1

PRORAUN GLAVNIH
NOSAA
26.11.2014.

Odreivanje statike eme glavnog nosaa

2

Konstrukcijska i
statika ema za
jednobrodnu halu

Konstrukcijska i
statika ema za
dvobrodnu halu
26.11.2014.

Metode globalne analize materijalna nelinearnost

3

Kruto-plastina analiza - zanemaruje elastino ponaanje

konstrukcije pre pojave plastinih zglobova i formiranja
mehanizma loma;
Elasto-plastina analiza - podrazumeva plastifikaciju
koncentrisanu samo na mestima plastinih zglobova, dok
se na ostalom delu konstrukcija ponaa idealno elastino;
Nelinearna plastina analiza - uzima u obzir deliminu
plastifikaciju elemenata u plastinim zonama; pri
formiranju plastinog zgloba javljaju tri oblasti: potpuno
plastifikovana na mestu samog plastinog zgloba, elastoplastina oblast u blizini plastinog zgloba i elastina
oblast na preostalom delu elementa ili konstrukcije.
26.11.2014.

Metode globalne analize - geometrijska nelinearnost

4

Analiza prvog reda moe se zanemariti uticaj

deformisane geometrije
(uslovi ravnotee na
nedeformisanoj
geometriji konstrukcije).

Analiza drugog reda uzima u obzir uticaj

deformisane geometrije
(uslovi ravnotee na
deformisanoj geometriji
konstrukcije).

26.11.2014.

Uticaji deformisane geometrije konstrukcije

5

Prema EN 1993-1-1 uticaj deformisane geometrije

konstrukcije moe da se zanemari kada je ispunjen uslov:
cr =

Fcr
10 za elasticnu analizu
FEd

cr =

cr

Fcr
15 za plasticnu analizu
FEd

koeficijent kojim se uveava proraunsko optereenje da

bi se dostigla elastina globalna nestabilnost konstrukcije,
FEd
proraunsko optereenje koje deluje na konstrukciju
(suma vertikalnog optereenja),
Fcr
elastina kritina sila za globalni model izvijanja,
zasnovana na poetnoj elastinoj krutosti.
26.11.2014.

Znaenje veliina u izrazu za odreivanje cr

26.11.2014.

Uticaji deformisane geometrije konstrukcije

7

Bono pomerljiv okvirni nosa

Bono nepomerljiv okvirni nosa

26.11.2014.

Uticaji deformisane geometrije konstrukcije

8

Kada poveanje sila i momenata u presecima (ili

druge promene) izazvane deformacijama mogu da
se zanemare, za proraun konstrukcija moe da se
koristi globalna analiza prvog reda.
Okvirni nosai sa blagim nagibom krova i okvirni
nosai sa gredama i stubovima u ravni mogu da se
provere za bono pomerljiv model loma po teoriji
prvog reda kada je kriterijum ogranienja veliine
cr zadovoljen za svaki sprat.
26.11.2014.

Uticaji deformisane geometrije konstrukcije

9

Kada aksijalni pritisak u gredama ili riglama nije znaajan, cr

moe da se odredi korienjem priblinog izraza:
H

cr = Ed

VEd H ,Ed

proraunska vrednost horizontalnih reakcija na dnu

HEd
razmatranog sprata usled horizontalnog optereenja i fiktivnih
ekvivalentnih horizontalnih sila (imperfekcije nosaa),
VEd
ukupno vertikalno optereenje koje deluje na konstrukciju
na dnu razmatranog sprata,
H,Ed horizontalno pomeranje vrha u odnosu na dno sprata,
odnosno relativno horizontalno optereenje sprata, usled
horizontalnih optereenja, ukljuujui i fiktivne ekvivalentne
horizontalne sile,
h
visina sprata.
26.11.2014.

Uticaji deformisane geometrije konstrukcije

10

Moe se smatrati da je nagib krova blag ako nije

strmiji od 26, a aksijalni pritisak u gredama ili
riglama je znaajan kada je ispunjen sledei uslov:
0,3

A fy
NEd

NEd proraunska vrednost aksijalne sile pritiska u

razmatranoj gredi,
relativna vitkost u razmatranoj ravni, sraunata

za gredu ili riglu smatrajui da je obostrano zglobno

oslonjena.
26.11.2014.

Imperfekcije
11

Lokalne imperfekcije - koriste se za analizu

pojedinanih elemenata;
Globalne imperfekcije - odnose se na
konstrukciju kao celinu, na okvirne nosae i
spregove ili sisteme za ukruenje.

26.11.2014.

Ekvivalentne geometrijske imperfekcije

12

Globalne imperfekcije zakoenja

Lokalne imperfekcije
zakrivljenja
26.11.2014.

Imperfekcije
13

Globalna teorija drugog

reda - P- efekat

Lokalna teorija drugog

reda - P- efekat

26.11.2014.

Lokalne imperfekcije zakrivljenja

14

Vrednosti lokalnih imperfekcija zavise od

primenjene metode analize (elastine ili
plastine) i merodavne krive izvijanja.
Nacionalni prilog SRPS EN 1993-1-1/NA daje
preporuene vrednosti lokalnih imperfekcija
zakrivljenja.

26.11.2014.

Poetne globalne imperfekcije zakoenja

15

= 0 h m
gde su:
0 = 1/200
2
; 2 / 3 h 1,0
h
koeficijent redukcije za visinu stubova: h =
h

visina konstrukcije u metrima,

1

koeficijent redukcije za broj stubova u redu: m = 0,5 1 +

m
broj stubova u redu ukljuujui samo stubove koji nose
vertikalno optereenje NEd ne manje od 50% prosene vrednosti
optereenja stubova u vertikalnoj ravni koja se razmatra.
26.11.2014.

Poetne globalne imperfekcije zakoenja

16

Imperfekcije zakoenja, prema EN 1993-1-1, mogu da se zanemare

kod okvirnih nosaa koji su izloeni dejstvu horizontalnih sila
znaajnog intenziteta:
H Ed 0,15VEd

Za okvirne nosae koji su osetljivi na uticaje drugog reda, pored

globalnih imperfekcija zakoenja razmatraju se i lokalne imperfekcije
zakrivljenja za svaki pritisnuti element kod koga bar jedna veza na
kraju prenosi momenat savijanja ako je ispunjeni uslov:

> 0,5
NEd

A fy
NEd

proraunska vrednost sile pritiska,

relativna vitkost u ravni elementa, koja se odreuje smatrajui da
je element zglobno oslonjen na oba kraja.
26.11.2014.

Ekvivalentne horizonalne sile

17

Radi jednostavnijeg modeliranja konstrukcije,

uticaji globalnih i lokalnih imperfekcija mogu da
se zamene sistemom ekvivalentnih
horizontalnih sila.
Umesto proraunskog modela sa deformisanom
poetnom geometrijom usled imperfekcija,
koristi se model sa idealnom geometrijom koji je
optereen fiktivnim sistemom uravnoteenih
horizontalnih sila koje izazivaju deformaciju,
ekvivalentnu poetnim imperfekcijama.
26.11.2014.

Ekvivalentne horizonalne sile

18

Globalne imperfekcije zakoenja

Lokalne imperfekcije zakrivljenja

26.11.2014.

Ekvivalentne horizontalne sile za globalnu analizu okvirnog nosaa

19

26.11.2014.

Metode prorauna okvirnih nosaa

20

Ukoliko je pri proraunu potrebno uzeti u obzir uticaj

deformisane konstrukcije pri odreivanju uticaja u
konstrukciji i provere stabilnosti (teorija II reda), to se
moe ostvariti na jedan od sledeih naina:
a) U potpunosti primenom globalne analize drugog
reda uzimajui u obzir uticaje globalnih (P-) i
lokalnih (P- ) imperfekcija, bilo direktno ili preko
ekvivalentnih (fiktivnih) horizontalnih sila. Nije
potrebna provera nosivosti pojedinanih
elemenata na izvijanje, ve je neophodno da se
sprovedu samo kontrole nosivosti najoptereenijih
poprenih preseka, na osnovu merodavnih urticaja
dobijenih globalnom analizom drugog reda.

26.11.2014.

Metode prorauna okvirnih nosaa

21

b)

c)

Delom globalnom analizom, a delom proverom nosivosti

pojedinanih elemenata na izvijanje, kada se uzimaju u obzir samo
globalne imperfekcije (P-), dok se lokalne imperfekcije
zakrivljenja pojedinanih elemenata ne uzimaju u obzir pri
globalnoj analizi, ve kroz kontrolu nosivosti pojedinanog
elementa na izvijanje. U tom sluaju nosivost pojedinanih
elemenata treba da se proveri prema odgovarajuem kriterijumu
za kontrolu nosivosti pojedinanih elementata . Duina izvijanja
jednaka sistemnoj duini stuba.
Pojedinanom proverom stabilnosti ekvivalentnih elemenata metoda ekvivalentnog stuba, koristei odgovarajue duine
izvijanja u skladu sa globalnim oblikom izvijanja konstrukcije.
Kontrola nosivosti poprenih preseka greda i veza greda-stub
treba da se sprovede na osnovu uticaja II reda koji mogu da se
odrede uproenim postupkom tako to se uticaji I reda usled
bonih (horizontalnih) sila u gredama i na mestima veza gredastub uveavaju usled uticaja globalnih imperfekcija.
26.11.2014.

Metode prorauna okvirnih nosaa

22

Model i imperfekcije

Globalne i lokalne imperfekcije

Samo globalne imperfekcije

Globalna analiza II reda

Globalna analiza II reda

Kontrola nosivosti preseka

Kontrola nosivosti stubova na

izvijanje
Duina izvijanja: Lcr = h

Bez imperfekcija*

Metoda analize
Globalna analiza I reda

Kontrole nosivosti
Kontrola nosivosti stubova na
izvijanje
Duina izvijanja: Lcr = h ; >1

* Imperfekcije se ne uzimaju u obzir samo pri proraunu stabilnosti stubova. Kada se odreuju uticaji
u gredama i vezama greda-stub globalne imperfekcije treba da se uzmu u obzir (na primer preko
ekvivalentnih horizontalnih sila).

a)

b)

c)
26.11.2014.

Pojednostavljen postupak kojim se uzimaju u obzir uticaji II reda Metoda uveanih momenata usled bonih sila
23

Primenljiva kod jednospratnih okvirnih nosaa

kod kojih je cr 3
Koristi se elastina analiza prvog reda, s tim to
se horizontalni uticaji HEd i fiktivno ekvivalentno
optereenje usled imperfekcija Hf = Ved uveava
faktorom:
1
1 1 / cr

26.11.2014.

Proraun glavnih krovnih nosaa

24

26.11.2014.

Ronjae se postavljaju u vorovima

reetkastog krovnog nosaa, u
protivnom, reaktivno optereenje
ronjaa izaziva lokalno savijanje
pojasnih elemenata.
Veliina optereenja u vorovima
gornjeg pojasa krovnog nosaa moe
se odrediti poou izraza:
sopstvena teina g i optereenje
snegom s:
Rg = g l
Rs = s l
optereenje vetrom w:

Rw = w 'l = w
l
cos

Proraun glavnih krovnih nosaa

25

Ako je krovni nosa izlomljen, na mestima preloma

treba zavariti vertikalna ukruenja, da bi se skretne
sile iz pojasa prenele u rebro i spreilo popreno
savijanje pojaseva. Najpovoljnje je da se vertikalana
ukruenja nalaze u pravcu simetrale ugla.

26.11.2014.

Proraun glavnih krovnih nosaa

26

U opem sluaju, kontrola graninih stanja upotrebljivosti

podrazumeva kontrolu ugiba krovnog nosaa i horizontalnih
pomeranja stubova.
Veliina deformacija srazmerna je krutosti nosaa na savijanje,
EI.
Ugib krovnog nosaa ne treba da bude vei od L/300 gde je L
raspon vezaa.
U cilju smanjenja ukupne deformacije, radioniki se izvodi
nadvienje krovnog nosaa za celu veliinu usled stalnog i deo
usled optereenja snegom (1/4 ili 1/2 veliine deformacije).
Maksimalno horizontalno pomeranje stubova jednobrodne,
prizemne hale bez kranskih nosaa treba da bude manje od
H/150, gde je H visina stuba.
26.11.2014.

Kruta veza krovnog reetkastog nosaa sa stubovima

27

Kod okvirnih nosaa kod kojih se zahteva velika krutost u poprenom

pravcu, reetkasti krovni nosa se kruto vezuje sa stubovima.
Na mestu veze,uz reakcije oslonaca, javlja se oslonaki momenat
savijanja Ms.
Kada se momenat Ms podeli sa visinom reetkastog nosaa h, dobija se
spreg sila P.
26.11.2014.

Proraun glavnih stubova

28

Glavni stubovi su optereeni na kombinovano

naprezanje normalnom silom i momentom
savijanja usled optereenja koja deluju na
konstrukciju krova, usled dejstva vetra na
podune zidove i optereenja od mostnih
dizalica.

26.11.2014.

Proraun reetkastih stubova

29

Pri proraunu sila u elemnetima reetkastog stuba iz merodavnih vrednosti

presenih sila N, V, M mogu se dobiti ekstremne vrednosti aksijalnih sila;
u unutranjem pojasu reetkastog stuba (pritisnut usled dejstva momenta
savijanja):

Nv 1 =

N z2 M1
+
h
h

u spoljanjem pojasu reetkastog stuba (zategnut usled dejstva momenta

savijanja):

Nv 2 =

N z1 M 2

h
h

gde su:
h - teorijska irina reetkastog stuba;
M1, M2 - momenti savijanja idealizovanog stuba u takama 1 i 2;
N- normalna sila idealizovanog stuba;
z1,z2 - udaljenje ose pojasnih tapova od teita stuba.
26.11.2014.

Proraun reetkastih stubova

30

Aksijalna sila u
oslonakoj
dijagonali
reetkastog stuba se
moe odrediti
putem izraza:
1 V
D = max
2 cos

26.11.2014.

Proraun reetkastih stubova

31

Vaan detalj kod reetkastih stubova je presek na mestu

veze gornjeg i donjeg dela stuba. Vrednosti presenih sila u
elementima stuba za sluaj pod a):
P1 s1 + P2 s2
P1 s1 + P2 s2
H
=
+ P1 + P2
H1 =
2
a
a
A = P3
Presene sile u elementima stuba sluaj pod b):

P1 s1 + P2 s2
+ P3
h
P s + P s
B= 1 1 2 2
26.11.2014.
h

H2 = P1 + P2

A=

Proraun reetkastih stubova - presene sile na prelasku gornjeg na

donji deo stuba
32

26.11.2014.

Proraun glavnih stubova

33

Ukoliko je kod sredinjih stubova hala izvreno slabljenje preseka

otvorom za prolaz iznad revizione staze, potrebno je izvriti
kontrolu nosivosti oslabljenog preseka.
Konstruktivno reenje ojaanja preseka predvia da se ivice otvora
ojaaju dodatnim pojasnim limovima. U takvom sluaju u "granama"
stuba usled smiue sile V javlja se lokalni momenat savijanja Mv, a
dejstvo momenta savijanja M zamenjuje se spregom sila sa krakom
a.
Popreni presek "grane" stuba mora se proveriti na kombinovano
naprezanje usled sila Nv i Mv:

Nv =

N M
+
2 a

Mv =

V h V h
=
2 2
4
26.11.2014.

Proraun glavnog stuba sa otvorom iznad revizione staze

34

26.11.2014.

Proraun glavnih stubova duine izvijanja

35

Kod glavnih stubova okvirnih nosaa potrebno je pravilno odrediti duinu

izvijanja stuba u ravni okvira.

Kod okvira na dva zgloba duina izvijanja stuba u ravni okvira kree se u
opsegu od 2,0H do 3,0H, a kod ukljetenih okvira izmeu 1,0H i 2,0H (H je
visina stuba okvirnog nosaa).

Duina izvijanja stuba izvan ravni okvira zavisi od poloaja bonih oslonaca i
jednaka je sistemnoj visini stuba ili visini izmeu temelja i sprega za bone
udare.

Kod stubova sa stepenasto promenljivim momentom inercije neophodno je

odrediti granine uslove oslanjanja na krajevima stuba. U zavisnosti od
odnosa krutosti, odnosa duina i odnosa aksijalnih sila gornjeg i donjeg dela
stuba, potrebno je odrediti koeficijente duina izvijanja za svaki deo stuba,
respektivno, prema pravilima datim u standardu.
26.11.2014.

Proraun glavnih stubova duine izvijanja

36

26.11.2014.

Proraun glavnih stubova duine izvijanja

37

26.11.2014.

Metoda ekvivalntnog stuba odreivanje duina izvijanja

38

Lcr = h; > 1,0

Ncr =

2EI
Lcr

Provera stabilnosti stubova se vri

prema kriterijumima datim u
EN1993-1-1, na osnovu momenata i
sila u presecima odreenim prema
teoriji prvog reda, ne uzimajui u
obzir imperfekcije.

Duine izvijanja su odreene za

globalni oblik izvijanja okvirnog
nosaa, uzimajui u obzir krutost
elemenata i veza, prisustvo plastinih
zglobova i raspodelu sila pritisaka
usled proraunskih optereenja.
26.11.2014.

Duine izvijanja stuba okvirnog nosaa

39

Bono nepomerljiv oblik

Bono pomerljiv oblik

Koeficijent raspodele

Koeficijent raspodele

Koeficijent raspodele

Koeficijent raspodele

26.11.2014.

Duine izvijanja stubova jednospratnog, jednobrodnog okvirnog

nosaa
40

Koeficijenti raspodele i, za teorijske modele

izvijanjadobijaju se pomou izraza:
1 = K c /(K c + K 11 + K 12 )
2 = K c /(K c + K 21 + K 22 )

Kc
Kij

koeficijent krutosti stuba I/L,

koeficijent efektivne krutosti grede.

26.11.2014.

Koeficijenti raspodele za kontinualne stubove

41

K1

Koeficijent raspodele 1

i = 0 stub je ukljeten u voru i

Stub koji se razmatra

i = 1 stub je zglobno oslonjen u voru i

Koeficijent raspodele 2

26.11.2014.

Koeficijenti efektivne krutosti

42

Kada grede nisu optereene aksijalnim silama, koeficijenti

efektivne krutosti mogu da se odrede prema tabeli, pod
uslovom da grede ostaju u elastinoj oblasti pri proraunskim
momentima.

Koeficijenti efektivne krutosti za gredu

Uslovi rotacionog ogranienja na daljem
kraju grede

Koeficijent efektivne krutosti grede K (pod

uslovom da greda ostaje elastina)

Ukljetenje
Zglob
Rotacija kao na bliem kraju (dupla krivina)

1,0 I/L
0,75 I/L
1,5 I/L

Rotacija jednaka, a suprotnog znaka onoj na

bliem kraju (jednostruka krivina)

0,5 I/L

Opti sluaj. Rotacija a na bliem i b na

daljem kraju

(1 + 0,5 b /a ) I / L
26.11.2014.

Koeficijent duine izvijanja /L za stub u bono pomerljivom obliku

43

1 0,2 (1 + 2 ) 0,12 1 2
l/L =

1 0,8 (1 + 2 ) 0,6 1 2

0 ,5

26.11.2014.

Koeficijent duine izvijanja /L za stub u bono nepomerljivom obliku

44

1 + 0,145 (1 + 2 ) 0,265 1 2
l/L =

2 0,364 (1 + 2 ) 0,247 1 2

26.11.2014.

Elementi sa stepenasto promenljivim presekom i normalnom silom koeficijenti

duina izvijanja donjeg i gornjeg segmenta prema II-23-81
45

Koeficijenti duine izvijanja donjeg segmenta 1 u funkciji

veliina n i 1
26.11.2014.

Elementi sa stepenasto promenljivim presekom i normalnom silom koeficijenti

duina izvijanja donjeg i gornjeg segmenta prema II-23-81
46

Koeficijenti duine izvijanja gornjeg segmenta 2

2 = 1 / 1 3
gde su:

1 =
l1
l2
I1
I2
F1 i F2

l2
l1

I1
bI2

n=

I2l1
I1l2

b=

F1 + F2
F2

duina donjeg segmenta,

duina gornjeg segmenta,
momenat inercije donjeg segmenta u ravni izvijanja,
momenat inercije gornjeg segmenta u ravni izvijanja,
proraunske vrednosti koncentrisanih sila koje deluju na
gornjem i donjem segmentu elementa.
26.11.2014.

Proraun krute veze u uglovima okvirnih nosaa

47

Presene sile Nk, Vk, Mk

dobijene iz statikog prorauna
odnose se na idealnu vornu
taku preseka k idealizovanih
elemenata okvira, pa ih je
potrebno preraunati na ravan
veze:
M = Mk + V e

V = Vk

N = Nk
26.11.2014.

Vuta sa izlomljenim donjim pojasom

48

D M
+
2 hR

A = 2 G sin

(= AI )
26.11.2014.

Vuta sa krunim donjim pojasom

49

dA = Gdx
A = Gdx

A=G

26.11.2014.

Proraun stope stubova

50

Raspodela napona pritiska ispod leinih ploa zavisi od

krutosti oslonake konstrukcije (leina ploa sa
konzolnim limovima i ukruenjima).

26.11.2014.

Proraun stope stubova

51

U zavisnosti od vrste uticaja na mestu oslonca stuba razlikuju se

sledei sluajevi:
centrino optereenje:

b =

N
A

ekscentrino optereenje u oblasti malog ekscentriciteta pri

emu rezultanta lei unutar jezgra preseka leine ploe:

b =

N M

A W

gde su A i W povrina, odnosno otporni momenat leine ploe;

ekscentrino optereenje u oblasti velikog ekscentriciteta kada
rezultanta lei izvan jezgra preseka leine ploe.
26.11.2014.

Centrino i ekscentrino optereenje leine ploe teorijekse osnove

52

D=

M + Nz
h

Z=

M N d
=DN
h

h= z +d

26.11.2014.

Proraun stope reetkastih stubova

53

Kod reetkastih stubova

obino se ne pravi
zajednika leina ploa ve
se ispod svakog pojasnog
elementa postavlja leina
ploa na malteru.

Ako se ispod leine ploe

uspostavi konstantan napon
pritiska time je jasno
utvren ploaj sile pritiska
D. Sile D i Z odreuju se iz
uslova ravnotee.
26.11.2014.

Proraun stope stubova

54

Pri dimenzionisanju oslonake konstrukcije

stuba, maksimalna normalna sila i maksimalni
momenat savijanja ne dobijaju se pri istoj
kombinaciji optereenja.
Dimenzionisanje se vri prema odgovarajuim,
merodavnim uticajima u vezi. Najvei napon
pritiska u betonu dobija se za vrednosti sila Nmax
i Modg, a najvea sila zatezanja (ankerovanja) za
vrednosti sila Nmin i Mmax.
26.11.2014.

Proraunska nosivost stope stubova i leinih ploa prema EN 1993-1-8

55

26.11.2014.

56

Proraunski moment nosivost stope stuba Mj,Rd

26.11.2014.

Proraun stope stubova leine ploe

57

Za leine ploe se uglavnom koriste limovi ili iroki

pljosnati elik pa je stoga racionalno debljinu i irinu
birati u odgovarajuem modulu: debljina 20, 25, 30,
35, 40, 45 mm; irina 300, 320, 340, 350, 360, 380,
400, 450, 500, 550 mm itd. sa modulom 50 mm.
Zavisno od oblika leine ploe pri proraunu se
polazi od razliitih teorijskih modela:
u obliku konzolnih traka,
u obliku nosaa,
u obliku ploe.
26.11.2014.

Proraun leine ploe - model konzolnih traka

58

p 1 a2 p a2
M=
=
2
2
26.11.2014.

Proraun leine ploe - model u obliku nosaa

59

p a2
M0 =
2

b2 a2
M p = p
8 8

M0 = M p a = 0,354 b

26.11.2014.

Proraun leine ploe - model u obliku ploe

60

26.11.2014.

Proraun stope stubova - ukruenja

61

Dimenzije leine ploe i ukruenja se odreuju na osnovu

reakcije oslonaca N i M i doputenog napona u betonu b,dop.
Prednost treba dati neukruenim leinim ploama, zbog manjih
trokova izrade.
Ako se dimenzionisanjem neukruene ploe dobijaju velike
debljine, potrebna su ukruenja u vidu rebara ili konzolnih
limova.

26.11.2014.

Proraun stope stubova - ukruenja

62

Rebra za ukruenje se postavljaju tako da u pojedinim

elementima leine ploe uticaji budu to ravnomerniji.

26.11.2014.

Modeli za proraun veze oslonakih ukruenja i stuba

63

Izborom rebara za
ukruenje utvruju se
njihove uticajne povrine.
Za proraun veze rebra za
ukruenje postoje dva
postupka:
1. rebro za ukruenje tretira
kao konzola,
2. rebro za ukruenje se
tretira kosi podupira.

26.11.2014.

Postavljanje oslonakih ukruenja

64

26.11.2014.

Proraun nosivosti konzolnih limova

65

Kada stopa prima vee vrednosti momenta ukljutenja mora se

izvriti ukruivanje leine ploe pomou konzolnih limova.
Ankerovanje se ostvaruje pomou anker nosaa, a izuzetno retko
direktnim ankerovanjem kada se sila zatezanja u ankeru
prihvata trenjem.

26.11.2014.

Proraun nosivosti konzolnih limova

66

Primenjuju se ubetonirani anker nosaa od dva U profila.

Anker nosai se dimenzioniu na momenat savijanja grede sa
prepustima. Veliine momenata merodavnih za
dimenzionisanje zavise od odnosa prepusta prema duini
anker nosaa.
za e 0,207 L

M max

Z e2
= M1 =
L 2

za e < 0,207 L M max = M12 =

Z L 1 2 e

4 2 L
26.11.2014.

Proraun nosivosti konzolnih limova

67

26.11.2014.

Raspodela napona u poprenom preseku ubetoniranog stuba

68

Kod stubova kod kojih se ukljetenje ostvaruje

ubetoniranjem stuba u betonsku aicu,
vertikalna sila pritiska N se prenosi preko
leine ploe i trenjem.
U suprotnom su potrebni dodatni modanici u
obliku navarenih ugaonika, modanika sa
glavama ili armaturnih petlji.
Horizontalna sila V i momenat ukljetenja M se
prenose po dubini ubetoniranog dela stuba.
26.11.2014.

Raspodela napona u poprenom preseku ubetoniranog stuba

69

Ako stub I profila nije ubetoniran,

na delu noice se stvara visoka
koncentracija napona u ravni
rebra poto se naleua noica
usled savijanja deformie.
Ako je prostor izmeu noica
dobro izbetoniran, naleua
povrina noice je dobro
oslonjena, eoni pritisak se
izjednaava pa je raunska
pretpostavka konstantnog napona
pritiska ispunjena.
26.11.2014.

Raspodela napona pritiska

70

1.

U vezi raspodele napona pritiska u pravcu dubine ukljetenja

mogue su razliite pretpostavke o trougaonom ili parabolinom
obliku napona:
za troguao:

1
D
D = a b = 2
2
ab
2.

za parabolu:

2
D
D = a b = 1,5
3
ab
gde je ivini napon.
26.11.2014.

Raspodela napona po dubini

71

26.11.2014.