Poglavlje 1

Trite

Ekonomska teorija ne snabdeva drutvo

utvrenim zakljucima koji bi bili neposredno
primenljivi u ekonomskoj politici. Ona je pre
metoda nego dokrina, jedno orue uma,
tehnika razmiljanja koja pomae onome
koji je ima da doe do pravilnih zakljuaka.
--- John Maynard Keynes

Ekonomsko modeliranje
ta je ime uslovljeno u ekonomskom
sistemu?
Koje su varijable odreene van modela
(egzogeno) a koje treba da budu odreene
samim modelom (endogeno)?
Koliko detaljno bi model trabalo
da predstavlja odreeni ekonomski
fenomen?

Model trita stanova

Na koji nain je odreena cena zakupa?
Pretpostavimo:
stanovi su identini po svemu, sem po udaljenosti od
centra
cena zakupa udaljenih stanova je egzogena i poznata
postoji veliki broj zakupaca i vlasnika stanova

Model trita stanova

Ko e unajmiti stanove blizu centra?
Po kojoj ceni?
Da li e alokacija stanova biti poeljna u bilo
kom smislu?
Kako da konstruiemo jedan smislen model
pomou koga moemo da odgovorimo na ova
pitanja?

Pretpostavke kod ekonomskog

modeliranja
Dva osnovna postulata:
Racionalan izbor: Svaki pojedinac tei najboljem
izboru izmeu alternativa koje su mu dostupne.
Ravnotea: Trina cena se prilagoava sve dok se
traena koliina ne izjednai sa ponuenom.

Modeliranje tranje za
stanovima

Tranja: Pretpostavimo da je najvie to je

bilo koji pojedinac spreman da plati za stan u
centru 500$ meseno. Tada
p = $500 QD = 1.
Pretpostavimo da cena mora da padne na
490$ pre nego to druga osoba unajmi stan.
Tada
p = $490 QD = 2.

Modeliranje tranje za
stanovima
to je nia cena zakupa p, vea je tranja za
stanovima u centru
p Q D .
Crte na kome je predstavljena traena koliina
nasuprot cene jeste trina kriva tranje za
stanovima u centru.

Trina kriva tranje za

stanovima
p

QD

Modeliranje ponude stanova

Ponuda: Potrebno je vremena da se izgradi jo
stanova u centru pa je u ovom sluaju kratkog
roka koliina raspoloivih stanova fiksna (i
jednaka, na primer, 100).

Trina kriva ponude stanova

p

100

QS

Konkurentna trina ravnotea

niska cena zakupa traena koliina stanova u
centru premauje raspoloivu koliinu cena e
porasti
visoka cena zakupa traena koliina je manja
od raspoloive koliine cena e se smanjiti

Konkurentska trina ravnotea

Traena koliina = raspoloiva koliina
cena niti raste niti opada
dakle, trite je u stanju konkurentske ravnotee.

Konkurentna trina ravnotea

p

100

QD,QS

Konkurentska trina ravnotea

p

pe
100

QD,QS

Konkurentska trina ravnotea

p
Pojedinci koji su spremni da plate
pe za stanove u centru dobijaju
stanove u centru.

pe
100

QD,QS

Konkurentska trina ravnotea

p
Pojedinci koji su spremni da plate
pe za stanove u centru dobijaju
stanove u centru.
Pojedinci koji nisu spremni da
plate pe za stanove u centru
dobijaju stanove koji su udaljeni
od centra.

pe
100

QD,QS

Konkurentska trina ravnotea

P: Ko unajmljuje stanove u centru?
O: Oni koji su spremni najvie da plate.
P: Ko unajmljuje udaljene stanove?
O: Oni koji su spremni najmanje da plate .
Dakle, konkurentska trina alokacija odvija se
prema spremnosti da se plati.

Komparativna statika
ta je egzogeno u modelu?
cena unajmljivanja udaljenih stanova
koliina stanova u centru
dohoci potencijalnih zakupaca.

ta se deava ako se ove egzogene varijable

promene?

Komparativna statika
Pretpostavimo da je porasla cena udaljenih
stanova.
tranja za stanovima u centru raste (pomeranje
krive tranje udesno), dovodei
do vie cene zakupa stanova u centru.

Trina ravnotea
p

pe
100

QD,QS

Trina ravnotea
p

porast tranje

pe
100

QD,QS

Trina ravnotea
p

vea tranja dovodi do vie cene;

koliina stanova na tritu ostaje
nepromenjena

pe

100

QD,QS

Komparativna statika
Pretpostavimo da je broj stanova u centru vei.
Ponuda je vea, dakle
cena stanova u centru je nia.

Trina ravnotea
p

pe
100

QD,QS

Trina ravnotea
p

vea ponuda

pe
100

QD,QS

Trina ravnotea
p

Vea ponuda izaziva pad

trine cene i dovodi do
porasta ravnotene
koliine.

pe
100

QD,QS

Komparativna statika
Pretpostavimo da dohodak potencijalnih
zakupaca raste, poveavajui njihovu spremnost
da plate za zakup stanova u centru.
Tranja raste (pomeranje nagore), dovodei do
vee cene stanova u centru.

Trina ravnotea
p

pe
100

QD,QS

Trina ravnotea
p

Vii dohoci dovode do vee

spremnosti za plaanje

pe
100

QD,QS

Trina ravnotea
p

Vii dohoci dovode do vee

spremnosti za plaanje,
vie trine cene, ali koliina
stanova ostaje nepromenjena.

pe

100

QD,QS

Analiza poreske politike

Vlada oporezuje vlasnike stanova.
ta se deava sa
cenom
brojem izdatih stanova u centru?

Da li se deo poreza prevaljuje na zakupce?

Analiza poreske politike

Trina ponuda je nepromenjena.
Trina tranja je nepromenjena.
Dakle, konkurentska trina ravnotea ostaje
nepromenjena posle uvoenja poreza .
Cena i koliina stanova u centru koji se izdaju
ostaju nepromenjene.
Vlasnici stanova plaaju ceo iznos poreza.

Nesavreno konkurentna trita

Meu brojnim mogunostima su i:

vlasnik stana je monopolista

vlasnik stana je savreno diskriminiui monopolista
konkurentsko trite koje podlee kontroli rente

Vlasnik stana je monopolista

Kada vlasnik stana odredi cenu p on izdaje
D(p) stanova.
Prihod = pD(p).
Prihod je nizak ukoliko je p 0
Prihod je nizak ukoliko je p tako visoka da je
D(p) 0.
Neka srednja vrednost p maksimizira prihod

Trina ravnotea u sluaju

monopola
p
niska cena, velika traena
koliina, mali prihod

niska
cena

QD

Trina ravnotea u sluaju

monopola
p
visoka
cena
visoka cena, mala traena
koliina, mali prihod

QD

Trina ravnotea u sluaju

monopola
p

umerena cena, umerena

traena koliina, vei prihod
umerena
cena

QD

Trina ravnotea u sluaju

monopola
p

umerena cena, umerena

traena koliina, vei prihod
monopolista ne izdaje sve
raspoloive stanove

umerena
cena

100

QD,QS

Trina ravnotea u sluaju

monopola
p

umerena cena, umerena

traena koliina, vei prihod
monopolista ne izdaje sve
raspoloive stanove

umerena
cena

slobodni stanovi u centru

100

QD,QS

Trina ravnotea u sluaju

savreno diskriminiueg monopola
Zamislite da monoplista zna spremnost za
plaanje svakog pojedinca.
Neka naplati $500 pojedincu sa najveom
spremnou da plati,
neka naplati $490 drugom po redu, itd...

p
p1 =$500

100

QD,QS

p
p1 =$500
p2 =$490

12

100

QD,QS

p
p1 =$500
p2 =$490
p3 =$475

12 3

100

QD,QS

p
p1 =$500
p2 =$490
p3 =$475

12 3

100

QD,QS

p
p1 =$500

diskriminiui monopol naplauje

konkurentsku trinu cenu samo
poslednjem kupcu, a prisvaja rente
na preostalom delu konkurentski
odreenog broja stanova

p2 =$490
p3 =$475

pe
12 3

100

QD,QS

Kontrola zakupnine
Vlada odreuje maksimalno dozvoljenu cenu ,
pmax < pe, koja je jednaka konkurentskoj ceni.

Trina ravnotea
p

pe
100

QD,QS

pe
pmax
100

QD,QS

viak tranje

pe
pmax
100

QD,QS

p
100 stanova u centru vie nije
alocirano prema spremnosti za
plaanje pojedinaca (lutrija, redovi,
prvo velike porodice?)

viak tranje

pe
pmax
100

QD,QS

Koji trini ishodi su poeljni?

ta je bolje?

Kontrola zakupnine
Savrena konkurencija
Monopol
Diskriminiui monopol
(???????)

Efikasnost u Paretovom smislu

Vilfredo Pareto; 1848-1923.
Paretov ishod ne dozvoljava proerdano
blagostanje;
tj., jedini nain da se povea blagostanje jedne
osobe jeste da se smanji blagostanje neke
druge osobe.

Efikasnost u Paretovom smislu

Ivan ima stan; arko nema.
Ivan vrednuje svoj stan $200 meseno; arko
je spreman da plati $400 meseno.
Ivan moe da izda stan arku za $300
meseno.
Obojica dobijaju, dakle za Ivana je Pareto
neefikasno stanje da ne izdaje stan.

Efikasnost u Paretovom smislu

Pareto neefikasan ishod znai da postoje
nerealizovane obostrane koristi od razmene.
Svaki trini ishod kojim su ostvarene sve
mogue koristi od razmene mora biti efikasan u
Paretovom smislu.

Efikasnost u Paretovom smislu

Konkurentska ravnotea:
svi zakupci stanova u centru vrednuju ih po
trinoj ceni pe ili vie
preostali zakupci vrednuju stanove u centru manje
od pe
dakle, nema mesta za obostrano korisnu razmenu
dakle, ishod je efikasan u Paretovom smislu

Efikasnost u Paretovom smislu

Diskriminiui monopol:
raspodela stanova je ista kao i ona pomou
savreno konkurentskog trita
dakle, ishod u sluaju diskriminiueg monopola je
takoe efikasan u Paretovom smislu.

Efikasnost u Paretovom
smislu

Monopol:

ne izdaju se svi raspoloivi stanovi

dakle, zakupac udaljenog stana mogao bi biti
premeten u stan u centru i imati vee blagostanje
bez smanjivanja blagostanja bilo kog drugog
pojedinca.
dakle, monopolski ishod je neefikasan u
Paretovom smislu.

Efikasnost u Paretovom smislu

Kontrola zakupnine:
neki od stanova u centru dodeljeni su zakupcima
koji ih vrednuju ispod pe
neki zakupci koji vrednuju stanove u centru iznad pe
ne dobijaju stanove u centru
ishod je neefikasan u Paretovom smislu.

Tea pitanja
Sa protokom vremena da li e

ponuda stanova u centru porasti?

kontrola zakupnine smanjiti ponudu stanova?
monopol ponuditi vei broj stanova od konkurentskog
trita stanova?