Ернст Јингер - Први Париски Дневник

Em st JINGER
Prvi pariski dnevnik
ALEF
O dnevnicima kada je re, obino se navodi nekoliko

vrsta: neki dnevniko pisci turo belee svakodnevne injenice, drugi se uputaju u karakteiizaciju ljudi koje srcu,
trei opisuju predele ili istorijske i politike dogaaje, etvrti razmatraju umetnost, svoju ili tuu, dok peti pokuavaju da sagledaju sopstvenu sutinu. Moe se s dosta
razloga rei da su dnevnici danas izdvojen knjievni anr.
Od Geteovih preko Hebelovih i Grilparcerovih, pa do Kafkinih, Muzilovih, Friovih i Gom brovievih dnevnika
sasvim se lepo vidi kretanje od objektivnosti ka subjektivnosti. Na tom istorijskom putu izvestan "iskok" predstavljajujingerovi dnevnici. Oni zadravaju osnovnu karakteristiku voenja dnevnika: dnevnikopisac zapisuje "ta
sanja i ta mu se dogaa". Meutim, ti snovi i ti dogaaji,
u Jingerovom sluaju, neretko se potpuno spajaju, pa dobijeni amaigam ne samo da pokazuje duhovnu situaciju
cpohe, ve takoe odslikava pievo reagovanje na tu situaciju - "svet je miljenje". Jingerovi dnevniki zapisi obelodanjuju u kojoj meri samo pisanje dnevnika moe da
se pretvori u jedan oblik egzistencije. - Ernst Jinger sc rodio krajem prolog veka (1895) u Hajdelbergu. Otac mu
je bio apotckar. Nemima duha, E. Jinger je ve kao osamnaestogodinji gimnazijalac pobegao u Legiju stranaca,
ali ga je otac vrlo brzo vratio kvii. Kada je izbio Prvi svetski rat, prijavio se kao dobrovoljac - bio je prikljuen peadiji. Tokom rata nekoliko je puta ranjavan, a za ispoljenu hrabrost dobio je najvie prusko odlikovanje - Orden
za zasluge. Poslc rata, ostao je u vojsci do 1923, kada ju
je napustio i dve godine studirao filozoflju i prirodne naukc u Lajpcigu i Napvilju, ptisle ega je iveo kao slobodni pisac sve do izbijanja Drugog sveiskog rata. Tkda se vratio u vojsku s inom kapetana, i u njoj ostao do 1944. Po
zavretku rata bilo mu je zabranjeno da objavljuje. Zabrana je trajala do 1949. - E. Jinger je postao poznat zahvaIjujui ratnim dnevnicima i teorijskim razmatranjima o ratu /Uelin/m oJujama (1920), Borba kao unutranji doivJjaj (1922), umarak 125 (1925), Vatra ik rv (1925)/, u
kojima - zanemarujui politiku dimenziju Prvog svetskog
rata - sani rat vidi kao mogunost da se ovek egzistendjalno dokac i da iskusi granine situacije. Navedena dela,
a i ona kasnije napisana, pokazuju da su Jingerova iskustva
iz Prvtjg svetskog rata na presudan nain oblikovala njegov
pogled na svet. - Posebno u Jingerovoj dnevnickoj prozi
zanzimaju nevnici o Drugom svetskom ratu - ima ih est,
i objavljeni su pod naslovom Zrnenja. Za vreme rata E.
Jinger je bio, uglavnom, u Francuskoj, ito najvie u Parizu, u tabu glavnokomandujueg. Tada su nastala dva od
pjomenutih est dnevnika: Pnipariski dncvniki DrugiparisJd dnevnik. - Prvipariski dnevnik, kao i ostali dnevnici
iz Zraenja, delo je pisca koji sa sumnjom i radoznalou,
s moralnim i psiholokim senzibilitetom gleda svoju okolinu, razmilja o vienom, sebi i itaocu postavlja pitanja
to trae odgovore i, u najmanju ruku, nagone na raziniljanje. - E. Jinger je veliki hroniar i posmatra naeg stolea, koje je na izmaku. Umro je 17. februara 1998, samo
nekoliko nedelja pre nego to e napuniti sto tri godine.
Malo je nedostajalo pa da nam ostavi dnevnike zapise o
poetku trceg milenijuma. B. Zec
Biblioteka
ALEF
Urenik Branko Kuki
37. knjiga
/\s>
ALEF
Zatitni znak Biblioteke je
alhemijski simbol za Sublimaciju
Ernst JINGER
Preveo sa nemakog
BoidarZec
UMETNIKO DRUTVO GRADAC
Ernst Jinger Prvipariski dnevnik

Nasio v originala
Ernst Junger Das erste Pariser Tagebuch
u: Emst Jiinger Strahiungenl, Klett-Cotta, Stuttgart, 1980
Oprema
Miie Grozdani
Izdava
Umetniko drutvo Gradac aak - Beograd
tampa
tamparija Zuhra Beograd, Vitanovaka 15
7/
1941.
SarPotrije, 18. februar 1941.

Pre svitanja stigli smo na elezniku stanicu u Avenu,
gde su me probudili iz dubokog sna. Na taj nain ostao mi
je u seanju lep san: kao deak, a ujedno kao odrastao ovek, vozim se od Vunstorfa k Reburgu svojim starim kolskim putem, u istom lokalnom vozu kojim smo uvek prevaljivali taj put. U Vinclaru silazim i produavam peke,
prugom. No je, jer sam video kako blizu moje kue svetlei meci paraju tamu. A i dan je; s moje leve strane nalaze se njive obasjane suncem. Pored jedne prekrivene gustim zelenim usevom vidim majku koja eka - mlada i prelepa ena. Sedam kraj nje, a kada me je sustigao umor,
uzela je njivu kao zeleni pokriva i povukla preko nas.
San me je taj usreio, i grejao me jo dugo dok sam stajao na hladnoi i nadzirao pretovar.
Odlazimo u Sar Potrije; to nam je odredite. Smeten
sam kod dve stare gospoe - jednoj od njih osamdeset su
i dve godine, i videla je ve tri rata. Njihova veera, kojoj
sam pridodao malo kobasice, bila je vie nego bedna i sastojala se uglavnom od tri velika krompira ispeena u posudi ispod zemljanog poklopca. Ta mala naprava zove se
"etufoar", valjda zato to se jelo u njoj pee bez prisustva
vazduha.

etnja u blizini eleznike stanice, gde sam se u fabrici
gmarskih proizvoda raspitivao o poreklu zemlje koja je
dala znaajno ime tome mestu. Malo iznad pruge, doao
sam do jama iskopanih u mrkom i vrlo lepom belom pesku. Nisam nasao fosile kojima sam se nadao. Na dnu jedne stare naputene rupe video sam udubljenja ispunjena
vodom; verovatno je nekad bila puna vode, jer su se dole
nalazile vrbe vie od oveka i obrasle nenim koreniima.
Oni su, poput mahovine, izbiii iz stabla i grana - lep primer
kako kod biljaka svaki deo jo moe da proizvede drugi
deo. Nepodeljena ivotna snaga jo boravi u celoj kui. Mi
ljudi izgubili smo tu mo, i gde u naim kulturama blistaju listovi i cvetovi, nikad se vie nee videti korenovi. Ali
pri sve veoj ugroenosti, mi, rtvujui se, putamo druge,
8/
duhovnije organe, korene-prianjae prema nevidljivom dodue, na raun ivota pojedinaca. To je, za sve nas, poetak novog procvata.
Kad sam se vraao, padala je jaka krupa i arala tlo. Meutim, u batama sam video ve procvetalu lesku i vuju liku; njihovi cvetovi, slino cvetovima jorgovana, prekrivali
su golo granje. U zakionjenim uglovima video sam i grupice visibaba, koje kao da su, naroito posle ove jake zime,
suvise poranile. Ovde ih zovu "cvee svetog Josifa", koji se
slavi devetnaestog marta.

U svom jutamjem snu bio sam u nekoj maloj apoteci u
kojoj sam kupio razne stvari, i u tom trenutku Rem me je
probudio. Pre nego to sam otvorio oi, upravo sam bio
pogledao kesu na kojoj je pisalo "Braunvajke gumene
zaptivke". Uvek se pitamo kako nam se to dogaa.
Lektira: Kraljica ila Lermine, knjiga koju mi je daia gazdarica i u kojoj se na vrlo zanimljiv nain, u stilu Trim usketara, opisuju uroteiz 1815. godine. TVi i tamo nailazi se
na mesta koja prevazilaze nivo zabavnog romana; recimo,
sledea opaska: "Kod svakog zavarenika nalazimo i detinjsku crtu." To je ocena koju mogu potvrditi sopstvenim iskustvom.

U jutamjim asovima sanjario sam i razmiljao o egzotinim knjigama. Razmiljao sam, tako, o knjizi Tajne Crvenog mora Anrija de Monfrea, u kojoj treperi sjaj korala,
sedefa i osea se prijatan dah mora. Razmiljao sam, takoe, o Mirboovom Vrtumuka. Taj vrt, sa svojim stazama prekrivenim crvenom cigianom prainom, prepun je zelenila
i svetlih boura. Njegovaraskonostpotie od mnogobrojnih leeva kulija koji su ga, krvavo radei, stvorili i koji su,
bezimeno, trulili u njegovom tlu. Ta knjiga vredna je zato
to sasvim jasno pokazuje lepotu i okrutnost sveta - one
ve pojave to nas, zajedno delujui i meajui se, podseaju na morska udovita kod kojih rasko boja duginim
velom prekriva jezive otrice. U tom dubokom proimanju
pakla i raja, proimanju u kojem oko ne moe da razazna
pojedinosti sree i patnje, niti darazmrsi arenu spletenost
praumskog ostrva, naa Zemlja prua duhu nevien pri-
9/
zor. Razmiljao sam posle o Vagneru, koji mi se pojavio u

novom, za nae vreme znaajnom svetlu. Uinilo mi se da
sam uoio greku Bodlera, koji je ipak imao pravi odnos
prema starim, venim stvarima. Misli o monom glumakom duhu koji oivljuje mrtve kulture, minula vremena,
tako da se ona kreu poput prizivanih aveti. Vrhunski arobnjak koji pomou prave krvi vraa kraj kapija donjeg
sveta. Stvari dobijaju boje po kojima ni najotrije oko nee razlikovati istinu od lai. Glumac postaje realnost, postaje istorijska linost, odnosi pobedu i dobija iovorovvenac, koji se zeleni kao da je pravi. Ne vredi pobijati ga, s
njim se raspravljati - on dolazi zato to je njegovo vreme
doslo. Samo je u tome njegova krivica, ije poreklo prevazilazi linost. Umetnost kao staklenikprolih vremena - etamo se kao u zimskim batama ili kao u salonima u kojima cvetaju palme. To se ne moe kuditi, jer je strah od propasti tako jak, tako golem da je sasvim razumljiva volja da
se spase makar i jedna senka. Suprotnbst tome jeste Nie,
koji moe da ivi samo u ledenim olujama. To su uzori koje je naa mladost, poput Herakla, videla na raskrsnici.
Sluaj Nie-Vagner podsea na one male barometre iz
kojih, u zavisnosti od toga kakvo je vreme, izlaze dve razliite figurice. Jedna je uvek napolju, i ona najavljuje kakvo
e biti vreme, s prorokom tanou, ali zanemarujui sadanji trenutak. Druga odgovara ldimi koja vlada, iako se
ve oseaju vetrovi propasti - zato se ona sklonila s naj jae
svetlosti. Pa ipak, one su na jednoj te istoj daici, na kojoj
ih je meteorolog privrstio.
Sen M iel, 24. februas 1941.

Rastanak sa Sar Potrijeom, posebno s mojom osamdeset dvogodinjom gospoicom, kojoj sam se zahvalio u cik
zore, dok je jo bila u krevetu. Zatim mar do novog odredita, do Sen Miela - najpre po slabom mrazu, a onda po
vlanom snegu. Mesto nije pogodno za boravak. Mnoge su
kue razorene ili naputene. Iz reice koja ovuda protie
viri oklopno vozilo. Ve se ispredaju prie; govori se da se
voza sunovratio s mosta kako bi Nemci ostali bez plena.
Gde su se vratili, stanovnici su na vrata obesili komad belog platna, kao znak svog prisustva. Izgledaju jo bednije,
jo izgladnjenije nego itelji Sar Potrijea. Deca, bosonoga,
pomodrela od hladnoe, skupljaju se oko poljskih kuhinja.
Po kuama se uju pacovi; kroz prozore bulje make.
10/
S Remom stanujem kod ene iji je mu u zarobljenitvu u Nemakoj. Moglo bi joj biti etrdeset godina, ali jo
lepo izgleda, vesela je i gostoljubiva, rado pria o muu,
za koga je jako zabrinuta. Pa ipak, rekao bih da bi joj se lako prilo; puna je bodrosti koja potie od sveih i ivih iskustava. Takve stvari esto borave u jednom te istom srcu,
jer se moralni svet ne moe potpuno objasniti i analizirati kao to se to moe uraditi s fizikim svetom. Isto tako a to mi je ranije bilo neshvatljivo - veina mukaraca ne ponaa se kao Otelo, ve zna, naroito u starim brakovima,
da prata.
Sen Miel, 27. februar 1941.

Kao uvek u jutarnjim asovimar snovi prepuni ivosti.
Nalazio sam se u drutvu koje se zabavljalo imitirajui mrtve ili zaboravljene politiare, i to bez ikakve pripreme,
onako kako to trenutakzahteva: ustajao je as ovaj as onaj
i mimikom i gestovima uveseljavao ostaie. Video sam, tako, oveka jakog, stamenog, koji je oponaao Bizmarka i
kome se dugo pljeskalo. Uoio sam da neki neprimetni gestovi posebno izazivaju iznenaenje i smeh, ali samo kod
pojedinaca. Iz toga sam zakljuio da je tu re o savremenicijna, ak o saradnicima. Videlo se, takoe, da preiveli iz
malog nestalog kruga bumo pljeu izvesnim oponaanjima koja su bila smena jo samo njima.
Na prvi pogled, to drutvo kao da je bilo sastavljeno od
visokih dravnih inovnika ili od penzionisanih generala,
koji u svojim klubovima uivaju priajui anegdote i seajui se nekih zaboravljenih pojedinosti iz ivota. Ispod se
nasluivalo jo nesto - neto od prizora iz ljudske istorije,
prizora koji je izgubio svoju gorinu pa sada izaziva radost.
Pri tom se sasvim lepo videla ona crta detinjastosti koja nas
esto iznenadi kod starih penzionisanih velikodostojnika.
Bilo jem aloiodonogplauditeam ici* akose taj izrazshvati ironino i samoironino.
Sen Miel, 1. mart 1941.
Tokom poslednja dva anaznatno je otoplilo; najpre je
pljutala kia, a zatim je granulo sunce. Za tili as nestalo je
snega; istopio se od toplog vetra. Vode su nadole, a drvee
* Pljeskajte, prijatelji! - Prim. prev.
11 /
se svetlucalo menjajui boju, to je karakteristino za pretprolee.

O
ivotinjama: velika timarka koju sam jue video kako
na kii gmie po jo tvrdom tlu, i to mujak - kako su pokazivali iroki noni spletovi. Ta hrisomelida je u mojoj glavi
povezana s pojavom prvih prolenih toplih dana. Uoio
sam je, jo u detinjstvu, kao jedan od prvih znakova ivota
na jo golim movamim rudinama u okolini Reburga - plavkasto se presijavala na februarskom ili martovskom suncu.
U Aliru i Maroku, njene velike vrste video sam ve u decembru, i uvek je njena pojava bila povezana s posebnom
melanholijom koja me obuzima u to doba godine i koja nestane im drvee ozeleni.
Zatim sam seo na bitikl i krenuo prema Irsonu. Naiao
sam na dadevnjaka - enku, prepoznatljivu u to doba godine po jako nabreklom Venerinom bregu kojim se, kao
blagim ispupenjem, zavrava stomak prekriven mrkim i
svetlucavim tamnocrvenim pegama. Malu enku koja se izmeu mojih prstiju Ijupko uvijala odneo sam na vlanu livadu, spasivi joj tako ivot. Ve mi je bezbroj puta prizor
ivotinja, poput izvora ivota, davao novu snagu.
Sen M iel 7. mart 1941.

Jue sam s Remom bio na veeri kod tetke gospoe Riarde. Priali smo o ljubavi na prvi pogled ili "kup de fudru" kao o neem ega se valja uvati.
Sutradan veba blizu imanja La Bit. Za vreme vebe razmiljao sam o temi: "Svetovi" - kao o odblescima ljudskih
odnosa u druge prostore. Zamislimo izglaane kugle koje
prizor odslikavaju u smanjenom vidu, otrije i dublje - na
primer, kugle od oblakastog opala ili gorskog kristala. Asve
bi se moglo deavati u velikoj kui kroz koju bismo ili od
podruma do tavana.
Sen Miel, 27. mart 1941.

U arlevilu kao svedok pred ratnim sudom. Iskoristio
sam priliku da kupim nekoliko knjiga, meu kojima su idovi romani i razne studije o Rembou, koji je roen u arlevilu. Knjiar mi je ispriao da mali krug arlevilskih pesnika neguje uspomenu na Remboa. U povratku sam itao
Ako zm o ne umre: lep pasus o kaleidoskopu.
12/
Pariz, 6. april 1941.

Subota i nedelja u Parizu. Uvee, s potpukovnikom Aadojsom, u "Rotiseriji de la Ren Pedok", blizu eleznicke stanice Sen-Lazar, a zatim u "Tabarenu". Tli, revija s golim enama pred oflcirima i inovnicima okupacione vojske, uz
plotun ampanjaca. Dobro su graene sve do stopala koja
su deformisana od obue. Anije li, moda, stopalo degradirana aka? Takve predstave podeavaju se prema nagonskom mehanizmu - aoka ne omanjuje, iako je uvek ista.
Jako doJazi do izraaja i petlovska crta galske rase. Lespoules*
Posle toga u "Monte Kristu", etablismanu gde se uiva
na jastucima. Srebmi pehari, inije s voem i boce svetlucali su se u polutami kao u pravoslavnoj kapeli; o gostima
su se brinule devojke, gotovo sve keri ruskih emigranata,
ali roene u Francuskoj, koje su brbljale na nekoliko jezika. Sedeo sam s dvadesetogodisnjom devojkom, sitnom
i melanholinom, i, u maglama ampanjca, razgovarao s
njom o Pukinu, Aksakovu i Andrejevu, ijeg je sina dobro
poznavala.
Danas, u nedelju, neprekidno kia. Dvaput sam odlazio
u crkvu Sv. Magdaline, po ijim je stepenicama lealo imirovo lie; u podne i uvee kod Prinijea. Grad je kao vrt,
odavno mi poznat, koji je sada zaputen, ali u kojem se
ipakvidi svaki puteijak. Neobino je to stanje konzervacije, u neku ruku helenistiko, u kojem verovatno imaju udela posebne vetine visoke administracije. udnovato izgledaju beli putokazi koje je vojska postavila u gradu - prorezi kroz staroorgansku tvorevinu.
Sen Miel, 12. april 1941.

Novi planovi, novi projekti. "Jo nije prekasno." Tokom
noi pojavila se lepa ena. Neno mi je, nekoliko puta, poljubila oi koje sam drao zatvorene. Posle, u nekoj neprijatnoj prostoriji, otvorio sam vrata omotana bodljikavom
icom, runa starica koja je pevala nepristojne pesme i koja
je, okrenuvsi mi lea, zadigla suknju.
Prethodne noi, na proputovanju kroz Tibet. Kue, sobe i nametaj kao da vie nisu sasvim originalni; ve se primeivao uticaj tuih oblika, ali je promena ipak bila neznatna. Prolazio sam kroz kue, ne primeujui ukuane,
ali sam oseao da su u prostorijama u koje nisam uiazio.
* Kokoke; ene; ljubavnice. - Prim. prev.
13/
San je bio neprijatan zato to sam bio nevidijivkao demonsko bie. Caristiki oficiri pojaviii su se kao moji suparnici; m ismo se videli i prepoznali izdaleka - postojala je hij erarhij a u stepenima vidljivosti.
Scn Miel, 13 april 1941.

Uskrnja etnja. Mrke, jo neobraene njive kao da su
gole; ali ponegde izbija nenamrtva. kopriva, gotovo nevidljiva, prejake ljubiaste boje, i na njoj, kao na nestvamoj
prei, bumbari koji sisaju sok.
Uski, dobro utrti poljski putevi. I oni imaju prisojnu i
osojnu stranu, gde se biljke raziikuju ne samo po rastu, ve
i po vrsti.
Pzriz, 24. april 1941.

Rano sam ustao - moja jedinica treba da se spremi i krene u Pariz. Puk je tamo prekomandovan kao straarska jedinica.
Znak za ustajanje prenuo me je i jednog od onih snova koji Jie na ive slike, na nametene grupe napetih likova. U takvim snovima sanja stie bitne uvide, jer as tone
u dusu, u htenje i patnju osoba iz snova, as izranja iz njihovog elementa, vidiih uklopljene u nepokretnu sliku. Tako su suprotstavljeni sadrinska punoa i nedostatak pokreta; akcije su sputane znaenjem, i ta osujeenost izaziva vrtoglavicu koja esto prelazi u komar.
Tako sam video Hosea, visokog lekara, lekarevu enu,
sebe i etiri uvara u sobi iji je nametaj podseao na nametaj u klinici. Hose, koji je bolovao od besnila, zario je
zube u vrat lekareve supruge da bi je zarazio, i nije bilo
sumnje da je postigao tilj. Video sam njegovu rtvu, koju
su dva uvara drala na ieaju, i video sam rane od ujeda
na ijim je ivicama ve bilo neto gnoja. Visoki lekar se spremao da svojoj ve gotovo poludeloj eni da injekciju, i dok
je proveravao rastvor u stakienom pricu, pogledao je i Hosea: pogled mu je bio ozbiljan, bolan, ali bez neobuzdane
strasti. I Hosea su drala dvojica uvara - nalazio se u stanju
obamriosti koje prethodi krizi, a videlo se i dalikuje to je
uspesno izveo napad. Rukama sam mu obuhvatio snani
vrat - drao sam ga kao to se konj tape po sapima; meutim, bio sam spreman da ga jako stisnem ako bi pokuao
da se oslobodi.
14/
Mala prostorija u kojoj smo se muili biia je toliko napunjena zraenjima da sam njenu unutrasnjost shvatao
kao tekst koji se ita u knjizi. Neobinost tog napada sastojala se u tome to je Hose, imajui dugogodinju tajnu vezu sa enom visokog iekara, hteo sada i u smrti da bude s
njom, i j a sam u muevljevim oima video da je shvatio svu
teinu tog ina. Pa ipak, mada je oseao da ga je guja ujela, sauvao je hladnokrvnost - ostao je u svom lekarskom
domenu, a upravo u tom domenu Hoseov postupak bio je
samo znak bolesti, simptom besnila, i jedini primeren odgovor bio je volja za izleenjem. Izgledalo mi je velianstveno i divno to je taj majstor pri tako visokoj plimi volje
ostao blagonaklon.
Pa ipak, u tom sukobu, oseao sam da sam na Hoseovoj strani; tapao sam ga po irokom potiljku kao konja koji streiovito prolazi kroz vencima ukraen cilj. Znao sam,
naravno, da moralni element kod njega ne postoji izdvo*
jeno, ali mi je ipakizgledao kao jedan od onih starih kneeva koji u carstvo smrti poviae sve to im je srce volelo
za ivota: zlato, oruje, robove i ene. U tom telu, u kojem
je smrt ve zapoela svoj posao, nasluivao sam veliku ivotnu snagu.
Aii jo jednom sam bio gledalac pred slikom kao celinom - gledao sam je u njenom miru, istkanu od smisla i besmisla, kao aru na tapiseriji.
Naputamo Sen Miel; ali, moda emo se vratiti. Neni
panjaci ostae mi u seanju, sa svojim glogovim ivicama,
u ijem su se jo golom gustiu videla zelena kiupad imele i mrka svraja gnezda. U starom liu ve su procvetale
zlatica i ljubiica, i zelenela se kopriva. Predeo je talasast; tu
i tamo skrivena su velika imanja, sa stajama i ambarima. Krovovi od sjajnog kriljca izranjaju iz dubine kao ogledala. I
dok gledam ta imanja, razmiljam: minula su stara arobna
vremena, ali su nam i dalje ostali kljuevi da ih doaramo.
A zatim, postoj e stupnj evi na kojima ovek gubi ak i seanje
na dobro i pravO. T\i on ne poznaje izvore svoje nesree.
U podne, u Laonu; vozili smo se podnojem drevnoga
grada. S oseanjem radosti ponovo sam video katedralu;
izdaleka, njeni probijeni tomjevi ostavljaju vrlo jakutisak.
ovek poveruje da vidi strukturu dela, stubove i grede, sam
duh plana. Oima posmatraa koji tuda prolazi ta graevina nudi obilje kaleidoskopskih promena, kao da se vrti uz
muziku asovnika koji svira.
Vrlo kasno stigli smo u Pariz. Mranim i pustim ulicama
zaputili smo se u tvravu Vensen, gde je puk bio smeten.
15/
Poslc obilaska kasarne uzeo sam, u ranim jutarnjim asovima, sobu u hotelu "Modern" pored vensenske kapije. U
jutarnjoj svetlosti, pogledao sam velike stubove na Plas de
la Nasjon. Iza, nejasni obrisi Ajfelove kule. Kolosalnost biva jo vea ako se pojavi masovno, generalno.
Vcnsen, 27. april 1941.

Prva nedeija u Parizu. U meuvremenu, preselio sam se
u stan s lepim pogledom na glavnu kulu tvrave. Duboka
potitenost. Posle podne u vensenskom zoolokom vrtu.
Zirafe koje su iz visoke lese jele suvo bagremovo lie, birkajui ga dugim otrim jezikom. Crni ameriki medvedi,
opor geparda, kozorozi s Korzike koji su se epurili na velikoj steni. Mo tih maski: one govore, ali mi vie ne razumemo ono to je u njima boansko.
Vensen, 28. april 1941.

etnja vensenskim ulicama i uliicama. Detalji: neki ovek, verovatno za kunie, uskim srpom kosio je travu na
eleznikom nasipu pored prometne ulice i trpao u vreu.
U drugoj ruci drao je korpicu i u nju stavljao male pueve koje bi naao dok je to radio. esto se na periferiji gradova mogu videti takve slike kineske ekonomije - one nas
podseaju na biljke koje rastu iz pukotina po zidovima.
Vensen, 29. april 1941.

Gradska venica i senski kejevi. Razgledao sam izloenu robu. Tristitia* Traio sam izlaze; nudili su se samo
sumnjivi Notr-Dam, njeni demoni su ivotinjskiji od laonskih. Ta ovaploenja, netremice i s golemim znanjem, gledaju krovove svetskoga grada, a tako gledaju i carstva koja
vie ne poznajemo. Mi ih vie ne poznajemo, ali da li su ona
prestala da postoje.
Kod Prinijea, Ri Difo. Mala dvorana na prvom spratu,
prijatna, raskona, s akvamarinskom nijansom, prosto je
mamila da se uiva u morskim plodovima. Sasvim blizu,
okrugla crkva, uz njen zid raste smokva. Zatim crkva Sv.
Magdaline - crkva, uprkos svemu. Bulevar de Kapisin. Nemaka telefonistkinja koju sam jo prekjue uoio na Plas
Seta, potitenost, melanholija. - Pcim. pcev.
16/
de llitoal, visoka Obotrianka s talasastom kosom. Neobino oseanje u trenutku kada dvoje obrate panju jedno na
drugo, kada ponu postojati jedno za drugo. Mi smo ti koji
"raamo" poznanstva; novi ovek je kao klica koja nastaje
duboko u nama. TUa slika je upala u nas; ona je ostavila
traga u nama., to je kao ranica, kao slab bol. ene dobro poznaju to dejstvo, koje zatim uvekraste ako se susret ponovi.
Telefonirao sam lumbergeru; ali ni on, kao ni veina
mojih starih prijatelja, nije u Parizu.
Dok sam traio izlaz izmeu Pon Nefa i Pon dez Ara, bilo mi je sasvim jasno da nerazreivost neke situacije potie jedino od nas. Zato je primena sile tetna; njome bismo
unitili svoje zidove, svoje odaje - to nije put k slobodi. asovi se reguliu iz unutranjosti asovnika. Ako pomeramo
kazaljke, mi menjamo brojke, ali ne i tok sudbine. Kud god
da pobegnemo, sa sobom nosimo svoje uroene sklonosti; ni samoubistvom ne moemo sebi umai. Mi se moramo uzdizati, i patnjom; tada nam svet biva shvatljiviji.
Vensen, 1. maj 1941.

Sakre-Ker. Vitez De la Bar, vrlo mlad pogubljen, na straan nain, zato to nije pozdravio procesiju. O njemu sam
nedavno itao kod Voltera. Tu se nalazi njegov kip na muenikom stubu, u osveenom delu crkve, kao oltar slobodnog zidarstva. Izbor mesta daje spomeniku dijalektiku crtu koja ne doputa da se sauestvuje u sudbini tog nesrenika. Tu su ga ostavili s podignutim kaiprstom.
Zatim Plas e Tern. urevak, kupio sam buketi, zbog
Prvog maja, koji je takoe kriv to sam sreo Rene, mladu
prodavaicu iz robne kue. Pariz omoguuje takve susrete; vidi se da je podignut na Venerinom oltaru. To je povezano s vodom i vazduhom. Sada to oseam utoliko jasnije
to sam prvih osamnaest meseci rata iveo u istinskoj samoi: kasarne, seoske kue, sklonita. Tokom dugotrajne
askeze, u kojoj potiskujemo aki misli, naslutimo neto od
starake mudrosti, vedrine.
Ruali smo, a zatim otili u bioskop; tamo sam joj dodirnuo grudi. Vreo ledeni breg, breuljak u prolee koji
krije bezbrojne ivotne klice - belih anemona moda.
Za vreme filmskog urnala dvorana je ostala osvetljena,
oigledno da bi se spreili protesti. Prikazivale su se nae
ofianzive u Africi, Srbiji i Grkoj. I sama slika destruktivnih
sredstava izazivala je krike straha. Automatizam tih sredstava, vrenje elinih tenkovskih gusenica, nain na koji su,
u vatri, gutani redenici s blistavim mecima. Karike, sarke,

viziri, zglobovi oklopa, arscnal ivotnih oblika koji otvrnjavaju kao ljuskari, kornjae, krokodili i insekti - ve ih je
Hijeronim Bo video.
Prouid naine kako propaganda prelazi u teror. Upravo su poeci ponudili mnogo toga to se zaboravlja. Tada
sila dolazi majim hodom, lukavo i neno.
Rastali smo se ispred Opere, da se nikad vie ne vidimo.
Vcnsen, 3- maj 1941.

Plas de Tern, na suncu ispred "Braserije Loren'1. To su
trenuci kada se borim za dah kao davljenik. Meni nasuprot,
devojka u crvenom i plavom u kojoj su se sjedinile savrena lepota i velika mera hladnoe. Ledena ara na oknu: ko
je raskravi, unitie joj oblik.
Kad sam ugasio svetlo, obradovao sam se to u osam-devet sati biti sam. Povlaim se u samou kao u jazbinu.
Takoe, drago mi je kada se s vremena na vreme probudim
da bih joj se obradovao.

Opet na Plas de Tern ispred braserije, mesto koje mi je
privlano. Tu, na suncu, obino popijem olju aja i pojedem nekoliko vrlo tankih sendvia, nafora posveenih seanju na iezlo obilje. Zatim preko Jelisejskih polja u Ri
Difo. Na ulazu u tu ulicu, ispred maie crkve, uvek se obradujem smokvi.
Porfima stena. Biljke i ivotinje moraju takoe da se razlikuju od svega postojeeg.

U Botanikoj bati. Judino drvo sasvim prekriveno cvetovima. Oni su izrasli i iz stabla, pa se onako zbijeni, nalik
kolonijama korala ili grozdovima ruiastih pela, vide jo
izdaleka.
Velike make, crne ili boje ilibara, dremaju u izlozima
prodavnica. Zatim paviovnije koje, jo bez lia, cvetaju po
alejama ili u velikim grupama na trgovima. Njihov neni
ljubiasti veo lepo se slae sa srebrnosivim kamenom. Ametist na slonovoj koi.
18/

Odvezao sam se, kao i dosad, na Plas de Tern. Kod Bastilje, poeleo sam da siem. Tamo sam se naao - bio je
praznikjovanke Orleanke - meu hiljadama ljudi, jedini u
uniformi. Pa ipak, priinjavalo mi je izvesno zadovoljstvo
to se tamo etam i razmiljam, onako kao to se ovek,
sanjarei, s upaljenom sveom eta kroz barutanu. Uvee
sam uo da je bilo nereda na Plas de la Konkord.

Postavili su nas, bosonoge, sasvim blizu velikoj vatri, tako da sam video kako nam koa najpre crveni, a zatim poinje da lii na pergament i da puca. Posle su nas po tim
mestima udarali bievima koji su umesto remenja imali
spletove arid. One su zarivale zube u nae izranjavane noge, i njihovi ujedi bili su pravo olakanje u poreenju s bolovima od vatre.
Na kojim smo galijama kada nam dolaze takve slike?

Noas sam dugo, u mraku, leao budan - neto me je titalo; vreme je sporo proticalo. Zatim je dolo uasno prepodne u dvoritu vensenske kasarne. Liio sam na jako
edna oveka: tokom jednog predaha okrepila me je "penuava" sveina belih titara pored bedema. Kad vidim cvetove kako se mirno ire na suncu, ini mi se da im je prijatnost beskrajno duboka. Oseam da mi se obraaju reima
i reenicama koje su blage i utene, i uvek mi je teko to
od svega toga ipak nita ne ujem. ovek biva pozvan, ali
ne zna kuda.
U podne je doao pukovnik s kapetanom Helom koji
treba da mi napravi portret, pa e ovde ostati neko vreme.
Uvee, bio sam s njim u blizini crkve Sv. Magdaline i kupio
poklone za Perpetuu. U prodavnici nekog cmca: razgovaralo se o kola-orasimai belom rumu. Celo popodne bilo je
udno, pa sam se uverio da smo mi ti koji upravljamo doivljajem; svet nam daje podesne instrumente. Napunjeni
smo odreenom vrstom energije; zatim joj u susret dolaze adekvatni predmeti. Ako smo, naprimer, mukarci, pred
nama iskrsavaju ene. lli, ako smo deca, dolaze nam pokloni. A ako smo poboni...
19/
Pariz, 20/21. m aj 1941.

U podne sam sa svojom etom smenio strau u hotelu
'Kontinental". Prc toga, zbor naAveniji de Vagram. Pri tom
smo izvodili radnje za koje smo se obuavali mesec dana,
a zatim proli, paradnim korakom, ispred spomenika Neznanom vojniku. Proli smo i pored spomenika Kiemansou, koji je sve predvidco. Klimnuo sam mu glavom, kao
to to ine auguri meu sobom.
No je bila nemirna, na trenutke i burna, jer mi je bilo
privedeno preko etrdeset osoba koje su patrole pokupile s ulica ili iz kafana i hotela. Najee se radilo o pijanim
vojnicima ili o vojnicima bez dozvole za izlazak koji su bili
uhvaeni u malim hotelima-svratitima; privoene su i devojke to ih je patrola s njima zatekla. Posle kraeg sasluavanja, upisivao sam ih u veliki straarski dnevnik, a zatim
naredivao da ih zatvore u male elije koje su, u velikom
broju, napravljene na prvom spratu - sline su kabinama
na kupalitu. Oni koji su spavali s prostitutkom, najpre su
morali da se "podvrgnu sanaciji". Ujutro su dobili doruak,
a onda su svi izvedeni pred disciplinskog sudiju, ija se prostorija nalazi takoe u hotelu. S onima koji su bili uhvaeni na Monmartru stigla je i osamnaestogodinja kurvica koja je, radi pozdrava, stala mirno kao vojnik. Poto je ta gospoica bila inae vrlo vesele prirode i posedovala bon
m oral*, dopustio sam da sedi s nama i da avrlja. Smatrao
sam je, dakle, kanarincem na tom bednom mcstu.
Pre podne u hotelu "Kontinental" kao lan vojnog sudskog vea. Tri sluaja. Najpre, voza koji se napio i kolima
oborio ulinu svetiljku. Samo neki trenutak pre nego to
e u nju udariti video je "kako je neto proialo preko ulice". etiri nedelje strogog zatvora. Upitan, na kraju, ima li
neto da doda, rekao je: "Iznenaen sam to sam tako blago kanjen."
Zatim, drugi voza koji se u nekom baru potukao sa etvoricom momara i koji je prilikom hapenja pruio pasivan otpor: etrdeset i tri dana zatvora. Na sasluanju, jedan
od mornara, da bi pokazao koliko mu drug nije sklon piu, rekao je: "Taj retko kad silazi na kopno." On je, takoe,
pravio razliku izmeu potpune opijenosti, "velike plovidbe", i podnapitosti, "male plovidbe".
Optimistiki duh. - Prim. prev.
20/
I na kraju, kaplar koji je na ulazu u metro "an ores",

sav izbezumljen, s bajonetom u ruci, nasrtao na prolaznike i zadavao im udarce, sve dok nije dola vojna patrola i
uhapsila ga. Suenje je odloeno zato to se nije pojavilo
nekoliko svedoka, verovatno iz straha.
Na pretresu, u tom poslednjem sluaju, vrlo se lepo odslikalo stanje opijenosti u kojem se nalazio poinilac. Trebalo je, tokom sasluanja, ceo dogaaj rekonstruisati na
osnovu komadia i odlomaka, pri emu je ostao niz praznih mesta. Poune su, takoe, bile razlike izmeu iskaza
francuskih svedoka i prevoda ene-tumaa: na taj nain
moe se videti ovek u ulozi ulnog organa, prijemnika i
predajnika, i stei predstava o tome koliko se na takvom
putu sve menja ili gubi.
Uvee u "Ricu" s grofom Podevilsom, koga sam danas
prvi put video, iako se s njim i njegovom enom ve godinama dopisujem. Doveo je porunika Griningera, koji me
je podsetio na likove iz Ardingela. Doao je i Hel. Kasnije
je, na trenutak, takoe svratio ef generaltaba glavnokomandujueg pukovnik pajdel.

Jutamja poseta. Dva prijatelja u svilenim kostimima stoje ispred stola s inkrustacijama od sedefa i slonovae. Otvorili su mapu s bakrorezima u boji i posmatraju ih kroz lornjone. Prostorija je puna boja, raskona i svetla; posebno mi
pada u oi bogata intarzija stola. Ali on je maio i neobian.
Pogledam bolje, kad ono ispod njega klei ena - krije se.
Teka svilena haljina, blago napuderisano lice i eir od arenog perja tako su se stopili sa arom stola da ena lii na
jednog od onih leptirova koji se ne mogu razlikovati od
cvetova na kojima miruju. Sad primeujem i nijansu uasa
u vedrini prostorije obasjane jutamjom svetlou; razaznajem sliku-skrivalicu, ije su se linije ukrutile od straha. Zagonetnost slike ve se krila u samom nazivu: jer nije re samo o posetiocu, ve i o njegovoj prelepoj i prebliskoj supruzi, posetiteljki.
Vensen, 26 maj 1941.

Popodne kod Hela, na petom spratu kue u Ri Montrej.
Tu smo, bilo nas je troje, ispili nekoliko aa nazdravivi
najpre njegovom modelu Madleni, a zatim predivnoj dugi
21/
koja se kao dvostruka kapija sree pojavila iznad vensenskih krovova.

Razgovarajui, dotakli smo se i devojinog zanimanja ona radi kao "antrenes" u jednom nonom iokalu, i zadatak joj je daprivue goste. U tom poslu lepota, dodue, nije suvina, ali su suvini obrazovanje, dobro poreklo, a oigledno i dobrodunost. Treba, meutim, izdravati boiesnu majku itd. Uvek me kod takvih osoba gane meavina
lakomislenosti i melanholije. Tako se na barkama okienim
cveem klizi u propast. Inflacija, koja unitava graanske
ivote, trai dublji uvid; ona je, na kraju krajeva, zavretak
sveopteg slabljenja. Novac krije jednu od najveih tajni.
Kada stavim pare na tezgu i zauzvrat dobijem komad hleba, u tom inu odslikava se poredak ne samo drave, ve i
univerzuma. Numizmatika, u viem smislu, bila bi istraivanje u kojoj se meri to znanje izraava u simbolima utisnutim na novac.
Druenje s Helom deluje blagotvorno - pomoglo mi je
da se izvuem iz opasne krize u koju sam tonuo od poetka godine. U februaru me je muila depresija, tokom koje
nedelju dana nita nisam jeo - iveo sam, u svakom pogledu, od kapitala svoje prolosti. Moj poloaj je poloaj oveka koji u pustinji stanuje izmeu demona i lea. Demon
ga poziva na delanje, a le na saoseanje. Ve nekoliko puta u mom ivotu ovekod umetnosti pomogao mi je u krizama. On jo poklanja neto od bogatstva ovog sveta.
Pariz, 29' tnaj 1941.

U mnotvu odvratnih stvari koje me mue nalazi se i
ova: nareeno mi je da nadgledam streljanje vojnika osuenog na smrt zbog dezerterstva. Prvo sam nameravao da
kaem kako sam bolestan, ali mi se to uinilo suvie jevtinim izgovorom. Takoe sam pomislio: moda je bolje da
ti tamo bude nego neko drugi. I zaista, potrudio sam se
da se u poneem cela ta stvar izvede humanije nego to je
bilo predvieno.
Zapravo, prevagnula je uzvienijaradoznaiost. Ve sam
video mnoge kako umiru, ali nisam video jo nikoga iji je
trenutak smrti bio unapred poznat. Kako izgleda situacija
koj a danas preti svakom od nas i koja baca senku na nas ivot? 1kako se u njoj ponaamo?
Pogiedao sam, dakle, akta o tom sluaju. Re je o kaplaru koji je pre devet meseci napustio jedinicu i kao da je
propao u zemlju. Krio se kod neke Francuskinje. Nosio je
22/
as civilao odelo, as uniformu mornarikog oficira, i bavio se trgovinom. Izgleda da je malo-pomalo postao suvie siguran i da je svoju ljubavnicu ne samo inio ljubomornom, ve i tukao. Osvetila mu se tako to ga je prijavila policiji, koja ga je izruila nemakim vlastima.
Posle sam sa sudijom otiao na mesto za izvrenje smrtne kazne: umarakkod Robensona. Na jednom proplanku
jasen ije je stablo izbueno prilikom ranijih pogubljenja.
Vide se dva niza rupa - gomji od zrna ispaljenih u glavu i
donji od onih ispaljenih u srce. Najedracu, izmeu tankih
vlakana iskidane like, odmara se nekoliko tamnih zunzara.
One su konkretizovale oseanje s kojim sam stupio na to
mesto: gubiliste ne moe biti tako isto bez uea strvodemice.
Danas smo se odvezli u onaj umarak. U kolima su jo
sanitetski kapetan i porunik, komandir streljakog odeljenja. Tokom vonje razgovaramo, donekle prisno i neusiljeno. Pomislio sam: "Razgovaramo kao zatvorenici."
Streljako odeljenje ve je stiglo na proplanak. Ispred
jasena obrazuje neku vrstu koridora. Sunce sija, nakon to
je putem padala kia; kapi se svetlucaju po zelenoj travi.
ekamo jo malo; a zatim, neto pre pet asova, uskim
umskim putem stie automobil. Vidimo osuenog kako
izlazi, s dva uvara i sa svetenikom. A onda dolazi kamion;
u njemu su grobari i koveg koji je po propisu bio naruen: "uobiajene veliine i najjevtiniji".
oveka vode u koridor. Oseam stezanje u prsima, kao
da gubim dah. Dovode ga pred vojnog sudiju, koji stoji pored mene: vidim a su mu ruke na leima, vezane lisicama. Nosi sive pantalone od dobrog tofa, sivu svilenu koulju i raskopanu vojniku bluzu kojom su ga ogrnuli. Dri se uspravno, stasit je i ima prijatno lice koje privlai ene.
ita mu se presuda. Osueni slua s najveom panjom, pa ipak imam utisak da mu tekst izmie. Oi su mu
rairene, nepomine, prodrljive, velike, kao da celo telo
visi na njima; pune usne se miu, kao da srie. Pogled mu
pada na mene i zadrava se, za trenutak, na mom licu, is*
pitujui ga napeto i prodorno. Vidim da mu je uzbuenje
dalo neto bujno, cvetno, ak detinjsko.
Jedna muica leti mu oko levog obraza i nekoliko puta
slee pored uha; on die ramena i trese glavom. itanje
presude traje nepun minut, ali se meni ini da traje jako
dugo; kao da je etalica na asovniku oteala i izduila se.
Zatim dvojica uvara odvode osuenog do jasena; za njima ide svetenik U tom trenutku nelagodnost se pojaava; ona ima neto ruilako, kao da se raspadaju mone
23/
mase. Prisetim se kako ga moram pitati da li eli povez za

oi. Svetenik odgovara potvrdno umesto njega, dok ga uvari vezuju s dva bela ueta. Svetenik mu tiho postavlja jo
nekoliko pitanja; ujem da na njih odgovara sa "da". Zatim
1jubi mali srebmi krst u svetenikovoj ruci, dok lekar na koulju, preko srca, kai komad crvenog kartona veliine igrae karte.
U meuvremenu, na porunikov znak steljako odeljenje se postrojilo u jedan red, i nalazi se iza svetenika, koji jo zaklanja osuenog. Svetenik se povlai poto mu je
jo jednom preao rukom po miici. Zatim slede nareenja, i ja istog asa dolazim k sebi. elim da skrenem pogled
na drugu stranu, ali prisiljavam sebe da gledam, i hvatam
trenutak kada^se s plotunom na kartonu pojavi pet tamnih
rupica, kao da su na njega paie kapi rose. Streljani jo stoji uz drvo; njegovo lice izraava ogromno iznenaenje. Vidim kako mu se usta otvaraju i zatvaraju, kao da eli da oblikuje samoglasnike i da, s velikom mukom, jo neto kae. Zbog toga sam zbunjen, i vreme mi se opet oteglo. ini
mi se, takoe, da je sada taj ovek vrlo opasan. Najzad mu
kolena poputaju. Odvezuju uad, i tekmu sada mrtvako
bledilo prekriva lice, naglo, kao da je na njega posuta kofa puna krene vode. Brzo prilazi lekar i saoptava: "ovek
je mrtav." Jedan od dvojice uvara skida lisice i krpom brie krv s blistavog metala. Le stavljaju u koveg; ini mi se
da u sunevom zraku muica leti iznad njega.
U povratku, novi, jo jai napad depresije. Sanitetski kapetan mi objanjava da su pokreti umirueg bili samo puki refleksi. On nije video ono to sam ja na tako jeziv nain
uoio.
Vensen, 30. m aj 1941.

U podne u "Ricu" s pukovnikom pajdelom, Griningerom i Klemensom Podevilsom. Grininger, koji ve odavno
spada meu moje darovite itaoce, a svakako i meu moje uenike, smatra da mi je u Parizu bolje nego drugde. I
zaista, mogue je da se, za mene, u ovom gradu kriju ne
samo posebni darovi, ve i izvori rada. U jednom gotovo
vanijem smislu nego ranije, on je i dalje glavni grad, simbol i tvrava visokog ivotnog stila nasleivanog kroz vekove, a i obavezujuih ideja koje naroito danas nedostaju nacijama. Moda postupam dobro to koristim mogunost da se ovde odomaim. Ona mi se ukazala bez mog
sudelovanja.
24/
Uvee su me posetile dve sestre koje sam upoznao u

Noaziju kada smo tamo bili smeteni. Starija se razvodi, jer
joj je mu spiskao miraz. O manama tog oveka i o onom
to e preduzeti govori s romanskom pouzdanou i frazama prepredenog belenika. Lepo se vidi da tu nema nereivih problema. ini se da, dodue, nije opsednuta neprijateljstvom prema mukarcima, ali jeste opsednuta neprijateljstvom prema braku, i da mlau sestru koja lii na
Amazonku hoe na svoj nain da uvede u ivot. udna je,
pri tom, suprotnost izmeu pedagokog dostojanstva i epikurovskog gradiva.
Vensen, 3- jun 1941.

Posle podne u maloj patiseriji "Ladire", Ri Roajal, dabih
se oprostio s Amazonkom. Crvena kona jakna, zelena tana s drugim remenom, mlade iznad levog usnog ugla koji se pri smekanju nervozno i ljupko die, pa se vidi sekuti. Bie joj u subotu osamnaest godina.
Od svega to se ranije oznaavalo kao traln, od neposredne raskoi vidljive na mukarcu i u njegovoj okolini
ostalo je samo drutvo lepe ene, i jedino ona daje jo oseanje tog iezlog stanja.
Veliki gradovi ne samo da specijalizuju uivanja, ve takoe oblikuju kategorije za stvari koje se inae uivaju samo izolovano i specijalno. Tako sam u Barseloni primetio
da postoje posebna drutva za sve vrste usoljenih namimica. Specijalne pekare, antikvarijati gde se kupuju knjini
povezi iz osamnaestog veka, i oni drugi u kojima se kupuje
samo rusko srebro.
Lektira: Anatol Frans, Na belom kamenu. Aleksandrija
- misli su izgubile svaki organski dodatak pa doputaju jasnije, matematikije uobliavanje. Stil je proputen kroz
sve slojeve sumnje; na tom putu dobio je istou sterilizovane vode. Takva proza ita se s dvostrukom brzinom - ve
i zato to se svaka re u njoj nalazi na svom mestu. To je
njena mana, to je njena zasluga.
Mone, 8. ju n 1941.
Rastanak od moga malog stana u Vensenu. U spavaoj
sobi visi fotografija njegovog pobeglog vlasnika koja mi je
od samog poetka bila neprijatna. Njegove crte pokazivale su izvesnu napetost i bolnu rastrzanost, nosile znakove
25/
nezadovoljna duha, koji se odslikavao i u sastavu biblioteke. esto sam, naroito uvee, pomiljao da uklonim tu sliku, i u tome me je spreio samo strah da ita menjam u stanu. Sad mi se uinilo kao da sam na licu toga nepoznatog
i negostoljubivog domaina otkrio novu crtu - uinilo mi
se da se kao ispod neke maske vidi smeak, svetlucanje saglasnosti i simpatije. udno mi je to izgledaio - maltene kao
nagrada to sam se tu, u tom stanu, ponaao kao ovek, a
opet, moda kao znak da sam kroz povrinu jedinke prodro k onom u emu se svi slaemo i razumemo: k bolu, k
patnji koja je na samom dnu.
Krenuli smo petog juna, posle podne. Montrejske i vensenske devojke napravile su palir ispred kapija tvrave,
kao nekad vavilonske lepotice prilikom odlaska Aleksandrovih jedinica. Doao je i Hel da se ovde oprosti sa mnom.
Druenje s umetnicima koji ive slobodno, nehajno, uvek
mi je bilo najlekovitije.
Ili smo kroz vensensku umu, zatim preko Noana, ela,
Le Pena, Mesija, Venanta do Monea, gde sam s jedinicom ostao tri dana. Ime ovog mesta nastalo je, navodno, od Mons
Jupiter. Stanujemkod izvesnog gospodina Patruija i njegove ene; oboje su ve u poodmaklim godinama, ali su jo
vrlo svei i ivahni. Mu je inenjer, koji preko nedelje radi u Parizu. ena vodi rauna o kui i o velikoj bati, koja
izdano daje voe i povre i koja se navodnjava iz sedam izvora. Razgovarajui s njom o cveu i plodovima, u njoj sam
prepoznao amatera u najboljem smislu te rei. To se vidi i
po tome to ona deo obilnog prinosa rado poklanja, a nikad ne prodaje. Gospodin Patrui je Katalanac roen u Perpinjanu; razgovarali smo o njegovom jeziku, za koji mi je
rekao da je najblii latinskom meu svim ivim jezicima.
^-H'FBiTeôziveladubokastarost.Tcazao je,'morase raditi; samo lentine rano umiru. Po mome miljenju, ovek,
da bi ostareo, mora ostati mlad. r----------
VilerKotre, 9 jun 1941.

Mar po jakoj kii, kroz velike ume koje su se puile od
silne vlage, do Vilera Kotrea. Tu sam se malo zgrejao kraj
pei lekara kod koga sam smeten. S njim sam razgovarao
za stolom, a kad su ga pozvali zbog nekog hitnog sluaja,
ostavio je ker da mi pravi drutvo. Otkrio sam da njegova
ki, ena hirurga, zna tota i da je jako naitana; razgovarali smo o Maroku i Balearima, zatim o Rembou i Malar-
26/
meu, naroito o prvoj strofi "Morskog povetarca". U ovoj

zemlji, poznavanje knjievnosti jo se odnosi na celinu
knjievnosti, knjievnost se smatra usklaenim korpusom,
dok se kod nas u najboljem sluaju navode individualnosti, odeliti udovi koji se izdvajaju i svojim politikim usmerenjem. Slino je i u slikarstvu: viao sam u Parizu kako sasvim prost svet zastaje ispred izloga prodavnica slika i siuao ih kako razborito sude o postavijenim platnima. Nema
sumnje da postoji korespondencija izmeu knjievnog i
slikarskog dara; udno je, meutim, to je kod jednog muzikalnog naroda kakvi su Nemci odgovarajui smisao za
plastiku tako malo razvijen.
Soason, 10. jun 1941.

Marirali smo do Soasona, gde sam spavao u "Lion-Ruu". Kuna proelja bila su sva isarana od metaka - esto se
nije moglo odgonetnuti da li te rupe potiu iz ovog ili iz
prethodnog rata. Moda e se slike dvaju ratova uskoro stopiti u jednu, pa e se samo ona pamtiti.
Nuvion le Kont, 11. jun 1941.

Naporan mar do Nuviona le Konta. S nae desne strane, na uzviici, mone razvaiine Kusija le atoa. Podnevni
odmor u sengobenskoj fabrici stakla. Zbog loseg vremena
jeli smo u zgradi, izmeu brda staklenih proa i poluga, pri
emu sam lepo video svu sterilnost te materije. Uprkos
umoru, uvee sam na obali Sere malo hvatao insekte. Ta zabava lii na kupanje kojim spiram prainu slube; u njoj
nalazim slobodu.
Na istome mestu, odmarajui se, proveli smo kioviti
dvanaesti jun. Pisao sam pisma, bio zaokupljen dnevnikim
belekama, radio. Uvee sam popio malo belog bordoa i
itao: iono. Melvilzapozdrav. U takvom raspoloenju prijemiviji smo za knjige. Takoe, u njih vie "uitavamo"; naa mata improvizuje na njihovim stranicama kao na klavirskim dirkama.
SentAli, 13-jun 1941.

Mar s taktikom vebom puka u beromonskoj umi.
Tek oko jedanaest uvee stigli smo u Sent Ali. Ovde sam
27/
jo jedan sat sedeo s porodicom svoga domaina, uz sok

od jabuka, sir i hleb. Lepo smo razgovarali; na kraju, domaica je iznela i kaiu i ponudila eera i aicu rakije.
Naroito mi se dopao domain, pedesetestogodinjak;
za stolom je sedeo u prsluku u kojem je radio na njivi. Pitao sam se kako je sve do naeg vremena opstalo tako jednostavno, dobroduno i bezazleno bie - moda samo zato to je u isti mah sasvim razoruano. Na njegovom Iicu,
a naroito u pogledu njegovih plavih oiju, videla se ne samo unutranja vedrina, ve i velika otmenost; mogao sam,
s punim pravom, verovati da se nalazim u drutvu vazala iz
starih vremena. To sam najpre osetio kada mi je s velikom
obazrivou postavljao neka pitanja, naprimer: "Vous avez
aussi une dame?"* i kada bi mu oi zasvetlele poto bi saznao da imam ova ili ona dobra.
SenMie/, 14. jun 1941.

Ujutro sam jo popio kafu sa svojim domainima, a onda smo marirali do Orinjija, gde smo imali taktiku vebu.
Za vreme zavrnog sastanka oficira na jednom breuljku
obasjanom vrelim suncem general Sede me je odveo na
stranu i rekao mi u poverenju da prelazim u tab glavnokomandujuceg. Video sam da je Spajdel mislio na mene.
Vreme lii na vreo predmet iju temperaturu ne moemo
smanjiti, ali koji emo due drati ako ga premetamo iz
ruke u ruku. Takoe, poloaj u kojem se nalazim podsea
na poloaj oveka koji ima zalihe zlata, ali od koga trae samo novi, za kojim esto uzalud pretura po depovima.
U vie navrata, naroito u Dijelmisanu i tokom prve polovine svoga boravka u Parizu, naao sam se u brzacima, ali
bih uvek sauvao minimum daha potrebnog za plivanje ili
bar za odravanje na povrsini. Ono to e se dogoditi predvideo sam ve pre nekoliko godina; iznenadili su me samo
oblici u kojima se to pojavilo.
Posie podne vratili smo se u na stari Sen Miel. Gospoa Riarde pozdravila me je s radou koja me je ganula;
rekla mi je da je vreme, otkako sam otiao, vrlo sporo teklo.
Posle mue dola je, kao obino, tetka s korpicom i upitala me da li mi se u Parizu desio "kup de fudr". Zatim smo
kao stari prijatelji popili flau vina; s nama je bio i Rem.
itao sam pisma; meu njima i Helovo iz Ri Montrej u
kojem se prisea duge. U njemu je ermenin postskriptum
"Vi takoc imate enu?" - Prim. prev.
- pie kako se nada da e ponovo videti oba kapetana koja

su se pojavila u presudnom trenutku njenog ivota. Uopte uzev, moram rei da je boravak u Parizu bio plodonosan i zato to sam imao mnogobrojne susrete. U ljudima se
ipakkrije jo mnogo semena koje e opet proklijati im se
vreme popravi i iznova dobije ljudsku temperaturu.
Zatim lepa pisma od Perpetue. Iz onog od desetog juna prepisujem:
"Noas sam opet imala udan san. Zajedno s mladim
Majerom i Lamanom uhvatila sam provalnika koji se tokom
noi krio u ormanu. Taman si naiao. Kada si uo muke
glasove, lice ti je izgledalo kao to ti obino izgleda pri susretu s neprijatnim stvarima; pokazala sam ti lopova, i ti si
se nasmejao. Dugo si me posmatrao, a onda si rekao: Seti se mojc opaske o Helderlinu kad kae da strah u kojem
su sva ula napeta do krajnjih granica daje oveku demonske crte; ako ga se oslobodi, lice mu se smiruje, i na njemu
se ogleda vedrina. U ovom trenutku s tobom se isto deava, i svia mi se vie nego ikad ranije/'
Ove redove ispisujem na polukrunom stolu za kojim
sam ve toliko puta itao i radio. Izmeu pisama, dnevnika, asopisa i rukopisa nalazi se vaza s bourima koje je gospoa Riarde odsekla u bati. S vremena na vreme, s potpuno rairenih cvetova otpadne poneka od tamnocrvenih
ili bledoljubiastih latica, tako da se stvami nered na tom
mestu uveava drugim, "arenim" neredom i njime ujedno
potire.
Uostalom, svoje beleke sreujem tek sutradan; meu*
tim, ne datiram ih po danu ispisivanja, ve po danu kada
se desilo ono to sam zabeleio. Pa ipak, deava se da se ta
dva datuma malo preklope; to ostaje jedna od netanosti
perspektive koje nisam preterano istraivao. Pre to vai za
ono to sam upravo rekao o cveu.
SenMiel, 17. jun 1941.

Subota, na reci Glan, gde sam organizovao sportske aktivnosti za mukarce - prvi put ove godine. Pri tom sam malo lovio insekte na lepo poumljenim obalama. U gljivi izrasloj na jednom stablu, u kojoj sam ve pre naeg boravka u Parizu naao mrkocrvenu orhesiju, uhvatio sam ovog
puta srodnu vrstu s narandastim mrljama, a malo dalje,
na starom jovinom panju, euknemidu. Ponovo sam bio iznenaen prizorom tamnih, inae tako neprimetnih stafili-
29/
nida. Na jakom suncu one su, s podignutim zatkom, igrale, kao crni plamenovi, na tek stvrdnutom blatu na obali,
u najvcem ivotnom aru. U svetlucanju njihovogoklopa
vidi se koliko je ipak crna boja otmena.
Opet sam pomislio na svoj rad o crnom i belom. Odavno mi se ini da jo nemam sredstava kako bih ga zapoeo.
da ivi. Puslinjak mu je rekao:

"Tei dostinom."
Mladi se zahvalio i upitao da Ii jeneskromno ako ga zamolrdaTmu kae jo neto i ega e crpsti dodatnu snagu
na tom putu. Pustinjak je prvom savetu pridodao novi:
"Tei nedostinom."
Uvee u bati gospoe Riarde. Jedna pela obletala je
ruiastu divlju kafu, pri tom se kaila o donju usnu cveta
koja se pod teretom ljupko povijala. Na taj nain oslobaao se drugi, uski, na svom vrhu tamnocrveni ulaz, gde su
bili pranici. Pela se njima naslaivala sa strane, sasvim na
vrhu, kuda ju je vodila boja.
Zatim sam dugo stajao ispred ljubiaste perunike s trodelnom krunom, kijim aicama put vodi preko zlatastog
runa to se sunovrauje u ametistni ponor.
O cvetovi, ko li vas je izmislio?
Kasno uvee, kolima je doao Hel - da me poseti. Poto
je mome naredniku bio roendan, Hela sam poveo meu
podoficire. Terevenilo se estoko; oko dva asaujutro popili smo bruderaft.
Doneo je, izmeu ostalog, i fotografiju iz Ri Montrej. Likovi i perspektiva ispali su vrlo dobro, ali je nedostajala duga, kao simbol prijatnog trenutka. Mrtvo soivo ne hvata
sutinu ni udesnost.
Sen Miel, 18. jun 1941.

U snu, s ocem sam sedeo za bogatom trpezom, na kraju ruka, u drutvu s drugim osobama. Bio je dobro raspoloen, pa nam je objanjavao u kojoj meri svaki, bilo koji
mukarev gest u razgovoru sa enom ima erotsko znaenje. Pri tom je takorei ogoljavao skelet gestike, koja je zbog
30/
toga delovala cinicno, ali se taj utisakublaavao njegovom

zauujuom naitanou. Tako je u vezi s onim gestovima kojima mukarci nastoje da se pokau kao dobro potkovani pomenuo oba Juvenalova Antikatona.
Pre nego to su se gosti razili, ocu bee pruena asa u
kojoj su svedele crvene umske jagode na breuljku od belog sladoleda. uo sam kako je o njenom sadraju izrekao
opasku koja mi je, naalost, promakla i koja je bila vie melanholina nego aljiva.
Pariz, 24. jun 1941.

U cikzore polazak za Pariz. U Ri de la Bovet srdano su
me zagrlile gospoa Riarde i njena tetka, koja me je jo
jednom upozorila da se uvam "kup de fudra".
Opet Laon sa svojom katedralom koja mi je ponajpre
prirasla k srcu. Kad u umi naiemo na prve kestenove,
znai da smo na granici izmeu dveju klima. Pre ulaska u
samu prestonicu, drveta puna velikih, divnih treanja koje
su se, sazrevajui, crvenele kao korali. Taj prizor prevazilazi obino vrtarstvo, zakorauje u svet dragog kamenja i nakita - kao ona drveta koja je Aladin video u peini lampe.
Ve tri dana u ratu smo i s Rusijom - udno kako me je
malo ta vest uzbudila. Meutim, u vremenima kakva su naa, ograniena je sposobnost primanja injenica, ukoliko
to ne radimo s izvesnom ispraznou.

Opet ispre "Braserije Loren", Plas de Tern. Ponovni susret sa asovnikom s kojeg toliko puta nisampogleda skidao.
Kad stanem pred grupu vojnika, kao prolog ponedeljka prilikom opratanja sa svojom jedinicom, primetim kako nastojim da se udaljim od njene sredinje ose: to nagovetava posmatraa i prevagu kontemplativne sklonosti.
Uvee s Ciglerom kod Druana, gde smo jeli bujabes. Saekao sam ga na Aveniji de lOpera, ispred prodavnice tepiha, oruja i nakita iz Sahare. Meu nakitom, teke narukvice i none grivne od srebra, s ugraenim bravama i bodljama - ukrasi uobiajeni u zemljama u kojima ima robova
i harema.
Zatim, "Kafe de la Pe". Kritiko razmatranje situacije koja se sve jasnije ocrtava.
31/
Parizi 2<5. yu/i 1941.

Pre zoru, sanjao sam zemljotres - video sam kako zemlja prodire kue. Ceo prizor bio je zamren kao rena matica, i pretio je da izazove vrtoglavicu pri kojoj se gubi svest.
Isprva sam se svom snagom opirao, a onda se sunovratio
u razorni kovitlac kao u rotirajue grotlo. Skok je bio povezan sa zadovoljstvom koje je uas pratilo i nadjaavalo,
kao da mi se telo rastvaralo u opakoj muzici atoma. Tu je,
poput zastave koja tone, bilo i tuge.
Ponovo sam, u "Ambasadoru", razgovarao s Ciglerom o
situaciji. I o vidovitosti koja se prenosi s generacije na generaciju u porodici njegove ene. Ona je videla poar u diriablu "Grof Cepelin", tri sata pre nego to je to radio javio; imala je i druge sline vizije. Postoje udni izvori iz kojih se napaja nasa intuicija, jer je ona videla Knijbola* kako
lei na zemlji, a lice mu obliveno krvlju.
Parizi 27. ju n 1941.

Za stolom sam se alio s lepim trogodinjim detetom
koje sam zavoleo. Pomislio sam: to je jedno od tvoje nenapravljene i neroene dece.
Uvee, s dve sestre, na Monmartru, koji je i dalje uaren kao krater. One se dopunjavaju i ine kentaurku, bie
dvostruke prirode - duhovne i telesne.
U polusnu, duboko sam prodro u duh jezika - naroito
jasne bile su mi suglasnike grupe m-n, m-s, m -j, u kojima
se izraava ono to je uzvieno, muko i majstorsko.
Pariz, 5. ju l 1941.
Moris, koga sam upoznao na Plas d Anve-rs, sada ezdesetsedmogodinjak, jo je bodra duha. ivot mu je proao
u vodanju bogatih Engleza, Amerikanaca i Skandinavaca
po Parizu, iji svaki kutak vrlo dobro poznaje. Ima veliko
iskustvo i kada je re o mranim stvarima, o porocima bogatih i monih. Na njegovom licu, kao kod svih koji su prolazili kroz takve zone, vide se demonski znakovi. Dok smo
jeli na Bulevaru Roeuar, drao mi je predavanje o tehnici erotskog pribliavanja. Njegovo oko maltene da nije greilo kada je ene koje uzimaju novac za svoje usluge deliKnijf-bolo jc imc koje je Emst Jinger dao Hitleru. - Prim. prev.
32/
lo od onih drugih - i to je vie znak podlosti. Uprkos svim

manama, otkrio sam, duboko u njegovoj dui, neto milo
i prijatno. U isti mah osetio sam ledenu jezu kad sam pomislio na samou tog oveka, koji se posle silnih godina provedenih u toj veiegradskoj etvrti oslanja jedino na sebe.
Pariz, 12. ju l 1941.

etnja s gospoicom Skritore do Plas di Tertra, naspram
stare optine. Blizu Sakre-Kera, pokazao samjoj divizmu koja je procvetaia izmeu kamenova golog zida i za koju je ona
rekla da je tu nikla zahvaljujui "kolaborasion di Sent Espri"*. Razgovor o muu koji je dobar suprug, a lo ljubavnik.
U takvim sluajeviffia ene se obino tese: "UVek am vodila
vostraki ivoT^Pitao sam se o razlogu takvih poveravanja;
onaseVvakako, mogu objasnitl usamljenoaiikojoj dvoje
ive jedno kraj drugog i koja ima neto zastraujue.
U takvim situacijama mukarciivc kaoiznad provalije
koja je ovlano prekrivena cveem i u ijoj se dubini kriju
zmije i mali kosturi. A zato? Na kraju krajeva, samo zato
to izazivaju strah inepoverenje. U potpunom, boanskom
razumevanju, nai bi nam blinji poveravali svoje tajne ne
mislei nita zlo, kao deca.
Ruali smo u bistrou na Pias d'Anvers. l\i sam, sa zadovoljstvom, iskoristio priliku da svoju pratilju pitam o raznim pojedinostima iz francuske istorije, na primer o heraldikom znaenju ljiljana. 2a susednim stolom sedeo je
brani par, oigledno "osobe s mirisom visoke kulture", kako kau Kinezi, koje je na razgovor sve vie uznemiravao.
Nekoliko puta, samo s velikom mukom, mu je uspeo da
obuzda enu koja je htela da se umea i da me poui.
Pariz, 14. ju l 1941.

Dan Bastilje. Ulice su bile pune sveta. Kad sam uvee
prelazio Plas de Tern, osetio sam da mi je neko dodimuo
ruku. ovek koji je ispod leve mike nosio violinu snano
mi je, u proiazu, stisnuo aku gledajui me nemo ali srdano. Taj susret imao je neeg zaista okrepljujueg, i odmah
mi je popravio raspoloenje - do toga trenutka bio sam melanholian.
Grad kao prijatelj: njegove ulice, njegovi trgovi kao dareljiva mesta na kojima nas iznenauju pokloni. Naroito se
"... zahvaljujui saranji Svetogaduha" - Prim.prev.
33/
obradujem kada vidim ijubavne parove koji idu vrsto zagrljeni i koji se pokatkad nagnu jedno prema drugom i poljube.
Pdtiz, 19. ju l 1941.

Popodne sa pajdelom na buvljoj pijaci, kroz iju sam
se guvu nekoliko sati kretao u onom raspoloenju u kojem se ita Aladin i arobna lampa. Mesto na kojem se Istoki Zapad udno meaju i sjedinjuju.
Utisak bajkovnog izazvan je valjda time to je blago metala, kamenja, slika, tkanina i starina izloeno usred bezvredne starudije. Pravi dragulji nalaze se u obinim prodavnicama, a dragocene stvari meu nagomilanim drangulijama.
l\i se razmenjuju predmeti koji su godinama, decenijama i vekovima sanjalaki iveli s porodicama i domainstvima. Na pijacu stiu iz soba, s tavana, iz prostorija za stare
stvari, donosei bezimena seanja. Na taj nain ona je puna larovskog zraenj a.
Pariz; 8. oktobar 1941.

Moj premetaj u Pariz napravio je rupu u ovom dnevniku. Jo vie su krivi dogaaji u Rusiji, koji su poeli u isto
vreme i koji su svakako, ne samo u meni, izazvali neku vrstu duhovne paralisanosti. ini se da nas ovaj rat, stepenicama napravljenim po pravilima nepoznate dramaturgije,
vodi sve nie. Tako neto moe se, naravno, samo nasluivati, jer Ijudi dogaaj koji doivljuju oseaju pre svega u
njegovoj anarhinoj prirodi. Vrtlozi su preblizu, prejaki su,
pa nigde, ak ni na ovom starom ostrvu, nema bezbednog
mesta. Razomi talasi prodiru u lagune.
U podne, sa pajdelom kod ambasadora De Brinona,
ugao Ri Rid i Avenije Fo. Mala zgrada u kojoj nas je primio
pripada, navodno, njegovoj enijevrejki, to mu nije smetalo da se za stolom podsmeva "jupenima". Tli sam upoznao Sau Gitrija, koji mi se svideo, iako kod njega glumac
uveliko prevazilazi pesnika. On ima bujnu prirodu, onakvu
kakvu zamiljam kod Dime Oca. Na malom prstu sija mu
se golemi prsten-peatnik s velikim S. G. ugraviranim na
zlatnoj ploici. S njim sam razgovarao o Mirbou, za koga
mi je rekao da mu je umro na rukama i da mu je, izdiui,
proaptao u uho: "Ne collaborez jamais!"* to beleim za
"Nikad ne saraujte." - Prim. prev.
34/
svoju zbirku poslednjih rei. Mirbo je misllo na koautorstvo u komedijama, jer u njegovo vreme re "kolaboracija"
jo nije imala dananje znaenje.
2a stolom, pored glumice Arleti, koja se upravo moe
videti u filmu Gospoa. San en. Dabiste je zasmejali, dovoljno je rei "koki"*; ona je, dakle, sve vreme vesela. U vazi - orhideje, glatke, krute, ija se jedna usna razdelila na
treperave pipke. Njihovaboja: svetlucavabelina, dobro gleosana za oi insekata u prasumi. U tim cvetovima udno
se spaj aju razbludnost i nevinost.
Gutljaj pujija, burgunca i ampanjca. Zbog tog doruka, okolo je bilo postavijeno dvadesetak policajaca.
Pariz, 11. oktobar 1941.

Popodne u "Monte Karlu" s Nebelom, s kojim sam ra^govarao o kasi. Vratio se s odsustva i ispriao mi da se u Nemakoj ispod nike prodaje roman Tomasa ManaJedan dan
izivota staroga Gctea.
Zatim kod ambasadora lajera na Aveniji Sie. Razgovor '
s Drijeom la Roelom, glavnim urednikom "Nuvel revi firansez", posebno o Malrou, koga pratim ve godinama - od trenutka kada mi je do ruku doao njegov roman Ljudska sudbina. Otad ga smatram jednim od retkih posmatraa kojima je dato oko za pejza graanskog rata u dvadesetom
veku.
Uvee kod pajdela, koji je upravo telefonom razgovarao s naelnikom glavnoga stana. Srednji deo istonog
fronta ve je pod snegom.

Jutro je bilo ve svee, ipak sam jedan prijatan sat proveo u Tiljerijama. Na suncu, nama ne moe biti dosadno;
tada se kupamo u izvoru vremena. 2atim, na keju, gde sam
kupio ouvani primerak velikog Kaloovog "Iskuenja sv.
Antonija". Na istom tandu posmatrao sam crte u boji s
nepoznatim motivom ptice koju treba namamiti da se vrati u kavez. Mladi ljubavni par, delom klonuo, delom rasanjen, odmarao se na bidermajerskoj sofi. Odea im je bila
tanka i tesna. Kroz nju se, dodue, nisu videle anatomske
pojedinosti, ali su se ocrtavale ispod materijala, liei na
nene otiske koljki i amonovih rogova. U tom anru najCocu- rogonja. - Prim. prev.
35/
vanije je da se mati ponudi mamac; re je o umetnosti

dvosmislenog.
Serpentoloki muzej - najpre u odeljenju empirijske zoologije, a onda u odeljenju umetnikih dela i etnografskih
zbirki. Najzad, zmija kao simbol magijske i kultne moi. Celina u junom predelu, izmeu lavirintskih vrtova i grupa
stena s puno svetlucavih krivina. Gore vode mermerne stepenice na kojima se odmaraju, na suncu, crna, arena ili
bronzana tela. Prilaz je opasan; samo ga upueni nalaze.
Pored peine, u pozadini, druge zgrade, kao kupatila i Eskulapov hram.
Zmija kao premo jeste forma, platonska ideja. Slike,
bilo ivota ili duha, nadiru k njoj, nikad je ne dostiui. Na
primer, u crvima, okruglim ribama, gmizavcima, guterima
ili u kineskim zmajevima i sva k oja k im izmiljenim biima.
Za "Kuu" bi bilo bitno da se svet uredi po arhitektonskom planu - od mranih podruma pa do opservatorija. Vanost stepenica, sa svojim susretima. U sobama, raznim
odajama i dvoranama odvija se ivot - on se vidi u svim pojedinostima kao na slikama u blistavim bojama sna. Covek
se kree kao na pozornici, ali u isti mah i kao gledalac. "Pilgrims progress". Rukopis bi, upola, morao biti uputstvo za
reiju. Umetnuti i zvukovne znakove - povike koji znatno
pojednostavljuju ivotne odnose. "On tue les nfitres!"* "Prislukuju decu!" Morao bi se izmeriti ljudski opseg; a da bi
se to postiglo, bili bi, naravno, potrebni dublja starost i jo
vea iskustva.
Pojedinane prostorije: odaja neopozivih odluka, kao
platonska ideja svakog suda. Biro dekiasiranja. Liftovi za
napredne, kojima stepenice nisu vie potrebne; kabinet
ogledala.
Pariz, 14\oktobar 1941.

Uvee kod pajdelau "Dordu V'. T\i sreem Ziburga;
gledam ga kako opremom svetskog novinara barata s prijatnom lakoom i, to je vrlo vano, s izraenom samosveu koja pokazuje i pojaava darovitost. Horoskopski posmatrano, moglo bi se zakljuiti o osrednjem poloaju Jupitera i o dobrom poloaju Sunca - s tog stanovita, vrlo
esto, kontura lica gubi ovalnost i dobija zaokrugljenost.
Utisak se jo pojaavazrakastim pramenovima kose.
"Ubijaju nase!" - Prim. prev.
36/
On smatra da se Francuska nee oporaviti od poraza,

ali veruje jo u dugu prevlast te zemlje u oblasti ukusa i kulture.
P'driz, 15. oktobar 1941.
U podne sa pajdelom kod Sae Gitrija, na Aveniji Eiize-Rekliz. Ispred kue, na gradskom zemljitu, stoji bista
oca, glumca Lisjena Gitrija, a u bati enski torzo, Rodenovo delo, u kovidacu zadovoljstva.
Umesto pozdrava, Gitri mi je pruio fasciklu s tri pisma
- jedno Oktava Mirboa, drugo Leona Bloe. tree Debisija,
trojice autora o kojima smo razgovarali prilikom prvog susreta, i zamolio me da te autografe uvrstim u svoju zbirku.
Naroito je lep Bloin listi, s linim opaskama i s njemu
svojstvenim monumentalnim rukopisom.
Zatim smo razgledali knjige i rukopise, meu njima i
rukopis Floberovog Sentimentalnogvaspitanja. U jednom
Bergsonovom delu pokazao mi je njegovu posvetu A Sacha Guitry, un admirateuru'', pri emu je ukazao na veliku
delikatnost tog un (jedan) nasuprot prisvojnoj zamenici
son (njegov). Putni kofer Molijerov sa svim prvim izdanjima njegovih komada, Napoleon s maralima Carstva, izliveni u kalaju, i mnoge druge stvari.
Njegova spavaa soba. Izna kreveta, zid je probijen
kao u trpezarijama u koje se iz kuhinje dodaju posluavnici. Taj otvor vodi ka krevetu njegove supruge - "Ali malo
preusko za vas, maestro", kae neko od gostiju. "Ne moe
se besplatno biti madam Gitri", odmah odgovara tanana
domaica.
Stie, sa zakanjenjem, njegova koleginica. "Najlepa ena u Parizu - pre dvadeset godina", apne mi Gitri pre nego to je pozdravi.
2a stolom. Salata je iznesena u srebrnoj posudi, a sladoledom smo poslueni u servisu od masivnog zlata koji
je pripadao Sari Bemar. Opet sam se divio toj bujnoj individualnosti, pre svega tokom prianja anegdota u kojima
su posebnu uiogu imali njegovi susreti s kraljevima. Dok
je priao, on je i oponaao razne osobe o kojima je bilo govora. Vrlo dobro, s pozorinog stanovita, deluje nain na
koji za vreme razgovora upotrebljava velike naoare s okvirom od roga.
Oigledno je da, uz takav dar, sve zalihe linosti koje
ima brak troi mu. Pa ipak, moj se prvi utisak popravio,
* "Sai Gitriju, jedan oboavalac." - Prim. prev.
37/
jer je, nema sumnje, re istovremeno o oveku koji ima srca, o osobi s neto darivalake m aterije p/v/Tiekoja karakteru daje vrsl temeij. Treba, takoe, rei da uivamo u takvoj individualnosti - i to zadovoljstvo stvara klimu u kojoj
ona tera izdanke.

U podne u "Ricu" s Karlom mitom, koji je prekjue drao predavanje o znaaju, sa stanovita meunarodnog javnog prava, razlike izmeu kopna i mora. Prisutni su jo pukovnik pajdel, Grininger, grof Podevils. Razgovor o naunim i knjievnim kontroverzama u naoj epohi. mit je
svoj poloaj uporedio s poloajem belog kapetana (koga
su savladali crni robovi) u Melvilovom Benitu Serenu, i naveo, u tom smislu, izreku: "Non possum scribere contra
eum, qui potest proscribere."*
Posle toga, prema Trokaderu, desnom obalom. Putem
smo razgovaralio situaciji. Njenznaaj Karl mit vidi u injenici da se slojevi poinju odvajati od Ijudskog postojanja
kako bi se skrutili ispod zone slobodne volje - onako kao
to su ivotinje otpale maske ovekove slike. ovek istiskuje iz sebe novi zooloki poredak- prava opasnost tog fenomena lei u tome da budemo u njega uvueni.
Dodao sam da je to stvrdnjavanje opisano ve u Starom
zavetu, kao to pokazuje simbol bronzane zmije. Ono to
je danas tehnika, to je onda bio zakon.
Na kraju, jo u Muzeju oveka. Razledanje lobanja i
maski.
Pariz, 19- oktobar 1941.

S Griningerom i Karlom mitomu Por-Roajalu. T\i sam
ponovo naao malo ptije gnezdo na Paskalovim knjigama
kojem sam se bio obradovao ve prilikom prve posete. ak
i u propadanju takvih mesta ima vie ivota nego u njihovoj muzealnoj preparaciji. Otkinuli smo list s Paskalovog
oraha koji se susi. Zatim doruak u Mulen de Birelu i zadravanje u Rambujeu i artru, iju sam katedralu video
prvi put. Ali su nedostajala arena okna, a na taj nain i jedna dimenzija.
* "Ne mogu da piem protiv onoga ko ima proskripcionu mo," - Prim.
prev.

Zbog blindiranog ormana, doktorka me je potraila u
"Maestiku". Re je o pismima koja sam iz Svajcarske 1936.
pisao Jozefu Brajtbahu i koja su s ostalim papirima zaplenjena iz sefa jedne banke, ali koja jo nisu biia pregledana.
Bilo je tu i drugih prepiski, na primer ona sValerijuom Markuom. Pokuavam, vrlo oprezno, da preko Deviznog odeljenja glavnokomandujueg doem do tih stvari.
U "Maestiku", svoje line beleke i dnevnike drim pod
kljuem. Budui da po pajdelovom nalogu obraujem
dosje Operacije "Morski lav" i borbu za prevlast u Francuskoj izmeu glavnokomandujueg i Partije, u moju sobu
uneli su specijalni elini orman. Naravno, takvi oklopi samo su simboli line nedodirljivosti. Ako se u nju posumnj a, pucaju i najjae brave.

etnja s modistkinjom, junjakinjom, koja je dola sa
panske granice i kod mene se raspitivala o nekom drugu.
Uinio sam sebi zadovoljstvo da joj u jednom salonu nedaleko od Opere kupim eir, modeli veliine kanarineva
gnezda, sa zelenim perom. udno kako je ta ljupka osoba,
s tim novim ukrasom, rasla, menjala se, kao to se epuri
vojnik s odlikovanjem. Treba, naravno, rei da to nije bio
eir, ve dekoracija.
askajui, etali smo se po uliicama oko crkve Sv Mag*
daline na koje se sputala no. Moris mi je skrenuo panju
na tu etvrt. Pri takvim susretima, u meni se budi radoznalost koja me goni da prislukujem nepoznate ljude, da potraim ulaze u tue bate ili u hodnike kua koje su inae
zakljuane. Tako sam, ovog puta, gledao njeno rodno se*
lo - a noste, kako tamo kau, s njegovim kestenovim umarcima, atenjreima, u kojima ima gljiva i golubova grivnjaa.
Vuk, kad upadne u tor s ovcama, zakolje dve-tri. Mnogo
ih vie, tada, nastrada u uzajamnom gaenju.

Razgovor s doktorkom, u Kremejeru. Lekarka, pameti
bistre, precizne, merkurovske. Najpre smo razgovarali o
blindiranom ormanu, zatim o gramatici i zajednikim poznanicima - izmeu ostalih i o Erkilu.

Priveo sam kraju: Uismans, Nizvodno\ knjigu sam nabavio kod Berea u lepom izdanju, s autorovom posvetom prijatelju Rafaeliju, ako sam tano deifrovao.
Junak te knjige, Fromanten, graanski je Dezesent.
Osnovno raspoloenje jeste jako gaenje prema falsifikovanju ivota civilizacijom - na svakoj stranici nalaze se opaske i sudovi koji doputaju pretpostavku da pisac boluje
od nervoze stomaka. Ponovo mi je palo na um da odreene patnje lie na uveliavajua stakla to nam omoguuju
da izotrenije vidimo realnosti koje im odgovaraju - mogla
bi se, shodno tome, izvriti klasifikacija dekadentne knjievnosti.
Kako smo, u meuvremenu, ipak jo nie potonuli, i kako su ukusne postale stvari kojih se Fromanten gadi - ilavo meso po prvamicama, plavo vino, i uopte razni bukurii!
Uismans naznaava jednu od onih taaka na kojima poinjemo uranjati u oskudicu. Zato on danas doivljava renesansu.

U podne, s Inom Zajdel kod Prinijea. Brinula se za zeta, koga je Hes zaposlio kao astrolokog savetnika i koji je
u zatvoru. Bio sam iznenaen poto sam mislio da je Hesovo bekstvo u Englesku izvedeno s Knijebolovim znanjem, moda ak po njegovom nalogu. M oglo bi se, meutim, rei da je s ponovnim otkriem dravnograzloga i posedovanje odreenih tajni postalo, kao ranije, objektivno
opasno. I sigumo je tu re o tome. istovremeno, taj ludaki potez daje sliku kockarskog duha koji svuda vlada. Povratak oblika apsolutizma, ali bez aristokratije, hou rei:
bez unutrasnje distance, omoguuje katastrofe o ijem se
obimu jo nema predstava. Pa ipak, one se nasluuju u oseanju straha koje baca senku ak i na pobede.
Kao to mi je ve nekoliko pametnih ena reklo, i Ina Zajdel mi je rekla da ja u odreenim figurama i slikama preciznosl jezika svodim na tabuizovanu osnovu, tako da nastaje
utisak neposredne opasnosti. Takva upozorenja valja uvek
sasluati, ak i kada se moramo drati svojih zakona. Moda
rei, kao i atomi, imaju jezgro oko kojeg krue i koje ne
smemo dirati ako neemo da oslobodimo bezimene sile.
40/
Pariz, 2. novembar 1941.

Kad se bore na viem, duhovnom planu, ljudi u svoju
strategiju ukljuuju smrt. Oni dobijaju neto nepovredivo.
Zato ih manje uasava pomisao da neprijatelj nastoji da ih
fiziki uniti. S druge strane, najvanije je da se to desi na
pravi nain, u okolnostima koje simboliki svetle i u kojima su oni dobri svedoci. Takvi ijudi, ponekad, ostavljaju
utisak da uzmiu pred smru - meutim, oni tada lie na
vojskovou koji okleva s davanjem znaka za napad sve dok
trenutakne bude povoljan. Postoje nijanse u pobedi.
Neprijatelj to siuti na svoj tupavnain: otud njegov straan, razoran gnev im se njemu nasuprot nae pravi duh.
Otud i nastojanje da ga ve u prvim arkama pobedi, da ga:
potkupi, da ga odvue s njegovog puta. U tim sukobima
dolaze trenuci kada potpuno nestaje ono to je u tom neprijateljstvu sluajno, istorijsko, i kada u prvi plan istupa
ono o emu je re otkako je sveta i veka. Tada se na udan
nain menjaju uloge; ini se da strah prelazi na napadaevu stranu * da napada pokuava, svim sredstvima, da potkupi svoju rtvu, ali da odbacuje smrt koju joj mora pripremiti. Krvoprolie ide tada zajedno s uasnim trijumfom.
Ima trenutaka u istoriji kada ljudi smrt shvataju kao maralsku palicu. Naprimer, u templarskom procesu u kojem
Veliki majstor reda neoekivano pokazuje pravi odnos izmeu njega i sudija - laa nije vie kamuflirana, i ona se zapanjenom pogledu ukazuje sa zastavama i topovima. Jo
iste veeri njega su ivog spalili, ali su te noi oko zgarita
postavili strau, da svet ne bi traio relikvije. I pepeo uliva
strah tiranima; on takoe treba da nestane.

Sudije za krvne delikte. Kad idu hodnicima, kad ulaze,
ponaaju se kao automati, imaju primitivno dostojanstvo
jezivih pajaca. To su igrai oko totema.
i,
"Ono to nas ne ubij a, ini nas jaim"; a ono tonasAibi-
jaKimZZ
'
U istoriji, ideje se ne nastavljaju pravolinijski. One, iz

sebe, razvijaju suprotne sile, kao to asovniki teg koji se
sputa ne pokree samo kazaljke, ve i svoj protivteg.
Tako se uspostavlja ravnotea; spreava se da forme koje odgovaraju idejama dobiju monstruozne dimenzije ili
41/
da ostanu u tim dimenzijama. U oblasti slobodne volje, to

je isti onaj fenomen koji u zoologiji "potkrauje" izdanke
razvoja.
Vrativi se iz Rusije, Roland mi pria o jezivom mehanizmu ubijanja zarobljenika. Kau im da hoe da im izmere
visinu i teinu, i da skinu odeu, a zatim ih vode do "mernog aparata" koji, u stvari, podeava vazdunu puku - ona
ispaljuje metaku potiljak.

U svimvremenima postoje dve teorije o ovekovom poreklu: ona koja to poreklo trai gore, i druga koj a ga trai dole.
Obe su istinite; ovek se svrstava prihvatajui ovu ili onu.

0 bolestima. TU postoje razlike u delovanju na matu
koje nisu paralelne s razlikama u njihovoj opakosti. Vie
sam, recimo, sklon da zanemarim bolesti plua i srca nego
bolesti eluca, jetre, trbuha uopte. ini se da, ak i ako se
u vidu ima samo telo, postoje otmeni i prostaki naini
umiranja. Za nevernike je rezervisana vatrai zato kremacijauzimaveviemaffa, arasteibroj onih koje je, ive, vatra progutala.

1 istorija se sastoji od atoma od kojih se ni jedan jedini
ne moe promeniti a da se ne promeni i celokupni tok.
Ona bi izgledala sasvim drugaije da se Mara, recimo, zvao
Bara, ili da je u trenutku kada se kod njega pojavila osvetnica bio za radnim stolom, a ne u kupatilu. Upravo atentati esto izazivaju velike promene, a ipak, u osnovi, zavise
od mnogobrojnih sluajnosti, to se vrlo lepo moe uoiti kada se prouava, recimo, sarajevski atentat.
Ako se osvrnemo, videemo da nijedan kameni ne
moemo zamisliti u drugom poloaju. Da li bi iz toga trebalo zakljuivati i o budunostt - na primer, izvui zakljuak da duh takvu koherentnost doputa samo ako vidi da
se i sve-budue neminovno sadri u njoj? Ili, da li je sadanjost ta koja izaziva promenu agregatnog stanja vremena
42/
tako to odmah monumentalizuje, okamenjuje ono to dotakne? Buduajgstjefluidna, a prolost nepromenljiva. Celinaliiinaârtanje: viaifapravitirazlikuizmeukaratabaenih na sto i onih koje su jo u ruci.
To su misli u mozaiku - treba, meutim, kao to to ini
Boetije, sluajne kamenie videti u veoj slici koja ne
menja svoje znaenje. Istinska moralnost nalazi se izvan
vremena.
Po podne sam itao oprotajna pisma grofa Estijena
d Orva streljanog na osnovu presude vojnog suda - dobio
sam ih od njegovog brata. Ona su vredno tivo; inilo mi
se da u rukama drim dokument koji e trajati.
Pariz, 13. novcmhar 1941.

Razlike izmeu krive morala i krive zdravlja: esto smo
utueni iako smo telesno dobro, a esto je i obmuto. Mi
imamo velike plime kada nam se moi susretnu.
Dobro je ako je tada neki vaan datum, ako imamo kakav presudan susret.
Uvee u "Dordu V". Pukovniku pajdelu doneo sam
Maksime Renea Kentona. Kad me je zamolio da neto napiem, izabrao sam ovu frazu: "La recompense des hommes, c#est d estimer leurs chefs.", Pod njegovim okriljem,
ovde smo, u unutranjosti vojne maine, napravili neku vrstu blistave elije, duhovnog vitetva: okupljamo se u trbuhu Levijatanovom i pokuavamo da jo sauvamo pogled,
srce za slabe i nezatiene.
Razgovor s Griningerom o vojnikoj poslunosti i o njegovom odnosu prema apsolutistikoj, ak i prema ustavnoj monarhiji. I kasnije, ta vrlina nastavlja da deluje poput
instinkta koji sada teti onima to ga imaju jer ih pretvara
u orue beskrupuloznih sila. Pre svega, on dolazi u sukob
s drugim stubom vitetva - au. Kao nenija vrlina, ona
prva strada; ostaje tada neka vrsta automata, sluga bez pravpga gospodara, a na kraju ak i podvoda.
U takvim vremenima, najbolji karakteri doivljavaju
brodolom, umnije glave prelaze u politiku. U srenom sluaju, nae se general iz stare patricijske loze koji se podsmeva onima to bi da mu nareuju, i koji ih upuuje na
njihovo mesto, meu pourriture**.
* "O obeteenju ljudi neka misle njihovi pretpostavljeni." - Prim. prev,
**Trule. - Prim. prcv.
43/
Pariz., 74! novembar 1941.

Ujutro, poseta dr Gepela koji mi je iz Lila doneo pozdrave Karla mita. Posle toga, u odeljenju bakroreza u Luvru,
gde smo razgledali lepe stare slike cvea i zmija.
Trenutak sutona - no se najavljuje kao plima koja grgorei, gotovo jo neprimelno, alje svoje prve talase. S
njom dolaze udna bia. To je trenutak kada sove spremaju krila, a leprozni izlaze na ulice.
Od ljudi moemo traiti samo ono to je u skladu s njihovom priroom - od ena, na primer, Ijubav a ne pravednost.
Pariz. 15. novembar 1941.

Pozvan sam na roendan akline, modistkinje junjakinjc, Kej Luj-Blerio. Uskim stepenicama za poslugu popeo
sam se na peti sprat s pravim lavirintom mansardi koji lii
na tavanicu iznad pozornice. T\i sam naao njen stan - mala spavaa soba, gotovo ispunjena velikim krevetom, i, kao
na malim brodovima, jo manja kuhinja, u kojoj je aneta,
prijaleljica, osoba visoka, mrava, s nesto demonskogu sebi, pripremala sveani ruak. "Izmaijala" je sedam jela. Bilo je bordoa, kjantija, kafe s rumom.
U uglu, visilo je drvo u koje je duboko urasla puzavica
- od takvog drveta s puzavicom nae drvodelje prave tapove. I to drvo bilo je obraeno - lijana je liila na zmiju koja
se omotala oko tapa. Proporcije tela, onako kako ih izraava igra miia, bile su dobro pogoene, to se moe objasniti i injenicom da u biljci deluju sline sile. Boja je,
takoe, bila vrlo prirodna, proarana tamnoutim i crnim,
kakva se sree kod vrsta to ive u movarama.
S tim u vezi, razgovor o zmijama uopte. Prijateljica je
ispriala da je jednom kao dete, a nostef u Bearnu, sedela
u basti s majkom koja je dojila njenu malu sestru. Poto miris mleka privlai zmije, rekla je, iz oblinjeg bunja, neprimetno i polako, dopuzaia je do stolice ogromna zmija i
strano ih uplaila. Otac je doao i ubio ivotinju.
Ispriala je to vrlo lepo, na mitski nain.
O
dnevniku. On se ipak svagda odnosi samo na izvestan
sloj dogaaja koji se zbivaju u duhovnoj i fizikoj oblasti.
44/
Ono to nas, duboko u nama, zaokuplja izmie saoptavanju, a gotovo da izmie i naem opaanju.
Ima tu tema koje, godinama, tajno postoje, kao, recimo, tema bezizlaza koja ispunjava nau epohu. On podsea na velianstvenu sliku ivotnog talasa u azijskom slikarstvu, a i na Poov Malstrem. Pri tom je ta situacija jako pouna, jer gde se vise ne nudi nikakav izlaz, nikakva nada,
prinueni smo da mirno stojimo. Perspektiva se menja.
Ipak je udno to me u dnu due oivljuje pouzdanje.
Kroz penu talasa i prnjaste oblake svetli zvezda sudbine.
To kaem imajui u vidu ne samo sebe, ve i ostale. Ovih
nedelja proli smo nultu taku.
Napori kojima pokuavamo da opstanemo u svom vremenu i kojima se stie snaga vrlo su skriveni - ine se oni
na dnu rudarskih okana. Na primer, onaj presudni san na
patmoskom breuljku, kad sam putovao na Rodos. Na ivot lii na ogledalo na kojem se, iako zbrkano i maglovito,
odslikavaju znaajne stvari. Jednoga dana ulazimo u to to
se ocrtava, i tada stiemo perfekciju. Stepen perfekcije koji emo podneti ve se nagovetava u naem ivotu.
Za vreme podnevne pauze bio sam u prodajnom odeljenju kabinetabakroreza, gde sam naruio nekoliko otisaka rasprodatih gravira. Izmeu ostalih, lepu sliku kobre,
uspravljene i s naduvanim vratom. Prodavaica, mrava crnomanjasta devojka, bilo joj je tridesetak godina, rekla mi
je da taj list uvek stavlja s nalijem gore. Dok je uvijala graviru, s njom se oprostila rekavi: "Sale bete."*
I inae zanimljiva osoba. Kad sam rekao neto to joj se
uinilo neobinim, na trenutak se iznenadila, a zatim me
paljivo pogledala, s potvrdnim "Ah bon"**.
Tokom te kratke posete prelistao sam veliku mapu s
graviramapo Pusenu. Iako mi iznad radnog stola ve godinama visi engleska reprodukcija njegovog "Herakla na raskrsnici", tek sam danas primetio moni, ak kraljevski smisao za prostor togmajstora. To je apsolutistikamonarhija.

Popodne kod doktorke, do ijeg stana vode stepenice
ametistne boje - k njoj se ide kroz Ijubiaste sutone u ljuturi morskog pua. Samo vreme uestvuje u gradnji tih vrlo starih kua. Tu ima malih sputanja, pomeranja i savija* "Odvratna ivotinja." - Prim. prev.
**"Pa obro. - Prim. prev.
45/
nja u krovnoj konstrukciji koja menjaju proporcije na nain to ga ne moe izmisliti nijedan arhitekt. Doktorka mi
jc rckla da se porodice koje su iznajmile takve stanove vie ne iseljavaju; one se u njima gase.
Kasnije smo otili na ruak, Plas Sen-Miel. Beloni servirani na ledu i morskoj travi koja je visila preko ivice inije.
Boja te biljke izgledala jc neobina, jer je, na prvi pogled,
bila crna; meutim, posle malo duegposmatranja, kao da
je to bila priguena tamna boja malahita, ali bez tvrdoe
svojstvene tom mineralu, udesno puna ivota. Uz to, kapci kamenica obloeni zelenim ljuspama i sedefom usred
odsjaja srebra, porcelana i kristala.
Uvee, na pola sata kod Vebera, gde me je doktorka
obavestila o otvaranju blindiranog ormana. Fomenula je,
zatim, lekara koji pravi fotograflje samrtnika da bi prouavao i fiksirao agoniju izazvanu raznim bolestima - ideja za
koju sam rekao da je i dobra i odvratna. Za takve ljude, nistavlse nije tabu.
U podne kod Moranovih, Avenija arl-Floke. Tu sam
sreo Gastona Galimara i ana Koktoa.
Moran je opisiva nekakve svetske udobnosti. U jednoj
od njegovih knjiga, veliki prekookeanski parobrod uporeen je s Levijatanom punim kiparskih mirisa. Znaajna je
njegova knjiga o 1-ondonu; u njoj se grad opisuje kao velika kua. Ako Englezi sazidaju piramide, morae da je prikljue predmetima koji idu u prostorije gde su mumije.
Kokto: simpatian i u isti mah izmuen kao neko ko ivi u posebnom ali udobnom pakiu.
Kod pametnih ena vrlo je teko savladati odbojnost
prema telu - kao da ih je stalno-buclkh duh snabdeo pojasom koji svaku elju osuuje na neuspetlTSuvie je svctlo
oko njih. Tada oni ija erotska nastrojenost nijc vidljiva
prodiru moda prvi. To bi mogao biti jedan od poteza kojima se obezbeuje konstantnost vrste.
Potinjenog moemo pitati za savet kako da neto uradimo, ali ga za savet ne moemo pitati kada je re o etosu
koji je osnova onog to inimo.
46/
Jo svetije od ivota mora nam biti ovekovo dostojanstvo.

Doba oveka jeste doba u kome su se ljudi proredili.
Pravi voi sveta kod kue su u grobovima.
Kad si opkoljen sa svih strana, predstavi se - kao to se
ratni brod predstavlja podiui zastavu.
Odiuujui se za izvesne ivotne sredine, za pruski general-tab na primer, mi sebi otvaramo visoke krugove uvi- 3
da i iskljuujemo se iz onih najviih.
1
Pzriz, 25. novembar 1941.

Podnevnu pauzu provedem ponekad na malom groblju
kod Trokadeni. Na mnogim stepenicama izraslaje mahovina,
prekrivsi zelenim barunom ime i natpis. Tako stvari, esto,
pre nego to im se svaki trag izgubi u anonimnoj beskrajnosti, svetle lepse u seanju i na slici koja ostaje nakon njih.
Posle tih etnji, obino mi ostane jo pola sata, i za to
vreme pijem kafu u svojoj sobi, prelistavam knjige ili gledam slike, kao danas, na primer, Memlingovu seriju o povorci deset hiljada devica - te slike doputaju da se nasluti
prosvetijenje koje ovek moe stei, a da se nasluti i ono
to umetnik treba da opazi u oveku.
Lektira: Boasjerov Dim opijuma, knjiga koju mi je Kokto preporuio i poslao, a zatim, udna istorija ostrva Huan
Femandez, Bestov poklon.

Posle podne, Ri de TVirnon, sa svojim prodavnicama bakroreza i knjiarama. U antikvarijatu Leevalijea, s kojim se
godinama dopisujem, razgiedao sam stare entomoloke
knjige, meu njima i jednog Svamerdama.
Uvee, s Nebelom i Pupeom u "Braseriji Loren". Kad hoe da oznai neto beznaajno, na primer: neku knjigu oko
koje se digla velika buka, Pupe kae: "Cela nexiste pas."*
Voli da radi u krevetu, pa ujutro, im se probudi, nastavlja
s poslom. Spava s knjigama koje su oko njega na krevetu,
i u snu se okree tako da ih ne dodime.
* "To ne postoji." - Prim. prev.
4.7/

Po podne sam kod grofice Podevils-sreo Griningera, koji se bee vratio s Pirineja. Ispriao je da me je sanjao. U tom
snu, pitao me je da li da opie razvaline s brljanom, to
sam mu dozvolio, ali sam dodao: "Zavas je to priklano; ja
u, meutim, predstaviti slona'1, to ga je titaio kao upuivanje kromantikim sieima.
Uvee, u Gran Ginjolu, s doktorkom, da bi se oraspoloila. Tu mi vie nije bilo zabavno kao pre rata, verovatno
i zato to u svetu uasi potiskuju svakodnevicu, pa njihovo prikazivanje nije nita neobino.
Monmartr - mraan, u magli, poiicajci i vojnici potpuno su ga blokirali zbog atentata koji se tu dogodio.
Razgovori izmeu ljudi trebalo bi da se vode slino razgovorima bogova, kao izmeu nepovredivih bia. Borba
idejama mora da lii na borbu natprirodnim maevima koji materiju seku bezbolno i s lakoom; i uivanje je utoliko
istije ukoliko ee pogodimo svog protivnika. U takvim
duhovnim akcijama treba biti neranjiv.
Pariz, 3. decembar 1941.
Popodne, opet kod Leevalijea, Ri de Turnon. Posmatrajui gravire i entomoloke crtee u boji, na trenutak sam
osetio gaenje, kao da mi je blizina leeva pokvarila uivanje. Ima nedela koja dotiu svet u celini, u njegovom
smisaonom sklopu; tada se ni umetnik ne moe vie posveivati lepom - on se mora posvetiti slobodi. Ali ono to
jc strano, danas, jeste da slobodu ne nalazimo ni u jednoj
partiji i da se sami moramo boriti. S druge strane, moe se
zavideti nadniarimaovograta koji asno ginu na svom delu tla. Oni ipakulaze u celinu.
Zatim kod Sarmile, Ri de Belas. Ulica je mirna, i dok
idem stepenitem, vreme zaostaje - u sutonu po malim
dvoritima. To daje oseanje sigurnosti: "Niko ne zna moje ime, i niko ne zna za ovo sklonite."
Putovanje p o m o jo j sobirva. staroj fotelji kao na leteem
ilimu iz Hiljadu i jedne noi. askamo, uglavnom o reima i njihovom znaenju, a s vremena na vreme zavirimo i
u knjige. Biblioteka je bogata, naroito teolokim delima i
renicima.
armila. Ono to kod nje cenim: smisao za slobodu koji joj se ita sa zasvoenog ela. Meu ljudima ima soli zemIje, soli koja uvek spreava da istorija potone u nesnoljivu prinudu. Pojedinci instinktivno znaju, i onda kad se rode meu policajcima i zatvorenicima, ta je sloboda. Uvek
naemo one iz loze sokola ili orla koje prepoznamo jo iza
zatvorskih reetaka.
Morao sam da doem u ove godine da bihjuiKaoju^duI hovjiom susretu sa enama, kao sto mi je predvideo Kubin,
ftaj stari arobnjak Ta me je promena zbunila upravo zato
to sam bio zadovoljan svojom putanjom. Liio sam na balistiara koji gleda da rau projektil ide propisanom trajektorijom, a onda je naputa i skree u neogranieni sloj. Taj
ovek nije poznavao zakone stratosfere.
Treba dodati da naa udnja za ljudima primetno raste.
Tek nam u zatvoru postane jasno ta znai imati drugove.
Svega se moemo odrei samo ako ljudi ne propadaju.
Dosta kasno, u "Rafaelu", zavrio sam Boasjerov Dim
opijuma. Ta knjiga, objavljena 1888, bila je pravo otkrie
za mene. U njoj se opisuje ne samo ivot u anamskim movarama i umama, ve i duhovniuzleti. U budnom snu puaa opijuma, jedan drugi svet, kristalni, nalazi se iznad
tropskih oblasti, u kojima vlada groznica. Ako se gleda s visokih galerija tog sveta, ak i okrutnost gubi svoje uasne
crte. U njemu nemabola. To je moda najvia vrednost opijuma: sopstvenu kreativnu snagu duha, matu tako stimulisati da sagradi arobne dvorce iji se itelji ne boje da izgube movarna i maglovita carstva ovog sveta. Dua sebi
pravi stepenice za prelazak u smrt.

Gustamagla; u Pale-Roajalu. Koktou sam vratio Boasjera, On stanuje u Ri de Monpansje, i to u kui u kojoj je Rastinjak primio gospou De Nisenan. Kokto je imao drutvo; meu stvarima u stanu primetio sam kriljanu plou na kojoj brzim potezima krede ilustruje razgovor.
Naroito u povratku, kada su se u starim uliicama oko
Pale-Roajala otvarala vrata na crvenim ulazima u mutnoj
svedosti, nasluivao sam opasnost. Ko zna ta se kuva u tim
kuhinjama, ko zna planove na kojima rade lemuri? 'Ibda
prolazi preruen, a da se magla raziie, prepoznala bi te,
na tvoju nesreu, bia koja se tu muvaju.
49/
"LTiomme qui dort, cest lTiomme iminue."* Jednaod

Rivarolovih zabluda.
Pariz, 7. decemhac 1941.

Popodne u Nemakom institutu. Tu, pored ostalih,
Merlin,** velik, koat, snaan, pomalo nezgrapan, ali ivahan u raspravi ili, tanije, u monologu. Pogled mu je manijaki, okrenut unutra, kao da svetli iz peine. Ne gleda
vie levo ni desno; stie se utisak da koraa k nepoznatom
cilju. "Smrt imam uvekpored sebe" - pri tom upire prstom
kraj svoje fotelje, kao da pokazuje malog psa koji tu lei.
Rekao je da je iznenaen, zapanjen, to mi vojnici ne
streljamo Jevreje, to ih ne veamo, ne istrebljujemo - zapanjen je to neko neogranieno ne koristi bajonet kad ga
ima. "Da su boljevici u Parizu, oni bi vam to pokazali, pokazali bi vam kako se proeljava stan po stan, kua po kua. Da ja imam bajonet, znao bih ta da radim."
Sluajui ga dva sata kako besni, neto sam nauio, jer
je izraavao ogromnu snagu nihilizma. Takvi ljudi sluaju
samo jednu melodiju, ali svojski. Oni lie na gvozdene maine koje idu svojim putem dok ih ne unitimo.
udno zvui kad takvi duhovi govore o nauci, o biologiji na primer. Oni je primenjuju kao ljudi iz kamenog doba; to je za njih samo sredstvo da druge ubijaju.
Njihova srea nije u injenici da imaju ideju. Ve su ih
mnogo imali; ono za im ude jeste da osvoje uporita iz
kojih mogu da otvaraju vatru na velike mase ijudi i da ire
strah. Uspeju li u tome, prestaju s duhovnim radom, ma
kakve da su imali teorije tokom svog uspona. Tada se preputaju uivaju u usmrenjima; a taj nagon za masovnim
ubistvom bio je ono to ih je od samog poetka, potmulo
i nejasno, gonilo napred.
U epohama u kojima se vera jo mogla ispitati, takve su
prirode bre prepoznavali. Sada one nastupaju pod kukuljicom ideja. Te ideje vrlo su omiljene, to se vidi ve i po tome to se posle postignutih ciljeva odbacuju kao krpe.
Danas je objavljeno daJapan ulazi u rat. Moda e 1942.
biti godina kada e vie ljudi nego ikad dosad prei u ad.
"ovekkoji se uti, loeg je zdravija" - Prim. prev.

**Tako je EmstJinger zvao francuskog pisca Luj-Ferdinana Selina. -Prim.
prev.
50/
Pariz, 8. dccembar 1941.

Uvee, etnja pustim ulicama. Zbog atentata, graanima se, ve od ranih veernjih asova, zabranjuje da naputaju stanove. Sve je bilo mrtvo, uvijeno u maglu; iz kua
su se uli deji glasovi i pesme na radiju * kao da sam prolazio izmeu ptijih kaveza.
U okviru svojih praenja borbe oko prevlasti u Francuskoj izmeu Vojske i Partije, prevodim oprotajna pisma talaca koji su streljani u Nantu. Dola su do mene zajedno s
aktima, i hou da ih sklonim na sigurno mesto, jer e se
moda zagubiti. To me je tivo okrepilo. U trenutlcu kad
mu se izrie smrtna presuda ovek kao da se oslobaa slepe volje i saznaje da je Ijubavnajdublja od svih veza. Uz nju,
moda je smrt jedini dobroinitelj u ovom svetu.
U snu sam osetio kako mi je Dorotea*, vrativi se iz dalekog detinjstva, lagano prila i poela da me pipa dugim
nenim prstima. Najpre mi je doticala ake, svaki prst pojedinano, naroito tamo gde poinju nokti. Zatim je prela na delove lica, one kapke, uglove oiju, jagodice.
Bilo je to vrlo prijatno; karakteristino za to bie i njegovu koncepciju. Na meni je izvodila najsuptilnije merenje; inilo mi se kao da hoe da me transformie, jer je prste pokretala kao preko paste, kao preko finog testa.
Zatim se vratila na ruku, ali kao da je pogreila, jer je,
prelazei preko nadlanice, pravila due poteze. Meutim,
po magnetizmu dodira primetio sam da sada miluje duhovnu ruku iji su prsti malo dui od telesnih.
Na rastanku, stavila je ruku na moje elo i proaptala:
"Jadni moj prijatelju, sa slobodom je svreno."
Dugo sam, u mraku, ieao budan; posle vensenskih dana, jo nisam bio toliko tuan.
Poriz, 9. decembar 1941.
Japanci napadaju s velikom odlunou; moda zato to
je za njih vreme najdragocenije. Uhvatim sebe, pri tom, kako brkam saveze; ponekad mi se ini da su oni nama objavili rat. Sve je to isprepletano kao zmije u vrei.
Poplava. Nalazio sam se u jednom drutvu iz devetnaestog veka, meu izletnicima koji su se zbog mulja sklonili
" Vidi Emstjinger, Afrike igrc. - Prim. prev.
51 /
na oborene hrastove. lstovremeno, mnotvo zmija hrlilo

jc na jo suva ostrva. Ljudi su ih udarali tapovima i bacali
uvis, tako da su ponovo padale meu nas, delimicno dotuene, ali jo u stanju da ujedu. Zbog toga je nastala panika; ljudi su padaliu mulj, I mene je, tako, pogodio jedan
ivi les, i ujeo me. Pri tom sam pomislio: da gadovi nisu dirali zmije, svi bismo bili bezbedni.
U pismima streljanih talaca, koja prevodim kao dokument za budua vremena, primeujem da su dve najee
rei "hrabrost" i "ljubav". Moda je jo ea "zbogom". Cini se da u tim okolnostima ovek osea u svom srcu ogromnu snagu i da potpuno shvata kako njegova prava uloga jeste uloga rtve, uloga darodavca.
Kirhorst, 24. decembar 1941.

Na odsustvu u Kirhorstu. Ovde gotovo i da nemam elje da vodim dnevnik- dobar znakuravnoteenosti koju mi
daje Perpetua. emu monolog? Posetioci, meu njima Karl
mit. Ovde je proveo dva dana.
Nou, snovi u stilu Hijeronima Boa: velika gomila nagih ljudi meu kojima je bilo rtava i delata. U prednjem
planu, udesno lepa enakojoj je delat otkinuo glavu jednim udarcem. Gledao sam trup, jo neko vrem e uspravan
pre nego to e pasti - i onako bezglav, bio je privlaan.
Drugi delati svoje su rtve nosili na leima da bi im negde na miru odsekli glavu - video sam da su im maramom
vrsto vezali bradu kako ne bi smetala prilikom udarca.
U bati, patke. Pare se po baricama koje su ostale na
travnjaku posle kie. Patka, zatim, stane ispred patka i, epurei se, zalupa krilima - praoblici galantnosti.
52/
1942.
Uvozu, 2. januar 1942.

U pono, povratak u Pariz. Pre toga, Trg sv. Stefana, na
veeri s Ernstelom i Perpetuom. Posmatrajui deakov profil, otkrio sam otmenu ali i paeniku crtu na njegovom lieu.
U naoj epohi, jedno ide s drugim. Ova godina bie vrlo
opasna; nikad ne znamo da li se s nekim vidimo poslednji
put. Tako se u svakom rastanku osea uzdanje u ponovni
susret u nekom viem svetu.
U kupeu, razgovor s potporunikom koji se vratio iz Rusije. Njegov bataljon izgubio je treinu ljudstva zbog promrzlina - u nekim sluajevima vrile su se amputacije udova. Meso najpre pobeli, a zatim pocrni. Takvi razgovori sada su neto sasvim obino. Trebalo bi da postoji bolnica za
vojnike s promrzlim genitalijama; i oi su ugroene. Vatri
se pridruuje mraz sa svojim opasnim makazama.
Pariz, 4. januar 1942.
Kod Ladirea, zajedno s Nebelom i doktorkom. Zatim
smo celo popodne proveli askajui, u 1Vagramu". ini mi
se da se vie ne moe ostati u granicama situacije, kao to
bi to oprez nalagao. Mora se ii napred, kao u poroaju.
Da je tako, pokazuju prikazi Mermemlh litica u vajcarskim
novinama.
Primetio sam eufoniju diftonga e i u glagolu bleiben
(ostati), koju uostalom imaju i drugi samoglasnici, na primer: u manere (istrajati), m anoir (zamak, dvorac). U tom
smislu, jezik moramo ponovo otkriti.
Grininger, posle razgovora s jednim bogoslovom:
"Zlo se uvek pojavljuje najpre kao Lucifer, da bi se zatim pretvorilo u Djavola i zavrilo kao Satana." To je niz koji ide od svetlonoe preko delitelja do nititelja; ili, u oblasti samoglasnika, trostruki akord: U, I, A.
Za vreme podnevne pauze kupio sam hartiju za rukopis Mira. Poeo sam s konceptom. Proverio sam, takoe,
koliko je trezor siguran.
53/

Stavrogin. Njegovo gaenje prema moi; ne privlai ga
vlastu korumpiranim odnosima. Njemu nasuprot, dolazei odozdo, Petar Stepanovi, koji dobro zna da mu je tek u
tim okolnostima mo dostupna. Tako se taj prostak raduje kad vidi da ast gubi divna ena koju prieljkuje, jer je
tek tada moe imati.
To se postfestum pokazuje i u politikom reimu. Gde
fukara vlada, primetiemo da ona ini neasna dela mnogo vie nego to je potrebno, ak i uprkos svim politikim
pravilima. Neasno delo se izvodi kao misa, jer se duboko
u njemu krije misterija fukarske moi.
itao sam rukopis Becovog prevoda Basti i drumova..
Tu je freilich (dabome) prevedeno kao il est vrai (dodue),
to mi u ovom sluaju nije izgledalo ba najbolje. Freilich
moe da prethodi ogranienju; s druge strane, ono moe
nagovetavati pojaanje. Verovatno je ono najblie ovom:
"Mislim da...", ili: "Ako dobro razmislimo, videemo da..."
Moglo bi se rei da se njime neto podvlai; takoe, ono
otkriva karte, ali uz to ide i neto drugo, ide, naime, afirmativna nota, neka vrsta veselog pristanka koji se potura itaocu. Od itaoca se "otima" saglasnost.
Vee u "Dordu V . Prisutni su bili Nebei, Grininger,
grof Podevils, Heler i Magi Dreer, mlada vajarka. Nebel je
redtovao pesmu o Harmodiju i Aristogitonu, o ijim se divnim statuama u Museo Nazionale poveo razgovor, zatim
stihove Sapfine, Sofoklove i Homerove. Tu mu je od velike pomoi bilo izvanredno pamenje, kojim se veto koristio, pa se imao utisakkao da neposredno uestvuje u nastanku stihova. Tako treba citirati: kao da se prizivaju duhovi...
Pariz; 7 januar 1942.

Popodne kod Pupea, Ri Garansjer. U tim uliicama oko
Scn-Silpis s njihovim antikvarijatima, knjiarama i starim
radionicama oseam se kao kod kue - kao da u njima ivim ve petsto godina.
Uavi u kuu, setio sam se da sam u leto 1938. prvi put
prekoraio njen prag, dolazei tada od palate Luksemburg,
kao danas od Ri de Tlirnon. Tako se krug proteklih godina
zatvorio kao pojas.
54/
Pokuao sam, ulazei, da Pupeu prenesepi to oseanje

koje me tako esto obuzima kada ponovo vidim poznate
stvari i ljude - to obogaenje minulim vremenima koje nam
u ponovnom susretu izgleda kao da smo nesto ulovili; i
mada je to teko formulisati na stranom jeziku, imao sam
utisak da me je razumeo.
armila. Razgovarali smo o Prustu, ije mi je pismo Pupe poklonio. Zatim o zajednikim poznanicima, koje ume
vrlo lepo da opie. Takoe, o uticaju erosa na oblikovanje
tela. S tim u vezi, o rei souplesse koja kao i desinvolture**
sadri neto to se ne moe prevesti.
Prvo Perpetuino pismo. Kao to sam i nasluivao, ona i
deak, isprativi me na elezniku stanicu, jo su dugo o
meni razgovarali dok su se mranim ulicama vraali kui.
Moda e ona, za nas, kupiti kuu kod Ilcena; taj pusti kraj
bio bi pogodan za usamljeniki ivot koji prieljkujemo.
Zatim, pismo moga brata Volfganga koji je mobilisan
kao trei o nas etvorice. Sada je, s inom kaplara, upravnik zarobljenikog logora u gradu Cilihau; zarobljenicima
nee biti loe s njim. Evo ta mi, kao kuriozum, navodi u
pismu: "Jue sam slubeno putovao u Sorau u Luici, gde
je trebalo da u bolnid ostavim jednog zarobljenika. Tamo
sam morao da posetim i ludnicu. Tom prilikom sreo sam
enu koja je imala samo tu maniju da neprekidno mrmlja
hajl Hitler'. Ipak, savremeno ludilo."
ak i taktiki gledano, preterani oprez donosi opasnost. Najjasnije se uje onaj ko promeni svoj glas. Uostalom, postoji kako instinkt aristokrate tako i instinkt jakobinca za onog ko ne priada njegovom svetu. Postoje stepeni finoe, ali i plitkosti, koji se ne mogu oponaati. I najzad,
ta je oprez bez vidovitosti?
Pariz; 9. januar 1942.
Uvee jo jedna flaa bona kod Vajntoka koji odlazi u
Aner. Kod njega, kao i kod Nebela, pa i kod Fridriha Georga, primetio sam veliki vaspitni uticaj koji helenstvo i
dan-danas vri na Nemce. Jezik, istorija, umetnost i filozoflja starih Grka ostae preko potrebni svuda gde se eli
stvoriti elita.
Opet sam mnogo razmiljao o Mermemim liticama. Ta
je knjiga otvorena, nezavrena; ona se nastavlja u dogaa* Gipkost; lakoa; prijemljivost; podatnost itd. - Prim. prev.
**Nehajnost; neusiijenost; drskost. - Prim. prev.
55/
jima. S druge strane, dogadaji deluju povratno i menjaju

je. U tom smislu, ona Iii na elipsu - u jednoj ii je pisac,
a u drugoj su injenice. Izmeu ia upredaju se niti kao
prilikom deobe jedra. Tako ona moe uticati na injenice,
a mogue je i da utie na pievu sudbinu. To pokazuje da
se radilo i u drugim, a ne samo u jezikim oblastima - 1 a
primer, u oblastima u kojima deluju sredstva sna.

aj kod doktorke. Uvee sam, da bismo se nali s Pupeom i Koktoom, otili u jednu malu podrumsku kafanu, Ri
Monpansje. Kokto je bio drag, izmuen, zajedljiv, delikatan. Zalio se da mu sabotiraju komade: na pozornicu bacaju suzavac, u dvoranu putaju pacove.
Od anegdota koje je ispriao svidela mi se ona o pakosnom fijakeristi koji ga je posle pozorine predstave odvezao kui po jakoj kii. Kokto je tadabio gimnazijalac. Poto
nije znao koliki se baki obino daje, dao je premalo i krenuo kvratima svoje kue, ispred kojih je, nakii, stajala neka porodica, prijatelji njegovih roditelja, jer se brava teko
otvarala. Dok se s njima pozdravljao, fljakerist mu je doviknuo: "ta! Ovoliki baki - a ako ispriam odakle te dovozim?"
Vrativi se u "Rafael", itao sam. Zavrio sam rOman grofice Podevils, zatim Kaneovu Ispovest, znaajan spis koji mi
je nabavio Karl mit, prireiva toga dela. Kaneovo iskustvo u molitvi. On osea kad njegove molitve "prodru". Tada se toki njegove sudbine okree u skladu s tokom univerzuma.
Probudio sam se u pet. Sanjao sam da mi je otac umro.
Zatim sam dugo razmiljao o Perpetui.
Pre podne doao je Moris Bec sa svojim prevodom. Pregledali smo niz nejasnih mesta i usaglasili ree rei, pre
svega nazive biljaka i ivotinja. Pri tom je najbolje vratiti se
na latinski jezik, na Lineov sistem - to jest ii k samom pojmu, k logikim elementima: stalno merilo za objanjavanje razlika u percepciji, u poeziji.
Pzriz, 13. januar 1942.

Roendansko slavlje u "Rafaelu", tokom kojeg sam prvi put primetio da su itelji ovog hotela pouzdani. Danas
je neto slino mogue samo ako se izbor napravi na osno-
56/
vu prisnog i nevidljivog kruga. Filipsova pakosna ala o

Knijebolu bila je znak da se otvoreno razgovara. Prisila i
opreznost razdvajaju danas ljude kao to to ine maske;
kad one spadnu, velika razdraganost uzima maha. Kasnije
sam s Mercom i Hatingenom zapodenuo ozbiljan razgovor
u kojem sam im izloio osnove svog spisa o miru.
Razgovor s Luterom o pijuniranju. Rekao je kako je bilo tcko da za taj posao nae Engleza, ali kako je ipak
uspeo da pre rata pridobije jednog oveka iz dobre porodice - dali su mu kratkotalasni predajnik kojim iz Londona
jo i danas alje podatke o vremenu. To je, dodao je, vrlo
vano za vazdune napade. Nedavno je taj Englez primio
jo jednog agenta koji je prilikom sletanja padobranom slomio nogu, pa ga je nedeljama, u stanu, trebalo negovati i
kriti. Kad je prvi put izaao, uhvatili su ga i, kasnije, streljali, ali svoga domaina nije odao.
To su stvari gotovo demonske prirode, pre svega ako se
razmisli o stranoj usamljenosti tih ljudi usred milionskog
stanovnitva. Zato ni na ovim stranicama ne mogu ulaziti
u pojedinosti.
Pariz, 14\januar 1942.

armila. Ima razgovora koji se mogu oznaiti kao puenje opijuma udvoje. Oni teku lako, bez napora, kao to
seto, u fizikom svetu, vidi u zamasima akrobata. Uostalom,
u mojim replikama ona hvali ono to se inae kudi: da ja
maltene uvek mislim i na druge stvari i da esto posle vie
reenica odgovaram na dobru opasku svog sagovomika,
nakon to se u meni "otvoriia11.

Meu potom Bulkino pismo s napomenom o Hipopotamu\ "Mislim da je Pad kue Aferdonekle uticala na vasu
kneginju. Pa ipak, vi pokazujete put k spasenju. To je dobro. Po je pokazao samo propast."
Nema sumnje da je, kada sam pre jedne posete Kubinu tu priu koncipirao u snu, moja elja da se iupam iz
malstremskog carstva bila vrlo jaka. Takva dela treba posmatrati i kao prognostikon, jer izmiljeni likovi prevode
povorku sudbine, igraju ispred nje, as veseli as jezivi, i
knjievnost je nevidljiva, jo nedoivljenaistorija, aknjen
korektiv.
57/
Zutim, pismo Perpetue, koja je u meuvremenu pogleala kuu blizu Befensena. Tokom vonje, s vozaem je zapodenula politicki razgovor koji je on, na njeno veliko zadovoljstvo, zakljuio opaskom: "Samo nikakvo udruenje
iji predsednik ima vaske."
Uostalom, to je jedno od njenih preimustava: ona ume
da razgovara s ljudima iz svih slojeva drutva. Za njenim
stolom svako se osea lepo.

U snu, razgledao sam insekte kod Emeriha Rajtera u
gradu Paskau. Pokazao mi je kutiju punu vrsta iz roda sternocera, ali su sve bile iroke i spljotene umesto da imaju
tipinu cilindrinu formu. Pa ipak, odmah sam ih prepoznao. Volim ta odstupanja u kojima je tip ipak sauvan. To
su pustolovna putovanja ideje kroz arhipelage materije.
Popodne sam sa armilom otiao na kupanje. Divan prizor u bazenu: velika i prelepa riba, sva u biserastim mehuriima vazduha, koju sam video kako lebdi u zelenoj vodi.
Posmatrao sam to odozgo i, kao to sam arobne stvari esto gledao, u skraenoj perspektivi.

Noas sam itnao ncmiran san. esto sam se budio. Dugo nisam mogao ponovo da zaspim. Tada sam mislio na Kamsa, svoga imaginarnog sina.
Uvee sam video Armana, koji hoe da nestane. Jeli
smo u "Braseriji Loren", nakon to se besmo popeli uz Ri
di Fobur-Sent-Onore, u kojoj se uvek oseam lepo. Pitao
me je da li bih da upoznam njegovog prijatelja Donosoa.
Rekao sam da ne bih. Zatim, na jednu moju opasku o naim dvema zemljama, odgovorio je: "Ah, pour 5a je voudrais vous embrasser bien fort."* Rastali smo se na Aveniji de
Vagram.
Kasnije, obukao samuniformu i otiao u "Dord V". Tamo sam zatekao pajdeia, Ziburga, Griningera i Rerihta,
naelnika generaltaba Prve armije, s kojim sam u Hanoveru, odmah posle Prvog svetskog rata, razgovarao o Rembou i slinim temama. Zatim, pukovnika Herlaha, koji je s
istonog fronta doao kao naeinik pozadine i na ijoj se
konverzaciji moe prouavati potsdamska zajedljivost.
* "Ah, zbog toga bih vas vrsto zagrlio.1'- Prim. prev.
58/
U takv'im susretima, uvek isti razgovori, as vie as

manje odluni, kao u predvorjima onog to se ne moe izbei. Tada se uvek setim Benigsena i cara Pavla. Naroito je
Gerlah bio upoznat s nestaicom zimske odee na istonom frontu; ta nestaica, ba kao i streljanja talaca na Zapadu, bie jedna od velikih tema kasnijeg istraivanja, istorijskog ili pravnog.
O
optici. Posle podne, u "Rafaelu", podigavi pogled
knjige, fiksirao sam okrugli asovnikija se slika, kada sam
skrenuo pogled, ocrtavala na tapiseriji kao svetao krug. Pogled samzadrao na ispupenju na zidu koje mi je bilo blie nego mesto gde je asovnik privren. Slika je, tu, izgledala mnogo manja od asovnika. Kad sam, meutim, pogled pomerio tako da sam je primakao asovniku, ona se s
njim izjednaila, stopila. A kad sam je, na kraju, projektovao na udaljenije mesto, imao sam utisak da se poveala.
To je lep primer psiholoke modifikacije kojoj, u skladu s veom ili manjom ualjenou, podvrgavamo utisak
koji na nas ostavijaju predmeti. Pri istom naprezanju mrenjae, mi uveavamo poznati predmet koji nam izgleda
udaljeniji, a smanjujemo ga ako nam se ini da je priblien.
Na tom pravilu temelji se Poova pria SRnga.
Sada, kada se nou probudim u "Rafaelu", to mi se esto
deava, u lamperiji ujem drvotoca. Kuca on glasnije i sporije nego onaj koga sam esto sluao u mrtvom drvetu oeve
apoteke - kuca znaajnije, Verovatno ti mrani signali potiu od velike zagasite anobide od koje sam jednu naao letos
na stepenitu - ona je sada u mojoj zbirci u Kirhorstu. Nisam
mogao to da odredim; sigumo se radi o uvezenoj vrsti.
Ogromna udaljenost ivota koju otkrivaju ti zvukovi to
dolaze od bia koje sasvim blizu tka u suvom drvetu. Pa
ipak, ako se uzmu u obzir druge udaljenosti, to je bie,
opet, blisko i poznato. Mi plovimo na jednom brodu.

Uvee kod doktora Veberau hotelu "Rotiid". On dobro
poznaje sve okupirane oblasti i neutralne zemlje, jer svuda tajno kupuje zlato. Zamolio sam ga da u Cirihu potrai
Broka - radi vajcarskih novina. On mi i inae moe biti od
koristi. Volim s njim da razgovaram, ve i zato to smo zemljaci - on je tipian predstavnik suvog Donjosaksonca. Gledajui njega, moemo rei da svet nee tako brzo propasti.
59/
Pouno je, uostalom, grupu ljudi, onakvih, recimo, kakvi su se na onom udnom savetovanju nacionalrevoiucionara sastali kod Krajca u Ajhofu, videti sada u evropskim
i svetskim relacijama. Uoava se ono to se kod ljudi nalazi tek u zametku: tiranin, na primer, u malom knjigovoi
ili masovni ubica u smenom razmetljivcu. Prizor je redak
jer su za razvoj tog zametka potrebne neobine okolnosti.
udna je stvar, takoe, propalice i literate, ijih se nonih
truanja seamo, videti kao zapovednike, kao gospodare
ija se i neizgovorena re slua. Ponekad, upravo najmutniji snovi postaju stvamost. Ipak, Sano Pansa, kao guverner Baratarije, nije sebe uzimao ozbiljno - to je ono to je
kod njega prij atno.
U svom jueranjem saoptenju preko radija, Rusi kau da nemakim zarobljenicima, kad ih izuvaju, stopala
ostaju u izmama.
Eto, takva propaganda dolazi iz ledenog pakla.

Posetio sam armilu, Ri de Belas.
Uz takva askanja vreme bre protie - kao onda u praumama. Da bi se taj efekt proizveo, potrebni su razni inioci - lepota, potpuna duhovna sabranost i blizina opasnosti. Tada pokuavam da refleksijom usporim tok dogaaja. Ona sputava tanani toak vremena.
"Otkrivam oveka", to je isto kao kad se kae: "Otkrivam
Gang, Arabiju, Himalaje, Amazon." Ja lutam u fljegovlm tafnama i dubinama i skupljam blago, pri tome se menjam i
uim. U tom smislu, i pre svega u tom smislu, nas oblikuju nai blinji, naa braa, prijatelji, ene. U nama ostaje vazduh drugih klima - ostaje u tolikoj meri da nam se prilikom mnogih susreta ini: "Ovaj mora da je poznavao toga
i toga." Kao to zlatar urezuje svoj znak u nakit, isto tako
dodir s drugim ovekom urezuje znak u nas.

U Fontenblou, kod Rerihta, komandanta Prve armije.
Stanuje u kui Doli Sister; kod njega sam prenoio. Podseanje na stara vremena - na Hanoversku jahaku kolu, Fria, Zekta, starog Hindenburga, tada smo iveli u Levijata-
60/
novom umancu. Pod u trpezariji obloen je mermerom

sa zelenim prugama. Na njemu nema tepiha, po starom
obiaju, da bi se psima mogli bacati kosti i komadi peenja. Razgovor pored kamina, prvo o Momzenu i Spengleru, a zatim o evoluciji rata. U tom razgovoru, opet mi se
ukazala sva pusto koju je napravio Burkhart svojom knjigom o renesansi - pre svega podstrecima koji su preko Niea delovali na kulturau sredinu. Nju su poveale prirodnonaune teorije. udno je to pretvaranje iste kontemplacije u volju, u strasnu akciju.
Komplikaciji odgovara simplifikacija - teg i protivteg asovnika sudbine. Kao to postoji religioznost drugog stepena, tako postoji i brutalnost drugog stepena, bezbojnija i nervoznija od one izvome.
Tokom takvih razgovora ja se uvek trudim - tu treba
manje gledati jedinku, a vie one iza nje, kojih je na stotine hiljada.
Sutradan, potporumk Ramelov mi je pokazao zamak.
armila. Snovi o letenju. Ispriala mi je da esto ima iluziju da leti, i to mi pokazala ljupkim pokretima obeju ruku.
Meutim, u tim snovima, ona ima utisak da joj teg visi o telu. Rekla je: ono to nas tera na letenje, uvek je oseanje
^progonjenosti 1 neka vrsta straha. To bi moglo da vai za
Tftnoge situacije, za dananju takoe.
Zamah koji je napravila rukama, manje je bio zamah ptice, a vic zamah nenoga gutera, ili je u njemu bilo poneeg od oboga. Tako zamiljam lepet krila arheopteriksa.

Po podne sam bio u pozoritu Madlen, gde se davao komad Sae Gitrija. Buran pljesak: "C'est tout a fait Sacha."*
Ukus velegrada eli stvari viene u njihovoj perspektivi, i
uiva upffcobraaju, brkanju, neoekivanimistovetnostima
kao u odaji s ogledalima. Komplikacije su tako velike da se
zaboravljaju ve na stepenicama. Takoe, nevano je ko je
u pitanju. Fasetiranje ide tako daleko da nita vLe ne ostaje.
U foajeu portret Eleonore Duze; ini mi se da sam tek
poslednjih godina postao osetljiv natakvu lepotu. Oko nje
se, kao druga vrlina, nalazi duhovni element kroz koji se
teko prodire. Moda zato to u takvim biima oseamo
nesto srodno, neto bratsko-sestrinsko; uplie se, dakle,
rodoskrvnue. Lake se pribliimo Afroditi nego Ateni. U
* "E, to je pravi Saa." - Prim. prev.
61 /
Parisu, kada je predavao jabuku, govorila je prirodna elja

pastira, ratnika; to je donelo veliko zadovoljstvo i veliku
patnju. Da je bio zreliji, moda bi znao da zagrljaj moe doneti, takoe, mo i mudrost.
Pre nego to samugasio svetlo, itao sam, kao i uvek, Bibliju - zavrio sam Pet knjiga Mojsijevih. Tti sam nasao stranu kletvu koja me je podsetila na Rusiju: ' A nebo nad glavom tvojom bie od mjedi azemija pod tobom od gvoa."
Zet Kurt ali mi se, u pisrau, da su mu nos i ui upola
promrzli. Sa sobom vuku mlade drugove kojima su stopala promrzla. A otisao je s velikom kolonom kamiona. U
svom poslednjem komentaru Rusi tvrde da su nas ovonedeljneborbe kotale sedamnaest hiljada mrtvih i nekoliko
stotina zarobljenika. Radije bi ovek bio s mrtvima.
Parlz, 27. januar 1942.

Bulkino pismo u kojem mi pie o svom itanju Bata i
drumova i o mestima koja je uoila. Na primer:"... da prozu treba itati kao kroz reetku.'1Jedna njena prijateljica,
tini povodom, rekla je: "Treba gledati lavove u kavezu."
..Cudno je to takve slike esto proizvode predstave sasvim razliite od onih koje je pisac eleo. Ja sam, naime,
hteo rei da rei ine reetku koja doputa pogled na ono
to je neizrecivo. One cizeliraju okov, kamen ostaje nevidljiv. Ali prihvatam i sliku lavova. U prizmatinosti lei jedna od mana, ali i jedna od prednosti "stila imae".

Dok ita, oveka vodi tekst, ali se, takoe, uvek upliu
njegovo oseanje i miljenje, poput aure koja tuoj svedosti daje tek sjaj.
Kod nekih reenica ili slika, u svesti mi se pojavljuju
mnoge misli. Tada sam zaokupljen prvima i putam druge
da antianbriraju, ali pri tom otvorim ponekad vrata kako
bih video da li su jos tu. A istovremeno, ja i dalje itam.
Kad itam, uvek imam oseanje da se ono o emu se u
knjizi pie tie mene, ak da me se sutinski tie. I taj utisak treba pisac da izazove. On pie kao ovek koji dri pero za druge. Utoliko on daje najpre sebi, a onda drugima.
Meu potom, lihterovo pismo s novim crteima za
Hiljadu ijednu n o Naroito je dobro ispala slika Tuano-
62/
ga Grada - tuga pred smru i sjajem. Gledajui je, poeleo

sam da imam taj crte - rado bih ga imao kao pandan njegovoj "Atlantidi pre propasti", koja ve godinama visi u mojoj radnoj sobi. Pria o tVianom Gradu, pria za iju mi je
ar otac izotrio pogled dok sam bio dete, ubraja se u najlepe iz te arobne knjige, a emir Musa je dubok duh. On
poznaje setu pred razvalinama, gorki ponos pred propau koji kod nas ini jezgro arheolokog stremljenja i koji,
tamo, Musa osea istije, kontemplativno.

PLsao sam lihteru povodom crtea Tuanoga Grada.
Tom prilikom, setio sam se i drugih pria iz Hiljadu i jed ne noi, pre svega one o Peri Banu, koja mi je oduvek izgledala kao opis velike ljubavne pustolovine zbog koje se
ovek rado odrie nasleenog kraljevstva. Divno je kako
mladi princ u tom drugom carstvu nestaje kao u duhovnijem svetu. U toj zbirci pria, on s Musom spada meukneeve iz starih indogermanskih loza, koji uveliko nadmauju orijentalne despote i koje jo i danas moemo razumeti. Vrlo je lepo, odmah na poetku, nadmetanje u gaanju
lukom i strelom, koji je simbol ivota i koji kod princa Ahmeda ima metafiziku napetost. Zato je let njegove strele
neuporediv, ne zna se ge je, premaivi sve ostale, pala.
Zamak Peri Banu je Venerin breg, prcnesen u oblast duhovnu; nevidljivi plamen je dareljiv gde onaj vidljivi unitava.

Meu potom, pismo Fridriha Georga, u kojem povodom Bata idrum ova navodi Kvantilijanovu reenicu: "Ratio pedum in oratione est multo quam in versu difficilior."*
On tu dotie pitanje kojim sam se, poslednjih godina, najvie bavio - kako prozi dati novi korak, novi pokret koji objedinjuje snagu i lakou. Moramo novim kljuevima otvoriti ogromno naslee koje je tu skriveno.
Parizi 1. februar 1942.

Ujutro me je posetio Nebel - zbog nezgode koju je imao
u svom prislunom centru. Nije, naravno, mogao rei da
* "Objanjenje stopa u govoru m nogo je tee nego u stihu." - Prim. prev.
63/
nije bio upozoren. Ve je sumnjiv zbog svoje rasprave o entomolozima koju je objavio Zurkamp, a sad je dao povoda
za neposrednu denuncijaciju. Slavei Sv. Silvestra, oni su
se, po hodnicima, pod^mevali "Vrhovnom umaru". Nebel
mora da se izgubi u provinciji. Ipak mi je ao to jedan tako blistav duh odlazi iz ovoga grada.
Posle podne, kod gospoe Budo-Laraot, gde je Kokto
itao svoj novi koraad Reno iArmida. Re je o arobnoj ve7a kojoj je odgovarao njegov glas pun duhovne milozvunosti i gipkosti. Naroito je dobro uspela lelujava pesma
koju arobnica Armida "plete" oko opinjenog Renoa - ima
u njoj i lakoe i neodoljive snage. File, file, S le* ulo se neprekidno, kao da je dolazilo s nevidljivih vretena, vijui se
u vazduhu p>oput srebmih niti jeseni.
Tu sam, pored Gastona Galimara, zatekao jo Helera,
Vimera, doktorku i glumca Marea, jednog plebejskog Antinoisa. Kasnije, razgovor s Koktoom tokom kojeg je pored
mnogih zanimljivih anegdota ispriao i jednu o nekom pozorinom komadu u kojem su se iz korpi naslikane ruke
penjale kao zmije. Po njima su udarali tapovima, i desilo
se da je jedna dobila vrlo jakudarac, pa se ulo merde** od
jednog statista ispod pozornice.
Kod Druana, blizu Opere. Jedna od mojih starih greaka
jeste to se tako retko poldope dani kada naroito volim
svoje blinje i oni kada to mogu i da im pokaem. Ponekad
me, u isto vreme, jako privue upravo duh protivrenosti.
Noni snovi - duboko u meni otkrilo se znaenje odaja. One su vratima bile odvojene od sobe u kojoj sam ja spavao - majina soba, ona enina, sestrina, bratovljeva, oeva i ljubavniina; i u tihovanju tih prostorija, u njihovoj velikoj blizini i velikoj izdvojenosti bilo je neeg podjednako
sveanog i jezivo-tajanstvenog.
"... tada je ulamajka."
Pariz, 2. februar 1942.
Uvee u "Ricu", kod vajara Brekera (koji me je pozvao)
i njegove ene, domiljate i spontane Grkinje. Kao predjeIo, sardine, koje je gospoa Breker pojela do poslednje:
"Jadore les tetes."*** Prisutan je bio i Nebel, opet s njemu
svojstvenom pamasovskom vedrinom. Ukazujui na stva*
Red, povorka, niz. - Prim. prev.

D o avola! - Prim. prev.
*** "Oboavam glave." - Prim. prev.
64/
ri koje mu se dopadaju, pravi blag pokret, kao da sa smekom uklanja zavesu ispred dragocenosti.
Savremena okrutnost, rekao je, utoliko je jedinstvena
to ne veruje u ono nerazorivo u oveku, pa ga, nasuprot,
recimo, inkviziciji, eli potpuno, zauvekzbrisati i unistiti.
Uostalom, jo je dobro i proao; premestili su gau Etanp.
Pariz. 3. februar 1942.

Pre podne, u moju sobu u "Maestiku navratio je Jesen.
Videvi ga, setio sam se dobrih ili, bolje, egzaktnih predvianja koja sam od njega uo pre godinu dana, kada gotovo niko nije ni pomiljao na rat s Rusima. Ipak se vidi ta
znai bistra, nezbunljiva glava koja poznaje logiku svojstvenu stvarima. To se primeuje i na njemu; u njegovim oima, a naroito na njegovom elu neumoljivo lei duhovna
snaga, racionalna i idealna u isti mah. Ljudi kao on i Popic,
koji je tada takoe bio prisutan, poslednji su izdanci nemakog idealizma u dananjoj pustinji.
Nova predvianja. Razgovarali smo i o napetosti koja je
primetna od poetka ove godine. To sasvim lepo vidim, kao
da u sebi nosim brojilo koji meri struje i protivstruje.
Zatim, Valentiner, sin starog vikinga, komandanta podmornice. Kao kaplar, ovde raducka kao tuma kod pilota,
a najvei deo vremena provodi s knjigama i prijateljima u
ateljeu koji je iznajmio u jednoj mansardi na Keju Volter.
Pozvao me je da ga posetim. Imao sam utisak da je to jedan
od onih susreta koji su uvod u prijateljstvo. Bilo mi je drago to sam kod njega video duhovnu odvanost kada je ulazio u moju sobu.
Loa u Ioionici, gde je iza ventila pritisak od nekoliko miliona atmosfera. Manometri polako prelaze poslednju crvenu liniju. Vlada potpuna tiina. S vremena na vreme, iza neprobojnih okana, zasvetluca plamen.

Zavrio sam Faustinu Edmona de Gonkura. Knjigu sam
kupio pre nekoliko nedelja kod Berea, primerak s pievimpotpisom.
itajui, uvek bih se malo oneraspoloio kad bih naiao na injenicu koja mi je ve bila poznata iz Dnevnlka
Brae Gonkur. Takav postupak smeta u komponovanom
65/
delu u kojem ivotno iskustvo mora da se stopi na dublji 1

neraspoznatljivnain. Inae delo podsea na one slike na
kojima povrine s kolaom prekidaju naslikane povrine.
O
vezi pisca s itaocem: Gonkurov poziv, u predgovoru, itateljkama da mu poalju documents humains, skrivene pojedinosti o ivotu ene, ije je poznavanje vano za
njega kao umetnika, neuven je i prelazi granice postavljene knjizi.
U Faustinimalo ;e kom pozicije, i Jikovi se pojavijuju ne
kada je to nuno, ve kada su piscu potrebni. Takoe, "fezandaa"* je dosta odmakla, to je podnoljivo samo u opisima u kojima snaga jo upravlja perom.
Fariz, 5. februac 1942.

lz Iberlingena su stigle nove pesme Fridriha Georga.
"Celina", u kojoj otkrivam njegovu staru ljubavprema igraicama na ici i devojkama iz cirkusa, "Paunovi", koje sam
ve znao i u kojima vas sunce pogaa kao rafal dragog kamenja, i "Sunani sat". Ono zaista muko u oveku ipak se
poj avljuje tek posle etrdesete:;.

Ujutro, san o ribnjaku ili o laguni uokvirenoj stenama,
gde sam stajao i posmatrao vodene ivotinje. Ptice su zaranjale, a ribe izranjale. Spazio sam sivobiserastu crnu sarku koja je iznad stenovitoga dna plivala zamahujui krilima. A sa snenom tromou, najpre kao senke, a zatim sve
jasnije, penjale su se kamenozelene ribe. Gledao sam to sa
zaravnjenih, dopola u vodu uronjenih breuljaka koji su
se dvaput izmakli ispod mene: bejah stao na komjae.

Prepodne kod pajdela, u ijem je predsoblju bila velika
guva zbog dozvola za nedeljni izlazak. Upravo se bee vratio iz komande, i pokazao mi je beleke koje je tamo napravio. One modifikuju moje miljenje da tendencije kunitavanju, pregnuau cilju streljanja, istrebljivanja i izgladnjivanja
proistiu iz optenihilistikih strujanja u naoj epohi. Naravno, i to je sluaj, ali iza jataharingi idu ajkule kao gonii.
* Faisandage -ostavljavanje divljai a odlei radi ukusa. - Prim. ptev,
66/
Neosporno je da ima pojedinaca koji su odgovomi za

krv miliona. Oni su eljni krvi, kao tigrovi. Nezavisno od
njihovih niskih instinkata, u njima postoji satanska volja,
hladnokrvno uivanje u propasti ljudi, akmoda oveanstva. ini se da duboko pate, da su jako nezadovoljni kad
osete da ih neka sila eli spreiti da progutaju onoliko bia koliko im se prohte. Vidimo ih, takoe, kako zahtevaju
da se ine masakri kada je to opasno, ak kada to protivrei njihovoj bezbednosti. Strano je bilo ono to je Jodl tamo rekao o Knijebolovim namerama.
Isto tako, mora se znati da mnogi Francuzi odobravaju
takve planove i prieljkuju elatski posao. Samo ovde,
kod nas, postoje sile sposobne da spree ili bar odgode povezivanje tih partnera, to se, naravno, mora raditi sasvim
neprimetno. Pre svega, vano je da se izbegne svaki privid
humanosti.
Popodne u "X-Roajalu", aj s doktorkom. Zatim kod Valentinera na Keju Volter. Prastari lift, koji se dizao prunicom i bolno stenjao, plasio nas je sve do potkrovlja. Mansarda se sastoji od nekoliko sobica sa starim nametajem.
Knjige su bile svuda po stolovima i foteljama. Stanar nas je
primio u civilnom, dosta zaputenom odelu. im mu posao dopusti, on odlazi u tu eliju i menja ivot skidajui
uniformu - sate provodi u itanju, razmiljanju ili u drutvu prijatelja. Nain na koji to postie svedoi o slobodi i
mati. Kokto je tu imao utisak da je uronio u ona vremena
koja je u Prvom svetskom ratu provodio na slian nain. U
tom malom gnezdu lepo smo razgovarali, preko starih krovova gledajui Sen-ermen-de-Pre.

Uvee kod Nosticovih, Plas di Pale-Burbon. Meu gostima, pao mi je u oi mladi grof Kajzerling, iako cele veeri
nije izustio ni slovca. Na svojoj se fotelji opruio kao rnaka, donekle izmuen, a donekle sanjarski oputen. ak i u
najintelektualnijim sredinama, stare loze imaju i dalje sigurnosti, ivotne elegancije.

U podne, etnja Avenijom de Tern. Posle svih ovih tekih nedelja, prvi proleni sjaj je oiveo vazduh dok je cr-
67/
ni ugaeni sneg jo leao na ulicama. Takoe, bio sam nervozan, uzbuen i hirovit, kao gotovo uvek poetkom prolea.
O
katastrofi u ovekovom ivotu: teak toak koji nas
zdrobi, ubiin ili budalin hitac koji nas pogodi. Ve se dugo u nama gomilao zapaljiv materijal, sad se spolja stavlja
fitilj. lz nas dolazi eksplozija.
Dakle, moje mnogobrojne rane iz Prvog svetskog rata.
One su odgovarale vatrenom duhu koji me je oivljavao i
koji je sebi pribavio ventile, jer je bio premoan zamoje telo. Isto tako, tue, svae u igri i ljubavi, ije su posledice
rane, a esto i samoubistvo. ivot ukae u usta cevi pitolja.

U "Rafaelu". Major Fon Fos, u kome se vidi element petnaestog veka, kao srebrna ica. On u krvi jo nosi neto od
minezengera, od stare, slobodne i graciozne magijske moi. I tada se uvek nau dobri drugovi. U takvim susretima,
istorija se ui neposredno.
Pariz, 15. februar1942.

Posetio sam doktorku, koja je u krevetu zbog lumbaga.
Razgovarali smo o ljudskom telu, a zatim posebno o njegovoj anatomiji. Ispriala mi je da je ranije, vraajui se kui iz disekcione sale, posle dugog gledanja ljudskog mesa
i njegove jarkocrvene boje, esto oseala kurjaku glad.

Andromeda. S tim kraljevskim kerima isto je kao i s
germanskim narodima, koje je trebalo slomiti pre hristijanizacije. One mogu voleti teknakon to su bile ostavljene
adaji u provaliji.
Ljubav prema odreenoj eni dvostruka je, jer je s jedne strane usmerena na ono to ta ena ima zajedniko s milionima drugih ena, a s druge na ono po emu se razlikuje od svih drugih ena i to pripada samo njoj. Retko se kad
desi da se u jedinki te dve stvari potpuno poklope - pehar
i vino.

Uvee kod Kalvea, u drutvu Koktoa, Vimera i Pupea,
koji mi je dao Prustov autogram za moju zbirku. Kokto je,
posle, priao o svom druenju s Prustom. Taj nije doputao
da se isti praina; po nametaju su leale suknene krpe,
"kao inile". Kada se ulazilo, sluavka je pitala da li neko
nosi cvee, da li se ko namirisao, da li je u drutvu naparfimisana ena. Mahom su ga zaticali u krevetu, ali obuenog,
sa utim rukavicama, jer je hteo da izbegne grickanje noktiju. Dao je mnogo para da zanatlije ija mu je buka smetala ne rade u kui. Prozor se nikad nije otvarao; noni stoi
bio je prekriven lekovima, inhalatorima i rasprivaima.
Njegovoj raflnovanosti nije nedostajalo makabrinih crta;
odlazio je, tako, kasapinu da mu pokae "kako se kolje tele".
O
loem stilu. On je najuoljiviji u moralnim relacijama, kada, na primer, neko piskaralo hoe da opravda zloine kao to su streljanje talaca. To je mnogo gore, mnogo
vie bode oi nego bilo koje ogreenje o estetska pravila.
Upravo stil, u krajnjoj liniji, poiva na pravdi. Samo pravedan ovek moe takoe znati kako treba meriti re, reenicu. Zato nikad neemo videti da najbolja pera slue
ravoj stvari.

Poseta Fon rama, koji je doao s Istoka. Masovno umiranje u stranim bitkama budi enju za starom smru - za
smru koja ne lii na skonanje u meteu. Tim povodom,
ram je rekao da nije svako uvuen u taj krug smrti, ba kao
to, isto sa stanovita sudbine, nije svako ulazio u manesterske mlinove za kosti. Na kraju krajeva, najvanije je da
li u njima umiremo kao ljudi. Tada sopstvenim snagama
gradimo sebi krevet i oltar. Tamo dole, ostvaruje se mnogo toga od naih najmranijih snova; stvari koje je ovek
odavno, preko sedamdeset godina, gledao kako dolaze postaju istorijska realnost.

Popodne kod Klausa Vaientinera, na Keju Volter. Tamo
samzatekaoiNebela, outcastoftheislans*kojisutra, kao
* Izgnanik s ostrv. - Pcim. prev.
u vreme rimskih cezara, olazi na jedno od ostrva. Zatim

kod Vimera koji se oprasta. Tu mi je Madlena Budo, Galimarova sekretarica, dala ifove Tominog prevoda Mermernih litica.
U "Rafaelu", probudio sam se usled novog naleta tuge.
To olazi kao kia ili sneg. Postao sam svestan ogromne
udaijenosti izmeu ljudi, udaljenosti koja se moe proceniti upravo po nasim odnosima s osobama koje su nam najblie i najdrae. Mi smo, kao zvezde, beskonano udaljeni
jedni od drugih. Ali to e se posle smrti promeniti. Ono to
je lepo u smrti jeste to ona s telesnom svetlou gasi i tu
udaljenost. Biemo na nebu.
Misao koja mi, zatim, prija: modaupravo Perpetua misli na tebe.
ivotna borba, teret individualnosti. Nasuprot tome,
ono-nerazlueno sa svojim sve dubljim kovitlacima. U trenucima grljenja uranjamo, tonemo u slojeve u kojima se
nalazi koren drveta ivota. Postoji, takoe, laka, nestalna
naslada, kao ognjena materija tako volatilna. A povrh svega, brak - "budite jedno telo". Sveta tajna braka: ovek nosi jo samo pola tereta. I na kraju, smrt; ona rui zidove individualnog ivota. Ona e biti trenutaknajuzvienijeg darivanja. Mt. 22, 30. Sve nae prave veze svezale su mistini
vor tek iza tog trenutka, tek iza vremena. Mi emo progledati kada se svedost ugasi.
Knjige. Lepo je kad se tu nau misli, rel i reenice, u
kojima se osea da pria, kao umeno izgraena staza, vodi kroz velike, itaocu nepoznate ume. Tako on biva voen kroz oblasti ije su mu granice skrivene, i samo s vremena na vreme, kao mirisni daak, dotakne ga znanje o
ogromnom bogatstvu. Pisac mora izgledati kao neko ko daje iz prebogatih riznica; i plaajui gotovim zveeim novcem, on katkad propusti poneku tuu kovanicu - dublone
na kojima se vide grbovi neistraenih oblasti. Kiplingove
rei: "Ali to je druga pria, moraju, na suptilniji nain, biti u tekstu.
Pariz, 23. februar1942.

Po podne u Palati Taljeran, na aju kod glavnokomandujueg, generala Ota fon tilpnagela, koji nas naputa.
udna je kod njega meavina nenosti, gracioznosti,
gipkosti (koje podseaju na dvorskog majstora baleta) s cr-
70/
tama udrvenjenosti i melanholije. On upotrebljava izraze

panske kurtoazije, nosi visoke lakirane izme i zlatnu ugmad na uniformi.
Pozvao me je zbog problema s taocima - stalo mu je da
se to tano opie za kasnija vremena. Taj problem je i razlog to on sada odlazi. Na poloaju kao to je njegov vidljiva je, spolja, samo velika prokonzulska mo, ali ne i tajna
istorija nesuglasica i spletki iza zidina palate. Ta istorija je
ispunjena borbom protiv ambasade i Partije u Francuskoj
- Partija polako osvaja teren, a vrhovna komanda ne podrava generala. Po pajdelovom nareenju jau tajnim aktima opisujem zaplete te borbe, u koju spadaju i nastojanja
da se spasu taoci.
General je najpre neto rekao o ljudskoj, suvie ljudskoj strani cele te stvari. Primetno je bilo da mu je taj problem iao na ivce i da ga je potpuno uzdrmao. Zatim se
okrenuo taktikim razlozima svog otpora. Rekao je da je
nuno raditi s merom ve s obzirom na potencijal; da e
industrija utoliko bolje proizvoditi ukoliko sreenije budu
ovdanje prilike; da je to ipak od najvee vanosti ako se
ima u vidu neoekivani tok pohoda na Istok; da, takoe, na
uticaj na Evropu mora naiveti vremena u kojima smo prisutni zahvaljujui bajonetima; da je on razumno postupao
- dane moe biti govora o slabosti koju mu prebacuje politiko rukovodstvo. Kao i mnoge stare profesionalne vojnike, pogaa ga najvie kad mu kau da je mekuac, "mlakonja".
S obzirom na veliku nadmonost njegovih protivnika,
povlaenje na taktiko stanovite inilo mu se jedino moguim. Zato je pokuao najpre da naglasi kako se kolektivnim represivnim merama ide naruku Pokretu otpora u
Francuskoj. Otud, takoe, u njegovim telegramima vrhovnoj komandi tako esto reenica: "Represalije imaju sve
manje smisla." Jednim jedinim hicem iz pitolja terorist je
mogao da izazove mone vrtloge mrnje. Tako se stizalo do
paradoksalnog reenja da se najvei deo atentata preutkuje u izvetajima vrhovnoj komandi.
U tim generalima obelodanjuje se opta nemo graanstva i aristokratije. Dovoljno su pametni da vide kud sve
ovo vodi, ali nemaju snage ni sredstava da se suprotstave
duhovima koji ne poznaju druge principe sem nasilja. Novi gospodari koriste ih kao poljare. A ta ako padnu i ti poslednji stubovi? Tada e se olovni, uasni teror u ekinom
stilu rairiti po mnogim zemljama.
Takve situacije uvek imaju i stranu koja je izvan vremena. Ovde, to je strana prokonzulova, na kojoj je ve bio Pilat. Sa stranom jarou demos od njega trai krv nevino-
71/
ga i klie ubicama. A iz daljine preti grom imperatora kome se ukazuju boanske poasti. Tada je teko sauvati senatorsko dostojanstvo - presuda se izrie pranjem ruku, ili
se, to je ovde sluaj, nestaje u nekoj berlinskoj etvrti kao
komandant pasivne zatite od vazdunih napada.
Smrt. Uvekiskrsne po nekoliko onih koji su suvie otmeni za ivot. Oni trae belinu, usmaljenost. Plemenitost
bia koja svetlou spiraju prljavtinu esto se s lepotom
pojavljuje na posmrtnoj maski.
Ono to volim u oveku jeste njegova sutina s one
strane smrti, njegova zajednica s njom. Ovozemaljska ljubav samo je bledi odsjaj. "Ono to smo ovde, tamo bog moe dopuniti..."
Kako da Pontije Pilat ue u vjeruju?
Trebalo bi da upitamo Kopte; kod njih se on potuje
kao muenik.
Noas sam sanjao da se pentram uz kule na litici. Temelj
im je bio tako lo da su se ve od moje teine ljuljale, i svaki pokret mogao se zavriti jezivim stropotavanjem.
im bih osetio da gubim ravnoteu, nainio bih napor,
kao da otvaram oi, i prekinuo san. Postupao sam, dakle,
kao neko ko prikazuje film u kojem istovremeno glumi, pa
kada su se pribliavale katastrofe, prekidao sam struju.
U tom pogledu, ipak sam mnogo nauio, to e mi biti
od koristi u svakodnevnom ivotu. Mi sanjamo svet, i moramo intenzivnije sanjati kad je to potrebno. Presudno za
ove godine bilo je, u stvari, ve moje ponaanje u onom
snu koji sam imao prevozei se na Rodos: u njemu mi se
pojavio Knijbolo i svoju volju merio s mojom.
Otkriti kako je ta> san, vremenski, bio spregnut s noi
kod Gerstbergera u Ermatingenu. Tada se, na trenutak,
otvorio Vezuv; shvatio sam da istorijske snage nisu dovoljne za obrt. Psi su lajali oko kue. Tome mora da je prethodila Trotova nona poseta kod vinograda. "Odluili su da
napadnu zmaja i oekuju tvoju dozvolu.'1Danju se oko stranog masiva skupljaju oblaci.
Pariz, 24. fcbruar 1942.

Uvee kod Fabr-Lisa, Avenija Fo. Tli sam zatekao dva
profesora filozofije, brau, i izvesnoga gospodina Ruvjea.
O
nekom svom poznaniku domain nam j e ispriao da
je taj ovek, koji je mrzeo popove, esto, vrativi se kui,
72/
sklapao ruke i govorio: "Gospode, hvala Ti to nisi dopustio da postanem vernik, hvala Ti."
Jednom je Fabr-Lis, u Gornjoj Bavarskoj, sedeo na klupi u umi i posmatrao planine, kad je pored njega pala zmija s drveta. Rekao je da je tada otiao, da nije vie uivao u
vidiku. "II y a des choses qui rompent le charme."*
Jeli smo u radnoj sobi, koja je dopola obioena tamnom
lamperijom. Na jednom od zidova visila je velika karta sveta. Bila je potpuno bela, kao terra incognits, i na njoj behu
oznaena samo ona mesta koja je njen vlasnik video.
Poriz, 28. februar 1942.

Pisma. Majka mi pie iz Obersdorfa da joj raspoloenje
kvari mala re nita, koja, svebogatija znaenjima, poinje
da se svuda pojavljuje. Piimera radi, na plakatima: "Narod
je sve - ti nisi nita!" To bi, dakie, bila celina koja se sastoji
od nula. Naravno, ima se esto taj utisak. Igra nihilista sve
je providnija. Visoki ulog prisiljava ih da otkriju karte, i neretko odustaju ve od navoenja razloga.
U Hamburgu nameravaju, kako mi pie Ota, da samelju
ostataktiraa Kubinove rugestrm e koji se tamo jo nalazi.
Tb bi ipak bilo samo unitavanje hartije, to bi im i polo za
rukom, slino kao to kod oveka idu samo do unitenja tela.
Na kraju, pismo Anrija Tome, u kome je re pre svega o
prevodu nekoliko toponima i imena koja u Mermemim liticamaima.)\i skriveno znaenje. Na primer, FiUerhorn (Rog
strvodera) koji se odnosi na nestali glagol fillcn (oderati).
On se odluio za Cornc aux Tanneurs (Rog koara), i kae
da je taj esnaf jedan od najstarijih i da, kad se pomene, ukazuje na neto ozloglaeno, na mrano i srednjovekovno
raspoloenje. Kppelsbleek ili, bolje, K&ppelesbleek jeste
mesto na kojem se belaskaju lobanje - on je izabrao re Rouissage. Ja sam tu upotrebio goslarski toponim, od koga je
u Nemakoj ve napravljeno Gbbelesbleek. Za Pulverkopf
hteo je da uzme hauteflammeili brusqueHamme, ali mi se
uinilo da u tom izrazu nema dovoljno ironije kao odgovora starom artiljercu koji se hvalio da u rezervi, za borbu
s hrianstvom, ima top kome se ak ni ime ne zna. Predloio sam, zato, da ga nazove le vieuxPtardier, to je Tomi, meutim, izgledalo suvie grubo. Predloio je Bouicfeu, to pored "fitilj" znai i "palikua" - predloio je re koja je navodno, starei, dobila ironianprizvuk. Soit**
* "Ima stvari koje ovekupokvare raspoloenje." - Prim. prev.
**Nek mu bue! - Prim. prev.
73/
ini mi se da on, prevodei, pribegava izvesnom lukavstvu i da ume da se kree od jedne do druge rei, shodno
jezikim nijansama, kao lovac ili zamar. Prevoenje ne ide
bez strasti.
Pariz, 1. mart 1942.

Zavrio sam: Frederik Buje, Francuska Gijana, opis putovanja na kome je pisac bio 1862-1863- Dobar prikaz movara s njihovom vegetacijom, ivotinjama i ljudima. Uroenici su ve tada znali za neku vrstu vakcine protiv zmijskog ujeda. Mladi koji je bio na taj nain zatien naao
je, otkopavajui neki grob, crvenu otrovnicu, stavio je, ne
obazirui se na upozorenja, oko vrata, kao ogrlicu; zmija
ga je ujela, i on je odmah umro. Nasuprot njemu, drugi jedan ovek, vakcinisan takoe, doputao je, za novac, da ga
ujede zmija kopljoglavka; takoe, putao je da mu po stanu puzi nekoliko otrovnica - tako nije morao da troi pare
na brave i zasune, jer se svako klonio tog mesta.

Posetio me je Grininger, koji se vratio s Istoka. Tamo je
komandovao jednom baterijom. Iz njegovih kapria:
Divizija 281, koja je upuena na front s loom zimskom
odeom i koju je mraz odmah maltene unitio, dobila je
naziv "Divizija astme".
Na mestu gde se ukrstaju rovovi, smrznuto telo politikog komesara u stojeem stavu koga je u borbi prsa u prsa ubio nemaki kaplar. Sada taj kaplar esto mora da preko tog poloaja sprovodi neprijateljske oflcire, i obino s
njima ide pored svoga komesara, kao vajar koji pokazuje
svojedelo.
Zarobili su ruskog pukovnika s ostacima puka koji je
nedeljama bio opkoljen. Upitan otkudmu hrana za jedinicu, odgovorio je da su jeli leeve. Kad je video da mu zameraju, dodao je, kao da se izvinjava, da je jeo samu jetru.

Posle ove turobne zime, danas je bio prvi proleni dan.
Izvesna radost i vedrina oivele su mnotvo sveta na Jelisejskim poljima. Zvuk mnogobrojnih lopata kojima su raz-
bijali crni sneni oklop po ulicama izazivao je, maltene kao

uskrnja zvona, prijatno oseanje.
U knjiari, Ri de Kastiljone 8 , kupio sam trotomnu knjiurinu, s kojom u sigumo imati lepib trenutaka za buduih zimskih noi u Lineburkoj pusti. To je pria o brodolomima, prezimljavanjima, ostavljanjima na pustim ostrvima, robinsonadama, poarima, gladovanjima i drugim
nevoljama na moru, objavljena kod Kiea, Ri et Mezon Serpant, u treoj godini Republike. Peat pokazuje da je jedan od prethodnih vlasnika knjige bio i neki jezuitski manastir.
U ovoj velikoj ahovskoj partiji, ene sigurno ne nameravaju svaki put da puste da doe do finala, ali umeju da
cene to nastojanje u tom pravcu daje ve prvim potezima
skrivenu otrinu i suptilnost. To je so galantnosti.
Vee kod Ramponoa, s Abtom, koji je zajedno s Fridrihom Georgom bio oflcirski pripravnik. Posle veere, spolja je doprla tutnjava koja mi je liila na eksploziju; zato
sam naveo taan trenutak. Ali, poto tutnjava nije prestajala, zakljuili smo da je re o prolenoj oluji, a oluje ovde,
u ovo doba godine, nisu retke. Kad je Abt upitao konobara da li ve pada kia, on je s diskretnim smekom odgovorio: "Gosti misle da je to oluja; ja bih pre rekao da su bombe." Posle toga, odluili smo da poemo, i napolju smo uli da je zaista dejstvovala protivvazduna odbrana. Takoe,
videle su se engleske svetlee rakete narandaste boje kako lebde na nebu, iznad mora kua. S vremena na vreme
bombarderi bi, poput slepih mieva, prohujali iznad krovova.
Paljba je potrajala jo dugo, i nakon to sam legao u krevet. itao sam Di Boov lanak o Brai Gonkur i jednu glavu iz Knjige Samuilove. Artiljerijskavatrabila je, mome itanju, dekor nae epohe.
Pariz, 4\mart 1942\

Noni napad, koji je posebno bio usmeren na Renoove pogone, kotao je, do veeras, petsto mrtvih, pre svega
radnika. Deset nemakih vojnika bilo je smrtno pogoeno, a po bolnicamalei preko hiljadu ranjenih. Iako su unitene velike fabrike i ve stotine stanova, dogaaj, posmatran iz nae etvrti, pre je izgledao kao igra svetlosti u kineskom pozoritu senki.
75/
Pariz, 5. m art 1942.

Pile koje mi je iz Sen Miela poslala dobra gospoa Riarde, jue sani pojeo u drutvu doktorke, koju sam zatim
konsultovao jer sam predoseao jaku prehladu. Nakon to
sam u "Rafaelu" popio vreo rum, najvei deo noi leao sam
budan, u polugroznici. Takvi asovi nisu izgubljeni; naprotiv, ini mi se da se s poveanjem temperature ubrzava i
strujanje ivota i duha i da ovek nadolazi'ka.o voda preko
brana.
Za mene, noi groznice uvek su noi plodnosti. ak
sam sklon da poverujem kako donose preobraaj: one razdvajaju, sem bolesti i zdravlja, i duhovne epohe, kao to
sveanost deli godinje doba.
Uvee, poseta kod Valentinera u njegovom studiju na
Keju Volter. Pronasao je, za mene, jednog lepog Tokvila;
poklonio mi je, takoe, M raneprie Sent Albena. Zatim,
Heler, Rancau, Dreer; s njima razgovor o Tokvilu.
Od nenih priroda kakva je Rancau ujemo da u opasnim vremenima kao to su naa vostvo pripada brutalnim, samovoljnim tipovima i da ga treba njima prepustiti.
Aprcs on verra * To je stanovite putnika koji su dospeli u
ozloglaenu kafanu, pa se nadaju da e se, dok oni gore
spavaju, olo dole meusobno poubijati. Ne biva uvek tako.
Pariz; 6. m art 1942.

U podne, kod Prinijea, s Mosakovskim, Celarisovim bivim saradnikom. Priao mi je da, u velikim klaonicama podignutim u zemljama blizu istonog fronta ima pojedinaca koji su sopstvenom rukom ubili onoliko ljudi koliko
osrednji grad ima stanovnika. Takve vesti gase boje dana.
oveku doe da pred njima zamuri, ali je vano da ih posmatra oima lekara koji pregleda ranu. One su simptomi
ogromnog arita bolesti koju treba suzbijati i koja je, verujem, izieiva. Da nemam te vere, odmah bih otiao adpatrcs
Uvee, u "Rafaelu", naao sam se s Vajntokom i Griningerom, koji je bio pun istonih kapria. Moda e se jednoga dana za te desastros*** pojaviti jedan novi Goja koji
c se spustiti do apsolutne nule.
A posle - videe se. - Prim. prev.
Precima (tj. "uraro bih"). - Prim. prev.
Stmhote. - Priirt. prev
Ruski ranjenici koji su u umi satima zapomagali izvlaili su pitolj i pucali na nemacke vojnike koji su najzad dolazili da im ukau pomo. To je znak da su borbe sada prele na zooloku ravan. ivotinja koja, ranjena, lei poinje
da ujeda ako joj prinesemo ruku.
Na putevima kuda prolaze konvoji vide se leevi preko
kojih su prele na hiljade tenkova, pa su na kraju bili stanjeni kao folija. Preko njih se ide kao preko preslikaa ili
preko silueta koje se odslikavaju na debelom i glatkom iedu po putu.
Grininger je pretea tipa koji je "iznad svega": ve spo*
soban, u velikoj meri, da odoli bolu i ujedno suptilniji u
opaanju. Paradoksalna meavina. Ali na takvim se verovatno temelji celokupna evolucija; ona prelazi preko sreenog skupa raskrsnica.
Za stolom major koji je pre Prvog svetskog rata dugo iveo u Moskvi i koji je priao o vonjama u saonicama, o divnim
krznima, vrstama kavijara i azijatskim gozbama. Ve danas,
sve to lii na san, na svet iz bajke, recimo: na srednjovekovnu Persiju. Nekibogati trgovac naloio je da se ampanjac
poslui u srebrnim nokirima, ali je naredio da se odmah
odnese kad je video da se gost zgadio. Primer meavine
grubosti i finoe, meavine koja se otad malo promenila.
Nastavio sam da itam Samuila. Suparnitvo Saula i Davida daje obrazac svih konflikata izmeu legitimne moi i
mlade snage. Tu nema kompromisa.
Meu potom, pismo Fridriha Georga, koji izmeu
ostalog pie o poseti traubovima u Nusdorfu - u onoj kui pored koje smo svojevremeno tako esto prolazili odlazeiu Bimausku umu. Pie mi, takoe, o svetlosti u toj kui - o svedosti koja ima neto cvetno, "kao da se u vazduhu
stvaraju slike vrlo svetlih cvetova".
Posle ruka, s Vajntokom sam otiao kod mladog vajara Gebharta, koji se moe smatrati poluemigrantom i kome ovde potajno pomau nai Ijudi. Putem smo jo jednom razmotrili situaciju. ini se da se trojica glavnokomandujuih na Zapadu slau i da e se saekati ishod prolene
ofanzive. Dok smo tako razgovarali, prolazili smo pored
katafalka koji su postavili na Plas de la Konkord - da se oda
poast rtvama engleskog bombardovanja. TVida je defilovalo mnotvo Pariana.
77/
Kod Gebharta smo zatekli kneginju Barijatinski. Gledali smo skulpture, odkojih je, po mome misljenju, najbolja
bila glava mladoga Dreera. Za Klausa Valentinera, kneginja je rekla: "On je kao pela koja sve to uzme pretvori u
med."
Zatim je do mene dola doktorka, pa smo se malo etali
po etvrti antikvara, koji me uvek iznova nagone da sanjam, nagone me isto zraenjemistorijske supstancije koja se u njima nagomilala.
Noas sam sanjao razne ivotinje, meu njima i dadevnjaka s plavim leima i belim stomakom poprskanim
plavim i utim takama. Osobenost tih boja sastojala se u
tome to ih je poput fine i vlane koe proimala ivotna
materija - ta se materija stopila s njima na nain udesno
suptilan i lagan. kriljasto plavo i ukasta belina osnove
nisu se mogli ni sa im uporediti. Takvim sjajem, boje mogu da svelle samo ako u njima udela ima ivot; one lie na
plamenje u kome sagoreva ljubav.
Probudio sam se s pomilju na svoj stari plan "teorije
dei kolori" u kojoj boja treba da se obradi kao funkcija povrine.
To da u njima volim ono to je najdalje, a svakako i ono
to je najbolje - na tome moda poiva hladnoa koju nalaze u meni.
ivot je samo obrub ivota, samo poprite na kome se
vodi borba za ivot. On je spoljanja tvravica napravljena,
na brzu ruku, po merama citadele u koju se povlaimo kad
umremo.
ivotni cilj znai: stei ideju o onom to je ivot. To, dodue, nista ne menja u apsolutnom, kao to misle popovi,
ali pomae pri prelasku.
Ulozi za koje igramo svojim etonima neizraunljivi su,
strano su visoki. Liimo na decu koja igraju za zrna pasulja, a ne znaju da svako to zmo sadri mogunost prolenih
i cvetnih uda.

Vee u Komedi-Fransez, s doktorkom, koja me je pozvala. Uene ene. Jo ima ostrva gde se moe pristati. U foajeu, UdonovVolter koji sedi - starake i detinje crte spajaju se u njemu na udesan nain. Takoe, vrlo je lepo kako
duhovna vedrina lako pobeuje teret godina.

Delo mora dosei taku u kojoj je suvino - u kojoj se
nazire venost.
U meri u kojoj se priblii najvioj lepoti, najdubljoj istini, ono stie nevidljivu superiornost, i sve bezbolnija biva
pomisao da ono propada kao umetniko delo, u njegovim
nestalnim simbolima.
Isto vai za ivot uopte. U njemu moramo dosei taku u kojoj on prelazi na drugu stranu lako, osmotski - u kojoj on zasluuje smrt.
Uvee s novim glavnokomandujuim Hajnrihom fon
tilpnagelom, u okruglom salonu. Razgovarali smo o botanici i o istoriji Vizantije, koju poznaje vrlo dobro. "Andronik" je i danas jedna od kljunih rei. Rekao je da za ta
znanja i za tota drugo ima da zahvali svom esto jadnom
zdravlju; u bolnicama se neretko dosaivao, pa je odluio
da upotpuni svoje oskudno kadetsko obrazovanje. 2 a razliku od svog prethodnika i roaka, on oigledno poseduje
"dezenvoltir"* i, osim toga, kneevsku crtu. Ima lep osmeh,
to mu ide u prilog. To se primeuje sve do posluge, na primer: po nainu na koji ga posluuje.

Prepodne me je posetio Karl mit, s kojim sam pre
mnogo godina u Tibingenu pijanio jednu no i koji se sada nalazi u Lilu kod glavnokomandujueg za Belgiju. Razgovarali smo o njegovom prevodu Bodlera, iz kojeg mi je
proitao "Svetionike".
Zatim, razgovor o situaciji uopte. Rekao je da se danas
vodiborbamanje izmeu\\w\, a vie za.ljude - dase moe
stvamo videti kako ih hvataju i vode na dobru ili lou stranu.
Posle ruka, kod Galimara. Tamo, razgovor o Meimemim
liticama s gazdom Kue, njenim direktorom Stamerofom i
Madlenom Budo-Lamot. Galimarostavljautisakduhovne snage, koliko inteligentne toliko i praktine, koja je svojstvena
dobrom izdavau. Takoe, ima u njemu neto od batovana.
I alje itam Samuila. S Davidom, u zakon ulazi neto
novo - crta elegancije. Vidi se kako se zakon menja ako mu
ovek, iako ga ne kri, slui drugaije. Litije ostaju, ali se u
njimaigra.
* Vidi drugu fusnotu na strani 54. - Prim. prev.
Val - s takvim bogovima suseda Gospod je morao da postupa strano. O njima bismo morali stei sliku koja nam
doputa da ih vidimo ak i u nae vreme, mada su njihovi
oltari ve odavno razrueni. Oni nisu samo miljokazi na putu oveanstva. Dostojevski je Vala viao po eleznikim
stanicama u Londonu.
Nameravam, posle rata, da lektiru uredim po novom
planu koji e kao osnovu imati teologiju.
Pariz, 12. niart 1942.

Pria se da se, posle sterilizacije i ubijanja ludaka, broj
duevno bolesne novoroenadi umnogostruio. Isto tako,
sa suzbijanjem pronje beda je postala opta, a desetkovanje Jevreja dovodi do irenja jevrejskih svojstava u celom
svetu, u kome se rasprostiru starozavetne crte. Iskorenjivanjem se ne unitavaju prauzori; pre se oni oslobaaju.
ini se da beda, bolest i svako drugo zlo poivaju na sasvim odreenim ljudima koji ih nose kao stubovi, i to su
najslabiji ljudi ovog sveta. Zato oni lie na decu koju takoe
treba posebno tititi. Kad se srue ti stubovi, teret pada na
svod. Tada u ruenju nastradaju loi domaini.
Lemurske svetkovine, s ubijanjem ljudi, ena i dece. Zakopava se uasan plen. Zatim dolaze drugi lemuri da ga iskopaju; s jezivim uivanjem snimaju raskomadane i polutrule ostatke. A onda, jedni te filmove prikazuju drugima.
udnog li komesanja pored leine!

Tristitia. Posle podne etnja sa armilom, preko Avenije
di Men, sve do Ri Mezon-Dje. Povratakpreko grobljaMonpamas. Tamo smo naili na grobove Dimona D lrvila i pilota Pegua.
Posle tanjira supe, u Komedi-Fransez. Mizantrop. 21avreme pauze, opet sam potraio Udonovog Voltera. Ovog puta,
naroito je bila uoljiva meavina pakosti i neeg detinjeg.
Frizerka s kojom je doktorka razgovarala o bombardovanju:
'Ja ne plaim. Mrtvi su sreniji nego mi.
'Vi to ne znate."
"Znam. Zakljuujem po tome to se niko jo nije vratio.''
80/
ParL, 15. snart 1942.

etnja u Bulonjskoj umi, s Armanom, po prijatnom
suncu. Saekao sam ga ispod Trijumfalne kapije, pored
nadgrobnog spomenika okruenog utim narcisima i ljubiastim anemonama, u ije su asice ulazile pele. Pomislio sam: u ovom kamenom moru one ive samo od odseenog cvea?
Sada mi esto ovek izgleda kao muenik koga provlae kroz zupanike i izmeu valjaka maine koja mu lomi
rebro po rebro, ud po ud, a on ipak, kao ovek, ne umire,
moda ak dobija.

Uvee je pukovnik pajdel doao u moju sobu; doneo
mi je lanak koji je ternberger napisao o meni u "Frankfurteru1'. Takoe, dao mi je da pogledam nareenja. Kod Knijebola, preobraaj iz Djavola u Satanu sve je oigledniji.
udesna stvar: kretanje u samom srcu atoma odvija se
u svakom kamenu, u svakoj mrvici hleba, u svakom komadiu hartije. Sva materijaivi, i kad nam stvari izgledaju bledo, mi ih ne shvatamo shodno pravom rangu njihove supstancije. Mi vidimo samo senke apsolutnog, samo senke
nepodeljene svetlosti.

Vee kod gospoe Guld u "Bristolu", s Helerom i uandoom, ije sam M uevljeve hronike itao pre mnogo godina.
Znak vazdune opasnosti. Sedeli smo oko lampe, pili
ampanjac iz 1 9 1 1 , dok su avioni brujali, a buka topova potresala grad. Mali kao mravi. Razgovarali smo o smrti. Na
tu temu gospoa Guld je napravila nekoliko lepih opaski
- na primer: da je doivljaj smrti jedan od vrlo retkih koje
nam niko ne moe oduzeti, ak da nas vrlo esto obogauje onaj koji je naumio da nas najvie oteti. Dodala je: sudbina moe da nam uskrati sve velike susrete - ali nikad su-.
sret sa smru.
Kao princip svakog ispravnog politikog dranja navela je: "Ne bojati se." Pomenula je da je jedne veeri, dole u
tropima, videla leptira koji je, na svetlosti batenske lampe, sleteo na macaklinova lea. To je simbolvisoke bezbednosti, rekla je.
Zatim, razgovor o Mirbou. Imao sam utisak da nju sav
ovaj uas privlai - da, za nju on ima,.moda, ari koja jo
ostaje nakon svih uivanja to ih sa sobom donosi luksuz.
Zuando, s kojim sam razgovarao o Bemanosu i Malrou,
a zatim o slici graanskog rata uopte, rekao mi je da je nita
ne ini tako razumljivom kao biograflja Ciceronova. Probudio je u meni elju da se opet pozabavim onim vremenima.
Slike koje se u nama pojavljuju. Sada, dosta esto, vidim sebe, tokom veeri puste i maglovite, na ivici Iberlingenske ume; a onda, u pretprolee, u traiauu, ili kao deaka u Braunvajgu, koji netremice gleda aru na zidu. ini mi se da su znaajne odluke pale dok sam samo sanjao
ili razmiljao.
Moda se, s vremena na vreme, tako opaa, daleko od
svake aktivnosti, daleko od taktovaivotne melodije, Oni se
uju samo u predasima. Tada, u njima, nasluujemo kompoziciju, celinu koja je u osnovi naeg postojanja. Otud
mo seanja.
ini mi se, takoe, da nam celina naeg ivota ne dolazi sukcesivno, ve kao, na primer, u slagalici u kojoj as ovde as tamo dokuujemo, pomalo, smisao. Izvesne muice kod dece starake su; s druge strane, pozni oblici ivota sasvim se neposredno povezuju s detinjstvom.
Moda astroloki znak u kojem smo roeni deluje najjae kada u tihim odajama, sanjajui, sreemo nas same nita ne ulazi; mi, meutim, ulazimo u novu kuu.

Iz Berlina se vratio Klaus Valentiner. Priao je o nekom
jezivom tipu, uitelju crtanja, koji je komandovao specijalnim vodom u Litvaniji i u drugim pograninim oblastima taj vod je likvidirao bezbroj ljudi. rtve najpre, nakon to
su ih skupili na jedno mesto, iskopaju zajednike grobnice, a zatim siu u njih - tada se, odozgo, otvara vatra na
njih, pri emu se stvaraju slojevi leeva. Pre toga, uzmu im
sve, i ono malo prnja na njima, ak i koulju.
Groteskne slike gladi u Atini. Za vreme velikog koncerta Vagnera, trube su na vrhuncima zatajivale jer je oslabljenim duvaima ponestajalo daha.
Pariz,; 4 april 1942.

etnja kroz vrtove Jelisejskih polja u kojima je prvi balzamski miris cvea i mladog zelenila proimao tamu. On je
izlazio, naroito, iz kestenovih pupoljaka.
Posle podne, da bih se malo opustio, u Valentinerovom
studiju. U dvoritu, stari atelje Engrov, a pored visok, vitak
jasen koji kao iz rupe nadire k svetlosti.
Klaus mi je ispriao da mu je otac, stari viking, jednom
obeao petsto maraka ako ga s lepom Francuskinjom koja
je stanovala kod njih obraduje unukom.
Pariz, 5. aprii 1942.

S Helerom i Podevilsom kod Valentinera, gde smo zatekli Rancaua. Razgovor o tome da Ii e se rat, kao to misle
mnogi auguri, zavriti na jesen. Uvee je prolena oluja s
ledom prela preko visokih slemena, a zatim se pojavila
dvostrukaduganaplavosivoj pozadini, iznad starih krovova i crkvenih tomjeva.
Tokom noi, ili ve predzoru, silovito bombardovanje.
Za dorukom, saznao sam da je napad izazvao mnogobrojne
poare, meu njima i poar u anijerskoj fabrici kauuka.
Pariz, 6. april 1942:

Razgovor s Kosmanom, novim efom generaltaba. Saoptio mi je strane pojedinosti iz lemurskih uma na Istoku. Sada smo usred bestijalnosti koju je predskazao Grilparcer.

Rastanak s malom pariskom grupom na Keju Volter. Tamo sam se sreo s Drijeom La Roelom, Koktoom, Vknerom,
Helerom, Dreerom, Rancauom, kneginjom Barijatinski,
dvojicom nemakih potporunika i mladim francuskim ratnikom, koji se istakao u poslednjim ratnim operacijama.
Madlena Budo-Lamot sa eirom od crno-crveno-crnih petlovih pera, kao Mauritanka. Pupe, koga sam takoe eleo
da vidim, bolestan je, naalost.
I po ljudima vidim kako se mnogi i raznoliki rukavci
moje ivotne reke slivaju u ovaj grad kao u kotlinu.

Veerao sam kod Laperuza, s Eptingom i Gro-Menijeom, ijc je lice dobilo izrazito demonske crte. Izgubilo je
ono vedrinu, u korist Luciferove mrane luminoznosti. Rekao je da uskoro u Francuskoj mora potei krv, i to kao putanje krvi koje osnauje pacijenta; da treba paljivo ispitati koga e ta operacija obuhvatiti; to se njega tie, dodao
je, on odlino zna koji krug dolazi u obzir. Taj utisak imao
sam, naravno, i ja.
Posle se razgovaralo o Japanu, koji je on oznaio kao
pravog pobednika u ovom ratu.
Manhajm, 9. april 1942.

U sedam asova ujutro, polazak s Gar de l'Est. Rem me
je dopratio do voza. Nebo je bilo svee-plavo; naroito mi je
pala u oi arobna igra boja u vodi reka i kanala. Verovao
sam da vidim nijanse koje jo nijedan slikar nije video. Plave,
zelene i sive vodene povrine imale six sjaj providnog hladnog kamenja; boja je bila vie od boje: peat i otelotvorenje
tajanslvene dubine koju vidimo u hirovitoj igri povrine.
Posle Kolija, soko boje svetle re, koji je sleteo na tmov
ib. Njive pune visokih staklenih zvona pod kojima se gaje
dinje i krastavci - retorte za najfinlje vrenje u carstvu batovanske alhemije.
Pre Tiokura, na suncu sam proitao nekoliko stranica
Kovaa lanog novca. Kad je ono zalo iza brda, slova su
poela da svetlucaju tamnozelenom bojom.
U Manhajm sam stigao uvee. pajdel me je odvezao sa
eleznike stanice - bio sam njegov gost. Mali Hans - umetnik u nainu na koji se raduje. Takva deca, kao magneti,
privlae ljubav, poklone. Zatim, kerkica, vrlo nena; ako
tokom noi bude bombardovanja, ona sutradan nee da
jede. Ko zna koje breme lei na pleima ena?
Kirhorst, 10. april 1942.

Pre podne, pajdel me je odvezao na elezniku stanicu; s nama je bila i njegova ena. Po meusobnom ophoenju ljudi u vozovima, a pre svega po dranju posluge u
kolima za ruavanje ili u hotelima, vidljivo je pregrupisavanje koje neminovno brie socijalne razlike. To je naroito primetno kada se dolazi iz Francuske.
U Hanover sam stigao kasno uvee. Sa eleznike stanice odvezla me je Perpetua.
Kirhorst, 22. april 1942.

S decom u movari. Dadevnjaka koga je prvi put video,
maliSa je nazvao Vodenim guterom, to mi je drae nego da ga je nazvao pravim imenom; time je ipak pokazao
mo razlikovanja koja je osnova svakog znanja kao to je
zlato podloga tampanju novca.
Kirhorst, 24.\april 1942.

Fragment iz velike rasprave u snu, zabeleen kada sam
se probudio, u est asova ujutro:
Ja: "Najboije je da se prihvatim svoje stare teme, uporedne fiziologije riba."
Perpetua: "Kad su tu rezultati povoljni, on je tako dobre volje da to ak uliva strah i njegovim prijateljima."
Ja: "To mi pokazuje da e budunost biti uasna."
Na podu su leale blede polumesecolike ribe; jednoj
sam stavio kaiprst u grlo da bih naao lezdu koja se mogla napipati kao stoliica.
Kirhorst, 9. maj 1942.

U movari. Prvi put ove godine uo sam kukavicu i njenu proroku pesmu dok sam pri sebi imao mnogo para.
Ali, imka je ne samo naeta, ve je maltene i pojedena. To
sasvim lepo pokazuje prilike u ovoj godini.
Sunao sam se kod tresetita. Boja starih, aovom napravljenih useka prelazi iz masno crne u zagasitu zlatnosmeu. Odmah iznad vode, mahovinaste trake s rosuljom,
kao crveni vez. S kakvom je lepotom i nunou sve to udeeno! Pomislio sam: to je samo jedna do bezbrojnih strana, samo jedan od rezova kroz harmoniju sveta. Kroz tvorevine moramo posmatrati stvaralaku snagu.
Kako se sveano koraa po vlanom crvenkastom tresetu. Ide se po slojevima iste ivotne materije, dragocenije od zlata. Movara je prapredeo i zato krije kako zdravlje
tako i slobodu; kako sam to divno osetio u severnim pustim krajevima.
Meu potom, Valentinerovo pismo u kojem mi saoptava da Galimar tampa drugo izdanje Mermernih litica.
Pie mi, zatim, o poseti "autkasta ov di ajlends"* na Keju
Volter.
Lektira: Tolstojeve pripovetke. Meu njima - Beleke
jednogtnarkera. Dobra je to pripovedaka crta: da nam se
u dnevniku sluge kao u jevtinom ogledalu predoi jedan u
osnovi plemenit ivot koji se na nizak nain proigra. Izmeu naprslina nasluuje se tragina i prava slika.
Naalost, u tom izdanju nisam naao Smrt Ivana Iljia
koju naroito volim.

Odvezao sam se frizeru. Tamo, razgovor o ruskim zarobljenicima koji se iz logora alju na rad po domainstvima.
"Ima meu njima gadnih tipova. Otimaju psima hranu."
Doslovno zabeleeno.

Gospoa Lukov donela mi je Griningerovo pismo, u ko*
jem on tuguje to u "Dordu V1'vie ne postoji okrugli sto
kralja Artura. Zatim, uobiajena kapria.
Njegovi vojnici, nakon to su bili razbili rusku patrolu,
meu mrtvima nali su sedamnaestogodinju devojku, koja se fanatino borila. Kako se to desilo, niko nije umeo da
kae, ali je sutradan nagi le leao na snegu, i poto je zima odlina vajarka koja uva oblike i sveinu, jedinica je
jo dugo imala prilike da se divi lepom telu. Kada je kasnije taj poloaj povraen, esto su se u patrolu javljali dobrovoljci da bi na taj nain jo jednom napasali oi na tom divnom obliku.
Pribliava se odlazak iz Kirhorsta. Opet sam se navikao
na kuu i radnu sobu, a i na batu, ije leje ostavljam u najboljem redu. Perpetua misli da u se na jesen ponovo useliti u parohijsku kuu. Uostalom, videemo... Kako bih rado, starei polako, iveo ovde pored nje. I enja za radom
velika je.
Inae, ona je za udan odnos izmeu mene i lemura
pronala izraz da sam ja "u drugom strujanju".
* Vidi fusnotu na strani 68. - Prim. prev,

Astor, pas prema kome sam bio grub zato to je trao
po lejama. Upravo dolazi masui repom, dok sedim ispod
stare bukve, i gleda me, ne prekorno, ve pre upitno, zamiljeno: "Zasto si takav?" I kao odjek ujem u sebi: "Da, zato si takav?"
Lektira: Dems Rajli, Brodolom amerikog jedrenjaka
" Trgovina . Objavljeno kod Le Normana, Pariz, 1818. Deo
brodolomnika krovoioni nomadi su ubili, a ostale su skinuli dogola i, onako izmuene, vukli kroz mauritanske pustinje.
Tamo se, kao kosturi na suncu, pojavljuju mrtvi gradovi koji
podseaju na vizije emira Muse - jo se vide rupa u bedemu
i naputene opsadne sprave ispred njega, kao dubac pored
tanjira punog koljki. Susret, koji kao da je Po opisao, odigrava se na vrletnoj litici to se iz mora die ravno do neba.
U nju je useena vrlo uska staza, i pre nego to se krene tim
strasnim putem, ijudi obino s jednog izboenja viknu kako bi se uverili da im niko ne olazi iz suprotnog smera.
Jednom, to je propustio da uredi mali jevrejski karavan koji je hteo da stigne do konaita pre nego to padne mrak,
i sudbina je udesila da im istovremeno u susret krene grupa Mavara koji su takoe mislili da je put slobodan. Sreli
su se na sredini ponora, gde nije bilo mogue da se okrenu
ivrate. Posledueguzaludnogpregovaranjajumulisu, onako redom, jedan na drugog, i onaj koji je padao uvek je sa
sobom povlaio u ambis onoga koji ga je gumuo.
Rajiijev stav kao i njegova sudbina pokazuju mo koju
ak i racionalna vera jo poseduje. Usred stranih patnji
ima se uzdanja u Boga i u promisao, kao u efikasan sistem
krivih vrlo nadmone matematike. Za pametna oveka kakav je bio Rajli, Bog je vrhovna, kosmosu imanentna inteligencija. U svojoj veri, ovekse utoliko vie uvruje ukoliko loginije misli. To podsea na rei Fridriha Dmgog:
"Uvek sam isticao da je Bog na strani najjaih bataljona."
Pariz, 20. maj 1942.

U jedanaest uvee doao je olc da me odveze na elezniku stanicu - vraao sam se u Pariz. Perpetua mi je iz
mraka domahivala pravei krugove baterijskom lampom.
Za vreme putovanja, itao sam istoriju panamskog skandala, zatim biografiju berlinskog entomologa Kraca i, na
kraju, zbirku antikih pisama, od kojih su mi najzanimlji-
vija bila ona Plinija Mlaeg. Gledajui polja i baste pored

kojih sara prolazio, uhvatio sam, onako u letu, nove rasporede, za moju batu u Kirhorstu.
Na eleznikoj stanici u Parizu, iako sam stigao sa zakanjenjem, saekali su me Rem i Valentiner. SValentinerom
sam jo otiao u njegov studio, da bih tamo uz olju aja
posmatrao stare krovove, koji su se, posle oluje, ocrtavali
u prozranoj vlazi.
Pariz, 21. m aj 1942.

Meu potom koju sam ovde zatekao, Griningerovo pismo s novim kapriima. Dok sam ga itao, ponovo sam
razmiljao o tom duhu i njegovom smislu za geometrijski
razvoj moi. Moda su takvi tipovi jo nepoznati drugim
narodima, madaih je Dostojevski nasluivao. Naravno, boljevizam, kada se meri skalom najjaih meu tim likovima
romana, svodi se na neto to je poprilino umereno.
Izvesno je da samo takve prirode koje poznaju princip
moi na kojem je sagraen svet, i koje dolaze "odozgo" umeju da se suoe s pobunom svetine, s pobunom koja pustoi
svet. Oni su kao zmije pridodati hordi pacova koji hoe sve
da izgrizu. Oni oseaju privlanost gde drugi uzmiu; uasnim svctkovinama kojima lemuri seju strah, oni se pribliavaju mirno, s luciferskom vedrinom, i ukljuuju se u igru.
Takoe, oni su prijatelji muza, kao to je to Sula bio. Eto
supstancije koju Petar Stepanovi nasluuje u Stavroginu.
U ovdasnjoj tajnoj borbi za vlast Grininger je bio taj koji je Knijebolove pokusaje da se ovde uvrsti sa svojim organima ako ne osujetio, a ono bar odloio za godinu dana.
Zatim, takve prirode oive, kao Stavrogin, neuspeh zato
to se raspadne i tanki rukovodni sloj koji bi bio potreban
da pokrije operacije - u ovom sluaju generalitet.

Posle podne kod Plona, Ri Garansjer, zajedno s Pupeom, koga sam zatekao u vrlo jadnom stanju. Kao najlepu
posvetu koju je ikad proitao u nekoj knjizi naveo je: "A
Victor Hugo, Charles Baudelaire."* Razume se, poto nijedno otkrie ne dosee dubinu supstancije. Stei ime znai, u tom smislu, dati mu supstanciju tako to se svakom
od njegovih slova daje najvea teina.
'Viktoru Igou, arl Bodler." - Prim. prev.
Isto vai za jezik uopte. "Vie svetlosti" moe svako rei, ali se tek kod Getea pokazuje bogatstvo koje se krije u
tih nekoliko slogova. Tako pesnik daruje iz jezika, kao to
to svetenikradi s vinom - svi uestvuju u njegovom inu.
Uvee sam, u "Rafaelu", pijui jak grog, itao Batei drumove. Rekao bih da je tekst, u Becovom prevodu, izgubio
neto od reljefhosti, ali da se teno ita.
Pariz, 23. tnaj 1942.

Uza sve tekoe svog poloaja, naroito u "Maestiku",
esto mi se, kad pogledam druge, uini: "Ti ovde nisi uzalud; sudbina e ve rasplesti vorove koje je uvezala; zanemari, stoga, brige. Smatraj ih privienjima."
Takve mi misli izgledaju, tada, maltene nedopustive.
Dodue, kad je re o opasnostima koje se pojavljuju u snu,
pouzdano se zna da e one nestati s buenjem - ali, danju,
ne sme se igra suvie prozreti. Mora se ona ozbiljno shvatiti, jer e vas inae deca nasamariti. Mora se iskreno sanjatisasvima.
Jednoga dana mi emo se isto tako uditi to nas ivi ne
vide kao to se danas udimo to do nas ne dopire ni najslabije svetlucanje iz carstva duhova. Moda su te realnosti sasvim blizu jedan do druge, ali s razliitom optikom,
kao mutna i sjajna strana ogledalske folije. Dolazi dan kada se ogledalo okree i kada se njegova srebma strana zastire florom. Dolazi nam no u koju smo, tokom svojih noi, prodirali samo pipcima.

Posle podne, Kej Volter. Duh se divno oputa pred prizorom starih krovova. On tamo boravi, daleko od atomizovanog vremena. Sem Valentinera, zatekao sam jo Rancaua, Madlcnu Budo-Lamot, ana Koktoa i glumca Marea.
Razgovaralo se o biljkama - od Koktoa sam uo da treslicu ovde zovu vrlo lepo: "oajanje slikara".
Pariz; 30. maj 1942.

Od dva do etiri ujutro, Englezi su preletali grad izbacujui bombe na zavoju Sene. Budio sam se iz snova o ostr-
vima, bastama, ivotinjama, i nastavljao da dremam; prenuo bib se s vremena na vreme, kada bi se neki od aviona
pribliio izbacujui bombe. Ali, aki u snu, znao sam ta se
ogaa, i nadzirao sam opasnost. Covek veruje da njome
upravlja u snu.
Tupi udarci krhotina po pustim ulicama - slicni udarcima meteorita u lunarnom predelu.
Popodne u Bagateli, gde sam se divio raznim vrstama
pavita, ije su plave i srebrnosive zvezde ukraavale zid. Rue su ve procvetale. Naroito mi je pala u oi jedna "Mevrauv van Rosem". Jo zatvoreni pupoljak bio je, pri osnovi, jake ruiastoute boje aja; buktave ile penjale su se
k njegovom oroenom vrhu crvenom kao breskva. Liio je
on, tako, na neno ispupenu dojku punu cmog vina. Miris mi je bio prijatan i jak.
Pariz, 1. ju n 1942.
Popodnevna etnja do Plas de Tern s njegovim asovnikom blizu apoteke. Zatim, u "Maestiku". Danas se izmeu
oficira kreem kao onda meu zoolozima u naputjskom
akvarijumu. Posmatramo dve potpuno razliite strane jedne te iste stvari.
Uvee sam, kod Valentinera, prvi put video Antija Tomu.
Kosman, novi ef, ispriao mi je da je nas stari dmg N.
pre nekog vremena izvrio samoubistvo tako to je na strelistu, gde je nadzirao gaanje, pitolj, odjednom, umesto
u metu uperio u sebe i opalio.
lako je proteklo vie od deset godina od moga poslednjeg susreta sa N., ve sam tada kod njega primetio napetost, izvesnu poremeenost, usiljenu moralnost. U takvim
prirodama, samoubistvo se priprema kao pucanje u prezategnutoj stmni.
U vensenskoj umi. Prisetio sam se svojih etnji i briga
iz minule godine. Otiao sam da posetim i svoju staru kuepaziteljku, preko puta tvrave. S tim prostim Ijudima ovek razgovara kao s decom - ne iskrsavaju prepreke izmeu
rei i njihovog znaenja. Takoe, dobro je, u ovakvim vremenima, imati meu njima malu klijentelu. Postoje okolnosti u kojima oni mogu vie pomoi nego bogati i moni
ljudi.
Pariz, 4. jun 1942.
Pre podne, stigavi iz Belgije, Karl mit je navratio kod
mene. Razgovarali smo o njegovom prevodu Cveazla, zatim o svetu u njegovoj erotskoj hijerarhiji i o lovcima na
snove, meu kojima navodi vrstu ljudi koji poput parabolinih ogledala hvataju snove drugih ljudi i ostvaruju ih u
svom ivotu. Oni im mogu podii ali i oboriti cenu.
U trenutku kada je polazio, pomenuo je svog etrnaestogodinjeg sina. koji mu pie pisma o stilskoj razlici u reenicamaTolstoja i Dostojevskog i koji je odlian crta. Zaudio sam se to je prvi put govorio o tako vanom odnosu u svom ivotu, iako smo u naim susretima ve doticali
mnoge tcme.
Pariz; 5. jun 1942.

Jutro, Rem se odjavljuje u ratnoj uniformi. Od poetka
rata pratio me je kao ordonans, i u takvoj vezi jo ivi neto od starog odnosaizmeu viteza i titonoe, zato se s tugom rastajem od njega. Uvee kod Valentinera, gde je vreme sasvim neprimetno, bezbolno proticalo dok smo posmatrali stare tornjeve i krovove.
Meu potom, pismo izvesne groflce De Kargue, iz kojeg govori duhovna odvanost. 'Ve pet vekova moja porodica ivi u istoj kui. Moji preci bili su korsari kraljevske flote,
a kasnije, uveni uani. Tako smo ostali poprilicno divlji."
Zatim me pita zato naglaavam da ene postaju inteligentnije - u Francuskoj, kae ona, ene su uvek intuitivnije i breg duha. Nastavlja: mnogi mukarci, svakako radi
duhovne gimnastike, inteligentno govore i misle, ali kako
malo njih postupa i ivi zaista inteligentno.
Perpetua mi pie da bata lepo napreduje; u pismu mi
je poslala cvet minuice koji je otkinulau jcdnoj od leja.
Naiao sam na lepu reenicu - da se ovek nikad nee navii na gubitak slobode. To je osnovni znak po kome se slobodni ljudi razlikuju od robova. Veina sveta pod slobodom podrazumeva nove oblike ropstva.
91/
Pariz, 6. jun 1942.

U Prvom svetskom ratu, pitanje koje smo imali da resimo glasilo j e da li je jai ovek ili maina.
U meuvremenu, stvari su napredovale; danas je re o
tome da li da svetom gospodare ljudi ili automati. To pitanje
stvara rascepe to se razlikuju od onih kojima je svet podeljcn na nacije i grupe nacija. Tu je svako na svom borbenom poloaju. Zato se duhovno ne moemo sasvim sloiti ni sa jednim partnerom; postoji samo vee ili manje pribliavanje. Moramo, pre svega, suzbiti u svom srcu ono to
hoe da se tu stvrdne, da se pretvori u metal i kamen.
O
marionetama i automatima - spustanju na njihov nivo prethodi gubitak. To stvrdnjavanje vrlo je lepo opisano
u bajci o staklenom srcu.
Automatizmu vodi porok koji je potpuno postao navika - tako strana kod starih prostitutki, koje su se pretvorile u jednostavne maine za zadovoljstvo. Isti utisak ostavIjaju i stare tvrdice. One su se svim srcem vezale za materiju, i ive u metalu. Ponekad preobraaju prethodi posebna
oluka; ovek se odrekne svog spasenja. Opta metamorfoza u automatizam, koja nam preti, mora se temeljiti i na
generalnom poroku - ispitivanje toga bio bi zadatak teologa, koji upravo nedostaju.
Slika takvog natoveka u trenutku kad se, s probuenom slezinom i ranama ispunjenim konjskom dlakom, savija na pokidanim mekim seditima svojih kola. Vest, poput mutnog plamena radosti, obasjava pakao koji je on
stvorio. Ako neko hoe da izigrava opasnog tipa, mora biti nepovrediv i neosetljiv na bol, inae je, kada doe trenutak unitenja, predmet izrugivanja.
U podne u "Maksimu", kud su me pozvali Moranovi. Izmeu ostalog, razgovarali smo o amerikim i engleskim romanima, posebno o M obi Diku i o Uraganu na Jamajci\
knjizi koju sam itao pre mnogo godina u Steglicu, i to s
munom napetou, kao neko ko gleda kako deci daju britvu da se igraju. Zatim, o Riobradom, i o Landriju, koji je
ovde, u jednom predgrau, ubio sedamnaest ena. Konano, neki slubenik na eleznici primetio je da on uvek kupuje samo jedn u povratnu kartu. GospoaMoran je rekla
da mu je bila kominica. Posie suenja, neki sitni kafedija kupio je kuu zioina i nazvao je AugdUon du oyer*.
U Ri Roajal, prvi put u ivotu, video sam utu zvezdu nosile su je tri devojke koje su pored mene prolazile drei se ispod ruke. Te oznake poele su jue da se izdaju; oni
koji su ih dobijali morali su, zauzvrat, dati jednu takicu
svoje kartice za odeu. Po podne, zvezdu sam viao ee.
Takvu stvar, i u linoj istoriji, smatram datumom koji se ispisuje masnim slovima. Takavprizormora izazvati reakciju
- odmah mi je bilo neprijatno to sam u uniformi.
Pariz, 9- jun 1942.

U kosmosu je, moda, najmanje udesno ono emu se,
kod njega, duh najvie udi. Dakle, o udesnosti kad je re,
svejedno je da li postoji jedan svet ili postoje milijarde svetova.

Popodne u Bagateli. Tamo mi je armila ispriala da su
ovih dana hapsili studente koji su utoj zvezdi dodavali razne rei, na primer: "idealist" i sl., i demonstrativno se etali Jelisejskim poljima.
To su Ijudi koji jo ne shvataju da su vremena diskusije
prola. Takoe, oni pretpostavljaju da protivnik ima smisla za humor.
Oni, dakle, lie na decu koja, maui zastavicama, idu da
se kupaju gde ima ajkula. Rade tako da ih lake prepoznaju.

Lektira: itija muenika Crkve uJapanu oca Profilea, Pariz, 1895.
Tu se navodi primer odgovora koji nadvisuje pretnju:
u decembru 1625, Monika Nezan, s muem i kerkicama,
nasla se pred sudom zato to je dala utoite jezuitskom
ocu an-Baptisti Zoli. Kad su joj sudije zapretile da e je
skinuti golu, sama je razvezala pojas i uzviknula: "Nita me
nee naterati da poreknem Hrista; pre u sa sebe stri ne
samo odeu, ve i kou."
* Kod cvrka na ognjitu. - Prim. prev.
Popodne kod grofice De Kargue. Razgovarali smo o ishodu ovog rata: ona se kladi na Nemce. Zatim, o engleskom drutvu i o erilu, s kim se nekoliko puta srela. Ona
misli da njega viski konzervira, kao to rakija konzervira neke vrste ljiva.
Pariz, 22. ju n 1942.

U podne kod Berea, gde sam kupio M oj dnevnikLeora
Bloe. O izreci koju je stavio ispod naslova: "Le temps est
un chien qui ne mord que les pauvres"* moglo bi se raspravljati jer vreme ujeda sav svet. Ono je demokratski princip nasuprot aristokratskom prostoru. Zato se ono ne moe zakupiti, i niko svom ivotu ne dometne ni sekund.
Zatim sam malo prelistavao izdanje Epigrama i pesama
Johana Kristofa Fridriha Hauga, Berlin, Unger, 1805. Izreka In brevitate labor**, koja prethodi epigramima, uinila
mi se vrlo lepom - ve i zato to daje egzistencijalnu pouku, kao dobar pedagog. lako cena oba toma nije bila mala,
kupio sam ih zbog epigrama iznad mosta, epigrama koji mi
je prvi pao u oi:
Bvo lepog mosta - jak je i nebo bode!
Samo ispod njega jos da ima vode.
Pariz; 24. jun 1942.

Popodne u Bagateli. Tokom dueg druenja s nekim upoznajemo i njegovu istoriju, koja se kroz njegovo avrljanje i
prianje sklapa kameni po kameni. S njim se zbliavamo.
Lektira: AfemoanAleksandraDimeiZteT't^feMonterlanove. Da ne bih zaboravio mesta koja su mi privukla panju,
mislim da je najbolje da na margini stavim znak i da broj stranice zabeleim na kraju knjige, s kljunom rei. U tu svrhu,
mogao bi se u knjizi zalepiti listi koji bi, kao exlibris, nosio ime vlasnika. Tako se ne gubi mnogo vremena u traenju.
Pariz, 27. ju n 1942.

Popodne kod Grijela - da vidim ta je s kutijom za moje dnevnike. Tamo sam, u ruci, merkao malu lobanju koja
'Vreme je pas koji ujeda samo siromane." - Prim. prev.
**Teko je biti kratak. - PrJm. prev.
potie iz vremena Anrija IV i koja je vrlo lepo napravljena

od bukovine. Jedna njena polovina jos je pokrivena koom, druga je gola, a iz onih duplja puzi zmija. Dok sam
je razgledao, iznenadili su me Vimer i Madlena Budo-Lamot, koji su sluajno prolazili pored izloga. Sto je grad vei, to nam takav susret izgleda zabavniji, smisleniji.
Zatim, kod Valentinera, koji mi je iz Berlina doneo pozdrave od Karla mita. Odatle sam otiao kod Floranse Anri,
fotografkinje, Ri Sen-Romen, koja stanuje na poslednjem
spratu i koja tu ima iep vrt. Zamolila me je da joj obreem
paradajz, i miris ukovrdanog lia, na koji su mi se, posle
toga, oseale ruke, izazvao je u meni enju za Kirhorstom.
Pariz, 29- jun 1942.

Jue, u nedelju, izlet u Sen-Remi-le-evrez. Od snova,
u seanju mi je ostao prastari bedem tvrave. Stajao sam
tamo s Perpetuom, i gledali smo kako iz rupe na tronom
zidu puzi bleda zmija. ivotinja je bila boje meseca, a na
potiljku je imala ovaini uperak koj i je bio razdeljen po sredini. Posmatrali smo kako se uz kulu penje izmeu trulih
leskovih patrljaka, sve dok nije nestala u sanduastom
otvoru koji je nastao padom pukarnice.
Mora da je bilo jo nesto to nam je u svemu tome bilo
jako udno - verujem da nam je taj zid oduvek bio poznat
i da nikad nismo primetili ni najmanji trag takve stanovnice. Ali zidovi i kule uvek su bili puni tajni.
Taj san gotovo da sam, jutros, potpuno zaboravio; proziran je on postao kao zmijska koa, a sad, u podne, javlja
se sa svim pojeinostima.
uperak treba, svakako, shvatiti kao vladarski znak, kao
nesto nalikkruni, ili bar kao ljudsku crtu. Ali on deluje odvratno, ba kao to uopte ljudske crte pre degradiraju ivotinju.
Truhe (sanduk) verovatno dolazi od truen (poveriti). S
tim u vezi je i re Hustrue koja znai "supruga", "domaica", i koju sam proitao na nadgrobnim spomenicima u severnim krajevima. Zatim, Tmc/eza "vetica1- tu, ono to je
tajno, skriveno, dobija gadno znaenje. I trudeln (vrtlono
leteti) spada u tu porodicu: tako vetice putuju vazduhom.
Saznao sam da je malom sada. bolje. Poslednjih dana.
pritiskale su me vesti o njegovoj groznici, kaljanju, o n/e-
govoj mrsavosti. Dananjem oveku, s njegovim radiom i

njcgovim telegramima, nedostaju, u stvari, sredstva da izdaleka deluje efikasno u takvim sluajevima. Mi verovatno,
u izvesnim snovima, postignemo vie nego celokupna tehnika energija.
U podne je stiglo Perpetuino drugo pismo od 26. juna,
u kojem mi kae da je tokom noi na Kirhorst palo devet
bombi; eksplodirale su na pasnjaku iza kue pekara Kenea
i mnogim kravama otkinule glavu. Dvoumei se da li s malim da sie u podrum ili da ostane gore, izabraia je potonje;
inilo joj se da je suvie opasno da malog uzima iz postelje.
Blizina lemura i njihovih mranih sveanosti budi enju za arhipelazima i svetovima zvezda nekretnica, ije se
prostranstvo pozvanome otkriva s one strane litica i tesnaca smrti. Oseamo da smo tamo kod kue, a da smo ovde
u tuini.
Magi Grininger predala mi je pismo Fridriha Georga, iz
kojeg, na svoju radost, vidim da je sada bolje raspoloen.
Lektira: Monterlan, Devojke, jedna od knjiga koje mi je
poslala grofica De Kargue - podsea me na Opasne veze.
Izvesne odlike lova na visoku divlja dobro su date, pre svega hiadnoa posmatranja usred fascinacije. U potpunom
proimanju nevinosti i svesti i u stvaranju molelcula od tih
dvaju elemenata nalazi se jedna od oznaka duhova naseg
vremena. Smesa uspe sam retko kad, budui da se njene
dve komponente unitavaju ako ih priroda ne spoji na poseban nain.
U knjizi je re o jednoj prijateljici koja, pijui vodu na
izvoru, proguta zmijsko jaje. Posle nekoliko godina, radiografija pokae u devojci zmijsko telo. I tu ukrtanje slika
jednog sasvim ranog i jednog sasvim spoznatog sveta.
Nastavio sam da itam M em oarcAleksandra Dime, koje neki znalci vie cene nego njegove romane, ali od kojih
sam ja saviadao samo nekoliko stranica, iako nerado ostavljam knjigu koju sam tek poeo da itam. Nevolja s takvim
memoarima jeste u tome to je njihovpisac nemaran prema tananim i blagim uscima - on primeuje samo one
prodorne, koje zatim jo pojaava. Tako se kroz njegove
knjige ide kao preko livada na kojima se nalaze natprirodno veliki cvetovi, ali nedostaju trava i mahovina.
Plima i oseka. Kad izdiemo vazduh, kad spavamo, sanjamo, plimno-oseni pojas biva vidljiv sa svojommorskom
travom i koljkama, morskim zvezdama, morskim piodovima izmeu arenog kamenja. Tada dolazi duh, kao brza
bela ptica s crvenim nogama, i skupija plen.
enja za smru moe da postane jaka, sladostrasna
kao enja za osveenjem na obali svetlozelenog mora.
Pariz, 4. ju l 1942:
Uvee u "Tur d'Aranu", u srebrnoj kuli u kojoj je ve
Anri IV jeo patetu od aplje i s koje se, kao iz "dajning ruma" velikog aviona, vide Sena i njena ostrva. U veernjem
sjaju, voda se biserasto ljeskala. Lepa je bila razlika u boji
izmeu alosne vrbe i njenog obrisa u vodi - srebrnozelena boja lia, utonula u samoposmatranje, malo je potamnela u talasima.
Ima se utisak da ljudi koji se tamo gore goste, jedui tabinjae i uvene patke, gledaju ispod svojih nogu - s demonskim uivanjem, poput figura na otvorima oluka - sivo more krovova ispod kojih ivotare oni to gladuju. U ovakvim
vremenima, jesti, dobro i mnogo jesti, daje oseanje moi.
Pariz, 5Jul 1942.

Meu potom, pismo Kiemensa Podevilsa iz Harkova,
u kome mi o Rusima iznosi stvari sasvim drugaije od onih
koje se obino uju. Na primer, pie o nepristupanosti ak
i prostih Ruskinja. Smatra da je boljevizam samo okrznuo
snagu ruskog naroda.
Izvesni snovi ne mogu se zabeleiti. Oni se vraaju iza
starog saveza i razgrauju divlju pramateriju oveanstva.
Mora se preutati ta se tamo videlo.
Seanja imaju crtu obrnute uzronosti. Dok se svet, u
svom delovanju, mnogostruko, poput drveta, grana, u seanju on se sputa u preplet. esto mi se, dokse priseam,
ini kao da iz mora izvlaim okrek - svenji koji je u jednoj taki postao vidljivi koji polako, sa svim njegovim krajevima, iznosim na svetiost.
Prolost i budunost ukrstaju se u neprostornosti, kao

u suenju peanog sata - mora postojati taka s koje su
one jednake, kao predmet i njegova slika u ogledaiu. Na tu
taku odnose se, u moralu, krivica i kazna, i gvozdeni zakon uzronosti u logici. ovek od umetnosti nasluuje u
borbi jedinstvo, skriveni identitet sveta; njegova je dunost
da ga objavi u pesmi. Po tome ga prepoznaju:
O, krila nam daj kako bismo
Vemo preli tamo i vratili se.
Lektira: Leon Bloa, M oj dnevnik- imam ga u konom
povezu ljubiaste boje, pa mi dodir priinjava zadovoljstvo.
Taj duh sadri neto gusto, ukuvano, kao orba od riba i
ijuskara koja se dugim kuvanjem zgusnula. Vrlo je dobro
da se ita kad se pokvari apetit suvie bljutavim jelima. Inae, ovog puta zapazio sam odnos ili, tanije, podudarnost
izmeu njega i Hamana - ona se ogleda u kretanju k apsolutnom, i poreenje ta dva pisca dalo bi dobru studiju.
On dvaput pominje da ga mrtvaci nou bude, bilo da
mu kucaju na vrata ili da uje njihova imena. Tad ustane i
pomoli se za njihovo spasenje. Dakle, moda mi dananji
ijudi ivimo od snage ne samo nekadanjih, ve i buduih
molitvi koje e se izgovoriti posle nae smrti.
Taj duh je najjai u svom odnosu prema smrti - tu mislim na ono lepo mesto iz jedne njegove dmge knjige na
kome kae kako smrt teko da znai veu promenu za nas
nego za lep nametaj s koga se brie praina.
Ipak, odbojan je njegov razuzdani pamfletizam, kao, na
primer, kad kae da su Ijudi jedvadostojni da prazne nokire po bolnicama ili da stmu skorele tragove po nunicima neke pruske peadijske kasarne. On u mrnji ide do take kada se ona pretvara u uivanje. Primera radi, u prii o
raspopu koji u jednom novinskom lanku kae da je ostavljao utisak na ene kada je nosio mantiju, i da je, ako je
hteo, lako mogao da povali bilo koju.
U podne, kod Prinijea, s Griningerom i njegovom mladom enom. Imao je mnotvo novih kapria, i pokazao mi
je fotografije iz Rusije, od kojih me je jedna naroito ganula: devojkakoja, ranjenau borbi, leiu sanitetskoj stanici.
Vojni lekar, da bi joj dao injekciju u stranjicu, sklonio je

haljinu. Vidi se da ona plae, ne odbolova, ve zato to oko
nje stoje vojnici kao oko ivotinje uhvaene u mreu.
Uvee sam proitao pesmu Fridriha Georga o plavom
kremenju, pevanje o kamenom dobu.
Pariz, 9ju l 1942.

Ako zatvorim oi, s vremena na vreme ugledam mraan
predeo s kamenjem, liticama i brdima na ivici beskonanosti. U pozadini, na obali cmog mora, vidim sebe, siusni lik
koji kao da je kredom nacrtan. To je moj istureni poloaj,
uza samo nitavilo - tamo dole, na ivici provalije, borim se
za sebe.
Ovih dana, lipe u cvetu - ini mi se da nikad nisam tako
jako, tako duboko oseao njihovmiris.
U prevodu Karla mita, itao sam Bodlerove "Make";
naroito je uspela druga strofa:
Nach Wissen gierig und nach tiefen Liisten,
Sind ihnen lieb das Schweigen und die Nacht;
Zu Rennern htte Hades sie gemacht,
Wenn sie der Knechtschaft sich zu beugen wussten.
(One, ti prijatelji i nauke i slasti,
U moku, stravi mraka provodile bi sate,
I Ereb bi ih uzeo za svoje grobne ate,
Kad bi im ponos mogao svom jarmu da podvlasti.*)
U dve poslednje strofe lepo se opisuje preimustvo ne
samo maaka nad psima, ve i mira nad kretanjem uopte.
Pariz, 11. ju l 1942.

Popodne kod Vaientinera; tamo sam sreo Andrija Tomu
sa enom. Kod Tome se vidi amalgam mladosti, siromatva
i dostojanstva, koji, povezan s njegovom bistrinom, daje
sudu neto nepotkupljivo. ena, koja jo ivi sa svojim n>
diteljima, neobino je graciozna. Prijatno sam se iznenadio kada mi je rekla: "Vi u jeziku traite izraz koji stvari opisuje jasnije nego realnost. Jabih elela da to isto pokuam
u pozoritu, ali s celim telom, a ne samo s glavom."
* Prevod Nikole Bertolina. - Prim. prev.
Ohrabrivao sam Tomu da podstie talenat svoje ene;

on ipak misli da je to teko i da je, to se realizacije darovitosti tie, ovek u stvari potpuno sam.
"Ali oveku moe da koristi pomo drugih."
"Pre verujem da je darovitost ta koja sama sebi pomae."
O
Monterlanu, koga sam uporedio s topovskim uletom,
Toma je rekao: "Da, ali on ne prodire ba duboko u stvari."
Stari krovovi opet su bili prelepi - esto mi se ini da se
lepota iskristalise tek pod pritiskom vremena. Moram sebi
svakodnevno govoriti da u bilo kom trenutku moe doi
signal za polazak pri kome u, kao Bijas, sve svoje poneti sa
sobom, a sve drugo ostaviti - ak i svoju kou, ako se mora.
Posie, kod armile; veerao sam kod nje, i razgledao
njen kalendar.
Pariz, 12. ju l 1942.

S nekom enom u prodavnici u kojoj se mogu kupiti jestive zmije. Prodavac je otvorio ladicu i nemarno zavukao
ruku, da bi zatim pokazao ivotinje koje je drao po sredini.
Pre nego to bi ih uruio kupcu, stavio bi im malu brnjicu,
a iz nje bi zmijski roii izvirivali kao pipci. Za primerak
osrednje veliine platili smo dvanaest ili etmaest maraka.
Kad sam se probudio, nastojao sam da dokuim ko je
bila ona ena. Takvabia donekle su nam poznata; esto se
vise osoba, sestra, ena i majka, nalazi u njima, kao ispod
vela - ispod pramaterije enskosti. U nerazgovetnoj potki
mi se nasluujemo, ali se ne poznajemo.
Popodne kod Valentinera - pre nego to sam kod njega
otiao, malo sam preturao po izloenoj robi na kejevima. Kupio sam knjigu Doctrina M oriendi koja je tampana 1520.
i koju je, prema rukom ispisanoj beleci, u etmaestom veku napisao an erson, uvar kaptolskog peata u Parizu.
S dmge strane, beleska Baliza, bibliotekara Kolberovog,
pokazuje da je taj primerak stajao u Bibliotheca Colbertina.
Kasnije, s doktorkom u Luvm, da razgledamo skulpture. Zajedno smo veerali, veselo askajui.
Pzriz, 14. ju l 1942.

Trebalo bi imad zalihu dobrih knjiga tampanih na novinskoj hartiji, za itanje u kupatilu ili na putovanju - a posle da se bace.
Satnica za Kirhorst. Dva veernja asa morao bih da iskoristim za "razmrsivanje klupka" - za pregled i sreivanje knjiga, iseaka, rukopisa, dnevnika, prepiske. Curaposterior*
Pariz, 16. ju l 1942.
Preda mnom na stolu pet gladiola u vazi - tri bele, jedna svetlocrvena i jedna boje lososovog mesa. Gladiole naginju destilovanimbojama; iza svetlosne snage njihovih istih boja gotovo da se povlai ivotna materija cveta. Otuda, takoe, kao prema svakom istom i preistom obliku,
oseanje praznine i dosade, koje teko moe da se izbegne prilikom posmatranja tog cvea. Ipak, one - naroito njihove bele vrste - nameu i teoloka pitanja.
Zavreme podnevne pauze, kod Berea, gde sam preturao po knjigama. Kupio sam Useovu M onogm fiju o aju,
Pariz, 1843, s lepim gravirama; naalost, moljci su malo
otetili povez. Zatim, Sen-Didijevo delo Grad i republika.
Venecija, Pariz, 1660, tampao De Lin. Povez je vrlo lep i
neoteen; knjiga je sva u pergamentu, s uvrenim uglovima i pergamentnim proivom. Na kraju, Lotreamon,
Predgovorza buduuknjigu, objavljen 1932, takoe u Parizu, velikom gradu knjiga.
U povratku, osetio sam potrebu da neto napisem, pa
makar samo jednu ili dve kratke prie. Pomislio sam na Rajlijev brodolom, a zatim na priu o istau cipela na Rodosu, koju ve odavno imam pred oima.
Pariz, 18. ju l 1942.
Snovi o arhitekturi, u kojima sam video stare gotske
zgrade. Nalazile su se u naputenim vrtovima; i niko nije,
usred tih usamljenosti, shvatao njihov smisao. Pa ipak, izgledale su mi, na neobjanjiv nain, jo lepe; u njima se videlaforma koja je takode svojstvena biljkama i ivotinjama
- via priroda. Pomislio sam: sazidali su ih za samoga Boga.
Popodne kod fotografkinje floranse Anri. Pre toga, odmah iza ugla, kopao sam po knjigama. Tu sam, izmeu
ostalog, kupio Ljubavi Karla de Goncage Dj ulij a Kapoede,
tampane oko 1666. u Kelnu. Unutra, stari exlibris\ Perardua gradior** kome sada, na suprotnoj strani, dodajem,
slauise, svoje: Tempestatibusmaturesco***
Potonja briga. - Prim. prev.
** Prolazim kroz tegobe. - Prim. prev.

'** Sazrevam kroz nevolje. - Prim. prev.
Jue su ovde hapsili Jevreje radi deportacije - roditelje

su najpre odvajali od dece, pa se po ulicama ula kuknjava. Nijednog trenutka ne smem zaboraviti da sam okruen
nesrenicima, najveim muenicima. Ako bih to zaboravio,
kakav bih ja bio ovek, kakav bih bio oficir. Uniforma obavezuje da se osigura zatita gde god se moe. Ima se, naravno, utisak da se ovek mora za to boriti s milionima protivnika, kao Don Kihot.
Pariz, 19\ju l 1942.

Popodne na Per-Lasezu. Tamo sam se, sa armilom, etao izmeu spomenika. Sasvim sluajno, naleteli bismo, s
vremena na vreme, na uvena imena u lavirintima grada
mrtvih. Tako smo nasli kamen generala Vimpfena, s maem
oko koga se na traci uvija re Sedari? Znak pitanja na nadgrobnom spomeniku bio je za mene neto novo. Zatim,
Oskar Vajld, kome je spomenik podigla neka bogata itateljka, neukusno - genija koji ga pokriva svojom senkom
vidimo kako uzlee pod teretom krila tekih nekoliko tona, u venoj patnji. Pored staze pokrivene mahovinom, u
senci drvea, koja kao put zaborava usred tronih spomenika vodi k udoljici, Kerubinijev grob okrunjen urnom u
ijem se podnoju svija belouska. Pored, openov grob, s
mennernim medaljonom.
Naroito u svojim zapustenim delovima, to je groblje
vrlo lepo. Tu i tamo, s oborenog kamenja zasvetle rei utehe,
kao: Obitus vitae otium est.1
* Pomislio sam na legije koje tu
poivajij~~Da b iê~prirfltfe-~njihove armije, koje se staino
uveavaju, nijedan prostor nije dovoljan; treba se posluiti nekim drugim principom. One nalaze mesta u leniku.
Taj dodir bia koje zatim nestane, dodir crnim ezlom,
ipak je neto najudesnije na svetu. S tim se ne moe uporediti roenje, koje je samo pupljenje iz nama poznatogivota. ivot lei u smrti kao malo zeleno ostrvo u cmom moru. U to pronii, makar samo do obruba, do podruja gde
se uje huk talasa, eto prave nauke u odnosu na koju sva
fizika i tehnika nisu nita.
Povratak u grad zaobilaznim putem. Krilati duh Bastilje,
sa svojom bakljom i karikama pokidanog lanca, koje dri
u mkama, izaziva u meni, kad god ga vidim, svaki put jae,
oseanje vrlo opasne i dalekosene moi. On ostavlja utisak velike brzine i velikog mira. Vidi se genije napretka visoko uzdignut, u kome ve ivi trijumf buduih poara.
* Odlazak 1z ivota je odmor. - Prim. prev.
Kao to su se, radi njegovog ustanovljenja, spojili duh svetine i trgovaki duh, isto je tako u njemu jarost povezana s
merkurovskom ostroumnou. To vie nije simbol; to je
pravi kumir obavijen strano jakim isparenjima koja su odvajkada okruivala takve bronzane stubove.
Pariz, 21. ju l 1942.

Zavrio sam: Lotreamon, Predgovorza buduu knjigu.
Da bih pojaao svoj utisak o tom piscu, proitau sve sto
je napisao, a to je stalo u samo jedan svezak. U tom predgovoru anticipuje se forma novog optimizma, i bez Boga,
ali se ona razlikuje od forme napretka po tome to se govori iz svesti o perfekciji umesto s utopistikog stanovita.
To izlaganju daje neku vrstu metalizma, tehnike raskoi i
pouzdanosti. Vlada "bezbolni" stil, kao, recimo, na lepom
brodu, brzom i bez ljui, koji se ne pokree elektricitetom,
ve sveu. Sumnja se iskljuuje kao otpor vazduha - ono
pravo i dobro lei u materijalima i vidi se u konstrukciji.
U naoj epohi, to se raspoloenje jasnije ispoljava ve
kod slikara, Kirika na primer, kod koga su gradovi mrtvi, a
ljudi iskovani od pancirnih delova. To je optimizam koji
donosi mainska tehnika i koga ona ne moe da se lii. On
mora da se primeti u glasu radijskog spikera koji javlja da
je glavni grad u ruevinama.
Pariz, 22. ju l 1942.

Popodne kod Pikasa. Stanuje u velikoj zgradi, iji su
spratovi pretvoreni u ambare i skladita. Ta se kua, Ri de
Gran-Ogisten, pojavljuje u Balzakovim romanima; takoe,
u nju su, posle atentata, uveli Ravajaka. U jednom od njcnih uglova, uske zavojite stepenice od kamena i stare hrastovine. Na malim vratima bio je zakaen komad hartije na
kojem je stajalo Ic t napisano olovkom. Kad sam pozvonio,
otvorio mi je mali oveku jednostavnom radnom mantilu,
Pikaso lino. Jednom sam se s njim ve sreo, na nekoliko
trenutaka, i opet sam imao utisak da vidim arobnjaka - utisak koji je tada bio pojaan iljatim zelenim eiriem.
Domainstvo je, sem malog stana i spremita, obuhvatalo i dve velike prostorije; izgleda da se donja koristila za
vajanje, a gornjaza slikanje. Podovi su saasto pokriveni
opekom, a uti zidovi poduprti hrastovim stubovima. I isOvamo. - Prim. prev.
pod tavanice nalaze se cme grede od hrastovine. ini se da

se tu moe lepo raditi; te prostorije imaju plodnost starih
tavana na kojim vreme stoji.
Prvo smo dole razgledali stare papire, a zatim smo se
popeli na sprat. Meu slikama koje su se tu nalazile dopala su mi se dva jednostavna enska portreta, a pre svega jedan obalski pejza koji kao da se, pri posmatranju, u svojim crvenim i utim tonovima sve jae i jae rascvetao. I dok
smo ga gledali, razgovarali smo o slikanju i pisanju po seanju. Pikaso se raspitivao o stvarnom pejzau koji treba
traiti iza Mermernih litica.
Dmge slike, kao serija asimetrinih glava, izgledale su
mi monstruozno. Meutim, jednom tako neobinom talentu, kad ga vidimo da se godinama i decenijama posveuje takvim temama, moramo priznati objektivnu vrednost
ak i ako nismo kadri da je shvatimo. U stvari, re je o neem to se jo nije videlo, to se jo nije rodilo, re je o alhemijskim eksperimentima; uostalom, tokom razgovora
nekoliko puta bila je pomenuta re "retorta". Nikad mi nije na tako silovit i neprijatan nain bilo jasno da je homunkulus neto vie od puke izmiljotine. Slika oveka magijski se predvia, i nema mnogo onih koji nasluuju stranu
teinu odluke koju slikar donosi.
Iako sam u nekoliko navrata pokuao da ga navedem
na tu temu, on ju je, moda namerno, izbegavao: "Ima hemiara koji ceo ivot provedu istraujui elemente koji su
skriveni u komadiu eera. Ja bih, na primer, voleo da
znam tajeboja."
O uticaju koji vri delo:
"Moje slike imale bi isti uticaj ako bi se odmah po zavretku, a da i ne budu pokazane, uvile i zapeatile. Tu je re
o neposrednim manifestacijama."
O ratu:
"Nas dvojica, ovako kako ovde sedimo, mogli bismo
ovog popodneva da se sporazumemo oko mira. Ljudi bi
uvee upalili svetla."
Pariz, 23. ju l 1942.

Poeo sam da itam Knjigu o Jestiri, u kojoj je velianstveni svet Herodotov jo u punom sjaju - tako, odmah u
prvoj glavi, viemesena gozba u Susanu, u azijskoj palati
Asvira, gospodara u sto dvadeset sedam zemalja, od Indije do Etiopije. Ko god se pred carem pojavi nepozvan, mora umreti, ako car zlatnu palicu ne pmi premanjemu, kao
to ju je pruio premajestiri. Iz tog jezivog i arobnog carslva opstali su, do dana danasnjeg, jedino Jevreji - to jc zmija starog ivota koja se pretvorila u bronzu. Ponekad sam
to video sasvim lepo - na primer, posmatrajui jednog
poljskogjevrejina na Sleskoj eleznikoj staniciu Berlinu.
Pomislio sam: "Sigumo si tako nekad stajao ispod Astartine kapije u Vavilonu.
U mojoj poti sve je vie pisama koja mi piu roaci poînulih italaca - piu mi o tim itaocima palim na frontu.
Cesto mi se ini kao da mrtvaci ulaze - glasovi italaca in tenebris*.
Poseta Kurta, ije sam neke crte dao Bidenhornu. Moglo
bi se rei da je on neka vrsta Falstafa u kome su sjedinjene
Ijubav prema udobnom ivotu i svest o sopstvenoj snazi.
Dolazi s Istoka, gde komanduje lenkovskom etom. U depu nosi slubeni peat da bi, po volji, izdavao kurirske propusnice, vozne karte, intendantske bonove i sve to mu se
prohte. Snabeven time, smeta se u rezervisane kupec s
toboe kurirskim rancem punim stvari otetih tu i tamo, a
kondukteru nareuje da straari kraj ranca. Ako u hotelima nisu dovoljno hitri, gromovitim glasom trai sobu, zove poslugu, zahteva vino, tako da se vlasnici, drhtei, izvinjavaju. Ako poeli da ue u prostoriju u kojoj je ulaz zabranjen, kao danas u kantinu Vojne kole, nee to pokuati
lukavstvom, ve e najpre izvriti inspekciju strae da vidi
ta nije u redu, a onda e narediti da mu daju nekog da ponese ono to je tu kupio. Kasnije, uz vino, veselo pria o
celoj toj zgodi.
Dugo sam s njim razgovarao u "Rafaelu" - prvo, zato to
njegova konverzacija ima snagu cininu dodue, ali elementarnu, a onda, zato to je on zaista tipian u svojoj vrsti. l akoe, ini mi se da je kadar da shvati na odnos. Smatra otrcanom stvari kod mene, jednom od mojih bubica, to
to me pogaa nepravda ovog sveta. Nee se ona iskoreniti. I tu otkrivam kod njega crtu nenosti: briga jakog za slahijeg, kakav sam u njegovim oima. Ta briga je specifina:
on je ne bi ispoljio ako bih s njim bio u vatri ili u napadu
na nekog od vlastodraca - to za njega, kao starog frajkorca**, ne bi bilo nita novo. Medutim, ne bi mu bilo svejedno da me vidi kako ginem zbog "dobrodunosti". Politiki,
on ima ideje koje vladaju u opom kmpne divljai - treba
izbegavati glaveine dok su monc, i drati se po strani.
S onog sveta. - Piim .prev.
Vojnik dobrovoljac. - Prim.prev.
Pitao sam se, dok smo slobodno razgovarali o dananjim prilikama, nije li on bolji od onih oficira koji su slepo posluni u vremenu kada nestaje svaki trag asti. Nasuprot trulom idealizmu, koji i daije traje kao da je sve u redu, nalazi se landskneht* kao pravi tip - osea se: on je
postojao, postoji i postojae u svim zemljama i u svim epohama i nema nikakve veze s onim ivim leevima.
Pariz, 24. ju l 1942.

Lepe slike koje, u sutonu, iskrsavaju pred zatvorenim
oima. Danas, na primer, medenouti ahatf ponegde pokriven mahovinom koja ima boju mrke sepije. Lagano je
promicao pored mene, kao cvet koji pada u provaliju.
Crveni cvetovi koji se ponekad vide u prozoru mranih
soba. Oni lie na akumulatore svetlosti i, na suncu, izbacuju iskre.
Pariz, 25. ju l 1942.

Tigrasti ljiljan preda mnom na stolu. Dok sam ga posmatrao, odjednom je otpaio est latica i est pranika, kao
da je s njega nemilosrdno skinuto raskono ruho, i ostao
je samo osueni tuak sa zamecima ploda. Na trenutak,
opaam silu koja lomi cvet. O, skupljajte plod, jer tako seku Parke!
Popodne u Latinskom kvartu, gde se divim izdanju Sen-Simona u dvadeset i dva toma, spomeniku istoriografskoj
strasti. To delo je jedna od taaka kristalizacije modemoga doba.
aj kod doktorke. Zatim smo otili do Valentinera, koji nas bese pozvao na veem; tamo smo zatekli i De Klozea.
Razgovor o Pikasu i Leonu Bloi. O Bloi, De Kloze je ispriao anegdotu koju, iako mislim da je izmiljena, beleim
jer doputa da se nasluti duboka i svakako ne nezasluena
mrnja knjievnika prema tom piscu:
"Po svom obiaju, jednom je, uzalud, traio pozajmicu
i od Pola Burea, a zatim se javno izbrecnuo na njega. Posle nekog vremena Bure dobije od Bloe novo pismo s
molbom da mu odmah pozajmi petsto franaka jer mu je
umro otac. Bure stavi novac u dep i poe na Monmartr,
Vojnik plaenik. - Prim. prev.
gde je Bloa iveo u jednom od mranih hotela. Iz njegove

sobe, pred koju Burea dovede portir, odjekuje muzika, i
kad pokuca, otvori mu Bioa, go golcat; u sobi se vide nage
ene, a na stolu raznorazni naresci i vino. Bloa, cinino, pozove Burea da ue, i on ga poslua. Najpre stavi novac na
kamin, a zatim pogleda oko sebe.
Gospodine Bloa, pa vi ste mi napisali da vam je otac
umro?>
Vi ste, dakle, zajmodavac na zaloge? odgovori Bloa i
otvori vrata susedne sobe gde na krevetu lei oev le/'
Ono po emu je ta pria naroito sumnjiva jeste mesto
koje u stvari ne spada meu mesta na kojima se umire. Isto
tako, udno je to Bloa u mnogobrojnim tomovima svoga
dnevnika gotovo da i ne pominje oca, mada u njima ima
inae mnotvo pojedinosti o ostalim lanovima njegove
porodice.
Upitan na samrti ta, suoen sa smru, osea, Bloa je
odgovorio: "Une immense curiosite."*
To je vrlo lepo. Uopte, on svaku kritiku pretekne silovitim napadima.
Zatim, o slavnim linostima. Grofica Noaj, koja je pozvala marala ofra:
"Mora da je pre bitke na Marni bilo dosadno!"
Nastojnik Valentinerove zgrade donosio je inije, i svaki put kad bi nam ponudio jelo iz njih, on bi lupio petama
jednu o drugu. U Prvom svetskom ratu bio je "ista" u jednoj jurinoj grupi; neki Nemac mu je u borbi prsa u prsa
odgrizao palac. Zabranjuje svojoj eni da Nemce zove "boevima"** - "ja mogu tako da ih zovem jersam se protiv njih
borio".
Pariz, 26. ju l 1942.

Popodne na groblju Monparnas. Posle dugog traenja
naao sam Bodlerov grob s visokom stelom koju krasi slepi mis s ogromnim krilima noi.
Usred ruiniranih spomenika dugo sam stajao ispred
nadgrobnika Napoleonu arlu Luju Rusu, "umetniku", koji je umro 27- februara 1854, kada mu je bilo devetnaest i
po godina. Na spomeniku, koji su mu podigli prijatelji, leao je pehar izvaljen iz svog postolja, sav u mahovini, koja
je iz njega navirala kao zeiena reka ivota.
* "Ogromnu radoznalost." - Prim. prev.
**Pogrdni francuskl nazivza Nemce (kao nae vaba). - Prim. prev.
Uvek me gane tajna kojom su obavijeni ti grobovi nepoznatih ljudi u moru grobova. Oni lie na tragove u pesku koje e vetar ubrzo sasvim izbrisati.
U "Rafaelu" sam itao: Hajnrih Hansjakob, Teodor. ini se da taj dar pripovedanja koji izvire iz naroda sada potpuno presahnjuje. S njim tada nedostaju humus knjievnosti, mahovina na korenju i u podnoju stabala, i hijerarhija u deskriptivnim nastojanjima uopte. Tada su sve suvlji
i vrhovi kronji.
Noas sam sanjao lepu zmiju; njen oklop bio je svetlucave elinoplave boje i lavirintski naboran kao kotica breskve. ivotinja je bila tako velika da sam joj s mukom obuhvatio vrat; morao sam dugo da je nosim jer nige nije bilo kaveza.
Pomislio sam: mogao bih da joj napravim iep vrt, ali kako da se snaem pa da ne naplaujem ulaz.
Pariz, 27. ju l 1942.

Prijatno iznenaenje: kurir mi je doneo, u ifovima,
Grkebogove Fridriha Georga koje e objaviti Klosterman.
lako su mi slike i misli ve poznate iz naih razgovora u Iberlingenu, one su na mene snano delovale dok sam itao.
Vrlo jc lep nain na koji se tu dodiruju staro i novo - prastare stvari shvataju se u matrici naeg vremena. Oseam
se prijatno to im se Nemac dugo, korakpo korak, pribliavao i to su mu one pak, same od sebe, ile u susret. Svet
mitova i zemlja mitova uvek postoje; taj svet i ta zemlja lie
na obilje koje bogovi kriju od nas - mi kao prosjaci lutamo
usred neiscrpnog bogatstva. Ali pesnici kuju novac za nas.
Pariz, 28. ju l 1942.

Na uglu, nesreni apotekar kome su upravo odveli enu. Ti dobroudni ljudi ni ne pomiljaju da se brane, makar samo iznosei svoje argumente. Cak i ako se tada ubiju, ne odaberu sudbinu slobodnih ljudi koji se povuku u
svoje poslednje utvrenje, ve potrae no kao pialjivo
dete majku. Strano je koliko ak i mladi ljudi ne vide patnju nezastienih; nedostaje im ulo za to. Preslabi su oni
za viteki ivot, ak su izgubili i prostu uljudnost koja zabranjuje da se udara na slabe. Naprotiv, oni u tome jo vide svoju slavu.
Upravo kada sam, pre ruka, napisao te redove, potraio sam dobroga potara* da mu dam recept koji mi je prepisala doktorka. Dokmi je spremao lekove, poklonio mi je
komadi sapuna, kao da je znao da sam s dobronamernou razmiljao o njemu. Nikad ne smem zaboraviti da sam
okruen paenicima. To je mnogo vanije od svake slave
oruja ili duha i od praznog aplauza omladine, kojoj se dopada as ovo, as ono.
Zatim uRidi Fobur-Sent-Onore, kod opave antikvarke, gde sam prelistavao Putovanje Nilom koje je 1870. ilustrovao Karl Verner. Razgledanje slika naroito mi prija kada sam neraspoloen.
Pariz, 2. avgust 1942.

Popodne na Per-Lasezu. Usred grada i blizu prenaseljenih etvrti oko Bastilje, tu se moe uivati u jednoj od najmirnijih etnji. Pored grobljanske staze pokrivene mahovinom, ispod kronji jasena i akacija, video sam obelisk podignut velikom entomologu Latreju. Iznad imena bio je
uklesan skarabej, a ispod - sviloprelja; skarabej je visoko
digao kuglu nalik sunevom disku. Na taj grob poloio sam
cvet, a kad sam gaubrao, iz njegove aice, kao nagrada, u
ruku mi je pao mali iak koji je jo nedostajao u mojoj
zbirci.
Staro groblje kao Per-Laez lii na kamenolom ijem su
bogatstvu u vrstama kamenja i u pojedinanim blokovima
doprinela mnoga pokolenja. Posmatrajui neke vrste granita i porfira, pomislio sam da u svetu minerala glatkost
otelotvoruje ono to je kod biljaka cvet ili kod ivotinja
svadbeno ruho. Ona pokazuje taku u kojoj vidimo rasko
i red duboko skrivene u materiji. I obrnuto, kristalni oblik
pojavljuje se u cvetovima.
Uvee zyoni zvono koje poziva da se napusti groblje. Tada se vide posetioci kako, pojedinano ili u malim grupama, idu prema izlazu. Korak im je bri nego dok su se etali; ini se da ne bi voleli da budu zatvoreni u tim lavirintima smrti.
Na takvim velikim grobljima kultura se vidi kao jedinstvo, i to u moi koja poiva s one strane borbi. Mrtvi su se
vratili u maternje tlo, i sada su obezbeeni od napada; imena, umesto da i dalje ratuju jedno protiv drugog, sabiraju
se. Tu se u nepovredivost naroda gleda kao u prostore iza
pozornice - ali, dok tamo akteri opet postaju ljudi, ovde se
Apofckar - Pvim. prcv.
oni ponovo pretvaraju u duh. Moni mrtvaci * kako se to

moglo zaboraviti?
Vraao sam se kroz Ri de la Roket u kojoj se ponekad vidi kako svetluca furiozni demon Bastilje.
U ''Rafaelu", u svojoj sobi, zatekao sam gospoicu VILmu turm, koja se nadala da e u meni vided augura. Zatim sam itao Renana i biografiju sestara Bronte, i, na kraju, Knjigu o Jovu, gde se u dvadeset osmoj glavi nagovetava ogromno rastojanje koje oveka deli od mudrosti:
"Pogibao i smrt govore: uima svojim usmo slavu njezinu."
Pariz, 3 avgust 1942.

Zavrio sam: Renan, ivotlsusov, zatim: Rober de Tra,
Porodica Bronte.
Bronteove su znaajne po tome to kod njih, izgleda,
deluje drugaije inteligencija nego kod ljudiuopte - inteligencija koja pritie neizdvojeno, i to kao eiektrina struja. Moglo bi se, tako, poverovati da se znanje sprovodi kroz
zemlju i stablo sve do gnezda i do mladih u njemu. Na takav bi nain nebeska tela mogla da poseduju znanje.
Osobitost Bronteovih doputa slutnju da su one pravilo u drugim dubinama, na drugim zvezdama. U tom smislu, izvanredni su predoseanje, drugi izgled i proricanje.
Kao to ima boja koje su izvan vidljive skale, isto tako postoji mrana struja znanja koja se samo u retkim sluajevima individualizuje. Na njenom nevidljivom uticaju poiva
barmonija ivotnih krugova, suptilnija igra njihovih sastavnih delova.

Pre podne, u "Rafaelu", posetio me je gospodin Zomer
i preneo mi Federiijeve pozdrave. Razgovaraii smo o Kini, u kojoj je roen i koju dobro poznaje. Zatim o Japanu.
Njegov otac hteo je da saije est polo pantalona, pa je krojau, kao model, dao jedne koje je kupio u Engleskoj; Japancu je objasnio da model moe raskrojiti - trebalo je da
napravi pantalone sasvim iste kao model. Na dan isporuke, stigao je kroja sa est naruenih pantalona, koje su u
dlaku bile jednake modelu - nisu nedostajale ni dve priivene zakrpe, a ni izlizano mesto na kolenu, s unutranje
strane.
110/

Perpetua mi pie da je 2. avgusta na Hanover palo nekoliko bombi, koje su usmrtile mnogo ljudi. ula je, u trenutku kada je poela da dejstvuje protivvazdusna odbrana, kako matori grobar idekopf vie s groblja: "Gledajte!
Sada dolaze u po bela dana!" U parohijskoj kui, spreman,
stoji kofer s neto rublja i rukopisima.
Veera kod Morana, koga nisam zatekao jef je danas postao ministar. Zamenila ga je ena. Tamo sam takoe video
novog prefekta policije i princezu Miru. S prefektom sam
razgovarao o ponaanju podzemlja u Ri de Lap; nije mu
ba bilo milo kad je uo da se etam tom ulicom.
Talman de Reo. Ancgcfote, koje sada itam, Sen-Simonovu isto riju n ad m au ju gustinom . i tclcsnom supstanci-
jom. One pokazuju nelai vrstu drutvene zoologije.

Recimo, jue me je razveselila anegdota o markizu De
Rokloru. Ona lepo pokazuje komiku koja nastaje kad god
se drutveni zahtevstavlja iznad odnosa utemeljenih u prirodi i lepoti.
Tokom bala gospoa Ober uhvati za ruku De Rokiora, .
ali on svog uitelja cimne za rukav i upita ga da li mu doputa da igra s tom graankom. Sastavijena je pesmica o tome:
Roquelaure est un danseur d importance;
Mais
Sll ne connoist pas l'alliance,
II ne dansera jamais*

Uvee kod Valentinera, gde sam osim De Kloze zatekao
i jednog mladog pilota koji trenutno komanduje tenkovskom etom na ostrvima. Dok smo razgovarali, malo-pomalo spustala se no; slepi mievi su kruili oko starih zabata; zidne laste su se uvlaile u gnezda. Ovakav jedan grad
ima i svoju animalnu stranu, kao koralni sprud.
U povratku, s De Klozeom do Etoala. Razgovarali smo
o obeliscima koji na velikim trgovima stoje kao magina
* Roklor je odlian igra; /All/Ako ne doivivezu/Nikad nee igrati. - Prim.
prev.
sredita, kao simboli duhovnog uspravnog bia. U njima,

svet minerala stie smisao; mislim da ponekad vidim kako
iz njihovih vrhova izbijaju iskre. Vrlo je lep prizor kada oni
svetle u nekoj drugoj boji, crvenoj moda, ili kada na njih
padne zalutali svetlosni zrak. Ali oni izgledaju i strano - u
njima nasluujemo ivot pustih gradova u kome njihova
senka, poput kazaljke, pokazuje asove.
Zatim smo razgovarali o Boetiju i, s njim u vezi, o pretnji u ovom vremenu koja ipak ne treba pojedinca da odvoji od uobiajenog voenja ivota - o miru u kataraktu. De
Kloze je napravio opasku: to pretpostavlja da smo ujedno
u vezi s nepokretnom zonom. Tako se, dodao je, kao dete
uvek mnogo plaio oluje, ali ga je krepila pomisao da se iznad oblaka i dalje sija plavo nebo.
Jezivi D. Kad su mu skrenuli panju da u njegovom logoru s prinudnim radom, zbog nedostatka hrane i lekova,
svakodnevno umire est do deset ljudi i da ipak neto treba da preduzme, odgovorio je: "Nek naprave groblje."
Par/z, 9- avgust 1942.

Nismo li se ipak, u svom prethodnom ivotu, sloili sa
svojom sudbinom? Moda smo je, kao uoi maskenbala,
izabrali izmeu mnotva kostima. Meutim, svetlost pri kojoj smo urno preturali u tom predvorju, bila je drugaija:
uinila je da se materijal sija u pravom smislu ivotne igre,
pa nam je prosjako pocepano odelo izgledalo moda privlanije od kraljevskog ruha.
U Zaljubljenom Djavolu, koga ponovo itam, najvanije je mesto ono gde Bjondeta objanjava da svetom viada
ne sluajnost, ve sistembriljivo odreenih nunosti, od
kretanja zvezda pa do najmanjih sitnica u kockanju; da se
u univerzumu sve deava po skrivenom zakonu brojeva i
da se zato budunost ne moe predvideti.
Posle tih rei, ona Alvarezu daje nekoliko znakova prstom zahvaljujui kojima on dobija u faraonu. Iako od nje nee da uzme novac, on tu podrku ne smatra zabranjenom.
To je suptilna crta, jer se u kabali ono-avolsko zaista
uzdie do svojih najveih dostignua u kojima se gubi svaki trag porekla. Tako bi se od bezbrojnih nizova brojeva i
od njihovih kombinacija mogli automatskim raunanjem
sainiti sveta imena ili Oena ili pasusi Svetog pisma. Naravno, tako dobijeni tekstovi imali bi s onim drugim tek-
stovima zajednika slova, aii s njima ne bi imali zajedniki

smisao ni zajedniku spasiteljsku mo.
Lepa suprotna crta u-osnovi-zdrave prirode jeste to to
Alvarez, iako ne vidi povezanost, reaguje tako da mu je faraon, posle nekoliko dobitaka, dosadan.
Zaista je ovekovo preimustvo to ne poznaje budunost; to je jedan od dijamanata u njegovoj dijademi slobodne volje, Ako izgubi tu dijademu, on postaje automat
u svetu automata.
Pariz, 10\avgust 1942.

Noas sam sanjao rovove iz Prvog svetskograta. Bio sam
u sklonitu, ali ovoga puta s decom kojoj sam pokazivao
slikovnice. Zatim sam izaao i malo se opruio u rupi od
granate. Zemlju su granate lepo usitnile. Sipku crnicu gnjeio sam u akama i raspoznavao je kao materiju iz koje dolazimo i u koju se vraamo. Jedva da sam je razlikovao od
svog tela i od svoje ake. Leao sam tamo kao mumijausred
mumijske supstancije.

lihterovo pismo sa snimcima novih zanimljivih slika i
crtea. Mnogo oekujem od njegovih ilustracija za Hiljadu
ijed nu no.

S Fridrihom Georgom na stenovitoj litici na rubu pustinje. Kamenjem smo gaali komadi neeg to je bilo veliko kao puevijeva kuica i imalo boju lazurita, i razgovarali o rastojanju s kojeg treba baciti kamen, posto se radilo o
vrlo eksplozivnoj materiji. udno je to se s njim u snu tako esto sreem u fizikim oblastima, dok na javi razgovaramo o umetnosti.
Zatim smo sili da bismo po vlanoj, rosom pokrivenoj
ivici skupljali insekte - nisu pripadali nijednoj meni poznatoj vrsti. ak sam se dvoumio da li da ih uzmem, jer mi skupljanje nije priinjavalo zadovoljstvo budui da su se tako
malo pokoravali zakonima svojstvenim njihovoj vrsti. Tako sam, kao dete, stajao nasuprot demijurgu: "Neu vie
daseigram."
113/
Po podne u parku Bagatela da bih posmatrao lepo cvee, meu njim i puzavicu doliku s njenim irokim raskonim mahunama purpurnoljubiaste boje. To je bie koje
paradira plodom, a ne cvetom.
Zatim virginski jasmin s velikim razrezanim cvetovima
koji se izduuju kao vatrene trube, dekor za ulaz u vrtove
iz Hiljadu i jcdne noi. Klematite - kantaride u bojama tigra zujale su, gotovo nepomino, grevito podrhtavajui,
iznad cvetnih aica.
Odmor u peini. U prljavozelenoj vodi plivala je velika
zlatna orfa sa zagasitim krljutima na leima. Vukla se u dubini kao senka, polako se, sve svetlija, dizala i, najzad, sva
se iskrei, izranjala na povrsinu.
Svakako pod uticajem toga, noas sam sanjao kako
imam sledei exlibcis: na njemu je sabljarka koja izranja iz
zagasitocrne osnove, s nenim obrisima u boji starog zlata, naslikana s japanskom prefinjenou. Kad sam se probudio, toliko sam bio pod utiskom te slike da sam poeleo
da se napravi gravira, ali s dnevnom svetiou ta dra je iilela. Naa radost u snu lii na nau radost u detinjstvu. Za
nekoliko minuta posle buenja mi izrastemo u ljude.

Zavrio sam: an Kokto, Ogled o posrednoj kritici. U
njemu je isprian proroki san o kojem mi je pisac ve govorio kod Kalvea. to se mene tie, ne seam se takvih snova,
ali mi dogaaji esto izgledaju kao da sam ih ve video u snu.
Mi smo ih spoznali u njihovoj najveoj dubini, u platonskoj ideji - to je mnogo vanije od bukvalnih ispunjenja. Na
taj nain trebalo bi da istraimo smrt, da se s njom zbliimo.
Od dobrih opaski, beleim sledeu: "Surnaturel hier,
naturel demain."* Naravno, jer e se prirodni zakoni, iju
konstantnost Renan toliko velia, uvekprilagoditi. Oni lie na prateu muziku koja verovatno utihne im stvari postanu ozbiljne. U biu nema zakona.
To bi se s veom opreznou moglo ovako rei: prirodni zakoni jesu zakoni o kojima vodimo rauna. Ali svaki put
kada odluujemo, mi se vie na njih ne obaziremo.
Tehnika je sada tako duboko realizovana da se s njenim
postojanjem mora raunati ak i posle prekida dominacije tehniara i njegovih misli-vodilja. Pre svega, ogroman
broj rtava ugraen je u nju. Ona e ostati kao to je i stari
"Natprirodno jue, prirodno sutra." - Prim. prev.
zakon ostao posle Hrista - kao jedna od naih uspomena,

s tipom humaniteta koji joj odgovara. Pravo pitanje glasi
da li zbog nje gubimo slobodu. Verovatno da iz nje proistie novi oblik ropstva. On moe da bude povezan s udobnou, ak i sa posedovanjem moi; ali lanac ostaje. Meutim, slobodni ljudi se poznaju i prepoznaju po novom sjaju kojim su obavijeni. Moda je re o sasvim malim
gremijumima koji neguju slobodu, verovatno ne bez rtava, ali e duhovna dobit mnogostruko biti vea.
i
Cvee, ptice, drago kamenje, stvari blistavih boja i
I otrog mirisa. Kad ih gledamo, oseamo enju za njiho| vim zaviajem.
Pariz, 16. 'dvgust 1942.

Subota i nedelja u Vo-le-Serneu kod Rambujea, kao gost
glavnokomandujueg, koji taj stari manastir koristi kao letnju rezidenciju. Prednost tog mesta sastoji se u tome to
se moe raditi i govoriti ono to se smatra ispravnim, i to
nema lemura. umoviti kraj je vlaan, ak movaran, to je
u skladu s pravilom tistercijaca, koji su gradili kao dabrovi. Video sam nagrobni spomenik (potovanja dostojan
zbog svoje jednostavnosti) nekadanjem igumanu Teobaldu, koji je poznat kao Sen Tibo de Marli.
Tamo sam itao: Dozef Konrad, Srce tame, povestu kojoj se sjajno opisuje prelazak sa civilizatorskog optimizma
na potpunu bestijalnost. Dva fllistra dolaze na obalu reke
Kongo da se obogate, i prihvataju tamonje kanibalistike
obiaje. To je proces koji je Burkhart, u irim relacijama,
nazvao "ubrzanim raspadanjem". Ono to Konrad vidi bolje
nego Kipling, to je anglosaksonska postojanost u "natrulim" prilikama. Ona je udna i nepredviena crta u naem
svetu; pre bi se moglo prorei da e se ona pojaviti kod
Prusa. Razlika je, meutim, u tome to je Englez u stanju
da svari znatno veu koliinu anarhije. Dok su ona dvojica
kao kafedije u bunim etvrtima, Prus bi hteo da u svakoj
sobi bude reda. Tako on zaista uva izvesnu glazuru ispod
koje, meutim, nihilizam nagriza celu zgradu. Englez se isprva ne obazire na sve vei nered na spratu, mirno nastavIja da toi pie i da naplauje; najzad, kada buka postane
nesnosna, s delom gostiju on se penje na sprat, i zajedno
tuku galamdije.
Karakteroloki posmatrano, Englez u odnosu na Prusa
ima prednost koju flegmatik ima nad sangvinikom i koju,
praktino, ima pomorac nad ovekom s kopna. Pomorski

narod se naviknuo na vea "ijuljanja". Uz to ide i esto-primeivano preimustvo normanskognaslea, koje je povoljniji preduslovza stvaranje voda, nad optegermanskim nasleem. U svakom sluaju, bolje je s takvim roacima stajati lea uz lea ili rame uz rame, kao kod Vaterloa, nego
nasuprot njima. Tome je, naravno, uvek i teila pruska politika, koja je bila dobra dok su je vodili zemljoposednici,
a ne izabranici plebiscitarne demokratije. Razume se, uticaj kopna opada kada se stanovnitvo poveava i kada je
ono preteno u velikim gradovima; raste, meutim, uticaj
mora. To je bitna razlika. Razgovarali smo o svemu tome za
stolom, a onda o situaciji uopte.
Kasni je, etnja po umi sa natom, direktorom arhiva u
Hanoveru. uvanje i poznavanje starih, neobinih stvari
podseaju, kada se podudare s elementom svojstvenim
Donjosaksoncu, na kaenja ili na svet sa slike koji u movarama i tresetistima postoji zajedno s mirisima zemlje i
spaljene trave. Tradicija stupa u veze s demonima odreenog kraja, biva neka vrsta druenja s utvarama. Tada, u toj
polutami, udno sija jasan istorijski dogaaj, kao, na pri*
mer, bitka u Tevtoburkoj umi. Bez stranih izvora, odavno bi ona bila utkana u mit. Tako, u Hanoverskom muzeju, usred alata kulture treseta, sija hildeshajmsko srebro.
Pa ipak, ja volim taj nain gledanja; on nagovetava nadmonost Nornf! nad uoblienom istorijom. Ma koliko areno i bogato bila obojena nit, Norne je upredaju i presecaju, a onda, u reci vremena, dezen bledi, i ostaje samo
preda - ono staro, sivo i nepoznato to nam je svima zajedniko.
General je poeo da pria o ruskim gradovima; rekao
je da bi njihovo poznavanje bilo vano za mene, pre svega
radi izvesnih ispravki na "liku radnika". Odgovorio sam da
sam sebi za kaznu ve odavno prepisao posetu Njujorku,
ali da se slaem i s prekomandom na istoni firont.
Parizy17. avgust 1942.

Popodne u Bulonjskoj umi, a zatim na aju kod
gospoe Moran, u njenom vrtu, na ijim mermernim ploicama vrh Ajfelove kule tri iznad najvieg drvea. Tamo
su bili Heler, Valentiner, Rancau i markiza De Polinjak, s kojom sam razmenjivao seanja na kapucinske katakombe u
Palermu. Ona misli da prizor te mrtvake parade bui bezumnu elju za ivotom; rekla je da je, kad je izala iz kata-
kombi, bila u iskuenju da se baci u naruje prvom mukarcu koji naie. Moda se zato, u starim vremenima, mumija smatrala afrodizij akom.
Kaprio: da li bi te drevne vetine konzerviranja mogle
jo da dostave hranu naem vremenu i da li bi se mogla prirediti gozba s hlebom od penice iz piramida i sa orbom
od Apisa? Tada bi se iz nekropola vadio ivotinjski ugalj,
kao biljni ugalj iz rudnika. Bila bi to hrana slabog kvaliteta, ba kao to je ugalj slab izvor toplote.

Prepodne sam unistavao papire, medu njima i razraenu emu za ACrkoju sam zimus napisao.
Zatim, razgovor s Karlom mitom, koji je doao u moju kancelariju; opet mi je priao o sinu, a onda o snovima
i o svom prevodu Bodlera koji je sada zavren.
U papirnici, Avenija de Vagram, kupio sam belenicu.
Bio sam u uniformi. Devojka koja tu radi pala mi je u oi izrazom svoga lica: bilo mi je jasno da me gleda s dubokom mrnjom. Njene svetloplave oi, u kojima su se zenice suzile u
taku, otvoreno su, s nekomvrstomuivanja, uranjale u moje - s uivanjem s kojim moda korpija zabada alac u plen.
Osetio sam da tako neto ve odavno nije postojalo izmeu
ljudi. Preko takvih zranih mostova ne moe da nam stigne nita drugo osim unitenja i smrti. Ima se, takoe, utisak
da ta mrnja moe prei na nas kao klicabolesti ili iskra koju
ovek moe da ugasi u sebi samo s mukom i samo nasilno.
Pariz, 19- avgust 1942.

Ruak u "Ricu" s Vimerom, koji namerava da ovih dana
poseti Pupea i Erkila u Marselju. Razgovarali smo o trenutnoj situaciji. "Nous apres le dluge."*
Zatim kod armile na aju. Veerali smo u Ri de Dira;
posle veere, preko Ri di Fobur-Sent-Onore krenuli smo
prema Etoalu. Usput, sijavica. Iz okolnih pekara uli su se
cvrci. askali smo, priseajui se minulog vremena.
Lektira: legelova Lucinda. Imam utisakda je tu romantizam mogao da postane neka vrsta ivotne prakse, kao to
su pojedinosti Genc i Farnhagen ostvarili u loem stilu.
Ostaje se na slutnjama i slinostima. Moda e se jednoga
dana od njih oblikovati melodija. Tada bi romantizam bio
A//posle potopa." - Prim. prev.
konfuzni preludijum za probrana ili, ak, rafinovana ostvarenja pozne kulture. Jo se i danas osea njegovo nastojanje da privue darovite ljude; nalik je duhu kojideluje kao
utvara i koji tei da se otelotvori u mesu i krvi. Oni tada mogu bilo ta da transponuju na romantiarski nain, kao to
je to Ludvig II uradio s Versajem Luja XIV ili Vagner sa svetom nordijskih bogova. Romantiarski klju otvara devedeset i devet riznica; u stotoj vrebaju ludilo i smrt.

Pie mi Fridrih Georg da se prilikom poslednjeg bombardovanja Hamburga istopio, u vatri, slog druge verzije
Iluzija tehnike.
Uvee sam poveo doktorku da se po meseini etamo
starim gradskim etvrtima. Pored spomenika Anriju IV spustili smo sc prema Skveru di Ver-Galan, gde smo videli svetiljke u kuhinjama brodova i gde je zaudarala ustajala voda. Razgovor o Platenovim pesmama, iju je lepotu uporedila s inertnim sjajem meseine, sa svetlou iz druge ruke.
Eros, rekla je, svetli u odsjaju.
Ponekad mi je teko da razlikujem svoju svesnu od svoje nesvesne egzistencije - hou rei: onaj deo ivota koji se
satkan u snu od onog dela koji se satkao tokom dana. Isto
mi se deava sa izmisljanjem slika i likova - u mome spisateljskom radu tosta mi postaje meso i krv i nastavlja se u
momivotu.
Tako bi ovek mogao da nestane u slici koju je kao arobnjak izmislio. Ipak, mora mu se desiti suprotno: slike
treba da ga dignu do svetlosti, a onda mogu s njega da otpadnu, kao to latice otpadnu sa zaetog ploda.
Mi se upravo pripremamo da izvedemo pokret suprotan pokretu romantiara: tamo gde su oni uronili, mi izranjamo. Nova, jasnija optika jo je bolna, jo je neobina.
Les tape-dur* Takav nadimak sebi su dali uesnici u
septembarskom pokolju 1792. u Francuskoj. U toj rei ima
uasne nenosti, neeg od jezivog nestaluka ovog sveta.
Pariz; 28. avgust 1942.

Jo nema novosti o putovanju u istone krajeve. U pod*
ne, razgovor s Vajntokom o Platonu i o nainu na koji je
"Tekorukci". - Pcim. prev.
on prisutan danas. To je neto to mi je naroito jasno posle itanja Grkih bogova Fridriha Georga.
Po podne me je, u "Maestiku", posetio izvesni gospodin
S., vlasnikfabrika elektrinih aparata. Doao je s pitanjem
da li je moralist danas voljan da deluje u stvarnosti, i da li
to ima nekih izgleda na uspeh" - o tome smo dugo razgovarali, s posebnim osvrtom na Niea, Burkharta i Stavrogina.
Moga posetioca kao da je oiveo izvesni tehniko-praktiki moralizam, ili ak utopizam, pomalo kao one jezuitske oce koji su naruili izgradnju svoda crkve sv. Mihaila u
Minhenu - utemeljena racionalnost. Pomislio sam pri tom
i na pouni spis koji se pre sto pedeset godina mnogo itao, na Bkonomiju Ijudskog ivota.
Dobro je to u takvom jednom apstraktnom susretu
konkretni svet ostaje vidljiv, opipljiv - kao velika maina na
kojoj se u aktivnom razgovoru dotakne ovde klip, tamo zamajac.
Mi moemo nekoga da potraimo s nanierom da danas
prema njemu budemo naroito srdani, naroito ljubazni.
Pa ipak, to nas nee zatititi od nesuglaslca - te se strune
usaglaavaju na nain koji ne zavisi od nae volje. To mi se
esto dogaa u ponovnim susretima kojima sam se dugo
radovao - oni su hladni, i tekposle nekoliko dana, i nedelja,
uspostavlja se prava harmonija.
Noas sam sanjao oblake - liili su na trake zbijenog snega sa zemljanim obrubima, kao na velikim grudvama koje
deca kotrljaju po tlu kada ojui.
Pariz, 29- avgust 1942.

Popodne kod Le Mula, na estom spratu jedne zgrade
u Ri Dimeril, da bih razgledao zbirke insekata. Otvorio mi
je ezdesetogodinji gospodin s belom bradom, krupan,
pomalo onemoao od dugih boravaka u tropima, i ostavio
me na trenutak samog u velikoj prostoriji iji su zidovi prekriveni vitrinama s leptirima kao to su zidovi biblioteke
prekriveni knjigama. TU sam video akvarijum. S police je
sletela gugutka, nekoliko puta se poklonila guui, a zatim
mi skoila na kaiprst. Tada je uao Le Mul i pokazao mi
divne leptire sa Solomonovih ostrva i s drugih arhipelaga.
Tli sam, opet, osetio neto udno u tom nastojanju da se
skupi na stotine hiljada malih arenih mumija - izmeu
ostalog, ima tu neeg egipatskog. Te umetnosti deluju naroitio krhko u svetu destrukcije. Jedna takva vitrinica s in-
sektima esto je rezultat viegodisnjeg najpipavijeg posla.

Zato se Le Mul i zabrinuo kada je nedavno, blizu njegove
zgrade, udarila granata protivvazdune odbrane.
Noas sam sanjao kako se penjem na planinu - u jednom potoiu uhvatio sam zelenu ribu sa sedam pari oiju, one napred plave, ostale - neodreene boje, smetene
u embrionalnompregibu. Doksam se penjao sve vie, prema vrhovima prekrivenim ledom, ona je malo-pomalo gubila ivahnost, da bi se na kraju ukoila u mojoj ruci. Tada
sam uao u kapelu na planirii.
Paiiz, 30. avgust 1942.

Popodne sa armilom u Bagateli. Tamo, uta lantana s
crvenim semenkama. Cvet joj je barunast, ima i prijatan
miris baruna. Privlai leptire, naroito golubiji repak, koji se pred njim zaustavlja rairenih krila i uvlai rilicu u njegove arene kratere. Video sam je, ali u ljubiastoj boji, na
Azorskim ostrvima, i uvek osetim nostalgiju kad se, gledajui je, setim tih Hesperida. Na Azorskim i na Kanarskim
ostrvima, kao i na brdima oko Rija, doiveo sam trenutke
koji su me naveli da poverujem kako je raj postojao - trenutke samotnike, tako lepe, esto velianstvene; ak je i
sunce sijalo drugaije, sijalo je boanskije. U takvim trenucima, od svih zala vremena samo je jedno ostalo: da ono
protie.

Popodne, Ri Miromenil, kod Gonoa, antikvara koga
sam upravo otkrio. Novi antikvar, to je nova strast. Naroito mi se dopao kabinet, etvrtast i sav obloen knjigama.
Kupio sam Memoare barona Grima, koji e, s njegovom
prepiskom, uvek biti poslastica za poznavaoce - oba toma
imaju cxlib risizvesnoga barona De Kriznoe: "Je regarde et
je garde"* - uzviene rei.
Zatim, kupio sam Sofiju, obiman opis brodoloma amerikog jedrenjaka, Pariz, 1821.1 na kraju, Tavernije, Vetina voboja s pievom posvetom, rukom ispisanom, A.
Gerelu koga tu naziva "kraljem fotografa".
Ve je i sarno preturanje po tim stvarima pouno; duh,
onako u letu, "upija" mnotvo imena i podataku, koji se,
dodue, "krune", ali ipak ostavljaju neku vrstu humusa iz
"Gledam i uvam." - Pritn. prev.
120/
koga on poneto dobije, na primer: difuzno znanje koje je

esto iznad egzaktnog znanja, oseanje za granice i prelaze izmeu duhovnih podruja. Zato nijedna od mnogobrojnih etnji po kejevima nije bila uzaludna - ba kao to
arolija lova nije u lovini, ve u traenju divljai.
Pariz, 1. septembar 1942.

Prvi iseptembar - po senskim kejevima ve se vue traka
utog lia opalog s topola, srcolikogi testerastog po ivici.
Ulazimo u etvrtu ratnu godinu.
Uvee kod Valentinera, da bih posmatrao kako se no
penje preko krovova. Laste i iope ve su odletele. Zatim,
sa armilom u Tiljerijama; sedeli smo na klupi - na nebu su
divno svetlucala Velika kola - i razgovarali o cvetu sa zlatnom aicom, o cvetu imaginacije.
Lektira: PolMoran, ivot Gija. de Mopasana. To je jedan
od onih buketa u ije su cvetove upleteni areni pauci i
zmijske glave. Uostalom, ovek ne treba da bude biograf
nekoga koga jedva da voli.

Popodne u Bagateli. Lie uti, a zvezdice poinju da
cvetaju. Intiman razgovor u paviljonu.
Noas sam lose spavao, to mi se esto dogaa u poslednje vreme. Postoje tada snovi u kojima se umesto slika oblikuju samo misli; ne prodiremo do dubljih prostora izraza - do reenja.

Uvee kod Valentinera. Tamo, Anri de Monterlan i Nebel koji se vratio s ostrva. Nebel je priao o proroanstvu
iz esnaestog veka po kojem e Keln biti razoren u ovo vreme. Po njemu, to se proroanstvo potpuno ispunilo jer je
uniten centar koji je u esnaestom veku obuhvatao ceo
grad. Zam je govorio o amerikanizmu kome u prilog ide
razaranje starih gradova.
O
De Kvinsiju, ije je jedno englesko izdanje doneo Nebel; poeleo sam da ga imam. Zatim, o koridi, zbog koje je
Monterlan kao deak pobegao od kue. O vojvodi De Sen-Simonu i Memoarima Primija Viskontija s dvora Luja XIV
121/
Monterlan je ispriao anegdotu o grofu De Giu koju je naao u toj knjizi i koju pominje u jednom od svojih romana.
Pariz. 9. septembar 1942.

Doruak kod Moranovih, kod kojih sam zatekao i Benoa-Meena. Razgovor o Mopasanu, povodom Moranove
biografije. Rekao je da ima mnotvo pisama toga pisca. 2atim, o D'Anunciju, koga je Benoa-Meen jednom posetio
na njegovom ostrvu. Tamo, na svom malom ratnom brodu, DAnuncio je ispaljivao topovske salve u ast raznih nacija, nakon to svakoj bee izgovorio kratku zdravicu. Na
kraju, posle vrlo srdanog obraanja Francuskoj, dim od
baruta obrazovao je kolut koji se polako dizao uvis. Tada
je D'Anuncio upitao svoga gosta: "Da li sada verujete da
sam pesnik?"
Zatim je Benoa-Meen govorioi jo o skupljanu eststo
pedeset hiljada radnika, koliko Nemaka trai od Francuske, i mogunostima i manama takvog jednog poduhvata.
Naveo je, meu manama, i poveanje opasnosti od katastrofe koje bi srednjoj Evropi donela takva akumulacija jedinki obeskorenjenih s isto tehnikog stanovita, i koje bi
po Francusku bilo pogibeljno ve i zbog susedstva dveju
zemalja.
Taj ministar ostavija utisak precizne inteligencije. Njegova je greka u tome to je na raskrsnici poao pogrenim
putem. Sad ga vidimo na stazi koja je sve ua i sve neprohodnija. Tu on mora da ubrza kretanje, ali je rezultat sve
slabiji. Na taj nain troe se snage; one vode k oajnikim
koracima i, na kraju, u propast. Evropa lii na lepoticu kojoj nije nedostajalo udvaraa; ona eka pravog.
Zatim u parku Bagatela sa armiiom, koju sam sreo blizu Ajfelove kule. Zvezdice poinju lepo da cvetaju, naroito jedna na ijem se bokoru nalazi mnotvo plavosivih pupoljaka, jedva veih od pribadaine glave. Tako ona ini
ast svom imenu, odslikavajui, u neku ruku, nebeski svod
u mikrokosmosu.

Uvee, s Humom, u "Ricu", gde su nas ekali dopisnik
lista "Kelnie cajtung" Mario i njegova ena. Mario nam je
rekao da su mu u ovom ratu izgoreli svi rukopisi i beleke,
rezultat tridesetogodinjeg rada, i stanje u kojem se otad
122/
nalazi uporedio, izvrsno pogodivi, sa stanjem Petera lemila, oveka koji je izgubio svoju senku.
Njegova nesrea naterala me je da razmislim da li bi trebalo neke svoje rukopise, recimo: putne dnevnikc, da objavim pre nego to sam planirao. Odtampano delo ipak je
obezbeeno od takvih nedaa.
Meu stenama koje prete mome miljenju dok napreduje, naroito jaka, ovih godina, jeste stena solipsizma. To
je u vezi ne samo s usamljivanjem, ve i sa iskuenjem prezira ljudi, kojem se teko moe odoleti. Usred tih masa koje su se odrekle slobodne volje ovek je sve vie stranac, i
ima trenutaka kada se pomisli da ona uopte ne postoje ili
da su utvare koje ovek vidi oko sebe u poludemonskom,
polumehanikim vezama.
Aktivni solipsizam: u njemu, mi sanjamo svet. Sanjamo
da smo zdravi, da smo mrtvi; ako bismo sanjali jo jae, bili bismo besmrtni. Ima tu neeg primamljivog. Aii treba
uvek imati na umu opasnosti koje je video jo Johanes van
Kojsbruk i koje je on opisao u svom Ogledalu venogspasenja: "Ima i drugih ljudi, pokvarenih i avolskih, koji kau da su Bog: da su nebo i zemlja delo njihovih ruku i da
ih odravaju sa svim to postoji."
To su iskuenja u prostoru teoloke odluke koji je postojao u Tebi, drevnom gradu u Gornjem Egiptu. Kako je,
u poreenju s tim, siuan sav tehniki svet.
i
1
\
Pari2\13. septembar 1942.

Nedeljna etnja do Sen-Remi-le-evreza. Tamo, u kafani "Kod Ivete", obino dorukujem natenane, a zatim se
popnem na uzviicu, do velikog parka koji je njegov vlasnik napustio. Taj zakorovlj eni vrt otvori dobra cigara invalidu koji ga uva. Odmaram se na pustom obronku obraslom niskim bunjem - odatle se vidi udolina s jelama i bukvama. Izmeu njih lete kreje i detlii. U odmaranju i
sanj arenju brzo protekne popodne.
Pariz\ 14. septembar 1942.
Zagonetka ivota - duh je, pred njom, u poslu kao kad

pokuava da otvori bravu s kombinacijom brojeva.
udno u tom poslu jeste to se sadraj trezora menja u
zavisnosti od naina na koji ga otvaramo. Ako pokuamo 1
da bravu razvalimo, on nestane.
DoucemenA* to nenije ispitujemo, to se udnije

kombinacije otvaraju. I jednostavnije bivaju. Nakraju, poinjemo nasluivati da otkljuavamo sopstvene grudi, da
otkljuavamo sebe i da su zagonetke sveta odblesak zagonetke ivota. Tada u nas navire kosmiko obilje.

Lektira: i dalje nad Biblijom, koju iitavam ve godinu
dana. Danas mi je panju naroito privukao sto trideset
deveti psalam, u kome se iznosi neka vrsta boanske fizike. Mogli bismo da je nazovemo monistikom, jer jeno
stablo nosi kronju suprotnosti. Bog je prisutan u dubinama pakla, i mrak mu sija kao svetlost. On proima materiju, vidi kosti oveka koji se oblikuje u majinoj utrobi i zna
njegovu budunost.
Taj psalam izdvaja se od ostalih kao potpuno dostupan
naem nainu miSljenja; u poreenju s ostalima, na primer
s monim devedesetim, on je modemiji, u istom smislu u
kojem je Tukidid modemiji od Herodota. Uporeen sa starim pesmama o ljudskoj sudbini, on je sainjen od najvie
duhovne grae. Stihovi 19-22 slabiji su od ostalih i, ako se
ne varam, potiu od drugog pisca. Nasuprot njima, vrlo je
lep, recimo, etmaesti stih u kojem se ovekzahvaljuje Bogu to ga je divno sazdao. Oigledno da je pobonost zamisliva samo kao odnos izmeu divnih bia. ivotinje proslavljaju Boga svojom igrom, sjajem svojih boja; oveku je,
da to ini, data Re.
itao sam, zatim, Fontaneovu pripovetku Bez duga.
Opet sam, dok sam je itao, pomislio da veliki pripovedaki dar pomalo tcti piscu, jer u njegovom brzom strujanju
ne uspeva neni duhovni plankton. Razlog je u injenid da
pripovedaki talenat izvorno spada u retoriki dar, to jest
on se loe prilagoava pisanju: taj talenat primorava pero
da se prebrzo kree. Razume se, on je najee znak zdravIja, ali se upravo zato lako spaja s optimizmom koji suvie
povrno istrauje ljude i stvari. Ali ako su, na najviem stepenu, uravnoteeni pesniki i pripovedaki dar, stvoreno
delo ne moe ni sa im da se uporedi, kao kod Homera.
Kbd starih pevaa, meutim, retorska i pesnik energija nisu bile razdvojene, pa je pria bila napisana im se rodila.
To jo pretpostavlja poeziju kao matemji jezik ljudskog roda, u Hamanovom smislu.
* Samo polako! - Prim. prev.
Na kraju, Moris de Geren. Po mnogo emu, on spada

meu najvee. Recimo, po tome to njegov jezikne samo
da prenosi osete i oseanja, ve sam ima osetijivo, duom
obogaeno telo koje do poslednjeg sloga tei da se uoblii. Poto De Geren raspolae tim slobodnim dahom koji
ilovau pretvara u meso i krv, njegov je jezik, kao nijedan
drugi, podesan takoe za opisivanje i doaravanje panteistiki oivijenog sveta.
Palo mi je u oi da Geren u dnevnikom zapisu od 6. fcbruara 1833- u kojem navodi itav niz nemakih pesnika
ne pominje Novalisa, koji u ivotu i u delu ipak ima mnogo slinosti s njim.

Sreda, popodne, u Zoolokom vrtu. Meu fazanima
sam primetio petla i kokoku sa Sumatre - cmi, s tamnozelenim sjajem, koji je naroito dolazio do izraaja kada su
stajali na suncu. Petao je snaan; duga repna pera ne samo
da su, kao kod naih petlova, srpasto podignuta, ve su i
uobliena u orijentalni skut. Tb je ukras ija se prava lepota vidi tek kada se ivotinja propne, kaskada metalnog zelenila.
Zato je ushienje naroito jako kada se neto to nam
je odavno poznato, kao na dobri domai petao, pojavi u
neoekivanom obliku - u obliku nastalom na ostrvima s
one strane mora po kojima se ve dugo plovi? To deluje na
mene tako silovito da mi gotovo suze pou. Mislim da nam
se u takvom trenutku otkrije udesna gustina supstancije
koja je svojstvena poznatim slikama. Tkkvo bie kao da je
do svoje i najmanje elije puno klica ivota; i, divno cvetajui u tropima, ono iz sebe iri preobilno bogatstvo. To je
jedinstvenost, praslika koju vidimo u toj arobnoj igri. Dok
je gledamo, oseamo vrtoglavicu: iz aure kvaliteta koja ima
boju dugc strmogiavljuje se na samu supstanciju. Hijerarhija duga - to znai da je i svet kao celina stvoren po slici
koja se deli na mirijade sunevih sistema.
U tom e je i dra neke zbirke, a ne, recimo, u injenici
da je potpuna. Radi se o tome da se obezbede povoljni poloaji koji su rasporeeni oko centra stvaralake energije.
To je u isto vreme smisao vrtova i, najzad, smisao ivotnog
puta uopte.
Zatim, aj u send drvea Paviljona d'Armenonvil, na ivici malog jezera koje ima isto ime. Blagi udard ribljih peraja iii pad zrelog kestena stvarali su fine krune talase koji
su se presecali i tako oblikovali nenu resetku gde se divno hvatalo zelenilo drvea. Njen preplet kao da je bivao tananiji po ivicama, tako da su listovi velike katalpe, koja je
bila usred te slike, svetlucali u krugovima i ovalima, kako
bi se zatim, na obali, stopili u zelene trake koje su. leprajui se kao zastave, nestajale u dubini.
Pomislio sam: "Tako bismo morali, didaktki, da predstavljamo nove tonove, u odblesku koji je pridodat poznatoj slici. Tu tada, na ogranienom polju, vlada slobodniji
zakon." Ali zar to nije tako? Novo uvek deluje tako da se,
prvo, prikljui vaeem kao blaga protivrenost, kao senka mogunosti. Ono. zatim, prodire u predmete. To se vidi i u istoriji slikarstva - izrastanje iz senke, odsjaja, iz sutona, tame. Uostalom, slino je u istoriji: novo najpre dugo
boravi u mislima iu neverovatnim krajevima; ono deluje u
duhovnim igrama: utopijama, filozofemama, teorijama - a
onda polako prodire u realno, uvlaei se prvo osmotski.
amci koji nam donose likove sudbine pristaju u suton, na
zabaenom mestu.
Da ne zaboravim dva vodpmara koja tu, na periferiji velegrada, munjevito preleu preko gomila soivice. Imaju
gnezdo na maloj pritoci, koja hrani to jezercc. Od svih
okretanja te ivotinje, dragog kamena s krilima, mislim da
je najlepe ono u kojem ona pokazuje repno perje - azurnoplava lea imaju tada rasprsen sjaj, kao tirkizni prah.

Lektira: Harold Begbi, Razbijenilonci. U toj s engleskog
prevedenoj knjizi opisuju se sudbine niza londonskih proletera koji fizild, duhovno i moralno padaju na najnie stepenice. a zatim postaju preobraenici. Knjiga pokazuje koliko se jedna institucija, anglikanska crkva, udaljila od svojih pravih zadataka i kako je izgubila istu tehniku spasenja.
U strasnom kovitiacu propadanja potrebni su piloti to poznaju prirodu elemenata u kojima se davljenik bori da doe do daha. U toj knjizi moemo da se obavestimo o raznim sektama, pre svega o Vojsci spasa, koja se s razlogom
smatra najmlaim od naih velikih redova. Kao to su benediktinci gradili na planinama, a cistercijci po movarama, tako je ona za polje svoga rada odabrala velike gradove, ija su tuna prostranstva odredila njeno pravilo i njenu taktiku.
Rad tih ljudi i tih ena ve je doneo mnogo toga dobrog,
ali on je jo vaniji u smislu pionirskog posla. Kao to pio-
niri stvaraju uslove za opti napad, isto tako izbavljanje i

preobraanje pojedinca prethodi spasenjskom napadu na
velike mase koje takoe ive nemajui pristupa viimvrednostima. Ali one ude za tim vrednostima, i da bi se nahranile bolje nego to je to ijedna ekonomija kadra da uini,
dovoljan je, danas kao i nekad, komadi duhovnog hleba.
Meu pojedinostima te knjige, dopao mi se pasus o alkoholu. Pisac pokazuje, koristei podue citate, bez referenci naalost, da esto-neodoljiva privlanost alkohola ne
poiva na fizikom uivanju, ve na njegovoj mitskoj snazi. Zato mu nesrenik i ne pribegava zbog sopstvene pokvarenosti, nego zbog gladi za duhovnom moi. Siromahu
i neobrazovanom oveku pie daje ono to drugima daje
muzika ili biblioteka: poklanjamuuzvienu stvarnost. Ono
ga sa ivice realnosti vodi u njenu unutranju radionicu. Za
mnoge, uska zona u kojoj mogu da udahnu dah beskonanog nalazi se unutar granicapijanstva. Zato su u velikoj zabludi i oni koji odanost piu hoe da suzbiju kao neku vrstu prodrljivosti koja se odnosi na tenosti.
Isto tako pisac navodi etar i azot-protoksid kao kljueve mistinog uvida. Oni omoguuju pogled u dublju isLinu, koja se ispoljava od ponora do ponora. To je sasvim tano, i opisuje se, takoe, u maloj Mopasanovoj studiji o
etru, koju sam pre dosta godina preveo. Pisac, zatim, kae:
ne postoji samo jcd n o stanje svesti, ve mnoga stanja, koja su u neku ruku razdvojena membranama - membranama kroz koje se prolazi u opijenosti.
Slina me je ideja vodila kada sam prouavao stanja opijenosti. Normalnu svest zamiljao sam kao diskuvren
vodoravno na osovinu. Opijenosti menjaju, u zavisnosti od
koriene droge, njegov ugao, a time i horizont, kao i znakove koji se pojavljuju. Pun obrt ini sumu tih promena i,
s njom, duhovni univerzum, sferu. Ako sam proputovao
sva mora opijenosti, odmarao se na svim njenim ostrvima,
boravio u svim njenim zalivima, arobnim gradovima i na
svim njenim arhipelazima, tada sam napravio veliki krug,
obiao cco svet za hiljadu noi - kretao sam se po ekvatoru svoje svesti. To je veliko putovanje, izlet u duhovni kosmos, izlet na kojem je ve bezbroj pustolova nestaio bez
traga.
Pariz, 18. septcmbar 1942.

Po podne, Etoal, sedeo sam na klupi i hranio golubove;
bili su toliko poverljivi da su mi koralnocrvene noice stav*
ljali na aku. Kad gledam golubiji vrat, uvek se vratim u detinjstvo. Nita mi tada nije bilo lepe od te igre boja - zelene, zlatne i ljubiaste - u koju se perca slau kada golub
kljuca zrnevlje po tlu ili kada se mujak, guui, pravi vaan pred enkom. U tom presijavanju, skromna siva boja
prelazi u visi, opalni stepen i, na dnevnoj svetlosti, raspaljuje ono to krije u svojoj dubini.
Zatim, Ei di Fobur-Sent-Onore, sa armilom, koja me je
nagovorila da kupim malu depnu knjigu to je tamo stajala u izlogu nekog antikvara, prevedena, navodno, s rukopisa jednog starog bramana. I zaista, ve pri ovlanom prelistavanju video sam da se nisam prevario. Osim te knjiice, kupio sam DObrikurovu Optu istoriju lopov, prvo
izdanje, 1623Zatim smo malo posedeii na Plas di Tertr, u bati kuma
Katarine; posle smo, u spiralnoj liniji, obisli Sakre-Ker. Ovaj
grad postao mi je drugi duhovni zaviaj, i sve vie otelotvoruje ono to volim u staroj kulturi.
Pariz. 21. septembar 1942.

Kod trogodinje dece moe da se prepozna puno dostojanstvo moralne linosti, povezano s vedrinom, u jedinstvu koje zatim nestaje.
Popodne u Vensenu, kud sam otiao da vidim svoju staru kuepaziteljku, zbog jedne posebne stvari. Nai poznanici lie na arene niti koje nam je sudbina tutnula u ruku.
Mi ih spajamo i prepliemo, pa nastaju are ija vrednost i
ureenost pokazuju stepen harmonije koji nam je dat. Ne
ume svako da upravlja tim kapitalom.
Pariz, 23- septcmbar 1942.

etnja sa armilom po vensenskoj umi. Razgovarali
smo o tome kako e se zavriti ova godina i o kovitlacima
koji se pribliavaju. Padala je kia; mokri putevi bili su pokriveni svetlucavim kestenjem.
Noas sam sanjao da sam s vojnicima. Na grudima su
nosili male okrugle ordene koje su dobili za ubijanje ranjenika. Iz njihovog razgovora zakljuio sam da ih je dodelila
neka meunarodna organizacija, slina, recimo, Crvenom
krstu.
Pomislio sam: "Tano! To je taka u kojoj se jo slaete."

Pupe i Heler doli su da me vide u "Rafaelu. Razgovor
o Kajoovim Memoarimz, koje je Plon upravo objavio. Pupe
je ispriao da je nedavno, na nekoj veceri, video gospou
Kajo, kojaje 1914. iz pistolja ubila novinara Kalmeta. Pojavila se s dugim crvenim rukavicama koje su joj sezale do lakata.
Zatim smo razgovarali o drai stvari koje su godinama
upijale mirise - rastrlice, trake za masau i mlinovi za zaine, ili, takoe, cele kue, kao to su stare apoteke ili ona
skladita duvana koje sam video u Baiji.

itao sam dokumenta i savremene izvetaje o dogaajima u Francuskoj revoluciji. Sudbina kraljevske porodice
tako je tuna, prua tako obeshrabrujue uvide u sramotu
ljudskog roda, kao da vidimo gomile pacova kako okruuju bespomone rtve i kako ih, na kraju, napadaju.
Po podne je u "Maestik" navratio Klaus Valentiner i doneo mi na poklon izdanje Vlkoovih dela koja je 1835. priredio Mile.
Pariz, 27. septembar1942.

Nedeljna etnja po kisi u vensenskoj umi. Napravili
smo krug oko jezera Minim s njegovim ostrvima, a zatim
posmatrali, na ivici ume, boare, u ijoj smo bezbrinosti
Hel i ja ve uivali. Tu se mogu videti mukarci izmeu etrdeset i ezdeset godina, uglavnom mali slubenici i poslovni ljudi. Na betonskoj pisti oni metalne kugle, koje ispune otprilike otvorenu aku, bacaju prema manjoj kugli,
velikoj kao mandarina, koju niane preko dve putanje. Ima
se utisak da se tu gotovo i ne primeuje propast bogataa,
neuspeh ratnih pohoda. Zato je prijatno posmatrati te piste, kao da si uao kod filozofa.
Zatim, u stajama jednog malog cirkusa, ispred koga
smo posmatrali naminkanog faktotuma koji je revnosno
etkao tri velika slona za predstavu. Kia se slivala niz ator
i uz njegove ivice pravila mutne barice po kojima je jedan
od slonova surlom veto skupljao iseckanu slamu to ju je
vetar naneo. Svoj plen uobliavao je u male kugle i s uivanjem trpao u usta. Nakon to im toaleta bese zavrena,
faktotum ih je jo, da bi bili potpuno spremni, naterao da

se isprazne tako to je pucao biem viui pri tom "i-i-i".
Dobre ivotinje postavile su se na zadnje noge i izbacile velike koliine mokrae i balege.
Faktotum se oigledno bojao da ih nee oistiti do poetka predstave, pa je ceo prizor bio jo smeniji. Uopte,
komika takvih apsurdnih poslova, kao to je, recimo, navoenje slonova da seru, pojaava se ozbiljnou s kojom
se oni obavljaju. U tome je, takoe, prava kominost Don
Kihota, i ona je tu podignuta jo na trei stepen, jer se ima
utisak da i pisac ozbiljno shvata te pustolovine.
Pariz, 29- septembar 1942.

Besana no, puna grozniave ivosti. Pa ipak, asovi
prolaze munjevito; ne spava se, ali se po povrini sna klizi
kao po tamnom ledu.
Po svom obiaju, priseao sam se etnji proteklih godina, korak po korak. Tada se iskrcam na ostrvo i otvorim vrata seanja. Ovoga puta, ponovo sam se penjao na planine
Las Palmasa. Kao i onda, vazduh je bio pun toplih kinih
kapi, i video sam divlju miroiju u udesnoj sveini - u najnenijoj prei, kao u smaragdnim ilama, kruio je zeleni
sok, Ukazao se najskrovitiji ivot biljke. To su moda bili
najuzvieniji trenuci na ovom svetu, jo dareljiviji nego
zagrljaj lepih ena: kada sam se nadneo nad takvo udo ivota. Tada sam se borio da doem do daha, potpuno preplavljen talasom koji se digao iz plavogmora. Zvezdica nekog cveta dostojna je divljenja nita manje od itavog nebeskog svoda.
Posmislio sam: naa tela, dok spavamo, svake noi su,
dodue, na istom mestu, ali duhovno, mi smo svaki put u
novoj ikari, u nekoj drugoj busiji. esto se, tako, naemo
na opasnom mestu, u pustim dojinama, beskonano daleko od svoga cilja. Otud i esto-neobjanjiva iznurenost posle dubokog sna.
Perpetua mi pie da je prilikom poslednjeg bombardovanja Minhena uniten i Rodolfov atelje. Sreom, tamo nije bila nijedna njegova slika. Sauvan je, dakle, portret koji mi je napravio u Iberlingenu.
Pre podne je doao Zigler, koji mi je priao o bombardovanju Hamburga. Zapaljive bombe izbacivane su u svenjevima od po sedamdeset komada; u svakoj desetoj bio je
eksploziv, da bi se zaplaili vatrogasci. U trenutku kada je

gorela tamparija, u gradu je besnelo hiljadu petsto poara.
Uvee, predavanje koje je drao jedan od malih Mauritanaca; raspredao je, s izvesnim cininim uivanjem, o tehnici delovanja na mase pomou propagande. Tip tih ljudi
nesumnjivo je nov, ili ipak u poreenju s devetnaestim vekom nov. Prednost koju oni stvarno imaju jeste potpuno
negativna i sastoji se u tome to su pre nego veina drugih
odbacili moralni prtljagi to su u politiku uveli zakone mainske tehnike. Meutim, dostina je ta prednost - ne, svakako, za moralnog oveka, koji je u odnosu na njih inferioran to se tie neogranicene primene siie, ve za njima-ravne, koji su kod njih ili na kolovanje. Xposlednji idiot na
kraju se upita: "Ako se taj svemu izruguje, zasto onda trai
da on bude potovan?"
Zato je zabluda nadati se da e religija i religoznost uspostaviti red. Zooloke stvari deavaju se na zoolokoj ravni, a demonske na demonskoj - to jest ajkulu hvata hobotnica, a Djavola Velzevul.
Pariz; 30. septembra 1942.
Rorektura Pisama izNorveke. Neoumice oko "reke istopljenog olova". Svakako neopravdane, jer reke isto tako
mogu biti smrznute, zaleene.
Nedostatak koji tu oseam lei inae u samom jeziku i
posledica je jedne od praznina u jezikom mozaiku. Jezik
nema pravu imenicu za pojam "zaleena reka".
Donja strana mnogih ivotinja koje ive uz tlo, na primer: iveraka, turbelarija i zmija, nije obojena - priroda je
teiva slikarka.
Popodne u Nacionalnoj biblioteci. Prostorija s katalozima
- esto sam eleo da imam folijante u kojima bi mogla da se
potrai svaka odtampana knjiga; ali tu se vidi da postoje
pomona sredstva koja ne pripadaju pojedincu, ma koliko
da je bogat. Ona su prilagoena meri velikog oveka, to jest
drave. Na primer, taj sistem kataloga - ima se utisak da se stoji ispred duhovne maine koju je stvorio metodski razum.
Tu sam razgovarao i s doktorom Fuksom, koji radi na
zajenikom katalogu nemakih biblioteka; kad bude zavren, taj katalog bie remek-delo minucioznog rada. Veliki posao skupljanja i pregledanja ini se da tek poinje; tu
stojimo pred novom kineskom izraevinom, pred manda-
rinatom kome, dodue, nedostaje stvaralaka snaga, ali koji ume paljivo da postupa s utisnutim ideogramima. Moemo, na muzealnom podruju, oekivati pojavu stroe,
skromnije, ali u isto vreme nasladama bogatije nauke, u
poreenju s kojom nauka devetnaestog veka izgleda anarhino. Pre e ona mnogim nitima biti povezana s osamnaestim vekom, s Lineom, s enciklopedistima i s racionalizmom u teologiji. Bolje e se iveti s tim duhovima, moi
emo da ih kontroliemo. Oni su konzervatori u ovom sve*
tu unitavanja. Cekaju nas nove piramide i katakombe,
mravlja, rudarska zaposlenost. Kao to su u faraonska vremena hteli da cara i njegovo domainstvo otrgnu prolaznosti, isto tako mi danas to radimo s metodski sreenim materijalom saznavalackog duha, sve do i najmanje sitnice.
Zatim, u rukopisnom odeljenju, gde su izioene divne
stvari, kao to su, na primer, etvorojevanelje Karia Velikog, Biblija Karla elavog i aslovac vojvode od Berija, u
kome je bio otvoren kalendar za avgust i septembar. Ta prostorija lii na orman u ijem prozirnom vazduhu treperi
praina osvetljena suncem; ovek ima utisak kao da je uao
u Memlingovu sliku. Muzejski red dobija najviu formu kada izabrani predmeti imaju istovremeno karakter relikvija
- prisustvo prastarih moi uveava dragocenost. TU bi tada,
suprotno istorijskom razvoju, novi kler morao da zauzme
mesta konzervatora. Tome bi, razume se, trebalo da prethodi pojava novog duha. Ne moe to da se oekuje od drave koja spomenik Neznanom vojniku uva policijom.
Meu muzikim komadima, partitura Debisijeve opere
Peleas i Melisanda, koja ima neto vrlo egzaktno - lii na
plan distributivne elektrocentrale; note su poreane kao
mali stakleni izolatori du elektrinog voda.
Uvee s Ciglerom, ije mi posete Parizu uvek priinjavaju zadovoljstvo, i Helerom u rotiseriji "Nik", Avenija de
Vagram. Razgovor o situaciji, o kojoj ve deset godina isto
mislimo. Zatim, o poznanicima, izmeu ostalih i o Gerhardu ija je ena takozvana "etvrtjevrejka". Zato joj je kuni
savet zabranio da koristi podrum prilikom vazdunih napada. Teko je poverovati da hamburki srednjokolski nastavnici koji stanuju u toj zgradi imaju tako izotren njuh
za rasnu istotu - pre e biti da su s velikom preciznou
otkrili predmet za svoje iivljavanje.
Kasno uvee, jo sam itao Knjigu propovednikovu; posle sam malo i loe spavao, to mi se esto deavau poslednje vreme. Spavanje je princip suprotstavljen volji. Zato
smo sve budniji to upornije pokuavamo da zaspimo. Nasuprot tome, miljenje potpuno sledi volju. Moemo, ta-
ko, da mislimo o svakoj stvari o kojoj hoemo da mislimo,

ali ne moemo da prognamo ni jednu jedinu stvar o kojoj
neemo da mislimo. S tim u vezi, anegdota o seljaku kome
je obeano blago, ali pod uslovom da, kada ga iskopa, ne
pomisli na medveda. Sala je dublja nego to to izgleda; ona
pokazuje put koji vodi zemaljskom blagu.

Perpetua mi pie da e kraj ovog veka biti jo straniji
nego njegov poetak i njegova sredina. Ne verujem. esto
sam pomiljao da bi tada kraj ovog veka liio na Herakla,
koji je poubijao zmije u svojoj kolevci. Meutim, ona je sasvim u pravu kad kae da u ovim vremenima moramo razvijati guterske vrline; moramo umeti da pronaemo retka sunana mesta i da ih koristimo. To vai i za rat; ne smemo neprekidno i jalovo razmiljati kad e se on zavriti. To
je datum koji ne zavisi od nas. Ali smo svakako u stanju da
u olujnim vremenima poklanjamo radost, sebi i drugima.
Tad u aci imamo krajiak mira.
Zatim, pie mi da nema, ve neko vreme, vesti o astrologovom ocu. Pretpostavlja se da su ga ruski zarobljenici
ubili radi odee. To me podsea na strasnu sudbinu staroga Kigelgena. Uostalom, ve pre vie godina predvideo sam
da e se ponovo pojaviti pljakake bande, ali nisam znao
kakoc se to istorijski realizovati - do takvog zakljuka doao sam vrlo jednostavno: na osnovu negativnih predznaka, kao to su sve vea nepravda, njeno podravljenje.
Uvee sam se video s doktorkpm na Plas de Tern, gde
sam pio olju vrbene koju mi je prepisala. Otkako sam nezadovoljan stanjem svog zdravlja, nasi tamonji razgovori
pretvorili su se u moje konsultacije s lekarem.
U krevetu, najpre sam itao Dnevnik Leona Bloe, a zatim sam nastavio da itam Knjigu propovednikovu. Ukljuivanje u Bibliju dokumenta tako velike skepse, i to kao
jedne od njenih autentinih knjiga, udno je i moe da sc
shvati samo ako se Biblija gleda kao pejza, kao delo kreacije u kojem se elementi dopunjuju i uzajamno odreuju.
U tom smislu, mi se tu penjemo u visine gde prebiva stari
carski orao s belom krunom; vazduh se razredio, i zemlja
pokazuje svoj kostur. Niko nema otriji vid od cara s belom
krunom, ali je Jov prodro dublje. I pod stare danc raaju
mu plodovi, jer ga je bol orala.
Za Propovednika, bol je takoe tatina. Na taj nain on
je izbegao Lirov ivot, a uivao u ivotu Fausta koji stari.
133/
Zcmlje je pretvorio u cvetne vrtove, zasadio ume i vinograde i u zamcima iveo s gomilama robinja i pevaica. Ali
sve to bilo je samo daakkoji prolazi; i to shvatanje strasnije je od onog koje u svemu tome vidi koprenu Maje.
fT) U svaijem ivotu postoji izvestan broj stvari koje se ne
\poveravajuj i najl-Jis|rijoj osobi. One lie ne kamenie koujl se nalazeu kokojembupcu, i saoseanje nee pomoi
da se oni svare. To je ono najgore i najbolje to ovek uva
s toliko nespokojstva. ak i kada se, u ispovesti, oslobodi
zla, on ipak ono najbolje to ima nosi samo za Boga. Ono
plemenito, dobro, sveto u nama daleko je od socijalne sfere; ono nije za javnost.
Uostalom, ene su u tom pogledu znatno diskretnije.
One su esto pravi grobovi nekadasnjih ljubavnih veza- postoji li makar i jedna o kojoj mu ili ljubavnik, ak i kada
mu je vrsto u zagrljaju, zna sve? Svako ko je posle mnogo
godina sreo bivu Ijubavnicu uplaio se tog majstorstva u
utanju. Keri zemlje zaista. One u nedrima kriju strane i
samotnike nauke, kao, na primer, nauku oinstva. To su
tu, usred potpunog graanstva, pravi medejski ponori. Na
primer, slika ene koja godinama gleda mua kako miluje
dete koje nije njegovo.
"Dva bia koja se vole trebalo bi jedno drugom sve da
kau" - ali, da li su dovoljno jaka za to?
"eleo bih da ti se ispovedim, ali se bojim da e me sasluati i kao svestenik sopstvene stvari, a ne s mudrou,
kao predstavnik Boga. Bojim se da e mi biti sudija."
Ogromna i spasonosna mo molitve sastoji se u tome
to ona na trenutak otvara nabore srca i tako omoguuje
da svetlost prodre u njih. Molitva daje oveku, pre svega u
naim sevemijim krajevima, jedina vrata k istini, ka poslednjoj i bezobzirnoj asnostL Bez molitve, on ni prema blinjem i najvoljenijem ne moe da bude iskren, da nema
zadnjih misli - a tamo gde mu opreznost ne bi vezala jezik,
to bi uinio obzir.
O
negirajuim, omalovaavajuim suglasnicima, naroito o n i p. Pes (stopalo), pejus (loiji, gori), pied (stopalo),p e tit (mali),p ire (raviji, loiji). P se upotrebljava i kao
pejorativni glas. Stopalo kao simbol neeg beznaajnijeg,
kao degradirana aka. Nameravam da posle rata prouim te
odnose, a posebno nain na koji se ljudsko telo odslikava
u jeziku. Bilo bi, razume se, dobro ako bih opet stanovao
s Fridrihom Georgom, jer se u razgovoru tota razjasni.

Po podne sam otiao u Knjiaru Pale-Roajala gde sam
kupio izdanje Krebijona, tampano 1812. kod Didoa. Po
povezu od zelene telee koe vidi se koliko je moan jo
bio stil Carstva - ono je, naravno, jo raspolagalo porodicom zanatlija "ansjen reima", a to je vanije od stila, to je
pitanje supstancije. TVi prednost s kolena na kolena prenoene tradicije Francuska imai dan-danas, i svakako e je zadrati zahvaljujui svojoj politici koja je uglavnom racionalna. Jer, ta je sada bitno u ovoj zemlji? Da se ne preoru
njena stara gnezda. gradovi, na ijim bi se ruevinama izgradile fllijale ikaga, kao to e se to desiti u Nemakoj.
Aktivirati krupni kapital koji ovde jo drema, uvui ga u
svetsku vatru - eto emu tee obe zaraene strane, a on je
mala grupa ljudi koji dre u ravnotei jeziak na vagi. to
su u tome dosad imali uspeha utoliko je udnije to je to
u kontradikciji s grubom dnevnom politikom.
Odluio sam da vie ne briem opaske knjiara o ouvanosti knjige, o slikama u njoj, o vrednosti izdanja i o slinim stvarima - sve to ini ono to je Feltes nazvao autentinou knjige. Na cx libris-u beleim vreme i mesto kupovine, ili ime darodavca, a ponekad i posebne okolnosti.
Veera kod doktorke. Gledao sam je dok je spremala jelo. Postoji neto od uene ene u nadnu na koji ona to radi, posebno to se tie ekonomisanja u vremenu, sleda pokreta i mera. Kuvanje, tako, lii na promiljenu operaciju,
na hemijski ogled. Uostalom, i sdmo nabavljanje namirnica ve je muan posao, jer u prodavnicama gotovo da vie
nieg nema, i glad se iri.
Lektira: Konan Dojl. Dolazimo u godine kada su nam i
dobri kriminalistiki romani dosadni. Poinje da nam siabi ulo za promenu injenica; elementi su suvie poznati.
To vai i za ivot - dolazi trenutak kada vladamo injenicama, kada smo zasieni. "ivot nam traje sedamdeset
godina...", moglobi da se doda: i to je dosta. Ko dotad ni*
je dovoljno nauio da bi preao u vii razred, taj mora jo
jednom da pone iz poetka, mora da ponavlja razred.
Otud detinjastost kod promaenih staraca, a naroito
kod onih koji su pohotni, krti, okrutni i sitniavi. Nered
je toliko uzeo maha da je nestalo znanje srene starosti, koja ima sasvim odreene, ak i spoljne znakove.

Izlet u Sen-Remi-le-evrez. Posle doruka, etnja po
okolnim umama. U njihovoj viazi sada uspevaju gijive iji eiri svetle u mahovini, izmeu oroenih paukovih mre*
a. Video sam okruglu puharu koja odozgo ima dugo belo
tmje, je meu tom udnom gomilom.
Na visokom pitomom kestenu skakutala je veverica,
onako ria u vlanom zelenilu. Za zimu, odozgo je bacala
sjajne plodove; uestvovali smo u njenoj etvi.
Veoma sam melanholian jer sam sve nezadovoljniji
stanjem svoga zdravlja. Poslednjih nekoliko nedelja jako
sam omraveo. esto elim da to prekinem i da se prema
telu odnosim kao prema pobunjeniku, ali je ipak bolje
otvoriti usi i uti ta ono hoe.
Uvee samnastavio daitam Vrata s/rotinjeLeona. Bloe
- uvek sam zadovoljan kad ga itam, uprkos njegovim manijakalnim i neselektivnim napadima na sve to je germansko. On bi, tako, eleo da jednom jedinom granatom uniti London, a Danska mu izgleda kao neka vrsta prljave Sodome. Mislim, meutim, da sam u meuvremenu nauio
da priznam duh ljudi aki kada im se priroda razlikuje od
moje, i da samo njihovo bie posmatram izvan granica i suprotnosti.
N astavio sam da itam Pesmu nad pesmama.
Pariz, 5. oktobar1942,
Po podne sam prelistavao Krebijonovog Pirona. Nain
na koji je tu jezikzgusnut izgleda nenadmaan; uglaanost
i zaokrugljenost tako su savrene da se fizicki nita vie ne
moe poboljati. Da bismo postigli nove zvuke, nove boje,
morali bismo hemijskim postupcima da vie zgusnemo rei. Morali bismo da ukljuimo dekadenciju.
Lepa je lakoa s kojom stihovi slede jedan za drugim;
nenasilno oni tee rimi - tu jezik prelazi u poeziju sasvim
prirodno, nimalo artificijelno. Njegovoj gipkosti doprinosi svakako i mnotvo jednoslonih rei koje su rasporeene u daktile:
"La nuit est plus claire que le fond de mon coeur."*
Uvee na Keju Volter, gde sam sreo brau Valentinera i
Pupea. Srebmosiva magla obavijala je kue; iznad njih, plavosivi oblaci s mrkim prstenom kao veemjim mmenilom.
* "No je verija od moga srca." - Prim. prev.
Izvesni tonovi bili su ublaeni; svetla zgrada Sen-ermen-de-Prea kao da je bila izbrisana - izdvajao se sarao tamni
krov njenog zvonika.
Svetli kamen od koga je napravljeno vrlo mnogo kua,
kaldrma, mostova i kejevaima mnogobrojne otiske puevljeve kuice. Uvek se obradujem kad ih uoim: ta puevljeva kuica spada meu tajanstvene heraldike ivotinje,
meu mikrokosmike ukrase ovoga grada.

Zavrio sam Vrata sirotinje Leona Bloe. U toj knjizi, osea se da je stari lav omekao; tako jakoj iri potrebno je sedamdeset godina da bi se izbistrila.
itanje te knjige priinjavalo mi je veliko zadovoljstvo,
naroito tokom podnevne pauze. Kod dnevnika, prava
dra nije ono to je retko, to je neobino. Mnogo je tee
opisati jednostavne, svakodnevne dogaaje, vrsta pravila
kojima je ivot podreen. To je tu lepo ostvareno; italac
uestvuje s piscem u svakodnevici. Tako nam minule godine jo jednom poklanjaju svoja bogatstva kao to nas rn.noga leta jo greju u drvima koja gore u kaminu.
U toj knjizi nalaze se predskazanja; meu njima je i ono
o ruskoj revoluciji. Zaista, iz tog ugla dolazi nam ono to
je zbilja apokaliptino u naoj epohi. U jednoj od poslednjih reenica sadri se sve to starac ima da kae: "Oekujem kozake i Svetoga duha." I na stranicama koje je napisao
16. oktobra 1917, neposredno pred smrt, nalaze se proroke rei: "Vie ne jedem. Nemam apetita. Bilo bi potrebno da se sve u meni promeni." To je zatim uinila smrt. Poto je ona uobliila Bloine crte, neko je rekao da su "majestetine, vedre, autoritarne".
Njegov duh ilustruje injenicu da nisu zablude ono to
nam ugroava suverenost kada prolazimo kroz onu poslednju trijumfalnu kapiju kojoj tei na duh. Pre e to biti njihovo odsustvo, koje se tu oseakao slabost. Mi ih skidamo
kao Don Kihot svoj oklop; i veseli smo dok se demaskiramo.
Popodne u antikvarijatu "an Banije", Ri de Kastiljone 8.
Tu sam kupio Aringov Pozem ni Rim, delo koje sadri
mnogo natpisa i slika katakombi i koje se moe smatrati prvim preteom Rosijevog spisa Pozemni Rim. U naim zonama vatre i destrukcije, neobinu dra ima mir takvih, duboko u stenju skrivenih grobnica, eonski dreme u nedrima zemlje.
Ali, najpre sam kupio lepo izdanje Bretonove Kine uminijaturi- delo oko kojeg samve nekoliko puta obilazio kao
lisica oko mamca pre nego to ue u klopku. Ta kupovina
premasivala je moje finansijske mogunosti. Ali ono to se
na knjigama zaradi, moe na knjige i da ode, iako ovek
uvek ima utisak da ih skuplja za gomilu kra u koju lako
moe da se pretvori kua gde se one nalaze. Pa ipak, s velikim uivanjem upravo sam prelistao est tomova, u kojima i posle vie od sto trideset godina minijature jo svetle
u najlepim bojama. U to vreme, pustinje i mora bili su prepreke maltene isto tako nesavladljive kao i nebeska prostranstva, pa nam zato ivot tih dalekih carstava esto izgieda, na slikama, kao da je s neke druge zvezde.
| O perverzijama: u ljudima koji imaju maniju da se dugo peru sapunom ili da se mau uljem krije se atavizam ko/ji daleko see: seanje na vremena kada je cela koa jo bi- j
la sluzokoa. Sluzokoa je prvobitna koa, nasiee morske
postojbine i neptunskih korena. Kod nje, ulo dodira tei
oblastima siinim onima koje crvena boja nudi oku. Ali ima
tipova koji su drugaiji od sangvinino-solarnih - na primer, limfatini tipovi sa slabom pigmentacijom, skloni parnim kupatilima, frizerskim saionima i ogledalima, lunarnom i peinskom svetu. Od bolesti, sreu se pre svega poremeaji u krvi i sklonost ekcemima i svrabu. Velika, esto
manijakaJna istoa, ponekad albinizam, strah od mikroba
i odvratnost prema zmijama - to su karakteristini znaci.
Perverzije nisu u stvari zastranjenja - one su osloboeni eIgmCn& koji us^tttarftaflfta; povezant, postoje i deluju.
esto, u snovima, one se penju iz svojih jazbina. Ukoliko
su te stvari dublje ugraene u nae bie, utoliko su vei indignacija i iznenaenje kada ih priroda, slino hemiaru,
pokae isto, uini vidljivim. Tada zmija dolazi iz rupe. Time se moe objasniti zato se ceo grad toliko uzbudi kad
god se desi ubistvo sa silovanjem. Tada svako uje kripu
reza u sopstvenom paklu.
Otud zablude izvesnih lekara koji pokuavaju da poinioca kao bolesnika spasu od suenja. To bi bilo prihvatljivo da nije zapravo re o bolesti svih nas koja je kod njega
vidljiva i koju kod nas lei ma pravde. On se, poput ljudske rtve u starim vremenima, ugrauje u temelje zajednice. Ne radi se toliko o jadnom vragolanu koliko o milionima njegove brae.
JPariz, 7. oktobar 1942.

Loe sam spavao. Uzbuenje, slabo ali udno, budi me
u ranu zoru. Ima se utisak da telo hoe neto da kae, da
eli s nama da razgovara, ali u svom vetakom ivotu nje*
gove reenice i rei jedva da razumemo bolje nego rei i
reenice starog arendatora koji nam u naoj kui u gradu
pria o crkvenoj slavi, etvi i nerodnoj godini. Kao to njega smirujemo novcem, tako telo smirujemo tabletama. U
oba sluaja, treba se vratiti na selo, to jest - treba se vratiti
zemlji, elementima.
U novinama: "Knjiga koja ima tira od milion primeraka, u svakom je sluaju neto neobino..., neobian
dogaaj u duhovnom svetu. /.../'Vidi se da je tu na delu duboka nunost. Uspeh Mita X X veka jedan je od znakova po
kojima se moe odgonetnuti skrivenavolja epohe kojadolazi." Dakle, mudri Kastor, u listu "Felkier beobahter" od
7. oktobra 1942, o Rozenbergovom M itu X X veka, najbanalnijoj zbirci odavde-odande prepisanih optih mesta koja se moe zamisliti. Isti Kastor, na istom mestu, pre gotovo deset godina, rekao je: "ta? Gospodin pengler nije itao novine?" Dakle, filozof koji drugog fiiozofa upuuje na
novine kao na izvor saznanja, i to je Nemaka, i to expressis verbis- niko se dosad jo nije bio usudio da to kae s toliko iskrenosti. I, da naglasimo, taj Kastor je navodno prvi
u svojoj oblasti, nadfilozof herojskog shvatanja istorije i sl.
Evo atmosfere u kojoj se ivi.
Ljudi kao taj Kastor pripadaju, uostalom, vrsti svinja-tragaa za gomoljikama na koju e se naii u svakoj revoluciji. Poto su njihovi istomiljenici nesposobni da otkriju istaknute protivnike, oni se slue korumpiranim umovima
vieg ranga da bi ih nanjuili, ukazali na njih i, kada je to
mogue, napali ih na nain koji policiji daje razlog da intervenise. Svaki put kad sam primetio da se on bavi mnome, oekivao sam premetainu. I protiv penglera pozivao
je policiju, a upueni tvrde da ga ima na savesti.

Uvee kod Berea, gde sam razgledao knjige. Kupio sam
stari prengerov M aljza vetice, venecijansko izdanje iz
1574, - akvizicija kojoj bi se vie obradovao pre dvadeset
godina, kada sam se, naporedo s prouavanjem stanja opijenosti, bavio magijskim i demonskim biima.
Pariz, 9- oktobar 1942.

Po podne, jahanje po Bulonjskoj umi, gde lie ve dobija razne prelive. Kao to mi pukovnikKosman ree, izgleda da je ovih dana stvar s mojom prekomandom u Rusiju
ozbiljna; stigla su preJiminarna nareenja. Nakon to mi je
ovde ivot dobio novi oblik, moda je taj zasek dobar. Razmiljajui o tome, s umivaonika sam oborio au koja se
razletela u paramparad.
Nastojau da mi Rema dodele kao pratioca.

Nedelja. Popodne, Ri de Belas. Moda poslednji put
idem preko praga na stepenite u ijoj se ametistnoj spiraii uvek oseam nelagodno, kao pred velikim tajnama. Video sam, ovoga puta, da i kameni prag ima otiska malog
pua koji me je tako esto razveseljavao u ovom gradu.

Spavao sam vrlo loe, to svakako treba pripisati bolesti. U trenutku odlaska u Rusiju ipak se ne mogu prijaviti
kao bolestan. Ve su mi se vie puta u ivotu deavale takve
koincidencije; tada sam u prinudnom stanju.
U poti, pismo od Um-el-Banin, knjievnice tatarskog
porekla, koja mi je poslala i svoj roman Nami. Dok prelistavam knjigu, iz nje ispadne lepo ispresovani urevak.
Od njegove tamnosmee stabljike odvaja se deset utih
cvetnih zvonia, kao da su izrezani iz runo napravljene
hartije.
Siren, 13 oktobar 1942.

Opet sam vrlo loe spavao; jutros sam bio kod tabnog
lekara, koji mi je preporuio kratakboravaku sirenskoj vojnoj bolnici, to je jo mogue pre nego to mi urue objavu. Upravo sam stigao u Siren. Vreme provodim leei u
krevetu i itajui, ili gledajui kroz prozor, odakle se vidi
Mon Valerijan. Njegova vegetacija, najveim delom, jo je
zelena, ali ponegde ima riih, jarkocrvenih i utih bunova. Tvrava, stari "Bulerjan" iz 1871, umotana je u nju sve
do krova.
Inae, od onog to sam noas sanjao seam se jo da

sam se s ocem nalazio u dnevnoj sobi, u drutvu s nckoiiko brae i sestara, od kojih se jedno praakalo u korpi za
rublje. Tim povodom hteo sam neto da kaem, pa sam se
vie puta obraao ocu, koji kao da namerao nije hteo da
me uje. Najzad sam uspeo da kaem ono to sam eleo:
"Ipak vam nije polo za rukom da ostvarite optimalni spoj
ni u jednom od nas. To zakljuujem iz vrlina koje u celini
vidim kod nas, ali koje nisu objedinjene ni u jednom od
nas."
Starac je o tome razmiljao nekoliko trenutaka, svojim
hemiarskim pogledom buljei u prazno, a zatim suvo rekao: "Da, u pravu si."
Bilo je tu jo neeg to sam hteo da zabeleim, ali sam
se bojao da u se razbuditi ako upalim svetlo.
Teka melanholija. Jue je stigao Rem, tako da nisam u
neprilici to se tie spoljnjeg momka.
Siren, 14\oktobar 1942.

Uvee me je posetila doktorka i donela crvene cinije.
Nije mi dala mira sve dok nisam otiao tabnom lekaru. A
ovde, u Sirenu, razgovarala je s glavnim lekarem.
Vraam se jueranjem snu: moja rasprava o smrti mogla bi da pone poglavljem u kojem se govori o onom to
je u naem ivotu sluajno. Nas ne bi bilo, da nam se otac
oenio drugom enom, ili da nam se majka udala a drugog oveka. I pod pretpostavkom da taj brak postoji, mi
smo izabrani meu milionima klica. Mi smo, dakle, uzgredne kombinacije Apsoluta - licimo na sreke iji se brojevi
izvlae, a dobici koji su na njima ispisani slovima sudbine
nama se zatim isplauju u ovozemaljskoj valuti, kao sposobnosti koje valja pametno iskoristiti.
Na osnovu toga moglo bi se zakljuiti da smo kao jedinke nesavreni i da venost nije po naoj meri, niti moemo
da je nosimo. tavie, moramo se vratiti Apsolutu, a tu mogunost prua nam upravo smrt. Smrt ima spoljanju iunutranju formu - ova potonja ponekad je takoe vidljiva kod
mrtvaca, i to u njihovoj fizionomiji. Smrt ima svoju tajnu
koja je jo vea nego tajna ljubavi, Kad smo u njenim rukama, postajemo posveenici, misti. Osmeh iznenaenja ve
je duhovan, ali se jo reflektuje na telesni svet, na crte samrtnikove.
1* 1/
Svemu tome treba dodati i ono to sam rekao o kolu

sree i o isku s brojkama.
Lektira: Pol Bure, Piitn/ce, zbirka kratkih pria kojom
se pisac predstavlja na nain koji ne podstie na oponaanje. Ono to je zaista ljudsko jedva da je dotaknuto kroz
debeli omota konvencionalnog.
Zatim, nastavio sam da razgledam svoje kineske minijature, meu kojima mi je zapao za oko portret prodavca
zmija. U korpi, dole, nalazi se anak pun kaSe od zmija, iznad je sud sa ivim zmijama. I tu se, kao i u starim oflcinama na Zapadu, posebna isceliteljska mo pripisuje toj hrani u sluaju smrtne opasnosti. Zmija, terestrika ivotinja,
moan je lek.
Opet sam, a to mi se poslednjih godina desilo ve nekoKko puta dok sam itao, naao da se pominje dnevnik
cara Kang-Hsija, delo koje ve odavno prieljkujem. Privlanost takvog jednog uma see preko carstava i vekova.
Nastavio sam da itam Isaiju, pevaa u propasti zbog koje
"srce njegovo treperi kao harfa". Dobar prorokizanae vreme.
Moja sklonost da se udaljim od oveka koga volim - kao
da se u meni njegova slika tako jako razvila da vie ne podnosi njegovu telesnu blizinu.
ovek koji ubija svoju dragu bira obrnut put - da bi je
potpuno posedovao, on unitava njenu realnu sliku.
Zajednika smrt uvek je znaajan in - vrlo lepo opisan
u Akselv Vilera de Lll-Adama. Kad je o tome re, Klajst lii
na nekoga kome se uri; a tad se uzima prvi koji naie.
"Pre nego to se dan zavri bie sa mnom u raju." To vai i za opasnog razbojnika - ali ne sme glasno da se kae.
Siren, 15. oktobar 1942.

Loa no. Sanjao sam lekare kod kojih sam u ivotu bio,
ali i jednogimaginarnog iji mi je kabinet izgledao jako poznato. Kad sam se probudio, dugo mi je trebalo da tu iluziju odvojim od stvarnosti; moda je njena jasnost poticala iz seanja na slike iz ranijih snova.
Ujutro, vrlo depresivan, ali budna duha; opazio sam to
po zasvoenosti s kojom se mojim oima nudilo zeleno i
uto drvee u batama.
Zatim sam nastavio da itam Isaiju, koji ivi raskono u
slikama unitenja. Njegova osnovna vizija jeste vizija razorenja istorijskog sveta, starih gradova, njiva i vinograda, i
trijumf elementamog; samo e to omoguiti oporavak i pripremu za novu i neunitivu gradnju u Duhu bojem. Ono
to tu vidi njegovo vizionarsko oko, to e jednoga dana ljudi i carstva stvarno biti.
Taj alegorijski svet mogao bi se posmatrati kao neka vrsta trijenalne poljoprivrede: obraivanje njiva, ugarenje,
ubiranje duhovnih plodova. Srednji deo toga triptiha, epo*
ha ugara, posebno je lep - njega je naslikao neko ko jako
dobro poznaje pustinje pokrivene cveem i plodne divljine. Na tu njivu Bog je stavio mernu traku.
Stao sam na vagu i video da sam jako omraveo. Ali ovog
jutra svoju duhovnu teinu merio sam po slici drvea. Nije mi prvi put da mi se telesna oseka poklopi s plimom slika
- kao da bolest vidljivim ini stvari koje su inae skrivene.
Popodne su me posetili Valentiner i doktorka. Ona je
na moj sto stavila ljubiastu katleju s obrezanom donjom
usnom i sa cvetnom aicom utom kao vanila. Zanimljivo
je posmatrati onisku medicinsku sestru iz Holtajna, kojoj
je inae drago to itam Bibliju: kad god ima posla u mojoj sobi, ona taj cvet obilazi kao neku sumnjivu bubu.
Sircn, 16. oktobar 1942.

Opet nemima, teka no. U jednom od snova nalazio
sam se s Fridrihom Georgomu prostoriji iji je pod bio poploan belim porcelanom. Zidovi su biii od staklenih opeJta( 1u njoj su stajali cilindrini sudovi od stakla i gline - imali su oblik i veliinu otprilike kao nae kupatilske pei.
Tu smo se igrali bacajui staklene kuglice koje su izgledale kao plod biserka, ali je samo svaka deseta bila bela kao
taj plod, dok su ostale bile bezbojne i u letu nevidljive. Kuglice su suvo udarale o pod, a zatim se odbijale od zidova
i sudova i svojim uglovima i ravnim linijama pravile matematike figure. Putanja nevidljivih kuglica budila nam je matu, dok su bele liile na niti vodilje ij a je mrea povezivala s realnou tu suvie duhovnu, suvie apstraktnu igru.
Pomislio sam: to je svakako bila jedna od unutranjih,
gravitacije lienih elija u manastiru sveta rada.
I
dalje itam Isaiju; zatim, Lihtenbergove aforizme i openhauerova Parerga, dvojicu starih, proverenih uteitelja
u tekim trenucima. Dok sam itao, etao sam se po sobi, pri
emu mi je iz usta visilo crevo koje su mi ugurali u eludac.
Uhtenbergova ocena ana Paula: "Pod uslovom da pone iz poetka, bie velik."
143/
lako je to, individualno gledano, nemogue, ipak se

ukazuje na izdanacku, spermatinu snagu proze ana Paula. U nekim tifterovim delima izbijaju takvi izdanci. Uvek
mi je bilo ao to Fridrih Hebel nije mogao "da pone iz poetka", kako bi, pre svega, podigao svoje dnevnike na vii
stepen.
Kaemo: "To je tako, kao to je dva puta dva etiri." Aii,
ne k a e m o : k a o to jedan puta jedan jeste jedan."
Zaista je prva verzija jasnija; ona je ve zaobila greben
principa identiteta.
Povodom prigovora da vie ne koristim-izvesne izraze
koje sam skovao pre mnogo godina i koji su zatim uli u
svakodnevni jezik, kao, na primer, re "totalan": "Kada je
inflacija, svoje zlato sakrivamo."
To sam napisao u jednom pismu Griningeru koji uiva
u takvim replikama.
Nedelja. Jutros je vrh Ajfelove kule bio u magli.
Jue mi je pisao Fridrih Georg, uglavnom o Isaiji, koga
je poeo da ita gotovo u isto vreme kad i ja. Tako se izmeu nas ispredaju mnogobrojne nevidljive niti.
armilina poseta. Donela mi je cvee. ime me ona toIiko privlai? Verovatno svojom detinjom prirodom koju
sam otkrio u njoj. Sreemo ljude koji u nama bude potrebu da im dajemo poklone - to je razlog zbog kojeg mi je krivo to nisam bogat.
Tek uvee, iz magle je izranjala crkva Sakre-Ker, as svetlei sa svog uzvienja, as nestajui u ljubiastoj izmaglici. Ta graevina ima neeg fantazmagorinog; njena dra
lei u udaljenosti s koje je ovek gleda kao simbol udesnog to ivi u njemu samom.

Velike krize tokom noi: la f'rousse'. Zatim dolaze preraunavanja: od Karla Velikog do Karla V, od reformacije do
nereda posle Prvog svetskog rata.
San: pecajui na morskoj obali, uhvatio sam veliku
kornjau koja mi je, kada sam je izvukao na suvo, pobegla
* Strah. - Prim.prev.
i spokojno se ukopala u zemlju. Dok sam je jurio, ne samo

to sam se povredio udicom, nego je iz ivotinje izmilelo
nekakvo odvratno morsko stvorenje i prekrilo me svojim
mnogobrojnim nogama.
To je prvi put da mi se u snu pojavljuje kornjaa, i odmah na tako znaajan nain.
U podne su me otpustili - u vojnu knjiicu upisano mi
je: anacidni katar eluca. Doktorka, koja se, izgleda, bojala neega goreg, obradovala se zbog te dijagnoze i jo jednom razgovarala s glavnim iekarem, koga poznaje iz Bergmanove klinike. Zatim je po mene doao Rem. S njim sam
se odvezao u "Maestik", da se pripremim za put.
Parizi 21. oktobar 1942.

itao sam dokumenta za suenje Damjenu, objavljena
1757, samo nekoliko meseciposle atentata. U istorijskom
pregledu, na poetku te knjige nalazi se i taan opis strane egzekucije.
U trenutku atentata, ponaanje Luja XV bilo je kraljevsko: on je pokazao napadaa koga je prepoznao po tome
to je jedini ostao pokrivene glave, naredio da ga uhapse i
zabranio da se s njim loe postupa.
Uvee u "Niku", a zatim amerika igra.

Loa no. La frousse. Poto sada ne mogu da se prijavim
kao bolestan, potraio sam jednog francuskog lekara u Ri
Njutn, ije su mi rei bile vrlo korisne - korisnije od vojnih
lekara s njihovom celokupnom aparaturom. Kad je uo da
odlazim u Rusiju, nije hteo da naplati pregled. Telefonom
sam razgovarao s Fon ramom.
Popodne kod Morena - da bih poslednji put preturao
po knjigama; proveo sam jo jedan prijatan sat u njegovom
malom antikvarijatu. Tii sam naao Magijevo delo koje ve
dugo traim, Ozvoniima, s raspravom koja mu je bila pridodata - Odrebetu. Zatim, Vekerov spis O tajnama, pravo
otkrie. Svinbemovo Putovanje u paniju u civenom marokenu. Na kraju, izmeu ostalog i knjigu o suenju arlsu
I. Prelistao sam opis kraljevog pogubljenja: kralj se dri vrlo dostojanstveno, iznad je ovozemaljskih briga, kao putnik koji stoji na bonom sizu i, pre nego to brod krene,
oprata se od prijatelja i pratnje.
Nedostajae mi svetknjiga; u njemu samproveo dragocene trenutke; to su oaze u svetu destrukcije. Zato su etnjc obalama Sene na svoj nain lepc; vreme protie bez
muke. Te etnje jedva da bi se mogle zamisliti lepim; one
ne bi bile ni priblino tako lepe ako bi knjige bile besplatne. I voda ini svoje.
Uvee u "Niku". Razgovor o jahau na rudi, malom Aikoru. Kratka uzbuna, s nekoliko pucnjeva u mraku. Opet
sam igrao ameriku igru, stojei ispred lavirinata u kojima
krctanje niklenih kugli pali svetla i sabira serije brojki. To
je stara igra sudbine u tehnikom ruhu.
Odjavio sam se kod Kosmana i glavnokomandujueg
koji mi je rekao da e u svom tabu uvek imati sobicu rezervisanu za mene, neto kao Luterova elija u Vartburgu.
Svi su mi izgledali ljubazniji; moda je to bio samo refleks
mog poboljanog morala. "Svet je miljenje", kae Marko
Aurelije. General je jedan od onih ljudi koji mi je u ivot
uao kao neoekivani poklon, i to u trenutku kada mi je
ponestajalo vazduha. Dopustio je da ovde objavljuju moje knjige koje su u Nemakoj biie zabranjene, i kao da od
mene oekuje mnogo u budunosti.
Prepodne mi je proteklo u predavanju tekuih poslova
Nojhausu; sve to s tim nije bilo u vezi stavio sam u kasu i
zakljuao; klju sam zadrao.
Opratajui se od ovoga grada, bio sam i u jednoj crkvi
- u Svetom Petru od Sajoa. Dobrim znakom smatrao sam to
to su stepenice bile pokrivene crvenim tepihom, a velika
vrata ukraena zastorima. Ona su, meutim, bila zakljuana, pa sam uao na vrata sa strane. Ali, kad sam poao napolje, primctio sam da su otvorena. Proavi, onako rasejan, kroz njih, video sam da je sve to bilo tako ukraeno i
lepo opremljeno radi sahrane. Razgalio me je lavirintski
karakter cele te dogodovtine; otkrio sam u njoj ironiju koja je iznad sokratovske. Rebus, "posredstvom stvari" - to bi
moglo da bude geslo.
Jo jednom Ri di Fobur-Sent-Onore; tuda se koraa po
tepihu prolosti. Zatim, Ride Kastiljone, gde samkupio peat, radi seanja na ovaj dan. udno kako mi se esto, tokom mojih etnji, pojavljuje slika kornjae, nakon to sam
je sanjao. Okrueni smo znakovima, ali oko uvek izabere
samo mali broj njih.
Rastanaksa armilom u "Niku", blizu Plas de Tem. Uzbuna;
sreom, kratkotrajna, inae bih propustio voz za Berlin.
Objavljeno
H. L. Boriies Jeretike lekcije
S. Beket Nemuto
K. G. Jung Paracelzus kao duhovna pojava
E. Sioran Istorija i utopija
M. Agejev Roman s kokainom
R. Genon Mrano doba
H. Ortega i Gaset Pobuna masa
M. Jursenar Miima
V Solovjov Tri razgovora
M. de Sad Uivanje uzioinu
J. Evoia Metafizika seksa
E. Jonesko ovekpodznakom pitanja
S. Beket Kako jeste
D. de Rumon Uzagrljaju avla
E Florenski Pakao
Gnostiki tekstovi
M. Hajdeger PoI/sJa p u t/ Oputenost
D, Ki Elektra
V Rozanov Apokalipsa naeg vremena
E. Jinger Odmetnik
M.Jursenar Tamniki krug
K. Kerenji Keri Sunca
S. Kjerkegor In vino veritas
E. Sabato Pojedinac i univerzum
V Niinski Dnevnik
V Nabokov Druge obale
G. E Fedocov Carmen saecuiare
H. Ortega i Gaset Razmiljanja o tehnici
G. Balar Psihoanaliza vatre
T. Merton Mudrostpustinje
M. Elijade Mefistofeles iAndrogin
M. oli Dijalog upaklu izmeu Makijavelija i Monteskjea
E Virilio K ritini prostor
M. Sambrano umskiproplanci
Fulkaneli Misterija katedrala
E. Jinger Prvi pariski dncvnik
Bie objavljeno
R. Genon S/mboiika krsta
T. de Kvinsi Poslednji dani Imanuela Kanta
A. Koare Nemaki mistici, duhovnici i alhemiari XVI veka
L.-F. Selin Zemelvajs
V Hajzenberg Filozolija i fizika
N. Berajev Jakob Beme /Kraj renesanse
V Andrea Hetnijsko venanje Kristijana Rozenkrojca
D. Alevi Istorija etirigodine: 1997-2001
R. Genon Dantcov ezoterizam
H. Lajzegang Gnoza
. Lakarijer Gnostici
E J. aadajev Fiiozofska pisma
I. B. Kirejevski Filozofskispisi
J. Bronovski Magija, nauka, civilizacija
K. Vilson K. G.Jung
K. Kerenji Hermes, voa dua
A. varc Umetnost i alhemija
E. Jinger D rugi pariski dnevnik

Ернст Јингер - Први Париски Дневник

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ернст Јингер - Први Париски Дневник

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Em st JINGER

Prvi pariski dnevnik

O dnevnicima kada je re, obino se navodi nekoliko

UMETNIKO DRUTVO GRADAC

Ernst Jinger Prvipariski dnevnik

Prvi pariski dnevnik

SarPotrije, 18. februar 1941.

SarPotrije, 20. februar 1941.

SarPotrije, 21. februar 1941.

SarPotrije, 22. februar 1941.

zor. Razmiljao sam posle o Vagneru, koji mi se pojavio u

Sen M iel, 24. februas 1941.

Sen Miel, 27. februar 1941.

se svetlucalo menjajui boju, to je karakteristino za pretprolee.

Sen M iel 7. mart 1941.

Sen Miel, 27. mart 1941.

Pariz, 6. april 1941.

Sen Miel, 12. april 1941.

Scn Miel, 13 april 1941.

Pzriz, 24. april 1941.

Vcnsen, 27. april 1941.

Vensen, 28. april 1941.

Vensen, 29. april 1941.

Vensen, 1. maj 1941.

u vatri, gutani redenici s blistavim mecima. Karike, sarke,

Vcnsen, 3- maj 1941.

Vensen, 7. maj 1941.

Vensen, 10. maj 1941.

Vensen, 11. maj 1941.

Vensen, 12. maj 1941.

Vensen, 17. maj 1941.

Pariz, 20/21. m aj 1941.

I na kraju, kaplar koji je na ulazu u metro "an ores",

Vensen, 25. maj 1941.

Vensen, 26 maj 1941.

koja se kao dvostruka kapija sree pojavila iznad vensenskih krovova.

Pariz, 29' tnaj 1941.

mase. Prisetim se kako ga moram pitati da li eli povez za

Vensen, 30. m aj 1941.

Uvee su me posetile dve sestre koje sam upoznao u

Vensen, 3- jun 1941.

VilerKotre, 9 jun 1941.

meu, naroito o prvoj strofi "Morskog povetarca". U ovoj

Soason, 10. jun 1941.

Nuvion le Kont, 11. jun 1941.

SentAli, 13-jun 1941.

jo jedan sat sedeo s porodicom svoga domaina, uz sok

SenMie/, 14. jun 1941.

- pie kako se nada da e ponovo videti oba kapetana koja

SenMiel, 17. jun 1941.

da ivi. Puslinjak mu je rekao:

Sen Miel, 18. jun 1941.

toga delovala cinicno, ali se taj utisakublaavao njegovom

Pariz, 24. jun 1941.

Pariz, 25. jun 1941.

Parizi 2<5. yu/i 1941.

Parizi 27. ju n 1941.

lo od onih drugih - i to je vie znak podlosti. Uprkos svim

Pariz, 12. ju l 1941.

Pariz, 14. ju l 1941.

Pdtiz, 19. ju l 1941.

Pariz; 8. oktobar 1941.

Pariz, 11. oktobar 1941.

Pariz, 13. oktobar 1941.