Fakultet tehnikih nauka

Odsek za mehanizaciju i
konstrukciono mainstvo

MAINE ZA PRESOVANJE BIOMATERIJALA

BV/2004

ISTORIJAT PRESA
Prve prese, koje su sakupljale i presovale seno u polju, u bale i koje su bile vuene traktorom,
pojavile su se u SAD-a oko 1930. godine. Bale su se vezivale icom, a za opsluivanje prese je bilo
potrebno 3 do 4 radnika. Tek posle 1945. godine je poeo intenzivniji razvoj ovih maina. Razvoj je
iao u nekoliko pravaca:
- prese niskog pritiska za formiranje malih etvrtastih bala (gustina bala je od 35 do 55 kg/m 3 u
zavisnosti od vrste biomaterijala koji se presuje),
- prese visokog pritiska za formiranje malih etvrtastih bala (gustina bala je od 80 do 120 kg/m 3
u zavisnosti od biomaterijala koji se presuje),
- prese za formiranje valjkastih bala (gustina bala je oko 120 kg/m3).
Krajem 70-tih godina pojavile su se prese za fomiranje velikih etvrtastih bala (gustina bala je
do 180 kg/m3) i prese za formiranje stogova, ija gustina varira izmeu 60 i 90 kg/m3.
NAMENA PRESE
Presovanjem se biomaterijal (seno, slama ili kukuruzovina) dovodi u oblik koji je vrlo
pogodan za rukovanje, te time omoguava:
- bolje iskoriavanje skladitnog prostora i transportnih sredstava,
- lake rukovanje biomaterijalom,
- bolje ouvanje hranljivih vrednosti biomaterijala koji je namenjen za stonu hranu,
- efikasno sakupljanje biomaterijala kao energetske sirovine.
PRESE VISOKOG PRITISKA ZA FORMIRANJE MALIH ETVRTASTIH BALA
Sastoje se od pick-up ureaja za podizanje biomaterijala iz zboja, ureaja za dodavanje
podignutog biomaterijala u komoru za presovanje, komore za presovanje sa klipom i
ureajem za vezivanje formirane bale, sl.l.
Pick-up ureaj, koji ima rotor sa elastinim zupcima, zahvata biomaterijal sa zemlje iz
formiranog zboja ili otkosa, podie ga i unosi u komoru za dodavanje odakle ga vilasti ili
puni dodava ubacuje u komoru za formiranje bale.
Vilasti sakuplja-dodava, sl.2, obino se sastoji od dva para zglobno vezanih vila pogonjenih
pomou krivajnog mehanizma, pri emu vrhovi vila opisuju putanju koja ima oblik cikloide pod
uglom, sl.3. Pored vilastog dodavaa postoje resenja i sa punim dodavaem koji je izveden u obliku cilindra sa punom spiralom. Kombinovani ureaji za ubacivanje biomaterijala u komoru za
presovanje imaju kratku punicu i jedan vilasti dodava iji hod kretanja mora biti usklaen sa kretanjem klipa za presovanje. Uredaj za dodavanje biomaterijala u komoru za presovanje menja
pravac kretanja biomaterijala po uglom od 90.
Pogon svih ureaja prese je od prikljunog vratila traktora preko kardanskog vratila.
Komora za formiranje bale pravougaonog je preseka, sl.4. Kroz komoru, u obliku kanala,
kree se klip koji ima pravolinijsko - oscilatorno kretanje sa oko 110 udara/min i hodom 65 do
90 cm. Klip, sl.5, kree se po voicama oslanjajui se preko tokia o njih. Na elu klipa je
ugraen vertikalan no koji, uz pomo protivnoa, postavljenog na zidu ulaza u komoru,
odseca porciju biomaterijala koja se dovodi pomou dodavaa. Kretanje klipa mora biti
sinhronizovano sa kretanjem dodavaa, kao i ureaja za vezivanje formirane bale.
1

Fakultet tehnikih nauka

Odsek za mehanizaciju i
konstrukciono mainstvo

MAINE ZA PRESOVANJE BIOMATERIJALA

BV/2004

Gustina (sabijenost) bala se podeava pomou ruica sa oprugama, sl.6, koje su smetene na
izlazu iz kanala. Neka reenja imaju podeavanje gustine bala pomou hidraulinog cilindra.
Vezivanje bale se vri jaim vezivom, koje moe biti izraeno od prirodnih vlakana
"Sisal" ili od polipropilenskih vlakana. Formirana bala se vee sa 2 uzduna veza, zato
ureaj za vezivanje ima po 2 aparata za vezivanje, sl.7 i automat za ukljuivanje vezaa.
Aparat za vezivanje sastoji se od petljaa, draa kanapa i noa, koji ine jednu celinu veza, igle i sistema za voenje kanapa do igle.
Igla je polumeseastog oblika i zadatak joj je da donese drugi kraj veziva, preko petljaa u dra vezaa, sl.8 odnosno 10. Igla je smetena ispod kanala za presovanje. Ako je usklaenost kretanja klip - igla dobra, im je postignuta zadata duina bale, spojnica vratila petljaa ukljui aparat za
vezivanje, igle prodiru kroz kanal za presovanje i prolaze kroz proreze klipa, kada je klip zavrio
sabijanje i poeo da se pomera u nazad, sl.9.
Petlja se sastoji od kljuna i tega i zadatak mu je da formira vor.
Dra veziva (K), sl.10, dri oba kraja veziva pri formiranju vora i moe biti izveden u obliku
horizontalnog ili vertikalnog diska sa uljebljenjima po obodu.
Kada igla doe u krajnji poloaj, poinje da se okree petlja, koji zahvata oba kraja veziva i
formira petlju, sl.10. Pri kraju hoda (na oko 3/4 kruga) kljun petljaa (Z) se otvara, a disk draa
veziva se okree i stavlja spoljanje krajeve veziva u kljun. Na kraju hoda kljun petljaa se zatvara,
a no odseca vezivo izmeu petljaa i draa veziva (K). Igla se zatim vraa u nazad ostavljajui
prvi kraj veziva u drau, preko kljuna petljaa, za narednu balu. Formirana petlja (vor) stoji u
kljunu petljaa, a zatezanje vora se vri njegovin skidanjem sa kljuna usled pomeranja bale prema
izlazu.
Kvalitet vezivanja zavisi od stanja i podeenosti aparata za vezivanje. Igle ne smeju biti
iskrivljene i treba da imaju dovoljno dug hod. Kljun petljaa treba da dri petlju odreenom
silom, to se podeava posebnom oprugom. Ako je kljun slabo stegnut, petlja se skida nezategnuta
(bala ostaje slabo vezana ili ak razvezana), a ako je previe stegnut vezivo puca, pa bala takoe
ostaje razvezana. Dra veziva mora drati vezivo odreenom silom, to se podeava oprugom. Ako
je dra slabo stegnut, vezivo se izvlai, te se bala razvezuje, a ako je pretegnut vezivo puca.
Duina bala podeava se promenom momenta ukljuivanja aparata za vezivanje, to znai
da se ranijim ukljuivanjem aparata dobija kraa bala i obrnuto. Masa proizvedenih bala je
od 12 do 25 kg, u zavisnosti od vrste i vlanosti biomaterijala.
Za vuu i pogon prese visokog pritiska, za male etvrtaste bale, potreban je traktor snage
25 - 50 kW, u zavisnosti od vrste i stanja biomaterijala koji se presuje.
PRESE ZA FORMIRANJE VALJKASTIH BALA
Pojavile su se posle II svetskog rata u SAD-ma, ali nisu bile znaajno zastupljene u procesu
sakupljanja biomaterijala. Tek posle 1970. godine pojavljuju se u sve veem broju na poljima, zbog
manjeg utroka snage za presovanje i mogunosti mehanizovane manipulacije sa valjkastim balama. Razlikuju se dva tipa presa za valjkaste bale:
- prese sa konstantnom zapreminom komore za formiranje bale,
- prese sa promenljivom zapreminom komore za formiranje bale.
Na sl.11 prikazan je proces formiranja bale presom koja ima komoru konstantne zapremine.
Komoru za formiranje bale ini est trakastih transportera koji su rasporeeni po obimu krunog
prostora. Na ulazu u komoru postavljen je pick-up ureaj koji podie biomaterijal iz zboja i ubacuje
2

Fakultet tehnikih nauka

Odsek za mehanizaciju i
konstrukciono mainstvo

MAINE ZA PRESOVANJE BIOMATERIJALA

BV/2004

ga u donji deo komore. U komori se materijal, koji je u sloju, umotava i postepeno ispunjava komoru, sve dok formirani valjak ne pone da dodiruje trakaste transportere. Tada poinje proces sabijanja materijala od spolja prema unutranjosti valjka. Kada se dostigne zadati pritisak, to se oitava
na manometru koji se nalazi u vidnom polju traktoriste, a moe i zvuno da bude oglaen, zavrava
se proces formiranja bale, traktor sa presom se zaustavlja i traktorista ukljuuje aparat za obmotavanje bale vezivom ili mreom. Nakon zavretka ove operacije traktorista ukljuuje hidraulini ureaj
koji otvara zadnji deo prese i bala izlazi napolje.
Na sl.12 je prikazana presa za valjkaste bale istog tipa, ali umesto trakastih transportera, koji su
rasporeeni po obimu komore, kod ove prese postoje kruno rasporeeni valjci prenika 250-300
mm. Bale formirane presama sa konstantnom zapreminom komore za presovanje imaju
mekano jezgro, koje je zvezdasto deformisano i tvrd omota.
Presa za valjkaste bale sa promenljivom zapreminom komore za presovanje prikazana je na
sl.13, a ematski prikaz procesa formiranja bale na sl.14. Postupak formiranja bale je slian prethodno opisanom tipu prese, a razlika je u tome to sabijanje sloja materijala, koji ulazi u prostor za
umotavanje, poinje jo pri formiranju jezgra bale i traje sve do zavretka formiranja cele bale. Ostali delovi procesa formiranja bale, vezivanje i izbacivanje bale, su isti kao kod prethodno opisanog
tipa prese. Bale formirane ovakvim presama imaju relativno ujednaenu gustinu po celom preseku.
Prenik valjkastih bala je od 150 do 180 cm, a duina od 120 do 150 cm. Masa bala je od
140 do 400 kg, u zavisnosti od vrste i vlanosti bimaterijala. Potrebna snaga traktora za rad
sa presom za valjkaste bale je od 40 do 60 kW.
Ako se presama za valjkaste bale presuje seno, postoje reenja presa koje formirane bale
umotavaju u plastinu foliju tako da seno moe posle odreenog vremena da silira i da se
dobije silaa kao stona hrana. Na sl. 15 prikazana je presa za valjkaste bale sa konstantnom
zapreminom komore za presovanje i ureajem za umotavanje bale u foliju, a na sl. 16 postupak po
fazama formiranja i umotavanja bale.
PRESE ZA FORMIRANJE VELIKIH ETVRTASTIH BALA
Poinju da se razvijaju 70-tih godina ovog veka. Postoje prese sa otvorenom i zatvorenom komorom za presovane. Danas se, uglavnom, proizvode prese sa otvorenom komorom za
presovanje jer imaju vei uinak od presa sa zatvorenom komorom, ali su dimenzije bala
neto manje (80x70x 100-250 cm), sl. 17. Prese sa zatvorenom komorom proizvode bale
dimenzija 120x120x120-240 cm. Masa ovakvih bala se kree od 250 do 600 kg u zavisnosti od
vrste i vlanosti bimaterijala, kao i dimenzija bale.
Prese za velike etvrtaste bale treba da imaju radne organe za dovod i ubacivanje
bimaterijala u prostor za presovanje tako reene, da se omogui ravnomemo punjenje komore
po poprenom preseku, sl. 18. To je prvi uslov da se postigne pravilan oblik i ujednaena
gustina bale. Presovanjem sena u velike etvrtaste bale smanjuje se mehaniko delovanje na
seno zbog ega se smanjuju gubici lia. Vezivanje bale se obino obavlja sa 6 aparata za
vezivanje, a kao vezivo se esto koristi, pored ve standarnih sisal ili polipropilen veziva i
elina uad. Proces vezivana bale prikazan je na sl. 19, u 4 faze.
Potrebna snaga traktora za rad sa ovakvim presama je od 60 do 90 kW. S obzirom da su
ovakve prese znatno skuplje od ostalih vrsta presa, njihova primena je opravdana ako se
presovan materijal transportuje na rastojanja vea od 40 km.

Fakultet tehnikih nauka

Odsek za mehanizaciju i
konstrukciono mainstvo

MAINE ZA PRESOVANJE BIOMATERIJALA

BV/2004

Sl. 1 Presa visokog pritiska za male etvrtaste bale:

1- ruda sa vunim okom, 2- dizalica rude, 3- kardansko vratilo, 4- zamajac sa sigurnosnom sponicom, 5- zupasti prenosnik, 6- klipnjaa, 7- klip sa noem, 8- vile za
ubacivanje mase u komoru za presovanje, 9- pick-up ureaj, 10- pritiska mase na
pick-up ureaju, 11- kalem veziva, 12- zupasti toak za ukljuivanje vezaa prema
zadatoj duini bale.

Sl. 3 Putanja kretanja vrha vila

sakupljaa-dodavaa je
cikloida

Sl. 2 Zglobni vilasti sakuplja-dodava

Fakultet tehnikih nauka

Odsek za mehanizaciju i
konstrukciono mainstvo

MAINE ZA PRESOVANJE BIOMATERIJALA

BV/2004

Sl. 4 Kanal (komora) za presovanje

- pogled sa zadnje strane,
gde izlazi bala-

3
Sl. 5 Klip koji presuje
biomaterijal:
1- elo klipa,
2- no za odsecanje porcije
biomaterijala,
3- klipnjaa,
4- tokii za voenje klipa.

2
4

Fakultet tehnikih nauka

Odsek za mehanizaciju i
konstrukciono mainstvo

MAINE ZA PRESOVANJE BIOMATERIJALA

BV/2004

Sl. 6 Podeavanje gustine i duine bale:

1- Ruica za podeavanje gustine bale
promenom vertikalnog pritiska na
balu,
2- Ruica za podeavanje bonog
pritiska na balu,
3- mehanizam sa zvezdastim tokom
za odreivanje duine bale.

Sl. 7 Veza (petlja) pri zajednikom radu sa iglom

Sl. 8 Kretanje veziva od kalema do petljaa:

1, 2, 6, 7-uice za voenje veziva,
3- telo konice veziva,
4- opruga konice za vezivo,
5- vijak za podeavanje opruge,
8- opruga za zatezanje veziva,
9- poslednja uica za vezivo do igle,
10- igla,
11- prevojna rolnica za vezivo na igli,
12- petlja,
13- vezni vijak igle i kretae.

Fakultet tehnikih nauka

Odsek za mehanizaciju i
konstrukciono mainstvo

MAINE ZA PRESOVANJE BIOMATERIJALA

BV/2004

Sl. 9 Tok kretanja veziva u presi visokog pritiska pre poetka formiranja 1. bale:
1- zamajac, 2- krivaja, 3- klipnjaa, 4- klip, 5- elo klipa, 6- igla, 7- vrh igle sa
rolnicom, 8- graninik voice igle u kanalu za pfresovanje, 9- vezivo, 10- zup
asti toak koji ukljuuje rad vezaa.

Sl. 10 Proces formiranja petlje pomou petljaa u 5 faza:

H- osovina petljaa, Z- kljun petljaa, R- jeziak sa tegom, s- kobilica
K- dra veziva, B- bala, a- poetak veziva, b- kraj veziva.

Fakultet tehnikih nauka

Odsek za mehanizaciju i
konstrukciono mainstvo

MAINE ZA PRESOVANJE BIOMATERIJALA

Sl. 11 Proces formiranja valjkaste bale presom sa konstantnom zapreminom

komore za presovanje, pomou segmentnih trakastih transportera

Sl. 12 Proces formiranja valjkaste bale presom sa konstantnom zapreminom

komore za presovanje, pomou kruno rasporeenih valjaka

BV/2004

Fakultet tehnikih nauka

Odsek za mehanizaciju i
konstrukciono mainstvo

MAINE ZA PRESOVANJE BIOMATERIJALA

BV/2004

Sl. 14 Proces formiranja valjkaste bale presom

sa promenljivom zapreminom komore za
presovanje i samozateuim sistemom
beskonanih gumenih traka

Sl. 13 Presa za valjkaste bale sa

promenljivom zapreminom
komore za presovanje (formirana
bala se obmotava mreom)

Sl. 15 Presa za valjkaste bale sa konstantnom zapreminom

komore za presovanje i ureajem za umotavanje
bale plastinom folijom

Sl. 16 Proces formiranja valjkaste bale i

umotavanja u plastinu foliju
9

Fakultet tehnikih nauka

Odsek za mehanizaciju i
konstrukciono mainstvo

MAINE ZA PRESOVANJE BIOMATERIJALA

BV/2004

Sl. 17 Presa za velike etvrtaste bale sa otvorenom komorom za presovanje

Sl. 18 Postupak ubacivanja biomaterijala u komoru za presovanje kod presa za

velike etvrtaste bale:
a- podizanje biomaterijala iz zboja pick-up ureajem i dovoenje kroz dovodni kanal
do transportnih vila,
b- prihvatanje biomaterijala 1. vilastim radnim organima i transportovanje prema
komori za presovanje,
c- dalje transportovanje porcije biomaterijala 2. vilastim radnim organima i ubacivane
u komoru za persovane,
d- poetak sabijanja porcije biomaterijala.
10

Fakultet tehnikih nauka

Odsek za mehanizaciju i
konstrukciono mainstvo

MAINE ZA PRESOVANJE BIOMATERIJALA

BV/2004

Sl. 19 Proces vezivanja bale i priprema za vezivanje nove bale koja se tek formira,
u etiri faze, kod presa za velike etvrtaste bale

11