INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

U TRAVNIKU
SAOBRAAJNI FAKULTET

EKOLOGIJA U SAOBRAAJU
TEMA:EKOLOKI POREMEAJI I OKOLINSKA
KONTROLA U SAOBRAAJU

Prof:

Student:Osmanovi Sanio

Ass:mr.Dajana Rizvi

Br.indeksa:S-01/13-I

Travnik,decembar,2014

SADRAJ

1
.
2
.

UVOD
EKOLOKI POREMEAJI

3
4

UTICAJ SAOB. NA OKOLINU

ZAKLJUAK
LITERATURA

11
12

UVOD

Ekologija je nauka o ivotnoj sredini. Ime nauke potie od grkih rei oikos - dom,
domainstvo i logos - nauka, izuavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemaki
biolog Ernest Hekel 1866. godine. U laikoj javnosti se ovaj termin esto koristi kao sinonim
za pojam zatite ivotne sredine, to nije ispravno jer je zatita ivotne sredine samo jedna od
oblasti kojima se bavi ekologija. U sutini, ekologija je nauna disciplina koja prouava
raspored i rasprostranjenost ivih organizama i bioloke interakcije izmeu organizama i
njihovog okruenja. Okruenje (ivotna sredina) organizama ukljuuje fizike osobine, koje
sumirano mogu da se opiu tzv. abiotikim faktorima kao to su klima i geoloki uslovi
(geologija), ali takoe ukljuuje i druge organizme koji dele sa njim njegov ekosistem
odnosno stanite.

EKOLOKI POREMEAJI

Uopteno govorei, ekoloki poremeaj nastaje kada ivotna sredina pone negativno
dijelovati na opstanak ivih vrsta ili odreene populacije.
To se deava i kad faktori ivotne sredine ponu gubiti na svom kvalitetu u poreenju sa
potrebama ivih vrsta i to nakon promijene abiotikih ekolokih faktora (na primjer,
porast temperature ili smanjenje koliine kie).
To se takoe deava kada ivotna sredina pone negativno dijelovati na opstanak vrsta (ili
populacije) usled pojaane aktivnosti grabeljivaca (na primer, prekomerniribolov). Napokon,
to se deava i kad faktori okoline ponu negativno delovati na kvalitet ivota ivih vrsta (ili
populacije) usled porasta broja jedinki (prenaseljenost).
Ekoloki poremeaji mogu biti vei ili manji (i varirati u trajanju od nekoliko meseci do
nekoliko miliona godina). Mogu biti biti uzrokovani prirodnim ili ljudskim faktorima. Takoe,
mogu zahvatiti jednu vrstu ili manji broj njih, a mogu pogoditi i velik broj njih (vidi
lanak unitenje vrsta).
Na kraju, ekoloki poremeaj moe biti lokalni (kao kod izlivanja nafte) ili globalni (porast
nivoa mora povezan za globalnim zagrevanjem).

Slika 1.Izlijevanje nafte u Perzijskom zalivu

U skladu sa navedenim stepenima ogranienosti, lokalni poremeaj moe imati znaajne ili
manje znaajne posledice koje idu od ugibanja veeg broja jedinki pa do potpunog unitenja
vrsta. Kakav god bio uzrok, nestajanje jedne ili vie ivih vrsta redovno uzrokuje poremeaj u
lancu ishrane sa dalekosenim posledicama na opstanak ostalih vrsta. U sluaju globalnog
poremeaja posledice mogu biti daleko izraenije; u nekim nestancima vrsta vie od 90%
vrsta koje su ivele u odreenom vremenu izumrlo je. Naravno, mora se napomenuti da je
nestanak odreenih vrsta (kao to su dinosauri) doveo do oslobaanja odreenog stanita
omoguivi pojavu i diversifikaciju sisara. Ovde je ekoloki poremeaj, paradoksalno,
pospeio beodiversifikaciju.
Ponekad je ekoloki poremeaj ogranienog obima i bez veih posledica za ekosistem. Ali,
najee te posledice traju mnogo due. U stvari, najee se radi o povezanom nizu dogaaja
sa zavrnim dogaajem. Na ovoj taki nije mogu povratak na prethodno stabilno stanje i
novo stabilno stanje e se postepeno vaspostaviti (vidi homeoreza). Na kraju, isto kao to
moe izazvati nestanak vrsta, ekoloki poremeaj moe smanjiti kvalitet ivota preostalih
jedinki. Prema tome, iako se smatra da je raznovrsnost ljudskog roda ugroena, neki smatraju
da je nestanak ljudske vrste vrlo blizu. Bilo kako bilo, epidemije, zagaenje hrane, negativan
uticaj oneienja vazduha na zdravlje, manjak hrane, manjak ivotnog prostora,
nagomilavanje otrovnog i teko razgradivog otpada te ugroavanje opstanka kljunih vrsta
(veliki majmuni, pande i kitovi) takoe su faktori koji utiu na ljudsko blagostanje.
U proteklih nekoliko desetaka godina jasno se uoava sve vei uticaj oveka na ekoloke
poremeaje. Zahvaljujui tehnolokom napretku i brzom prirataju stanovnitva ljudski rod
ima mnogo vei upliv na svoje ivotno okruenje nego ijedan drugi faktor ekosistema.
Neki od najee pominjanih primera ekolokih poremeaja su:

permsko-trijasko istrebljenje pre 250 miliona godina

kredno-tercijarno istrebljenje pre 65 miliona godina

globalno zagrijavanje povezano sa efektom "staklene bate". Zagrevanje moe

prouzrokovati poplave oko delta azijskih reka (vidi takoe ekoizbeglice), ee pojave
ekstremnih vremenskih poremeaja i kvalitativne i kvantitativne promene u proizvodnje
hrane

Slika 2.Efekat staklene bate

pojava rupe u ozonskom omotau

Slika 3.Ozonski omota

krenje uma i poveanje pustinja, uz nestanak mnogih vrsta

Slika 4.Krenje uma

topljenje nuklearnog jezgra u ernobilju 1986. izazvalo je smrt mnogo ljudi i ivotinja
i uzrokovalo brojne mutacije na ljudima i ivotinjama. Oblast oko nuklearke je naputena
zbog velike koliine radijacije isputene pri topljenju jezgra.

Slika 4. Nuklearna katastrofa u ernobilu

UTICAJ SAOBRAAJA NA OKOLINU

Uticaj eljeznikog, drumskog, vodenog i vazdunog saobraaja nazagaivanje ivotne

sredine
Antropogeno zagaivanje ivotne sredine je i zagaivanje kao posledica saobraaja.Saobraaj
je izvor znaajnih pritisaka na ivotnu sredinu kroz zagaenja vazduha i ostalih medija
ivotne sredine (emisije iz procesa sagorevanja fosilnih goriva i stvaranje otpada), stvaranje
buke i pritisaka na biodiverzitet, zemljite i obalsko podruije usjled gradnje saobraajne
infrastrukture. Saobraaj uestvuje u ukupnom zagaivanju atmosfere sa oko 50% i jedan je
od najveih zagaivaa u dananje vreme. Stoga se na antropogeno zagaivanje ivotne
sredine koje je posledica saobraaja mora obratiti poseba panja.

Uticaj eljeznikog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine

Dosadanja
istraivanja
tetnih
dejstava
saobraaja
posmatrana
iz
svih
aspekata(aerozagaenje, buka, zagaenje povrine zemlje, voda, zauzimanje prostora i sl.)
su pokazala da eljezniki saobraaj svojim funkcionisanjem izaziva najmanje tetnih posledi
ca, ali smanjenju negativnog dejstva eljeznikog saobraaja na ivotnu sredinu treba i dalje
teiti.eljezniki saobraaj izaziva buku, aerozagaenje (posebno koritenjem dizel
vue),vibracije, zauzima prostor, a u sluaju saobraajnih nezgoda izaziva zastoje u
sopstvenom saobraaju i saobraaju drugih oblika, prije svega drumskom i druga tetna
dejstva.
Uticaj drumskog saobraaja nazagaenje ivotne sredine
ist vazduh je osnov za zdravlje i ivot ljudi i itavog ekosistema. Vazduh je smijesa gasova
koja ini atmosferu, a sastoji se priblino od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih koliina
plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih neistoa. Nevolje
nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Problem zagaenja vazduha specifinim materijama:
ugljen monoksidom, azotdioksidom, ugljovodonicima i esticama poreklom iz izduvnih
gasova motora automobila postaje jedan od najbitnijih problema urbanih sredina irom svjeta.
Uticaj ugljen dioksida (CO2) na promjene u atmobiosferi:osnovni nauni dokazi pokazuju da
CO igra znaajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene bate. Inae, ovo je prirodni fenomen
rezultat apsorpcije kratko talosnog sunevog zraenja koje zemlja apsorbuje, ali zbog pojasa
ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da da se
probiju u kosmos, ve ostaju pod slojem gasova
i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalsno infacrveno zraenje). Ovaj proces rezultuje efektom
zagrijavanja atmosfere do take koja je mnogo via nego to bi to bio sluaj, jer jeznatno
poveana prisutna koncetracija CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Poto su za
znaajne koliine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori, ovaj efekat je
privukao panju javnosti, ali i rezultate i uoene promene izazvane njegovim dejstvom.
9

Uticaj rijenog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine

Vjetaki kanali mjenjaju prirodno oticanje vode u delti i dovode, uz druge negativneefekte,
do poveanog taloenja.
Nafta ima toksini efekat ve u relativno malim koncetracijama. Isto tako, ve pri
malimkoliinama nafte fotosinteza je usporena. Osim toga, policiklini
Boje za zatitu brodova od korozije, posebno one sa metal-organic jedinjenjima, moguda
utiu na akvatine biocenoze. Ti teki metali taloe se u renim sedimentima ali
mogu biti ponovo suspendovani usled vodenog saobraaja. Jo jedan neeljeni efekat
je to to,tokom vremena, akvatini organizmi nastane svaku vrstu povrinu u tekuim
vodama.Proces zapoinju bakterije i jednoelijski organizmi, a nastavljaju vii
organizmi(ljuskari,alge i dr). Ako se ne preduzmu odgovarajue mere, taj rast utie i na
trupove brodova. Takvo obrastanje poveava otpor brodova i potronju energije.

Uticaj vazdunog saobraaja na zagaivanje ivotne sredine

Vazduni saobraaj znaajno utie na zagaenje vazduha.NATO alijansa izvrila je 27.000

preleta aviona, koji su izgorjeli 367.000 litara kerozina, ime je u vazduh izbaeno blizu
1.250.000t CO2 i time doprinjela globalnom otopljavanju. Barozo(predsednik evropske
komisije) je izjavijo da je cilj EU da se do 2050. godine njen udio u emisiji tetnih gasova sa
sadanjih 14% smanji na 8%. Prema njegovim reima, Evropska komisija e poetkom
godine napraviti predlog o ogranienju emisije tetnih gasova uoblasti vazdunog saobraaja.

10

ZAKLJUAK

U okviru prethodnog izlaganja navoene su mejre, rjeenja, za date probleme.Ako bismo ih

grupisali mogli bismo rei da mjere za zatitu ivotne sredine od zagaivanja saobraajem
mogu biti : preventivne, sanacione i kontrolne.
PREVENTIVNE (urbanistike) mjere su : izmjetanje eljeznikih i autobuskih
stanica,izmetanje magistralnih saobraajnica van stambenog dijela grada, obezbeivanje
odgovarajue irine saobraajnica, izgradnja peakih zona, garaa i parkiralita, planiranje
prostora za zelene povrine itd..
SANACIONE mjere su : davanje prioriteta kretanju vozila javnog saobraaja (ute
trake),ugradnja ekolokih semafora, preorjentacija na upotrebu gasa ili struje kao pogonskog
goriva, jedan deo grada rekonstruisati u oazu bez motornih vozila idr...
KONTROLNE mjere su : obavezna kontrola emisije tetnih gasova pri
tehnikom pregledu motornih vozila, stalna kontrola rada servisa za tehniki pregled, zabrana
parkiranja teretnih vozila u gradu, proiriti mreu mjernih mjesta, redovno pranje gradskih
saobraajnica i dr...

11

LITERATURA

1. http://sh.wikipedia.org/wiki/Ekologija
2. Zagaenje u urbanim sredinama, Biljana ljuki, BGD
3. Ekologija, ivotna sredina i zatita, Maja Stankovi, BGD

12