Troja srpska prestonica Skadar

Na poetku svoje knjige, Milutin M. Jaimovi, shvativi da e italac s

nepoverenjem prihvatiti - da je antika Troja bila ustvari grad Skadar, te da je
Skadar i potonja prestonica antike i srednjevekovne Srbije, skree panju na
Volterovo upozorenje:
Ako je veoma teko da se otkriju nove istine, jo je tee, da one budu primljene i
prihvaene. Jer, prema nekoj nemiloj tenji ljudskog duha i po reima ne znam
kog mudraca, lake je verovati u la, koja se ula hiljadu puta, nego u jednu
potpuno novu istinu.
Jaimovi nam prua potpuno novu istinu o Antici. Lomi njome tu okotalu lenjost
ljudskog duha - o kojoj iznese svoj uverljivi sud slavni pesnik Volter. Istina u knjizi
Jaimovia nije vezana za neki (manje ili vie vaan) sadraj istorije jednog
naroda ili jedne oblasti na nekom od kontinenata, nego je vezana za celokupni
antiki sadraj Civilizacije. Sadraj koji krasi udbenike od osnovne kole do
univerziteta. Jaimovi nam kae, da Odiseja i Ilijada nisu poeme o grkim
dravama, grkim kraljevima, grkim junacima... nego da su to poeme o srpskim
dravama, srpskim kraljevima i srpskim junacima... Meu antikim likovima iz
vremena slavne Troje je i Ahil, plavokosi Srbin, o kojem je sauvan podatak da je
jahao rasnog konja arca, onoga kojeg je srpski guslar novijeg doba (u
deseterakim epskim pesmama) darovao Marku Kraljeviu. Srbi uvaju jo jednu
odliku junakog Ahila, a i ona upuuje na Ahilovu pripadnost srpskom narodu.
Arheolozi su nali vie keramikih posuda, na kojima je ugraviran lik Ahila - s
mukom antikom haljinom. A ta Ahilova haljina je okiena krstom s etiri ocila!
Samo su Srbi u Evropi sauvali etiri ocila i ugradili ga u svoje dravne i ratnike
grbove.
Naravno, Jaimovi nije jedini istraiva koji dovodi u pitanje istorijske injenice iz
vremena drugog i treeg milenijuma pre Nove ere. Trojanski rat je bio oko 1200.
godine pre Hrista i ta injenica je podstakla mnoge pisce, da odbace tumaenje o
grkom osvajanju Troje, jer postoje pouzdani izvori, da su Grci naselili juni deo
Balkanskog poluostrva u 7. ili 8. stoleu pre Nove ere 400, ili 500 godina posle
Trojanskog rata. Samo ova injenica je bila dovoljna za preispitivanje evropske
antike istorije i bila je dragocen putokaz za izvoenje novih zakljuaka o
Trojanskom ratu. A ta preispitivanja su i na stranicama knjige Milutina Jaimovia.
Treba priznati M. Jaimoviu, da je, s pravom, posumnjao u izvetaj priuenog
nemakog arheologa, Hajnriha limana. limanovo uveravanje sveta, da je otkrio
mesto antike Troje na teritoriji Turske, Jaimovi je doveo u vezu s programom
Beko-berlinske istorijske kole u 19. stoleu. A ta kola je prilagoena sutini
nemakih imperijalnih planova prema slovenskim zemljama i slovenskim
narodima. Proglasila je Slovene nedravotvornim plemenima, koja nisu ovladala
pismenou i drugim civilizacijskim dostignuima do 9. stolea, kada e ih,
navodno, opismeniti Grci, Romani i Germani. Ovome je pridodata i podvala da su
Sloveni na Balkanskom poluostrvu i u Panoniji pridolice iz Rusije i da su uzurpirali
vlasnitvo nad zemljom drugih naroda. Na taj nain, Germanima se prua pravo
na istorijsku pravdu - da uklone Slovene sa otete zemlje. Ova imperijalna
najava o Slovenima na tuim zemljama ne bi mogla opstati, da nisu: Germani,
Romani i Vatikan obavili dve podvale: 1) Ahejci, Dardani, Iliri, Traani, Daani,

Mizi, Dalmati, Peoni i oni s drugim imenima a naseljeni u Antici na Balkanu nisu
preci Srba (Slovena) i 2) Homerova Troja se nije nalazila na Balkanu.

Geografske odlike Troje su oko Skadra

Jaimovi je opovrgao oba krivotvorenja Beko-berlinske istorijske kole. U svojoj
nevelikoj knjizi: Troja, srpska prestonica Skadar, objavljena na srpskom i ruskom
jeziku, uverljivo dokazuje da je Trojanski rat, opevan u Homerovoj Ilijadi i
Odiseji, bio obraun srpskih dravica niklih na morskim obalama Sredozemlja i
u dubini Balkana. On upuuje itaoca, da nije mogue pronai planinu u Hisarliku
(gde je limanova Troja), koja bi se mogla videti zajedno s Trojom i morskom
obalom, kako je to sve posmatrao, s Trakog vrha (na ar planini), Bog Posejdon:
Cela se otuda Idska planina mogla da vidi,
Vidio se Prijamov grad i ahejske lae.

Milutin Jaimovi kae, da se sa ar planine, ili s Koraba, mogu videti: Prokletije,

Troja i morska obala Jadrana kako to opisuje i ovaj stih Ilijade, a takve slike
nema na Hisarliku. Na Hisarliku nema ni reke, koja bi predstavljala, vodom
bogatu, Skamandar, koja, pre nego to se ulije u more, nosi vodu i osam svojih
pritoka. A na Hisarliku, pored limanove Troje, tee jedna mala reka, vie potok. I
kad su letnje ege, ona presui. Autor nas upuuje jo na jednu besmislicu u vezi
s prirodnom okoline navodne Troje na Hisarliku. Ilijada spominje, u blizini
stvarne Troje, pored reke Skamandar, jo jednu reku ni nalik potoku na Hisarliku.
Re je o reci Simoneti, koju je Jaimovi prepoznao kao reku Drim, a siguran je da je antiki Skamandar dananja reka Bojana. Drim i Bojanu spaja i danas jedan
vodeni rukavac, koji se spominje i u Ilijadi. Evo opisa Troje i te dve reke s
rukavcem u Ilijadi, to nijedan istraiva, osim onih iz Beko-berlinske istorijske
kole, ne bi mogao vezati za geografsku sliku na Hisarliku:

A kad stignu do Troje i dveju tamonjih reka,

Onde gde Simonet i Skamandar zdruuju vale,
Tu zaustavi konje beloruka Boginja Hera,
Od kola ispregne njih i maglom pokrije gustom,
A Bog Simonet njima ambrosije dade da jedu.

Pouzdano svedoe stihovi Ilijade da je Jaimovi u pravu, a da to liman nije.

U jednom od njih se kae da Ahil razbi Trojance i jednu grupu gonjae niz polje,
kad je preao most (brod) na jednoj od 8 reka, Ksantu, izmeu grada i polja:

Kad naposletku stignu do broda lepotekom Ksantu,

Reci virovitoj, to Div je besmrtni rodi,

Onde razdvoji Trojce Ahilej, te gonjae jedne.

Jo jednu odliku reke pored Troje, uoava Milutin Jaimovi. Nalazi je u stihu
Ilijade. Nema rei, da bi se ona mogla nalaziti na Helespontu. Prepoznatljiva je
ta odlika u reci Bojani. Zna se da morske jegulje, kad polau ikru, to ine u
rekama Sredozemlja, pa i u Bojani. To ne bi mogle initi u potoku na Helespontu,
u kojem voda esto presuuje. Pogledajmo, jegulje plivaju u Bojani, pored Troje
(Skadra) u Antici, kao i danas:

Metiljke ponu da gore i brestovi, a s njima i vrbe,

Lotos goreti stane i sita, a s njima i kipir,
Sve to uz lepu je reku na bregu u obilju raslo.
Jegulje i druge ribe u vodi stanu da ginu,
to su ovud i onud u lepoj plivale vodi.

Stihovi Ilijade su s dragocenim sadrajem, uverava nas M. Jaimovi. Oni

otkrivaju i najprisutniju odliku reke Zete u Crnoj Gori. Veruje da se Zeta, u vreme
Trojanskog rata, zvala Esep, a dolina kroz koju je tekla Zelija. Stih kae, da Esep
protie pored najnie strane Idske planine, a Jaimovi vidi, da je re o
Prokletijama, jer se prema Zeti nadnosi najnia strana ove planine. Jo jedna
osobina Zete se prepoznaje u stihu Ilijade voda joj je tamna (crna) zbog
izobilja algi, koje su uslovljene njenim sporim tokom. Pogledajmo:

Koji od Zelije behu, od Idske najnie strane,

Imuni ljudi to crnu Esepovu piju vodu,
Te Trojance sin Dikaonov voae svetli,
Pandar, koga je sam Apolon obdario lukom.

Strane sveta u Ilijadi upuuju na Skadar

Ako se zna da su Peoni iveli oko srednjeg toga Vardara, onda je tano da im je
Skadar bio na severozapadu, kako se u Ilijadi odreuje poloaj Troje. Peonski
voa je bio Asteropej i on je svoje vojnike vodio do Troje peke. Da je Troja bila u
Turskoj, kako tvrdi liman, onda bi Peoni morali da preplove Egejsko more i ne bi
putovali samo peke, kako to pie u Ilijadi. Jaimovi navodi i studiju o Troji
Aristida Vuetia, u kojoj je upozorenje, da je Dardanija, kojom je vladao Prijam,
imala izlaz na istonu obalu Jadrana, u dananjoj Dalmaciji. Prema tome, teko je
poverovati u limanovu tvrdnju, da je glavni grad te Dardanije bio na Hisarliku.
Bila bi to ogromna drava i onda se na Balkanu i Maloj Aziji ne bi nalazile tolike
dravice uesnice u Trojanskom ratu.

Srpski pogrebni obredi u IlijadiU Ilijadi su opisani srpski pogrebni obredi oni
kojih se Srbi pridravaju i danas i jedan upranjavan do Srednjeg veka.
Prepoznaju se u stihovima o pogibiji najveeg trojanskog junaka Hektora. Kao i
danas, ene su se, posle smrti roaka ili supruga, oblaile u crno. Prvi obred je
naricanje, ili tualjka, za pokojnikom. Jedna ena glasno narie, a druge je,
plaom i tiom kuknjavom, prate. Danas je taj obiaj prisutan kod Srba - najvie u
Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni. U ovim pokrajinama bi i danas ene plakale za
Hektorom, kao to je to inila njegova majka Hekaba - pre vie od tri milenijuma:

Tunjavu bolnu Hekaba me' enama trojanski poe:

'Sine, jadne li mene! A zato da nesreno ivim,
Kad mi pogibe ti? U gradu, danju i nou, ti mi bejae ponos...'
Tako tuei ree, a za njom su ridale ene,
Tako ridaju' ree i tuenju podstakne drugu.
Kad ve mrca uvezu u dvorove slavne, na odar,
Metnu ga probueni, a postave uz nj pevae,
Tunjave zainjae, i zapevahu oni
Zapevku bolnu, a ene iza njih stanu da plau.
Od njih beloruka Andromaha prvu tualjku pone,
Hektora ruivojske u rukama drei glavu...

Hektorova supruga Andromaha, to se ini i danas za umrlim suprugom, nastavlja

tualjkom:
Mladi mi izgubi ivot moj vojno! Udovicu mene
U kui ostavlja ovde! A luan jo nam je sini,
Kojeg nesretno rodismo mi, a ne mislim da e on
Do konja dorasti; s vrha pre e se ovaj sruiti
Grad, jer nesta brania mu tebe, a ti ga branjae,
estite ene mu branjae i ludu mu decu!...
Hektore! A najvei bol e ostati meni,
Jer mi nisi ruke sa samrtnog pruio odra,
Ni re mi rekao mudru i utenu, da bih se uvek
Seala nje, obdan i obno ronei suze!
Pored tualjki, pri sahrani Hektora se opisuje jo jedan savremeni obred kod Srba
daa. Ona je, znamo, nezaobilazna. Upranjava se danas, kao i u Srednjem veku
u Srbiji. A eto, o tome svedoi Ilijada upranjavana je daa i u antikoj Troji.

Ilijada nam otkriva i nain sahranjivanja u doba Trojanskog rata. I to

svedoanstvo upuuje na nain sahranjevanja kod Srba od 4. do 6. stolea posle
Hrista. U Ilijadi je opisana Hektorova sahrana, posle koje je spomenuta i daa.
Bio je spaljen, pa su ostaci njegovog tela sahranjeni u gromilu (grob):

A kad se iskupe ve i svi se zajedno nau,

Najpre rumenim vinom ugasie lomau celu,
Svuda kuda je snaga silovitog doprla ognja,
Potom bele, braa i drugovi, sakupe kosti,
Ridaju' i svi grozne niz obraze ronjae suze.
Kosti, kada ih skupe, u zlatni smestie koveg,
Grimiznim pokrovima i tankim pokriju koveg,
U raku iskopanu tad spustie njega, a ozgo
Kamenja krupnog, oni navalie jedan na drugi.
Nadgrobni naspu hum i postave svugde straare,
Da ih ne napadnu pre Ahejci s nazuvkom lepim.
A kad podignu hum, tad vraat' se stanu i potom
Lepo se iskupe svi i slavnom se aahu au
Onde u dvorima Divu dragoga Prijama kralja.
Tako su oni pogrerbli konjomoru Hektora borca.

Prof. dr ore Jankovi je ovakvo sahranjivanje prepoznao ispod gromila u okolini

Grahova i Knina. Napisao je knjigu o tome i tvrdio da su to srpski grobovi, od 4.
do 6. stolea posle Hrista. Ali, to se nije svidelo zvaninim srpskim
intelektualcima, pa su ga udaljili s Filozofskog fakulteta u Beogradu, s
obrazloenjem da Srbi nisu u 4. i 5. stoleu iveli na Balkanu.

Homerov jezik je pun srpskih rei

Treba odati priznanje Milutinu Aimoviu to je u starogrkom jeziku Ilijade

prepoznao srpske rei. Time je potvrdio, da je dr Olga Lukovi Pjanovi bila u
pravu, kad je u svoj doktorski rad na Sorboni unela podatak, da su mnoge rei u
grkom jeziku pozajmljene iz srpskog jezika:

Homerove rei srpske rei

1. vido, vide vidi

2. vole, volilo volja, voleti
3. viono, voino vino
4. veido, veiden video, vien
5. doko moi dokaz moj
6. dao, thao dao, daj
7. doine dojenje
8. zala, zazli alost, aliti
9. kotule kotao
10 milikos mio
11. meies mesec
12. mili mili, mio
13. omilia omiljen, mio
14. plimi plima
15. proseleo preselio
16. podarki darovi
17. svinia svinja
18. svekuro svekar
19. svekura svekrva
20. tresi tresti
21. teta tetka, teta
22. tlao tlo
23. hromos grom, gromovi

Skadar srpska srednjevekovna prestonica

Jaimovi je s pravom naveo, da zvanina istoriografija potpuno zanemaruje
srpsku istoriju pre Nemanje, koji se pojavljuje tek u 12. stoleu Nove ere.
Zvanino se sledi samo ono to je o Srbiji pisao Konstantin Jireek, jedan od
najamnika Beko-berlinske isotrijske kole. On osporava srpsko starosedelatvo
Srba na Balkanu, pa zato nije spominjao Srbiju osnovanu 490. godine, s
prestonicom u Skadru. U ovom antikom srpskom gradu, koji se zvao i Troja, i Ilij,
stolovale su srpske dinastije: Svevladovii, Svetimirovii i Otrivojevii, od 490. do
1171. godine. Zanimljivo je, da je o prednemanjikom Srbijom pisao i katoliki
svetenik Andrija Kai-Mioi u 18. stoleu, ali se jugoslovenska istoriografija
ogluila o tu injenicu. A on je, u svojoj knjizi: Prisvitlom gospodinu, naveo
veinu srpskih vladara u Skadru.

Da ne bismo itaoce stavili u nedoumicu, obavestiemo ih da je na

Meunarodnom kongresu istoriara: Doirilovska slovenska pismenost i
dohrianska slovenska kultura, u Sankt Peterburgu, od 12. do 14. maja 2008.
godine, italijanski istoriar ankarlo Tomacoli Ticijano proitao referat o
deifrovanju linearnog A i B pisma sa Krita pomou slovenskih jezika. Zakljuio
je, da je Minojska drava (osnovana 2000 godina pre Nove ere na Kritu) srpksa, a
ne grka kako se to u svetu ui na svim nivoima obrazovanja. Ovo je bilo
iznenaenje, ali vie nije. Sve vie naunika se slae sa srpskim (slovenskim)
starosedelatvom na Sredozemlju i u drugim delovima Evrope.

Milutin Jaimovi je, na osnovu svog rada o Troji u Skadru, proitanom na

kongresu istoriara u Sankt Peterburgu 2009, proglaen dopisnim lanom Ruske
akademije nauka u Sankt Peterburgu.