Nesyo Nacni

Nauni asopis
ISSN 1821-2077
SPORT
NAUKA I
PRAKSA
asopis objavljuje originalne naune i strune radove,

pregledne lanke i patente iz sledeih oblasti:
Teorija sporta
Sportska psihologija
Metodologija
Rekreacija
Sportski trening
Sociologija sporta
Kineziterapija
Fitnes i velnes
Sportska medicina
Biomehanika
Menadment u sportu
Pred/kolski sport
Nauni asopis SPORT NAUKA I PRAKSA, osnovan 2009. godine odlukom Nastavnog vea
Visoke sportske i zdravstvene kole iz Beograda
ISSN 1821-2077
Glavni i odgovorni urednik
Prof. dr Ljubia Lazarevi
Urednik asopisa
mr Ana Krsti, Visoka sportska i zdravstvena kola
Tehniki urednik
Prof. dr Marijana Mladenovi, Visoka sportska i zdravstvena kola
Ureivaki odbor
Miladin Radisavljevi
Branislav Pokrajac
Joanis Kafentarakis
Neboja Arsenijevi
Saa Jakovljevi
Aleksandar Milojevi
Nenad Diki
Milivoje Karaleji
Igor Juki
Frank Dick
Dane Korica
Zlatko Ahmetovi
Nenad ivanovi
Nenad Truni
Nenad Havelka
Aleksandar Naumovski
Christos Kolais
Slobodan ivani
Mirjana Petkovi
Radenko Krulj
Sretenka Dugali
Marijana Mladenovi
Koordinator
mr Sneana Lazarevi, pomonik direktora Visoke sportske i zdravstvene kole
Lektura i korektura
Nada ironja, prof.
Prevod na engleski
Elizabeta Holt, MA, Visoka sportska i zdravstvena kola
tampa
DTA
Beograd
arsovic23@gmail.com
Tira 200 komada
Copyright 2011 by VSZ
All rights reserved
Nauni asopis
SPORT
Vol. 2, 4
Nauka i
Praksa
Jun, 2012.
Sadraj
BIOMEHANIKA ANALIZA KARATE UDARCA NOGOM
(MAE GERI) U FUNKCIJI DEFINISANJA EDUKATIVNO
TRENANIH CILJEVA I METODA
Milenko Miloevi, Radomir Mudri, Milo Mudri .................................................... 5
KOMUNIKACIJA I KONFLIKTI IZMEU TRENERA
PLIVANJA DECE PREDKOLSKOG UZRASTA I RODITELJA
arko Popovi, Marijana Mladenovi . ...................................................................... 15
MORFOLOKE KARAKTERISTIKE I MOTORIKE
SPOSOBNOSTI KIK BOKSERA RAZLIITOG NIVOA
TKMIARSKE USPENOSTI
Milija Ljubisavljevi, Mia Joti, Duan Kilibarda ................................................... 25
ANALIZA PLIVAKE DISCIPLINE 100m DELFIN NA
OLIMPIJSKIM IGRAMA U PERIODU 1996-2008
Vladan Markovi . ....................................................................................................... 41
SPCIFINSTI MNDMNT U SPRTU
mili Mrkvi, Mmir Grhvc, Dnic Pirl .................................................... 51
RAVNOTEA, PROSTOR I VREME KAO SEGMENTI
KVALITETNOG TRENINGA KOORDINACIONIH
SPOSOBNOSTI KOARKAA
Nenad Truni .............................................................................................................. 61
Prikaz knjige N. Havelke i Lj. Lazarevia Psihologija menadmenta u sportu
Marijana Mladenovi................................................................................................... 71
Prikaz knjige R. ILIA - Ekonomika sportskih organizacija
Milko Cupara .............................................................................................................. 75
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4, 2012, str. 5-14

Nauni lanak
BIOMEHANIKA ANALIZA
KARATE UDARCA NOGOM (MAE GERI)
U FUNKCIJI DEFINISANJA EDUKATIVNO
TRENANIH CILJEVA I METODA
UDK 796.853.26
Milenko Miloevi1
Policijska akademija, Beograd, Srbija
Radomir Mudri
Visoka sportska i zdravstvena kola, Beograd, Srbija
Milo Mudri
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd, Srbija
Saetak: Karate danas, spada u grupu atraktivnih i afirmisanih sportskih disciplina irom sveta. Obiluje mnotvom tehnika koje se izvode i nogama i rukama, kako u odbrani tako i u napadu. U radu je tretirana jedna od ovih atraktivnih tehnika, udarac nogom direktno u napred (Mae geri), i to sa biomehanikog
i biodinamikog aspekta. Cilj ovog rada je reavanje problema individualnog
kvantifikovanja edukativno trenanih ciljeva u karateu po vremenu realizacije,
brzinama, ubrzanjima, sili, brzini generisanja sile i brzini ukljuenja motornih
jedinica miia koji uestvuju u realizaciji pojedinih karate tehnika, kao i izbor
najboljih metoda edukacije i treninga. Ovaj problem je reavan na primeru mae
gerija vrhunskog karatiste, korienjem kinematikih, dinamikih, numerikih
i antropometrijskih metoda kao i Belt metode. Dobijeni rezultati su podvrgnuti poreenju sa spoljnim i unutranjim kriterijumom valjanosti, odnosno
sa podacima koje produkuje kinematiki i dinamiki model karate ampiona
i nain generisanja sile posmatranog karatiste u izometrijskom reimu rada
za pregiba kuka, oprua kolena i stopala desne noge. Iz poreenja dve vrste kinematikih podataka vidi se da analizirani takmiar sporo i visoko die
natkolenicu u odnosu na model karate ampiona, i da se vreme tog dela mae
gerija moe skratiti za 0.300 s ili ak za 0.600 s, a realizacija celog mae gerija
sa 0.240 s na 0.180 s.
* mlsvc2010@gmail.com
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4
Iz poreenja podataka dinamike analize realizacije mae gerija i podataka koji

su dobijeni izometrijskim merenjem sile vidi se da kod posmatranog karatiste
pregiba desnog kuka i oprua desnog kolena u mae geriju produkuju vie
sile za krae vreme u odnosu na nivo i vreme produkcije istih miinih grupa
u izometrijskom reimu rada. Oprua desnog stopala generie nii nivo sile u
realizaciji mae gerija u odnosu na izometrijski nivo, s tim sto je u mae geriju
vreme generisanja sile daleko krae. Iz dobijenih funkcija sila-vreme, lako se
rauna za svaku miinu grupu, kako se menja nivo sile i brzina njenog generisanja u mae geriju sa smanjenjem segmentarnih vremena ili usled smanjenja
ukupnog vremena realizacije mae gerija, to je uz ostale podatke, svakom treneru dovoljno da uradi individualnu kvantifikaciju edukativno trenanih ciljeva i valjan izbor edukativno trenanih metoda za usavravanje mae gerija.
Kljune rei: mae geri, model karate ampiona, segmentarne brzine i ubrzanja, brzina ukljuenja motornih jedinica, brzina generisanja sile
UVOD
Postoji stalno nastojanje (Miloevi, Gavrilovi & Ivanevi, 1989;
Miloevi, Jovanovi, Arlov, Blagojevi & Dopsaj, 1996; Miloevi, Laparidis,
Dopsaj, Arlov & Blagojevi, 1997; Miloevi, Mudri, Dopsaj, Blagojevi
& Papadimitriou, 2004; Mudri, Miloevi & Jovanovi, 2004; Zatsiorsky,
2000), da edukativo trenani proces u karateu postane maksimalno kontrolisan
i koncipiran po svim zahtevima sportske borbe. Jedan od kljunih problema je
individualno kvantifikovanje edukativno trenanih ciljeva po vremenu realizacije, brzinama, ubrzanjima, sili, brzini generisanja sile i brzini ukljuenja motornih jedinica miia koji uestvuju u realizaciji pojedinih tehnika kao i izbor
najboljih metoda edukacije i treninga kako bi se u najkraem vremenu ostvarili
kvantifikovani ciljevi korienjem dovoljne koliine podataka merenja. Jedan
od ciljeva ovog rada je, da se na tehnici udarca nogom direktno unapred (mae
geriju), izvedenog desnom nogom, vrhunskog karatiste, korienjem prigodne metodologije, odredi dovoljan broj kinematikih i dinamikih podataka na
osnovu kojih se mogu kvantifikovati edukativno trenani ciljevi i izvriti izbor
odgovarajuih edukativno trenanih metoda. U tu svrhu utvrene su mehanike (kinematike i dinamike) karakteristike mae gerija, veze meu karakteristikama i mogunost promena svake karakteristike za praenog takmiara
korienjem kinematike i dinamike analize. Zatim, korienjem numerike
analize, izraunate su sile koje generiu pojedine miine grupe u realizaciji
mae gerija, brzine njenog generisanja kao i funkcija sila-vreme, za svaku miinu grupu. Dobijeni podaci su podvrgnuti uporeenju sa spoljnim i unutranjim kriterijumom valjanosti (Miloevi et al. 1996, 1997; Miloevi, Taka,
6 +
M. Miloevi, R. Mudri, M. Mudri: BIOMEHANIKA ANALIZA KARATE UDARCA NOGOM (MAE GERI) U
FUNKCIJI DEFINISANJA EDUKATIVNO TRENANIH CILJEVA I METODA
Cvjetkovi & Jovanovi, 1998, 2004; Miloevi, 2010), odnosno sa podacima

koje produkuje kinematiki i dinamiki model karate ampiona (Miloevi et
al., 1996) i nain generisanja sile posmatranog karatiste u izometrijskom reimu rada za pregiba kuka, oprua kolena i stopala desne noge. Dobijeni
podaci iz svih analiza, svakom treneru omoguuju individualnu kvantifikaciju
edukativno trenanih ciljeva i valjan izbor edukativno trenanih metoda, to je
bio jedan od ciljeva ovog rada.
METOD
Sva merenja su raena na vrhunskom takmiaru, starosti 29 godina, telesne visine 187.8 cm i telesne teine 90 kg, ija je duina desne noge iznosila
104.4 cm, duina desnog stopala 27.6 cm, obim natkolenice desne noge 68.0
cm i obim potkolenice desne noge 40.6 cm. Maksimalna sila i vreme generisanja sile pregibaa zgloba kuka desne noge, iznosilo je 641.71 N u vremenu
od 0.781 s sa najveom brzinom ukljuenja motornih jedinica od 7.1 indeksnih
jedinica (IJ) postignutom u vremenu od 0.0137 s na nivou generisane sile od
124.44 N; opruaa desnog kolena, 780.39 N u vremenu od 1.4698 s, sa najveom brzinom ukljuenja motornih jedinica od 5.91 IJ postignutom u vremenu
od 0.0569 s pri generisanom nivou sile od 220.4 N; stopala, 2070.81 N u vremenu od 2.6992 s sa najveom brzinom ukljuenja motornih jedinica od 2.43
IJ postignutom u vremenu od 0.6672 s. pri generisanom nivou sile od 1660.74
N. Za realizaciju eksperimenta i sve analize, korien je posebno konstruisan
hardversko-softversi sistem. Za merenje izometrijske sile korien je Belt metod (Milosevic, 1989, 1996, 1997, 1998, 2002; Mudric et al., 2003, 2004).
Morfoloka merenja obavljena su po metodu koji preporuuje Internacionalni
bioloki program (Weiner & Lourie, 1969.). Korienjem video sistema (100
snimaka u sekundi) izvreno je snimanje slobodnog izvoenja desnog mae gerija, iz levog stava, bez udaranja u bilo kakvu povrinu, na poznati signal, bezuslovno u sagitalnoj ravni. Realizacija mae gerija raena je tri puta a konane
analize (kinematika, dinamika, neurofizioloka) su uraene na najboljem pokuaju. Sa video zapisa odreena je 21 figurativna i 14 reprezentativnih taaka,
na osnovu kojih su modelirane kinetike i dinamike karakteristike (Milosevic,
1989, 1996; Zatsiorsky, 2000), date tehnike i opisane polinomom oblika:
Y = a0 + a1 X + a2 X2 +............+ an Xn
gde je: Y - put izraen u metrima (m) sledeih teita u modelu: stopala TS(s), potkolenice TP(s), natkolenice TN(s) i zajednikog teita ZT(s);
zatim brzina izraena u metrima u sekundi (m/s) kod: stopala TS(v), potkolenice TP(v), natkolenice TN(v) i zajednikog teita ZT(v); ubrzanje izraeno
u metrima u sekundi za sekundu (m/s2) kod: stopala TS(a), potkolenice TP(a),
+
natkolenice TN(a), zajednkog teita ZT(a); i na kraju sila izraena u njutnima (N), brzina stvaranja sile BGF izraena u (N/s) kod: opruaa stopala (OS),
opruaa kolena (OK), pegibaa kuka (PK), zajednkog dejstva sve tri grupe
(ZT), snaga udarca izraena u Watima (W), i X vreme realizacije tehnike izraeno u sekundama (s); a0, a1, a2,.............an, koeficijenti polinoma.
Prvo je definisan opti model mae gerija polinomom estog reda iz koga
se izvode sva izraunavanja (Milosevic, 1989, 1996). U gore, definisan opti
polinom funkcije, unose se samo podaci za distance, a brzine i ubrzanja se izraunavaju kao njihovi izvodi po vremenu (prvog i drugog reda). Za odreivanje
mase (u kg), segmenata noge, korien je 16 segmentni model Zaciorskog i
Seljanova. Iz dobijenih podataka o masi, fitovanjem, metodom najmanjih kvadrata, za sve miine grupe koje uestvuju u realizaciji mae geri, izraunate su
sile u funkciji vremena (Miloevi, 2000, 2002); trzaji (brzina generisanja sile)
(Miloevi, 2000, 2002), kao njihovi izvodi po vremenu i relaciji sila - brzina,
za pojedine segmente ili ceo mae geri (Mudric et al., 2003). Dalje, iz dobijenih podataka za silu i vreme, raunata je brzina ukljuenja motornih jedinica
(Milosevic, et al. 1997, 1998, 2010) za svako Ft po formuli:
C = - (1/t) * ln ((1 - Ft/Fmax))

gde je: Ft - nivo od 1%, 2%,....,99% maksimalne sile izraen u N;
Fmax - maksimalna sila koju generiu pregibai u zglobu kuka, opruai kolena
i stopala pri realizaciji mae gerija izraena u N; C - konstanta koja karakterie
brzinu ukljuenja motornih jedinica izraena u indeksnim jedinicama (IJ); t vreme u kome se postie odgovarajui nivo od maksimalne sile izraeno u sekundama (s). Klaster analizom odreene su klase motornih jedinica (Miloevi
et al., 1998, 2010) prema nivou generisanja sile za sve miine grupe koje
uestvuju u realizaciji mae gerija. Za potrebe ovog rada analizirane su samo
maksimalne kinematike i dinamike veliine, kao i relacije sila - vreme, za
sve miine grupe na segmentarnom nivou i nivou realizacije celog mae gerija.
REZULTATI
Osnovne veliine dobijene kinematikom analizom mae gerija:
vreme realizacije mae gerija 0.240 s;
maksimalna brzina realizacije mae gerija je 4.95 m/s:
maksimalna snaga realizacije mae gerija iznosi 9477 W;
segmentarno vreme kretanja natkolenice pod uticajem sile pregibaa
kuka u procesu realizacije mae gerija iznosi 0.140 s;
8 +
zajedniko vreme kretanja potkolenice i stopala u realizaciji mae gerija je 0.1475 s;

segmentarno vreme kretanja potkolenice pod uticajem sile opruaa
kolena u procesu realizacije mae gerija iznosi 0.1075 s;
segmentarno vreme kretanja stopala pod uticajem sile opruaa stopala u realizaciji mae gerija iznosi 0.1105 s;
segmentarna maksimalna brzina kretanja natkolenice pod uticajem
sile pregibaa kuka je 4.4 m/s i postie se u 0.050 s;
segmentarno maksimalno ubrzanje kretanja natkolenice pod uticajem
sile pregibaa kuka je 88.0 m/s2 i postie se u 0.050 s;
segmentarna maksimalna brzina kretanja potkolenice pod uticajem
sile pregibaa kuka i opruaa kolena je 9.1 m/s i postie se u 0.200 s;
segmentarnu maksimalno ubrzanje kretanja potkolenice pod uticajem
sile pregibaa kuka i opruaa kolena je 135.6 m/s2 i postie se u
0.050 s po ukljuenju opruaa noge;
segmentarna maksimalna brzina kretanja stopala pod uticajem sile
pregibaa kuka, opruaa kolena i opruaa stopala je 17.3 m/s i postie se u 0.210 s;
segmentarno maksimalno ubrzanje kretanja stopala pod uticajem sile
pregibaa kuka, opruaa kolena i opruaa stopala je 102.2 m/s2 i
postie se u 0.050 ms po ukljuenju opruaa stopala.
Osnovne veliine dobijene dinamikom analizom mae gerija:
-P
regibai u zglobu kuka se ukljuuju u rad od poetka realizacije mae
gerija a iskljuuju u 0.140 s njegove realizacije.
Maksimalna sila koju generiu pregibai u zglobu kuka je 1066.4 N.
Vreme za koje generiu maksimalnu silu iznosi 0.050 s.
Maksimalna brzina geneisanja sile pregibaa u zglobu kuka je 33968 N/s.
Maksimalna brzina ukljuenja motornih jedinica pregibaa kuka je 8 IJ.
-O
pruai u zglobu kolena se ukljuuju u rad u 0.0925 s realizacije mae
gerija, a iskljuuju u 0.200 s njegove realizacije.
Maksimalna sila koju generiu opruai u zglobu kolena je 517.5 N.
Vreme za koje generiu maksimalnu silu je 0.107 s po ukljuenju u
realizaciju.
Maksimalna brzina generisanja sile opruaa u zglobu kolena je 16051 N/s.
Maksimalna brzina ukljuenja motornih jedinica opruaa kolena je 7.5 IJ.
+
- Opruai stopala se ukljuuju u rad u 0.1295 s realizacije mae gerija i

zavravaju rad u 0.240 s kada se zavrava realizacija mae gerija.
Maksimalna sila koju generiu opruai stopala je 193.8 N.
Vreme za koje generiu maksimalnu silu je 0.1105 s po ukljuenju.
Maksimalna brzina geneisanja sile opruaa stopala je 2657.2 N/s.
Maksimalna brzina ukljuenja motornih jedinica opruaa stopala je 3.4 IJ.
Relacije sila - vreme u realizaciji mae gerija:
In[5]:= F(OS) = Fun [-66.297, 254.04, -166.14, 49.284, -6.1997, 0.2739]
Out[5]= -66.297+254.04 t 166.14 t2+49.284 t3 - 6.1997 t4+0.2739 t5
In[6]:= F(OK) = Fun [974.4, -1358.8, 1142.1, -461.56, 896.01, -9.796, 0.3861]
Out[6]= 974.4-1358.8 t+1142.1 t2461.56 t3+896.01 t49.796 t5+ 0.3861 t6
In[6]:= F(PK) = Fun [-1589.0, 5970.5, -4786.7, 1780.7.6, -339.34, 31.992, -1.1737]
Out[6]= -1589.0 + 5970.5 t - 4786.5 t2 + 1780.7 t3 I 339.34 t4 + 31.992 t5 1.1737 t6
In[6]:= F(ZT) = Fun [-2587.8, 8304.9, -6486.9, 2375.1, -443.97, 41.0, -1.4872]
Out[6]= -2587.8 + 8304.9 t - 6486.9 t2 + 2375.1 t3 I 443.97 t4 + 41.0 t5 1.4872 t6
DISKUSIJA
Iz podataka kinematike analize vidi se, da analizirani takmiar, sporo i
visoko die natkolenicu i da u odnosu na modelne karakteristike karate ampiona (Miloevi et al., 1996), vreme tog dela mae gerija moe da skrati za 300
ili ak za 600 ms. Ovaj segment mae gerija uslovljava manju brzinu potkolenice, stopala i zajednikog teita i dosta duu realizaciju celog mae gerija.
Iz ovih podataka se mogu kvantifikovati edukativni ciljevi (Miloevi, 2010).
Kod svih miinih grupa koje uestvuju u realizaciji mae gerija, sila
dostie svoj maksimum u poetku rada, odnosno u vremenu od 50 ms, 0.107 s i
0.1105 s posle njihovog ukljuenja i zatim poinje da se smanjuje. Natkolenica,
potkolenica i stopalo u tom intervalu postiu najvea ubrzanja. Posle toga, navedeni segmenti, nastavljaju da se kreu po inerciji, a sila aktuelnih miinih
grupa se smanjuje, do nivoa koji je neto iznad sile, koja se dobija, ako se
ukupna teina noge, zbirna teina potkolenice i stopala ili teina stopala pomnoi sa 9.81. Ipak, brzina potkolenice i stopala raste, posle ukljuenja miia
opruaa kolena i opruaa stopala2 usled zbrajanja stvorenih sila, prvo dve,
a posle sve tri miine grupe. Pregiba kuka i oprua kolena, u mae geriju,
produkuju vie sile za krae vreme, u odnosu na nivo i vreme, produkcije istih
miinih grupa u izometrijskom reimu rada.
Brzina potkolenice se poveava sa 4.4 m/s na 9.1 m/s, a brzina stopala sa 8.9 m/s
na 17.3 m/s.
2
10
Opruai stopala, generiu nii nivo sile u realizaciji mae gerija u odnosu na izometrijski nivo, s tim, sto je u mae geriju, vreme generisanja sile
daleko krae. Analizirali smo mae geri koji se slobodno izvodi bez udaranja u
bilo kakvu povrinu. Kada se ovaj udarac nogom, primenjuje na nekoj spravi
(dak) ili na protivniku, opruai stopala se ranije ukljuuju i generiu mnogo
vee koliine sile. Ovo, iz razloga, ne da bi ubrzali udarac, ve da bi zatitili
skoni zglob od povrede, pri udaru (Miloevi, 1989), to bi se desilo i kod
nas, da su drugaije bili definisani eksperimentalni uslovi.
Nivo i brzina generisanja sile (Milosevic et al., 1997, 1998, 2000, 2002),
izmeu ostalog, zavisi od brzine ukljuenja motornih jedinica aktuelnih miinih grupa (zona u kojoj se vri intezivna regulacija brzine stvaranja sile i
brzine ukljuenja motornih jedinica u izometrijskom reimu rada, kod pregibaa kuka je u rasponu od 40% do 60% maksimalne sile; kod opruaa kolena
je, u rasponu od 30% do 40% a, kod opruaa stopala, kree se u rasponu od
40% do 90% (Milosevic et al., 1997, 1998, 2000). Za razliku od izometrijskih
uslova, u realizaciji mae gerija, sve miine grupe imaju veu brzinu ukljuenja motornih jedinica, na znaajno veem nivo produkovane sile. to je brzina
ukljuenja motornih jedinica vea (vei broj ukljuenih motornih jedinica u
kraem vremenu), to su i nivo i brzina generisanja sile vea.
Poto tri miine grupe uestvuju u realizaciji mae gerija, a s obzirom,
da svaka miina grupa mora u datom vremenu razviti zadatu koliinu sile
(Miloevi, 1998, 2004, 2010; Mudric et al., 2003, 2004), da bi realizacija mae
gerija odgovarala zahtevima definisanim ciljevima treninga (Miloevi, 2010),
i s obzirom, da svaka miina grupa ima svoj i razliit reim stvaranja sile u
vremenu (Miloevi, 2002), da bi mae geri imao zadatu brzinu, pravovremenost i preciznost, potrebno je usklaivanje rada motornih jedinica svih miia,
prema zahtevima koji su definisani ciljevima treninga (Miloevi, 1998, 2002,
2004, 2010; Mudric et al., 2003, 2004; Zatsiorsky, 2000).
Ovo praktino znai da na neutralnom nivou (Miloevi, 2002, 2010;
Mudric et al., 2003, 2004), treba da se odredi onaj broj motornih jedinica po
miiu, njihov redosled i vreme ukljuivanja i iskljuivanja, kao i nivo sile
koju generiu u datom trenutku, kako bi se postigla zadata brzina, odnosno,
zadato vreme realizacije mae gerija. Snaga realizacije mae gerija se, s obzirom
da se ne menja masa ekstremiteta, poveava usled poveanja segmentarnih
brzina i ukupne brzine realizacije mae gerija. Segmentarne brzine i ukupna
brzina realizacije mae gerija se poveava i usled, poveanja nivoa maksimalne
sile svake miine grupe u njegovoj realizaciji i usled skraenja vremena njenog generisanja ispod vremena, koja su figurirala u merenom udarcu nogom,
direktno unapred.
+
11
ZAKLJUAK
Eksperimentalno ispitivanje mae gerija, na vrhunskom karatisti, raeno
je primenom biomehanikih, antropometrijskih i numerikih metoda sa ciljem
da se obezbedi dovoljan broj podataka da bi se mogli valjano i jednostavno
kvantifikovati edukativno trenani ciljevi i izvriti izbor najboljih metoda.
Podaci kinematike analize ukazuju, da praeni takmiar, sporo i visoko podie natkolenicu, u odnosu na izvoenje i primenu istog udarca nekih
karate ampiona, kao i da, u odnosu na model karate ampiona, praeni takmiar, vreme tog dela mae gerija moe da skrati za 0.30 ili ak za 0.60 s. Takoe,
ovaj deo realizacije mae gerija, uslovljava manju brzinu potkolenice, stopala i
zajednikog teita i dosta duu realizaciju celog mae gerija.
Podaci dinamike i izometrijske analize, ukazuju da u realizaciji mae
gerija, sve miine grupe imaju veu brzinu ukljuenja motornih jedinica na
znaajno veem nivou produkovane sile. Pregiba kuka i oprua kolena produkuju vie sile za krae vreme u odnosu na nivo i vreme, produkcije istih
miinih grupa u izometrijskom reimu rada. Opruai stopala, generiu nii
nivo sile u realizaciji mae gerija, u odnosu na izometrijski nivo, s tim, sto je u
mae geriju vreme generisanja sile daleko krae.
Za praksu su svakako znaajne funkcije i podaci svih analiza, jer se
na osnovu tih podataka i funkcija, mogu kvantifikovati edukativno trenani
ciljevi i odabrati najbolje metode edukacije i treninga, kako bi se u najkraem
vremenu, svi podaci koji opisuju mae geri praenog takmiara, poklopili sa
podacima koje produkuje model karate ampiona.
12
LITERATURA
1. Miloevi, M., Gavrilovi, P., & Ivanevi, V. (1989). Modeliranje i upravljanje sistemom samoodbrane. Beograd: Nauna knjiga.
2. Miloevi, M., Jovanovi, S., Arlov, D., Blagojevi, M. & Dopsaj, M.
(1996). The methodology of assessing the adoption of motoric programs in
special physical education. Proceedings of International Congress on Sport
Psychology, 297-303. Komotini, Greece.
3. Miloevi, M., Taka, M., Laparidis, C., Dopsaj, M., & Blagojevi, M.
(1997). The structural change of leg extensor muscle involvement speed
indicators influenced by eight-mont strength training. XVII PanAmerican
Congress of Sports Medicine & XII Brazilia Congress of Sports Medicine,
7-10 May, Gramado, Rio Grande do Sul, Brazil, 11-14.
4. Miloevi, M., Laparidis, C., Dopsaj, M., Arlov, D., & Blagojevi, M. (1997).
The analysis of changes of muscle involment velocity characteristich of leg
extensors bi linear and nonlinear methods. Exercise & Society Journal of
sports science, 17 Suppl 168: 180.
5. Miloevi, M., Taka, M., Cvjetkovi, M., & Jovanovi, B. (1998). Force
distribution of motor units of leg extensor muscles. Proceedings of the 3rd
International Scientific Conference on Prevention of Work-Realated Musculoskeletal Disrders, l3th International Symposium on Epidemiology in
Occupational Health, 111-116. Helsinki, Finland.
6. Miloevi, M., Blagojevi, M., Pilipovi, S., & Toi, B. (2000). The
muscle contraction and the force production. Proceedings of the XVIII Internacional Symposium of Biomechanics in Sports, 183-186. Hong Kong.
7. Miloevi, M. (2002). Analiza stvaranja miine sile. SQ sportski asopis,
16 (1), 68 69.
8. Miloevi, M., Mudri, R., Dopsaj, M., Blagojevi, M., & Papadimitriou,
E. (2004): The control of force creating in function of the muscle contraction intensity. In: Kellis, E., Amiridis, I., & Vrabas., I, (Eds). 4th International
Conference on Strength Training: Book of Abstracts. Aristotle University
of Thessaloniki, Department of Physical Education and Sport Science at
Serres, Serres, Greece, 2004, 320 321.
9. Miloevi, M. (2010). Fizika priprema vrhunskih sportista: standardizacija procesa upravljanja. Beograd: APP.
+
13
10. Mudri, R. Miloevic, M., & Dopsaj, M. (2003). A comparative analysis of

the speed information processing during leg attacks planning and control
of relization in karate. Exercise & Society of sports science, 23 Suppl 122:
143.
11. Mudri, R., Miloevi, M., & Jovanovi, S. (2004). Napad u karateu: edukacija i trening. Beograd: VUP.
12. Zatsiorsky, V, M. (2000). Biomechanich in sport. Oxford: Blackwell Science.
14

Nauni lanak
KOMUNIKACIJA I KONFLIKTI IZMEU

TRENERA PLIVANJA DECE PREDKOLSKOG
UZRASTA I RODITELJA
UDK 797.21.015-053.5
arko Popovi
Plivaki klub 11. april, Beograd, Srbija
Marijana Mladenovi1
Saetak: Svaki trener plivanja koji radi sa decom, mora se nai u posrednom ili neposrednom kontaktu sa roditeljima. Kada je re o deci predkolskog
uzrasta, moe doi do razliitih reakcija roditelja na rad trenera i na obavezna
pravila ponaanja pored i oko bazena. Trougao trener-roditelj-dete je, u predkolskom uzrastu, veoma poseban odnos zbog specifinosti dinamike razvoja
deteta. Roditelj moe biti ili suvie subjektivan ili potpuno nezainteresovan za
rad i napredak deteta.
Cilj istraivanja bio je da se registruju i opiu uestale i ekstremne situacije
koje mogu dovesti u pitanje autoritet trenera kod dece, ali i ispunjenje plana i
programa rada na asu.
Analizirano je koliko konfliktne mogu biti situacije u kojima se trener moe
nai i koji je najbolji nain za njihovo razreenje.
Takoe, date su izvesne praktine preporuke trenerima plivanja koje im mogu
pomoi da odmere svoje reakcije u odreenim situacijama, a da se pri tom ne
narui odnos izmeu trenera, roditelja i deteta.
Kljune rei: plivanje, predkolski uzrast, trener, roditelji
UVOD
Roditelj moe imati pozitivan uticaj na razvoj i napredak deteta samo
ako je njegov odnos sa trenerom pun razumevanja i prihvatanja trenutnih mogunosti deteta.
______________
1
* marijana.mladenovic@vss.edu.rs
15
Komunikacija je, u ovom sluaju, trosmerno usmeravanje dijaloga i

saradnje (trener-roditelj-dete) u okviru procesa upuivanja deteta u pravila plivanja. U sluaju nedostatka saradnje i efektivne interakcije izmeu trenera i
roditelja moe doi do izostanka postizanja cilja i gubitka interesovanja deteta
za bavljenje i ovladavanje vetinom plivanja. U tom odnosu je uloga roditelja
relevantna upravo usled injenice da je psihomotorni i senzomotorni razvoj
deteta u predkolskom uzrastu jo uvek u velikoj meri zavisan od roditelja.
Roditelj ima najvie uticaja na dete i na njegovu motivaciju za bavljenje plivanjem u ovom ivotnom dobu.
Cilj istraivanja bio je da se ispitaju potencijalno konfliktne situacije
izmeu trenera i roditelja dece predkolskog uzrasta u plivanju. Iako se ovo
istraivanje bazira na odnosu trener roditelj, deca nikako ne mogu da se
izostave, jer upravo zbog dece svaki kontakt trenera sa roditeljima moe biti
konfliktan. U zavisnosti od pristupa koji roditelj moe da ima u komunikaciji
sa trenerom, u praksi postoje razliite mogunosti za sukob miljenja u odnosu
izmeu trenera i roditelja.
Autoritet trenera
Trener plivanja, po nekim optim profesionalnim standardima, bi trebao/la da bude veoma smiren i pozitivan, pogotovo kod prijema novog deteta
koje se moda po prvi put suoava sa bazenom i drugom decom okupljenom u
grupi. Vano je i da trener ume da prilagodi verbalno izraavanje uzrastu deteta
i da je upoznat sa osnovama razvoja dece u predkolskom uzrastu (Sminjani,
1991; Pijae, 1977). Sve to je u funkciji stvaranja pozitivne i emocionalno povoljne atmosfere u kojoj e dete boraviti. Moe se rei da je najvaniji zadatak
trenera da svojim nastupom, intonacijom, pristupom, pa i celokupnim izgledom, omogui predkolskom detetu da razvije pozitivan stav prema samom
treneru. Zatim, preko linosti trenera, dete poinje da voli i boravak u vodi, i
na kraju krajeva, plivanje kao veoma zdrav sport.
Za uspeno realizovanje treninga plivanja, bilo bi optimalno da se trener prethodno bavio plivanjem. Nije toliko vano da li je trener bio vrhunski
ili prosean pliva. Sama injenica da je vet u plivanju, moe mnogo pomoi
u radu i samopouzdanju samog trenera, a samim tim on moe i lake da se
upusti u dublju analizu same tehnike plivanja. Rad sa predkolskim uzrastom
zahteva od trenera pozitivan stav prema radu sa tako malom decom i mnogo strpljenja u radu. Veoma je vano da trener plivanja koji radi sa decom
predkolskog uzrasta zna ta eli da postigne na konkretnom treningu, da bude
komunikativan i da ima samopouzdanje (Lazarevi, 2003). Kada deca predkolskog uzrasta uoe da trener ne zna ta radi, oni brzo gube panju, mada
ne nuno i volju. Nikada ne treba gubiti iz vida da kada trener radi sa decom
predkolskog uzrasta roditelji su neminovno ukljueni u ceo proces rada, a pri
16
. Popovi, M. Mladenovi: KOMUNIKACIJA I KONFLIKTI IZMEU TRENERA PLIVANJA

DECE PREDKOLSKOG UZRASTA I RODITELJA
tom ne znaju dovoljno o trenerskom poslu. Od trenera se zahtevaju znanja i

vetine koje omoguavaju kvalitetan rad i odnos sa decom i roditeljima. Ako
trener nema dovoljno samopouzdanja i nema vrst stav, moe doi u veoma
neprijatne situacije.
Da li je roditelj spreman da preda dete nekom drugom? Ovo je pitanje
koje roditelji esto postavljaju sami sebi. Trener obavezno treba da se upozna
sa roditeljem deteta, da bi roditelj mogao da vidi i uje trenera kod koga e dete
trenirati. Iz tog razloga trener mora da odie vrstim stavom, treba da bude pouzdan, pozitivan i komunikativan. Komunikacija sa roditeljima moe da bude
psiholoki veoma zahtevna za trenera. Za svakog od roditelja treba znati nain
kako predoiti napredovanje ili nenapredovanje njihovog deteta.
Uticaj roditelja
Roditelji esto ne poznaju svoju decu, to moe da dovede do konfliktnih situacija u odnosu izmeu trenera i roditelja. Takoe, istraivanja pokazuju da kada npr. roditelji i prosvetni radnici rade udrueno, dete obino ima
bolji uspeh u koli. Slino se moe pretpostaviti i kada je re o deijem sportu
(Weissbourd, 2009).
Odnos izmeu roditelja i deteta u vidu uea u sportu je uglavnom bio
prihvaen u strunoj literaturi kao jednosmeran, sa roditelja na dete. Naime,
roditelj donosi prvobitnu odluku da upie svoje dete na sport, naroito tokom
formativnih godina deteta, i ima ogromni uticaj na sposobnost deteta i uivanje
u sportu. Neke studije, meutim, kau da uplitanje roditelja u sport i sportske
rezultate deteta moe biti negativno (Kanters, 2002).
Konflikti
Ako se uzme u obzir da je konflikt svaka situacija u kojoj su se dve
ili vie osoba ili grupa ljudi suoile sa injenicom da imaju razliite potrebe,
elje, interese, oekivanja i stavove koji se naizgled ne mogu uskladiti, postaje jasno kolika je velika raznolikost konflikata i naina ponaanja u njima
(Popadi i sar, 1998).
Tri stila ponaanja u konfliktimnim situacijama su: principijelan, popustljiv i krut stil.
Principijelan stil je takav da vodi rauna o sopstvenim, ali i o interesima druge strane. Popustljiv stil je karakteristian za one koji u konfliktu vie
rauna vode o potrebama druge strane, a kojima je u konfliktu sa drugima najvanije zadrati dobre odnose. Krut stil podrazumeva da se vodi rauna samo
o svojim interesima, sa podsticanjem nadmetanja tokom reavanja konflikta.
+
17
METOD
Metodom opservacije, u vremenskom periodu od marta do maja 2010.
godine u koli plivanja plivakog kluba 11. april, beleene su sve komunikacije trenera (prvog autora ovog lanka) i roditelja. Analiziran je sadraj
zabeleenih komunikacija.
U posmatranje je bilo ukljueno 50 roditelja. Roditelji koji decu po prvi
put dovode na bazen, odnosno u prvu poetnu grupu, najvie su uestvovali u
interakciji, 30% vie u odnosu na roditelje iz tree i druge grupe.
Grupa sadri u proseku 12 dece. Postoje tri grupe: prva (poetna), druga
(napredna) i trea najnaprednija u smislu izvoenja tehnike plivanja, to znai
u proseku 36 dece.
Treninzi su odravani dva puta nedeljno, subotom i nedeljom. Trajanje
treninga je 45 minuta, od toga 30 minuta aktivno.
Broj interakcija trenera sa roditeljima zavisi od toga da li je dete prvi
put dolo na bazen ili je re o detetu koje napreduje ili stagnira, ili je re o
neredovnosti dolaenja na treninge. U proseku trener je imao od dve do etiri
interakcije s roditeljima po grupi.
Da li e broj interakcija trenera sa roditeljima biti vei ili manji zavisi
od zahteva trenera ili roditelja i od toga koja je grupa u pitanju. Ako, na primer,
treba organizovati deavanje kao to je takmienje, tada broj interakcija trenera
sa roditeljima u treoj grupi, koja je najnaprednija moe kretati od sedam do
petnaest po treningu. Ako se radi o prijemu dece u poetnu grupu, trener najee ima izmeu dve i etiri interakcije sa roditeljima po treningu. Ukoliko
se radi o naprednoj grupi (druga grupa), broj interakcija je najmanji - od jedne
do tri.
Interakcije su beleene pre i posle treninga.
REZULTATI
Zabeleene komunikacije trenera i roditelja analizirane su i svrstane
u jednu od kategorija koje daju Popadi i saradnici (1998), a dat je i primer
kombinovanog stila.
Tipska situacija 1. Jedan primer tipine konfliktne situacije izmeu trenera i roditelja je kada roditelj forsira dete da se protiv svoje volje bavi plivanjem. Praksa je pokazala da vremenom deca odustanu usled pritiska roditelja,
a ne zato to im se voda kao sredina ne dopada. Pritisak roditelja negativno se
odraava i na potencijal deteta za plivanje.
18

U tom sluaju, trener moe da saopti roditelju da dete ne moe na silu

da bude privoljeno da se bavi sportskom aktivnou, i to bez motivacije i volje,
kao i da je takav postupak veoma negativan, jer time bazen postaje mesto na
kome se dete ne osea prijatno. Roditeljima treba naglasiti da dete moe da izgubi samopouzdanje i da ima veu odbojnost prema vodi i aktivnostima u vodi. U takvoj situaciji, negativna reakcija roditelja se moe preduprediti vrstim
i argumentovanim stavom trenera. Ovo je primer kada trener mora da odri
ravnoteu izmeu roditelja i deteta, a da pri tom ne ugrozi svoj rad i autoritet.
Ovaj stil pregovaranja se moe nazvati principijelnim stilom.
Tipska situacija 2: Druga situacija koja moe potencijalno da bude konfliktna, a relativno esto se deava u praksi, pa se moe nazvati tipskom, je
kada roditelju ne odgovara termin u kome dete pliva jer drug tog deteta pliva
u naprednijoj grupi.
Insistiranje roditelja ne bi trebalo da utie na trenera i na njegovu odluku jer, ako dete nije spremno da pree u napredniju grupu, treba da ostane u
grupi u kojoj se nalazi. Ukoliko trener popusti pod pritiskom roditelja, sebi je
napravio problem, jer dete nee napredovati ako prethodno nije utvreno i savladano znanje odreene tehnike plivanja. Ovo je popustljiv stil u negativnom
smislu za trenera.
Tipska situacija 3. Ponekad se dogaa da doe do prebacivanja deteta iz
jae u slabiju grupu. Nekada se mora tako postupiti ako dete nije u mogunosti
da izvede neke tehnike zahteve, i nalazi se na ivici da to postigne, ali je grupa
prejaka da bi u njoj bre napredovalo. Deava se da roditelji, pa i deca, burno
reaguju na tu situaciju.
Meutim, ako trener jasno predstavi zbog ega je to tako i ako se pre
svega dogovori sa detetom zato ga vraa u slabiju grupu, uspeh e biti zagarantovan, ali naravno i roditelj ovo mora da podri. Ovo bi bio dobar primer
za krut stil trenera jer se moe rei da je greka prebaciti dete iz bolje grupe u
loiju, mada se takoe mora naglasiti da se to deava na sam rizik trenera, koji
treba da iz deteta izvue maksimum kako bi ga to pre vratio u bolju grupu.
Ipak, ukoliko se radi o manjem zaostatku, to moe da deluje i kao podsticaj
detetu da se bori, pa da roditelj ak i redovnije dovodi dete na asove. Dogaa
se da se dete prebaci u bolju grupu, a da posle toga ne doe na asove mesec
dana, i sve ono to se postiglo u prethodnom periodu izgubi efekat, jer nema
kontinuiteta u uvebavanju tehnike, a samim tim dolazi do zastoja, odnosno,
do ponovnog obnavljanja prethodno steenog.
+
19
Tipska situacija 4. Primer roditelja sa nerealnim ambicijama: veoma je

teko objasniti ambicioznom roditelju da njegovo dete nije sposobno za domete koje je on predvideo za njega.
Trener treba da saslua roditelja i da sugestijom pokua da oslabi njegovu nameru. Meutim, veoma se esto desi da takvi roditelji uglavnom ostaju
pri svojim ciljevima za decu, to kasnije moe dovesti do odustajanja od plivanja. Stil koji trener moe da primeni u ovakvim situacijama je popustljivprincipijelan, odnosno kombinovani stil. U ovoj situaciji, moe da se desi da
nijedan od dva stila ne donesu eljeni rezultat jer ambicija roditelja sputava
rad trenera i razvoj deteta u tom trenutku. Meutim, ukoliko se trener postavi
popustljivo prema zahtevima roditelja, moe se javiti problem da dete ne moe
da isprati rad u grupi, a moe jo i pospeiti potencijalnu konfliktnu situaciju.
Principijelni stil ipak najvie odgovara ovoj situaciji jer trener najbolje zna kada je dete spremno da savladava novu tehniku ili da pree u napredniju grupu.
Tipska situacija 5: Jedna varijanta konfliktne situacije u komunikaciji
sa roditeljima, moe da se dogodi u sluaju kada je povod za iniciranje konflikta sa trenerom neto to se roditelju dogodi nevezano za trening plivanja i
dete (na primer, lo odnos u porodici, itd.), a usled ega je frustracija roditelja
prebaena na trenera i druge roditelje.
Ovo je situacija u kojoj roditelj pred decom i drugim roditeljima, kao i
pred trenerom, iznosi kritike i pogrde bez ikakvog osnova, a koja se veoma negativno moe odraziti prvo na dete i na njegovo vrednovanje trenera, a potom
i na samog trenera. Takoe, takva situacija, ukoliko eskalira, moe da izazove
veoma otar stav kod trenera, koji e stati u odbranu svog rada i rada svog
kluba, a pri tom e dati do znanja da takvo ponaanje od strane roditelja prema
treneru ne moe doneti nita dobro jer je trener krajnji autoritet. Ovo je primer
principijelno-autoritativnog stila trenera. Takav stil se u opisanoj situaciji moe smatrati najefikasnijiim, jer moraju da postoje norme ponaanja u sportu,
koje roditelji ne smeju da prelaze.
DISKUSIJA
Tokom proteklih decenija, od veine prosvetnih radnika se oekivalo
da odgovaraju na sva pitanja roditelja, ali od trenera se ranije nije oekivalo
da budu odgovorni roditeljima u vezi vremena za treniranje i o drugim kljunim odlukama (www.psychology.today.com/...parents... /sports-parents-ii-creating-strong-parent-coach relationships).
20

Naime, smatralo se da trener ima neprikosnoveni autoritet. Mnogi treneri takoe sasvim jasno vide sport kao neku vrstu oaze za decu, kao sklonite
od pritisaka spoljnog sveta, ukljuujui i od roditelja (www.psychology.today.
com/...parents.../sports-parents-ii-creating-strong-parent-coach-relationships).
Ali, poto ivimo u doba kada je sve vie roditelja veoma angaovano u svakom aspektu razvoja svog deteta i mikromenaduje ivotima svoje dece,
potencijal za konflikt je veoma visok.
Jedan od najvanijih uzroka nesuglasica izmeu trenera plivanja i roditelja je nivo vetine predkolskog deteta. Takoe, razlog neslaganja izmeu
trenera i roditelja moe da se odnosi na to kako trener, odnosno roditelj, procenjuje potencijale i sposobnosti deteta. Roditelj ima svakako pravo da prodiskutuje o svojoj proceni sa trenerom, ali je vano da bude spreman da prihvati struno miljenje trenera. Pri proceni vetine i potencijala deteta naglasak
uvek treba da bude na procesu uenja, a ne na trenutno ostvarenom rezultatu
(Lazarevi, 2001).
Pitanje koje se trenerima u praksi gotovo svakodnevno namee je kako reiti te potencijalno problemske situacije u komunikaciji sa roditeljima?
Preporuka je da i trener plivanja i roditelj uvek imaju na umu da je dobrobit
deteta na prvom mestu.
Slede primeri iz prakse nekih uobiajenih vrsta ponaanja roditelja,
kao i saveti trenera kako da se postave u komunikaciji sa odreenim tipovima
roditeljima.
Nezainteresovani roditelji: Trener moe da uzme u obzir da primeni
politiku prisustva roditelja za unapred utvreni broj treninga. Roditelji koji
smatraju da je ovaj uslov previe teak mogu da popriaju sa trenerom.
Roditelji koji su previe kritini: Roditelj moe da bude nesvestan svog
previe kritinog tona. Trener moe da kae roditelju, Ovo sam uo da ste
rekli svom detetu, ta ste mislili time...? Ili ovako: ... da li bi moda ovako
bilo bolje?
Previe zatitniki nastrojeni roditelji: Treba razmotriti rizike koje podrazumeva sport i pruiti roditeljima informacije koje se tiu strahova i strepnji, pa i objasniti roditelju ta je to to trener radi, da bi se odrala bezbedna
sredina za treniranje i takmienja za decu. Takoe treba dozvoliti da roditelj
ostane na treningu ali je bitno da ode nekoliko minuta pre svakog narednog
treninga. Nema potrebe da se bude veoma strog prema roditeljima, naroito
ako se dete uplai ili povredi na treningu.
Treneri se ponekad oseaju kao da su na meti kritike roditelja, koje
smatraju veoma pristrasnim. Mnogi treneri imaju iskustva sa roditeljima koji
+
21
estoko brane svoju decu, a da ni za sekundu ne razmiljaju o dobrobiti druge

dece. Treneri takoe mogu da prezru roditelje koji se prema njima ponaaju
kao da su bebisiteri njihovoj deci. S druge strane, mnogi roditelji mladih sportista se ale na nekog trenera koji nije umeo da ceni njihovo dete, ili je pak loe
sa njim postupao.
Mnogo se moe uraditi da se spree konflikti ili da se pak zalee argumentima. Vano je da treneri imaju na umu da maltretiranje dece u sportu
nije retko da roditelji imaju dobre razloge za anksioznost u vezi predavanja
odgovornosti oko svog deteta nepoznatoj osobi koja je uglavnom neproverena.
Treneri takoe treba da prepoznaju da iako ima prednosti u stvaranju privremenog prostora gde su deca izolovana od pritisaka porodice, njihov posao nije da
spaavaju decu od svojih porodica ve da jaaju vezu izmeu roditelja i deteta,
to je sutina zdravog razvoja dece. To znai da treneri ne treba samo da angauju roditelje kada se dete plai, na primer, ali treba da paljivo izbegavaju da
podrivaju autoritet roditelja i da ih cene na nain koji je vidan deci.
Prirodna granica i stepen komunikacije izmeu trenera i roditelja zavisi
od starosti deteta i nivoa specifinog programa.
Takoe, treneri mogu i da ohrabruju uee roditelja i da jasno odrede
koja vrsta uea je odgovarajua. Stoga to su treneri obino nejasni u vezi
svojih stavova i odluka, mnogi roditelji imaju logina pitanja koja ostanu bez
odgovora: Da li da kaem neto treneru ukoliko je moje dete nervozno ili mu
je neprijatno? Da li treba da se umeam ako se moje dete osea izostavljenim
ili ponienim od strane druge dece? Da li da razgovaram sa trenerom ukoliko
moje dete osea da je na pogrenoj poziciji u stazi u toku treninga ili misli da
pliva bolje od drugih? Treneri mogu da pojasne te dileme, mada svakako nije
preporuljivo da se roditelji meaju u odluke trenera. Preporuka je da treneri
odrede konkretno vreme tokom nedelje kada roditelji mogu da izraze svoje
dileme (Dale, 2005; 2009).
Veliki problemi mogu da se pojave u praksi zbog nedovoljno informacija o strahu deteta prema vodi tokom samog ulaska na bazen i ulaska u vodu. U
praksi, treneri plivanja moraju dosta da sarauju sa roditeljima i da zajedniki
iznau reenje za dete koje ima strah ili osea neprijatnost samim boravkom
na bazenu. Postoje ve neka usklaena pravila u praksi kako postupati sa takvom decom i roditeljima koji ne znaju ba najbolje ta da rade po tom pitanju.
Meutim, iskustvo i dugogodinja praksa pomau treneru da takve situacije
prevazie.
22

ZAKLJUAK
Postoje tri vrste konflikata u sportu koji su uobiajeni u sportskoj praksi, ali kroz praktini rad dolo se do primera situacija koje nisu u uobiajenoj
formi, a pruaju novi izvor analize praktinog rada. Data reenja konfliktnih situacija mogu, ali ne moraju, da znae da e dati iste rezultate u slinim situacijama. Meutim, pruaju izvesne standarde koji mogu da pomognu u reavanju.
Posebno se mora obratiti panja na ekstremne situacije jer za njih ne postoje
standardi, a njihovo reavanje iskljuivo zavisi od nastupa trenera.
Uloga roditelja u predkolskom dobu je da kod deteta izgradi samostalnost, da bude slobodno u komunikaciji sa trenerom (objanjenje ko je trener i
koju ulogu ima). U odnosu trener-roditelj, pozitivnom komunikacijom se kod
deteta stvara oseaj sigurnosti i samopouzdanja i pozitivnog prihvatanja sportske aktivnosti i zahteva koji se od njega oekuju da ostvari u datom trenutku.
U odnosu trener-dete, veliku ulogu igra roditelj koji e svojim odnosom prema
treneru pokazati da je trener osoba koja se u vodi i oko nje pita za sve i odluuje o sportskom napretku deteta.
Kada dete ue u sport, a naroito u vodenu sredinu, susree se sa mnogim tekoama i zadacima koji su naizgled nereivi, ali u stvari sve se moe
postii i ostvariti ako roditelj detetu posveuje dovoljno panje i razumevanja
u trenucima kada mu je teko, kada se cilj kojeg treba ostvariti ini dalekim, da
bude prisutan u razgovoru i da prui to vie pozitivnih uticaja na samopouzdanje deteta, kao i pozitivno miljenje o plivanju.
Tipski opisi situacija mogu se pronai u optoj psiholokoj literaturi.
Postoji veoma mnogo tipskih primera u praksi koji se podudaraju sa literaturom i za takve konflikte je veoma lako nai reenja. Problem moe nastati
kod situacija, nazovimo ih ekstremnim, kada se trener susree po prvi put sa
netipinim oblikom ponaanja u sportskom okruenju koje inae ima svoja
pravila i norme ponaanja. Jer, svaki ekstremni sluaj se zasniva na neprilagoenom odnosu roditelja prema detetu i autoritetu trenera. To znai da se stvara
negativna atmosfera u grupi, a napredak deteta, kao i postizanje cilja su veoma
usporeni. Isto tako, ekstremna situacija je uglavnom povezana sa spoljanjim
faktorima koji nemaju nikakve dodirne take sa plivanjem, a ni razvojem deteta kao linosti. Takva situacija moe veoma negativno da se odrazi na odnos
trener-roditelj i da dete stavi u drugi plan.
Zajedniki cilj trenera i roditelja je da sve treba da bude podreeno napretku i to boljem razvoju deteta predkolskog uzrasta u plivanju.
23
LITERATURA
1. Dale, G., (2005). The Fulfilling Ride: A Parents Guide to helping Athletes
Have a Successful Sport Experience. NC: Durham.
2. Dale, G., (2009). The Morally Mature Parent, t www.psychologytoday.
com/.../the-morally-mature-sports-parent.
3. Kanters, M., (2002). Parents and youth sports: the good, the bad and why
we need them - Research Update, at www.findarticles.com/p/articles/mi_
m1145/is_12_37/ai.../pg_3.
4. Lazarevi, Lj., (2001). Psiholoke osnove fizike kulture. Beograd: Via skola za sportske trenere.
5. Lazarevi, Lj., (2001). Psiholoka priprema sportista. Beograd: Via skola
za sportske trenere.
6. Pijae, ., (1977). Psihologija inteligencije. Beograd: Nolit.
7. Popadi, D., Mre, S., Kova-Cerovi, T., Peujli, S., Kijevanin, S., Petrovi, D. Bogdanovi, M., (1998). Pametniji ne poputa. Beograd: Grupa
MOST.
8. Smiljani, V., (1991): Razvojna psihologija. Beograd: Centar za primenjenu
psihologiju Drutva psihologa Srbije.
9. Weissbourd, R., (2009). The Parents We Mean To Be. Psychology Today,
at www.richardweissbourd.com,www.psychologytoday.com/...parents.../
sports-parents-ii-creating-strong-parent-coach-relationships.
24

Nauni lanak
MORFOLOKE KARAKTERISTIKE
I MOTORIKE SPOSOBNOSTI
KIK BOKSERA RAZLIITOG NIVOA
TKMIARSKE USPENOSTI
UDK 796.835.012
Milija Ljubisavljevi1
MUP R. Srbije, Beograd, Srbija
Mia Joti
Muaythai savez Srbije, Novi Sad, Srbija
Duan Kilibarda
Kik boks savez Vojvodine, Vrbas, Srbija
Saetak: Uzorak ispitanika sainjavali su kik bokseri kadetskog i juniorskog
uzrasta (od 18 godina i stariji). Na osnovu postignutih sportskih takmiarskih
rezultata, svrstani su u etiri (4) kategorije i to: I - kategorija - sportisti koji
su postigli vrhunske sportske rezultate, osvajanjem jedne od medalja na svetskom ili evropskom prvenstvu. II- kategorija - sportisti koji su osvojili medalje na meunarodnim turnirima (takmienjima). III - kategorija - sportisti koji
su postigli sportske rezultate, osvajanjem jedne od medalja na nacionalnom
prvenstvu. IV - kategorija - sportisti koji nisu ostvarili znaajne sportske rezultate. Cilj rada bio je da se utvrde antropoloke karakteristike (morfoloke
karakteristike i motorike sposobnosti) sportista u kik boksu, i njihov uticaj na
nivo takmiarske uspenosti; da se izvri komparacija morfolokih karakteristika izmeu sve etiri grupe kik boksera; da se izvri komparacija motorikih
sposobnosti izmeu sve etiri grupe kik boksera. Predmet rada predstavljala je
komparativna (uporedna) analiza pojedinih antropolokih karakteristika (morfoloki i bazino-motoriki status), koje su se razvile tokom viegodinjeg trenanog procesa. Za dobijanje relevantnih podataka primenjen je sistem od 27
varijabli (11 - morfolokih i 16 - motorikih). Analiza je pokazala da su kik
bokseri I kategorije postigli najbolje rezultate kod veine testiranih motorikih
varijabli dok su kik bokseri IV kategorije, postigli najloije rezultate.
Kljune rei: kik boks, morfoloke karakteristike, motorike sposobnosti
______________
1
* milija.ljubisavljevic@gmail.com
25
UVOD
Kik boks, sa svojim disciplinama: ful-kontakt; Lowkick; K-1; semikontakt; lajt-kontakt; aero-kick i muzike forme, doivljava veoma veliku ekspanziju, kako u svetu, tako i kod nas, pa samim tim postaje zanimljiv sve vie
i za nauna istraivanja.
Kik boks pripada grupi borilakih sportova na bazi udaranja. Inicijalni
razvitak kik boksa susreemo u Japanu. Kao specifina forma borilake vetine, inspirisan je Muay tayem, borilakom vetinom sa Tajlanda. Naziv kik
boks osmislio je japanski promoter boksa, Osamu Nogui, kao varijantu Muay
tayu i Karatea. 1966. godine Osama Nogui organizovao je prvo kik boks takmienje u Osaki.
Poetkom sedamdesetih godina prolog veka, termin Kik boks prihvatili su u SAD. Nezadovoljni velikim brojem nepravilnih sudijskih odluka,
pronalazila se mogunost da se, kao i u boksu, realno mogu proceniti efekti
udaraca u sportskoj borbi.
Jedan od onih koji su podrali ideju punog kontakta bio je i menader
Majk Anderson, koji je okupio tada najbolje amerike karate borce u Point karateu, pridobivi ih da se oprobaju u novom sportu, pod imenom Full Kontakt
(oznaava puni kontakt, to je bila njegova osnovna karakteristika).
Veina materijala dostupnog i razraenog u vezi ove teme pisana je
o karateu, rvanju, dudou ili boksu... Na ovim prostorima kik boks je malo
istraivan. Objavljen je manji broj radova koji se bave istraivanjem obuke
nonih tehnika, poentirajuih tehnika, poboljanju taktike, razlike u kategorijama, procenta povreda
Pelevi (1998) u svojoj knjizi Kik boks I - teorija i metodika predstavlja osnovu nastanka kik boksa i njegov razvoj od perioda organizovanja
prvih meunarodnih turnira, kroz razvojne periode u bivoj Jugoslaviji. U
knjizi su predstavljene discipline, tehnike, sudijska pravila i ampioni sa naih prostora. Ovom knjigom (moemo slobodno rei) zapoinje institucionalni
napredak kik boksa na Vioj koli za trenere u Novom Sadu, to predstavlja
veliki pionirski korak ulaska u obrazovni sistem kod nas uopte (Via kola
za trenere). Kapo, Rao i Kajmovi (2004 ) sproveli su nekoliko istraivanja
na uzorku od osam vrhunskih takmiara super teke kategorije (preko 91 kg)
sa prostora jugoistone Evrope, specijalista za odreene borilake sportove
(box, kick box, muay thai, kung fu i tae kwon do), borei se po pravilima
K-1, na turniru KING OF THE COLOSSEUM, Sarajevo, 2002. Rezultati
istraivanja pokazali su dominantnost Box i Muay thai na osnovu statistike
26
M. Ljubisavljevi, M. Joti, D. Kilibarda: MORFOLOKE KARAKTERISTIKE I MOTORIKE SPOSOBNOSTI

KIKBOKSERA RAZLIITOG NIVOA TKMIARSKE USPENOSTI
zastupljenosti udaraca primenjenih iz ovih borilakih sportova na K-1 turniru.

Kapo i saradnici (2004 b) su istraivali na uzorku od osam vrhunski takmiara
super teke kategorije (preko 91 kg) sa prostora jugoistone Evrope, specijalista za odreene borilake sportove (box, kick box, karate) koji su se borili po
pravilima K-1, na turniru KING OF THE COLOSSEUM, Travnik, 2003.
Cilj ovog rada bio je da se utvrdi stepen povezanosti morfolokih karakteristika u efikasnosti izvoenja situaciono-motorikih sposobnosti i utvrivanja dominantnosti tehniko-taktikih elemenata u K-1 sportu na osnovu
situacijske efikasnosti. Dobijeni rezultati su ukazali na dominaciju runih tehnika u odnosu na none, to jasno pokazuje zastupljenost boksa u K-1 sportu.
To govori da treneri treba da rade na usavravanju none tehnike kao i jaanju
donjih ekstremiteta (smanjenje povreda). Interesantni su morfoloki podaci teine sa varijablama povrede (0,64) udarci nogom (0,31), to ukazuje na injenicu da teina ima negativnu korelaciju sa udarcima nogom, to su borci tei to
imaju manju frekvenciju udaraca nogom, podloniji su povredama pogotovo
donjih ekstremiteta.
Kapo, Cikati, Rao, Bonacin, Kajmovi i Hmjelovjec (2007) sproveli
su istraivanje na uzorku od 98 vrhunskih takmiara u super tekoj kategoriji
(preko 91 kg), a koji su uestvovali na zavrnim K-1 turnirima u Japanu od
1993. do 2004. godine. Takmiari su bili starosti od 21 do 39 godina. Ukupno
je analizirano 85 meeva i 205 rundi. Cilj istraivanja bio je analiza primene runih udaraca u toku takmiarske aktivnosti, najuspenijih boraca u K-1
sportu na svetu. Podaci su obezbeeni video zapisom svih borbi u zadnjih 12
godina (od 1993. do 2004. godine), na finalnom grand pri turniru u Japanu
(u finale se plasira samo osam najboljih na svetu). Rezultati su pokazali da
frekvencija runih udaraca (na ovim turnirima) iznosi 65% u odnosu na none (35%). Ovo pokazuje dominatnu ulogu runih tehnika u smislu energetske
potronje, jednostavnost izvoenja, bre su, ekonominije u odnosu na none.
Takoe se pokazalo da su najizraeniji levi i desni direkt u glavu. Pokazala
se velika primena levih i desnih aperkata i kroea, to ukazuje na dominaciju
boksa. Brkovi je (2005) u svom magistarskom radu istraivao karakteristike poentirajuih tehnika, u takmienju vrhunskih kik boksera. Istraivanje je
sprovedeno dokumentacionom metodom, odnosno analizom zvaninog biltena
takmienja i zvaninih izvetaja (slubenih zapisnika) sa takmienja i analizom video materijala svih polufinalnih i finalnih borbi 11 kategorija u ful kontakt kik boksu, sa dva svetska prvenstva odrana u Beogradu 2001. i Parizu
2003. Analizirano je 66 borbi. Borbe su analizirane u funkcionalnoj zavisnosti
od sledeih varijabli: takmienje, kategorije, trajanje borbe, nain ostvarivanja pobede i poentirajua tehnika. Rezultati su pokazali da je vea uestalost
+
27
poentiranja na Svetskom prvenstvu 2003. u odnosu na Svetsko prvenstvo

2001. (razlika je ukupno 918,00 poentiranja). Navedeni podaci ukazivali su
na kvalitativni pomak u razvoju ful kontakt kik boksa. Na Svetskom prvenstvu
2003. vea je zastupljenost tehnika udaraca rukom (ukupno 2035,00), u odnosu na Svetsko prvenstvo 2001. (ukupno 1630,00). Na Svetskom prvenstvu
2003. vea je zastupljenost tehnika udaraca nogom (ukupno 1597,00) u odnosu
na Svetsko prvenstvo 2001. (ukupno 1084,00). Tehnike udaraca rukom bile su
zastupljenije u teim kategorijama (od polusrednje do super teke) u odnosu
na lake kategorije (od bantam do velter kategorije). Tehnike udaraca nogom
su zastupljenije u lakim kategorijama u odnosu na tee kategorije. Izuzetak
ine tzv. sloene tehnike udaraca nogom koje su nie po zastupljenosti na oba
Svetska prvenstva.
PREDMET RADA
Predmet rada predstavljala je komparativna (uporedna) analiza pojedinih antropolokih karakteristika (morfoloki i bazino-motoriki status), koje
su se razvile tokom viegodinjeg trenanog procesa.
Ciljevi rada bili su:
Utvrditi antropoloke karakteristike (morfoloke karakteristike i motorike sposobnosti) sportista u kik boksu, i njihov uticaj na nivo takmiarske
uspenosti; Izvriti komparaciju morfolokih karakteristika izmeu sve etiri
grupe kik boksera; Izvriti komparaciju motorikih sposobnosti izmeu sve
etiri grupe kik boksera.
METOD
Uzorak ispitanika sainjavali su kik bokseri kadetskog i juniorskog
uzrasta (od 18 godina i stariji), njih 69 koji predstavljaju najkvalitetnije kik
boks sportiste u Srbiji. Ispitanici treniraju u kik boks klubovima na teritoriji
Vojvodine i to; etiri kluba iz Novog Sada i klub iz Vrbasa. Standardni su
reprezentativci Srbije u kik boksu i uesnici evropskih i svetskih prvenstava.
Jedan broj ovih kik boksera osvajai su vie svetskih i evropskih medalja i ine
vrhunski kvalitet sporta u Srbiji.
Na osnovu postignutih sportskih takmiarskih rezultata, svrstani su
u etiri (4) kategorije i to: I - kategorija - sportisti koji su postigli vrhunske
sportske rezultate, osvajanjem jedne od medalja na svetskom ili evropskom
prvenstvu. II - kategorija -. sportisti koji su osvojili medalje na meunarodnim
28

turnirima (takmienjima). III - kategorija - sportisti koji su postigli sportske

rezultate osvajanjem jedne od medalja na nacionalnom prvenstvu. IV - kategorija - sportisti koji nisu ostvarili znaajne sportske rezultate.
Celokupni program merenja izvren je odlaskom u kik boks klubove,
gde su, u dogovoru sa trenerima, realizovani postavljeni zadaci. Za dobijanje
relevantnih podataka primenjen je sistem od 27 varijabli (11 - morfolokih i
16 - motorikih).
Varijable za procenu morfolokog statusa:
Longitudinalne dimenzije: telesna visina (TELVIS), duina noge
(DUNOG), duina ruke (DURUK).
Transverzalne dimenzije: irina ramena (IRRAM), irina karlice
(IRKAR), dijametar kolena (DJMKOL).
Telesna masa i voluminoznost: srednji obim grudnog koa (SOBGRK),
telesna masa (TELMAS).
Potkono masno tkivo: koni nabor podlaktice (KNAPOD), koni nabor lea (KNALE), koni nabor trbuha (KNATRB).
Varijable za procenu motorikih sposobnosti:

Opta koordinacija: osmica sa saginjanjem (MAGOSS), koraci u stranu
(MAGKUS), penjanje i silaenje po klupi i vedskim lestvama (MBKPIS).
Frekvencija pokreta: taping rukom (MBFTAP slika 1), taping nogom
(MBFTAZ), kruenje rukom (MBFKRR).
Slika 1 - taping rukom
Slika 2 - pretklon raznoni
Fleksibilnost: iskret (MFLISK), pretklon na klupi (MFLPRK), pretklon

raznoni (MFLPRR - slika 2).
+
29
Eksplozivna snaga: bacanje medicinke iz leanja na leima (MFEBNL),

skok u vis iz mesta (MFESVM - slika 3), skok u dalj iz mesta (MFESDM - slika 4).
Slika 3 - skok u vis iz mesta
Slika 4 - skok u dalj iz mesta
Snaga: zgibovi na vratilu (MRAZGP), podizanje trupa sa teretom

(MRCDTT), poluuanj sa teretom (MRLPCT).
Izdrljivost: tranje 1.500 metara (IZ1500).
Merenje morfolokog statusa obavljeno je pomou sledeih mernih instrumenata: mobilna digitalna vaga, antropometar po Martinu, kaliper, merna
traka duine 200 cm.
Merenje motorikih sposobnosti obavljeno je pomou sledeih mernih
instrumenata: dva drvena stalka visine 150 cm; elastina traka duine 450 cm;
vedska klupa; vedske lestve; daska za taping rukom; drveni valjak irine 35
cm i visine 30 cm, stolica s naslonom; toperica; drvena palica prenika 2,5 cm
i duine 165 cm; klupica visine 40 cm; lenjir duine 150 cm; lepljive plastine
trake; lopta medicinka teine 1 kg; tanke strunjae duine 3 metra; vratilo;
ipka sa tegom ukupne teine 20 i 60 kg.
Baza podataka raena je u Excelu, a dobijeni podaci obraeni su u
statistikom programu SPSS-a-13. Za svaku varijablu izraunata je deskriptivna statistika X;SD;Med;Mod;Min;Max;Rang... (za svaku morfoloku
30

karakteristiku i motoriku sposobnost). Izraunat je koeficijent Skewnes asimetrinost distribucije (pozitivna ili negativna). Izraunat je koeficijent
Kurtosis-homogenost distribucije univarijantnom analizom varijanse (ANOVA)
utvreno je da li postoje razlike izmeu prosenih vrednosti morfolokih karakteristika i motorikih sposobnosti u odnosu na nivo takmiarske uspenosti,
kakva je njihova znaajnost i koje prosene vrednosti se statistiki znaajno
razlikuju (LSD Post Hoc test parova grupa). Diskriminativnom analizom izdvojeni su i definisani faktori koji najbolje razdvajaju etiri (4) kategorije
takmiarske uspenosti i koji nose najvei stepen diskriminacije morfolokih i
motorikih karakteristika, posmatranih na nivou grupa takmiarske uspenosti.
Centroidi grupa su predstavljeni u prostoru k prv dv diskriminantn
faktora.
REZULTATI I DISKUSIJA
Deskriptivnom statistikom dobijeni su rezultati morfolokih karakteristika i motorikih sposobnosti kik boksera.
Merenjem morfolokih karakteristika kik boksera (tabela 1) dobijene
su odreene empirijske distribucije frekvencija u kojima su prosene vrednosti: telesna visina - 178,67, duina nogu - 93,77, duina ruku - 70,48, irina
ramena - 41,69, irina karlice - 30,75, dijametar kolena - 10,60, srednji obim
grudnog koa - 99,07, telesna masa - 78,581, koni nabor podlaktice - 8,84,
koni nabor lea - 18,16, koni nabor trbuha - 22,99. Uporedimo li prosene
vrednosti kik boksera sa prosenim vrednostima sportista drugih borilakih
sportova (Mudri, Miloevi i Jovanovi, 2004; Drid, 2005), a uzimajui u
obzir da se u svim ovim sportovima takmienje odvija u teinskim kategorijama, zakljuujemo da morfoloke karakteristike kik boksera ne odstupaju od
prosenih vrednosti pomenutih borilakih sportova.
Proseene vrednosti kik boksera u odnosu na studente Vie kole unutranjih poslova i Policijske akademije iz Beograda (Balti, 2006; Blagojevi,
2003; Subotiki, 2002), pokazuju nam da kik bokseri kod pojedinih varijabli
imaju manje vrednosti (telesna visina za 3cm; duina nogu za 8,5cm; duina
ruku za 7cm; irina ramena za 7 cm), odnosno vee vrednosti (dijametar kolena za 0,70cm; koni nabor podlaktice za 4m; koni nabor lea za 9mm; koni
nabor trbuha za 10,5mm). Ovakve srednje vrednosti studenata, moemo objasniti injenicom da prilikom prijema kandidati moraju imati odreenu visinu,
teinu, u odnosu na kik boksere.
+
31
Merenjem motorikih sposobnosti kik boksera (tabela 2) dobijene su

odreene empirijske distribucije frekvencija u kojima su prosene vrednosti:
osmice sa saginjanjem - 18,85, koraci u stranu - 9,85, penjanje i silaenje sa
klupe - 21,90, taping rukom - 38.07, taping nogom - 34,75, kruenje rukom 40,36, iskret - 125,68, pretklon na klupi - 48,90, pretklon raznoni - 101,32,
bacanje medicinke iz leanja na leima -6,79, skok u dalj iz mesta - 224,51,
skok u vis iz mesta - 48,19, zgibovi na vratilu -11,81, podizanje trupa sa teretom - 26,77, poluuanj sa teretom - 26,83, tranje 1500m IZ1500-6,07.
Uporedimo li dobijene prosene vrednosti testova kik boksera sa prosenim
vrednostima uenika Srednje kole unutranjih poslova u Sremskoj Kamenici
i Visoke kole unutranjih poslova iz Banja Luke (Drid, 2005; Paspalj, 2005)
zakljuujemo da su kod pojedinih varijabli (opta koordinacija, fleksibilnost,
eksplozivna snaga), kik bokseri postigli loije rezultate, u odnosu (frekvencija
pokreta, eksplozivna snaga izdrljivost) na ostale varijable gde su postigli
bolje rezultate.
Tabela 1. Rezultati morfolokih karakteristika
Telesna visina - TELVIS, duina nogu - DUNOG, duina ruku - DURUK, irina ramena IRRAM, irina karlice IRKAR, dijametar kolena - DJMKOL, srednji obim grudnog koa
- SOBGR, telesna masa - TELMAS, koni nabor podlaktice - KNAPOD, koni nabor lea KNALE, koni nabor trbuha - KNATRB.
32

Tabela 2. Rezultati motorikih sposobnosti
Osmice sa saginjanjem - MAGOSS, koraci u stranu - MAGKUS. penjanje i silaenje

sa klupe - MBKPIS, taping rukom - MBFTAP, taping nogom - MBFTAZ, kruenje rukom MBFKRR, iskret - MFLISK, pretklon na klupi - MFLPRK, pretklon raznoni - MFLPRR, bacanje
medicinke iz leanja na leima - MFEBNL, skok u dalj iz mesta - MFESDM, skok u vis iz mesta
- MFESVM, zgibovi na vratilu - MRAZGB, podizanje trupa sa teretom - MRCDTT, poluuanj
sa teretom - MRLPCT, tranje na 1500m-IZ1500
Univarijantna analiza ANOVA, pokazala je da pojedine morfoloke karakteristike kik boksera, imaju visoki stepen povezanosti sa uspehom u borbi,
odnosno utiu na postizanje uspeha na takmienjima.
Longitudinalnost (tabela 3) se izdvojila kao veoma znaajna za uspeh
u kik boksu.
Utvreno je da kod varijable telesna visina (ATELVI), postoji statistika signifikantnost, na nivou od p<0,01, i to kod III i I kategorije. Razlika se
ogleda u tome da je III - kategorija sa statistiki najveim srednjim vrednostima (182,29 cm) u odnosu na srednje vrednosti I kategorije (175,36 cm).
Kod varijable duina ruku (DURUK), utvreno je da postoji statistika
signifikantnost na nivou p<0,05. Razlika se ogleda u tome da je III - grupa sa
statistiki veim srednjim vrednostima (72,8 cm) u odnosu na srednje vrednosti I
grupe (68,94 cm). Praksa je pokazala da kik bokseri koji su vii i imaju due ekstremitete, mogu imati prednost u svojim kategorijama (u odnosu na one koji su
nii i sa kraim ekstremitetima), koristei borbu na distanci (duinu ruku i nogu).
Kik bokseri III kategorije osvajai su medalja na domaim takmienjima, to ne znai da ne mogu biti uspeni i na svetskom nivou (kada bi se
takmiili) kao kik bokseri I-kategorije.
+
33
Rezultati potkonog masnog tkiva (tabela 4), pokazali su da kod varijable koni nabor podlaktice (KNAPOD), postoji statistika signifikantnost
na nivou p<0,05, izmeu IV i I kategorije. Razlika se ogleda u tome da je IV
kategorija sa statistiki veim srednjim vrednostima (12,41mm), u odnosu na
srednje vrednosti I kategorije (6,82mm),to se i moglo oekivati,s obzirom da
su kik bokseri I kategorije uesnici evropskih i svetskih prvenstava.
Varijable koni nabor lea (KNBLE), i koni nabor trbuha (KNBTRB),
pokazali su da ne postoji statistika signifikantnost izmeu kategorija. Me
utim, iako razlika u vrednostima nije statistiki signifikantna, jasno nam ukazuje na razliku po sportskoj uspenosti.
Moe se zakljuiti da su ove varijable veoma vane za postizanje vrhunskih rezultata u ovom sportu. Kik bokseri sa velikom koliinom potkonog
masnog tkiva, imae manje uspeha od kik boksera sa istom teinom, ali sa manjom koliinom masnog tkiva.Ovo se moe objasniti injenicom da su vrhunski kik bokseri (I,II,III-kategorija) due u trenanom procesu od kik boksera
IV-kategorije (dui vremenski period treniraju), da ee treniraju (i po dva
puta dnevno), da stalno kontroliu teinu zbog kategorije (to ima uticaja na
smanjene vrednosti potkonog masnog tkiva, bez obzira u kojoj su kategoriji),
da vode poseban nain ishrane
Tabela 3. Longitudinalne dimenzije
34

Tabela 4. Potkono masno tkivo
Univarijantna analiza ANOVA u motorikom prostoru izdvojila je optu koordinaciju i snagu kao znaajne za uspeh u kik boksu.
Opta koordinacija (tabela 5) - Dobijene vrednosti kod varijable osmice
sa saginjanjem (MAGOSS) pokazale su da postoji statistika signifikantnost
na nivou p<0,05, izmeu III; IV i II kategorije. Razlika se ogleda u tome da je
II kategorija sa statistiki boljim postignutim vremenom-srednjom vrednou
(17,96sek), u odnosu na postignuto vreme-srednje vrednosti III (19,48 sek) i
IV (19,31 sek) i I (18,49 sek) kategorije.
Kod varijable koraci u stranu (MAGKUS), takoe je utvreno da postoji statistika signifikantnost na nivou p<0,001, izmeu III kategorije i I kategorije, na nivou p<0,05; izmeu II i III kategorije, i na nivou p<0,01 izmeu
IV i III kategorije. Razlika se ogleda u tome da je III kategorija sa statistiki
najboljim postignutim vremenom-srednjom vrednou (9,09 sek), u odnosu na
postignuto vreme-srednju vrednost I (10,58 sek), II (9,85 sek) i IV (10,16 sek)
kategorije.
+
35
Penjanje i silaenje sa klupe (MBPKIS), kao najzahtevniji i najsloeniji

test, pokazao je da postoji statistika signifikantnost na nivou p<0,05 izmeu
IV i I kategorije. Ostvaren rezultat I kategorije (19,87sek), u odnosu na postignuto vreme-srednju vrednost (23,55 sek) IV kategorije, potvruje nam hipotezu da je IV kategorija (koja nije postigla sportski uspeh), postigla najloije
rezultate u odnosu na I kategoriju.
Varijable kod kojih su potrebni kompleksniji-sloeniji pokreti (opta
koordinacija), znaajne su za postizanje vrhunskih rezultata. to je izvoenje
vebe kompleksnije (sloeniji koordinacijski pokreti), to je vea razlika izmeu najboljih i najloijih. Razlika se naroito primeuje kod varijable penjanje
i silaenje sa klupe, gde kik bokseri I kategorije odskau sa postignutim rezultatom u odnosu na kik boksere IV kategorije.
Razlika se moe objasniti injenicom da su kik bokseri I kategorije due u trenanom procesu, imaju vie iskustva (meeva), samim tim poboljavaju koordinaciju (bre i lake izvoenje kompleksnijih-sloenijih pokreta), to
se odraava na krajnji rezultat i uspeh u takmienjima.
Snaga (tabela 6) - Rezultati varijable zgibovi na vratilu (MRAZGB),
pokazuju da postoji statistika signifikantnost na nivou p<0,01 izmeu I i IV
kategorije. I kategorija statistiki ima najbolji rezultat (15,55), u odnosu na IV
kategoriju sa najloijim rezultatom (9,30).
Kod varijable podizanje trupa sa teretom (MRCDTT), takoe je utvreno da postoji statistika signifikantnost na nivou p<0,01, izmeu II i IV kategorije. Razlika se ogleda u tome da II kategorija statistiki ima najbolji rezultat
(30,74), u odnosu na IV kategoriju, koja je postigla najloiji rezultat (23,40).
Rezultati varijable poluuanj sa teretom (MRLPCT), nisu pokazali
statistiku signifikantnost, ali uoavamo da je I kategorija postigla najbolji
rezultat.
Najbolje rezultate postigli su kik bokseri I kategorije u varijablama za
procenu snage. Snaga (naroito repetativna), omoguuje kik bokseru da izdri borbu, koju karakterie neprekidno kretanje i udaranje. Borbu u kik boksu
karakterie uee kompletne muskulature, to jasno ukazuje na veoma veliki
znaaj snage za uspeh u kik boksu.
36

Tabela 5. Opta koordinacija
Tabela 6. Snaga
37
Dobijeni rezultati u varijablama koje obuhvataju prostor eksplozivne

snage, izdrljivosti, flekibilnosti i frekvencije pokreta nisu pokazali statistiku
signifikantnost, ali se moe primetiti da su I, II, III kategorija postigli bolje
rezultate u odnosu na IV kategoriju.
Diskriminantna analiza utvrdila je koje morfoloke karakteristike i koji
testovi motorike najvie doprinose razlikama izmeu kategorija, u zavisnosti
od sportskog rezultata.
Morfoloki prostor - analizom su izdvojena tri faktora:
Prvi faktor objanjava 59,6% varijabiliteta i varijanse. Imenovan je kao
faktor potkonog masnog tkiva. Drugi faktor objanjava 22,9% varijabiliteta.
Imenovan je kao faktor longitudinalne dimenzionalnosti varijanse.
Trei faktor objanjava 17,5% varijabiliteta i varijanse. Imenovan je kao faktor
transvezalne dimenzinalnosti.
Na osnovu vrednosti Hi-kvadrat testa uoava se da nijedan od tri izdvojena faktora nije statistiki znaajan.
Motoriki prostor - analizom su izdvojena tri faktora:
Prvi faktor objanjava 48,9 % varijabiliteta i varijanse. Imenovan je kao
faktor izdrljivosti. Drugi faktor objanjava 34,5 % varijabiliteta i varijanse.
Imenovan je kao faktor opte motorike. Trei faktor objanjava 15,5% varijabiliteta i varijanse. Imenovan je kao faktor opte koordinacije.
Na osnovu vrednosti HI-kvadrat testa uoavamo da su prva dva faktora
statistiki znaajna.
ZAKLJUAK
Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 69 kik boksera koji treniraju
borilaki sport kik boks.
Kik bokseri I kategorije postigli su najbolje rezultate kod veine testiranih motorikih varijabli.
Kik bokseri IV kategorije, postigli su najloije rezultate u odnosu na
ostale tri kategorije.
Vrednosti dobijene merenjem morfolokog statusa ukazuju da ne postoji statistika signifikantnost kod svih morfolokih karakteristika izmeu sve
etiri kategorije kik boksera.
Neke morfoloke karakteristike kik boksera, imaju visok stepen povezanosti sa uspehom u borbi. Na prvom mestu je longitudinalnost. Dui ekstremiteti im omoguavaju da vode borbu na distanci.
38

Poveane vrednosti potkonog masnog tkiva mogu biti remetei faktor

za uspeh u kik boksu. Kik bokseri sa veim vrednostima masnog tkiva imae
manje uspeha od onih kik boksera u istoj kategoriji, ali sa manjim vrednostima
potkonog masnog tkiva.
Telesna masa i voluminoznost utiu na uspeh u kik boksu, na taj nain
to su kik bokseri sa veim obimom grudi snaniji i lake podnose udarce.
U motorikom prostoru, nije potvreno postojanje statistike signifikantnosti izmeu svih varijabli, ali za uspeh u kik boksu veoma su vane odreene motorike sposobnosti. Da bi kik bokser bio uspean, mora da razvije
visok nivo eksplozivne snage, naroito ruku i ramenog pojasa.
Znaajno mesto zauzimaju mehanizmi koji reguliu energetske izlaze,
to dokazuje uticaj repetetivne snage, koja omoguava kik bokseru da izdri
borbu, za koju je karakteristino neprekidno kretanje i udaranje (rukama i nogama). Sinhronizovan rad ruku i nogu, brzo menjanje pravca kretanja i realizacija kompleksnih motorikih struktura (premetanjem celog tela u prostoru),
omoguava da kik bokser ima razvijen visok stepen koordinacije ruku, nogu i
celog tela (to su rezultati i pokazali).
Uticaj fleksibilnosti na uspeh u sportu je veoma znaajan (iako dobijeni
rezultati nisu pokazali postojanje statistike signifikantnosti). Omoguava laku i bru rotaciju u kukovima, izvoenje pokreta velikih amplituda to pomae
efikasnijem izvoenju odbrane-napada, (olakava izvoenje udaraca). Ukoliko
doe do naglih promena u morfolokim karkteristikama (poveanje masnog
tkiva), one mogu da postanu remetei faktor u postizanju viih vrednosti u
nekim motorikim sposobnostima kik boksera (to rezultira loijim rezultatom
na takmienjima). U praksi se to objanjava injenicom da se motorike sposobnosti moraju prilagoavati morfolokim karakteristikama kik boksera, zato
to je nemogue obrnuto raditi (zbog genetskih ogranienja).
39
LITERATURA
1. Balti, R. (2006). Uticaj morfolokih karkteristika i motorikih sposobnosti
na efikasnost realizacije tehnika poluga. Beograd: Fakultet za menadment
u sportu, Univerzitet Braa Kari.
2. Blagojevi, M. (2003). Uticaj nastave specijalnog fizikog obrazovanja
na promene morfolokih i motorikih karakteristika studenata Policijske
akademije. Monografija. Beograd: Policijska akademija.
3. Brkovi, S. (2005). Karakteristike poentirajuih tehnika na takmienju
vrhunskih kick boksera. Magistarska teza. Beograd: Fakultet fizikog vaspitanja.
4. Drid, P. (2005). Uticaj specifinih motorikih vebi na efikasnost motornog
uenja elementarnih dudo tehnika. Doktorska disertacija. Novi Sad: Fakultet sporta i fizikog vaspitanja.
5. Kapo, S., Rao. I. & Kajmovi, H. (2004). Analiza K-1 turnira King of
the Colosseum - Sarajevo 2002. Homosporticus, 7 (1), 77-84.
6. Kapo, S., Rao. I. & Kajmovi, H. (2004b). Analiza K-1 turnira King of
the Colosseum - Travnik 2003. Sportski logos, 2 (3), 98-109.
7. Kapo, S., Cikati, B., Rao, I., Bonacin, D., Kajmovi, H. & Hmjelovjec,
I.(2007). Trendovi primjene runih tehnika u K-1. Homosporticus 9 (1),
22-25.
8. Mudri, R., Miloevi, M. & Jovanovi, S. (2004). Napad u karateu (edukacija i trening). Beograd: VUP.
9. Paspalj, D. (2005). Uticaj bazino motorikih sposobnosti na efikasnost
izvoenja tehnika bacanja iz programa specijalnog fizikog obrazovanja.
Magistarska teza. Banja Luka: Fakultet sporta i fizikog vaspitanja.
10. Pelevi, B. (1998). Kik boks I-teorija i metodika. Beograd - Novi Sad: Via
kola za sportske trenere.
11. Subotiki, S. (2002). Povezanost morfolokih i motorikih karakteristika
studenata VUP sa efikasnou realizacije tehnika karatea iz programa
specijalnog fizikog obrazovanja. Magistarska teza. Novi Sad: Fakultet
sporta i fizikog vaspitanja.
40

Nauni lanak
ANALIZA PLIVAKE DISCIPLINE

100M DELFIN NA OLIMPIJSKIM IGRAMA
U PERIODU 1996-2008
UDK 797.2.212.6; 796.032.21996/2008
Vladan Markovi1
Saetak: Olimpijske igre predstavljaju najznaajnije takmienje u karijeri
sportiste. Svaka trka na ovom najveem svetskom takmienju detaljno se analizira kroz takmiarske parametre i rezultati se koriste za poboljanje buduih
ostvarenja. Disciplina 100 m delfin jedna je od najuzbudljivijih i sa najveim
brojem plivaa. Korienjem standardnih statistikih procedura utvrena je
povezanost rezultata sa odreenim takmiarskim parametrima i progres rezultata kroz vreme.
Kljune rei: olimpijske igre, takmiarska analiza, plivanje, 100 m delfin.
UVOD
Najvei sportski spektakl predstavljaju Olimpijske igre (pogotovu poslednje odrane u Pekingu 2008 god.), jer ueem najveeg broja drava do
sada meu kojima je i naa drava Srbija (ponovo posle 96 godina nastupila
pod tim imenom), maksimalanim brojem takmiara, kao i gledalaca (pomou
svih medija) potvruju navedene epitete.
Ako se postavi pitanje zato je to tako? mogu se dobiti brojni
odgovori.
Jedan od tih odgovora je: tano definisan cilj tj. sportski rezultat. Poto
je ovek stvaralako bie, savreno mu odgovara takav izazov. Osim toga, moderan sport je postao i biznis tj. interes mnogih drutvenih grupa.
______________
1
* vladan.markovic@vss.edu.rs
41
Oblast sporta je i prilika za promociju svake drave i svih vrhunskih

sportista. Na Olimpijskim igrama pored atletike, plivanje je najmasovniji sport
(preko 1000 takmiara).
Svi oni (kao i ostali sportisti) imaju jedinstven cilj da:
daju svoj maksimum,
postignu svoj najbolji rezultat i
ostvare najbolji plasman u svojoj sportskoj karijeri.
Konkurencija je sve jaa i brojnija, a rekordi i rezultati se stalno poboljavaju, pa samim tim plasirati se u polufinale, ili finale, uspeva samo malom
broju elitnih, vrhunskih plivaa (Markovi, 2010).
Popovski, Naumovski i Mekovska (1997) izvrili su istraivanje nekih
relevantnih biomehanikih parametara finalista u disciplini 100 m delfin muki
na OI u Atlanti 1996. godine, primenjujui regresionu analizu na konani rezultat (predstavljen kao kriterijumski varijabl). Utvrena je velika povezanost
sa ostalim varijablima (koji su predstavljeni kao prediktorski), a i dokazane su
njihove meusobne povezanosti.
Isti autori su 1997. primenom regresione analize relevantnih biomehanikih parametara finalista u disciplini 200 m delfin na OI u Atlanti 1996.
god. izvrili istraivanje u kome je konani rezultat testiran kao kriterijumski
varijabl, a ostali, kao sistem prediktorskih varijabla. Statistiki je utvreno da
prediktorske varijable znaajno utiu na konaan rezultat, a znaajan parcijalani uticaj, imaju varijabli:
vreme starta,
vreme istog plivanja do 132,5 m i
vreme okreta i vreme finia.
Mekovska (2000) je u svom magistarskom radu istraivala uticaj nekih relevantnih biomehanikih parametara na rezultate u individualnim disciplinama (u enskom plivanju na OI u Atlanti 1996. god.) i utvrdila statistiki
znaajnu povezanost svih prediktorskih varijabla sa konanim rezultatom (kriterijumskom varijablom), kao i parcijalanu povezanost prediktorskih i kriterijumskih varijabla, u svakoj analiziranoj disciplini.
Ovaj rad e se upravo baviti problematikom identifikacije i analize parametra koji su prisutni u svakoj trci, kao i komparaciji ispitivanih varijabli na
poslednjih pet olimpijskih takmienja, dok je cilj rada analiza takmiarskih
parametara u disciplini 100 m delfin u navedenom periodu.
42
V. Markovi: ANALIZA PLIVAKE DISCIPLINE 100M DELFIN NA OLIMPIJSKIM IGRAMA U PERIODU 1996-2008
Posebnu teinu ovog rada predstavlja autorovo uestvovanje na poslednje etiri Olimpijade i struna saradnja u olimpijskom makrociklusu Sidnej
2000 sa prof. dr Dimitrijom Popovskim i prof. dr Nataom Mekovskom,
koji su profesori na katedri plivanja na Fakultetu za sport i fiziko vaspitanje u
Skoplju, a objavili su niz radova iz ove oblasti.
Takmiarska analiza plivaa
Poslednjih 15 godina, takmiarska analiza postaje regularna analitika
procedura na svakom veem takmienju.
Svrha takmiarske analize je da pokae treneru i plivau jasan i detaljan
sadraj svake trke na takmienju. Ona pokazuje u kojim delovima trke i u kojim
parametrima su neki plivai bolji od drugih. Razlog korienja ovih analiza
kod trenera vrhunskih plivaa je da:
1. istrauju i kasnije progresivno unapreuju takmiarski model plivaa
(Maglischo, 2003);
2. identifikuju (analizom parametara u svakoj fazi trke) i poprave slabosti u takmiarskom izvoenju (unapreivanjem tehnike, njenih elemenata,
taktike trke i sl.);
3. porede parametre izmeu plivaa u trci, plivakih takmienja i takmiara, koji se takmie na razliitim takmienjima u razliito vreme i
4. obezbede treneru informaciju koja mu pomae u izboru najbolje strategije za pobedu plivaa, npr. eliminisati slabosti u trci kroz trening - u toku
vebanja moe se odrediti optimalan odnos duine i frekvencije zaveslaja u
pojedinim delovima trke (Colwin,1992).
Odabrani uzorci (po standardu dr Rein Hajlanda) koji se koriste za redovnu analizu evropskih, svetskih i olimpijskih takmienja (IOC-Competition analisys of swimming event,1996-2004) inie 12 varijabla takmiarske analize i to:
1. Ukupna brzina plivanja, m/s
UBP
2. Brzina istog plivanja, m/s
BPL
3. Vreme reakcije na startu, sec
VRKC
4. Vreme starta, sec
VRST
5. Vreme istog plivanja, sec
VPL
6. Vreme prolaza na 50 m
VP50
7. Frekvencija zaveslaja, br/min
FMIN
8. Duina zaveslaja, m
DUZ
9. Indeks efikasnosti
INEF
10. Vreme okreta
VROK
11. Vreme finia
VFIN
12. Konani rezultat, sec

KREZ
+
43
U ovaj set spadaju varijabli koji su ekskluzivni reprezenti longitudinalne dimenzionalnosti i volumena i mase tela:
Visina tela, cm
AVIS
Teina tela, kg
ATE
Uzrast, god.
UZRS
METOD
Uzorak ispitanika
Uzorak ispitanika predstavlja 80 vrhunskih plivaa u disciplini 100 m
delfin, uesnika plivakih takmienja na poslednjih pet Olimpijskih igara u
periodu 19922008. i obuhvata najmanje 16 uesnika na svakoj Olimpijadi.
Uzorak varijabli
Uzorak varijabli, sainjavae parametri ispitivanih plivakih disciplina,
trinaest takmiarskih, dve morfoloke i uzrast plivaa.
Program i postupak merenja
Merenja i registrovanja rezultata prouavanih parametara takmiarske
analize, mereni su primenom metodologije koju je utvrdio dr Rein Hajland sa
Univerziteta u Talinu, u Estoniji. On je uspostavio i usavrio video sistem za
snimanje i registrovanje navedenih takmiarskih parametara za svakog uesnika i u svakoj trci. Ovu metodologiju su modifikovali i prilagodili za australijske prilike Bruce Mason i Jim Fowil na Australijskom institutu za sport
u Kamberi i sastoji se u sledeem: da se u svakoj trci automatski i elektronski
registruju rezultati navedenih parametara za svakog uesnika. Maksimalna
pouzdanost ovih podataka jednostavno se namee kao neophodna u analizi
trka na svim evropskim, svetskim i olimpijskim takmienjima (IOC, Sidney
Olimpic Games 2000).
Prikupljanje i registrovanje podataka se izvodi uz pomo osam video
kamera postavljenih po duini bazena i to na: 7,5 m, 10 m, 15 m, 20 m, 25 m,
35 m, 40 m i 42,5 m, od startne pozicije.
Tanost rezultata u svakom parametru se registruje kada glava plivaa
doe u odreenu poziciju, a celi sistem se ukljuuje pre poetka trke. Podaci
se za svakog plivaa, za sve predviene parametre, belee u svakoj deonici od
50 m, a na kraju se registruju vrednosti za svaki parametar odvojeno u odnosu
na broj deonica (50 m).
44
Statistika obrada podataka

Korieni su deskriptivni pokazatelji: opseg, minimalni i maksimalni
rezultat, aritmetika sredina, standardna devijacija, koeficijent varijacije i regresiona analiza. Za utvrivanje razlika u aritmetikim sredinama svih analiziranih parametara ponaosob, (ostvarenih na razliitim Olimpijskim igrama u
periodu 1992-2008 god.) primenjena je analiza varijanse.
REZULTATI
Rezultati istraivanja dobijeni su korienjem navedene statistike procedure iz relevantnih podataka, tj. zvaninih rezultata plivaa u disciplini 100
m delfin sa poslednjih pet Olimpijskih igara.
Analiza rezultata plivaa u ovom periodu izvrena je putem deskriptivne analize (Tabela 1) ustanovljeno je da su najvea odstupanja primeana kod
parametara: KREZ (konani rezultat), VCPL (brzina istog plivanja), VP50
(prolazno vreme na 50m), VFIN (vreme finia), AVIS(antropometrijska visina)
i ATE (antropometrijska teina).
Tabela 1. Analiza rezultata finalista u disciplini 100 m delfin

na OI u periodu 19922008
Korienjem regresione analize kod uporeivanja uticaja ispitivanih

parametara na rezultat (Grafikon 1) ustanovili smo da najvei uticaj na rezult u
ovoj disciplini imaju: UBP (ukupna brzina plivanja),VP50 (prolazno vreme na
50m), VROK i VFIN (vreme izvoenja okreta i finia).
+
45
Grafikon 1. Uticaj varijabli na rezultat plivaa finalista OI u disciplini 100 m delfin
Analizom varijanse (Grafikon 2) utvrdili smo koje se vrednosti od

istraivanih varijabli najvie menjaju kroz analizirani period i to su: KREZ
(konani rezultat), UBP (ukupna brzina plivanja), VP50 (prolazno vreme na
50m),VOKR i VFIN (vreme izvoenja okreta i finia)
Grafikon 2. Razlike u vrednostima varijabli plivaa finalista discipline 100 m delfin

na OI u periodu 19922008
46
DISKUSIJA
Disciplina 100 m delfin je u poslednjih nekoliko godina postala jedna
od najgledanijih. Razlog tolikog interesovanja sigurno je i takmienje srpskog
asa Milorada avia i amerikog superstara Majkla Felpsa. Pored njih ranije
su delfinom vladali: Pablo Morales, Denis Pankratov, Lars Frolander, Michael
Klim, Ian Kroker...
Rezultati finalista OI su napredovali pod dejstvom razliitih faktora.
Deskriptivnom analizom ispitivanih parametara kod svih finalista u disciplini
100 m delfin, pokazuje se najvea varijacija (CV%) u vrednostima: konanog
rezultata (KREZ), brzine ukupnog plivanja (UBP), vreme reakcije na startu
(VRCK), vreme starta (VRST), frekvencije zaveslaja (FMIN), duine zaveslaja (DUZ), efikasnost plivanja (INEF), prolaznog vremena na 50 m (VP50),
vreme izvoenja okreta (VOKR), vreme finia (VFIN), uzrasta (UZRS) i antropometrijskih dimenzionalnosti visine (AVIS) i teine (ATE), (Tabela 1).
Iz ove analize zakljuujemo da se morfologija plivaa delfin stilom menjala kroz vreme i da je veoma razliita kod finalista. Poveanje ovih mera
verovatno je uslovilo i smanjenje frekvencije, duine i efikasnosti zaveslaja, a
samim tim i prouzrokovalo racionalniju tehniku plivanja. Vreme istog plivanja (VPL) se manje poboljavalo od konanog rezultata to ukazuje na injenicu da se rezultat menjao preko napredovanja razliitih tehnikih elemenata:
vreme starta (VRST), vreme okreta (VOKR), vreme finia (VFIN) i prolazno
vreme na 50 m (VP50).
Parametre koji najvie utiu na poboljanje rezultata izdvojili smo primenom standardne statistike procedure - regresione analize (Grafikon 1).
Varijabli koji veoma znaajno utiu na rezultat su: ukupna brzina plivanja
(UBP), prolazno vreme na 50 m (VP50), vreme izvoenja okreta (VROK) i finia (VFIN). Parametri koji manje utiu na poboljanje rezultata su: brzina istog plivanja (BPL), vreme starta (VRST) i antropometrijska visina (AVIS).
Varijabli vremena istog plivanja (VPL), frekvencija zaveslaja (FMIN), duina zaveslaja (DUZ), efikasnost plivanja (INEF), startna reakcija (VRCK) i
antropometrijska teina (ATE) ne utiu znaajno na rezultat plivanja.
Iz ove analize moemo zakljuiti da se rezultat kod plivaa u disciplini
100 m delfin najvie poboljavao:
usavravanjem okreta,
poboljavanjem poetne brzine na 50 m,
poboljavanjem startne brzine na 15 m (podvodno plivanje) i
radom na anaerobnim sposobnostima koje se projektuju na veoj brzini finia.
+
47
Visina plivaa delfin stila se poveavala i ona znaajnije utie na rezultat (kroz racionalnije i efikasnije izvoenje zaveslaja) od antropometrijske
teine (Mekovska, 2000).
Primenom analize varijanse (Grafikon 2) u analiziranom olimpijskom
periodu utvren je varijabilitet za sledee parametre: konani rezultat (KREZ)
najvie u periodima 1992-1996 god.; 2000-2004 god. i 2004-2008 god., ukupna brzina plivanja (UBP) najvie u periodima 1992-1996 god.; 2000-2004
god. i 2004-2008 god., brzina (BPL) najvie u periodu 2000-2004 god. i vreme (VPL) najvie u periodu 2000-2004 god., vreme istog plivanja (VPL),
vreme reakcije na startu (VRCK) najvie u periodima 2000-2004 god. i 20042008 god., vreme starta (VRST) najvie u periodu 1992-1996 god., prolazno
vreme na 50 m (VP50) najvie u periodima 1992-1996 god. i 2004-2008 god.,
vreme okreta (VROK) najvie u periodu 1996-2000 god. a finia (VFIN) i antropometrijske teine (ATE) najvie u periodu 1992-1996 god.
Varijable koje su se manje znaajno menjale u ispitivanom periodu su:
duina zaveslaja (DUZ),
efikasnost plivanja (INEF),
antropometrijske teine (ATE).
Frekvencija zaveslaja (FMIN) i uzrast (UZRS) nisu se znaajno menjali
ZAKLJUAK
Olimpijske igre predstavljaju krunu karijere jednog vrhunskog sportiste. U disciplini 100 m delfin gde je velika konkurencija a rezultat i plasman u
finale zavisi od niza detalja koji odreuju ko se plasirao u finale i ko je osvojio
medalju. Takmiarska analiza nam sigurno pomae u prikazu i analizi plivakih parametara u trci. Od kvaliteta i brzine izvoenja ovih parmetara zavisie
i rezultat. U disciplini 100 m delfin rezultat je znaajno zavisio od kvalitetnog
izvoenja starta, okreta i ulaska u cilj kao i od prolaznog vremena na 50 m.
Rezultat se u ovoj disciplini kroz vreme valovito poboljavao i napredak u
tehniko-tehnolokim parametrima je oigledan. Sport sve vie dobija nauni
pristup i tako da e trenana tehnologija, a samim tim i rezultati, sigurno napredovati u budunosti (Ahmetovi i Matkovi, 1995).
48
LITERATURA
1. Ahmetovi, Z. i Matkovi, I. (1995). eorija plivanja. Novi Sad: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva.
2. Colwin, M. C. (1992). Swimming into 21st century. Illinois-USA: Leisure
Press.
3. Maglischo, W.E (2003). Swimming fastest. Toronto: Mayfield Publishing
Company.
4. Markovi, V. (2010). Analiza est plivakih disciplina mukaraca na olimpijskim igrama u periodu 1996-2008. Doktorska disertacija. Beograd: Alfa
Univerzitet-Fakultet za menadment u sportu.
5. Mason, B. & Jim, F. (2000). Sydney Olimpic Games 2000 (Swimming
officiel results book). Sydney: IOC.
6. Mekovska, N. (2000). Vlijaneto na nekoi biomehaniki parametri vrz rezultatite vo individualnite disciplini od enskoto plivanje na OI vo Atlanta
1996 godina. Magisterski trud. Skopje: Fakultet fizike kulture.
7. Mekovska, N., Naumovski, M., Popovski, D. & Popovski, A. (1997). Regresiska analiza na relevantnite parametri za uspenost vo disciplina 200
delfin- enski na OI vo Atlanta 1996. Skopje: Fizika kultura 1-2, 11-15.
8. Popovski, A., Naumovski, M., Popovski, D. & Mekovska, N. (1997).
Relacii meu nekoi relevantni pokazateli za uspenost vo disciplina 100
delfin- maki na OI vo Atlanta 1996. Skopje: Fizika kultura 3-4, 18-22.
9. IOC, Subcomision on Biomehanical and Phyziology (1996). Competition
analyses of swimming events on Olimpic 1996. Atlanta.
10. IOC, Subcomision on Biomehanical and Phyziology (2004). Competition
analyses of swimming events on Olimpic 2004, Athina.
49
50

Pregledni lanak
SPCIFINSTI MNDMNT U SPRTU

UDK 005:796
mili Mrkvi1
Uitljski fkultt, Prizrn Lpsvi, Srbija
Mmir Grhvc
Ministrstv brzvnj Rpublik Srbi
Dnic Pirl
Fkultt z sprt i fizik brzvnj, Ni, Srbija
Saetak: Mndmnt prdstvlj funkciu k s ssti d nklik ulg
k t su plnirnj, rgnizvnj, nrivnj, krdinisnj i kntrl.
Psti nklik pristup rukvnju, i zsnvn n njim, rzliiti stilvi
rukvnj. Svki d njih dgvrui u nkim situcim. Tk,
pst mgui rzlzi z rzlikvnj mndmnt i lidrstv. U vm rdu
bie nlizirni tipvi mi, stilvi rukvnj, kao i u kim situcim
ki stil npgdnii. Pvzn s vim, posebno e biti rei o kmptibilnsti
izmu trnr i sprtist t d vlik vnsti z funkcinisnj sprtsk
grup i pstiznj usph.
Kljun ri: trnr, sprtist, lidrstv, stilvi rukvnj, kmptibilnst
trnr-sprtist
UVD
Kd je re bil k rgnizcii, frmln ili nfrmln, dn d
snvnih pitnj st vnj. Lidrstv pvzn s mndmntm, k
se m ri d s sim vizi, misi itd. lidrstv rlizu krz mndmnt.
Mndmnt prcs uticnj n drug ljud kk bi s njihv pnnj
usmril prm stvrnju ciljv rgnizci. li, tk, z mndr
vm znn, psbn u blsti sprt, d imu spsbnst uticnj n
drug ljud d s mnju, smrzviu, d u i pstu smdgvrni.
______________
1
* emamma@live.com
51
Dkl, ps mndr d mtivi ljud d s pnu u prvcu

stvrnj dtih ciljv. Dbr mtivisn sb im sn dfinisn ciljv
i prduzim kci d kih ku d vditi d stvrivnj tih ciljv
(Armstrong & Thomson, 2000; 78).
Sprt s m dfinisti k sciln instituci prt duktivnim
igrm, rdi fizikg i mntlng rzv linsti (Zec, 2011). Sprtist
sb s viskim nivm sprtskih vtin i ptncil d ih rlizu i k
ngvn u frmlnim, zbiljnim i struktuirnim tkminjim (Dosil,
2008). v dfinici prfsinlng ngvnj u sprtu, li sim njg,
tk psti rkrtivni sprt ki svim dstupn p slbdn vlji.
Pst dv gnrln vrst sprt: individulni i klktivni. M
se prtpstviti d psti ptrb z rzvinjm rzliitih nin miljnj,
pnnj i mtivisnj. U dnm sluu, vm vn biti nzvisn i
v prduslv z bil ki individulni sprt. U drugm sluu, znnst
s prbcu n kprtivnst k nizbn u klktivnim sprtvim.
li, u b slu, psbn vn ptrb z pstignum. Dkl, zdtk
mndr, trnr ili kpitn, st d rzvi ptrbu z utnmim ili
ptrbu z kprcim, li, u svkm sluu i ptrbu z kmptncim.
Njgv stil rukvnj trb d bud prilgn sprtu kim n rukvdi,
sbm kim rukvdi, li i spcifin situcii, k t su rng ili spirci
igr ili tim.
PITANJE MOI
Svk rukvnj zsnvn n nk vrsti mi. M prdstvlj
spsbnst uticnj n dnnj dluk, n stvv i pnnj drugih.
Rukvdici n mru d primnjuu svu m, pnkd svst drugih
tm d nk psdu m i d bi mg d uptrbi, dnk fiksn
k i sm m. Rzliiti utri gvr rzliitim vrstm mi. Vrn i Vi
(Wreen & Voich, 1994) sptvu d pst dv vrst mi: frmln m
k s dnsi n prv dnnj dluk, im lgitimnu snvu i pvzn
s pzicim, n sbm; nfrmln m k zsnvn n hrizmi
k ini d sldbnici prt lidr. v vrst mi nm lgitimnu snvu i
ni uspstvljn n dtm utrittu.
Kvi (Covey, 2000) sptv d pst tri rzliit vrst mi, i t
su: m prisil k zsnvn n strhu. Lidr im strh d n imti
pslunst, sldbnici s pl d njihv dlvnj biti snkcinisn.
v vrst mi rktivn i nstbiln. S nstnkm lidr nst i m,
nrgi sldbnik m biti usmrn n dstrukciu; prktin m
52
. Mrkvi, M. Grhvc, D. Pirl: SPCIFINSTI MNDMNT U SPRTU
zsnvn n bnim privilgim z kivn pnnj i n snjim

dnksti i prvd. Sldbnici sld lidr sv dk su uvrni d z t
biti dkvtn ngrni. I v m rktivn, li rkci su uglvnm
pzitivn, r u vm sluu im vi utic dbr vlj ng kntrl.
Pnnj ovde vi individulistik ng timsk, r mu snv u
individuln prcpcii intrs, dns tr dk su b strn zdvljn;
prvdn m zsnvn n pvrnju i kvlittu dinstvnsti svkg
dns. vd psti bstrn ptvnj i pvrnj lidr i sldbnik
dnih u drug. Psldic slnj lidr nisu d vnsti z sldbnik. Utic
lidr prktivn i prdstvlj kntinuirn dnnj dluk zsnvn n
pstim vrdnstim i lidr i sldbnik.
Slin, Li (Lee, 1998) nvdi: m prinud kristi strh z uspstv
ljnj kntrl, t snv v vrst mi. n kristi rprsivn srdstv
i blkir izrvnj spsbnsti sldbnik; m kristi zsnvn n
rzmni, ptnju, slbdn vlji, nzvisnsti i stvrivnju dbrbiti b
strn. Svki usnik m npustiti dns uklik p d mu vi n
dgvr; m princip zsnvn n sti, ptvnju, pvrnju, t
iznd rzmn dbrbiti. v vdi ktivnm ivtu, tikm pnnju,
smkntrli i trnsfrmcii, ptkrplju inicitivu i prizvdi muzvisnst
krz sinrgiu. Vrdnsti i spirci lidr i sldbnik su ist.
Moe se pretpostaviti d, kd sprtu r, vlik vnst pripd d
ljnju istih vrdnsti, stvv i spirci lidr i igr. Frmln ili lgitimn
m, sm p sbi, n m vditi usphu individulnih ili timskih igr.
Usph bzbu sinrgi.
M k: Ni nfiksni n grup k s ssti d nfiksniih
individu, v n k d nblj rzultt u intrkcii individu...Ni
dvljn d individu ispljv kvlitt, v bi trbl d g ispljv u
kprcii s nim uz k nprdu (Milvi, 2004; 95). t vi, tim
ki sstvljn n ptimln nin st n u km psti sintz, n sm
sprtskih, v i ljudskih vrdnsti lnv tim, pri mu su ni usmrni dni
n drug n sm k tkmiri, v k clvit linsti (Prnsi, 1982).
Sv nrgi, spirci i npri skupljn u dnu, prdstvlju kljuni fktr
prgrs, ki i cilj, psbn u prfsinlnm sprtu.
MENADMENT I LIDERSTVO
Prgldm litrtur mgu s ni rzliiti kncpti dnsu mnd
mnt i lidrstv. P nkim utrim, vnj sm intgrtivni d
mndmnt ki usmrn n pnnj sldbnik, dk drugi utri
smtru d lidrstv ir d mndmnt. st s k d mndri
+
53
ulu npr d urd stvri n prvi nin, dk lidri nst d urd prv
stvri. Mndmnt prdstvlj funkciu k im z cilj bzbivnj,
distribuciu i krinj ljudskih npr i fizikih rsurs n fiksan nin
kk bi s pstigli nki ciljvi (Wreen & Voich, 1994). n s bvi kntrlm,
lgistikm i fiksnu. Lidrstv prdstvlj uptrbu nprinudng utic
d bi s usmrvl i krdinisl ktivnsti lnv grup prm pstiznju
cilj (Jarvis, 2004). li, k i pdljn, ini s d b v ulg trb d
budu ispunjn rdi pstiznj ciljv. K i u mngim drugim ktivnstim,
u sprtu tk, vm vn biti spsbn z stvrnj i prnnj vizi
(lidrstv), li i z rlizciu t vizi krz funkci mndmnt (plnirnj,
rgnizvnj, nrivnj, krdinisnj i kntrl).
Vrlo vano je pitnj frmln i nfrmln mi. Nk m imti
frmlnu pziciu i frmlnu m, li n mr biti i prihvn d lnv
grup. I v prilin dstruktivn pzici s stnvit funkcinisnj i
usph u sprtu. Nmni nfrmln m, r n zni d sb
pn i prihvn k v. Zbg vg ptimlni nin birnj v
n ki dlzi iz prcs struktuirnj grup u km s dn ili vi sb
pvljuu k individu k, p svm pnnju, dprins uspnim
pstiznju zdnikih ciljv. Lzrvi k: sb k n prktin
nin pm i dprinsi uspnim funkcinisnju grup s p k
v. vkv sb dzvljv pstiznj zdnikih ciljv i lkv
zdvljvnj individulnih ptrb... i n t nin snn privli stl
lnv grup (Lzrvi, 1987; 195).
Lidrstv im nklik kmpnnti (Dierkes at al., 2001):
lidrstv scilni prcs,
osnvni kvlitt vg prcs st utic ki s m stvrivti
n nklik rzliitih nin, prsuzivnm lkvncim ili linim
primrm,
prcs ukljuu intrkciu usnik u k svk i sldbnik i
v u ist vrm; ovkv intrkci stvr prcs dvsmrng
utic izmu v i sldbnik;
prcs im rzliit rzultt - nigldnii u pstiznju grupnih
ciljv, li s dvu i psldic u vidu bvzivnj individu grupi
i njnim ciljvim, nj grupn khzi i uvrivnj ili mnjnj
kultur grup,
Lidrstv im nk princip, i t su: intgritt, fiksn kmunikci,
utritt i z njg vzn dgvrnst, pzitivni mntlni stvvi, ptvnj
sldbnik, knstntnst ciljv, timski rd, fktivni mndmnt rsurs,
54
dnnj dluk zsnvn n injnicm i sm-dgvrnst. K

krktristik v, u litrturi s mgu ni sld: mcinln stbilnst i
smkntrl, dptibilnst, inicitiv, hrbrst, sprmnst n rizik, dlunst
i istrnst, tik pnnj, iskrn prsuivnj, puzdnst, prmnntn
unj i smrzv, pzitivn nrgi, pvrljivst, sinrgi.
k se gvri vrhunskim rzulttim u sprtu, tk zmisliti d
s ni mgu pstii bz sn vizi i lidrskih spirci. li, vrhunski sprt
ukljuu visk niv disciplin, t mndrsk funkci kntrl, tk
vm vn. Imm utisk d su plnirnj, rgnizvnj, krdinisnj
kskluzivni zdci mndr u sprtu i funkcinisnju sprtsk rgnizci.
Dk su ktivni, sprtisti nmu intrs z ustvvnj u rukvnju
timm, i t psldic dminntng utrittivng trtmn km su izlni
d nrniih dn svg bvljnj sprtm u rzliitim klubvim (Havelka &
Lzrvi, 2011).
Nzd, trb pmnuti d su kncpti mndmnt i lidrstv slini
difrncicii trnskcing i trnsfrmcing lidrstv. Dk trnskcin
lidrstv blisk trdicinlnm shvtnju mndmnt i prdstvlj pziciu
n k mndri mtiviu sldbnik d s pnu prm kivnjim u
zmnu z ngrdu, trnsfrmcin lidrstv s dv nd kd prilgvnj
ni vi dvljn i kd psti ptrb z vlikim prmnm u svsti svkg
pdinc. v prcs zdbinj privrnsti u kntkstu zdnikih
ciljv i vizi. Dk trnskcin lidrstv m biti funkcinln u stbiln
situcii, kd sprtist ili tim pstiu zdvljvu rzultt, u situcim
kd stvri kru nizbrd, uspsi pdu i pvlju s ptrb z prmnm,
trnsfrmcin lidrstv prdstvlj blj rnj.
PRISTUPI MENADMENTU I STILOVI RUKOVOENJA

d kd pl d s rsprvlj rukvnju, t bil krm
XIX vk, pvil s nklik pristup, i n njim su zsnvni rzliiti
stilvi rukvnj.
Prvi pristup zsnvn n crtm linsti i bvi s idntifikcim
i mrnjm krktristik p kim s dbri mndri rzlikuu d lih.
Crt lidr su rltivn stbiln dispzici linsti, k t su intlignci,
grsivnst i nzvisnst. Crt k posduu uspni lidri trtiru s k
univrzln. Lidri s znvu k vlik linsti k psduu crt k
ih in izuztnim sbm, rzliitim d stlih lnv grup. Krktri
ih hrizm, ktivn intlignci i snn mtivci (Lzrvi & Hvlk,
2011). ni, tk, imu visku scilnu intlignciu i irk spktr
+
55
prtinih scilnih vtin. Glvni ndsttk vg pristup znmrivnj

situcinih fktr.
Drugi pristup bihvirlni pristup ki usmrn n dlvnj
i pnnj uspnih mndr t ih rzliku d nuspnih. snvn
pitnj t mndr trb d rdi? v pristup sugri d uklik nk
usp d ptkrpi ljn pnnj i limini npljn, n uspti d
pvd ljud d rd t n li, bz tpr. N vm pristupu su zsnvni
utkrtski, dmkrtski i librlni stil rukvnj. utkrtsk v sm
dns dluk i kuu ptpunu pslunst d lnv grup. Prdnst
vg stil u sprtu t t m pmi d lnvi tim budu usmrvni
prm svrhvitim kcim i nd kd su pd strsm, iscrpljni ili rstrni
(Jarvis, 2004). li, sprtisti mgu imti prblm s smmtivisnjm u
dsustvu v. Dmkrtski v uzim u bzir miljnj lnv grup pri
dnnju dluk. U sprtu, v m biti vrl uspn stil rukvnj, li
n n dgvr situcim u kim trb brz dnsiti dluk. Librlni lidr
stvlj lnvim grup d smi dns dluk, bz bil kkvg mnj, i
u vini sluv, rzultti vg stil su slbii, igri mgu imti prblm
s smmtivisnjm.
N bihvirlnm pristupu su zsnvni i drugi stilvi, k t su
dirktivni i prticiptivni; mndmnt zsnvn n inicirnju struktur ili n
rzumvnju ljudi; kncpt mndrsk mr itd., li u snvi vih rzliitih
stilv li utkrtski, dmkrtski i librlni mndmnt.
Tri pristup st kntignciski pristup, pvzn s situcinim
pristupm. Mndr ki uspn u dn situcii, t n mr biti i u drug (Cox, 1998). Tk, nidn stil mndmnt ni univrzln
nblji, v trb d s drdi u dnsu n krktristik zdtk, crt
linsti sldbnik, pnnj i krktristik krunj. Stil rukvnj bi
trbl d bud prilgn uslvim pdinn situci. Z v pristup
tipin Fidlrv tri kntignci. Prm nj, usph vstv zvisi d
sbin v i krktristik situci u k s vstv dvi. Fidlr
idntifikv dv ktgri lidr: ni ki su rintisni n zdtk i ni
ki su rintisni n ljud. Rukvdici rintisni n zdtk prvshdn
rzmilju vrvtni izvrvnj zdtk i n vl nfiksn lnv
tim. Rukvdici rintisni prm ljudim vrdnuu lnv tim i uprks
ndvljnm dprinsu u izvrvnju zdtk u trnutku. b ktgri
mndr su fiksn pd rzliitim uslvim. U vm npvljnim
uslvim, rukvdici rintisni n zdtk pstiu blj rzultt. Kd
situci izrzit npvljn, grup tri dirktivni mndmnt, r vkv
situci dnsi nsigurnst, i ljudi su svsni d tk situci zhtv dbru
56
rgnizciu i disciplinu. U vm pvljn situcii, rukvdilc usmrn n

ljud bie usmrnii n njih, tk d zdtk m biti znmrn. Sm
srdnj pvljnst situci dzvljv fiksnst rukvnj rintisng
n ljud. Kks (Cox, 2007) sugri d u sprtu trb d budu zdvljn b
funkci, p trnr trb d um d prpzn prsnln dispzici igr,
k i d rdi n tklnjnju njihvih slbsti, sm ili uz pm sistnt.
Uklik trnr rintisn n zdtk, njgv sistnt m uspstvljti
lin kntkt. Trnr, tk, m rditi n unprivnju pvljnsti
situci. Put-cilj tri nglv ptrb i ciljv pdrnih ili sprtist.
V fcilittr ki pm sprtistim d rlizuu sv ciljv. v s
stvru ngrivnjm pdrnih z pstiznj ciljv, k i pvvnjm
mgunsti z lin zdvljstv.
Nzd, psti nklik stilv rukvnj i n vi d izbr
nki d njih. li, fiksnst igr zvisi d prvg izbr. Tk, v u
sprtu trb d bud tvrn z rzliit mgunsti i trb d prilgdi sv
stil rukvnj knkrtnim uslvim i situcii.
KOMPATIBILNOST IZMEU TRENERA I SPORTISTA

U svm pslu, trnri imu nklik ulg i izvrvu nklik
funkci. Milvi (2004) nvdi sld ulg trnr: ulg c, k
visk mcinln, r mldi sprtisti nst d simbliki tr c u linsti
trnr. ni s pkrvu, li kuu d trnr rv njihv prblm; ulg
strig brt s pvlju nd kd gnrcisk rzlik trnr i sprtist
ml. Td blj situci k trnr bi vrhunski sprtist, r s nd
ndsttk gnrcisk distnc kmpnzu utrittm; ulg trnr-mg
hrizmtin. v ulg pripd nim trnrim iz kih st izvnrdni
rzultti, ki znu d s snu u rzliitim situcim, mgu d kriru
prmn i imu k sugstivni utic n lnv tim; trnr-prfsr insistir
n unju i vbnju, snv njgvg utritt su viski prfsinlni
rzultti. vd nm mcinln blisksti, njgv vz s lnvim tim
su strg knvncinln.
dn d vm vnih fktr uspnsti v i uspnsti tim
st kmptibilnst izmu trnr i sprtist. Prd tg, timsk khzi
i pzitivn klim su prduslvi sprtskg usph. Tk dbri dnsi i
musbn rzumvnj izmu trnr i sprtist st d prsudn vnsti.
Dvt dns trnr-sprtist pisu k situciu u k su mci,
misli i pnnj trnr i sprtist muzvisni (Cockeril, 2002). Kmptibiln
did trnr-sprtist s krktri dbrm, ptnm i slbdnm
+
57
kmunikcim, ngrivnjm sprtist d strn trnr z uln npr

i fiksn izvnj, musbnim uvvnjm i ptvnjm, pzitivnim
snjim (Cox, 2007). Inkptibiln did prdstvlj dns u km nm
fiksn i tvrn kmunikcie, izst ngrivnj i psti snj
izlvnsti dnih d drugih. Kvlittn intrkci i musbni rspkt vd
snju zdvljstv i unprnju izvnj sprtist. U vkv intrkcii
pst pvrtn infrmci, sprtisti dbiu infrmci svm izvnju
i ngrd z dbr izvnj, t im utic n smptvnj. U drugm
sluu, sprtisti krist infrmci svim nuspnim izvnjim kk
bi ih krigvli, t vdi pbljnju. K fktr kmptibilnsti Kkril
(Cockerill, 2002) nvdi: bliskst, k s ti mcinlng tn dns i
izrv s dubinm privrnsti i pvznsti; krintci s izrv
uspstvljnjm krunj u smru prtnrstv, krz fktivnu kmunikciu u
k s dv rzmn iskustv; kmplmntrnst s dnsi n kprciu
i prcpciu b strn d kprci fktivn i kprtivn.
Iz svih nvdnih rzlg, trnri trb d rd n uspstvljnju
dvsmrn kmunikci izmu sb i sprtiste. Uklik sprtist s
d trnr vrdnu njgv npr, n s sti kmfrn u vkv
kmunikcii (Cox, 1998). v tk zni d ni dl ist stvv, vrdnsti
i spirci t d vlikg utic z fiksn rzultt.
ZKLJUK
U svim spktim ljudsk ktivnsti i pslvnj, funkci mndmnt
mr biti stvrn. Mndmnt u sprtu prdstvlj primnu prcs
mndmnt u blsti sprt. Sprt im nklik rzliitih frmi. M biti
rkrtivn i prfsinln, individulni i klktivni. li, u svim rzliitim
sluvim, n zhtv funkciu mndmnt.
Pst rzliiti stilvi rukvnj ki su zsnvni n rzliitim
frmm mi. li, nidn stil ni univrzln nblji. Stilvi rukvnj
trb d budu prilgni situcii, t zni ljudim kim s rukvdi i
pstim klnstim. Tk, psti ptrb z rzliitim intrvncim
n rzliitim prfsinlnim nivim, u individulnm ili klktivnm sprtu.
N psti nidn mdl intrvnci ki slui svim sprtistim, z sv
svrh ili sv tkmirsk situci (Dosil, 2008). Tk, zdtk sprtskg
rukvdic st d vluir svku situciu, mgunst, d prdvi mgu
psldic pr dnnj dluk tm kk d dlu. Rzultti izvnj
zvis d vkvg pnnj rukvdilc.
58
LITRTUR
1. Cockerill, I. (2002). Solutions in Sport Psychology. Holborn: Thomson.
2. Covey, R.S. (2000). Principi uspenog liderstva. Beograd: Grme.
3. Cox, H.R. (1998). Sport Psychology- Concepts and Applications. Boston:
McGraw Hill.
4. Cox, H.R. (2007). Sport Psychology. New York: McGraw Hill.
5. Dierkes, M., Berthoin Antal, A., Child, J., & Nonaka, I. (2001). Organizational Learning and Knowledge. London, New York: Oxford University
Press Ince.
6. Dosil, J. (2008). The Sport Psychologists Handbook; A Guide for SportSpecific Performance Enhancement. Chichester: John Wiley & Sons.
7. Havelka, N., & Lazarevi, Lj. (2011). Psihologija menadmenta u sportu.
Beograd: Visoka sportska i zdravstvena kola.
8. Jarvis, M. (2004). Sport Psychology. London and New York: Routledge.
9. Lazarevi, Lj. (1987). Psiholoke osnove fizike kulture. Beograd: IPRO
Partizan.
10. Lee, B. (1998). Mo principa- asno uticanje. Beograd: Grme.
11. Milojevi, A. (2004). Psihologija sporta i vebanja. Ni: SVEN.
12. Paranosi, V. (1982). Psihologija sporta. Beograd: NIP Partizan.
13. Tomson, R. (2000). Vetina rukovodjenja. Beograd: Clio.
14. Wreen, D., & Voich, D. (1994). Menadment - Proces, struktura i ponaanje. Beograd: Grme.
15. Zec, N. (2011). Management in Sport, I International Symposium Engeneering Management and Competitiveness 2011 (EMC 2011), June 24-25,
2011, Zrenjanin, Serbia
59
60

Struni lanak
RAVNOTEA, PROSTOR I VREME KAO

SEGMENTI KVALITETNOG TRENINGA
KOORDINACIONIH SPOSOBNOSTI
KOARKAA
UDK 796.323.2.015.1
Nenad Truni3
Saetak: Zahtevi savremene koarke su zasieni velikom brzinom egzekucije tehniko-taktikih elemenata. U situacijama igre potrebno je sve krae
vreme reakcije igraa i sve bolja sposobnost anticipacije. U tom pravcu, pred
savremene koarkae se imperativno postavlja zahtev za irokim perceptivnim
poljem, trenutna unutranja percepcija i momentalnim izborom adekvatnog
motorikog odgovora u vremenu, prostoru i situaciji u kojoj se igra nalazi.
Ovaj rad se bavi prikazom sledeih zahteva u trenanom i takmiarskom procesu koarkaa: preciznost u vremenskim i prostornim parametrima kao prvi
uslov za adekvatno reenje u svim vebama, momenat korienja odgovarajue snage i brzine u tehnikom ispoljavanju i efikasnost, kao specifina sposobnost da se sintetizuju svi zahtevi u motorikom ispoljavanju.
Koarka u budunosti e biti jo vie ispunjena perceptivnim nadraajima, sa
tendencijom prebacivanja akcenta sa motorike pripreme na nain treninga
koji stimulie analizu situacije i izbor adekvatnog motorikog odgovora.
Savremena trenana tehnologija zahteva jasne i precizne naune implikacije u
vezi planiranja, programiranja i realizacije koarkakih treninga, to je i osnovni sadraj i tema ovog rada.
Kljune rei: propriocepcija, ravnotea, kontrola pokreta, usklaenost pokreta
u vremenu i prostoru (timing), funkcionalni trening u koarci
* nenad.trunic@vss.edu.rs
61
UVOD
Svaki pokret u koarci nije samo jednostavno pomeranje delova tela,
ve sistem ili sinteza prostornih, vremenskih, ritmikih, kinematikih i dinamikih parametara kretanja, koje proprioceptivni sistem dovodi u vezu s
relevantnom informacionom komponentom. Interakcija motorike memorije
koarkaa i trenutnih informacija u strukturi pokreta, odreuju situaciju kontinuiranih promena i evolucije u svakom narednom pokretu.
Informacije o kretanju tela ili njegovih delova u vremenu i prostoru se
dobijaju od: spoljnih receptora koji primaju i prenose signale ili nadraaje iz
spoljnih organa (oi, ui, nos, usta, koa), unutranjih receptora, primaju i
prenose signale iz unutranjih organa (krvni sudovi, srce, unutranje uho, koji
daju i emocionalnu komponentu doivljaju pokreta) i proprioceptora, koji
prenose signale iz neuromuskularnog sistema (regulatori miine tenzije ili
tonusa), od Goldijevog tetivnog organa (kontrolie tonus tetiva) do zglobnih
receptora, koji informiu izvoaa pokreta o poziciji relevantnih zglobova i
stvaraju oseaj o izvoenju pokreta. Kada su u pitanju vremenski parametri
kretanja, ne postoji jasna slika o izvorima informacija iz vremenskog segmenta
pokreta i putevima njihovog prenosa.
Ne postoji receptor koji je specijalizovan za percepciju vremenskih parametara pokreta i njegov transport. Nauka je na stanovitu da svaka povratna
informacija (feed back) o pokretu iz spoljnih i unutranjih receptora ima svoju
vremensku komponentu, koja je komplementarna s prostornim infromacijama
o kretanju. Sposobnost koarkaa za precizno izvoenje tehniko-taktikih elemenata sa i bez lopte, determinisana je motorikom memorijom ili tehnikom
obuenou i sposobnou adaptacije na nove, varijabilne i dinamine situacije. Napredovanje u izvoenju je iz navedenih razloga u direktnoj korelaciji sa
kontrolom unutranjih procesa i brzinom prepoznavanja aktuelnih situacija u
vremenu i prostoru.
Kvalitet kontrole navedenog tipa ravnotee, ili jo preciznije, sposobnost kontrole neravnotee (to bre uspostavljanje naruene ravnotee) u
situacionim uslovima, zasienim visokim faktorom nestabilnosti (uslovi igre,
poloaj tela, kontakt protivnika ili saigraa, dinamike karakteristike pokreta,
prisustvo lopte...), uslovljena je uzajamnim delovanjem vizuelnog, vestibularnog i proprioceptivnog mehanizma.
VIZUELNI ASPEKTI IZVOENJA POKRETA

ulo vida ini sistem koji je najvaniji za prijem informacija o prirodi
pokreta koji se eli izvesti i prostornim komponentama koje utiu na njegovo
62
N. Truni: RAVNOTEA, PROSTOR I VREME KAO SEGMENTI KVALITETNOG TRENINGA

KOORDINACIONIH SPOSOBNOSTI KOARKAA
izvoenje. Pored toga, krucijalni znaaj ula vida se ogleda u funkciji autokontrole preciznosti izvoenja kretanja ili tehniko-taktikih elemenata u koarci.
Vizuelni parametri izvoenja pokreta koji su bitni za koarku mogu se posmatrati s nekoliko aspekata:
a) Centralna vizija ili pregled, koja predstavlja sposobnost koarkaa
da u sluaju centralno postavljenih ciljeva ili predmeta (onih koji
se nalaze i frontalnoj ravni), razlikuju dve take malih dimenzija,
koje su odvojene, bez obzira da li su u stanju mirovanja ili kretanja.
Primer iz igre je izvoenje slobodnih bacanja ili sve vrste dodavanja
u frontalnoj ravni. Centralni pregled igre je u koarci odgovoran, pre
svega, za kontrolu lopte i direktnog protivnika.
b) Oseaj dubine vidnog polja ili stereoskopija, odgovorna je za prepoznavanje distance ili rastojanja izmeu dva predmeta ili prostornu
distribuciju, koja se odnosi na procenu udaljenosti jednog predmeta
od drugog ili predmeta od igraa (lopta, protivnik, saigra, sudija,
linije igralita...).Vano je rei, da procena poloaja i dinamike kretanja objekata u visinskom vidnom polju, takoe pripada ovom segmentu vizuelnih senzacija.
c) Periferni vid se definie kao sposobnost igraa da vidi to vei prostor ispred i pored sebe, perifernim vidom, bez pomeranja pogleda
sa centaralno fiksirane pozicije. Sposobnost perifernog vida ili irina
perceptivnog polja je veoma znaajna u percepciji igrovnih situacija,
u proceni objekta u kretanju (lopta, saigra, protivniki igra, sudija) i ona direktno utie na sposobnost predvianja ili anticipacije, koja je neizostavno obeleje svih vrhunskih koarkaa. Dobar periferni
vid i percepcija vidnog polja omoguavaju igraima bolji izbor reenja problemskih situacija i skrauje vreme reakcije (to je vrlo vano
za koarku kao dinaminu igru brzih promena u vremenu i prostoru).
Znaaj ula vida ogleda se u sposobnosti da se na bazi slike koja dolazi
iz spoljanosti, izvri komparacija sa ranije doivljenom vizuelnom senzacijom u perceptivnom polju (Truni, 2007) i da se izabere adekvatan odgovor
iz memorije pokreta. Praktino, na taj nain se prepoznaju situacije iz igre u
kojima je igra ve bio, bira se adekvatno reenje i skrauje vreme izvoenja
pokreta. Kada vizuelna slika doe do receptora u oku, oni je transformiu u
svetlosne stimuluse, koji se nervnim zavrecima prenose do kore velikog mozga u kojoj se bira odgovor na datu dra.
Optika analiza situacije igre i izbor odgovora su uslovljeni genetskim
karakteristikama igraa i sposobnou analize perceptivnog polja u dubinu i
visinu (Brad, 1986). Dokazano je, (Brad & Fleury, 1986) da je: gornja leva
+
63
zona vidnog polja bolje je analizirana od ostalih zona vidnog polja; da najvei
broj igraa nije u stanju da jednim pogledom proceni vie od pet do sedam
objekata u vidnom polju; da je najbolji ugao za prijem informacija u vidnom
polju izmeu 21 - 40 u odnosu na horizontalu i da smanjenje vidnog polja u
centralnom segmentu ne predstavlja problem, dok ometanje perifernog vidnog
polja ometa pravilno izvoenje nekog tehnikog elementa. Isti autori kau da u
odreivanju brzine i preciznosti procene predmeta u vidnom polju, najvaniju
ulogu ima ugao pod kojim se predmet primeti.
Istraivanja potvruju da igrai biraju preciznije i bre odgovore kada im predmeti dolaze pod odreenim uglom (32-40) u odnosu na direktno
doletanje u visini oiju. Sposobnost procene trajektorije lopte koja se kree u
prostoru bila je tema brojnih istraivanja i postoji konsenzus da se tanost i
brzina prijema informacija o objektu u vidnom polju mogu drastino poboljati
adekvatnim treningom (40-45%). Navedeni podaci potvruju da perceptivno i
motoriko iskustvo igra odluujuu ulogu u brzini perceptivne analize i izbora
motorikog odgovora.
Kao vaan podatak, navodi se potreba za raznovrsnim ili multiformnim
nadraajima radi poboljanja kapaciteta perceptivne i motorike memorije, odnosno u praksi se implikativno namee potreba za primenom vebi za razvoj
koordinacionih sposobnosti u kojima postoje varijacije u pogledu vremena i
prostora, s akcentom na razliitim uglovima prijema lopte i razliitim poetnim poloajima u usavravanju tehniko-taktikih vetina.
PROPRIOCEPTIVNI SISTEM
Proprioceptivni trening je segment pripreme koarkaa koji bi trebalo
da bude neizbena komponenta trenanog procesa u cilju razvoja koordinacionih sposobnosti koarkaa i kao sredstvo prevencije povreivanja (Truni,
2007).
Ako do povrede ipak doe, propriocepcija se moe koristiti u procesu
rekonvalescencije i kao sredstvo oporavka. Sposobnost lokomotornog sistema
za primerene odgovore na specifine, a esto i na neobine statike i dinamike
nadraaje se zove propriocepcija (Potach & Borden, 2000).
Jednostavnije reeno, propriocepcija podrazumeva oseaj za poloaj
vlastitog tela u prostoru. Proprioceptivne vebe su se jo nekada koristile u
rehabilitacione svrhe a danas su postale gotovo neizostavan deo preventivnog i
razvojnog kondicionog treninga. Danas se pojavljuju i drugi termini za ovaj tip
treninga. Jedan od njih je PVV (Proprioceptive-Vestibular-Visual) trening
koji naglaava vanost linije koju ine proprioceptori, centar za ravnoteu u
64

unutranjem uhu i vidni analizator. Drugi termin je senzorno-motoriki trening, a podrazumeva dovoenje sportista u pozicije u kojima moraju reagovati
zadravanjem ravnotenog poloaja. Takoe se koristi i termin neuromuskularni stabilizacioni trening (Clark, 2001).
Znamo da su danas u vrhunskoj koarci sve vei zahevi i da su igrai
podvrgnuti ekstremno velikom naporu, pa su tako i sve vee mogunosti za
povreivanje. Ako se telo koarkaa dovodi u veliki broj trenanih situacija
kojima je cilj da provociraju aktivaciju proprioceptora, ove e pretpostavke
omoguiti optimalnu reakciju u urgentnim situacijama koje bi mogle usloviti
povreivanje (Juki, 2003).
Proprioceptivni sistem preko specifinih receptora dobija informacije
od miia, tetiva i zglobova i u stanju je da veoma brzo prenosi informacije o
pokretu do centralnog nervnog sistema i kimene modine. Pored toga, od proprioceptivnih spsobnosti u velikoj meri zavisi i modeliranje muskularnog ili
miinog odgovora. Promena i podeavanje pozicije tela (posturalni odgovori)
su direktno uslovljeni kvalitetom proprioceptivnih organa. Propriocepcija se
esto zanemaruje kod povreda skonog zgloba i kolena.
Kada doe do povrede dolazi do povreda brzo-adaptirajuih i sporo-adaptirajuih receptora i ako se ti receptori dui period ne koriste tada se oni gube. Isti sluaj je i kod starijih osoba, pa je radi toga propriocepcija vrlo bitna za
svaki uzrast. Ako se povreda ponavlja remeti se oseaj za ravnoteu, a daljom
neaktivnou se receptori gube. to je povreda bila tea, to je i gubitak propriocepcije u povreenom segmentu vei. Trenutno se u konceptu propriocepcije
razlikuju svesna i nesvesna komponenta (Riva & Trevisson, 2000).
Nesvesna komponenta se odnosi na sposobnost kore velikog mozga da bez uticaja svesti daje odgovore na pritiske koji se vre na zglobove
prilikom izvoenja pokreta, dok svesna komponenta propriocepcije daje
odgovore na nadraaje vizuelnih, vestibularnih i perifernih receptora, odgovarajuom aktivnou CNS-a.
Tri fundamentalna nivoa kontrole su: spinalni refleks, kora velikog
mozga i kognitivno planiraje odgovora. Iz navedenih podataka je jasno da kontrola specifinih pokreta u koarci determinie uspenost igraa. Sposobnost da
se ostvari taan nivo otpora i preciznost pojedinih segmenata tela u vremenu i
prostoru poveavaju se s takmiarskim nivoom sportista. U tom smislu, treba
pomenuti da pogoranje poloaja tela prilikom izvoenja tehnikih elemenata u oteanim uslovima, zavisi i od neuro-miinih karakteristika koarkaa
i da je, ak i u segmentu izvoenja jednostavnih tehnikih elemenata, stabilnost nervnog sistema, faktor koji distinguje uspene igrae od manje uspenih
(Latash, 1998).
+
65
VESTIBULARNI SISTEM
Vestibularni sistem je sistem koji poslednji stupa na scenu prilikom
izvoenja pokreta i izbora motorikog odgovora jer ima najsavreniji sistem
aktivacije. Kasno ukljuenje vestibularnog sistema je pozitivna pojava, jer on
praktino dozvoljava vizuelnom i proprioceptivnom sistemu izbor reenja u
posturalnom i dinamikom segmentu pokreta. Kvalitet izvoenja pokreta definitivno najvie zavisi od efikasnosti vizuelnog i proprioceptivnog sistema. U
poetnim fazama izvoenja pokreta dominantne su vizuelne informacije, dok
se proprioceptivna senzibilnost javlja kao odluujui faktor kod izvoenja sloenih pokreta i potpuno preciznog izvoenja sloenih motornih radnji.
Sistem posturalne kontrole ine: vizuelni sistem-ulo vida (najprecizniji), proprioceptivni sistem (najbri) i vestibularni sistem (poslednji se ukljuuje u izvoenje pokreta).
RIKAZ VEBI ZA RAZVOJ SPECIFINE
P
KOORDINACIJE U KOARCI
Naravno da je prvi uslov za realizaciju navedenih vebi, odgovarajui
zdravstveni status igraa i postepeno poveanje zahteva po elementarnim didaktikim principima. Sve vebe ovog tipa treba raditi na poetku glavnog dela treninga, u uslovima optimalne funkcionalne spremnosti kotano-zglobnog
i ligamentarno-miinog sistema i optimalne pobuenosti CNS-a.
Veba broj 1:
CILJ: posturalna kontrola tela
SADRAJ VEBE: uz oslonac prvo sa obe noge, a kasnije jednononi oslonac na balans ploi
ili bosu lopti driblati (jaom pa slabijom
rukom: dribling sa dve lopte istovremeno, naizmenino, dribling sa koarkakom i teniskom,
rukometnom, medicinkom ili odbojkakom loptom). Napredniji nivoi vebe su: raditi bez vizuelne kontrole, sa promenom ruke, dodirivanjem
poda rukom kojom se ne dribla, promena ruke
driblinga uz nagib tela u svim ravnima, promena
visine teita sa prelazom u poziciju poluunja
ili dubokog unja i sl.
66

DOZIRANJE: serije od 10 do 20 sekundi rada sa pauzom duplo duom od

vremena aktivnosti (odnos rad-odmor je 1:2 a broj serija od 2 do 8 u zavisnosti
od cilja treninga (razvojni, odravajui, preventivni).
Veba broj 2:
CILJ: poboljanje specifinog
balansa kroz kontinuirano gubljenje i ponovno uspostavljanje ravnotee.
SADRAJ VEBE: prilikom
oslonca na obe ili jednoj nozi
raditi dodavanje uz primenu
razliitih tehnika (dve ruke sa
grudi, jedna ruka, iznad glave,
iza lea...); menjati uglove dodavanja, ravni iz kojih se prima lopta, jainu i brzinu dodavanja, vrstu lopte (loptica za tenis, koarkaka, medicinka...). Veba se moe
raditi u paru ili trojkama, na veim rastojanjima, kao osnovna veba ili kao
dopunska veba, kao i u pauzi tehniko-taktikih vebi.
DOZIRANJE: 2-8 serija od po 10 do 30 sekundi rada sa pauzom duplo duom od vremena aktivnosti.
Veba broj 3:
CILJ: kontinuirano odravanje ravnotee prilikom bonog
kretanja (u sagitalnoj ravni).
SADRAJ VEBE: brzo
bono kretanje u odbrambenom koarkakom stavu levo-desno; na znak trenera, na
preciziranom rastojanju ili sa
neravnomernim intervalima
rada uz zaustavljanje i zadravanje amortizacije.
DOZIRANJE: 4-6 serija u
trajanju od 5 do 20 sekundi sa odnosom rad-pauza, 1:2 ili 1:3.
67
Veba broj 4:
CILJ: odravanje ravnotee
uz otpor partnera i elastinih
guma prilikom kretanja u svim
ravnima.
SADRAJ VEBE: kretanje
u svim ravnima: levo-desno,
napred-nazad, dijagonalno napred-nazad uz otpor elastinih
guma u pravcu suprotnom od
otpora partnera.
DOZIRANJE: 4-6 serija u
trajanju od 5 do 10 sekundi sa
odnosom rad-pauza, 1:3.
ZAKLJUAK
Aktuelna koarka se zasniva na zahtevima za velikom brzinom egzekucije tehniko-taktikih elemenata. Zahteva se sve krae vreme reakcije igraa
i sve bolja sposobnost anticipacije. Ideal za igrae u savremenoj koarci treba
da bude iroko perceptivno polje, trenutna unutranja percepcija i momentalni
izbor adekvatnog motorikog odgovora u vremenu, prostoru i situaciji u kojoj
se igra nalazi. Takvi zahtevi kao preduslov nameu visok nivo muskularnih
sposobnosti, jak i stabilan nervni sistem, visok nivo inteligencije i obuenosti u
tehniko-taktikom smislu i brzinu taktikog miljenja koja je podrana neuromiinim kvalitetima za brze rekcije.
Trening mora da bude orijentisan na izbor vebi koje stimuliu brze reakcije u vremenu i prostoru koje se izvode u odgovarajuem ritmu. Poboljanje
sposobnosti motorikog reagovanja je mogue uz poveanje specifinosti
trenanih sadraja, sa svih aspekata: neuromuskularnog, tehniko-taktikog,
socioloko-psiholokog.
Trening se posmatra kao adaptivni proces na metabolike, bioenergetske i biomehanike zahteve igre. Navedene sposobnosti igraa bi ga dovele
u situaciju da na utakmici bude u pravom momentu na pravom mestu i da uz
optimalnu potronju snage i brzine pronae, taktiki najbolje reenje.
Ovaj koncept je u teoriji jasan, a u praksi ga je mogue realizovati
potovanjem sledeih zahteva u trenanom procesu: preciznost u vremenskim i prostornim parametrima, korienje odgovarajue snage i brzine
68

u tehnikom ispoljavanju, efikasnost kao specifina sposobnost da se sintetizuju svi zahtevi u motorikom ispoljavanju i postaviti kvalitet treninga uvek
ispred kvantiteta.
U budunosti e svi oblici koarkakog treninga biti u velikoj meri
zasieni perceptivnim nadraajima, sa tendencijom prebacivanja akcenta sa
motorike pripreme na nain treninga koji stimulie analizu situacije i izbor
adekvatnog motorikog odgovora.
69
LITERATURA
1. Brad C., & Fleury M. (1986). Perception visuelle et sports collectifs. Paris:
FPA.
2. Farfel, V.S. (1988). Il controllo dei movimenti sportivi. Bologna: Fabri
editori.
3. Fontani, G. (1998). Basi neurofisiologiche della sensibilit propriocettiva
e dellequilibrio. Siena: Istituto di Fisiologia Umana, Universit di Siena.
4. Graydon, J.K., & Townsend, J. (1984). Proprioceptive and visual feedback in the learning of two gross motor skills. Inernational Journal of Sport
Psycohology, 15, 227.
5. Komi, P. (1986). How important is neural drive for strength and power development in human muscle? In: Saltin B. (ed). Biochemistry of Exercise
VI, International series on Sports Science. Champaign: Human Kinetics,
vol. 16, 515-529.
6. Latash, M.L. (1998). Neurophisyologicals basis of movement. Champaign:
Human Kinetics.
7. Riva, D. (1998). Sistemi di valutazione della sensibilit propriocettiva e
della capacit di gestione del disequilibrio. Torino: Dip. Ricerche in Scienze Motorie.
8. Riva, D. (2000). Archeopropriocezione. Sport & Medicina, 2, 50-54.
9. Riva, D. & Trevisson, P. (2000). Il controllo posturale. Sport & Medicina,
4, 47-51.
10. Truni, N. (2007). Trening mladih koarkaa razliitih uzrasnih kategorija.
Beograd: Visoka kola za sport.
11. Williams, A.M., & Weigelt C. (1999). Vision and Proprioception in lower
limb interceptive actions: evidence from the soccer field. Research Institute
for Sport and Exercise Sciences, Liverpool J.M. University, UK, 4th Congress of the European College of Sport Science, Rome, 14-17 July.
70
Prikaz knjige
Havelka N. i Lazarevi Lj. (2011).
Psihologija menadmenta u sportu

ISBN 978-83687-14-5; COBISS.SR-ID 184385036
Izdava: Visoka sportska i zdravstvena kola, Beograd, Srbija, 384. str.

Termin menadment esto se kod nas u strunim, pa i u naunim krugovima, koristi kao internacionalni argon, a ne kao konceptualno i terminoki
definisan pojam. Takvu konfuziju, ini se, dodatno ohrabruje interdisciplinarna
priroda samog menadmenta. Stunjaci iz razliitih naunih oblasti neretko
nedovoljno kompetentno koriste i interpretiraju upravo psiholoku dimenziju
menadmenta, dok menaderi praktiari polaze u svom radu od laike pretpostavke da smo svi mi psiholozi.
Ova knjiga, u tom smislu, uspostavlja prirodan poredak stvari, jer
autori, eminentni univerzitetski profesori psihologije, uzimaju u obzir sve
dimenzije savremenog menadmenta i posebno prikazuju oblasti psihologije
najrelevantnije za menadement, naroito za menadment u sportu.
Koncipirana u prvom redu tako da svojim sadrajem prati nastavni plan
i program istoimenog predmeta koji studenti Visoke sportske i zdravstvene
kole iz Beograda sluaju na odseku za sportski menadment, knjiga potencira
teme vezane u prvom redu za psiholoko razumevanje funkcionisanja grupe
i organizacije, naine upravljanja i rukovoenja uz neprekidno usmeravanje
studenata da aktivno razmiljaju o datim tememama u kontekstu sporta.
Oblasti psihologije releventne za teoriju i praksu menadmenta u sportu
prikazane su kroz sedam poglavlja, na savremen, sve, itaocu pristupaan
nain izlaganja uz mnotvo primera. Autori sve obraene teme sa lakoom
stavljaju u kontekst sporta i upravljanja u sportu, a na kraju svake celine nalazi
se niz pitanja za diskusiju, dodatni samostalni ili grupni rad.
Prvo poglavlje donosi kratak pregled etiri osnovne koncepcije savremenog sporta - humanistike, klasicistike ili akademske, nacionalno-politike
i utilitarno-ekonomske koncepcije sporta. Autori diskutuju o individualnom i
drutvenom znaaju sporta i ulozi sporta u savremenoj civilizaciji. Ta diskusija na momente vraa itaoca u prolost sve do antike koncepcije sporta, ali
veoma je vana za aktivno razmiljanje o globalnoj ulozi sporta u budunosti,
koju e nesumnjivo sve vie oblikovati upravo menaderi u sportu. Na strani
21. autori zakljuuju da je psiholoka dinamika inherentna sportu, jer proima
+
71
celokupnu dinamiku sporta i oko sporta: ...Bez motivacije nema ukljuivanja

i istrajavanja u sportu, bez aspiracija nema ciljeva koji vode sportskoj izuzetnosti, bez sposobnosti nema valjanih odluka, bez uenja nema znanja, bez vebanja nema dobre izvedbe, bez strateki osmiljenih treninga nema efikasnosti
i znaajnih uinaka, bez vizionarske i inteligentne razmene s okruenjem nema
efektivnog menadmenta...
Prvo poglavlje donosi i kratak pregled istorije psihologije, osnovnih
psiholokih pojmova i oblasti, a posebno je predstavljena i psihologija sporta.
U vrlo konciznoj formi prikazan je i odnos izmeu psihologije, sporta i
menadmenta. Na taj nain omogueno je i psiholoki manje edukovanom i
upuenom itaocu da temeljnije prati glavnu tematiku knjige.
Drugo poglavlje poinje klasinim teorijama organizacije i upravljanja
organizacijom (Tejlor, Fajol, Maks Veber, Mejo), a u fokusu ovog poglavlja su
psiholoki aspekti ciljeva i oblika organizovanja u sportu. Razmatrajui ciljeve
sportskog organizovanja autori razlikuju razvojni, rekreativni, standardni i
vrhunski sport, a govorei o vrstama sportskih organizacija definiu sportski
klub, sportsko drutvo, sportski savez, savez sportova, sportsko-rekreativni centar
i sportsku organizaciju kao udruenje graana. U okviru ovog poglavlja vrlo
koncizno razmotren je i odnos globalizacije, komercijalizacije i profesionalizacije
u sportu. Na kraju poglavlja prikazan je jedan model efikasnog profesionalnog
menadmenta u sportu.
Tree, etvrto, peto i esto poglavlje upoznaju itaoca sa socijalnopsiholokim odreenjem grupe uopte, uz jasno ukazivanje na specifinost
problematike sportske grupe.
U treem poglavlju definisan je pojam grupe, vrste grupa, naini i
inioci formiranja i razvoja grupe, kao i faze i pokazatelji razvoja grupe. Autori
daju socijalno-psiholoko odreenje grupe i razmatraju razloge ljudskog
udruivanja sa stanovita individue i drutva. Govorei o vrstama grupa,
polaze od pojmova nestrukturisane i strukturisane grupe, ukazujui na razliku
izmeu skupina ljudi kao to su npr. publika, masa ili gomila, navijai u sportu
i jasno strukturisanih grupa koje svojom organizacijom odgovaraju socijalnopsiholokoj definiciji grupe. Strukturisane grupe diferenciraju i opisuju prema
nekoliko kriterijuma: prema veliini, prema ciljevima i aktivnostima, prema
nainu nastanka, prema intenzitetu interpersonalnih odnosa, prema stepenu
formalizacije odnosa, prema uticaju na ponaanje svojih lanova i prema
oseanju pripadnosti grupi. Poseban naglasak je na sportskoj grupi u svetlu svih
navedenih kriterijuma. Govorei o nainu nastanka grupe, autori razmatraju
spontano i plansko formiranje grupe. Kao inioci nastanka grupe navedeni
su i diskutovani faktori fizike sredine, faktori socijalnog okruenja, line
karakteristike lanova grupe i menadment kao poseban strateki inilac koji
utie ne samo na nastanak, ve i na opstanak, razvoj i uspeno funkcionisanje
72
M. Mladenovi: N. Havelka i Lj. Lazarevi - Psihologija menadmenta u sportu
grupe. Autori navode nekoliko faza u razvoju i funkcinisanju grupe i posebno

prikazuju glavne odlike svake faze - pripremna faza, inicijalna faza, faza
stabilizacije strukture i odnosa u grupi, faza efektivnog funkcionisanja i faza
odravanja i menjanja grupe.
etvrto poglavlje bavi se grupnim ciljevima i grupnim normama.
Autori definiu pojam grupnog cilja i razmatraju kako grupni ciljevi nastaju
i kako treba da budu operacionalizovani da bi ih lanovi grupe prihvatili kao
svoje sopstvene i zalagali se za njihovo ostvarivanje. U okviru ovog poglavlja
razmotren je i pojam grupnih normi, nain njihovog nastanka i osnovne
funkcije grupnih normi sa stanovita pojedinca i sa stanovita grupe u celini.
Peto poglavlje eksplicira ta je struktura grupe i koje su vrste grupne
strukture. Posebno je razmotrena struktura aktivnosti, struktura lanstva u
grupi, struktura autoriteta u grupi i struktura afektivnih odnosa. Kao osnovni
elementi grupne strukture definisani su pojmovi poloaja i uloga, a govorei
o strukturi autoriteta i afektivnih odnosa, autori posebno prikazuju razliite
vrste moi i uticaja u grupi (npr, mo nagraivanja ili prisile, referentna mo,
strunjaka mo, legitimna mo, itd.) i fenomen grupne kohezije uz ilustraciju
kako se kohezivnost meri uz pomo sociometrijske tehnike.
esto poglavlje bavi se grupnom dinamikom. Razmotrena je
komunikacija u grupi i znaaj koji u grupnoj dinamici ima socijalna percepcija
i samoopaanje. Prikazane su razliite vrste komunikacije i uslovi uspene
komunikacije u grupi, kao to su formulisanje i slanje poruke, aktivno sluanje,
izbor odgovarajueg kanala komunikacije. Autori uvode itaoca u osnovne
pojmove socijalne percepcije znaajne za razumevanje grupne dinamike:
formiranje prve impresije o drugoj osobi, proces atribucije uzroka ponaanja,
uslovi tanosti socijalnog opaanja, naini formiranja svesti o sebi. Posebna
panja posveena je socijalnoj facilitaciji i socijalnom pritisku i konformiranju.
Za razumevanje dinamike grupe, posebno dinamike sportske grupe, znaajno
je i razumevanje odnosa saradnje i takmienja. Na kraju ovog poglavlja panja
je posveena i reavanju problema u grupi, grupnom odluivanju, konfliktima
i upravljanju konfliktima i njihovom reavanju.
Sedmo poglavlje je najdue i razmatra odnos izmeu linosti i
menadmenta. U uvodu ovog poglavlja prikazana je univerzalnost fenomena
vostva. Posebni podnaslovi bave se opirno presonalistikim, situacionistikim
i interakcionistikim pristupom izuavanju fenomena vostva. Svaki od
navedenih pristupa vostvu polazi od odreene teorijske koncepcije, zatim
slede prikazi istraivanja inspirisanih tim teorijama i glavni empirijski nalazi.
Vrlo vaan, mada na prvi pogled diskretan segment knjige, predstavlja
poslednji naslov u okviru sedmog poglavlja, kroz koji se naglaava znaaj
strunog obrazovanja menadera i neophodnost kontinuirane edukacije, uz
vrlo konkretne ideje i predloge o permanentnom obrazovanju menadera.
+
73
Psihologija menadmenta u sportu odlina je osnovna udbenika

literatura za studente razliitih studijskih programa menadmenta u sportu, ali
takoe, moe se koristiti i kao obavezna ili ira literatura studentima menadmenta
uopte, psihologije menadmenta, ali i drugim obrazovnim profilima u sportu.
Nezavisno od doprinosa koji daje univerzitetskom obrazovanju,
knjiga moe da se koristi i kao svakodnevni prirunik u praksi. Moe da bude
korisna razliitim profilima strunjaka koji se bave menadmentom, a nisu
psiholozi; psiholozima koji su ukljueni u menadment, a nisu menaderi, kao
i svim strunjacima u sportu i sportskim radnicima koji bar jednim delom svog
radnog angaovanja moraju da se bave i menadmentom, a da ne ispuste iz
vida i psiholoke pojave.
Bez opasnosti od preterivanja, moe se rei da je Psihologija
menadmenta u sportu ne samo vaan i vredan doprinos naunoj i strunoj
literaturi, akademskim udbenicima i praktinim prirunicima za svakodnevnu
upotrebu, ve predstavlja kompas koji, koristei nauku kao referentnu taku
prua preko potreban orijentir za snalaenje u menaderskoj praksi.
Marijana Mladenovi4
UDK 005:796]:195.9(075.8)(049.32)
* marijana.mladenovic@vss.edu.rs
74
Prikaz knjige
Ili, R. (2011).
Ekonomika sportskih organizacija

ISBN 978-86-83687-13-8; COBISS.SR-ID 181602828
Izdava: Visoka sportska i zdravstvena kola, Beograd, Srbija, 352. str
Knjiga obuhvata 352 stranice i podeljena je u est delova koji su ralanjeni na 15 glava. Knjiga je obogaena sa 120 ilustracija i i velikim brojem komentara. Osnovni delovi knjige su: (1) Pojam, karakteristike i vrste preduzea
i sportskih organizacija, (2) Preduzee i trite, (3) Ljudski resursi, tehnologija i produktivnost, (4) Trokovi i ekonominost, (5) Profit i rentabilnost, (6)
Poslovni ciljevi i merenje performansi u sportskim organizacijama.
U knjizi se nakon prezentiranja uvodnih napomena, odnosno predmeta,
cilja i metodolokih osnova istraivanja, obrauju i sistematizuju brojna pitanja ekonomike preduzea i ekonomike sportskih organizacija.
Struktura knjige Ekonomika sportskih organizacija odreena je,
kako samim naslovom, tako i potrebom i opravdanou istraivanja ekonomskog
aspekta veoma sloene problematike sportskih organizacija. Naime, i pored
izraene interdisciplinarnosti problema koji se istrauje, naglasak je ipak na
sportskom supstratu, koji se manifestuje kroz funkcionisanje sistema sporta
zemlje u celini. Polazei od toga, predmet ove knjige obuhvata 15 glava, i to:
(1) Pojam i osnovne vrste preduzea; (2) Posebne vrste preduzea; (3) Trina
tranja i prihod preduzea; (4) Trina struktura i konkurencija; (5) Trina
struktura i konkurencija u sportu; (6) Tehnologija, proizvodnja i produktivnost;
(7) Ljudski resursi i unapreenje produktivnosti u sportskim organizacijama;
(8) Trokovi u sportskim organizacijama; (9) Ekonominost u sportskim
organizacijama; (10) Ekonomija na bazi degresije trokova; (11) Profit u
sportskim organizacijama; (12) Rentabilnost u sportskim organizacijama; (13)
Ocena i praenje rentabilnosti u sportskim organizacijama; (14) Poslovni ciljevi
preduzea i sportskih organizacija i (15) Merenje performansi u preduzeima
i sportskim organizacijama
Na ovaj nain je u knjizi pod naslovom Ekonomika sportskih
organizacija prof. dr Radovan Ili zaokruio istraivanje ekonomike sportskih
organizacija kao nauke i primenjene mikroekonomske discipline.
+
75
U uvodnom delu knjige autor je obradio predmet i cilj ekonomike

preduzea i ekonomike sportskih organizacija.
Prvi deo knjige pod naslovom Pojam, karakteristike i vrste preduzea i
sportskih organizacija ine dve glave i to: (1) Pojam i osnovne vrste preduzea i
(2) Posebne vrste preduzea. U prvoj glavi autor je definisao preduzee i sportsku
organizaciju, istakao pravne aspekte i organizacionu strukturu predzea i sportske
organizacije, istakao karakteristike i specifinosti osnovnih vrsta preduzea,
i obradio efikasnost i efektivnost preduzea i sportske organizacije. U drugoj
glavi autor je obradio malo preduzee i preduzetniku firmu; multinacionalno i
globalno preduzee; neprofitno preduzee i virtuelno preduzee.
Drugi deo knjige pod naslovom Preduzee i trite obuhvata
tri glave, i to: (3) Trina tranja i prihod preduzea, (4) Trina struktura i
konkurencija i (5) Trina struktura i konkurencija u sportu. U treoj glavi
obraena su dva krupna pitanja, i to: (1) Trina tranja i (2) Prihod preduzea.
U etvrtoj glavi obraena je: (1) Trina struktura, (2) Analiza konkurencije i
(3) Promena trine strukture i konkurencije. Peta glava posveena je trinoj
strukturi i konkurenciji u sportu. U ovom delu obraena su znaajna pitanja,
kao to su: pojam trita sporta, modeli trita sporta, specifinosti sportskog
trita, cenovni oblik (cena) sportske usluge, analiza trita sportskih usluga i
trine strukture u sportu.
Trei deo knjige koji nosi naziv Ljudski resursi, tehnologija i
produktivnost sadri dve glave, i to: (6) Tehnologija, proizvodnja i produktivnost
i (7) Ljudski resursi i unapreenje produktivnosti u sportskim organizacijama.
U estoj glavi obraena su veoma znaajna pitanja ekonomike preduzea
i ekonomike sportskih organizacija, kao to su: definisanje proizvodnje i
produktivnosti; analiza produktivnosti, merenje i pokazatelji produktivnosti;
tehnologija i porast produktivnosti, i produktivnost sportskih organizacija. Sedma
glava obuhvata veoma znaajna pitanja iz domena unapreenja produktivnosti,
kao to su: marginalna produktivnost rada; ljudski kapital; traenje rente i
trokovi uticaja; traenje rente u profesionalnom fudbalu i kompenzacije,
podsticaji i motivacija ljudskih resursa.
etvrti deo knjige koji nosi naslov Trokovi i ekonominost
posveen je veoma znaajnim pitanjima iz oblasti trokova i ekonominosti
preduzea i sportske organizacije. Ovaj deo ine tri glave i to: (8) Trokovi,
(9) Ekonominost i (10) Ekonomija na bazi degresije trokova. U osmoj glavi
izvrena je definicija trokova i napravljena njihova klasifikacija po razliitim
kriterijumima. U devetoj glavi definisan je pojam principa ekonominosti,
prikazana analiza ekonominosti i iskazane specifinosti principa ekonominosti
u sportskim organizacijama. U desetoj glavi izvrena je analiza ekonomije na
76
M. Cupara: R. Ili - EKONOMIKA SPORTSKIH ORGANIZACIJA
bazi degresije trokova na primeru ukupnih i prosenih fiksnih trokova i

ukupnih i prosenih varijabilnih trokova i teoriski rasvetljena kategorija
reagibilnosti trokova u preuzeima i sportskim organizacijama.
Peti deo knjige nosi naziv Profit i rentabilnost i obuhvata tri glave,
i to: (11) Profit, (12) Rentabilnost, i (13) Ocena i predvianje rentabilnsosti u
sportskim organizacijama. U jedanaestoj glavi obraene su teorije o profitu:
raunovodstven, ekonomski i normalni profit, i sadanji i budui profit. U
dvanaestoj glavi obraena su znaajna pitanja iz oblasti rentabilnosti, i to:
definisanje rentabilnosti; analiza rentabilnosti; merenje rentabilnosti; rentabilnost
u sportskim organizacijama i sprovoenje i unapreenje rentabilnosti. Trinaesta
glava knjige pod naslovom Ocena i predvianje rentabilnosti u sportskim
organizacijama sadri sledea pitanja: Kontribuciona analiza, Projekat H ili
U? Proizvoditi ili kupiti? Uzeti ili ostaviti; Analiza prelomne take i Prednosti i
nedostaci prelomne take.
Poslovni ciljevi i merenje performansi u sportskim organizacijama
obraeni su u estoom delu knjige. Ovaj deo obuhvata etrnaestu i petnaesu
glavu. U etrnaestoj glavi obraena su pitanja: (1) Misija i ciljevi sportske
organizacije, (2) Da li preduzea i sportske organizacije maksimiziraju profit, (3)
Maksimiziranje korisnosti menadera, (4) Suprotni interesi i agencijski problem,
(5) Zadovoljavajui ciljevi, (6) Ciljevi preduzea i sportske organizacije u praksi
i (7) Ciljevi i odgovornost preduzea i sportske organizacije. Petnaesta glava
knjige obuhvata: (1) Tradicionalni pristup merenja performansi, (2) Novi pristup
merenja performansi i (3) Poreenje sa praksom najboljih.
Posmatrajui celovit sadraj knjige uoljivo je da je autor pruio
sveobuhvatnu, preglednu i sistematizovanu analizu postojeih saznanja, ali je
i dao doprinos novim saznanjima iz ove oblasti.
Knjiga predstavlja znaajan doprinos naunom osvetljavanju brojnih
problema u oblasti ekonomike preduzea i sportske organizacije. Zbog toga je
ova knjiga aktuelno tivo i svojevrstan doprinos naoj literaturi u ovoj oblasti.
Treba istai i to da je posebna vrednost ove knjige u tome to je pisana
na jasan, razumljiv i pristupaan nain.
Knjiga predstavlja koristan udbenik za studente visokih kola i
fakulteta iz oblasti sportskog menadmenta, kao i svima onima koji se
interesuju za oblast ekonomike u sportskim organizacijama.

Milko Cupara

Visoka kola strukovnih studija za informacione
tehnologije, Beograd, Srbija
UDK 658:[796:061.2(075.8)(049.32)
+
77
78
UPUTSTVO AUTORIMA
Nauni asopis SPORT NAUKA I PRAKSA, zvanina publikacija
Visoke sportske i zdravstvene kole iz Beograda, objavljuje originalne naune
radove, strune i pregledne lanke i patente iz oblasti korespondentnih sportu
i zdravlju.
Rukopis ne sme biti prethodno objavljen (izuzetak su apstrakti sa nauno-strunih konferencija, predavanja i akademske teze), niti paralelno pod
recenzijom u nekom drugom asopisu. Kada se rukopis prihvati za publikovanje, ne sme biti objavljen u drugom asopisu na srpskom, engleskom ili bilo
kom drugom jeziku.
Uz rukopis se alje propratno pismo. Svrha propratnog pisma je da
ukratko predstavi autore i ukae na sutinu, znaaj i originalni nauni i struni
doprinos rada. U propratnom pismu navodi se puno ime i prezime svakog autora, godina roenja, afilijacija, akademsko zvanje i pozicija autora, elektronska
i potanska adresa.
Svi rukopisi dostavljaju se urednitvu asopisa elektronskim putem.
Posle itanja rukopisa, urednitvo donosi odluku o daljem postupku. Rukopis
se prosleuje recenzentima ili uz sugestije urednitva vraa autoru na doradu
ili se odbija. Radovi se odbijaju ukoliko ne ispunjavaju standarde asopisa,
ako tema koja se obrauje u radu nije relevantna ili ukoliko je u asopisu ve
objavljen rad sa istom temom.
Svi rukopisi podleu recenziji. Identitet recenzenata i autora je meusobno anoniman (double-blind review). Za svaki rukopis predviena su dva
recenzenta iz relevantne naune oblasti. Posle recenzije rukopisi se prihvataju
za publikovanje ili odbijaju, ili se vraaju autorima na doradu uz sugestije
recenzenata.
Za pisanje rada obavezno se koristi MS Word tekst procesor, latinini
font Times New Roman, 12pt. Radovi se piu na srpskom i engleskom jeziku.
Obim rada ne sme da prelazi 15 stranica, ukljuujui sve tabele, grafike ilustracije i popis literature. Prilikom pisanja teksta, koristi se jednostruki prored
izmeu redova, a sve etiri margine (gornja, donja, leva i desna) iznose po 3
cm.
+
79
STIL I STRUKTURA TEKSTA

Za pisanje originalnih naunih radova koristi se sledea shema: UVOD,
METOD, REZULTATI, DISKUSIJA, ZAKLJUAK, LITERATURA.
Za pisanje preglednih lanaka osnovu predstavlja bibliografsko-spekulativni metod. Dozvoljeno je odstupanje od sheme predloene za pisanje originalnih naunih radova, a autor strukturu prilagoava sadraju pripremljenog
materijala, vodei rauna o pravilnom obeleavanju celina (odeljaka i pododeljaka). Princip numerisanja je isti kao kod izvornih radova (1. XXXX, 2.
YYYY, 2.1. Yyyy, 3.2. Yyyy....). Neophodno je svaku tvrdnju, novu klasifikaciju ili sintezu saznanja zasnovati na rezultatima dosadanjih istraivanja.
NASLOV RADA
Naslov rada treba da sadri sledee informacije:
~ precizan i informativan naslov koji ne sadri skraenice
~ u sluaju empirijskih naunih radova u naslovu je potrebno specifikovati varijable i prirodu njihove povezanosti
~ ime i prezime svih autora bez titula i zvanja
~ ispod imena svakog autora navodi se institucija u kojoj autor radi,
grad i drava
~ u fusnoti se navodi elektronska adresa autora za korespondenciju
SAETAK I KLJUNE REI

Saetak treba da obuhvati opti prikaz teme rada. Mora da sadri precizno definisan predmet i cilj rada, najkrai opis primenjenog istraivakog
postupka i najbitnije rezultate. Obim saetka treba da bude 150-200 rei.
Ispod saetka navodi se do 5 kljunih rei.
UVOD
Uvod treba da sadri krai prikaz relevantnih dosadanjih istraivanja.
Sve koriene bibliografske izvore treba navesti u popisu literature na kraju
lanka, a u tekstu rada se pominju kao prezime autora i godina izdanja u zagradi. Npr. (Lazarevi i Havelka, 1981). Koriene bibliografske izvore NE
NAVODITI u tekstu lanka u vidu fusnote.
U uvodu se prezicno definie predmet i cilj istraivanja, kao i nauna
aktuelnost i struna relevantnost ispitivanog problema.
80
Da bi rad bio itljiviji i manje upuenim itaocima, preporuka urednitva je da se na kraju ovog segmenta rada da i kratko obajnjenje osnovnih
pojmova.
METOD
Ovaj odeljak treba da sadri detaljan opis metodolokog postupka koji
bi omoguio drugim istraivaima da ponove ispitivanje.
Treba da sadri sledee podnaslove: uzorak, varijable, tehnike za prikupljanje podataka, procedure testiranja, statistika analiza.
Svaki korieni instrument (anketni list, intervju, skalu, test i sl.) obavezno prikazati integralno ili ilustrovati u skraenoj verziji.
REZULTATI
U ovom odeljku potrebno je veoma koncizno prikazati najvanije rezultate uz kratka i jasna objanjenja. Mogue je izdvojiti vie odeljaka u zavisnosti od prirode i sloenosti podataka. Ukoliko se koriste manji odeljci, obavezno
ih je precizno nasloviti.
Rezultati treba da budu prezentovani statistiki obraeni (ne sirovi podaci). U cilju vee preglednosti rezultata poeljno je koristiti tabele, grafikone
i slike, ali pri tom ne ponavljati podatke analizirane u tekstu. Svaka tabela,
grafikon ili slika mora biti jasna, numerisana i pomenuta u tekstu. Npr. Slika 1,
Grafikon 1, Tabela 1, Tabela 2 itd.
Tabele, grafikoni i slike, uvek se na isti nain i dosledno numeriu.
Integralni su deo teksta, a ne prilog. Numeracija i naziv tabele, grafikona ili
slike (naziv objanjava ta sadri) navode se iznad date ilustracije.
DISKUSIJA
U okviru diskusije potrebno je komentarisati rezultate istraivanja u
odnosu na poetna oekivanja i hipoteze postavljene u radu i u odnosu na relevantna istraivanja. Diskusija treba da bude struna i zasnovana na podacima
dobijenim u istraivanju.
ZAKLJUAK
U zakljuku se ukratko opisuje istraivanje, a zatim koncizno saoptavaju glavni rezultati. Ukazuje se na mogue dalje linije istraivanja i potencijalne praktine primene dobijenih rezultata.
+
81
LITERATURA
Popis korienih bibliografskih jedinica pomenutih u tekstu navodi se
na kraju rada prema APA modelu referenciranja (http://www.apa.org/journals/
webref.html).
- Bibliografski izvori se navode po abecednom redu. Kriterijum za redosled navoenja je prezime prvoimenovanog autora.
- Svaki bibliografski izvor se numerie.
Primer za radove u periodinim publikacijama (asopisima,
biltenima)
Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov rada. Naziv
asopisa, volumen (broj), strane
Amanovi, ., Miloevi, M., Dopsaj, M. & Peric, D. (2006). Modeling
variability of the assigned level of force during isometric contractions of
the arms extensor muscles in untrained males. Facta universitatis Series:
Physical education and sport, 4 (1), 35-48.
Primeri za neperiodine publikacije (udbenike, monografije,
skripta, knjige)
Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov rada. Mesto
izdavanja: Izdava
Koen, M. & Nejgel, E. (1982). Uvod u logiku i nauni metod. Beograd:
Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Primeri za poglavlja u neperiodinim publikacijama (udbenicima,
monografijama...)
Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov poglavlja. U:
A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik, Ime knjige (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdava.
Puczk, L., Rtz, T. (2007). Trailing Goethe, Humbert, and Ulysses
Cultural Routes In Tourism, In: G. Richards, Cultural Tourism Global and
Local Perspectives. New York: The Haworth press, Binghamton (pp. 131-148).
82
Primeri referenci objavljenih u zbornicima radova sa kongresa i

simpozijuma
Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov poglavlja. U:
A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik (Eds.), Naziv konferencije, kongresa ili
simpozijuma (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdava.
Peri, D. (2003). Factorial structure of modern basketball. In A.
Naumovski (Ed.), International conference of sport and physical education
(pp. 256-260). Skopje: Faculty of physical culture.
* * * * *
Dizajniranje i obeleavanje tabela

- Tabele moraju biti jednostavne i pregledne.
- U tabelama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane u tekstu.
- U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date u tabelama.
- Tabele je neophodno numerisati (na primer: Tabela 1, Tabela 2.).
- Prilikom obeleavanja tabela, posle numeracije, neophodno je napisati koje podatke ona sadri.
- Numeracija i naziv se piu iznad tabele.
- Tabele se dosledno (uvek na isti nain) numeriu i obeleavaju.
- Tabele predstavljaju sastavni deo teksta.
Dizajniranje i obeleavanje grafikih ilustracija

- Tekst je poeljno opremiti prikladnim slikama, grafikonima, dijagramima i sl.
- U grafikim ilustracijama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane
u tekstu.
- U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date na grafikim
ilustracijama.
- Grafike ilustracije je neophodno numerisati (npr: Slika 1, Grafikon 1.).
- Prilikom grafikih ilustracija, posle numeracije neophodno je napisati
koje podatke ona sadri.
- Numeracija i naziv se piu iznad grafike ilustracije.
- Grafike ilustracije se dosledno (uvek na isti nain) numeriu i
obeleavaju.
- Grafike ilustracije predstavljaju sastavni deo teksta.
+
83
PRIKAZ KNJIGE
U asopisu moe biti objavljen i prikaz relevantne strune literature iz
oblasti korespondentnih sportu i zdravlju, koja je nedavno izala iz tampe.
U prikazu se na jasan i jezgrovit nain ukazuje na znaaj i aktuelnost knjige,
daje se pregled najvanijih celina i sadraja. Naslov prikaza mora da sadri
informacije referencirane prema APA standardima, a to su prezime i inicijal
imena autora, godina izdanja, naslov (italic), izdava, mesto izdanja. Obavezni
podaci koji se navode o knjizi su i broj stranica, ISBN i COBISS broj. Autor
prikaza knjige potpisuje se na kraju teksta uz obavezno navoenje afilijacije.
Primer naslova prikaza jedne knjige:
Prikaz knjige
Havelka N., i Lazarevi Lj. (2011). Psihologija menadmenta u sportu.
Izdava: Visoka sportska i zdravstvena kola, Beograd, Srbija; 384. str; ISBN
978-83687-14-5; COBISS.SR-ID 184385036
* * * * *
Tekstove slati na sledee e-mail adrese:
anakrstic@vss.edu.rs ili marijana.mladenovic@vss.edu.rs
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
796/799
SPORT - nauka i praksa : nauni asopis /
glavni i odgovorni urednik Ljubia Lazarevi.
- Vol. 1, no. 1 (2009)- . - Beograd (Toe Jovanovia 11) :
Visoka sportska i zdravstvena kola, 2009- (Beograd : DTA).
- 23 cm
Polugodinje. - Naslov i tekst u obrnutom smeru
na engl. jeziku; Naslov na obrnutoj nasl.
strani: Sport - Science & Practice
ISSN 1821-2077 = Sport - nauka i praksa
COBISS.SR-ID 168491020
84

Nesyo Nacni

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nesyo Nacni

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nauni asopis

asopis objavljuje originalne naune i strune radove,

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4, 2012, str. 5-14

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

Iz poreenja podataka dinamike analize realizacije mae gerija i podataka koji

Cvjetkovi & Jovanovi, 1998, 2004; Miloevi, 2010), odnosno sa podacima

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

C = - (1/t) * ln ((1 - Ft/Fmax))

zajedniko vreme kretanja potkolenice i stopala u realizaciji mae gerija je 0.1475 s;

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

- Opruai stopala se ukljuuju u rad u 0.1295 s realizacije mae gerija i

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

10. Mudri, R. Miloevic, M., & Dopsaj, M. (2003). A comparative analysis of

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4, 2012, str. 15-24

KOMUNIKACIJA I KONFLIKTI IZMEU

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

Komunikacija je, u ovom sluaju, trosmerno usmeravanje dijaloga i

. Popovi, M. Mladenovi: KOMUNIKACIJA I KONFLIKTI IZMEU TRENERA PLIVANJA

tom ne znaju dovoljno o trenerskom poslu. Od trenera se zahtevaju znanja i

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

. Popovi, M. Mladenovi: KOMUNIKACIJA I KONFLIKTI IZMEU TRENERA PLIVANJA

U tom sluaju, trener moe da saopti roditelju da dete ne moe na silu

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

Tipska situacija 4. Primer roditelja sa nerealnim ambicijama: veoma je

. Popovi, M. Mladenovi: KOMUNIKACIJA I KONFLIKTI IZMEU TRENERA PLIVANJA

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

estoko brane svoju decu, a da ni za sekundu ne razmiljaju o dobrobiti druge

. Popovi, M. Mladenovi: KOMUNIKACIJA I KONFLIKTI IZMEU TRENERA PLIVANJA

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4, 2012, str. 25-40

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

M. Ljubisavljevi, M. Joti, D. Kilibarda: MORFOLOKE KARAKTERISTIKE I MOTORIKE SPOSOBNOSTI

zastupljenosti udaraca primenjenih iz ovih borilakih sportova na K-1 turniru.

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

poentiranja na Svetskom prvenstvu 2003. u odnosu na Svetsko prvenstvo

M. Ljubisavljevi, M. Joti, D. Kilibarda: MORFOLOKE KARAKTERISTIKE I MOTORIKE SPOSOBNOSTI

turnirima (takmienjima). III - kategorija - sportisti koji su postigli sportske

Varijable za procenu motorikih sposobnosti:

Slika 1 - taping rukom

Slika 2 - pretklon raznoni

Fleksibilnost: iskret (MFLISK), pretklon na klupi (MFLPRK), pretklon

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

Eksplozivna snaga: bacanje medicinke iz leanja na leima (MFEBNL),

Slika 3 - skok u vis iz mesta

Slika 4 - skok u dalj iz mesta

Snaga: zgibovi na vratilu (MRAZGP), podizanje trupa sa teretom

M. Ljubisavljevi, M. Joti, D. Kilibarda: MORFOLOKE KARAKTERISTIKE I MOTORIKE SPOSOBNOSTI

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

Merenjem motorikih sposobnosti kik boksera (tabela 2) dobijene su

M. Ljubisavljevi, M. Joti, D. Kilibarda: MORFOLOKE KARAKTERISTIKE I MOTORIKE SPOSOBNOSTI

Tabela 2. Rezultati motorikih sposobnosti

Osmice sa saginjanjem - MAGOSS, koraci u stranu - MAGKUS. penjanje i silaenje

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

M. Ljubisavljevi, M. Joti, D. Kilibarda: MORFOLOKE KARAKTERISTIKE I MOTORIKE SPOSOBNOSTI

Tabela 4. Potkono masno tkivo

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

Penjanje i silaenje sa klupe (MBPKIS), kao najzahtevniji i najsloeniji

M. Ljubisavljevi, M. Joti, D. Kilibarda: MORFOLOKE KARAKTERISTIKE I MOTORIKE SPOSOBNOSTI

Tabela 5. Opta koordinacija

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

Dobijeni rezultati u varijablama koje obuhvataju prostor eksplozivne

M. Ljubisavljevi, M. Joti, D. Kilibarda: MORFOLOKE KARAKTERISTIKE I MOTORIKE SPOSOBNOSTI

zajedniko vreme kretanja potkolenice i stopala u realizaciji mae gerija je 0.1475 s;

- Opruai stopala se ukljuuju u rad u 0.1295 s realizacije mae gerija i

10. Mudri, R. Miloevic, M., & Dopsaj, M. (2003). A comparative analysis of