Na osnovu lana 26. stav 2.

Zakona o obaveznom osiguranju u

saobraaju (Slubeni glasnik RS, broj 51/09) i lana 42. stav 1.
Zakona o Vladi (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka,
101/07 i 65/08),
Vlada donosi
UREDBU
o naknadi teta na licima

lan 1.
Ovom uredbom se blie ureuje nain i kriterijumi za utvrivanje
materijalne tete i nain i kriterijumi za utvrivanje nematerijalne
tete, zavisno od teine telesne povrede ili naruenog zdravlja,
odnosno od stepena delimine onesposobljenosti za rad, kao i krug lica
koja imaju pravo na naknadu i maksimalni iznos naknade za
pretrpljene bolove usled smrti ili tekog invaliditeta nekog lica.
lan 2.
Osnov za novanu naknadu za materijalnu tetu i nematerijalnu
tetu je postojanje povrede telesnog integriteta nekog lica, izraeno u
kontuzijama i nagnjeenju nekog dela tela, oteenju ili gubitku
pojedinih delova tela, trajnom naruenju zdravlja ili smrti lica.
lan 3.
Pod materijalnom tetom u sluaju smrti, telesne povrede ili
oteenja zdravlja nekog lica, u smislu ove uredbe, podrazumeva se
sva ona teta koju je to lice imalo zbog povrede (trokovi leenja,
izgubljena zarada i sl.), odnosno bliski srodnik zbog smrti srodnika.
Naknada tete iz stava 1. ovog lana obuhvata:
1) trokove leenja i rehabilitacije;
2) izgubljenu zaradu za vreme privremene spreenosti za rad;
3)
izgubljenu zaradu u sluaju trajne delimine ili potpune nesposobnosti
za rad;
4) naknadu za izgubljeno izdravanje;
5) trokove sahrane;
6) trokove tue nege i pomoi.
lan 4.
Trokovi leenja i rehabilitacije su materijalni trokovi nastali u
postupku leenja i rehabilitacije povreenog lica u zdravstvenoj
ustanovi, odnosno drugom obliku zdravstvene slube (privatna
praksa), koji ukljuuju i trokove primenjene medicinske terapije,

lekova i medicinskih sredstava.

Trokovi leenja i rehabilitacije nadoknauju se u visini stvarnih
trokova leenja i rehabilitacije, na osnovu rauna zdravstvene
ustanove uz priloen izvod o pruenim zdravstvenim uslugama i
drugim trokovima na osnovu medicinske dokumentacije koju vodi
zdravstvena ustanova, odnosno drugi oblik zdravstvene slube
(privatna praksa), a koji su bili nuni i neophodni u skladu sa
savremenim dostignuima medicinske nauke i prakse Republike Srbije,
odnosno u skladu sa priznatim standardima od strane osiguravaa.
lan 5.
Naknada izgubljene zarade za vreme privremene spreenosti za rad
predstavlja naknadu koja pripada oteenom koji tokom privremene
spreenosti za rad nije bio sposoban da obavlja svoje redovne radne
obaveze, koja je u skladu sa zakonskim i podzakonskim propisima, te
zbog toga nije ostvario zaradu koja bi mu inae pripadala u skladu sa
zakonom kojim se ureuju radni odnosi (da nije pretrpeo telesnu
povredu ili oteenja zdravlja u saobraajnoj nezgodi).
Naknada iz stava 1. ovog lana odreuje se na osnovu razlike
izmeu naknade zarade koju je povreeni imao tokom perioda
privremene spreenosti za rad i zarade koju bi ostvario da nije dolo
do tetnog dogaaja.
Naknada iz stava 2. ovog lana odreuje se u jednokratnom
novanom iznosu.
lan 6.
Izgubljena zarada zbog trajne delimine ili potpune nesposobnosti
za rad predstavlja izgubljenu zaradu u skladu sa zakonskim i
podzakonskim propisima koja nastaje od momenta okonanja leenja
do momenta dok ta nesposobnost traje.
Naknada tete za izgubljenu zaradu iz stava 1. ovog lana, u sluaju
trajne delimine nesposobnosti za rad, odreuje se na osnovu razlike
odnosa zarade koju je oteeni ostvarivao pre povreivanja i prosene
zarade u datoj delatnosti u mesecu kada je oteeni povreen, i
odnosa zarade koju oteeni ostvaruje nakon povreivanja i prosene
zarade u datoj delatnosti u prvom mesecu rada oteenog nakon
povreivanja.
Naknada tete za izgubljenu zaradu iz stava 1. ovog lana, u sluaju
trajne potpune nesposobnosti za rad, odreuje se na osnovu odnosa
zarade koju je oteeni ostvarivao pre povreivanja i prosene zarade
u datoj delatnosti u mesecu kada je oteeni povreen i prosene
zarade u datoj delatnosti.
Naknada tete za izgubljenu zaradu iz st. 2. i 3. ovog lana
odreuje se u vidu mesene novane rente.

U sluaju da su potrebe oteenog trajno poveane ili su mogunost

njegovog daljeg razvijanja i napredovanja unitene ili smanjene,
mesena novana renta iz stava 4. ovog lana uveava se za naknadu
za navedenu tetu.
lan 7.
Naknada za izgubljeno izdravanje se odreuje i isplauje licu koje
je poginuli u saobraajnoj nesrei izdravao ili redovno pomagao, kao i
ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdravanje od poginulog.
Iznos naknade iz stava 1. ovog lana, u vidu mesene novane
rente ne moe biti vea od onoga to bi oteeni dobijao od poginulog.
lan 8.
Trokovi sahrane su trokovi koji su neophodni da bi se lice
sahranilo, shodno obiajima mesta u kome se sahrana obavlja.
Trokovi iz stava 1. ovog lana obuhvataju trokove prevoza
pokojnika do mesta sahrane, trokove nabavke odee za pokojnika,
trokove nabavke sanduka i pogrebne opreme, trokove nabavke
odee alosti (crnine) za najbliu rodbinu, trokove dae i trokove
nadgrobnog spomenika.
Naknada trokova iz stava 2. ovog lana odreuje se u visini
uinjenih stvarnih trokova, na osnovu rauna za svaki vid troka, ali
najvie do visine prosenih cena za svaki vid troka u mestu gde se
sahrana obavlja.
Naknadu trokova nabavke odee alosti (crnine) mogu ostvariti lica
koja imaju pravo na novanu naknadu za pretrpljene duevne bolove
zbog smrti bliskog lica.
lan 9.
Trokovi tue nege i pomoi su materijalni trokovi nastali za one
usluge povreenom licu koje omoguavaju njegovo zadovoljenje
osnovnih biolokih potreba (uzimanje hrane, oblaenje i svlaenje,
lina higijena, vrenje redovnih fiziolokih potreba, kretanje sa
pomagalima ili bez njih), ako navedene potrebe ne moe sam da
zadovolji usled potpunog ili deliminog onesposobljavanja nekog
organa.
Trokovi tue nege i pomoi nadoknauju se u visini stvarnih
trokova tue nege i pomoi, saglasno obimu tue nege i pomoi koja
se mora ukazati povreenom licu, a najvie do prosene zarade koju
ostvaruju zdravstveni radnici odgovarajue strune spreme koji
obavljaju ovu vrstu poslova.
Naknada trokova tue nege i pomoi iz stava 2. ovog lana
odreuje se u vidu mesene novane rente.
lan 10.

Nematerijalna teta se nadoknauje nezavisno od naknade

materijalne tete.
Nematerijalna teta, kao posledica saobraajne nezgode, u smislu
ove uredbe, obuhvata sledee vidove:
1) fiziki bol;
2) duevni bol zbog umanjenja opte ivotne aktivnosti;
3) pretrpljeni strah;
4) duevni bol zbog naruenosti;
5) duevni bol zbog smrti bliskog lica;
6) duevni bol zbog naroito tekog invaliditeta bliskog lica.
lan 11.
Fiziki bol je subjektivno oseanje koje se javlja kod povreenog
lica u momentu povreivanja i traje za vreme leenja.
Pri utvrivanju visine naknade tete za pretrpljeni fiziki bol, u obzir
se posebno uzima jaina i trajanje pretrpljenih fizikih bolova, budui
bolovi, procenat umanjenja opte ivotne aktivnosti, kao i uzrast
povreenog lica, njegovo opte zdravstveno stanje, vrsta i karakter
povreda i mogue umanjenje inteziteta bolova kroz odgovarajuu
terapiju i lekove.
Naknada za fiziki bol se ne isplauje za bolove slabog inteziteta
trajanja do tri dana.
Naknada iz stava 2. ovog lana odreuje se prema sledeim
kriterijumima za pretrpljeni fiziki bol koji je nastao:
1) kao posledica izuzetno tekih povreda koje su prouzrokovale
umanjenje opte ivotne aktivnosti preko 50% do 3.000 evra;
2) kao posledica teke telesne povrede koje su prouzrokovale
umanjenje opte ivotne aktivnosti preko 30%, ali ne vie od 50%
do 2.000 evra;
3) kao posledica tekih telesnih povreda koje su prouzrokovale
umanjenje opte ivotne aktivnosti do 30% do 1.500 evra;
4) kao posledica lakih telesnih povreda i onih kod kojih nije
nastupilo umanjenje opte ivotne aktivnosti, a preovladavaju bolovi
jakog intenziteta do 1.000 evra;
5) kao posledica lakih telesnih povreda i onih kod kojih nije
nastupilo umanjenje opte ivotne aktivnosti, a preovladavaju bolovi
srednjeg i slabog intenziteta do 500 evra.
lan 12.
Umanjenje opte ivotne aktivnosti obuhvata sva trajna ogranienja
u ivotnim aktivnostima oteenog lica koje je ostvario ili bi ih po
redovnom toku stvari u budunosti izvesno ostvarivao.
Pod trajnim ogranienjem iz stava 1. ovog lana podrazumeva se i
obavljanje ivotne aktivnosti uz poveane napore ili pod posebnim

uslovima.
Pri utvrivanju visine naknade tete za duevni bol zbog umanjene
opte ivotne aktivnosti, u obzir se uzima vrsta i mesto povrede,
procenat umanjenja opte ivotne aktivnosti, godine starosti
oteenog, zanimanje kojim se bavi oteeni, ogranienja u odnosu na
bavljenje sportom, rekreacijom, hobijem u odnosu na period pre
povreivanja, ogranienja u odnosu na porodinu i socijalnu aktivnost
oteenog, kao i cilj kome slui ova naknada.
Procenat umanjenja opte ivotne aktivnosti se opredeljuje na
osnovu medicinske dokumentacije odnosno neposrednog pregleda
povreenog, imajui u vidu sve okolnosti sluaja.
Naknada iz stava 3. ovog lana odreuje se prema kriterijumu
procenta umanjenja opte ivotne aktivnosti, u zavisnosti od godina
ivota oteenog i to za svaki 1% umanjenja opte ivotne aktivnosti:
1) kod osoba do 20 godina ivota do 160 evra;
2) kod osoba od 20 do 35 godina ivota do 150 evra;
3) kod osoba od 35 do 55 godina ivota do 140 evra;
4) kod osoba preko 55 godina ivota do 130 evra.
Ako je kod oteenog utvren procenat trajnog umanjenja opte
ivotne aktivnosti od 50% i vie, naknada se, zavisno od okolnosti
sluaja, uveava za 20% od iznosa naknade iz stava 5. ovog lana.
lan 13.
Strah je oseaj koji je neko lice doivelo, odnosno pretrpelo u
trenutku povreivanja (primarni strah) koji se manifestuje kao strah
za ivot i/ili telesni integritet i naknadni oseaj po doivljenom
povreivanju, a koji je vezan za ishod ozdravljenja (sekundarni strah).
Pri utvrivanju visine naknade tete za pretrpljeni strah, u obzir se
uzima procenat umanjenja opte ivotne aktivnosti.
Visina naknade tete za pretrpljeni strah utvruje se prema
intezitetu i duini trajanja pretrpljenog straha.
U utvrivanju visine naknade tete za pretrpljeni strah, posebno se
u obzir uzima postojanje trajnih posledica na psihiku ravnoteu
oteenog u vidu psihijatrijskog oboljenja nastalog kao posledica
pretrpljenog straha, to se konstatuje na osnovu medicinske
dokumentacije.
Za pretrpljen strah slabog intenziteta koji je trajao do tri dana,
naknada se ne isplauje.
Naknada se odreuje prema sledeim kriterijumima za pretrpljen
strah i to:
1) kao posledica izuzetno tekih povreda koje su prouzrokovale
umanjenje opte ivotne aktivnosti preko 50% do 2.000 evra;
2) kao posledica teke telesne povrede koje su prouzrokovale
umanjenje opte ivotne aktivnosti preko 30%, ali ne vie od 50%

do 1.500 evra;
3) kao posledica tekih telesnih povreda koje su prouzrokovale
umanjenje opte ivotne aktivnosti do 30% do 1.000 evra;
4) kao posledica lakih telesnih povreda i onih kod kojih nije
nastupilo umanjenje opte ivotne aktivnosti, a preovladava strah
jakog intenziteta do 800 evra;
5) kao posledica lakih telesnih povreda i onih kod kojih nije
nastupilo umanjenje opte ivotne aktivnosti, a preovladava strah
srednjeg i lakog intenziteta do 500 evra.
lan 14.
Duevni bol zbog naruenosti se izraava u trajnom subjektivnom
oseanju, odnosno patnji koju trpi oteeni, zbog nastalih promena
usled povreivanja koje se izraavaju u tome to mu je izmenjen lik
koji se ne moe poboljati bilo kakvim medicinskim tretmanima,
promenjeno dranje tela (iskrivljenost, paraliza odreenih delova tela,
skraenje ili gubitak pojedinih delova tela), koje nije mogue otkloniti i
koje je vidljivo, promene na telu koje su vidljive u odreenim prilikama
(na plai, pri bavljenju sportskim aktivnostima i u drugim situacijama
u kojima oteeni izlae povreene delove tela pogledima prisutnih to
izaziva pojaano interesovanje, zgraavanje ili saaljenje istih).
Visina naknade za duevni bol zbog naruenosti zavisi od trajnih
posledica koje ostaju, a iste se ogledaju u naruavanju dotadanjeg
izgleda i sklada tela, odnosno neke telesne funkcije, a odreuje se
uzimajui u obzir izmenjeni izgled i sklad tela, odnosno poremeaj
telesne funkcije, uzrast, pol i zanimanje oteenog lica, kao i lokalitet
povrede i stepen naruenosti.
Naknada se odreuje prema sledeim kriterijumima za pretrpljeni
duevni bol zbog naruenosti i to za :
1) naroito veliko naruenje do 3.000 evra;
2) velika naruenost do 2.000 evra;
3) srednja naruenost do 1.000 evra;
4) laka naruenost do 500 evra.
lan 15.
Duevni bol zbog smrti bliskog lica se izraava u subjektivnom
oseanju, odnosno patnji koju trpi oteeni zbog gubitka bliskog lica.
Pravo na naknadu za duevni bol zbog smrti bliskog lica imaju
suprunik, deca, roditelji, vanbrani partner (u sluaju postojanja
trajnije zajednice u skladu sa zakonom kojim se reguliu porodini
odnosi) i braa i sestre (u sluaju da je izmeu njih i umrlog postojala
trajnija zajednica ivota).
Visina naknade iz stava 2. ovog lana odreuje se u sledeim
maksimalnim iznosima:

1) za sluaj smrti suprunik ili vanbranog partnera 5.000 evra;

2) za sluaj smrti deteta 7.000 evra;
3) za sluaj gubitka ploda (fetusa) 2.000 evra;
4) za sluaj smrti roditelja maloletnom detetu 6.000 evra;
5) za sluaj smrti roditelja 5.000 evra;
6) za sluaj smrti brata ili sestre 3.000 evra.
U sluaju smrti oba roditelja maksimalan iznos odgovarajue
naknade iz stava 3. ovog lana se udvostruuje.
lan 16.
Duevni bol zbog naroito tekog invaliditeta bliskog lica izraava se
u subjektivnom oseanju, odnosno patnji koju trpi oteeni zbog
naroito tekog invaliditeta bliskog lica.
Pravo na naknadu za duevni bol zbog naroito tekog invaliditeta
bliskog lica imaju suprunik, deca, roditelji, vanbrani partner (u
sluaju postojanja trajnije zajednice u skladu sa zakonom kojim se
reguliu porodini odnosi).
Invaliditet se smatra naroito tekim, ako je procenat umanjenja
opte ivotne aktivnosti oteenog jednak ili vei od 70%.
Visina naknade iz stava 2. ovog lana odreuje se u sledeim
maksimalnim iznosima:
1) za sluaj tekog invaliditeta suprunika ili vanbranog partnera
3.000 evra;
2) za sluaj tekog invaliditeta deteta 4.000 evra;
3) za sluaj tekog invaliditeta roditelja maloletnom detetu
4.000 evra;
4) za sluaj tekog invaliditeta roditelja 3.000 evra.
lan 17.
Visina naknada iz l. 11, 12, 13, 14, 15. i 16. ove uredbe
obraunava se u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne
banke Srbije na dan isplate naknade tete.
lan 18.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
Slubenom glasniku Republike Srbije.

05 broj 110-3532/2010
U Beogradu, 13. maja 2010. godine
Vlada
Predsednik,
dr Mirko Cvetkovi,