i porodinog
640
STEFANOVI, STOI
ivota ena i to putem pruanja usluga za brigu o deci i ostalim zavisnim

lanovima porodice, podsticanjem podele porodinih i profesionalnih
odgovornosti i olakavanjem povratka na posao nakon odsustva (Vlada Republike
Srbije, 2005a, str. 57). S obzirom na to da postoji tendencija poveanja broja
zaposlenih u privatnom sektoru treba voditi rauna o pojavi nepovoljnog trenda
produavanja radnog vremena ena, esto bez adekvatne novane naknade, zbog
ega treba obezbediti potovanje zatitnih odredbi Zakona o radu i otro
sankcionisati njegovo krenje. Takoe, treba raditi na uvoenju standarda za
identifikaciju razliitih oblika polne diskriminicaje pri zapoljavanju. Treba
obezbediti fleksibilnije oblike zapoljavanja ena u cilju stvaranja mogunosti
optimalnog izbora za roditelje, kao i pristupanih usluga vezanih za brigu o deci
mlaoj od 12 godina.
U pravcu unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom Strategija zapoljavanja
(Vlada Republike Srbije, 2005a, str. 59) predvia mere kao to su podsticanje
poslodavaca da zapoljavaju osobe sa invaliditetom i uspostavljanje saradnje
izmeu poslodavaca i Nacionalne slube za zapoljavanje u cilju definisanja
poslova koje mogu da obavljaju ove osobe, kao i potrebnih prilagoavanja radnog
mesta radi stvaranja adekvatnih uslova za rad. Jedan od elemenata pravnog okvira
za unapreenje poloaja osoba sa invaliditetom jeste i Zakon o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje (Narodna skuptina Republike Srbije, 2004). Iako
pomenuti Zakon definie podsticajne mere za zapoljavanje pripadnika odreenih
drutvenih grupa, podaci Nacionalne slube za zapoljavanje za 2009. godinu
ukazuju na to da je u Niavskom okrugu od 335 osoba zaposlenih po lanu 45,
45a i 45b5 ovog Zakona samo jedna osoba sa invaliditetom. Na nivou Republike
uee osoba sa invaliditetom u ukupnom broju zaposlenih po ovoj zakonskoj
osnovi iznosi 2% (Nacionalna sluba za zapoljavanje, 2010a, str. 112). Pomak u
pravcu kreiranja podsticajnog ambijenta za unapreenje poloaja osoba sa
invaliditetom predstavlja Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju
osoba sa invaliditetom (Narodna skuptina Republike Srbije, 2009). Pored
podsticaja poslodavcima za zapoljavanje pripadnika ove ugroene grupe, Zakon
predvia i odreene mere prinude budui da prema veliini preduzea definie
obavezu poslodavca da zaposli odreeni broj osoba sa invaliditetom. Za
nepotovanje ovih odredbi Zakona predviena je sankcija koja se odnosi na
plaanje penala u visini od trostrukog iznosa minimalne zarade za svaku
nezaposlenu osobu sa invaliditetom. Zakon definie uslove pod kojima se
lanom 45 ovog Zakona definiu se podsticaji u domenu obaveza za plaanje doprinosa

za obavezno socijalno osiguranje koji se plaaju na teret poslodavca za poslodavce koji
zapoljavaju pripadnike odreenih starosnih grupa (Narodna Skuptina Republike Srbije,
2004).
641
poslodavac moe osloboditi obaveze zapoljavanja osoba sa invaliditetom. Svi

pomenuti uslovi odnose se na odreeni vid podrke poslodavca unapreenju
poloaja osoba sa invaliditetom finansiranje zarada ovih osoba, podrka radu
socijalnih i preduzea za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa
invaliditetom. Ipak, kao i u sluaju ostalih ranjivih grupa, neophodan preduslov
svih aktivnih mera zapoljavanja je omoguavanje sticanja vieg nivoa znanja i
profesionalnih vetina kroz stvaranje raznovrsnijih obrazovnih programa, a pre
svega, kroz razliite programe obrazovanja odraslih i doivotnog uenja.
32.7. ZAKLJUAK
Identifikovanje poloaja pripadnika ranjivih grupa na tritu rada i definisanje
mera za njegovo unapreenje pretpostavlja postojanje adekvatne informacione
osnove. Prikupljanje podataka o indikatorima poloaja pripadnika ranjivih grupa
na tritu rada trebalo bi da bude jedan od osnovnih zadataka institucija na ovom
tritu, pre svega Nacionalne slube za zapoljavanje. Ipak, kreiranje baze
podataka o poloaju pripadnika ranjivih grupa na tritu rada povezano je sa
odreenim dilemama. Zvanino evidentiranje nezaposlenih (i zaposlenih) lica u
naoj zemlji ne predvia obavezu izjanjavanja za etniku pripadnost, ime se
komplikuje zadatak merenja (ne)zaposlenosti po etnikom kriterijumu. To isto se
odnosi i na lica sa posebnim potrebama odnosno invalide, izbeglice i raseljena
lica. Postavlja se pitanje da li bi obavezno otkrivanje ovih podataka ugrozilo
privatnost pojedinaca ili bi se ono ipak moglo okarakterisati kao nuno sa jasnim
ciljem unapreenja njihovog poloaja na tritu rada. Odreeni podaci kojima
filijale raspolau su, stoga, nepotpuni i nedovoljno precizni. Jedini pouzdani i
potpuno tani podaci odnose se na sagledavanje (ne)zaposlenosti ena, dakle
evidenciju po rodnom kriterijumu. Takoe, ini se da nedostaje izraenija
spremnost za saradnju i otvaranje postojee evidencije za potrebe empirijskih
istraivanja koja su inicirana van institucije koja podatke prikuplja. U uslovima
kada se ne raspolae adekvatnim podacima o ugroenosti, kako je uoeno i
dokumentima UNDP-a (2006b, str. 26-27), teko je difinisati prioritete posebno
kada se odluke donose na lokalnom nivou. Samim tim je i praenje realizacije
odreenih mera politike, njihove ekonominosti i uticaja, gotovo nemogue.
Preporuke, kako UNDP-a, tako i nas kao istraivaica, idu u pravcu boljeg statistikog obuhvata ovih grupa, kao i disagregiranja podataka po razliitim kriterijumima ugroenosti, to bi omoguilo detaljnije praenje indikatora uspenosti
preduzetih mera politike i ime bi analiza ugroenosti mogla da doprinese
potrebama politike za razliitim vidovima intervencije na lokalnom nivou.
Na osnovu dostupnih statistikih podataka sprovedena analiza strukture zaposlenih i nezaposlenih osoba u gradu Niu potvruje da se sa aspekta trenutnog, ali i
642
STEFANOVI, STOI
perspektive poloaja na tritu rada odreene grupe mogu smatrati ranjivim. Tako
se u gradu Niu veina registrovane zaposlenosti odnosi na mukarce, dok je, sa
druge strane, evidentno natpolovino uee ena u registrovanoj nezaposlenosti.
ene ine i veinu nezaposlenih bez radnog iskustva, ali i veinu onih koji posao
trae due od godinu dana. Na osnovu dostupnih podataka i na bazi njih
sprovedenih analiza moe se zakljuiti da se u gradu Niu posebno ranjivim mogu
smatrati Romi i osobe sa invaliditetom. Kvalifikaciona struktura pripadnika ovih
grupa je loija u odnosu na kvalifikacionu strukturu ukupno registrovanih
nezaposlenih osoba u gradu. Na nekonkurentnost ponude rada ovih drutvenih
grupa ukazuje podatak da ak nezaposlenih Roma i svaka trea nezaposlena
osoba sa invaliditetom nema zanimanje. Pri tome su Romkinje i ene sa
invaliditetom ugroenije budui da je njihova kvalifikaciona struktura
nepovoljnija dok je obim njihove zaposlenosti smanjen u toku 2010. godine.
Budui da su u svim stratekim dokumentima koji dotiu poloaj ranjivih grupa
kao faktori koji doprinose njihovom nepovoljnom poloaju identifikovani nizak
nivo obrazovanja i strune obuke i diskriminacija od strane potencijalnih
poslodavaca, ovim pitanjima se dugorono mora posvetiti najvea panja. U
prilog tezi o nedovoljnom pristupu zvaninim institucijama obrazovanja govori i
podatak da ak 47% radno aktivnih Roma nije zavrilo osnovno obrazovanje, kao
i 15% izbeglica i interno raseljenih lica u poreenju sa 8% domicilnog
stanovnitva (UNDP, 2006a, str. 10). Na savremenom tritu rada sve je manje
potreba za neobrazovanom i neobuenom radnom snagom. Razumljivo je, stoga,
da je prilika za zapoljavanje nekvalifikovanih radnika sve manje. anse su jo i
manje kada je nekvalifikovani radnik i pripadnik odreene ranjive grupe, ili vie
njih. Meutim, ostvarivanje cilja koji se odnosi na unapreenje obrazovnog nivoa
pripadnika ranjivih drutvenih grupa zahteva da se postojei obrazovni programi
prilagode potrebama kako trita rada, tako i potrebama i specifinostima ovih
grupa. Obezbeenjem vee participacije pripadnika ranjivih grupa u sistemu
osnovnog, srednjeg i vieg obrazovanja stvorie se uslovi za izgradnju
konkurentnosti buduih aktera na tritu rada. Unapreenje konkurentnosti onih
koji se ve nalaze na tritu rada zahteva definisanje programa neformalnog
obrazovanja, doivotnog obrazovanja, obrazovanja kroz praksu, zatim programi
obuke i specijalizovanih treninga, kao i dokvalifikacije i prekvalifikacije
pripadnika ranjivih grupa.
Dugorono posmatrano, pored obrazovnih institucija, ire mogunosti za
zapoljavanje ranjivih grupa treba da stvori privatni sektor, a ne drava. Mada su
iroko elaborirane intervencije drave u pogledu zapoljavanja ranjivih grupa
(javni radovi, zapoljavanje u okviru dravnih institucija, fiskalni podsticaji
poslodavcima koji zapoljavaju ova lica, mikrofinansiranje), njena uloga se
ogleda prvenstveno u stvaranju uslova i pruanju pomoi ranjivim grupama da
643
poprave svoju sposobnost zapoljavanja i konkurentnost na tritu radne snage.

Stoga, privatni sektor mora biti direktno ukljuen u sve akcione planove strategija
koje imaju za cilj smanjenje nezaposlenosti i poboljanje poloaja ranjivih grupa.
Iako, naelno, postoji spremnost lica koja trae posao na podruju filijale
Nacionalne slube zapoljavanja u Niu da prihvate uestvovanje u aktivnim
merama koje se odnose na dokvalifikaciju, prekvalifikaciju i obuku, prisutan je
dui niz godina delimian nedostatak preduzetnike inicijative koja predstavlja
neophodan preduslov za intenzivniji razvoj sektora malog biznisa (Stefanovi,
Vui, Vasi, 2004). Preduzetniku inicijativu i aktivno traenje posla, kao
aktivne poluge samozapoljavanja, treba naroito podsticati kada je re o svim
kategorijama ranjivih grupa. Samozapoljavanje moe imati presudnu ulogu u
pokuaju da ove ranjive grupe preu iz stanja zavisnosti u stanje radne
angaovanosti. Naime, kada na tritu rada ne moe osigurati poloaj koji
odgovara linom potencijalu, pojedinac moe izabrati samozapoljavanje kao
opciju unapreenja svoje pozicije, ili kao jedinu opciju zapoljavanja (Light,
2005, 653). Meutim, kada pojedinac, ili grupa kojoj pripada (prim. aut.), zbog
sadanjih ili istorijskih okolnosti raspolae ogranienim resursima i/ili
mogunostima da ih pribavi, samozapoljavanje moe biti oteano. Upavo ovo
karakterie poloaj pripadnika ranjivih grupa na tritu rada. Stoga su mere
kojima bi se obezbedio pristup kreditima i mikrofinansiranju neophodan
preduslov otpoinjanja malog biznisa od strane pripradnika ovih grupa. Meutim,
koliko je nivo preduzetnitva i samozapoljavanja pripadnika ranjivih grupa nizak
govore i podaci istraivanja (UNDP, 2006a, str. 12) da samo 14% lanova
romskih domainstava namerava da lansira svoj sopstveni biznis, a manje od
treine njih je registrovalo svoje preduzee, u poreenju sa 64% registrovanih
malih biznisa meu pripadnicima grupe interno raseljenih lica i izbeglica. Ovo se
moe objasniti i injenicom da je lansiranje malih biznisa izbeglica i interno
raseljenih lica bilo snano podrano od strane vladinih i nevladinih organizacija
tokom itave prethodne decenije. Samo tokom 2004. godine, po istom izvoru,
UNHCR je dao preko 3.700 mikrokredita izbeglicama i raseljenim licima. Pored
ovog, interesantan je i podatak da je samo 9% biznisa Roma i 13% biznisa koje su
pokrenule izbeglice i raseljena lica dostigao fazu rasta i razvoja, u odnosu na 28%
biznisa veinskog stanovnitva. Dakle, pored samih kredita, obrazovanje u smislu
operativnog voenja biznisa, ali i poslovnog planiranja je takoe neophodno.
Na kraju, jo jednom moramo istai da je pitanje zapoljavanja pripadnika
ranjivih grupa, kako ekonomsko, tako i politiko i socijalno pitanje. ini se da se
na unapreenje pozicije na tritu rada ne moe raunati bez znaajne politike
podrke za reavanje ovog problema. Vea politika spremnost moe biti
obezbeena poveanjem broja predstavnika, ili doslednih zastupnika interesa ovih
ranjivih grupa u institucijama odluivanja. Tako na primer evropska praksa
644
STEFANOVI, STOI
pokazuje da reforma javne politike zemlje zahteva veu politiku participaciju

ena (Kolin i ikari, 2010, str. 120). Politike reforme koje olakavaju enama
pristup politikim institucijama i omoguavaju im da ostvare vei uticaj u procesu
odluivanja mogu uticati i na poboljanje njihovog ekonomskog i sveukupnog
poloaja u drutvu. Stoga, "orodnjavanje" institucija i upravljanja ne treba shvatiti
samo kao postavljanje ena na vie poloaje u dravnom, privatnom i tercijalnom
sektoru, ve kao mogunost da se kroz institucije glas ena zaista uje kako bi se
njihovi interesi i potrebe artikulisali kroz javne politike. Takoe, pitanje
zapoljavanja Roma, ali i drugih ranjivih grupa je vezano za njihovo drutveno
prihvatanje i inkluziju, pa je deo ne samo ekonomske ve i socijalne politike. Na
taj nain su pitanja zaposlenosti i poloaja ranjivih grupa na tritu rada
interdisciplinarna, tj. vezana za ciljeve njihove socijalne inkluzije, politike
ravnopravnosti i nediskriminatorskih javnih politika.
LITERATURA
1. Anderson, R., L., Fryer, G., R., Holt, A., C. (2006). Discrimination: Experimental
Evidence from Psychology and Economics. U Rodger, M., W., III (Ed.). Handbook on
the Economics of Discrimination (str. 97-115). Edward Elgar Publishing Limited.
Chetlenham, UK.
2. Badgett, M., V. (2006). Discrimination Based on Sexual Orientation: A Review of the
Literature in Economics and Beyond. U Rodger, M., W., III (Ed.). Handbook on the
Economics of Discrimination (str. 161-186). Edward Elgar Publishing Limited.
Chetlenham, UK.
3. Baldwin, L., M., Johnson, G., W. (2006). A Critical Review of Studies of
Discrimination Against Workers with Disabilities. U Rodger, M., W., III (Ed.).
Handbook on the Economics of Discrimination (str. 119-160). Edward Elgar
Publishing Limited. Chetlenham, UK.
4. Barany, Z. (2002). The East European Gypsies: Regime Change, Marginality, and
Ethnopolitics. Cambridge University Press. Cambridge, UK.
5. Barrett, R. (2010). Disadvantaged Groups in the Labour Market. Economic & Labour
Market Review. Vol. 4, No. 6, str. 18-24.
6. Battu, H., Sloane, P., J. (2002). To what Extent are Ethnic Minorities in Britain OverEducated? International Journal of Manpower. Vol. 23, No. 3. str. 192-208.
7. Becker, S., G. (1991). A Treatise on the Family (str. 30-79). Harvard University Press.
Cambridge, England.
8. Bogdanovi, M. (2006). Women in Education and Science. Sociologija. Vol. XLVIII,
No. 4, str. 327-340.
9. Caroleo, E. F., Giannelli, C., G., Pastore, F. (2010). Vulnerability and discrimination
among women, children and ethnic minorities. International Journal of Manpower.
Vol. 31 No. 2, str. 101-108.
10. Casa-Nova, M., J. (2007). Gypsies, Ethnicity, and the Labour Market: An
Introduction. Romani Studies 5. Vol. 17, No. 1, str. 103-123.
645
11. Decade of Roma Inclusion Human Development Sector Unit Europe and Central
Asia Region. (2010). Roma Inclusion: An Economic Opportunity for Bulgaria, Czech
Republic,
Romania
and
Serbia
Policy
Note.
Dostupno
na:
http://www.romadecade.org/files/downloads/19th%20ISC/Roma%20Policy%20Note
%20Exec%20SummaryOct11.pdf (sajt poseen 05.02.2011. godine)
12. Elliott, R., J. (1999). Social Isolation and Labor Market Insulation: Network and
Neighborhood Effects on Less-Educated Urban Workers. The Sociological Quarterly.
Vol. 40, No. 2, str. 199-216.
13. England, P., Folbre, N. (2005). Gender and Economic Sociology. U Smelser, J., N.,
Swedberg, R. (Ed.). The Handbook of Economic Sociology (str. 627-649). Princeton
University Press. Princeton, New Jersery, USA.
14. Eurostat. (2009). Labour Market Statistics. Publications Office of the European Union.
Luxembourg, EU.
15. Grad Ni Uprava za privredu, odrivi razvoj i zatitu ivotne sredine: Odsek za
statistiku.
(2010a).
Gradovi
po
zaradama.
Dostupno
na:
http://www.privredanis.org.rs/SRang.pdf (sajt poseen 13.02.2011. godine)
statistiku. (2010b). Statistiki bilten grada Nia: januar mart 2010. godine. Ni,
Republika Srbija.
statistiku. (2010c). Statistiki bilten grada Nia: oktobar decembar 2010. godine. Ni,
Republika Srbija.
statistiku. (2010d). Statistiki godinjak grada Nia 2009. Ni, Republika Srbija.
19. Holzer, J., H., Neumark, D. (2006). Egual Empolyment Opportunity and Affirmative
Action. U Rodger, M., W., III (Ed.). Handbook on the Economics of Discrimination
(str. 260-287). Edward Elgar Publishing Limited. Chetlenham, UK.
20. International Labour Office. (2010). Global Employment Trends. Geneva, Switzerland.
21. Johnes, G., Sapsford, D. (1996). Some Recent Advances in the Economic Analysis of
Discrimination. International Journal of Manpower. Vol. 17, No. 1, str. 10-25.
22. Klaster reciklaa Jug. http://klaster-reciklazajug.com/pocetna.htm (sajt poseen
19.02.2011. godine)
23. Kolin, M., ikari, Lj. (2010). Rodne nejednakosti u zapoljavanju,upravljanju i
odluivanju. Stanovnitvo. Vol. 48, Br. 1. str. 103-124.
24. Light, I. (2005). The Ethnic Economy. U Smelser, J., N., Swedberg, R. (Ed.). The
Handbook of Economic Sociology (str. 650-677). Princeton University Press.
Princeton, New Jersery, USA.
25. Nacionalna sluba za zapoljavanje filijala Ni. (2009). Meseni statistiki bilten
decembar 2009. Ni, Republika Srbija.
26. Nacionalna sluba za zapoljavanje filijala Ni. (2010). Meseni statistiki bilten
decembar 2010. Ni, Republika Srbija.
27. Nacionalna sluba za zapoljavanje. (2010a). Izvetaj o radu Nacionalne slube za
zapoljavanje za period januar-decembar 2009 godine. Beograd, Republika Srbija.
28. Nacionalna sluba za zapoljavanje. (2010b). Saoptenje o kretanju na tritu rada u
Srbiji
za
jul
2010.
godine.
Dostupno
na:
http://www.nsz.gov.rs/page/info/sr/msaopstenja/jul10.html (sajt poseen 13.02.2011.
godine)
646
STEFANOVI, STOI
29. Narodna skuptina Republike Srbije. 2004. Zakon o doprinosima za obavezno

socijalno osiguranje. Beograd, Republika Srbija.
30. Narodna skuptina Republike Srbije. 2009. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapoljavanju osoba sa invaliditetom. Beograd, Republika Srbija.
31. Neumark, D., Adams, S., J. (2006). Age Discrimination in US Labor Markets: A
Review of the Evidence. U Rodger, M., W., III (Ed.). Handbook on the Economics of
Discrimination (str. 187-211). Edward Elgar Publishing Limited. Chetlenham, UK.
32. Novakovi, N. (2010). ene i trite rada u drutvu u tranziciji. Politika revija. Vol.
23, Br. 1, str. 377-408.
33. Predi, B., Stoi, D. (2010). The Impact of Networking Strategies on the
Competitiveness of Small and Medium Sized Enterprises. Rad saopten na
Interntational Scientific Conference: Contemorary Issues in Economics, Business and
Management. Faculty of Economics University of Kragujevac. December 14-15.
34. Republiki zavod za statistiku. (2006a). Anketa o radnoj snazi. Beograd, Republika
Srbija.
35. Republiki zavod za statistiku. (2006b). Stanovnitvo i domainstva Srbije prema
popisu 2002. godine. Beograd, Republika Srbija.
36. Republiki zavod za statistiku. (2007). Anketa o radnoj snazi. Beograd, Republika
Srbija.
37. Republiki zavod za statistiku Srbije. (2008). Anketa o radnoj snazi. Beograd,
Republika Srbija.
38. Republiki zavod za statistiku Srbije. (2009). Anketa o radnoj snazi. Beograd,
Republika Srbija.
39. Republiki zavod za statistiku Srbije. (2010a). Anketa o radnoj snazi. Beograd,
Republika Srbija.
40. Republiki zavod za statistiku Srbije. (2010b). Upotreba infomaciono-komunikacionih
tehnologija
u
Republici
Srbiji.
Dostupno
na:
http://www.etalk.rs/ppt/06_ICT_SRBIJA_2010.pdf (sajt poseen 09.02.2011. godine)
41. Republiki zavod za statistiku. (2010c). Optine u Srbiji. Beograd, Republika Srbija.
42. Republiki zavod za statistiku. (2010d). Statistiki godinjak Srbije. Beograd,
Republika Srbija.
43. Silver, H., Miller, S. M. (2002). Social Exclusion: The European Approach to Social
Disadvantage. Poverty&Race Research Action Council. Issue September/October.
Dostupno na: http://www.ag.ohiostate.edu/~hcrd/people/staff/Social%20Exclusion%20The%20European%20approach.
pdf (sajt poseen 20.01.2011. godine)
44. Stefanovi, S. (2010). Strateka partnerstva u uslovima globalizacije poslovanja.
Ekonomski fakultet Ni.
45. Stefanovi, S., Vui, S., Vasi, S. (2004). Strategija restrukturiranja preduzea u
funkciji razvoja novog sektora i podsticanja zapoljavanja. Ekonomika preduzea.
Mart-april, str. 125-131.
46. Streeck, W. (2005). The Sociology of Labor Markets and Trade Unions. U Smelser, J.,
N., Swedberg, R. (Ed.). The Handbook of Economic Sociology (str. 254-283).
Princeton University Press. Princeton, New Jersery, USA.
47. The European Parlament. (2009). European Parliament resolution of 11 March 2009
on the social situation of the Roma and their improved access to the labour market in
the EU (2008/2137(INI)). Official Journal of the European Union. C 87. str. 60-69.
647
Dostupna na: http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:087E:0060:0069:EN:PDF

(sajt poseen 05.02.2011. godine)
48. United Nations Development Program (UNDP) Serbia. (2006a). At Risk: The Social
Vulerability of Roma, Refugees and Internally Displaced Persons in Serbia. Country
Office in Serbia: Belgrade.
49. United Nations Development Programme Regional Bureau for Europe and the
Commonwealth of Independent States. (2006b). At Risk: Roma and the Displaced in
Southeast
Europe.
Slovak
Republic:
Bratislava.
Dostupan
na:
http://europeandcis.undp.org/uploads/public/File/rbec_web/vgr/vuln_rep_all.pdf (sajt
poseen 04.02.2011. godine)
50. Vlada Republike Srbije Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike.
(2005a). Nacionalna Strategija zapoljavanja za period 2005-2010. Dostupna na:
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678
(sajt
poseen
06.02.2011. godine)
51. Vlada Republike Srbije. (2005b). Akcioni plan za zapoljavanje Roma. Dostupan na:
www.prsp.gov.rs/download/AP%20Zaposljavanje.doc (sajt poseen 19.02.2011.
godine)
52. Vlada Republike Srbije. (2009). Strategija za unapreenje poloaja Roma u
Republici
Srbiji.
Dostupna
na:
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678
(sajt
poseen
01.02.2011. godine)
53. Williams, L., Rubin, A., B. (2003). Integrating Economic Dualism and Labor Market
Segmentation: The Effects of Race, Gender, and Structural Location on Earnings,
1974-2000. The Sociological Quarterly. Vol. 44, No. 3, str. 405-432.
POGLAVLJE 33
KARAKTERISTIKE ENA NA TRITU

RADA U SRBIJI
Biljana Peji1
Apstrakt: Rad se bavi analizom poloaja ena na tritu rada u Srbiji i rodnim
razlikama u oblasti zapoljavanja i nezaposlenosti u periodu tranzicije. Analiza
sadri komparativni i dinamiki pristup. ene ine veinu nezaposlenog i
neaktivnog stanovnitva. Uprkos povoljnijoj kvalifikacionoj strukturi, na trite
rada ulaze pod nejednakim uslovima i u proseku due ekaju na zaposlenje.
Analiza kretanja na tritu rada pokazuje da tranzicione promene nisu imale iste
posledice na sve kategorije nezaposlenih ena. Do poveanja nezaposlenosti je
dolo kod mlaih do 18 godina i starijih ena preko 41 godine, visokoobrazovanih, sa radnim iskustvom u kategoriji kvalifikovane radne snage, iz ruralnih
podruja. Do smanjenja nezaposlenosti je dolo kod mlaih ena od 19-30
godina, dugorono nezaposlenih koje na zaposlenje ekaju pet i vie godina, bez
radnog iskustva, nekvalifikovanih i srednje obrazovanih profila. Rezultati ukazuju
na potrebu osmiljavanja rodno senzitivnih mera i programa aktivne politike
zapoljavanja, kao i socijalnih programa, koji bi podstakli vee ukljuivanje ena
iz neaktivnog u radno aktivno stanovnitvo.
Kljune rei: ene, trite rada, aktivnost, zaposlenost, nezaposlenost, rodne
razlike
33.1. UVOD
Ekonomsko restrukturiranje i privatizacija, tokom poslednje decenije, kao i pad
ekonomske aktivnosti u svetu 2008. godine, nepovoljno su uticali na privredu i
trite rada u Srbiji. Privatizacija i restrukturiranje dravnih i drutvenih
preduzea doveli su do otputanja velikog broja radnika, koje privatni sektor,
zbog sporijeg rasta, nije mogao da asimilira. Kao posledica ovih promena javlja
se: porast nezaposlenosti, prolongirano ekanje na zaposlenje, nepovoljna
Mr Biljana Peji, Nacionalna sluba za zapoljavanje, Beograd, bpejic@nsz.gov.rs
KARAKTERISTIKE ENA NA TRITU RADA U SRBIJI
649
starosna i obrazovna struktura nezaposlenih, izraene razlike po okruzima i

poveano uee nezaposlenih u sivoj ekonomiji.
Porast nezaposlenosti nije podjednako pogodio sve kategorije na tritu rada u
zemljama u tranziciji. Tako na primer, posledice prelaska na trinu ekonomiju
nisu se isto odrazile na ene i mukarce (Kerovec, 2003). Iskustva drava u
tranziciji pokazuju da su ene, u veini zemalja bile, u veoj meri nego mukarci,
pogoene negativnim posledicama strukturalnog prilagoavanja i delovanja
trita: gubitkom radnog mesta i steenih prava i beneficija iz prethodnog perioda,
poveanjem trokova ivota, nezaposlenosti i siromatva, smanjivanjem nadnica,
oteanim pristupom zdravstvenim uslugama, socijalnoj zatiti, obrazovanju i
resursima. Prema izvetaju Svetske banke, ene, uz mlade i nekolovane,
predstavljaju najugroeniju kategoriju na formalnom tritu rada, to ih i
usmerava ka zapoljavanju u neformalnom sektoru (World Bank, 2004).
Istraivanja pokazuju da smanjivanje radne snage u administraciji, javnom
sektoru, tekstilnoj industriji (uri-Kuzmanovi, 2005) i manjim preduzeima
vie pogaa ene nego mukarce (Vladisavljevi & Zuckerman, 2004). Takoe,
studije pokazuju da sa porastom udela nesigurnih poslova na tritu rada dolazi do
sve vee polarizacije zaposlenih prema polu, godinama starosti i kvalifikacijama.
Najvie su ugroene porodice iji lanovi imaju nesigurno zaposlenje, samohrani
roditelji i marginalne grupe kojima u najveem broju pripadaju ene (EspingAndersen, 2002).
Razlozi loijeg poloaja ena na tritu rada se pripisuju u prvom redu prirodi
trine ekonomije i patrijarhalno utemeljenim odnosima meu polovima. ene su
podlonije otputanju jer, u veini sluajeva, obavljaju jednostavnije i manje
strune poslove ili rade u administraciji i privrednim granama i delatnostima (npr.
tekstilnoj industriji), koje vie pogaaju strukturalne i tehnoloke promene
(Dokmanovi, 2006; Vladisavljevi & Zuckerman, 2004). Oteanom poloaju
ena na tritu rada doprinose i novi, specifini zahtevi koje postavlja globalna
ekonomija. Sve vie se trae radnici sa visokim kvalifikacijama, spremni da ue i
prilagoavaju se brzim promenama i inovacijama. Zbog nedostatka odreenog
obrazovanja i kvalifikacija, enama je sve tee da odgovore na ovakve zahteve. S
druge strane, tradicionalni sistem vrednosti i obrasci porodinog ivota ine
dodatne prepreke. Zbog brige o deci i porodici, ene predstavljaju manje
pokretljivu radnu snagu. Takoe, oteano im je i samozapoljavanje, poto
nemaju nezavisni pristup kapitalu, imovini i kreditima.
650
PEJI
33.2. ZAKONODAVNI OKVIR REGULISANJA POLOAJA ENA

NA TRITU RADA
Analiza pravnog okvira koji regulie zapoljavanje i aktivnosti u Srbiji pokazuje
da je ravnopravnost na tritu rada zagarantovana. Ustav Republike Srbije (2006)
garantuje ravnopravnost ena i mukaraca i princip jednakih mogunosti. Takoe,
Zakon o radu (2005), posebnim odredbama zabranjuje svaki oblik diskriminacije
zaposlenih i osoba koje trae zaposlenje, na osnovu linog svojstva, ukljuujui
pol, trudnou, zdravstveno stanje, brani status, porodine obaveze, seksualno
opredeljenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje i dr. Ovim Zakonom se
zabranjuje diskriminacija, kako u vezi sa zapoljavanjem i prestankom radnog
odnosa, tako i u pogledu uslova rada i ostvarivanja prava u vezi sa radom. Postoji
i itav niz drugih zakona (Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o finansijskoj podrci
porodici sa decom, Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeenju socijalne sigurnosti),
koji posebnim odredbama zabranjuju diskriminaciju zaposlenih i osoba koje trae
zaposlenje. Takoe, u oblasti antidiskriminatornog zakonodavstva, doneti su:
Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006) i Zakon o
zabrani diskriminacije (2009), koji su od posebnog znaaja za ovu oblast. Zakon o
zabrani diskriminacije definie pojam i predvia oblike i posebne sluajeve
nejednakosti i mere afirmativne akcije, ustanovljava samostalan i nezavisan organ
za zatitu ravnopravnosti, ureuje poseban graanski sudski postupak za zatitu
od neravnopravnosti, predvia prekraje za takvo ponaanje i druge institucionalne garancije za spreavanje diskriminacije.
Sa procesom pristupanja Evropskoj uniji (EU), kod nas je pokrenut proces
usklaivanja pravnih standarda i pravnih okvira zakonskim reenjima EU, koji se
odnose na ravnopravnost polova i ukupno poboljanje poloaja ena. Kao rezultat
toga, usvojeni su vani nacionalni dokumenti u oblasti ravnopravnosti polova:
Zakon o ravnopravnosti polova (2009), Nacionalna strategija za poboljanje
poloaja ena i unapreenje rodne ravnopravnosti (2009-2015) i Akcioni plan za
ostvarivanje nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreenje
rodne ravnopravnosti (2010). Zakonom o ravnopravnosti polova ureeno je
stvaranje uslova za voenje politike jednakih mogunosti ostvarivanja prava ena
i mukaraca, donoenje propisa i preduzimanje posebnih mera za spreavanje i
otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu, branom ili porodinom statusu,
trudnoi ili roditeljstvu. Nacionalnom strategijom za poboljanje poloaja ena i
unapreivanje rodne ravnopravnosti utvrena je politika drave u cilju
eliminisanja diskriminacije ena, poboljanja njihovog poloaja i integrisanja
principa rodne ravnopravnosti u sve oblasti delovanja institucija sistema. Jedan od
kljunih ciljeva Strategije odnosi se na poboljanje ekonomskog poloaja ena.
651
Meutim, iako je zakonom regulisana jednakost meu polovima na tritu rada,

rezultati istraivanja u okviru projekta Rodne nejednakosti na tritu rada u
Srbiji i podsticaji evropskih integracija (2009) pokazuju da su ene u Srbiji u
loijoj poziciji u odnosu na mukarce, naroito ako su starije, nisko obrazovane, iz
ruralnih podruja ili pripadaju marginalizovanim grupama.
33.3. CILJ ISTRAIVANJA

Imajui u vidu da je prelazak na trinu ekonomiju doveo do poveanja
nezaposlenosti i da sve kategorije na tritu rada nisu bile isto pogoene ovim
promenama, to potvruju i iskustva zemalja u tranziciji (Kerovec, 2003), u ovom
radu zanimalo nas je da ispitamo ta se dogaalo sa enama u Srbiji u protekloj
deceniji. Nastojali smo da odgovorimo na pitanje kako su se ekonomska tranzicija
i privatizacija odrazile na ene, koliko su one uspele da se prilagode novonastalim
promenama, koliko su imale koristi, a koliko tete i koje su kategorije najvie bile
pogoene ovim deavanjima. Takoe, analizirali smo kakav je njihov poloaj u
odnosu na mukarce i ene u drugim evropskim zemljama, pre svega EU. Poloaj
ena na tritu rada je analiziran sa aspekta zapoljavanja i nezaposlenosti.
Analizirani su indikatori trita rada (stopa aktivnosti, stopa neaktivnosti, stopa
zaposlenosti i stopa nezaposlenosti). Takoe, analizirani su trendovi kretanja
nezaposlenosti kod ena u okviru pojedinanih kategorija, koje su definisane
prema socio-demografskim obelejima nezaposlenih (starost, stepen strune
spreme, radno iskustvo, duina na evidenciji nezaposlenih, okrug).
U analizi su korieni podaci iz Ankete o radnoj snazi (ARS), koju sprovodi
Republiki zavod za statistiku (RZS) i administrativni podaci Nacionalne slube
za zapoljavanje (NSZ). Analiza je raena za period od 2000-2010. godine. U
pojedinim sluajevima, analiza je raena za krai period, kada podaci nisu bili
dostupni (npr. indikatori trita rada) ili su zbog promene u metodologiji
prikupljanja podataka, drugaije sistematizovani (npr. starosne kategorije
nezaposlenih na evidenciji NSZ su drugaije definisane od 2009. godine).
33.4. ANALIZA INDIKATORA TRITA RADA

Analiza indikatora trita rada obuhvata analizu: stope aktivnosti, stope
neaktivnosti, stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti kod ena i mukaraca u
Srbiji i zemljama EU.
Analiza osnovnih indikatora trita rada pokazuje da postoje znaajne rodne
razlike na tritu rada. Svi analizirani pokazatelji ukazuju da ene u Srbiji imaju
652
PEJI
loiji poloaj na tritu rada od mukaraca, ali i ena iz EU (ARS, oktobar 2010;
EUROSTAT 2009, 2010).
33.4.1. Stopa aktivnosti i neaktivnosti ena

ene odlikuje niska stopa aktivnosti i visoka stopa neaktivnosti, to ukazuje na
njihovo znaajno uee u kategoriji neaktivnog stanovnitva (tabela 1). Nisko
obrazovane ene (ene bez kole, sa zavrenom ili nepotpunom osnovnom
kolom), pokazuju izrazito nisko uee u aktivnom stanovnitvu, dok visoko
obrazovane ene (sa viom kolom i fakultetskim obrazovanjem) imaju vie stope
aktivnosti od mukaraca istog obrazovnog nivoa (ARS, oktobar 2010).
Tabela 1. Stopa aktivnosti i stopa neaktivnosti prema polu za stanovnitvo radnog
uzrasta u Srbiji od 2004-2010.
Indikatori
trita rada
Godina
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
Stopa aktivnosti
ene
57,9
56,2
54,5
54,9
54,1
52,8
50,6
Mukarci
75,1
74,3
72,7
71,9
71,3
68,4
67,2
Stopa neaktivnosti
ene
42,1
43,8
45,5
45,1
45,9
47,2
49,4
Mukarci
24,9
25,7
27,3
28,1
28,7
31,6
32,8
Izvor: ARS, RZS
Stopa aktivnosti ena je znatno nia od stope aktivnosti mukaraca, dok je stopa
neaktivnosti ena znatno via od iste stope mukaraca. Razlozi ovih disproporcija
lee pre svega u usvojenim patrijarhalnim obrascima ponaanja. enama su
tradicionalno namenjene uloge vezane za kuu i porodicu, a mukarcima uloga
hranioca porodice. Iako su razlike u stopama aktivnosti i neaktivnosti ena i
mukaraca relativno velike, one pokazuju tendenciju smanjivanja, emu su
doprineli likvidacija i steajevi preduzea onih privrednih grana i sektora, u
kojima su mukarci bili dominantnija radna snaga (npr. graevinarstvo, mainska
industrija).
Posmatrano u odnosu na 2004. godinu, stopa aktivnosti ena je smanjena, dok je
stopa neaktivnosti porasla (slika 1). Smanjenje uea ena u ukupnoj radnoj
snazi posledica je kako tranzicionih promena, tako i tradicionalnog sistema
vrednosti. Naime, ene koje izlaze iz statusa zaposlenih ulaze u kategoriju
653
nezaposlenih ili neaktivnih. Za razliku od mukaraca koji pre nalaze posao i bre
se zapoljavaju, kod ena je taj proces znatno sporiji. U prilog govore i
administrativni podaci NSZ o veem ueu ena (55,2%) u dugoronoj
nezaposlenosti (Meseni statistiki bilten, decembar 2010). Zbog nemogunosti
da nau posao, jedan broj nezaposlenih ena se okree porodici i kunim
poslovima (kuvanju, brizi za decu i stara lica) i tako preliva iz kategorije
nezaposlenih u kategoriju neaktivnih.
Slika 1. Stopa aktivnosti i stopa neaktivnosti prema polu za stanovnitvo radnog
uzrasta u Srbiji od 2004-2010.
Izvor: ARS, RZS
Smanjenje stope aktivnosti je neto nie kod ena (7,3 procentnih poena), nego
kod mukaraca (7,9 procentnih poena), to ukazuje da je u periodu tranzicije,
dolo do veeg smanjenja uea mukaraca u ukupnom broju aktivnih
stanovnika, nego ena. Tome je posebno doprinelo restrukturiranje i privatizacija
preduzea u kojima je preteno bila zastupljena muka radna snaga
(graevinarstvo, preraivaka industrija, mainska industrija).
33.4.2. Stopa zaposlenosti ena

ene odlikuje niska stopa zaposlenosti, odnosno smanjeno uee u aktivnom
stanovnitvu (tabela 2). Stopa zaposlenosti pokazuje neujednaeno kretanje (slika
2), to je posledica tranzicionih kretanja koja su u razliitim periodima pogaala
razliite privredne grane delatnosti. U odnosu na 2004. godinu zabeleen je vei
654
PEJI
pad zaposlenosti kod mukaraca (8,7 procentnih poena), nego kod ena (4,1
procentnih poena), to je posledica ekonomskog restrukturiranja i privatizacije,
koje su u proteklom periodu vie pogodile privredne grane i sektore u kojima su
veinom bili zaposleni mukarci (npr. graevinarstvo, preraivaka i mainska
industrija).
Tabela 2. Stopa zaposlenosti i stopa nezaposlenosti prema polu za stanovnitvo
radnog uzrasta u Srbiji od 2004-2010.
Indikatori
trita rada
Godina
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
Stopa zaposlenosti
ene
44,0
40,8
40,6
43,0
44,7
42,7
39,9
Mukarci
63,1
61,2
59,2
60,0
62,2
57,4
54,4
ene
24,1
27,4
25,5
21,7
17,3
19,1
21,2
Mukarci
15,9
17,6
18,6
16,5
12,7
16,1
19,0
Izvor: ARS, RZS
Razlike u stopi zaposlenosti radno sposobnih ena i mukaraca su velike, mada

pokazuju tendenciju smanjivanja (tabela 2). Povezane su sa stepenom
obrazovanja. ene niskog i srednjeg obrazovanja imaju znatno niu stopu
zaposlenosti od mukaraca istih obrazovnih kategorija, dok ene visokog
obrazovanja imaju viu stopu zapoljavanja od mukaraca istog stepena
obrazovanja (ARS, oktobar 2010). Ove promene ukazuju da trite rada stvara
povoljnije uslove za kvalifikovaniju radnu snagu, zbog ega ene vieg stepena
obrazovanja uspevaju da ostvare vee stope zaposlenosti u odnosu na ene niih
kvalifikacionih profila.
Stopa zaposlenosti ena u Srbiji je znatno ispod proseka EU (tabela 3). Uoava se
da se stope zaposlenosti ena razlikuju u evropskim zemljama, zbog razlika koje
postoje u tradiciji i socijalnim programima koji se sprovode. Najveu stopu
zaposlenosti ena imaju: Island, Norveka, vedska i Danska. Niu stopu
zaposlenosti ena od Srbije imaju samo: Turska, Makedonija i Malta. Razlike u
stopama zaposlenosti po polu postoje i u zemljama EU. Razlike su najmanje
izraene u: Finskoj, Norvekoj i vedskoj (tabela 3).
655
Tabela 3. Stopa zaposlenosti i stopa nezaposlenosti prema polu u zemljama

Evrope 2009. i 2010.
Indikatori trita rada
Pol
EU 17 prosek
EU 27
EU 15
Austrija
Belgija
Bugarska
Grka
Danska
Estonija
Irska
Italija
Kipar
Letonija
Litvanija
Luksemburg
Maarska
Malta
Nemaka
Poljska
Portugalija
Rumunija
Slovaka
Slovenija
Velika Britanija
Finska
Francuska
Holandija
eka
vedska
panija
Makedonija
Hrvatska
Turska
Norveka
Island
Srbija
Stopa zaposlenosti u 2009.

ene
Mukarci
58,3
71,1
58,6
70,7
59,9
71,9
66,4
76,9
56
67,2
58,3
66,9
48,9
73,5
73,1
78,3
63
64,1
57,4
66,3
46,4
68,6
62,5
77,6
60,9
61
60,7
59,5
57
73,2
49,9
61,1
37,7
71,5
66,2
75,6
52,8
66,1
61,6
71,1
52
65,2
52,8
67,6
63,8
71
65
74,8
67,9
69,5
60
68,4
71,5
82,4
56,7
73,8
70,2
74,2
52,8
66,6
33,5
52,8
51
62,4
24,2
64,5
74,4
78,3
76,5
80
42,7
57,4
Stopa nezaposlenosti u 2010.

ene
Mukarci
10,1
9,9
9,5
9,6
9,5
9,5
4,4
4
8,1
8,1
9,5
10,7
7,4
8,3
13,1
15,4
10,2
16,6
9,6
7,8
7,7
6,9
15
19,8
5,5
4,3
11,3
12,2
6,2
6,2
6
7,1
10,1
9,4
12,3
10,3
14,3
14,7
7,4
8
7,4
8,6
9,9
9,5
4,4
4,2
8,7
6,9
7,9
7,7
20,8
20
14,4
12
2,8
3,9
19,1
16,1
Izvor: ARS, RZS, 2010; EUROSTAT 2009, 2010
656
PEJI
33.4.3 Stopa nezaposlenosti ena

Stopa nezaposlenosti ena je visoka i ukazuje na njihovo veliko uee u
kategoriji nezaposlenih. Neto je via od stope nezaposlenosti mukaraca (tabela
2). Pokazuje neujednaeno kretanje (slika 2).
Slika 2. Stopa zaposlenosti i stopa nezaposlenosti prema polu za stanovnitvo
radnog uzrasta u Srbiji od 2004-2010.
Izvor: ARS, RZS
U odnosu na 2004. godinu, stopa nezaposlenosti ena je smanjena za 2,9

procentnih poena, dok je stopa nezaposlenosti mukaraca poveana za 3,1
procentnih poena. Ova disproporcija je posledica likvidacija i steajeva
preduzea, koja su u protekloj deceniji vie pogaale delatnosti i privredne grane
gde su preovladavali mukarci (npr. graevina, preraivaka i mainska
industrija), to je uslovilo poveanje njihovog uea u ukupnoj nezaposlenosti i
uticalo na smanjenje rodnih razlika u stopi nezaposlenosti (tabela 2).
Stopa nezaposlenosti ena u Srbiji je dva puta vea od prosene stope
nezaposlenosti ena u EU, to je posledica tranzicionih promena, ali i visokog
uea ena u kategoriji neaktivnog stanovnitva (tabela 3). Prema podacima
EUROSTAT za decembar 2010. godine, Srbija ima najveu stopu nezaposlenosti
ena u Evropi. Najnia stopa nezaposlenosti ena je u: Norvekoj, Austriji i
Holandiji, a najvia u: paniji i Litvaniji.
657
Razlike u stopama nezaposlenosti po polu postoje i u evropskim zemljama i

razlikuju se od zemlje do zemlje. Generalno posmatrano, stope nezaposlenosti
ena u zemljama EU su vee od stopa nezaposlenosti mukaraca. Razlike su najmanje izraene u: Belgiji, gde trenutno ne postoje, vedskoj i Holandiji (tabela 3).
33.5. ANALIZA TRENDOVA NEZAPOSLENOSTI KOD ENA

Analiza trendova nezaposlenosti kod ena obuhvatala je analizu trendova za
svaku kategoriju ponaosob. Kategorije su definisane prema socio-demografskim
obelejima nezaposlenih ena (starost, duina ekanja na evidenciji nezaposlenih,
stepen strune spreme, radno iskustvo i okrug). Cilj je bio da se izdvoje one
kategorije nezaposlenih ena koje su najvie bile pogoene tranzicionim
promenama. Raunate su stope rasta, odnosno pada nezaposlenosti za period od
2000-2010. godine. Da bi se utvrdila struktura vremenskih serija za svako
obeleje nezaposlenosti ponaosob, modelirana je njena dugorona komponenta
(trend komponenta) eksponencijalnim (compound2) modelom. .
33.5.1. Analiza po starosnim kategorijama

Rezultati pokazuju da u periodu tranzicije (od 2000-2008. godine), nezaposlenost
nije imala isti trend kretanja u svim starosnim kategorijama. Do znaajnog rasta
nezaposlenosti kod ena dolo je u tri starosne kategorije: do 18 godina, od 41-50
godina i preko 50 godina. Najvei rast je ostvaren u kategoriji najmlaih
nezaposlenih ena (10,5%). Znaajan pad nezaposlenosti kod ena uoava se u
dve starosne kategorije: od 19-25 godina i od 26-30 godina. U kategoriji ena od
31-40 godina nisu utvrena znaajna kretanja nezaposlenosti (tabela 4).
Porast nezaposlenosti kod ena do 18 godina moe se objasniti veim prilivom
enske radne snage koja na trite rada dolazi nakon zavretka srednje kole i ne
nastavlja dalje kolovanje. Kako na tritu rada ne postoji usklaenost ponude i
tranje, i kako se na evidenciji NSZ registruje iz godine u godinu znatno vei broj
nezaposlenih ena sa srednjim stepenom strunosti, nego to postoji potreba, to
nuno dovodi do porasta nezaposlenosti u ovoj starosnoj kategoriji.
Compound model se koristi u analizi trenda kratkih godinjih vremenskih serija (n<20
godina). Model je dvoparametarski i dat je izrazom: E (Yt ) =
0 1t . Ocene parametara
modela su statistiki korektne ukoliko reziduali modela imaju normalan raspored (sa
sredinom 0 i varijansom koja je konstantna) i ako nisu u autokorelaciji. Normalni raspored
se proverava Kolmogorov-Smirnovljevim testom, a odsustvo autokorelacije BoksLjungovim testom. Znaajnost modela se testira F testom.
658
PEJI
Tabela 4. Stopa rasta nezaposlenosti kod ena razliitih

starosnih kategorija u Srbiji
Provera adekvatnosti
modela
F
K-S
B-LJ
2
b1
re (u %)
R
b0
(sig)
(sig)
(sig)
0,591
6,547
40,948
1779,397
1,105
10,5
do 18 godina 0,854
(0,876)
(0,088)
(0,000)
0,701
2,669
48,115
od 19 do 25
117791,900 0,939
-6,1
0,873
(0,710)
(0,446)
(0,000)
godina
0,541
2,961
30,847
od 26 do 30
112738,760 0,936
-6,4
0,815
(0,932)
(0,398)
(0,001)
godina
od 31 do 40
1,174
0,721
3,547
0,144
137810,19 0,986
-1,4
godina
(0,315)
(0,676)
(0,315)
0,613
3,078
8,605
od 41 do 50
74580,718 1,048
4,8
0,551
(0,847)
(0,380)
(0,022)
godina
0,568
2,383
13,418
preko 50
36833,198 1,097
9,7
0,657
(0,904)
(0,497)
(0,008)
godina
Napomena: kod F-testa postoji znaajnost ukoliko je p<0,05, dok kod KolmogorovSmirnov (K-S) i Box-Ljung (B-LJ) testa postoji znaajnost ukoliko je p>0,05.
Starosne
kategorije
Compound model
Parametri
Izvor: proraun autora na osnovu podataka NSZ
Porast nezaposlenosti kod ena u kategoriji od 41-50 godina i preko 50 godina,

mogu se objasniti posledicama tranzicije i restrukturiranja privrede. Tehnoloki
napredak i restrukturiranje privrede, naime, najvie pogaaju ovu starosnu
kategoriju ena. Savremena ekonomija poiva na informacionoj tehnologiji i trai
visoko kvalifikovanu radnu snagu, koja lako ui i brzo se prilagoava promenama
i inovacijama. ene ovih starosnih kategorija meutim, najee ne poseduju
traene vetine i znanja, tako da ne mogu adekvatno da odgovore na zahteve posla
i uklope se u organizaciju novih preduzea. Njihova znanja su prevaziena, a
kako se nisu usavravale, nisu uspele da ovladaju novim tehnologijama i steknu
znanja i vetine koja se trae.
Pad nezaposlenosti ena u starosnim kategorijama od 19-25 i od 26-30 godina,
moe se objasniti pozitivnim uticajem mera aktivne politike zapoljavanja. Veliki
broj ovih mera (npr. programi pripravnika, volontera, Prva ansa, subvencije
doprinosa za lica mlaa od 30 godina, subvencije doprinosa za pripravnike mlae
od 30 godina i dr.) namenjen je zapoljavanju mladih od 19 do 30 godina. S druge
strane, veina poslodavaca tei da zaposli mlade do 30 godina starosti, tako da na
tritu rada postoji poveana tranja za ovim profilom radne snage.
659
33.5.2. Analiza po duini ekanja na zaposlenje

Rezultati pokazuju da, u protekloj deceniji, kretanje nezaposlenosti kod ena nije
bilo isto u svim kategorijama ekanja na zaposlenje. Pad nezaposlenosti kod ena
belei se samo u tri kategorije koje pripadaju dugoronoj nezaposlenosti
(nezaposlenost dua od dvanaest meseci), i to: od 5-8 godina, od 8-10 godina i
preko 10 godina (tabela 5).
Tabela 5. Stopa rasta nezaposlenosti kod ena prema duini ekanja na evidenciji
NSZ u Srbiji
Provera
adekvatnosti
modela
F
K-S
B-LJ
2
b0
b1
re (u %)
R
(sig)
(sig)
(sig)
0,088
0,771
5,987
do 1 godine
0,01
106672,720 1,005
0,5
(0,774)
(0,592) (0,112)
od 1 do 2
0,016
0,543
1,836
0,002
79019,489 0,998
-0,2
godine
(0,902)
(0,929) (0,607)
0,521
5,547
1,392
od 2 do 3
56315,739 0,981
-1,9
0,134
(0,949) (0,136)
(0,268)
godine
od 3 do 5
2,807
0,597
5,021
0,238
72307,039 0,979
-2,1
godina
(0,128)
(0,868) (0,170)
od 5 do 8
16,143
0,556
11,788
0,642
63931,000 0,971
-2,9
godina
(0,003)
(0,917) (0,008)
od 8 do 10
50,289
0,762
2,302
0,848
31701,703
0,94
-6,0
godina
(0,000)
(0,608) (0,512)
preko 10
21,436
0,493
4,067
0,704
83750,116 0,952
-4,8
godina
(0,001)
(0,968) (0,254)
Duina
ekanja na
zaposlenje
Compound model
Parametri
Smanjivanje nezaposlenosti ena u kategoriji koja na zaposlenje eka pet i vie

godina, rezultat je delovanja vie faktora. Najpre, izvrene su izmene u zakonskoj
proceduri. Novim Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti,
predvieno je da se na evidenciju nezaposlenih prijavljuju lica koja aktivno trae
posao ili trae promenu zanimanja. S druge strane, omogueno je regulisanje
raznih prava (zdravstvene i socijalne zatite npr.) i bez obaveze prijavljivanja na
evidenciju nezaposlenih. Takoe, jedan broj nezaposlenih ena je preao iz
aktivnog u neaktivno stanovnitvo. Naime, izlaskom iz sveta rada i
nemogunou da se u njega vrate, znaajan broj nezaposlenih ena se okrenuo
porodici i neformalnim oblicima rada, na ta ukazuju podaci iz ARS.
660
PEJI
33.5.3. Analiza po stepenu strune spreme

Rezultati pokazuju da u protekloj deceniji nezaposlenost kod ena nije pokazivala
isti trend kretanja u svim obrazovnim kategorijama. Znaajan rast nezaposlenosti
zabeleen je u kategorijama: VI i VII stepena strune spreme. Do pada
nezaposlenosti je dolo u kategorijama nekvalifikovane enske radne snage (I i II
stepen strune spreme) i srednje strune spreme (IV i V stepena strunosti). U
kategorijama III i VIII stepena strune spreme nisu registrovane znaajne
promene u kretanju nezaposlenosti ena (tabela 6).
Tabela 6. Stopa rasta nezaposlenosti ena prema stepenu strune spreme u Srbiji
Provera adekvatnosti modela
F
K-S
B-LJ
2
R
b0
b1
re (u %)
(sig)
(sig)
(sig)
0,440
2,493
7,869
170974,876
0,97
-3,0
I
0,466
(0,990) (0,477)
(0,021)
7,765
0,380
4,525
II
0,463
30528,719
0,969
-3,1
(0,021)
(0,999) (0,210)
2,489
0,609
5,587
III
0,217
103055,288
0,984
-1,6
(0,149)
(0,852) (0,134)
0,689
4,875
5,324
161423,879
0,979
-2,1
IV
0,372
(0,729) (0,181)
(0,046)
0,535
5,106
7,213
2070,890
0,973
-2,7
V
0,445
(0,937) (0,164)
(0,025)
44,513
0,908
5,651
VI
0,832
13887,261
1,043
4,3
(0,000)
(0,381) (0,130)
0,581
6,135
62,159
12603,143
1,06
6,0
VII1
0,874
(0,888) (0,105)
(0,000)
6,809
0,646
5,069
VII2
0,431
236,015
1,045
4,5
(0,028)
(0,798) (0,167)
0,678
0,453
3,529
VIII
0,07
9,730
1,022
2,2
(0,432)
(0,986) (0,317)
Stepen
strune
spreme
Compound model
Parametri
Porast nezaposlenosti kod visoko obrazovanih ena rezultat je smanjene tranje

visoko obrazovanog kadra, slabijih uslova rada i rodne diskriminacije u pojedinim
oblastima (npr. umarstva, obrade drveta, geologije, rudarstva i metalurgije,
elektrotehnike), gde postoji poveana tranja, ali su ene mnogo manje
zastupljene, jer su ovi poslovi prepoznati kao muki.
661
Smanjenje nezaposlenosti kod nekvalifikovane enske radne snage (sa I i II

stepenom strune spreme), rezultat je poveane tranje na tritu rada za radnom
snagom sa niim kvalifikacijama, za obavljanje jednostavnih poslova. Slino je i
sa smanjivanjem nezaposlenosti kod ena sa srednjom strunom spremom (IV i V
stepenom strune spreme). U pojedinim podrujima rada (zdravstvo,
administracija, trgovina, usluge), postoji stalna tranja za radnom snagom ovih
kvalifikacija. U ovim podrujima je inae najvea koncentracija ena sa srednjom
strunom spremom. Smanjenju nezaposlenosti ena sa srednjom kolom doprinele
su takoe i mere aktivne politike zapoljavanja.
Najverovatniji razlog zato u kategoriji nezaposlenih ena sa III stepenom strune
spreme nije bilo znaajnih pomeranja u zapoljavanju, u protekloj deceniji, je taj
to su mukarci dominantniji u ovoj kategoriji i uestvuju u veem procentu u
ukupnoj nezaposlenosti.
33.5.4. Analiza prema vrsti radnog iskustva

Rezultati pokazuju da je u periodu tranzicije dolo do znaajnog porasta
nezaposlenih ena sa radnim iskustvo i opadanja nezaposlenih ena bez radnog
iskustva. Pad nezaposlenosti kod ena bez radnog iskustva je skoro duplo vei od
rasta nezaposlenosti kod ena sa radnim iskustvom u protekloj deceniji (tabela 7).
Tabela 7. Stopa rasta nezaposlenosti ena prema vrsti radnog iskustva u Srbiji
Provera adekvatnosti modela
F
K-S
B-LJ
R2
b0
b1
re (u %)
(sig)
(sig)
(sig)
Bez radnog
28,467
0,464
3,499
0,76
351820,350 0,939
-6,1
iskustva
(0,000)
(0,983) (0,321)
Sa radnim
12,531
0,623
3,303
0,582
157055,790 1,037
3,7
iskustvom
(0,006)
(0,832) (0,347)
Radno
iskustvo
Compound model
Parametri
Porast nezaposlenosti kod ena sa radnim iskustvom moe se objasniti uticajem

restrukturiranja privrede, dok je smanjivanje nezaposlenosti kod ena bez iskustva
najverovatnije rezultat delovanja mera aktivne politike zapoljavanja (programi
pripravnika, volontera, Prva ansa, subvencija doprinosa za pripravnike mlae od
30 godina i dr.).
662
PEJI
33.5.5. Analiza po stepenu strune spreme i vrsti radnog iskustva

Kada se uzme u obzir stepen strune spreme i radno iskustvo, rezultati pokazuju
da je, u posmatranom periodu, dolo do porasta nezaposlenosti kod ena bez
radnog iskustva jedino u kategoriji visoke strune spreme (VII1 stepena strune
spreme). Do opadanja nezaposlenosti kod ena bez radnog iskustva dolo je u
kategorijama nekvalifikovane radne snage (I i II stepen strune spreme) i srednje
strune spreme (od III-V stepena strune spreme), (tabela 8).
Tabela 8. Stopa rasta nezaposlenosti kod ena bez radnog iskustva prema stepenu
strune spreme u Srbiji
Provera
adekvatnosti
modela
F
K-S
B-LJ
2
b0
b1
re (u %)
R
(sig)
(sig)
(sig)
0,434
2,595
17,647
127576,570 0,949
-5,1
I
0,662
(0,992) (0,458)
(0,002)
34,144
0,636
4,603
II
0,791
18686,777
0,917
-8,3
(0,000)
(0,813) (0,203)
0,561
5,149
27,651
75075,178
0,925
-7,5
III
0,754
(0,911) (0,161)
(0,001)
0,551
3,693
47,968
118077,23
0,915
-8,5
IV
0,842
(0,922) (0,297)
(0,000)
40,620
0,504
6,242
V
0,819
1341,504
0,885
-11,5
(0,000)
(0,962) (0,100)
0,727
0,546
5,499
VI
0,075
8189,994
1,007
0,7
(0,416)
(0,927) (0,139)
64,924
0,696
4,660
VII1
0,878
7797,279
1,038
3,8
(0,000)
(0,717) (0,198)
0,430
4,607
0,881
104,516
0,985
-1,5
VII2
0,089
(0,993) (0,203)
(0,372)
Stepen
strune
spreme
Compound model
Parametri
S druge stane, nezaposlenost kod ena sa radnim iskustvom je poveana u svim

kategorijama kvalifikovane radne snage (od III do VII2 stepena strune spreme),
dok u kategoriji nekvalifikovane radne snage (I i II stepen strunosti) nije bilo
znaajnih promena, nezaposlenost se zadrala u istim okvirima. Kao i kod ena
bez radnog iskustva, najvei rast nezaposlenosti kod ena sa radnim iskustvom
zabeleen je u kategoriji VII1 stepena strune spreme (tabela 9).
663
Tabela 9. Stopa rasta nezaposlenosti kod ena sa radnim iskustvom prema

stepenu strune spreme u Srbiji
Provera adekvatnosti
modela
F
K-S
B-LJ
2
R
b1
re (u %)
b0
(sig)
(sig)
(sig)
0,485
2,284
0,648
45458,928 1,009
0,9
I
0,067
(0,973) (0,516)
(0,441)
0,544
3,411
0,883
12962,674 1,011
1,1
II
0,089
(0,929) (0,332)
(0,372)
0,655
3,543
16,756
34047,249 1,046
4,6
III
0,651
(0,784) (0,315)
(0,003)
17,474
0,633
4,354
IV
0,66
53849,137 1,045
4,5
(0,002)
(0,818) (0,226)
0,717
2,601
5,768
910,354
1,026
2,6
V
0,391
(0,683) (0,457)
(0,040)
1,067
5,524
50,210
5987,516
1,072
7,2
VI
0,848
(0,205) (0,137)
(0,000)
51,789
0,545
6,369
VII1
0,852
4855,141
1,09
9,0
(0,000)
(0,928) (0,095)
10,028
0,602
5,108
VII2
0,527
129,845
1,081
8,1
(0,011)
(0,862) (0,164)
1,88
0,425
3,373
VIII
0,173
7,733
1,036
3,6
(0,204)
(0,994) (0,338)
Stepen
strune
spreme
Compound model
Parametri
Jedan od razloga smanjenja nezaposlenosti kod ena bez radnog iskustva su mere
aktivne politike zapoljavanja, koje su u znatnom broju bile usmerene na
nezaposlene bez radnog iskustva.
Poveanje nezaposlenosti kod ena sa VII stepenom strune spreme, uslovljeno je
pre svega injenicom da se ne otvara dovoljan broj slobodnih radnih mesta
namenjenih visokokvalifikovanoj radnoj snazi, koja bi mogla da apsorbuju visoko
obrazovane nezaposlene ene. U prilog govore podaci NSZ (Meseni statistiki
bilten, decembar 2010), da su najtraenija nekvalifikovana zanimanja iz oblasti
usluga (higijeniarke, istaice, spremaice, sobarice i sl.) ili pomoni prodavci,
pomoni radnici u trgovini, gerontodomaice i sl. To su inae poslovi na kojima
se preteno zapoljavaju ene i za koje je karakteristina velika fluktuacija radne
snage.
664
PEJI
33.5.6. Analiza po okruzima

Analiza kretanja nezaposlenosti kod ena po okruzima, u periodu tranzicije,
pokazuje da postoje znaajne razlike meu okruzima. Znaajan rast nezaposlenosti kod ena utvren je u tri okruga: Rakom, Toplikom i Pirotskom, dok je
pad u ak dvanaest okruga. Najvei pad nezaposlenosti kod ena zabeleen je u
vojvoanskim okruzima: Sremskom, Severno-bakom i Severno-banatskom
okrugu. U deset okruga nisu utvrene znaajne promene u kretanjima nezaposlenosti kod ena (tabela 10).
Tabela 10. Stopa rasta nezaposlenosti kod ena prema okruzima u Srbiji
Compound model
Okrug
R2
Beograd - Grad
Severno-baki
okrug
Srednje-banatski
okrug
Severno-banatski
okrug
Juno-banatski
okrug
Zapadno-baki
okrug
0,46
0,478
0,488
0,737
0,631
0,502
Juno-baki okrug
0,266
Sremski okrug
0,523
Mavanski okrug
0,104
Kolubarski okrug
0,578
F
(sig)
7,678
(0,022)
8,251
(0,018)
8,572
(0,017)
25,263
(0,001)
15,401
(0,003)
9,070
(0,015)
3,259
(0,105)
9,861
(0,012)
1,041
(0,334)
12,311
(0,007)
Compound model
Okrug
R2
umadijski okrug
0,354
F
(sig)
4,922
(0,054)
Provera
adekvatnosti
modela
K-S
B-LJ
b0
b1
re (u %)
(sig)
(sig)
0,509
3,479
88436,755 0,96
-4,0
(0,958) (0,324)
0,562
5,652
15096,385 0,945
-5,5
(0,910) (0,130)
0,647
4,484
16517,909 0,962
-3,8
(0,796) (0,214)
0,908
5,469
12715,048 0,949
-5,1
(0,381) (0,141)
0,471
4,123
25373,964 0,965
-3,5
(0,980) (0,248)
0,586
6,141
17222,535 0,962
-3,8
(0,882) (0,105)
0,466
4,139
43496,041 0,982
-1,8
(0,982) (0,247)
0,512
5,244
28332,812 0,943
-5,7
(0,956) (0,155)
0,432
6,561
24441,266 0,987
-1,3
(0,992) (0,087)
0,481
2,975
10261,008 0,958
-4,2
(0,975) (0,395)
Provera
Parametri
adekvatnosti
modela
K-S
B-LJ
b0
b1
re (u %)
(sig)
(sig)
0,548
3,370
17327,44 1,018
1,8
(0,925) (0,338)
Parametri
Pomoravski okrug
0,273
Zlatiborski okrug
0,458
Moraviki okrug
0,107
Raki okrug
0,514
Rasinski okrug
0,419
Podunavski okrug
0,433
Branievski okrug
0,144
Borski okrug
0,001
Zajearski okrug
0,156
Niavski okrug
0,513
Topliki okrug
0,548
Pirotski okrug
0,465
Jablaniki okrug
0,098
Pinjski okrug
0,334
3,385
(0,099)
7,614
(0,022)
1,077
(0,326)
9,533
(0,013)
6,498
(0,031)
6,871
(0,028)
1,514
(0,250)
0,007
(0,933)
1,633
(0,229)
9,469
(0,013)
10,899
(0,009)
7,815
(0,021)
0,982
(0,348)
4,522
(0,062)
12595,799 1,015
1,5
23641,921 0,976
-2,4
13732,339 0,987
-1,3
21820,06
1,023
2,3
17052,167 0,986
-1,4
14820,663 0,959
-4,1
5468,096
0,994
-0,6
7596,023
0,999
-0,1
6633,182
1,012
1,2
31592,935 0,981
-1,9
5841,579
1,023
2,3
6224,602
1,019
1,9
17200,625 1,007
0,7
12956,620
3,0
1,03
0,681
(0,742)
0,497
(0,966)
0,520
(0,949)
0,456
(0,986)
0,419
(0,995)
0,824
(0,505)
0,372
(0,999)
0,470
(0,980)
0,479
(0,976)
0,509
(0,958)
0,640
(0,807)
0,402
(0,997)
0,400
(0,997)
0,571
(0,900)
665
4,756
(0,191)
5,908
(0,116)
7,826
(0,050)
7,347
(0,062)
3,098
(0,377)
2,094
(0,553)
2,079
(0,556)
5,652
(0,130)
6,743
(0,081)
5,336
(0,149)
3,339
(0,342)
1,810
(0,613)
2,306
(0,511)
6,394
(0,094)
Napomena: od F-testa postoji znaajnost ukoliko je p<0,05, dok kod Kolmogorov-Smirnov

(K-S) i Box-Ljung testa postoji znaajnost ukoliko je p>0,05.
Rast nezaposlenosti kod ena utvren je u okruzima koje odlikuje: nerazvijenost

(najvei broj nerazvijenih optina), nezaposlenost (najvee stope nezaposlenosti) i
tradicionalizam (snano utemeljen patrijarhalni sistem vrednosti). Topliki i
Pirotski okrug karakterie i mali broj prijavljenih potreba za radnicima (Meseni
statistiki bilten, decembar 2010). U pitanju su oblasti u kojima je privreda slabo
razvijena, tako da se ne vre ulaganja u nova radna mesta, to objanjava
poveanu koncentraciju nezaposlenih ena na ovim lokalnim tritima rada.
666
PEJI
33.6. ZAKLJUAK
Analiza osnovnih indikatora trita rada pokazuje da postoje znaajne razlike u
poloaju ena i mukaraca na tritu rada. ene odlikuje nia stopa aktivnosti i
stopa zaposlenosti i via stopa neaktivnosti i stopa nezaposlenosti. ene pokazuju
znaajno vee uee u kategorijama neaktivnog stanovnitva i nezaposlenih,
naroito srednjovene i niskoobrazovane (ARS, 2010). U poreenju sa enama
EU, ene u Srbiji imaju znatno loiju poziciju na tritu rada. Glavni razlog za
takvo stanje lei u usvojenim patrijarhalnim obrascima ponaanja. enama su
tradicionalno namenjene uloge vezane za kuu i porodicu, a mukarcima onoga
koji obezbeuje zaradu. U prilog tome govore podaci da su najei uzroci
ekonomske neaktivnosti kod mukaraca: kolovanje i penzija, dok kod ena:
porodine i kune obaveze (Annual Report on Equal Opportunities for Women
and Men in the European Union, 2002). Trite rada stvara povoljnije uslove za
kvalifikovaniju radnu snagu, zbog ega ene vieg stepena obrazovanja uspevaju
da ostvare vee stope zaposlenosti u odnosu na ene niih kvalifikacija.
Analiza trendova nezaposlenosti kod ena prema socio-demografskim obelejima
pokazuje da se tranzicione promene nisu podjednako odrazile na sve kategorije
nezaposlenih ena. Do poveanja nezaposlenosti dolo je kod mlaih (do 18
godina) i starijih ena (preko 41 godine), visokoobrazovanih (sa VI i VII
stepenom strune spreme), sa radnim iskustvom u kategoriji kvalifikovane radne
snage (od III do VII stepena strunosti), iz siromanijih delova Srbije. Do
smanjenja nezaposlenosti je dolo kod mlaih ena od 19-30 godina, dugorono
nezaposlenih koje na zaposlenje ekaju pet i vie godina, bez radnog iskustva,
nekvalifikovanih (I i II stepen strunosti) i srednje obrazovanih (od III do V
stepena strunosti).
Selektivno poveanje nezaposlenosti kod pojedinih kategorija ena moe se
objasniti negativnim uticajem tranzicionih promena i restrukturiranja privrede.
Moderna privreda, koja se zasniva na tehnolokom napretku i informacionoj
tehnologiji, zahteva visoko kvalifikovanu radnu snagu, koja se stalno usavrava i
brzo prilagoava promenama i inovacijama. Starije ene esto ne poseduju
traena znanja i vetine i ne mogu da odgovore na nove zahteve posla. Otud se
teko i zapoljavaju i vremenom iz statusa dugorone nezaposlenosti prelaze u
neaktivno radno stanovnitvo.
Rezultati ukazuju na potrebu osmiljavanja rodno senzitivnih mera i programa
aktivne politike zapoljavanja, za one kategorije nezaposlenih ena kod kojih je
poveano uee na evidenciji nezaposlenih. Takoe, ukazuju na potrebu
osmiljavanja socijalnih programa, koji bi podstakli vee ukljuivanje ena iz
neaktivnog u radno aktivno stanovnitvo i pomogli im u procesu socijalne
667
inkluzije. U tom smislu bitno je negovati i koncept doivotnog obrazovanja ena,

kako bi se lake ukljuile u svet rada i odgovorile zahtevima savremene
ekonomije.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
Anketa o radnoj snazi - oktobar 2004. (2005). Republika Srbija. Republiki zavod za
statistiku. Saoptenje 30, 83, LV
statistiku. Saoptenje 10, 100, LVI
statistiku. Saoptenje 10, 59, LVII
statistiku. Saoptenje 10, 29, LVIII
statistiku. Saoptenje 10, 373, LVIII
statistiku. Saoptenje 10, 357, LIX
statistiku. Saoptenje 10, 368, LX
Annual Report on Equal Opportunities for Women and Men in the European Union
2002.
(2003.)
Brussels:
Commissionof
the
European
Communities.
httpljeuropa.eu.int/comm/employmentsociallindexent.mh .
Babovi, M. (2007). Poloaj ene na tritu rada u Srbiji. Beograd: Program
Ujedinjenih nacija za razvoj.
Dokmanovi, M. (2006). ene i ekonomske promene, 2000-2005. Globalizacija. com.
http://www.globalizacija.com/doc_sr/s0082tra.htm
uri-Kuzmanovi, T. (2005). O uticaju tranzicije na ene u tekstilnoj industriji:
Rodni efekti globalizacije na srpsku ekonomiju: Sluaj industrije odee Novitet,
Globalizacija.com. http://www.globalizacija.com/doc_sr/s0047lit.htm.
Esping-Andersen, G. et all. (2002). Why we need a new Welfare State, Oxford:
Oxford University Press.
EUROSTAT
(2011).
NewsRelease,
01
March
2011
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/3-01032011-AP/EN/301032011-AP-EN.PDF
Evropski pokret u Srbiji (2009). Projekat: Rodne nejednakosti na tritu rada u Srbiji
i podsticaji evropskih integracija. Beograd.
Kerovec ,N. (2003). (Ne)jednakost ena na tritu rada. Revija socijalne politike. 3-4,
263-282
Kolin, M. (2010). Gender Inequalities and the Status of Women in the Labor Market
in Transitional Serbia. Anthropology of East Europe Review, 28 (1), Spring 2010
Kolin, M. I ikari, Lj. (2009). Rodne nejednakosti u zapoljavanju, upravljanju i
odluivanju. Stanovnitvo. 1/2010, 103-124
Meseni statistiki bilten, Republika Srbija. Nacionalna sluba za zapoljavanje,
decembar 2010, 100
668
PEJI
19. Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreenje rodne

ravnopravnosti. (2009-2015). Republika Srbija. Ministarstvo za rad i socijalnu
politiku. http://www.minrzs.gov.rs/cir.
20. Radovi Markovi, M. (2010). Rodna ravnopravnost pozicija ena u zapoljavanju i
poslovnom svetu u Srbiji. Svet rada. Vol. 7, 5/2010, 473-538.
21. Zakon o radu (2005). Republika Srbija. Ministarstvo rada i socijalne politike Srbije.
22. Zakon o ravnopravnosti polova (2009). Republika Srbija. Ministarstvo rada i
socijalne politike Srbije. http://www.minrzs.gov.rs/cir
23. Zakon o zabrani diskriminacije (2009). Republika Srbija. Ministarstvo za ljudska i
manjinska prava.
24. ene i mukarci u Srbiji. (2008). Beograd: Republiki zavod za statistiku Srbije.
25. UNIFEM (2006). The Story behind the Numbers: Women and Employment in
Central and Eastern Europe and the Western Commonwealth of Independent States.
http://www.unifem.org/news_events/story_details.php?StoryID=457.
26. UNICEF (1999). Woman in Transition. The MONEE Project Regional Monitoring
Report, No. 6. Florence, Italy: International Child Development Center.
27. Vladisavljevi, A. & Zuckerman, E. (2004). Structural Adjustment's Gendered
Impact: The Case of Serbia and Montenegro, Gender Action
28. World Bank, Serbia and Montenegro, Republic of Serbia, An Agenda for Economic
Growth and Development, Report No. 29258, December 6, 2004,
http://siteresources.worldbank.org/INTSERBIA/Resources/SerbiaEconomicMemoran
dum.pdf
PREGLEDNI RAD
POGLAVLJE 34
POLOAJ POSEBNO RANJIVIH GRUPA

NA TRITU RADA U SRBIJI 1
Saa Stefanovi2
Apstrakt: U radu je izvrena analiza poloaja posebno ranjivih grupa na tritu
rada u Srbiji: Roma - kao posebno ugroene etnike manjine, izbeglica i
raseljenih lica sa Kosova i Metohije (IRL) kao i osoba sa invaliditetom. Rezultati
sprovedene analize ukazuju da je poloaj navedenih grupa izrazito nepovoljan
budui da je njihova stopa nezaposlenosti u Srbiji znaajno via u odnosu na
optu populaciju. Pokazalo se da su visoka stopa nezaposlenosti i niske stope
aktivnosti i zaposlenosti osnovni razlozi velikog siromatva meu Romima i da su
Romkinje posebno pogoene problemom nezaposlenosti. Populacija izbeglica i
IRL razlikuje se u odnosu na optu populaciju Srbije pre svega u veem ueu
samozaposlenih i manjem ueu lica koja se nalaze u statusu pomauih lanova
domainstva. Stopa nezaposlenosti osoba sa invaliditetom je priblino na nivou
prosene stope nezaposlenosti usled visoke stope neaktivnosti. Pokazalo se da
Romi i osobe sa invaliditetom imaju izrazito duboku, dok izbeglice i interno
raseljena lica imaju plitku ranjivost. Usled nedostatka uporedivih podataka nismo
mogli doi do vrstih pokazatelja o promeni njihovog poloaja periodu
ekonomske krize.
Kljune rei: trite rada, posebno ranjive grupe, nezaposlenost
Ovaj rad je deo istraivakih projekata Macroeconomic analysis and empirical

evaluation of active labour market policies in Serbia finansiranog od strane Regional
Research Promotion Programme in the Western Balkans (RRPP) i Izazovi i perspektive
zahtevima EU (ifra projekta 179015), finansiranog od strane Ministarstva za nauku i
2
Mr Saa Stefanovi, Institut ekonomskih nauka, Beograd, sasa.stefanovic@ien.bg.ac.rs
670
STEFANOVI
34.1. UVOD
Prema definiciji Meunarodne organizacije rada (ILO, 2011) ranjiva zaposlenost
obuhvata samozaposlene (vlasnike preduzea, radnji, samozaposlene i
poljoprivrednike) i pomaue lanove domainstva. Ovaj pokazatelj treba da
ukae na zaposlenost na nesigurnim poslovima, najee u neformalnom sektoru,
sa niskim zaradama, niskom produktivnou, niskim nivoom zatite na radu,
loim radnim uslovima, a nije retkost da su u pitanju i poslovi bez plaenog
osnovnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja.
Neka od ogranienja ovog indikatora (ILO, 2011, str. 21-22) su:
zaposleni za platu, takoe, mogu biti izloeni velikoj nesigurnosti i
ekonomskom riziku,
nisu obuhvaeni nezaposleni, iako su ranjivi,
lica koja spadaju u kategoriju ranjive zaposlenosti ne moraju biti izloena
velikom ekonomskom riziku i ranjivosti, posebno u razvijenim zemljama.

Uprkos ovim ogranienjima, smatra se, ranjiva zaposlenosti moe posluiti kao
indikator neformalne zaposlenosti, posebno u manje razvijenim zemljama i
regionima (ILO, 2010, str. 18). Prema podacima i procenama Meunarodne
organizacije rada (ILO, 2011) u svetu se, oko polovine ukupne zaposlenosti
odnosi se na ranjivu zaposlenost (izmeu 49,4% i 52,8 % u 2009. godini).
Pod ranjivim grupama na tritu rada smatraju se grupe stanovnitva radnog
uzrasta iji su kljuni indikatori poloaja na tritu rada (stopa zaposlenosti, stopa
nezaposlenosti, stopa aktivnosti, udeo ranjive zaposlenosti) bitno nepovoljniji od
odgovarajuih prosenih veliina za ukupno stanovnitvo radnog uzrasta.
U grupe stanovnika koje su identifikovane kao ranjive na tritu rada u Srbiji
(Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, 2005; Arandarenko, Nojkovi, 2007;
Krsti et al., 2010; Krsti, Arandarenko, 2010) spadaju: ene, mladi (15-24
godine), starija radno sposobna lica (50-64 godine), neobrazovani, kao i
stanovnici ruralnih podruja (posebno u jugoistonoj Srbiji i oni koji ne poseduju
zemlju), i posebno ranjive grupe - Romi, izbeglice i interno raseljena lica (IRL) i
osobe sa invaliditetom, iji je poloaj i predmet istraivanja u radu, a za koje je
karakteristino to da ine relativno malobrojne grupe, iji je veoma nepovoljan
poloaj na tritu rada tesno povezan sa dugotrajnim ili permanentnim stanjem
socijalne iskljuenosti.
U radu je analizirana ranjivost na tritu rada svake od navedenih posebno
ranjivih grupa korienjem sledeih osnovnih indikatora:
POLOAJ POSEBNO RANJIVIH GRUPA NA TRITU RADA U SRBIJI
671
stopa nezaposlenosti i/ili stopa neaktivnosti,

stopa zaposlenosti,
udeo ranjive zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti.
Usled nedostupnosti podataka novijeg datuma analizu poloaja posebno ranjivih

grupa na tritu rada izvriemo na osnovu podataka Ankete o radnoj snazi (ARS)
iz 2009. godine i Ankete o ivotnom standardu (AS) iz 2007. godine, kao i na
osnovu podataka iz drugih istraivanja: Ankete o ivotnom standardu interno
raseljenih lica u Srbiji (AS IRL) koju je sproveo UNHCR 2007. godine,
anketnog istraivanja izbeglica koje je 2006. godine sprovela nevladina
organizacija Grupa 484 i podataka dobijenih skorijim istraivanjima i studijama u
ovoj oblasti (Krsti et al., 2010; Krsti, Arandarenko, 2010; ).
34.2. POSEBNO RANJIVE GRUPE NA TRITU RADA U SRBIJI

34.2.1. Poloaj Roma
Romima je u Srbiji priznat status nacionalne manjine 2002. godine, a Vlada
Republike Srbije je 2009. godine usvojila Nacionalu strategiju za unapreenje
poloaja Roma i formirala Savet za unapreenje poloaja Roma, koji je nadlean
za sprovoenje te strategije i Dekade inkluzije Roma.3
Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine u Srbiji je ivelo 108.193 graana
romske nacionalnosti (1,44%), a iste godine sprovedeno je istraivanje u 593
naselja u kojima je ivelo 201.353 Roma starosedelaca i 48.238 interno raseljenih
Roma sa Kosova i Metohije (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, 2009). U
odgovorima na Upitnik, koji je Srbija uruila Evropskoj komisiji 31. januara
2011. godine (Vlada Republike Srbije, 2011), navodi se da najvei broj
istraivaa procenjuje da u Srbiji ivi oko 450.000 Roma (oko 6% ukupne
populacije u Srbiji).
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku (ARS, 2009)4 moe se
zakljuiti da je poloaj Roma na tritu rada u Srbiji izuzetno nepovoljan. Naime,
Dekada inkluziji Roma 2005-2015. predstavlja meunardnu inicijativu za unapreenje

socijalnog i ekonomskog poloaja Roma i integracije. Srbija je predsedavala tom
inicijativom 2008/2009. godine.
4
Anketa ne obuhvata Rome iz nelegalnih romskih naselja (urbanih favela), kategorije
koje su svakako ugroenije u odnosu na Rome integrisane u osnovnu populaciju.
672
STEFANOVI
svi osnovni indikatori trita rada (stope nezaposlenosti, zaposlenosti i aktivnosti)

su znatno loiji u odnosu na ukupnu populaciju.
Stopa nezaposlenosti Roma je ak 40,7% (u poreenju sa 16,4% kod ukupnog
stanovnitva). U posebno nepovoljnom poloaju su ene i mladi pripadnici
(starost od 15-24 godine) ove populacije (stope nezaposlenosti 68,2% i 60,0%,
respektivno).
Stopa zaposlenosti Roma je svega 27,8% (prema prosenoj stopi od 50,8%), pri
emi se ponovo kao naroito ugroene izdvajaju ene i mladi iz ove grupe (stope
zaposlenosti od 10,3% i 11,1%, respektivno).
Stope aktivnosti od 32,3% za ene i 27,7% za mlade pripadnike romske
populacije, to je ispod proseka za ukupno romsko stanovnitva (46,8%), a znatno
ispod proseka ukupnog stanovnitva Srbije (60,8%), takoe, govore o
nepovoljnom poloaju ove dve grupe romskog stanovnitva.
Slika o veoma nepovoljnom poloaju Roma na tritu rada, dodatno je ilustrovana
podatkom da je uee dugorone i veoma dugorone nezaposlenosti Roma iznad
proseka ukupne populacije (74,2% i 66,3%, respektivno), kao i da je uee
nezaposlenih bez radnog iskustva gotovo dvostruko vee u odnosu na ukupno
stanovnitvo i iznosi ak 61%.
Prema podacima iz istog izvora procenat ranjive zaposlenosti Roma znatno je vei
u odnosu na ukupnu populaciju (46,8% prema 28,6%) to je posledica gotovo
desetostruko veeg udela samozaposlenih Roma (34,3% prema 3,8% kod opte
populacije).
Kao dodatna ilustracija nepovoljnog poloaja Roma slue i podaci Nacionalne
slube za zapoljavanje (NSZ, 2009) o mesenom kretanju broja nezaposlenih
pripadnika ove etnike manjine u 2009. godini prema kojima su ak 90%
evidentiranih nezaposlenih Roma nekvalifikovani radnici, najnieg stepena
strune spreme (tj. bez zavrene osnovne kole). Isto tako, posmatrano prema
sektoru delatnosti (ARS, 2009; AS, 2007), najvie Roma je angaovano u
uslugama, zatim u poljoprivredi. Uoava se veoma nizak procenat zaposlenih na
neodreeno vreme u romskoj populaciji od 39%, to je znatno ispod proseka za
ukupno stanovnitvo od 88%.
Veoma nepovoljan poloaj ove grupe ilustruje i podatak da gotovo polovina
(49%) zaposlenih Roma rade kao sezonski radnici ili su samo povremeno
zaposleni (32% i 17% od ukupnog broja zaposlenih, respektivno).
673
Prema podacima nacionalne slube za zapoljavanje (NSZ, 2010; Vlada

Republike Srbije, 2011b), od ukupnog broja nezaposlenih lica prijavljenih na
evidenciju NSZ uee Roma iznosi 1,9%. Ako se posmatra duina traenja
posla, 40% Roma aktivno trai posao krae od godinu dana. Ipak, najvei
problem je to je kvalitet zaposlenosti Roma veoma nizak, jer u njoj dominira
neformalna zaposlenost. Najveem broju radno sposobnih Roma nedostaje
adekvatno obrazovanje kako bi uspeno uestvovali na tritu rada. Njihova
iskljuenost sa trita rada i neuestvovanje u produktivnosti i stvaranju dohotka
ima za posledicu da Republika Srbija na godinjem nivou gubi oko 231 milion
evra u produktivnosti i 58 miliona evra u fiskalnim doprinosima (Svetska banka,
2010).
Imajui u vidu demografske trendove i predvianja da e udeo Roma u radno
sposobnom stanovnitvu rasti, socijalnom ukljuivanju i zapoljavanju Roma
morala bi se posvetiti posebna panja u narednom periodu.
34.2.2. Poloaj izbeglica i interno raseljenih lica (IRL)

Veliki priliv izbeglica i interno raseljenih lica iz republika bive Jugoslavije i sa
Kosova i Metohije uticao je na mehaniko poveanje stanovnitva u Srbiji (bez
Kosova i Metohije), koje je posluilo da u velikoj meri nadoknadi prirodne
demografske gubitke (usled niskog nataliteta) i mehaniki odliv stanovnitva
Srbije, koji je bio posebno izraen devedesetih godina. Ova kretanja imala su za
posledicu veliku promenu etnike strukture stanovnitva.
Ukupan broj izbeglih i raseljenih lica u 2010. godini iznosio je 304.152, od ega
82.603 osoba sa izbeglikim statusom i 204.753 interno raseljenih osoba. U 2010.
godini u kolektivnim centrima bilo je smeteno 4.791 lica, od ega 1.044 izbeglih
i 3.747 interno raseljenih, dok se u nepriznatim kolektivnih centrima nalazi oko
1.600 lica, a procenjuje se da oko 8.500 veoma ugroenih izbeglica, kao to su
hronini bolesnici i osobe sa invaliditetom, ivi u privatnom smetaju (Vlada
Republike Srbije, 2011a).
Poloaj interno raseljenih lica (IRL) na tritu rada izuzetno je nepovoljan (Cveji
i Babovi, 2007), s obzirom da je njihova stopa nezaposlenosti, prema podacima
AS IRL iznosila 36% to je znatno vie u odnosu na osnovnu populaciju, pri
emu je nezaposlenost Roma u manja od ostalih IRL (30,1% u odnosu na 36,7%).
O razmerama problema govori i podatak iz AS IRL da je 90% nezaposlenih (ne
ukljuujui Rome) koji su ranije imali posao, ekalo na posao due od dve
godine. Podaci (AS, 2007) godine ukazuju na neto manje uee dugorono
(67,7%) i veoma dugorono nezaposlenih IRL (51%) u ukupnoj nezaposlenosti.
674
STEFANOVI
Meu IRL, ene (ne ukljuujui Romkinje) bile su posebno ugroene, s obzirom
da je samo 43,2% ena radnog uzrasta bilo aktivno, a 22,5% zaposleno, to je
znatno nie u poreenju sa populacijom Srbije.
Stopa nezaposlenosti izbeglica prema AS iznosila je 18,1% i bila je znatno vea
u odnosu na stalno stanovnitvo Srbije (13,9%), a znatno manje u odnosu na
istraivanje izbeglica iz 2006. godine koje je obuhvatilo celokupnu populaciju
izbeglica (30,6%). Stopa zaposlenosti izbeglica prema AS bila je priblino na
nivou stope zaposlenosti ukupnog stanovnitva (53,6% prema 55,3%), a takoe
veoma bliska stopi zaposlenosti celokupne populacije izbeglica (54,4%).
Najvei rizik od nezaposlenosti imale su ene, zatim lica najnieg nivoa
obrazovanja, kao i mladi (15-24). Ove kategorije populacije izbeglica koje su
integrisane u osnovno stanovnitvo su bile znatno vie ugroene u odnosu na iste
kategorije opte populacije (Babovi, 2007).
Uee dugorono nezaposlenih i veoma dugorono nezaposlenih u ukupnoj
nezaposlenosti bilo je izuzetno visoko, budui da je 83,7% izbeglica posao trailo
godinu dana i due, a 76,1% posao je trailo dve godine i due. Procenat
dugorono nezaposlenih bio je isti kod interisanih izbeglica i celokupne
populacije izbeglica (83,5%). Meutim, problem dugorone nezaposlenosti je bio
izraeniji kod izbeglica nego kod ukupne populacije (83,5% prema 75,1%).
Vie od polovine nezaposlenih izbeglica prvi put trai zaposlenje (56,5%), to je
neto vee uee nego kod ukupne populacije (45,9%). Nasuprot tome, podaci o
celokupnoj populaciji izbeglica govore da oko treine nezaposlenih nikada nije
bilo zaposleno, dok je 14,5% ostalo bez posla u toku restrukturiranja ili
likvidacije preduzea ili je pak jednostavno dobilo otkaz. Prema podacima AS,
procenat nezaposlenih koji je dospeo u taj status zbog otkaza, likvidacije
preduzea i sl. za ukupnu populaciju iznosio je 56,2%. To ukazuje da je
izbeglika populacija manje bila pogoena restrukturiranjem, likvidacijom
preduzea u odnosu na ukupnu populaciju, zbog njihove manje ukljuenosti u deo
trita koji je bio izloen ovim procesima.
Prema statusu na tritu rada, populacija izbeglica prema AS razlikuje se u
odnosu na optu populaciju Srbije pre svega u veem ueu samozaposlenih i
manjem ueu lica koja se nalaze u statusu pomauih lanova domainstva.
Procenat ranjive zaposlenosti izbeglica bio je neto vei nego kod opte
populacije Srbije (28,6% prema 25%). Podaci o celokupnoj populaciji izbeglica
ukazuju na veoma slinu strukturu zaposlenih prema statusu na tritu rada kao
kod izbeglica integrisanih u osnovno stanovnitvo. Zaposleni su inili 70,2%
ukupne zaposlenosti, samozaposleni 27,6%, a pomaui lanovi 2,2%; kod
675
integrisane populacije izbeglica zaposleni su inili 71,4%, samozaposleni 28,1%

ukupno zaposlenih, dok pomauih lanova nije ni bilo u uzorku. Procenat ranjive
zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti celokupne populacije izbeglica bio je
priblino jednak ovom indikatoru za integrisanu populaciju izbeglica (29,8%
prema 28,6%).
Poreenjem podataka o nezaposlenosti i ranjivoj zaposlenosti izmeu integrisane
populacije izbeglica i ukupne populacije izbeglica, kao osnovnih indikatora
ranjivosti na tritu rada, moemo da zakljuimo da su integrisane izbeglice bile u
znatno povoljnijem poloaju na tritu rada kada je u pitanju nezaposlenost, a da
nije bilo znaajnijih razlika u poloaju zaposlenih, imajui u vidu priblino isti
procenat njihove ranjive zaposlenosti (Arandarenko i Nojkovi, 2007).
Prema statusu na tritu rada (Cveji i Babovi, 2007), populacija IRL razlikuje
se u odnosu na optu populaciju Srbije pre svega u veem ueu samozaposlenih
i manjem ueu preduzetnika i lica koja se nalaze u statusu pomauih lanova
domainstva. Procenat ranjive zaposlenosti neznatno je manji nego kod opte
populacije Srbije (22,7% prema 25%). Unutar IRL, uoavaju se znaajne razlike u
strukturi zaposlenih prema statusu na tritu rada izmeu Roma (preteno
samozaposleni) i ostalih IRL.
Slina je situacija i kada je re o neformalnoj zaposlenosti. Znatno vei procenat
Roma u odnosu na ostala IRL radi neformalno, a to znai bez formalnog ugovora,
i bez zdravstvenog i socijalnog osiguranja, to je oekivano jer je veina interno
raseljenih Roma samozaposlena.
U pogledu stalnosti zaposlenja, IRL se razlikuju u odnosu na optu populaciju
Srbije po znatno manjem ueu zaposlenih na neodreeno vreme (58,7% prema
77,5%), odnosno veem ueu zaposlenih na sezonskim i povremenim
poslovima.
Prema sektoru aktivnosti, IRL se razlikuju u odnosu na optu populaciju i po
znatno veem ueu zaposlenih u uslugama (68,5% prema 51,6%) i manjem
ueu zaposlenih u poljoprivredi (3,8% prema 19,3%). Unutar IRL, uoava se
takoe znaajna razlika izmeu Roma i ostalih IRL. Romi su bili najvie
angaovani u trgovini, poslovima popravke i u ugostiteljstvu u odnosu na ostala
IRL (53,2% prema 23%).
Obrazovna struktura nezaposlenih IRL znatno je nepovoljnija u odnosu na optu
populaciju Srbije, to oteava njihovo zapoljavanje. Uee lica sa obrazovanjim
niim od srednje kole bilo je 36,5%, a kod opte populacije ono je iznosilo
676
STEFANOVI
21,7%. Takoe je manje uee nezaposlenih sa srednjom kolom u odnosu na

optu populaciju (51% prema 67,6%).
Na osnovu indikatora nezaposlenosti i ranjive zaposlenosti moemo zakljuiti da
su IRL integrisana u osnovnu populaciju bila u znatno boljem poloaju kada su u
pitanju nezaposleni u odnosu na ukupnu populaciju IRL, dok nije bilo znaajnije
razlike u poloaju zaposlenih.
Prema sektoru aktivnosti, najvea zastupljenost integrisane populacije izbeglica
bila je u sektoru usluga, neto vie nego kod ukupne populacije (62,2% prema
51,6%), a zatim u industriji (24,2% prema 29,1%). Prema vrsti rada, izbeglice su
bile vie sklone da rade povremene poslove u odnosu na ukupno stanovnitvo
Srbije, dok je uee neformalne zaposlenosti izbeglica bilo neznatno nie (32,5%
prema 34,9%).
Od ukupnog broja izbeglih lica na evidenciji NSZ ak jedna treina je bez
kvalifikacija, dok je preko polovine (oko 55% ukupnog broja prijavljenih) sa
zavrenom trogodinjom ili etvorogodinjom srednjom kolom. Ovakva
obrazovna struktura nezaposlenih izbeglih lica je na nivou ukupne populacije
nezaposlenih (oko 30% ukupnog broja nezaposlenih je bez strune spreme, a oko
50% sa zavrenom nekom srednjom kolom).
Neto nepovoljniju strukturu nezaposlenih prema stepenu strune spreme
nalazimo meu interno raseljenim licima. Oko 40% ukupno evidentiranih u NSZ
je nekvalifikovano, dok je i za ovu populaciju najvei udeo (oko 50%) sa
zavrenom srednjom kolom.
Dok broj nezaposlenih izbeglica opada tokom itave 2009. godine, broj
nezaposlenih interno raseljenih lica u osnovi sledi obrazac kretanja ukupne
populacije nezaposlenih rast u prvoj polovini 2009. godine, pa kontinuiran,
mada veoma umeren, pad od jula 2009. Ipak, relativno povoljni trendovi u
nezaposlenosti izbeglica mogu se tumaiti kao deo sekularnog procesa
smanjivanja same izbeglike populacije kroz integraciju (uz posledini gubitak
izbeglikog statusa), povratak ili emigraciju (Krsti et al., 2010).
34.2.4. Poloaj osoba sa invaliditetom

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, broj osoba sa invaliditetom u
Republici Srbiji je oko 800 hiljada. Status osoba sa invaliditetom regulisan je
brojnim zakonskim aktima i zakonskim procedurama, kao i meunarodnim
konvencijama koje je Srbija ratifikovala. Takoe, Srbija je usvojila i Strategiju
unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom (Vlada Republike Srbije, 2006) koja
677
definie ciljeve za period 2007-2015, a njen strateki cilj jeste unapreenje

poloaja osoba sa invaliditetom do pozicije ravnopravnih graana koji uivaju sva
prava i odgovornosti.
Prema podacima Ankete o ivotnom standardu (AS, 2009), stopa nezaposlenosti
osoba sa invaliditetom iznosila je 13,6% i bila je priblino na nivou prosene
stope nezaposlenosti prema ovoj anketi (13,9%), a kao osnovni razlog ovako
niske stope nezaposlenosti osoba sa invaliditetom moe se smatrati visoka stopa
neaktivnosti od 69%. To se moe objasniti injenicom da je veina osoba sa
invaliditetom obeshrabrena u traenju posla, pa ga i ne trai. Na to ukazuje i
veoma mali broj osoba sa invaliditetom koja su prijavljena Nacionalnoj slubi za
zapoljavanje. Osnovni razlog visoke obeshrabrenosti osoba sa invaliditetom u
traenju posla vezana je za predrasude poslodavaca kod zapoljavanja ovih osoba
i manjak njihove volje da prilagode radno okruenje osobama sa invaliditetom.
Pored toga, postoji bojazan osoba sa invaliditetom to e izgubiti prava iz
socijalne zatite kada se zaposle (Krsti i Arandarenko 2010).
Stopa aktivnosti osoba sa invaliditetom je izuzetno niska (31.1% u odnosu na
64.2% kod osnovne populacije), s obziromi da je veina neaktivna. Takoe, samo
neto vie od etvrtine stanovnitva radnog uzrasta (15-64 godina) osoba
sainvaliditetom je zaposlena. ene, neobrazovani i starije osobe sa invaliditetom
su u znatno nepovoljnijem poloaju na tritu rada, budui da su njihove stope
zaposlenosti znatno manje u poreenju sa prosekom ove grupe.
Iako relativno niska stopa nezaposlenosti ne daje pravu sliku o razmeri problema
nezaposlenosti ove kategorije stanovnitva, ukratko emo analizirati osnovne
karakteristike nezaposlenih koji aktivno trae posao (ne ukljuujui kategoriju
obeshrabrenih). Kao i kod osnovne populacije, najveu stopu nezaposlenosti
imaju ene, mladi i lica sa srednjom kolom. Uee dugorono nezaposlenih u
ukupnoj nezaposlenosti je neto nie u poreenju sa osnovnom populacijom
(69,1% u odnosu na 75,1%), ali i dalje veoma visoko. Takoe, uee veoma
dugorono nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti je neto vee u odnosu na
ukupnu populaciju (64,8% u odnosu na 60,1%). To znai da je uee onih koji
posao trae izmeu jedne i dve godine znatno manje nego kod osnovne
populacije, a uee ove grupe u ukupnoj nezaposlenosti osoba sa invaliditetom
najmanje (4,3%).
U strukturi nezaposlenih, oko 86% ine lica koja su ve bila zaposlena. Najei
razlozi ostanka bez posla razlikuju se u odnosu na ukupno ostanovnitvo. Dok su
osobama sa invaliditetom najei razlozi ostanka bez posla lini razlozi, kao
bolest, kolovanje i sl., kao i odlazak u penziju (29,4%), kod ukupnog
stanovnitva to je likvidacija preduzea i otkaz (56,2%). Osobe sa invaliditetom
678
STEFANOVI
su kao razlog ostanka bez posla navodili likvidaciju preduzea i otkaz u znatno
manjem procentu (49,2%), to bi moglo da ukae na to da su nezaposlene osobe
sa invaliditetom bile relativno manje pogoene procesima restrukturiranja
preduzea jer su bili manje integrisani u deo trita rada koji je izloen procesima
restrukturiranja, ili pak da nije bilo diskriminacije pri otputanju zaposlenih osoba
sa invaliditetom (Krsti et al., 2010).
Procenat ranjive zaposlenosti kod osoba sa invaliditetom je neto vei u odnosu
na ukupnu populaciju (31,2% u odnosu na 25%), uglavnom zbog veeg uea
poljoprivrednika nego kod ukupne populacije (16,2% u odnosu na 7,5%). Uee
vlasnika preduzea i radnji je znatno manje u odnosu na ukupnu populaciju (3,6%
u odnosu na 7,2%), to je oekivano imajui u vidu prirodu posla i razna
ogranienja koja sa sobom nosi priroda invaliditeta.
Posmatrano prema sektoru aktivnosti (AS, 2007), najvie osoba sa invaliditetom
je zaposleno u sektoru usluga (42,5%), a zatim u poljoprivredi (31,7%). Osobe sa
invaliditetom su bile zastupljenije na povremenim, sezonskim poslovima u
odnosu na ukupno stanovnitvo, a takoe su bile zastupljenije u neformalnoj
ekonomiji u odnosu na ukupno stanovnitvo (47,3% prema 34,9% respektivno).
I meu osobama sa invaliditetom nalazimo neto vei procenat nekvalifikovanih
lica u poreenju sa ukupnom populacijom registrovanih nezaposlenih. Meu
nezaposlenim osobama sa invaliditetom najvei je udeo onih sa zavrenom
trogodinjom i etvorogodinjom srednjom kolom (oko 50%), to odgovara
ueu ove strune spreme u ukupnom broju nezaposlenih.
Podsticanje zapoljavanja uz smanjenje diskriminacije prilikom zapoljavanja
jeste prioritetni zadatak u cilju smanjenja siromatva i poboljanja uslova ivota
osoba sa invaliditetom. Podsticanje zapoljavanja aktivnim merama u okviru
Programa novog zapoljavanja osoba sa invaliditetom obuhvatalo je subvencije za
opremanje radnog mesta, subvencije zarada i doprinosa za socijalno osiguranje.
34.3. ZAKLJUAK
U radu je izvrena analiza poloaja posebno ranjivih grupa na tritu rada u
Srbiji: Roma - kao posebno ugroene etnike manjine, izbeglica i raseljenih lica
sa Kosova i Metohije (IRL) kao i osoba sa invaliditetom.
Poloaj Roma na tritu rada veoma je nepovoljan, budui da je njihova stopa
nezaposlenosti u Srbiji preko 40% to je znaajno vie u odnosu na optu
populaciju. Visoka stopa nezaposlenosti i niska stopa participacije i zaposlenosti
679
osnovni su razlozi velikog siromatva meu Romima. Siromatvo Roma je

nekoliko puta rasprostranjenije, a takoe, znatno dublje i otrije u poreenju sa
osnovnom populacijom. Skoro polovina romskog stanovnitva je bila siromana,
a skoro svaki deseti pripadnik romske populacije je ekstremno siromaan
Stopa nezaposlenosti Roma posmatrana prema nekim strukturnim
karakteristikama ukazuje na to da su Romkinje posebno pogoene problemom
nezaposlenosti, budui da je neto vie od polovine aktivnih ena nezaposleno.
Ovako visoka stopa nezaposlenosti ena dolazi povrh njihove vee neaktivnosti,
to se uklapa u tradicionalni obrazac prema kojem ene preteno vode brigu o
deci i domainstvu, budui da je prosean broj dece po domainstvu Roma znatno
vei nego kod osnovne populacije.
Posmatrano prema nivou obrazovanja i po starosnim grupama ne postoje znaajne
razlike u stopi nezaposlenosti. Za razliku od ukupne populacije gde su mladi
najvie pogoeni nezaposlenou, kod populacije Roma, ova starosna grupa (1524 godina) ima stopu nezaposlenosti kao i lica starosti od 25 do 49 godina
starosti, dok stariji (50-64 godine) imaju neznatno manju stopu nezaposlenosti.
Slika o veoma nepovoljnom poloaju Roma na tritu rada, dodatno je ilustrovana
podatkom da je uee dugorone i veoma dugorone nezaposlenosti Roma iznad
proseka ukupne populacije, kao i da je uee nezaposlenih bez radnog iskustva
gotovo dvostruko vee u odnosu na ukupno stanovnitvo.
Stopa nezaposlenosti izbeglica je znatno vea u odnosu na stalno stanovnitvo
Srbije. Prema statusu na tritu rada, populacija izbeglica prema razlikuje se u
odnosu na optu populaciju Srbije pre svega u veem ueu samozaposlenih i
manjem ueu lica koja se nalaze u statusu pomauih lanova domainstva
Poloaj interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije (IRL) na tritu rada izuzetno
je nepovoljan, budui da je njihova stopa nezaposlenosti iznad daleko iznad
proceka opte populacije. Prema statusu na tritu rada, populacija IRL razlikuje
se u odnosu na optu populaciju Srbije pre svega u veem ueu samozaposlenih
i manjem ueu preduzetnika i lica koja se nalaze u statusu pomauih lanova
domainstva.
Iako ne postoji precizna evidencija broja osoba sa invaliditetom, procenjuje se da
oko 800,000 osoba sa raznim vrstama invaliditeta ivi u Srbiji. Stopa
nezaposlenosti osoba sa invaliditetom je priblino na nivou prosene stope
nezaposlenosti. Osnovni razlog ovako niske stope nezaposlenosti osoba sa
invaliditetom je visoka stopa neaktivnosti. To se moe objasniti injenicom da je
veina obeshrabrena u traenju posla, pa ga i ne trai. Na to ukazuje i veoma mali
680
STEFANOVI
broj osoba sa invaliditetom koja su prijavljena Nacionalnoj slubi za

zapoljavanje. Osnovni razlog visoke obeshrabrenosti osoba sa invaliditetom u
traenju posla vezana je za predrasude poslodavaca kod zapoljavanja ovih osoba
i manjak njihove volje da prilagode radno okruenje osobama sa invaliditetom.
Pored toga, osobe sa invaliditetom se boje to e izgubiti prava iz socijalne zatite
kada se zaposle.
U okviru kategorije posebno ranjivih grupa, Romi i osobe sa invaliditetom imaju
izrazito duboku ranjivost, dok izbeglice i interno raseljena lica imaju plitku
ranjivost.
Izrazito duboka ranjivost Roma duguje se prevashodno njihovoj veoma visokoj
stopi nezaposlenosti i niskoj stopi aktivnosti Takoe, procenat ranjive
zaposlenosti vei je od proseka za 5,5 procentnih poena.
Izuzetno duboka ranjivost osoba sa invaliditetom posledica je njihove znaajno
niske stope aktivnosti. Na izvestan nain, osobe sa invaliditetom se nalaze ispod
standardnog radara nezaposlenosti zbog svoje neukljuenosti, te je stoga
njihova izuzetno niska stopa neaktivnosti vodei pokazatelj njihove velike
ranjivosti.
U okviru kategorije posebno ranjivih grupa, usled nedostatka uporedivih
podataka, nema vrstih pokazatelja o promeni poloaja posebno ranjivih grupa u
periodu svetske finansijske krize. Meutim, moemo pretpostaviti da je relativan
poloaj Roma na tritu rada pogoran imajui u vidu da oni predstavljaju izrazito
mladu populaciju. Takoe, moemo pretpostaviti da je poloaj osoba sa
invaliditetom poboljan u odreenoj meri usled efekata primene Zakona o
profesionalnoj rehabilitaciji.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
Arandarenko, M. (2009), "Efekti svetske ekonomske krize na trite rada Srbije",

Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, oktobar-decembar 2008,
Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN), Beograd.
Arandarenko, M., Golicin P. (2007), "Meunarodni akteri i razvoj socijalne politike u
Srbiji od 2000. do 2006. godine", u D. Vukovi i A. ekerevac (eds), Socijalna
politika u procesu evropskih integracija, Fakultet politikih nauka, Beograd.
Arandarenko, M., G. Krsti (2008), Analiza uticaja politike zapoljavanja i aktivnih
mera zapoljavanja u Republici Srbiji, 2003-2007. godine, Tim potpredsednika Vlade
za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva, Vlada Republike Srbije.
Arandarenko, M., A. Nojkovi (2007), Pregled trita rada u Srbiji, Centar za
demokratiju i pomirenje u Jugoistonoj Evropi, Solun.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
681
Babovi M. et al. (2007), Poloaj izbeglica na tritu rada i uee u aktivnim

merama zapoljavanja, Grupa 484, Beograd.
Bajec, J. et al. (2008), Social protection and social inclusion in the Republic of
Serbia, European Commission.
Cveji, S., M Babovi (2007), Drutveni i ekonomski poloaj IRL u Srbiji, UNDP,
UNHCR.
Dimitrova, D., K. Petkov (2005), "Comparative Overview: Changing Profiles, Action
and Outcomes for Organized Labour in Central and Eastern Europe", u D. Dimitrova
and J. Vilrokx (eds) Trade union strategies in Central and Eastern Europe: towards
decent work, ILO, Budimpeta.
European
Commission
(1997-2010),
European
Employment
Strategy,
http://ec.europa.eu /social/ ma in.jsp?catId=101&langId=en
ILO (2010), Global Employment Trends 2010, International Labour Office, Geneva.
ILO (2011), Global Employment Trends 2011: The challenge of a jobs recovery,
International Labour Office, Geneva.
Ipsos Strategic Marketing (2009), Brza procena krize, izvetaj za Tim za socijalno
ukljuivanje i smanjenje siromatva u okviru Kabineta potpredsednika Vlade za
evropske integracije i za Svetsku banku.
Krsti, G. (2008), Poverty profile in Serbia in the period from 2002-2007 in Living
Standard Measurement Survey: Serbia 2002 2007 (LSMS), Statistical Office of the
Republic of Serbia, Belgrade.
Krsti, G. et al. (2010), Poloaj ranjivih grupa na tritu rada Srbije, Program
Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija - Sektor za inkluzivni razvoj, Beograd
Krsti, G., M. Arandarenko (2010), "Uticaj ekonomske krize na poloaj ranjivih
grupa na tritu rada Srbije", Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u
Srbiji, januar-mart 2010, Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN), Beograd.
Matkovi, G., B. Mijatovi (2009), Analiza uticaja dravne finansijske podrke
siromanima, Vlada Republike Srbije, Tim potpredsednika Vlade za implementaciju
Strategije za smanjenje siromatva.
Matkovi, G. et al. (2010), Uticaj krize na trite radne snage i ivotni standard u
Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava (2009), Strategija za unapreivanje
poloaja Roma u Republici Srbiji.
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku (2005), Nacionalna strategija zapoljavanja
2005-2010, Beograd.
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku (2005a), Nacionalni plan akcije za
zapoljavanje za period 2006-2008, Beograd.
Nacionalna sluba za zapoljavanje (2009), Meseni statistiki bilten (januardecembar)
Nacionalna sluba za zapoljavanje (2010), Meseni statistiki bilten (januardecembar)
OECD (2008), "Serbia: A Labour Market in Transition", OECD Reviews of Labour
Market and Social Policies Serbia: A Labour Market in Transition, Pariz.
Penev, G. (ur.) (2006), Stanovnitvo i domainstva Srbije prema popisu 2002. godine,
Republiki zavod za statistiku, Beograd.
Republiki zavod za statistiku, Ankete o ivotnom standardu (AS) 2002-2007.
Republiki zavod za statistiku, Studija o ivotnom standardu Srbija 2002-2007.
682
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
STEFANOVI
Republiki zavod za statistiku, Ankete o radnoj snazi (ARS) 2007, 2008, 2009.
Republiki zavod za statistiku, Ankete o potronji domainstava (APD)
Svetska banka (2006), Serbia: Labor Market Assessment, Svetska banka, Vaington.
Svetska banka (2010), Ekonomska cena ekskluzije Roma, Svetska banka, Vaington.
United Nations Development Programme (UNDP) Serbia, At Risk: The Social
Vulnerability of Roma, Refugees and Internally Displaced Persons in Serbia, UNDP,
Belgrade, 2006.
Vlada Republike Srbije (2006), Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike
Srbije od 2006. do 2012. godine
Vlada Republike Srbije (2002), Nacionalna strategija za reavanje pitanja izbeglih i
interno raseljenih lica.
Vlada Republike Srbije (2003), Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji.
Vlada Republike Srbije (2006), Strategija unapreenja poloaja osoba sa
invaliditetom u Republici Srbiji.
Vlada Republike Srbije (2011a), Odgovori na Upitnik Evropske komisije,
http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=2
Vlada Republike Srbije (2011b), Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i
smanjenju siromatva u Republici Srbiji za period 2008 2010. godine,
http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2011/03/Prvi-nacionalni-izvestaj-osocijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva.pdf
684
CIP -
,
331.5(497.11)"2011/2020"(082)(0.034.2)
331.5:37(497.11)(082)(0.034.2)
AKTIVNE mere na tritu rada i pitanja
zaposlenosti [Elektronski izvor] : tematski
zbornik / urednik Jovan Zubovi. - Beograd :
Institut ekonomskih nauka, 2011 (Beograd :
Dis public). - 1 elektronski optiki disk
(CD-ROM) : tekst, slika ; 12 cm
Nasl. sa naslovnog ekrana. - "Monografija se
objavljuje u okviru projekta 'Macroeconomic
analysis and empirical evaluation of active
labor market policies in Serbia'... -->
kolofon. - Tira 500. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. Bibliografija uz svaki rad.
ISBN 978-86-80315-86-7
1. , []
a) - - 2011-2020 b) - -
COBISS.SR-ID 183239948
Zubovi
Institut
ekonomskih
nauka
AKTIVNE MERE NA TRITU RADA

ISBN 868031586-9
9 788680 315867
BEL
IEN
2011

Aktivne Mere Na Trzistu Rada I Pitanja Zaposlenosti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aktivne Mere Na Trzistu Rada I Pitanja Zaposlenosti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UREDNIK

Objavljivanje ove monografije pomoglo je

Monografija se objavljuje u okviru projekta Macroeconomic analysis and

Institut ekonomskih nauka, Beograd

Aktivne mere na tritu rada i pitanja zaposlenosti

Prof. dr Slobodan Cvetanovi

Institut ekonomskih nauka, Beograd, Zmaj Jovina 12

Prof. dr Dejan Eri, direktor

San Francisko, lukobran broj 7

Dis Public, Beograd, Brae Jerkovi 111

500 (tampano i CD izdanje)

Izdvajanja sredstava za aktivne mere, kao osnovnog instrumenta dravnog uticaja

ZAPOSLENOST I EKONOMIJA RADA

1. Povezanost obrazovnog sistema i potreba privrede

4. Visoko obrazovanje, nezaposlenost i stanje na tritu rada

5. Atraktivnost stimulacija zaposlenih u savremenom drutvu

6. Odnos studenata pedagogije prema buduoj profesiji

8. Digitalna podela i rast zaposlenosti

9. Digitalna podela i virtuelna radna mesta

10. Znaaj implementacije HRIS-a u savremenoj ekonomiji

11. Fleksibilni oblici zapoljavanja

12. Fleksibilni oblici zapoljavanja i ekonomska kriza

13. Analiza sistematizacije radnih mesta u procesu pripreme za downsizing 234

15. Poslovna etika i drutvena odgovornost u upravljanju ljudskim resursima 280

18. Postkrizni pravci kretanja zaposlenosti u Srbiji

19. Uticaj krize i pada ivotnog standarda u Srbiji na poljoprivredu

TRITE RADA I AKTIVNE MERE

20. Regulatorni aspekti i reforme na tritu rada

21. Trite rada, socijalna iskljuenost i siromatvo

22. Promene na globalnom tritu rada i perspektive Srbije - neki aspekti

23. Evaluacija institucionalne efektivnosti evropskih trita rada

24. Pravci meunarodnih migracija stanovnitva Srbije i mogue

25. Mere aktivne politike zapoljavanja u Republici Srbiji

26. Teorijski pristup aktivnim merama trita rada i praksa EU

27. Aktivne mere na tritu rada i evaluacija uticaja

29. Dugorone politike zapoljavanja u EU i Srbiji

31. Poloaj razliitih kategorija ranjivih grupa

32. Poloaj razliitih kategorija ranjivih grupa u gradu Niu

33. Karakteristike ena na tritu rada Srbije

34. Poloaj posebno ranjivih grupa na tritu rada u Srbiji

ZAPOSLENOST I EKONOMIJA RADA

ORIGINALNI NAUNI RAD

POVEZANOST OBRAZOVNOG SISTEMA I

1.1. EKONOMIJA ZNANJA I PROMENE NA TRITU RADA

Dr Verica Babi, Redovan profesor, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu,

nego fizika aktiva. Znanje, intelektualni kapital, vetine i kompetencije imaju

POVEZANOST OBRAZOVNOG SISTEMA I POTREBA PRIVREDE

narednih godina ne samo nastaviti, ve i intenzivirati. Uenje i usavravanje na

2020. godine. Najmanje promene u buduoj tranji za kadrovima postoje u

Zbog svega prethodno navedenog, obrazovanje i treninzi sa ciljem sticanja

POVEZANOST OBRAZOVNOG SISTEMA I POTREBA PRIVREDE

Grafik 2: Trend ponude radne snage na osnovu kvalifikacija

Pored posedovanja znanja i vetina iz odreenih strunih oblasti, od zaposlenih se

Maine, kapital i geografska

Talentovani ljudi su konkurentska

Bolji talenti stvaraju odreenu

Bolji talenti stvaraju veliku razliku

Talentovani ljudi su deficitarni

1.2. OBRAZOVANJE I TRITE RADA U SRBIJI

POVEZANOST OBRAZOVNOG SISTEMA I POTREBA PRIVREDE

Prema Anketi o radnoj snazi iz oktobra 2010. godine, u ukupnoj strukturi

Grafik 5: Uporedni prikaz strukture zaposlenih lica prema obrazovnom nivou u

Grafik 6: Struktura nezaposlenih lica prema obrazovnom nivou